EKONOMIKA PREDUZEA KRATKA PITANJA

I KNJIGA - BLAGOJE PAUNOVI

I UVOD U EKONOMIKU PREDUZEA
1. Ekonomika preduzeca je disciplina ekonomske nauke koja: (2) (1.1)
Proucava poslovanje preduzeca u cilju definisanja principa, upravljackih pravila, mera i
sl. cija primena u praksi treba da omoguci efikasnije ostvarivanje ciljeva preduzeca.
2.Predmet izuavanja Ekonomike preduzea je celina procesa poslovanja preduzea, odnosno
procesa stvaranja vrednosti. (1.1)
3.Proces stvaranja vrednosti ima 3 osnovne faze: (1.1)
a) ulaganje (inputi)/ ulaganje resursa
b) pretvaranje ulaganja u rezultate/ transformacija resursa u rezultate
c) rezultati (outputi)/ stvaranje rezultata
4.Efikasnost i efektivnost su sustinska pitanja ekonomske nauke koja proisticu iz fundamentalnih
karakteristika resursa, a to su: (1.1)
a) ogranicenost resursa i
b)mogucnost alternativne upotreba resursa
5.Poslovna ekonomija predstavlja skup disciplina ekonomske nauke koje izuavaju poslovanje
preduzea u cilju definisanja upravljakih pravila, principa i tehnika, ija primena u privrednoj
praksi omoguava efikasnije ostvarivanje ciljeva preduzea. (1.2)
6.Svaka od disciplina PE izuava poslovanje preduzea sa odreenog stanovita: (1.2)
a) procesa privreivanja u odreenoj privrednoj oblasti ili grani
b) pojedinih manifestacija ili aspekata poslovanja,
7.Ekonomika preduzeca, Poslovno upravljanje (menadment) i Organizacija su:
opste discipline(1.2)
8. Upravljanje proizvodnjom, Marketing, Upravljanje finansijama, Upravljanje ljudskim
resursima spadaju u : funkcionalna podruja(1.2)
9. Racunovodstvo, Nauka o ponaanju, Informatika, Kvantitativna analiza spadaju u:(3 )
Pomocna podruja(1.2)
10. Bankarstvo, Osiguranje, Meunarodno poslovanje, Trgovina, Saobraaj i Turizam su:
Posebna podruja (1.2)

11. Ekonomika preduzea predstavlja_____________ osnovu ostalih ekonomskih nauka

koncepcijsko metodoloku(1.2)
12. Potpuniji uvid u karakteristike Ekonomike preduzeca i Poslovne ekonomije moze se steci na
osnovu njihovog odnosa sa povezanim naucnim oblastima. Za poslovnu ekonomiju od posebnog
znacaja su: (2) ili discipline PE od posebnog znaaja su: (1.2)
13.Povezane naune oblasti Poslovne ekonomije su:
a) teorijska ekonomija i
b) nauke o odlucivanju
14.Teorijska ekonomija predstavlja(1.2)
Teorijsko-metodoloku osnovu
-Od razliitih disciplina teorijske ekonomije, za poslovnu ekonomiju su od posebnog znaaja:
(1.2)
a) Mikroekonomija
b) Makroekonomija
15.Mikroekonomija proucava ponasanje pojedinacnih ekonomskih subjekata, pre svega: (1.2)
a)preduzeca i
b)individualnih potrosaca
16.Makroekonomija je deo ekonomske teorije koja proucava: (1.2)
povezane ekonomske jedinice u privredu kao celinu
17.Nauke o odlucivanju razvile su brojne metode i tehnike koje nalaze primenu u poslovnoj
ekonomiji odnosno u Ekonomici preduzeca(1.2)
18.Teorija odlucivanja i operaciona istrazivanja su sinonimi za: (3) (1.2)
Nauke o odlucivanju
19. Formiranje modela za donosenje odluka, analiza efekata razlicitih pravaca delovanja i ocena
dobijenih rezultata su metode i tehnike: (1.2)
Nauke o odlucivanju
20. Koji je teorijski cilj izucavanja ekonomike preduzeca? (2) (1.3)
razumevanje i objasnjenje poslovanja peduzeca
21. Prakticni cilj izucavanja Ekonomike preduzeca je: (4) (1.3)
Proucavanjem Ekonomike preduzeca sticu se znanja i vestine neophodne za uspesno
upravljanje preduzecem
Ili sticanje znanja i vestine neophodnih za uspesno upravljanje preduzecem
22.Ekonomika preduzeca kao normatiivna nauka:(2) (1.3)
propisuje kako preduzece treba da funkcionie da bi ostvarilo zeljene ciljeve

23.Ekonomika preduzeca kao pozitivna nauka: (2) (1.3)

kako preduzece stvarno funkcionise
24. Razlozi zbog kojih nije dobro da neko preduzece nekriticki imitira uoceno prakticno
delovanje uspesnih preduzeca: (2) (1.3)
a) uspeh moze biti posledica brojnih faktora, koji mogu biti nepoznati i samom uspesnom
preduzecu
b) trzisni uslovi poslovanja uspesnog preduzeca i preduzeca koje imitira njegovu praksu
mogu se veoma razlikovati
c) moze doci do gresaka u zakljucivanju

II PREDUZEE
1. Preduzee je (1.1)
samostalna organizacija ekonomskih resursa koja transformiui uloene resurse u
rezultate stvara vrednost u cilju ostvarenja profita.
2. Privredni subjekti su(1.1)
pojedinci ili drutvene grupe koje samostalno donose privredne odluke i u skladu sa njima
organizuju svoju privrednu delatnost.
3. Bitne karakteristike preduzea: (1.1)
a) preduzee je samostalan ekonomski subjekt
b) preduzee je organizovana celina u kojoj se uspostavljaju brojni odnosu izmeu
ekonomskih resursa
c) preduzee stvara vrednost u cilju ostvarenja profita
4.Samostalnost preduzeca znaci da preduzece, odnosno vlasnici prduzeca, ili menadzeri koji u
ime vlasnika upravljaju preduzecem, samostalno donosi sve bitne odluke o tome:(2) (1.1)
a) koje ce proizvode (usluge) proizvoditi
b) kako ce izabrane proizvode proizvoditi
c) kako ce rasporedjivati rezultate funkcionisanja preduzeca
5.To su odnosi izmeu: (1.1)
a) ljudskih resursa meusobno
b) ljudskih i materijlih resursa,
c) samih materijalnih resursa
6.Da bi preduzee efikasno funkcionisalo svi mnogobrojni odnosi izmeu ekonomskih
resursa moraju se organizovati. (1.1)

7.Proces stvaranja vrednosti ima 3 osnovne faze: (1.1)

a) ulaganje resursa u preduzee je uslov za otpoinjanje procesa stvaranja vrednosti
b) transformacija ulaganja u rezultate zajedniko svim procesima transformacije ulaganja u
rezultate je da se ovim procesima na vrednost uloenih resursa dodaje vrednost.
c) stvaranje rezultata rezultati procesa pretvaranja ulaganja u rezultate su proizvodi i usluge.
Njihovom prodajom na tritu preduzee ostvaruje prihod.
ili preduzee stvara vrednost kroz proces transformacije odreenih ulaganja u rezultate ili
funkcionisanje preduzea predstavlja proces transformacije odreenih ulaganja u
rezultate.
8.Kao sistem preduzee je celina koja se sastoji iz meusobno povezanih elemenata (delova)
(1.2)
9. Elementi sistema preduzea, i sami su sistemi ali sistemi nieg reda u odnosu na
preduzee i zato se nazivaju podsistemi preduzea. (1.2)
Preduzece je celina koja se sastoji od medjusobno povezanih elemenata, elementi sistema su i
sami sistemi, ali sistemi nizeg reda. Oni se nazivaju:
Podsistemi preduzeca
10.Najznacajnije karakteristike preduzeca kao sistema je da je ono: (1.2)
a) organizacioni
b) otvoren
c) slozen sistem
11. Preduzee je organizacioni sistem jer(1.2)
nastaje kao rezultat ljudskog stvaralatva u organizovanju procesa privreivanja
12. Sloenost preduzea kao sistema rezultat je(1.2)
a) raznolikosti elemenata njegove strukture
b) sloenih veza i odnosa koji se izmeu njih uspostavljaju
13.Nabrojati podsisteme preduzeca:(2) (1.2)
a) podsistemi odrzavanja veza sa okruzenjem neposredno uspostavljaju vezu preduzea sa
njegovim okruenjem, kako na strani ulaganja(ovaj podsistem se brine o pribavljanju resursa
neophodnih za funkcionisanje preduzea) tako i na strani rezultata(ovaj podsistem prodaje
proizvode ili usluge na tritu i realizuje druge rezultate poslovanja preduzea).
b) podsistem operacija (proizvodnje) odvijaju se procesi transformacije ulaganja u rezultate
c) podsistem odrzavanja obezbeuje nesmetano odvijanje procesa u preduzeu. Odravanje
obuhvata odravanje sredstava, briga o ljudskim resursima i sl.
d) podsistem prilagodjavanja - prati promene u okruenju i pomae preduzeu da se prilagodi
tim promenama. Ovaj podsistem identifikuje potencijalne opasnosti koje preduzee treba da
izbegne i mogunosti koje preduzee treba da iskoristi.

Prilagoavanju preduzea promenama u okruenju pomau aktivnosti:

1) istraivanje trita
2) razvoj proizvoda i tehnologije
3) razvoj organizacije preduzea i sl.
e) upravljacki podsistem upravlja preduzeem kao celinom, ali i vodi i koordinira aktivnosti
ostalih podsistema preduzea.
14. Funkcija podsistema odravanja je da obezbedi nesmetano obavljanje procesa u
preduzeu - odravanje sredstava, briga o ljudskim resursima i sl. (1.2)
15.Podsistemi koji neposredno uspostavljaju vezu preduzea sa njegovim okruenjem, kako na
strani ulaganja tako i na strani rezultata, nazivaju se:
Podsistemi odravanja veza sa okruenjem
16. Razlozi postojanja preduzea: (1.3)
a) podele rada i specijalizacije
b) vee korienje tehnike i tehnologije
c) upravljanje spoljnim okruenjem
d) smanjenje transakcionih trokova
e) podsticanje i kontrola
17.Osnovno diferenciranje preduzea je prema: (2.)
a) karakteristikama transformacionog procesa
b) veliini
c) pravnom obliku
18.Diferenciranje prema karakteristikama transformacionog procesa: (2.)
a) proizvodna preduzea
b) usluna preduzea
19. Diferenciranje prema veliini: (2.)
a) mala
b) srednja
c) velika
20. Diferenciranje prema pravnom obliku: (2.)
a) privredna drutva
b) javna preduzea

21. Najee vrste privrednih drutava: (2.)

a)Ortako drutvo
b)Komanditno drutvo
c)Drutvo sa ogranienom odgovornou (DOO)
d)Akcionarsko drutvo (AD)
22. Diferenciranje proizvodnih preduzea prema specifinim karakteristikama proizvodnog
procesa: (2) (2.1.1)
a) industrijska preduzeca
b) gradjevinska preduzeca
c) ekstraktivna preduzeca za prizvodnju proizvoda mineralnog porekla
d) ekstraktivna preduzeca za prizvodnju proizvoda biljnog porekla
23.Industrijska preduzeca smo podelili na: (2) / Industrijska preduzea se diferenciraju na:
(2.1.1)
a) preduzea koja proizvode proizvode od prirodnih supstanci
b) preduzeca koja proizvode proizvode od sintetickih supstanci i poluproizvoda
c) preduzeca koja preradjuju, obradjuju ili oplemenjuju poluproizvode od prirodnih ili
vestackih materijala
-Graevinska preduzea se diferenciraju na: (2.1.1)
a) preduzea niske gradnje
b) preduzea visoke gradnje
-Ekstraktivna preduzeca za proizvodnju proizvoda mineralnog porekla se diferenciraju na:
(2.1.1)
a) preduzea za eksploataciju metalnih i nemetalnih minerala (rudnici metala i nemetala)
b) preduzea za eksploataciju fosilnih materijala (rudnici uglja, eksploatacije nafte i gasa i
sl.)
- Ekstraktivna preduzeca za prizvodnju proizvoda biljnog porekla: (2.1.1)
a) poljoprivredna preduzea
b) umarska preduzea
24. Zaposleni u uslunim preduzeima moraju da imaju: (2.1.2)
a) tehnika i humanistika znanja i
b) interpersonalne sposobnosti
25. Osnovni problem kod podele preduzea prema veliini je izbor indikatora (merila)
veliine.(2.2)

26. Problemi prilikom diferenciranja preduzea prema veliini su: (2.2)

a) izbor indikatora veliine
b) visina granine vrednosti indikatora
27.Podela preduzeca prema velicini se vrsi obicno, na osnovu sledecih indikatora (merila
velicine):Najvaniji kriterijumi diferenciranja preduzea po veliini(2.2)
a) brojem zaposlenih
b) visinom sredstava (kapitala)
c) visinom ukupnog prihoda
d) visinom profita
28.!!! U mnogim zemljama postoje posebni vladini programi podrke malim i srednjim
preduzeima , koji treba ovim preduzeima da:
a) olakaju pristup sredstvima iz kreditnih izvora,
b) obezbede neophodne informacije za otpoinjanje i voenje posla
c) pomognu u reavanju poslovnih problema
d) obezbede obuku i trening
e) smanje poresko optereenje
29.Boltonov komitet, derfinie malo preduzee kao preduzee koje: (2.2)
a) u industriji zapoljava do 200 radnika,
b) u trgovini ostvaruje prihod do 50.000 funti godinje,
c) u graevinarstvu zapoljava do 50 radnika,
d) u oblasti transporta ima do 5 vozila.
30. Prema Boltonovom komitetu malo preduzece je preduzece koje u industriji zaposljava do
200 radnika. (2.2)
31.Po amerikom Komitetu za privredni razvoj, da bi se preduzee smatralo malim, mora da
ispuni 2 od 4 kriterijuma: (2.2)
1) vlasnik preduzea samostalno upravlja i rukovodi preduzeem;
2) kapital za poslovanje preduzea obezbeuje pojedinac ili mala grupa ljudi;
3) preduzee je lokalno po svojim poslovima, a radnici i menaderi pripadaju lokalnoj
zajednici;
4) prema osnovnim indikatorima veliine (br. zaposlenih, vrednost sredstava, prihod i sl.)
preduzee je manje od drugih preduzea koja posluju u istoj grani.

32.Po preporukama Evropske unije, u mikro, mala i srednja preduzea ubrajaju se preduzea
koja: (2.2)
1) zapoljavaju do 250 osoba;
2) iji je godinji prihod do 50 miliona evra i/ili
3) ija je vrednost ukupnih sredstava do 43 miliona evra.
Mala preduzea:
1) zapoljavaju do 50 lica;
2) godinji prihod i/ili vrednost ukupnih sredstava nisu vei od 10 miliona evra.
Mikro preduzea:
1) zapoljavaju do 10 lica;
2) godinji prihod i/ili vrednost ukupnih sredstava nisu vei od 2 miliona evra.
Pored ovih kriterijuma, da bi preduzee imalo status mikro, malog ili srednjeg, ono mora da bude
nezavisno, to znai da vie od 25% kapitala ili prava upravljanja ne sme biti kontrolisano od
strane javnih institucija.
33.Prema naem zakonu, mala preduzea su ona koja ispunjavaju 2 od sledea 3 kriterijuma:
(2.2)
1) prosean broj zaposlenih u preduzeu vei je od 10, a ne prelazi 50;
2) godinji poslovni prihod je vei od 700 hiljada a ne prelazi 8,8 miliona evra u dinarskoj
protivvrednosti;
3) prosena vrednost poslovne imovine preduzea vea je od 350 hiljada, a ne prelazi 4,4
miliona evra u dinarskoj protivvrednosti.
Srednja preduzea su ona koja ispunjavaju 2 od sledea 3 kriterijuma:
1) prosean broj zaposlenih u preduzeu prelazi 50, a ne prelazi 250;
2) godinji poslovni prihod prelazi 8,8 a ne prelazi 35 miliona evra u dinarskoj
protivvrednosti:
3) prosena vrednost poslovne imovine preduzea vea je od 4,4 a ne prelazi 17,5 miliona
evra u dinarskoj protivvrednosti.
Preduzea koja imaju nie vrednosti indikatora kod najmanje dva od navedena tri kriterijuma za
mala preduzea razvrstavaju se u mikro preduzea, a preduzea koja imaju vie vrednosti
indikatora kod najmanje dva od navedena tri kriterijuma za srednja preduzea razvrstavaju se u
velika preduzea.
34.Prema preporukama Evropske komisije i mala preduzea se ubrajaju preduzea koja
zapoljavaju: (ima razne varijacije, nauiti 29.,31.,32.,33. pitanje)
a) Do 10 radnika
b) Do 25 radnika
c) Do 50 radnika
d) Do 45 radnika

35.Preduzetnik je (2.2.1)
fizicko lice, registrovano za neku delatnost, koju radi sticanja profita obavlja u vidu
zanimanja.
36. Novine i inovacije u malom preduzeu preduzetnitvo (novi proizvodi i usluge) (2.2.1)
37.Prednosti malih preduzea: (2.2.1)
a) u delatnostima koje pruaju line usluge,
b) u delatnostima koje imaju ograniene mogunosti plasmana na tritu,
c) u proizvodnji proizoda ija izrada zahteva posebnu preciznost, posebno znanje, zanatsku
vetinu i umetniki talenat
d) fleksibilnost, sposobnost da se brzo prilagode promenama na tritu
38. Nedostaci malih preduzea: (2.2.1)
a) komparativna neefikasnost (vii trokovi po jedinici proizvoda)
b) rizik kljunih ljudi
c) visoki trini rizici
d) obezbeenje finansijskih sredstava
39. Rizik kljunih ljudi je: / Kljuni nedostatak malih preduzea je:
velika zavisnost preduzea od znanja, sposobnosti i drugih profesionalnih i linih
karakteristika jednog ili manjeg broja kljunih ljudi(2.2.1)
40.Poslovni aneli su (imuni pojedinci koji, u zamenu za vlasniki udeo u preduzeu
investiraju u mala preduzea koja se razvijaju.) (2.2.1)
41.Preduzetnistvo u velikim preuzecima cesto se naziva i:(2.2.1) (fusnota)
interno ili korporacijsko preduzetnistvo
42. Najvea razlika izmeu malih i srednjih preduzea je u: (2.2.2)
a) organizaciji rada,
b) organizacionoj strukturi,
c) nainu upravljanja

43. Najznaajnije prednosti velikih preduzea nastaju usled efekata ekonomije veliine:???
(2.2.3)
a. Tehnike ekonomije
b. Efekti uenja i iskustva
c. Ekonomije zaliha
d. Upravljake ekonomije
e. Komercijalne ekonomije (ekonomije nabavke i prodaje)
f. Finansijske ekonomije
g. Istraivako-razvojne aktivnosti
Najznaajnija prednost velikih preduzea nastaje zbog ekonomija veliine (nii proseni
trokovi zbog veliine preduzea)
44. Ako je spajanje ili pripajanje dva ili vie preduzea dobrovoljno onda se taj proces naziva
merder, a ako se jedno preduzee protivi pripajanju drugom preduzeu, onda se taj proces
naziva preuzimanje (engl. take over). (2.2.3)
45. Intern i eksterni rast mogu biti: (2.2.3)
a) horizontalni
b) vertikalni
c) konglomeratski
46.Finansijske ekonomije nii trokovi finansiranja, ili nii trokovi nabavke finansijskih
sredstava(2.2.3)
47. Holding ija je jedina delatnost kontrola poslovanja zavisnih drutva naziva se__________
ist holding(2.2.3)
ist holding jedina delatnost je kontrola poslovanja zavisnih drutava
48.Kada maticno preduzece ima sopstvenu industrijsku ili trgovacku delatnost, pored ciste
holding delatnosti, onda je to:/ kada vladajue drutvo pored iste kontrolne funkcije obavlja
neku industrijsku ili trgovaku delatnost to je
Mesoviti holding ili koncern(2.2.3)
MEOVITI HOLDING matino (vladajue) preduzee, pored kontrole poslovanja
zavisnih drutava obavlja proizvodnu, trgovinsku ili neku drugu delatnost
Najznaajniji oblici velikih preduzea, koja nastaju finansijskim povezivanjem veeg broja
pravno samostalnih preduzea su:
a) holding
b) koncern
49.Pored cistih holdinga razlikujemo i mesovite holdinge ili koncerne (2) (2.2.3)

50.Sistem uzajamnog (ciklicnog) ucesca rezultira stvaranjem_____________________ sto je

protivno nacelu celovitosti kapitala.(pojava kada filijala poseduje akcije vladajuceg drustva)
Fiktivnog kapitala drustva (2.2.3)
51.Prednosti holdinga: (2.2.3)
a) Jefitiniji i (ptavno)jednostavniji nain sticanja kontrole nad drugim drutvima u
poreenju sa akvizicijom (kupovinom) preduzea
b) Povezana preduzea zadravaju svoje ime i reputaciju
52.Nedostaci holdinga: (2.2.3)
a) Sloeni odnosi izmeu vladajueg i zavisnih drutava generiraju trokove i smanjuju
efikasnost
b) Vee poreske obaveze u odnosu na jedinstveno preduzee
53.Tipovi koncerna nastalog putem ugovora (ugovornog koncerna) su:(2)/ Ugovorni koncerni
nastaju preko kojih ugovora: (2.2.3)
a) (ugovor o vladanju ili dominaciji)
b) (ugovor o doznaci ili prenosu dobitka)
c) (ugovor o deliminoj isplati dobitka)
d) (ugovor o zakup ili ustupanju)
54. Imovina ortackog drustva se moze vremenom povecavati na razlicite nacine, i to: (2.3.1)
a) ukljucivanjem dobiti od poslovanja u glavnicu drustva
b) novim ulozima
c) stvaranjem rezervnog fnoda od nepodeljene dobiti
d) afirmacijom prava industrijske svojine
55.Saglasnost svih ortaka potrebna je kada se odluuje o:
a) Pitanjima izvan redovnog poslovanja
b) Prijemu novih ortaka
56.Osnivackim aktom ili ugovorom ortaka vodjenje poslova drustva moze se poveriti:/
Upravljanje ortakim drutvom moe biti povereno: (2.3.1)
a) jednom ortaku
b) nekolicini ortaka
c) posebnom ogranu
d) trecem licu ( profesionalnom menadzeru koji nije clan drustva) prokuristi

57. Komanditno drutvo se sastoji iz (komplementari), koji imaju neogranienu odgovornost i

pravo upravljanja i iz (komanditora), koji imaju ogranienu odgovornost bez prava upravljanja.
U komanditnom drustvu, ortaci koji za obaveze drustva odgovaraju neograniceno, celokupnom
svojom imovinom, ciji je status jednak statusu ortaka iz ortackog drustva,koji vode poslove
preduzeca nazivaju se _________________, ili_______________ , a ortaci koji snose rizik samo
do visine svojih ulganja i koji ne ucestvuju u vodjenju poslova preuzeca nazivaju
se__________________ ili_______________________
Komplementari (javni ortaci), komanditori (tajni ortaci) (2.3.2)
58. Prenoenje udela komplementara komanditnog drutva (sa testa, zaokrui taan odgovor)
(2.3.2)
a) uslovljeno je saglasnou svih ortaka (komanditora i komplementara drutva)
b) uslovljeno je saglasnou svih komplementara
c) slobodno je
59.Komanditno drutvo se moe definisati kao (sa testa) (2.3.2)
Vrsta preduzea u formi privrednog drutva koje osnivaju dva ili vie fizikih i/ili pravnih
lica u svojstvu ortaka za obavljanje odreene delatnosti, pod zajednikim poslovnim
imenom (firmom), od kojih najmanje jedno lice odgovara neogranieno za obaveze drutva
(komplementar), a najmanje jedno lice odgovara ogranieno do visine svog ugovorenog
uloga u drutvo (komanditor).
60. Za obaveze komanditnog drutva (komplementari) odgovaraju neogranieno solidarno
celokupnom svojom imovinom, a (komanditori) snose rizik poslovanja drutva do visine
ugovorenog uloga u drutvo. (sa testa) (2.3.2)
61. Najvii organ upravljanja drutva sa ogranienom odgovornou je skuptina. (2.3.3)
62. Preduzece koje posluju u formi privrednog drustva koje osniva jedno ili vise lica u formi
akcionara, ciji je kapital fiksiran i podeljen na akcije zove se: (2.3.4)
akcionarsko drustvo
63. Simultanim osnivanjem nastaje zatvoreno (privatno) akcionarsko preduzee (drutvo)
Sukcesivnim osnivanjem nastaje otvoreno (javno) akcionarsko preduzee (drutvo) (2.3.4)
- Simultanim osnivanjem nastaje zatvoreno akcionarsko drutvo (test)
-Sukcesivnim osnivanjem nastaje otvoreno akcionarsko drutvo. (test)
64. U odnosu na obine akcije, preferencijalne akcije daju pravo prvenstva u isplati dividendi
koje moe biti (participativno) ili (kumulativno) (2.3.4) (neko pitanje je bilo, u odgovoru stoji
preferencijalne akcije)

65.Koje vrste akcija mogu imati vie klasa preferencijalne akcije

66.Najvii organ upravljanja akcionarskog drutva je: (test) (2.3.4)
a) direktor
b) upravni odbor
c) skuptina
d) izvrni odbor
67. Nabrojati najvanije odluke koje donosi skuptina akcionarskog drutva: (2.3.4)
a) odluivanje o normativnim pitanjima
b) odluivanje o finansijskim (imovinskim) pitanjima
c) odluivanje o izboru i razreenju direktora, odnosno lanova nadzonog odbora, revizora
d) odluivanje o statusnim pitanjima.
68.Nezavisni lanovi su/ko su nezavisni lanovi upravnog odbora AD- (nezavisni direktori) (su
lica koja dve godine pre kandidature za lana odbora direktora, nisu bila poslovno,
vlasniki ili po osnovu rada povezana sa drutvom.) (2.3.4)
69.Neizvrni lanovi su (lica koja nisu lanovi izvrnog odbora) (2.3.4)
70.?Nominalna(raunovodstvena) vrednost obinih akcija je odreena (kao odreeni deo od
poznate knjigovodstvene vrednosti osnovnog kapitala) (2.3.4)
71.Izvrni odbor je obavezan organ upravljanja u zatvorenim akcionarskim preduzeima. (test)
(2.3.4)
DA
NE
72.Upisom dela akcija od strane osnivaa i upuivanjem javnog poziva za upis ostatka akcija
nastaje otvoreno akcionarsko drutvo. (2.3.4) (test)
73. Javna preduzeca podelili smo na: (2.4.)
a) privredna drustva
b) javne korporacije
74.Javne korporacije: (neko napisao)
a) mogu da pribavljaju sredstva putem akcija i obveznica
b) samo putem akcija
c) nista od navedenog sto je i tacan odgovor.

u knjizi pie Javne korporacije se prvenstveno finansiraju sredstvima koje dobijaju od drave, a
kao dopunski izvor sredstava moe se koristiti kredit. Ne mogu se osnivati u obliku akcionarskog
drutva, te stoga ne mogu pribavljati kapital emitovanjem akcija.
75. Delatnosti javnih preduzeca javne sluzbe su:/ Najvanije delatnosti javnih slubi su:
(2.4.)
a) (proizvodnja i distribucija energije)
b) (vodoprivreda)
c) (telekomunikacije)
d) (transport)
76. Osnovna podruja delatnosti javnih preduzea:
a) javne slube
b) proizvodnja bazinih industrijskih proizvoda
c) delatnosti u kojima drava osniva svoja preduzea da bi obezbedila odreene
standarde pruanja usluga i minimalnu ponudu tih usluga.
Najvanije delatnosti javnih slubi su:
Proizvodnja i distribucija energije
Vodoprivreda
Telekomunikacije
Transport
Delatnosti u kojima drava vri kontrolu i regulaciju:
Bankarstvo
Osiguranje
Obrazovanje
Zdravstvo
77.Cilj regulacije javnih preduzea je da javna preduzea, u odsustvu trinog mehanizma,
deluju u javnom interesu
Cilj regulacije javnih preduzea je da se obezbedi funkcionisanje javnih preduzea u javnom
(optem) interesu
78.Institucije ili organizacije koje sprovode regulaciju javnih preduzea su: (2.4)
a) Skuptina
b) Sudovi
c) Nadlena ministarstva
d) Specijalizovane organizacije
e) Agencije

79.Instrumenti regulacije javnih preduzeca su: (2) (2.4)

a) (kontrola cena i tarifa)
b) (kontrola ulaska u granu)
c) (propisivanje standarda kvaliteta proizvoda i uslova pruzanja usluga)
80. Kod delatnosti koje su povezane sa korienjem infrastrukturnih mrea (vodovod, gasovod,
struja), tradicionalne i najvanije (javne slube) (2.4)
-Javne slube predstavljaju tradicionalno i bez sumnje najvanije podruje delatnosti javnih
preduzea, posebno onaj deo javnih slubi ija je delatnost povezana sa korienjem razliitih
infrastrukturnih mrea.
Razlozi neefikasnosti javnih preduzea:
Svojinska prava netransferabilnost javne svojine i odsustvo trita kapitala
Asimetrina informisanost na relaciji vlada menaderi
Neefikasna kontrola i nestimulativni sistem nagraivanja menadera
Promena ciljeva
Nia osetljivost na rizik, zbog finansijske pomoi drave
81. Sutinska razlika izmeu privatne i javne svojine je u tome to javna svojina nije
transferabilna. (2.4)
82. Neefikasnost javnog preduzea ogleda se u javnoj svojini (netransferabilnosti javne
svojine) (2.4)
83. Preovlaujui zakljuak empirijskih istraivanja je da je javni sektor neefikasan u odnosu na
privatni. (2.4)
84.Prema teoriji svojinskih prava uzroci nie efikasnosti javnih preduzea u poreenju sa
privatnim preduzeem, nalaze se u nedostacima javne svojine. (2.4)
85.Netransferabilnost javne svojine je najvaniji uzrok komparativne neefikasnosti javnih
preduzea prema teoriji svojinskih prava
86.Po agencijskoj teoriji uzrok komparativne neefikasnosti javnih preduzea je asimetrina
informisanost, odnosno nedovoljna informisanost vlade ili dravnih organa nadlenih za kontrolu
javnih preduzea o doprinosima menadera javnih preduzea, ostvarenim rezultatima poslovanja,
njihovim sposobnostima i drugim karakteristikama kao i nemogunost da se u takvim uslovima
stvori stimulativni sistem nagraivanja menadera. (2.4)

III EFIKASNOST I EFEKTIVNOST PREDUZUA

1.Efektivnost prduzeca u sirem smislu moze se definisati kao:
Sposobnost preduzeca da pribavi neophodne resurse i da ih sto efikasnije iskoristi za
ostvarenje svojih ciljeva.
2.Uze shvacena efektivnost se moze definisati kao:
stepen ostvarenje ciljeva preduzeca
3.Efektivnost je uslovljena brojnim ciniocima kao sto su:/ Efektivnost preduzea zavisi od:
a)karakteristike organizacije
b)karakteristike okruzenja
c)karakteristike zaposlenih
d)upravljanje preduzacem
4.Najopstije Efikasnost se izrazava: (2)
velicinom rezultata koji se moze ostvariti po jedinici resursa
5.Efikasnost se izrazava:
Odnosom rezultata funkcionisanja preduzeca (output-a) i ulaganja(inputa) neophodnih da
se ti rezultati ostvare.
6.(efikasnost) izraava delotvornost obavljanja ekonomskih procesa preduzea ili nastojanje
preduzea da to bolje obavi dabrane poslove.
7.Efikasnost i efektivnost mogu biti meusobno uslovljeni
8.Brojni pristupi efikasnosti i efektivnosti se mogu podeliti u dve osnovne grupe:
a) parcijalni/tradicionalni (klasicni) pristupi efektivnosti i efikasnosti
b) noviji (savremeni) pristupi efektivnosti i efikasnosti
Ili u zavisnosti od svoje obuhvatnosti brojni pristupi efikasnosti i efektivnosti se mogu podeliti u
dve osnovne grupe:
a) Parcijalne tradicionalni
b) Kompleksnije savremeni

9.Tradicionalni pristupi efikasnosti i efektivnosti preduzea su: (test)

a) pristup stejkholdera
b) pristup racionalnog cilja
c) pristup otvorenog sistema
d) pristup internih procesa
e) pristup ostvarenja ciljeva
10.Tradicionalni pristupi efikasnosti i efektivnosti preduzea su:
a) pristup konkurentskih vrednosti
b) pristup sistema resursa
c) pristup otvorenog sistema
d) pristup internih procesa
11.Tradicionalne pristupe odlikuje:
parcijalno merenje uspeha preduzeca
12. Prema fazama ciklusa stvaranja vrednosti mogu se diferencirati tri osnovna pristupa
efektivnosti i efikasnosti preduzeca:/ Tradicionalni pristupi merenja efikasnosti i efektivnosti
a) Pristup sistema resursa
b) Pristup internih procesa
c) Pristup ostvarenja ciljeva
13.Pristup koji polazi od ciljeva koje preduzee tei da ispuni, a merenje se svodi na utvrivanje
stepena uspenosti u realizaciji definisanih ciljeva. (pristup ostvarenja ciljeva)
14.Najcesce korisceni metod za merenje efektivnosti preuzeca je :
Pristup ostvarenja ciljeva
15.Sustina pristupa ostvarenja ciljeva svodi se na:
Utvrdjivanje uspesnosti preduzeca na osnovu stepena ostvarenja njegovih ciljeva
16.Pristup ostvarenja ciljeva se zasniva na:
(stepen ostvarenja njegovih ciljeva)
Uspenost preduzea se odreuje na osnovu stepena realizacije njegovih ciljeva
17.Sto je stepen ostvarenja ciljeva veci, veci je stepen efektivnosti prduzeca.
18.Ciljevi preduzea (u pogledu podobnosti da poslue kao pokazatelji efikasnosti)
a) zvanini (slubeni)
b) operativni

19.Formalno doneti i objavljeni opti ciljevi preduzea su (zvanini/slubeni)

20.Ciljevi koje preduzee neposredno nastoji da ostvari u operativnom poslovanju
Operativni ciljevi
21.Operativni ciljevi se odnose na:
a)Globalne ciljeve i performanse preduzea
b)Resurse preduzea
c)Trite
d)Ostale aspekte poslovanja
22.Globalni pokazatelji performansi prema pristupu ostvarenja ciljeva:
a)Profitabilnost
b)Rast preduzea
c)Obim rezultata
23.Operativni ciljevi vezani za resurse, mogu se odnositi na:
a) pribavljanje potrebnih resursa (nabavka sirovina, kapitala)
b) korienje resursa (efikasno i efektivno)
24.Rast, odrzanje postojeceg trzisnog ucesca, osvajanje novih trzista, novih kanala distribucije...
sve su to:
Operativni trzisni ciljevi
-Operativni trini ciljevi su:/ Operativni ciljevi preduzea koji se odnose na trite su:
a) Poveanje trinog udela
b) Odranje postojeeg trinog udela
c) Osvajanje novog(ih) trita
d) Osvajanje novih kanala distribucije
ili
a) rast i odranje postojeeg trinog uea
b) Osvajanje novih trita
c) Osvajanje novih kanala distribucije
-Operativni ciljevi: Ostali aspekti poslovanja
Zaposleni obuka, napredovanje, ekonomska i socijalna sigurnost
Istraivako-razvojna aktivnost novi proizvodi, novi tehnoloki postupci
Proizvodnja kvalitet proizvoda, asortiman
25.Obuka zaposlenih, unapredjenje, ekonomska i socijalna sigurnost zaposlenih i sl. su:
Operativni ciljevi preduzeca koji se odnose na zaposlene

26.Problemi pristupa ciljeva preduzea

a) identifikovanje ciljeva
b) merenje uspenosti (utvrivanje kriterija i standarda za merenje efektivnosti)
27.Najvei problem kod merenja ciljeva je (identifikovanje ciljeva na osnovu kojih e se
izraavati efektinost i efikasnost preduzea)
28.Problem identifikovanja ciljeva nastaje zbog:
a) nejasno definisanih ciljeva
b) velikog broja ciljeva
c)konfliktnosti ciljeva
29. (Sistematski pristup) ciljevima preduzea ima karakteristike sva tri tradicionalna pristupa
efektivnosti preduzea
30.Pristup ostvarenja ciljeva je orijentisan na to ta je preduzee ostvarilo, a sistematski
priistup na to kako preduzee treba da ostvari svoje ciljeve (prvi je usmeren na krajnje ciljeve
a drugi na ciljeve kao sredstva)
31. Polazi od ulaganja preduzea i meri uspenost u pribavljanju retkih i vrednih resursa
neophodnih za obavljanje delatnosti preduzea (pristup sistema resursa)
32.Prema pristupu sistema resursa efektivnost i efikasnost preduzea zavisi od
Sposobnosti preduzea da pribavi retke i vredne resurse iz okruenja
33.Pregovaraka snaga(pozicija) preduzea (da preduzee koje eli da bude efektivno mora
biti sposobno da iskoristi mogunosti koje mu prua okruenje prilikom pibavljanja retkih
i vrednih resursa)
34.Nedostatak pristupa sistema resursa
prenaglaavanje znaaja pribavljanja resursa u odnosu na znaaj njihove upotrebe
35.Polazi od transformacionog procesa i meri uspenost na osnovu interne atmosfere i
efikasnosti transformacije je pristup (pristup internih procesa)
36.Preduzece je efekivno ukoliko su procesi koji se u njemu odvijaju dobro uhodani i prijatni,
ukoliko su zaposleni u prduzecu zadovoljni, ukoliko su uskladjene aktivnosti organizacionih
delova preduzeca i sl prema:
pristupu internih procesa

37.U najopstijem obliku efikasnost internih procesa predstavlja odnos:

izmedju elemenata izlaza preduzeca i elemenata ulaza preduzeca.
-Pokazatelji efikasnosti internih procesa pokazuju
odnos izmedju elemenata izlaza preduzeca i elemenata ulaza preduzeca.
38.Nastojanje da se da se kompleksnije izrazi efektivnost i efikasnost preduzeca kombinovanjem
vise pokazatelja uspesnosti u jednu celinu karakteristika je:
novijih pristupa efektivnosti i efikasnosti
39.Pristup stejkholder i pristup konkurentskih vrednosti pripadaju:
Novijim pristupima efektivnosti i efikasnosti
U novije pristupe efikasnosti i efektivnosti preduzea svrstavaju se:
a) Pristup stejkholdera
b) Pristup konkurentskih vrednosti
40.Noviji pristupi efektivnosti i efikasnosti preduzea su:
a) Pristup stejkholdera
b) Pristup sistema resursa
c) Pristup internih procesa
d) Pristup ostvarenja ciljeva
41.Odreivanje kriterija u pristupu stejkholdera
(ispitivanjem miljenja pojedinih grupa stejkholdera)
42.Utvrivanje uspenosti (efektivnosti) preduzea po pristupu stejkholdera svodi se na
Merenje stepena zadovoljenja potreba stejkholdera
- Prema pristupu stejkholdera efektivnost preduzea meri se zadovoljstvom stejkholdera.

43.
Stejkholderi
Vlasnici
Zaposleni
Potroai
Kreditori
Drutvo
Dobavljai
Vlada

Pokazatelji efektivnosti i
efikasnosti
Finansijski rezultati
Zadovoljstvo radnika (plate)
Kvalitet proizvoda i usluga
Kreditna sposobnost
Doprinos reavanju
drutvenih problema
Zadovoljavajue transakcije
Potovanje zakona i pravila

44..Popunite tabelu:
Stejholderi
Zaposleni
Potroai

Pokazatelji efikasnosti i efektivnosti

Zadovoljstvo radnika (plate)
Kvalitet proizvoda

45.Popunite tabelu:
Stejholderi
Vlasnici
Drutvo

Pokazatelji efikasnosti i efektivnosti

Finansijski rezultati
Doprinos reavanju drutvenih problema

46. 3 seta vrednosnih dimenzija:

a) Fokus (interno vs. eksterno)
b) Struktura (fleksibilnost vs. kontrola)
c) Sredstva i ciljevi
-Vrednosne dimenzije na kojima se zasniva ocena efektivnosti preduzea su:
d) Fokus preduzea - interni vs. ekserni
e) Struktura preduzea - fleksibilnost vs. kontrola
f) Sredstva i krajnji ciljevi sredstva za ostvarenje ciljeva vs. krajnji ciljevi

47.

48.Modeli efektivnosti preduzea su:/Modeli efektivnosti preduzea prema pristupu

konkurentskih vrednosti su:
a) Model ljudskih odnosa
b) Model otvorenog sistema
c) Model internog procesa
d) Model racionalnog cilja
49.Planiranje i postavljanje ciljeva su sredstva modela racionalnog cilja
50. Sredstva: zajednitvo i moral
Cilj: razvoj ljudskih resursa
Odgovor model ljudskih odnosa
51.Dominantne vrednosti modela racionalnog cilja su:
a) kontrola
b) fleksibilnost
c) eksterni fokus
d) interni fokus
52.Model otvorenog cilja (sistema) potencira znaaj:
a) kontrole
b) fleksibilnosti
c) eksternog fokusa
d) internog fokusa

53.Model ljudskih odnosa potencira znaaj:

a) internog fokusa
b) kontrole
c) fleksibilnosti
d) eksternog fokusa
54. Model racionalnog cilja potencira znaaj:
a) Internog fokusa
b) Kontrole
c) Fleksibilnosti
d) Eksternog fokusa
55. Faze ivotnog ciklusa preduzea su: / Faze razvoja preduzea
a) Preduzetnika faza
b) Faza zajednitva
c) Faza formalizacije i kontrole
d) Faza razrade strukture
56.Prva faza u zivotnom ciklusu novoformiranog preduzeca je
Preduzetnicka faza
- Novoformirano preduzee je preokupirano problemima kreiranja svog proizvoda, opstankom
na tritu i obezbeenjem sredstava neophodnih za opstanak i podrku buduim aktivnostima.
- Preduzee obino proizvodi jedan glavni proizvod
- Osnovni metod kontrole - neposredno nadgledanje od strane vlasnika (preduzetnika)
57. Faza zajednitva postojanje jasnih ciljeva i pravaca delovanja, glavni cilj je
kontinuirani rast
58.Uspenost preduzea u fazi zajednitva izraava se kriterijumima modela ljudskih resursa
(ljudskih odnosa)
59.Fazu formalizacije kontrole odlikuje postojanje
a) formalnih pravila, procedura i postupaka
b) formalnog sistema kontrole
Stabilnost, efikasnost procesa i irenje trita predstavljaju dominantne ciljeve preduzea.

60.Faza razrade strukture ponovo se okree okruenju i mogunostima koje ono nudi za dalji
rast
Poinje da se razvija duh saradnje i timski rad
Birokratizacija je dostigla svoje granice
Formalni sistemi pojednostavljuju se i zamenjuju rukovodnim timovima
Klanovska kontrola i samodiciplina ine nepotrebnim dalji razvoj formalne kontrole
61. Preduzetnika faza Model otvorenog sistema
Faza zajednitva Model ljudskih odnosa
Faza formalizacije i kontrole Model racionalnog cilja ili internog procesa
Faza razrade strukture - Model otvorenog sistema, Model racionalnog cilja ili internog
procesa
62.Kriteriji modela otvorenog sistema imaju primarni znaaj za izraavanje uspenosti preduzea
u preduzetnikoj fazi ivotnog ciklusa.
-U PREDUZETNICKOJ fazi primarni znacaj ima kriterijum modela otvorenog sistema.
63.Faktori od znaaja za izbor kriterijuma efikasnosti i efektivnosti preduzea su:/ Najznaajniji
faktori za izbor kriterijuma za merenje efektivnosti i efikasnosi
a) Uticaj menadera
b) Merljivost ciljeva preduzea
c) Karakteristike okruenja (uslovi koji vladaju u okruenju)

IV - OKRUENJE
1.Okruenje se moe podeliti na/ U zavisnosti od intenziteta i naina delovanja na preduzee
okruenje se moe podeliti na
a) Domen preduzea
b) Specifino okruenje
c) Opte okruenje
2.Okruenje preduzea ine svi elementi i njihova dejstva (sile) koje su izvan preduzea i koji
mogu da utiu na poslovanje preduzea i njegov pristup retkim resursima
3.Okruenje je znaajna determinanta organizacione strukture preduzea i naina upravljanja
preduzeem.

4.Deo okruzenja koje preduzece bira za svoje neposredno poslovanje je / Najznaajniji deo
okruenja za preduzee je
Domen
5.Domen preduzea je deo okruenja koje je preduzee izabralo za neposredno podruje
svog poslovanja (odnosno radi realizacije svojih ciljeva)
6. Delovi okruenja koji imaju sline elemente, nazivaju se sektori
7.Podela okruenja na specifino (radno) i opte okruenje vri se u zavisnosti:
a) Intenziteta interakcija preduzea i okruenja
b) Naina na koji pojedine sile iz okruenja utiu na preduzee
8.Specifino okruenje preduzea ine sektori okruenja sa kojima je preduzee u direktnoj
interakciji i iji elementi i sile imaju neposredan uticaj na poslovanje preuzea i mogunost
preduzea da pribavi resurse.
9.Okruzenje koje direktno utice na poslovanje preduzeca je
Specificno
10. specificno okruzenje cine:/ Najznaajniji elementi specifinog okruenja su:
a) (kupci)
b) (dobavljai)
c) (distributeri)
d) (sindikati)
e) (konkurencija)
e) (vlada)
11.Opte okruenje obuhvata sektore koji ne utiu direktno na preduzee, ali delujui na
specifino okruenje, posredno utie na poslovanje preduzea i njegov pristup retkim
resurima
12. Opste okruzenje se sastoji iz:/ Opte okruenje se sastoji iz sektora
a) (vlade)
b) (sociokulturnog sektora)
c) (ekonomskih uslova)
d) (tehnologije)
e) (finansijskih resursa)

13. Neizvesnost okruenja zavisi od

a) sloenosti
b) dinaminosti
c) bogatstva okruenja resursima
14.Sloenosti okruenja zavisi od:
Elemenata okruenja i sila koje deluju u okruenju, njihovog broja i slinosti, kao i broja i
naina uspostavljanja veza izmeu elemenata i sila okruenja. (ovako je u knjizi)
Sloenosti okruenja zavisi od: (ovako na prezentacijama)
Elemenata okruenja broj i slinosti
Sila koje deluju - broj i slinost
Naina uspostavljanja veza izmeu elementa i sila okruenja
- Sloenosti okruenja zavisi od: ( a ovako na testu, mada bih ja napisala kao u knjizi)
a) broja elemenata
b) prirode veza izmeu elemenata
- Sloenosti okruenja zavisi od
Broja i prirode veza koje se uspostavljaju izmeu njegovih elemenata i sila (ovo pise na
nekom drugom testu)
15.Sloenost okruenja zavisi od:
a) Intenziteta i naina promene njegovih elemenata i sila
b) Broja i naina promene njegovih elemenata i sila
c) Prirode i intenziteta promene njegovih elemenata i sila
d) Broja i prirode veza izmeu njegovih elemenata i sila
16.Dinamicnost okruzenja zavisi od
(intenziteta i nacina promena njegovih elemenata i sila).
- Dinamicnost okruzenja zavisi od
a) intenziteta i naina promene njegovih elemenata i sila
b) broja veza izmeu njegovih elemenata i sila
c) prirode veza izmeu njegovih elemenata i sila
d) broja i prirode veza izmeu njegovih elemenata i sila

17.

18.Okruenje je stabilno kada se njegovi elementi ne menjaju ili se te promene odvijaju na

predvidiv nain
19.Okruenje je promenljivo ili dinamino ako se promene u njemu odvijaju na nepredvidiv
nain. este i nagle promene, teko je predvideti tako da ove promene poveavaju
neizvesnost u okruenju preduzea.
20.Bogatstvo okruenja resursima izraava se koliinom resursa raspoloivih za potrebe
preduzea.
21.Teorije upravljanja okruzenjem su:/ Upravljanje okruenjem preduzea
a) (kontigentna teorija)
b) (teorija zavisnosti od resursa)
c) (teorija transakcionih trokova)
22.Kontigentna teorija situacioni pristup poslovnom upravljanju

23.Prema kontigentnoj teoriji, preduzea se prilagoavaju neizvesnosti u okruenju:

a) Poveanjem broja organizacionih jedinica
b) Poveanjem stepena svoje diferenciranosti
c) Izborom odgovarajueg sistema upravljanja
d) Imitiranjem poslovnih modela uspenih preduzea
e) Planskim prilagoavanjem promenama u okruenju
- Prema kontigentnoj teoriji, preduzea se prilagoavaju neizvesnosti u okruenju tako to:
a) poveava broj zaposlenih
b) poveava veliinu kapaciteta
c) imitira poslovne modele uspenih preduzea
d) upravlja rizikom i neizvesnou
24.Prikupljanje informacija i emitovanje informacija o preduzecu u okruenje --> da bi se
smanjila neizvesnost organizacione jedinice koje su u kontaktu sa okruzenjem
25.Diferenciranje organizacionih delova se vri prema:
a) Ciljevima
b) Organizacionoj strukturi
c) Stavovima i orijentaciji zaposlenih
26.Diferenciranje organizacionih delova po ciljevima, organizacionoj strukturi, stavovima i
orijentaciji zaposlenih oteava (koordinaciju aktivnosti organizacionih celina)
27.to je vei stepen organizacionog diferenciranja, to je tee ostvariti koordinaciju rada
organizacionih celina preduzea
28.Integrativnu funkciju u preduzeu obavljaju/imaju:
a) Osobe za vezu
b) Koordinatori
c) Menaderi proizvoda
29.Sistem upravljanja
a) Mehaniki (u stabilnim uslovima, odlikuje postojanje brojnih pravila, procedura i jasne
hijerarhije autoriteta)
b) Organiki (u uslovima estih i naglih promena, upravljanje slobodnije i adaptivnije)
30.Preduzee koje posluje u stabilnim uslovima e, prema kontignetnoj
teoriji, da primeni ___mehanistiki______ sistem upravljanja.

31. Preduzee koje posluje u uslovima esih i naglih promena e, prema kontignetnoj
teoriji, da primeni ______organiki_______ sistem upravljanja.
32.Razlike u mehanikom i organikom sistemu upravljanja:
Mehaniki sistem upravljanja
Upravljanje je centralizovano na vrhu
preduzea
Vertikalne komunikacije

Organiki sistem upravljanja

Donoenje odluka je decentralizovano
Horizontalne komunikacije

33. Razlike u mehanikom i organikom sistemu upravljanja:

Mehaniki sistem upravljanja
Organiki sistem upravljanja
Brojna pravila i procedure
Nema mnogo pravila i procedura
(upravljanje je slobodnije i adaptivnije)
Struktura autoriteta nije jasno izraena
Jasna hijerarhija autoriteta
34.Mala neizvesnost
a)
Mehanistika struktura,
b)
Mali broj organizacionih jedinica
c)
Nema integrativnih veza
d)
Manje imitacije
e)
Orijentacija na tekue poslovanje
35.Umereno mala neizvesnost
a)
Mehanistika struktura
b)
Vei broj organizacionih jedinica,
c)
Manji broj integrativnih funkcija
d)
Manje imitacije
e)
Mali znaaj planiranja
36.Umereno velika neizvesnost
a) Organika struktura,
b) Mali broj organizacionih jedinica,
c) Manji broj integrativnih funkcija
d) Brze imitacije
e) Planska orijentacija

37.Velika neizvesnost
a) Organika struktura,
b) Veliki broj diferenciranih organizacionih jedinica,
c) Vei broj integrativnih funkcija
d) Sveobuhvatne imitacije
e) Sveobuhvatno planiranje

38.to je vea? neizvesnost (to je vei broj organizacionih jedinica preduzea)

39.Prema kontigentnoj teoriji organika struktura i veliki broj diferenciranih organizacionih
jedinica odlikuju preduzea koja posluju u uslovima (velike neizvesnosti)
40.Prema kontigentnoj teoriji mehanika struktura i mali broj organizacionih jedinica odlikuju
preduzea koja posluju u uslovima (male neizvesnosti)
41.Prema kontigentnoj teoriji preduzee koje posluje u uslovima male neizvesnosti odlikuje:
a) Mali broj organizacionih jedinica
b) Veliki broj diferenciranih organizacionih jedinica
c) Mehanika struktura
d) Organika struktura
e) Brze imitacije
f) Manje imitacije

42.Prema kontigentnoj teoriji timski rad i veliki broj diferenciranih organizacionih jedinica
odlikuju preduzea koju posluju u uslovima (velike neizvesnosti)
43.Ako je neizvesnost okruenja mala, okruenje je:
a) Sloeno + Stabilno
b) Sloeno + Nestabilno
c) Jednostavno + Nestabilno
d) Jednostavno + Stabilno
44.Ako je neizvesnost okruenja umereno mala, okruenje je:
a) Sloeno + Stabilno
b) Sloeno + Nestabilno
c) Jednostavno + Nestabilno
d) Jednostavno + Stabilno
45.Ako je neizvesnost okruenja umereno velika, okruenje je:
a) Sloeno + Stabilno
b) Sloeno + Nestabilno
c) Jednostavno + Nestabilno
46.Ako je neizvesnost okruenja velika, okruenje je
a) Sloeno + Stabilno
b) Sloeno + Nestabilno
c) c. Jednostavno + Nestabilno
47. Imitiranje uspenih preduzea (institucionalno imitiranje) manifestuje se u imitiranju:
a) organizacione strukture
b) stila upravljanja
c) strategije.
48. Prema teoriji zavisnosti od resursa cilj preduzea je da smanji zavisnost od okruenja u
pogledu snabdevanja retkim resursima, kao i da utie na okruenje da bi se poveala
raspoloivost resursa.
Cilj preduzea je da stekne kontrolu nad resursima da bi minimiziralo svoju zavisnost od
okruenja.
49.Strategije uspostavljanja odnosa sa drugim preduzeima su: / Strategije uspostavljanja veza
izmeu preduzea
a) Strategije upravljanja simbiotskom meuzavisnou preduzea
b) Strategije upravljanja konkurentskom meuzavisnou preduzea

50.Simbiotska meuzavisnost postoji izmeu preduzea koja su povezana u proizvodnoprometnom lancu

51.Konkurentska meuzavisnost postoji izmeu preduzea koja meusobno konkuriu za iste
resurse
52.Strategije upravljanja simbiotskom meuzavisnou preduzea su
a) Sticanje reputacije (najneformalnija)
b) Kooptiranje
c) Strategijske alijanse
d) Merder i preuzimanje (najformalinija)
53. Reputacija/ Razvoj reputacije (pozitivan odnos i poverenje koji drugi imaju prema
preduzeu zbog njegove potene i korektne poslovne prakse)
54.Razvoj reputacije je najee u vidu (promocija)
-Uobiajen nain sticanja reputacije je promocija.
55. Kooptiranje je strategija neutralisanja dejstava negativnih uticaja iz okruenja. (ne
znam koje bi pitanje moglo biti, odgovor iz septembra 2013. stoji kooptiranje)
56.Strategijske alijanse nastaju na osnovu:
a) Dugoronih ugovora o saradnji (najneformalniji odnosi)
b) Mrenim povezivanjem preduzea
c) Meusobnim manjinskim ulaganjem kapitala
d) Zajednikim ulaganjem (najformalniji odnosi)
57.Strategijske alijanse mogu da nastanu na osnovu:
a) Fuzije dva ili vie preduzea
b) Pripajanjem jednog preduzea drugom preduzeu
c) Zajednikim ulaganjem kapitala
d) Mrenim povezivanjem preduzea
58.Cilj dugoronih ugovora o saradnji je smanjenje trokova zajednikim korienjem resursa
ili podela rizika
59.Mree ili mrene strukture predstavljaju grupe povezanih preduzea koja sporazumom
reguliu svoju saradnju i naine koordinacije aktivnosti.

60.Klasteri su skupovi povezanih preduzea i institucija za podrku njihovom poslovanju

(instituti, univerziteti, laboratorije i sl.) u odreenoj delatnosti koncentrisani na odreenoj
teritoriji.
61. Najpoznatiji oblik povezivanja preduzea sticanjem manjinskih prava od strane jednih
preduzea u drugim preduzeima su japanske mree preduzea koje se nazivaju keiretsu.
62.Postoje dva osnovna oblika povezivanja preduzea u keiretsu, to su:
a) Vertikalni keiretsu
b) Intertrini ili finansijski keiretsu
63.Vertikalni keiretsu nastaje povezivanjem proizvodnih preduzea sa ____njigovim
dobavljaima i distributerima___ .
64.Ekonomski odnosi u keiretsu su dugoroni (na preferencijalnoj osnovi) i odlikuje ih:
a) Uzajamna podrka i pomo
b) Integrisano poslovanje
65.Strategije upravljanja odnosima sa konkurentima su:/ Strategije upravljanja konkurentskom
meuzavisnou
a) Tajni dogovori i karteli (najneformalniji)
b) Povezivanje preko treih organizacija
c) Strategijske alijanse
d) Merder i preuzimanje (najformalniji)
66.Tajni dogovori (izmeu konkurenata) su sporazumi o razmeni informacija za nezakonite
svrhe
67. (tajnim dogovorima) utvruju se standardi za odreenu delatnost
68.Tajnim dogovorom se utvruju standardi u odreenoj delatnosti, tj. pravila ponaanja
konkurenata o:/ Tajnim dogovorima se definiu standardi ponaanja konkurenata o
a) visini cena,
b) karaketristikama proizvoda,
c) visini profita
69.Standarde nameu (najsnanija) preduzea u grani, a ostala preduzea im se prilagoavaju.
70.Kartel predstavlja (oblik povezivanja konkurentskih preduzea radi koordinacije
aktivnosti)

71.Tree organizacije su (granska udruenja ili udruenja proizvoaa pojedinih proizvoda

(usluga))
72. Teorija koja objasnjava kada ce preduzeca koristit neku od mogucih strategija upravljanja
zavisnoscu od resursa je
teorija transakcionih troskova
Ili Teorija transakcionih troskova objanjava kada i pod kojim uslovima ce preduzeca
koristiti neku od mogucih strategija upravljanja zavisnoscu od resursa
73.Oportunistiko ponaanje (varanje ili nastojanje da se na drugi nepoten nain iskoriste
partneri u poslovanju)
74. Specifina sredstva su investicije u (znanje, vetine, informacije, opremu i sl. koja
stvaraju vrednost u odreenim poslovnim odnosima, dok u drugim poslovnim odnosima
nemaju vrednost )
75.Tri oblika povezivanja preduzea koji istovremeno minimiziraju transakcione trokove i
izbegavaju znaajnije birokratske trokove su:
a) Keiretsu
b) Podugovaranje (outsourcing)
c) Franizing
76. Franizing (oblik marketinga ili distribucije u kome jedno preduzee (davalac franize)
daje pojedincu ili drugom preduzeu (primalac franize) pravo ili privilegiju, da koristi
njegove resurse, odnosno da posluje na odreeni nain za odreeni period vremena na
speciinom mestu)

V - TROKOVI
1.Trosenje oznacava proces unistavanja jednih upotrebnih vrednosti da bi se dobile druge
upotrebne vrednosti, vrednosti novog proizvoda. Istovremeno sa ovim procesom stvaranja novih
upotrebnih vrednosti resursima koji se trose dodaje se vrednost
2.Dominantni cilj klasifikacije troskova je da se omoguci upravljanje troskovima odnosno da
se omoguci delovanje na njihovu visinu, strukturu i dinamiku.

3.Troskovi se najcesce dele prema:

a) mestu nastanka
b) vezanosti za nosioce
c) nacinu prenosenja na nosioce
d) zavisnosti od obima proizvodnje
e) znacaju koje pojedine vrste troskova imaju na donosenje odluka
4.Prema vidu izrazavanja trosenje se deli na:
a) trosenje u naturalnom vidu - utrosci
b) trosenje u novcanom vidu troskovi
5. Utrosci su oblik trosenja faktora proizvodnje u njihovom prirodnom, naturalnom vidu. Utrosci
su fizicki iskazane kolicine faktora prizvvodnje koje se trose u procesu proizvodnje
6. Kolicina utrosenih faktora zavisi od:
a) Intenziteta trosenja
b) Vremena trosenja
Intenzitet trosenja predstavlja kolicinu utrosaka faktora proizvodnje u jedinici vremena
7.Utrosci se razlikuju po:
a) mestu nastanka
b) mogucnosti merenja
c) jedinici mere kojom se iskazuju
d) vezi sa nosiocima
8.Utrosci su uslovljeni:
a) tehnickim ciniocima
b) Organizacijom procesa rada
9. Tehnicki cinioci su oni tehnicki elementi na kojima pociva tekuca proizvodnja i koji na tu
proizvodnju uticu direktno ili indirektno.
10. Najznacajnije grupe tehnickih cinilaca su:
a) Karakteristike proizvoda
b) Karakteristike tehnoloskog procesa
c) Karakteristike sredstava za rad
d) Karakteristike materijala
e) Tehnicki uslovi rada
f) Tipovi proizvodnje
g) Nivo tehnicke opremljenosti rad

11.Organizacioni cinioci predstavljaju odredjena dejstva zaposlenih i nacina na koji oni

obavljaju svoje poslove u procesu transformacije ulaganja u rezultate
12. Osnovna podela utrosaka:
a) Utrosci materijala
b) Utrosci radne snage
c) Utrosci sredstava za rad
13. Utrosci materijala predstavljaju fizicke kolicine materijala utrosene u proizvodnji
14.Osnovna karakteristika trosenja materijala jeste postepeno unosenje materijala u proces
proizvodnje i njegova jednokratna upotreba u tom procesu
15.Utrosci materijala se dele na
a) standardne utroske
b) stvarne utroske
16.Standardni utrosci nastaju pod iskljucivim delovanjem tehnickih cinilaca. Predstavljaju
minimalnu kolicinupotrebnu za proizvodnju proizvoda i predstavljaju izraz maksimalne
racionalnosti u trosenju.
17.Stvarni utrosci predstavljaju kolicine koje su stvarno utrosene u procesu prizvodnje
nastaju pod uticajem tehnickih i organizacionih cinilaca
Osnovni pojavni oblici organizaciono uslovljenih utrosaka materijala su:
a) skart,
b) kalo i
c) rastur materijala
18.Sa stanovista uloge u procesu transformacije ulaganja u rezultate razlikuju se
a) Osnovni materijal (ulazi u sastav novog proizvoda, bitno opredeljuje karakteristike
prozvoda)
b) Pomocni materijal i energija(ulazi u sastav proizvoda ali ne odredjuje bitno
karakteristike)
c) Rezijski materijal (predstavlja utroske materijala na na poslovima odrzavanja sredstava
za rad, uredjenja radnog prostora itd..., imamo domen pogonske, razmenske i upravne
rezije)
19.Utrosci sredstava za rad predstavljaju predpostavljene iznose fizicke istrosenosti sredstava
za rad nastale u proizvodnji
20.Osnovna karakteristika sredstava za rad je jednokratno unosenje u procesproizvodnje i
visekratna upotrebljivost u tom procesu

21.Fizicko trosenje sredstava za rad predstavlja proces gubitka njihove upotrebne vrednosti
do koga dolazi pod uticajem brojnih cinilaca trosenja, kako prilikom koriscenja uprocesu
proizvodnje , tako i kad su sredstva van upotrebe
22.Osnovni oblici stvarnog trosenja sredstava za rad:
a) habanje,
b) starenje,
c) lom i
d) kvar
e)
*Razmere loma i kvara sredstava za rad uslovljene su:
f) a. intenzitetom korienja sredstava
g) b. reimom odravanja
23.Radna snaga predstavlja skup fizickih i umnih sposobnosti coveka da radi. u procesu rasda
dolazi do trosenja bioenergije koja omogucava ispoljavanje ljudskih umnih i fizickih
sposobnosti.
24.Utrosci radne snage predstavljaju odredjene kolicine bioenergije koja se trosi u procesima
rada
25.Intenzitet trosenja radne snage izrazava se kolicinom radne energije koja se utrosi u
jedinici vremena
26.Podela troskova prema faktorima proizvodnje
a) troskovi materijala
b) troskovi sredstava za rad
c) troskovi rada
27.Troskovi materijal obuhvataju troskove osnovnog materijala,troskove pomocnog materijala
i energije, kao i troskove rezijskog materijala
Troskovi sredstava za rad obuhvataju amortizaciju, troskove tekuceg i investicionog
odrzavanja sredstava za rad, kao i troskove sitnog inventara i alata.
Troskovi rada obuhvataju nadoknade za izvrseni rad,nadoknade za odsustvovanje sa posla (
bolovanja, gosisnji odmori,drzavni praznici i sl,) kao i poreze i doprinose za socijalno i
zdravstveno osiguranje radnika.
28. Amortizacijom sredstava za rad obuhvaceno je fizicko i ekonomsko trosenje (
zastarevanje) sredstava za rad. Amortizacija je zaracunavanje odgovarajuceg dela vrednosti
sredstava za rad u cenu kostanja
29.Podela troskova prema mestima nastanka:
a) Troskovi izrade
b) Rezijski troskovi

30. Podela troskova prema vezanosti za nosioce:

a) Pojedinacni
b) Zajednicki
31. Podela troskova prema nacinu prenosenja na nosioce:
a) Direktni
b) Indirektni
32. Direktni troskovi se neposredno po nastanku mogu preneti na pojedinacne nosioce a
indirektni troskovi su oni troskovi koji u trnutku nastanka se ne mogu direktno vezati za
nosioce.
33. Podela troskova prema zavisnosti od obima proizvodnje
a) Fiksni
b) Varijabilni
Ova podela troskova polazi od predpostavke da do promene obima proizvodnje dolzi u kratkom
vremenskom roku. Kratak rok je sve dok preduzece menja obim proizvodnje u okviru postojecih
kapaciteta, menjajuci kolicinu materijala, radne snage ....
34.Podela troskova prema znacaju za donosenje odluka
a) Dodatni
b) Neotklonjivi
c) Oportunitetni troskovi
35. Dodatni troskovi mogu se definisati kao promena u ukupnim troskovima do koje dolazi
usled promene plana aktivnosti. Osnovu za pracenje dodatnih troskova prestavlja tekuci plan
aktivnosti, tako da dodatne trskovepredstavlja promena troskova usled prelaska sa tekuceg na
neki drugi plan aktivnosti
36. Neotklonjivi troskovi su troskovi koji vec nastali kao rezultat predhodnih odluka i koji,
stoga, ne uticu na odluke koje se donose nakon njihovog nastanka
37.Oportunitetni troskovi izbora odredjene alternative mogu se definisati kao zrtvovana neto
korist od neprihvatanja sledece najbolje alternative istog rizika. Prave razliku izmedju
racunovodstvenih i ekonomskih troskova.
Racunovodstveni troskovi su stvarno nastali troskovi i kao takvi su proverljivi.
Ekonomski troskovi zasnivaju se na konceptu oportunitetnih troskova. Stoga su ekonomski
troskovi upotrebe resursa u nekoj alternativi jednaki vrednosti najbolje alternative istog rizika
koja je morala biti zrtvovana zato sto su resursi upotrebljeni u datoj alternativi.
38. Troskovi u kratkom roku se dele na fiksne i varijabilne. Osnovna karakteristika fiksnih
troskova je da se u svojoj masi ne menjaju sa promenom obima proizvodnje

39. Prosecni fiksni troskovi predstavljaju ukupne fiksne trosskove podeljene sa kolicinom
proizvoda, za svaki obim proizvodnje i izracunava se po obrascu PFT= UFT/Q ( grafici str.176
slika 5.1Ukupni i prosecni fiksni troskovi)

40. U fiksne troskove se ubrajaju:

a) Sredsta za rad kada se amortizacija obracunava po vremenskom metodu
b) troskovi rad i materijala u pripremnoj fazi procesa rada
c) Troskovi rada najvisih rukovodilaca
41. Varijabilni troskovi se menjaju sa promenom obima proizvodnje. Ukupni varijabilni
troskovi se povecavaju sa povecanjem obima proizvodnje i obrnuto.
42. Varijabilni troskovi se raslojavaju na komponente
a) proporcionalni troskovi
b) Progresivni/ degresivni troskovi
c) relativno-fiksni troskovi
43. Proporcionalni troskovi menjaju se proporcionalno sa promenom obima proizvodnje, dok
se po jedinici proizvoda ne menjaju sa promenom obima proizvodnje
44. U proporcionalne troskove ubrajaju se:
a) troskovi osnovnog materijala
b) troskovi pomocnog materijala i energije
c) troskovi radne snage na poslovima izrade proizvoda
d) troskovi sredstava za rad kada se amortizacija obracunava po funkcionalnom metodu
45. Progresivni troskovi su oni koji se brze menjaju od obima proizvodnje, a degresivni se
menjaju sporije od promene obima proizvodnje.
46. Relativno fiksni troskovi nastaju raslojavanjem proizvodnih kapaciteta na vise zona obima
proizvodnje kao sto su npr. radne smene u preduzecu, radionice u pogonu itd...
Svaka zona obima predstavlja " parcijalni kapacitet" za koji je potrebno posebno organizovati
obavljanje pripremno zavrsnih poslova.

Veza izmedju obima proizvodnje i ovih troskova je indirektna.

47. Prosecni varijabilni troskovi jednaki su ukupnim vrijabilnim troskovima podeljeni
kolicimom proizvoda, za svaki stepen koriscenja kapaciteta. PVT= UVT/Q ( grafici str.182
ukupni prosecni varijabilni troskovi)

48. Marginalni ili granicni troskovi predstavljaju promenu ukupnih troskova po jedinici
promene obima proizvodnje MT=UT/Q

U kratkom roku marginalni troskovi su jednaki promeni varijabilnih troskova podeljeni sa

promenom obima proizvodnj MT=UVT/Q
49.Ukupni troskovi predstavljaju zbir ukupnih varijabilnih i ukupnih fiksnih troskova, pa je
dinamika ukupnih troskova rezultat dinamike variajbilnih i fiksnih troskova.

50. Prosecni ukupni troskovi su jednaki kolicniku ukupnih troskova i broja jedinica proizvoda
PUT= UT/ Q ( grafici str.185, ukupni troskovi i prosecni ukupni troskovi)

ovde obavezno nauciti i grafike sa str. 187 kubna, kvadratna i linearna f-ja
51. Troskovi u dugom roku su varijabilni troskovi jer se svi faktori proizvodnje mogu menjati
tako da nema fiksnih troskova. Dugorocna kriva ukupnih troskova prikazuje promene
ukupnih troskova do kojih dolazi zbog promene proizvedene kolicine proizvoda u peridu
dovoljno dugom da se svi faktori proizvodnje mogu menjati.( grafici str. 189. F-ja kratkorocnih
ukupnih troskova i dugorocnih ukupnih troskova)

52. Dugoroni proseni trokovi proizvodnje dobijaju se kao kolinik ukupnih dugoronih
trokova prozvodnje i koliinom proizvoda za svaki obim proizvodnje. Dugoroni proseni
trokovi grafiki imaju oblik izduenog slova U.

53. Dugorona kriva trokova se naziva jo i planska kriva trokova. Ona je koristan
instrument planiranja veliine preduzea. Nema znaaj u operativnom upravljanju, jer se ono
ostvaruje u datim uslovima, u kratkom roku pa su kapaciteti nepromenjljivi. Ako menaderi
mogu da predvide obim tranje za proizvodima preduzea, dugorona kriva trokova pomae u
odabiru optimalne veliine kapaciteta preduzea.

54.Kalkulacija troskova je postupak rasporedjivanja ukupnoh troskova na nosioce. Cilj

kalkulacije je da se svaki proizvod optereti onim iznosom troskova koje je svojom proizvodnjom
izazvao, kako bi se efikasnije sprovela kontrola troskova i stvorila pouzdana osnova za
donosenje niza poslovnoh odluka.
55. Kalkulacij se dele prema
a) Vremenu izrade
b) Nacinu izrade

56. Prema vremenu izrade kalkulacije se dele na:

a) Predhodna ili planska
b) Medjukalkulacija
c) Naknadna ili stvarna
57.Planska kalkulacija sastavlja se pre otpocinjanja odredjene ekonomske aktivnosti, na osnovu
normativa trosenja elemenata proizvodnje ili procenjenog iznosa troskova
58.Medjukalkulacija predstavlja obracun cene kostanja u toku procesa proizvodnje u cilju
kontrole troskova i predjenja planiranih i ostvarenih troskova
59. Stvarna kalkulacija se vrsi po obavljenom poslu na osnovu stvarno nastalih troskova
60.Prema nacinu izrade( metodu rasporedjivanja troskova na nosioce) kalkulacije se dele
na
a) Divizionu kalkulaciju
b) Kalkulaciju ekvivalentnih brojeva
c) Kalkulaciju vezanih( kuplovanih) proizvoda
d) Dodatna kalkulacija
61. Diviziona kalkulacija primenjuje se za rasporedjivanje troskova na homogene ( jednorodne)
proizvode ili usluge. Postupak se sastoji u utvrdjivanju ukupnih troskova nastalih na odredjenom
mestu troskova i deljenju ili diviziji tih troskova ukupnom kolicinom proizvoda proizvedenom na
tom mestu
62. Kalkulacija ekvivalentnih brojeva koristi se rasporedjivanje indirektnih troskova kada se
proizvodi vise srodnih proizvoda kao sto su npr. tipovi ili modeli nekog proizvoda
63. Kalkulacija vezanih ( kuplovanih ) proizvoda koristi se za rasporedjivanj troskova na
proizvode koji nastaju u jedinstvenom tehnoloskom postupku, kao organske komponente jedne
sirovine. Proizvod zbog koga se organizuje proces proizvodnje naziva se osnovni proizvod, a
ostali proizvodi, kao nuzni pratioci tehnoloskog procesa, sporedni proizvodi.
64.Dodatna kalkulacija koristi se za rasporedjivanje indirektnih troskova na heterogene
proizvode. Ovaj metod kalkulacije se primenjuje u slucajevima kada se ostali metodi kalkulacije
ne mogu primeniti. Indirektni troskovi se rasporedjuju po odredjenom kljucu. Kljuc za raspodelu
troskova predstavlja odnos ukupnih indirektnih troskova i zbirz direktnih troskova ili samo jedne
vrste direktnih troskova.
*Do trosenja materijala dolazi u vezi sa organizovanjem: ( troskovi 166.)
a) (nabavke)
b) (skladitenja sirovina ili gotovih proizvoda)
c) (prodaje)

VI - INVESTICIJE
1 Naire shvaene investicije su rtva, odnosno odricanje od potronje u tekuem period,
radi ostvarenja veih rezultata u budunosti.
2 Pod investicijama se podrazumeva ulaganje u opremu, maine, razvoj novog proizvoda
(realne investicije)
3 Investicije su odricanje od potronje u tekuem periodu da bi se ostvarili vei rezultati u
budunosti.
4 Ekonomska teorija izbora prouava postupak izbora alternativnih pravaca upotrebe
ekonomskih resursa, odnosno promene do kojih dolazi u izboru u zavisnosti od promena
okolnosti od kojih izbor zavisi.
5 Klasifikacije elemenata ekonomske teorije izbora istiu da njena struktura poiva na:
-eljenjim objektima ili ciljevima
-donosiocima odluka
-principima ponaanja u izboru
-okolnostima od kojih izbor zavisi
6 Osnovni princip ponaanja donosioca odluka je racionalno ponaanje.
7 Brojne okolnosti koje determiniu izbor:
-set mogunosti
-preferencije donosioca odluka
8 Set mogunosti ine tri grupe elemenata:
-inicijalna kombinacija resursa
-mogunost razmene/trine mogunosti
-proizvodne mogunosti
9 Faktori koji utiu na preferencije donosioca odluka:
-linost
-obrazovanje
-vaspitanje
-iskustvo
-demonstracioni efekat u potronji
-reklama
-odnosi cena
10 Dva pristupa cilju ekonomske aktivnosti:
-zadovoljenje ekonomskih potreba predstavlja krajnji cilj ekonomskih aktivnosti
raditi da bi se ivelo
-ekonomske aktivnosti same sebi cilj iveti da bi se radilo

11 Prema pristupu raditi da bi se ivelo tednja i akumulacija su odloeni oblici potronje dok
prema pristupu iveti da bi se radilo sama akumulacija je predmet izbora nezavisan od
potronje.
12 Kako se tok vremena ukljuuje u analizu, postoje odluke:
-za koje precizno odreenje vremenskog perioda nije neophodno
-za koje je od znaaja vremenski horizont, period moze biti konaan i beskonaan
-odluke za koje je samo vreme relevantna promenljiva i koje se analiziraju na
osnovu koncepta kontinuelnog vremena.
13 Racionalno ponaanje donosioca odluka, mogunost rangiranja alternativa, obezbeuju 2
aksioma:
-potpunosti rangiranja
-tranzitivnosti relacije
14 Postoji da bi se eliminisale situacije kada donosilac odluke ne moe ili odbija da izvri izbor
aksiom potpunosti rangiranja.
15 Aksiom potpunosti rangiranja
-x preferirano u odnosu na y
-y preferirano u odnosu na x
-x indiferentno y
16 Aksiom tranzitivnosti relacija postoji zbog konzistentnosti izbora:
-x preferira u odnosu na y
-y preferira u odnosu na z
-x preferira u odnosu na z
17 Cena tekueg dinara u izrazima budue vrednosti dinara mo kamate ili faktor
akumulacije ( 1+i ) gde i predstavlja kamatnu stopu.
18 faktor sadanje vrednosti ili diskontni faktor predstavlja se izrazom 1/1+i
predstvlja kamatnu stopu.

gde i

19 Vremenska vrednost novca znai da jedan dinar danas vredi vie nego jedan dinar u
budunosti.
20 Dananji dinar je jednak (1+i) dinara jednu godinu kasnije, jer se njegovim plasiranjem na
trite kapitala posle jedne godine omoguava povraaj (1+i) dinara.
21 Presek trine linije MM sa osama t=0 i t =1 pokazuje maksimalne iznose potronje
odgovarajuih perioda, kada je potronja drugog perioda jednaka nuli.

22 Kretanje od take Y pa navie po MM je odricanje od tekue potronje, odreene dohotkom

y0, u korist budue potronje davanje kredita.
23 Kretanje od take Y pa nanie po MM je odricanje od budue potronje,odreene dohotkom
y1, u korist sadanje potronje uzimanje kredita.
-Uzimanje kredita--> kretanje duz trzisne linije nanize od tacke Y

24 Sadanja vrednost inicijalnog dohotka je

MM i ose t=0.

i predstavljena je presekom linije

25 Jednaina trine linije ukazuje na ogranienje da sadanja vrednost ukupne potronje mora
biti jednaka sadanjoj vrednosti inicijalnog dohotka.
26 Kolika je spremnost pojedinca da meusobno zamenjuje potronju u vremenu pokazuju
granine stope supstitucije tekue i budue potronje.
27 Nagib trine linije (1+i) negtivna vrednost stope transformacije sadanje i budue
potronje.
28 Konveksnost krive indiferentnosti prema koordinatnom poetku izraava opadajuu
graninu stopu supstitucije.
29 U buduem periodu potronja dohotka Y e se poveti preko iznosa odgreenog dohotkom
Y1 za iznos vraenih sredstava uveanih za pripadajuu kamatu c1* = y1 + ( y0 - c0* ) ( 1 + i )
30 Ako imamo 2 vremenska perioda t=0 i t=1, i ako je sadanja potronja Co < Yo sadanjeg
dohotka relacija koja pokazuje visinu optimlne potronje u budunosti je:
c1* = y1 + ( y0 - c0* ) ( 1 + i )

31 Grafiki prikazati proizvodne mogunosti prilikom donoenja investicionih odluka

32 Kada postoje samo proizvodne mogunosti eljena potronja ostvaruje se takom P* u kojoj
se granina stopa prinosa na investicije izjednaava sa graninom stopom supstitucije
tekue i budue potronje.
33 Konkavan oblik transformacione krive prema koordinatnom poetku ukazuje na opadajuu
graninu stopu transformacije tekuce potronje u budue proizvodne rezultate, odnosno
opadajuu graninu stopu prinosa na investicije.
34 U taki C* ostvarena je jednakost:
-granine stope supstitucije
-granine stope prinosa na investicije
-trina kamatna stopa

(ili ne)

35 Taka C* predstavlja optimum potronje.

36 Taka P* predstavlja proizvodni optimum.
37 Uz pretpostavku da je vremenski horizont beskonaan i da su prihodi od investicionog
projekta u svakom periodu jednaki, sadanja vrednost prihoda od projekta jednaka je :
38 Kada se prihodi od investicionog projekta poinju da ostvaruju u tekuem periodu, izraz
glasi:

39 Budua VT i sadanja vrednost Vo kontinuelnog toka prihoda s(t) od nekog investicionog

projekta, u optem sluaju kada se kamatna stopa menja u vremenu, jednake su:
opti sluaj

kada se i menja

* Najmanji stepen ogranicenja prava raspolaganja neto efektima investicija odlikuje? (str. 231)
a) Javno preduzee
b) Ortako drutvo
c) Komanditno drutvo
d) DOO
e) AD/Akcionarsko preduzee
40 Grafiki prikazati donoenje investicionih odluka akcionarskog drutva:

41 Metode izraavnja efektivnosti investicionih projekata u zvisnosti od toga da li uvaavaju

vremensku vrednost novca dele se:
-statike
-dinamike
42 Statike metode ne uvaavaju vremensku vrednost novca.
43 Statike metode se:
-period povraaja
-(prosena) raunovodstvena stopa prinosa

44 Period povraaja se izraunava:

s neto priliv gotovine

t broj godina potrebnih da se neto priliv gotovine izjednai sa vrednou ulaganja
YoPo - ulaganje
45 Period povraaja predstavlja vreme koje je potrebno da se ulaganja u neki projekat
nadoknade iz priliva gotovine iz neto ekonomskog toka projekta.
46 Dve vrste odnosa izmeu investicionih projekata
-ekonomski nezavisni projekti
-meusobno iskljuivi
47 Kriterijumi kod perioda povraaja
-kod nezavisnih- prihvatljiv ako je njegov period povraaja krai od kriterijuma
utvrenog za nadoknadu uloenog kapitala
-kod iskljuivih- prihvata se projekat iji je period povraaja krai
48 (Prosena) raunovodstvena stopa prinosa je odnos oekivanog dobitka od projekta i
ulaganja u projekat.
49 (Prosena) raunovodstvena stopa prinosa predstavlja odnos

50 Kriterijumi:
-U sluaju nezavisnih investicionih projekata prihvata se projekat ija je prosena
raunovodstvena stopa prinosa vea od kriterijumom utvrene stope prinosa
-U sluaju meusobno iskljuivih projekata prihvata se projekat ija je stopa
prinosa najvia
51 Nedostaci prosene raunovodstvene stope prinosa, kao metoda za ocenu efektivnosti
investicija, su:
- nema novanog toka
- nema vremenske dimenzije novca
52 Dinamike metode zasnivaju se na konceptu vremenske vrednosti novca, dinar danas
vredi vise nego dinar sutra.

53 Dinamike metode za izraavanje efektivnosti investicija su:

-metod sadanje vrednosti
-indeks rentabilnosti
-metod interne stope prinosa
54 Sadanj vrednost proizvodnih rezultata jednaka je

55 Sadanja vrednost proizvodnih projekata jednaka je:

56 Neto sadanja vrednost izraunava se po obrascu:

57 Interna stopa prinosa je odreena jednainom

58 Interna stopa prinosa pojedinanog projekta odreuje se jednainom:

59 Drugi nazivi za metod interne stope prinosa su:

-stopa prinosa
-interna stopa
-stopa povraaja preko trokova
-marginalna efikasnost kapitala

ESEJSKA PITANJA
Alokacija ekonomskih resursa u vremenu?
Investicione odluke akcionarskog drutva?
Investicione odluke inokosnog preduzea?

II KNJIGA DRAGANA POKRAJI

UVOD
1. Odluka o internalizovanju transakcija donosi se na osnovu sledeih karakteristika transakcija:
a.odreenosti transakcija
b.neizvesnosti i sloenosti transakcija
c.uestalosti i trajanja transakcija
2.Stepen specijalizacije rada zavisi od VELIINE TRITA.
3.Razlozi nastanka transakcionih trokova su:
a)Ograniena racionalnost
b)Oportunistiko ponaanje
4.Preduzea postoje zbog redukcije rizika i neizvesnosti, a metod za redukciju rizika i
neizvesnosti su KONTROLA I UPRAVLJANJE.
5.Razlozi postojanja preduzea su:
a.smanjenje birokratskih trokova
b.smanjenje transakcionih trokova
c.smanjenje rizika i neizvesnosti
d.smanjenje agencijskih trokova
6. Oportunistiko ponaanje je nepotenje i sebinost u postizanju dogovora i manifestuje se
kroz manipulaciju informacijama, lano prikazivanje namera i pokuaj da se ostvare
koristi na tetu druge strane u transakciji.

PRILOG
1. Grane se dele na multinacionalne i globalne na osnovu sledea dva faktora:
a. lokalna odgovornost
b. koordinacija aktivnosti
2. Prednosti koje preduzee ostvaruje izvozom su:
a.irenje trita
b.rast prihoda
c.rast prodaje
3..Kriterijumi za ocenu i izbor internacionalne aktivnosti preduzeca su:
a.stepen kontrole
b.potrebni resursi
c.rizik difuzije
4. Multinacionalno preduzece je
vrsta internacionalnog preduzea koje ima vlasnitvo, kontrolu i upravlja
sredstvima u najmanje dve zemlje.
5. Razvoj multinacionalnog preduzea objanjava se primenom koncepta etapnog razvoja.
6..Izvori efikasnosti multinacionalnog preduzea su:
a)Prednosti vlasnitva
b)Prednosti lokacije
c)Prednosti internalizacije
d)Rast prodaje i prihoda
7.Da bi preduzee postalo multinacionalno trebalo bi da ima ili da razvije sledee sposobnosti:
a. liderstvo na tritu
b.prednosti veliine
c.prednosti irine
d.izdvajajui menadment
e.poznato ime
8.Motivi internacionalizacije preduzea su:
a)Pristup novim tritima
b)Rast prodaje i prihoda
c)Sniavanje trokova
d)Pristup resursima stranih zemalja

9.Razlozi internacionalizacije preduzea su:

a)Pristup novim tritima
b)Rast prodaje i prihoda
c)Sniavanje trokova
d)Pristup resursima stranih zemalja
10. Izvori efikasnosti multinacionalnog preduzea su:
a. prednosti internacionalizacije
b. prednosti lokacije
c.prednosti vlasnitva
11.Kod kojih internacionalnih aktivnosti je kriterijum Kontrola (a moze i resursi), niska
(nauci celu tabelu na 14. strani)
a.izvoz
b.ustupanje licence
12. Kod kojih internacionalnih aktivnosti je rizik difuzije nizak?
a.izvoz
b. fabrika u vlasnitvu (na stranom tritu)
13. Koji koncept je koristan nacin da se opisu promene kroz koje prolaze preduzeca kada
povecavaju nivo internacionalnih aktivnosti, sa ciljem da postanu multinacionalna?
etapnog razvoja multinacionalnog preduzea
14.Odlike globalnog preduzeca:
a. svet je njegovo trite
b. svet je njegov proizvodni kapacitet
c. svet je mesto na kome su locirane njegove poslovne funkcije
15.Razlikuje se pet etapa u nastanku multinacionalnog prduzeca:
a. izvoz
b.filijala za izvoz na stranom tritu
c. izgradnja fabrike na stranom tritu (direktne strane investicije)
d. stvaranje preduzea-roditelja na stranom tritu
e. nastanak globalnog preduzea
16.Multinacionalna i globalna preduzeca se razlikuju prema karakteru grane u kojoj posluju i
vrsti konkurencije u grani.

17.Ugovorom o licenci preduzee-licencor za odgovarajuu novanu naknadu ustupa

preduzeuu stranojzemlji pravo da koristi specifino tehniko znanje , tj. Know-how u
proizvodnji i/ili prodajiproizvoda
18. MNP je graanin sveta bez granica:
a) da;
b) ne
19. Nabrojte 3 osnovne vrste MNP:
a) Evropska;
b) Amerika;
c) Japanska;
20. Razlikuju se dva naina plaanja za licencu:
1.)podela profita od prodaje;
2.)plaanje na osnovu obima
21. Nedostaci ustupanja licence na stranom tritu su:
1.) opasnost kopiranja i odavanja originalne recepture ( tehniki know-how);
2.) slabiji kvalitet licencnog u odnosu na originalni proizvod

22.Popunite tabelu:
Multinacionalno

Globalno preduzee

preduzee
Lokalna odgovornost

Visoka

Niska

Niska

Visoka

Koordinacija
Aktivnosti

I PRIHOD PREDUZEA
1. Kada je tranja za proizvodom cenovno elastina, rast cene dovodi do:
a. porasta ukupnog prihoda
b. porasta ukupnog profita
c. pada ukupnog profita
d. ukupni prihod ostaje nepromenjen
e. pada ukupnog prihoda
2.Pravila promene ukupnog prihoda primenjuju se kada se donosi odluka o:
a. promeni cene proizvoda
b. poveanju obima prodaje
c. smanjenju obima prodaje
d. promeni obima proizvodnje
3. Pravila promene ukupnog prihoda ( u zavisnosti od cenovne elasticnosti traznje) se
primenjuju:
kada se donosi odluka o poveanju (promeni) cene proizvoda
4. Kriva ukupnog, prosenog i marginalnog prihoda na ne-savreno konkurentskom
tritu( u sluaju opadajue krive tranje)

5. Kriva ukupnog, prosenog i marginalnog prihoda na savreno konkurentskom tritu( u

sluaju horizontalne krive tranje)

6.Kada je MPd jednak nuli, ukupan prihod (UPd) dostie maksimum.

7.Kada kriva UPd opada, MPd je negativan.
8. Ako je tranja cenovno neelastina, poveanje cene dovodi do:
1) rasta prihoda
2. snienja trokova
9.Ako je tranja cenovno elastina cena proizvoda i ukupan prihod se kreu u suprotnom
pravcu.
10. Ako je tranja cenovno neelastina cena proizvoda i ukupan prihod se kreu u istom pravcu.
11. Ako je kriva tranje horizontalna, kriva ukupnog prihoda je linearna.
12.Kriva ukupnog prihoda raste po konstantnoj stopi, koja je jednaka ceni proizvoda u sluaju
horizontalne krive tranje.
13.Ukupan prihod je funkcija prodaje, a prodaja zavisi od koliine i cene proizvoda
14.Ukupan prihod je ukupna realizovana koliina proizvoda i usluga, ili ukupna suma
novca, koju preduzee ostvaruje prodajom proizvoda i usluga
UPd= QxC
15.Marginalni prihod je promena ukupnog prihoda koja nastaje zbog prodaje jedne,
dodatne, jedinice proizvoda
MPd=UPd/Q
16. Promena ukupnog prihoda zavisi od cenovne elastinosti tranje
17. Ako je kriva tranje horizontalna, kriva ukupnog prihoda je:
a) Linearna;
b) Parabola;
c) Hiperbola

II TEHNOLOGIJA, PROIZVODNJA I PRODUKTIVNOST

1. Tehnologija se u ekonomiji izrazava konceptom proizvodne funkcije (knjiga str.38)
2. Tehnologija pokazuje maksimalnu kolicinu proizvoda koja moze da se ostvari ulaganjem
razlicitih kolicina inputa (str.38)
3. Proizvodna funkcija je najadekvatniji izraz produktivnosti i veoma korisno analiticko
sredstvo koje omogucava da se odrede osnovni zakoni proizvodnje I principi proizvodnotehnicke efikasnosti (str. 38)
4. Proizvodnja je osnovni zadatak svakog privrednog sistema zato sto obezbedjuje dobra i
usluge neophodne za zadovoljavanje ljudskih potreba i sopstvenu reprodukciju (str. 38)
5. Proizvodnja je niz medjusobno povezanih aktivnosti kojima se ulozeni inputi koriste da bi se
napravio proizvod, odnosno kojima se vrsi transformacija inputa u autpute (str. 40)
6. (osnovni) tipovi proizvodnje su: (str.40)
1)pojedinacna proizvodnja
2)serijska proizvodnja
3)masovna proizvodnja
4)procesna proizvodnja
5)fleksibilna proizvodnja
7. Osnovne osobine serijske proizvodnje su: (str. 41)
1)ustaljen broj i redosled obavljanja operacija
2)primena alata i masina univerzalne namene koje su grupisane po vrstama
3)velike zalihe sirovina koje moraju da budu locirane u radionicama, tj mestima izrade
4)radnici razlicitih vrsta kvalifikovanosti
5)naglasena potreba za planiranjem proizvodnje i relativno kratki ciklusi
8. Odlike/Osnovne karakteristike masovne poizvodnje su: (str. 42)
1)unificirani proizvod
2)primena specijalizovane opreme i masina koje su linijski poredjane
3)standardizacija materijala, alata, procedura, metoda rada i radnih operacija
4)uzak raspon kvalifikacija radnika koji obavljaju mali broj radnih operacija
9. Karakteristike/osnovna obelezja fleksibilne proizvodnje su: (str. 44)
1)diferencirani proizvodi visokog kvaliteta
2)podugovaranje proizvodnje
3)primena multikvalifikovanih ljudskih resursa organizovanih u timove
10. Produktivnost je zahtev da se sa datom kolicinom inputa ostvari najveca ili maksimalna
kolicina proizvoda (str. 45)

11. Proizvodna funkcija pokazuje maksimalnu kolicinu proizvoda koja moze da se ostvari sa
datom kolicinom inputa uz primenu najefikasnije raspolozive tehnologjie (str. 45)
12. Pretpostavka proizvodne funkcije je da se u datom vremenskom periodu primenjuje
najefikasnija raspoloziva tehnologija proizvodnje (str. 46)
13. Kratak rok je vremenski period u kome su neki inputi varijabilni a neki fiksni ( str. 48)
14. Dugi rok je vremenski period u kome su svi inputi varijabilni (str. 49)
15. Ukupan proizvod je maksimalna kolicina proizvoda koja se moze ostvariti ulaganjem
razlicitih kolicina varijabilnog faktora sa datom kolicinom fiksnog faktora (str. 51)
16.Ukupan proizvod zavisi od kolicine varijabilnog faktora kada je kolicina fiksnog faktora
data (str. 51)
17. Rastuca produktivnost faktora (rastuci prinosi faktora) je proporcionalno veci rast
ukupnog proizvoda od porasta kolicine varijabilnog faktora (str. 52)
18. Uzrok rastuce produktivnosti faktora je/rastuca produktivnost faktora nastaje zbog
nesrazmerno veca kolicina fiksnog u odnosu na varijabilni faktor (str. 52)
19. Opadajuca produktivnost faktora je proporcionalno manji rast ukupnog proizvoda u
odnosu na kolicinu varijabilnog faktora (str. 54)
20. U fazi rastuce produktivnosti faktora koeficijent elasticnosti produktivnosti je veci od
jedan (str. 56)
21. Marginalni proizvod pokazuje/marginalni proizvod je promenu/promena ukupnog
proizvoda koja nastaje ulaganjem jedne dodatne jedinice varijabilnog faktora uz konstantnost
svih ostalih faktora (str. 57)
22. Rastuca marginalna produktivnost faktora znaci da je produktivnost svake dodante
jedinice varijabilnog faktora veca od prethodne (da je svaka dodatna jedinica produktivnija od
prethodne) (str. 59)
23.Opadajuca produktivnost varijabilnog faktora znaci da ce pri datoj kolicini fiksnog
faktora produktivnost dodatne jedinice varijabilnog faktora opadati(biti manja od prethodne) (str.
59)
24.Razlozi rastucih prinosa obima su: (str.62)
1)podela i specijalizacija rada
2)specijalizacija i nedeljivost kapaciteta
3)geometrijski odnos izmedju zapremine i povrsine
4)rezervni kapacitet

25.Rezervni kapacitet je potreban da bi se/uloga rezervnog kapaciteta izbegli prekidi

proizvodnje (zbog kvara na masinama) I da bi se sprecila pojava uskih grla u proizvodnji zbog
neuskladjenosti rada masina (str. 64)
26.Opadajuci prinosi obima nastaju zbog neefikasnosti upravljanja velikim proizvodnim
kapacitetom (str. 65)
27.Opadajuci prinosi obima nastaju zbog: (str. 65)
1)nepotpune informisanosti glavnih menadzera
2)gubitka kontrole menadzera
28.-Metodi merenja produktivnosti su: (str. 69)
1)metod stalnih cena izabranog baznog perioda
2)metod deflacioniranja tekucih cena u cene bazne godine
29. Metod stalnih cena izabranog baznog perioda primenjuje se kada se raspolaze podacima
o fizickom obimu proizvodnje (str.69)
30. Metod deflacioniranja tekuce vrednosti proizvodnje primenjuje se kada se ne raspolaze
podacima o fizickom obimu proizvodnje (str. 70)
31. Pokazatelji produktivnosti su: (str. 71)
1)pokazatelji ukupne produktivnosti
2)parcijalni pokazatelji produktivnosti
32. Parcijalni pokazatelji produktivnosti su: (str. 71)
1)produktivnost rada
2)produktivnost kapitala
3)produktivnost poljoprivrednog zemljista
4)ostali parcijalni pokazatelji produktivnosti
33. Ciljevi merenja produktivnosti preduzeca su: (str. 77, 78, 79, 80)
1)pokazatelji produktivnosti su deo upravljackog informacionog sistema
2)poredjenje produktivnosti
3)informisanje i mobilisanje radnika
4)dugorocne projekcije i budzetiranje sredstava
34. Pokazatelji produktivnosti kao integralni deo upravljackog informacionog sistema
preduzeca ima dvostruku ulogu: (str. 77)
1)da predstavljaju osnovu za formulisanje ciljeva
2)da se koriste za kontrolu ostvarenih rezultata

35. Izvori tehnoloskog napretka su: (str. 82)

1)istrazivanje i razvoj
2)transfer znanja izmedju preduzeca, privrednih ustanova, drzavnih asocijacija i obrazovnih
institucija
3)iskustvo koje se stice ucenjem kroz rad
36. Znacaj porasta produktivnosti ogleda se u: (str. 87, 88)
1)rast realnog dohotka po glavi stanovnika
2)usteda i ocuvanje resursa
3)promena zaposlenosti
4)unapredjenje medjunarodne konurentnosti privrede
5)neutralisanje negativnih efekata inflacije
6)promena privredne structure

III LJUDSKI RESURSI I UNAPREENJE PRODUKTIVNOSTI

1. Marginalni prihod proizvoda rada je doprinos svakog novog radnika prihodu peduzea.
MPdP=MPr x MPd
MPdP Marginalni prihod proizvoda rada
MPrL Marginalni proizvod rada
MPd Marginalni prihod preduzea
2. Popuni tabelu odgovarajuim podacima:
Broj radnika (L)
3
Obim (Q)
54
Marginalni prihod (MPd)
7
Marginalni proizvod (MPr)
Marginalni prihod
proizvoda rada (MPdP)
MPr = Q/L
MPdP = MPr x MPd

4
68
6
14
84

5
80
5
12
60

6
90
4
10
40

3. Visoka mobilnost radnika prema konceptu marginalne produktivnosti rada posledica je

pretpostavke da su:
a) radnici homogeni
b) poslovi identini
4. Trokovi fluktuacije su:
a. trokovi regrutovanja radnika
b.trokovi obuke
c. trokovi otputanja
d.pada produktivnosti zbog zapoljavanja novog radnika sa nedovoljnim radnim iskustvom
5. Motivacija i podsticaji zavise od kompezacija tj. naina nagraivanja radnika

6. Optimalni ugovor o kompezacijama mora da bude:

a) podsticajan
b) da se zasniva na podeli rizika
7. Podsticajni kompezacioni paketi se uglavnom sastoje od:
a) plate
b) bonusa
c) opcija na akcije
8. Pod ljudskim kapitalom podrazumeva se znanje, vetine i iskustvo koje poveava radnu
sposobnost, i koje ima vrednost za poslodavca
9. Pod ljudskim kapitalom POSEBNE namene podrazumevaju se znanje, vetine i iskustvo
radnika, koje imaju vrednost za poslodavca
10. Pod ljudskim kapitalom OPTE namene podrazumeva se znanje i vetine koje imaju
vrednost za svakog poslodavca (sticanje srednjokolskih, fakultetskih ili akademsih diploma)
11. Indentifikacija radnika, koji su nosioci ljudskog kapitala posebne namene, sa interesima
preduzea ima za rezultat:
a) minimiziranjem trokova kontrole i nadzora,
b) unapreenje i poveanje produktivnosti rada
c) smanjuje se mobilnost i fluktuacija radnika
12. Ulaganje u ljudski kapital posebne namene je visoko:
a. na internom tritu rada
b.kada se primenjuju zarade prema godinama radnog staa
13. Trokovi uticaja mogu da se smanje, ako se:
a. ogranii pristup informacijama
b. onemogui revidiranje donetih odluka
14. Kvazi-renta se definie kao razlika u vrednosti resursa u njegovoj sadasnjoj upotrebi i
vrednosti koju bi imao u sledeoj najboljoj upotrebi.
15. Plate prema performansama su:
a) plata po komadu
b) procenat od prodaje
c) plata prema vetinama
d) plata za kreativnost
e) bonusi
16. Plata prema performansama se primenjuje kada se performanse mogu precizno izmeriti
17. Efikasne zarade se primenjuju kada je kontrola nad resursima komplikovana i skupa.

18. Efikasne zarade su zarade iznad trine cene rada i primenjuju se kada je kontrola i nadzor
nad aktivnostima zaposlenih komplikovana i skupa.
19. Plate prema profitu primenjuju se ako:
a) ishod zavisi od napora agenta,
b) rizik je u velikoj meri pod njegovom kontrolom
c) agent, zbog svog stava prema riziku, preferira platu prema performansama
20. Efekti primene zarada prema godinama staa su:
a) radnici ulau vei radni napor
b) smanjuju se aktivnosti traenja rente i trokovi uticaja
c) preduzee stie reputaciju da ispunjava obeanja, i da je fer prema zaposlenima
21. Ono sto karakterise INTERNO TRZISTE RADA je to da su odnosi izmedju preduzea i
zaposlenih dugoroni
22. INTERNO TRITE RADA je nain nagraivanja radnika ija su glavna obeleja:
a) dugorono zapoljavanje
b) napredovanje radnika
23. Radnici koji pripadaju internom tritu rada odluku o prihvatanju posla donose na osnovu
zarade koju e ostvariti tokom celokupnog radnog staa u preduzeu
24. Napredovanje na internom tritu rada ima dva cilja:
a) omoguava da svaki radnik doe na radno mesto gde je njegov doprinos produktivnosti
preduzea najvei
b) predstavlja podsticaj i nagradu
25. Na internom tritu rada poslovi se procenjuju na osnovu sledeih faktora:
a) potrebna struna sprema
b) vetina reavanja problema
c) broj nadreenih ili podreenih
d) stepen odgovornosti i stepen samostalnosti u donoenju odluka
26. Plate na internom tritu rada se odreuju prema radnom mestu

IV EKONOMINOST
1. Ekonominost je zahtev da se dati obim proizvodnje ostvari sa najmanjim trokovima,
odnosno da se sa datim trokovima maksimira obim proizvodnje.
2. Ekonominost zavisi od:
1) Produktivnosti inputa
2) Cene inputa

3. Svako preduzee koje nastoji da bude ekonomski efikasno treba da:

1) Odredi minimalne trokove za proizvodnju datog obima proizvodnje
2) Odredi maksimalan obim proizvodnje u odnosu na date ukupne trokove
4. Grafici za ukupne trokove u sluaju linearne, kvadratne i kubne funkcije (videti u knjizi)
5. Marginalni trokovi su promena ukupnih trokova zbog promene obima proizvodnje za
jednu jedinicu proizvoda.
6. Zadatak u kome je data tabela sa Q i PUT a trae se marginalni trokovi (UT=QxPUT a
MT=UT-UT)
7. Grafici za empirijski oblik krive dugoronih prosenih trokova I krive dugoronih prosenih
trokova L oblika (videti u knjizi)
8. Neekonomijeobimanastajuzbogproblemakoordinacije I kontrolevelikogbrojaaktivnosti.
9. Ekonomije veliine ostvaruju se horizontalnom integracijom i to su:
1) Nie cene sirovina i ostalih inputa
2) Nie cene reklama i distribucije
3) Nie cene transporta
10. Izvori ekonominosti objanjavajurazlike u ekonominosti, odnosno zato su neka
preduzea trokovno-efikasnija od drugih.
11. Interni izvori ekonominosti su utede koje nastaju zbog delovanja faktora koji su pod
kontrolom preduzea.
12. Interni izvori ekonominosti nastaju kao rezultat:
1) Poveanja veliine kapaciteta i preduzea
2) Optimalnog iskorienja postojeeg kapaciteta
13. Eksterni izvori ekonominosti nastaju kao rezultat:
1) Promena u okruenju
2) Razlika koje su posledica geografske lokacije preduzea
14. Poznavanje eksternih izvora ekonominosti vano je kada se donosi odluka o lokaciji
preduzea.

15. Najznaajniji interni izvori ekonominosti su (nabrojati/zaokruiti 4 od ovih 8):

1) proizvodno-tehnike ekonomije
2) prodajno-marketinke ekonomije
3) ekonomije nabavke
4) ekonomije skladitenja i transportne ekonomije
5) upravljake ekonomije
6) finansijske ekonomije
7) ekonomije irine
8) ekonomije koje su rezutat redukcije rizika i neizvesnosti
16. Izvori proizvodno-tehnikih ekonomija su:
1) Ekonomije rada
2) Tehnike ekonomije
3) Ekonomije zaliha
17. Ekonomije rada nastaju zbog:
1) Podele i specijalizacije rada
2) Uteda u vremenu i skraenja procesa rada
3) Efekta uenja
18. Tehnike ekonomije nastaju zbog:
1) Nedeljivosti kapaciteta
2) Trokova instaliranja kapaciteta i pripreme proizvodnje
3) Trokova konstrukcije proizvoda i pripreme asortimana
4) Trokova istraivanja i razvoja i uvodjenja novih proizvoda
5) Trokova obuke i inoviranja znanja
6) Trokova istraivanja trita i promene dizajna proizvoda
19. Kada su prisutni efekti ekonomije obima, minimalni trokovi manjih kapaciteta su vei od
prosenih trokova veih kapaciteta za isti obim proizvodnje. Racionalnije je nepotpuno
koristiti vei kapacitet nego prekomerno koristiti manji kapacitet.
20. Uloga zaliha je da obezbedi kontinuitet poslovanja, odnosno da usled fluktuacije ponude
i tranje ne dodje do prekida poslovanja.

21. Osnovne vrste zaliha su (zaokruiti 3 od 6 ponudjenih):

1) Gotovi proizvodi
2) Sirovine
3) Komponente
4) Poluproizvodi
5) Rezervni delovi
6) Kancelarijski i pomoni materijal
22. Optimalni ili minimalni nivo zaliha je ponderisani prosek trokova nabavke i trokova
zaliha srazmerno njihovom ueu u ukupnim trokovima proizvodnje i prodaje.
23. Isporuka Tano na vreme je sistem proizvodnje sa ciljem da se nivo potrebnih zaliha
smanji na minimum (uvela Toyota).
24. Prodajno-marketinke ekonomije preduzea su:
1) Ekonomije reklame i promocije
2) Ekonomije koje su rezultat reputacije preduzea
3) Ekonomije koje su rezultat ekskluzivne distribucije proizvoda
25. Ekonomije reklame i promocije nastaju zbog:
1) Veliine prodaje
2) Veliine trita preduzea
26. Kiobran poznatog imena je efekat reputacije u prodaji ostalih proizvoda. Smanjuje rizik
od komercijalnog neuspeha kod uvodjenja novih proizvoda.
27. Efekat reputacije ima za posledicu:
1) Olakavanje lansiranja novog proizvoda
2) Smanjuje rizik od neprihvatanja novog proizvoda
3) (neko je u nekom testu napisao i nie trokove reklame, ima logike ali nigde ne pie
)
28. Zadatak nabavke je da:
1) Pronalazi izvore ponuda
2) Pregovara
3) Izvri narudbinu
4) Obezbedi isporuku naruenih dobara
29. Ekonomije nabavke su utede koje nastaju kao rezultat veliine kupovine.

30. Prednosti jednog izvora nabavke su:

1) Prioritet u isporuci
2) Boljiuslovi nabavke nego kad se koristi vei broj dobavljaa
3) Vei popusti u ceni zbog kupovine vee koliine
31. Jedan od naina da se ostvare veliki popusti u ceni, zbog kupovine na veliko, koji se u praksi
sve vie koristi je:
1) Savezi sa drugim preduzeima
2) Partnerstva sa dobavljaima
32. Prednosti vie dobavljaa:
1) Vea raznovrsnost dobara
2) Bolji uslovi nabavke
33. Transportni trokovi zavise od:
1) Udaljenosti na koju se proiuzvod transportuje
2) Odnosa izmedju transportnih trokova i vrednosti robe koja se prevozi
3) Mogunosti prenoenja dela transportnih trokova na kupce
34. Upravljake ekonomije su opadanje trokova upravljanja. Nastaju zbog:
1) Podele i specijalizacije upravljanja
2) Primene naunih metoda i tehnika upravljanja
3) Primene informaciono-komunikacione tehnologije i automatizacije funkcije
upravljanja
35. Finansijske ekonomije su nii trokovi nabavke finansijskih sredstava koje ostvaruju
velika preduzea.
36. Preduzea su izloena sledeim vrstama rizika:
1) Trini rizik
2) Tehnoloki rizik
3) Rizik promene cene inputa
4) Politiki rizik
37. Trini rizik se javlja usled:
1) Promene ukusa i preferencija potroaa
2) Promene stepena diferenciranosti proizvoda
3) Skraenja ivotnog ciklusa proizvoda
4) Promene trine strukture i konkurencije

38. Tehnoloki rizik se javlja zbog pojave:

1) Novih proizvoda
2) Novih procesa
3) Novih sirovina (komponenti)
39. Utede koje velika preduzea mogu da ostvare zbog redukcije rizika i neizvesnosti zavise od
stepena diversifikovanosti preduzea.
40. Ekonomije irine su nii ukupni trokovi proizvodnje ako se dva ili vie razliitih
proizvoda proizvodi u istom preduzeu nego da se svaki proizvod proizvodi u
posebnom, specijalizovanom preduzeu.
41. Efekat poluge bazine kompetentnosti je primena znanja steenog u razvoju jednog
proizvoda u proizvodnji drugih.
42. Eksterni izvori ekonominosti su:
1) Cene inputa
2) Ekonomije gustine
3) Karakteristike okruenja
43. Ekonomije gustine nastaju kao rezultat visokog stepena koncentracije potroaa na
odredjenom geografskom podruju.
44. Poredjenje trokova preduzea i njegovih rivala vri se pomou lanca vrednosti ili
proizvodno-trokovnog lanca.
45. Uzvodni deo lanca vrednosti pokazuje trokove nabavke a nizvodni deo lanca vrednosti
pokazuje trokove distibucije i prodaje.
46. Deo lanca vrednosti gde preduzee dodaje vrednost pokazuje trokove proizvodnje.

V PROFIT
1.Normalan profit pokazuje da je prinos na uloeni kapital isti kao I u sledeoj najboljoj
upotrebi istog ili sl.stepena rizika.
2. Profit je komepnzacija za sledee f-je prema kompen.ili funkcionalonim teorijama:
Uspeno obavljanje preduzetnike f-je (iniciranje,organizovanje,koordinacija,nadgledanje)
snoenje rizika I neizvesnosti
zadovoljavanje materijalnih potreba drutva
3.Prema inovacionim teorijama profita izvor profita su nove tehnologije I inovacije
4. Prema frikcionim ili monopolskim teorijama profit je rezultat prepreka u kretanju resursa
5. Ako je ekonomski profit pred.pozitivan njegov normalni profit moda da bude pozitivan
6. Ako je ostvareni profit vei od normalnog pred.je zaradilo
7. Pred.maksimira ukupan profit na nivou obima gde su marginalni trokovi jednaki
marginalnom prihodu (MT=Mpd)
8. Odluka o eliminaciji ili naputanju proizvoda se donosi na osnovu kontribucionog profita
9. Pred.treba da donese odluku o prestanku poslovanja kada je ukupni prihod manji od
ukupnih varijabilnih trokova tj cena manja od prosenih varijabilnih trokova (kada su
ukupni I proseni kontribucioni profit negativni)
10.Gubitak se minimizira na osnovu kontribucionog profita
11. Prepreke u kretanju resursa mogu da budu prirodne I vetake
12. Ako je Mpd>Mt profit moe da se povea ako se povea obim proizvodnje
13. Ukupan kontribucioni profit je razlika izmeu ukupnog prihoda i ukupnih varijabilnih
trokova (Upd-UVT)
14. Izvori profita su trite i konkurencija i sposobnost i resursi preduzea
15. Ako je kontribucioni profit pozitivan gubici se minimiziraju kada preduzee nastavi da
posluje

16. Ukupan profit po jedinici maksimira se kada je razlika izmeu cene proizvoda i prosenih
ukupnih trokova najvea
17. Nove tehnologije i inovacije su izvor profita zato to dovode do:
a) poveanja prihoda
b) smanjena trokova
18. Profit koji se stie na osnovu izdvajajuih resursa preduzea nestaje kada se:
a) promene ukusi i preferencije potroaa
b) promene uslovi na tritu
c) pojave nove tehnologije i inovacije
19. Prema inovacionim teorijama izvor profita su:
nove tehnologije
20. Ukupni kontribucioni profit je razlika izmeu ukupnog prihoda (UPd) i ukupnih varijabilnih
trokova (UVT) i on pokazuje doprinos ukupnim fiksnim trokovima
21. Prema inovacionim teorijama izvor profita su:
trite i konkurencija
22. Prema frikcionim ili monopolskim teorijama izvor profita su:
prepreke u kretanju resursa
23. Kontribucioni profit po jedinici je razlika izmeu cene proizvoda (C) i prosenih varijabilnih
trokova (PVT) i on pokazuje _dopinos fiksim trokovima po jedinici
.
24. Profit koji se stie na osnovu izdvajajuih resursa preduzea nestaje kada se:
a) postoji prirodna retkost resursa
b) kada drava institucionalno, tj. zakonima ograniava ili kontrolie ponudu resursa
c) kao rezultat sposobnosti preduzea da stvore retke resurse, koje je teko imitirati
(patenti, robne marke, pravo kopiranja)
25. Koncept raunovodstvenog profita koristi se za:
a) ocenu rentabilnosti prolih poslovnih odluka
b) merenje ostvarenih poslovnih performansi
26. Koncept ekonomskog profita koristi se za:
a) selekciju poslovnih odluka
b) izbor poslovnih odluka

27. .Kada je preduzee ostvarilo normalni profit to znai _ da je prinos na uloeni kapital isti
kao i u sledeoj najboljoj upotrebi istog ili slinog stepena rizika._____
28. Ako je kontribucioni profit po jedinici negativan to znai da je
cena manja od prosenih varijabilnih trokova (C < PVT)
29. Visina normalnog profita zavisi od sledeih faktora:
a) uloenog kapitala
b) stepena rizika
30. ekonomski profit se racuna kao razlika izmeu ukupnog prihoda i oportun.trokova svih
uloenih resursa
31. Racunovodstveni profite je negativan kad
je ukupni prihod manji od ukupnih trokova (cena je ispod prosenih
ukupnih trokova).
32. Profit po jedinici je najveci tamo gde je
razlika izmeu cene proizvoda i prosenih ukupnih trokova najvea
33. Sta pokazuje koncept racunovodstvenog profita
prinos koji je ostvario vlasnik na uloeni kapital u preduzee
34. Profit koji se stice na osnovu resursa, sposobnosti i kompetentnosti nestaje
usled:(Monopolska teorija Pfa)
a) promene uslova na tritu
b) pojave nove tehnologije i inovacije
35. Pozitivni ukupni kontribucioni profit
moe da pokrije (ukupne varijabilne trokove i) deo ukupnih fiksnih trokova.
36. Visina normalnog profita zavisi od:
a) stepena rizika
b) vremena i sume uloenog kapitala
c) vrste grane
d) stope inflacije
e) stabilnosti privrede
f) zaraivake sposobnosti preduzea

37. Ukupan kontribucioni profit je maksimalan:

kada su marginalni trokovi jednaki marginalnom prihodu (MT = MPd).
38.Racunovodstveni Pf se dobija kao razlika ukupnog prihoda i...
podataka iz raunovodstvenih izvetaja preduzea (istorijskih trokova
39. Profit koji se stie na osnovu izdvajajuih resursa preduzea nestaje kada se:
a) promene ukusi i preferencije potroaa
b) promene uslovi na tritu
c) pojave nove tehnologije i inovacije
40. Prema inovacionim teorijama izvor profita su
nove tehnologije
41. Ukupni kontribucioni profit je razlika izmeu ukupnog prihoda (UPd) i ukupnih varijabilnih
trokova (UVT) i on pokazuje doprinos ukupnim fiksnim trokovima

VI RENTABILNOST
1. Grafiki prikazati profit-maksimirajui obim prema pristupu ukupni trokovi-ukupni

prihod, kada je cena data.

Profit maksimirajui obim je u taki Q1, gde
je vertikalno rastojanje izmeu krive UPd i
UT najvee.
Pravilo: Preduzee maksimira ukupan profit
na nivou obima, gde je razlika izmeu
ukupnog prihoda i ukupnih trokova
najvea

2. Grafiki prikazati profit-maksimirajui obim prema pristupu ukupni trokovi-ukupni

prihod, kada je cena nije data.

Profit maksimirajui obim je u taki Q1, gde
je vertikalno rastojanje izmeu krive UPd i
UT najvee.
Pravilo: Preduzee maksimira ukupan profit
na nivou obima, gde je razlika izmeu
ukupnog prihoda i ukupnih trokova
najvea

3. Grafiki prikazati profit-maksimirajui obim prema pristupu proseni trokovi-proseni

prihod, kada je cena data.

Ako je MPd = MT ukupan profit je
maksimalan taka Q1
Pravilo: Preduzee maksimira ukupan profit
na nivou obima, gde su marginalni trokovi
jednaki marginalnom prihodu (MPd = MT)

4.

Grafiki prikazati profit-maksimirajui obim prema pristupu proseni trokovi-proseni

prihod, kada je cena nije data.
Profit maksimirajui obim je u taki Q1 gde
se krive MPd I MT seku.
Pravilo: Preduzee maksimira ukupan
profit na nivou obima, gde su marginalni
trokovi jednaki marginalnom prihodu
(MPd = MT)

5. Grafiki prikazati prag rentabilnosti na osnovu pristupa proseni trokovi -prosean prihod

kada je data cena proizvoda.

Prag rentabilnosti je u takama Q1 i Q2, gde je
cena jednaka prosenim ukupnim trokovima
(PUT), odnosno gde se linija cene (C) i kriva
prosenih ukupnih trokova (PUT) seku.
Pravilo: Ako je trina cena vea od
prosenih ukupnih trokova, preduzee
ostvaruje profit, a ako je cena manja od
prosenih ukupnih trokova, preduzee pravi
gubitak.

6. Prema pristupu proseni trokovi-proseni prihod preduzee je ostvarilo maksimalni profit po

jedinici kada je razlika izmeu cene proizvoda i prosenih ukupnih trokova najvea

7. Ukupan profit po jedinici (prosean profit) maksimira se, kada je razlika izmeu cene

proizvoda i prosenih ukupnih trokova najvea.

8. Preduzece maksimira ukupan profit na nivou obima gde je razlika izmeu ukupnog

prihoda i ukupnih trokova najvea.

9. Ukupan kontribucioni profit je doprinos ukupnim fiksnim trokovima, on je razlika izmedju

ukupnog prihoda i ukupnih varijabilnih trokova (UPd - UVT).

10. Preduzece posluje tamo gde je ukupni kontribucioni profit max, a to je

na nivou obima gde je razlika izmeu ukupnih trokova i ukupnog prihoda najmanja.
(tj MP=MT)
11. Kontribucioni profit po jedinici je razlika izmeu cene i prosenih varijabilnih trokova

(C - PVT) i on pokazuje doprinos fiksnim trokovi po jedinici proizvoda.

12. Pozitivni ukupni kontribucioni profit moe da pokrije (ukupne varijabilne trokove i) deo

ukupnih fiksnih trokova.

13. Ukoliko je kontribucioni profit pozitivan gubici se minimiziraju kada preduzee:

nastavi da posluje
prestane da posluje
14. Cilj merenja rentabilnosti preduzea je da se kvantifikuje efikasnost upravljanja

ukupnom imovinom (sredstvima) preduzea.

15. Pokazatelji rentabilnosti preduzea su:

neto rentabilnost
prinos na ukupna sredstva
prinos na vlasniki kapital
prihod po akciji

16. Neto rentabilnost izraunava se deljenjem profita posle oporezivanja sa prodajomNeto

rentabilnost se izraava u procentima, i pokazuje prinos od prodaje, odnosno koliko se profita

ostvari na svaki dinar od prodaje Neto rentabilnost je instrument politike prodaje, zato to
pokazuje sposobnost preduzea da proizvodi i prodaje rentabilne proizvodeNeto rentabilnost
je indikator da li su proizvodi prihvaeni na tritu, ili ih treba zameniti proizvodima, koji e
omoguiti vei prinos od prodaje, i rast neto renabiliteta .
pokazatelja neto rentabilnosti
17. Neto rentabilnost je indikator da li su proizvodi preduzea prihvaeni na tritu. Pokazuje

koliki se profit ostvaruje na svaki dinar od prodaje. (profit/prodaja)

18. Mere za unapreenje rentabilnosti koje se donose na osnovu neto rentabilnosti

Poveanjem prihoda
Smanjenjem trokova

19. Najvazniji pokazatelji rentabilnosti poslovne aktivnosti su:

koeficijent obrta ukupnih sredstava

koeficijent obrta osnovnih sredstava
koeficijent obrta naplativih potraivanja
proseni perod naplate potraivanja
koeficijent obrta zaliha
proseno vreme obrta zaliha

20. Koeficijent obrta ukupnih sredstava pokazuje da li se angaovana sredstva efikasno koriste

(da li su angaovana sredstva dovoljna da podre dati nivo poslovnih aktivnosti)

(prodaja/ukupna sredstva)

21. Vrednost koeficijenta obrta osnovnih sredstava zavisi od karakteristika procesa

proizvodnje tj. od radno - kapitalne intenzivnosti procesa proizvodnje.

22. Koeficijent obrta zaliha koliko se puta u toku jednog perioda (godine dana) zalihe

obnove, tj. nabave, iskoriste i zamene.

23. Koeficijent obrta ukupnih sredstava sluzi da se kvantifikuje efikasnost upravljanja

ukupnom imovinom (sredstvima) preduzea

24. Prinos na vlasniki kapital je prinos koji je ostvario vlasnik na uloeni kapital.

(profit/vlasniki kapital)

25. Sintetiki izraz rentabilnosti je:

prinos na vlasniki kapital

prinos na ukupna sredstva
prinos na pozajmljena sredstva
koeficijent obrta osnovnih sredstava

26. Prinos na ukupna sredstva (sintetiki pokazatelj) je proizvod neto rentabilnosti i

koeficijenta obrta ukupnih sredstava.

27. Prednost sintetikog izraza rentabilnosti sastoji se u tome to on omoguava da se:

ustanovi promena rentabilnosti

uzroci promene rentabilnosti
28. Pokazatelji rentabilnosti koji se zasnivaju na ekonomskom pristupu merenja rentabilnosti:

dodata ekonomska vrednost

prinos na dodatu ekonomsku vrednost
29. Dodata vrednost je razlika izmeu prihoda i trokova svakog segmenta lanca vrednosti
30. Prinos na dodatu vrednost pokazuje koliki je doprinos preduzea u stvaranju vrednosti
31. Prinos na dodatu vrednost je:

prihod pre oporezivanja /dodata vrednost

profit pre oporezivanja / dodata vrednost
profit posle oporezivanja /trokovi kapitala
profit posle oporezivanja /dodata vrednost

32. Prinos na dodatu vrednost meri rentabilnost itavog procesa reprodukcije, svakog

segmenta proizvodno-trokovnog lanca tj. lanca vrednosti i pokazuje koliki je doprinos

jednog preduzea u stvaranju vrednosti.
33. Mere za sprovoenje i unapreenje rentabilnosti su:

poveanje prihoda
smanjenje trokova
smanjenje sredstava
reorganizacija poslovanja

34. Diferenciranje poveava rentabilnost, ako je cena proizvoda vea od trokova diferenciranja,

ili ako diferenciranje omoguava da se povea obim prodaje.

35. Ako trokovi diferenciranja ne mogu da se prenesu na kupce, rentabilnost preduzea moe da

se unapredi ukoliko diferenciranje omoguava da se povea obim prodaje.

36. Cilj diferenciranje je da se kupci veu za proizvod.

37. Diferenciranje omogucava da se uvea prihod i rentabilnost kad:

kupci trae diferenciran proizvod

proizvod moe da se diferencira
potrebe i zahtevi kupaca su specifini
proizvod ima vie namena i moe da se upotrebljava na razliite naine
imitiranje proizvoda je komplikovano i skupo

38. Diferenciranje ne moze da unapredi rentabilnost preduzea ako:

kupci trae standardni proizvod

su trokovi diferenciranja vei od premijumske cene diferenciranog
proizvoda
trokovi diferenciranja ne mogu da se smanje (pokriju) veim obimom
prodaje
39. Rizik unapreenja rentabilnosti smanjenjem trokova:

brze tehnoloke promene

ako je imitiranje trokovne-efikasnosti jednostavno i jeftino
40. Odluka o smanjenju sredstava preduzea donosi se na osnovu analize:

Koeficijenta obrta ukupnih sredstava

Koeficijenta obrta osnovnih sredstava

41. Unapreenje rentabilnosti smanjenjem sredstava ( prodajom delova preduzea) ne

preporuuje se kada postoji visok stepen povezanosti i/ili komplementarnosti poslovnih

aktivnosti i organizacionih jedinica preduzea.

42. U cilju unapreenja rentabilnosti, preduzee donosi odluku o reorganizaciji poslovanja

ukoliko postoji visok stepen povezanosti i/ili komplementarnosti poslovnih aktivnosti i

organizacionih jedinica preduzea
43. Pokazatelji rentabilnosti preduzea, koji se baziraju na raunovodstvenom pristupu merenja

rentabilnosti, su indikatori:
apsolutne rentabilnosti preduzea
marginalne rentabilnosti preduzea
relativne rentabilnosti preduzea
ukupne retabilnosti preduzea
prosene rentabilnosti preduzea
44. Reorganizacija poslovanja podrazumeva:

reorganizaciju preduzea
reorganizaciju poslovnih aktivnosti
45. Odluka o prestanku poslovanja sa gubitkom, tj. o zatvaranju donosi se kada je P<PVT
46. Efekti diferenciranja su najvei, ukoliko je diferenciranje usmereno ka sledeim segmentima

lance vrednosti:
istraivanju i razvoju proizvoda i procesa
marketingu
servisiranju kupaca
proizvodnji
ljudskim resursima
distribuciji
47. Reorganizacija poslovnih aktivnosti omoguava da se unapredi rentabilnost preduzea, zato

to dovodi do:
rasta prihoda
pada trokova

48. Najznaajni pokazatelji rentabilnosti preduzea za njegove vlasnike su:

neto rentabilnost
prihod po akciji
prinos na vlasniki kapital
koeficijent obrta ukupnih sredstava
koeficijent obrta osnovnih sredstava

49. Izazivai ili uzornici trokova su:

cene inputa
lokacija
neekonomije irine
neekonomije obima
stepen iskorienja kapiaciteta

Esejska :
50. analiza rentabilnosti-prag rentabilnosti
51. Analiza rentabilnosti- maksimiranje profita pristup ut-up
52. Ekonomski pristup merenja rentabilnosti- jun 2013
53. Kontrib.profit jul
54. Analiza rentabilnosti minimiz.gub-jul
55. Sinteticki izraz rent.

VII POSLOVNI CILJEVI

1. Dominantan motiv preduzeca u trzisnoj privredi je:
- PROFIT.
2. Profit-motiv (i konkurencijai zmedju preduzeca oko profita) dovodi do:
- Velike ponude raznovrsnih i visokokvalitetnih proizvoda i usluga po pristupacnim
cenama,
- Rasta produktivnosti,
- Ukupnog privrednog rasta i
- Drustvenog blagostanja.

3. Preduzeca odstupaju od striktnog maximiranja profita:

- Kada menadzer nije i vlasnik preduzeca,
- Kada zbog neizvesnosti i nepotpune informisanosti ne poznaju alternative
delovanja sa najboljim ishodom,
- da bi odvratila ulazak rivalskih preduzeca,
- da bi izbegla primenu antimonopolskog zakonodavstva,
- da ne bi indukovala pritisak sindikata za vecim platama radnika, kupaca za nizim
cenama proizvoda, ili kada mora da zadovolji interese neke druge grupe
stejkholdera.
4. Argumenti u prilog striktnog maximiranja profita su:
- profit je dominantan motiv i jedini cilj preduzeca u trzisnoj privredi,
- disciplinat rzista,
- racionalno ponasanje,
- objasniti i predvideti ponasanje preduzeca.
5. Argumenti protiv striktnog maximiranja profita:
- Odvajanje vlasnistva od kontrole,
- neizvesnost i slozenost okruzenja,
- suprotnost interesa,
- prevencija ulaska.
6. Preduzeca u praksi teze:
- Ciljnom profitu;
- Prihvatljivom profitu;
- Zadovoljavajucem profitu;
- Ocekivanom profitu.
7. Alternativni pristupi ciljievima preduzeca su:
- Maximiranje korisnosti menadzera,
- principal-agent pristup,
- zadovoljavajuci ciljevi.
8. Ciljevi koji maximiraju korisnost menadzera su:
- Prihod preduzeca,
- Rast preduzeca,
- Licni ciljevi menadzera.

9. Menadzeri teze maximiranju prihoda zbog toga sto rast prihoda omogucava:
- Bolje uslove rada;
- Veci trzisni udeo;
- Jacu konkurentsku poziciju;
- Lakes zaduzivanje kod banaka;
- Vece zadovoljstvo vlasnika.
10. Preduzece koje maximira kratkorocni profit razlikuje se od preduzeca koje maximira rast po
tome sto:
- Manje investira;
- vise investira;
- manje proizvodi;
- vise prodaje.
11. Preduzece koje maximira kratkorocni profit razlikuje se od preduzeca koje maximira prihod
po tome sto:
- Manje investira;
- vise proizvodi;
- manje proizvodi;
- vise prodaje.
12. Rast moze da se ostvari:
- Kroz akvizicije (kupovinom preduzeca na domacem ili medjunarodnom trzistu),
- interno.
13. Rast moze da se finansira:
- Iz zadrzanog profita,
- Prodajom novih akcija,
- zaduzivanjem.
14. Razlozi za rast:
- rast je najefikasnija odbrana od stagnacije preduzeca,
- nijedan poslovni cilj neuziva tako siroku i jedinstvenu podrsku kao dugorocni
rast, jer rast znaci vece plate, vecu proizvodnju i vece profite,
- rast je sredstvo za ostvarivanje ostalih poslovnih ciljeva preduzeca.
15. Licni ciljevi i korisnost menadzera se mere na osnovu:
- broja i strucnosti radnika, koji su podredjeni menadzeru,
- velicine budzeta, koji je pod kontrolom menadzera,
- velicine i iznosa privilegija, koje menadzeri uzivaju.

16. Korisnost menadzera, koja je rezultat privilegija, smanjuje se zbog:

- zavisti, koju visokeprivilegije izazivaju;
- visih poreskih obaveza,
- i/ili negativne reakcije uticajnih akcionara.
17. Principal-agent problem nastaje zbog/ Agencijski problem nastaje zbog:
- Suprotnih interesa,
- Asimetricne informisanosti.
18. Dve vrste asimetricne informisanosti:
- moralni hazard,
- suprotna selekcija.
19. U slucaju moralnog hazarda:
- principal moze da posmatra samo ishod, ali ne i samu akciju;
(a naosnovu toga principal ne moze da zna da li je agent ulozio adekvatan napor i
izabrao akciju koja je u njegovom najboljem interesu),
20. U slucaju suprotne selekcije:
- principal moze da posmatra i akciju i ishod izabrane akcije;
(ali on na osnovu toga ne zna da li je agent ulozio adekvatan napor i izabrao
akciju koja je u njegovom najboljem interesu, jer principal nema informacije koje
su bitne za akciju, samo agent ima potrebnei nformacije).
21. Agencijski problem moze da se redukuje (ublazi) i otkloni na sledeci nacin:
- Obukom agenta;
- Podsticanjem agenta;
- Kontrolom agenta;
- Odvracanjem agenta od akcija suprotnim interesima vlasnika;
- Informisanjem agenta:
- Regrutovanjem agenta.
22. Optimalan ugovor o kompenzacijama treba da zadovolji dva uslova:
- da bude podsticajan,
- da se zasniva na podeli rizika.

23. Kompenzacije se sastoje iz:

- plate, koja je fixna
(ne zavisi od ostvarenih rezultata, pa je minimalno podsticajna)
- performansi, varijabilnog dela
(zavise od ostvarenih rezultata, pa su podsticajne).
24. Plate prema profit primenjuju se ukoliko:
- Ishod zavisi od napora agenta,
- rizik je u velikoj meri pod kontrolom agenta,
- agent preferira platu prema performansama.
25. Ugovor o kompenzacijama podsticajan je za agenta ukoliko:
- Uvazava principalov stav prema riziku,
- Uvazava agentov stav prema riziku.
26. Kada principal nije sklon riziku, on ce agentu da ponudi primanja (kompenzacije) koje
zavise od rezultata (varijabilna primanja).
27. Kadaje sklonost principal ka riziku visoka, on ce agentu da ponudi primanja
(kompenzacije) koja ne zavise od rezultata (fixna primanja).
28. Kada su agenti neskloni ka riziku, oni preferiraju primanja (kompenzacije) koja ne
zavise od rezultata (fixna).
29. Podsticajni kompenzacioni paketi uglavnom se sastoje od / Ukupna primanja glavnih
menadzera akcionarskih preduzeca sastoje se od:
- plata,
- bonusa,
- opcija na akcije.
30. Disciplina koju namece trziste omogucava redukciju principal-agent problema odvracanjem
agenta od akcija koje su suprotne interesima vlasnika na:
- Trzistu proizvoda,
- Trzistu menadzera,
- Trzistu kapitala.
31. Trziste kapitala redukuje agencijski problem zbog:
- opasnosti od preuzimanja,
- opasnosti od stecaja.

32. Preduzeca teze zadovoljavajucim ciljevima zbog:

- Nedostatka informacija;
- nesposobnosti da se te informacije obrade;
- nedostatka vremena;
- nepotpune informisanosti;
- imperfektne odgovornosti;
- asimetricne informisanosti;
- neograniceneracionalnosti.
33. Menadzeri ne mogu da zadovolje zahteve svih interesnih grupa preduzeca istovremeno zbog:
- Ogranicenih resursa preduzeca;
- Limitiranog vremena.
34. Faktori koji uticu na formulisanje i izbor ciljeva:
- okruzenje i uticaj eksternih interesnih grupa,
- resursi preduzeca i uticaj internih interesnih grupa,
- system vrednosti glavnih menadzera;
- prosli ciljevi i razvoj preduzeca.
35. Sistem vrednosti glavnih menadzera zavisi od:
- Znanja menadzera,
- Iskustva menadzera,
- Obrazovanja menadzera,
- Informacija koje primaju.
36. Aspiracioni nivo je stepen lakoce sa kojom su zadovoljavajuce alternative otkrivane u
proslosti.
37. Vrste odgovornosti preduzeca:
- Ekonomska odgovornost,
- Pravna odgovornost,
- Etickao dgovornost,
- Diskreciona odgovornost.
38. Pad korisnosti menadzera posledica je:
- Dodatne odgovornosti i pritiska, koji se povecavaju sa velicinom budzeta.
39. Pod sistemom vrednosti podrazumeva se:
- Skup stavova o tome sta je lose, a sta dobro, sta je pozeljno, a sta ne.

40. Nenovcane kompenzacije su:

- moc,
- drustvena prihvacenost,
- mogucnost iskazivanja.
41. Neefikasnost upravljanja velikom fabrikom je posledica:
- Nepotpune informisanosti glavnih menadzera,
- Gubitka kontrole glavnih menadzera.