Dravnopravni provizorijum ( 1. dec.1918 28.jun 1921.

) :
1) kralj /// 2) vlada kraljevine SHS 3) Privremeno narodno predstavnitvo
Ustavotvorna skuptina (12.dec.1920) & Vidovdanski ustav (28.jun1921.)
poglavlje : Dravnopravni provizorijum (od stvaranja Zajednikog ministarstva do
donoenja Vidovdanskog ustava) novembar 1918. decembar 1918. 28.jun 1921.

- sve do donoenja Vidovdanskog ustava (28.jun 1921.) vlast u kraljevini

SHS je pripadala:
1) kralju (odnosno regentu Aleksandru jer je on i faktiki vrio kraljevsku
vlast i pre smrti kralja Petra I, 16.avgusta 1921.)
2) vladi, prva vlada je konstituisana 20.12.1918.
3) Privremenom narodnom predstavnitvu (PNP), sazvano Ukazom od
24.02. 1919.
vlada
prva vlada kraljevine SHS je formirana 20. decembra 1918.
regent Aleksandar je pogazio stranaki sporazum i za predsednika vlade
nije postavio N.Paia ve Stojana Protia (iz Narodne radikalne stranke) dok
je Pai imenovan za prvog delegata na Mirovnoj konferenciji u Parizu. Po
svom karakteru, ova prva vlada, je bila koaliciona vlada sastavljena od
predstavnika vanijih stranaka. Podpredsednik vlade je bio Anton Koroec.
Ministar unutranjih poslova je bio Svetozar Pribievi a ministar inostranih
poslova Ante Trumbi. Vlada je brojala 17 ministarstava. Formirano je i
ministarstvo za ustavotvornu skuptinu na elu sa Albertom Kramerom
- formiranjem centralne vlade kraljevine SHS 20.12.1918. prestale su sve
funkcije Narodnog vea i Jugoslovenskog odbora
- pored centralne vlade postojale su i neke pokrajinske vlade u Bosni,
Sloveniji, Hrvatskoj, Dalmaciji, Slavoniji i Sremu. Njih je postavljao regent
svojim ukazima a potvrivala centralna vlada
- prva vlada na elu sa Stojanom Protiem je opstala do avgusta 1919 g.
druga vlada na elu sa Davidoviem je opstala do februara 1920 g., treu
vladu je sastavio opet Stojan Proti a ona je opstala do maja 1920., potom je
mandatar bio Milenko Vesi sve do donoenja Obznane, kada ulogu
mandatara preuzima N.Pai.
nap: Pai je dolazak na mesto predsednika vlade uslovio obraunom sa komunistima te
je tako 20.dec.1920. doneta Obzanana u reiji ministra unutranjih poslova Milorada
Drakovia a uz znanje i asistenciju N.Paia. Donoenjeg samog akta (Obznane) vlada je
obrazloila pripremama komunista na revolucionarni prevrat; a u stvari, vlada je elela
da slomi mo komunista jer su na izborima postali trea stranka po jaini. Obzanana je i
dala rezultate te su komunisti osetno oslabili te bili u ilegali sve do 1941 g. jer je vlada
Obznanom zabranila svaki vid komunistike propagande, organizaciju i novine. A kada je
Alija Alijagi,21.jula 1921., izvrio neuspeli atentat na tvorca Obznane Milorada Drakia,

Narodna skuptina je, pozivajui se na Zakon o zatiti javne bezbednosti i poretka u

dravi, ponitila komunistike mandate i zabranila rad komunistike partije.

3) PNP je sazvano Ukazom od 24.02.1919. a za stalnog predsenika je

postavljen Dragoljub Pavlovi. Formiranje ovog telo je bilo, pod nazivom
Dravno vee, predvieno Uputsvom (Naputkom) a regent Aleksandar je i
obeao njegovo stavranje u proklamaciji o osnivanju kraljevstva SHS
1.dec.1918.
- ministar za ustavotvornu skuptinu Albert Kramer je sastavio spisak
kandidata za ovo telo na osnovu predloga Srpske narodne skuptine,
Narodnog vea, Velike narodne skuptine za CG (znai poslanici PNP su
delegirani, odnosno nisu neposredno izabrani na izborima). PNP je brojalo
296 poslanika i odralo je 137 sednica. Osnovni zadatak PNP je bio da
pripremi izbore za Ustavotvornu skuptinu. PNP je bio podreen centralnoj
vladi, to se vidi iz podatka da je vlada donela 800 uredbi koje su
ograniavale kompetencije PNP.
- PNP je doneo sledee zakone : 1) o izboru poslanika za Ustavotvornu
skuptinu
///
2) o dravljanstvu
poroti /// 5) o koli

///

3)

o ujednaavanju kalendara

/// 4)

6) ugovori o miru sa Nemakom i Bugarskom

- napomena: PNP delovalo je od prvog dana kao politika tribina za
raspravljanje o mirovnim ugovorima i meunarodnom poloaju drave,
optem ekonomskom stanju i socijalnim prilikama, izvorima finansiranja, ali
nije imalo uticaja na rad delegacije kraljevine SHS na mirovnoj konferenciji u
Parizu niti na delatnost vlade.
- najae snage u PNP su bile iz redova demokrata i radikala

- Ustavotvorna skuptina - vlada Milenka Vesia je izradila Nacrt zakona o izboru narodnih poslanika
za Ustavotvornu skuptinu koji je PNP usvojilo 2.sep.1920. Ovaj zakon je u
sutini bio Zakon o izborima Kraljevine Srbije iz 1903 g.
Zakon je predviao pravo glasa ima svaki mukarac koji navri 21
godinu, mora da je dravljanin kr. SHS, i da ivi najmanje 6 meseci u mestu
gde je prijavljen.
ene i vojna lica nisu imala pravo glasa. Kao ni Nemci, Maari, Rumuni,
Italijani, Jevreji.
Zbog velikog broja nepismenih, glasanje se obavljalo kuglicom.
Jedan poslanik se birao na 30 000 stanovnika.
Zakon je predviao da Ustavotvorna skuptina radi 2 godine.
- Izbori za Ustavotvornu skuptinu su odrani 28. nov. 1920. a na izborima
su uestvovale 22 stranke; birano je 419 poslanika.

- rezultati : Demokratska stranka - 92 mandata / Narodna radikalna stranka

91 / Komunistika partija Jugoslavije 58 / Hrvatska republikanska seljaka
stranka (HRSS Stjepana Radia) 50 / Savez zemljoradnika 39 /
Slovenaka ljudska stranka (SLS Antona Koroca) 27 / Jugoslovenska
muslimanska organizacija 24 / Hrvatska teaka stranka (Narodni klub)
7 / Hrvatska zajednica 4 / Nacionalna turska organizacija 8 /
Republikanska stranka 3 / Hrvatska stranka prava 2
- Poslovnik Ustavotvorne skuptine je predviao da poslanici moraju da
poloe zakletvu kralju
- Ustavotvorna skuptina je prvo zasedanje odrala 12.dec.1920., redovan
rad je otpoeo 23.dec.1920. a 2.jula 1921. je pretvorena u Zakonodavnu
radnu skuptinu. Za predsednika skuptine je izabran dr Ivan Ribar
- Ustavotvoran skuptina je donela odluku da se Ustav kraljevine SHS
donese prostom veinom (vie od polovine poslanika) to je bilo suprotno
sa Krfskom deklaracijom koja je predviala da se Ustav donese 2/3 veinom

- Vidovdanski ustav (28.jun 1921.) - Nacrt Ustava kraljevine SHS je sastavila vlada Milenka Vesia a srpske
stranke, Demokratska i Radikalna, su uz pomo Saveza zemljoradnika i
Jugoslovenske muslimanske organizacije obezbedile, 223 glasova poslanika,
za usvajanje Ustava.
Odredbe Vudovdanski ustav
1) drava je definisana kao ustavna, parlamentarna i nasledna monarhija
2) slubeni jezik je srpsko-hrvatski-slovenaki
3) dravna hima,grb i zastava je kombinacija obeleja tri naroda (SrbaHrvata-Slovenaca)
4) zakonodavnu vlast vre : kralj & Narodna skuptina (ali, kralj je bio
dominirajua figura, naime, kralj je sazivao Narodnu skuptinu i imao
je pravo da je raspusti, kralj je potvrivao i proglaavao zakone,
kralj je bio vrhovni komandant vojske, kralj je zastupao dravu u odnosima
sa inostranstvom; kralj nije nikome odgovarao niti je mogao biti
tuen; kralj je donosio odluku o ratu i miru; sudske presude bile su izricane
u njegovo ime; kralj je imenovao predsednika i lanove vlade ovi
lanovi su bili odgovorni i kralju i skuptini ali faktiki samo kralju, regent
Aleksandar je esto postavljao po linom nahoenju lanove vlade (ne
vodei rauna o skuptini tj. da li lanovi vlade imaju skuptinsku veinu)
- uredbom vlade iz 1922 g., drava je podeljena na 33 oblasti a na elu
svake se nalazio veliki upan koga je postavljao kralj
5) graani su imali : birako
udruivanje,zbor i dogovaranje

pravo,

slobodu

tampe,

pravo

na

6) ustavom je ozakonjeno naelo neprikosnovenosti privatnog vlasnitva i

ekonomskog liberalizam
7) ustav je ukinuo feudalne odnose (feudalizam)