KAKO POLOITI PRAVOSUDNI vol.

UVOD
Polaganje pravosudnog je jedna od najteih, ali i najlepih stvari koje e vam se
desiti u ivotu. Prolaziete faze od totalnog haosa do jasno strukturisanog znanja,
od besa kako je ovo jedan veliki mazohizam i uzaludno muenje ljudi do oseanja
pravne superiornosti i nadmoi (THIS IS SPARTAA! ).
Na pripreme za pravosudni gledajte kao na posao, posao koji nije plaen, radite
ga po ceo dan, nema efa da vas tera da radite, niti da vam prigovori ako ste se
uspavali ili uzeli slobodan dan. Ipak, nagrade poloenog pravosudnog su
viestruke, i kad proe neko vreme od polaganja, na kraju shvatite da je sve to
vredelo uloenog truda, rada i portvovanja. Od pravosudnog se lako oputa, a
teko se odrava potreban nivo koncentracije, motivacije i radnih navika. Da bih
olakao spremanje pravosudnog, podelio sam ga u nekoliko faza, odnosno koraka:
KAKO POLOITI PRAVOSUDNI DEVET JEDNOSTAVNIH KORAKA
Prvi korak: Pre nego to uopte prijavite pravosudni ili odluite da polaete,
saznajte sve to moete o pravosudnom, priajte sa ljudima koji su ga polagali, ili
koji su u fazi spremanja, otiite da sluate usmene ispite. Ovo neformalno
uputstvo e vam pomoi da, na jednom mestu, doete do velikog broja informacija
o pravosudnom ispitu. Ali, on sam po sebi je samo polazna stanica i nije dovoljan.
Preostali deo pribavljanja informacija je na vama. Takoe, preopruujem da se
prijavite na forum ana.rs koji ima jednu od najveih tema na internetu koja se tie
polaganja pravosudnog u Srbiji
i nalazi se na sledeoj adresi:
http://www.ana.rs/forum/index.php?topic=168488.0
Drugi korak: Pre samog poetka, utvrdite koja vam je sve potrebna literatura
(prirunici, knjige, zakoni, skripte, presude, pelceri) - kupite ih i odtampajte.
Takoe, odredite sebi cilj na pravosudnom, odnosno da li vam je cilj samo
polaganje uslova, odreenih ispita ili svih ispita odjednom, i drite ga se.
Trei korak: Psihika priprema. Budite spremni da se maksimalno odstranite iz
drutvenog ivota. Ne postoji bilo ta ozbiljnije van uenja i knjige. Pozavravajte
sve velike obaveze i ne zapoinjite bilo ta veliko ili bilo ta to zahteva da mu
ozbiljno posvetite panju.
Oekujte da ete imati promene raspoloenja, depresiju, griu savesti ako odete
na neku urku ili ne uite dovoljno, oseaj besa na onoga ko je izmislio pravosudni,
do oseaja nemoi kad shvatite da kako -god vi to morate da polaete tako kako
jeste, itd.
Pored toga, oekujte veliko nerazumevanje okoline i vaih voljenih kojima nee
biti jasno zato neko mora toliko puno da ui i ko normalan eli toliko da ui.
Nerazumevanje e u poetku biti jako malo, a kako odmie vreme sve vee i vee.
Ono to tu moete da uinite je da im stalno objanjavate kako i zato to tako
mora, i koji vam je cilj, odnosno zato vi sve to radite. Na kraju, moete da

postignete da e vam pruati podrku (neki veu, neki manju), ali im uglavnom
nikada do kraja nee biti jasno to ste se vi ba odluili za tu posebnu vrstu
mazhoizma i drutvene izolacije. U svakom sluaju, oekujte veliku koliinu
psihikog stresa, a naroito one kolege koje imaju decu i one kolege koje rade dok
spremaju pravosudni.
Takoe, i to je ono to je veoma bitno zamislite kako ete sebe da nagradite ako
ostvarite pozitivan rezultat, odnosno ako ostvarite prethodno odreeni cilj
putovanje, kantica omiljenog sladoleda, novi automobil, neka skupocena tana ili
cipele (ene znaju zato ),..., nije bitno ta je, vano je da je to neto to je
vaem srcu milo. Kada ostvarite zacrtani rezultat na pravosudnom, nagradite se
nema izgovora tipa jao skupo je, pa moda da saekam, itd., ne! trud i rad,
posle nagrada, nema izgovora. Ako vam je ostalo jo neto posle toga za popravni,
ovako ete si zacementirati motivaciju, koja e vam i te kako trebati u narednom
periodu do konanog zavretka.
etvrti korak: Ponite da uite. Pravosudni moe minimalno da se spremi za 2
meseca (plus pola meseca ponavljanja izmeu pisanog i usmenog dela). Standarni
rok za pripremanje je 3 meseca, a sve preko 4 meseca se pretvara u muenje i
mrcvarenje samog sebe. Dnevno treba da se ui efektivno od 10-12 sati. Subote
i nedelje ne postoje kao dani odmora. Ne brinite sa ako odmah ne moete da uite
toliko ili ako ima dana kada se zasitite, pa ne moete da uite ni 8 sati, to je
potpuno normalno. Samo pokuajte da stalno odrite taj prosek koji ste si zacrtali.
U proseku bi trebali da prolazite oko 100 stranica materije (ovo e zavisiti od
teine materije koju prolazite, nekad e to biti 60-tak strana, nekad preko 100
strana).
Ovi rokovi su dati uz pretpostavku da ne brinete o nekoj osobi, nemate decu, ne
idete na posao dok spremate pravosudni , niti imate druge velike obaveze koji
zahtevaju da im posvetite veliki deo panje i vremena u toku dana. One osobe
koji imaju ovakve obaveze dok spremaju pravosudni e morati da produe
navedene rokove, ali bi trebalo i da maksimalno, koliko je mogue, izmeste ove
obaveze na druge osobe, ili da se organizuju tako da ue u toku dana kada imaju
najvie energije, a ove obaveze obavljaju kada ve nisu na vrhuncu kognitivnih
sposobnosti i pamenja (za nekog je ovo jutro, za nekog uvee ili nou).
Znam da se ini tekim, ak i nemoguim, i ove osobe imaju moje maksimalno
potovanje, to pored svega u ivotu jo polau i pravosudni ispit. Ali, kao i sve
drugo u ivotu, kada ste se jednom odluili za neto, vie ne pronalazite izgovore
zato neto ne moete da uradite, nego pronalazite razloge zato ete, uprkos
svim preprekama, da uspete. Znai, kada ste odluili to je to, idem na rasturim
ovaj pravosudni - vie ne mislite da neete uspeti, nego verujte da ete uspeti.
to se tie mesta za uenje, to je veoma individualna stvar. Uite tamo gde vam
najvie odgovara, odnosno tamo gde se najefikasniji. Za veliki broj ljudi,
ukljuujui i mene, to podrazumeva uenje van kui, to dalje od TV-a,
kompjutera, friidera i ostalih zanimacija. Po meni je najbolja kombinacija uenja
u itaoni ili biblioteci sa povremenim uenjem kod kue. Dok uite, na mobilnom
iskljuite zvono i vibraciju od poetka uenja vie niste hot line dostupan na
svaki poziv i poruku, i ljudi moraju da naue da se priviknu na tu injenicu.

Dok uite, na svakih 1 - 1,5 sata pravite mini pauze za kafu ili askanje. To e
vam pomoi da vam se mozak malo opusti i oporavi od nabijanja informacija u
mozak, poto je to otprilike kao da nabijate 100kg glavica kupusa u bure u koje
stane samo 50kg. Ne brinite, kapacitet bureta e se vremenom sam poveati.
Takoe, za one koji to mogu, pravite power nap pauze, odnosno nakon seanse
od 5-6 sati uenja, odspavajte 15-tak minuta. To e vam pomoi da vam mozak
pokua prebaciti tu ogromnu koliinu informacija iz kratkotrajnog u dugorono
pamenje, a i posle toga ete se oseati mnogo sveije, spremni za nove radne
pobede.
Ako uite van kue, iskoristite pauze da upoznate nove ljude, to e da vas osvei,
opusti i skrene malo misli sa uenja i prava. Ne brinite, veina ljudi ne ujeda, iako
e vam se ponekad, posle nekog vremena socijalne izolacije i uenja tako uiniti.
Takoe, poto svakodnevno sedenje u toliko velikom vremenskom periodu
definitvno nije dobro za zdravlje, a naroito za kimu, kolena i oi, koristite pauze
da se malo proetate, ali takoe pored toga, minimum 3 puta nedeljno uklopite
da posle uenja imate neku fiziku aktivnost, po mogunosti neto to nije previe
psihiki zamorno, ali vam maksimalno angauje telo plivanje, joga, tranje,itd.
Ako to ne uradite, na kraju prvog meseca priprema za pravosudni kao posledicu
ete imati insomniju, jer telo ne moe da se oslobodi akumuliranog stresa.
Najzad, veoma je bitna i ishrana. Ovo je stvarno veoma individualna stvar i lina
stvar svake osobe, ali ne zaboravite da mozak ne radi na vitamine, minerale,
masnoe i proteine, nego na eer. Tako da u toku dana unosite dosta zdravih
ugljenih hidrata ili ete posle odreenog vremena imati pamenje i koncentraciju
komarca u pubertetu.
Peti korak: Prelaenje materije. Preporuujem da krenete od Ustavnog i
Pravosudnog organizacionog prava. Ovo je osnova za sve ispite, te ako ovo
preete temeljito i sa razumevanjem, raunajte da e vam uvodni deo svih drugih
predmeta, kao i naela, biti samo ponavljanje ve poznate materije, i lake ete
da poveete sve ostale predmete u jednu celinu. Posle Ustavnog, preporuujem
da radite Sveto trojstvo (Graansko, Krivino i Trgovina), a ostale predmete da
rasporedite kako vam najvie odgovara. Naravno, ovo je samo preporuka nastala
iz iskustva puno ljudi. U svakom sluaju, svako treba da si napravi sistem koji mu
najvie odgovara, odnosno daje najefikasnije rezultate za najmanje vremena.
esti korak: Kada ste preli jednom celokupnu materiju, vreme je za ponavljanje.
Ovde vredi maksima - ponavljanje, ponavljanje, ponavljanje do iznemoglosti.
Zvui preterano, ali nije. Veina ljudi, do trenutka polaganja pravosudnog je
zaboravila veliki deo materije sa fakulteta, naro ito ako su radili samo jednu oblast
prava ili nisu imali mnogo iskustva u praksi za vreme pripravnikog staa. Da bi
se materija koju uite i ponavljate slegla, potrebno je vreme, i to upravo vreme
koje nemate. Shodno tome, to vie ponavljate i to bre prelazite sa predmeta
na predmet, to ete se bre podseati, bolje pamtiti i povezivati.
to se tie uenja i ponavljanja materije postoje odreeni trikovi, odnosno
tehnike za lake pamenje i povezivanje. Verovatno ih mnogi ve znaju, ali nije
naodmet ponoviti:

Ponavljanje kroz primere kada ste ve jednom proli materiju, sada pokuajte
da za bezline zakonske odredbe zamislite neki primer, ivotnu situaciju i sl. Tako
ete istu materiju ne samo pamtiti koristei centre za apstraktno miljenje, nego
i vizuelne centre, kao i centre zaduene za kreativno miljenje. Uskoro se i neete
seati bezline kolizine norme srpskog meunarodnog privatnog prava za
zakljuenje braka, nego Grka koji je doao u Vojvodinu kod prijatelja iz Banata, a
koga je upoznao na moru prethodne godine, i Maarice koja je svratila u Srbiju
kod rodbine, koji su se tu upoznali i ludo zaljubili, te odluili da se odmah venaju
tog leta u Srbiji. Tako da na pitanje koje je merodavno pravo, ispaliete odgovor
iz topa, jer se neete seati samo norme nego ete se setiti tog primera, i uz njega
odmah i norme i lekcije, te lagano odgovoriti, ali i primeniti normu ukoliko vam
profesor da primer.
Jo jedna tehnika koja je dobra za pamenje je verzija Memorijske palate. Svakoj
rei, izrazu, ideji ili pravnom institutu dodelite odreen predmet, broj ili uoptenije
sliku ili ih stavite u vizuelnu situaciju. Tako da na ovaj nain kombinujete isto
apstraktno razmiljanje sa kreativno-vizuelnim. Npr. kad u parnici uite o razlici
izmeu odbijanja i odbacivanja tubenog zahteva, zamislite golog sudiju sa
klasinom anglosaksonskom perikom na glavi, koji stoji na koarkakom terenu,
sa jedne strane mu je ko, a sa druge stol za stoni tenis. Za svaki uslov za koji
sud moe da odbaci tubeni zahtev, zamislite da je tuba lopta, koja dolazi do
njega, a on je baca natrag odbacuje. Za svaki uslove za koji sud moe da odbije
tubeni zahtev, zamislite da uzima apsurdno veliki reket za stoni tenis i odbija
tubu kao ping pong lopticu. to zamislite luu, neo biniju i kreativniju
vizuelizaciju neega, to ete se lake setiti. Tako da, kad vas neko pita ta se radi
sa neblagovremenom tubom, setiete se golog sudije na koarkkom terenu koji
loptu baca natrag.
Takoe, preporuujem da pravite svoje mini skripte za ponavljanje, koristite
postojee ili da u prirunicima podvlaite kljune rei, fraze, definicije, i dopisujete
na margine ono to vam bitno. Koristite razne boje flomastera, ali ne preterujte
sa bojama i podvlaenjem da vam prirunik kasnije ne bi izgledao kao slika
Kadinskog. Ovo e vam mnogo pomoi u zadnjoj fazi, odnosno nedelji pakla
kako je zovemo od milja, a kada ete morati da za jako kratko vreme ponovite
izuzetno mnogo materije.
Sedmi korak: Pre svega, ne zaboravite da na vreme pribavite svu potrebnu
dokumentaciju i ne zaboravite da pravovremeno prijavite pravosudni do 15-tog u
mesecu za sledei mesec. Pred kraj zadnjeg meseca, a pre nego to krenete da
vebate za pisani deo, napravite 3-4 dana pauze, odmorite malo, etajte se,
izleavajte, mazite se, vodite ljubav, ali nikako nemojte da se to pretvori u
napijanje, urke ili bilo kakav aktivniji vid odmora. Koncetracija se jako lako gubi,
i ovek se iz stresa i napora pravosudnog lako vrati u neki drugi, normalniji ivot.
Ako to uradite, trebae vam opet par (iz gubljenih) dana da se vratite u staru formu
za pravosudni.
Osmi korak: Nakon to ste polagali pisani deo ispita, te ste ve saznali koju ste
komisiju dobili, vreme je za konkretizaciju ponavljanja i fokusiranje znanja.
Odreeni ispitivai imaju materiju koju pitaju i koju ne pitaju, a u delu koji pitaju
imaju stvari koje vie vole da pitaju. Shodno tome, pribavite pitanja za ispitivae
iz svoje komisije, od tih pitanja izdvojite pitanja koje se vie vrte, odnosno koja

dotini ispitiva vie pita. Ovo su pitanja koja apsolutno morate da znate, kao
tablicu mnoenja, odnosno ako vas neko probudi u sred noi, zagnjuri u hladnu
vodu, izvue i pita ta pitanja - odgovore na njih morate da znate. Pored toga, a
to je naravno poeljno i cilj pravosudnog, nauite sva pitanja koja pitaju, a ako
moete i ona pitanja koja moda ne pitaju, ali koja spadaju u materiju ispita, ili
ine deo neke pravne celine. Verujte mi, ne ini se tako, ali trebae vam kasnije
posle pravosudnog u praksi.
Deveti korak: Nedelja pakla. Kada pone usmeni deo ispita, zaboravite na
normalno spavanje. U toj nedelji ivite, jedete i spavate za pravosudni. Ponavljajte
brzo i prelazite ispite samo tako da se podsetite glavnih stvari. U toj nedelji vie
nema novog uenja, to se do tada nauili, nauili ste. Ako do tada niste
konzumurali kafu, cigare i energetske napitke, velika je ansa da ete poeti.
Samo, nemojte preterivati, jer ako se stalno budete krkali kafom i energetskim
piima, vie nee delovati kad vam najvie treba. Kafa poinje da deluje odmah i
deluje maksimalno 1h, energetsko pie zavisno od vrste napitka deluje nakon 10tak minuta, i delovanje traje do 3 sata.
Kada odgovarate, ne zaboravite, ispitivai nisu tu da vas obore, nego su tu da
ustanove da li imate minimum potrebnog znanja da poloite. Taj minimum je za
jednog ispitivaa manji, a za drugog vei, te je na vama da se prilagodite. Ali, i
pored toga, ni jedan ispitiva nije maliciozan, te ako vas ispituju due ili prekidaju
sa potpitanjima, to je zato to hoe da uju odreeni odgovor (uglavnom sutinu),
ili zato to ste se upetljali ili neto pogreili te pokuavaju da vas izvuku. Ni jedan
ispitiva nije zlonameran i svi se trude da vam maksimalno pomognu, i izvuku
maksimum znanja iz vas.
USLOVI ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA
Pravosudni ispit moe polagati lice koje je diplomirani pravnik i koje je posle
zavrenog pravnog fakulteta steklo radno iskustvo na poslovima pravne struke, i
to:

dve godine u sudu, javnom tuilatvu, javnom belenitvu, dravnom

pravobranilatvu i advokaturi, ili
tri godine u organu za prekraje, drugom dravnom organu, organu
teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, ili
etiri godine radnog iskustva na pravnim poslovima u preduzeu, ustanovi
ili drugoj organizaciji.

OBAVEZNOST PISANOG I USMENOG DELA ISPITA

Pravosudni ispit je jedinstven i sastoji se iz pisanog i usmenog dela. Pisano i
usmeno se polau samo Graansko pravo i Krivino pravo, dok se ostali ispiti
polau samo usmeno. Kandidat je duan da u istom roku polae oba dela
pravosudnog ispita. To u praksi znai da, ako je kandidat poloio pisani deo, mora
da obavesti sekretara odbora da nee pristupiti usmenom delu. Ukoliko kandidat
da uslov za pravosudni (poloena najmanje etiri ispita), u (sledeem) popravnom
roku ne polae ponovo pisani deo iz tog predmeta, ve samo usmeni. Ukoliko
kandidat ne poloi pisani deo iz jednog od dva predmeta koji se tako polau, moe
da polae usmeno ovaj drugi koji je poloio. Ukoliko ne poloi ni jedan predmet

pisano, i dalje moe da polae ostalih pet predmeta, te postoji ansa da kandidat
da uslov, te ova dva nepoloena ispita polae u popravnom roku, ali tada e ih
prvo polagati pisano, pa onda usmeno, to dosta oteava eventualni popravni ispit.
ISPITNI PREDMETI
Pravosudni ispit se polae iz sedam obaveznih ispitnih predmeta, po materiji
predvienoj u Pravilniku o programu pravosudnog ispita iz 1997. godine. To su
sledei predmeti (oblasti):
1. Ustavno pravo i pravosudno organizaciono pravo
2. Krivino pravo (materijalno i procesno)
3. Graansko pravo (Uvod u graansko pravo, Stvarno pravo, Obligaciono
pravo, Porodino pravo, Nasledno pravo i Graanskoprocesno pravo)
4. Trgovinsko (privredno) pravo
5. Meunarodno privatno pravo
6. Upravno pravo
7. Radno pravo
ISPITNI ROKOVI
Polaganje pravosudnog ispita odrava se svakog meseca, sem jula i avgusta. Ali,
iako u tom roku nema polaganja, ne zaboravite da je rok za prijavu za
septembarski rok do 15. avgusta.
SPISAK LITERATURE
Jedno od najkompleksnijih pitanja je odakle spremati pravosudni?.
Naime, razliite su komisije, te samim ti i ispitivai u njima, a pored toga, u
komisijama se nalaze profesori, sudije i javni tuioci. Samim tim, ono to svako
od njih lino oekuje u pogledu znanja od svakog kandidata, i svaka komisija
posebno, se u odreenoj meri razlikuje.
Za pripremu je najbolje kombinovati prirunike (Slubeni glasnik ili Projuris),
zakone, knjige sa fakulteta i skripte u kojima je materija saetije izloena ili sadri
neke dopune koje se ne nalaze unutar prethodno navedene literature.
Ispitivai koji su sudije i javni tuioci vole vie da se koriste pravilni zakonski izrazi,
bez puno objanjavanja i okolianja, da se citira odredba iz zakona, a ne da se
opisuje, itd. Ako krenete previe da objanjavate tipa od Kulina Bana ili se
zapetljate, presee vas sa potpitanjem koje uopte nije maliciozno, nego samo
ele da uju sutinu, a to je uglavnom deo ili cela zakonska odredba. Za njih je
najbolje spremati iz zakona uz dopunu prirunika i skripte.
Ispitivai koji su profesori vie vole da se sprema iz prirunika i udbenika, vole
da im opisujete, objanjavate i pojanjavate, pitaju teorije i definicije, itd.
Izuzetak je profesor Kiti za MPP iz 3. komisije koji voli konkretno, i voli da uje
primere, ili da vam sam da primere da ih analizirate, da vidi da li ste shvatili
materiju. Za profesore je generalno najbolje spremati iz prirunika i skripti,

eventualno dopuniti iz knjige, a kod uenja MPP za treu uiti materiju kroz
primere, odnosno za svaku normu zamisliti svoj primer.
Moj spisak literature za pravosudni, koji pokriva sve komisije:
1.
2.
3.
4.

Obligacije - Prirunik Projuris, ZOO, Perovieva skripta

Porodino - Prirunik Projuris, PZ
Nasledno - Prirunik Projuris, ZON
Uvod u graansko i Stvarno - Prirunik Projuris, Zakon o hipoteci,
ZOOSPO, Zakon o prometu nepokretnosti
5. GPP - Prirunik Projuris, ZPP+ ZVP + ZIO
6. Krivino: Opti/posebni - Prirunik Projuris, dopuniti knjigom sa faksa;
KPP Prirunik Projuris; KZ i ZKP;
7. Ustavno Prirunik Sl. glasnik, Bosina skripta, Ustav, Statut APV, zakoni,
dopuna knjiga sa faksa
8. Upravno - Prirunik Projuris, ZOUP, ZUS
9. Radno - Prirunik Projuris, ZOR, ZDOSO, ZDS
10. MPP - Prirunik Projuris, ZMPP (*+ Union skripta za 3 rd)
11. Privredno - Prirunik Sl. glasnik, ZOO, ZPD, Zakon o steaju, HoV iz
knjige sa faksa
MESTO POLAGANJA
Pravosudni ispit se zvanino polae u zgradi Ministarstva pravde/republikih
organa, Nemanjina 22-26, u Beogradu, a zbog nedostatka prostora i u
prostorijama Pravnog fakulteta u Beogradu. U praksi, kandidati koji polau u
Beogradu, polau iskljuivo u prostorijama pravnog fakulteta. Kandidati sa
teritorije Vojvodine, pravosudni ispit polau, po istom programu, u Novom Sadu,
u Pokrajinskom sekretarijatu za propise, upravu i nacionalne manjine, Bul.Mihaila
Pupina 16.
VREME POLAGANJA
Ispitni rok za pravosudni ispit je svakog meseca, sem jula i avgusta. Ispit se polae
krajem meseca, po pravilu, poslednjeg ponedeljka u mesecu. U etvrtak i petak
se polau pismeni ispiti iz krivinopravne i graanskopravne oblasti, a u
ponedeljak se polae usmeni ispit. U praksi polaganje se obavlja u okviru jedne
nedelje, ali nije neuobiajeno, zbog drugih obaveza sudija i profesora koji ispituju,
da se ispit rastegne i due od jedne nedelje, to olakava ponavljanje, ali u
potpunosti iscrpljuje kandidate, koji uglavnom u tom periodu minimalno spavaju.
TROKOVI POLAGANJA ISPITA
Pored administrativne takse, naknada za polaganje pravosudnog ispita iznosi
15.600,00 dinara. Popravni iz jednog predmeta - 5.850.- dinara, iz dva predmeta
- 6.950.- dinara a iz tri predmeta - 8.100.- dinara.

ZAHTEV/PRIJAVA ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Ispit se prijavljuje do 15-tog u mesecu za naredni mesec.
Dakle, ko eli da polae ispit krajem decembra, mora da ga prijavi do 15 -tog
novembra. Ovo je jako bitno, i moj savet je, da biste to pre dobili reenje za
polaganje, da ne ekate 15-ti u mesecu da se prijavite.
Kandidat podnosi zahtev Ministarstvu pravde Republike Srbije, 11000 Beograd, ul.
Nemanjina 22-26, sa naznakom u kom ispitnom roku eli da polae ispit.
Ministarstvo pravde propisalo je poseban slubeni obrazac zahteva koji kandidat
treba preuzeti sa web sajta tog ministarstva: www.mpravde.gov.rs.
Zahtevom za polaganje pravosudnog ispita mora se prijaviti polaganje pismenog
dela ispita i najmanje etiri predmeta iz usmenog dela ispita.
Reenje kojim je polaganje pravosudnog ispita odobreno dostavlja se kandidatu
najkasnije deset dana pre poetka pravosudnog ispita. Istim reenjem kandidat
se obavetava o mestu i vremenu poetka ispita i o tekuem raunu na koji treba
uplatiti naknadu na ime trokova polaganja pravosudnog ispita. Ovo u praksi nije
uvel tako, reenja ponekad znaju da kasne ako ima puno kandidata koji polau u
istom roku, pa ak i da pojedinim ljudima ne stignu do dana polaganja. Ako se to
desi nemojte paniiti, nego samo kontaktirajte ministarstvo pisanim putem (npr.
emailom).
POTREBNA DOKUMENTACIJA UZ ZAHTEV
Kandidat koji eli da polae pravosudni ispit podnosi Ministarstvu pravde sledeu
dokumentaciju:
1. Zahtev za polaganje pravosudnog ispita obrazac Ministarstva pravde
2. Diploma o zavrenom pravnom fakultetu ( znai, ne uverenje) overena fotokopija (kopiju diplomu moete besplatno overiti u bilo kojoj
optini)
3. Lina karta - overena fotokopija prve i druge strane za one koje imaju
stare line karte, ili izvod ipovane line karte (koji samim tim nije potrebno
overavati, nego samo odtampati)
4. Potvrda o radnom iskustvu u originalu, sa bliim opisom pravnih
poslova na kojima je kandidat radio u organu pravosua, preduzeu,
ustanovi i dr. Advokatski pripravnici dostavljaju potvrdu Advokatske
komore (poaljete zahtev emailom dan pre, i sutra samo svratite do komore
da pokupite)
5. *Izvod iz matine knjige venanih original ili overena fotokopija, samo
za kandidate koji su promenili prezime u periodu izmeu diplomiranja i
podnoenja ispitne prijave (izvod ne moe biti stariji od 6 meseci)
6. *Potvrda za kandidate za podruja AP - potvrda Pokrajinskog
sekretarijata za upravu, nacionalne manjine i propise da kandidat u
poslednjih 6 meseci nije polagao pravosudni ispit pred tim organom

dostavljaju samo kandidati koji imaju prebivalite na teritoriji Autonomne

Pokrajine Vojvodine,
7. Dokaz o uplati administrativne takse - potvrda o uplati administrativne
takse u iznosu 280,00 dinara, svrha uplate: republika administrativna
taksa, raun: 840-742221843-57, primalac: Budet Republike Srbije, ifra
plaanja: 189, poziv na broj: 97 50-016.
8. Dokaz o uplati naknade za polaganje pravosudnog ispita naknada
u visini od 15.600,00 dinara uplauje se na raun Ministarstva pravde br.
840156284588; poziv na broj: 96103100408360742321; broj modela:
97; svrha uplate: Naknada za polaganje pravosudnog ispita za npr.
decembarski ispitni rok; primalac: Ministarstvo pravde. Uplatu treba izvriti
najmanje dva dana pre polaganja pismenog dela ispita i potvrdu o uplati
poneti na pismeni deo ispita (znai, zaboravite elektronsko plaanje za ovu
svrhu).1
Redovni kandidati uplauju iznos od 15.600 dinara. Kandidati za popravni
ispit ne podnose ponovo celokupnu dokumentaciju kao kod prvog prijavljivanja,
nego samo podnose zahtev na slubenom obrascu Ministarstva pravde uz uplatu
280,00 dinara administrativne takse i uplatu iznosa naknade za polaganje
preostalih (nepoloenih ispita): za 1 ispit 5.850,00 dinara, za dva ispita
6.950,00 dinara, za 3 ispita 8.100,00 dinara;
Dokaz o izvrenoj uplati poneti na pisani deo pravosudnog ispita i predati
sekretaru ispitnog odbora. U zahtevu obavezno upisati rok u kome se polagao
redovni ispit i u kom ispitnom odboru.
NAIN POLAGANJA PRAVOSUDNOG ISPITA
Pravosudni ispit je jedinstven i sastoji se iz pismenog i usmenog dela. Kandidat
je duan da u istom roku polae oba dela pravosudnog ispita. Ispit sadri
pisani i usmeni deo.
Na pisanom delu ispita reavaju se praktini zadaci iz krivinog i graanskog
prava.
Na usmenom delu polae se svih 7 predmeta.
Pravosudni ispit se polae pred sedmolanim Ispitnim odborom /komisijom/ kojeg
obrazuje Ministar pravde. Postoje tri ispitna odbora/komisije u Beogradu i dva u
Novom Sadu.
PISANI DEO PRAVOSUDNOG ISPITA
Za izradu pismenog rada koristi se iskljuivo overena vebanka koja se dobija od
sekretara odbora na samom pismenom ispitu zajedno sa zadatkom. Zadatak se
obavezno vraa sa vebankom kada se zavri pisanje rada. Iz vebanke se ne
Poto brojevi rauna i iznos administrativnih taksi i naknada za polaganje ispita mogu da se promene, pre
samog prijavljivanja i uplata obavezno proverite, odnosno potvrdite tane brojeve rauna i novane iznose na
sajtu
Ministarstva pravde: http://www.mpravde.gov.rs/tekst/619/naknada-za-polaganje-pravosudnogispita.php
1

smeju cepati listovi. Pisani rad se pie pisanim ili tampanim slovima, latinicom ili
irilicom, itko, iskljuivo hemijskom olovkom. Ispravke se mogu vriti, pri emu
treba voditi rauna da rad bude dovoljno uredan i pregledan za ispitivaa i filologa
koji e ga pregledati.
Za vreme pismenog dela ispita nije dozvoljeno naputanje prostorije u kojoj se
ispit odrava. Prostoriju u kojoj se polae kandidat moe da napusti samo iz
opravdanih razloga i uz nadzor sekretara ispitnog odbora. Tokom celog ispita,
pismenog i usmenog, nije doz voljena upotreba mobilnih telefona, raunara, kao
ni drugih komunikacionih ureaja. Traie vam da predate mobilne, nemojte to da
radite, poto niko nije ovlaen da vam oduzima privatnu imovinu bez zakonskog
osnova, a da pri tome jo i ne odgovara ako se ona oteti ili bude ukradena. Ali i
pored toga, ne koristite mobilne, moete da budete suspendovani. Nakon predaje
pismenog rada, kandidat je duan da napusti prostoriju u kojoj se ispit odrava.
Pisani deo ispita traje dva dana, jedan dan iz krivinog prava, drugi dan iz
graanskog prava. Rad se predaje sekretaru ispitnog odbora, najkasnije do isteka
vremena odreenog za izradu rada. Pisanje rada traje ukupno 4 sata. Od toga,
preporuljivo je da pola sata itate zadatak i razmislite o vrsti pravne stvari, ta
je predmet spora, koje je krivino delo, mesna, stvarna i funkcionalna nadlenost
suda, odnosno tuilatva.
Na pismenom delu ispita kandidat moe koristiti odgovarajue propise. Ne samo
da moe da koristi, nego ne dolazite na graansko bez ZOO, ZPP, ZVP, Zakon o
prometu nepokretnosti, ZOSPO, na krivino bez KZ i ZKP, a na oba pisana dela
bez zakona koji ureuju mesnu i stvarnu nadlenost sudova i tuilatava. Pisani
deo ispita je eliminacioni tako da kandidat ne moe polagati usmeni ispit iz
predmeta u kom je njegov pisani rad ocenjen sa "ne zadovoljava".
Fokusirajte se vie na uvodni deo, izreku, pravni lek, trokove postupka,
nadlenost, elemente i formu presude/reenja/optunice, nego na obrazloenje
presude, poto na obrazloenje ubedljivo ode najvie vremena, a postoje indicije
da komisije to ne itaju toliko paljivo.
Pisani deo ispita se sastoji u davanju zadatka ivotnog dogaaja, koji sadri
potrebnu injeninu osnovu za donoenje odluke. Ono to nemate od injenica,
moete sami da izmislite i dodate, ako nije u suprostnosti sa injenicama u
zadatku. Uglavnom se izrauje presuda, a ree reenje i optunica. Od ukupno
etiri sata, prvih pola sata samo itajte zadatak i razmiljajte o njemu, sledeih
pola sata razmiljajte o tome o kojem se krivinom delu radi, odnosno ta je
predmet spora, da li postoji zastarelost, olakavajue, oteavajue okolnosti, ko
je nadlean (mesno, stvarno, funkcionalno), ko je nadlean po albi u viem
stepenu, itd. Sledea tri sata piite, s tim da si ostavite poslednjih 10-15 minuta
da proverite i iitate jo jednom ceo rad.
Po radu moete arati, ispravljati korektorom, ali gledate da to ostane koliko -toliko
uredno i itljivo, jer neko to mora posle i da pregleda. Za one ljude koji retko piu
rukom, odnosno uglavnom koriste raunar da piu, toplo preporuujem da kada
se spremaju za pisani deo, obavezno napiu 2-3 presude rukom, poto na ispitu
na to ode najvie vremena, a rukopis mora da bude dovoljno itak za ispitivaa
koji ocenjuje rad.

Za spremanje za pisani deo ukoliko imate spremne i odtampane zakone,

pelcere i odreene vrste presuda, treba u proseku oko 3 dana. Ukoliko nemate
pelcere i presude, trebae vam mnogo vie, jer ete morati da pribavite presude,
napravite svoje pelcere, te sve to sredite i odtampate raunajte oko 2 nedelje.
USMENI DEO PRAVOSUDNOG ISPITA
Kandidatima e pre poetka pismenog dela ispita iz graanskog prava, biti
saopteno kog datuma i pred kojim ispitnim odborom polau usmeni deo ispita. U
prevodu, ovo znai da raunate na dodatnih 1 1,5 sat guve, buke i nadvikivanja
pre poetka pisanog dela za Krivino, naroito ako u tom roku ima puno kandidata
koji polau.
Rezultati pisanog dela ispita kandidatima se saoptavaju pre poetka usmenog
dela ispita. Nemojte da kalkuliite da li ste poloili pisani deo ili niste kada
razmiljaje da li da ponavljajte Graansko i Krivino, tj. u svakom sluaju
raunajte da ste ih poloili i ponavljajte ih. Usmeni ispiti se polau u par dana,
nekad imate jedan ispit na dan, nekad dva. Kandidatu se iz svakog predmeta
postavljaju najmanje tri pitanja, zavisno od komisije, iz MPP moe da bude dva
pitanja, a iz Graanskog prava, est pitanja - po jedno pitanje iz svakog predmeta.
OCENA KANDIDATA
Po zavretku usmenog dela ispita lanovi ispitnog odbora se sastaju i na osnovu
rezultata pisanog i usmenog dela ispita donose odluku da li je kandidat poloio ili
nije poloio pravosudni ispit.
Moete da probate da suptilno pitate ispitivaa posle svakog usmenog ispita da
vam (konkludentnim radnjama ili izriito) ka e li ste imali zadovoljavajui
odgovor, tj. da li moete smatrati da ste proli taj ispit, ali oekujte da vam veina
ispitivaa to nee hteti da kae.
To neznanje o tome da li ste poloili neki ispit je ma sa dve otrice. Nekim ljudima
je tako bolje, jer onda ne mogu da kalkuliu kao fudbalska reprezentacija Srbije
na svakom prvenstvu, nego se trude na svim preostalim predmetima, jer ne znaju
da li su predmete koje su ve polagali proli ili ne. Drugim ljudima je ta neizvesnost
pakao, te kuju paranoine teorije i teorije zavere da nisu proli, to je
kontraproduktivno, jer ne mogu da se koncentriu na preostale ispite, naroito
ako su ili na to da daju odreene ispite ili uslov. Ono to mogu lino da vam
kaem je, ne posustajte, ne gubite hrabrost i odlunost, pravosudni ispit je
podjednako ispit izdrljivosti i odlunosti, koliko i ispit znanja.
Ispit nije poloio kandidat koji ne poloi bar etiri ispitna predmeta (od sedam
predvienih). Sa nepoloena tri predmeta ili manje, kandidat se upuuje na
popravni ispit (graansko pravo je jedan predmet, tako da ako kandidat ne pokae
potrebno znanje iz Obligacionog, Porodinog i Graanskoprocesnog prava ne
pada 3 predmeta nego jedan: Graansko pravo).
To znai da, ukoliko poloite bilo koja etiri ispita, ostvarili ste uslov da idete na
popravni, te da u (sledeem) popravnom roku, koji je najranije za dva, a

najkasnije do est meseci (shodno vaoj odluci kada ete da polaete preostale
ispite), poloite preostale ispite i tako poloite celokupan pravosudni.
Kandidatu koji poloi pravosudni ispit Ministarstvo pravde izdaje UVERENJE O
POLOENOM PRAVOSUDNOM ISPITU. Uverenja o poloenom pravosudnom ispitu
kandidatima se, iskljuivo, dostavljaju potom.
ODLAGANJE ISPITA
Kandidat koji je podneo Zahtev za polaganje pravosudnog ispita, u sluaju
odlaganja ispita, duan je da podnese pisanu molbu Ministarsvu pravde najkasnije
5 dana pre prvog dana odreenog za polaganje pismenog dela ispita, kao poetka
celokupnog pravosudnog ispita.
SLUANJE ISPITA
Kandidati za polaganje pravosudnog ispita mogu da sluaju usmeni deo ispita bez
prethodne najave i zakazivanja. Ovo je tano za skoro sve ispitivae, ali ne za sve.
Moja velika preporuka je da odete da posluate ispite, ali nemojte previe da se
oputate, da je sve to tako lagano kao na ispitu. Razlika izmeu sluanja ispita i
polaganja ispita je kao razlika izmeu toga da vidite munju i da vas ona opali.

ISPITNI ODBORI (ISPITNE KOMISIJE) NA PRAVOSUDNOM ISPITU

I Ispitni odbor u Beogradu
- predsednik Odbora: prof dr Slobodan Perovi - sekretar Odbora: Vesna Stojkovi -

ISPITNI PREDMET

ISPITIVA

1. USTAVNO PRAVO I PRAVOSUDNO

ORGANIZACIONO PRAVO

dr Bosa Nenadi, sudija USS

2. KRIVINO PRAVO
3. GRAANSKO PRAVO

Jasmina Vasovi, sudija VS Bgd

prof dr Slobodan Perovi

4. TRGOVINSKO/PRIVREDNO PRAVO

Gordana Ajnpiler-Popovi,sud.PAS

5. MEUNARODNO PRIVATNO PRAVO

dr Dejan urevi, prof. i direk. RSZ

6. UPRAVNO PRAVO

Gordana Dakula, Upravni sud

7. RADNO PRAVO

Zvezdana Lutovac,sudija VKS

II Ispitni odbor u Beogradu

- predsednik Odbora: Predrag Trifunovi - sekretar Odbora: Milan Mrdovi ISPITNI PREDMET

ISPITIVA

1. USTAVNO PRAVO I PRAVOSUDNO

ORGANIZACIONO PRAVO

prof dr Irena Peji, PF u Niu

2. KRIVINO PRAVO

Krsman Ili, zamenik Apelacionog JT

3. GRAANSKO PRAVO

Predrag Trifunovi, sudija VKS

4. TRGOVINSKO/PRIVREDNO PRAVO

Sneana Markovi, zamenik RJT

5. MEUNARODNO PRIVATNO PRAVO

dr Mirko ivkovi, prof.PF u Niu

6. UPRAVNO PRAVO

Duanka Marjanovi, sudija Upr.suda

7. RADNO PRAVO

Sneana Andrejevi, sudija VKS

III Ispitni odbor u Beogradu

- predsednik Odbora: Dragomir Milojevi - sekretar Odbora: Jelena Kuli ISPITNI PREDMET

ISPITIVA

1. USTAVNO PRAVO I PRAVOSUDNO

ORGANIZACIONO PRAVO

dr Olivera Vui, prof.PF Bgd

2. KRIVINO PRAVO

Dragomir Milojevi, predsednik VKS

3. GRAANSKO PRAVO

Vida Petrovi kero, sudija VKS

4. TRGOVINSKO/PRIVREDNO PRAVO

prof dr Mirko Vasiljevi, PF Bgd

5. MEUNARODNO PRIVATNO PRAVO

prof dr Duan Kiti, PF "Union"

6. UPRAVNO PRAVO
7. RADNO PRAVO

Jelena Ivanovi, predsednik Upr. suda

Biserka ivanovi, Apelacioni sud

ZVANINE INFORMACIJE I KONTAKT

Prijem stranaka u vezi sa pravosudnim ispitom se ne obavlja, a sva potrebna
obavetenja, u vezi sa polaganjem pravosudnog ispita mogu se dobiti na pisani
zahtev upuen Ministarstvu pravde Republike Srbije u Beogradu, ili Pokrajinskom
sekretarijatu za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice u Novom Sadu.
BEOGRAD - Pisani zahtev : Ministarstvo pravde Republike Srbije - pravosudni
ispiti, Beograd, ul.Nemanjina 22-26, IV sprat, soba 33, za Bojana Jorovi.
Elektronskom potom: bojana.jorovic@mpravde.gov.rs (telefon: 011/363-1744)
VOJVODINA Pisani zahtev na: Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu i
nacionalne zajednice, Novi Sad, Bul. Mihajla Pupina 16, kancelarija I/65, za Ivan
Borojev sekretar ispitnih odbora.
Elektronskom potom: ivan.borojev@vojvodina.gov.rs (telefon: 021/487-4383)
Pored toga, pratite sekciju informacije i obavetenja na sajtu Ministarstva pravde,
jer se tu esto objave informacije, koje se tiu pomeranja rokova ispita i sl.
http://www.mpravde.gov.rs/notices.php?id=11

NEZVANINE INFORMACIJE
Za sva dodatna uputstva, pitanja i ostale neformalne informacije vezane za
pravosudni moete se pre svega obratiti na forumu ANA.RS na temi Pravosudni
ispit II - http://www.ana.rs/forum/index.php?topic=168488.0
Za sva pitanja na koja tamo ne moete da naete odgovor moete da mi se
obratite na angelico.q@gmail.com Molim vas, ne zloupotrebljavajte ovo, jer imajte
na umu da, iako bih rado svakome od vas da pomognem i odgovorim na sva
pitanja i dileme, imam poprilino popunjen raspored svaki dan.

***

Sve informacije u ovom neformalnom uputstvu su sakupljene sa zvaninih sajtova,

od raznih autora i predstavljaju kompresovano iskustvo stotine ljudi, kako sa
foruma ANA.RS, tako i ljudi koje lino znam, a koji su poloili pravosudni.Ukoliko
neke informacije nisu tane, javite mi, pa u ih izmeniti i dopuniti.

Last updated, u Beogradu, dana 10.08.2015. godine.