Kako deluje samokontrola,

zbog ega je vana i kako je moemo poveati

Prevela
Ksenija Vlatkovi

Naslov originala

Kelly McGonigal, Ph.D.

The Willpower Instinct

Copyright 2012 by Kelly McGonigal, Ph.D.

All rights reserved including the right of reproduction in
whole or in part in any form.
This edition published by arrangement with Avery, a member
of Penguin Group (USA) Inc.
Brain illustration by Tina Pavlatos, Visual Anatomy Limited
Translation copyright 2012 za srpsko izdanje, LAGUNA

Knjigu posveujem svima onima koji su se borili

sa iskuenjem ili zavisnou,
onima koji su odlagali obaveze
ili onima kojima je nedostajala motivacija
dakle, svima nama.

SADRAJ

Uvod: Dobro doli na kurs Snaga volje 101

11

1. Hou , neu i elim:

ta je snaga volje i zato je vana

21

2. Snaga volje kao instinkt:

telo je stvoreno da odoli kolau

45

3. Preumorni da se odupremo:
zbog ega je samokontrola kao mii?

75

4. Dozvola za sagreenje:
zbog ega to to smo dobri
koristimo kao izgovor da budemo loi

106

5. Velika prevara mozga:

zbog ega elju brkamo sa sreom

138

6. Ba me briga:
zbog ega smo popustljiviji kad se loe oseamo?

171

7. Rasprodaja budunosti:
ekonomska logika trenutnog zadovoljstva

197

8. Zaraeni ste!
Zbog ega je snaga volje zarazna

231

9. Ne itajte ovo poglavlje:

ogranienja snage kad neto neete

261

10. Zakljuak

292

Re zahvalnosti

295

Ra zum no bi e ho e sa mo kon tro lu;

de te ho e bom bo nu.
Ra mi

UVOD

Dobro doli
na kurs Snaga volje 101

ad god pomenem da drim predavanja o snazi volje,

gotovo uvek ujem isti komentar: E, to je ono to
meni nedostaje. Nikad kao danas ljudi nisu tako
jasno uviali koliko snaga volje sposobnost da upravljamo
svojom panjom, oseanjima i eljama utie na njihovo
zdravlje, novanu sigurnost, veze i profesionalni uspeh. Svi
mi to dobro znamo. A znamo i da bi trebalo da gospodarimo
svakim aspektom svog ivota, od toga ta jedemo do toga
ta radimo, govorimo ili kupujemo.
Ipak, veina ljudi nije zadovoljna snagom volje kojom
raspolae u jednom trenutku ini im se da dre sve konce
u svojim rukama, da bi ve sledeeg asa imali utisak kako su
poraeni i kako ne upravljaju svojim ivotom. Prema nalazima Amerikog psiholokog udruenja, Amerikanci smatraju da je nedostatak snage volje osnovni razlog zbog kog
ne uspevaju da ostvare svoje ciljeve. Mnogi oseaju griu
savesti jer izneveravaju i sebe i druge. Nekima se ini da su
pod vlau svojih misli, emocija i udnji, a da njihovim ivotom upravljaju nagoni, a ne svesno donete odluke. ak i oni

12

Dr Keli Makgonigal

koji imaju najveu vlast nad sobom plaaju izvestan danak

jer nastoje da dre sve pod kontrolom, pitajui se da li e im
ivot proi u neprestanoj borbi.
Kao psihologu i predavau Programa za unapreenje zdravlja Stanfordove medicinske kole, posao mi je da
pomaem ljudima da savladaju stres i da naue da donose
ispravne odluke. Budui da godinama gledam kako se ljudi
bore da promene svoje misli, oseanja, telo i navike, shvatila sam da im upravo njihova uverenja o snazi volje kvare
uspeh i stvaraju dodatni stres. I mada se u naunim istraivanjima dolazi do brojnih otkria koja bi im mogla pomoi,
oigledno je da ovi zakljuci jo nisu javno prihvaeni. Ljudi
se umesto toga i dalje dre svojih neuspenih strategija za
uspostavljanje vlasti nad sobom. I ne samo da neprekidno
nalazim dokaze da postupci kojima pribegava najvei broj
ljudi nisu delotvorni ustanovila sam ak i da im se primena neuspenih strategija obija o glavu, jer time samo sapliu
sebe i gube vlast nad sobom.
Zbog toga sam smislila kurs Nauka o snazi volje, a predavanja otvorena za javnost drim u okviru Stanfordovog
programa celoivotnog obrazovanja. Na kursu sam obuhvatila najnovija saznanja o samokontroli, otkrivena u psihologiji, ekonomiji, neuronauci i medicini, pomou kojih
objanjavam kako da odbacimo stare navike i usvojimo
zdrave, kako da prestanemo da odlaemo obaveze, kako da
se fokusiramo i savladamo stres. Na predavanjima osvetljavam razloge zbog kojih poputamo pred iskuenjima i ukazujem na izvore snage da im se odupremo. Pokazujem i zbog
ega je vano spoznati ogranienja samokontrole i predstavljam najbolje strategije za sticanje snage volje.
Na moju radost, kurs Nauka o snazi volje ubrzo je
postao jedan od najposeenijih na Stanfordovom programu

Dobro doli na kurs Snaga volje 101

13

celoivotnog obrazovanja. Kad sam poela da drim kurs,

etiri puta smo menjali uionicu kako bismo smestili sve
vei broj slualaca. Naposletku su jedan od najveih amfiteatara na Stanfordu ispunili direktori koroporacija, nastavnici,
sportisti, zdravstveni radnici i mnogi drugi ljudi koji su doli
da sluaju o snazi volje. Oni su potom poeli da dovode brane drugove, decu i kolege s posla, da s njima podele iskustvo.
Nadala sam se da e ovaj kurs pomoi razliitim grupama
ljudi, od onih koji su na predavanja doli da bi ostavili puenje i smrali do onih koji su reili da izmire svoje dugove i
postanu bolji partneri. No ak su i mene iznenadili rezultati.
Anketa koju smo sproveli etiri nedelje posle poetka kursa
pokazala je da 97 posto polaznika smatra da bolje razume
svoje ponaanje, a njih 84 posto je izjavilo da su pomou
strategija nauenih na predavanjima ve pojaali snagu volje.
Na kraju kursa uesnici su priali kako su uspeli da prevaziu tridesetogodinju zavisnost od slatkia, kako su konano
popunili poreske prijave, prestali da viu na decu, nastavili
da idu na odabrane vebe, i uopteno, kako se oseaju lepe
u svojoj koi i kako imaju veu vlast nad svojim izborima.
Ocenjujui kurs, tvrdili su da im je promenio ivot. Polaznici kursa su oigledno imali zajedniko miljenje: bolje
razumevanje snage volje donelo im je strategije za sticanje
vlasti nad sobom i veu snagu da se bore za najvanije ciljeve.
Nauna otkria podjednako su pomogla i leenim alkoholiarima i zavisnicima od elektronske pote, a strategije za
bolju samokontrolu pomogle su ljudima da odole iskuenjima u rasponu od jedenja okolade, igranja igrica i kupovine,
pa sve do izbegavanja veze sa oenjenim kolegom. Uesnici
su koristili naueno da ostvare line ciljeve, na primer, da
pretre maraton, zaponu nov posao, savladaju stres zbog
gubitka radnog mesta, ree porodine sukobe i urade straan

14

Dr Keli Makgonigal

test spelovanja svakog petka ujutru (eto ta se dogaa kad

mama dovede decu na predavanja).
Naravno, i sama sam mnogo nauila od svojih aka, to
e vam svaki iskreni uitelj potvrditi. Ustanovila sam da ih
uspavljujem beskrajnim trtljanjem o zadivljujuim naunim dokazima ako im pritom ne objasnim zbog ega su ona
vana za njihovu snagu volje. Brzo sam otkrivala koje strategije zaista deluju u stvarnom ivotu, a koje su beskorisne
(to vam nijedno laboratorijsko istraivanje ne moe pokazati). U nedeljne zadatke unosili su kreativni duh i tako mi
pokazivali nove naine da apstraktne teorije prevedem u
korisna pravila za svakodnevni ivot. U knjizi sam objedinila najvanija nauna otkria i praktine vebe s predavanja, oslanjajui se na najnovija istraivanja i mudrost stotina
ljudi koji su pohaali kurs.

DA BI STE STEKLI SAMOKON TROLU, MORATE

PRVO ZNATI ZBOG EGA JE NEMATE
Veina knjiga o promeni ponaanja bilo da je re o uvoenju novog plana mravljenja ili priruniku za sticanje finansijske nezavisnosti pomoi e vam da postavite cilj, pa e
vam ak i rei ta da uradite kako biste ga postigli. No, kad
bi bilo dovoljno samo otkriti ta elimo da promenimo kod
sebe, sproveli bismo u delo svaku odluku koju donesemo za
Novu godinu, i moja predavanja ostala bi pusta. Mali broj
knjiga pomae vam da sagledate zbog ega niste ve uradili
sve ono to savreno dobro znate da treba uraditi.
Verujem da ete najbolje osnaiti samokontrolu ako shvatite zbog ega je gubite. Spoznaja razloga zbog kojih podleete

Dobro doli na kurs Snaga volje 101

15

iskuenju nee vas gurnuti u propast, iako mnogi strahuju od

toga. Tako ete pre svega moi da pruite sami sebi podrku i
da izbegnete zamke koje slamaju volju. Istraivanja pokazuju
da ljudi koji veruju da imaju snanu volju zapravo prvi gube
vlast nad sobom kad se nau pred iskuenjem.* Na primer,
puai koji su najoptimistiniji glede svoje spremnosti da
ostave puenje najee poputaju posle etiri meseca, a oni
to s najveom uverenou pristupaju dijeti izgube najmanje
kilograma. Zbog ega je to tako? Zbog toga to ne uspevaju da predvide kada, kako i zato e pokleknuti. Otud sami
sebe ee izlau iskuenjima, pa sede u drutvu puaa ili
ostavljaju keksie svud po kui. Takoe se ee iznenade kad
udare u zid, pa odustaju od ciljeva im nalete na prepreku.
Samospoznaja posebno svest o tome ta radimo kad
nam ponestane snage volje osnova je samosavladavanja.
Stoga se i na kursu Nauka o snazi volje i u ovoj knjizi
bavim grekama koje najee inimo kad je re o snazi volje.
U svakom poglavlju ruim jednu uvreenu zabludu o samokontroli i otkrivam drugaiji nain razmiljanja o izazovima za snagu volje. Na izvestan nain izvriemo autopsiju
nad svakom zabludom u vezi sa snagom volje: Zbog ega
poputamo pred izazovom ili odlaemo ono to znamo da
treba zavriti? Koju kljunu greku tad pravimo i zbog ega?
Ova predrasuda ne odnosi se samo na snagu volje na primer, najlake
je omesti one ljude koji su uvereni da su savreno sposobni da obavljaju
istovremeno nekoliko zadataka. Ovu pojavu, poznatu kao DaningKrugerov efekat, prvi put pominju dva psihologa sa Univeziteta Kornel, tvrdei da ljudi preuveliavaju svoje sposobnosti na razliitim poljima, od smisla za alu i poznavanja gramatike do sposobnosti zakljuivanja. Efekat je
najizraeniji kod ljudi sa najniim sposobnostima; na primer, ispitanici
ija se postignua na testu nalaze u dvanaestom percentilu u proseku vide
svoje postignue u ezdeset drugom percentilu. Ovim bi se, izmeu ostalog, lako dalo objasniti otkud toliko uesnika u Amerikom idolu.

16

Dr Keli Makgonigal

I najvanije, nastojaemo da pronaemo nain da od takve

sudbine sauvamo sebe u budunosti. Kako da saznanja o
tome zbog ega doivljavamo neuspeh pretvorimo u strategiju za postizanje uspeha?
Ako nita drugo, kad stignete do kraja knjige, barem ete
bolje razumeti svoje savreno ljudsko nesavreno ponaanje.
Saznanja o snazi volje nedvosmisleno jasno pokazuju da se
svako od nas bori kako zna i ume sa iskuenjem, zavisnou,
nedostatkom panje ili odlaganjem posla. Ovde nije re o
individualnim slabostima koje otkrivaju lino nau nesavrenost posredi su univerzalna iskustva koja odlikuju itav
ljudski rod. Biu zadovljna ako vam knjiga pomogne makar
da sagledate koliko je ljudski to to vam ponekad ponestaje
snage volje. No nadam se da emo postii mnogo vie od
toga i da e vam strategije iz ove knjige pomoi da unesete
stvarne i dugorone promene u svoj ivot.

KA KO SE KORI STI OVA KNJI GA

Postanite istraiva snage volje
Ja sam se kolovala da budem naunik i jedna od prvih stvari
koje sam nauila jeste da su teorije dobre, ali da su podaci bolji. Stoga u vas zamoliti da na ovu knjigu gledate kao
na svojevrstan eksperiment. Ne moramo se ograniiti samo
na nauni pristup samokontroli. Ne samo da moete ve je
i poeljno da posmatrate sebe kao ispitanika u istraivanju
koje se odvija u stvarnom ivotu. Dok itate knjigu, ne uzimajte moje rei zdravo za gotovo. Poto vam izloim dokaze
za svoj predlog, traiu od vas da ga proverite u ivotu. Sami
sakupljajte podatke kako biste utvrdili ta je istina i ta je
primenljivo u vaem sluaju.

Dobro doli na kurs Snaga volje 101

17

U svakom poglavlju nai ete dve vrste zadataka koje e

vam pomoi da postanete strunjaci za snagu volje. Prve
sam nazvala Pod mikroskopom. Ovi zadaci trae od vas
da obratite panju na to kako neka ideja ve deluje u vaem
ivotu. Pre nego to neto promenite, prvo treba da ustanovite stvarno stanje. Na primer, zamoliu vas da utvrdite
kad najee podleete iskuenju ili kako glad utie na vae
troenje novca. Traiu da obratite panju na to ta govorite
sebi kad vam ponestane volje, ukljuujui i to kako opravdavate odlaganje obaveza i kako ocenjujete pobede i poraze
svoje snage volje. Traiu ak i da sprovedete poneko terensko ispitivanje, recimo da istraite kako trgovci smiljeno
ureuju prodavnicu tako da vam oslabe snagu volje. Svakom zadatku treba da pristupite kao objektivan, ljubopitljiv
posmatra ba kao naunik koji gleda kroz mikroskop
nadajui se da e otkriti neto vano i korisno. Zadaci ne
treba da vam slue da kanjavate sebe kad god ispoljite slabost volje, niti da besnite zbog savremenog sveta i iskuenja
pred koje nas on stavlja. (Za ovo prvo nema razloga, a za
drugo u se ja postarati.)
U svakom poglavlju treba izvesti Eksperimente sa snagom volje. Re je o praktinim tehnikama za poboljanje
samokontrole, zasnovanim na naunim ispitivanjima i teorijama. Ove podizae snage volje moete smesta primeniti na
izazove u stvarnom ivotu. Budite otvorenog uma i dovoljno
smeli da isprobate svaku tehniku, ak i one za koje vam se
ini da su suprotne onome to vam intuicija kae (a takve e
biti mnoge). Njih su ogledno ispitali uesnici na mom kursu,
i mada su poneke strategije kod nekog imale manje uspeha,
ove su u celini najvie hvaljene. A ta je s onima koje dobro
zvue u teoriji, ali su bedno zakazale u stvarnom ivotu?
Njih neete nai na ovim stranicama.

18

Dr Keli Makgonigal

Ovi eksperimenti su i sjajan nain da razbijete ustaljene navike i da pronaete nova reenja za stare probleme.
Isprobajte stoga razliite strategije i sami prikupite podatke
o tome ta vama najvie pomae. Budui da su posredi eksperimenti, a ne ispiti, na njima ne moete pasti ak ni kad
odluite da probate neto sasvim suprotno od onoga za ta
se nauka zalae (na kraju krajeva, nauci su potrebni skeptici). Predoite ove strategije prijateljima, lanovima porodice i kolegama, i ispitajte da li njima neto od toga pomae.
Barem ete uvek nauiti neto novo, a naueno potom moete upotrebiti da unapredite svoje strategije samokontrole.

Izazov za snagu volje

Kako bi vam knjiga to vie koristila, preporuujem da izaberete odreeni izazov na kome ete isprobati svaku ideju
za pojaavanje snage volje. Svako od nas ima neki izazov
za koji mu je potrebna snaga volje. Pojedini su univerzalni
na primer, kako smo bioloki predodreeni da oseamo
potrebu za eerom i mastima, svako bi mogao sam-samcijat da izdrava pekaru iz komiluka kad se ne bi suzdravao.
Meutim, mnogi su izazovi za koje nam je potrebna snaga
volje jedinstveni. Ono za im vi moda udite, drugome je
neprivlano. Ono od ega ste vi moda zavisni, drugome je
dosadno. Ono to vi nerado inite, neko bi platio da moe.
No, kakve god bile osobenosti tih izazova, uglavnom sve se
isto odigrava. Vaa elja da pojedete okoladu ne razlikuje
se od puaeve elje za cigaretom ili kupoholiarkine da troi. Nain na koji odgovarate sebe od vebanja ne razlikuje
se mnogo od opravdanja onog to ne otvara raune koje je
odavno trebalo platiti ili to jo jedno vee odlae uenje.
Izazov za koji vam je potrebna snaga volje moe biti neto
to izbegavate da uinite (ili izazov da kaete hou), navika

Dobro doli na kurs Snaga volje 101

19

koje hoete da se reite (ili izazov da kaete neu). Mogli

biste takoe odabrati vaan cilj u ivotu kome elite da posvetite vie energije i na koji biste voleli da se usredsredite (izazov
da kaete elim) bilo da je re o popravljanju zdravlja, smanjivanju stresa, usavravanju roditeljskih vetina ili unapreenju karijere. S obzirom na to da su gubitak panje, podleganje
iskuenju, obuzdavanje nagona i odugovlaenje slabe take
svih ljudi, strategije opisane u knjizi pomau bez obzira na cilj
koji ste sebi postavili. Kad budete stigli do kraja knjige, svakako
ete biti svesniji svojih slabih taaka i ovladaete skupom novih
strategija za samosavladavanje koje e vas uiniti snanijim.

Ne urite
Knjiga je tako napisana da je treba itati kao da pohaate
moj desetonedeljni kurs. Podeljena je na deset poglavlja i
u svakom se opisuje jedna kljuna ideja, nauna osnova na
kojoj ona poiva i kako je vi moete iskoristiti da postignete
svoje ciljeve. Zamisli i strategije oslanjaju se jedne na druge,
stoga vas svako poglavlje priprema za naredno.
Iako knjigu moete proitati za jedan vikend, preporuujem vam da usporite tempo kako biste isprobali svaku strategiju. Oni koji pohaaju predavanja imaju itavu sedmicu
pred sobom da provere kako koju zamisao mogu primeniti
u ivotu. Svake nedelje isprobavaju novu tehniku samosavladavanja i obavetavaju nas ta je dalo najbolje rezultate.
Preporuujem vam da se ponaate slino kao i oni, pogotovu ako ste reili da knjigu upotrebite za postizanje odreenog cilja, kao to je gubitak kilograma ili uvoenje kontrole
nad vlastitim finansijama. Dajte sebi dovoljno vremena da
isprobate praktine vebe i da razmislite o njima. Iz svakog
poglavlja izaberite jednu strategiju onu za koju vam se

20

Dr Keli Makgonigal

ini da je najbolje moete primeniti na svoj cilj umesto da

odjednom isprobavate deset novih.
Knjigu podeljenu na deset nedelja moete koristiti kad
god elite da promenite neto ili da postignete kakav cilj
ba kao to su pojedini uesnici nekoliko puta pohaali isti
kurs, uvek usredsreujui snagu volje na nov izazov. No, ako
ste u prvi mah samo namerili da proitate knjigu, uivajte
u njoj i ne optereujte sebe pokuajima da usput radite
zadatke i da razmiljate o njima. Pribeleite one koji vam se
ine najprivlanijim, pa im se vratite kad budete spremni da
sprovedete zamisli u delo.

Da ponemo
Evo vaeg prvog zadatka: Odaberite jedan izazov na kome
ete isprobavati saznanja nauke o snazi volje tokom naeg
putovanja. Zakazujem vam sastanak u Prvom poglavlju, gde
emo se vratiti malo u prolost i istraiti poreklo onoga to
nazivamo snagom volje i kako da je to bolje iskoristimo.
POD MIKROSKOPOM:
IZABERITE SVOJ IZAZOV ZA SNAGU VOLJE
Ako to ve niste uinili, sada je pravi trenutak da izaberete zadatak za
snagu volje na koji elite da primenite zamisli i strategije koje u vam
predstaviti u knjizi. Pomou ovih nekoliko pitanja odredite izazov za koji
vam je potrebna snaga:

Snaga za ono to hou: ta je to to elite ee da radite ili da prestanete da odlaete, jer ste svesni da ete tako popraviti svoj ivot?
Snaga za ono to neu: Koja je najlepljivija navika u vaem ivotu? ega biste voleli da se ratosiljate ili da to manje radite, jer vam
ugroava zdravlje, sreu ili uspeh?
Snaga za ono to elim: Koji je va najvaniji dugoroni cilj na koji
biste eleli da usredsredite svoju energiju? Koje vas trenutne udnje
najee odvlae od pokuaja da ostvarite ovaj cilj?

PR VO PO GL A VLJE

Hou, neu i elim:

ta je snaga volje i zato je vana

ad pomislite da vam je za neto potrebna snaga volje,

ta vam prvo pada na pamet? Uobiajeni test volje za
veinu nas je odolevanje iskuenju, bilo da je iskuenje krofna, cigareta ili veza za jednu no. Kad ljudi kau:
Nemam jaku volju, pod tim obino misle: Teko mi je da
kaem ne kad moja usta, stomak, srce ili (navesti deo tela
po sopstvenom izboru) eli da kae da. Ovde je re o nalaenju snage za ono to neete.
Ali rei ne neemu samo je deo onoga to se moe postii snagom volje i za ta nam je ona potrebna. Na kraju krajeva,
prosto kai ne tri su omiljene rei danguba i lenjivaca irom
sveta. Ponekad je mnogo vanije rei da. ta je s onim to
odlaete za sutra (ili zauvek)? Snagom volje stavite to na listu
dananjih obaveza, ak i kad vas od toga odvraa anksioznost,
remetilaki uticaj ili filmski maraton na televiziji. Ovde je re
o nalaenju snage za ono to hoete sposobnosti da se
uradi ono to je nuno, ak i kad se delimino opiremo tome.
Snaga potrebna da uradimo ono to hoemo i snaga potrebna da spreimo ono to neemo dve su strane

22

Dr Keli Makgonigal

samokontrole, ali ne ine zajedno svu snagu volje. Da bismo

mogli rei ne kad neto treba odbiti i rei da kad neto treba prihvatiti, potrebna nam je i trea snaga: sposobnost da
upamtimo ta je to to zaista elimo. Znam, sigurno ste
uvereni da zaista elite kola, trei martini ili slobodan dan.
Ali kad se suoite sa iskuenjem ili kad razmiljate da opet
odloite posao, treba da se setite da zapravo elite da se
uvuete u tesne farmerke, da dobijete unapreenje, da vratite dug na kreditnoj kartici ili da ostanete u braku ili na
slobodi. U suprotnom, kako biste se inae suzdrali da ne
podlegnete trenutnoj elji? Da biste uopte pokuali da se
savladate kad je to potrebno, treba vam motivacija. Upravo
zato nam je potrebna snaga za ono to elimo.
Snaga volje ogleda se u tome da se ove tri snage podjarme kako bismo postigli ono to hoemo, spreili ono
to neemo i uradili ono to elimo, i tako ostvarili svoje
ciljeve (i drali se podalje od nevolja). Kao to emo videti, ljudska bia imaju sree da poseduju mozak koji moe
da upravlja sa sve tri snage. Zapravo, razvoj ove tri snage
snage potrebne za ono to hoemo, za ono to neemo i za
ono to elimo moda je sutinska odlika ljudskog roda.
Pre no to se bacimo na prljavi posao i ponemo analizirati razloge zbog kojih ne uspevamo da upotrebimo ove tri
snage, hajde pr vo da razumemo koliko smo zapravo sreni
to ih imamo. Nakratko emo zaviriti u mozak da bismo
videli gde nastaje arolija i kako vebom moemo ojaati
volju. Takoe emo se pr vi put dotai razloga zbog kojih
nam ponestaje volja i otkriti jo jednu jedinstvenu ljudsku
crtu samosvest koja nam moe pomoi da izbegnemo
zamke za volju.

Hou , neu i elim: ta je snaga volje i zato je vana

23

ZBOG EGA POSEDUJEMO SNAGU VOLJE

Zamislite ovo: Pre sto hiljada godina vi ste primerak homo
sapijensa, vrste koja je malo pre toga dospela na vrh evolutivne lestvice. Da, poradujte se naas zbog opozicije palca i kaiprsta, uspravnog dranja i podjezine kosti (zbog
ega ste u stanju da proizvedete kakav-takav govor, mada
ne mogu ni da zamislim kako je on zvuao). estitke i na
tome to umete da koristite vatru (a da se sami ne zapalite),
kao i na tome to umete da izdubite bivola i nilskog konja
vrhom kamene alatke.
Svega nekoliko pokolenja ranije vae obaveze u ivotu
bile su krajnje jednostavne: 1. pronai hranu; 2. razmnoavaj se; 3. izbegavaj neoekivane susrete sa crocodylus anthropophagusom (to je latinski naziv za krokodila ljudodera).
No ivite u bliskoj vezi s lanovima svog plemena i opstanak
vam zavisi od drugih homo sapijensa. Stoga na spisak najvanijih dunosti morate staviti jo jednu, a to je da ne skaete
ostalima po glavi. U zajednici je potrebno saraivati s drugima i deliti dobra ne moete naprosto prisvajati sve to
vam se prohte. Ako ukradete nekome pare bivoljeg mesa
ili partnera, mogli bi vas izbaciti iz grupe, pa ak i pogubiti. (Imajte u vidu da i drugi homo sapijensi imaju otro
kameno orue, a ljudska koa je svakako tanja od koe nilskog konja.) Osim toga, u sluaju da se razbolite ili povredite,
moda e vam zatrebati pomo pripadnika vaeg plemena
jer tad neete moi ni u lov ni da skupljate hranu. Kad je
posredi nalaenje prijatelja i sklapanje odnosa s drugim ljudima, ak i u kamenom dobu vladala su slina pravila kao i
u dananje vreme: ponudi sklonite susedu kad mu zatreba,
podeli s njim veeru makar ostao gladan i dobro razmisli

24

Dr Keli Makgonigal

pre nego to nekom kae Kipi ti salce preko tog sukna oko
bedara. Drugim reima, ljudi, pokaite malo samokontrole.
Nije ovde samo vaa glava u pitanju. Budunost itavog
plemena zavisi od toga s kim ete zapodevati sukobe (vano
je zadrati neprijatelje podalje od klana) i s kim ete se pariti
(nikako, moliu lepo, s rodom najroenijim duni ste da
unesete to veu raznovrsnost u genetski materijal kako prva
bolest ne bi zbrisala itavo pleme). A ako ste ve dovoljno
sreni da naete pravu enu za sebe, od vas se oekuje da
ostanete uz nju do kraja ivota, a ne da se jedanput poigrate s njom iza nekog buna. Naravno, pred vama, (gotovo)
modernim ljudskim biima, iskrsavaju razni novi naini da
se uvalite u nevolje ako sluate nagone koji su izdrali probu
vremena, kao to su glad, agresivnost i seks.

Upravo tad se javlja potreba za onim to danas zovemo snagom volje. Kako ljudski rod napreduje kroz (pra)istoriju, ivot
u sve sloenijim drutvenim odnosima moralo je u dovoljnoj
meri pratiti i jaanje samokontrole. Potreba ljudske jedinke
da se uklopi u sredinu, da sarauje s drugima i da odrava
dugorone veze primorala je mozak prvih ljudi da razvije
strategije za uspostavljanje samokontrole. Ovo kakvi smo
danas samo je odgovor na te zahteve. Ljudski mozak se prilagodio i voil ovek je dobio jaku volju: sposobni smo da
obuzdamo nagone, zahvaljujui emu smo postali pravi ljudi.

Zato je danas vano imati snanu volju

Vraamo se u dananjicu (naravno, ne morate se liiti sposobnosti da koristite palac i kaiprst, mada biste moda eleli
da nabacite na sebe malo vie odee). Jaka volja je od isklju-

Hou , neu i elim: ta je snaga volje i zato je vana

25

ivo ljudske odlike prerasla u neto po emu se ljudi razlikuju jedni od drugih. Moda smo svi roeni s kapacitetom
za volju, samo to je neki ee koriste od drugih. Ljudi koji
bolje kontroliu svoju panju, oseanja i postupke postiu
bolje rezultate gotovo u svemu. Sreniji su i zdraviji. Veze
su im uspenije i dugotrajnije. Bolje zarauju i dalje napreduju u karijeri. Uspenije se nose sa stresom, reavaju konflikte i prevazilaze zlu kob. ak i ive due. Uporeena s
drugim vrlinama, jaka volja se nalazi na vrhu. Samokontrola
je bolji prediktor akademskog uspeha od inteligencije (eto
vam, kolski testovi!), snanije odreuje liderske sposobnosti od harizme (izvinjavam se, Toni Robinsone), i mnogo je
znaajnija za branu sreu od empatije (tako je, izgleda da
je pravi recept za dugovean brak da nauite kad da zaepite gubicu). Ako elite da poboljate ivot, moda je najbolje
poeti jaanjem volje. A da bismo to postigli, moramo izvui to vie iz naih standardno ustrojenih mozgova. Stoga je
najbolje da prvo vidimo s im raspolaemo.

NEURONAUKA ONOGA TO HOU,

TO NEU I TO ELIM
Savremena mo samokontrole zapravo je posledica davnanjih pritisaka na ljude da budu bolji susedi, roditelji i partneri. Ali kako nam je ljudski mozak to zaista omoguio?
Odgovor po svoj prilici lei u razvoju prefrontalnog korteksa,
lepom komadu neuronskog tkiva tano iza ela i oiju. U
najveem delu nae evolutivne prolosti prefrontalni korteks
je kontrolisao pokrete tela: hod, tranje, hvatanje, guranje
to je neki vid protosamokontrole. Kako su ljudi evoluirali,

Dr Keli Makgonigal

26

tako je prefrontalni korteks sve vie rastao i bolje se povezivao s drugim oblastima mozga. Danas zauzima mnogo vei
deo ljudskog mozga nego to ga zauzima u mozgu drugih
vrsta upravo zato va pas nikad nee sauvati kosku da je
gloe kad ode u penziju. Kako je prefrontalni korteks rastao,
tako je preuzimao i nove funkcije: poeo je da usmerava
nau panju, misli, pa ak i da odreuje kako se oseamo.
Tako je samo jo lake kontrolisao ta radimo.
Robert Sapolski, neurobiolog sa Univerziteta Stanford,
tvrdi da je glavni zadatak savremenog prefrontalnog korteksa da privoli mozak pa samim tim i nas da uradi ono
to je tee. I kad nam je lake da leimo izvaljeni na kauu,
prefrontalni korteks nas natera da ustanemo i da vebamo.
Kad je lake da prihvatimo ponueni kola, prefrontalni korSnaga za ono to
neu

Snaga za ono to
hou

Snaga za ono to
elim

Ishodite snage volje u mozgu

Hou , neu i elim: ta je snaga volje i zato je vana

27

teks nas podsea zbog ega je bolje da naruimo aj. A kad

je lake da obavezu odloimo za sutra, prefrontalni korteks
nam pomae da otvorimo fasciklu i ipak se bacimo na posao.
Prefrontalni korteks nije jedinstveni grumen sive mase; u
njemu razlikujemo tri kljune oblasti, koje zajedno upravljaju
onim to hoemo, onim to neemo i onim to elimo. Oblast
blizu gornje leve strane prefrontalnog korteksa specijalizovala se za ulivanje snage u ono to hoemo. To je oblast koja
nam pomae da zaponemo i da isteramo do kraja dosadne,
teke i stresne zadatke, kao to je tranje na pokretnoj traci kad bismo radije otili pod tu. Desna strana je nasuprot
tome izvorite snage za ono to neemo, pa smo tako u stanju da se suzdravamo i da odolimo ponekom svom nagonu ili udnji. Zahvaljujui ovoj oblasti mozga reili ste da ne
skreete pogled s puta da biste za volanom proitali poruku
na telefonu. Ove dve oblasti zajedno kotroliu ono to radite.
Trea oblast, na sredini prefrontalnog korteksa, samo
malo nie od prve dve, vodi rauna o naim ciljevima i eljama. Tu se donosi odluka ta emo poeleti. to se bre pale
elije te zone, to smo motivisaniji da preduzmemo akciju ili
da odolimo iskuenju. Ovaj deo prefrontalnog korteksa vodi
rauna o onome to zaista elimo, ak i kad ostatak mozga
urla: Pojedi to! Popij to! Popui to! Kupi to!
POD MIKROSKOPOM:
TA JE TEE?
Kad god nam je za neki izazov potrebna snaga volje, to znai da treba
da uradimo neto teko, bilo da se sauvamo od iskuenja bilo da se
nosimo sa stresnom situacijom. Zamislite kako se suoavate s vaim
izazovom za snagu volje. ta je za vas tee? Zbog ega vam je toliko
teko to da uinite? Kako se oseate kad pomislite ta treba da uradite?

28

Dr Keli Makgonigal

Zapanjujui sluaj gubitka snage volje

Koliko je prefrontalni korteks zapravo vaan za samokontrolu? Na to pitanje moemo odgovoriti tako to emo proveriti
ta se zbiva kad ovek ostane bez njega. Najuveniji sluaj
oteenja prefrontalnog dela mozga jeste pria o Fineasu
Gejdu. Unapred vas upozoravam, pria je krvava. Moda
bi valjalo da ostavite taj sendvi.
Dvadesetpetogodinji Fineas Gejd je 1848. bio nadzornik radova na eleznici. Grupa njegovih radnika potovala ga je i volela, a poslodavci su isticali da nemaju boljeg
nadzornika od njega. Prijatelji i porodica smatrali su ga
povuenim ovekom koji potuje druge. Njegov lekar Don
Martin Harlou opisao ga je kao oveka izuzetno krepkog
tela i duha, kog odlikuje gvozdena volja u gvozdenom
oklopu.
Sve se ovo promenilo u sredu 13. septembra u pola pet
posle podne kad su Gejd i njegovi ljudi eksplozivom istili
put kroz Vermont, gradei prugu od Ratlanda do Barlingtona. Gejdov zadatak bio je da postavi svaki eksploziv. Iako je
to uradio nebrojeno puta, tog dana je neto krenulo po zlu.
Prilikom preuranjene eksplozije, Gejdovu lobanju probila
je elezna preka, metar dugaka i dvadesetak centimetara
iroka. Prola mu je kroz levi obraz, raznela prefrontalni korteks i zavrila gotovo trideset metara iza Gejda, prekrivena
delovima njegove sive modane mase.
Verovatno ste zamislili kako Gejd lei nauznak, na mestu
mrtav. Ali preiveo je. Prema izjavama svedoka, nije se ak
ni onesvestio. Njegovi radnici su ga podigli na volovsku
zapregu i odvukli gotovo kilometar i po do krme u kojoj
je odseo. Lekar ga je zakrpio najbolje to je umeo, vrativi
gde treba najvee parie lobanje koje su pokupili s mesta
nesree i razvukavi mu kou da pokrije ranu.

Hou , neu i elim: ta je snaga volje i zato je vana

29

Gejdov pun telesni oporavak trajao je gotovo dva meseca (verovatno je dodatno bio usporen i zagrejanou doktora
Harloua da mu daje klistire, ali i upornom gljivinom infekcijom koja je bujala iz Gejdovog otvorenog mozga). Ipak,
17. novembra dovoljno se oporavio da se vrati uobiajenom
ivotu. Gejd je izjavio da mu je bolje u svakom pogledu,
i da ga nita vie ne boli.
Zvui kao srean kraj. Na Gejdovu alost, pria se ipak
tu ne zavrava. Moda su spoljanje rane i zacelile, ali neto
neobino se deavalo s Gejdovim mozgom. Prijatelji i kolege s posla zapazili su da njegova linosti nije vie ista. Doktor
Harlou opisuje Gejdovu promenu dopunjavajui originalni
izvetaj posle nesrenog sluaja nalazima s kontrole:
Ravnotea... izmeu intelektualnih sposobnosti i ivotinjskih poriva kao da je unitena. Postao je muiav, nikog ne
potuje, s vremena na vreme se preputa najogavnijim prostaklucima (to ranije nije imao obiaj), ne pokazuje gotovo nikakvu naklonost prema kolegama, ne podnosi da ga
sputavaju i ne slua savete kad su u suprotnosti s njegovim
eljama... kuje brojne planove za budunost, ali die ruke od
njih pre nego to i pokua da ih ostvari... Kad se sve uzme u
obzir, njegov um je sutinski promenjen, i to u tolikoj meri
da prijatelji i poznanici za njega kau da vie nije Gejd.

Drugim reima, kad mu je uniten prefrontalni korteks,

Gejd je izgubio snagu za ono to hoe, za ono to nee i za
ono to eli. Njegova elina volja za koju se inilo da je
neotuivi deo njegovog karaktera unitena je poto mu je
je gvozdena preka prola kroz lobanju.
Iako veina ljudi ne mora brinuti da e izgubiti samokontrolu zbog loe proraunatih eksplozija na eleznici, ipak u

30

Dr Keli Makgonigal

svakome od nas postoji deli Fineasa Gejda. Ne moemo se

uvek osloniti na prefrontalni korteks u meri u kojoj bismo
voleli. Mnoga prolazna stanja kao to su pijanstvo, nedostatak sna, pa ak i prisustvo obinih remetilakih uticaja inhibiraju prefrontalni korteks, podraavajui efekte Gejdovog
oteenja mozga. U tim situacijama slabije obuzdavamo svoje nagone, iako nam je siva masa mozga i dalje netaknuta u
lobanji. ak ni kad smo sasvim odmorni i potpuno trezni, ni
tad nismo potpuno bezbedni. Razlog je taj to i pored sposobnosti da uradimo ono to je tee i dalje elimo da radimo
upravo suprotno od toga. Nagone moramo obuzdavati, jer
oni, kao to emo ubrzo videti, esto imaju svoju volju.

NEVOLJA ZBOG POSTOJANJA DVA UMA

Kad se zamislimo nad situacijama u kojima gubimo snagu
volje pa preterujemo u troenju novca ili jelu, lenarimo ili
gubimo ivce bezmalo nam doe da se zapitamo imamo
li mi uopte prefrontalni korteks. Naravno, to to moemo
da se odupremo iskuenju ne znai i da emo se odupreti.
Iako moemo zamisliti da ne ostavimo za sutra ono to smo
u stanju da zavrimo danas, ipak emo mnogo ee odloiti
obavezu za sutra. Za ovu razoaravajuu ivotnu injenicu
takoe treba da zahvalimo evoluciji. Iako su ljudi evoluirali, na mozak se nije mnogo menjao. U procesu evolucije
ee se dodaju nova svojstva na ve postojea, umesto da
se kree od nule. Dakle, iako su ljudima bile potrebne nove
vetine, nismo naprosto dobili nov model umesto primitivnog mozga samo je na postojei sistem poriva i nagona
nadograen sitem za samosavladavanje.

Hou , neu i elim: ta je snaga volje i zato je vana

31

To znai da je evolucija zadrala svaki na instinkt koji

nam je nekad posluio bez obzira na to to nam danas
stvara nevolje. Dobra strana je da nam je evolucija ipak omoguila da prevaziemo nevolje u koje upadamo. Uzmimo,
na primer, uitak za gustativne kvrice kad jedemo hranu
od koje se gojimo. Neutoljiva ljubav prema slatkom ljudima je nekad pomagala da preive periode oskudice hrane,
a viak telesne masti predstavljao je vid ivotnog osiguranja.
Ako sad premotamo film na dananjicu, tu nas na svakom
koraku ekaju brza hrana, nezdrava hrana, trgovinski lanci
jeftine hrane, koje oigledno ima i vie nego to nam treba.
Preterana teina postala je pretnja po zdravlje, a ne vid polise
ivotnog osiguranja, pa danas sposobnost odolevanja izazovnoj hrani postaje mnogo znaajnija za dugoroni opstanak.
No nai savremeni mozgovi i dalje imaju savreno ouvanu
nagonsku potrebu da trae masti i slatkie, budui da se ona
isplatila naim precima. Na sreu, mi uvek moemo da upotrebimo sistem za samokontrolu, inae skoranju evolutivnu tvorevinu, i da prevaziemo elju, umesto da zavuemo
ruku u kutiju s bombonama. Dakle, iako ne moemo da se
otarasimo nagona, imamo mogunost da ih obuzdavamo.
Pojedini neuronaunici idu toliko daleko da tvrde da
imamo jedan mozak, ali dva uma ili da ak dve osobe
ive u jednom biu. Jedna verzija slua nagone i tei ka trenutnom zadovoljenju potreba, dok druga verzija obuzdava
porive i odlae zadovoljenje kako bi zatitila dugorone ciljeve. I jedno i drugo smo mi, samo se svaki as prebacujemo
iz jedne u drugu verziju. Ponekad se identifikujemo s linou koja eli da smra, a ponekad sa onom koja samo eli
da pojede kola. Upravo se u tome ogleda izazov za snagu
volje: deo nas eli jedno, a drugi deo neto sasvim drugo. Ili
vi u sadanjici elite jedno, a vama u budunosti bilo bi bolje

Dr Keli Makgonigal

32

da ste uradili neto drugo. Kad se ova dva naa dela sukobe, jedna verzija mora da nadjaa drugu. Deo vas koji eli
da popusti nije sam po sebi lo on naprosto pridaje znaaj
nekim drugim vrednostima.
Nagonski deo
linosti

Samokontrola

Problem dva uma

POD MIKROSKOPOM:
UPOZNAJTE SVOJA DVA UMA
Svaki izazov za snagu volje zapravo ini konflikt izmeu dva dela iste
linosti. Da biste odredili ta je va izazov za snagu volje, opiite svoja dva suprotstavljena uma. ta eli vaa impulsivna verzija? ta eli
vaa mudra verzija? Poneko voli da nadene ime svom impulsivnom
umu, kao to je, recimo, prodrljivac za deo koji uvek trai trenutno
zadovoljstvo, kritiar za deo koji svakome i svaemu nalazi manu ili
otezalo za linost koja nikad ne bi nita da pone. Time to ete dati
ime ovoj verziji sebe bie vam lake da prepoznate kad je preuzela
kormilo, ali i da prizovete mudriji deo sebe i tako osnaite svoju volju.

Hou , neu i elim: ta je snaga volje i zato je vana

33

Znaaj oba dela linosti

Lako bi bilo zakljuiti da je sistem samokontrole onaj na
beskrajno nadmoni deo, a da su primitivniji nagoni samo
sramotni zaostatak nae evolutivne prolosti. Oigledno su
nam ti instinkti pomogli da preivimo dovoljno dugo da
prenesemo svoje gene potomstvu u vreme kad smo ruke
vukli po zemlji. Danas nam, meutim, samo smetaju i stvaraju nam zdravstvene tegobe, prazne nam bankovni raun i
uvaljuju nas u seksualne odnose zbog kojih moramo da se
pravdamo na dravnoj televiziji. Kamo sree da mi, ovako
civilizovana stvorenja, nismo i dalje optereeni nagonima
naih davnih predaka.
Ipak, ne treba uriti. Iako na sistem preivljavanja ne
radi uvek u nau korist, pogreno je zakljuiti da treba u
potpunosti da podjarmimo primitivni deo sebe. Medicinski prikazi sluajeva ljudi koji su izgubili ove instinkte usled
oteenja mozga otkrivaju koliko su ti primitivni strahovi
i elje vani za nae zdravlje, sreu, pa ak i samokontrolu. Jedan od najneobinijih primera jeste sluaj mlade ene
kojoj su unitili deo srednjeg mozga prilikom operativnog
leenja epilepsije. Kao da je izgubila sposobnost da iskusi
bilo strah bilo gnuanje, to su dva najinstinktivnija uzroka
samoobuzdavanja. Stekla je naviku da se kljuka hranom dok
joj ne pozli, a esto joj se dogaalo da se seksualno udvara
lanovima svoje porodice. Nije ba postala neki uzor samokontrole!
Kao to emo videti u knjizi, bez elja bismo bili deprimirani, a bez straha ne bismo umeli da se zatitimo od opasnosti koje nam prete. Deo uspeha u savladavanju izazova
snagom volje ogledae se i u pokuaju iznalaenja naina da
se iskoriste prednosti primitivnih nagona, a ne da se borimo protiv njih. Neuroekonomisti naunici koji izuavaju