Nekovi, R., s~rdjojev ... , Poli t.

IOISDO,

Vol. XXVI (1 989), No. l ' str. 163-176

163

Aspekti
Pregledali lanak
UDK 929 BERDJAJEV + 141 .82 + 947 ~1917

Berdjajev i oktobarska revolucija

Ratko

Nekovi

Fil.ozofsk.i faJw ltct u Beogradu

Saet ak

Berdjajev 1politlki, Learijski a osobn1 :l.ivol odreden je s Lr:i najbitnija

odnosa, prema krianstvu, opoj temi Rus<ije l prema m.at:\ks.izmu i okt<lbarskoj revoluciji. U !l-adu se autor posebno IUSrodotouje na obja11jenje
Berdjajeve 'l"evolucionannostl, deivljalja dktobarske revolucije -(sovjetske
vlasti), -stav.ove prema 'komun:istillkoj ideologiji (marksisti!koj teorijskoj
poziciji i njenim mogunostima u :nusklm prilikama) i prema politi
kim stavovdma :ruske emigl.'acije. Osnovni ~eferenllni okvia' j est Berd jajeva autobiogratsko djelo Samospomaja

.-Sta me je pobudilo da postanem marksista, iako

ne ortodoksni ve slobodoumni .. . ?
,.Ne priznajem prvobitno realnost nikakvih kolekti-va, fanatik sam realnosti indivi dualno-linog,
neponovljivo jedinstvenog .....
..saivljavam se sa svim velikim istorijskim pobunama . . ...
Nik-olaj Berdjajev, Samospoznaja
Uvod

Nikolaj Berdjajev proiveo je dug i r.astrzan ivot. Na toj osnovi izgraspecifinu i protivrenu samosvest. I taj ivot i ta samosvest bili su
predmetom razliitih, esto jednostranih, interpretacija. On je bio svestan
svih tih triju momenata. U knjizi .Sam.ospoznaja, osobitoj intelektualnoj autobiografiji, Berdjajev svodi raune i sa sobom i sa interpretatorima sv-oga dela. Naim-e, -on autobi-ografiju razume kao demonstraciju sposobnosti pame
nja svoga ivota. Pamenje odabita poslednj e saznanje i lime potvruje -onoclio je

N~ko.laj Berdjajev, Sa,.mospoznaja (Pokuaj autobiografije). Prevod Milana CoPlredgovor Nikole Miloevia, Istoriozofija i prih.otogija u delu Nikotaja Berdjajeva, Knjievna zajedn-ica Nov og Sada, 1987.

l~ a.

Ne~kovie, R.. Berd ja jev .. ., Polit. misao, Vol . XXVI 119891, No. 1, str. 163-176

.164

ga koji odabira. Zato kao i u sluaju svake auk>biografije ostaje pitanje objektivnosti. Ali vanije od toga je injenica da, bez obzira na nune granice
o.b jeklivnosti, nije nevano ta o sebi misle ljucU, pogotovu oni misaoni. Berdjajev je svakako IQSOben uesnik i svedok zbivanja u naem vremenu. Za
svoj ivot on e rei da nije bio ivot metafiziara u uobiajenom smislu rei.
Imao sam prilike da prisustvujem ru..e nju itavih svetova i nastanku n ovih......C-etiri puta sam bio u zatvoru, dva puta za starog reima i dva puta za
novog, na tri sam godine bio p rognan na sever Rusije.-. Proao je kroz revolucionarna lutanja, kroz religiozna lutanja, kroz rusku kulturnu renesansu.
Napuslio je sqpstvenu aristokratsku klasu, rodbinu, revolucionarnu organizaciju.
U knjizi Sarnospoznaja on hoe da ukae na ono najbitnije u vlastiwm
i vatu. U to svakako spada odnos prema istorijskom hrianstvu i zvanin oj
crkvenosti, zatim ..t ema Rusije i svakako .Qdnos prema marksizmu i oktobarskoj revoluciji. U dodatku knjige koji je pisao pred sam kl"aj ivota, 1947
(pod naslovom Teke godine), vidi se da su ga o ve teme naprosto izmuile.
U tome su teme marksizam~ i >Oktobarska revolucija od osobilog znaaja.
Najpre zbog toga ro se na njima vidi sv.a rastrzanost jednog stava, alt i zbog
toga t.o su bile predmet otrih kontroverzija. Jedan nain recepcije filozofi je
Nikolaja Berdjajeva i razumevanja njeg"ovog <Odnosa prema oktobarskoj revoluciji ne uspeva da zahvati celinu doivljaja matksizma i revolucije u delu
N. Berdjajeva. Ovde se njegova otra kritika komunistike ideologije izjednaava s njegovim ukupnim odnosom prema marltsizmu i revolucijL Zanemaruju se i geneza i trajnost toga sloenog, protivrenog reV>olucionarnog i
konzervativnog odnosa.l U ovom tipu razumevanja filozofije N. Berdjajeva
ne uva:tava se injenica da je on proao intenzivnu marksistiku fazu, da ga je
marksizam celog ivota zaokupljat>, da je u emigraciji bio optuivqn ne samo
kato ,.komunizam nego ak i kao komunista. lz ovih stereotipija iskau oni
radovi koji tazmatraju celokupno delo N . Berdjajeva i one elementune enciklopedijske odrednice koje ne i:r.ostavljaju injenicu da Berdjajev nije pristao
da se ukljui u akcije ruske politike emigracije pt'Otiv sovjetske vlasti.
U kontekstu ovih i drugih konlrovctzija u razumevanju stava Nikolaja
Bexdjajeva prema marksizmu i oktobarskoj revoluciji indikativna su neka
poglavlja knjige Roja Medved-eva Oktobar 1917.2 U nastojanju da odgovori na
nek.Qliko bitnih pitanja vezanih za dogaaje 1917. (Da li je oktobarska revolucija bila .. preur.anjena ili ~pravovremena, >+nuna ili sluajna, spontana ili >+Otganizovana.) Roj Medvedev se na nekoliko mesta poziva na stavove Nikolaja Berdjajeva. Navodimo dva bitna stava Nikolaja Berdjajeva
koje citira R. Medvedev.
Valo je vano lmati na pameti da je ll'USka 'komunistllm ..xevolucija roena u
l od nesree, od nesree rata to je doneo d~raUzaclj.u - dakle, nij~ rodena u znaku stvaralaakog izobilja. Uostalom, ~revolucija uvek prclpo,stavlja n~reu,
nt'l.'llei

U p..redgovoru tknji.zi Samospozna.ja Nikola Miloevi naZlllaava osnovna polazita te kontroverzna ,i promenljiva lshodista politike filazofije N . Bel'djajeva. Vre dnost je t.'i4 nazna!ka najp.re u tome itO uz nalaze o ;promerlljlJV:im iShodiUmu ovL
politike filozofije loci<l'ajJu i njenu konstantu: ideal 'Prev'ladavanja svake vlasti zasnovane .na otuenju d ,porobljavanju.
:tR. Medvedev, O ktobaT 1917, Rad, Beograd, 19B6.

Nekovi,

R., Berdjajev, .. , Polit. misoo, Vol. XXVI (1 969), No. 1, str. 163-176

165

uvek ,p reflpostavlja zgunjavanja mraka pl'Oiostl. U t.ome je njen :kobni kaxakter.

Nova Jlbera.lino-demokcr-atska vJada, koja je osnovana posle tebruru:a, obelodanlla je
apstraktne humane pr.incilpe, apstraiktna praiVDa naela u kojima nije bilo nkakve
organizacione Image, <U rkojima nije bilo enenglje tto deluje zarazno na mase ... P oloaj ,privremene vlade bio je teak i be7iizlazan, da bi je b ilo ko mogao st.roe o.sudrlti i op tuiti . Kerenstki je hio ovek revolucije, njeno.g prvog stadij\.lilna. U stihljj revolucije, i \Daroito xe:valucije koju 1e izazvao rat, ndikada. ne mogu p obediti ,}judi u merenih, liberalnih shvatanja. Pllirncipi demokra tije su pogodni :ai m irnodops!()i ivul,
pa i tada ne uvek, a ne za revo 1uoionarnu eaxmru,. U revoLucionarnoj epobJ pobeuj u
ljudi ek.stremnih p.rinctpa, ljudi sa sklonostima i sposobnostima za di>lctalul'U. Samo je
diktatrurn mogla da 7.a.ustavi IProces konanog demorallsanja i svetkovi ne haosa i
anarhije . .. Ispostavilo se da je .samo boljevizmn bio u 'Stanju da se snae u .situa<.:iji,
ela je s amo an odgovarao masovnim instinlktima !.i realnim odnosima. I on je ... pobedio, on je !Pronaao parole kojima j e narod :pristao da se !POkorava. U tome je neospm-na zasluga komUil'l'llima za ntSku drav.u. !Ws'iji je ,p.retila potpuna anarhija, anarhrno raspadanje, k oje je za'WI'tavila komunistika di:kt~tura.
,.Ne moe se rei da je Februarska revolucija zbacila monal"hiju u Rusiji, monarhija u Rusiji je pala sama, niko je nije b ranio, nije imala pristalica .

N. Berdjajev, lzvQT'i i smiscw ruskog komunizma'

Ovim stavovima Nikola ja Berdjajeva Roj Medvedev pridaje veliku va..

nost. Budui da je Roj Medvedev znaajan istoriar, to moe biti sasvim dovoljan pov.od za ponovno istraivanje odnosa Nikolaja Berdjajeva prema oktobarskoj revoluciji. Kao osnov za to istraivanje, iako je Berdjaj ev o oktobarskoj revoluciji i m.arksizmu mnogo pisao (izmedu .ostalog i delo Izvor-i i
smisao ruskog komunizma), ini se da ima o pravdanja da se uzme upravo njegovo poslcdnje del<>. U knjizi Samospozno.ja Berdjajev se esto i uporno vraa svojim doivljajima marksizma, svojoj marksistikoj fazi i doivljaju revolucije u Rusiji. Dva poglavlj a, od ukupno trinaest, posveena s u ovim pitanjima: Okretanje prt:ma Te'Voluc:iji i :;ocijulizmu. Marksizam i i dealizam (V
poglavlje) i Ruska revolucija i komunistiki svet (IX poglavlje).
U ovom radu analizu ju se oni stavovi iz intelektualne a utobiografije Nikolaja Berdjajeva koji blie objanjavaju osnovu i vrstu njegove revolucionarnosli, odnos p1ema marksizmu, c1oivljaj oktobarske revolucije i neke kritike stavove prema komunistikoj ideologiji i politikim stavovima ruske
emigracije.
1 Osnove

specifine

revolucionarnosti

Dominantna je karakteristika ove intele.k tualne autobiografij e to nastoji

da se obrauna s vlastitom 1evolucionarnom marksistikom saveu. Berdjajev, naime, mora da odgovori na vlastito pitanje: ..ta me je pobudilo da postanem mark::;ista, i~tko ne ortodoksni ve slobodoumni?.Po kaza e se da je Berdjajeva put f.ilozotskog miljenja doveo do ideje rev.olucije. Samo je spoljanja forma toga puta izlazak iz aristokratskog sveta.
U predgovoru k njige on e za sebe rei da je ..mislilac- aristokrata koji je prihvatio istinu socijalizma ..- I vie od toga -on dokazuje da je izlazak iz ...aristokratskog sveta i ulazak u ...svet revolucionara osnovna kara kteristika
njegove autobiografi je, i to ne samo spoljanje ve i unutranje.
3

Roj Medvedev, OktobaT 1917, str. 32-33. i 57.

Nllcovit, lt. Berdjojev ... Pofit.

ml~o.

Vol. XXVI (1 989), No. 1, str. 163-176

166

Svoj opti stav prema svetu, civilizaciji. politici, svakodnevici Berdjajev

smdta na jedan, i to krajnji, pol clibotornne podele ljudi...Postoje dva osno~
na tipa ljudi - tip koji je u skladu sa s:redi.ruJm u kojoj iivi, i tip koji je sa
njom u neskladu... On uporno dokazuje da pripada drugom tipu. To je ivot
po logici :.vog unutranjeg sveta i odbijanje sveta oko sebe. Jo od detinjstva
njemu se inilo da spoljanji svet nije njegov svet. .. Nepovezanost sa svetom ... predstavlja najdublju osn ovu mog stava prema svelu.. (str. 86.)* Zbog
toga je sebe celoga ivota doivljavao samo kao prolaznika kroz ivot. Taj do'lvljaj racionalizovao je uverenjem da je to ..na.jsutinskije oseanje jednog
bri&anina .... 'l'ako e se na nekim mestima pokazati da Berdjajev svoj neposredni doivljaj sveta izlae kao nakn adnu hri.~ansku racionaliuciju vlastitog iskustva. Razumljivo nije sasvim hriansk:i (tanjje ortodoksno hrian
ski) njegovo uveravanje da je ta veza sa svetom uspostavljena putem stvaralatva.
Svoj doivljaj sveta Berdjajev dovodi do temelja speeifine filozofije egzistencije. Filozofiju egzistencije on shvata kao kot"enitu odbojnost p rema empirijskoj stvarnosti i svakodnevici, odnosno kao svakodnevicu punu briga nasuprot bogatoj duhovnosti. Svakodnevicu tumai kao ,.hla enje slrasti... Zato
ga je i odbijalo svako (ctkvcno, politiko, svakodnevno) ..sveenje drutvene
empirije, u kojoj je video najpre nepravdu i zlo.
Ovaj odnos prema svetu rezimira se 111 stavu koji se m<.>e uzeti kao osnov
tumaenja politike i religiozne filozofije Nikolaja Berdjajeva: ..sada sam
sklon da mislim da su jedni te isti m otivi doveli i do revolucije i do r eligije..-.
(str. 158).
Svoje filozofsko-religijsko opredeljenje Berdjajev naziva anarhistikim.
To je antiontologizam proet personalistiko-anarhistikim stavom. -U meni
postoji jako izra7~n metafiziko-anarhistiki element... On dokazuje da je
u vek bio i ostao anarhista i individualista. Na jednom mestu on e sebe odrediti i kao .. prvog mistikog anarbistu, iako mu se taj spoj rei ne ini najsreniji m. Svoje anarhistiko opredeljenje potvruje i time to i boga razumc kao slobodu, a carstvo boje kao earstvo slobode i bczvlastija... U svemu
tome oslanja se na znamenite Stirnerove stavove. Bliskost. l>B Stirnerom nije
teko prepoznati i u sledeim stavovima . ...Sveto je ne drutv-o, ne dr.eava, ne
nacija, ve {:ovek.""' Takvo znaenje nosi i njegov stav da nita ..opte.< ne moe da u tei ..individualno bi~ u n jegov-oj nesrenoj sudbini. Berdjajev hoe
da uveri da smisao svega mora biti uporediv sa sudbinom individuuma. Zato
on, kao i Stirner, odbija pokoravanje linosti ..svetskoj hegemoniji", ...pobedi
svetskog razuma~, ..p rogresu, ,..ddavi .., ..naciji, ..nauci.., ...drustvu... Ovi stavovi objanjavaju njegovo priznanje Maksu Stirneru to je govorio d a je cell
svet S'lOjina jednoga, tj. m ene samoga ....
Strah od ,.:opteg.. je ko d Berdjajeva zapravo stra h od ..neminovnosti ... T
to je izra2l specifinog individualizma-anarhizma koji ne podnosi svrstcwan je
u bilo koju kategoriju i odbija da pripada ..proseku ljudskog iv.ota.
Berdjajev sebe predstnvlja i kao svojevrsnog liberala ili ..libertena.. koj1
ne prihvata nikakav autoritet, pa ni religiozni. To je uslovljeno uvidom da
nigde nema sklonosti ka slobodi. Taj uvid uslovljava i pobunu protiv terora
optega i protiv nunosti.
Navodi iz knjige Samospoznaja

OZDaenl

su brojem s tranica u zagradi.

N'"'llo i~,

R., BerdjolcY . ., Poht mf:sco, Vol. XXVI 119891, No. 1, sir. 163-176

167

Kao posebnu formu ne-slobode Berdjajev oznaava rod i rodovsku svest.

On neprikosnoveno odbija banalnost rodovskog naina miljenja, a naroi
to onog nacionalistikog. Na jednom mestu e rei da ne poznaje nita banalnije od nacionalistikog pogleda na svet. Zato on nikada nije hteo da govori ni u ime partije ni u ime crltve a ni u ime nacije. Tako on svoje libert.enstvo izraava konsekventno i euforino: Pristajao sam da priznam samo da
sam grattanin carstva slobode... U sukobu linosti i sveta odluno staje na
s tranu linosti. To ga vodi tome da i hrianstvo razume kao pelsonalizam
osobene vrste. Po tome je krajnji personalista<~< jer nije mogao ni sa kime,
ni s narodom, ni s klasom. Kako uverava, prisnu vezu imao je samo s ..bogotragaima- poteklim iz naroda, i to zbog njihovog napora da individualnim
putem dodu do boga.
Individualizam Nikolaja Berdjajeva je transparentan...Ne priznajem prvobitnu realnost nikakvih kolektiva, fanatik sam realnosti individualno-linog. neponovljivo-jedinstvenog ... - (str. 287). Tumaei svoj lrulividuali7.am,
dokazuje da ga je primio od Mihajlovskog i Herce:na, a objanjava ga i kao
morallzarn koji brani ideju o oveku. S druge strane, smatra da se njegov
individualizam iskazuje kao gaenje prema dravi i vlasti i tumai lo i~ve
snim porodinim svojstvima {"'uroeni anarhizam..) ...u mojoj je porodici u
potpunosti odsustvovao pojam a utoriteta... (str. 72) Zato on i misli da je njegova antipatija prema kolektivizmu ..ostatak plemiko-volteri janskih osea
nja... To se celog ivota iskazivalo kao nemogunost potinjava:nja i odbijanje
institucija. Ovaj individualizam iskazuje se definitivno kao pobunjenitvo,
makar ono bilo samo metafiziko . Tu svoju poziciju iskazuje na nain koji
nije metafiziki ve robustan: Uvek sam smatTao da sam pr-e razbojnik d<>
pastir...
Sklonost ka pobunjenitvu uinila ga je simpatizerom svih velikih istorijskih pobuna....saivljavam se sa svim velikim, istorijskim pobunama: pobunom Lutera, prosvetiteljstva (protiv autoriteta), pobunom Rusoa, Francuske tevolucije, ideaUzma protiv objekt.a, Marksovom pobunom protiv kapitalizma. pobunom Bjelinskog protiv duba svetske harmonije, anarhi<'nom pobunom Bakunjina, pobunama Lava Tolstoja pr.otiv istorije i civilizacije, Nieovom pobunom protiv razuma i morala, Ihzenovom pobunom protiv drut"Va. I samo hrianstvo Berdjajev hoe da razume kao pobunu p rotiv sveta
i njegovog zakona. Otuda on nakon navoenja ovog niza prihvaenih pobuna
mora da postavi pitanje da li se time buni i protiv boga. Tu njegovo pobunjenitvo zastaje u vidu protupilanja: ,.zar pobuna protiv Boga nije u svojoj
biti terminoloki besmisa~?.. Jer ovek, misli on. moe da se buni samo u ime
. Vrhovne vrednosti, vrhovnog smisla tj. u ime Boga.-. I taj totalitet ili ta
opAtost su granica ovog anarhizma.
No ispod toga nivoa ovo pobunjenitvo je nesumljivo. Ono nast upa u ime
odbrane morala neponovlji vi! individualnosti, a protiv morala <>ptosti i opAteobaveznosti. Na empirijsko) r.avni to se iskazuje kao odbijanje morala i
svesti ruske ..sabornosti .., kako u pravoslavlju tako i u boljevizmu, ali u pona$anju ruske emigracije.o Tim svojim krajnjim person allzmom Berdjajev se

lulo

' ldeju Rbomosti on prihvata tek na nivou specifino shvaenog hrianstva spasenja. oseanje zajednike krivice i odgovornosti svih

mogunost zajedntk:og

za sve.

Ndb>vll!, lt, Be.rdjDjev , Polit. mftoo, Vol. XXVI f1989!. No. 1,

svesno suprotstavlja epohi

~tt

$~r

163-176

koju veruje da je u biti

kolektivistika

168
i kon-

formistika .

Uprkos odbijanju sabornol'lti i kolektivi2.ma Berdjajev govori <> svom mesocijalnom 1-iaaljenju. S ovim drugim su povezane njegove .. socijalistike simpatije.., iako je on pokazivao nesposobnost i nesprem!l'lost da
se ,.slije.. sa siromanima. Premda nedruStven, teio je drutvenoj pravdi, pravinosli i socijalnom oslobaanju ljudi. Taj duhovni antikoleklivist dokazu je
da ruJe ~bog toga i antisncijalista. On sebe odreduje kao personalistikog socijalis.tu...Moja revolucionarno-anarhistika nastrojenost bi elela u potpunosti da pol"Wi ovaj tudi svet... Ova revolucionarnost, medutim, ne pretpostavlja politiku autoritarnost niti prihvatanja nove istorijske religije. Upravo je u totalitarizmu i novoj pseudoreligi1.lznosti on nakon Oktobra naao sutinu lai kon1unizma.... Rao socijalista on hoe da sc razlikuje od r-evolucionara koji su zaposeli vlast. Najpre po tome to mu nisu imponovali inovi
i hijerarhije. Njegovo ()brazloenje i prihvatanje socijalizma bilo je u stvari
isto etiko, a takav je bio i nJegov marksizam. Zato e dokazivati da nije morao biti proteran u Zapadnu Evropu da bi shvatio nepravdu kapitalistikog
sveta. Ovo proter1vanje nije pokolebalo njegovu nadu i veru u komunizam.
..SOcijalno gledano, u komuni~u se pak moe nalaziti istina, nesumljiva istina naspram lai kapitalizma, lai socijalnih privilegija ... (str. 285)
tafizikom i

Ovaj tip nevolucionamosti ustaje ne samo u odbranu linosti ve i u odbranu nezavisnosti istine i nezavisnosti filozofije, l to ne samo od marksistike ideologije ve i od religiozne organizacije. On je rano odbio uverenje da
istina, dobrota. i Lepota. zavise od revolucionarne klasne borbe...Klasna istina .. je, za Berdjajeva, lo sp oj rei. Ali on misli da moe postojati ..klasna la.-.
Tu on misli na sta v buroaske klase, i to najpre zbog greba eksploata.clje. Za
razliku od buroazije proletarijat je osloboen barem greha eksploallacije, i
to je povoljna osnova za istinu i pravinost.
Tako Berdjajev moe ~bc da deklarie kao ~levog- revolucionara .., ali u
posebnom duhovnom smislu, odnosno ktto oveka koji saosea sa svttkom
emancipacijom. J samo hrianstvo bi hteo da shvati kao emancipaciju. Zbog
svega toga on je i odnos socijalizma i slobode intenzivno proivljavao. Ali ova
revolucionarnost ostaje kontemplativna ili metafizika. l on je loga svestan
jer budui ..previe teoretiar, mislilac, ideolog..., on nije mogao da prede na
neposredan revolucionarni rad. Ova revolucionarnost nije dola do politikog
naboja jer mu sc inilo da njegov personalistik:i socijali7.am i revolucionarni
rad nuno dolaze u sukob jer revolucionarna delatnosl nuno zavrava kao
organizacija vlasti.
Sukob ova dva naela pokazao se oiglednim u krl:ltkom l'evolucionarnom iskustvu Nikolaja Berdjajeva l u odnosu prema markslzmu.
2. OseLljiuqst na ma.rksjmm i

uee

u pokretu

U Samospozt14ji Berdjajev izlae svoj doivljaj marksizma kao teorijske

pozicije i misaone mogu<"..nosti u ruskim prilikama kao j doivljaj svog iskustva u revolucionarnom p okretu. Ova dva doivljaja nisu u svemu istovetna.

Neiltovo ,

R , Berdtot"" ., Poht. misoo, Vol XXVI (1 9891, No. l. l lr. 1 ~76

169

Prema njegovoj oceru, marksizam je u Rusiji poeo da se razvija u okviru polrt:lbe da sc defini~e odnos pl'cma n<>vim misaonim i politikim tokovima.
U tome je, u veren je Berdjajev, marksizam predstavljao ,.potpuno novu formaciju.. u krizi ruske inteligencije. Marksi~mu sc priznaje da je na kraju devedesetih godina u Rusiji d<>princo procesu evropeizacije ruske inteligencije.
odnosno njenom pridruivanju -zapadnim tokovima.. i ..izlasku.. na .-irok e
prostore.-.. Bez ikakve ograde Bf'rdjajev priznaje marksizmu da je s kraja devetnaestoga veka bio na mnogo vitem kulturnom nivou nego drugi tokovi ruske inteligencije. Ova ocena bitna je i zbog toga to bez nje ne bi m ogao d a
se ra zume Berdjajevljev odnos ptema kulturnom pnlencijalu boljevika. Naime, on ec :t.akljuiti da j e boljevika struja objektivno znaila ispadanje
marksizma iz na jaktuelnijih kulturnih tokova i da je poni tila neke prvob ilne napore marksista u Rusiji.
Kako je za kraj devetnaestoga veka Plehanov b io naj.znaeajniji marksista
u Rusiji zanimljivo je videti kako BerdjaJev ocenj uje njegovu filo:t.ofiju. On
priznaje Plehanovu ,..filo:wfsku radoznalost.., ali nita vie od toga. Stavie.
na jednom mestu nazvae ga -loim filozofom ...
Ostaje kao vrsta taka u ra~voju Nikolaja Berdjajeva upravo jedna specifina osetljivost na mar ksizam. On e doslov.c e rei: ..Nekakva posebna osetljiv ost na marksizam ostala je i do dana dananjeg... (str. 160). O va osetljivost na marksizam ini se posve razumljivom kad je re o jednom filo:zofu
pobune i metafizikog anarhizma jer se Marks poka:zao kao znaajan momenl
levog ractikalizma u moderno vreme.6
Berdjajevu se marksizam inio p dhvatljivim i zbog toga to je u poetk u
imao n esektaki odnos prema vrednostima stare duhovne kulture i drugih
pravaca miljenja o <>veku. I jo neto je privlail o Berdjajeva marksizmu:
..istorioz:ofski razmah i Ah:ina svetskih perspektiva ... U poreenju s marksizmom stari ruski socijalizam izgledao mu j e veoma provincijalna .
Do marksizma Berdjajev je prema vlastitom tumaenju d oao zaobilazno, preko Kan ta , Sopenhauera, Oostojev:.kog, Tolstoja. Ni ea. Ibzena. To objanjava injenicu da j e Marksa odmah doiive<J kao filozo fa evropskog humanizma. U tome je on Ostao dosledan, a jo vie u uverenju d a je Marks
izuzetna nlisa ona pojava. "'Miirksa sam smatrao za genijalnog ove ka i smat ram ga za takvog i danas. Uz humanham, jo je jedan momenat. k oji j e Berdjajeva privukao Marks u. i to ..u potpunosli+<. To je kritika kapitalizma. N astojao je takoder da prihvati materijalistiko shvatanje ist10rijE'., ali mu je
odbijao >Pmetaii:ziko znaenje..
Najzad, 1947. godine. suoavaj ui marksizam s drugim tokovima svetske
misli, Berdjajev je izjavio da je wmarksizam postao deo modernog miljenja...
Iako se dugo nalazio u zaLegnutim odnosima s i.deologijt~ma koje su proizale iz nekih recepcija marks izma, Be1dja.jcv je iskazivao snaan marksistiki
Agne Heler odluno d oka:wJC da se Mar~
~ome to se razvija kao filozofija radikalnih potreba. To su, najkrae reenu. o n e? potrebe koje c;e
U k.njiz.i Filozofija lev()(f

Taf k4Uzma.

sova filozofija mora uzeti kao ,.kanon levog radikalizma... l to .po

mogu postavili ali ne mogu ostvariti u <postojeem dru~wu. ..... sve potrebe treba d. a
budu priznate, all u drutvu koje se zasniva na odnosima nadreenosti i podrede.no.st
ne mogu l ne smeju s~c potrebe da steknu ,p riwnnje... Videti: AgneS I-Ider. Pilozoffja
levoo radikalizma, ,.Mladost... Beoar a d, 191:15.

Neikovot, lt, Bordtotov Poh! mitoo, Vol. XXVI (19891. No. 1. Jr.

16~176

170

patos i preruenu marksistiku raclikalnu terminologiju i argon, naroito u

obja!njenju istorije. Zadr.lao je neskrivenu slabost prema ideji komunizma.
Govori o potrebi menjanja ovog sveta, o osvajanju socijalne pravde. :lato on
nikad mje otvoreno napadao i osporavao marksizam, jer je, kako kae...neprestano oseao svet u odnosu na k~ji je marksizam bio u pravu... Oigledno
je da je mnogo loga Berdjajeva vuklo ka marksizmu, ali da rti u njemu nije
mogao da se smesti.. No crnjenica je da mu je u jednom periodu inten2ivno
pnpadao. On govori o svom ..marksistikom periodu, iako je ' br7.o doao u
ukob s nekim tendencijama u njemu. Jo u vreme intenzivnog mladalakog
pripa danJa marksiznm video je da neki elementi u marksizmu vode do negiranja slobode ili tak do despotizma. Knko je njegov socijalizam bio vie kontemplativni nego praktiki, to je posve jasno i oekiVao da se drugaije odnosio prema neposrednom revolucionarnom delovanju u ime marksizma nego prema filozofskim i humani stikim postavkama marksizma. Zato je nje1-{ov doivljaj vlastitog revolucionarnog iskustva i pripadanja pokretu net.o
drugaiji od doivljaja marksizma kao misaonog roka.
Prema tumaen ju samog Betdjajev.a, on je vrlo rano, l to uprk-os ili zbog
uristokratskog pmekla, izgradio revolucionarne i socijalne simpatije prema
"marksi stikjm krugovima ... To pristupanje revolucionarnim krugovima tumai kao izraz potrebe koja je miljenju prirodna. l l.u je Berdjajev izriit:
..rmao sam potrebu da ostvarujem u ivotu svoje ideje, nisam eleo da ostanem apstraktni mislilac..- A oigledno je bil<l da se uprkos odbijanju spoljnog s"eta, nekome moralo prii . To nisu mogli biti ni eseri ni stari ruski revolucionari {zbog sklonosti teroru). On je pristupio marksistima i sebe je dugo
smatrao socijalistom. Pitanje je: ta mu je lo znailo?
U autobiografiji Berdjajev ocenjuje da mu je revoluCJonamt period p omogao u moralnom formiranju bnosti. Najpre, stvorio je poseban odnos prema moguim iskuenjima u budunosti. Revolucionarni rad ga je prckalio.
Naune. on tu ima na umu revolucionarnu askezu ruske inteligencije. odnusno
sposobnost da sc izdrie zatvaranja i proganjanja. r hapenja iz tog perioda
ptisea se kao --preiivelog velikog nadahnua, takorei ekstaze... To je bio
::;naian dokaz da je osvojio ono to mu je i pre i posle toga nedostajalo : natrne onog comn~unaute, odnosno prevladavanje individuali stike nastrojenosti ...u zatvoru smo se oseali kao pobednici, odnosno kao vesnici slobode...
U revolucionarne krugove Berdjajeva je uveo M. Tugan Baranovski. Izmedu ostalih saraivao je s Lunaarskim (Za njega kae da nije bio tale.n tovan marksista.). S Lenjinom se nije sretao. Uestvovao je na zatvorenim sku~ovima leviarski nastrojenih intelektualaca. Dopisivao se sa Kauckim ...koji
je polagao velike nade u ruske marksiste, i to na lt:orijskom planu. Kaucki
je u svom asopis u Neue Zeil objavio rad Berdjajeva pod nASlovom ,..}<'. A .
Lang i ltl'ilika IiLozofija u nj enom odnosu prema socijalizmu ... I Berdjajev je
sa Zapada krijumario zabranjenju socijnldemokratsku literaturu, zbog ega
je bio prognnn iz Moskve.
Revolucionarni pokret. iao je u susret nekim duhovnim potrebama Ni
kolaja Berdjajeva. Uzbui vala su ga ptianja socijalnog poretka i zbog toga
je bio aktivan, driao je referate, diskutovao, propagirao. Ali izgleda da je to
tpak b10 jedan spoljan ji odnos, int.-lektualni st~v. Neke strane ove delatnosti
primao je apsolutno indiferentno (kao da sam dolazi~ s drugog sveta..). Od-

Ndkovt, R. 8et d1otev . .., rohl ",.sco, Vol XXVI {19891, No. 1, str. 16l-l76

171

bijalo ga je najpre to to je u oseanjim a revolucionfHa i opozicionara vladao fatalizam. On nije mogao da prihvati to oseanje. A zalim, individual.izam ga je odvajao od revolucionarne marksistike sredine. J to je, moda,
bio osnovni razlog udaljavanja od revolucionarJle delatnosti . Jer, tumai on
svoj dubinski odnos, l>Ocijalizaci ja privrede je pravina. ali je socijalizacija
oveka reakcionarna. On je. zatim. kao i marksisti eleo novi svet ali nije
pretpostavljao revoluciju ve slobodu i ovekovo stvarala&o delovanje. To
je posledica njegovog ubedenja da je problem u revolucionarnosti linosti. a
ne u politiko-socijalnoj n:voluciji. To je stanovite aristokratskog radikalizma koji veruje u pers<>nalistiku revoluciju kao svrgavanje vlasti .objektiviz:acije. lnd ividualistiki socijall?.am, koji on poblie ne objan java, za n jega
je jedini prihvatljivi oblik socijalizma. Tu svest o spoljanjem pripadanju pokretu. i to na osnovu odbijanja kolektivizma, imali su i njegovi sabo rci u pokret:u. On priznaje da su marksisti mogU da vide njegovu ..nesposobnost d;t
im pripadne do kraja. No pripadanje P<>kretu, makar i na spoljanji nain.
r eilo mu je neke probleme. To ga je izvelo iz usamljenosti, u k.oju je bio zapao nakon naputanja plemikog sveta. S druge strane, spoljanji odnos prema revolucionarnim akcijama omoguio mu je da sauva autonomiju i da po!ilane ..kritiki marksista... To mu je, pak, omoguilo da u filozofiji ostane
idealista. Tako je poeo da pripada krugu idealista koji su P<>tekli iz marksizma i povezali se ~a predstavnicima nove religijske svesti ; postao )e jedan
od glavnih predstavnika toga pokreta. Taj prelaz od marksizma u idealizam
Berdjajevu se ini pos~ prirodnim. ..po svemu izgleda da je marksistiki m aterijalizam u svojoj mladosti bio idealistiki ... Zato izgleda veoma uvcrljivo
njegovo objanjenje da u materijalistikom periodu razvoja nije oseao tekou s materijom i Lekoc njenog savladavanja. (Te tekoe sam mnogo
vie oseao u hrianskom J>eri.odu.)
3.

Prorivreon

d o!i.v1.jaj oktobarske r eooLucije

nerdjajPv je uinio veliki samosvesnl napor d~t !>e ,.uzdigne iznad bor be
stnna .., da se oisti od svih st1'asii i da vidi ...ne samo laz ne~o i istinu komunizma... Taj napor on je inio kroz celi svoj postrevolucionarni i emigrantslti
period i ruu;uprot grozniavom ideolokom slavu emigracije prema revoluciji.
To je lako prepoznati u onome to je pisao o komunizmu i ruskoj revoluciji.
Na nivou istorijskih zbivanja rusku revoluciju on ocjenjuje kao dogaaj
od izuzetnog znaaja ne samo za Rusiju nego i za celi svet. Ali vaniji je n jegov unutranji doivljaj ove revolucije.
Doivljaj oktobarske revolucije (on upotr ebljava izr az ..ruska revolucija)
nije kod Berdjajeva spolja~nji ili objektivan ve lini, i zbog toga vieznaan.
On uverava da je ovu revoluciju doiv~o kao momenat sopstvene sudbine a
ne ka o neto nametnulo. Taj odnos on je uporno branio k~to vaan momena t
svog~t ivota i nije bio preman d~t se toj odnos na knadno prestili~ujc.; Nije
1 Ta nvolucijn se zbila sa mnom, pa makar se ja i odno io prema nJOJ izuT.c,no
kriti&! l negodovao ptot.iv njenih ispotjavanja .do. Duboko m t j ~ arlt:!p-'ti lmo g!edi~ .t=

mnogih emigranab, tprema kome &U boljieviku revoluciju ostvarile nekakve z.lo.
sile, jo malo !Pa .alca zloinaca ..... N. Berdjajev, Samospoznaja, str. 266.

nake

Ndkovil, lt, Benijaev

, Polir. m1soo. Vol. XXVI fl989t, No. 1, 1tr

1 ~176

172

imao razumevanja za olako odbacivanje oktobarske revolucije, i to uprkos

t ome to je ni on nije zamiljao ..u duginim bojama ilo je predviao da e <Ona
ugroziti slobodu, da e u njoj pobedili elementi koji su bili! ekstremistiki
i neprijateljski... nastrojeni prema kulturi. U stvari, Berdjajev je analizovao
pktobarsku revoluciju bez zgraavanja tipinog za moraliste. Njemu izgledaju
i naivna i smena miljenja ..humanista revolucije.. koja zagovaraju idilu <0
revoluciji bez krvi, u kojoj se, konano, isP<Qljiiva dobrota ljud&lte prirode i
narodnih masa... (str. 266) Tome nasuprol on s krianskim patosom ali t-eaUstiki dokazuje da j e revolucija >-teka boljka i ..muna operacija obolelog...
Revolucija takoe ~vcdoi o nedostatku pozitivnih stvaralakih sila...
Revoluciju u Rusiji Berd jajev je doiveo kao nuan pad svetog ruskog
carstva, odnosno kao ,..razovopi<Oenje simbolike i:~torijske puti koja je dotle
lagala . Njemu je biJ.o posve izvesno dii se stara istorijska pu.t Rusije, koja se
naziva la ..svetom, ve raspala i da je bilo neminovno da !le pojavi n ova. I
nije re samo o kraj u svetog ruskog carstva. Po njemu je rPvolucija iz 1905.
~ naila i kraj herojskog perioda ruske ioleligenci je. a razoarenje revolucijom znai lo je otpoinjanje mo1alnog rasula. Zato je i zanimljivo i iznena u
jue i to to Berdjajev misli da ruska revolucija nije preuranjena ve 7.akasnela. Nasuprot jednom tipu kritiara oktobarske revoluciJe-, on misli da je
nesrea ove revolucije bila upravo u tome to je 7.akasnela. On takoder smat ra da ova revolucija nije bila neposredno ()rganizovana, ali da je bila pripremana dugo vremena i posredstvom razliitih revolucionarnih pokreta. Kao
s pecifine dokaze da revolucija nije bila neposredno pripremana on navodi seanje na jedan razgovor o mogunosti <Oba.ranja sam<Odravne monarhije. U
tom razgovoru jedan menjevik je tu mogunost video ~najTanije kroz dvadeset i pet godina.., a bolj~evik ..nnjranije kroz pedeset godina...8
Berdjajev je revoluciju smatrao neizbenom i odobravao ju je najpre zbog
toga to mu se kdza sve.'>ti inHa oiglednom. Ali iz stava o neminovnosti raspadanja Rusije ne proizilazi njegov apriorno pozitivan stav prema revoluciji.
Obrnuto, on m iRJj da ruska rev.o lucija ni je predstavljala >4delo slobode i sves nih ljudskih inova ..., ve da je jo jednom potvrdila go rinu ljudske sudbine.
Ali ni to ne znai o dbacivanje revolucije. Berdjajev uverava da je u jednom
trenutku postao svestan ;.potpune ncizbenosti Rusije kroz iskuslvo boljevizma.-. Otuda mu Izgledaju potpuno naivno oekivanja nekakve restauracije u
Rusiji, pa ak ni februarske revolucije. On je ta oekivanja, re je uglavnom
o oekivanjima e.m igrantske opozicije, smatrao i tetnima i nemonima.
Moe se lako uoiti da Berdjajev razlikuje februarsku ;i oktobarsku revoluciju. Prvu je doiveo kao ,.besklasnu i slobodoljubivu.., ali se bojao eskalacije ekstremnih snaga, odnosno ,.ue stihije revolucije. Govorio je i delovao protiv prolivo.nja krvi. Jaanje bolj~ev.i ka, kao ekstremne snage, inilo ga
je nesrenim. Oktobarsku revoluciju on, pak, razume kao direktni proizvod
rata. A on se uasava revolucija proizalih iz rata. Postoji neto turobno u
revoluciji nast.aloj iz rata (str. 267)
Svest o nunom boljevikog ;iskustva ne znat:'i da se Berdjajev mirio sa
boljevikom vlau. Istina, on je bio lan Sovjeta Republike u ime drutves 1 Roj
ak i

M:evcdev podsea

da se razvija, kao
Okt.ob4r 1911.

ivi.

na Lenjioovu ocenu du bi Rus ija bez rata mogla da

feudalno-kapitalistika z~mlja jo

dugo. R. Med\edev,

Neikovi ,

R.> Berdjojev ..., Poli t. mioo, Vol . XXVI (1 9891, No. 1. sir. 163-176

173

nib aktivista. To isku:;lvo ga je ak odbilo od sovjetske vlasti . ...Tu sam video

revolucionarnu Rusiju s.v ih moguih nijansi.... Neke orijentacije su ga odbile
od revolucije, i to one koje su ile protiv individualizma i libertenstva. I Lu
je on tzriit...Pristao b;ib da prihvatim komunizam socijalno, kao ek<momsku politiku organizaciju, ali ne bih pristao da ga prihvatim duhovno. (str.
28!)) On j.ednQznano odbija ideju kolektivizma kao temeljnu ideoloku postavku boljevik<>g socijalizma (Uostalom on odbija i nacionalistikj kolektivizam.). Njegov aristokratski radikalizam iskazuje se posve otvoreno prema
postrevolucionarnim vremenima u SSSR-u. Tak-o on teko prihvata mogu
nost da na vlast dolaze ljudi koji su ranije iveli u ilegalnosti .i emigraciji. Codine 1918. u knjizi Filozofija nejed~kiosti uveravao je kako je jednakost
metafizika prazna ideja-., a da socijalna pravda mora biti zasnovana na dostojanstvu svake linosti a ne na jednukosti. Tako se njegov individualizam
javlja i kao svojevrsni elitizam. On, naime, kolektivnost uzima kao odliku prosenosti, i tome usmeren protiv jedinog prav<>g - personalistikog socijalizma.
Berdjajev definitivno i trajno iskazuje dvojni Qdnos prema <Oktobarskoj
revoluciji - prihvatanje socijalnog i politikog principa revolucije i odbijanje
ideolokog i kulturnog rezultata .i smera. l tu je on jednoznaan i jasan. ~Mogu
da priznajem pozitivni smisao revolucije i so.cijalne rezultate rev.olucije, mogu
da vidim mnoge p ozitivne strane u samom sovjetskom principu, mogu da verujem u veliku misiju ruskog naroda a istovremeno sa tim mogu se kritiki
odnositi prema akcijama sovjetske vlasti, mogu se nepomirljivim neprijateljstvom odnositi prema ideolokoj doktrini. (str. 378) Razlog odbijanja ideoloke doktrine u tome je t<> misU da jedan sloj ove doktrine neprij ateljski nastrojen prema slobodi, humnosti i kulturi. I to on smatra posebnim oblikom
tragizma ruske sudbine. Re je o tome da se, prema njeg.ovoj oceni, u ruskoj
revoluciji pmbila najelementarnija ideja ruske inteligencije, njen najneobrazovaniji deo. To je uticalo da revolucija zauzme negativni odnos prema ruskoj kulturnoj renesansi. Ruska rev<>lucija, socijalno napredna, bila je kulturno reakcionarna .~ (str. 208). Revolucija je poela nekritiki da afirmi~e kult
elementarnog prosvetiteljstva, kult prirodnih nauka i tehnike, ekonomike. I
t<> je po Berdjajevu odgovaralo r.ess-entimentu ovjeka iz naroda.
Kao bitnu <>dliku ruske revolucije na duhovnom pl~nu Berdjajev nalazi
rascep izmeu najvieg kulturnog sloja i najni:teg intelektualnog i narodnog
sloja. Taj je rascep po njemu bio mnogo vei nego u velikoj francuskoj revoluciji 1789. godine. Aktivisti francQske revolucije nadalinjiv.ali su se idejama
Rusoa a lilozofjje osamnaestog veka koji su bili vrhunac tadanje misli. Rukovodioci ruske revolucije vodili su se idejama ruskog nihilizma i materijalizma, k<>ji su ve t ada bili vidno zastareli i potpuno ravn<>duni prema probl emima stvaralake misli svoga doba (Dostojevski, Tolstoj, Solovjev, Fjedo1ov).
Oni su za vrhunac misli jo smatrali Helvecljusa i Holbaha, Cernievskog, Pisarova, Plehanova.
Kao glavnu pr.imedbu. ruskoj revoluciji Berdjajev upuuje njen duhoboraki, nept'ijateljski odnos prema duhovnoj kulturi, prema aktivistima ruske kulturne renesanse s poetka dvadesetoga veka. Po njemu je ruska renesansa bila asocijalna i aristokratska, a time i izoQlovana. Izvesnu odg<Ovornost
za razdvojenost duhovnosti i delovanja pripisuje i istorijskom hrianstvu.
Sve u svemu, zbog niskog nivoa komunistikih aktivista {Lenjin po njemu nije

Ne!lcovit. ll ..

e.. rdjDJCY ,

Polil. mi&oo, Vol. XXVI ll989J, No. 1, sk 163-176

174

bio na visi ni Mark:sove dijalektike). u ruskom je komunizmu volja za mo...

nadvladala ..elju za slobodom. Iz te nadmonosti volje za moi proizaAle su
mnoge deformacije u politici boljevika.
Berdjajev ide_ i dalje tvrdei da ruska revolucija predstavlja kraj ruske
inteligencije i ruske kulture. U tom dokrajenju ruske inteligenciJe o n vidi i
speciJalnu neuhvalnost ove revolucije. On, naime, misli da je ovu revoluciju
z-apravo pnpremila ruska inteligencija. Ali za kraj ruske inteligencije on ne
krivi samo ru.kovodioce revolucije ve i rukovodioce kulturne renesanse, i
jedne i druge zbog socijalne i moralne ravnodunosti i razdvajanja visokih
kulturnih tokova i ivota m asa.

4. Odnos prema :JOv jetskoj vlasti

Pet godina Berdjajev je iveo pod n ovom vlau u SSSR-u. Za sve to
vreme iskazivao je dvojan odnos prema revoluciji. Najprije, on uverava da u
godinama koje je pr<>veo u sovjetskoj Rusiji uopte nije oseao potitenost pa
ak ni onda kad je mora-O da ide na prim.1dni rad i kad je gladovao. Krivicu
za uase re:volucije vie je pdpisivao ljudima starog reima nego voama revolucije. Istovremeno je demonstrirao stav moralne nepomirljivosti prema
ideolokim osnovama novog drutva. U skladu sa svojim trajnim naelima
prema poli tikoj sferi, pokazuje neskrivenu antipatiju prema onima koji su
u ime vlasti postali osioni, gramzivi, surovi, uobraeni i zaboravili one s kojima su ranije iveli.
U stvari, Berdja jev ivot u sovjetskoj Rusiji razume kao i7.nijansiran. On
tei da pronikne u logiku tih nijansi Tu se svojom uverljivou istie nalaz da
se vreme p osle revolucije pokazalo kao ,..uasna intenzivnost pribvatanja ivo ta~. I u lome on nalazi osnovne slinosti s faizmom , tanije s masovnim
prihvatanjem faizma On je takoe uoio da su se posle revolucije pojavili
novi tipovi linosti kakvih ranije nije bilo u ruskom narodu. To je ..novi antropoloki tip u kome nije vie bilo dobrote... Taj novi tip o n razume kao rezultat rata i o tuda mu se milita rizam ini normalnom crtom tog oveka.
Berdjajev dokazuje da je rano osetio da nadolazi vreme pravog ,..papirnatog birokratskog carstva. Uprkos t.ome, on sovjetska uredenje u poetku
nije doiveo kao ,.hijerarhizovano i totalitamo... Po njemu, prvih godina boljevike vlasti konstruktivni komunizam .. nije otiao predaleko a totalitarizam
j o ruje bio obuhvatio ivot. Ova ocena poklapa se sa ocenama niza istoriara
i i straivaa.
U svakom sluaju Ber,jajev je prcdoseao mogunost d a boljevi?..am poprimi crte totalitarizma, Zanimljivo je da on u nastupanju sovjetskih rukovodilaca otro razlikuje delatnost predstavnika stare ruske inteligencije (Buhal'in, Lunaarski, K amcnjev, Rjnzanov) od :novih, ko je on naziva 1 ..ekistima...
S tara ruska inteligencija !roja je prila komunizmu nije imala posve neprijateljski odnos prema onima koji nisu prili komunizmu.
Kad govori o svom doivljaju prvih dana sovjetske vlasti, Berdjajev ne
zaboravlja da ga je ona oslobodifa iz carskog zatvora , kao nl to da je lino bio
' Aleksandar Zinovjev takoe, iako na drugi nain. iOVorJ o no\'om sovjetskom
oovl'ku. V.ideti: Homo aov;etfkos, Knji!evna re, 25. 4. 1988.

Ndkovit, R ,

Berdtoi~

175

, Pot:!. misoo, Vol. XXVI 0 9891, No l , stT IQ.-1 76

pnvilegovan. Spadau je u onih dvanaes1 pisaca (,.besmrtnika ..) k oji su. izmeu
ostalog, dobijali bolju hranu. Iako deklarisan kao protivnik boljevizmu, Berdjajev je bio biran za profesora. (Njegov kratak komentar: .. t.o doba je tn
jo uvek bilo mogue ..)
Prve dane ruske revolucije (on kae revolucionArne stihije) on je d oiveo kao vreme koje je bilo .. u~budljiv<h< i kuje je >+proizvodilo radoznalost...
Meu svojim mnogobrojnim sluaocima on je nailazio na napetije i vee interesovanje prema iil07..ofskim i religijskim pitanjima n o kas nije meu om ladinom ruske emigracije.
U novom reimu Berdjajev je dva puta hapen. Lino g a je sasluavao
osniva Ceke Feliks Djerinski. Djerinsld je i na n jega ostavio utisak .. o
veka ubeenog u svoju ispravnost i oveka i~<krenog ali i snanog fanatik::t.IO
I njeg,ova zatvorska iskustva su ~nimljiva. Zatvori u sovjetskom reimu inili
su mu se stroiji, i to pre svega zbog toga to su u njima na zatvorenike gledalo prevashodoo kao na ..nepri jatelje nuoda i revolucije.
Svoj dvojni odnos prema revoluciji i sovjetskoj vlas ti Berd jajev je zadrlao
i kasnije u emigraciji : vrsto je vel'ovao u unutranji preporod komunizma, i
to kroz drutveni razvoj, a s druge strane bio je uveren u to da i u najrevolucionarnijem socijalizmu moe da se otkrije duh Velikog inkvizitora. Kritikovao je sovjetsku vlast ali je nije, kao ostali deo emigracije, <>dbacivao zato
..to ruje od boga... Taku se m ote rei da Berdjajev zavrava u posve realistikom stavu prema sovjetskoj dravi. Vie od pukog realizma je njegov odnos prema Rusiji. 'l'o je ona tema koja ga je celoga ivota teko muila. I u
emigraciji teko mu je padao potpun raskol izmeu ru.skog inostranstva i
sovjetske Rusije . Svojim stavom uticao je na jedno pokolenje emigranata da
prihvati stvarnost sovjetske Rusije koja se gradi na n ovim socijalnim principima. P osebno teko doiveo je napad fatistike Nemake na SSSR. ..u p ad
Nemaca na Rusku zemlju potresao je dubinu mog sulastva... {str. 365) Ali o n
je neprekidno verovao u n epobedivost Rusije i tu je veru ugradio u tadanji
nain svakodnevnog posmatranja ljudi. -..Delio sam ljude na one koji su eleli
pobedu Rusije i na one koji su ~eleli pobedu Nemake.-. To je svakako jednA
od osnova njegovog realistikog i pomiriteljskog stava prema sovjetskoj dr'.avi i novoj vlasti. On ne krije da je u izvesnom smislu bio ...prosovjetski orijentisan.. bez obzira na kritilti stav prema lmmunistikoj ideologiji. S ve to
remeti sliku o Berdjajevu kao jednoz.nanoj poziciji prema ok tobarskoj revoluciji i sovjetskom drutvu, ali i relativizuje njegov prv obitni radikalni ana r hizam. To omoguava Ni koli Miloeviu da zakljui da je Berdjajev bitno ublaio svoj spiritualizam i anarhizam u politik-oj ravni ,.j t o na jedan tipino
konzervativan nain . 1 1 Ali tu Miloevi nema na umu tek politiki realizam
prema sovjetskoj stvarnosti, ve pre svega to to Berdjajev pokazuje sklonosti
da dravu shvati kao ttbj ektivnu istorijsku stvarnost, koja se ne mQe ni stvaraU oi razarati, po ovekovom proizvoljnom nahoenju. l oni koji nee i ne
mogu da p rihvate tu stvarnost religiozno, duni su da je prime naturalistik i,
po nu.di naune zakonitosti.... No, Berdjajev je zauzimao i p osve suprotne sta-

"

Slino

~Rad. Bgd . l!l88.

I1torirozotfja. t p$ihologija u delu Nikolaja Berdja-

o Djer1nskom pite 1 D.ord Legit u knj izi Ceka,

u Vjdetl: Nikola

Miloevi,

jeva, Predgovor za N. Berdjajev, Samospozuja., str. 24.

Neltovi(, lt . BetdiOJev .

Polet. """"' Vol XXVI

09691.

No. 1, str.

1~176

176

vove pa se ini da je s lvar odgovorn o:.ti recipijenta na koju Hlranu e staviti

teite u ovoj rastrzanoj i promenljivoj misli. No nije ovde doputen nikakav
a psolutni relativizam. Naprosto zbog toga to osnovni smer filozofskog, religioznog pa i politlkog miljenja Nikolaja Berdjajeva upuuje kn prevladavanju svih oblika objektivacije, politikih pre svih, i ka oslobaanju subjektivnosti individuuma.

Ratko

Nd:kovi

BERDIAIEV AND THE OCTOBER. REVOLUTION

Summa'1f

Berdiaiev's political, theoretical and personal life .is determined by

three most [mportanl attitudes: h1s attitude to Christianity, to the general theme of Russia and to Marxtsm and the October Revolution. In the
present paper the aulbor coneentrates on the explanation o! Berdialev's
r evolutionary charaeter, his experience or the October Revolution (the
Soviet .rule), his views on tihe communist ldeology (Marxist Lbeoretical
posltion and 1H:s possibiLitles in the Russian conditions) and on the poHtical attitudes of the Russl un emigrants. Berdlaiev's autobiographie work
Selt-cugnition serves as a basic source ot reference.