15 Paradajz

PARADAJZ - Lycopersicon esculentum Mill.
(Solanum lycopersicum), fam.Solanaceae
Nauno ime vuja breskva (lyco - vuk, persicum breskva)
Acteko ime tomathe nabubreli plodovi

Centar porekla: Juna Amerika (Peru, Ekvador, Bolivija...)
Hemijski sastav
Energetska vrednost paradajza na 100 g je 114 kJ ili 25 kcal, vode ima 94%, ugljenih
hidrata 4%, malo masti i belanevina.
Od mineralnih materija kalijuma 316 mg, natrijuma 125 mg, kalcijuma 43 mg, magnezijuma
51 mg , kao i gvoa. Sadri karotenoidni pigment likopen, glikoalkaloid tomatin
(antibiotik, bakteriostatik, fungicid, insekticid itd.), demsin, ksantofil, amide itd.
Od vitamina, karotina (provitamina A) ima 3,3 mg, B kompleksa 1,2 2 mg, C 5-20 mg,
vitamina P P E K i B 9;
Od oligoelemenata ima bakra, cinka, joda, pepela ..., a od kiselina jabunu, gama - amino
buternu i limunsku 0,4 %.
U zelenim plodovima, liu i stablu ima solanina (otrov).
Dr ore Moravevi, Poljoprivredni

fakultet Univerziteta u Beogradu

http://faostat.fao.org/site/567/default.aspx#ancor



Znaaj i rasprostranjenost
Predstavlja jednu od
najrasprostranjenijih povrtarskih biljaka.
U svetu se gaji na povrini oko 5 miliona
hektara, a u naoj zemlji na oko
20.000ha. Izuzetnog je hemijskog
sastava i kao takav zauzima vano mesto
u ljudskoj ishrani.
Hranljiva vrednost
Paradajz ima malu energetsku vrednost.
Veoma je bogat vitaminima i
meneralima.
Iskoriavanje
U domainstvu (sve ili konzervisan)
Kao sirovina u prehrambenoj
industriji
Kao lek, jer pomae varenju, kod
reumatizma, sranih oboljenja, visokog
krvnog pritiska, kao i kod oboljenja
ui i jetre, itd.

USLOVI USPEVANJA
Svetlost
Biljka paradajza trai dosta svetlosti jaeg intenziteta. Najmanja duina dana za cvetanje i zametanje plodova
iznosi 9-10 sati to se u naim uslovima poklapa sa periodom od kraja aprila do kraja septembra meseca. U
ostalim mesecima problem nedostatka svetlosti moe se ublaiti dopunskim (vetakim) osvetljenjem.
Vlaga
Najvee potrebe biljaka za vodom su u
poetnim fazama rasta (period rasada) i u fazi
plodonoenja. Tada vlanost zemljita treba
da iznosi 80%PVK, a u ostalom periodu
vegetacije 70%PVK.
Najpovoljnija vlanost vazduha za pucanje
antera i rasipanje polena iznosi 60-70%. U
naim plastenikim objektima ta vlanost
vaduha je obino izvan pomenutih vrednosti,
te je oplodnja oteana, a esto i
onemoguena.
Dui nedostatak pristupane vode u zemljitu
ograniava poras i razvitak biljaka i smanjuje
prinose. tetne posledice se ne mogu
korigovati kasnijim obilnijim zalivanjima.
Temperatura
Faza razvoja
Minimum
Optimum
Maximum
Klijanje i nicanje
11
16-29
34
Rast
18
21-24
32
Cvetanje
15
22-27
35
Klijanje polena
13
20-24
30
Formiranje ploda: Dan

No
Dobijanje crvene boje ploda
(lycopen)
Dobijanje narandaste boje
ploda (B carotene)
Oteenje od mraza
10
18
10
14-17
23-26
20-24
20
30
30
10
21-23
40
-1 - -2
Oteenje od hladnoe
Skladina temperatura
crveni/narand. plodovi
10-12
Zemljite
Moe se gajiti na skoro svim tipovima
zemljita. Najbolji rezultati se postiu
na strukturnim zemljitima sa visokim
sadrajem humusa, neutralne do slabo
kisele reakcije (pH 5,5-7,5)
Plodored
Kao preduseve izbegavati papriku, krompir,
plavi patlidan i naravno paradajz (svi su iz iste
familije Solanaceae).
Novi sistemi gajenja u inertnim supstratima
umanjuju znaaj plodoreda.
ubrenje
Visok prinos i kvalitet
plodova moe se postii
samo pri optimalnom
prisustvu svih
hranljivih elemenata.
Stajnjak utie pozitivno
na strukturu zemljita,
sadraj hranljivih
elemenata i aktivira
mikrobioloke procese
u zemljitu.

NAIN GAJENJA
U naim klimatskim uslovima proizvodnja paradajza se obavlja u
zatienom prostoru (tuneli, plastenici, staklenici) i
otvorenom polju (sa osloncem ili bez oslonca)
gajenjem preko rasada ili direktnom setvom semena na stalno mesto.
Proizvodnja u zatienom prostoru
Najvei deo robne proizvodnje ploda paradajza obavlja se u raznim oblicima
zatienog prostora, sa i bez dopunskog zagrevanja. Zastupljeni su sledei tipovi
proizvodnje:
Rana zimsko-prolena
Rana prolena
Kasna jesenja
Gajenje paradajza za sveu potronju u najveem obimu
(95%) se obavlja preko proizvodnje rasada, dok se
industrijski paradajz najee proizvodi direktnom setvom
semena.
Kod nas se poslednjih godina sve vie grade savremeni
objekti zatienog prostora, pre svega visoki plastenici.
Koriste se folije najnovije generacije koje su fotoaktivne i
absorbuju, reflektuju ili emituju razliit deo spektra sunevog
zraenja. Ovakvi plasteniki objekti, sa opremom za dodatno
zagrevanje i kontrolu reima, pruaju odline uslove za
vansezonsko gajenje paradajza.
fakultet Univerziteta u BeograduProizvodnja u plastenicima
10
OTVORENO POLJE

11
OTVORENO POLJE
Drainage Gutter Systems
Drainage Gutter Systems
ZATIENI PROSTORI
A - niski tunel
B - visoki tunel
C jednobrodni plastenik
D - jednobrodni staklenik
E - viebrodni plastenik
F - viebrodni staklenik
G viebrodni staklenik (Venlo tip)
Vii i vei objekti zatienog prostora, sa veom

kubikaom vazduha, omoguavaju stvaranje
boljih uslova za gajenje biljaka, pri emu se
20
umanjuje i pojava bolesti i tetoina.
Niski tuneli
21
irina = 8-12 m
Duina = 30-60 m
Visina = 2,5 -3,5 m
Visoki tunel
Visoki tunel
(zimska proizvodnja)
Plastenik sa grejanjem
1.
2.
3.
4.
Paradajz
Paprika
Krastavac
Plavi paradajz
Jan
Feb
Mar
Apr
May
Jun
Jul
Aug
Sept
Oct
Nov
Dec
STAKLENICI
Vie krovni ili vie svodni (multi)/ Venlo tip

25
Kiobrani ili kaketi

Zatita od kie i Sunca
Bez bonih stranica

Krov izgraen od plastike i mree
Slobodan ulaz za insekte

26
Korienje PE folija
AD ili AF
Antidroping/antifoging
NEKAPAJUE
IR blocking
TERMOSELEKTIVNE

27
AV - UV blocking
FOTOSELEKTIVNE
ANTIVIRUSNE
DIFF - Diffused
DIFUZNE

28
Fotoselektivnost

29
Time of harvest of tomatoes depending on the method of cultivation

Jan
Feb
Mar
Apr
May
Jun
Jul
Aug
Sept
Oct
Nov
Dec
Sept
Oct
Nov
Dec
Sept
Oct
Nov
Dec
Sept
Oct
Nov
Dec
Glasshouses with heating and lighting
Jan
Feb
Mar
Apr
May
Jun
Jul
Aug
Greenhouse with heating
Jan
Feb
Mar
Apr
May
Jun
Jul
Aug
Greenhouse with partial heating
Jan
Feb
Mar
Apr
May
Jun
Jul
Aug
Greenhouse without heating
Jan
Feb
Mar
Apr
May
Jun
Jul
Open field
Aug
Sept
Oct
Nov
Dec
SEME
KLJU USPEHA
Interesuje nas:
1.Rodnost
2.Kvalitet plodova
3.Uniformnost i trinost
4.Vreme sazrevanja
5.Otpornost na bolesti i tetoine
Pre uvoenja u iroku proizvodnju lino se

treba uveriti u kvalitet gajenjem najmanje
sezonu ranije tog novog hibrida na
manjoj, oglednoj povrini.
Dobar hibrid bez optimalne tehnologije proizvodnje, moe da izneveri vaa oekivanja!

31
Od semena
do
dina

33
Niski (ogranienog porasta, determinantni) za idustrijsku preradu

(ljutenje, pasiranje), otvoreno polje (OP)
Narvik SPF (V, F), SP 109 (V, F), Adonis (V, F) Institut za povrtarstvo, Smederevska
Palanaka; Alparak, Novosadski niski Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad;
Lova VF, Roker, Leader F1 Superior, Velika Plana; Franco F1, Carioca - Grower seed;
Rio Grande, Elco F1 Clause; Tristar F1 (V, F1,2, ToMV), Rebbeca F1 (V, F1,2, ToMV), Incas
F1 (V, F1,2), Ispan F1 (V, F1,2, Pst) - Nunhems; Torquay F1 (F1,2, V) - Bejo; Gigante F1 (F1,2, V,
N) - United Genetics; San Marzano Semenarna.
Niski (ogranienog porasta, determinantni) za sveu potronju, OP

Mobil, Knjaz, Baka Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad; Rebus F1 - Institut za
povrtarstvo, Smederevska palanaka; Paradajz 3096 F1 (V, F0,1, Cf, St) Vilmorin; Faidra
F1 (V, F0,1, Cf, St, ToMV, TSWV, TYLCV) Hazera Genetics; Florida F1 (V, F1,2,A, St), Mirsini
F1 (V, F1,2,A, St) - Seminis; Watonga F1 (V, For0,2, ToMV, TSWV, N) Enza Zaden; Baghera F1
(V, F1,2, St, N), Hector F1 (V, F1,2, St, N) Clause; Orco F1 (V, F1, ToMV) - Nunhems; Ofira F1
(V, F0,1) Nirit seed; Linda F1 (F1,2, V, N), Amerigo F1 (F1,2, V, N) Sakata; Harem F1 (F1,2,
V), Sultan F1 (F1,2, V) Bejo; Bobcat F1 (V, F1,2, ToMV, N) Syngenta;
Poluvisoki (poludeterminantni) - za sveu potronju, ranu plasteniku proizvodnja (PL) i OP

Marko F1 (V, F1, N), Balkan F1 (V, F1, Tm1, Tm2) - Institut za povrtarstvo, Smederevska palanaka;
Crvena stena F1 Superior, Velika Plana;
Berberana F1 (V, F0,1, For, Lt, ToMV, TSWV, N), Agilis F1 (V, F0,1, For, Lt, ToMV, TSWV, N) Enza Zaden;
Queen F1 (V, F0,1, ToMV), Derby F1 (V, F0,1, ToMV) Nirit seed;
Topkapi F1 (V, F0,1, Cf, St), Olga F1 (V, F0,1, St) Vilmorin;
Galina F1 (V, F0,1, St) Hazera Genetics;
Magnus F1 (V, F2,ToMV, N), Corvinus F1 (V, F0,1, A, St, ToMV, N) Seminis;
Minaret F1 (V, F0,1, ToMV, N), Gravitet F1 (F1,2, ToMV), Grownet F1 (V, F0,1, ToMV, N) Syngenta;
Visoki (neogranienog porasta, indeterminantni) - za sveu potronju, PL, OP

Sef F1 (V, ToMV), Sidra F1 (V, ToMV), Zlatni jubilej F1 (V, F), Nada F1 (V, F1, N), Mi-10 F1 (F), Mi-13 F1,
Danubius F1 (V, F0,1, N) - Institut za povrtarstvo, Smederevska palanaka;
Pegaz, Novosadski jabuar Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad;
Fantom F1 (V, F, A, S), Fenomen F1 (V, F, A, S), Maraton F1 (V, F, A, S), Kazanova F1 (V, F), Medeno srce
F1 (V, F), Volovsko srce Superior, Velika Plana;
Belle F1 (V, F0,1, ToMV), Buran F1 (V, F0,1, ToMV, N), Baikonur F1 (V, F0,1, For, Lt, ToMV, TSWV, TYLCV, N)
Astraion F1 (V, F0,1, For, Lt, ToMV, N), Amaneta F1 (V, F0,1, For, Lt, ToMV, N), Celestino F1 (V, F0,1, For, Lt,
ToMV, TYLCV, N) Enza Zaden;
Matias F1 (V, F0,1,A, Sf, St, ToMV, N), Alfred F1 (V, F0,1,A, Sf, St, ToMV, N), Yidigo F1 (V, F0,1,A, Sf, St, ToMV,
N), Amati F1 (V, F1,2,ToMV, N), Big beef F1 (V, F1,2, ToMV, S, N) Seminis;
Sprinter F1 (V, F1,2, ToMV, N), Shannon F1 (V, F1,2, For,ToMV, N), Jakarta F1 (V, F1,2, ToMV, N) Nunhems;
Lustro F1 (V, F2,St, ToMV, N), Malike F1 (V, F0,1, ToMV, N), Tamaris F1 (V, F0,1, ToMV, N), Harmony F1 (V,
F0,1, ToMV, N) Clause;
Nemo Netta F1 (V, F1,2, ToMV, N) , Nemo Tammi F1 (V, F1,2, ToMV, N) Nirit seed;
Izmir F1 (V, F1,2, For, V, ToMV, N), Panekra F1 (V, F0,1, For, V, ToMV, N), Delfine F1 (V, F1,2, ToMV, N)
Syngenta;
Esemble F1 (V, F0,1, St) Hazera Genetics;

Indalo F1 (V, F0,1, St), Alambra F1 (V, F0,1,ToMV, N) Nickerson Zwaan;
Cinto RZ F1 (V, F0,1, Ft:1-5,ToMV, N), Jasminia RZ F1 (V, F0,1, ToMV, TSWV, TYLCV, N), Logistica RZ F1
(V, F0,1, Ft:1-5, ToMV, N), Jenna RZ F1 (V, F0,1, Ft:1-5, ToMV, N) Rijk Zwaan;
Cherry (trenjoliki) paradajz

Cello F1 (V, ToMV, N) Seminis;
Shiren F1 (F1,2, ToMV, N) , Summer sun F1
(V, F1, ToMV) - Hazera Genetics;
Tity F1 (V, F1,2, TYLCV, ToMV, N)
Syngenta;
Genio F1 (V, F1,2, ToMV, N) Clause;
Victories F1 (F1,2, ToMV) Nunhems;
Sakura F1 (ToMV:0-2/Ff:A-E/Fol:0,1, N)
Enza Zaden;
Shani F1 (V, F1,2, ToMV, N) Nirit seed;
Corbus F1 (ToMV) Rijk Zwaan;
Podloge za kalemljenje
Spirit F1 (V, F1,2, ToMV, Pl, N) Nunhems;
Arnold F1 (V, F0,1, For, Pl, ToMV, N)
Syngenta;
Emperador RZ F1 (ToMV, F0,1,For, Pl, V, N),
King Kong RZ F1 (ToMV, F0,1,For, Pl, V, N)
Rijk Zwaan
Rezistencija
Uzronik
Simbol
ToMV
Virus mozaika paradajza (Tomato Mosaic Virus strain 0-2)
TSWV
Virus bronzavosti paradajza (Tomato Spotted Wilt Virus)
TYLCV
Virus ute kovrdavosti vrha (Tomato Yellow Leaf Curl Virus)
Zeleno uvenue (Verticillium dahliae, V. albo-atrum, race 1)
F1,2
Fuzariozno uvenue paradajza (Fusarium oxysporum f. sp. lycopersici race 1,2)
For
Fuzariozno uvenue korena paradajza (Fusarium oxysporum f.sp. Radicis lycopersici)
Crna pegavost (Alternaria)
St
Siva pegavost lia (Stemphylium sp.)
LM
Plesnivost lista paradajza (Fulvia fulva)
Lt
Pepelnica paradajza i paprike (Leveillula taurica)
Pi
Plamenjaa paradajza (Phytophthora infestans)
Nematode (Meloidogyne arenaria, M. incognita, M. Javanica)
Big beef F1 (V, F1,2, ToMV, St, N)
38
Dinamika berbe u zavisnosti od naina gajenja paradajza
Zatien prostor sa grejanjem uz dodatno osvetljenje (plastenik/staklenik)
Zatien prostor sa grejanjem (plastenik/staklenik)
Zatien prostor sa dogrevanjem (tunel/plastenik/staklenik)
Zatien bez dogrevanjem (tunel/plastenik/staklenik)
Otvoreno polje)

39
PROIZVODNJA RASADA
Rasad se moe proizvoditi u svim oblicima zatienog prostora. U objektima gde se vri grejanje
vaduha i zemljita odgaja se rasad najboljeg kvaliteta. Za proizvodnju u zatienom prostoru vreme
setve se odreuje prema cilju proizvodnje.
Postoji vie naina proizvodnje rasada sa ili bez pikiranja (rasaivanje sejanaca na vee rastojanje), a
najei su u leji, kontejnerima, saksijama ili tresetnim kockama.
Za ranu zimsko prolenu proizvodnju paradajza treba
koristi rasad sa zatienim korenovim sistemom
proizveden u kontejnerima i saksijama gde se sadi biljka
sa busenom, a samo za kasnu njivsku proizvodnju moe
se koristiti rasad golih ila (nezatienog korena), tj.
upan rasad.
KVALITETAN RASAD kod ranog

paradajza treba da je visine oko 30cm, kod
srednje ranog do 25cm, sa stablom debljine
oko 1cm, krupnim, tamno zelenim listovima
i obrazovanim prvim cvetovima.
40
Pravilno odnegovan rasad
Vreme setve, pikiranja, rasaivanja i berbe paradajza u zavisnosti od naina proizvodnje

Planirana
proizvodnja
Tip
proizvodnje
Nain proizvodnje
rasada
Vreme
setve
Vreme
pikiranja
Vreme
rasadjivanja
Berba
U plasteniku bez
dopunskog
zagrevanja
Rana
prolena
Topla leja
10.01-05.02.
10.02-0.02.
25.3-10.04
20.05-20.07
Kasna
jesenja
Hladna leja
25.05-10.06
20.06-05.07
20.07-05.08
15.9-30.10
U plasteniku sa
dopunskim
zagrevanjem
Rana
prolena
Topla leja
10.12-05.01
10.01-10.02
20.02-20.03
1.05-15.07
Kasna
jesenja
Hladna leja
01.06-10.06
01.07-10.07
01.08-10.08
15.09-30.11
Otvoreno
polje
Rana
Mlaka leja
01.03-15.03
01.04-15.04
01.05-15.05
01.07-15.09
Kasna
Hladna leja
01.05-10.05
01.06-10.06
01.07-10.07
15.08-10.10
Termogen za dopunsko zagrevanje

vazduha u zatvorenom objektu

41
POTREBNI USLOVI PRI PROIZVODNJI RASADA

Temperaturni uslovi za proizvodnju rasada paradajza i zalivanje
Duina nicanja
u danima
6-8
Temperatura vazduha [OC]
Do
nicanja
oko 20
5-7 dana posle nicanja
Posle toga do kaljenja
dan
no
sunano
oblano
no
12-15
8-10
20-22
16-18
12-14
Temperatura zemljita [OC]

Posle setve
22-25
Prvih 14 dana
Zalivanje
Posle 14 dana
dan
no
dan
no
oko 20
15
oko 20
oko 13
Broj
l/m2
4-5
15-20
Tepih i kabl greja

42
Relativna vlanost vazduha treba da je u optimalnim granicama

to je oko 65%.
Higrometar
Supstrati i smee u koje se seje seme i gaji rasad treba da

su sterilisani i da ne sadre patogene i tetoine.
Dezinfekciju manje koliine supstrata najbolje je obaviti
pomou bureta sa vodenom parom ili pak nekim
dozvoljenim hemijskim sredstvom.

43
Proces fotosinteze se najbolje odvija uz

svetlo crvenog spektra (600-680nm) i
plavog spektra (380-480nm) koje
emituju sijalice za proizvodnju u
hortikulturi (MH, HPS, LED...).
MH (metalhalogene,metalhalidne)
sijalice Philips HPI-T emituju plavo/beli
spektar-vegetativni rast biljke.
HPS natrijumove ( Agro i Green Power )
emituju svetlo iz crvenog spektra i
podsticu cvetanje ili zametanje plodova.
Plavi spektar svetla omogudava dobar
rast i ravilno grananje biljke. Crveni
spektar
svetla
pojaava
proces
fotosinteze, pomae u germinaciji
semena, pojaava pigmentaciju i izaziva i
pomae cvetanje.
VANO
Tokom zimskih meseci loa osvetljenost se ne
moe nadoknaditi duim trajanjem rasadnog
. Moravevi
perioda!
Potrebna jaina svetla za fotosintezu je

oko 80W/m2 sto znai u praksi da je
sijalica 400W dovoljna za oko 6m2
povrine (sijalica 600w za oko 9m2).
Pri proizvodnji rasada u zimskim mesecima (decembarfebruar) intenzitet svetlosti je jako nizak (6000-8000 luxa), a duina dana kratka (7-8 asova).
Faza berbe paradajza. Optimum intenziteta (30000 lux) i
duine osvetljenja (14-16 h) treba obezbediti dopunskim
osvetljenjem.
DOPUNSKO OSVETLJENJE
Dopunsko osvetljavanje biljaka ubrzava
zrenje plodova i poveava ukupni prinos.
Paradajz. Ukoliko se paradajz gaji u loim svetlosnim uslovima (zima), potrebno je u tom periodu redukovati formirane
cvetne grane i na taj nain prebroditi nastalu situaciju u proizvodnju. Ovo se posebno odnosi na zimsku proizvodnju
paradajza bez dopunskog osvetljenja.
. Moravevi
Luksmetar
RAST I RAZVIE PARADAJZA

Faza i opis
Trajanje (dana posle

nicanja)
Nicanje (pojava kotiledona)
3-4
Prvi pravi list
3-5
Obrazovanje pupoljaka
20-35
Poetak cvetanja
50-75
II cvast se javlja posle prve za

oko 10-15 dana, a kasnije
cvasti se javljaju na svakih 7
dana (staklenici-grejani).
Trajanje (dana posle

cvetanja
Poetak obrazovanja plodova
5-10
Sazrevanje
40-50
46
ETAPE ORGANOGENEZE
Etape ogranogeneze zavise pre svega od uslova gajenja.
Znaaj
Etapa
Faza rasta
Seme i klijanje
II
Nicanje 3 do 4 prava lista
Od uslova u ovoj etapi zavisi broj formiranih listova do 1. cvasti.

Manji broj listova biljka ranostasnija.
III
Faza 3-4 lista
Traje 1-3 dana i u njoj poinje obrazovanje generativnih organa.

Biljka izrazito osetljiva na nedostatak vlage.
IV
Faza oko 4 lista
U njoj se obrazuju gen. organi i diferencira se broj cvetova na cv.

grani. Nastupa oko 25 dana posle nicanja.
4-7 listova (oko 50 dana

vegetacije)
Formiranje cveta (C, K, A,G). Traje oko 20 dana. Nastaje i

formiranje druge cvasti . Biljci obezbediti hranu (P, K, Me)
VI
Biljka stara oko 60 dana

(pred rasaivanje)
Makro i mikro sporogeneza (formiranje polena i semenskih

komora). Do ove etape najvie rastu listovi.
VII
VI i VII etapa traju oko 3-5

dana.
Raste cvet, posebno krunini listii.Bri rast stabla.
VIII
70-90 dana vegetacije
Raste cvetna osa i pupoljci postaju vidljivi. Krunini listii i

pranici dobijaju utu boju. Rani paradajz se u ovoj fazi najee
rasauje.
IX
70-90 dana vegetacije
Masovno cvetanje i opolodnja cvetova 1. cvasti.
Oplodnja
XI
Obrazovanje klice
XII
Sazrevanje
47
Ove tri etape (X, XI, XII) traju 40-50 dana.
Proizvodnja rasada u leji

U zimskim mesecima proizvodnja se obavlja u toploj, u prolee u mlakoj, leti u hladnoj leji
Kod nas se najee koriste jednostrane (obine)u odnosu na dvostrane (holanski tip) tople leje. Jednostrane
mogu biti nadzemne i ukopane.
Klasina leja je pokrivena prozorskim oknima, mada se moe pokriti i plastikom
Za zagrevanje leje koristi se sve stajnjak (najbolje konjski, najee govei) sabijen sa maksimalno
65kg tereta ili kod savremenih leja razni elektrini grejai.
Zemljino ubrevita smea koja pokriva stajnjak i u koju se seje seme priprema se najee od nezaraene
batenske zemlje, zgorelog stajnjaka i peska ili treseta (2:2:1). Mogu se koristiti i gotovi supstrati. Debljina
supstrata za setvu se kree od 15 do 25cm.
Seme se seje u markirane redove runo ili mainski
Setvena norma je 6-8g/m2 sa pikiranjem (rana) i 1-1,5g/m2 bez pikiranja rasada (kasna proizvodnja)
Pikiranje se obavlja u leju na 10x10 ili 12x12cm ili u saksije (rana proizvodnja), dok za srednje ranu njivsku
proizvodnju pikiranje se vri na razmak 6x6cm.
Potrebne koliine sveeg stajnjaka
Tip tople leje
Ukopane (ruski tip)
Nadzemne (pariski tip)
Vreme pripreme leje
Debljina sloja
stajnjaka [cm]
Koliina stajnjaka
kg
m3
decembar-januar
50-70
500-700
0,9-1,3
februar
40-50
400-500
0,7-0,9
mart
30-40
300-400
0,5-0,7
decembar-januar
50-70
800-1000
1,5-1,9
februar
40-50
600-800
1,2-1,5
mart
20-30
300-500
0,6-0,9
Savremena topla leja
48
Kontejnerska proizvodnja rasada

U objektima sa grejanjem ili za kasnu jesenju proizvodnju rasad paradajza se poslednjih
godina sve vie seje u kontejnere
Koriste se kontejneri od stiropora ili plastike sa razliitim prenikom otvora (3-4cm)
Zbog malih zapremina otvora supstrat kojim se kontejneri pune mora biti fine strukture i
odgovarajue plodnosti
Rani i srednje kasni rasad se seje u kontejnere sa manjim otvorima i kasnije pikira, dok
se za kasnu jesenju proizvodnju setva moe vriti u kontejnere sa veim otvorima i rasad se
proizvodi bez pikiranja
Pikiranje se obavlja u saksije prenika 10-12cm
Specijalnim izbijaima pred pikiranje biljice se vade iz otvora uz minimalno oteenje
korena
Na ovaj nain se proizvodi rasad zatienog korenovog sistema

Kontejneri od stiropora
Izbijai kontejnerskog rasada
49
Proizvodnja rasada u saksijama i tresetnim kockama

Koriste se saksije od plastike, keramike, papira, treseta (Jiffy pot) prenika 10-12cm
Slue da se u njih pikira rasad, ali u ranoj zimsko prolenoj proizvodnji proizvodi se i rasad bez
pikiranja. U te svrhe najee se koriste Jiffy saksije koje su izgraene od specijalnog,
obogaenog treseta koji omoguava sadnju rasada sa saksijom u zemlju. Korenov sistem je na ovaj
nain maksimalno sauvan, a ranostasnost potencirana.
Za najraniju proizvodnju koriste se saksije vee zapremine
Kod proizvodnje u zimskim mesecima nedostatak svetlosti se moe ublaiti postavljanjem manjeg
broja saksija i kocki po m2
Plastina saksija
Runo pravljenje kocki
Najee se koriste tresetne kocke

dimenzije 10x10cm
Kocke se prave mainski od
odgovarajue tresetne smee
Od 1m3 smee dobije se oko 900
kocki
U tresetne kocke se rasad paradajza
pikira iz leje ili kontejnera
Formirane kocke se postavljaju u
objekat za proizvodnju (staklenik,
plastenik...) na stolove ili na tlo
presvueno plastinom folijom
Jiffy saksije
50

51
SETVA RASADA
Za setvu treba koristiti deklarisano i kvalitetno seme.
1 gram semena sadri 260 do 350 semenki
Seme klijavost zadrava 4-6 godina
Minimalna temperatura klijanja je 9 oC
Na optimalnoj temperaturi za klijanje od 25oC
paradajz nie za 6-8 dana
Setva u leju i kontejnere moe se obaviti runo ili
mainski
Kako obezbediti zdrav semenski i sadni
materijal?
Seme/rasad se nabavlja od poznatog i pouzdanog
dobavljaa. Pored toga nabavlja se seme poznatih i u
praksi proverenih sorti ili hibrida.
Izabrati hibrid koji e u vaim specifinim
uslovima i sistemu gajenja dati najbolji rezultat.
Svake godine na manjoj povrini testirajte nekoliko
hibrida
Dobar hibrid bez optimalne tehnologije
proizvodnje, moe da izneveri vaa oekivanja
Runa setva paradajza u

plastine kontejnere

52
Sto za automatsku setvu kontejnera
Pikiranje
Mera kojom se regulie i omoguava odgovarajui vegetacioni
prostor za normalan i nesmetan rast i razvoj biljaka
Faza razvijenih kotiledonih listia i zaetaka prvih pravih
listova je period kada treba izvriti pikiranje rasada
Pikiranje se vri u leju, saksije ili kocke
Pre pikiranja rasad treba zaliti (posebno proizveden u leji),
lagano vaditi iz supstrata sa dosta zemlje kako bi se korenov
sistem to manje otetio
Pikiranje u leji se izvodi pod prst ili malom sadiljkom.
Zemlja se malo sabije i zalije.
Posle pikiranja vlanost vazduha se poveava na 90%, a
temperatura vazduha se sputa na 16-18oC
Pikiranje rasada paradajza
Kaljenje rasada
Rasad se pre rasaivanja postepeno privikava na nove
ivotne uslove pod kojima e nastaviti rast i razvie. Ova
mera je posebno znaajna kod proizvodnje rasada za
otvoreno polje ili u objektu bez grejanja.
Kaljenje poinje 2 nedelje pred rasaivanje postepenim, pa
zatim sve jaim provetravanjem i sniavanjem temperature
supstrata i vazduha. Prihranjivanje kalijumovim ubrivima
pojaae otpornost na nepovoljne uslove, posebno niske
temperature.
Dobro okaljen i odnegovan rasad presauje se na stalno
mesto gde e se lako prilagoditi novonastalim ivotnim
uslovima.
Rasad je kvalitetniji ako je

razmak pikiranja vei
53
Pikiran rasad u saksiju

54
Pikiran rasad u leju
Nega rasada
Provetravanjem odravati temperaturu u optimalnim granicama
Zalivanje vriti obilnije i ree, kako bi voda stigla do donjeg dela supstrata
Ukoliko se leje u toku noi pokrivaju asurama potrebno ih je pre izlaska sunca skinuti
Prihranjivanje (proizvodnja u leji) se obavlja sa 10 litara vode/m2 leje u kojoj je rastvoreno 20-30 g NPK 15:15:15 ukoliko
je rasad primetno slab i svetlozelen. Posle prihranjivanja leju dobro zaliti da se ne zadre ostaci ubriva na liu.
Prihranjivanje preko lista (folijarno) se moe obavljati tenim ubrivima na svakih 10-14 dana.
Gotovi supstrati pri kontejnerskoj i saksijskoj proizvodnji treba da sadre hraniva do kraja rasadniarskog perioda.
55
Zatitu od bolesti i tetoina vriti preventivno
Pri proizvodnji u leji korovi se suzbijaju plevljenjem
Nursery
production
Containers
Soil blocks
Pots
Transplant to pots
Poor drainage pots
Equipment disinfection
2.
Equipment disinfection
Nutrient deficiencies
100g/ha
ROOTSTOCKS
Maxifort, Beaufort , Vigomax (De Ruiter Seeds), Arnold (SG)
Licopersicon esculentum var. cerasiformae (trenjoliki paradajz)
Licopersicon esculentum var. pruniformae (ljivoliki paradajz)
Licopersicon esculentum var. pyriformae (krukoliki paradajz)
63
Kalemljenje
Kalemljenjem paradajza na posebno selekcionisane podloge dobija se:
snaan korenov sistem, otporniji na bolesti i tetoine,
laka proizvodnja zdravstveno bezbedne hrane,
povean prinos i ujednaen kvalitet plodova.
Ovu skuplju proizvodnju opravdava kvalitet koji ima cenu.
PODLOGE ZA KALEMLJENJE PARADAJZA

Maxifort, Beaufort , Vigomax (De Ruiter Seeds), Arnold (SG)
Licopersicon esculentum var. cerasiformae (trenjoliki paradajz),
Licopersicon esculentum var. pruniformae (ljivoliki paradajz)
Licopersicon esculentum var. pyriformae (krukoliki paradajz)

64
2
1

65
Rasaivanje paradajza u stakleniku

Rasaivanje
Za rasaivanje paradajza temperatura zemljita treba da bude 15-16 oC
Sadnju je najbolje obavljati po oblanom vremenu, u veernjim ili jutarnjim asovima
Zemljite za sadnju treba dobro pripremiti (10-15 dana pre sadnje), da bi se zemlja do sadnje slegla
Gustina sadnje moe biti manja ili vea, u zavisnosti od sorte/hibrida, sistema gajenja, plodnosti zemljita, ranostasnosti
Prilikom utvrivanja gustine, najbolje je potovati preporuke proizvoaa za tu sortu/hibrid. U nas se paradajz najee
sadi na razmak 80 x 30-40 cm ili u dvostruke redove sa razmakom u leji 50-60x40-50cm i rastojanjem izmeu centra leja
150-200cm
Za ranu prolenu i kasnu jesenju proizvodnju u plastenicima i staklenicima preporuuju se maksimalne gustine useva od
25000 biljaka/ha
Prerastao rasad se sadi vertikalno uz dodatno polaganje u zemlju, neto iznad kotiledonih listova
Rasad u saksijama i kontejnerima vadi se sa celim busenom zemlje i tako sadi. Rasad u hranljivim kockama i difi
saksijama sadi se direktno. Tako se koren ne oteuje i u razvoju biljke ne dolazi do zastoja
66
Za pravilnu sadnju treba obezbediti vrstu vezu korena i zemlje
Zalivanje izvriti odmah nakon sadnje
Polaganje paradajza prilikom sadnje

67
Nastiranje zemljita (maliranje)

Popravlja zemljite (strukturu, plodnost), ublaava isparavanje vode, zagreva zemljite, gui korove i
postie refleksiju (odbijanje) svetlosti i dr. To se pozitivno odraava na stanje useva, prinos i kvalitet
proizvoda.
Kvalitetno postavljena folija (runo ili mehanizovano) mora biti dobro zategnuta i snano privrdena
(slojem zemlje).

68
Mal folije
Bele mal folije poveavaju koliinu difuzne svetlosti (dobre za zimsku proizvodnju), crvene folije utiu na
ranostasnost, dok se ute koriste za proizvodnju na otvorenom polju (smanjuju tete od insekata)
Kako bi se izbegla greka u proizvodnji paradajza i utedeo novac, pri odabiru prave folije treba konsultovati
struno lice.
Razmak
Izmeu redova (cm)
U redu (cm)
30
35
40
45
50
70
476
408
357
317
285
80
416
357
312
278
250
90
370
317
277
247
222
100
333
286
250
222
200
Broj biljaka na 100m2 u zavisnosti od

eme rasaivanja
ute mal folije se koriste u

integralnoj zatiti od biljnih vai.

69

70
Obrada zemljita u toku vegetacije
Mere nege
Posle kie ili navodnjavanja razbiti pokoricu okopavanjem ili

kultivacijom (proizvodnja na otvorenom polju bez mal folije)
Provetravanje u zatienom prostoru
Osnovni nain odravanja optimalne temperature i vlanosti vaduha.
Plastenici sa krovnim otvaranjem (minimum 20%) su mnogo bolje
reenje u naim klimatskim uslovima od plastenika sa bonim
otvaranjem.
Prihranjivanje
U savremenim sistemima gajenja paradajza (pre svega u zatienom
prostoru) mineralna ubriva se dodaju preko sistema za
navodnjavanje (fertigacija). U odreenim fazama razvoja biljke
zahtevaju neka hraniva u veoj ili manjoj meri. Treba znati da
Posle rasaivanja u periodu od 8 do10 dana treba koristiti
formulacije N (azota), P (fosfora), K (kalijuma) u odnosu 1:2:1
(istaknut fosfor)
U periodu intenzivnog vegetativnog porasta do momenta cvetanja
(3-4 nedelje) koristitti formulacije NPK u odnosu 1:1:1
Od zametanja do prve berbe (4-5 nedelja) odnos NPK hraniva treba
da je 2:1:3, tj. forsira se kalijum
Od prve do poslednje berbe odnos NPK je 2:1:4, gde je kalijum jo
prisutniji
Sva uvozna vodotopiva ubriva imaju odgovarajue formulacije sa
mikroelementima, te stoga pored NPK i mikroelemenata posebno u
drugoj polovini vegetacije dodatno treba dodati kalcijum i
magnezijum i to prema uputstvu strunog lica.
Venturi sistem za fertigaciju
71
Navodnjavanje
Kap po kap
Odreivanje zalivnih normi i intervala izmeu zalivanja je vrlo vaan momenat

u proizvodnji. Izvodi se najee:
vizuelnom metodom (nije pouzdana)
sistemom dva i vie tenziometara (zadovoljavajua metoda)
elektrinim senzorima (najbolji, ali i najskuplji metod)
Vrednosti na tenziometru od 0,35 do 0,50 bara ukazuju da je potrebno krenuti
sa zalivanjem. Zalivanje se prekida kada skala na tenziometru doe na 0,1 bar.
Najbolje je postaviti tenziometre na 20, 40 i 60cm dubine.
Na nedostatak vlage u zemljitu paradajz je najosetljiviji u fazi:
- posle rasaivanja
- cvetanja i plodonoenja
U fazi kaljenja rasada, kao i posle rasaivanja treba privremeno zasuiti biljke, a
kasnije u fazi intenzivnog porasta intenzivirati navodnjavanje.
U gajenju biljaka van zemljita (soilless) vlanost supstrata za gajenje
je veoma znaajna za proces proizvodnje. Potrebno je odrediti
optimalnu granicu vlanosti zemljita i maksimalna odstupanja od nje.
Npr. Optimalna vlanost supstrata pri gajenju paradajza je oko 71%.
Za vegetativni porast donja granica je manja za 10-12%, dok je za
generativni porast granica manja od optimalne za 6-8%.
Posebnu panju treba obratiti na kvalitet vode za navodnjavanje (EC,
TDK, tvrdoa...).
Na zemljitu
U zemljitu (subirigacija)
TENZIOMETAR.
Sigurniji metod
odreivanja momenta
zalivanja

72
Paradajz u grodanu sa ubodnim
kapljaem
Navodnjavanje

73
Specifine mere nege

Postavljenje oslonca i vezivanje
Formiranje uzgojnog oblika.
Poveanjem broja grozdova po biljci poveava se ukupan, ali smanjuje rani prinos i
pogorava njegov kvalitet. Zavisno od cilja proizvodnje, formira se i odgovarajui
uzgojni oblik biljke. Zbog toga se u ranoj proizvodnji paradajz gaji na jedno, ree na dva
stabla.
Ukoliko se gaji na dva stabla ostavlja se prva bona grana. Ostali boni izdanci (zaperci)
se odstranjuju (pinciraju) u ranoj fazi, do maksimalne duine 5cm.Pinciranje je najbolje
obaviti otrim noem ili makazama ukoliko su boni izdanci preko 10cm.
Ako se paradajz gaji na jedno stablo, onda se kod ranih sorti vrh glavnog stabla zakida
iznad etvrte ili este cvetne grane, a kod kasnih sorti krupnih plodova iznad este do
osme cvasti. Iznad poslednje cvasti ostavlja se maksimalan broj listova.
Zakidanje zaperaka
Donji listovi se skidaju ispod

cvetne grane u kojoj zapoinje
zrenje

74
Postavljanje oslonca (visoke sorte)

75

76
Tipovi zemljita (medija)

Prirodni medij (zemljite)
Mediji bez zemlje (soilles, hydroponic): (sa
ili bez komposta)
Perlit
Vulkanski kamen
Kokosova vlakna (Cocopeat)
Kamena vuna (Rockwool)
Kokosova vlakna

78
Vulkanski kamen
Treset + perlit
Rockwool

81

82
Vezivanje (vertikalni uzgoj)

Prednosti
Bolji kvalitet plodova
Vei prinosi
Smanjen uticaj bolesti i tetoina
Mane
Radna snaga
Snana konstrukcija
Runa berba
Oprema za vezivanje biljaka paradajza
Staklenika proizvodnja (oslonac je kanap)

90
Pinciranje (zakidanje zaperaka)

Zaperke treba runo ukloniti odmah po njihovom formiranju (dok nedostignu 5cm duine), jer se
biljka manje iznuruje i nastali ooljci bre zarastaju (mesto kroz koje ulaze patogeni).
Due, prerasle zapreke uklanjati iskljuivo makazama.

91
Nodus
PINCIRANJE
Nodus
Boni izdanak
liska
Boni izdanak
LIST
Nodus
92
Uklanjanje starih listova

93
Oplodnja paradajza
Na otvorenom polju oplodnju paradajza pomau vetar i insekti. U plastenicima i staklenicima njihovo
delovanje je smanjeno te se javlja problem nedovoljne oplodnje cvetova i smanjen prinos. Zbog toga
moramo pomoi oplodnju i to na sledee naine po vanosti:
Vetakim konicama sa bumbarima
Elektrinim zujalicama
Protresanjem nosee konstrukcije (ice)
Ventilatorima
Primena hormonskih preparata pri oplodnji paradajza nije dozvoljena i posledica je proizvodnje u
loim plastenicima bez grejanja, gde gore navedeni naini pomoi oplodnje ne daju dobre rezultate.

94
Kontrola aktivnosti bumbara i kvaliteta polinacije
Znak posete bumbara, ujedi
PODRKA CVETNIM GRANAMA

U proizvodnji paradajza u zatidenom prostoru (grejani objekti) prve cvetne grane (do pete) imaju
skolonost ka savijanju i pucanju usled teine plodova na njoj. Da bi spreili tu pojavu koja znatno
redukuje rani prinos paradajza na formirane cvetne grane (posle oploenja) postavljaju se plastini
drai kao podrka toj cvetnoj grani. U kasnijoj fazi plodonoenja elastinost cvetne grane je bolja,
cena ploda paradajza je nia pa se ova mere i ne sprovodi.
Loa ishrana biljaka tokom plodonoenja moe dovesti
do toga da ova pojava bude masovna tokom cele
proizvodnje. Reenje nije u stavljanju ove podrke
ved u iznalaenju optimalne, odgovarajude i
izbalansirane ishrane useva.

96

97
Provetravanje u zatienom
prostoru
Osnovni
nain
odravanja
optimalne
temperature i vlanosti vazduha. Plastenici sa
krovnim otvaranjem (minimum 20% krovne
povrine) su mnogo bolje reenje u naim
klimatskim uslovima od plastenika sa bonim
otvaranjem.
Neadekvatno provetravanje ima za posledicu
pojaan intenzitet pojave bolesti.
Otvore na plastenicima i staklenicima (vrata i prozori) treba zatititi antiinsekt mreama.

PANJA: Ove mree smanjuju provetravanje objekta i na taj nain loe utiu na
98
mikroklimatske uslove u njemu (poveana pojava bolesti). Ovo treba uzeti u obzir prilikom
naruivanja gajilita!
Srednje dnevno globalno sunevo zraenje (Rg. (MJm2/dan)
Stanica
Jan Feb Mart April Maj Jun
R. anevi
4,7 7,8
4,9 7,7
12
12
16,6
16,6
Jul
Avg Sept Okt
Nov
21,1 23,6 24
21,2 15,4 10,1 5,6
20
23,3 23,7 20,9 14,8 10,1 5,7
De
c
4,1
4,3
Svetlost
Biljka paradajza trai dosta svetlosti jaeg intenziteta. Najmanja duina dana za cvetanje i zametanje plodova iznosi 9-10
asova dnevno, a jaina osvetljenosti za istu fazu je minimalno 10.000 luksa (optimum 30.000 luksa). U naim uslovima
svetlost nije limitirajui faktor od aprila do oktobra meseca. U ostalim mesecima problem nedostatka svetlosti moe se
ublaiti dopunskim (vetakim) osvetljenjem.
Pri oblanom vremenu, bez obzira na toplotu, paradajz sporo raste, slabo se razvija, stablo mu se izduuje, a cvetovi
opadaju. Kvalitet ploda paradajza dobijenog u nepovoljnim svetlosnim uslovima je lo. Plod sadri manje vitamina C,
kiselina i eera.
Pri celosezonskoj proizvodnji paradajza u staklenicima bez dodatnog osvetljenja (rasaivanje rasada krajem decembra
meseca) gustina biljaka se tokom proizvodnje poveava (ostavljanjem bonih grana na pojedinim biljkama) kako se svetlosni
99 Tako se
uslovi poboljavaju. Najee, u naim uslovima, broj biljaka se uveava dva puta tokom godine i to u aprilu i maju.
od npr. poetnih 2,2 biljke/m2 stie do 2,5 biljaka (poveanje 10-15%).
ISHRANA PARADAJZA
ANALIZA ZEMLJITA (hemijska) je obavezna mera pre odluke
ime, kako i u kojoj dozi izvriti ubrenje!
Ukoliko se mineralna hraniva dodaju i fertigacijom potrebno je
uraditi detaljnu hemijsku analizu zemljita!

100
Djubrenje (ishrana)
Cilj je da se ubrivo ne baca, ve
da zemljitu damo ono to mu je i u
koliini i u kvalitetu potrebno.
Uzrok
Nepravilno
ubrenje
Simptom
Preterano bujanje biljaka, kasnije cvetanje
Viak azota
i sazrevanje, kao i opadanje cvetova
Slab razvoj biljke, smanjenje prinosa i
Manjak azota
pogoranje kvaliteta ploda
Manjak kalijuma i
Opadanje plodova neposredno pred zrenje
fosfora
i produavanje vegetacije
Biljke su osetljivije na bolesti, kolebanja
temperatura, loe uslove gajenja. Zaraene
Poveanje kiselosti (pH)
biljke bre propadaju, tee se tite to
dovodi direktno i do smanjenja prinosa.
101
KLASINA (OSNOVNA) HEMIJSKA ANALIZA ZEMLJITA
PRIMER 1
Dubina (cm)
N (%)
P2O5
mg/100g
K2O
mg/100 g
Humus
(%)
CaCO3 (%)
pH
KCl
pH
H2O
0-30
0.466
33
40
3.31
0.22
5.31
6.28
Dubina (cm)
N (%)
P2O5
mg/100g
K2O
mg/100 g
Humus
(%)
CaCO3 (%)
pH
KCl
pH
H2O
0-30
0.184
55
3.68
0.17
4.77
5.72
PRIMER 2
Daje nam samo orjentaciju u ishrani biljaka
Slue za normiranje osnovnog ubrenja
Za adekvatnu prihranu preko sistema za navodnjavanje (fertigaciju) su

neupotrebljive
Za intenzivnu proizvodnju povra su nedovoljne

102
DETALJNA (AGRO) HEMIJSKA ANALIZA ZEMLJITA

Tabela 1. Osnovne hemijske analize
pH
CaCO3
H2O
nKCl
7,8
7,1
Humus
Uk. N
7,7
3,8
0,217
Pristupani N [ppm]
C/N
10:1
NH4+
NO3-
Ukupno
P2O5
K2O
3,35
20
23,35
45
24
Tabela 2. Pristupani Ca, Mg i mikroelementi

Ca
Mg
mg/100g
1760
45
Ca/Mg
Fe
Mn
m.e./100g
24,5:1
Tabela 3. Soli rastvorljive u vodi

Zn
Cu
0,7
1,16
Soli
EC25 (s.pasta)
mS/cm
0,06
0,177
mg/kg
6,48
3,35
Pristupani , Al
metoda
[mg/100g]
0,42
P2O5
K2O
ppm
17
Ovakva analiza daje potpuniji uvid u hemijski kvalitet

zemljita!
103
Neki antagonistiki parovi elemenata ishrane

NH4 - K
- B
Mn - Mo
Zn - Fe
NH4 - Ca
- Fe
Mn - Zn
Ni - Fe
NH4 - Mg
- Zn
Cu - Mn
Cr - Fe
- Mg
- Al
Cu - Fe
Co - Fe
- Ca
Mn - Mg
Cu - Mo
SO4 - Mo
- Na
Mn - Fe
Cu - Zn
Bergman, 1983.

104
Azot
Fosfor
Kalijum
Sumpor
Kalcijum
Magnezijum
Gvoe
Mangan
Bor
Bakar i Zink
Molibden
4,0
4,5
5,0
5,5
6,0
6,5
7,0
7,5
8,0
8,5
9,0
9,5
Pristupanost hranljivih elemenata zavisi od pH

pH van optimuma

Nepristupana
hrana 105
10,0
ODREIVANJE KOLIINE HRANIVA PREKO

PLANIRANOG PRINOSA
Iznoenje NPK (kg) po ostvarenom prinosu paradajza
Hranivo/Prinos
10 tona
25-30
P2O5
7-10
K2O
35-40

106
Vizuelna dijagnoza nedostatka hraniva

1. Doneti odluku da li je simptom nastao usled
bolesti ili nedostatka nekog elementa?
2. Da li se simptomi nalaze na mlaem ili
starijem liu?
3. Da li su simptomi hlorotine pege ili
nekroze?
Pokretljivost elemenata u biljci
Pokretljivi elementi:
N, P, K, Mg, Cl, Mn
Slabo pokretni
Ca, S, Fe, Cu, Zn, B, Mo

107
Principi vizuelne dijagnoze, Marschner, 1995
Stara i zrela
liska
Mlada liska
Stara i zrela
liska
Deo biljke
Dominantan simptom
Nedostatak
Uniformna
Intervenalna i u vidu pega
Hloroza
Vrni i rubni pale
N/S/Mg/Mn/
K
Nekroza
Hloroza
Intervenalna
Mg / Mn /
Uniformna
Fe / S /
Intervenalna i u vidu pega
Zn / Mn
Nekroza-Hloroza
Deformacije
Nekroza
Ca, B, Cu
Mo/Zn, B/
Takaste pege, vrni i rubni pale

Hloroza i nekroza
Suviak
Mn/B/soli/o
te. od
prskanja/
Toksinost
108
Simptomi nedostatka pojedinih hranljivih elemenata

Azot. Rastenje biljaka je smanjeno. Listovi su
sitniji. Znaci nedostatka se prvo primeuju na
starijim listovima, oni postaju svetlozeleni, kasnije
svetlouti.
Fosfor. Prvi vidljivi znak je usporen rast. U
poetku stariji listovi imaju tamnozelenu boju,
kasnije dobijaju crvenkastoljubiastu ili
tamnopurpurnu boju. U kasnijim fazama mogu se
pojaviti nekrotine pege, a listovi se sue i
opadaju.
Kalijum. Na obodu liski javlja se hloroza sa
nekrotinim pegama.
Magnezijum. Prouzrokuje pojavu utice na
starijem liu pri emu je samo lisno tkivo du
glavnih nerava zeleno.
Gvoe. Listovi postaju hlorotini, a nervatura
lista ima braonkastu boju.
Bor. Manifestuju se pojavom utih pega na
listovima ogranienih okolnim lisnim nervima.
Ivice liske se uvijaju, a vrh nekrotira i propada.
Mangan. Izaziva hlorozu vrnog lia, zelena
boja se zadrava samo oko najfinijih nerava.
Obolele liske su istanjene.
Mg

109
Fe
Ca
110

111
Zn
112
MONITORING AZOTA
Viak AZOTNIH hraniva prouzrokuje
prorastanje cvetne grane.

113
BERBA, UVANJE I PAKOVANJE

Za lokalno trite paradajz se bere u punoj biolokoj i fiziolokoj
zrelosti, kada postigne karakteristinu, najee crvenu boju ploda.
Zreli plodovi se uvaju 3-4 nedelje na temperaturama 15-20oC, pri

RVV oko 85%
Za udaljena trita plodovi se beru znatno ranije, u vreme pojave
ruiaste boje na vrhu ploda.
Postoje hibridi (long shelf life) koji nose genetsku predispoziciju za
dugo uvanje i naknadno sazrevanje plodova. Ovi genotipovi imaju
vrste plodove i pogodni su za transport na vee udaljenosti.
Shelf life tipovi paradajza mogu se posle branja uvati nekoliko
nedelja u odgovarajuim uslovima (temperatura 10oC i RVV 80%)
Gajenje ovakvih hibrida posebno ima smisla ukoliko se paradajz gaji

u kasnoj plastenikoj proizvodnji bez dopunskog zagrevanja, kada se
plodovi moraju ubrati bez obzira to nisu fizioloki dostigli punu
crvenu boju, ukoliko preti opasnost od izmrzavanja. Ukoliko hoemo
da postignemo ujednaeno i bre sazrevanje plodova u skladite se
unose zreli plodovi (emituju etilen)
Na ovaj nain u mogunosti smo da iskoristimo usporeno
(prolongirano) sazrevanje plodova i sveu robu due imamo u ponudi
na tritu.
Prinosi se kreu od nekoliko kilograma do preko 50kg/m2, to zavisi
od naina gajenja, vremena i duine proizvodnje proizvodnje, hibrida
114
Radi stavljanja u promet paradajz se razvrstava u dve klase : Extra klasa i I klasa (I kategorija i II
kategorija). Bobica paradajza treba da je dovoljno razvijena, cela, zdrava i ista, bez prsistva stranog
mirisa.
Extra klasa
Plodovi su prenika 60-70mm i teine 150-220g. Plodovi su tipini za sortu po boji, obliku i
razvijenosti. Plod treba da je ujednaeno zreo, vrst, gladak i ravnomerno obojen bojom
karakteristinom za sortu. Tolerie se 3% plodova koji neispunjavaju uslove za ovu klasu, ali moraju
ispuniti uslove nie klase.
I (prva) klasa (I kategorija i II kategorija)

U I klasu I kategorije svrstavaju se plodovi paradajza prenika 50-60mm i teine 110-150g. U I klasu II
kategorije svrstavaju se plodovi paradajza prenika 40-50mm i teine 80-110g.
Paradajz prve klase (I i II kategorija) moraju biti od dobrih sorata, dovoljno razvijeni, bez zelenih
plodova, nedostataka i oteenja (od bolesti i tetoina).
115
Plodovi paradajza se pakuju u nove i iste srednje otvorene letvarice ili kartonske kutije.
OSNOVNA NAELA BERBE

(GOOD AGRICULTURAL PRACTICES- DOBRA POLJOPRIVREDNA PRAKSA)
Berba se obavlja u jutarnjim ili veernjim satima (suvi plodovi),
Higijena berbe mora biti na visokom nivou (toaleti, mesta za pranje ruku, rukavice...),
Plodove prilikom berbe treba obezbediti od mehanikih povreda,
Povreene i bolesne plodove ne meati sa dobrim plodovima,
Gajbice za berbu moraju biti nove i iste i prilikom berbe ne smeju doi u dodir sa zemljom,
Beru se samo plodovi prispeli za berbu, a optimalna zrelost odreena je namenom ploda
(prodaja, transport, uvanje).

116
Plastenici sa potpunim grejanjem

PRINOS: 25 to 40 kg /m2.
The yield of tomatoes in the greenhouse with full

heating (kg/m2)
12
10,00
10
8
6,30
5,10
6
4
2
0
2,40
0,00 0,00 0,00
5,50
4,90
2,80
0,00 0,00
9
8
7
6
5
4
3
2
1
0
The yield of tomatoes in the greenhouse with

partial heating (kg/m2)
8,10
5,00
5,40
4,80
2,30
1,30
0,00 0,00 0,00 0,00
PRINOS: 20 to 30 kg/m2.
Plastenici sa dopunskim grejanjem prolena proizvodnja
0,00 0,00
The yield of tomatoes in a high plastic tunnel

without heating (kg/m2)
6,20
6
4,80
4,00
2,70
3
2
1
0
1,30
0,00 0,00 0,00 0,00
1,30
0,00 0,00
Plastenici bez grejanja

PRINOS: 15 to 20 kg /m2.
Cena paradajza na Kvantakoj pijaci u Beogradu, EUR/kg

2,00
1,80
1,60
1,40
1,20
1,00
0,80
0,60
0,40
0,20
0,00
2011
2012
2013
Cena paradajza na Kvantakoj pijaci u Beogradu, EUR/kg

2,00
1,80
Winter
Spring
Sumer
1,60
1,40
1,20
1,00
0,80
0,60
0,40
0,20
0,00
2011
2012
2013
Autum

122

123
DOZREVANJE PLODOVA
Zelene plodove namenjene dozrevanju beremo kada dostignu odgovarajuu veliinu ili pred prve mrazeve.
Zdravi plodovi bez mehanikih oteenja se pakuju u plitke letvarice u jednom redu sa plodnom drkom
okrenutom na gore. U letvarice se izmeu zelenih plodova stavljaju i zreli plodovi (do 10%). Oni
produkuju etilen (gas) koji ubrzava sazrevanje zelenog paradajza. Optimalno dozrevanje je na temperaturi
od 20oC i relativnoj vlanosti vazduha od 90%. Umesto zrelih plodova kao izvor etilena moemo koristiti i
zrelo voe ili povre koje ga prirodno mnogo produkuje (banana, jabuka, kruka).
Na ovaj nain se moe produiti period prodaje zrelog paradajza i do 45 dana.
Dozrevanje paradajza tokom dve

nedelje na razliitim temperaturama
124
NEPARAZITSKE BOLESTI
TRULE VRHA PLODA PARADAJZA
Na vrhu ploda razvija se smea ili

crna pega. Osnovni uzrok
predstavlja nedostatak kacijuma u
periodu intenzivnog razvoja ploda.
Kolebanje vlanosti zemljita pri
visokim temperaturama i
prekomerna doza azota u toj fazi
jo vie pospeuju pojavu ovog
simptoma.

125
Oegotine od sunca
Jako sunevo zraenje dovodi do stvaranja oegotina na plodovima koji su mu direktno

izloeni. Izborom otpornijih (sa vie lisne mase) sorata i mreama za senenje mogu se izbei
vee tete.

126
DEFORMACIJE PLODOVA (MAIJE LICE)
Vrh ploda je naboran i pun oiljaka. Ako se tri nedelje posle cvetanja jave visoke ili niske
temperature (van optimuma) vei procenat plodova imae ovaj simptom.

127
PUKOTINE PLODA
Javljaju se u periodu obilnih padavina (ili navodnjavanja) i visokih temperatura, najee na
otvorenom polju, gde je teko kontrolisati vlanost zemljita.

128
NADUVANI (PRAZNI) PLODOVI
Niske ili visoke temperature, visoka relativna vlanost i prekomerne koliine azota
onemoguavaju normalnu oplodnju to utie na pojavu ovakvih plodova.

129
LOA OBOJENOST PLODA (ZELENA KRAGNA)

Zreli plod oko aice ima zelenu boju ili ta boja dobija uto bele nijanse (zelena kragna). Sorte su razliito
osetljive na ovu pojavu. Ona nastupa mnogo pre zrenja. Poremeena ishrana kalijumom i magnezijumom
moe pojaati lou obojenost ploda. Ova odsutnost boje moe da se javi na svim delovima ploda. Ovaj
fizioloki poremeaj moe se pomeati sa simptomima virusa ili pak sa oegotinama od sunca.

130
NAJNOVIJA TEHNOLOGIJA PRILAGOENA VRSTI

131

132

133

134
PREVENTIVNE MERE U SVAKOM MOMENTU

135
UTEDE NA SVAKOM KORAKU

136
UTEDE NA SVAKOM KORAKU
STROGA PLANSKA PROIZVODNJA

137
BOLESTI PARADAJZA
Gljivine bolesti rasada

(Pythium spp., Rhizoctonia solani,
Phytophtora spp., ...)
Pri proizvodnji paradajza iz rasada moe doi do
pojave velikih teta na klijancima i mladim biljaka.
Na prizemnom delu klijanca javljaju se vodenaste
pege. Tkivo se sui i propada. Obolele biljke se
tope i nestaju. Javlja se u oazama.
Osnovni razlozi pojave oboljenja su loi uslovi u
kojima se rasad proizvodi, pre svega visoka
vlanost supstrata i vaduha, visoka temperatura,
slaba osvetljenost i velika gustina useva.
Mere suzbijanja
Sterilizacija supstrata za setvu i pikiranje
Stvoriti optimalne uslove za biljku paradajza
Tretirati fungicidima kao to su Previcur,
Bakrocid, Blauvit, Dithane M-45, Cineb S-65...
Najvea osetljivost biljaka je u fazi od nicanja

do pikiranja

138
Plamenjaa (Phytophthora infestans)

Priinjava velike tete u proizvodnji paradajza. Obzirom da
se parazit pri povoljnim uslovima za razvie bolesti veoma
brzo iri unitavajui najvei deo lisne mase biljaka, gubici
prinosa i pogoranje kvaliteta proizvoda su veliki.
Simptomi
Simptomi se kod paradajza javljaju na svim nadzemnim
organima biljaka. Na listu su pege svetlozelene i vodenaste.
Ubrzo nakon pojave prvih simptoma obino ceo list bude
zahvaen nekrozom. Potpuna defolijacija i propadanje lista
lista se esto deava za 10-14 dana. Oboleli plodovi lako
opadaju. Prve zaraze se ostvaruju na donjim listovima odakle
se bolest veoma brzo iri na ostale delove biljaka. Prohladno
i vlano vreme pogoduje razvoju plamenjae.
Mere zatite
Pored gajenja manje osetljivih sorti/hibrida paradajza, skoro
redovno se moraju izvoditi i hemijske mere zatite.

Simptomi plamenjae na
listovima
Simptomi plamenjae na
plodovima
139
Crna pegavost (Alternaria solani)
Crna pegavost plodova
Usled suenja jae zaraenih listova, tete mogu biti

velike. Parazit napada i plodove biljaka, to moe u
znatnoj meri da pogora kvalitet proizvoda.
Simptomi
Ovaj parazit napada sve nadzemne organe paradajza,
Prvi simptomi bolesti se pojavljuju na donjim, najstarijim
listovima. Pege su na poetku sivomrke boje sa nekrozom
tkiva i sa karakteristinim zonama rasporeenim u vidu
koncentrinih krugova (kao godovi na preseku stabla
drveta). Na listu su pege najpre sitne, nepravilnog oblika.
Kasnije, one postaju manjevie okrugle, dostiu u
preniku 1-1,5 cm i esto su okruene hlorotinim
oreolima. Jae zahvaeni listovi poute i nekrotiraju.
Sasueno lie ostaje na stablu. Sline pege se obrazuju i
na plodovima. Pege na stablu su ovalnog oblika i znatno
su vee od onih na listovima i plodovima i zahvataju dublje
slojeve tkiva. Ukoliko pega prstenasto obuhvati stablo,
naroito prizemni deo kod mladih biljaka paradajza, dolazi
do uvenua. Prohladno i vlano vreme ne odgovara
razvoju bolesti.
Mere zatite
Upotreba zdravog semena paradajza ili rasada, zatim
dezinfekcija zemljita u lejama, pravilan plodored,
izbalansirano dubrenje, navodnjavanje i unitavanje
zaraenih ostataka biljaka, predstavljaju osnovne
preventivne mere zatite u suzbijanju ovog parazita.
Hemijske mere
Crna pegavost lista
140
Siva pegavost (Septoria lycopersici)

Simptomi
Ispoljavaju se u vidu brojnih sitnih okruglastih pega na
povrini lista. Pege su u sreditu sive a po ivici
zagasitomrke. U sredini pege jasno se zapaaju crne
take. esto dolazo do spajanja pega, jako zaraeno
lie najpre se uvija, zatim sui i opada. Prvi simtomi se
javljaju na donjem, starijem liu i ire na gore ka
vrnom delu biljke. Prve zaraze mogu nastati rano,
prilikom proizvodnje rasada.
VIano vreme sa estim kiama i srednje dnevnim
temperaturama izmeu 16 i 27 0C veoma pogoduje
brzom irenju parazita, kada biljke mogu da ostanu
skoro bez lisne mase, to jako nepovoljno utie na
prinos i kvalitet plodova.
Mere zatite
Sa merama zatite treba poeti jo tokom proizvodnje
rasada. Za setvu treba koristiti nezaraeno seme i sejati
ga u nezaraeni supstrat. Hemijska sredstva za
suzbijanje crne pegavosti deluju I na ovu bolest.
Siva pegavost

141
aava plesan lista (Fulvia Fulva, sin.

Cladosporium fulvium)
Ova bolest se uglavnom javlja na paradajzu u
plastenicima i staklenicima. U povoljnim
uslovima moe pruzrokovati vee tete
Simptomi
Oboljenje se ispoljava uglavnom na liu,
najpre na donjim delovima biljaka. Parazit se
retko javlja na cvetovima, plodu i stablu
paradajza. Na licu lista nastaju prvo
svetlozelene i utozelene pege sa nejasnim
rubovima. Kasnije zahvaeno tkivo nekrotira i
dobija mrku boju. U isto vreme sa donje
strane lista gljiva formira gustu, sivomrku
prevlaku. Usled poveanja povrine
zahvaene nekrozom lie se uvija, sui i
opada.
Mere zatite
Regulacija temperature, vlage i osvetljenja
predstavljaju preventivne mere u borbi sa
ovim parazitom.
Hemijska zatita

aava plesan (lice lista)
142
aava plesan (nalije lista)
Siva trule (Botrytis cinerea)

Siva trule se javlja na paradajzu u plastenicima i
staklenicima, retko u poljskim uslovima. Mestimino izaziva
vee ete.
Simptomi
Iako se siva trule moe sresti na rasadu, (gde izaziva
simtome topljenja rasada) ova bolest se uglavnom javlja
na raznim delovima odraslih biljaka. Zaraza se uoava na
ostacima zakinutih zaperaka na stablu, kruninim listiima
posle oplodnje cvetova, na peteljkama i tkivu zelenih
plodova. Posebno su tetne infekcije prizemnog dela stabla
ili na spojnom mestu peteljke i ploda. U uslovima visoke
vlanosti na mestima infekcije obrazuje se sivkasta
navlaka micelje od organa za razmnoavanje. Zaraeno
tkivo zahvata vlana trule i propada. Kao posledica
razvoja gljive na spojnom mestu ploda i peteljke dolazi do
razmekavanja tkiva i opadanja ploda.
Nie temperature i visoka vlanost vazduha pogoduju
razvoju ove bolesti.
Mere zatite
Plastenike podizati na ocednim mestima. Temperaturu u
zatienom prostoru odravati na nivou povoljnom za rast
razvoj paradajza. Adekvatnim zalivanjem biljaka i urednim
provetravanjem smanjiti vlanost vazduha u gajenom
usevu. Ostatke zaraenih biljaka iznositi iz zatienog
prostora i unitavati ih.
Siva trule

143
Bela trule (Sclerotinia sclerotiorum)

Nanosi tete pre svega u zatienom
prostoru u uslovima produenog hladnog
vremena i vee vlanosti zemljita.
Mere zatite su iste kao kod sive trulei.
Bela trule

144
Uvenue biljka
(Fusarium oxysporum Iycopersici, Verticillim spp.)
Ova bolest se uglavnom javlja u staklenicima i plastenicima i vee tete
izaziva na osetljivim sortama paradajza. Uvenue biljka izaziva
nekoliko parazitnih gljiva koje se odravaju u zaraenim biljnim
ostacima.
Simptomi
Oboljenje se moe uoiti na klijancima jo u toplim lejama posle
rasaivanja biljaka (hloroza, patuljast rast). Najvaniji simptomi
oboljenja javljaju se u vidu hloroze donjeg lica u vreme formiranja
plodova. Lie obolelih biljaka gubi turgor i svenjava u najtopljim
delovima dana, dok se nou, naroito posle zalivanja, delimino
oporavlja. Razvojem bolesti lie se sui i propada, a biljke venu i
uginjavaju. Zametnuti plodovi ostaju sitni i opadaju. Na poprenom ili
uzdunom preseku stabla moe se zapaziti tamnjenje sudovnih
snopia. Paraziti prodiru u koren a zatim u stablo, zapuavajui
sudovne elemente zbog ega dolazi do spreavanja protoka vode i
mineralnih materija u biljci.
Fuzariozno uvenue se intenzivnije javlja pri viim temperaturama na
kiselim i peskovitim zemljitima, dok verticilioza vee tete priinjava u
hladnjim uslovima.
Mere zatite
Ova bolest se teko suzbija hemijskim putem. Izbor otpornijih sorti
predstavlja jedinu sigurnu meru zatite. Pored toga plodored i
proizvodnja zadravog rasada su vane preventivne mere.
Fuzariozno uvenue
Verticilozno uvenue
145
B a k t e r i o z e
Mere zatite
Najbolji efekat postie se primenom preventivnih mera kao to
su plodored, uklanjanje ostataka obolelih biljaka, regulacija
temperature i vlanosti, upotreba zdravog semena.
Efikasna hemijska zatita je ograniena kada su u pitanju
bakterioze. Primena preparata na bazi bakra (Blauvit,
Bakrocid), moe umanjiti brzinu irenja ove bolesti
Crna pegavost lia i krastavost plodova paradajza

(Pseudomonas syringae pv. tomato)
Simptom na listu i plodu

Simptomi
Pseudomonas syringae pv. tomato
Ispoljavaju se na svim nadzemnim organima zaraenih biljaka. Prvi
simptomi uoavaju se na donjem liu u vidu sitnih tamnozelenih
pega, vlanog izgleda, oivienih hlorotinim (utim) oreolom. Tkivo u
okviru pega izumire dobijajui tamnomrku do crnu boju, po emu je
bolest i dobila ime. Usled pojave veeg broja pega, list uti i opada.
Tamne, vlane pege ispoljavaju se i na stablu i peteljkama lista i
ploda. Najkarakteristinije promene nastaju na mladim nesazrelim
plodovima. Na povrini ploda obrazuju se sitne sjajnocrne pege.
Okolno tkivo je neznatno ugnuto i pri zrenju umesto crvene dobija
utu boju. Spajanjem pega dolazi do zastoja u porastu okolnog tkiva i
deformacije ploda. Izvor infekcije je zaraeno seme i ostaci obolelih
146
biljaka. Temperatura od 17-250C i poveana vlanost su preduslovi
za pojavu.
Bakteriozna krastavost plodova paradajza (Xanthomonas campestris pv.

vesicatoria)
Tokom leta, moe doi do pojave masovne infekcije plodova i viestrukog
smanjenja prinosa.
Simptomi
Na listu se uoavaju male, vlane ili uljaste pege nepravilnog oblika.
Vremenom sredina pege dobija mrku, a periferni deo ljubiasto mrku boju.
Pege se ire i spajaju, a obolelo tkivo se lomi i ispada. Na stablu se mogu
zapaziti vlane, tamnozelene pege nepravilnog oblika, koje izazivaju
prstenovanje i suenje vrnog dela stabla. Najei simptomi su na
plodovima paradajza. Pege na nezrelim plodovima su u poetku vrlo sitne i
zelenkasto mrke. irenjem pega, obolelo tkivo postaje mrko, a u sredini se
uoavaju zrakaste pukotine. Nastale promene se nepravilno razvijaju
dobijajui karakteristian izgled krasta, po emu je bolest i dobila ime. Oboleli
plodovi se deformiu i gube trinu vrednost ili potpuno izumiru.
Bakteriozna uvelost i rak paradajza (Clavibacter michiganensis
subsp. michiganensis).
Ova bakterioza predstavlja ozbiljan problem. Moe oboleti paradajz u
plastenicima i na polju tokom celog vegetacionog perioda, pri emu
dolazi do izumiranja celih biljaka i pogoranja kvaliteta plodova.
Infekcija nastaje kroz prirodne otvore ili kroz povrede. Bakterija se iri
kapima kie, odeom, kao i izvoenjem raznih oparacija u plasteniku
pri emu ovek prenosi inokulum sa zaraenih na zdrave biljke.
Simptomi
Uvelost pojedinih granica i liski, a kasnije itave biljke, nastaje kao
posledica prisustva i irenja bakterije sprovodnim sistemom. Osim toga
moe se uoiti i pegavost lia, a jedan od karakteristinih simptoma
na plodu su i mrke pege sa beliastim oreolom. Po stablu granicama i
orekojih
Moravevi,
Poljoprivredni
peteljkama lista i ploda javljaju se pege uDrokviru
tkivo puca
pretvarajui se u rane.
Bakteriozna krastavost
plodova paradajza
147
Bakteriozna uvelost i rak paradajza
Virusi se lako ire izvoenjem brojnih agrotehnikih operacija,

naroito ako se u blizini nalazi izvori zaraze i ako postoji velika
migracija insekata
VIROZE
Virus mozaika duvana na paradajzu (Tobacco mosaic

virus)
Na mlaim biljkama nastaje mozaik a listovi postaju dui i iljati.
Na starijim biljkama takoe se javlja mozaik bez deformacija liski.
Obolele biljke mnogih sorti sa starou se prividno opravljaju
meutim i dalje su zaraene i daju umanjeni rod.
Virus mozaika krastavca na paradajzu (Cucumber

mosaic virus)
Prvi simptomi izazvani virusom ispoljavaju se u vidu blagog
arenila starijeg lia. Kasnije razvijeni izdanci podleu dubokim
morfolokim promenama dobijajui konast izgled poznat kao
nitavost paradajza. Obolele biljke zaostaju u porastu, krjave su
a kolenca su im esto zbijena. Cvetovi mogu biti sterilni a
formirani plodovi su sitniji, vrsti, slabog kvaliteta. Sa zaraenih na
zdrave biljke virus se moe iriti sokom, to je znaajno kod
rasada, kao i biljnim vaima.
Virus mozaika
duvana
Virus mozaika
krastavca
Virus bronzavosti paradajza (Tomato spotted wilt

virus)
Simptomi Poetni simptom oboljenja je zadebljanje nerava na
mladom licu na kome se mogu javiti i nekrotine prstenaste
pege. Mlado zaraeno lie uvija se nanie i postaje krto. Stablo
se savija i skrauje. Biljka dobija bunast izgled. Tipian simptom
bolesti je bronzasta boja koja se prvo javlja sa nalija lista, a
zatim se iri po itavoj liski. Na plodovima nastaju bledocrvena, a
ponekad i bela zona, oiviena koncentrinim prstenovima.
Mere zatite
Gajiti otpornije sorte i hibride. Rasad paradajza i paprike
proizvoditi u odvojenim lejama. Redovno suzbijati tripse
insekticidima poevi rano s prolea. U usevima i njihovoj okolini
unitavati ostale osetljive, posebno korovske biljke kao mogue
nosioce zaraze. U koliko se u usevu pojave obolele
biljke,Moravevi,
treba ih
Dr ore
Poljoprivredni
poupati i spaliti Za proizvodnju rasada koristiti seme od poznatog
dobavljaa
Virus bronzavosti
paradajza
148
TETOINE PARADAJZA
Bela leptirasta va (Trialeurodes vaporariorum)
Odrastao insekat je beliaste boje duine do 2mm. U toku godine ima vei
broj generacija. Polae jaja na naliju lista iz kojih se pile zelenkaste larve.
Hrane se sisajui sokove biljaka. Veoma se teko hemijski suzbija.
Crveni pauk (Tetranychus urticae)
Nalaze se na naliju lista, gde ispredaju pauinu izmeu glavnih nerava. Pri
veem napadu lie dobija bledozelenksatu boju.
Korenova nematoda (Meloidogyne spp.)
Nadzemni delovi biljaka zaostaju u porastu i nakon odreenog vremena venu i
uginu. Na korenu biljaka u delu tkiva gde se ubuila larva dolazi do hipertrofije
tkiva i stvaranja tumoroznih tvorevina, tzv. gala i guka.
Kalifornijski trips ( Francliniella occidentalis), Biljne vai (Aphideae),
Zemljine tetoine i dr.
Bela leptirasta va
Mere zatite. Gajenje otpornih hibrida, plodored, uklanjanje i spaljivanje

ostataka napadnutih biljaka, korienje lovnih traka i predatora su najbolje
mere. Hemijska zatita dolazi kada prethodne mere ne daju rezultat.
Oteenje lista od crvenog
pauka
Bioloka zatita

Korenova nematoda
149

15 Paradajz

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

15 Paradajz

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PARADAJZ - Lycopersicon esculentum Mill.

(Solanum lycopersicum), fam.Solanaceae

Nauno ime vuja breskva (lyco - vuk, persicum breskva)

Acteko ime tomathe nabubreli plodovi

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni

Formiranje ploda: Dan

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni

Drainage Gutter Systems

Drainage Gutter Systems

Vii i vei objekti zatienog prostora, sa veom

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni

Kiobrani ili kaketi

Bez bonih stranica

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni

Time of harvest of tomatoes depending on the method of cultivation

Glasshouses with heating and lighting

Greenhouse with heating

Greenhouse with partial heating

Greenhouse without heating

Pre uvoenja u iroku proizvodnju lino se

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni

Niski (ogranienog porasta, determinantni) za idustrijsku preradu

Niski (ogranienog porasta, determinantni) za sveu potronju, OP

Poluvisoki (poludeterminantni) - za sveu potronju, ranu plasteniku proizvodnja (PL) i OP

Visoki (neogranienog porasta, indeterminantni) - za sveu potronju, PL, OP

Esemble F1 (V, F0,1, St) Hazera Genetics;

Cherry (trenjoliki) paradajz

Virus mozaika paradajza (Tomato Mosaic Virus strain 0-2)

Virus bronzavosti paradajza (Tomato Spotted Wilt Virus)

Virus ute kovrdavosti vrha (Tomato Yellow Leaf Curl Virus)

Zeleno uvenue (Verticillium dahliae, V. albo-atrum, race 1)

Fuzariozno uvenue paradajza (Fusarium oxysporum f. sp. lycopersici race 1,2)

Fuzariozno uvenue korena paradajza (Fusarium oxysporum f.sp. Radicis lycopersici)

Crna pegavost (Alternaria)

Siva pegavost lia (Stemphylium sp.)

Plesnivost lista paradajza (Fulvia fulva)

Pepelnica paradajza i paprike (Leveillula taurica)

Plamenjaa paradajza (Phytophthora infestans)

Nematode (Meloidogyne arenaria, M. incognita, M. Javanica)

Big beef F1 (V, F1,2, ToMV, St, N)

Dinamika berbe u zavisnosti od naina gajenja paradajza

Zatien prostor sa grejanjem uz dodatno osvetljenje (plastenik/staklenik)

Zatien prostor sa grejanjem (plastenik/staklenik)

Zatien prostor sa dogrevanjem (tunel/plastenik/staklenik)

Zatien bez dogrevanjem (tunel/plastenik/staklenik)

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni

KVALITETAN RASAD kod ranog

Vreme setve, pikiranja, rasaivanja i berbe paradajza u zavisnosti od naina proizvodnje

Termogen za dopunsko zagrevanje

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni

POTREBNI USLOVI PRI PROIZVODNJI RASADA

Temperatura vazduha [OC]

5-7 dana posle nicanja