Pamćenje jačaju mali svakodnevni

trikovi, kako da nam mozak uvek

dobro radi
Rutina i mehaničko obavljanje zadataka nije najbolji
izbor za mozak za kojeg i dalje važi pravilo „upotrebi ga,
ili ga izgubi“

Pamćenje mogu da poboljšaju svakodnevi trikovi, koji stvaraju nove mreže neurona u
našem mozgu Foto: Shutterstock
Pamćenje mogu da poboljšaju mali svakodnevi trikovi, koji stvaraju nove
mreže neurona u našem mozgu. Rutina i mehaničko obavljanje zadataka nije
najbolji izbor za mozak za kojeg i dalje važi pravilo „upotrebi ga, ili ga
izgubi“. Od malih vežbi koje se sastoje u pranju zuba levom rukom, ako
ste dešnjak, mogu imati koristi i zdrave osobe, ali i pacijenti koji su
preživeli moždani udar.

Naučite novi ples

1
Učenje neke nove igre je odličan način da se zabavimo i ojačamo moždane
sinapse. To može biti ples, učenje nekog jezika, kurs šivenja ili kuvanja. Neka
istraživanja tvrde da je učenje plesnih pokreta u paru posebno dobro.

–Ne samo što smo fizički aktivni već i učimo novu aktivnost, pri kojoj
moramo da razmislimo o novom pokretu, da budemo fleksibilni,
sarađujemo sa partnerom – kaže psiholog dr Dawn Buse sa Montefiore
Medical Center u Njujorku.

Pravite pauze pri učenju

Ljudi koji nastoje da uče tako što gradivo podele na nekoliko delova imaju
bolji učinak od osoba koje satima bez reda nastoje da nauče gradivo. Male
pauze između sesija učenja, mogu biti od pomoći, kaže psiholog dr Haley
Vlach University of Wisconsin, Madison.

Pišite rukom

Zaboravite na izvesno vreme na tastaturu, papir i olovka mogu pomoći da lakše

pamtimo. Pisanje rukom ima dosta prednosti, smatra studija objavljena u
časopisu Journal of Cognitive Neuroscience. Smatra se da se na ovaj način
poboljšava orijentacija. Stručnjaci navode da deca koja pišu olovkom
aktiviraju na ovaj način više delova mozga, nego ako kucaju na tastaturi.

Kompjuterske igrice

Pamćenje mogu da poboljšaju i kompjuterske igrice. U jednoj studiji

tinejdžerke koje su igrale igrice više su koristile delove mozga zadužene za
kritičko razmišljanje, rezonovanje i jezik. Tetris je stara igrica koja se
pokazala kao dobra zanimacija za mozak.

Ne izbegavajte pozadinsku buku

Ne dozvolite da vas zvuk neke mašine ili zvonjava telefona izluđuju. Studija
istraživača sa Univerziteta u Amsterdamu navodi da su osobe koje su bile
izložene pozadinskim zvucima uspeleda reše više anagrama od onih koji su
imali mogućnost da rade u tišini.

Pamćenje i meditacija

2
Osobe koje nastoje da meditiraju da usmere misli ka jednom pojmu, mogu na
taj način izazvati fizičke promene u mozgu, za koje se smatra da su rezultat
formiranja novih sinaptičkih mreža, kaže psihijatar Simon A. Rego sa Albert
Einstein College of Medicine u Njujorku. Na ovaj način se na jača samo
pažnja, već i samosvest i empatija. tvrde stručnjaci.

Čitanje i zainteresovanost za stalno sticanje novih znanja i usavršavanje je uvek

dobar način da ojačamo pamćenje. I čitanje naglas može da stimuliše različite
delove mozga. Na taj način se, kako smatraju naučnici stvaraju, nove
sinapse i jača cirkulacija. Pokazalo se da piloti bolje pamte kontrolne liste
ako ih čitaju naglas, bez obzira na to da li je još neko pored njih u kokpitu.

Šta nam sve remeti koncentraciju i

kako da je poboljšamo

Umetnost koncentracije, bez obzira na to šta radimo,

sastoji se u fokusiranju na zadatak i eliminisanju svega
što nam odvlači pažnju

3
Umesto da čitate ili radite do kasno u noć, neka vam san bude prioritet Foto: Shutterstock

Koncentracija i pamćenje su važni, kako na poslu, tako i u školi, ali i kod

kuće. Ma koliko godina da imamo, u današnje vreme, retko se sreću osobe koje
nemaju problema sa koncentracijom i pamćenjem.

Koncentracija i društvene mreže koji je remete

Bez obzira na to da li živite sa ADHD-om (poremećaj pažnje i hiperaktivnost)

ili samo s vremena na vreme imate problema sa fokusiranjem, današnji svet je
pun ometača koncentracije. Psiholog dr Lucy Jo Palladino nudi nekoliko
saveta za upravljanje odvraćanjem pažnje, počevši od društvenih mreža.
Lako je povezati se sa prijateljima – i prekinuti vezu s poslom – mnogo puta u
toku jednog sata. Svako ažuriranje statusa prekida naš tok misli, primoravajući
nas da se vratimo tamo gde smo stali i nastavimo s radom.

Izbegavajte da se prijavljujete na sajtove društvenih mreža dok radite.

Ako osećamo da smo primorani da se s vremena na vreme javljamo, to treba da
radimo u pauzama, kada nam stalni tok objava neće ometati koncentraciju. Ako
ne možete da odolite da se češće prijavljujete, odnesite laptop negde gde nećete
imati pristup internetu nekoliko sati.

Nametljiva e-pošta

Ima nešto u vezi sa e-poštom – ona stiže u naše prijemno sanduče i traži da se
odmah odgovori. Iako su mnoge poruke e-pošte vezane za posao, one se i
4
dalje računaju kao ometanje našeg trenutnog rada. Nećemo mnogo
napredovati ako stalno prekidamo ono što radimo da bismo odgovorili na svaku
poruku.

Umesto da neprekidno proveravate e-poštu, odvojite za to određeno vreme.

Tokom ostatka dana, možete zapravo da isključite program za e-poštu. To će
vam omogućiti da odvojite vreme kada možete da radite bez prekida.

Mobilni telefon i loša koncentracija

Možda čak i više od pinga e-pošte ometa melodija zvona na mobilnom

telefonu. To je zvuk koji malo ko od nas može da ignoriše. Ali prihvatanje
poziva ne samo da nas košta vremena koje provedemo u razgovoru, već može
da nam uništi polet i energiju za posao koji smo radili.

Iskoristite to što imate identifikaciju pozivaoca. Ako mislite da poziv nije

hitan, prosledite ga u govornu poštu. Ako radite na posebno intenzivnom
projektu, razmislite o tome da utišate telefon kako ne biste bili u iskušenju da
se javite. Izaberite određeno vreme za proveru govorne pošte. Slušanje svih
poruka odjednom može manje da ometa nego primanje svakog poziva čim
stigne.

Više poslova u isto vreme

Ako ste savladali veštinu obavljanja više poslova, verovatno osećate da radite
više za manje vremena. Razmislite ponovo, upozoravaju stručnjaci. Istraživanja
sugerišu da gubite vreme kad god prebacite pažnju sa jednog posla na drugi.
Krajnji rezultat jeste da izvođenje tri posla istovremeno obično traje duže nego
da se rade jedan po jedan.

Kad god je moguće, posvetite pažnju jednom po jednom poslu, posebno ako
radite na intenzivnom zadatku ili zadatku visokog prioriteta. Sačuvajte svoje
veštine obavljanja više zadataka za poslove koji nisu hitni ili zahtevni –
verovatno vam neće škoditi da sredite sto dok razgovarate telefonom.

Dosada

Neki od poslova koje moramo da radimo svaki dan zanimljiviji su od drugih.

Oni dosadni mogu da unište našu pažnju za nekoliko minuta, zbog čega
postajemo izuzetno ranjivi na smetnje. Telefon, internet, čak i mogućnost da

5
obrišemo prašinu sa radnog prostora mogu izgledati primamljivo ako nam je
dosadno.

Dogovorite se sa sobom – ako ostanete na zadatku određeni vremenski period,

častite se pauzom od 10 minuta. Nagradite se kafom, omiljenom užinom ili
izađite i prošetajte se. Dosadne zadatke je lakše ostvariti kada imamo čemu
da se radujemo. Ovo je takođe jedan slučaj kada multitasking može dobro da
funkcioniše. Slušanje radija dok ispunjavamo uplatnice može da nam pomogne
da ostanemo dovoljno dugo da završimo posao.

Muči nas razmišljanje o mnogim stvarima

Teško je usredsrediti se na posao koji je pred nama ako brinemo o zadacima

koje treba da obavimo ili kućnim poslovima. Ili možda razmišljamo o
prekinutom razgovoru koji smo vodili prethodnog dana i stalno ga ponavljamo
u mislima. Bilo kakve misli koje nas muče mogu žestoko da nas ometaju.

Jedan od načina da sprečimo misli koje nas muče i motaju nam se po glavi jeste
da ih zapišemo. Napravite listu obaveza, kućnih poslova ili drugih zadataka
koje planirate da završite kasnije. Izbacite frustracije zbog neprijatnog sukoba u
svoj dnevnik. Jednom kada ove misli budu na papiru, možda ćete moći da ih
zaboravite na neko vreme.

Koncentracija i stres koji je remeti

Kada se osećamo kao da imamo previše obaveza, može biti teško da se

fokusiramo na pojedinačne zadatke. Da stvar bude još gora, stres ostavlja
uočljive posledice na organizam. Zbog njega možemo da osetimo zategnutost
u ramenima, glavobolju ili ubrzan rad srca, što sve može da umanji našu
sposobnost koncentracije.

Naučite tehnike smanjenja stresa, kao što je meditacija. Ovo može da

pomogne da obuzdamo stresne misli, tako da ne zahtevaju toliko naše pažnje.
U jednoj studiji, istraživači su otkrili da su ljudi koji su pohađali osmonedeljni
kurs meditacije poboljšali svoju sposobnost fokusiranja.

Umor

Umor može da oteža koncentraciju, čak i kada nam malo toga ometa pažnju.
Istraživanja navode da premalo sna može da naruši našu pažnju i
kratkoročno pamćenje.
6
Većini odraslih potrebno 7-9 sati noćnog sna. Umesto da čitate ili radite do
kasno u noć, neka vam san bude prioritet. Ovo će vam pomoći da uradite
više tokom vremena kada ste budni. Takođe, obratite pažnju na to u koje doba
dana ste najviše čili i orni za rad. Tada ćete znati kada da odredite vreme za
svoje najintenzivnije zadatke.

Glad ubija koncentraciju

Mozak ne može da se fokusira bez goriva, tako da je preskakanje obroka –

posebno doručka – najveći ubica koncentracije. Istraživanja pokazuju da
kratkoročno pamćenje i pažnja trpe kada se ujutru probudite i ustanete, ali ne
jedete.

Nikada nemojte da gladujete i obezbedite svom mozgu stalan izvor goriva sa

ovim navikama:

 uvek doručkujte
 jedite grickalice sa visokim sadržajem proteina (sir, orasi)
 preskočite proste ugljene hidrate (slatkiši, bela testenina)
 odlučite se za složene ugljene hidrate (cela zrna)

Depresija

Većina ljudi smatra da je tuga obeležje depresije. Ali u National Institute of

Mental Health kažu da je teškoća u koncentraciji jedan od najčešćih
simptoma. Ako imamo problema sa fokusiranjem, i osećamo se prazno,
beznadežno ili ravnodušno, možda patimo od depresije.

Ako mislite da ste možda depresivni, prvi korak jeste da razgovarate sa

lekarom. Depresija se leči. Mnoge studije pokazale su efikasnost
antidepresivnih lekova i određenih vrsta terapije razgovorom.

Koncentracija i lekovi

Nažalost, neki od lekova koji se koriste za lečenje depresije mogu ometati

koncentraciju. Isto važi i za mnoge druge lekove. Konsultujte se sa lekarom ili
farmaceutom da li lek ili suplement koji uzimate može da utiče na vašu
koncentraciju.

7
Ako sumnjate da vam lekovi smanjuju koncentraciju, lekar može da prilagodi
dozu ili propiše druge lekove. Nemojte prestati da uzimate lek osim ako vam to
ne kaže lekar.

Poremećaj pažnje i hiperaktivnost (ADHD)

Poremećaj pažnje i hiperaktivnost (ADHD) nije problem samo za decu. Više

od polovine dece sa ADHD-om nastavlja da doživljava simptome i u
odraslom dobu. Klasični znaci su kratak raspon pažnje i problemi sa
fokusiranjem na poslove.

Ako imate stalne probleme sa fokusiranjem i imali ste problema sa pažnjom

kao dete, pitajte lekara za ADHD. Postoje načini za upravljanje ovim stanjem,
uključujući bihevioralnu terapiju i lekove.

Goran Bregović: Nisam Hrvat, Srbin, a ni Bosanac, to je moj izbor

U razgovoru za “Deutsche Welle” poznati glazbenik osvrnuo se na

svoju nacionalnu pripadnost, ali i težak položaj Roma u Europi.

Na pitanje njemačkog novinara zašto za sebe kaže da je s Balkana, a da se

nikada ne izjašnjava kao Srbin ili Bosanac, Bregović je odgovorio da ne

osjeća da pripada nijednoj od tih nacionalnosti dovoljno.

- To je zato što nisam dovoljno Srbin da budem Srbin, niti Hrvat da

budem Hrvat, a nisam ni dovoljno Bosanac da bih bio Bosanac. Ja sam iz

8
vrlo mješovitog braka, ali to je više moj emotivni izbor nego etnički.

Znate, kad izgubite domovinu onda shvatite da vaša domovina nije neki

geografski ili politički teritorij, to je samo emocionalni teritorij. Dakle,

moj emocionalni teritorij postoji i to je taj teritorij, nema veze moram li

više puta pokazivati putovnicu.

Bregović kaže da radi "ciganski (ciganski) posao" jer je glazbenik.

- Sjećam se da je moj otac, pukovnik Jugoslavenske armije, kada sam

kući donio svoj prvi novac s koncerta, rekao: “Nećete raditi ovaj ciganski

posao!” Ali ja se smatram jednim od njih. "Gypsy" za mene ima istu

metaforičku vrijednost kao i kauboj.

To je netko tko nema istu gravitaciju kao drugi. A onda znate da ima

dosta modernih stvari koje su jako "džipovi". Misliti za danas, a ne za

jučer ili sutra - to je ciganska ideja. Zatim, ova ideja da odemo na odmor

u srpnju ili kolovozu. Odjednom svi postanu cigani na mjesec dana.

Dakle, u svakom od nas ima Cigana koji čekaju da se jednom probude.

Položaj Roma je vrlo problematičan, posebno na Balkanu iu novim

zemljama EU poput Rumunjske i Bugarske, pa čak iu Francuskoj i Italiji.

Novinare Deutsche Wellea zanimao je Bregin odnos prema ovoj situaciji.

9
- Nedavno smo imali kampanju u Srbiji kada je trebalo uvjeriti Rome da

izađu na izbore. Ovo je bila važna i velika kampanja, jer ako ne žele

glasati, onda neće imati predstavnike. Moj zadnji album je zapravo

reakcija na tu situaciju. To je nazdravljanje talentima Cigana koji su

ostavili duboke tragove u našoj kulturi. Mislim da nismo daleko od toga

da kažemo: “Cigani, ostavili ste tragove u ovoj kulturi.” Kažu da je čak i

Elvis Presley imao cigansku krv, Charlie Chaplin je bio Ciganin, Majka

Tereza je također bila Ciganka.

Bregović se osvrnuo i na rasizam i netrpeljivost prema Romima.

- Rasisti nikada neće otvoreno reći da jesu. Nikada ni s kim nisam vodio

ozbiljne razgovore o Romima. Ali, naravno, vidim što se događa u Europi

i posebno me čudi situacija u Francuskoj. Tako da je moj prirodni izbor

bio Pariz. Francuska ima povijest primanja prognanika, umjetnika iz

Rusije, Skandinavije, slikara iz Španjolske.

To je tako duga povijest ljudi koji traže utočište u tako civiliziranoj

zemlji koja je uvijek bila predvodnik europske ideje. Sada su izbacili

Cigane. Ili Italija, s tako dugom poviješću siromaštva, pa znaju kako je

biti siromašan. No, tjeraju i Rome. Odrastao sam u komunističkim

vremenima i zapadnjačke ideje su mi uvijek bile vodilja, pa sam prilično

razočaran.

10
南斯拉夫摇滚乐队 Bijelo dugme —Pljuni i zapjevaj moja Jugo_哔哩哔

哩_bilibili

Bijelo Dugme - Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo_哔哩哔哩_bilibili

11