1

Najava knjige:
Nevidljivi Balkan: prilog istoriji postmodernih geografija

BALKAN KAO TREI PROSTOR

Apstrakt: Uprkos znaaju radova u kojima se Balkan smeta u elastine okvire

postkolonijalne kritike, savremeni trendovi na ovom polju vode u pravcu postmodernih
geografija i unapreenog shvatanja heterotopija koje Edvard Soda preuzima od Miela
Fukoa. U tom smislu, Balkan se moe shvatiti kao trei prostor ili kao heterotopija,
suprotnost utopiji koja se zbog svojih osobina izmeta izvan centara moi i kapitala.
Kljune rei: Balkan, trei prostor, heterotopija, nesvrstanost, postmoderne geografije.
Key words: Balkan, Third place, heterotopia, nonalignment, postmodern geographies.

Taka gledita treeg lica nam doputa da o sebi mislimo kao o predmetu i da sebe
sagledavamo kao objekte. Ovo dovodi do svojevrsnog stanja zamrznutosti u istorijskom
prezentu koji odreuje prostor prolog futura, predstavlajui nam ga kao istorijsku sudbinu.
Ovaj sekularni mit je zajedniki balkanskim drutvima. Ta sudbina je sledea: taka gledita
treeg lica ne doputa introspekciju i lano obavetava da su prolost i budunost identine. 1
Reenje ovog problema nude Miel Fuko i Edvard Soda imenujui ovakva mesta
heterotopijama. Ona su tamo negde, daleko od pogleda, daleko od uea u tokovima
svetskog kapitala. U ovom pravcu razvija se teorija treeg mesta koje je u postkolonijalnom
smislu subalterno i nemo, ali u kojem se sve stapa i susree. Trei prostor je radikalno
inkluzivni koncept koji ukljuuje epistemologiju, ontologiju i istoriografiju prema Drugome.2
Koncept treeg prostora koji ukljuuje filozofsku, psiholoku, socioloku i geografsku
komponentu, ima politiko znaenje. Robert Jang i Homi Baba ekstenzivno pristupaju
spatijalnom tropu, izvodei zakljuak da je trei prostor zapravo prostor u geografskom
smislu, ali filozofski, psiholoki, socioloki, antropoloki nije ni prostor ni mesto. Ovaj
koncept je, ukljuujui hibridnost i sinkretizam smeten u okvire globalne politike i za
otkrivanje njegovog dubljeg znaenja potrebno je poznavanje ekonomskih snaga, globalnih

Nikola Petkovi, Identitet i granica, Jesenski i Turk, Zagreb, 2010, str. 33-34.
Edvard Soja, Thirdspace: Journeys to Los Angeles and Other Real and Imagined Spaces, New York, Wiley,
1996, str. 27-20.
2

odnosa i geopolitikih reprezentacija.3 Kao karavan, granica u pokretu, nomadska grupa, Trei
prostor je geografija u pokretu, ona koja nema mape ili su one promenljive, koja nema
istoriju, ili je ona fluidna i bez stabilnog sadraja.

Trei prostor u postmodernom kontekstu

Za Edvarda Sodu tree mesto je manifestacija jedne alternativne epistemologije i dokaz o
inventivnosti arolikog sveta. Ono je kritika po sebi jer ukida fiksirane podele na centar i
periferiju; urbano/ruralno, na istoriju i geografiju; na ekonomske lidere i siromane grupe. U
centru ovog shvatanje je Fukoovo shvatanje prostora i prostornosti. Prisetimo se kako Fuko
obraa panju na strukture zatvora i duevnih bolnica. On u njima vidi mesta iz kojih se iri
nadzor i prostore koji treba da budu nadzirani. Uvek voditi rauna o tome ta se deava na
ovakvim mestima znai sprovesti kontrolu, a jo u osamnaestom veku ovo se inilo uz pomo
naroite Bentamove arhitektonske ideje panoptikona. 4 O slinim sistemima nadzora, Fuko
govori u kontekstu sirotita i popravnih domova, prihvatilita za beskunike i kolama. 5 Svi
subjekti koji se nadziru, u simbolikom smislu, mogu biti deo treeg prostora. Oni trei su:
ludaci, kriminalci, beskunici, deca iji se pravni identitet ne zna, najzad sva deca jer ona
jo uvek nisu punopravni lanovi drutva. U savremenim demokratskim drutvima, ovaj
sistem je razraen tako da svako moe biti potencijalni intruder, da svako moe biti prepoznat
kao trei. Otuda je danas uz pomo kamera razraen sistem sigurnosti institucija razliitih
objekata. Fuko heterotopiju dovodi u vezu sa svim prelaznim stanjima za koje je
karakteristino drutveno neprihvatljivo ponaanje, ili ono to dato drutvo imenuje kao
nenormalno. Ovako heterotopija moe biti svako mesto koje remeti ustaljeni poredak, pa
ak i civilizacijske principe. Uloga heterotopije je da formira prostor koji je drugi u odnosu
na na, da bude neka vrsta opozicije, igrajui kontrastnu ulogu i postajui isti, kada je
nae prljavo, ureeni kada je nae neureeno. Ovde se heterotopije i utopije udvajaju
i prepliu. Soda zakljuuje da su pojedini delovi sveta, postavi margine i iskusivi
siromatvo, ostali zakljuani u stanju marginalnosti. Meutim, od njega saznajemo i kako je
svetski kapital tekao da bi se ulio u centre bogatstva i moi, ostavljajui po strani marginalne
kako bi njihova radna snaga mogla biti koriena. Sigurno je da se Balkan naao izvan ovih
3

Amar Achearou, Questioning Hibridity, Postcolonialism and Globalization, Palgrave Macmillan, New York,
2011, str.119.
4
Sistem gradnje koji omoguuje nadzor svih od strane jednog kontroliueg faktora. Vidi u: Miel Fuko,
Psihijatrijska mo, Svetovi, Novi Sad, 2005, str. 63.
5
Miel Fuko, Volja za znanjem i Istorija seksualnosti I, Karpos, Beograd, 2006, str. 156.

tokova i daleko od centra politike i ekonomske moi. Meutim, njegova slinost sa

heterotopijom kako je shvata Miel Fuko premda ima ekonomsku i strateku osnovu
podrazumeva i simboliko znaenje. Fuko najpre uvodi distinkciju izmeu utopije i
heterotopije. Utopije su prostori bez stvarnog fizikog mesta. One su direktne inverzije
stvarnim mestima u drutvu. One predstavljaju drutvo u svojoj idealnoj formi, ili izokrenuto
drutvo, ali su u svakom sluaju sutinski nerealna mesta. Meutim, u svakoj kulturi, u svakoj
civilizaciji postoje realna mesta, ona koja postoje, ali su neka vrsta kontra-mesta. Njima vlada
inverzija uspostavljenih znaenja, pa mogu imati funkciju ventila, mesta na kojem se oslobaa
uspostavljenih normi. Poput karnevala koji je jedno od njegovih performativnih oblika ona su
u stanju da izokrenu, da se narugaju, oude, zabave, uplae. Na ove prostore smetene su
engime pitanja na koja drutvo nema odgovor, neprihvatljivi ali neizbeni oblici ponaanja.
Izvan ovih mesta, ili ak kroz njih mogue je locirati onu krhku konstrukciju koju nazivamo
stvarnou. Stoga to su ova mesta drugaija od ostalih koja reflektuju i o kojima govore;
stoga to su suprotnost idealnom i utopijskom, Fuko ih naziva heterotopijama. 6 Heterotopija
postoji dok ogledalo postoji kao stvarni opipljivi objekat jer ono ini da mesto koje
zauzimamo dok se ogledamo deluje sasvim stvarno, povezano sa realnim objektima kojima
smo okrueni i sasvim nerealno jer virtualnost refleksije daje iluziju i preokree izvornu
perspektivu.
Balkan i heterotopija
Heterotopija je zasnovana na nekoliko principa. Najpre, Fuko je uveren da ne postoji nijedna
kultura koja na ovaj ili onaj nain ne kreira heterotopiju. Ona je konstanta u svakoj ljudskoj
grupi. Ipak, heterotopije mogu uzeti razliite forme. Stoga se mogu smestiti u dve osnovne
kategorije. Najpre, ovo su privilegovana, sveta ili zabranjena mesta, rezervisana za pojedince
koji u skladu sa drutvenim zahtevima moraju biti privremeno izmetena kako ne bi remetila
uspostavljeni red.7 Takvi su adolescenti, ene u vreme menstruacije, trudnice, starci. Ovo je
heterotopija krize. S obzirom da se svi oni smatraju pojedincima u kriznim periodima,
znaano je izdvojiti iz prostora koji mora da funkcionie normalno, uobiajenim,
svakodnevnim, rutinskim tokom. U skladu sa ovim, Balkan se poredi sa haotinim prostorom
u kojem stalno preti opasnost od izbijanja novih ekonomskih i politikih kriza.

Michael Foucault, Of Other Spaces: Utopias and Heterotopias, From: Architecture /Mouvement/ Continuit
October, 1984;(Des Espace Autres, March 1967,Translated from the French by Jay Miskowiec)
http://web.mit.edu/allanmc/www/foucault1.pdf
7
Ibid.

U skladu sa drugim principom, heterotopije funkcioniu na vrlo razliite naine. Svaka od njih
ima odreenu funkciju u drutvu, ali pojedinana heterotopija moe delovati na razliite
naine. Fuko uzima za primer groblje. Ono je mesto kao i svako drugo mesto kulture. Ono je
povezano sa drugim delovima grada, drave, drutva, sela, stoga to svaki pojedinac, svaka
porodica imaju grobnice ili grobove roaka. Dok se verovalo u besmrtnost, zemaljski ostaci
nisu bili od prevelike vanosti. Tek savremeno doba i ateizam koji ga prati, donose brigu o
telu. U skladu sa individualizacijom smrti, javlja se veza izmeu smrti i bolesti. Mrtvi
naravno, mogu ivima doneti zarazu i bolest i stoga moraju biti izmeteni izvan granica onoga
to se smatra gradom, ili centrom grada. Postepeno, groblje je sve manje sveto, a sve vie
mesto na koje se odlae ono o emu ne elimo da mislimo, ne umemo da objasnimo, ono ega
se plaimo u kontaktu sa ime bismo mogli i sami postati drugaiji, bolesni, zarazni.
Poetkom devetnaestog veka, izvetaji o Balkanu svedoe o potrebi da se on izmesti iz okvira
evropske civilizacije, i postavi sa one strane granice. U okvire evropske civilizacije uli su
stranci Osmansko carstvo je ono koje iri bolest, najpre stvarnu, a potom i imaginarnu kugu
to postaje povod za izgradnju novog limesa, nove granice izmeu Istoka i Zapada. U ovom
procesu izmetanja Balkana iz granica Zapada, on je postavljen na marginu, ali mu nije
odreen prostor na Istoku. Poput groblja, Balkan jeste i nije deo grada. Ukoliko ima vezu sa
centrom Evrope i civilizacije uopte, onda je on neka vrsta predgraa. On je na mestu pored
koga se prolazi kada se izlazi iz grada i mesto kroz koje se prolazi kada se u njega ulazi. U
oba sluaja on jeste i nije njegov deo.
Heterotopija je sposobna da spoji nespojivo. Ona spaja itave serije, lance mesta koja su
strana jedna drugima. Fukoa ovaj princip podsea na bioskop. Ovo su stare udne prostorije
na ijem kraju dvodimenzionalni ekran projektuje trodimenzionalni prostor. Ovakve su i bate
koje povezuju razliite vrste cvea, nespojivih mirisa i boja, inei da prostor deluje
jedinstveno. Ovakav je zooloki vrt koji, u prilino slinim i jedinstvenim uslovima, na
vetaki nain povezuje biljne i ivotinjske vrste koje spontano nikada ne bi preivele
zajedno.

Ovo je lako mogue dovesti u vezu sa starim narativom o balkanskom

multikulturalizmu. Prisetimo se francuskog putnika koji je fasciniran mogunou da toliko

razliitih etnikih i konfesionalnih grupa ivi na jednom prostoru kao to je to sluaj u
Sarajevu, Mostaru. Balkanski bazar, pijaca na kojima se komeaju razliiti jezici i razliite
nonje gde sve povezuje jedan cilj kupovine i prodaje razliitih proizvoda; suivot damije i
crkve jedan je od primera ovakve heterotopije. Engleski, ameriki, nemaki, francuski putnici
od ranog devetnaestog veka fascinirani su i uplaeni mogunou meavine jezika, rasa i

kultura. U ratnim izvetajima iz devedesetih godina dvadesetog veka, pie se u tragediji

ruenja multikulturnih prostora, o pitanju na koje nema odgovora kako je Balkan
decenijama mogao biti tako polivalentan, tako izmean, hibridan, multikulturan?
Heterotopije su nalik isecima iz razliitih vremena. U njima je mogue otvoriti ono to je
prolo i zatvoriti protok istorije. Takoe je mogue sasvim obrisati prolost i zameniti je
neim drugim. Na heterotopnom mestu je mogue iveti u nekoj vrsti kvazi-venosti koja se
ispoljava u ponovljivosti istorije. Zato su one poput optih arhiva. U njima je mogue
akumulirati epohe, forme, ukuse, ideje i kreirati vreme koje je izvan tekueg vremena. Muzeji
i arhivi su ovakva mesta. Takve heterotopije akumuliraju vreme, dok druge ive u tekuem,
tranzitornom vremenu. U balkanskim drutvima je uoljiva potreba za akumuliranjem i
zamrzavanjem vremena koja omoguuje dalji ivot u venoj prolosti/budunosti. Ovde su
prolost i budunost vrsto povezane, ali ne sadanjou, ve zaobilaenjem mogunosti da se
ivi sada i ovde, nego spajanjem prolog i budueg. Ovo je karakteristika graninih prostora
u kojima se istorija lako kreira i prekraja stoga to ima mnotvo verzija. Politiki mitovi u
balkanskim drutvima odreuju kako e izgledati budunosti. Oni se pozivaju na mo
svetosti, pravde, rtve, osvete. Eventualna svest o sadanjosti je svest o rtvi koja je odreena
dogaajem iz prolosti, dok je budunost bilo oblik prevazilaenja te prolosti, bilo trenutak
iskupljenja koji e omoguiti ponovno ispisivanje prave i pravedne istorije.
Peti princip pretpostavlja sistem otvaranja i zatvaranja heterotopije. Oba aspekta ovog
principa ga istovremeno izoluju i ine dostupnim. Ovakva su mesta proienja koja imaju
delimino religijsku a delimino higijensku funkciju. Fuko navodi primere dodirivanja svete
vode, pranja ruku muslimana, skandinavskih sauna. Sa druge strane, ova mesta su
istovremeno ulazi i izlazi. Tamo gde je ulaz, zapravo se moe izai i obrnuto. Na Balkanu se
nekoliko vekova nalazila granica koja je delila Istok i Zapad. Kada bi putnik eleo da pree iz
Zapada na Istok, morao je da provede etrdeset dana u karantinu. Svi predmeti u njegovom
posedu i on sam bili bi izloeni ispitivanju i dezinfekciji. Ukoliko bi preiveo tih etrdeset
dana, bilo bi mu dozvoljeno da pree u svet druge kulture.
Najzad, heterotopije imaju ulogu da stvore prostor iluzija koji vidljivim ini svaki stvarni
prostor. Fuko za primer daje bordele. Uloga ovakvog mesta je da proizvede drugo mesto kao
savreno, dobro organizovano, onda kada je nae prljavo, u neredu, haosu, zahvaeno
ratovoma. Fuko tvrdi da je upravo ovo simbolika uloga i smisao kolonije. Ukoliko kolonija
ve nije zateena u stanju unutranjih podela i razorenih institucija, kolonizator e je podeliti i

razoriti kako bi se u njoj mogao ogledati kao uzor civilizacije i svrenstva. U prethodnim
poglavljima navedeno je mnotvo primera u kojima je Balkan igrao ulogu ogledala,
negativnog iskupitelja i Senke, kako bi se mogla ouvati idealna slika o vlastitom. Balkan je u
ovom kontekstu odraz spatijalnosti inverzije vrednosnoj inverziji svemu normiranom.
Postkolonijalni svet odraava novu konfiguraciju globalne ekonomije koja uslonjava
orijentalistiki model zamenom binarne geografije iz jedne baze centra, na drugi i trei svet.
No, svetski poredak se jo uvek zasniva na binarnim opozicijama. Prva je izmeu prvog i
drugog sveta: Prvi svetski rat je obezbedio slobodno kapitalistiko trite i formulisao
politika prava demokratije. Zapadni teoretiari ovo smatraju izrazom modernosti u kojem se
stvari odvijaju u skladu sa binarnim opozicijama, a direktne, nasilne intervencije ostaju
mahom nepotrebne. Drugi svetski rat, nudi alternativni model razvoja zasnovan na logici
interveniranja drave u trite i kontrolu slobode od strane dravnog vrha. Drugi svetski rat je
kontaminiram meavinom ideologija koje spreavaju efikasno, racionalno i prirodno, te su i
njegove posledice jo uvek zasnovane na kolonijalnoj opoziciji racionalno/iracionalno. Oba
modela sveta su opozicija Treem svetu. Trei svet je neka vrsta ostatka. Prva binarna
opozicija prepoznaje podelu sveta na tradicionalni i moderni, ali ukljuuje i modernu podelu
na komunizam i slobodu. Modernizacija povezuje sve: sve zemlje bi morale biti
modernizovane ili e biti iskljuene iz sveta. Ovakav koncept treeg mesta je primarno
geopolitiki jer je tree mesto/Trei svet kategorija nesvrstanih objekata. Onaj koji se ne
moe svrstati/kategorizovati ne pripada nigde i ne deli niiji profit. Ovakvo shvatanje sveta
zahvata kako ekonomiju, tako politiku i najzad akademsku zajednicu. Tokom kolonijalizma i
posle njega, orijentalistiki eksperti su sistematizovali odreene aspekte Orijenta jezik ili
knjievnost.
ee u privatnom, nego u javnom diskursu moemo uti da je jedan od krivaca za stanje u
kojem se Balkan nalazi izostanak faze moderne. Odista, Balkan se neposredno posle
Balkanskih ratova koji su i formalno okonali osmansku feudalnu vladavinu naao u kratkom,
meuratnom periodu tokom kojeg se pokualo sa uspostavljanjem kapitalistikog trita.
Kako ovo, zbog ekonomske depresije, ali i drugih istorijskih i politikih razloga nije bilo
sreno vreme za etabliranje novih oblika drutvenih odnosa, a prostor ubrzo zahvatio Drugi
svetski rat, region se naao ili u Treem svetu ili iza Gvozdene zavese. Ipak, nakon
feudalizma, usledio je komunizam. Tako je Balkan, ironino, saeo istoriju, ubrzavi njen
toak. No, ovo bi se moglo prihvatiti samo pod uslovom nekritikog preuzimanja
marksistiko-evolucionistike postavke da se istorija sveta svodi na razvojne faze drutvenih

sistema zasnovanih na ekonomskim odnosima. Ova interpretacija zadrava ubedljivost, ali tek
ukoliko se iznova oivi ta nesigurna strana interpretatitvnosti istorije i pridrui joj se
savremena spatijalnost. Jer ukoliko prihvatimo da je Balkan iz feudalizma uao u relativno
kratku fazu komunizma i koji se kao drutveni sistem nije pokazao modelom koji odgovara
teoriji, otvara se novi problem. Balkan se danas nalazi u dobu globalizacije, a geografija te
globalizacije zadrava ga na treem prostoru. Globalizacija je okonala staru semantiku
dihotomije Istok/Zapad. Nekadanje oseanje vrednosti proizalo iz ideologija realnog
socijalizma, sruilo se poetkom novog Hladnog rata koji deli Istok i Zapad, kapitalizam i
socijalizam, pozitivce i negativce. Sruen je mit o zdravom razumu na koje se kao napredni i
radikalni potomak Prosvetiteljstva oslanjala ova ideologija.8 Nastupilo je novo kulturno stanje
i novo stanje svesti globalno. Meupovezanost daje prednost razmeni simbolikih dobara,
ukljuujui i ekonomske. Ove poslednje predvode globalne korporacije. Kritika kulturna
geografija povezuje iskustva globalizacije i njihove posledice, podstiui viestruke narative o
razliitostima, koliko i o odnosu centra i periferije. No, kritika humana geografija proiruje
postmodernizujue pristupe na analizu odnosa izmeu centra i periferije, najpre na teorijskoj
ravni. Tretiranjem Zapada kao predmeta prouavanja i kritike, otkrivanjem strategija
iskljuivanja Drugoga, preobraavaju se kolonijalne istorije otkrivajui dijalogizam,
hibridnost i povratnu reprezentaciju. U tom smislu, mogue je preokrenuti i pitanje
globalnog. Teorije drutva eka zadatak preispitivnja odnosa izmeu globalizacije drutva i
globalizacije kulture. U tom smislu, stare teorije o vezi izmeu kapitala i kulture se dovode u
pitanje, te deluje da se savremena izgranja kulture dogaa na vie nivoa i moe se
okarakterisati viesmernou kulturnog toka, pre no starim modelima meuodnosa centra i
periferije. Stoga treba iznova preispitati ekonomsku globalizaciju i posledino odnos izmeu
globalnih kapitalistikih postrojenja i kulture. Preispitivanjem ekonomske globalizacije moe
se naglasiti kulturno posredovanje kapitalizma jer je kultura uvek ugraena u svakodnevicu na
vremenski prostorno povezane naine.9
Teorijski modeli vie nemaju trajnost koju su imali do dvadesetog veka i stoga je postalo
jasno da nema konanih odgovora na pitanje uzroka drutvenih fenomena. ini se da bi
posmatranje i izuavanje predstava o Balkanu kao heterotopnih moglo privremeno zadovoljiti
zahteve za odgovorima na pitanja koja nam se iznova vraaju. No, kritika humana geografija
je tek izronila iz tame preutkivane spatijalnosti, a nova shvatanja globalizacije je poinju
8

Rada Ivekovi, The Split of Reason and the Postcolonial Backlash, Goethezeitportal, Forum: Postcoloniale
Arbeiten/Postcolonial studies, 4. Saint Etienne, 2005.
9
Neil Washourne, Globalizacija/globalnost, Kulturna geografija: kritiki renik kljunih pojmova, Disput,
Zagreb, 2008, str. 213-221.

potiskivati u drugi plan. Odista bismo mogli tvrditi da je Balkan heterotopno mesto trei
prostor koji je usled istorijskih ali i geografskih okolnosti primoran da ivi izvrnutim
ivotom, ali i da je eksperimentalno mesto jedne alternativne epistemologije. No, kao to to
stanovnici Balkana mogu posvedoiti, ova alternativna epistemologija i alternativni prostor ne
pruaju zadovoljstvo i harmoniju onima koji je naseljavaju.

Summary
Balkans as a Third Place

Understanding the globalization and locating culture seems impossible without at least a
cursory knowledge of the work of Edward Soja. His paradigm is not focused on historical but
but the spatial circumstances. It suggests that political events in the past are not the only that
played a role in the division of the world in the center and the periphery. It is clear that the
Balkan was ostracized in the context of capitalist develop capitalist development. Edward
Soja named this places third space. The third area is the criticism itself. He revitalizes
Foucaults understanding of the relationship between space and control. Foucault uses the
concept of heterotopia to explain the meaning and function of the third space. Heterotopia is
based on several principles. First, Foucault was convinced that there is no culture that in one
way or another does not create a heterotopia. At the beginning of the nineteenth century,
reports on the Balkans testify about the need to relocate it within the framework of European
civilization, and to place it beyond the borders of Europe. Within the European civilization the
Ottoman Empire is the one that spreads the disease, first real, then imaginary plague. Th is
gives the opportunity to construct a new limes, new border between East and West. In this
process of relocation of the Balkans from the borders of the West, he was appointed to the
margins, but it is not certain space in the East. Like a cemetery, the Balkan is not the part of
the city center. If he has a connection with the center of Europe and civilization, it is a kind
of suburb. It is the place where the next pass when out of the cities and towns through which
it passes when it is going into it. This is the reason for outsourcing are similar to those
justifying the relocation of cemeteries. All that is clear confusion and intertribal conflicts
prevailing in this part of the edge of civilization. It appears that the observation and study of
the perception of the Balkans as heterotopia may temporarily satisfy the demands for answers

10

to the questions that we are looking for. However, critical human geography has just emerged
from the darkness of spatiality, and a new understanding of globalization is beginning to push
into the background. Indeed, we could argue that the Balkan heterotopic place the third
space, which is due to historical and geographical circumstances compelled to live twisted
life, but that the experimental place is an alternative epistemology.

Literatura

1.

Amar Achearou, Questioning Hibridity, Postcolonialism and Globalization, Palgrave Macmillan, New

York, 2011.
2.
3.
4.

Miel Fuko, Volja za znanjem i Istorija seksualnosti I, Karpos, Beograd, 2006.

Miel Fuko, Psihijatrijska mo, Svetovi, Novi Sad, 2005.
Ivekovi, Rada, The Split of Reason and the Postcolonial Backlash, Goethezeitportal, Forum:

Postcoloniale Arbeiten/Postcolonial studies, 4. Saint Etienne, 2005.

5.

Petkovi, Nikola, Identitet i granica, Jesenski i Turk, Zagreb, 2010, str. 33-34.

6.

Soja, Edvard, Thirdspace: Journeys to Los Angeles and Other Real and Imagined Spaces, New York,

Wiley, 1996.
7.

Neil Washourne, Globalizacija/globalnost, Kulturna geografija: kritiki renik kljunih pojmova,

Disput, Zagreb, 2008.

Internet stranice
October, 1984;(Des Espace Autres, March 1967,Translated from the French by Jay Miskowiec)
http://web.mit.edu/allanmc/www/foucault1.pdf

11