Apsolutno zdravlje

SAVRENO ZDRAVLJE I DUG IVOT

Kako da pomognemo sebi i drugima?

PREDGOVOR

Zaista je zauujue koliko se fundamentalnih odgovora moe nai

kada pokuavate da reite zagonetku dugog ivota i produene
mladosti. Prilikom svojih istraivanja otkrio sam u svemu to je
stvoreno jedan jednostavan plan kako se stvarno moe dostii taj
naoko nedostini cilj.
Mi ljudi se nalazimo u jednom zaista zavidnom poloaju. Mi stvarno
moemo da ostanemo mladi veoma dugo i stvarno imamo i
mogunost da se podmladimo. Na alost, tu mogunost prepoznaje i
koristi veoma malo ljudi.
Ovaj materijal treba zato da poslui svima koji se usuuju da zamisle
taj cilj; koji se usuuju da sanjaju san o zdravlju i mladosti. Ona treba
da poslui da jedan san postane stvarnost.
Veoma potujem ljude koji se usuuju da bace pogled preko ivice
svoga tanjira da bi videli da li se ono, to se svakome ini normalno i
svakodnevno moe uskladiti s njihovim iskustvom i injenicama.Zar,
onda, ne bi bilo dobro kada biste se i vi, dragi itaoci, duboko i
ozbiljno zamislili nad temom dugotrajne mladosti i pitanjem kako bi se
proces starenja stvarno mogao usporiti i ivot produiti.

Iako ljudi vrlo brzo proiruju podruje svoga znanja, zaista zauuje
injenica da samo povrno, ali i sa tako malo stvarnog uspeha,
razmiljaju upravo o ovoj temi. Meutim, kao da se ispod povrine
nae prividne nezainteresovanosti ipak krije i neki strah, prikriveni
strah od starenja i prestanka ivota.
Zar nije istina da taj strah i s njime povezana beznadenost imaju i
svoje opravdanje? Nomalno starenje nije naime ba tako normalno
kao to emo videti. Samo zato to se to svakome dogaa i to niko
ne uspeva da se toga oslobodi, nije i dokaz da to zaista tako mora da
bude! Zato emo na stranicama ove knjige upoznati ljude i saznati
njihove tajne, ljude koji su uprkos svojoj dubokoj starosti stvarno
ostali mladi i koji e to jo dugo i ostati. Na temelju dananjeg stanja
nauke jedna dugotrajna mladost je postala veoma dostina.
Da li ste se ve zapitali zato se proces starenja tako istrajno, skoro
nezapaeno i s tako zastraujuim automatizmom odvija? Ne? Zato
ne? Verovatno zato to ste se na taj proces i sami ve navikli. Ali,
postoji li neki opravdani razlog da se moramo naviknuti na neto tako
neugodno i neprihvatljivo? Svakako da ne postoji ukoliko oveku stoji
na raspolaganju neka alternativa, zar ne?
Zato su samo retki uspeli da raskinu okove te opteusvojene navike
u razmiljanju? Sasvim jednostavno, zato to niko ne moe uspeno
sauvati mladost i snagu ukoliko ne prihvati i ne primenjuje odreena
pravila i zakonitosti ovog naeg davno stvorenog sveta!
Pred oima nam stoji istina, koju veina ljudi previa. To je istina o
jednom posebnom sistemu ivota koji, ako se pravilno primeni, moe
da dovede do stvarnosti jednog istinskog podmlaivanja.
Kada nas je Bog u poetku stvorio, predvideo nam je veni ivot. Iako
posle pada u greh nemamo vie pristup drvetu ivota, ipak moemo
uz potovanje prirodnih zakona, koje je Bog proglasio, osigurati sebi
jednu dugotrajnu mladost.
U treem delu ovog materijala baviu se mnogo podrobnije pitanjem
kako da svoje znanje sasvim jednostavno ugradimo u svoj ivot i
kako da sve to smo saznali praktino primenimo.
2

Vano: pravo podmlaivanje, istinski antiaging, ne mora da

prouzrokuje visoke trokove da bi bilo uspeno. Prirodno
podmlaivanje trai samo malo razmljanja, usvajanja novih navika i
iznad svega, spremnosti na uenje.
Kako bi, onda, bilo kada biste i vi, bez obzira u kojim se godinama
upravo nalazite, prihvatili priliku da sve do svog vrlo dalekog ivotnog
cilja ostanete stvarno mladi i vrsti? Ili, naravno, da to ponovo
postanete? Vi ete imati priliku da vidite kako se taj cilj moe
zauujue uspeno istvariti. Zamislite samo sebi da nee biti ni
teko ni nelogino da se ta zamisao korak po korak i ostvari.
Prilikom istraivanja za ovaj materijal dodatno sam pregledao
mnotvo spisa i informacija, ali sam ugradio svoja vlastita iskustva sa
ovom temom. Naravno, izvestiu vas i o najnovijim,
najsenzacionalnijim antiaging saznanjima savremene nauke.
O spektakularnim gentehnikim utopijama i hormonskim
manipulacijama i o tome koje nove vitamine, ivotne namirnice i vrste
sportova predstavljaju trend u bulevardskim medijima da bi se
sauvala mladost, govoriu takoe. Sve to je sada postalo jedno
ogromno trite. ovek bi mogao da stekne utisak da se neki uspesi
na podruju odravanja mladosti i zdravlja mogu postii jedino uz
ulaganje velikih materijalnih sredstava. Zar ta sredstva zasta mogu
da zaustave proces starenja?
Ima dovoljno dobrih saveta i ima dovoljno pametnih rei, ali
jednostavno nedovoljno informacija kako da se ova tema prirodno i
praktino prenese u ivot.
eleo bih ipak da naglasim da ivimo u jednom veoma zagaenom
svetu i da smo izloeni velikom stresu tako da kod nekih ljudi uprkos
najboljem nanu ivota mogu da se pojave poneke opasne bolesti.
Time samo elim da naglasim da se ne moemo osloniti samo na
svoja nastojanja, ve da nam je potrebno da gajimo duboko
poverenje u Boga i u Njegovu mo da nam pomogne u borbi protiv
bolesti i slabosti. Poto nas je Bog u Novom zavetu pozvao da
uvamo svoje telo kao svojevrsni hram Svetoga Duha, treba taj poziv
da shvatimo kao potvrdu da treba da usvojimo i nain ivota u skladu
3

s pravilima zdravog i moralnog sistema ponaanja. Zato elim da

vam u ovoj knjizi prikaem kako da dostignemo taj apsolutno zdravi
nain ivota i ponaanja.
Prof. Dr. Valter Fajt (Walter Veith) nam je kao psiholog, geolog i
zoolog putem svoje serije zdravstvenih predavanja Zadivljujua
otkria , koja postoji i na disketama, u kojoj navodi savrene naune
dokaze, prikazao koje su prednosti zdrave ishrane i koje mane ima
uobiajena ishrana i pokrenuo me je da navedem i rezultate njegovih
istraivanja koja nam mogu pruiti savrene smernice. Svakome bih
preporuio ta predavanja, jer nam pruaju mogunost da saznamo
mnoge vane podatke i nauna objanjenja, koja se ne mogu nai u
naruenim i izmanipulisanim istraivanjima, koja u sadanje vreme
preplavljuju trite.

UVOD
ovek prema starenju ima jedan veoma udan odnos. Kao dete eli
da veoma brzo odraste i sazri, ali u poodmakloj dobi veina ljudi bi
dala sve to ima da se vrati u godine mladosti ili ak detinjstva.
Kako je s vama? Sada ste verovatno 30-40-50-60 godina stari.
Moda se stekli i prve sede vlasi, moda vam se u koa polako
oputa, ulo vida slabi, pa niste sprenni da se s time pomirite ili
jednostavno elite da to due zadrite sveinu svoje mladosti.
Zar nam nisu oduvek govorili da ve poetkom dvadesetih godina,
dakle, kada smo tek potpuno odrasli, poinje nae starenje? Ali,
zato mora da bude tako? Dobro pitanje! Ne postoji uistinu nijedan
prirodni uzrok, osim masivnog nepoznavanja tog podruja, kojim bi se
mogla opravdati ta pojava! Pod uslovom da prihvatimo odreena
saznanja, sve ove pojave se mogu bez hemije i hirurkog noa vratiti
na poetnu taku. To je nova poruka i saznanje koje vam nudi ova
knjiga!
Da, vae telo je sposobno za obnavljanje! Proces starenja je u stvari
mogue preokrenuti! Postoje dokazani sluajevi ezdesetgodnjaka,
4

bez kose na glavi, kojima je kosa ponovo narasla, zahvaljujui

podmlaivanju koe na glavi. Naizgled nemogue se dogodilo: skoro
etrdeset godina stara ela bila je korak po korak popunjena novom
kosom. To u stvari dokazuje samo jedno, naime, da se ta stara koa
na glavi vratila u stanje koje je imala u dvadesetim godinama ivota,
da se podmladila! Da se vratila u doba kada je to nezadrivo
ispadanje kose i zapoelo!
Vi ete u ovom materijalu doiveti i stvari koje e uiniti da se
promeni vaa slika sveta, koju ste godinama stvarali.
I to i jeste moja namera! U najmanju ruku mora se reformisati
potpuna slika procesa starenja koji ste sebi zamislili.
Dosta ve s nepotrvenim naklapanjima o starenju i bolestima! Istina
o tome nas podmlauje i upravo ono to stvarno deluje i podmlauje
u krajnjoj liniji je ono to i treba uzimati u obzir. to ranije zaponete
primenjivati metodu (trei deo), to ste neoptereeniji u tom trenutku,
to ete bre postii uspehe i to e vam biti potrebno manje strpljenja.
Ve prema tome koliko ste sebe prisilili da se upustite u ovaj proces
podmlaivanja, bie vam potrebno vie li manje istrajnosti i volje da
sebe zadrite na putu novog naina ivota i sticanja nove mladosti.
Ako ovek duboko pronikne u ovu temu, brzo e ustanoviti da je
uprkos mnogostukim podrujima na koja se ona odnosi, ona
genijalno jednostavna, iako zahteva prelaenje kroz mnogobrojne
uzastopne faze.
Upravo zato je ovaj materijal zbog preglednosti podeljen na tri
potpuno odeljena dela i nivoa.
Prvi deo obrauje problem starenja i sam njegov proces. To je deo
koji razjanjava i degenerativni karakter savremenog naina ivota.
Drugi deo prilazi temi s mentalne strane, ali prikazuje i prirodne
zakone mladosti. Ovaj deo e vam pomoi da istrajete u prouavanju
i da sauvate zdravu motivaciju.

Trei deo se posveuje praktinoj primeni. To je deo koji nam je

najpotrebniji i o kojemu u stvari i najradije piem. Ovde knjiga menja i
svoj karakter, od knjige koja razjanjava postaje praktino uputstvo
koje vas vodi napred korak po korak.
Drugim reima, prvi deo se obraa mozgu, drugi je namenjen srcu, a
trei sjedinjuje oba prethodna u praksu proseca podmlaivanja.
Posle itanja celog materijala dobijate u ruke sva ljudima dostupna
sredstva da postignete svoj cilj. Upoznaete povezanosti i ne samo
da ete ih upoznati, ve ete imati u rukama podatke kako da na
najlaki nain sve to ste saznati prenesete u svoj praktini ivot.
Informacije dovode stvari u eljeni oblik. Ova infomacija dovodi i vas
u va idealni oblik i u idealnu sliku. Mogu da vam obeam da e se tu
nai poneto za svaki tip oveka, za svaki eljeni rezultat i svaku
eljenu brzinu.
eleo bih jo jednom da naglasim da je unutranje zdravlje ije se
izraavanje vidi spolja na telu, najvanije i da ovek te spoljanje
manifestacije treba da koristi jedino zato da nadgleda i da proverava
svoje telesno zdravlje.
Dogovor
Jedan dogovor ipak moram da postignem sa svakim od vas. To je u
izvesnom smislu, ipak neka vrsta uslova:
Poneto od onoga to ete itati bie vam novo i nepoznato, strano.
Upravo zato vam pozivam da ono to sledi, propustite kroz filtere
svog zdravog razuma. Moda e biti neophodno da neto od onoga
to znate odbacite, da prepoznate nove slojeve znanja koji su se
daleko bolje pokazali u praktinom ivotu. Nema u stvarnom smslu te
rei nita stvarno novo da se naui. Morate samo prepoznati kao
staro ono to vam se prua kao novo, jer sve to zaista morate da
nauite i nije stvarno novo.
Na alost, ove nove- stare istine se esto potiskuju ili ismejavaju, jer
mi iznad sebe imamo podruja moi koja se iz svojih vlastitih interesa
6

trude da oveanstvo sazna to je mogue manje o zakonima

zdravlja da se ne bi tako brzo umnoavalo i da bi krugovi kojima
pripada farmaceutska industrija mogli da umnoavaju svoja
bogatstva. Zato njihovi medikamenti priguuju neke simptome, ali
zato stvaraju nove bolesti , tako da farmaceutska industrija moe da
prouzvodi sve nove nove lekove i stvara sve vei dohodak.
U ovoj knjizi radi se samo o tome da se ljudima pomogne da
pravilnim nainom ivota postignu ili sauvaju zdravlje i da naue na
ive u okviru zdravog sistema ivota.

OBJANJENJE: TA ZNAI STARENJE?

Mladost se sama odrava ukoliko joj sam ovek ne stavlja na put
nikakve prepreke!
ovek je uspeo u skoro svemu to je sebi postavio kao cilj, samo
jedno nije uspeo da rei: problem starenja koji ga titi. Taj jedan jedini
oajniki teret i jedino strahovanje ljudskog roda. Zato teret? Zato
to su starost i njegove posledice tako neugodne!
Jedno, na alost, nismo ni u koli uspeli da nauimo: sveopti zakon
uzroka i posledice. Taj jedan jedini zakon ini da ljudi stare, jer to
ovek seje to mora na kraju i da poanje. Na alost mnogi ne znaju
ta e ponjeti, jer ne znaju ni ta seju. Sa druge strane, upravo taj
zakon, kada se pravilno primeni, moe nas i podmladiti.
Stariji ljudi slabije vide, slabije uju, ulo mirisa poputa, sve je
nekako maglovitije oko nas, ak se ini da je i naa drutvena
vrednost u opadanju. Kao da ljudi oveka vie ne uzimaju tako
ozbiljno kao nekada. Osim toga, nekako kao da nas sve boli.
Svakako da to nisu nikakvi privlani izgledi. Nismo tako ni planirali da
bude. Star i lomljiv da bude, nije nikakva ala prirode, ne, to je
krenje prirodnih zdravstvenih zakona! Nesvesno i nenamerno

krenje! Sve to ivi u skladu s prirodom ne doivljava probleme

starenja i propadanja u takvoj meri i na takav nain!
Sva stvorenja u slobodnoj divljoj prirodi ive sve do kraja svog ivota
kao sposobna i zdrava bia, u stvari niko nje u stanju da prepozna
starost mnogih divljih ivotinja jednostavno zato to se ona i ne
primeuje. Ponekad se pomaemo time da im brojimo zube ili neto
slino.
Ili, da li ste ve videli neku irafu koja hoda sa tapom ili elavog lava
koji nosi naoare? Da li sre videli gorilu koji pati od hemoroida i
medveda koji ima astmu?
Ne, bolesne ivotinje se mogu videti samo u zoolokom vrtu ili tamo
gde zajedno sa ovekom dele istu ivotnu sredinu.
Kada ivotinje dostignu svoju najdublju starost, tada sve se sve
dogaa vrlo brzo i one odlaze. Samo jedno ne ine: ne propadaju
polako kao ovek. Kod njih to ide brzo, jer ive u skladu s redom
stvaranja, koji se veoma razlikuje od sistema po kojem ive takozvani
civilizovani ljudi. ovek je dodir sa zdravljem i poznavanje zdravlja
rtvovao svom intelektu umesto da ivi u savrenom skladu s
njegovim zakonima. ivot je postao polagano samoubistvo. Kako je
to mogue i otkada se do dogaa?
Objanjenje ta je starenje?
ta se tu stvarno dogaa?
ta se stvarno s nama dogodilo? Mi smo se jednostavno samo
civilizovali i ta civilizacija nam je postala pravo prokletstvo. Ona je
uinila da smo iskljuili sve svoje prirodne instinkte. Instinkt je u stvari
isto to i zdrava intuicija, prepoznavanje svega to je prirodno i u
skladu s prirodom. Civilizacija je sa svoje strane vetaka i strana
prirodi, skoro uvek suprotna prirodi. Prirodne potrebe su zamenjene
vetakim potrebama, koje kao posledicu imaju trajno
samounitavanje. To je jedna vrsta kolektivnog samoubistva.

U meuvremenu ljudi su otkrili da je sve to jedna vrsta bolesti. Tu

bolest strunjaci pravilno nazivaju civilatoza.
Civilatoza je stvarno opis jedne savremene bolesti, bolesti koju su
ljudi sami nesvesno i nenamerno izazvali, bolesti koja spreava ljude
da dostignu svoj cilj da ive kao zdrava i mladolika bia.
Civilatoza je jedan opti pojam za oko 250 raznih smrtonosnih bolesti
od kojih ljudi umiru. Meutim, moe se navesti oko etrdeset hiljada
raznih bolesti od kojih ljudi mogu da obole, ali od kojih ne umiru.
Divlje ivotinje i divlji ljudi poznaju samo pet bolesti. Meutim,
kasnije emo vie o tome govoriti.

PRVI DEO
Civilizacija nije nita drugo nego jedan tanki nanos boje, koji prva
kia moe da spere! (August Rodin, francuski umetnik)
Pre nego to se pozabavimo prirodnim, biolokim i pravim
programom antiaginga, vano je da shvatimo kako stvarno izgleda
proces starenja. Zapravo nam posmatranje samog problema nee
mnogo pomoi, ali nam je neophodno da bismo shvatili njegovu
problematiku. Mi u stvari tragamo da reenjem problema starenja, al
moramo zapoeti svoje istraivanje na pravom mestu.
Kakav je to proces koji nas od ivahnog mladia i devojke pretvara u
oronulog starca i nemonu starcu? Prvo da navedemo simptome te
bolesti, da je tako nazovemo, jer sve to se u procesu starenja
odigrava veoma slino simptomima neke bolesti. Evo jednog malog
prikaza:
Arterioskleroza, tromboza, alergija, rak, reumatizam, djabetes,
artroza, prostatitis, hemoroidi, parkinson, alchajmer, gljivina
oboljenja, paraziti, smetnje u krvotoku, ispadanje zuba, ispadanje
kose, seda kosa, bore, visok krvni pritisak, osteoporoza, krivljenje
9

kime, problemi sa meuprljenovima, karijes, proirene vene,

lomljivi nokti, umanjeni libido ....
Nema nikakvog smisla sve te probleme navoditi po imenu, poto ja i
vi nikada neemo doi u dodir s njima ukoliko budemo potovali
naela koja e biti predstavljena u ovoj knjizi. Za nas e sve postati
vrlo jednostavno, jer emo nauiti da sve posmatramo potpuno
drugim oima.
Simptomi starenja su, dakle, isti kao i simptomi ovih bolesti. Slabosti
se jednostavno gomilaju jedna na drugu. A onda, kada telo vie ne
moe da izdri, kada iscrpi sve svoje izvore, struja se jednostavno
iskljuuje. Zato? Zato to neko nije platio raun! Kakav raun? Ne
znamo ni za kakve raune! Bore, jetrene mrlje, opadanje kose, loi
zubi, sve je to predstavljalo znake upozorenja. Da bi sve te raune
mogao da plati, ovek mora da zna kako da se unapred pripremi i
osigura. Veoma je vano znati kako ovek treba da se ponaa, koje
zakontosti se iza svega kriju. Onaj koji bez znanja i bezbrino prolazi
kroz ivot, vrlo brzo e isprazniti svoj ivotni konto. Meutim, onaj
koj eli da postane zdravstveni milionar mora na vreme, unapred,
da svoje ivotne godine uloi uz velike kamate.
Uprkos svem napretku nauke starenje je postalo bre, iako se
proseno oekivanje ivota povealo. Meutim, takav dui ivot i nije
neko naroito dostgnue, jer znai samo due i polaganije
propadanje i slabljenje u toku vetaki odravanog ivota. Takvo
vetako odravanje ivota u nekom pretrpanom starakom domu i s
njime povezano mazohistiko posmatranje svakodnevnog vlastitog
starenja svakako da nije neto emu bismo se mogli radovati.

Iz godine u godinu sve vie milijardi gotovog novca se ulae u

medikamente, samo da bi se taj proces obuzdao. Meutim, time se
uklanjaju, bar prividno, samo simptomi, a ne i njihovi dublji uzroci.
Samo kada se prepoznaju i proue uzroci neto e se stvarno moi
uiniti.
Ali, kakve veze sve to ima s naom temom? Tano uzevi, sve to ne
osigurava totalno zdravlje i blistavu mladost predstavlja samo
10

odugovlaenje i produavanje procesa starenja. ovek se raa zdrav

i ist, ali samo onda ako je majka u toku trudnoe ivela na
odgovarajui nain. U toku daljeg toka ivota, ovek se truje svakim
zalogajem, udisajem vazduha, ali i svakom zatrovanom milju.
Zato? Zato to ga niko nije obavestio ta treba da ini i kako da se
ponaa! Na televiziji se reklamiraju proizvodi, a ne zdravlje. Apoteke
ive od toga isto onako kao i lekari. Veina ljudi nema ni pojma ta se
s njima vrlo sporo dogaa i upravo to je tragino.
A sve zajedno je u naelu tako jednostavno i lako shvatljivo. Svako bi
mogao da bude savreno zdrav. Sve poinje, kao i sve ostalo u
ivotu, pravilnim razmiljanjem. Na temelju pravilnog razmiljanja
usvajaju se nove navike. Na temelju navika odreuje se sudbina. Jer
sve to se ikada uini ima svoj poetak u mislima. I upravo to je
tematika drugog dela ove knjige. Dananja medicina ini sve to je u
njenoj moi, ali to jednostavno nije dovoljno. Ona mora suvie esto
da doivljava neuspehe i poraze, zato to suvie komplikuje ono to
je samo po sebi tako jednostavno (nazvano kolska medicina).
Medicina je tehniki raskona, ali neto vie od ograniavanja tete
beli mantil na alost esto ne moe da postigne.
Lekari pokuavaju da neto konzerviraju, ali ne mogu da mu uliju
ivot. Trebalo bi da i oni uzmu u svoje ruke svoj telesni ivot i da
ga zdravim sistemom ponaanja i uz Boju pomo spasu od propasti.
Bilo bi savreno kada bi ovek iveo gledajui dovoljno unapred da
nikada ne mora da zatrai lekarsku pomo.
Kao to je ve bilo reeno, nai lekari troe bezbrojne prekobrojne
sate na svoje pacijente. Oni sami spadaju u grupu koja ima najmanje
ivotno oekivanje (proseno 58 godina) i na alost esto ne mogu
da pomognu. Osim toga, alosno je to se samo bolesti prouavaju,
iako bi bilo loginije da se izuava i istrauje zdravlje. Naravno da
morate potraiti pomo lekara kada doe do telesnih problema. Ali,
niste obavezni da mu sve poverujete. Posluite se jednostavno
svojim zdravim razumom!

11

Naravno da i lekari imaju svoje asno mesto u naem svetu. ta biste

inae inili posle nekog tekog saobraajnog udesa bez hirurga?
Ipak, ovek mora da kae da medicinari, iako raspolau jednim
visokim akademskim obrazovanjem i irokim znanjem, nisu stekli u
toku kolovanja i sposobnost da prepoznaju ta je dobro za nae
srednjerono i dugorono zdravlje.
kolska medcina, na mnogim podrujima potpuno zastarela, polazi
od pretpostavke da je prirodno da ovek bude bolestan i da je u
samoj njegovoj prirodi da stari. Meutim, moram da kaem da je
prirodno i normalno da ovek bude potpuno zdrav i u blistavom
mladalakom
obliku.
Postavite se jednom na neku raskrsnicu i posmatrajte ljude koji
prolaze. Tekim koracima i uronjeni u svoju alosnu ogranienost idu
svojim putem. A reenje naih telesnih problema uopte ne bi bilo
teko kada tu odgovornost ne bismo tako olako prebacivali na ve
preopretereene lekare umesto da se sami potrudimo da steknemo
neophodno znanje.
Nita ne donosi i dalje iveti normalno i civilizovano. Vi i ja se
moramo postarati da sve bude dobro, moramo preduzeti neto sa
svoje strane. Mi se moramo postarati za nove uzroke koji e dovesti
do novih posledica, naime, da izgledamo mladi da dugo ivimo. To je
pravi proces antaginga. Vae telo je jedna udesne i prekrasna
maina, koja je potpuno obnovljiva koja sama sebe podmlauje
sama sebi pomae. Samo treba znati kako i koje poluge treba
pokrenuti da bi se to dogodilo.
Tee postaje samo u sluaju kada su organi neopozivo uniteni, ali
ak i tada esto moe doi do poboljanja.
Sluajte sada paljvo ono to e vas intuitivno pokrenuti i uiniti da u
praksi primenite ono to ste nauili.
Eksperment

12

Pre nekoliko godina u dravi Arizona u Americi proveden je jedan

nauni eksperiment.
U eksperment su bila ukljuena tri brana para. Dve godine su iveli
u jednoj vrsti biosfere, koja se savreno sama obnavljala. Udisali su
proieni, jonizovani vazduh i hranili se samo biljkama koje su sami
sadili. Sve je bilo savreno regulisano, pa su imali mogunost da ive
onako kako je to Bog od samog poetka predvideo. Gerontolozi,
strunjaci za prouavanje starenja, medicinskog fakulteta u Los
Angelesu su nakon toga pregledali sva tri para i ustanovili da bi imali
ivotno oekivanje od najmanje 160 godina kada bi nastavili da ive u
ovoj istoj biosferi (dr Jack Stockwell).
Od stvaranja na dalje nema ni jednog jedinog razloga zato bi ovek
posle izvesnog broja godina morao da ostari telesno i duhovno.
Samo pad u greh i uskraivanje pristupa drvetu ivota su uinili da
nam je trenutno veni ivot nedostupan. Bog eli da nam tu
mogunost ponovo stavi na raspolaganje i to e se i dogoditi prilikom
Hristovog drugog dolaska onima koji su se u sva protekla vremena
odluili da stanu na Njegovu stranu.
Meutim, ni sada smrt ne mora da doe tako brzo, kao to se to
mnogima sada dogaa.
Ako sada ve odmahujete glavom, mislim da ete jo mnogo puta i
jo odlunije to isto initi dok budete itali sledee stranice.
Ve je 1915. godine nosilac Nobelove nagrade dr Alexis Carrel
dokazao da je sama elija izvorno nanjena da veno postoji. Samo
se tenost u kojoj pliva degenerie. Ovaj genijalni istraiva odravao
je jedno kokoije srce 28 godina u ivotu tako to mu je svakoga
dana menjao hranljivu otopinu u kojoj se srce nalazilo. Ova otopina je
imala skoro isti mineralni sastav kao i krv. Srce se savreno hranilo i
rezultati razmene materija su svakoga dana savreno uklanjani. Tek
kada je dr Carrel prestao da otopinu redovno menja srce je uginulo.

13

Ovo otkrie zaista ima veliko znaenje. Jer ono znai: kada se neka
elija savreno hrani i kada se rezultati razmene materija i otrovi
potpuno uklanjaju, elija ima izgleda na veoma dug ivot: Ne samo
67 godina kao kod mukarca i 76 godina kao kod ena u zapadnoj
Evropi.
Ovde se nalazi klju problema i ova jedna reenica me oduevljava:
Savreno ishranjene elije i savreno uklonjeni otrovi i otpadne
materije znae veoma dug ivot!
I ljudske elije su u stvari bile besmrtne, kao to je objanjeno u
smislu pada u greh.
Meutim, bez otpadnih materija i otrova i celo ljudsko telo moe
veoma dugo da ivi!
Poznato je da su nae matine i polne elije praktino besmrtne.
Kako dolazi do toga? Jednostavno tako to telo ono to mu je
najvanije najpaljivije titi od otrova. Kada bi i ostale elije bile na isti
nain tiene, i one bi ivele nezamislivo dugo.
ovek koji se na savren i svojoj vrsti primeren nain hrani, svakako
da bi imao mogunost (naravno ne u potpunosti, jer se mora uzeti u
obzir genetsko naslee i zagaena okolina) da doivi biblijsku starost.
Kada bismo imali mogunost i kada bismo zaista uspeli da sve taloge
koje smo u toku godina nakupili uklonimo iz tela, bili bismo ponovo
mladi. Samo kako da to postgnemo?
Hajde da idemo dalje i da svoje oduevljenje bar za trenutak malo
priguimo!
Svaka bolest ostavlja oveka u bar neto dubljoj starosti, u stvari ini
da ovek stari. Lake se moe razumeti ta je bolest i kako nastaje u
odnosu na proces starenja, ako bacimo pogled na ono to se dogaa
bljkama.
14

Biljke rastu brzo i prirodno ako imaju na raspolaganju dobru zemlju,

mnogo svetlosti i dovoljno vode. Kvalitet ova tri faktora ima
neposredan uticaj na zdravlje i robusnost biljke. To su tri esencijalna
ivotna sredstva biljke, koja joj se moraju osigurati. Isto je tako s
nama ljudima. Telo je jedna visokorazvijena maina kojoj je potrebno
visokorazvijeno gorivo. Samo ne u tom smislu da ovek mora da tri
u apoteku i da kupuje veliku kolinu vitamina i drugih dodataka. Tako
neto nee nam doneti mnogo uspeha, ve i zato to resorpcija tih
materija zahteva postojanje zdravih creva. A njih u stvarnosti malo ko
od nas ima. Prvo se celi sistem mora osloboditi tetnih naslaga.
Normalni ovek je esto jo od roenja tako zagaen otrovima i
drugim tetnim naslagama, drugim reima tako je pun ljake da vie
nije u stanju da je se oslobodi.
ta je to ljaka?
ljaka su hemijski spojevi nastali od nekada kiselih, a sada
neutralizovanih soli, koji su se nataloili u telu i u njemu obavljaju svoj
tetni posao. To znai, kada bilo ta unesete u sebe to nije
predvieno kao ljudska hrana, telo mora da uloi napor da se na bilo
koji nain oslobodi otpadnih materija. To je u prvom redu zadatak
bubrega i jetre. Meutim, ako ima suvie kiselina i otrova, tada su i
tkiva ugroena nagrianjem. Kao zatita od toga postoji u telu
takozvana ph-blokada, koja proputa samo kiseline od maksimalno
4,4. do 5,8 ph. Nai organi za izluivanje nisu u stanju da prerade
otpadne materije zakiseljene preko tog stepena. Nepreraene
kiseline moraju zato smesta da budu uinjene nekodljvima.
One moraju da budu neutralizovane, jer bi inae nagrizle tkiva
(otkazivanje bubrega). Telo mora u tu svrhu da rtvuje bazine
minerale, odnosno osnovne telesne materije, koje izvlai iz raznih
tkiva.
Poznato je da se dogaaju snane hemijske reakcije kada se meaju
kiseline i alkalno-bazine luine. Tada dolazi do nastajanja mehuria i
kljuanja, a na kraju reakcije dobijamo razliite soli, u skladu sa

15

poetnom kiselinom i bazom. Naravno da takve materije nemaju ta

da trae u naem telu.
ta se onda dogaa? Ovaj otrovni mulj oteuje elije. Svakako da
se seate gore spomenutih dugovenih, nezagaenih elija. teta se
izraava tako to te elije izumiru i to se javljaju nove putem
elijskog deljenja. Taj proces se zove mitoza. Naravno, do sada je
sve jo bilo u redu. Kada bi to predstavljalo kraj prie, moglo bi se
podneti. Jedna elija umire i druga dolazi na njeno mesto.
Meutim, problem je u tome to se elije ne mogu bezgranino
mnogo puta deliti i to se ee dele to je celi proces polaganiji i
obnova tee sporije. Kada se onda elija vie ne moe deliti ili se deli
suvie polako tako da se novi dotok zagaenja u celularnu tenost
vie ne moe podneti, tada je zauvek izgubljena.
Ukratko reeno, starenje je sasvim jednostravno hemijsko zaguenje.
Hemisko zaguenje na temelju zanemarenog, nesvesnog trovanja,
koje se pokazuje u obliku nebrojenih bolesti.
Svaka takozvana bolest (potencijal starenja) je kriza trovanjem
(toksinemija); to znai da su se u krvi nakupili toksini, otrovi, iznad
prihvatljive granice; a kriza, takozvana bolest (lokalno starenje)
zamenjuje izluivanje. Prehlada se pretvara u hronini katar; gripa
dovodi do zapaljenja plua, a zapaljenje plua moe dovesti do
opasnog kraja, ako se izluivanje zakoi putem medikamenata: (dr I.
H. Tilden)
Na koji nain ovi otrovi izazivaju troenje elija i kako one stare? Koji
su to u stvari otrovi?
Telomeri - tapin smrti
Usmerimo prvo svoj pogled na tehniko-fiziki proces starenja.

16

U unutranjosti elije postoji mehanzam, takozvani telomeri, koji se

zbog uticaja toksina vremenom troe i tako pretvaraju u tehnikogenetske faktore starenja.
Telomeri (grki telos kraj i meras deo) su male zatitne kapice na
poetku i na kraju hromozomskog lanca. Ovi telomeri se nalaze u
svakoj eliji unutar elijskog jezgra i tite nasledno dobro. Posebno je
vana, strunjaci su to tek nedavno otkrli, funkcja ovih malih kapica.
Oni su slini tapinu ili upaljau na nekoj bombi i u toku godina se
zbog istroenosti skrauju. On tako postaju tapini starenja i smrti.
Telomeri su delovi koji uvaju eliju od izroavanja, izopaavanja.
Meutm, svaki put kada se elija zbog ljake ili istroenosti mora
deliti, telomeri se skrauju.
U nekom izvesnom trenutku bomba eksplodira i elija umire. I ljaka
skrauje telomere. to su kapice telomera krae, to je krai i ivot
elije, a time i ivot celog organizma, celog tela. Svi mi smo u onoj
meri zdravi i mladi koliko su zdrave mlade nae elije.

Ovaj proces se najbolje moe uporediti s radom aparata za kopiranje.

Kada elite da kopirate neki dokument, sa svakim novim primerkom
kopija postaje sve blea i neitkija, sve manje lii na original.
Nasledne informacije u eliji isto tako postaju sve neitkije i loije sa
svakim novim deljenjem elije i mladost prolazi.
Mlade elije se mnogo ee i bre dele od starijih, a one su sa svoje
strane ipak bre od vrlo starih zagaenih elija.
Meutim, na sreu postoji u naem telu i jedan enzim koji se zove
telomeraza. To je upravo enzim koji prilikom svakog deljenja elije
ponovo izgrauje kapice telomera i ini da one ponovo rastu.
Telomeraza je ujedno enzim koji ini da elije raka i polne elije
postaju dugovene.
Dodavanjem telomeraze se moe postii da se ivotni vek
jednoelijskih organizama skoro udvostrui. Meutim, to nije tako
senzacionalno, jer se dogaa samo u laboratoriji i to jedino kod crva
17

Meutim, elim da kaem da se biopostojea telomeraza, dakle,

telomeraza koja se proizvodi u jednom zdravom telu koje ivi u
skladu sa zakonima prirode, stalno umnoava i ima je dovoljno za
blistavu mladost organizma.
Samo vlastita, prirodna telomeraza moe nas na tom putu odrati
mladima i sveima. Ovde se odigrava jedna meuigra koju telo po
svojoj mudrosti igra samo sa sobom i koja se ne moe vetaki i isto
tehniki imitirati. Meutim, moemo ipak unaprediti zalihe i
proizvodnju telomeraze u telu na sasvim prirodan nain. Telo
slobodno od ljake proizvodi vie telomeraze i tako unapreuje svoju
mladost.
ta spreava proces podmlaivanja?
Gentehnika, hormoni rastenja (HGH), melationin i antioksidanti koji
nisu prirodnog porekla ne predstavljaju stvarne izvore mladosti. Oni
mogu samo neto osveiti fasadu, ali zaista nas ne mogu iznutra
podmladiti na elijskom nivou. Prema tome, ne moemo se osloniti
na tehniku i na nauku. One ne mogu da spee prolaznost mladosti.
Jedini raspoloivi put je da se osvestimo i da svoje telo oistimo i
odrimo istim.
Zajedno s produenim ivotnim vekom oveka dolazi i do civilizacijski
uslovljenih sve veih oteenja i strukturalnih promena najvanijih
biomolekula:
peroksidacija masnoa
oksidacija aminokiselina
umreavanje proteina (krstasto povezivanje)
Stvaranje eerno-proteinskih spojeva (saharizacija)
18

 Umanjivanje aktivnosti enzima

Umanjivanje elijskog kapaciteta za uklanjanje otrova
Nagomilavanje elijskog mulja
Poveavanje oteenja DNA
Smanjena aktivnost reparaturnog DNA enzima telomeraze
Smetnje u sintezi proteina
Poveano stvaranje auto-antitela.
DNA u elijama trpi svakoga dana oko 55 hiljada pojedinanih kidanja
lanca, koji se moraju ponovo popravljati. Telomerasa veoma uspeno
titi nae DNA. Metodom koja se objanjava u ovoj knjizi sada je
mogue ponovo veoma uspeno zaustaviti propadanje elija.
ta sada moemo uiniti da svakoga dana sve vie i vie stranih
materija ne ugroavaju nae zdravlje?

Kako bi se moglo spreiti zagaivanje elija naeg organizma?

Dokle god se budemo hranili i dokle god budemo disali onako kako to
sada inimo iie i dalje onako kako sada ide! Ili, da se tanije
izrazimo: sve dok ovek i dalje bude u tolikoj meri uzimao neprirodnu
hranu i dokle god bude nepravilno udisao zagaeni vazduh, sve e i
dalje ii kao to sada ide! ljake nastaju tako to ovek uzima u sebe
i ono to bi bolje bilo da uote ne uzima. Poneke ivotne namirnice
su toliko dobitno orijentisane, toliko usklaene s obiajima
potroakog drutva da vie ni same bakterije ne ele da imaju posla
s njima. A to sigurno neto znai. Pre nekog vremena sam proitao
neto veoma udno i neobino o problemima s kojima se suoavaju
19

pogrebnici. Naime, posle pogreba se nekada moralo ekati

dvadesetak godina da bi se u isti grob mogao jo neko sahraniti.
Godinama s time nije bilo nkakvih problema. Danas vie nije tako
jednostavno, jer oni koji su nekada bili sahranjeni ne vraaju se vie
tako brzo u prah iz kojega su izali. Treba da prou mnoge i mnoge
godine dok se prah zaista vrati prahu i zemlja zemlji.
Razlog se krije u injenici da ni same bakterije ne pokazuju vie
nikakvog interesovanja prema telima koja su u tolikoj meri zagaena
otrovima, hemijom i medikamentima. Telo je svakodnevnim
uzimanjem otrova postalo iznenaujue dugotrajno odrivo, skoro
mumificirano. Zdravstvena svest prosenog potroaa, otrovna
ljaka, u prvom redu nastala kao posledica uzimanja medikamenata i
otrova u namirnicama kao da ponitavaju rad tih mikroskopskih
delatnika i to ak i u zemljama za koje smatramo da spadaju u
zdravije. Mislim da nas to mora pokrenuti na razmiljanje.
Osim toga, veina ljudi jede suvie mnogo i suvie gurmanski, to
ponovo namee problem poveane proizvodnje loih proizvoda
razmene materija. Ljudi znaju na temelju eksperimenata s pacovima,
koji su morali da poste ili da manje jedu, da su oni zbog smanjene
proizvodnje proizvoda razmene materija i otrova koji su s njome
povezani iveli skoro dvostruko due od proseka ili od onih koji su se
obilato hranili.
ovek je stvarno putem reklama ili potroake groznice koju
podgrejavaju mediji postao duboko osvedoen da mu je potrebno
mnogo da bi mogao mnogo da stekne, ali nije tako u stvarnosti!
Sasvm suprotno tome. Onome koji se pravilno hrani, potrebno je
manje i ima mnogo mnogo, mnogo manje problema s time. Da bismo
to jo jednom pregledno objasnili: bez ljake i konzumnih otrova
nema ni neprirodnog starenja.
I sasvim usputno, mi smo zaista za neto mnogo vie stvoreni nego
to je kratkotrajna potronja!
Sada je vano za nas da prepoznamo kako da uspeno spreimo zub
vremena da nam ne izgricka duinu naeg ivota.

20

Protivnik mladosti
Protivnici te toliko eljene mladosti se brzo mogu pronai. To su
materije u naoj ishrani koje su neprilagoene naim ljudskim
potrebama, otrovne materije koje imaju ili mogu da imaju negativno
delovanje na elije naeg organizma. To mogu da budu, na primer, i
otrovne materije u nekoj biljci. Mi ih znamo, poevi od oksalne
kiseline (troi i neutralizuje kalcijum, ali je u presnom stanju dobra za
peristaltiku creva) u rabarbari i u cvekli (bolje je umereno troiti) pa
sve do otrovne cijanidne kiseline u gorkim bademima i u manioku.
Jedan mali primer delovanja cijanidne kiseline: cijanidna kiselina se u
telu asimlacijom i vezivanjem s kalijumom pretvara u soni cijanid,
tanije u kalijumcijanid, u trgovini pozmat pod imenom cijankalijum.
To je samo jedna od sonih ljaka, koju inae nikako ne podnosimo.
Ipak, biljni svet sainjava jedan mnogo bolji deo ishrane od svih
drugih takozvanih ivotnih namirnica.
Osim toga imamo i ve spomenute proizvode razmene materija i
otrove nastale razmenom materija, koji u telu stvaraju neeljene
naslage ljake kiselihsoli. ljake nastaju civilizovanim i pogrenim
navikama u ishrani. Svaki od nas se s njima suoava, na primer, u
naim supermarketima s njihovom preobilnom ponudom robe svake
vrste. To su totalna iskuenja za nae jadno ulo ukusa, zar ne?
Naa sredstva masovne komunkacije stalno pokuavaju da nam
putem reklame nametnu svoja pravila o tome ta treba da jedemo i
ta da pijemo. I ponovo iskuenje za nae ulo ukusa! I upravo
zahvaljujui reklami jezik vie stvarno ne zna ta je pravilna ishrana i
ta nije. Mozak se skoro hipnotiki hvata za reklamne predloge
industrije i trgovine i ruke kupuju ne razmiljajui. I ta preostaje osim
nekontrolisanog uzimanja velikih koliina hrane i istovremenog
izgladnjivanja kraj punih lonaca! alosno, zar ne? Da se slobodno
izrazimo, ovek se prejeda do smrti (stari) dok istovremeno pati od
velikih nedostataka u ishrani! Osea veliki nedostatak ivotno vanih
materija, nastalih i zbog zakiseljanja tla, iz kojega biljke vie nisu u
stanju da izvuku hranljive materije u neophodnoj koliini. Hranljive
materije, koje su, osim toga, prilikom uzimanja zagaene svim
otpacima razmene materija u ljudskom telu. Osim toga, ljudska koa
21

u toku starenja postaje suvlja i tanja, slina papiru, zato to

anorganske (kisele) materije u vodi iz vodovoda, iz loe mneralne
vode i lanih dodataka mineralnih materija ne uspevaju da vodu
unesu i veu uz vezivno tkivo u organizmu.
Obratimo se sada jo jednom ukratko dobrim organskim materijama
koje sniavaju nivo kiselosti u organizmu.
Organske, bioloke mineralne materije su samo materije izvuene iz
biljnih izvora. Anorganski minerali kao to su fosfor, hlor, fluor i
sumpor podiu kiselost organizma, dok organski minerali kao to su
kalijum, natrijum i kalcijum podu bazinost tela. Telu je potrebno i
jedno i drugo, ali putem sadanjeg naina ivota teite potronje se
nedvosmisleno prebacilo na najizrazitiji oblik podizanja kiselosti.
Posebno u biljkama minerali se pojavljuju u organskom i koloidalnom,
odnosno u monoatomalnom obliku. Dakle, u bioprihvatljivom obliku!
Mi, na primer, vidimo da se samo dobri minerali mogu potpuno
rastvoriti u vodi, dok se mrtvi minerali taloe na dnu posude.
Uzmite au soka od povra ili voa i ostavite je da stoji. On e i
posle dugo vremena ostati ravnomerno rasporeen. Oni imaju i jedan
elektriki, ivi, jonizirajui naboj, a on polarizuje ono to je kolodialno.
Meutim, rastopite neki mineralni dodatak kao to je, na primer,
umea tableta magnezijuma, u ai punoj vode. ta se dogaa? S
gornje strane, umi zapenueno, a s donje se bioloki neprihvatljiv
sloj taloi na dnu ae. Tano to isto se dogaa i u telu. Mineral stoji
neupotrebljen negde u tkivima. Kada se neki viak anorganskih
minerala deponuje u telu, tada se popujavaju mesta na kojima bi se
mogli deponovati ivotno vani minerali. Ali to nije i jedini problem.
Navodim vam sada jednu drugu sliku da bismo osvetlili problematku
denaturizacije. Prilikom jedne male etnje sreo sam se na ulici s
nekom starom gospoom. Imala je neto preko 70 godina i ispriala
mi je neto to mi je ponovo potvrdilo da postoji ova nezgoda.
Ispriala mi je da je jo pre 30 godina, dok je vodila u etnju svoje
pse, primetila da kukuruz na njivama ima samo po jedan klip. Sada je
veoma uznemiruje injenica da danas svaka biljka ima po dva li ak
po tri klipa. Osim toga, razmak izmeu dve biljke je sada smanjen
22

skoro na polovinu. Kada mi je jo kazala da je na mnogim klipovima

primetila izrasline sline raku, i ja sam bio uznemiren. Biljka koja
boluje od raka? Svakako da se nije moglo raditi o pravom raku, od
kojega se razbolevaju ljudi, ali je sigurno pokazivalo u kakvom stanju
se nalazi danas naa civilizacija.
Biljke se vetaki ubre i preubruju da bi se dobilo vie roda na
manjem prostoru. Posledica je da biljke postaju izloene parazitima.
injenica je da biljkama nje potrebna skoro nikakva hemijska zatita
kada se gaje na prirodnom, zdravom tlu, koje je bogato prirodnim
mineralima. Umesto toga, uvodi se genska tehnika i na taj nain
stvaraju novi, veoma teki problemi; igra se surova, nepotedna igra
s prirodom koja mora da ima svoje teke, dugotrajne posledice.
I sam ovek se hrani praznim namirnicama i zato postaje na isti nain
osetljiv prema bolestima. Osoba koja uiva prirodno zdrave namirnice
je mnogo otpornija od nenih izdanaka nae prenapregnute
civilizacije. Ona je sposobnja da postigne uspehe u radu, ona je
budnija, psihiki i fiziki stablnija.
Koju starost bi ovek stvarno mogao da postigne?
Na poetku Biblije stoje napisane u 1. Mojsijevoj 6,3 esto pogreno
shvaene rei da oveku stoji na raspolaganju samo sto dvadeset
godina ivota. Meutim, prilikom paljivijeg razmatranja vrlo se brzo
moe ustanoviti da je to bila samo jedna gorka Boja konstatacija.
Bila je to samo jedno s ljubavlju izreeno upozorenje da danas tako
sveopte prhvaeni nain ivota moe doneti samo skraivanje
duine
ivota. Trebalo je, naime, tako kae Biblija, da ljudi toga vremena ive
do hiljadu godina.
Biblija kao napisana Boja Re ne stoji s tim tvrenjem usamljena i
nepotvrena. U skoro svim poznatim starim spisima nalazimo
izvetaje da je postojalo jedno vreme kada su ljudi dugo, veoma dugo
iveli. I to zato, izmeu ostaloga, to nisu bili u toj meri svatojedi kao
23

mi danas, ve su iveli u skladu s prirodom. Ti ljudi su bili u daleko

veoj meri povezani s Bogom i s prirodom nego mi danas, to im je i
donelo tako dobre rezultate. To je bilo, tako kau stare knjige, zlatno
doba oveanstva.
Uprkos svemu i danas ima ljudi koji ive u skladu s prirodom i
zajedno s prirodom. I to utie sasvim jasno i odreeno na duinu
njihovog ivota. Postoje i celi narodi koji u svom jeziku nemaju
nijednu re kojom bi oznaavali starost, jer svi njegovi pripadnici, bez
obzira na starost, izgledaju mladi i svei. Oni jednostavno ne
pokazuju nikakve karakteristike starenja. Nijedno stvorenje na zemlji
nije tako alosno bolesno kao savremenii ovek.
I nijedno stvorenje ne kri toliko zakone svoje vlastite prirode kao
civilizovani ovek.
I stvarno, poznajemo mnoge kulture u istoriji overanstva koje su
dostizale normalnu, zdravu starost od minimalno stotinjak godina do
240 godina, na primer, Rusi u Gruziji, neke plemenske grupe u
Azerbejdanu, pleme Aksarka na severnom Uralu, mali narod Hunza
na istoku Pakistana, ili poneki ljudi na planini Himalaja i u Tibetu,
jedno indijansko pleme u Ekvadoru, jedno malo selo na Siciliji,
Titikake u junom, Peruu, stanovnici ostrva Okinava i naravno
Jermeni.
Jednog slubeno najstarijeg oveka otkrili su istraivai na
jermenskom Kavkazu. irali Muslimov je prema svojim dokumentima,
rodnom listu, krtenici, vojnoj knjiici i rodnim listovima njegove dece
bio 167 godina star. Umro je u 168. godini ivota.
Jedan drugi dobro dokumentovani sluaj je bio i sluaj dr Lee, koji je
roen 1677. godine na kineskoj strani planine Karakorum. Kada je
napunio 150 godina dobio je dokument od kineske vlade, kojim mu je
ona estitala na tako dubokoj starosti. Kada je dostigao dve stotine
godina ivota, dobio je jo jednu estitku. Posle toga je iveo jo
novih 56 godina. O njegovoj smrti 1933. godine izvestile su sve
svetske novine, meu njima i londonski Tajms i njujorki Tajms.
Na planini Himalaja, tanije u Tibetu, ima monaha koji svi izgledaju
kao mladii od 25 godina, bez obzira na svoju stvarnu starost.
24

Meutim, to se sigurno ne moe pripisati njihovoj religiji, ve pre

svega injenici da ive na jedan poseban nain, da jedu malo, ali
pravilno, da sami uzgajaju svoje namirnice, i da znaju tajnu ivotne
snage. U pravilu, dorukuju kau od itarica, ruaju zrelo voe i
veeraju neto malo povra. Ne meaju meusobno razne namirnice,
ve sve jedu posebno. Izgleda da im sve to veoma dobro prija.
Od vas niko ne trai sada neto to vam se na kraju krajeva nee
dopasti.
Nadam se da sve to treba da uinite nee biti teko. Pravila igre
zaista nee biti teka. Svakako da ulo ukusa nee biti niim
uskraeno. Osim toga, oseaete se vrlo brzo mnogo bolje u svom
telu.
Meutim, ni nain ivota ovih prirodnih naroda nije potpuno savren.
Ipak su ili su bili beskrajno blie pravom cilju od takozvanih
civilizovanih naroda. To se moe videti i po injenici da ne poznaju
takve pojave kao to je, na primer, opadanje kose. Opadanje kose i
elava glava zapaa se samo u savremenoj civilizaciji. Prema tome,
uopte nije istina kao to se tvrdi da se takozvane nasledne bolesti
mogu naslediti. Nasleuje se samo sklonost prema stvaranju otrovnih
nataloenih slojeva u telu. Indijanci, Kinezi i svi ostali narodi poznaju
ili nasleuju ove karakteristike starenja samo zajednikim ivljenjem s
belim ljudima u naoj grandioznoj civilizaciji. Ljudi koji ive prirodnim
nainom ivota nemaju ove i sline probleme.
ljake u telu, sada to ve znamo, su stabilne nataloene neutralne
soli, koje nastaju prilikom razmene materija od odreenih
prehrambenih sredstava. Ove nekadanje kiseline moraju pre toga
da budu neutralizovane alkalnim mineralima iz kostiju, zuba i tako
dalje.
Odreene kiseline, koje nastaju od odreenih prehrambenih
materija, kao to su, na primer, sona kiselina, neutraliu se preko
kalcijuma u kostima i zubima, to kao posledicu moe da ima
osteoporozu i oteenje zuba. Odreene kiseline gutaju sada
jednostavno cink ili bakar tako da moe da se pojavi elavost.

25

Ako jo uzmemo u obzir da se ljudsko telo od 30 do 35% sastoji od

najsitnijih minerala u koloidalnom obliku (atoma), onda se moe
shvatiti koliki je ovde potencijal neprimeen koji bi mogao da
uestvuje u nautralizovanju ljake. Ali, to jo ne znai da one mogu
da poslue samo kao dobra zatita od kiselina, ve i da se dragoceni
depoi minerala stalno izmova zamenjuju depoima ljake, koji ine da
telo postaje staro i ukoeno. Ovaj proces se odvija skoro
nezapaeno.
Tek kada se posuda prepuni, ili na takozvanoj taki bufurkacije,
nastaje iznenada primetljiva bolest. To je takozvana toksika kriza,
drugi naziv za polaganu smrt, za bolest i starenje.
Odreene mineralne naslage bivaju tada unitene i to mpostaje
vidljivo u obliku negativnih simptoma.
Dva faktora odreuju te simptome, to jest, lokano odvijanje procesa
starenja:
stepen nastalih naslaga ljake
razliit sastav ljake
Bolest je lokalno starenje. Time je ona i super jasan dokaz starenja
ali i veoma znaajan faktor starenja. Zato se ljudi ale na tako
razliite smetnje, ve prema organu koji je napadnut, i koje se mogu
ukloniti samo u skladu s veliinom naslednih svojstava i debljinom
naslaga ljake. Sve to dovodi do takozvanog oteenja elija.
Ja sam ustanovio da, kada se govori o naslednim bolestima, da se
uopte ili veoma malo govori o nasleenim svojstvima od roditelja ili
ak daljih predaka. Nasleene bolesti su u stvari nasleene sklonosti
da se toksini i ljake lageruju u odreenbim podrujima tela.
Na tim podrujima nastaje onda jedno hemijsko oteenje, bolest. Ili,
bolje reeno, jedan lokalni proces starenja.
Bazine naslage ili spremita minerala su:
26

koa
kosa
krvni sudovi
nokti
tetive
hrskavica
zglobne kapsule
kosti
zubi

Nestajanje mineralnih spremita je jedan drugi naziv za nestajanje

mladosti.

Drski (za sada) slobodni radikali

Slobodni ragikali su izuzetno opasni proizvodi razmene materija u
organizmu, sposobni da brzo reaguju na prisutnost drugih materija i
da se spajaju s njima. Oni ubrzavaju proces starenja i propadanja
organizma. Imaju potencijal da nasledne osobine veoma oteuju
tako to direktno presecaju veze baza u DNK lancima.
Ovaj radikalni oblik kiseonika naziva se hiperoksid ili hidroksil. On ima
sklonost da privlai druge molekule i atomske elektrone.
Ovaj proces je slian ranju automobila. To dovodi do drugih
problema i do preranog umiranja.
Kratko reeno, ove pojave su, osim ljaka, stvarni protivnici mladosti i
mogu oveku zaista da zagore ivot, ako nije stanju da neto
preduzme protiv njih. Meutim, mi smo sada zaista u mogunosti da
neto preduzmemo!

27

U obinim sluajevima se za reenje problema slobodnih radikala

preporuuju lovci slobodnih radikala kao to su vitamin E (i OPC,
vitamin B17). I to je dobro. Meutim, dolaze li te materije u poslednje
vreme tamo gde su poslane ili se gube u dungli civilatoze negde na
drugom mestu u telu? Koji su to, dakle, faktori koji ine da
prehrambene materije zaista postaju u pravoj meri upotrebljive i
korisne, dakle, bioraspoloive? Neko moe da guta velike koliine
vetakih vitamina, ali e oni najveim delom biti kao neupotrebljeni
ponovo izbaeni iz tela. Uz to, neki od njih mogu usputno delovati i
kao kancerogeni elementi u telu umesto kao lek.
ivotinje u slobodi nemaju potrebe za njima. Amerikanci imaju najviu
konzumaciju vetakih vitamina u svetu. Ipak, stoje tek na 25 mestu
naroda s najviim oekivanim ivotnim vekom.
Istovremeno, pojaavaju slobodni radikali i kisele ljake oksidativno
jedni druge i tako nastaje zaista snaan potencijal starenja.
Oba faktora starenja nastaju u odreenom smislu odvojeno jedan od
drugoga, ali se meusobno pojaavaju.
Oni se ne zbiraju meusobno, ve umnoavaju. Kada se onda i teki
metali pojave na pozornici, postaje opasno.
Naravno, sada nam se postavlja i pitanje kako bi ovek najbolje, ali
ne i najskuplje, svakoga dana nabavljao dovoljno idealnih i prirodnih
lovaca na slobodne radikale, i kako da se pre toga oslobodi ljaka i
otrova, tako da ti prehrambeni proizvodi postignu najbolje rezultate?
Kiseli?
Da li ste kiseli? Tako pitaju nekoga koji izgleda obeshrabren. I zaista
prezakiseljenost organizma veoma snano deluje na raspoloenje i
na psihu. Prezakiseljeni ljudi su esto depresivni i suvie ozbiljni.
Moda
je upravo to i razlog da junjaci i ljudi koji se preteno hrane bazama
izgledaju veselije i vedrije od veine severnjaka.

28

I vi svakako znate razliku izmeu nekog smirenog i ozbiljnog

severnoevropljanina i jednog temperamentnog junjaka, to se tie
slobodno izraene ivotne radosti, iako bismo samo mogli da
preporuimo disciplinu i red severnjaka.
U svakom sluaju, ozbiljno i natmureno lice ini oveka bar optiki
starijim. Onaj koji se vie smeje, jednostavno je zdraviji i ostaje due
mlad. Kiselina ini starim i natmurenim, to je dokazano.
Sama re acidoza, bolesna prezakiseljenost organizma, dolazi od
latinske rei acidus kiseo.
Osim toga, elim da naglasim da kiseline u stvari ne smatram u
svakom sluaju tetnima (na primer, desno obrtanu mlenu kiselinu).
Meutim, one se u naem nainu ivota preesto pojavljuju, na ta
stavljam odluujui naglasak. Oko 85% nae hrane treba da deluje
bazino na nae telo, tako da bi se uspeno odrao mladalaki
izgled. Meutim, ipak se na naim tanjirima nae skoro 90% hrane
koja deluje kiselo.
Odakle da znam da li sam i ja prezakiseljen u prepunjen ljake?
Postoji jedna brza i jednostavna metoda da bi se to ustanovilo.
Izbrojte svoje udisaje, koliko puta u jednom minutu udahnete i
izdahnete. Ako je u mirnom stanju ee od od 5 do 12 puta u minuti
(idealna vrednost), onda ste verovatno veoma civilizovani. To sve
zavisi od toga to telo ugljendioksid upotrebljava za regulisanje pHvrednosti. Kada je telo prezakiseljeno, onda mozak zapoveda bre
disanje, tako da se kiseli ugljendioksid bre izbaci iz plua, poto
upravo kod prezakiseljenosti i ukusnih obroka, bogatih ugljenim
hidratima, dolazi do njegovog poveanog pojavljivanja. To je, osim
toga, i jedan od dodatnih faktora zato se kod bavljenja sportom bre
die. Telu je neophodno vie kiseonika (i azota) i zato mora
istovremeno bre disati da bi se reilo toksinog ugljendioksida.
Dalji znaci su: sve, to se ne oseamo kao apsolutnu lepotu, istou,
sposobnost i mladost. Na isti nain i preesto pojavljivanje garavice
moe da nam poslui kao znak. U stvari, najvei broj takozvanih

29

telesnih neredovnosti moe se povezati s prezakiseljenou

celokupnog organizma.
Prezakiseljenost ima, na temelju svih posmatranja, sve generacije i
sve drutvene slojeve u svojoj vlasti. S izuzetkom nekih naroda! Ve
dugo se zna da stanovnici ostrva Krita, Okinave i June Italije stoje
na elu liste bazinih naroda. Na Kritu se ljudi u takvoj meri hrane
uravnoteeno i u skladu sa svojom vrstom, da skoro uopte ne
doivljavaju sluajeve modanog udara, sranih bolesti i raka. To i
nije toliko zadivljujue, jer ti isti mudri Kriani, kao i ve spomenuti
Japanci i Italijani, hrane se skoro iskljuivo namirnicama koje grade
baze, uz dodatak veoma malo onih koji stvaraju kiseline. Veoma
primerno, zar ne?
Kiseline nastaju zbog:

upotrebe eera
upotrebe kafe
jedenja mesa (pomama za belanevinama)
upotrebe opojnih sredstava
nadimanja zbog truljenja i vrenja
nedovoljnog vakanja i natapanja pljuvakom
proizvoda od belog brana
stresa
nemira zbog straha, ljutine, vike, depresije, neraspoloenja
pogreno primenjenog sporta
industijski rafinirane soli
brze hrane
pritiska

Ukratko: zbog udaljavanja od prirode!

Pozitivni uzronici nastajanja baza su:
uzimanje povra (osim prokolice)
30

uzimanje zrelog voa

uzimanje presne hrane
uzimanjhe salata
biljne belanevine
ajevi biljni, ne crni ili zeleni
biljni sokovi
semenje i oraasti plodovi
ivopt bez urbe
umereno, pravilno bavljenje sportom, kretanje
ljubav
svei vazduh i svetlost
prirodni dodaci hrani

Ukratko: prirodnost vraanje prirodi!

Kiseline pojedinano:
mokrana kiselina nastaje uzimanjem ivotinjskih belanevina i
propadanjem elija
azotna kiselina uzimanjem sira i turije
Siretnba kiselina nastaje uzimanjem slatkia i loih masnoa
Sumporna kiselina nastaje uzimanjem svinjskog mesa
Taninska kiselina i hlorogena kiselina uzimanjem crnog aja i
kafe
Acetilsalicilna kiselina nastaje uzimanjem lekova protiv bolova
Oksalna kiselina nastaje uzimanjem rabarbare, spanaa
(umerena koliina bezopasna), kakaoa
Mlena kiselina nastaje telesnim prenaprezanjem
Sona kiselina nastaje zbog ljutine, straha, briga i stresa
Otrovi pojedinano:
nikotin
31

kofein
boje
sredstva za ienje
kozmetika
vetake arome
sredstva za konzervisanje
zubni otrovi, amalgam
teki metali
razreivai
insekticidi, herbicidi, pesticidi, fungicidi
ukupno ovek dolazi u dodir sa preko 40 hiljada otrova

Ono to bubrezi i beika ne uspeju da izlue, to mora crevo da izlui,

Ono to oni ne mogu da izlue, moraju plua da izlue,
Ono to plua ne mogu da izlue, mora da izae preko koe,
Ono to koa ne uspe da izlui, vodi u smrt. (Iz kineske medicine)
Razmislite o tome da konana acidoza, odnosno prezakieljenje,
znai unitavanje elija i time i polagano izumiranje mladosti.
Dovoljan razlog za nastojanje da se taj proces uspeno zaustavi i da
se preokrene. Mora se jo napomenuti zbog jasnoe da nije ni svaka
baza zdrava. Cijankalijum je veoma bazian, ali i veoma otrovan. Isto
tako nisu ni sve kiseline loe; neke vone kiseline i desnoobrtana
mlena kiselina su veoma vane.
udesna sredstva
Postoji li zaista neko udesno sredstvo?
Zar ne bi bilo lepo kada bi zaista postojala neka udesna vodica koja
bi mogla da rei sve te probleme! Moda stvarno i postoji tako neto,
ovo ili ono prirodno sredstvo. Upravo to emo i uzeti u razmatranje.
Stalno se pojavljuju novi zdravi sokovi i ajevi, a oni koji su stvarno
zdravi imaju jedno zajedniko: svi su bazni i deluju nasuprot
32

prezakiseljenju. Slino kao i bakina starodrevna domaa apoteka, sa

oblozima, kupusnim listovima i tinkturama. Te stvari su bogate
mineralima, bazine, esto bogate enzimima, i izvlae iz tela uz
pomo osmoze kiseline i daju zauzvrat upotrebljive minerale.
Na taj nain te dragocene stvari oslobaaju telo ljake. Meutim, to
traje ponekad suvie dugo, zato to je stanje akutno, i zato treba za
proces podmlaivanja upotrebiti bolje usmerena sredstva koja imaju
vie probojne snage. Pravo podmlaivanje deluje samo zajedno sa
pravilnom sistematikom i uzrono-posledinom vezom.
Lako je shvatiti da vitamini, enzimi i retki elementi, pored minerala i
sekundarnih biljnih materija, nalaze svoje mesto u telu jedino kada je
to mesto ve unapred pripremljeno za odgovarajue ienje,
oslobaanje od ljake. To je isto kao i kod preuzimanja kue. Ako
stari, stanari ne oslobode mesto, ne moe se niko novi useliti u kuu,
odnosno u telo.
Zato je izuzetno vano, da se telo prvo temeljito oslobodi ljake, jer
e inae veliki deo vaih skupo plaenih dodataka ishrani zavriti u
toaletu umesto u vaim telesnim spremitima.
Sa druge strane, potpomau te lekarije, ali samo kada su nainjene u
skladu s prirodom, prirodno oslobaanje od ljake. Ipak danas i ja
vidim da se one nainom na koji se reklamiraju na tritu suvie
jednostrano hvale. Moramo biti veoma paljivi da te dragocene
lekarije ne uzimamo samo zato da zaepimo pukotine u staroj tali.
Mnogo je uspenije, kada se pre toga naini jedno temeljito proleno
spremanje i ienje. Tada i prehrambene materije mnogo bolje
dolaze do izraaja.
Uzmite, na primer, kou, koja u normalnom sluaju, to bivamo zreliji
i stariji, postaje suvlja, odmaenija, i na povrini grublja i ispucanija.
Debljina koe se smanjuje i elastini sudovi degeneriu, a naboranost
koe postaje sve vea. Vezivno tkivo izgleda kao da se oputa.
Dvostruki podbradak, oputena koa i visei uglovi usana.
Zamislite sada sledee! Uzmete gips i meate ga s mnogo vode, tako
da lepo ostane tean. Uzmite sada jednu elastinu krpu i namoite je
u teni gips. Priekajte da se osui. ta se dogodilo? Krpa vie nije
33

posebno elastina. Da li je tako? Ali to nije nikakav problem kada se

radi o koi. Uzmete jednostavno neto preskupe antiaging kreme koja
se reklamira, namaete kou i priekate da deluje. Uskoro sve
izgleda mnogo glatkije. Ima u kremi dovoljno glicerina (on isprva ini
kou glatkijom, ali onda i suvljom i zavisnom od kreme) da ak i suvu
etiopsku zemlju izgladi.
U najboljem sluaju sve te kreme ine glatkijom povrinu koe, dok
njena osnova ostaje suva kao barut. Jedino to puca malo manje.
Bolje je da temeljito operete kou i da je oistite od grube neistoe.
Tek tada mogu nekoliko kapi hranljive rastopine da stignu na svoje
pravo mesto i da uine da sve postane zaista glatko i mekano. Onako
kako i treba da izgleda. Hranljiva tenost ne bi mnogo mogla da
postigne da je bila primenjena pre pranja i ienja koe.

Mladalaka lepota dolazi i iznutra i spolja

Naravno da ja nemam nita protiv prirodnih biljnih vitaminskih
preparata i krema. Sve to ima svoje pravo opravdanje. Meutim, vrlo
esto se dogaa da svi oni udaraju samo u zidine tvrdih blokada
ljake. Prvo se moraju ukloniti blokade ljake, tako da se istinska
lepota iznutra moe pokazati i na povrini.
Sve to je bilo poznato jo starim Grcima i Rimljanimaq, Egipanima, u
stvari svim starim narodima hiljadama godina. Upravo zato su se oni
negovali iskljuivo baznim preparatima za negu koe, a ne kao danas
kiselim preparatima. Sredstva za negovanje, koja su u stanju da
izjedu nerajui elik na posudi za sapun, i te kako mogu da nakode
i koi. Mi emo kasnije malo tanije istraiti zato je pravilna spoljna
nega tako vana u procesu podmlaivanja iznutra.
Nefretete, Kleopatra i najlepe ene antike prale su kosu sokovima
bobiastog voa i zemlje za pranje. Nisu upotrebljavale nikakve
kreme, jer im nisu ni bile potrebne. Te ene nisu imale nikakvog
drugog posla osim da izgledaju lepo i negovano. To im je izgleda
veoma uspevalo, ako se veruje njihovim savremenicima.

34

Celokupna nega tela bila je orijentisana na baze i prema tome

prirodna i u skladu s prirodom. ak i ve spomenuti sokovi
bobiastog voa: naime, njihove organske kiseline su se pretvarale u
baze izvan tela i u telu. Kao primer: limunov sok je u ustima
neverovatno kiseo, ali u telu deluje visoko bazino, jer je bogat
mineralima i raspolae prirodnim, organskim vonim kiselinama.

Sve te prekrasne i udesne materije su ve tada spolja pomagale da

se telo oslobodi ljake, tako da postrane mnogo spremnije da prihvati
tu pravu lepotu koja dolazi iznutra.
Jedna savremena telesna nega sa losionom za tuiranje i amponom
sadri uglavnom sodijum-lauret-sulfat (to je obino sredstvo za
ienje podova garaa iz 6o-tih godina devetnaestog veka). Danas
ono ima uglavnom kiselu pH-vrednost od 5,8. ponekad i manje od 5,0
i potiskuje kisele telesne izluevine natrag u telo, umesto da ih
uklanja. To nije nikakva prava telesna nega. Osim toga, ovek se
mora mnogo ee tuirati i kupati, jer jednostavno nije u stanju da se
pravilno i prirodno opere. U prvom trenutku, takvo sredstvo ini da
koa spolja izgleda ista, ali da u daljem toku postaje zavisna od
takvih proizvoda. Da li je to sluajno?
Osim toga, i toliko esto spominjani zatitni kiseli telesni sloj je samo
zaostatak iz nenaunih izvora. Roen neposredno iz bubnjanja
reklamne mainerije koja eli da nam proda svoje nepotrebne i
nekorisne proizvode. Taj toliko hvaljeni kiseli zatitni sloj uopte ne
postoji. Ova pojava ima jednostavno svoj temelj u tome da telo
pokuava da se rei kiselina preko koe. Jadno telo uopte ne
pokuava da se preko kiselog sloja zatiti od uticaja svoje okoline. U
stvarnosti eli samo da se oslobodi kiselog otpada. To je samo
njegov pokuaj da se na svoj nain oslobodi onoga to mu smeta.
Telo upada u paniku zbog prezakiseljenosti, eli da sprei nagrizanje
tkiva, a sve to industrija ima da mu ponudi je da svojim sredstvima
za negovanje koe ponovo natera kiseline natrag u telo, umesto da
pomogne telu da se oslobodi kiselog otpada.

35

Da li ste znali da sve ide tako daleko da se prilikom izrade sapuna iz

sapunske luine vadi prirodni glicerin da bi se kasnije upotrebio u
kozmetici i u industriji. Sapunu se onda dodaje vetaki, denaturisani
glicerin koji je u stanju da kou uasno osui.
Ako to nije glupo, ta je onda?
to se tie opasne kozmetike, treba ozbiljno upozoriti na upotrebu
mineralnih ulja iz nafte u obliku parafina, parabena i vazelina
(petrolatum) prilikom izrade krema. Sve se to moe saznati na
temelju itanja liste sastojaka. Oni su neverovatno nezdravi i utiskuju
se duboko u donje slojeve koe, tako i posle mnogo godina posle
upotrebe ostaju u telu. Ove hemikalije ine da koa postane suva i
oputena, unitavaju enzime, veoma su otrovni i nagomilavaju se u
jetri, koja zbog toga trpi osetna oteenja.
Osim toga, izazivai bolesti i gljivice uivaju neizrecivo u civilizovanoj,
kiseloj sredini savremenog potroakog drutva. Bebe nemaju
nikakav kiseli zatitni sloj i priroda ve zna zato.
To je i razlog zato naoare, satovi i nakit bivaju oteeni kiselinama
koje izlaze na kou, ve prema tome koliko se u neijem telu
nagomilalo ljake i otrova.
Pravilna nega je uvek bazino orijentisana. Samo takva prirodna
nega ini da koa postaje lepa, mlada i zategnuta.
Ljudi antike nisu bili glupi. Danas vie niko nije u stanju da piramide
sagradi na isti nain. Ja bih ak rekao da je ovek u ta davna
vremena daleko vie znao ta je zaista dobro za oveka pojedinca, u
najmanju ruku u smislu ishrane. Danas, meutim, obavetavaju nas
nesebini mediji ta treba da jedemo i pijemo, kako treba da se
negujemo, i to sve prema uputstvima proizvoaa koji su pre svega
zainteresovani za profit. I to sve na nau tetu!
Zatim, ovek se ne nalazi u procesu razvitka, evolucije, ve izrazite
degeneracije. Kada onda u telu neto ne stigne tamo gde je trebalo
da doe, zato to se ve u tom delu tela nagomilao sloj otpada i
36

ljake, ili kada se ono to je telu neophodno nije ni unelo putem

ishrane, nastaje manjak, nedostatak. Ako nedostaje bakra, ili ako on
ne moe zbog ljake da se probije do svog mesta, nastaju sede kose
i bolovi u zglobovima. Ako nedostaje cinka ili on ne uspava da se
probije do svog mesta, ispada kosa, umanjuje se libido i sposobnost
zaea (sklonost koja se vrlo pojaava). Cink osim toga ima vanu
ulogu u deljenju celija, nastajanju DNA lanaca i u proizvodnji preko
300 enzima. Ako nedostaju fosfor, kalcijum i silicijum, stradaju u
odreenim okolnostima gustina kostiju i vezivna tkiva. Ako nedostaje
gvoa ili ono ne uspeva da se probije, tada moe doi do
malokrvnosti i slino.
Meutim, kada se telo na odgovarajui nain oslobodi kiselina i
ljake, potrebna nam je jedna mnogo manja koliina tih prehrambenih
elemenata da bismo se snabdeli. To znai, to se telo bolje
oslobodilo ljake i to je istije, to se manje namirnica mora doturati
spolja da bi ovek ostao zdrav. To ujedno znai da e se sve manje
tetnih i otrovnih materija unositi u organizam putem hrane. Tada
bismo mogli da jedemo manje i da s tim u vezi uivamo u mnogo
boljim i primerenijim namirnicama boljeg kvaliteta. Bolje je nasititi se
manjom koliinom bolje hrane nego se hvaliti obiljem pogrene i
manje kvalitetne.

Haos u preporuivanju prehrambene vrednosti namirnica

Preporuke o prehrambenoj vrednosti koju sadanja nauka daje za
vitamine, retke elemente i minerale veoma se razlikuju, ponekad uz
faktor 120 u onome to svaki ovek navodno treba da uzima svakoga
dana. Svakodnevno neophodna koliina vitamina C je, na primer,
jednom propisana kao 75 miligrama, dok je drugi strunjaci podiu
ak i na 1000 ili vie miligrama. Razlog je u tome to uopte nije lako
odrediti pravu koliinu, jer je svaki ovek fizioloki toliko razliit i
upravo zato toliko razliito reaguje da je svako odreivanje prave
dnevne doze stvarno nemogue. Nemogue zbog razliitog stanja
tkiva i popunjenosti spremita hranljivih materija. Isto tako nemogue
i zbog stepena zasienosti ljakom svakog organa i svake
pojedinane lezde. Vidimo, dakle, da nam preporuka ne moe
37

mnogo pomoi kada se trudimo da otkrijemo kakve su nae potrebe.

Meutim, kada budemo uzimali dovoljno onoga to nam priroda nudi,
neemo vie biti primorani da sebi postavljamo to pitanje. Priroda je
prebogato nama na raspolaganju i ona svakome od nas prua pravo
obilje hranljivih namirnica, tako da ne moramo uopte pitati koliko i
ega btreba da uzimamo.
Jo neto: ukoliko je neka od naih lezda prezasiena ljakom,
dolazi do manjka hormona i pogrenog delovanja organa. Kada je, na
primer, pankreas zbog nedostatka hormona ometen u svojoj funkciji,
verovatno e vrlo brzo doi do pojave dijabetesa ili starakog
dijabetesa. To se moe dogoditi sa i svakom drugom lezdom sa
unutranjim luenjem. Takvim ljudima je potrebna jedna sasvim
druga mera i jedna sasvim druga preporuka dnevne koliine vitamina
i minerala newgo zdravim osobama. I upravo zato su te preporuke
nesigurne i prema mom miljenju potpuno nepotrebne, posebno kada
se uzme u obzir da nam se u rukama nalazi pravo sredstvo, a to je
znanje kako da uspostavimo pravu ravnoteu razmene materija u
svom organizmu.
DALJI FAKTORI
Otrovi koji razaraju elije
Kiseline i njihove ljake su najgori otrovi koji unitavaju elije. Otrovi,
kao to su teki metali i petrohemijski rastvarai unitavaju enzime,
koji su nam neophodni da bismo uopte mogli da preraujemo
vitamine. Bez enzima nema ni upotrebljivih vitamina i hranljivih
materija. Osim toga, vetaka svetlost unitava dragocene hranljive
materije na isti nain kao i elektrosmog, zraenje mobilnog telefona,
mikrotalasnih pei i stotine drugih aparata. Meutim, zdravo, isto
telo prepauje sve to vrlo dobro. Prema tome, ne treba troiti mnogo
vremena na razmiljanju o svim tim faktorima iz nae ivotne sredine.
Upravo zato to je takvo razmiljanje nepotrebno, nije ni predmet
prouavanja ove knjige.

38

Uopte ne bi bilo teko da se sve ovo provede u delo u ovo nae

moderno vreme. Meutim, problem je u tome to nam suvie malo
pravih informacija stoji na raspolaganju.
Znaenje koloidalnih rastopina za bioloki sistem
Da li ste znali da velika veina preparata koje kupujete u apotekama
nema nikakvog stvarnog delovanja? To se dogaa zato to
organizam u koji se ponaa prema prirodnim zakovima moe da
prihvati i preradi samo minerale organsko-biljnog porekla i to samo u
koloidalnom obliku.
Koloidalno znai da nam materije stoje na raspolaganju u veliini
atoma ili atomskog grozda i da imaju elektriki aktivan naboj. Samo u
tom obliku su zaista biopodnoljivi i bioupotrebljivi.
Koloidi u ivim tenostima su nerastopljive najmanje estice minerala
i metala ili sloenijih molekula, koje se zbog svojih negativnih
elektrinih naboja meusobno odbijaju i koje se zato ne mogu
nagomilavati u vee delie. to su sitniji ti delii koloidi to je vea
delatna povrina (povezana s veliinom delia-koloida) i u njima
sadrana energija.
Sredina u kojoj se odvija ivot naziva se koloidalna sredina. Danas
ve znamo da su svi ivi organizmi sastavljeni od visokostruktuisanih
koloida ili tekuih kristala i da je to temelj jednog snanog koloidalnog
biokompjutera. Tako nastale strukture tekuih kristala ureuju elijsku
tenost, to znai da suavaju entropiju raspadanje elijske
tenosti i da oslobaaju i uvaju energiju. Nauka o koloidima je
mlada i malo se zna o tim molekulima koji su nabijeni energijom.
Kod svakog zdravog bia su pojedinani korpuskularni delii krvi
odvojeni. Oni se ne lepe ni meusobno ni na zidove arterija i krvnih
sudova. Ako se ugrozi stabilnost tog sistema, odnosno, ako se umanji
naboj tih koloidalnih elemenata, nastaje opasnost po celokupni
sistem. Ako nestabilnost potraje, nastaju razliite bolesti.

39

Stabilnost sistema se naruava ishranom, uzimanjem mineralnih soli i

raznim vrstama stresa, na primer, izlaganjem elektromagnetskim
poljima svetiljki, televizora, kompjutera i tako dalje.
Anorganski minerali u otopljenom stanju pojavljuju se u tekoj vodi za
pie. Telo ne moe da upotrebi minerale u tom obliku i oni se
najveim delom ponovo izbacuju. Ostatak se ipak skladiti i akumulira
u telu. Zakreavanje u uznapredovanom stepenu je posledica tog
procesa.
Proseni ovek uzima u toku svog ivota dovoljno anorganskih
minerala da bi se od njih mogla podii njegova kamena statua u
originalnoj veliini. (P. Flanagan)
Za mnoge telesne funkcije vani minerali moraju se, dakle, uzimati u
organskom, koloidalnom obliku, najbolje iz sveeg voa i povra.

Kratko objanjenje pojmova:

makroestini minerali su minerali u esticama koje su vee od
koloida. Oni se taloe u vodi ili zamuuju vodu kada se ona
uzburka. elije ih ne mogu upotrebiti bez nekog velikog napora,
jer su suvie velike. One su anorganske tj. nisu
bioupotrebljive.
Organski upotrebljivi minerali su rastopljeni ili koloidalni
minerali.
Rastvoreni minerali su pojedinani ioni ili atomi, koji su
rastopljeni u vodi i koji se kao delii ne vide. Oni mogu da budu
anorganski ili organski.
Koloidalni minerali su veoma sitni delii materije s prenikom
manjim od jednog desetmilionitog dela milimetra. Koloidalni
delii se ne nagomilavaju u grozdove i rastapaju se u
pojedinane atome ili molekule sve dok su stabilni.

40

Naa tkiva (70-90% od vode, kod starijih ljudi jo samo 50-55% vode)
sastoje se zajedno s belanevinama od sledeih minerala: kalijuma,
silicijuma, kalcijuma, natrijuma, magnezijuma, i fosfora. To su
materije od kojih se satroji nae elije u tkivima, enzimi i hormoni.
Osim toga, tu su i elementi u tragovima: hrom, mangan, cink, gvoe,
jod, sumpor, molibden i selen. Razlika izmeu minerala i elemenata u
tragovima je samo u tome to su ovi drugi potrebni relu samo u malim
koliinama. Sve ove materije moraju biti u bioupotrebljivom obliku, u
pravilnoj konstelaciji i nastale prirodnim putem.
Isto se to dogaa i sa vetaki izolovanim vitaminskim preparatima.
Oni ne mogu da deluju onako kako bi trebalo, jer u tim komercijalnim
proizvodima sekundarne biljne materije, flavonoidi, vitaminoidi, enzimi
i druge nisu sadrane. Oni nisu potpuni i zato nemaju snage.
Verovatno imaju i ti proizvodi u sebi potencijal za stvaranje ljake.
Jedna jabuka sadri u sebi vie od 400 vitalnih materija. Naa
civilizacija sa svojom najveim delom prodanom naukom, nije u
stanju da naini nita to bi bar liilo na prirodni plod.
Druge naune studije su ustanovile da davanje spomenutih
vetakih materija vie pogoduje nastanku raka nego to se bori
protiv njega. U stvarnosti to ovako izgleda: ako telo vie nije u stanju
da samo sebi pomogne, dozvoljava parazitima, gljivicama i raku da te
stvari obaviju kapsulama ili da ih prerade u toku razmene materija
putem stranih organizama, tako da postanu potroljive ili bar
nekodljive.
Normalne, zdrave elije koje iznenada ni zbog ega polude i ponu
se nekontrolisano deliti, postoje stvarno samo u bajkama.
Da znate, upravo sam prodrmao jedno nauno osinje gnezdo kada
sam izjavio da rak jednostavno nije jedna ni iz ega nastala
nekontrolisana izraslina. Na alost, upravo tako glasi pogreno
miljenje dananje patoloke kolske medicine. Njime se ljudi iz
oiglednih i finansijskih razloga dre u strahu i neznanju.
Neto za vae lino ohrabrenje:

41

Rak nigde i nikada ne moe nastati u jednoj telesnoj sredini koja ima
pH- vrednost veu od 6,5. Ukoliko budemo potovali ove zdravstvene
predloge ova tema nee biti vredna razmatranja. Rak je uvek jedna
od opcija tela kada ono vie nije u stanju da se izbori s otrovima i
kiselou. To je jednostavno poziv u pomo.
Danas znamo da je tkivo raka uvek kiselo. ak i vie od toga.
Naunici su ustanovili da se odreene bakterije, virusi i gljivice na tim
mestima razmnoavaju i time prouzrokuju izrasline raka. Rak, prema
tome, kao svoj prvi uzrok ima prezakiseljenje. Ono onda lokalno
izaziva toksinu krizu, koja dovodi do bakterijskog napada i onda
dalje do nama ve poznate izrasline koju nazivamo rak. Rak je samo
deponija otpadaka. Ako nema prezakiseljnosti nema ni raka!
Neeljeni podstanari
Ljudi jedva da u to veruju, ali nisu samo nae domae ivotinje
podlone napadima parazita. I sam gospodar dovoljno esto i
redovno dobija jedan broj parazita. Nisu to samo dosadne ui u kosi,
koje su se nekada pojavljivale u mnogim dejim vrtiima.
Paraziti se u ljudskom telu najee pojavljuju u crevima i ostaju dugo
neprimeeni. Dramatino je ovo stanje samo zato to je crevo tako
vano po nae zdravlje. Ukoliko je crevo optereeno ljakom,
imaemo skoro uvek potencijalni problem s parazitima.
Najvei broj parazita u crevima opstaje samo u kiseloj sredini.
Naglaavamo da je tanko crevo lako bazino i da je debelo crevo
lako kiselo. Ako je crevna flora uglavnom suvie kisela, dolazi do
problema s parazitina, gljivicama, loim crevnim bakterijama i
ponekad s crvima.
To se dogaa mnogo ee nego to se misli (oko 50-80%
stanovnitva je izloeno bar najezdi gljivica).
Ovi podstanari ine da u crevima dolazi do jakog vrenja. Tako nastaju
manje ili vee povrede, koje ni najmanje ne unapreuju zdravlje iako
se i to ponekad uje. Objasniu zato se to tako odvija.
42

Kada nastaju gasovi i kada se dugo vremena zadravaju, tada se

mogu u vlanoj sredini creva vrlo brzo pretvoriti u nagrizajuce
kiseline. To smo jo u koli nauili. Gasovi plus pritisak plus vlaga
jednako kiselina. Osim toga, ostavljaju te gljivice (Candida albicans)
svoje gadne otrove kao proizvod svoje razmene materija. Acetaldehid
i aflatoksini nastaju neposredno u ljudskom crevu. I tako se ti toksini
ubrajaju u vae vlastite prirodne otrove nastale razmnenom
materija, osim onih koji nastaju delovanjem miliona i miliona gljivica.
Zaista mi je ao, ako ete veeras loe spavati. Ali, im budete
proitali ovu knjiicu, im budete imali na raspolaganju jednostavna
sredstva i im ih budete primenili, tada ete mnogo bolje i mirnije
spavati nego ikada pre toga. Tada ete znati da se sve to vie nikada
nee vama dogaati. Lepo, zar ne!
Prezakiseljenost izaziva nedostatak minerala, to sa svoje strane
ponovo podupire prezakiseljenost, koja dovodi do pojave parazita, i
do otrovnih proizvoda razmene materija, kojima se telo posle toga jo
jae prezakiseljuje i truje. ivotno vane enzimske reakcije su na
temelju svega toga ugroene i prekinute. Svaka pojedinana taka se
pojaava pod delovanjem drugih, i sve to nije nita drugo ve trajno i
nezaustavljivo starenje. Moglo bi se zato kazati da se civilizacijski
faktori na mnogo naina meusobno pojaavaju. Isto to vredi i za
bakterije i viruse. Bakterije i virusi nikada nisu u stanju da napadnu
zdrava tkiva. One se mogu umnoavati samo u bolesnim tkivima. Ovi
najmanji od svih strvojeda mogu da nau svoju hranu iskljuivo u
bolesnom, ostarelom i ljakom zagaenom tkivu.
Medicinari Paster i Bernard su upravo zbog toga jo u devetnaestom
stoleu vodili otre bitke, koje su dugo vremena ostajale nereene.
Paster je bio osvedoen da su klice odgovorne za nastajanje bolesti.
Meutim, Bernard je mislio da su odgovorna prema bolestima
neotporna tkiva. Sukob ove dvojice medicinara se produavao
godinama i tek je na svojoj samrtnikoj postelji Paster priznao da je
Bernard u pravu.

43

Na alost na tom podruju medicina i dalje sledi Pastera, iako je i on

sam priznao svoju veliku zabludu.
Gde se u telu okupljaju ti razbojnici?
Naravno da za ljake postoje omiljena podruja na kojima se
nagomilavaju i taloe.
Mesta na kojima se te materije taloe i nagomilavaju su vrlo razliita i
zavise od nasleenih sklonosti roditelja i drugih predaka. Da jo
jednom ponovimo: nasledne bolesti su nasleene sklonosti da se u
odreenim delovima tela nagomilavaju toksini. Upravo zato lie slike
bolesti potomaka vrlo esto na slike njihovih dedova i roditelja. To je i
razlog to ljudi danas na kolskomedicinski nain pokuavaju da
unapred predvide i izraunaju bolesti u porodici tako to e
prouavati bolesti otaca. To se klasino pokuava, na primer, kod
raka.
Jedan drugi primer! Deda je imao velianstvenu elu, koja je
zapoela da se pojavljuje jo u prvim dvadesetim godinama njegovog
ivota. Ista ta sklonost pokazala se jednu generaciju dalje kod oca.
Meutim, da je oatac imao bar malo sree morao se taj simptom s
majine strane genetski promeniti ili bar oslabiti, prebaciti na sledeu
generaciju ili ak pojaati. U takvom sluaju mogao se sin ili unuk
ve unapred radovati ranom opadanju kose.
Svi to znamo. Bilo koja telesna karakteristika se dalje moe naslediti.
Mama onda kae da su slatke ui naslee od bake, a okice od tate.
Meutim, ne nasleuju se samo spoljanje karakteristike, ve i one
unutranje.
Na temelju toga nastaju onda sklonosti prema odreenim
simptomima. Simptomima kao to su opadanje kose, loi zubi, slaba i
oputena vezivna tkiva, alergije i mnogo toga.
Osim toga, to se moe pripisati i injenici da se, osim opteproirene
sklonosti prema nainu ivota koji pogoduje nastajanju acidoze, u
porodicama s generaciju na generaciju prenosi i sklonost prema
44

odreenim prehrambenim artiklima i nainu kuvanja koji postaje

prava porodina tradicija pothranjenosti, nedostajanja nekih
prehrambenih materija. To je sigurno jo jedan faktor u nastajanju
odreenih naslednih sklonosti. Mnogo je ipak vanija gentehnika
mustra nasleena od predaka, naime, sklonost prema lokalnom
nastajanju naslaga kisele ljake.
U samim genima ne postoji program nekog unapred oblikovanog
procesa starenja, ve mu je uvek neophodan neki podsticaj spolja.
(dr Hartmuth Heine)
Mukarac i ena se veoma razlikuju u svom metabolizmu kiselih
materija. Osim toga, ove treba dodati i injenicu da se mukarci
uopte bitno loije, muki, hrane. Kod mukaraca je esto jo od
malih nogu usaeno shvatanje kako treba da izgleda ishrana,
svojstvena mukarcu. Radi se o namirnicima koje, tako se misli, daju
mnogo snage.
Meutim, upravo je to pogreno! Snagu daje ono to prilikom varenja
ne troi mnogo energije, ve proizvodi i dodaje novu energiju.
Mi emo se u treem delu ove knjige posvetiti tim pravim, snanim i
podmlaujuim hranljivim materijama. Ali, da se vratimo razlikama u
stvaranju naslaga ljake kod mukaraca i kod ena!
Mukarac po jednoj odreenoj shemi skladiti otpad razmene
materija tamo gde se nalaze najvei bazini mineralni potencijali. To
su na alost esto njegovo vlasite na glavi ili vezivna tkiva, ve
prema nasleenom tipu ljake. Zatim, u unutranje organe, pa u
krvne sudove i naravno, veoma esto u crevo. Onda dolazi do
ispadanja kose, do smetnji u sranom krvotoku, do debelih
kobasiastih prstiju, do podbuhlosti. I natekline su uvek siguran znak
kisele zatrovanosti. Telo panino pokuava da otrove u tkivima
razvodni nagomilavanjem tenosti. Na taj nain nastaju edemi,
natekline.
Neki ljudi prerauju ljake potpuno nevidljivo u unutranjosti tela u
kamenje u organima (kamen u bubrezima i u ui), u bolove u krstima
(demineralizacija meuprljenova) i tako dalje.
45

Kamenac u zubima je jedna tvrda i spolja vidljiva ljaka bazine

pljuvake i kiselog jela.
Sluajno sam posmatranjem ustanovio da se odreeni tipovi ljake
kod mukarca posle 25 godine ivota mogu ovako podeliti:
Tip 1 ima snanu kosu, najee manju kosmatost tela, sklonost
prema debelim prstima i manje nenim vezivnim tkivima, kao i veu
debljinu koe.
Tip 2 se prepoznaje po opadanju kose i jasnijim i otrijim konturama
koe.
Tip 3 ima manje primetljive spoljanje karakteristike, meutim,
prerauje nevidljivo svoje ljake u unutranjosti tela u bolove u
krstima, u probleme s krvnim sudovima, u kamenje i tako dalje.
Ova podela nije uvek potpuno jasna, jer ima i mnogo meovitih
tipova, ali je skoro uvek vidljiva. Ja sam je nazvao tipovima civilatoze
kod mukaraca.
Kod ene, kod, dakle, lepeg pola, ova podela ne funkcionie tako
jednostavno zbog njenog stalnog izbacivanja kiselina putem
mesenog ciklusa.
Treba dodati da neki mukarci pate od esto nekontrolisane,
nagonske sklonost prema ejakulaciji, od takozvane prerane
ejakulacije. I mukarac se, dakle, oslobaa otrova, iako u manjoj
meri, putem elakulacije. Pri kraju treeg dela ove knjige ponovo emo
se pozabaviti raznim tipovima ljake i njihovim odlaganjem.
Razliitosti u procesu starenja kod mukaraca i ena
Polovi imaju neto vremenski razliit proces starenja, pa emo ga
neto blie razmotriti.

46

Dok mukarac mora permanentno da izbacuje kiseline i da viak

skladiti, ena ima prednost da jednom meseno putem mesenog
ciklusa izbacuje ljake koje su se u meuvremenu nakupile u
materici. Upravo zato, bar statistiki, ene ive devet godina due od
mukaraca. Upravo je to i razlog da kod nekih ena dolazi do velikih
kiselih menstruacionih problema. ene su sklone da kiseline
skladite u svojoj mineralima veoma bogatoj sluzokoi materice. Ovaj
kiseli bol moe da bude veoma neugodan i predstavlja poziv u
pomo eninog tela. Zato treba biti veoma paljiv kada menstruacije
postanu neredovne, duge ili obilne. Telo time eli da upozori da su
njegovi zatitni kapaciteti iscrpljeni.
Inae je sasvim prirodno da vezivna tkiva slue kao meuskladita
kiselina. Jedna od posledica je celulit. Celulit nije nita drugo nego
maleno neugodno skladite ljake koje ovek ni sportom, iako se to
esto pogreno tvrdi, nikako ne moe ukloniti. ak ta vie, ako se
suvie i na pogrean nain bavite sportom, nastaje velika koliina
mlene kiseline koja jo vie zakiseljuje telo i pogorava stanje. Ipak
postoji jedna vrlo uspena mogunost kako se moemo suprotstaviti
tom problemu, naime, takozvanim bazinim kupkama. U treem delu
knjige emo videti kako se to ini.
Zgrene vene se ne mogu izleiti, tako se bar govori. Meutim, i to su
civilizacijski uslovljene estetske mane, koje se mogu veoma brzo
savladati i to bez potpuno nepotrebnog i opasnog hirurkog noa.
Govorili smo o sluzokoi materice kao o zatiti od kiselina i kao o
skladitu kiselina. Moda se ovde moe potraiti objanjenje za
mnoge male i velike bolesti novoroenadi i dece, koje su oigledno
dobili ve prilikom roenja?
Kod oba pola se moe zapaziti jedna oigledna zajednika hijerarhija
taloenja mineralnog otpada. Ono poinje u krvi, zatim u masnim
tkivima, zatim slede vezivna tkiva, hrskavica, zatim miii, zidovi
krvnih sudova, i na poslednjem mestu unutranji organi, kod kojih
srce i mozak poslednji dolaze na red. To se dogaa paralelno s
otapanjem i pranjenjem skladita hranljivih materija i minerala zbog
neutralizacije kiselina u vlasitu, vilicama, hrskavici i kostima.

47

CIVILATOZA
Posledice svega toga se zovu jednim imenom civilatoza. To je
pokuaj dananje opte zdravstvene nauke da zlu koje smo sami
sebi prouzrokovali da neko ime. U ovoj shemi se veoma lako zapaa
hijerarhija u procesu taloenja ljake u tkivima. Setite se samo kiselih
kia koje padaju na drvee u naim umama. Potpuno isto to se
dogaa i u elijama ljudskog organizma, koje dobijaju suvie
namirnica iz kojih nastaju kiseline. Kisela kia spira mineralne soli iz
tla i neutralizuje ih. Stabla u umi ostaju bez donjih grana i umiru. To
je isto tako vetako meanje u savreno delo stvaranja kao i
starenje elija. Dozvolite nam da ovaj proces unitavanja ivotne
sredine vratimo unazad.

NASLEENO ZLO
Upravo smo se zapitali zato se u celom svetu raa sve vie beba s
neurodermitisom, ekcemima, alergijama i oslabljenim organima.
Svako tree dete se danas u industrijski razvijenim zemljama raa
obolelo od neurodermitisa.
Bolesti, kao to smo ve videli, ne nastaju jednostavno ni iz ega.
One najveim deloim imaju svoje uzroke u nekom prethodnom
dogaanju i u civilizacijski prouzrokovanom tovljenju.
Meutim, kako bi jedna neduna beba mogla da tako neto uasno
donese sa sobom? Kada jedna ena zatrudni, tada se oploeno
jajace ugnezdi u sluzokoi materice. Ali, ta se dogaa kada je
sluzokoa materice zbog upotrebe sasvim normalnih namirnica
potpuno zagaena ljakom i dete koje raste u majinoj utrobi mora
devet meseci da raste u tako zagaenoj sredini? Embrion, odnosno
beba mora da strada zbog toga. Ne postoji nikakva takozvana
barijera placente. Otrovi se jednostavno s majke prenose na dete.
Nema protiv toga nikakve zatite, jer u prirodi takvi sluajevi

48

industrijskog zagaenja ne postoje pa zato nema ni bilo kakvog

prirodnog izluivanja otrova ni zatitnog mehanizma.
Jedna ena je u mladim godinama, sve do svoje dvadesete, bolovala
od zapaljenja bubrega. Lekar, koji ju je leio, doao je zakljuka da e
sve tekoe nestati zajedno s prvim detetom koje e dobiti. I tako je i
bilo. Meutim, dete koje je donela na svet, sve do svoje 21. godine
ivota imalo je problema s mokrenjem, a kasnije su se tekoe neto
umanjile. Ta patnja, veroivatno posledica nekog toksinog procesa
taloenja ljake, verovatno se prenela nasleem.
esto ujem da neka ena ne dozvoljava sebi da u toku trudnoe pije
alkohol ili da pui i9 to je dobro. Meutim, smee od 20,30, ili vie
godina upotrebe ivotnih namirnica budue dete e preuzeti usput,
nesvesno onoga to ini. To svakako da nijedna majka ne eli. Ali, ko
e joj to ispriati, ko e je obavestiti!? Oigledno niko ....
Kada elite da dobijete decu, ureite sebi u seanje sve to stoji u
ovoj knjizi. Ne moete svojim potomcima nita bolje ostaviti nego
poruku da svoj ivot provedu onako zdravi i neoptereeni koliko je to
god vie mogue!
Ako decu ve imate, svakako da e vam biti jo mnogo lake da
svojim tienicima ostavite u naslee veoma uspenu kuru za
mravljenje, kuru za podmlaivanje.
To bi bila kola za ivot, a deca bi usput nauila da ne moraju da ine
sve to drugi ine. Lozinka: izgradnja karaktera. I to nazivam pravom
roditeljskom ljubavlju.
Ovde se krije i razlog zato je trudnoa u neto vioj starosti pomalo
rizina. to je ena starija, to postoji i vie prenosivog nataloenog
otrovnog materijala koji bi majka mogla da prenese na svoje
neroeno dete. Meutim, uz pravilnu ishranu i nain ivota ona moe
sigurno ak i u mnogo kasnijoj starosti da bez opasnosti donese
svoje dete na svet.

49

Zanimljivo je gledati da dete u majinoj utrobi (plodna voda) i dugo

posle raanja ima pH- vrednost od 8-8,5. ivot, dakle, nastaje u
bazinoj sredini.
BRZA HRANA PRAZNA HRANA
Kada ujete re brza hrana svakako da odmah pomislite na
hamburger i prene krompirie. U toku jedne godine normalni ovek
pojede 60 kilograma eera, 30 kilograma masnoe, 50 kilograma
belog brana, 8 kilograma rie, 12 kilograma krompira, 2,5 kilograma
sladoleda. Sve to ovek pojede, ostavlja tragove ljake u njegovom
telu. Pre svega ako se normalno hrani.
Domaica ulae svaki mogui trud da skuva neto ukusno za celu
porodicu. Svakako da je to pohvalno nastojanje. Ipak, ne elim da tu
privlanu sliku o njoj na bilo koji nain naruim. Meutim, veoma je
sigurno da se tu krije mnotvo onoga to nije nameravala da uini ili
da prui svojim ukuanima. Svakako da svaka domaica priprema
hranu da bi njena porodica bila pravilno i dobro nahranjena i zdrava.
Ali, ta se dogaa kada dobra kuharica nema pojma o skrivenim
otrovima u svakodnevnom hlebu?
Hoete li stvarno da saznate ta e se dogoditi? Nalazite se u
opasnosti da ustanovite da neto od te hrane neete eleti da
uzimate zato da biste osigurali sebi zdraviji, mladalakiji ivot.
Zato nam sada prestoji posao objanjavanja i otkrivanja.
ovek je jedino bie na ovoj planeti koje svoju hranu prvo ubije
kuhanjem ili peenjem, zatim je soli i tek onda jede. Jedino bie koje,
iako je odraslo, i dalje pije mleko. Kada ovek tako ivi nasuprot
svome zdravlju, nije nikakvo udo da umire pre vremena.
Osim toga, ima meu nama onih koji fanatino ele da utede neto
vremena, koji zato samo raspakuju gotovu hranu i ukljue
mikrotalasnu penicu. To nije nikakvo stvarno uvanje vremena, jer
e vas na kraju krajeva sigurno kotati jednog dela vaeg ivota. Ima
sigurno jo mnotvo varijacija ovog istog procesa. Meutim, sve to
sigurno ve znate zahvaljui reklamama na televiziji, zar ne? Ali, da li
50

vam je ve neko pokazao ta se dogaa sa sasvim obinim

namirnicama i njihovim sastojcima poto smo ih pripremili?
Hrana za pse je bolja!
Deca s uroenim telesnim nedostacima se danas jedva mogu
prebrojati. Svetska zdravstvena organizacija je pre nekoliko godinba
izdala jednu studiju o 33 industrijski najrazvijenijih zemalja u svetu i o
nekoliko zadravstvenih kategorija. to se tie duine oekivanog
ivota Sjedinujene Amerike Drave su zauzele 25 mesto. U 24
zemlje na svetu ljudi, dakle, ive due nego u Sjedinjenim Dravama.
to se tie procenra dece koja su preivela prvu godinu ivota,
Amerika se nalazi na 23. mestu. Dvadeset i dve zemlje na svetu
omoguuju svojim novoroenim bebama bolje mogunosti da preive
prvu godinu ivota od dece u Sjedinjenim Dravama.
to se tie takozvanih profesionalnih bolesti, Sjedinjene Drave se
nalaze na poslednjem mestu. Zato je to tako? Zato to Amerikanci
imaju posebno veliki nedostatak minerala u svojoj ishrani. Ve pre
mnogo godina, Ministarstvo poljoprivrede i stoarstva uputilo je
farmerima savet da svoju stoku namenjenu klanju od samog poetka
osiguraju protiv bolesti kao to su alchajmer, reumatski artritis,
dijabetes, zakreenje sranih krvnih sudova i bolesti sranih miia
da ne bi za kratko vreme doiveli bankrot. Pre oko 5o godina poeli
su mnogi raneri i farmeri da shvataju da mineralne soli u stonoj
hrani mogu da sauvaju njihovu stoku od mnogih bolesti.
Od tog vremena na sve strane su se mogle videti ovce koje su
zaboravljale da pasu, konji oboleli od dijabetesa, koji su padali u
komu i lipsavali, svinje s tako uznapredovalom osteoporozom da su
im zadnje noge u vreme parenja pucale na dve polovine. To je sve
bilo na dnevnom redu. Kasnije su ti raneri saznali kako da svoju
stoku sauvaju od skoro svih bolesti. Obogaivali su stonu hranu
prirodnim vitaminima i biopodnoljivim biljnim mineralima. Znate li
stvarni broj dece koja se u Sjedinjenim Dravama raaju s uroenim
manama? Odnos je jedan prema pet hiljada! Kod stoke taj odnos je
jedan prema petstotina hiljada! Dakle, stotinu puta povoljniji! Temelj
je sledei: hrana za pse, koju proizvodi Health Packing Company,
obogaena je sa 40 prirodnih biogenih minerala. Hrana za
51

laboratorijske ivotinje sadri u pravilu oko 28 tih mineralnih

dodataka. Poite sada u bilo koju trgovinu u vaoj blizini i itajte listu
sastojaka u jednoj konzervi hrane za bebe. Neete nai ni jednu
jedinu konzervu na kojoj je navedeno vie od 12 minerala. To je i vie
nego zabrinjavajue. Ili? Kada ste na televiziji videli nekog bolesnog
psa? A da vidite neko bolesno dete, moraete se za vreme odmora
nai u nekom kolskom dvoritu nai ete ih u velikom mnotvu!
Deca, koja kalju, kijaju, mrcaju, povraaju ili viu jo mnogo pre
nego to e odrasti ve su predodreena za bolesti i degeneraciju.
Mnoga od te dece mogu spolja izgledati zdrava ona nose neke
druge probleme u sebi, imaju problema s koncentracijom ili su
hiperaktivna ili i jedno i drugo. Kada mislimo o tome da svojoj deci
putem prikladne ishrane ponudimo jednu zdraviju budunost, ne
smemo zaboraviti da svoje budue majke u pravom smislu snabdemo
prirodnim vitaminima i biljnim mineralima. (dr Jackoson Stockwell)
Po mom miljenju je prirodna ishrana, bogata mineralima, jedini nain
da uinimo korak napred u kulturi ishrane. Trebalo bi da sebe tako
kultiviemo da neku namirnicu smatramo privlanom samo u sluaju
da sadri visoki procenat prirodnih minerala, a ne onda kada nas
privlai jedino svojim ukusom.
POTPUNO NORMALNI SVAKODNEVNI OTROVI
Koliko je istinita stara poslovica koja tvrdi da sam ovek svojim
noem i viljukom sebi grob kopa. Uzmimo u razmatranje nekoliko
svakodnevnih namirnica da bismo videli da li nam te ivotne
namirnice zaista daju ivot ili nam oduzimaju dane naeg dragocenog
ivotnog veka. U treem delu ove knjige saznaete sve o veoma
ukusnim alternativama, koje su osim toga i jeftinije. Otrove iz
sredstava za rastvaranje, iz vodice za brijanje, kozmetike i tako dalje,
koji ubrzavaju proces starenja, ne bih po njihovom delovanju na telo i
duh sada uopte spominjao. Podmlaujue alternative tim sredstvima
prouavaemo tek u treem delu ove knjige.

52

 KAO PRVO PROUIEMO RAFINIRANI EER

U ranija vremena je eer bio tako skup da se kupovao samo u
apotekama. Danas savremeni industrijski eer spada u najjeftinije
ivotne namirnice, koje poznajemo. eer je jeftin u pravom smislu
te rei. On je tako jeftin da se direktno ili indirektno, pojavljuje u skoro
svakoj kupljenoj namirnici. ak i u kobasicama. On se kao sredstvo
za punjenje upotrebljava u proizvodima kojima je neophodno poveati
vrstinu.
Ili, drugim reima, budui proizvod se u fabrikim halama jednostavno
ini ukusnijim. Zatim, takvi proizvodi postaju na takav nain i
dugotrajniji, zato to se ne dopadaju ni bakterijama. Meutim, ljudima
su zato samo privlaniji. Ono za ta se bakterije ne zanimaju, moralo
bi pametnom oveku izgledati u najmanju ruku bar sumljivo, zar ne?
Centralna taka celog problema je meutim injenica da potroa,
dakle ja i vi, treba da postane zavisan. Jer tamo, gde je u inae
vetakom prehrambenom proizvodu sadran i eer, ulo ukusa
moe biti zavedeno i prevareno.
Telu se predstavlja la da se u tom proizvodu nalaze visokovredne i
korisne namirnice. Meutim, njih tu nema uopte ili vrlo malo. Telo
reaguje na slast eera, ali bez ikakvih drugih korisnih sastojaka koji
bi se mogli, na primer, dobiti iz samo jedne jedine jabuke. Telo nije u
stanju da svojim ulima naini razliku izmeu table okolade i jedne
pomorande. To dolazi jednostavno iz injenice da je i najbolja
ovekova prirodna hrana uglavnom slatka. Upravo zato e telo sve
to je slatko proglaavati visoko vrednim.
Na kraju imate jedno prevareno telo, koje, na alost, nije dobilo ono
to su mu njegova ula najavila. Telo je prevareno, ali i potpuno
zbunjeno. Jedno neprirodno visoko luenje inzulina je posledica, da
ga vetaki dotok eera ne bi jo vie izbacio iz ravnotee.
Sledi neto to se posebno kod dece i mladih esto moe veoma
jasno videti. Naime, elja za jo vie tih namirnica! eer je droga
broj jedan. eer je ulazna ili polazna droga za sadanju pogrenu
ishranu.
53

Ukoliko sebi u toku jedne ili dve sedmice uskratite sve eerne
proizvode, uskoro ete zapaziti da prvo dobijate estoku glad za
njima i da se ponaate kao neki narkoman, nervozno, agresivno, pa
sve do problema s nesanicom. Posle toga ete, poto ste savladali
prve simptome zavisnosti, iznenada primetiti da su vam ukusne i
druge namirnice koje su stvarno od prirode primamljive i ukusne i
unapreuju zdravlje. Ako onda herojski jo neko vreme izdrite, tada
vam udni i neobini ukus eera vie uopte nee biti prijatan.
Svakako da sada mislite da je sve gotovo. Daleko od toga!
Ne samo da su telu obeane prehrambene vrednosti uskraene
upotrebom eera, ve je dolo i do njihove potronje. U prirodi
postoji zakon uravnoteenja. Taj zakon budi u stvorenjima
nesvesnu elju da se dve razliite stvari s razliitim potencijalima
uravnotee.
Na primer, kiseline i baze se uravnoteuju i tako nastaju soli. Vrua i
hladna voda se meaju meusobno i nastaje mlaka voda. Oluja pri
kojoj se meaju topli i hladni vazduh i naelo osmoze deluju tano
prema naelima tog zakona uravnoteenja.
Kao to je poznato, eer se dobija iz eerne trske ili eerne repe.
U svom prvobitnom obliku taj tako dobijeni eerni sirup ima visoki
sadraj prekrasnih hranljivih sastojaka. To je jedna mineralno,
vitaminsko, retkoelementska bomba najbolje vrste. Posle rafiniranja
preostaje samo jo najsmrtonosniji i najneupotrebljiviji sastojak, koji
se moe zamisliti. I sada dolazi do izraaja zakon uravnoteenosti.
Kada eer stigne u telo, dolazi do izraaja njegova sklonost da se
ponovo povee sa sastojcima koji su mu oduzeti procesom
rafiniranja. Kada uzmete u obzir da je taj tamni sirup, melasa pre
rafinisanja, natproseno bogat gvoem, kalijumom, kalcijumom i pre
svega celokupnim nizom vitamina lepote iz grupe B, sve do vitamina
B1, moete sebi zamisliti ta se dogodilo posle rafinisanja. Skladita
minerala i skladita vitamina u telu
bivaju opljakana. Preko polovine, naime 51% sirupa iz eerne trske
i eerne repe sastoji se od dragocenih prehrambenih materija, od
kojih samo bedni ostatak dobijamo kao potroai, koji ni o emu
nemaju pojma. Verujte mi, to to je preostalo uopte ne potpomae

54

nae podmlaivanje. Ali, koga to udi kada znamo da ljudi kradu

pelama med i daju im umesto njega jeftini eerni dodatak.
eer je, dakle, droga broj jedan, koja sadri prilinu koliinu pravog
potencijala starenja! Potronja eera odluujue oslabljuje
proizvodnju hormona podmlaivanja, ali i koliinu vitamina lepote niza
B vitamina. Proizvodnja hormona mladosti broj jedan somatotrobina
uzimanjem eera se veoma smanjuje. Meutim, zaudiete se
kada saznate da postoje i zdrave i ukusne alternative za eer!
ZA INDUSTRIJSKU SO VAI TO ISTO. UKRATKO:
Nepreraena kamena so (Himalajska so) sadri tano 84 elementa.
Posle prerade sadri jo samo dva elementa, svaki od njih krajnje
nezdrav za telo. Naime, anorganski natrijum i otrovni hlor. I ponovo, i
ovde stupa na scenu zakon uravnoteenja i telu bivaju uskraene
upravo one materije i mikroelementi koji su u prvobitnoj soli bili
sadrani. To su tano 82 elementa.
Umesto njih, radi bolje rastresenosti, soli se dodaje aluminujumsilikat,
koji je otrovan! Aluminijum u telu je dokazan kao uzrok Parkinsonove
bolesti, drugih oboljenja nervnog sistema i raka. Zato bi bilo
potrebno da kvarimo svoj ukus time to emo pokuavati da
bezukusnu industrijsku hranu popravimo dodavanjem otrovne soli!
Prirodnu hranu ne treba dalje poboljavati i to ini da so, bar u toj
koliini, postaje nepotrebna. So nije hranljiva materija! Indijanci,
Eskimi, i mnogi drugi narodi nisu poznavali so, pa je nisu mogli ni
upotrebljavati, i to im uopte nije nakodilo! Sasvim suprotno tome!
Kada su prvi istraivai doprli do Indijanaca u Americi, oni nisu jo
znali za upotrebu soli, pa nisu poznavali ni visoki krvni pritisak,
srane bolesti ili probleme s bubrezima. Osim toga, ti ljudi su se
isticali svojim telesnim savrenstvom i lepotom. Tek kada im je beli
ovek doneo so i tehniku konzerviranja putem soli, zlo je poelo da
se iri i Indijanci su degenerisali isto tako brzo kao i beli ljudi pre njih.
Prosena potronja industrijske soli kree se od 12 do 20 grama
dnevno po stanovniku. Zdravi bubrezi mogu da prerade samo 5 do 7
55

grama soli dnevno. Ostalu gramaturu telo pokuava da razvodni

celijskom tenou da bi izbeglo oteenja tkiva. Kada izvor presui,
telo je pimorano da preostalu so povezuje s ostacima razmene
materija iz hrane i da tako stvara nerastopivu sonu ljaku. To je i
uzrok zato ovek, najveim delom u jutro, osea tako snanu e.
Sa dobrim organskim namirnicama i prikladnom ishranom oveku u
stvarnosti i nije potrebna nikakva dodatna so. to manje to bolje!
Skoro svi ljudi na alost ne ostaju zdravi i elastini kao u mladosti.
Zato gledajte unapred i promenite svoj stari izanali nain ivota!
Meutim, i sa samom himalaja solju treba biti oprezan , jer je
industrija poela da joj dodaje fluor!
BELANEVINE SU ONO TO NAMIRNICI DAJE VISOKU
VREDNOST
Upravo je to ono to smo decenijama sluali i zbog ega danas
snosimo posledice. Vaoj prekrasnoj maini, zdravom telu, potrebno
je malo ali visokovrednih biljnih i bazino metaboliuih belanevina
da bi ostalo zdravo. Ve i zato to zdravo telo mora da troi znaajno
manje belanevina zbog smanjene potrebe za stalnim unitavanjem
kiselina. Suvie belanevina veoma teti telu, a onoliko koliko se
danas preporuuje sigurno e nas unititi, dugorono gledano.
Sve vie i vie shvataju ak i takozvani strunjaci, i iznenada je to
postalo najnoviji hit, da ovek ne sme uzimati suvie belanevina. I
jednostavno reeno, ti ljudi su u pravu.
Daleko je od mene pomisao da vam preporuujem ta treba da
jedete i ta treba da izbegavate. Meutim, moja je namera da vam
ovde iznesem jednostavne injenice, tako da moete da ivite
dugotrajnim, mladalakim nainom ivota. Ne morate se svega to
govorim stoprocentno drati, to je preputeno vama. Pozivam vas
jedino da prerazmotrite svoje navike. Znam da u time ponekom od
svojih savremenika ugroziti njegovu svetu kravu, u stvarnom smislu
te rei, ali preuzimam tu odgovornost.

56

 MESO
Razmislite sada o ukusu i mirisu jedne jabuke ili svee ubranih
malina! Zamislite onda da udiete i miris presnog mesa! ta od toga
e uiniti da vam se nakupi voda u ustima, a ta da osetite
odbojnost? Oigledno je ta!
Zato postoje bombone ili sladoled s ukusom voa, a nikada s
ukusom peenog odreska ili kobasice? I to je oigledno, zar ne?
Ni uz najbolju volju danas ne mogu da zamislim da jedem meso, iako
sam bio tipini mesoder. Tada sam se smejao kao i svaki lekar
vegetarijancima koje sam poznavao. Danas je moje najmilije jelo
esenski hleb koji sam ispeem (recept u treem delu knjige), s
nekoliko kriki avokada na njemu! U meuvremenu sam zavoleo
sveu vonu salatu i svaku presnu biljnu salatu. Spreman sam da
idem kilometrima da bih pronaao svee smokve. Ranije nisam bio u
stanju ni da poverujem da u jednoga dana tako neto voleti.
Meutim, ukus je jedna veoma promenljiva veliina. On se povodi
uglavnom za navikama. Skoro iskljuivo za navikama!
Polazei od svog sadanjeg ugla posmatranja veoma brzo shvatamo
da svaka vrsta bolesti, a posebno raka, veoma brzo doprinosi da
ovek propada, odnosno stari. Toliko nam je jasno. Kod mesodera
mogunost da ovek oboli od rada je veoma visoka, dok se suprotno
tome takva mogunost kod bezmesnog naina ivota sputa skoro na
nulu. Jedenjem mesa nastali visoki nivo mokrane kiseline je veoma
upadljiv kod ljudi koji su oboleli od raka. Najvii je u centru i najblioj
okolini zloudne izrasline.
Naravno, rak prouzrokuju virusi, otrovi i druge materije, i mi svi zato
imamo elije raka u svom telu, ali eksplozivno razvijanje tumora se
dogaa jedino u prezakiselenom delu tela.
Statistiki gledano, stanovnik Nemake u toku svog ivota pojede
proseno 649 celih ivotinja : 7 krava, 22 svinje, 2o ovaca i jaganjaca
i 600 peradi.

57

Proseni Amerikanac pojede u toku svog ivota proseno 11 krava, 3

jagnjeta, 23 svinje, 45 urki, 1100 kokoaka i 431 kilogram ribe.
Samo je kod Finaca potronja mesa vea i oni dre pred
Amerikancima rekord u broju obolelih od bolesti srca i krvnih sudova i
raka.
Meso je za nas, posebno u toj koliini, ne samo vie nego nekorisno,
ve i jedan od najvanijih faktora u procesu starenja (adrenalin,
hormoni, smrtni strah, otrov u leini ptomain). Visoka cena za jedno
kratko uivanje! Kada upotrebljavam pojam meso, mislim time na
svaku ivotinju, i na svako nama povereno ivo stvorenje, koje se
pretvara u mrtvi proizvod i zbog toga mora pre toga da bude
ubijeno. ivotinjsko telo na naem stolu je osim toga, usput da
napomenemo, leina stara dva do pet dana! Meutim, reklama
pokuava da pranjem mozga ubedi ljude da njihova porodica ni na
koji drugi nain ne moe da bude pravilno i zdravo ishranjena osim
jedenjem mesa. Profit!
Aha, malo kobasice detetu! Najbolji komad jagnjetine, sone
govedine, mekane svinjetine, svee (teki metali) ribe i francuske
piletine! Tako se hvale ti proizvodi. Vrlo uspena reklamna izreka je
glasila: Meso, komad ivotne snage!! ovee! Pa ta jadna ivotinja
je mrtva. Gde se tu krije ivotna snaga, koju je nekada imala?
Meso stvarno sadri odreene hranljive materije koje su vane. Radi
se o belanevinama, zinku, gvou i B vitaminima. Ako se stvar
tanije pogleda, to je samo pola rauna, jer preno, peeno ili kuvano
meso uglavnom sve te materije sadri u umrtvljenom, vruinom
promenjenom, anorganskom obliku. Telo nije u stanju da ih pravilno
asimiluje. U presnom stanju bi to jo bilo mogue, ali ga onda ne
bismo mogli ni savakati. Svi nama poznati mesoderi jednostavno
gutaju svoju hranu bez vakanja. Bilo bi zato mnogo bolje kada bismo
se makar umerili u potronji mesa. Postoji pravo obilje prekrasnih
namirnica kojima bismo mogli zadovoljiti svoje telesne potrebe!
ovek je zaista u stanju da se veoma dobro hrani izbegavajui sve
mane mesne ishrane. Ima toliko toga u izobilju, bez izlaganja
opasnostima prezakiseljenja mesnom hranom!

58

Neko je nekada rekao: Ako se na putu nekog deteta nau jagnje i

jabuka, ja u ti pokloniti auto ukoliko se dete bude poigralo jabukom i
ako bude pojelo jagnje! Pre nego to su ljudi posle potopa bili
kondicionirani da jedu tela mrtvih ivotinja, bilo je strano njihovim
prirodnim sklonostima i oseanjima da uopte na to i pomisle.
Trebalo je da doe do jednog ogromnog pranja mozga da bi se tako
neto moglo prodati savremenim ljudima. Pre svega zato to je
ljudima poznato da postoje i mnogo bolje i vee i ukusnije grilovane
poslastice nego to su hamburgeri. Poslastice koje ovek sam mnogo
bre i lake i jeftinije moe da pripremi. Svakako da nije ni suvie
mudro ubiti neku ivotinju ili na trnici kupovati neke njene delove, jer
to naem telu donosi samo i iskljuivo tete.
Ljudi dovode eksplozivno irenje raka u neposrednu vezu s
poveanjem potronje mesa. To je poznato. Neko je nekada rekao:
Sve dok ljudi budu jeli ivotinje, rak e jesti ljude! Zakon uzroka i
posledice, zar ne?
Malo statistike: 83 do 89% poljoprivrednog zemljita se upotrebljava
iskljuivo u svrhu tovljenja ivotinja i njihovog pripremanja za
potronju. Na jednom hektaru zemlje moglo bi se uzgajiti 22.500
kilograma krompira ili 40 tona celera, ali isti taj komad zemlje moe
da proizvede samo 50 do 185 kilograma mesa. To je, dakle,
neverovatno rasipanje izvora. Prema tome, na naoj zemlji bi moglo
da ivi jo mnogo vie ljudi bez opasnosti od nestaice ili gladi. I sve
to jedan mesoder dobija od mesa je viak mokrane kiseline.
Mokrana kiselina je beliasta, kristalinska materija bez mirisa, koja
se pojavljuje u urinu.... Ona je skoro nerastopiva u vodi, alkoholu i
eteru, ali topiva u rastopini bazinih soli. (dr Webster)
TA JE SA MESOM?
Skoro da zaprepauje injenica da svakog vegetarijanca svakom
prilikom i svaki put iznova ljudi pitaju da li je mogue jesti makar ribu?
udno, pa zar i riba koja se pri na tiganju nije mrtva? Zar i ona nije
imala lice? Pol Mekkartni je jednom rekao: Ja ne jedem nita od
onoga to je nekada imalo lice! Ali, stavimo etike razloge ustranu!

59

Svaki koji jede ribu iz zdravstvenih ili drugih razloga, treba da jo

jednom o tome razmisli. U mesu ribe mogu se otrovi, koji se nalaze u
okolnoj vodi, koncentrisati sve do devet miliona puta. (dr Neal
Barnard)
Ipak, riba ima veliki prednost pred ivotinjskim mesom ve i zato to
je bogata masnim kiselinama omega 3. ta stvarno donose naem
telu prave, prirodne belanevine koje su nam svakoga dana
neophodne? Razmislite jo jednom, koje ivotinje su najsnanije i
koje imaju najrazvijenije miie? Najvee i najsnanije kopnene
ivotinje su na nae najvee iznenaenje iskljuivo biljoderi. Gorila
moe da naraste lako do 2 metra visine i da tei 275 kilograma (u
civilizaciji, u zoolokom vrtu ak i 330 kilograma). Sami miii! Miii
nastali jedino jedenjem voa, korenja i lia. Nalazim da je ta
injenica veoma ubedljiva i dostojna razmiljanja.
Oko godine 1930. iveo je tada veoma popularni snagator po imenu
Do Grinstajn, pravo brdo miia, koji se hranio iskljuivo presnim
povrem i voem.
U jednoj autobiografskoj knjizi je ak opisan sluaj jednog izuzetnog
lava koji je odbijao da jede meso i koji se hranio iskljuivo povrem.
Lav nije bio samo zdrav, ve i veoma snaan. Ipak verujem da ne bi
svaki lav bio oduevljen time.
U jednom nemakom cirkusu su zbog nedostatka novca godinama
hranili lava skoro iskljuivo zelenim povrem, s veoma malo mesa, i
on je bio zdrav kao lav! (Ipak su hrani dodavali i neto taurina!)
Da navedemo i nekoliko primera poznatih sportista, koji se nisu
hranili mesom:
Dejv Skot (Dave Scott) pobednik u triatlonu na Havajima
Pavo Nurmi (Paavo Nurmi) najuspeniji dugopruga svih
vremena, devet zlatnih medalja, 22 svetska relorda
Janis Kouros (Yiannis Kourous) dri sve svetske rekorde na
ultradugim prugama (trao tri dana bez sna)
60

 Kim o (Kim Cho) svetski rekord sa 55 godina, 33 hiljade

sklekova za 24 sata
Karl Luis (Carl Lewis) svetski rekord na sto metara (godinu
dana pre toga preao na veganski nain ishrane)
Edvin Mouzes (Edwin Moses) 4oo metara s preponama,
deset godina nepobeen, dve zlatne olimpijske medalje, etiri
svetska rekorda
Ridli Abele (Ridgeley Abele) osmostruki pobednik na
internacionalnim i amerikim karate ampionatima
Andreas Kaling (Andreas Cahling) mister univerzum i
bodibilder
Bil Perls (Bill Pearls) viestruki mister univerzum
Martina Navratilova, Juta Miler (Jutta Mueler), Desmond
Hauard (Desmond Howard), Denis Rodman (Dennis Rodman),
Bili Din King (Billie Jean King), Henk Aaron (Hank Aaron), Al
Erter (All Oerter), Toni Larusa (Toni Larussa), Marv Livaj (Marv
Levy) i mnogi drugi
Prema tome, zaista je velika zabluda kada se veruje da povre ne
omoguava rastenje miia. Sasvim suprotno tome! Visokovredne
belanevine, neophodne telu, nalazimo u biljnoj hrani u vie nego
dovoljnoj koliini i to u najboljem biolokom obliku. U jednom
kiselinama zatrovanom telu stalno se neto razgrauje, posebno u
miiima. To je i osnovni razlog zato nastaje umor miia, ak i
posle svega nekoliko pokreta.
Povre je bazino i zato miii, izgraeni uz pomo povra, ostaju
tamo gde i pripadaju.
Neto zanimljivo iz istorije: Tri miliona Danaca iveli su za vreme rata
prisilno na vegetarijanskoj ishrani i zato u najboljem zdravstvenom

61

stanju i imali su kao posledicu najmanji procenat smrtnosti u celoj

danskoj istoriji.
U Sjedinjenim Amerikim Dravama, po vlastitim izjavama, 87%
inspektora ivotnih namirnica namenjenih uzgoju pilia vie ne jedu
pilee meso! (Christian Opitz)

Zato, iz kojeg razloga?

Godine 1620. panci su otkrili Latronska ostrva. Na tim ostrvima
stanovnici su iveli iskljuivo na biljnoj hrani. Tada tamo nije bilo
nikakvih jestivih kimenjaka ili slinih ivotinja koje bi se mogle jesti.
Ti ljudi su opisani kao izuzetna bia. Bolesti su bile skoro nepoznate,
bili su sposobni za velika fizika dostignua i zdravi dostizali i starost
od preko stotinu godina.
Isto se to odnosi na Bantu pleme u Africi, na Tarahumare u brdima
Meksika, na Kikuju u Keniji, na Karaj-Guarane na Jamajki, na
stanovnike Portinina u Italiji, da navedemo samo neke.
Sve to je bilo potvreno navodima prave nauke: to vie ivotinjskih
belanevina ovek uzima, to se vie kalcijuma iz spremita (kosti,
zubi) izluuje putem urina. Ponovo posledica prirodnog naina ivota.
Manjom koliinom namirnica boljeg kvaliteta esto dobijamo daleko
vie!
MASTI I ULJA
Skoro da je komino posmatrati kakva histerija vlada oko masnoa i
ulja. Na sve strane se pria samo o kodljivim posledicama vika
holesterina. Na sve strane se zato tedi na masnoama da ovek ne
bi pao kao rtva naslaga na arterijama, poznatih pod imenom
arterioskleroza. Telo, meutim, i samo proizvodi svakoga dana do
1000 miligrama holesterina. Prema tome, treba praviti razliku izmeu
dobrog (HDL) i loeg (LDL) holesterina. Trebalo bi da ljudi znaju da je
62

dobri holesterin-holesterol nezamenljiv u prosecu nastajanja vitamina

D u koi pod uticajem sunevih zraka. I tek kada dovoljno vlastitog
vitamina D bude proizvedeno delovanjem sunevih zraka, postaje
mogue iskoriavanje dodatog kalcijuma. Sve to stvara lanac
meuzavisnosti. Sve to spada zajedno. Meutim, mora se paziti na
pravilan meusobni odnos izmeu unesenih zasienih i nezasienih
masnih kiselina, jer je on veoma vaan. Prema tome, nije svaka
masnoa prava masnoa, niti je svako ulje pravo ulje.
Margarin je zaista doibar primer toga kako se neobavetenim
potroaima (taj naziv je zaista potcenjivaki) prodaje neki proizvod
kao zdrava namirnica, iako to uopte nije sluaj. Poetni proizvod.
sirovina, za proizvodnju margarina su ulja, kokosovi orasi, soja, riblje
ulje, loj i slino. Sve se to zajedno samelje i pomea u testo. Onda
se dodaje n-Hexal, jedan rastvara (jedna vrsta odstanjivaa mrlja),
jedna frakcija benzina, koja iz te meavine izdvaja svako ulje. Zatim
se obavlja rafinacija, priliko koje se uklanja sve to je prirodno i
zdravo (vitamini i tako dalje). Preostaje jedna hemijski ista, sterilna
masnoa. Posle toga se masa uzbeljuje, uklanjaju se kiseline, lecitin,
isti od sluzi, dezodorie, hidrogenizuje, deli na frakcije,
zgunjava i tako dalje... Posle toga je ta masnoa bez mirisa i nema
nikakvog ukusa. Upravo se zato lukavo dodaju sintetiki vitamini,
masne kiseline i aromatine materije i tako nastane neto to bi
trebalo da lii na maslac, bar po ukusu i mirisu. Poto ste sve proitali
sigurno nemate vie volje da probate takav jedan proizvod. Osim
toga, kupcima se preutkuje da prili9kom tog zaista izmudrovanog
procesa denaturizacije nastaju takozvane transmasnoe. U
prirodnim namirnicama one se pojavljuju u zanemarljivo malim
koliinama zvog loih uslova lagerovanja. U navodno tako zdravom
margarinu one se pojavljuju u nezamislivo velikom procentu od 61%.
Transmasti veoma snano deluju na organizam. To vam je najbolja
plastina hrana s kojom ete najbre dobiti celulit. Ne postoji nita
drugo to tako brzo, tako snano deluje na nastajanje celulita kao
margarin. Ova masnoa veoma snano umanjuje i imunitet
organizma. Poznata je reenica: Ako hoe da umre od sranog
udara jedi maslac; ako eli da umre od raka, jedi margarin! Sve
hidrogenizovane i na taj nain otvrdnule masnoe unitavaju
metabolizam masnoa u telu.

63

Metabolizam masnoa u telu je neizmerno vaan, posebno kod ljudi

koji imaju problema s vikom teine. Maslac, okolada, svinjska mast,
i naravno sve ostale masnoe ivotinjskog porekla sade mnogo
zasienih masnih kiselina. Upravo zato je preporuljivo upotrebljavati
samo biljna ulja i masnoe. Pre svega maslinoivo ulje (posebno paziti
na kvalitet, samo od zrelih crnih maslina), koje sadri najvie
nezasienih i viestruko nezasienih masnih kiselina. Tek posle njega
slede ostala biljna ulja: repino ulje, kudeljno ulje, suncokretovo ulje,
orahovo ulje, bundevino ulje, kukuruzno ulje, i tako dalje, naravno,
samo hladno ceena ulja prilikom proizvodnje. Vaan je i kvalitet
upotrebljenog ulja. Nijedno ulje, bez obzira koje, ne sme da bude
suvie pregrejavano, tako da pone da se pui, jer tada nastaje
otrovni benzol. Posebno treba biti paljiv kada se radi o tiganjima.
Tada moe i najbolje ulje vrlo brzo da bude uniteno i da postane
tetno.

* MLEKO JE NAJBOLJA NAMIRNICA KOJA POSTOJI

Tako je, ali samo u sluaju da se radi o teletu! Ljudsko telo moe
najkasnije do druge godine ivota da vari mleko. Posle toga se u telu
vie ne proizvodi enzim laktaze, koji razgrauje laktazu u mleku.
Mleko je jo jedan osnovni uzrok nastajanja celulita. To je isto kao
kada telo pokuava da iskoristi plastiku. I jo mnogo gore. Iz izvesnih
razloga, jer ne zna ta e s njime, telo uskladitava nesvarljive
sastojke bilo gde u telu; kod ena negde na donjem delu lea ili na
butinama. Kod mene su se pojavljivali pritevi i veliki irevi. Tek kada
sam prvi put postio, palo mi je u oi da vie nemam priteva i tako je
izaziva bio prepoznat. Jedino ikada popijeno mleko trebalo bi da
bude mleko vlastite majke u toku prve dve godine ivota, jer je
neophodno i zdravo. Ostala mleka su za telad, a ne za ljude. ovek
je u stvari jedino stvorenje koje pije mleko i to mleko jedne druge
vrste. Da, ali odakle da dobijem sada svoj kalcijum? Kalcijum je
veoma vaan za kosti i zube. Svakako ne iz kravljeg mleka! Nama je,
na alost, vrlo uspeno sugerisana misao da je mleko, zato to je
tako belo, siguran izvor kalcijuma. Onda i u majonezu ima mnogo
kalcijuma, mogao bi ovek da pomisli, zar ne? Uzmite samo malo ulja
64

i vode, pomeajte u posudi za pravljenje koktela, dodajte, moda,

nekoliko kapi umanca kao rastvara, meajte i imaete tenost koja
je bela kao mleko. Svaka emulzija je bela. To u prvom redu nema
nikakve veze sa sadrinom kalcijuma, ve sa prelamanjem svetlosti.
Preraeno mleko nije nikakav izvor kalcijuma, ve njegov pljaka!
Dokazano je da kalcijum iz mleka telu uopte ne koristi, jer posebno
preraeno mleko spada meu izazivae kiselosti, pa je zato sklono
da uzima kalcijum iz tela da bi dolo do neutralizacije kiselina.
U trgovini ste vi vani samo kao potroai, vae zdravlje trgovcu
uopte nije vano. Dobro upotrebljivi kalcijum se obilno moe dobiti iz
povra, a ne iz mleka, pa ga tamo i potraite!
Kod oko 8 hiljada Kineza iz poljoprivrednog kraja, koji ni mleko ni sir
ne poznaju kao izvore kalcijuma, istraivai su ustanovili da nemaju
znakova osteoporoze, koja je kod nas tako iroko rasprostranjena.
Oni su pokrivali svoje potrebe u kalcijumu samo iz biljne hrane.
Istovremeno se kod te grupe (ali i kod dela Japanaca i Afrikanaca)
zapazilo kasnije pojavljivanje menopauze (neki su dobijali
menopauzu tek u 7o godini ivota, iako se u javnosti o tome nije
govorilo) i osetno sporije starenje (jedva da imaju bora ili sede kose).
Zato ne bismo i mi na Zapadu mogli pokrivati svoje potrebe za
kalcijumom iz biljnih izvora?
Kalcijum se normalno kree iz creva u krvne sudove i odatle, na
primer, u zajednitvu sa fosforom u kosti. Kisela metabolika sredina
neutralizuje kalcijum najveim delom da bi izgladila nove prilive
kiselina u telo. Obraeno mleko stvara jednu toliko kiselu sredinu da
se prilikom metabolizma mleka vie kalcijuma troi, nego to se
stavlja na raspolaganje telu. Eto, zaista je veoma lako dokazati
kodljivost mleka, zar ne?
Isto je tako i sa nepodnoljivou laktoze: nepodnoljivost laktoze je u
mnogim narodima iroko rasprostranjena i pogaa pripadnike raznih
naroda koji ive u Americi. Ima je oko 95 posto Azijata, 74 posto
Indijanaca, 70 posto Afrikanaca, 53 posto Junoamerikanaca, i 15
posto Evropljana. Pojavljuju se i razni simptomi ove nepodnoljivosti,
kao to su problemi sa elucem i crevima, proliv i nadutost, to je

65

znak da te osobe nisu u stanju da proizvode enzime koji prerauju

mleni eer.
Zatim se kod osoba koje troe mleko, osim tih neeljenih simptoma,
zapaa i opasnost da dobiju druge hronine bolesti i tekoe.
Mit, da je osteoporoza izazvana nedostatkom kalcijuma, izmiljen je
da bi se bolje prodavalo mleko i preparati kalcijuma. Jednostavno to
nije istina! ene u Sjedinjenim Dravama uzimaju najveu koliinu
kalcijuma na svetu i uprkos tome procenat osteoporoze kod njih je
meu najviima u svetu. Troenje jo veih koliina mlenih proizoda
i preparata kalcijuma ne bi apsolutno nita u tome promenilo. (DR
John McDougall, McDougall Program for Women)

Povezanost izmeu uzimanja ivotinjskih belanevina i broja

preloma kostiju izgleda da je isto toliko snana kao i veza izmeu
puenja i raka na pluima. (dr T. Colin Campbell)
U meuvremenu izgleda da je potpuno jasno da mleko nije nikakvo
reenje za gustinu kostiju. Sasvim suprotno tome, ono je deo
problema. (dr Charles Attwood)
Koja ivotinja ima najvee zube i najvre kosti? Zar to nije slon?
ta mislite, koliko tona mleka mora da popije slon da bi svoje mone
kljove i kosti (67% kalcijuma) razvio? Odmah zapaate ta hou da
dokaem. Smatram da je nesavreno pisati neki tekst, koji e samo
izgledati privlano. Meni je lepo kada vidim da ljudi dou k sebi, da bi
sami razmiljali i slobodno proiveli svoj ivot. Onaj koji nema volje
da dobije rak, modani udar, osteoporozu ili kardiovaskularne bolesti,
taj bi morao da ozbiljno porazmisli o svojim normalnim navikama pri
jelu. Ako, dakle, elite da zadrite svoje vlastite zube, nemojte piti
preraeno mleko! Jo neto na kraju: mleko je kao proizvod luenja
mlenih zlezda sve drugo samo ne i privlano. U jednom litru sveeg
mleka ima proseno 363 hiljade belih krvnih zrnaca i 24400 bakterija
slino nekom razvodnjenom gnoju.
66

Svee mleko je zato mnogo podnoljivije od preraenog, fabrikog

mleka, pa se ak sasvim lako bazino do neutralno metabolie.
Samo, skoro je nemogue dobiti svee i neobraeno mleko.
Meutim, i to manje tetno svee mleko je samo manje tetno i nije
pogodno za nau ishranu.
Meu mlenim proizvodima tvrdi sir je neto najgore to ovek moe
da uzme u sebe. On se vari 20 sati i sadri najveu koncentraciju
otrova i masnoa. Posle sazrevanja u bakterijskoj sredini ne sadri
zdrave prehrambene materije. U takvom stanju ni bakterije ne ele da
ga jedu. To je proizvod koji je 20 puta nezdraviji od mesa i svega
ostaloga zajedno. Nita tako ne unitava telo kao tvrdi sir, a posebno
se to odnosi na ubuali sir.
U ishrani je samo jedno jo opasnije: hleb, kada je vlaan i kiseo, s
mnogo kvasca, i u sveem stanju ...Postoje izvetaji o ljudima koji su
umrli posle uzimanja takvog hleba, iako slubeno nije bilo mogue
ustanoviti uzrok smrti...
I ljudi i ivotinje su do dve godine starosti i samo tada u stanju da
proizvode enzim za varenje mleka, ali je svakom telu i tada potrebno
mleko njegove vrste, koje je u toj fazi razvoja veoma vano. Kada ta
faza razvoja proe, onda je i mleko vlastite vrste opasno.
Dokazano je prouavanjem da mleko prouzrokuje veinu alergija,
pojavu sluzi, raznih autoimunih bolesti kao to su MS, astma,
leukemija, osteoporoza i druge bolesti. Meutim, ova saznanja su iz
nekih razloga uskraena javnosti, pa se pruaju ak i sasvim
suprotne informacije.

NE BITI SAVRENO ZDRAV, ZNAI STARITI

Imate li suhu kou na laktovima, da li vam se zubno meso povlai,
pojavljuje li se seda kosa? Te pojave svakako ne ukazuju na
savreno zdravlje, a da ne govorimo o drugim bolestima kasnijih
godina, zar ne? Biti bolestan znai stariti, a i samo starenje je jedna
67

vrsta bolesti. Mnogi starenje ne posmatraju kao bolest, ali u ja to

odmah dokazati. Postoje simptomi koji bi, kada ne bi bili tako
uobiajeni i svakodnevni kod starijih ljudi, svakako bili svrstavani u
simptome bolesti. Na primer, ono to se vidi na licu!
ta ini da neko starije lice izgleda staro? ta je bilo drugaije na tom
istom licu dok je bilo mlado? Kazau vam odmah! Ui postaju vee, a
isto tako i nos, vezivno i zatitno tkivo visi, koa je tanka. Sve u
svemu lice se veoma menja svakim danom. Oigledno je da je
hrskaviasto tkivo nosa i uiju prekrasan sakuplja naslaga ljake
(otvrdnuli, kiseli, mineralni sloj) i upravo zbog toga raste. Ljudima kao
da stoji napisano nasred ela upozorenje: uvaj se, stari!

BOLESTI ZBOG PREZAKISELJENOSTI I NJIHOVE POSLEDICE

ALERGIJE
STARAKI EER
ALCHAJMER
ARTERIOSKLEROZA
ARTROZA
ASTMA
PROBLEMI S HRSKAVICOM
BRONHITIS
BOLESTI ZLEZDA S UNUTRANJIM LUENJEM
SMETNJE U PROTOKU KRVI
ENSKE BOLESTI

68

 GLJIVICE NA NOGAMA
GLJIVICE NA POLNIM ORGANIMA
GIHT
SIVA MRENA
HEMOROIDI
SRANI UDAR
POVIEN KRVNI PRITISAK
POVIEN NIVO HOLESTEROLA
IMPOTENCIJA
KARIJES
NERLODNOST
ZADAH TELA
ZGRENE VENE
RAK
OTEENJE JETRE
BRUH
BOLESTI ELUCA I CREVA
SINUSITIS
KAMENJE U BUBREZIMA I UI
EDEMI
69

 OTVORENE RANE NA NOGAMA

OSTEOPOROZA
PARKINSON
OBOLOJENJE PROSTATE
REUMATIZAM
MODANI UDAR
ZNOJENJE NOGU
PUCANJE TETIVA
GARAVICA
TINITIS ZUJANJE U UIMA
PREVELIKA TELESNA TEINA
BRADAVICE
Iako se sve ne moe neposredno pripisati prezakiseljenosti, ona
priprema put tim bolestima i degeneraciji.
Gajim veoma visoko potovanje prema mudrosti starijih ljudi, elim to
posebno da naglasim. Meutim, verujte mi, niko se ne raduje onome
to se u starosti urezuje u njegovo lice u obliku bora.
OPASNA OBAMRLOST

70

Crvena krvna zrnca se zovu eritrociti. U normalnom sluaju su ta

mikroskopski sitna telaca okrugla i elastina, Ako to nisu, ima
problema s prokrvljavanjem.
Dok krui kroz telo, krv prolazi i kroz kapilare. To su sitni krvni sudovi
koji dopiru do svake elije u organizmu. Kapilari su neverovatno tanki.
Tako tanki da je jedno crveno krvno zrnce (7,5 mikrona) dva ili tri puta
deblje od kapilara (2 mikrona).
Naa crvena krvna zrnca su u normalnom sluaju veoma elastina,
tako elastina da su u stanju da sebe tako utanje da prou i kroz
kapilar. Tom prilikom zauzimaju oblik malih torpeda. Samo tako mogu
eritrociti da prodru do svake elije da bi je snabdeli kiseonikom i
hranljivim materijama i da bi preuzeli otpatke razmene materija. Tako
se to dogaa u normalnom sluaju.
Meutim, veoma esto se dogaa da ta crvena krvna zrnca budu
tako alosno oteena da vie nisu u stanju da svoju ulogu pravilno
odigraju. Crvena krvna zrnca postaju pod uticajem prezakiseljenosti
potpuno ukoena. Dolazi do takozvane kisele ukoenosti i do
pothranjenosti tkiva.
Zbog optereenja kiselinama ukoe se i otvrdnu crvena krvna zrnca i
nisu vie dovoljno elastina da se prilagode uskim prolazima kroz
kapilare. To je osnovni uzrok loe prokrvljenosti i veoma uticajan
faktor starenja. To je ujedno i prvi faktor sranog udara (infarkt
doslovno znai zapuenost). Ukoenost eritrocita ili kisela ukoenost
je tako jo jedna dalja teka forma starenja u slagalici starenja. Slabo
prokrvljene elije organizma, koje nemaju nikakvu mogunost da se
oslobode otpadnih materija i da se na odgovarajui nain nahrane
hranljivim materijama, umiru mnogo bre. One se dave u svom
vlastitom mulju i nedovoljnom snabdevanju kiuseonikom. Dolazi do
loijeg prokrvljavanja kapilarnih krvnih sudova, to dovodi do
nedostatka kiseonika u tkivima. Time izumiru zdrave elije, dolazi do
vrenja i viestruke prezakiseljenosti. To je najgori stepen propadanja
elija. Tome treba dodati i slepljivanje eritrocita i stvaranje nizova
crvenih krvnih zrnaca. To su u odreenom smislu samo jo plivajue,
neaktivne grudvice, koje izgledaju kao da ih je neko naslagao jednu
na drugu. Time postaju potpuno neaktivne.
71

Ali sve to nije ni upola tako strano kao to su za svaki sluaj

pripremljeni i omiljeni medikamenti. Tako su omiljeni da vie ni ne
ele da napuste telo. I posle nekoliko desetaka godina mogu se u
crevima pronai ostaci medikamenata i lekova koje je ovek kao dete
uzeo.
Zamislite sada da neko dete dobije lek protiv zauki ili upale i da se
posle 5o godina taj isti lek moe pronai u crevima! I ne samo to. Sve
to smo ikada pojeli, ostavlja svoj trag u obliku ljake u telu. Te ljake
rastu vrlo polako, ali sigurno. Kako da ih se oslobodimo? Najbolje na
prirodan nain, bez propratnih negativnih pojava. Da, sve to ste u
obliku ljake i otrova ikada uskladitili u telu, zaista se moe izbaciti iz
tkiva. Samo ako ovek zna kako!

KAI MI KOLIKO TI JE MLADO CREVO I JA U TI KAZATI K0LIKO

SI STAR!
Pored prezakiseljenosti tela loa funkcija creva je odluujui faktor u
procesu starenja. Stanje i kvalitet koe, kose i svih ostalih elija
veoma utie na opte stanje creva i obrnuto.
Svoje stanje creva moete, dakle, oitati na svojoj vlastitoj koi.
Svaka smetnja u crevima, izraava se negde na telu. Bilo da se radi o
bubuljicama, osipu, alergiji, bolovima, astmi, ak i depresivnom
raspoloenju i mnogim drugim pojavama. Neto vie od 80% imunog
sistema stoji pod uticajem stanja creva.
Ako je crevo podivljalo pod uticajem civilizacije, ako su se na njemu
nataloile kisele ljake, hranljive materije se vie ne mogu pravilno
asimilovati i preraditi. Dolazi do manjka hranljivih materija u telu, bez
obzira koliko i kako se osoba hrani.
Kada crevo vie nije u stanju da pravilno asimiluje hranljive materije
iz hrane, konano e doi do nedostatka minerala za neutralizaciju
kiselina. Krug se tako zatvara. Prema tome, zaista je odluujue da li
72

je crevo isto i prohodno ili nije. Mlada creva, mlada osoba. Ili,
ovee, mlad si koliko su ti mlada creva!
Onaj koji suvie brzo, suvie mnogo, suvie teko i suvie kasno
jede,
ne sme se uditi vrenju u svojim crevima. Svako vrenje proizvodi
gasove kao to su metan, ugljendioksid, skatol, indol i tako dalje. Dok
se u tankom crevu odigrava vrenje, dolazi do snanog procesa
truljenja u debelom crevu. Postoje, dakle, gasovi od vrenja i gasovi
od raspadanja materija. Ti gasovi su uglavnom sumporovodonik,
fosforovodonik, ugljenovodonik, hlorovodonik, amonijak. Ti gasovi sa
svoje strane dodatno prezakiseljuju crevo. Nadimanja su vrlo tetna
po telo i ne smeju se potceniti.
Svaki mali vetar postaje malo ali stalno kiselo optereenje svojim
posledinim stvaranjem ljake neposredno u crevu. To se ovako
moe objasniti: kada se, na primer, uvodi hlorni gas u vodu, smesta
nastaje sona kiselina. Neto potpuno isto nastaje kada se nagomilani
i zadravani vetrovi u crevu pritiskom kroz zidove creva uvode u
telesnu tenost. U jednom bolesnom i civilizovanom crevu moe se
asimilovanje mikroskopskih hranljivih sastojaka vremenom potpuno
obustaviti.
Ovde bih mogao da preporuim colon cleansing kit of Blessed
Herbs, zato to samo ispiranje debelog creva veoma malo pomae.
Colon Kit uklanja ljake i naslage koje se kod nekih ljudi ve
godinama nakupljaju, tako da se u nekim sluajevima stomak posle
samo jedne sedmice leenja ovim sredstvom osetno smanjuje.
ODAKLE DOLAZI LO VID?
Poznato je da psi, na primer, vole slatkie, ali i da vremenom oni
ostavljaju posledice na oima ivotinje. Bakica koja slabo vidi i slabo
uje daje svom dragom ljubimcu esto komad omiljene okoladne
torte. I tako, posle nekog vremena, svi pate od istih problema.

73

Kod stalnog uzimanja ovakve degenerisane civilizovane hrane

posle dosta godina kristalizuju se pomalo, ali stalno soli ljake u
tkivima.
U naem sluaju, u ivanim elijama i nervnim vezama u oima.
Osim toga, dolazi do zamagljivanja vida, odnosno do oneienja
soiva. Ova pojava je poznata pod imenom siva zvezda. esto se
moe pojaviti i takozvana makula degeneracija. Kod malog psia
nae bake pokazuje se to istim znacima kao i kod oveka. Meutim,
sigurno da to nije nikakva sluajnost, ve da samo pokazuje da se s
jadnim keriem kada je izloen takvim ugodnostima dogaa ono isto
to se dogaa ljudima. Civilizovani pas moe isto tako da oboli od
ispadanja dlake, loih zuba, artritisa, sede dlake kao i civilizovani
ovek. Kada neki pas izgubi dlake, gazda se uspanii, ali kada deda
oelavi to svima izgleda normalno. Vukovi u divljini nemaju tih
problema, a oni su, kao to je poznato, preci bakinog ljubimca.
Meutim, ivci oiju nisu i jedini ivci koji mogu da budu napadnuti.
Nervni zavreci svih vrsta mogu u telu vremenom da dobiju kristale
fosfata, mokrane kiseline i drugih zagaivaa, i da tako njihova
funkcija bude ugroena.
Sasvim je svejedno da li se radi o oima, uima, ulu mirisa i ukusa,
sve otupi i izgubi otrinu u jednom svetu tupih i nezdravih uivanja.
Radosna je vest da se ovi ivci zahvaljujui programu koji nudi ova
knjiga polako mogu ponovo povratiti i da se njihova funkcija ponovo
moe popraviti. Iako su ivci istovremeno i elije, to su ipak elije koje
se najpolaganije oporavljaju. Meutim, ipak se mogu oporaviti! Ovaj
na primer je samo jedan u mnotvu drugih starosnih pojava
i starosnih bolesti. Ipak, sve one poivaju na jednom te istom
znaajnom naelu.
PREVELIKO NAPREZANJE KOJE IZAZIVA ZNOJENJE

Neka ena, koja se veoma brinula zbog povlaenja zubnog mesa,

zatraila je od mene savet. Razgovarai smo o njenim navikama pri
jedenju i o njenom zdravstvenom programu. On se hranila relativno
74

primerno i nije nam preostalo mnogo toga to bismo mogli da

proglasimo za uzronika problema. Sve dok skoro usputno nije
izjavila da se veoma mnogo i esto bavi sportom. To u stvari i nije
bilo neto loe. Meutim, ona je bila sklona prevelikom znojenju.
Kazala je da ve posle nekoliko minuta tranja na spravi bude
potpuno mokra od znoja. Bila je uprkos svojih 5o godina relativno
mrava i hranila se umereno. Jela je, dakle, male koliine hrane, to
takoe ne mora da bude loe. Problem je bio samo u tome to je
sebe prilikom vebanja toliko naprezala, plaei se dobijanja na
teini, da je znojem gubila veliki deo svojih minerala, koji su
odgovorni za zdravo i snano zubno meso. Svoje svakodnevno
vebanje obavljala je, osim toga, u zagaenoj i neprozraenoj sredini,
dobijajui nedovoljno kiseonika i podiui puls na 130 udara u
minutu. Time se u miiima prikupljalo toliko mlene kiseline da su
njeni telesni minerali morali da budu potroeni na neutralizovanje
mlene kiseline. Bili su to, verovatno, upravo minerali, meu njima i
silicijum, za kojima je njeno zubno meso upravo vapilo. Ono to je
ipak padalo u oi bili su njeni jaki nokti na prstima i snana kosa. Ona
oigledno nije imala deficit minerala u tim tkivima, iako je to kod
preteranog sporta est sluaj. Osim toga, mnogo je puila, to je
dodatno troilo velike koliine minerala u ustuma.
Neumereni sportisti pate vrlo esto od pothranjenosti i od velikog
znojenja. Ova ena je samo propustila da uzme vie hranljivih
materija prilikom jela, materija koje je znojem gubila zbog preteranog
vebanja i puenja.
Bolje bi bilo da se umereno bavila aerobinim sportom, jer tada ne bi
istovremeno gubila sve svoje naslage korisnih minerala.
Slikovito predstavljeno, bavljenje sportom u neprovetrenim
prostorijama je isto kao kada bismo vatru u elijama (mitohondrijama)
snabdevali nedovoljnim koliinama kiseonika. Ona bi poela da se
leluja i da se pui. To bi onda dovodilo neizostavno do jednog
neeljenog vika mlene kiseline, koja je uzrok upali miia posle
vebanja.
U prirodi se neto slino dogaa jedino kada se radi o ivotu i smrti.
Ima ljudi koji pomiljaju da ono to je dobro valja ee ponavljati, i
da ponavljanjem postaje jo bolje i zdravije. Oni sebi ele dobro, ali
75

ne poznaju zakone zdravlja i zato nanose sebi tetu svojim

ekstremnim i neprirodnim navikama.
VODA NIJE SVAKA VODA
Vrlo malo ljudi u takozvanom civilizovanom svetu i dalje zna da voda
nije samo za pranje. Danas je uobiajeno da se e gasi kafom,
limunadom, pivom, mlekom i kokakolom, iako nema nita bolje od
svee, iste vode da se zadovolje prirodne potrebe za tenostima.
Zato se, misle oni, stalno na sve strane ponavlja i naglaava da je
oveku potrebno da svakoga dana popije dve do tri litre iste vode?
Zato to zbog dananjih navika u ishrani ovek mora to pre i to
bolje da razvodni otrove koje je uzeo da ne bi propao! Njemu je
potrebna ista voda, dok ga sve ostalo samo optereuje! Upravo zato
mnogi posle jednog obilnog uzimanja drugih tenosti boluju od
podnadulosti. Bilo je ak i smrtnih sluajeva kod ljudi koji su popili 5
do 7 litara neke tenosti dnevno!
Jedno je pri tome zaista vano znati: samo ista voda prolazi kroz
elijske membrane i zato samo ona moe zaista da osvei telo. Sve
ostalo ga optereuje. Prava pijaa voda je skoro slobodna od
minerala, slobodna od mrtvih, bionepotroivih makroklusterovanih
minerala. Ti mrtvi minerali se u telu ponaaju kao pesak u olji aja.
Oni se taloe i posle toga vremenom betoniraju sve to je s njima
dolo u dodir. Upravo zato ljudi u starosti postaju sve nepokretniji,
polaganiji, uznutra okamenjeni.
Danas se rauna meu mineralne vode samo ona voda koja u sebi
ima veliku koliinu minerala. U reklamama se na sve strane reklamira
visoki mineralni sadraj neke mineralne vode, iako je on sve samo ne
zdrav.
Veina mineralnih voda predstavlja teno kamenje koje se nudi za
pie. U tom sluaju ne izaziva stalno prokapljivanje rastenje
stalagmita i stalaktita, ve stalno gutanje vode ini da se to isto
dogaa u organizmu. U toku jednog normalnog ivota upravo zato
stalno opada sadraj vode u telu i nadometa se, bar delimino,
zagaenim telesnim tenostima. I nedostatak vode ima jedan snaan
uticaj na prevremeno starenje. Starou uslovljeno gubljenje vode
76

dogaa se istovremeno sa stvaranjem naslaga tih anorganskih

minerala u elijskoj tenosti i u tkivima. Postoji razlika izmeu
biopotroivih koloidnih organskih minerala i grubih anorganskih
minerala.
Anorganski kalcijumkarbonat, na primer, oblae arterije i izaziva
zajedno s drugim civilizacionim faktorima u tim ivotno vanim
krvnim sudovima naslage ljake. Mi smo u stvari toliko stari koliko su
stare nae arterije. Za nae elijske membrane i elijsku tenost
svako zagaenje neorganskim, znai nekoloidalnim materijama, isto
je to i pokuaj da se teniska loptica progura kroz usku rupu u ianoj
ogradi. Loptica jednostavno ne prolazi. Telo nije stvoreno za tako
neto. To znai da ono vie nema nikakve mogunosti da se oslobodi
otpadaka razmene materija, zato to se takav sluaj u prirodi ne
dogaa pa nije ni predvien za reavanje. Telu ne preostaje nita
drugo ve da se vremenom zabetonira. Obina voda mora u ljudskom
telu da se pretvori u ivu vodu s kristalinskim strukturama i niskom
povrinskom prenapetou. ovek moe da pije litre vode i da opet
pati od nedostatka vode, jer voda koju je popio nije mogla da bude
prilagoena njegovim potrebama. Telo je tada moe podneti samo uz
pripomo drugih izvora.
Transport hranljivih materija u elije i oslobaanje tela od otrova
zavise od toga da li voda u elijama i oko elija (intra i extra celularna
voda) ima manju povrinsku napetost od hranljivih materija i otrova.
Samo u tom sluaju mogu se materije umreiti, to znai vezati uz
molekule vode tako da transport u elije (hranljive materije) i transport
iz elija (otrovi) moe da funkcionie.
Voda, koja je za telo zaista korisna, slobodna je od anorganskih
minerala i metala, slobodna od ugljendioksida (negazirana), i
slobodna od bilo kakvih limunadnih kvaritelja ukusa. Dobra voda
ima visok negativni ionski naboj, negativno je ionski naelektrisana.
Da bi otrovne materije mogle da napuste telo i da bi hranljive
materije mogle da budu unesene, elija mora da doe u neposredan
dodir s vodom; mi svi znamo da se voda i ulja (masnoe u elijskom
zidu) ne vezuju; menbrana gornje povrine elije se sastoji od jedne
uljaste materije. Zato obina voda sa 73din/cm okruuje eliju, ali
77

nije u neposrednom dodiru sa povrinom elije. Zato hranljive

materije ne mogu da prodru u nju, niti se otrovne materije mogu
izbaciti iz nje. Meutim, redosled molekularne strukture umanjuje
entropiju vode. To znai da slobodna energija po Gibbsu raste.
Porast slobodne energije u vodi znai da voda sada moe da
podupire hemijske reakcije lake i uz manju potronju energije nego
ranije. (P. Flanagan)

Pre nekoliko godina bio sam u pustinji Negev na odmoru. Bili smo
tamo celoga dana u pokretu i ja sam imao na raspolaganju samo
negaziranu istu vodu, koja je, osim toga, bila na temperaturi okolnog
pustinjskoig vazduha. Bilo je veoma vrue, oko 39-40 stepeni u hladu
(nedostajala nam je samo kesica aja). Retko mi je voda bila tako
ukusna i osveavajua kao tada. Danas pijem samo sveu vodu,
siromanu mineralima. I ugljendioksid je prevara, da bi zavedeni
potroai postali zavisni od jedne vode loeg ukusa. Ljudi takve vode
piju mnogo vie (profit), ali to je dobro samo povrinski posmatrano.
U stvarnosti imamo ponovo mnogo vie problema s time nego to bi
se i moglo zamisliti. Ugljendioksid pokriva lo ukus denaturisane
fabrike vode. To se odmah zapaa kada jednom pustite gaziranu
vodu da stoji ili je meate tako da se ugljendioksid izgubi, i onda
dobijete originalni ukus te vode. Kiselkasta i odbojna! Ugljendioksid
naravno zakiseljuje u velikoj meri telo, a pre svega bubrege i
mokrani mehur. Kada su bubrezi prezakiseljeni , tada se gubi
njihova sposobnost da izluuju kiseline na pravilan nain. Vremenom
se sve manje kiselina izbacuje iz tela i biva potrebno sve vie tkiva
kao slagalite ljake. Samo jedan mali gutljaj, i jedno tako ogromno
delovanje!
Veina flairanih voda sadri upravo one minerale i hemikalije koje
prouzrokuju prerano starenje ili su njoj one vetaki dodate.
Mi pronalazimo onda te tekue kamenolome ponovo u arterijama,
venama, zglobovima, oima, uima, nosu, grlu, unoj kesici,
bubrezima, zubnom kamencu i tako dalje. Zidovi arterija su tada puni
plake, naslaga ljake, zglobovi postaju nepokretni i kripe, glas
postaje staraki, tako da vie ne uspeva da pogodi visoke tonove i

78

zato pomalo podrhtava. Da uopte ne govorimo o tome ta te

naslage u mozgu mogu da uine.
Da bismo podvukli hitnost potrebe da se osigura dobra snabdevenost
vodom, hteo bih da vam opiem jedan pokuaj u kojemu se veoma
dobro moe videti kako se ponaaju razne vrste vode kada ih
podvrgnemo isparavanju. Mene je u tom okviru zanimalo ta e ostati
na dnu posude kada se zagrejana voda potpuno ispari.
Kao prvo sam upotrebio destilisanu vodu, zatim vodu iz vodovoda, a
kao poslednju jednu jeftiniju, ali stvarno dobru flairanu vodu
siromanu mineralima. Za uporeenje mi je posluila prazna posuda,
tako da sam mogao videti kako izgleda neupotrebljena posuda.
Napunio sam tri posude raznim vrstama vode i uinio da se voda
ispari. Naravno, pre eksperimenta sam dobro oprao sve posude.
Posle tog malog pokuaja bio sam iskreno uasnut (zbog debelog
taloga kod vode iz vodovoda). Meutim, to mi je odgovorilo na mnoga
pitanja. U kupaonici se naslage krenjaka vide veoma dobro. Tano
to isto se dogaa i u naem telu.
Jo je veoma vano spomenuti koliko je opasan fluor koji se nalazi u
vodi.
U medijima se on hvali kao dobra pomo naim zubima i eksperti u
naem svetu preporuuju ga posebno naoj deci. Prilikom studiranja
medicine naravno da se isto to govori u okviru medicinske nauke
buduim lekarima. Profesor univerziteta koji ne bi zastupao to
miljenje izlae se opasnosti da izgubi svoje mesto. Zato sam i ja bio
prisiljen da ovaj spis pripremim bez navoenja imena autora.
Time ne elim da opiem u looj svetlosti celokupni nivo svetske
medicinske nauke. Naravno da smo svi sreni da postoje lekari koji
pomau ljudima. Jedino to time elim da naglasim je da se lekarima
na jednom uskom podruju njihovog obrazovanja pre svega na
podruju pravilne ishrane namerno ne stavljaju na uvid i
raspolaganje prava naela zdravog naina ivota.

79

Radi se u prvom redu o novom svetskom poretku koji se raa pred

naim oima i o monicima i njihovim grupama koje se kriju iza
njegove fasade. Ove grupe se staraju da vei deo ljudskog roda
naui to manje o zdravom nainu ishrane, i da se tako
farmaceutskoj industriji omogui da stie sve vee i vee profite, jer
su upravo njeni vlasnici pripadnici tih grupa.
U toku drugog svetskog rata nacisti su prvo isprobali delovanje fluora
u nacistikim koncentracionim logorima.
Fluor se skladiti prvenstveno u mozgu i prourokuje 30 procentnu
redukciju inteligencije, tako da ljudi postaju tuplji i posluniji. Njime se
prouzrokuju i tumori u mozgu, to je u kombinaciji sa zraenjem iz
mobilnih aparata dovelo do ekstremnog poveanja broja tumora na
mozgu.
Posle drugog svetskog rata poelo je meanje fluora sa pijaom
vodom, a u poslednje vreme on se dodaje i flairanoj vodi. Kao prvo
morao se fluor staviti u poznatu Evian vodu, da bi joj se dozvolio
izvoz u Sjedinjene Amerike Drave.
Upravo zato je ak i kuvanje s vodom iz vodovoda zbog fluora i
krenjaka postalo veoma tetno. Normalnim filterima se moe ukloniti
samo krenjak, ali ne i fluor.

KOJE ZADATKE TREBA DA OBAVI VODA U NAEM TELU?

ona upravlja energetskim izvorima u telu

ona regulie delovanje elektrolita u telu
ona regulie delovanje kiselina i baza u telu
ona regulie temperaturu tela

80

 ona regulie osmotski pritisak

Prilikom roenja nae telo se sastoji od skoro 90 procenata vode. U
starosti preostaje jo jedva neto manje od 60 procenata vode.
Starost je doba sue i isuivanja zbog ljaka.
Podela ove telesne vode meu raznim delovima tela i organima nije
jednolika:
na mozak se sastoji od preko 80 postotaka vode
skoro 80 procenata vode sadri i naa krv
oko 70 posto vode sadre nai miii
skoro 25 posto vode nalazi se u naim kostima
oko 30 posto vode nalazi se u ekstracelularnim podrujima, ali
isto toliko i u elijama
opko 10 posto vode sadre nai krvni sudovi
Tako je to s vodom koja se nalazi u naem telu, ali ta je s vodom
koja ponovo naputa nae telo?
U mnogim starim kulturama, pa i u naoj, bilo je nekada ljudi koje su
nazivali pregledai urina. Oni su uspevali da po izgledu urina
prepoznaju u kakvom se stanju nalazi pacijent i kako deluje njegov
metabolizam mineralnih materija i vode u organizmu. Ova vrsta
postavljanja dijagnoze je skoro potpuno izumrla, ali je ostavila iza
sebe konkretne zakljuke o optereenju ljakama i o snabdevanju
telesnih tenosti mineralnim materijama. Nae pitanje sada glasi:
kako se ponaa normalna razmena minerala u toku godina?
Transformacija minerala iz skladita u kisele ljake je istovremeno i
neutralizacija kiselina, troenje mineralnih materija i starenje.
81

Koliko je vaan pravilan krvotok videemo u sledeem poglavlju!

PROKRVLJENJE
ovek stari i zbog sve slabijeg i nedovoljnog prokrvljenja. Zbog sve
vee optereenosti ljakama dolazi sve ee do nedovoljnog
snabdevanja elija kiseonikom i hranljivim materijama. Poinje
bezazleno hladnim rukama i nogama ili optom zimogroljivou
i povezano je s kiselom ukoenou crvenih krvnih zrnaca.
Dobra prokrvljenost je veoma vana. Njome se dobija vea
sposobnost regeneracije na osnovu boljeg snabdevanja. Bazino
delujue hranljive materije ine da krv ostaje tena i gipka, tako da
moe da dostigne i do poslednjeg dela naeg tela i da ga snabde.
Loa prokrvljenost je posledica ve spomenute kisele ukoenosti
eritrocita.

MALI POMAGAI
Enzim (od grkog, en znai u, a zime kiselo testo) je protein ili
belanevina, koja slui kao katalizator za hemijske reakcije (on ih
omoguuje). Enzimi igraju vodeu ulogu u razmeni materija kod svih
ivih organizama. Sve biohemijske reakcije, od varenja (pepsin) pa
sve do kopiranja naslednih informacija (DNA- polimeraza)
omoguuju enzimi i oni njima upravljaju. Enzimi sniavaju nivo
takozvane energije aktiviranja. To je energija koja je proseno
potrebna da se jedna reakcija ili razmena materija uopte pokrene.
Kada u telu zavlada hronina nestaica enzima, a to se dogaa kod
svakog civilizovanog oveka, tada iz tog jednog jedinog razloga ne
moe da doe do asimilacije hranljivih materija, kao to su vitamini,
minerali i retki metali niti njihovog ugraivanja. To je taj svakodnevni
nedostatak enzima zbog kojega se ne moe odvijati nikakva vitalna
82

reakcija u telu. Ovde se maka ujeda u vlastiti rep, jer se minerali

istovremeno ponaaju kao
enzimi za enzime (dr Swope)
Poto u elijama vladaju nie temperature od onih koje su neophodne
da bi se te reakcije razmene materija obavljale bez tih katalizatorskih
enzima, bio bi regularni metabolizam u ivim organizmima bez
enzima potpuno nemogu. Osim toga, poto zbog smanjenja energije
aktiviranja reaguje meusobno jedan vei broj estica, poveava se
brzina reakcije i s time povezani proces razmene materija.
One materije koje enzimi aktiviraju zovu se substrati. Enzimi su
visoko specifini i deluju po takozvanom naelu brave i kjljua. To
znai da jedan odreeni enzim samo s jednim vrlo ogranienim
brojem odgovarajuih materija, najee samo s jednom, reaguje
(specifikacija substrata). Da bi jedan ivi organizam mogao da
nesmetano deluje potrebno mu je oko deset hiljada razliitih enzima.
Nauno poznato i istraeeno je do sada jedva oko 3 hiljade enzima.
Enzimi su i nai katalizatori na naem ivotnom putu. Bez tih
pomagaa ne dogaa se nijedna hemijska reakcija u telesnom
sistemu. Uzmite samo jedan komad eera u kocki i pokuajte ga
zapaliti! Nee vam uspeti.
Meutim, pokuajte ipak jo jednom! Stavite ovaj put malo pepela na
kocku eera. Odmah dolazi do reakcije i kocka gori. Upravo to ine i
enzimi za svaku reakciju u naem telu. Oni deluju kao katalizatori,
koji podiu spremnost na reakciju, time to smanjuju nivo energije
potrebne za poetak reakcije.
Ukoliko su ove reakcije enzima na bilo koji nain civilizatorskom
umetnou ometene, ne mogu se vie odvijati ni telesne reakcije.
Vitamini se vie ne koriste, minerali se ne ugrauju u tkiva, celi
sistem se mora raspasti pre ili kasnije. ovek stari. Da bi mogli da
funkcioniu, enzimima je potrebna jedna tano stalna ph-vrednost od
7,34 do 7,40. Ako je ona nia ili via, prestaju odmah odreeni
procesi, kojima upravljaju reakcije enzima. Prestaje i celokupna
83

razmena materija. Jednostavno je tako i nikako drukije. Redovno se

dogaa da se enzimi unitavaju kuvanjem. To je i razlog zato
ljudsko telo kuvanu hranu tretira kao strano telo. Prilikom uzimanja
kuvane hrane dolazi do rapidnog poveanja belih krvnih zrnaca
(leukocita) u naem organizmu da bi se telo oslobodilo provalnika.
Proces neumerenog poveavanja broja leukocita prilikom varenja
naziva se i probavna leukozitoza. Radi se dakle o jednoj zapaljenskoj
reakciji koja je prolaznog karaktera, ali koja zbog estog i obilnog
unoenja kuvane hrane predstavlja proces koji se mora uzeti ozbiljno,
jer na dugi rok sigurno spreava bela krvna zrnca da se koncentriu
na svoj stvarni zadatak, naime, na uklanjanje izumrlih elija i na
borbu protiv elija raka.
Telo posmatra kuvanu hranu kao strano telo i s pravom poveava
aktivnost i broj belih krvnih zrnaca u svoju odbranu.
Presna, neobraena hrana sadri sve enzime neophodne za
varenje, enzime koji potpuno nedostaju obraenoj, kuvanoj hrani.
Kada u takvom sluaju telo ne moe da dobije neophodne enzime
putem hrane, mora ih samo proizvesti, ukoliko je za to jo sposobno, i
za to potroiti i energije i sirovina. Meutim, upravo zahvaljujui
naem savremenom nainu ivota esto imamo za to samo
ograniene mogunosti.
I tako se te hranljive materije, koje treba da budu upotrebljene za
izgradnju naih antiaging enzima telomeraze, sasvim nepotrebno
dodaju aparatu za varenje da bi obradile tu kuvanu plastinu hranu.
Neki naunici misle da je osnovni uzrok skoro svih bolesti i preranog
procesa starenja upravo nedostatak tih enzima koje samo telo
proizvodi. Slaem se s njima.
Jedan primer nedostajanja samo jednog jedinog enzima: neke
odreene kiseline ne mogu jednostavno da budu izluene preko
bubrega. Da bi mogle da budu izbaene moraju da dou u vezu s
jednim odreenim enzimom, koji se s njima povezuje. Ovaj enzim se
u normalnom sluaju proizvodi u bubrezima, ali ukoliko nedostaje
cinka (skoro kod svakoga) ili prilikom upotrebe odreenih
medikamenata, ovaj mehanizam vie ne funkcionie. Ove kiseline se
84

onda moraju ukloniti s puta i biti prebaene u jedno odreeno

skladite. Na putu e biti neutralizovane delovanjem jednog
dragocenog minerala i tako pretvorene u klasinu ljaku. One e
svoju neutralizaciju pronai upravo na mestu na kojemu se nalazi
najblii i najbogatiji izvor tog minerala.
Kod nedostatka selena, koji se javlja kod skoro svakoga, ponovo se
ne moe proizvesti jedan odreeni enzim, koji je nadlean za
izgradnju miia. Ova pojava moe da ima kao posledicu akutno
nestajanje miine mase.
Posmatrajte jednom malo paljivije u ogledalu kou ispod svojih oiju.
Pokazuju li se promene u boji koje vuku na crvenozelenu ili
braonkastu boju? Takve promene ukazuju na nedostatak selena.
Verovatno su izazvane otrovnim uticajem tekih metala ili ive.
Industrijska obrada hrane nanosi enzimima, naim malim
pomonicima, konani udarac: kuvana, pretvorena u prah, zgnjeena,
separirana, pasterizirana, homogenizirana, isceena, otvrdnuta,
peena, rafinirana, ozraena, dopunjena sredstvima za pojaanje
ukusa, za konzerviranje, stabilizatorima, sredstvima protiv
zgrudvavanja, aromama, vezivnim sredstvima, emulgatorima,
zaslaivaima, otpenjivaima, bojama, ovlaivaima, popunjivaima,
elatinima, odvajaima, konzervansima ....
Iskreno verujem da je skoro 90 posto roba koje se prodaju u
samoposlugama tako denaturisano da bi moralo biti odbaeno kao
nepogodno za ljudsku ishranu.
Ukoliko ovek uzima preteno mrtvu (delovanjem topline ili na drugi
nain denaturisanu) hranu, ivot ga naputa polako ali sigurno, i put
prema preranoj smrti zbog nedostatka ivotne snage je poploan
mnogostrukim hroninim bolestima i patnjama.
Sasvim odreene namirnice kao to je presno voe, oraasti plodovi,
uljne semenke, i nekuvane itarice, imaju kod pravilne primene
sposobnost da pojaaju delatnost katalizatora razmene materija i
verovatno svih drugih telesnih enzima desetak puta iznad normale.
Time postiu idelano aktiviranje svih hormonskih lezda, svih organa,
85

celokupnog vezivnog tkiva, miia, ivaca i imunolokog sistema. U

okviru kratkog vremena moe se telo temeljito osloboditi otrova i
otpadnih materija metabolizma i podii razmenu materija u elijama
na jedan sasvim novi nivo.
Uglavnom se moe kazati da enzimi:
razgrauju aterosklerotine naslage, ali i holesterinske ljake
da se staraju oko unutranje, ali i spoljanje lepote
da odravaju telo u ivahnom, mladalakom i sposobnom
stanju
podiu snagu i izdrljivost
krajnje usporavaju proces starenja
odgovorni su za duevno blagostanje i duhovnu bistrinu
vezuju i izbacuju sve otrove i slobodne radikale
poboljavaju sposobnost krvi da tee
reguliu odnos kiselina i baza
upravljaju hormonalnim sistemom
Nai dragoceni mali pomagai mogu se uporediti sa siunim
graevinskim radnicima. Oni bez prestanka prerauju materije i
neprestano ugrauju nove delove. Oni stvaraju skladne mladalake
odnose u telu. Ako vie ne bude ovih malih radnika, a novi se ne
pojave, cela graevina vremenom postaje ruevna i polako poinje
da se raspada. Upravo to se dogaa kada se u telu enzimi vie ne
stvaraju ili se ne uzimaju putem ishrane. ovek se doslovno razilazi.
Neka istraivanja su bar navodno pokazala da se i sami enzimi u
snano prezakiseljenoj sredini mogu pretvoriti u jake otrove.
86

Kada se delovanje enzima zbog prezakiseljenosti ne moe odvijati,

dogaa se da telo i same enzime, koji se sastoje od aminokiselina,
poinje posmatrati kao strana tela. To dovodi do jedne vrste
unutranje autoimune reakcije (leukocitoze) to jest, do alergija,
astme, reumatizma, raka, opadanja kose, jetrenih mrlja, bradavica i
tako dalje ... To sve jo nije dovoljno istraeno, ne zna se koje
reakcije se pojedinano dogaaju, ali je ipak poznato da je to zaista
snaan faktor starenja organizma.
Jasno je ipak da se oslobaanje od kiselina, ljaka i otrova i to je
neobino vano, snabdevanje hranljivim materijama i enzimima mora
uvek istovremeno odvijati. Telo se mora kao celina obnoviti i vratiti u
prirodno stanje.
Onaj koji pokuava da se oslobodi ljake, ali ne uzima visokodozirane
hranljive materije, vrlo verovatno e se fiziki neugodno oseati. U
najgorem sluaju, moe mu se dogoditi da doe samo do
premetanja ljake s mesta na mesto u telu i do novih, drugaijih
simptoma.
U svakom sluaju sada je jasno: bez neophodnih enzima hrana se u
naem organizmu ponaa kao neka vrsta plastike.
Jedna maina se troi, ali ne i ovek. Svaka elija u organizmu se
stalno obnavlja. (dr Fleming)

I telomeraza je enzim. Ako imamo dovoljno, u samom telu

pripremljene telomeraze, teoretski bi znailo da skoro ne bismo ni
starili, ako se uporedimo s prosenim ovekom. Ali, da bismo mogli
da osiguramo sebi dovoljno telomeraze, mora se zaustaviti gubljenje
minerala, dakle, graevnog materijala tog enzima i tome spreiti i
prezakiseljenje.
Nikl, olovo, kadmium, arsen, a pre svega iva, deluju u naem
telesnom sistemu kao snani otrovi za enzime. A upravo s tim
materijama savremeni ovek veoma esto dolazi u dodir. Enzimi
87

mogu pravilno da deluju samo onda kada imaju temperaturu tela.

Osim toga, mora da im odgovara i meusobni odnos kiselina i baza i
ne smeju da padnu kao rtve ovekovog denaturisanja. Meutim, gde
se mogu osigurati svi ti uslovi?
Stvarno vie nikoga ne udi to se brzo starenje smatra tako
normalnom pojavom da o njemu niko i ne razmilja ozbiljno.
I da kaemo i neku re o tome to se sve smatra normalnim! Nekada
sam smatrao da je potpuno normalno da se ovek, zahvaljujui
denaturisanoj kuhinji i obrocima, dugo zadrava u toaletu i da skoro
svakodnevno ima posla sa snanim grevima i kolikama. Upravo zato
to sam to smatrao tako normalnim, nisam nikome o tome ni priao.
Smatrao sam da se to svakome dogaa. Potpuno isto tako ljudi misle
i o procesu starenja.
Ali, to ipak nije tako normalna pojava kao to ljudi misle! Ukratko
reeno, to znai:
Starenje je hemijsko troenje zbog nedostatka enzima i propadanja
enzima zahvaljujui svakodnevno nametanoj civilatozi.
Starenje je i nagomilavanje ljake, prezakiseljenost, nagrienost
tkiva, trovanje, pojava gljivica, infekcije bakterijama i virusima,
istovremeno odustajanje od prirodnog naina ivota i prirodnog reda
u ivotu.

Enzime moete sebi predstaviti kao nosioce proteina, nabijene

ivotnom energijom. Meutim, poto se baterija u depnoj lampi
moe potroiti, i mi moramo nauiti da konzerviemo ili obnovimo
svoju ivotnu energiju. Kuvane namirnice iscrpljuju nae zlezde, koje
proizvode enzime, dok ih biljna presna hrana stimulie. (Barbara
Simonsohn)
NEKORISNE HORMONSKE TERAPIJE

88

Verujete li zaista da je sveprisutna euforija zbog hormonskih terapija

stvarno reenje pojave prerane starosti? Zato nije, odmah e se
objasniti.
Mi znamo da trudna ena negde od sedmog meseca trudnoe (samo
zdrave ene) dobija prekrasnu kosu, lepu kou i da upravo blista.
Razlog svim tim pojavama je delovanje hormona koji se zove HGH
(ljudski hormon rastenja somatotropin). Ovaj hormon ne deluje
samo u korist budueg deteta, ve i u korist budue majke.
Meutim, druga strana medalje je mogue iscrpljivanje njenih rezervi.
O tome ve dugo postoji poslovica koja glasi: Svaka beba staje
majku jedan zub! ili trudnike strije.
Ovaj hormon po imenu HGH mobilizuje sve rezerve majke za novi
mladi ivot. To meutim znai da se te rezerve veoma brzo mogu
potroiti. A to uopte nije dobro. Ukoliko se ena pre trudnoe i u toku
trudnoe dovolojno dugo zdravo hrani, nee imati nikakvih ozbiljnih
problema.
Ukoliko se rezerve ozbiljno iscrpe, dolazi do takozvane
trudnike histerije kada ena plae bez ikakvog stvarnog razloga ili je
veoma nervozna i lako zapaljiva.
Ali, da se vratimo terapiji hormonima! Putem ovog trudnoom
uslovljenog prirodnog podizanja nivoa hormona mobiliu se poslednje
rezerve minerala i hranljivih materija. To isto se dogtaa i prilikom
davanja vetakog HGH hormona. Pri tome, davanjem vetakog
hormona enama koje nisu trudnice, nastaje visoki rizik da se one
razbole od tipinih bolesti. Hormonska supstitucija je samo tada
opravdana kada se iz bilo kojih razloga pojavi manjak hormona.
Vidimo, dakle, da ta terapija nikako nije reenje problema. Naime,
koren problema nalazi se na nekom drugom mestu
Dobra vest u svemu tome je injenica da kada se telo i odgovarajue
lezde oslobode naslaga ljake, zlezde poinju da deluju ponovo
potpuno normalno u mladalakom stilu i koliini. Istovremeno stoji
nam ponovo na raspolaganju prirodna poetna sirovina za
89

sveobuhvatno mladalako luenje hormona. I to spada u pozitivne

sporedne efekte nae bioloke i prirodne hormonske terapije.
RECIKLIRANJE?
Sledea fatalna zabluda je pretpostavka da terapija sveim elijama
ili podizanje lica nude neku razumnu mogunost leenja simptoma
starosti.
To je zaista samo osveenje fasade bez uticanja na unutranje bie
i bez trajnih efekata. Vae telo je reverzibilna maina i nisu mu
potrebni vetaki zahvati, osim kod tekih oteenja organa. Nemojte
dozvoliti da vas iko mota oko prsta, jer kada upoznate stvarne i
uspene metode kojima ete se uspeno regenerisati, tada ete sve
te neuspene i preterano skupe metode posmatrati kao besmislene.
Da ponovimo ukratko:
Starenje je, dakle, odreeni nedostatak neophodnih materija u
elijama izazvan nastajanjem ljaka. Nagrizajue ljake deluju
negativno na hormonske zlezde. Nauili smo i neto o telomerima,
videli smo koju odluujuu ulogu imaju enzimi i koji su potajni uzroci
raka. Bilo nam je i vano da nauimo da veoma dug telesni ivot u
najmanju ruku teoretski izgleda potpuno realan i dostiiv, kao to je
dokazao eksperiment dr Karela. elije mogu da ive veoma, veoma
dugo, ukoliko ih ne zagaujemo i ne punimo naslagama ljaka.
Moglo bi se skoro kazati da ovek ne umire prirodnim putem, on
izvrava samoubistvo uzimajui otrove i nagomilavajui ljake.
Prirodna fizika smrt je danak koji dajemo oholosti i neznanju
oveka, njegovoj nespremnosti da upozna svoju prirodu, njegovom
odbacivanju Boga i Njegovih prirodnih zakona, zbog ega je ovek
izgubio i obeani veni ivot, iako u mnogim sluejevima jo moemo
da posmatramo ostatke te biostrukture i da znamo da je stvorena da
veno ivi.

90

Iako nismo u stanju da sebi osiguramo besmrtnost, ipak smo svojim

zdravim nainom ivota u stanju da ostanemo veoma dugo u
zdravom stanju, tako da starenje dugo vremena ne bude vidljivo.
Starenje je jedna vrsta bolesti. Samo savreno zdravlje moe da vas
odri mladima. Stvarna mladost je potpuna sloboda od naslaga
ljake. Nita drugo ne mora da se dogodi. Sve to nikada i nije bilo
predvieno. I samo i ako hoemo mi moemo da pokrenemo kazaljke
sata mladosti unazad. Neizleive bolesti se ipak mogu izleiti (lokalno
starenje). Kosa vam opet moe porasti. Proirene vene mogu nestati.
Moda ak moe narasti, ukoliko uopte bude potrebno, nova
garnitura belih zuba.
Moglo bi se jo neverovano mnogo pisati o svim ovim pojavama i
injenicama. Ali, ve ono to je o svemu tome do sada bilo reeno ili
napisano imalo je samo jednu jedinu svrhu, da vas pokrene na
razmiljanje i delovanje. eleo sam, u stvari, da vas pripremim za
korak napred u razmiljanju i ivljenju.

DRUGI DEO
MENTALNI ASPEKT
Sledei redovi slue kao priprema za prema praksi orijentisani trei
deo ove knjige.

91

Jedno bolesno telo, optereeno ljakom, bavi se uglavnom tekim,

loim mislima. Ako se telo oslobodi svega toga, bavi se sve boljim i
korisnijim mislima. ovek iznenada ne stoji vie negde pored sebe,
ve je u stanju da se uspeno udubljuje u svoje raspoloenje, svoj
karakter i u svoje ivotne uslove, tamo gde je pre toga vladala samo
rezignacija, preputanje. Navike pri ishrani imaju neposredan uticaj
na jasnou naeg razmiljanja.
Upravo zato nije uopte udno da u Novom zavetu Biblije stoji da se
deranje i pijanstvo ubrajaju meu najtee grehe i da bi trebalo da
nae telo postane hram Svetoga Duha. Time Bog eli da nam kae
da na mozak nezdravim nainom ivota moe toliko da se pokvari
da ovek postane nesposoban da neguje ostala podruja svog
karaktera
i ivota i da mu nije nephodno da se nae u stadijumu alchajmera i
slinih stanja...
Kada ovek izgubi vlast nad sobom prilikom jela i pia, jasna je
posledica da e izgubiti vlast nad sobom i na drugim podrujima
postojanja.
Jo je Tomas Alva Edison rekao da ne upotrebljava alkohol i meso,
jer eli da i dalje uspeno slui svojim razumom.
Poto se telo oslobodi otrovnog mulja, i misli postaju istije. ovek se
navikava na jedan novi, jasniji nain razmiljanja. On je tada u
poloaju da postane snaniji od svojih nagona i da lake uspostavlja
vezu sa Bogom.
Putem svog nezdravog naina ivota ljudski rod je poprimio i jedno
izopaeno gledite o brzom starenju kao o neemu to je normalno i
razumljivo. Sluate o nekome koji je umro u 85. godini ivota i
automatski dodajete: O, doekao je lepe godine! ta bi bilo, kada bi
tek brojka od 100 godina predstavljala lepe godine? To bi uinilo da
brojka 85 postane relativna, da ne kaemo, smena, zar ne?
Da li bi tako dug ivot bio nekako dosadan, toliko bezizgledan da
oveku ne bi ni palo na pamet da se bavi mislima o nekoj dubokoj
starosti? Moglo bi zaista biti tako, ako bi se mislilo o ivotu u
haotinim prilikama, punom raznih bolesti i nesrea, daleko od
92

rodbine i prijatelja, a posebno daleko od Boga? Meutim, svakome

koji raspolae zdravim razumom i rasuivanjem, koji je zdrav i u
snazi, svakako da ne bi izgledalo dosadno iveti bar malo due od
ovog sadanjeg oekivanog ivota.
Brzo starenje je zato jedna vrlo loa navika, zar ne?
Navike nastaju jedino uz pomo utabanih puteva u nainu
razmiljanja i ponaanja. Na isti takav nain mogu se usvojiti i nove
navike ukoliko se neprestano bavimo novim mislima i ponaanjima.
Nekorisne navike se stiu u prvom redu na osnovu masivnih
dezinformacija o naem podruju postojanja, ogranienim gledanjem
na stvarnost i na etiku ponaanja.
Zar nije stvarno tako da sve to znamo na neki nain dobijamo
upakovano u nain razmiljanja i delovanja medija? Odakle znamo
da je istina to verujemo da znamo? Verovatno velikim delom iz
medija. Otvoreno govorei: samo ono to mediji prenose i onako
kako prenose je ono to znamo i doivljavamo. Da bih to objasnio
ispriau vam alu o dva pua.
Tata pu kazao je sveano svom sinu: Sada si dovoljno odrastao,
sine moj, da bi upoznao celi svet. Svet se ne prostire samo do one
tamo ograde, ne sine moj, svet je mnogo, mnogo vei i granica mu je
tamo gde poinje uma!
Postoji jedna od biologa priznata zakonitost u prirodi koja se odnosi
na moguu duinu ivota. Vreme od roenja neke ivotinje do njene
zrelosti iznosi 1/7 do 1/17 njenog celokupnog ivota. Kada bismo,
dakle, pretpostavili da je ovek u 21. godini ivota odrastao, moe se
lako izraunati da mu je odreeno da doivi srarost od najmanje 147 i
najvie 357 godina.
Drugi naunici su razvili jednu drugu teoriju, koja kae da jedan ovek
moe da potroi samo 50 miliona kalorija. Posle toga bi i njegove
elije sagorele.
Polazei od injenice da ja ovu kalorijsku teoriju uopte ne priznajem
(ini mi se da je kalorijska vrednost neke namirnice manje vana),
93

moglo bi se ipak izraunati da bismo, kada bismo koristili svakoga

dana samo 1000 kalorija umesto predvienih 2700, mogli da
poivimo oko 137 godina. Uz opte prihvaenu vrednost od 2700
kalorija doiveli bismo ipak 137 godina starosti. Meutim, s opte
preporuenom dozom hrane na fiziki ivot bi bio 2,7 puta krai.
U stvarnosti su sva ljudska tela genetski tako proraunata da mogu
izai i s manje od 1000 kalorija dnevno i ak ostati najmlai po
izgledu. Teorija o iscrpljenim elijama je i ovako apsurdna, jer elija
nikada ne sagori, ve se samo zatruje otrovima.
U jednome imaju naunici potpuno pravo: to se manje gorivog
materijala uzima, to se elija manje zagauje ljakom i manje
propada.
Ostale blokade, kao to je pogreno disanje su faktor koji se ne sme
potceniti. Izgleda neverovatno, ali ak i neto tako fundamentalno kao
to je disanje veina naih savremenika dosledno pogreno obavlja.
Pogreno je to ljudi suvie plitko udiu. Oni udiu veinom preko
grudi, to je potpuno pogreno. Dalje, zahvaljujui svom pogrenom
nainu ivota, udiu i suvie brzo i suvie esto.
Bebe, sportisti, pevai i ivotinje to i dalje ine pravilno. Oni udiu
iskljuivo duboko stomakom i upravo zato im je potrebno i manje
udisaja.
Za celi energetski sistem tela je veoma vano da nauimo da pravilno
udiemo. Nainite probu! Posmatrajte sebe, najbolje s jednom rukom
na stomaku, leei na leima. Verovatno ete primetiti da se va
stomak ne pokree ba mnogo, ali se zato pokreu grudi.
Jednostavno reenje je da nauimo i uvebamo novu tehniku disanja.
S naim programom novih ivotnih navika to e se samo od sebe
srediti.
Kada sam jednom prilikom nekoliko sedmica postio uzimajui samo
negaziranu vodu, palo mi je u oi da se moje disanje izuzetno
usporilo. Ja sam udisao jednom dok je moja supruga, ali i ostali
prijatelji, udisala tri do etiri puta u isto vreme. Osim toga, oseao
sam se u toku tog vremena posta bolje nego ikada pre toga. Post isti
94

telo tako prekrasno, a oieno telo jednostavno mora da die

sporije.
Kada se potreba za disanjem javlja ee, telo u stvari pokuava da
se to bre oslobodi ugljendioksida, odnosno ugljine kiseline, pa
zato bre die.
Jedan dalji znak blokade je vea potreba za snom. Telu je potrebno
vie vremena da se regenerie i zahteva vie mira i sna. San od
nekoliko sekundi trajanja u toku dana je siguran znak i opomena da
konano stanemo na zdravu stranu ivota. Nedostatak svetlosti u
denaturiranoj hrani takoe moe da ima kao posledicu razne vrste
blokade.

SVETLOST
Godine 1923. ruski naunik Aleksandar Gurvi otkrio je na ivim
organizmima kao to su lukovice i ra ultraslabe emisije svetlosti.
Zraenje na spektralnom podruju od 260 nm nazvao je
mitogenetskim zraenjem. Ovo otkrie su kasnije potvrdili drugi
naunici.
Gurvi je posmatrao da se broj deljenja elija u korenu lukovice
poveavao kada bi drugu lukovicu stavio u njenu blizinu. Posmatrao
je isti takav efekt i kada se jedna tanka ploa kvarcnog stakla nalazila
izmeu lukovica. Zatim je uzeo sveu svinjsku krv i nalio je u dve
staklene ae. Stavio je ae na udaljenost od nekoiliko santimetara
jednu od druge i u jednu od njih dodao je izazivae bolesti. Krv je
odmah proizvela antitela da bi unitila izazivae bolesti. Zadivljujue
je bilo da je u drugoj ai u kojoj nije bilo izazivaa bolesti dolo do
iste pojave, krv je reagovala na potpuni isti nain i proizvela antitela.
Prema tome, dolo je do razmene informacija.
Kada je postavio jedan neprovidni zid od drveta izmeu aa nita se
nije dogaalo. elije komuniciraju i razgovaraju meusobno brzinom
svetlosti putem emisije svetlosti.

95

PROFESOR FRITZ-ALBERT POPP NAZVAO JE OVO ZRAENJE

BIOFOTONI
Primanje biofotona se izmeu ostaloga dogaa preko sunevog
zraenja i biva primljeno i preko oiju i konih pigmenata u obliku
fotona suneve svetlosti koji se u elijama pretvaraju u biofotone.
Drugo primanje se dogaa prilikom uzimanja biljnih proizvoda koji su
u fari rastenja primili mnogo svetlosti koju su u elijama uskladitili
kao fotone, tanije reeno kao hlorofil.
Sve vie je u toku poslednjih godina prodiralo saznanje da biofotoni u
naem telu predstavljaju nosioce informacija i da su sposobni da
informacije brzinom svetlosti prenose od elije do elije. Kada
biofotoni u naem organizmu ne bi bili spreavani blokadama u svom
radu, uskoro bi kao posledica morao nastati vidljivi efekt
podmlaivanja.
I kod ljudi se ovo svetljenje elija moe izmeriti i na osnovu intenziteta
zraenja biofotona izvui zakljuak o optem stanju organizma.
Zanimljivo podruje istraivanja, zar ne?
Svetlost biofotona upravlja ne samo internim telesnim funkcijama.
Kao i svako zraenje svetlosti i ono se moe zraiti iz svog izvora.
U meuvremenu je metoda merenja ovog zraenja iskoriena u
industriji za merenje emisija svetlosti, ali i za osiguranje kvaliteta
ivotnih namirnica. Tamo je izmeu ostaloga merena razlika kvaliteta
izmeu jaja kokoaka koje se slobodno kreu poljem i onih u
zatvorenim prostorijama, i stvarno je danas i za normalne
industrijske materijaliste ovo merenje postalo uobiajeno kao neto
svakodnevno i prihvaeno. Jer, uprkos istom materijalnom sastavu,
svetlosni udeo je odluujui u odreivanju stvarnog kvaliteta jaja i
njihovog ukusa.
JEDNA JABUKA U ARABIJI

96

Zaista je zanimljivo kada ovek ima priliku da posmatra kako trgovci

navode potroaa da kupi njihov proizvod koji mu uopte ne treba i
kako ga varaju. Mislim to u doslovnom smislu te rei! Njemu se za
njegove pritube (civilisatoze) nude bezbrojni egzotini dodaci ishrani
i lekovita sredstva. Meutim, radi se preteno o trgovakim
trikovima, o prevarama na koje nasedaju neduni ljudi.
Ginseng, nuni, ekstrakt koljke, gingko biloba, udne alge u raznim
oblicima i bojama, sokovi, prakovi, tablete...
Da u najblioj okolini rastu mnogo bolja antiaging sredstva u
trgovakoj sredini niko i ne pomilja.
Pre prilino dugo vremena bila je naa sasvim obina domaa
jabuka veoma cenjeno lekovito sredstvo u dalekoj Arabiji. Dugaki
karavani su prevozili eljeno lekovito sredstvo i skupo voe
mesecima kroz usijanu pustinju. Jabuke su odravane u sveem
stanju tako to su drane u meinama punim vode. Te jabuke iz
inostranstva su u Arabiji plaane suvim zlatom i menjale nekoliko
vlasnika i trgovaca. Na svean nain su ih zatim uzimali bogati
bolesnici i vrlo brzo se zapaalo njihovo iznenaujue snano
lekovito delovanje.
Sve to me veoma podsea na ponaanje ljudi u naim prodavnicama
zdrave hrane. Molim vas da me pogreno ne razumete, ima u njima
veoma dobrih i zdravih namirnica i ja sam se u njima snabdevam
svime to mi je neophodno, ali u svakoj zemlji na svetu raste sve to
je njenim stanovnicima potrebno! Kada elite prirodni vitamin C, tada
ete sigurno dobiti ponudu da kupite acerola vinju iz dalekih krajeva
i uz to veoma skupu. To je zaista prekrasan plod s visokim sadrajem
vitamina C!
Ali, da li ste znali da na dosadni, domai ipak sadri skoro istu
koliinu C vitamina? A njega ina na sve strane i skoro besplatno!
Slino je neto i s udesnom biljkom ili korenom koji se naziva
ginseng. Azijski ginseng ima skoro isto delovanje kao i na sasvim
normalni domai ren sa oblinje trnice! Skoro da sam siguran da

97

neki lukavi azijski trgovac prodaje svojim naivnim sunarodnicima na

obini ren kao neko super lekovito sredstvo ili kao dodatak ishrani.
Potpuno je isto i s mnogim drugim sredstvima koja se ponekad
prodaju po veoma skupoj ceni. Ako ih sebi moete dozvoliti ili hoete
da ih platite nema nikakvog razloga da to i ne uinite, ali bar treba da
znate ta inite!
Meutim, i kod nas se s malo novca mogu nabaviti izvanredna
antiaging sredstva. U treem delu ete moi da vidite koja su to
sredstva i verujem da ete se iznenaditi koliko vam stoje na dohvat
ruke!
PRAVA, ISTA VODA
Istinska, dobra voda ne moe se tako lako dobiti, moram da priznam.
Ona je, meutim, najvanija za odravanje mladolikosti tela.
Znam da je neprijatno iskreno govorei ali ipak moram da
napomenem. Homeopati govore o vodi iz vodovoda kao o
razreenim i potencijalnim fekalijama.
PA, ONDA, IVELI!
Voda, koja dolazi iz vodovoda, naputa preista kao hemijski ista,
ali ne i kao bioloki ista. Ako ovek mima mogunost izbora, trebalo
bi da potrai sebi neki bolji izvor tenosti. iva voda se razlikuje u
svim takama od vode iz vodovoda i od najpoznatijih flairanih voda.
Postoje dobri trikovi da se od denaturisane vode opet naini iva
voda. Kako da se voda na pravilan nain filtrira bie podrobnije
objanjeno u sledeem delu knjige. Vana za dobru vodu je njena
povrinska napetost i time i njena snaga vezivanja prljavtine i ljake.
Telo je jedino tada pravilno osveeno kada se ispune odreene
norme kvaliteta vode za pie.
SLUZ

98

Sve dok oveku bude potreban toaletni papir, sve dotle e i stariti!
Provokativno, zar ne? Meutim, da li ste ikada posmatrali da neki
pas, majmun, zec, slon, ptica ... upotrebljavaju toaletni papir? Ni ja
nisam. Zato? Samo zato to se oni jednostavno prirodno i prema
svojoj vrsti hrane (ne uzimaju hranu od koje nastaje sluz ili mukus!).
Tako je oigledno, a ipak se niko jednostavno ne pita zato se ovek,
kao jedno tako nadmono bie koje neprestano pokuava da
popravi prirodu, slui jednom tako primitivnom metodom ienja i
zato mu je ona uopte potrebna! Zato mu je potrebno neto za
ime takozvane nie vrste oigledno nemaju potrebe!
Ja kaem: prirodni, nama uroeni instinkti su daleko bolji od svakog
degenerisanog ovekovog intelekta koji misli da sve bolje zna. Samo
ovek ima taj samounitavajui potencijal, koji, nema nijedno drugo
ivo stvorenje na Zemlji.
Sve dok ovek iz nosa, grla, uiju, koe i oiju bude luio sluz ili kako
se ve zove to luenje, on e stariti. Sve to je jasan znak jednog
toksinog kruenja, jednog lokalnog propadanja elija. Telo na taj
nain pokuava da na sebe skrene panju. To je jezik vaeg tela.
Posmatrajte jednom kako posle jedne sveane veere ili gozbe, na
primer za Novu godinu, imate osetno vie naslaga peska u oima,
mnogo vie masti u uima ili vie posla kada idete u toalet.
Mogu da vam posvedoim, svega toga e nestati im se ovek
ponovo vrati prirodnom sistemu zdravog naina ivota i ponaanja.
Ako si spreman da promeni svoj ivot, moe ti se pomoi.
(Hipokrat, 460-377. godine pre Hrista)
Ova jednostavna i vaim linim posebnim potrebama prilagoena
metoda povee vas na jedno putovanje na kojemu ete sami moi
da odredite ta vam izgleda prihvatljivo i vama prilagoeno da biste
svoje telo odrali u mladalakom stanju ili da biste ga ponovo vratili u
mladost. U skladu s vaim linim ciljem i eljenim posledicama.
99

Svaki koji ovu jednostavnu metodu pravilno i istrajno u bar

najvanijim takama sledi, moe potencijalno, kao zdrava osoba,
dostii vrlo duboku starost, iako biblijska starost od skoro 1ooo
godina za nas vie nije dostina, jer smo se suvie genetski
degenerisali, jer je i svet oko nas suvie zagaen i promenjen
Meutim, i dalje sve nije izgubljeno, jer e svi koji su se odluili za
Hrista posle Njegovog dolaska dobiti veni ivot i jednio novo
besprekorno telo.
Nae telo je, kao to je ve reeno, u poetku, neposredno posle
pada uz greh i gubitka venog ivota, bilo u stanju da dostigne
legendarnu starost od 500 do 1000 godina.
Meutim, pri punom zdravlju, doiveti proseno 120 ili vie godina
Nije uopte loe, zar ne?
Bez karakteristika starosti, sa svojim vlastitim zubima u ustima, pri
punoj snazi, u skladu s uloenim trudom i voljom!
ta je, onda, kod te metode praktino ostvarenje i konani cilj?
Ponovo vraena fizika mladost!
Na cilj prilikom primene ove jednostavne metode je da, koliko god je
to mogue, ivimo osloboeni od ljaka koje blokiraju mladost, od
ljaka koje se inae rasporeuju u svakom uglu naeg tela, od pete
pa do glave. Kada se te ljake koje blokiraju proces podmlaivanja
jednom uklone, dolazi samo od sebe do skoro revolucionarnog
podmlaivanja tela.
Ako, onda, sam ovek vie ne stavlja maldosti nita na put, ona e se
i odravati sama od sebe. To znai prenapunjena spremita
mineralnih materija, vitamina, enzima i hranljivih sastojaka, sa
nezagaenim i nenagrienim lezdama, organima i tkivima. Ova
metoda, ako se istrajno primenjuje, dovodi do vrstih, elastinih
vezivnih tkiva, pune sjajne kose, zdravih zuba, glatke koe, istih
krvnih sudova, stabilnih kostiju, zdravog libida, opte ivotne snage,
jedne nove ivotjne radosti i jednog spoljanjeg poeljnog
mladalakog izgleda.
100

Osim toga, vie ivotne radosti znai i da ete se vie smejati, pa e i

crte vaeg lica zraiti novom vedrinom, to i ve isto optiki znai da
ete se podmladiti.
Samo uz pomo jednog trajnog i uspenog ponovnog
mineralizovanja mogu se dugo vremena sauvati mladost i lepota,
duevna, telesna i duhovna snaga. Izbacivanje ljaka znai
izbacivanje otrova, sticanje elastinosti, pojaanje krvotoka, sticanje
energije, produavanje ivota i vlaanje lepote. (Peter Jentschura)
U samom poetku objanjavanja one uspene i prirodne metode
uvanja i vraanja mladosti elim da nabrojim neke od njenih ispitanih
dostignua i da ih objasnim. Zatim sledi mnotvo predloga, vebi,
recepata i uputstava.
Mnotvo upravo zato to na civilizovani nain ivota zahteva
sveopte ispravljanje, ali i zato to se ova metoda mora prilagoditi
svakoj osobi pojedinano.
Kraj ove knjige sainjavaju koraci koje svaki od nas treba
pojedinano da preduzme da bi se oslobodio svoga tipa ljake, i da
bismo onda svi mi mogli da uivamo u potpunom delovanju ove
metode.
Probajte sve to vam na podruju informacija mogu da ponudim.
Pronaite koji blagoslov i dobitak u obliku podmlaivanja moete da
dobijete upotrebom predloene metode.
Budite strpljivi sami sa sobom. Nekim uspesima je potrebno vreme da
bi se pokazali. Ona metoda nije neka horuk metoda, ve jedno
nauno dokazano aktiviranje svih neophodnih parametara za trajnu
mladost, u onoj meri koliko je stvarno intenzivno elimo postii
ili sauvati.
Neznanje koje traje vie decenija ne moe se nadoknaditi u toku dve
sedmice. Svemu je potrebno vreme. Meutim, to tanije i bolje
budete sledili ove savete, to ete ranije videli i plodove.
101

Civilizovana prehrana ini da prilikom razmene materija nastaju

kiseline, koje se dalje neutralizacijom s telesnim bazama pretvaraju u
sone ljake. Pri tome se ivotna snaga neprestano gubi. Videli smo
kako se mladost u telu putem civilizatoze polako i svakodnevno korak
po korak gubi.
Meutim, isto onako kao to se u telu mineralna spremita putem
civilizatorskih prezakiseljenja, zatrovanosti i izjedanja polako iscrpljuju
i u skladu s time taloe kisele mineralne soli, mogue je da se ovaj
proces preokrene ukoliko naslage ljake zamenimo odgovarajuim
bazino-organskim mineralima koji su biopotroljivi, i koji doprinose
sa se naa spremita i zajedno s njima i nae telo svesno
podmlauje.
Ovo ponovno mineralizovanje naih spremita donosi sobom i
novo podmlaivanje, koje se izraava preko istoe, elastinosti i
zraenja. Sve to se trajno moe postii jedino putem ukusne, nama
ljudima prilagoene prehrane.

NAMA LJUDIMA PRILAGOENA ISHRANA

Nama ljudima prillagoena ishrana je jedini oblik hrane koji ne dovodi

do prevremene starosti.
Ljudima prilagoena ishrana je ve sama po sebi jedino snano
sredstvo za uklanjanje naslaga ljake, koje naem telu prua priliku
da samo sebe polako obnavlja, regenerie. Samo, moe da protekne
prilino mnogo vremena dok se ne postignu veliki uspesi.
Zato je tako vano da se ovaj proces ubrza, da se sticanje zdravlja
ubrza. Meutim, nepromiljeno i prenagljeno delovanje ovde ipak nije
dozvoljeno. Sve treba i valja da protekne svojim prirodnim tokom.

102

Pre nego to se sada pozabavimno ne tako svakodnevnim

mogunostima podmlaivanja, bacimo pogled na najbolji nalin
svakodnevne ishrane.

Neka vam vaa ishrana poslui kao lekovito sredstvo. (Hipokrat,

460-377. godine pre Hrista)

Namirnica koja vam najbolje prija, koja je i najukusnija, je najbolja

namirnica! (Naravno, poto se nae telo oslobodi i oisti od brze
hrane!)
ta se dogaa kada se neko prikloni prirodnoj, pravilnoj ishrani i
ponaanju? Dogaa se jedno izuzetno udo! U pravilu, on vrlo brzo
poinje da uiva u stvarima i prehrambenim materijama koje ga do
tada nisu vie oduevljavale.
Zar nije stvarno tako da nam uvek najbolje prija svaka hrana kada
smo veoma gladni? Zar nai centri za ukus nisu najosetljiviji i zar ne
prigovaraju najmanje upravo onda kada imamo prazninu u
stomaku?
Ukus je navika koja se veoma lako i brzo menja. Ako se posluimo
svojom voljom imamo u rukama dovoljno snano sredstvo da
odredimo ta emo u budunosti na dobro svoga tela jesti i ta emo
odbiti da jedemo. Ukus se u stvari mora nama pokoravati, a ne mi
njemu.
Trebalo bi da ozbiljno porazmislimo o tome hoemo li dozvoljavati da
i dalje budemo robovi jezika. Ono to je zdravo, vrlo esto se ne
prepoznaje kao zdravo, iako je veoma dobro i ak ukusnije nego
alternative koje smo izabrali. Kada se ovek navikne na zdravu
hranu, tada nam iznenada vie uopte ne prijaju ukusi koje smo do
tada veoma cenili. ulo ukusa nam se na neki nain ponovo vratilo.
Priroda nam je ponovo ukusna, a sve ono drugo vie ne elimo niti
nam prija.

103

Meni se stalno skuplja voda u ustima kada razmiljam o svee

ubranoj jabuci ili o organik-tikvicama sa umakom od avokada. Posle
izvesnog vremena prestala je da me privlai takozvana denaturisana
civilizovana hrana. Ona mi je jednostavno dosadna, jer bljutavi ukus
te mrtve hrane, koji pokuavamo popraviti brdom soli u zaina nije
mi vie privlaan. On mi ak ponekad izaziva i muninu.
Ljudi, koji jedu meso, veoma zainjene sosove, bogate kolae i
konzerve, ne mogu istovremeno eleti jednostavna, zdrava i hranljiva
jela niti su im ona ukusna. Njihov ukus je tako pokvaren, da nemaju
nikakvog apetita prema vou i povru, sokovima i semenkama, Oni
ne mogu ni oekivati da e im biti ukusne sasvim drugaije
namirnice. Ako u poetku oseaju ak i odbojnost prema zdravim
namirnicama, bilo bi najbolje za njih da neko vreme poste, sve dok im
se ukus ne promeni. Post e se pokazati kao lek, kao medicina, jer
pretovareni i pogreno hranjeni eludac e tada imati priliku da se
odmori i da nae malo mira. Stvarna glad moe se zadopvoljiti i
najjednostavnijom hranom.
U onoj meri u kojoj telo postaje istije i zdravije, telo sve manje
podnosi ukusnu hranu koja mu je do tada bila tako privlana. Kada
se ovek jedno vreme navikne na presnu hranu, tada mogu kuvana
jela i ivotinjski proizvodi izazivazi ak i muninu i smetnje u varenju.
Telo odbija, kao i kod zdravog deteta, neodgovarajuu hranu i pie.
Loa ishrana na koju smo se navikli oslabljuje telo, koje je vie
uopte ne brani, ali e polse mnogo godina poslati raun u obliku
hroninih bolesti. (Viktoras Kulvinskas)
Zdravu hranu moete prepoznati po tome to joj nije potreban
nikakav pojaiva ukusa. Kome je potrebno soli ili karija u vonoj
salati ili u sosu od ampinjona, u banani ili breskvi? Ustanovio sam
da se samo mrtva hrana mora zainjavati. To se deava zato to je
ovek kuvanjem unitio ivot i njegov ukus u svojoj hrani.
So i zaini varaju telo to se tie vrednosti hrane koje u stvarnosti
nema. I tako se nezdrava parabola nezdravih ukusa kree sve dalje i
dalje, sve dok ovek ne pone oseati sve veu potrebu i za solju i za
104

zainima. Nastaje snana glad za denaturisanim muljem, za jelima

koja i nosu nita drugo nego mulj.
ak i nekadanji zavisnici, narkomani, ustanovljavaju posle promene
ishrane, ak su time uvek iznova zadivljeni, da vie ne oseaju ni
potrebu za svojim nekada omiljenim jelima, ali ni za svojim nekada
neophodnim sredstvima za uivanje. Nekada nisu mogli ni da zamisle
ivot bez njih, a sada im vie nisu potrebna. Posle odvikavanja ovek
se pita kako je tako dugo mogao da im robuje.
Prefinjeni ukusi i arome prirode pojavljuju se ponovo tek onda u punoj
meri kada naa civilizovanom hranom otupljena ula ponovo
postanu osetljiva. Posle toga ne ostaju nikakve elje neispunjene i
nikakve potrebe nezadovoljene.
Kada se sada u najveem broju sluajeva hranimo hranom koja je
potpuno prilagoena naim potrebama, tada nam nee nakoditi ako
ponekad uzmemo i neto kuvane hrane.
ta je to tako loe u kuvanju hrane:
skrob se pretvara u lepak (podstie proizvodnju sluzi)
nezasiene masne kiseline se pretvaraju u zasiene
belanevine se denaturiu i gube svoju trodimenzionalnu
strukturu
gubi se prirodni ukus
gubi se prirodna aroma
ispiraju se mineralne materije
mineralne materije iz organskih spojeva bivaju izbaene
termolabilni vitamini, kao to je vitamin C, bivaju uniteni
105

 odreena ravnotea vitamina biva naruena

unitavaju sew svi enzimi, koje telo upotrebljava za preradu
hrane (za autolitiko varenje) ili za svoje vlastite potrebe
putem zagrejavanja dolazi do vrenja u crevu, to sa svoje
strane dovodi do prezakiseljenosti
nastaju nove tetne materije u toku takozvane Maillard reakcije
organski upotrebljive mineralne materije u toku procesa kuvanja
postaju nerastvorljive u vodi i na taj nain neupotrebljive
Ipak, mnogo tetnije od kuvanih namirnica su prene namirnice.
Zato bi bilo veoma dobro da pazimo da se ne vraamo svojim starim
navikama, da nas navike takozvane civilizacije ne uhvate ponovo u
svoje lance i da na celokupni razvoj ne krene pogrenim putem.
Jelo je na alost postalo strast, manija, iako je moralo da bude samo
nevina radost. Namirnice, koje su u prirodnom stanju i koje zato treba
da nam najvie prijaju, to su upravo namirnice koje nas odravaju
mladima i zdravima. Upravo namirnice koje nam najvie pomau da
ostanemo mladi u stvarnosti su namirnice koje nam najvie prijaju,
najvie odgovaraju naem nepokvarenom ukusu.
Mi se moramo samo svojim ukusom na to podsetiti. To su one
poslastice kojima nije potrebna ni so ni bilo kakav sos da bi bile
ukusne. Neke stvari ovek jednostavno nema mogunosti da
popravlja, one su najbolje takve kakve jesu!
Mislite o bananama i ananasu, o krukama i smokvama, o argarepi
ili kelerabi, o keu orasima ili naim orasima, o mangu, jagodama i
malinama! Nita, ba nita ne prija vie niti daje vie energije i snage
podmlaivanja!

106

To su zaista najosnovnije namirnice koje postoje.

Namirnice koje najvie prijaju su uistinu i najbolje namirnice. U njih je
Stvoritelj ve u poetku ugradio mladost!
Ipak, na najvei broj tih namirnica se tek moramo naviknuti. Zato
emo se potruditi da pronaemo ta ovek treba da jede i da pije da
bi svome telu osigurao ono to mu je stvarno potrebno.

TREI DEO

NAMIRNICE KOJE DELUJU BAZINO I KISELO

Ne postoji nikakva jednostrana ishrana, postoji samo pogrena ili
pravilna ishrana.

107

Mi sada delimo namirnice u dve velike grupe:u jednu koja se u telu

metabolizuje bazino, i drugu koja se metabolizuje kiselo.
Pri tome nije vano da li je neto kiselo, da li se u ustima osea kao
kiselo, kao, na primer, limun. Kiseli limun se u telu prerauje visoko
bazino i na taj nain pomae da se osetno oslobodimo kiselina.
Objanjenje tabele:
Treba da pravimo razliku izmeu namirnica koje daju kiseline i
namirnica koje pojaavaju delovanje kiselina. Beli eer je sam po
sebi neutralan, ali veoma pojaava delovanje kiselina i ima visoku
strarnu vrednost od -38 prala.
Samo na azijski nain pripremljena ria ima skoro neutralnu vrednost
od -2 prala i to se tumai time to se voda za kuvanje ne baca kao
to je obiaj pri zapadnjakom nainu pripremanja s mnogo suvine
vode. Tako u vodi za kuvanje ostaju sauvane neutralizujue baze.
Mahunarke, krompiri i tofu predstavljaju mali izuzetak, prvo to se
mogu upotrebiti jedino kuvane, a drugo to daju visoko vredne
bazine biljne belanevine, koje se ne mogu upotrebiti u presnom
stanju.
VIAK BAZA +
Sok od stabljika isklijalog jema

+42,0 46,0

Rotkva, crna

+39,5

Soja lecitin

+38,0

Trava, rukola, svea

+30,0

108

Krastavci, miroija, svea

+30,0

Smokve, osuene

+27,0

Granulat soje

+25,0

ljive, osuene

+25,0

Maslaak

+22,5

Salata

+14,0

Paradajz

+13,5

Groice

+13,0

Spana

+13,0

ipak od rue

+13,0

Celer

+13,0

Lomljena boranija

+11,5

Banane

+11,0 12,5

Crvena repa

+11,0

Mandarine

+11,0

Pomorande

+10,5

Ogrozd

+9,5

Limun

+9,5

argarepa

+9,5

Groe

+7,5

109

Rabarbara

+7,5

Beli kupus

+7,5

Lubenice

+7,5

Krompir

+7,5

Rotkvice

+7,0

Kajsije

+7,0

Breskve

+6,5

Malina

+6,0

Ribizle

+6,0

Borovnice

+5,5

ljive

+5,0

Kelj

+4,5

Kupus

+4,5

Tofu

+4,5

Belanevine, biljne

+4,5

Urme

+4,5

Trenje

+3,5 4,5

Ananas, zreo

+2,0

Jabuke, kruke

+1,5

Jagode, zrele

+1,5

110

Pasulj

+1,5

pargla

+1,5

eer, nerafinisan
Melasa

+1,0
+1,0

Svee mleko, nepreraeno

+0,5

Soivo

+0,0

Zob

+0,0

VIAK KISELINA
Kafa

-48,0

Limunada, kola

-43,0

Alkohol prema vrsti

-40,0 20

Zeetina

-40,0

Kobasica

-40,0

Svinjetina

-38,0

Beli eer

-38,0

Govedina

-37,0

Morska riba

-23,0

Jaja

-20,0

111

Tvrdi sirevi

-19,5

Haringa

-18,5

Kvark, nemaki sir

-17,0

Svei sir

-17,0

Crni hleb

-17,0

Raeni hleb

-16,5

okolada

-14,0

Slatkii

-13,0

Kikiriki

-12,5

Ria, polirana

-12,5

urka, perad

-12,5

Slatkovodna riba

-10,5

Marmelada

-10,5

Griz
Ovsene pahuljice

-10,0
-10,0

Beli hleb

-10,0

Paraorasi

-9,5

Orasi

-9,0

Margarin

-8,0

Hleb od punog zrna

-6,5

112

Kukuruz
Rezanci, beli
Kesten
Penino brano

-6,0
-6,0
-5,5
-5,0

Brusnica

-4,5

Kornfleiks

-4,0

Prepeenac

-3,5

Knakerbrot

-3,5

Artioke

-3,5

Mleko, preraeno

-3,0

Briselski kupus

-3,0

Pavlaka

-2,5

Maslac

-2,5

Graak

-2,0

Ria, prirodna

-2,0

Voe, nezrelo

-1,5

Bademi

-1,0

(Podaci u PRAL )

Najnezdravije namirnice, najbogatije kiselinama, su: sardine, garnele

(raii), krabe (rakovice), meso uopte (najgori prenosioci kiselina su
113

zeetina, svinjetina, guetina, kobasice i jetra), eer, kikiriki (svi

drugi oraasti plodovi su veoma zdravi), bela ria, ovsene pahuljice,
klasini beli hleb iz trgovine, belance jajeta, i sve vrste sira! Kod pia
su to ve spomenuti softdrinks, pre svega kola, kafa i alkohol.
Najbazinije po svom delovanju su:
Povre uopte (najbolje su miroija, rukola i crna rotkva), zrelo voe i
voe uopte (pre svega sueno voe i papaja), lenici, svee
masline, salate, alge i, naravno, prirodni sok od stabljika isklijalog
jema. Koliko je neophodan nain ivota bogat bazama vidi se golim
okom sasvim jasno kod takastog starenja, kao to su, na primer,
bele pege na noktima, seda kosa i tako dalje. To su prirodne
nakupine minerala sa lokalno nagrienim rupicama i koje se moe
trajno zaustaviti samo ishranom koja je prilagoena potrebama
oveka.
Ako, dakle, elite da zadrite svoje vlastite zube, nemojte piti mleka!
Ako elite mekanu, elastinu kou, hranite se zrelim voem i sveim
povrem!
Ako elite da zadrite kosu, jedite namirnice bogate bazama, ali ne
suvie masne ili zasoljene, ili suvie slatke (izbegavajte beli eer!).
Ako elite da sauvate zdravo srce sve do duboike starosti, uzimajte
to je vie mogue namirnica koje podiu nivo baza u organizmu!
Ako elite da sauvate potpunu sposobnost mozga, nemojte
upotrebljavati pastu za zube s fluorom, aluminijumsko posue,
amalgamske plombe, vodu za pie koja sadri fluor!
Ako, dakle, veoma dugo kao potpuno zdrava osoba elite da uivate
u svom ivotu na svim podrujima, onda proglasite namirnice bogate
bazama za svoje najbolje prijatelje u kuhinji! Uzimajte najmanje 80
posto namirnica s liste baza i najvie 20 posto namirnica s liste
kiselina.

114

Nema nikakvog breg naina za podmlaivanje elija nego ih bogato

snabdeti biogenim mineralima i, naravno, hraniti se bazino.

VETINE ZA POETNIKE U PRIHVATANJU METODE

Postoji jedna veoma uspena vetina da se izbegne u prvom delu
knjige promenuta leukocitoza pri varenju. Da vas podsetimo,
leukocitoza pri varenju pojavljuje se uvek kada uzimamo kuvanu
hranu. Kod ove vetine radi se samo o preskakanju prepona, ali je
ipak spominjemo!
Jedite od sada pre svakog obroka neto presno! Bilo da se radi o
jednoj argarepi, ili jednoj jabuci ili bilo emu drugome! To je jo
jedna tajna iz kritske kuhinje. Sve kulture koje ive zdravo jedu prvo
neku salatu, a tek onda krompire! I ve spomenuti Kriani jedu prvo
salatu i tek onda ostala zdrava jela. To je takozvani mediteranski
nain uivanja!
Naravno da je najbolje da prvo jedete presne namirnice koje ete
neto kasnije jesti kuvane. Ostavite svom elucu u meuvremenu
neto prostora da prvo bar delimino provari presne namirnice koje je
dobio.
Vae telo se ovim malim, bezazlenim zavaravanjem nee osetiti
primorano da odmah poziva u pomo celu armiju i da se brani svom
snagom. Time ste postigli i jedno razumno umanjivanje tete, na koju
se uvek moramo naviknuti. Osim toga ste postigli uspeh u uvanju
svoje mladosti.
Uprkos svemu tome, ohrabrite se da se to ee oslonite na presnu
hranu i da tako razvijete ukus za ono to je zdravo9 i korisno.

Onaj koji ostaje rob svoga apetita, ini polagano, ali uspeno
samoubistvo svojim noem i viljukom!

115

NAMIRNICE KOJE UVAJU MLADOST

Savesnom ishranom i pravilnom metodom postaje mogue zaustaviti
proces starenja i vratiti asovnik unatrag.
Ovaj sistem i ova metoda fiziki poivaju na naelima
topljenja ljaka
vezivanja ljaka
i izbacivanja ljaka
Svi sledei predlozi imaju prilikom svoje primene eljenu osobinu da
telo oslobaaju vode i soli (natrijumhlorid), iako se telo u pravom
smislu te rei i ne oslobaa vode, ve se samo vraa u svoje
normalno stanje. Nestae tada nabreklih prstiju i nogu, jer e se za
to odgovorne ljake reorganizovanom vodom isprati iz tela.
Ve je dugo dokazano da se jedno zdravo telo sa 1000 do 1200
kalorija dnevno, uz pravilno odabranu ishranu, najbolje moe
ishraniti. Prema genetskom programu oveku je potrebno vie samo
u sluaju kada neto nije u redu i kada je propadanje elija vee od
njihovog obnavljanja.
U odreenim okolnostima nekoga moe da uznemiri misao da se
mora odrei svoje ominjene hrane, ali je upravo to prvo to ovek
mora da uini da bi postigao svoj cilj, naime, podmlaivanje ili
uvanje mladosti. Vaa prva pobeda bie upravo u tome da vam se
predloene alternative uine veoma ukusnima. Naravno, tek poto
se va jezik odui od vetakih ukusa na koje ste navikli.
Radujte se i malim zdravstvenim krizama koje se s vremena na
vreme mogu pojavljivati. One su samo znak da se vae telo oslobaa
starih ljaka i otrova.

116

Neka vam ishrana poslui kao sredstvo za podmlaivanje

Evo vam nekoliko recepata za primenu metode:

voe i voni sokovi

ovek je bioloki gledano zaista voojed, to i Biblija potvruje. On

je zaista pre pada u greh jeo samo voe i semenke.
ovekova prirodna hrana su voe, jagodiasto voe, oraasto voe,
krtole, korenje, semenke, salate, izdanci, lie i neto proklijalih
itarica, po mogunosti sve to u presnom obliku, ukoliko nije ba
neophodno da se kratko termiki obrade, kaoi to je to sluaj kod
itarica.
Kada se ovek zaista navikne na takve izvore hrane, mora se iskreno
pitati kako bi se i mogao hraniti na neki drugi nain. Jer nita tako ne
osveava i nita manje ne optereuje od jedne svee pomorande ili
sone jabuke. Voe je ono to zaista daje snagu, zato to veoma
malo energije zahteva u procesu varenja.
Najbolje u svemu tome je, naravno, kada se ovek navikne, da bar za
doruak uzima samo voe. Prvo to telo dobija svakoga dana trrebalo
bi da bude i najbolje. Poto je celokupni na program razmene
materija oigledno i zauujue slian programu svih stvorenja koja
se hrane biljem, pokuaemo da te slinosti detaljnije prouimo:
Naa pljuvaka je isto tako bazina, nai zubi su izrazito
predestinirani da jedu voe, semenke i presno zelenje. I nae crevo
je stvoreno na isti nain, a osim toga nemamo ni kande kao to bi
trebalo da smo krvoedne ivotinje, ve ravne nokte i palac kao
stvorenja koja jedu voe. Ja tu nita nisam doprineo niti je to bila
moja zamisao, ve je to prirodni program koji nam je usadio Stvoritelj
i nita drugo.

117

Upravo zato najvie zdravlje i najbolja mladost zavise od poslunosti

tom Stvoriteljevom ugraenom programu i alatu. Meni je sada
potpuno jasno zato se samo malo ljudi odluuje da sledi ovaj primer.
oveku je zaista potrebno mnogo truda i panje da ponovo ugradi u
svoj ivot ono to mu je civilizacija u zaetku unitila. Ipakl, pred
nama se otvara jedan put, jednostavan i prihvatljiv, samo ako ovek
zaista eli da primeni ta jednostavna pravila. Samo poetak izgleda
neto tei, ali onda sve krene kao samo od sebe. To je samo pitanje
navike.
Meutim, ni sam izbor zrelog voa nije ponekad najbolji u naim
industrijalizovanim zemljama. Pitanje je samo da li se prilagoavamo
optem ludilu ili uspevamo da pronaemo svoj prohodan put, tako da
uprkos svemu doemo do svog pravilnog izbora namirnica na koji
imamo pravo kao ljudska bia.
Postoji zaista takav put. Poto su nam sastojci voa neophodni nije
dovoljno da samo progutamo neku vitaminsku pilulu. Nama treba
neto daleko prirodnije. Original je uvek daleko bolji od kopije. Zbog
nedostatka prostora ja u ovde izostaviti da nekim odreenim
vrstama voa i povra ukaem prednost zbog njihovih korisnih
sastojaka. Svako voe je veoma dobro. Jedite jednopstavno vrste
koje vam se najvie dopadaju, ali je pri tome ipak potrebna izvesna
raznovrsnost, jer se od svakog voa dobijaju druge korisne materije.
Preporuujem vam da to je mogue vie zrelog voa uzimate da
biste to bre popunili svoje rezerve minerala i vitamina.Ve samo to
bi vam pomoglo da se uspeno oslobodite kiselina i ljaka. Meutim,
malo je ljudi koji mogu sebi dopustiti da svakoga dana jedu korpu
zrelog voa. Zato je dobro da sebi nabavite neki dobar sokovnik. Uz
njegovu pomo moete za vrlo kratko vreme popuniti svoja
spremita, mnogo bre nego da samo jedete zrelo voe.
To bi trebalo da bude sokovnik veoma dobrog ili odlinog kvaliteta.
Nikako nemojte uzimati aparat koji ima u sebi centrifugu i koji radi s
velikim brojem obrtaja. Takav aparat e vae sokove izloiti uticaju
kiseonika, to bi dovelo do oksidacije sastojaka. Prilino je alosno
118

to se ljudu u tom sluaju zavaravaju da pomau sebi u uvanju

zdravlja, jer oksidirani sokovi mogu da budu i izazivai raka.
Ja sam upotrebljavam sokovnik marke Bionika, koji mogu da
preporuim, zajedno sa sokovnikom marke Green Power i drugima
koji imaju prosebno proseno samo 100 okretaja u minutu.
Meutim, onaj koji sve to prvo eli da isproba bez kupovanja skupih
aparata, moe umesto sokovnika da se privremeno poslui obinim
mikserom. Treba jednostavno staviti voe u njega, dobro izmiksati i
posle toga procediti kroz istu krpu!
Sa svakim gutljajem vonog soka koji ste sami proizveli, dobijate
dragocene hranljive materije, ali i mnogo strukturisane, dakle,
obraene vode koju telo moe odmah da upotrebi bez uloenog
pripremnog rada. Voda iz tako proizvedenog vonog soka ne mora,
dakle, da prolazi kroz proces pripreme i prilagoavanja potrebama
organizma.
Dajte prednost estoj upotrebi crvenog voa. Ono se odlikuje visokim
sadrajem gvoa i mnogim sastojcima koji spreavanju nastajanje
raka. Preko tog obilja enzima i proenzima na telesni sistem ui
iznova, da proizvodi prirodnu telomerazu, na najvaniji enzim za
vraanje mladosti.
Molim vas da ne meate eer u kiselo voe, jer e inae dragoceno
voe u telu biti tretirano kao da je kiselo. Pokuajte da pravite i
sokove od povra. Ovde je klasian sok od krompira, koji kod
akutnog prezakiseljenja obavlja dobar posao. Meutim, i od svakog
drugog povra se moe nainiti veoma ukusan sok. Ti sokovi su zbog
visokog sadraja prirodnog natrijuma veoma dobar dodatak vonim
sokovima koji su bogati kalijumom, jer deluju kao uravnoteenje.
Kura sokom od lubenice
Veoma je uspena i kura sokom od lubenice. Ovaj sok ima, kao i svi
drugi voni sokovi koje ste sami nainili, snagu da otopi neke
anorganske sedimente i ljake u organizmu. Svojim visokim
119

sadrajem strukturisane vode (lubenica se sastoji skoro iskljuivo od

vode) on se ponaa kao prirodan put i nain da se uskladi
ekstracelularna i intracelularna voda. To znai da se ispire ak i
unutranjost elije. Pijte toliko tog soka koliko samo moete podneti i
nainiti. Najbolje bi bilo da pri tome nita ne jedete, dakle, da postite,
ako za to imate volje i mogunosti. Ovakva kura se provodi najbolje u
toku dve do tri sedmice u vreme sezone lubenica.

uklanjanje naslaga krea za starije i mlae ljude

Stariji ljudi treba da provode s vremena na vreme malu kuru
oslobaanja od naslaga krea. Kao to smo ve videli, upravo je
troenje razlilitih namirnica i denaturisane vode razlog da se na
najfinijim kanaliima naeg organizma nataloe slojevi krea i da se
oni tako zatvaraju. Slino kao i kod neke maine za kuvanje kafe
postoji i ovde sredstvo za uklanjanje naslaga krea, sredstvo koje
jednostavno sami moete da pripremite: uzmete tri organska,
neprskana limuna, tri esne belog luka i nainite od njih pire u
mikseru. Prespite pire u lonac i dodajte jednu litru vode. Uinite da
samo jednom kratko prokljua i onda ostavite da se ohladi. Prespite u
neku flau. Od ove miksture pijte jutrom i veerom po jednu rakijsku
aicu sve dok ne ispraznite flau. Ovu kuru treba provoditi dva puta
godinje.
oraasti plodovi i semenke
Uljasti plodovi kao to su oraasti olodovi i semenke predstavljaju
istinsku dragocenost. Oni uvaju u sebi celokupni potencijal ivotne
snage biljke koja iz njih nastaje.
Sadrana dragocena ulja i visokovredne belanevine su uivanje za
telo.
Najdragocenija po sadraju materija su ulja obinog oraha, oljutenog
kudeljnog i lanenog semena (omega-3 i omega-6 masne kiseline).
120

Suzamovo ulje i suncokretovo ulje odlikuju se bogatim sadrajem

kalcijuma, magnezijuma i vitamina E.
suvo voe
Sueno voe predstavlja prirodnu prehrambenu bombu. To je
koncentrisana ivotna sila i obilje plemenitih mineralnih materija.
Najbolje od svega su suene smokve, najbazinije voe uopte, a
odmah posle njih dolaze suene kajsije, ananas, banane, ljive,
kruke i urme. Nita na ovom svetu nije ukusnije od svih tih suenih
koncentrata suneve energije.
Masline, suve ili svee, takoe su visokovredna, alkalizujua
namirnica i razlog zato mediteranski narodi, kao to su Kriani, ive
due.
Ako zaista ozbiljno mislite, tada nemojte nikako izbegavati presnu
hranu. To znai, jedite presno sve to se moe presno jesti i to u
organskom kvalitetu, jo bolje ako ga esto dopunjujete prvobitnom
hranom. To najbolje odgovara zamislima o podmlaujuoj ishrani.
Prvobitna hrana je hrana na bazi divljih biljaka ili njima dopunjena,
biljaka kao to su kopriva, ipak, maslaak i bokvica.
Kopriva sadri u uporeenju s obinom glaviastom salatom
najmanje 30 puta vie vitamina C, 20 puta vie provitamina A, 40
puta vie kalcijuma, 25 puta vie magnezijuma i 5o puta vie gvoa.
Glaviasta salata, bioloki odgajena, sadri, na primer, na svakih 100
grama 11 miligrama magnezijuma, 13 miligrama vitamina C, 600
miligrama belanevina. U wegmalve (malve neglecta) nasuprot tome
ima 71 miligram magnezujuma, 178 miligrama vitamina C i 7200
miligrama belanevina.
Prvobitna hrana je zaista veoma znaajna. Prirodnije od nje zaista ne
moe biti i ona nam moe pomoi na prekrasan nain da brzo
popunimo svoja spremita.
121

Ovu prodornu snagu prvobitna hrana ima samo u presnom stanju.

Naime, mi sada ve znamo da hrana koje je kuvana, peena ili
prena degenerie, postaje denaturisana i u skladu s time deluje
kiselo.
Jedite zato mnogo salate, ali upotrebljavajte pri tome limun umesto
sireta.
Obino sire i jabukovo takoe deluje veoma razorno na krv
svojim prezakiseljujuim uticajem. Nai stari su uvek govorili da jedna
kap sireta pojede sedam kapi krvi.
Nemojte kod presne hrane i prvobitne hrane da tedite na ukusnim
umacima. Naime, bar u poetku, verovatno e vam biti neophodno da
makar malo popravite ukus hrane.
Izreite svoje omiljeno povre, moda tikvice ili argarepe u rezance i
umoite ih u sirup od avokada ili biljnog majoneza (najbolje vlastite
proizvodnje).
Sirup od avokada: uzmite jedan zreli plod avokada i uklonite koticu i
kou. Panja! Postoje razne vrste avokada i morate potroiti neto
vremena da pronaete vrstu koja vam odgovara. Meso ploda stavite
u posudu. Neto delikatesne slaice bez sireta, neto limunovog
soka, malo kamene soli (nerafinisana so iz rudnika) i ko voli: malo
belog luka. Sve zajedno izmiksati u pire i imate na raspolaganju
carski ukusan sirup od avokada.
zamena za meso, ukusnija od samog mesa
Za sve one meu nama kojiu ne mogu da odustanu od jedenja mesa!
im ovek dobije ovaj recept i im ga isproba, brzo e izgubiti svaku
volju da jede meso. Ovaj proizvod se pravi od vrlo jeftinih sastojaka.
Dobijamo ga po ceni po kojoj se mogu dobiti jabuke ili pomorande.
On je, kada se pravilno pripremi, spolja veoma rskav, a iznutra

122

izuzetno soan. Svako domainstvo ima njegove sastojke uvek u

domu i svaka domaica moe za pola sata da pripremi kilogram toga
mesa. Osim toga, ovaj proizvod sadri visoki procenat visoko
vrednim biljnih belanevina. Kada imamo goste koji vole da jedu
meso, dolazi ova ukusna namirnica esto na sto, i dobija mnoge aah
i ooh kao nagradu.
Pogledi puni neverovanja nam se upuuju, jer veina pretpostavlja da
se radi o peenom piletu. Samo ga retki znaju pravilno oceniti. Zove
se gluten. Gluten se proizvodi od brana i deluje izrazito manje kiselo
od mesa. Samo najbolje iz brana se upotrebljava: biljna
belanevina.
Prilikom pripreme ovek sa iznenaenjem ustanovljava da se prilikom
ispiranja nezdravog skroba iz brana stvara jedna elastina grudva
biljnobazinih belanevina. Ova gumasta materija ima veoma dobar
ukus. Meutim, ima mnogo ljudi koji su alergini na gluten, jer
prilikom pijenja mleka i upotrebe mlenih proizvoda nastaju
autoimune bolesti i alergije. Ovi problemi nestaju posle prelaska na
zdravu hranu, tako da ovek mora da pokae malo strpljenja prema
ovoj i prema drugim alergijama, koje takoe nestaju. Posle toga
moete bez problema uivati u glutenu i u drugim materijama koje su
vam do tada izazivale alergijske promene.
Ali, da nastavimo s davanjem recepta:
Gluten: uzmite oko jedan kilogram belog brana tipa 405 (jo e bolje
biti ukoliko uzmete 750 grama belog peninog braka i 250 grama
jemenog belog braka, kao to sam nedavno ustanovio. Sve to
staviti u posudu s upravo toliko vode da se nastanbe testo kao za
hleb. Obradite testo mainom sve dok ne dobijete homogeno testo.
Testo tada treba staviti u vodu tako da bude pokritiveno vodom u
nekoj malo vioj posudi. Ako imate dovoljno vremena, neka testo
odstoji u vodi desetak minuta. Posle toga uzmite u ruku komad testa
veliuine pesnice i ispirajte ga paljivo pod tankim, mlakim mlazom
vode sve dok voda ne ostaje bistra. Tako postupajte prema celom
testu. U meuvremenu se volumen testa neto smanjio, ali to nije
nikakav problem, jer e na kraju procesa ipak ostaji oko jedan
123

kilogram materije. Sada vam je preostala jedna izuzetno gumasta

masa. Oblikujte je u eljeni oblik kao to inite kada imate na
raspolaganju koman mesa. Posle seenja u odreske ili oblik peenja
sve dolazi u jednu posudu, punu lako uzavrele vode. Voda mora da
bude zainjena zainima po elji, tako da gluten dobije eljeni ukus.
Ostavite sve da se kuva oko desetak ili neto vie minuta, povremeno
meajui odreske. Gluten tada raste i dobija konziustenciju mesa.
Sada marinirajte masu jo jednom u svom omiljenom zainu i neka
ostane da ga upija nekoliko sati. Posle toga je moete pripremiti da
bude rskava u tiganju ili u penici u keramikoj posudi za peenje.
Vrlo skoro ete potpuno zaboraviti na ukus mrtvog mesa i on vam
uopte nee nedostajati. Probajte i uverite se sami!
Na ta vas u stvari podsea ukus mesa? Kuvajte ili pecite jedno
meso bez ikakvih zaina, bez soli ili nekog sosa i onda bih eleo da
vidim izraz vaeg lica. Nikada vie neete eleti da probate meso,
potpuno sam u to siguran! (Da li ste znali da se meso farba
natrijumnitratom da bi dobilo svoju pravu boju, jer bez toga izgleda
potpuno neprivlano?)
Osim glutena postoje naravno i druge ukusne namirnice kao to su
glutenu slino sojino meso i tempa.
to se tie tempe koja se pravi od fermentisanog pasulja i deluje
bazino, morate se sami informisati. Ja sam je jo nisam probao, jer
smo u naem domu bili izuzetno zadovoljni glutenom.
ulja i masnoe
Ulje je ivotno vano. Ono je nosilac nekih vrlo razliitih dragocenih
sastojaka. Pre svega vitamina D i E koji se rastvaraju u uljima i koji
predstavljaju najpoznatije antioksidante.
Meutim, postoje i enzimi, koji mnogo i mnogo aktivniji od vitamina E,
kao to je takozvani SOD-superoksid dismutaza, enzim
podmlaivanja. O tome vie kasnijim poglavljima!

124

Treba takoe paziti i na izimanje nezasienih i viestrukonezasienih

masnih kiselina. Sledea biljna ulja sadre ih u obilju: maslinovo ulje,
laneno ulje, konopljino ulje, (omega -3 i omega-6 masne kiseline),
repino ulje, suncokretovo ulje, orahovo ulje, bundevino ulje,
kukuruzno ulje i tako dalje.
Vaan je kvalitet upotrebljenog ulja. Nemojte tedeti prilikom
kupovine, jer vaa mladost zasluuje da dobije hladno ceena ulja
koja naravno i neto vie kotaju.
himalaja so
Ako volite posoljenu hranu bilo bi dobro da upotreebljavate iskljuivo
prirodnu so. To je pre svega takozvana himalaja so, prvobitna so,
kamena so i ako nikako drukije ne ide, morska so (u najveem broju
Sluajeva optereena tekim metalima).
Te soli ne oduzimaju organizmu ivotno neophodne minerale, jer su
ve zasiene koloidalnim mineralima, kao to smo videli u prvom delu
knjige. Jo bi bilo daleko bolje, da se vremenom sve vie umanjuje
koliina uzete soli. U tren oka vam vie nee ni biti neophodna. Pre
svega onda, kada obraate panju na ukus namirnica koje jedete.
Mnogo soli postaje potrebno samo onda kada je ulo ukusa postalo
otupljenoi ili kada denaturisana hrana vie ni na ta ne podsea. Kod
nekih vrsta himalaja soli moe se na alost ustanoviti da im se
dodaje fluor. Fluor se prilikom studiranja zubarstva predstavlja kao
najbolja zatita za zube, ali je fluor u stvari odgovoran za zatupljivanje
mnotva u smislu slepog prihvatanja najavljivanog novog svetskog
poretka. Jedno drugo sporedno delovanje fluora je redukcija
inteligencije za 30 posto i nastajanje tumora u mozgu, jer se fluor u
stvari nagomilava upravo u mozgu.

autentini esenski hleb

Od svih vrsta hleba treba pre svega odbaciti hleb s pekarskim
kvascem, jer seluje suvie zakiseljeno. Isto se to odnosi i na hleb
125

sa suvim kvascem. Meutim, postoji i nain da se pripremi hleb bez

upotrebe pei i bez umrtljivanja dragocenih hranljivih materija. On se
jednostavno priprema i uspur reeno je veoma svarljiv i pun ivotne
snage.
U toku klijanja razvijaju se snani enzimski lanci i mnotvo vitamina B
linije, a posebno biotina.
Moe se upotrebiti skoro svaka vrsta itarica, ali i njihove meavine.
Preporuujem vam izmeu ostaloga bogato opremljeno sitno proso.
Njegov sastav, pun minerala i retkih metala, je idealan za snanu
kosu, vrste nokte i lepu kou. Pravljenje toga hleba uspeva na
alost samo u leto, jer je za pravljenje esenskog hleba neophodna
vrelina Sunca.
Esenski hleb: Uzmite speltu ili neku drugu vrstu itarica i namoite je
u nekoj posudi s neto vode. Kratko vreme pre klijanja (posle dva ili
tri dana), treba zrnevlje razmrviti ili kripno samljeti u nekom aparatu.
Nainite sada od te lepljive mase takne pogae i stavite ih na sunce.
Kada je napolju dovoljno toplo, dovoljno je da se hleb oko podne
prevrne, da bi pred vee bio gotov. Ovaj esenski hleb je izvanredno
ukusan i bez dodatka soli ili kvasca. Vano je samo da nije vlaan ili
kiseo, jer je nezdravo.
Ovde se moe sasvim jasno videti zato prvobitnoj hrani nisu bili
potrebni nikakvi poboljivai ukusa. Sasvim suprotno tome, hleb je
bio ukusan sam po sebi bez ikakvog dodatka! Isklijalo zrno je u toku
celog opisanog procesa enormno dobilo u sadraju ivotne snage i
hranljivih materija. Enzimi i vitamini, pre svega vitamini B niza, su se
eksplozivno poveali. Nemojte sebi uskratiti uivanje u tom ukusu!
Meutim, kada nedostaje suneve svetlosti, nainite sebi kau od
sveeg zrnevlja potopljenog u vodi. Umesto da se pogae stave na
sunce, testo se moe pomeati s naribanom jabukom i potroiti kao
misli, ali mnogo zdravije... Ono ima isto tako dobre osobine kao i
esenski hleb, ali se spravlja mnogo, mnogo bre.
Hleb u pekari je vie kodljiv nego zdrav. Vlani i kiseli hleb moe ak
da se ubroji meu esto dokazane uzroke smrti, iako lekari to nerado
ine, tako da se uglavnom navode drugi uzroci.
126

Onda bolje beli hleb u sluaju potrebe, koji je naravno nezdrav, ali jo
nikoga nije ubio.
Moete nainiti i veoma ukusne i dobre pogaice od spelte bez
kvaska i ispei ih u penici. One su neto tvre, ali dobre za
poveanje stabilnosti zuba, koji se ni u starosti ne klimaju. Ipak,
molim vas da me ne razumete pogreno, nemojte ih suvie dugo pei
tako da postanu suvie tvrde, pa da zbog toga izgubite zube.
U smislu vrste itarica, nikako ne bih preporuio penicu, jer je ta
vrsta suvie izmanipulisana. Bolje su starije vrste kao to su spelta i
kamut, naravno, kao puno zrno.
I Grahamov hleb spada meu najbolje vrste hleba i treba ga toplo
preporuiti.
dalje preporuke
Po mom miljenju, izgleda da vegetarijanski nain ivota svojim isto
fizikim uticajem na bie oveka veoma povoljno deluje na sudbinu
ljudskog roda. (Albert Einstein)
Pokuajte da troite kafu od itarica umesto obine kafe na koju ste
navikli i koja stvara kiseline. Karo kafa i druge vrste kafe od itarica
su mnogo zdravije i ne zakiseljuju nepotrebno ivot, jer se prave od
jema koji je bogat mineralima i od bazinog korena cikorije.
Uzimajte radije sojino mleko (pazite da soja ne bude genetski
preraena) umesto kravljeg mleka. Ono je bolje i po mom miljenju
mnogo ukusnije. A fitoestrogeni, koji se u njemu nalaze, veoma
ublauju probleme u menopauzi, osteoporozu i tako dalje.
Alternativno moete se posluiti i carskim mlekom od badema ili
mlekom od rie ili oraha.

127

Pripazite i na balastne materije koje pomau da se proisti debelo

crevo. Njih ete dobili i vie nego to je potrebno ako budete sledili
ove jednostavne preporuke.
Nemojte se brinuti ta drugi misle o onome to inite i kako se
hranite, jer mnogi na taj nain samo zavaravaju svoju vlastitu savest.
Upravo zato e vas takve osobe i ismejavati. Ipak, pruite im dobar
primer.
Nije ni suvie loe ako s vremena na vreme pojedete i neto kuvano
ili neki komad takozvane prazne hrane. Vano je da je osnovni
nain vae ishrane u skladu s preporukama.
I kritska ili opta mediteranska kuhinja je u redu i prema tome
primerna. Svee povre i salate, bogate koliine voa, dobro ulje,
veoma malo ivotinjskih proizvoda kao to su mleko i meso, ali zato
vie presne i prirodne, nepreraene hrane. U tome se krije tajna
vitalnosti i u dubokoj starosti.
Kod ljudi koji su zbog nezdravog naina ivota pretrpeli velike tete,
koji se zbog neke bolesti nalaze u tekom poloaju i veoma su
oslabljeni, moe se dogoditi da u toj oslabljenoj fazi ivota treba da
pojedu malo mesa da bi ojaali, jer meso brzo daje snagu, ali po ceni
brzog starenja i degenerativnih bolesti.
Ali, kada se ovek dugo vremena zdravo hrani, dobija mnogo vie
snage nego od mesa, ali bez propratnih negativnih posledica.
Time samo elim da kaem da je u nekim hitnim sluajevima malo
mesa privremeno neophodno...
Dodatni problem kod uzimanja mesa je u tome to se sve vie gubi
blagost i mekoa karaktera, ali i tome da nagoni postaju sve snaniji
to vie mesa troite. Time svakako da ne mislim da se sposobnosti
za brani ivot troenjem mesa poveavaju, jer su one ve dostigle
svoj maksimum prirodnim nainom ishrane. Nagoni i sposobnosti su
dve veoma razliite kategorije.
PRIRODNI DODACI ISHRANU KOJI DOPUNJUJU SPREMITA
128

Kao veoma dragocene treba smatrati namirnice koje po mogunosti

veoma brzo i uspeno dopunjavaju telesna spremita vanih
hranljivih materija.
Ako se samo reavate ljaka i otrova, i ne dopunjujete svoje rezerve
hranljivih materija, doi e u jednom trenutku, zbog praznine u
telesnim spremitima, do nelagodnosti i oseanja slabosti. Meutim,
ako poznajete pravilne metode, to se lako moe izbei. Pravilno
primenjene, one e doprineti da se brzo osetite kao novoroeni i
ponovo mladi. Meutim, dugogodinja kisela pogrena ishrana ne
moe se brzo uravnoteiti i telo dovesti u zdravo stanje, zato su nam
potrebni i dodatni popunjivai spremita u telu.
Svi ovde nabrojeni predlozi imaju osim toga i svojstvo da vas
oslobaaju suvine vode, to znai da ponovo dovode tkiva u
normalno stanje s visokim redokspotencijalom (sposobnost
obnavljanja). Sve to izbacuje vodu iz tela ima i vanu ispirajuu
funkciju.
biljni ajevi
Postoje na tritu mnogi dobri biljni ajevi (kaemo biljni za razliku od
takozvanog kineskog ili pravog aja, iako je i on biljnog porekla), tako
da mogu da vam nabrojim samo svoje omiljene vrste. Veina tih
ajeva oslobaa telo ljake, dok ga istovremeno i remineralizuje, to
se nikako ne sme potceniti, jer predstavlja i na eljeni cilj. Tanije
gledano, svaki biljni aj nije nita drugo nego biljna tinktura za pie
(tinktura je alkoholni rastvor biljnih delatnih materija). Meutim, ovde
se radi o rastvoru u vodi. Time su sauvane sve eljene hranljive
materije odreene biljke. Na taj nain svaki aj postaje prekrasna
meavina raznih koloidalnih minerala u podrava na osveavajui
nain nae nastojanje da odloimo starost.
Mogu se preporuiti svi biljni i voni ajevi, koje volite i moete da
podnesete. Pravi ili kineski aj nije preporuljiv zbog visokog sadraja
teina, kofeina i fluora. Svakako da ve znamo da suvina koliina
129

fluora nikako nije dobra za zdravlje. Ona umrtvljuje u mozgu

odreena podruja koja su odgovorna za volju i kreativnost. I crna i
zelena vrsta pravog aja su jednako tetne, iako ih preporuuju
mnoge zdravstvene ustanove.
Posebno bih preporuio aj od umbira (rotbusch), aj od koprive,
aj od cejlonskog cimeta, aj od ingvera, aj od lapaa (lapacho) i
neke sline vrste.
aj od umbira (rotbusch) sadri veoma mnogo gvoa, to je
posebno vano za ene. Sadri i druge vane minerale u retke
elemente u neto manjoj koncentraciji, a osim toga je i vrlo ukusan.
aj od koprive sadri veoma mnogo silicijuma (mnoge starake
bolesti su jednostavno znak nedostatka silicijuma) za lepu kou i za
zategnutija vezivna tkiva. Oslobaa telo vika vode i bogat je raznim
mineralima i retkim elementima.
ak od cimeta smanjuje nivo eera u krvi. aj od ingvera izbacuje
ljake iz organizma i veoma je ukusan.
Veoma dobar aj za izbacivanje otrova iz sistema, sa sastojcima iz
nae najblie okoline, koje moete i sami sakupiti u prirodi, sastoji se
iz sledeih biljaka:
Uzmete u istim koliinama lie koprive, po mogunosti mlado u
prolee, korene maslaka i biljke maslaka, cveta zove, lia breze i
lita kupine. Stavite u vrelu vodu i poklopite osam minuta. Dobijate
prekrasan aj za izbacivanje otrova i ljaka koji je, osim toga, i veoma
ukusan.
Car svih podmlaujuih ajeva je po mojem miljenju aj od lapaa
(lapacho). Po mojem znanju nijedan drugi aj ne moe da ponudi
toliko minerala i retkih elemenata kao ovaj junoameriki aj. Zbog
svog obilja materija koje sadri poveava oigledno aktivnost
imunolokog sistema ak i do 48 posto. Lapao raste na plodnom tlu
u podruju Amazona i predstavlja prvi izbor za osobe koje boluju od
raka i side, jer je dokazano da se i tumori povlae pod njegovim
uticajem. Nije nikakvo udo, kod takvog obilja materija koje bazino
deluju, da nam taj aj prija. Osim toga, aj od lapaa, koji usput
130

reeno, ima ukus zemlje i vanile, predstavlja najdelotvornije prirodno

sredstvo (fungicidni saponin i ksilodion) protiv gljivica i kandide
albikans koje poznajemo. Potpuno je svejedno da li se radi o
gljivicama u crevu ili na stopalima, iznutra i spolja primenjen, uklanja
gljivice svake vrste u zadivljujue kratkom vremenu. Koliko mi znamo,
gljivice nastaju samo u kiseloj sredini. Oigledno je da aj od lapaa
oduzima gljivicama svojim bazinim potencijalom njihovu kiselu
sredinu.
Potajni savet: nakvasite lice ajem od lapaa, jer mu to daje
prekrasnu, ruiastu kou i pomawe najbolje protiv bora. Lapao aj
treba kupovati samo kao lie, a ne u kesicama.
Svi biljni ajevi imaju bazino delovanje, poneki veoma znaajno i
primetljivo, zato ih u tekim sluajevima taloenja ljaka treba piti u
koliini koju ovek moe da podnese. Moe se dogoditi da se
forsiranom upotrebom raznih biljnih ajeva onemogui poplava
kiselina koja je estoko opteretila telo. Kada se oseate loe i imate
vrtoglavicu, ili se iznenada pojavi osip na telu, imate glavobolju, tada
treba da neto smanjite koliinu aja, a onda posle toga polako
ponovo ponite da ga pijete, onoliko koliko vam je ugodno. Meutim,
nemojte odustati, jer sve do samo pokazuje da aj deluje.

kombuha
Jo jedan potajni savet je kombuha, koju svakome od srca
preporuujem, a posebno onima koji misle da ne mogu da se
odreknu mesa. Kombuha ima legendarnu sposobnost da iz tela ispira
ljake mokrane kiseline.
Kombuha je od starine poznati napitak, koji i sami moete jeftino da
pripravite. Nemojte ni pod koju cenu kupovati gotovi napitak kombuhe
u trgovini, jer je taj, zbog uvanja, pasterilizovan i tako postao
bezvredan.
U leto nema nita bolje nego popiti au zapenuane kombuhe da
biste ugasili svoju e. Ona osveava svojom zapenuenou koja
131

dolazi od toga da prilikom vrenja nastaje prirodni ugljendiuoksid, koji

skoro uopte ne optereuje telo.
Ruska istraivanja su potvrdila da ovaj napitak ak pomae da se u
najkraem vremenu izbace i radioaktivni izotopi kao to je stroncijum.
Kombuha je blago s dragocenim enzimima koji pre svega potpomau
metabolizam belanevina. I kao to je ve spomenuto, ak se
izbacuju iz tela inae tako tvrdokorni kristali mokrane kiseline,
odgovorni posebno za starake bolesti kao to su giht, reuma i
mnoge druge. Relativno visoke koliine glukoronske kiseline koju
sadri vezuju otrove i otpatke metabolizma i upijaju ih kao suner i
tako poteuju bubrege i jetru pri istovremeno poveanom izluivanju
tenosti.
Sa kombuhom se lako moe obaviti jedna kura oslobaanja od
ljaka. Najbolje u trajanju od nekoliko sedmica jednom do dva puta
godinje. Posebno je to dobro za one koji su skloni da uzimaju velike
koliine belanevina.
Jo je bolje uzimati u sebe manje ivotinjskih belanevina, a izvore
belanevina potraiti u visokovrednim biljnim belanevinama. Biljne
belanevine se u telu, suprotno ivotinjskima, ponaaju bazino.
Gljivu kombuhe moete sasvim jednostavno kupiti u apoteci ili
naruiti preko interneta. Sama gljiva je elatinozna masa, jedna
vetaka simbioza izmeu kvasaca i bakterija.
pripremanje
Pripremite aj. Pomeajte vone ajeve po svom ukusu. Neka ak
petnaestak minuta odstoji. Zatim treba da se ohladi, jer je gljiva
kombuhe osetljiva na vruinu.
Ve prema oseaju dolazi sada na jedan litar aja 50 do 100 grama
eera od trske, koji e se u toku procesa vrenja razgraditi u fruktozu
i desno orijentisanu mlenu kiselinu i na taj nain izgubiti svoje tetno
delovanje.

132

Prespite tenost u posudu s velikim otvorom.

Stavite gljivu u vodu i poklopite posudu nekim poklopcem koji
proputa vazduh. Njegova je uloga da sprei pristup vonim
muicama.
ekajte zavisno od temperature mesta izmeu 7 do 10 dana, sve dok
se proces vrenja ne zavri. to je mesto toplije, krae e trajati
proces sazrevanja.
Uklonite gljivu. Posle toga malo promeajte i prespite napitak u tamne
flae. Kombuha treba u flaama da sazreva jo nekoliko dana, tako
da nastane malo vie prirodnog ugljendioksida.
elim jo jednom da naglasim da kombuha ublauje manje ili vie
samo simptome denaturisanog naina ivota. Uprkos svojim
neobinim sastojcima, ona je ipak koristan napitak za uklanjanje
ljaka, ali ga ne smete suvie neogranieno piti.
Izbegavajte jednostavno sve vie i vie ivotinjske proizvode i pijte
zato kombuhu iz zadovoljstva, a ne samo iz medicinskih razloga.
desno-regularno
Desnoregularno je jedan relativno novi pronalazak. On obeava da
terlo za samo tri meseca potpuno oslobodi kiselina, tako bar kae
proizvoa. Ja sam taj proizvod isprobao dok sam pisao ovu knjigu i
mogu samo da kaem da ima neobino snano delovanje. ovek
skoro da dobije utisak da prikuplja smee iz svih, pa i najdaljih
uglova. Uprkos mojoj sve naprednijoj praksi podmlaivanja i u skladu
s time oienom telu, ovaj proizvod mi je izazvao prave krize
povezane s ienjem ljake. Ukratko reeno: deluje!
On veoma lii na gore opisanu kombuhu po delovanju i ulozi, ali je
osetno snaniji, ponekad ak i suvie snaan.
Proizvod pod imenom Rehts-regulat (desno-regularno) je jedna veto
zamiljena meavina koncentrovanih i potpuno prirodnih enzima. Ti
enzimi iste telo temeljito i imaju legendarno veliki potencijal
133

podmlaivanja. Meutim, moe se nekada dogoditi, pre svega u

poetku, prilikom uzimanja da se ovek osea znaajno stariji, ve i
zato to veoma snano gubi ljake. Upravo zato treba hitno uzimati i
alge, kao to su hlorela, spirulina ili klamat, da bi se te pojave nekako
umanjile. Alge imaju jednu veoma visoku sposobnost vezivanja ljake
i otpada.
Kada se uzme u obzir da postoji neto oko 40 hiljada enzima, od
kojih je samo jedan deli ispitan, brzo se vidi da samo jedno prirodno
sredstvo, plus oveku prilagoena ishrana, moe da zadovolji
potrebe za enzimima.
Spolja primenjen Regulat pomae protiv bora, mrlja, bradavica,
promene pigmenata i drugih starakih pojava. On stvara neverovatno
meku kou, koja istovremeno deluje mladalaki.
Mana je, kada se uporedi s kombuhom, to je Regulat veoma skup,
ali se po mojem miljenju stvarno isplati. Naravno, ima i drugih
puteva, koji e vama, moda, bolje odgovarati.
Morate se tano pridravati uputstava proizvoaa. Ovde je manje
bolje. Bolje je ne upotrebljavati prilikom snane optereenosti tekim
metalima ili generalno prilikom zapoinjanja procesa podmlaivanja.
Za poetak je najpametnije uzimati hranu bogatu enzimima i, moda,
kombuhu.
prirodni koncentrovani biljni ekstrakti
Poto vitaminske preparate iz apoteke treba svrstati u izazivae raka
umesto u lekove protiv njega, jer se te materije jednostavno ne daju
sintetiki proizvesti, pomau u tom sluaju veoma paljivo dobijeni
biljni ekstrakti u obliku praha, koji se, onda, meaju s vodom.
Najbolji, koje sam uspeo da pronaem, pravi firma Biotikon. Kod njih
se dobijaju najistiji preparati, veoma paljivo i osetljivo procesuirani.
Na primer, kapsule tamjana (do 15 na dan) pomau protiv MS
(skleroza multipleks?) ili tumora na mozgu i kao prirodni kortizon
134

protiv svih upala u telu. Poznajem MS pacijente koji su ustali iz

invalidskih kolica poto su uzimali ovaj snani prirodni preparat bez
ikakvih propratnih pojava. Pri tome elim jo jednom da napomenem
da pacijent koji boluje od MS mora smesta da odbaci sve to ima
ikakve veze s mlekom. I ostali biljni ekstrakti tog proizvoaa su
veoma korisni da dopune dananje voe i povre siromano
vitaminima i da izlee bolesti raznolikih vrsta, jer su medikamenti
postali veoma tetni.
prirodno koncentrisani voni sokovi
Nee svako svakoga dan imati mogunost da sam sebi pravi svee
vone i ostale sokove. Razume se se, meutim, da su svei sokovi
skoro nezamenljivi. Veoma dobri su upravo zato kao alternativa
koncentrisani voni sokovi u prirodnom obliku, bez dodatnih materija.
Po mojem miljenju dolazi u obzir samo jedan proizvod po imenu
ViaRubin koji odgovara svim naim zahtevima u cilju podmlaivanja. I
sam ga veoma rado upotrebljavam.
To je koncentrat iz zrelog voa i povra i drugih izabranih prirodnih
dodataka, skoro 70 posto divljih.
Pakuje se u male flae. Prilikom upotrebe se razblauje 10 mililitara
voda sa aom vode i tako se dobija bogatstvo hranljivih materija.
Na drugom mestu preporuujem Lavita i, moda, Juice Plus koji su
najblii naim zahtevima uvanja prirodnih svojstava proizvoda. Sve
te proizvod moete dobiti u specijalizovanim trgovinama ili naruiti
preko interneta.
stevija, slatko udo
Stevija je istinski udesan proizvod za one koji ne ele ili ne mogu da
se odreknu slatkia. Stevia Rebaudiana dolazi prvobitno iz June
Amerike, pre svega iz Paragvaja. Indijanci iz plemena Gvarani
upotrebljavaju je vekovima da bi zasladili svoj aj. Ova biljka slina
bosiljku, koja tamo uglavnom raste kao divlja, ima za ljude koji se
135

bave svojim zdravljen i mladolikou zaista udesne osobine. Ona

nema apsolutno nikakve energetske vrednosti, nema kalorija, ali
podupire oslobaanje od ljaka i otrova, jer je bazina i bogata
mineralima; ona spreava karijes, ne izaziva glad, kao to to ini
eer, podupire smanjenje telesne teine, nema nikakvih sporednih
neeljenih posledica; stevia je 300 puta slaa od eera, ali je
antikarcinogena, deluje, dakle, protiv raka.
Stevia Rebaudianu ne samo da tradicionalno upotrebljavaju
stanovnici June Americi kao sredstvo za zaslaivanje, ve je ona od
pre nekoliko decenija krenula u pobedniki pohod u industrijskim
zemljama. Najvei potroa stevije je Japan, gde je ve 1954. godine
poela njena prevlast. Kada je japanska vlada 1969. godine zabranila
prodaju sintetikih zaslaivanja zbog zdravstvenih rizika, ekstremno
se poveala potronja stevije i do sada je dostigla udeo na tritu od
40 posto.
O steviji su obavljene mnoge naune studije. Tako je izmeu
ostaloga istraivan njen uticaj na nivo eera u krvi, na krvni pritisak i
na plodnost. Posle objektivnog ispitivanja i ocenjivanja tog mnotva
podataka danas moemo da zakljuimo da je stevija najprirodnije,
najsigurnije i najzravije sredstvo za zaslaivanje koje postoji na ovoj
zemlji.
Ve stoleima se stevija upotrebljava meu prastanovnicima June
Amerike, Gvaranima, u trouglu Paragvaja, Brazila i Argentine kao
lekovita biljka i sredstvo za zaslaivanje mate aja i tamo je poznata
pod imenom Kaahee (medeni list) ili Yerba dulce (slatka biljka).
Evropljani su tek 1887. godine doli u dodir sa stevijom.
Stevija se sve vie i vie probija na tritu protiv ludila upotrebe
eera. Ona nam osigurava nekodljivo uivanje u slatkom ukusu.
Ipak elim da jo jednom naglasim koliko su opasni vetaki
zaslaivai kao to je aspartam, koji ljude pretvara u hiperaktivne,
izofrene i nasilniki raspoloene osobe. U jednom amerikom
zatvoru su nainili eksperimenat, pa je posle uskraivanja aspartama
zatvorenicima nivo nasilja meu njima opao za 80 posto.

136

 prolene kure za mravljenje

Prolee je veoma pogodno za kure s divljim povrem, koje je
delimino sauvalo 70 do 80 puta vei sadraj dragocenih hranljivih
sastojaka od nae uobiajene salate sa trnice. Da li ste ve jeli
salatu od maslaka ili od koprive? Isplati se. Prilikom sakupljanja
biljaka kreete se na sveem vazduhu i posle, kao nagradu, moete
uivati u svee pripremljenom obroku. Divlje povre je i dalje potpuno
prirodno, nepromenjeno, prvobitno, i upravo zato nenadmano u
odravanju i obnavljanju mladosti.
Nai geni su ve hiljadama godina programirani na upravo takvu
vrstu ishrane. Metoge gajenja dananje poljoprivrede su u
uporeenju sa starim programima za nae gene neverovatno novi. I
upravo zato moemo iz te prvobitne hrane da izvuemo mnogo vie
ivotne energije.
Postoje i druge bitno jednostavnije mogunosti, jer sada nailazimo na
jedan stvarni specijalitet, na jednu tradicionalnu i na alost
zaboravljenu vitaminsku bombu i mineralnu granatu.
sok od peninih isklijalih stabljika i jo delotvornijih jemenih
stabljika
Trava itarica je jedno stvarno udesno oruje protiv starenja. Vladari
starih kineskih dinastija upotrebljavali su sokove tek isklijalih stabljika
za ienje krvi i jaanje. Indijanci Srednje Amerike upotrebljavali su
taj svei sok za obraivanje rana. Kod nas je sok tih stabljika
uglavnom bio nepoznat sve do godine 1940. kada je u jednom
amerikom strunom asopisu objavljen lanak o uspesima u leenju
i o podmlaujuem delovanju koji su postignuti primenom soka od
isklijalih stabljika penice u 1200 sluajeva bolesti i starakih bolesti.
U stvati, svakoga dana mi jedemo plod jedne vrste stabljika itarica,
naime hleb. Tanije uzevi, sve itarice su samo plod odnosno seme
137

odreenih trava. Mnogo zdravija od zrnevlja je sasvim dokazano

sama isklijala trava. Ona je najbolje sredstvo da jednostavno, brzo i
jeftino popunimo svoja spremita vitamina, mineralnih materija, retkih
elemenata i enzima.
One sadre natprosenu koliinu gvoa, kalcijuma, vitamina E,
vitamina C i hlorofila.
Sok od stabljika jema je istinsko sredstvo za podmlaivanje tela,
due i duha. On isti, usmerava uopte razmenu materija u smeru
optimuma i ini da gubimo uivanje u grehu, kao to je puenje ili
prekomerno jedenje. On budi uivanje u onome to je isto i
usmereno prema svetlosti ... (Barbara Simonsohn)
Svi sadrani elementi se nalaze u idealnom obliku i u preobilnoj
koliini u njemu.
Zato sokovi stabljika trave omoguuju i kao sredstvo za dopunjavanje
ishrane zaista brzu i zadivljujui regeneraciju elija i to na jedan
israzito prirodan nain.
Ovaj napitak je najbaziniji napitak uopte i zato potencijalno najbolje
sredstvo za izbacivanje ljaka i otrova koje poznajemo. Crevo se isti
i regenerie, tako da svoju prirodnu funkciju ponovo moe da obavlja
na pravi nain. On potpomae stvaranje crvenih crvnih zrnaca, to
dovodi do bolje prokrvljenosti i snabdevanja kuseonikom, i tako
podupire i ubrzava istinsko podmlaivanje. ak se i otpornost prema
radioaktivnosti zbog visokog sadraja hlorofila poveava za
minimalnih 70 posto.
Hlorofil je neto potpuno izuzetno. On lii na ljudsku krv u mnogo
pojedinosti. Jedina razlika je u tome to hlorofil u svom molekulu nosi
u sreditu atom magnezijuma, dok krv ima u svom centru atom
gvoa. Kada, dakle, pijemo neto zeleno, kao to je, na primer, sok
trava, koji i inae sadri mnogo gvoa, tada telo ima mogunost da
od njega naini krv. ak je ustanovljeno da hlorofil sam od sebe ima
sposobnost da u naem telu stvara krv. Sokovi trava mogu osim toga
138

da poprave oteenu DNS, to izgleda jo vanije ro ovek postaje

stariji. To zaista zvui zauujue, ali i ohrabrujue.
Osim toga, taj sok pomae telu da u velikoj meri veze teke metale
kao to su olovo, kadmijum, iva i arsen i da ih izbaci. To se moe
dogaati u tako velikoj meri da moe doi i do snane reakcije na
oslobaanje od otrova, ali se ona vrlo brzo smiruje. Zato i treba
zapoeti ovu kuru polako s jednom malom aicom soka na dan i
onda poveavati dozu polako do nekoliko takvih aica.
Kura sokom od trava se moe povezati i s normalnim postom. I sam
post postaje na taj nain mnogo prodorniji i neto ugodniji, jer
naslage ljake koje su putem posta pokrenute neto smiruje i lake
uklanja iz tela. Meutim, prilikom uzimanja soka od trava uvek dolazi
do oslobaanja tela od otrova, to se moe izraziti i nastajanjem
pritia i zagaenosti koe. Teki metali se izrazito pokreu i izbacuju
iz tela redovnim uzimanjem soka od trava itarica.

Sokovi od trava itarica osvedoavaju i svojim bogatstvom u

enzimima:
proteaza unapreuje varenje belanevina
Citrohrom oksidaza deluje kao antioksidans na podupiranju
disanja elija
Amilaza unapreuje varenje skroba
Transhidrogenaza je neophodna za kontrakciju miia,
posebno sranog miia
Lipaza je enzim koja omoguuje raspadanje masnoa
Pihkokianin pomae kod stvaranja krvi
Superoksid- dismutaza uspeno zaustavlja starenje elija

139

 Sledei su jo: katalaza, peroksidaza, oksidaza, metion

redukzata, glutamin peroksidaza, P4D1....
Zeleni sok sadri osim toga jo 27 posto aminokiselina, dakle,
preproteina u odmah upotrebljivom obliku, u za nas savrenom
meusobnom odnosu. U njemu se mogu nai u obilnim koliinama i
toliko eljene esencijalne belanevine.
Dalje se u njemu mogu nai holin, betakarotin i svi vitamini osim
vitamina D, u obilnoj koliini (vitamini A, B, E, C, F, H) povezani s
jednim stvarnim obiljem enzima.
Sve mineralne materije i elementi u tragovima, sadrani su u njemu
kao u nekom velikom spremitu i spremljeni da poslue nama na
blagoslov: kalijum, kalcijum, forfor, magnezijum, selen, cink, gvoe,
jod, kobalt, bakar, mangan, natrijum i sumpor. Svi sastojci, a posebno
u jemenom travnom soku, nadmauju delimino i koliine koje se
nalaze u bioloki odgajenoj salati 50 do 80 puta! U soku od trave
jema nalazi se 12 puta vie kalcijuma nego u mleku.
U samo 100 mililitara soka od penine trave su vitamini i mineralne
materije sadrani do u sedmostruko veoj koliini od one koja se
danas uglavnom preporuuje, a posebno one koje dananjoj israni
esto nedostaju. To su velike koliine folne kiseline, vitamina H,
vitamina K, bakra, selena, zinka, mangana i kalcijuma.
Sok od trava jema je dakle najbolji nadomeiva manjka hranljivih
materija, kojega bi se ovek mogao setiti. I retka glutaminska
kiuselina, gorivo broj jedan za mozak, nalazi se u njemu u velikim
koliinama i korisna za duevnu pokretljivost i za aktivnost mozga.
Osim toga, on sadri u zaista jedinstvenoj koliini SOD, enzim
podmlaivanja, koji emo opisivati u sledeem poglavlju.
Sok od trava itarica moe se vrlo lako sam proizvesti. Preporuujem
jeam, jer se najlake seje, a sadri i najvie potrebnih sastojaka.
Pretpostavljam da jeam nije bio dovoljno omiljen da bi stalno sve
vie bio uzgajan i da je upravo zato ostao sauvan kao jedna od
prvobitnih trava.

140

Zasejavanje jema radi pravljenja soka od jemene trave: Najbolje je

uzeti jednu olju itarice, moda neto zemlje i ako imate neto
dijabasa, mineralne zemlje. Staviti zemlju u iroku posudu i rasuti
zrna preko nje. Za razliku od penice, nije greka ako zrno stoji deblje
nego u jednom sloju. U poetku obilno zaliti vodom. Posle 7 do 10
dana pokositi travu. Posle prvog ianja priekati ponovo i ponovo
iati. Travu staviti u mikser, dodati, moda, kap dobrog ulja (zbog
vitamina A koji se rastvara u ulju), dovoljno vode i dobro izmiksati.
Sve propustiti kroz gusto sito. Svei sok odmah popiti, jer e inae
oksidirati.
Lake i verovatno mnogo zdravije je pravljenje soka u dobrom
sokovniku. Jedini dobri sokovnici su po mojem znanju proizvodi firme
GreenStar, Bionik Oscar, Green Power ....
Takav jedan sokovnik bih mogao najtoplije preporuiti za pravljenje
soka od trave jema i drugih itarica.
U poetku je moda najjednostavnije travu dobro savakati i tvrdi
ostatak ispljuvati. To ak i sada i sam esto inim.
Ukus ovog naeg tonika za podmlaivanje zahteva privikavanje i
nekako je bazino-gorak. Ako i miris deluje odbojno, onda je to
dovoljan dokaz da vam je sok hitno potreban. Sok od trave jema
postoji sada i u prahu, osuen, pod imenom Hagiwaras Green
Magma i proizvodi ga firma Allcura. To teti trud i vreme, neutralan je
po ukusu i uvek na dohvatu, ali ga treba prilino skupo platiti.
Za dalje informacije potraite zaista izvrsnu knjigu na nemakom
jeziku Gerstengrassaft verjungungselixier und naturgesunder
Powertrunk od Barbare Simonsohn . Od srca je preporuujem.
Sledei podaci se temelje na iskustvu:
Sok od trave itarica:
lei anemiju
lei nedostatak proteina
141

 lei zapaljenje sinusa

lei arteriosklerozu
lei ireve u elucu
lei bakterijske infekcije kostiju
lei gnojni sekret
lee zapaljenje trbune maramice
lei depresiju
aktivira libido
pokae kod zapaljenja i oboljenja srca
unapreuje zdravu crevnu floru
jaa odbranu od kandide
sokovi od trava itarica koe rastenje bakterija i neutralizuju
otrove, deluju uspeno protiv prezakiseljenosti i raka,
dijabetesa i reumatizma.
Sok od trave jema i praak od trave jema su stvaran poklon
ljudskom rodu. Tako dostupni i tako uspeni!
Pionirka soka od trave jema Ann Wigmore dobila je putem zelene
biljne hrane u starosti od preko 6o godina ponovo svoju prvobitnu
boju koe.
Osim toga, sve vie vrlo uspenih sportista mnogo radije uzimaju
sokove od trava itarica nego inae uobiajene izotonine sportske
napitke. Kratko vreme posle uzimanja od sokova od trave itarica ili
praha istog porekla izgledaju bitno mlai, sveiji i vitalniji.
142

Najvanija osnovna misao u svemu tome je da se bar jednom u toku

dana na bar jedan od ovde navedenih naina telu osigura
snabdevanje bazama.
Mora se jo jednom jasno naglasiti da je vano da se pratee pojave
prilikom oslobaanja od ljaka i otrova uvek obuzdavaju sokovima od
trava itarica ili algama ( Chlorela, Spirulina i druge), da se tako otrovi
vezuju uz njih i izbacuju iz tela.

ENZIM PODMLAIVANJA SUPEROKSID-DISMUTAZA (SOD)

Superoksid- dismutaza (SOD) se nalazi u svakoj ivoj eliji. Ovaj

enzim je neka vrsta dopunske sestre enzimu telomeraze, s kojim smo
se ve upoznali. SOD hvata uspenije od svega to smo do sada
upoznali slobodne radikale i neutralizuje ih. Dismutaza to ini tako
temeljito da oni vie nisu u stanju da unitavaju telomere i DNS. Ovaj
enzim ima legendarnu sposobnost da ponovo popravi i izgradi DNS
koja je zbog starosti i radioaktivnosti bila oteena. To je na najbolji
antioksidans.
Da se podsetimo: uzrok starenja je hemijsko propadanje,
prouzrokovano izmeu ostaloga i zbog slobodnih radikala, kojima u
njhovom razornom poslu veoma pomae stalni priliv zakiseljenih
prehrambenih ljaka i otrova.
SOD su tek 1969. godine otkrili i izolovali profesor I. Freedvich sa
univerzitata Duke i J.M. Mekkord sa univerziteta June Alabame u
krvi jedne krave. Tom prilikom je primeeno da SOD deluje na
modane elije, ali onda i na ostale elije u telu tako to im produuje
ivot. SOD unitava temeljito razorne oksidativne provalnike,
slobodne radikale, pre nego to mogu da dostignu DNS, nae
nasledno blago.

143

Superoksid-dismutaza pomae elijama tela da se podmlade

tako to se stara da tetna jedinjenja sa kiseonikom (slobodni
radikali) budu neutralizovana, koja inae prilikom procesa disanja i
razmene materija oksidativno napadaju nae elije i ine da one
raju.
Normalni nivo SOD u krvi iznosi 50 do 80 mikrograma po mililitru krvi.
Nivo koji se spusti ispod polovine te vrednosti smatra se smrtonosnim
i predstavlja jedan od osnovnih uzroka nastajanja raka.
Sok od stabljika jema je najbolji i najbogatiji izvor superoksiddismutaze. Zanimljivo u vezi s time je da sredstvo za unitavanje
korova Paraquat ne moe da unisti biljke jema, verovatno zato to ta
biljka ak i u fazi trave sadri ogromne koliine zatitnog SOD-a.
Meutim, SOD moe svoju ulogu da odigra samo onda kada postoji
dovoljno elemenata u tragovima, kao to su cink i bakar. Na sreu, i
ovi elementi su u soku od stabljika jema zastupljeni u visokoj meri.
Osim toga, sok od stabljika jema je najjeftiniji napitak koji bi se
mogao zamisliti i to se tie sadraja minerala. On uklanja ljake,
otrove i istovremeno vee na sebe potencijalne ljake koje krue
telom, dok sam brzo popunjava telesna spremita minerala.
Slobodni radikali veoma brzo unitavaju neurotransmiter (hemijske
materije preko kojih nae nervne elije meusobno komuniciraju)
norepinefrin to dovodi do depresija i opteg ubrzavanja proseca
starenja. SOD deluje nasuprot tome i ne daje napadaima nikakve
anse. On predstavlja jedan neprobojni zatitni tit za nae elije, ako
telu osiguramo dovoljan dotok SOD-a putem soka od stabljika jema i
drugih hranljivih materija bogatih enzimima.
Trebalo je, uostalom, da smo to ve u koli nauili:
Sve jestivo, to je zeleno, sve to nabrati moemo i ima jezgru, daje
nam ivot. Ostalo to ne moe!

144

HLOROFIL
Zeleno udo po imenu hlorofil je jedna od najudesnijih materija na
naoj planeti. To je ona zelena boja svih biljaka, koja veoma nalikuje
naoj krvi, kao to smo ve saznali.
Otkriveno je da hlorofil osetno poveava otpornu snagu protiv
radioaktivnog zraenja. Prilikom jednog eksperimenta s morskim
praiima, koji su primili smrtonosnu dozu rentgenskog zraenja, svi
praii su uginuli u roku od 20 dana. Uginulo je 97 posto ivotinja
koje su bile hranjene obinom hranom i 44 posto onih koji su bili
hranjeni argarepom, ali nijedna od ivotinja koje su bile hranjene
tamnozelenim povrem, s bogatim sadrajem hlorofila.
Ako, dakle, elite da se podmladite sve do elija, da onome to je
uniteno vratite njegov prvobitni mladalaki oblik, tada ste ve
sigurno shvatili kako bi to moglo biti omogueno. Hlorofil podmlauje
nae elije!

Enzimi kao to su SOD, glutamin- peroksidaza, metion-reduktaza, i

katalaza (sve se nalaze u soku od stabljika jema) su najsnaniji
antioksidansi koje nae telo upotrebljava u prvoj odbrambenoj liniji da
bi se borilo protiv slobodnih radikala, nastalih zraenjem. Hvala Bogu
to se sama priroda postarala da dobijemo lek koji nam je
neophodan! (dr Swope)
Jo nije potpuno objanjeno kako nas zelene namirnice kao to su
sok od stabljika jema i sline tite od hemijskih karcinogena
(materija koje izazivaju rak) i od zraenja. Meutim, najvanije je da
one to ipak ine! Oigledno je razlog u jedinstvenom delovanju
hlorofila.
Sada nas vie uopte ne udi da ivotinje koje je hrane zelenom
hranom skoro nikada ne umiru od raka, sasvim suprotno ivotinjama

145

koje skoro nikada ne dobijaju neto zeleno, kao psi koji na alost vrlo
esto obolevaju od raka.
I sami lavovi, kao i sve krvolone ivotinje, kada uhvate neki plen,
prvo pojedi najbolje, a to je sadraj eluca ubijene ivotinje,
polusvarenu travu, koju su preivari pre toga pojeli.
Na taj nain dolaze i krvoedne ivotinje do svoga zalenila, do svog
hlorofila.
Kao i kod svake promene naina ishrane moe se i ovde dogoditi da
osloboene ljake kratkotrajno izazovu neku vrstu starenja koji se
onda na svom vrhuncu brzo preusmerava u podmlaivanje. Prema
tome, takav razvoj dogaaja nas ne sme uznemiriti.
NEGA TELA KOJA PODMLAUJE
Veoma je za sve nas bitno negovanje tela. Jednostavno je lepo imati
negovano i uredno odravano telo. Meutim, takvo nastojanje se
nepotrebno oteava upotrebom u prvom delu spomenutih sredstava
za negovanje koja to u stvari i nisu.
Dananja sredstva za negovanje tela, poevi od nivea-kreme,
obogaena su derivatima nafte, kao to su parafini, parabeni, vazelini
i tako dalje, koji prodiru duboko u donje slojeve koe, i koji, ak i kada
ih prestanete upotrebljavati, jo godinama ostaju u koi. Oni ine da
koa ostaje sve suvlja i zavisnija od tih sredstava, dok istovremeno
veoma brzo stari. Jo je gore to se te materije taloe i u jetri i veoma
otro je napadaju.
Mi ne elimo da sebe premazujemo i peruckamo, ve da se
negujemko i istimo. Jedno je ipak sigurno: kiselina ne moe nikada
oprati kiselinu, jer to moe da postigne samo bazini preparat.
Predstaviu vam sada listu najboljih preparata za negu i kozmetiku
da biste sauvali ili obnovili sveinu i mladost. Neki od njih
predstavljaju pravo uivanje za ula, za kou i kosu.
146

NEGOVANJE KOSE
Zaponimo s kosom. Dugo sam se bavio mislima o pravilnom
negovanju kose. Bilo mi je vano da shvatim kako bi ovek mogao da
neguje kosu i da je pri tome ne gubi ili da je ne oteti. Pozabavio sam
se metodama severnoamerikih Indijanaca, Indijaca, Japanaca i
Kineza. Najbolje od svega pronaao sam u Arabiji i u Maroku. Tamo
su moja oekivanja bila nadmaena u najveoj meri, jer sam otkrio
svoja prava sredstva za negovanje kmose.
ampon za kosu mora u prvom redu da tako pere da ne ispere s
koe glave svu masnou, ali da koa sve do znojnih lezda bude
oiena. Sve kisele ljake i zaepljenja mora da ukloni, ali da ne
iritira kou. Sve to zaista izgleda skoro nemogue, pa bi takav
ampon predstavljao revoluciju u kozmetici.
Pokuao sam prvo kao Indijanci da kosu perem sokom od
jagodiastog voa to nije bilo loe, ali je na dugu stazu bilo
nezgodno i previe skupo. Isprobao sam i metodu nekih naroda s
prirodnim sapunom, pa sam ak razvio i svoju vlastitu metodu
pravljenja masnog sapuna od maslinovog ulja. Ni to me nije potpuno
osvedoilo, iako je uspeh kod moje ene bio veoma dobar. Ona ima
dugaku crnu kosu i koja se sputala s nikada do tada doistignutim
stepenom sjaja. Velika mana ove metode je ipak da se kosa kasnije
brzo umauje prilikom duge upotrebe takvog masnog sapuna.
RAOUL
Najvie mi je ipak odgovarao raoul (Ghassoul). Radi se o jednoj vrsti
gline, koja se kopa najvie u planinama Atlasa u Maroku. U Severnoj
Afrrici i u kraljevskim porodicama u Arabiji to je ve stoleima
tradicionalno sredstvo za negu i pranje kose i koe.
Ova glina je potpuno slobodna od tensida, sasvim suprotno
dananjim amponima i sapunima. Snaga pranja ovih proizvoda se
147

temelji na umanjivanju povrinske napetosti vode, ime se prljavtina

i masnoca sa koe i kose odvaja i ispira.
Sposobnost pranja i ienja ove gline poiva i na jednom fizikalnom
mehanizmu. Ona se sastoji najveim delom od iona silicijuma i
magnezijuma, ali i gvozdenih, aluminijumskih i kalcijumskih oksida. U
spoju s vodom ona se rastapa i stvara jednu ugodnu elatinoznu
masu. Njene sitne estice imaju veoma visoku sposobnost razmene,
to znai, imaju sposobnost da delie prljavtine i prekobrojnih
masnoa usisaju kao neki upija. Uz pomo ovog nenog i blagog
sistema pranja koa na glavi i sama kosa se nikada potpuno ne
odmauju kao to je uglavnom sluaj kod dananjih agresivnih
proizvoda koji sadre tenzide.
Kosa postaje meka i sjajna, punija i prilagodljivija i moe se na dugu
stazi mnogo ree prati.
U poetku, dok se koa glave ne navikne na novo sredstvo za pranje
moe se dogoditi, u skladu s tipom kose, da kosa bude neto
masnija. Meutim, to brzo nestaje, i kosa postaje mnogo prozranija i
lepravija nego pre. Ova glina ne izaziva nikakve reakcije i pravi je
dar prirode. Ja vie nita drugo ne upotrebljavam i vidim da moja
kosa postaje sve vra i punija.
Ona ni to ceni nije skupa, jer 500 grama gline osoba kratke kose
moe da troi oko 5 meseci.
Zaboravite, dakle, na civilizacijsko smee i upotrebljavajte prirodna
sredstva za negu kose kao to je ova marokanska glina ili eventualno
blage sapune za kosu, koji se teko mogu nai.

NEGA ZUBA
Kod nege zuba mora se pre svega obratiti panja da upotrebljena
zubna krema ne sadri fluoride ili jedinjenja fruora. Ovaj anorganski
fluor je otpadni proizvod prilikom proizvodnje aluminijuma, on razara
mozak i ne spada u tom obliku u nae telo. On usporava i razara u
148

mozgu upravo ona podruja koja su odgovorna za slobodnu volju,

sposobnost zamiljanja i stvaranja.
Zubna medicina nam savetuje da fluoridnu zubnu kremu
upotrebljavamo protiv problema sa zubima. Da bi onda fluor mogao
da prodre u zube morate ga oko dva minuta zadrati u ustima. A
upravo to je i najopasnije!
Istina je da se time tom otrovnom sastojku daje dovoljno vremena da
savlada prepreke u mozgu i da zatruje mozak svojim hemijskim
uticajem. Samo organski upotrebljiv fluor telo moe bez ikakve tete
da iskoristi.
Pazite zato na to da vaa sredstva za negu zuba deluju samo na
vae zube, a ne i na va dragoceni mozak! Novi svetski poredak nije
u potrebi za daljinski upravljanim robotima bez slobodne volje, ve za
odgovornim ljudima koji su pobedili svoje slabosti. Zato prilikom
kupovine itajte paljivo listu sastojaka zubne paste. U najveem
broju sluajeva ta lista se ne nalazi na vidljivom mestu ili je napisana
tako sitnim slovima da postaje teko itljiva.
Po mom znanju na tritu se nalazi veoma malo proizvoda za negu
zuba koji se prodaju bez sredstava za umirenje. To su, pre svega,
preparati Welede i Ajone.
Ajona deluje veoma mudrom primenom osmotskog naela i bazina
je po svom delovanju. Ona usisava smee iz svih uglova i iz svih
tkiva usta i zaista isti usnu upljinu.
To je jedino sredstvo koje poznajem koje moe lokalno da mozak i
usnu upljinu bar malo oisti od otrova. Zato je u nae vreme veoma
vano da i jezik temeljito oistite, uglavnom nekom bazinom zubnom
kremom. To moe stvarno da pripomogne da se mozak i celo telo
oslobodi ljaka, ali i da usput vrlo uspeno deluje protiv zadaha iz
usta. Sve toksino to prolazi kroz usta i nos, moe da utie na
uklanjanje krvne zatite mozga. On se zato mora oslobaati pretnji na
osmotski nain. Usput da spomenem da svako sebi moe da saini
dobru zubnu pastu:

149

Zubna krema:
Kremenasta zemlja (osnovni sastojak), mora da bude veoma
sitna
Neto biljnog glicerina
Prstohvat fino samlevene kamene soli
Prstohvat askorbinske kiseline (vitamin C)
Nekoliko kapi prirodnog ulja od nane
Nekoliko kapi stevije (po ukusu)
Sve dobro izmeati sve dok ne nastane krema
Neke od ovih sastojaka moete dobiti u apoteci. Nemojte zaboraviti
da prilikom svakog pranja zuba oistite i jezik. Na jeziku se mogu
nalaziti velike koliine svakojakog smea. I ovde telo eli da nam
nastajanjem beliastih naslaga prenese informaciju. Jedno zdravo
telo, naime, ne stvara nikakve naslage na jeziku i nema nikakvog
zadaha iz usta. Bazinom, oveku prilagoenom ishranom, nestaju i
svi ovi simptomi.
Osim toga, bilo bi najbolje da izbegavate obinu vodu iz vodovoda,
jer je kod nas vrlo esto zasiena anorganskim fluoridima, to se
odnosi i na veliki deo takozvanih mineralnih voda. Planira se i
dodavanje litijuma... Bolje je zato da izbegnete to prisilno
medikamentozno tretiranje putem vode iz vodovoda. Jedan dobar
filter moe da ukloni ovaj problem iz vode za pie. Meutim, morate
imati na umu da je za fluor potreban poseban filter.
Onaj koji prihvati nain ivota koji preporuujemo, jedva da e ikada
puniti novanik svoga zubara zbog svojih problema sa zubima. Kako
bi, inae, izgledalo da se u starosti od 107 godina morate bez zuba
smeiti u kameru?
NEGA TELA:

150

DEZODORANSI
Neugodan telesni zadah iri se samo od zakiseljenog tela. Potpuno
bazino telo uopte se vie ne osea, ono ak ugodno mirie. Moe
se dogoditi da svoje rublje uoljivo dugo nosite i da pri tome ne
osetite nikakav neugodan miris. Baze ak same vezuju zadahe.
Kisela telesna luenja su uvek poziv u pomo zbog nedostatka
bazinih minerala. To je govor vaeg tela. Dezodoransi kao najvaniji
sastojak sadre uvek aluminijum (koji je u tom obliku kancerogen), u
razliitom hemijskom obliku i druge kodljive sastojke koje ulaze u
kou. ovek nanosi u pravilu dezodorans upravo pod pazuh, na
mesto na kojemu je koa najtanja, to znai, najsposobnija za upijanje
i sa mnotvom limpfnih sudova. Oni reaguju veoma osetljivo na
otrove. Izbegavajte zato najbolje uobiajene dezodoranse.
Upotrebljavajte umesto njih bazinu natron vodu, upravo onako kao
to su to nekada inili nai preci. Na taj nain ete se sigurno
osloboditi zadaha.
Vremenom ete se i onako uditi kuda je nestao neugodni zadah tela,
jer ovek se uglavnom osea na ono to jede. Ako to elite, mogli
biste uskoro oko sebe iriti miris voa, zar ne? Meutim, da biste to
postigli morali biste biti zaista pravi voojedac!
Uzmite u obzir predloge, pa ete sve vie i vie mirisati na prolee, a
miris vae tela e se pretvoriti u va privatni ugodni parfem.
Pomiriite jednom nekog malog pitomog zeca koji jede samo voe,
povre i travu, a posle toga i nekog jadnog psa, mora da jede mesne
otpatke. Svakako da ete osetiti odreenu razliku.
SAPUNI
Upotrebljavajte samo sapune prirodnog porekla, koji su proizvedeni
prirodnim procesom proizvodnje. Na taj nain moete biti sigurni da
vam se koa nee isuivati. Prirodni glicerin se prilikom procesa
proizvodnje sapuna mora sauvati, jer se ni pod kojim uslovima ne
151

sme dodavati veptaki. Dobar sapun se istie time da isti bez

stvaranja oseanja napetosti koe.
KUPANJE U BAZAMA
Prilazimo sada jednoj od posebnih disciplina u podmlaivanju. To je
jedna od osnovnih sastavnih karakteristika moje metode. Naime,
antika kupanja su sada ponovo pronaena i proirena.
Pri tome se radi o jednoj metodi koja izrazito uspeno moe da izlui
kisele ljake i otrove preko nae skoro dva kvadratna metra velike
spoljne povrine, naeg najveeg organa za izbacivanje otrova. Time
se unutranji organi uopte ne optereuju, kao to se dogaa prilikom
brzog izluivanja ljaka preko creva ili mokranog mehura.
Prilikom ove metode koristi se jedan fizikalni efekt: osmoza. Osmosa
se temelji na naelu usisavanja. Osmoza nije nita drugo nego
primena zakona izjednaavanja. Kiseline i luine kada se meusobno
pomeaju, meusobno se i neutralizuju i pretvaraju u soli.
Voda za kupanje je bazina, dok je telo kiselo. I tako se ljake preko
koe isputaju u vodu za kupanje i ispiraju iz tela.
Kristali mokrane kiseline i njene soli se ne tope u vodi. Alkohol ili
etar su sa svoje trane vrlo lako i brzo rastvorljivi u vodi koja je bazine
prirode.
Kiseline pod koom mogu se, dakle, preko bazine vode za kupanje
neposredno i bez problema izvui iz tela i isprati.
Ovakvo osveujue kupanje traje izmeu bar jedan sat. to due
leite u vodi za kupanje, to e vie ljaka biti preko koe izbaeno.
Poto je voda za kupanje bazina, i sama koa se snano oslobaa
kiselina. Meutim, trajanje ipak zavisi od vrste nagomilane ljake i o
tome emo jo govoriti malo kasnije.
Ovaj dodatak vodi za kupanje moe svaki vrlo jednostavno i lako sam
sebi nainiti:
152

Uzmite za jedno kupanje:

250 grama kunog natrona (natrijumhidrokarbonat, bikarbona
soda) iz drogerije
500 grama soli za kupanje iz Mrtvog mora
1-3 velike kaike kvarcne zemlje (silicijum)
Sve to staviti u kadu i napuniti je tplom vodom, onoliko toplom koliko
moete podneti. Svakih deset minuta treba kou sunerom ili etkom
izbrisati. Povremeno se oputati, prema vrsti ljake.
U meuvremenu se javilo nekoliko proizvoaa koji nude bazine
dodatke za kupanje. Oni su neto skuplji, ali naravno veoma dobri i
preporuljivi ako elite da postignete zaista dobre rezultate.
Ovo kupanje moete, ve prema hitnosti i postignutom rezultatu,
primenjivati jednom do najvie tri puta sedmino. Pod uslovom da
uvek dodajete svom telu bioupotrebljive minerale putem obroka.
Posluite se ovim istinskim izvorom mladosti jer zaista deluje.
Koa onda ponovo poinje da se na zdravi nain sama masti. to
due leite u kadi, to vie moete posmatrati kako se voda sa vae
koe u malim kapljicama odvaja. Vremenom e vam postati potpuno
nepotrebno da u svoju kou utrljavate kreme. Zdrava koa e se
sama mastiti. Hranljive materije koje uzimate u sebe konano mogu
da stignu do nedovoljno ishranjene koe. Bore se mogu bre
ispravljati i sve vie nestajati. Elastinost i napetost koe se
poveava. Koa ponovo postaje ruiasta i zdravo prokrvljena.
Bazini natron izvlai smee napolje, a so za kupanje iz Mrtvog mora
spreava istovremeno nekontrolisano izvlaenje baza iz koe. Prvo
zato to je voda za kupanje zasiena mineralima iz Mrtvog mora i
zato nema potrebe da osiromaava mineralna spremita u telu da bi
postigla ravnoteu. Drugo, zato to ionskim mineralima zasiena so
za kupanje na neposredan nain preko pora snabdeva kou
mineralima.
Ovo je najbolji spoljni sistem oslobaanja tela od ljaka u tradiciji
starih naroda koji je meni poznat. Na taj nain se moe utedeti
153

mnogo vremena, jer se organi za izluivanje na taj nain potpuno

zaoibilaze i tako prekrasno poteuju.
Voda za kupanje e sigurno prilikom prvih nekoliko kupanja postati
siva do smea. Ono to vodu za kupanje tako zamuuje to su
otrovni, kiseli potencijali starenja: kisele soli, nagrizajui otrovi,
sluzave ljake. Budite svesni da e im budete izbacili vodu za
kupanje, mnogi od vaih preranih problema sa starenjem nestati
zajedno s njome.
Posle jednog bazinog kupanja bie telo ponovo u veoj meri edno
hranljivih materija. Uzmite od njih onoliko koliko vam je ugodno.

BAZINE MASKE, BOGATE MINERALIMA

Slino oslobaanje od ljaka kao i primenom bazinih kupanja moe
se postii i lokalno, samo na licu. Na taj nain moete se brzo
osloboditi bora na licu. Vezivno tkivo, osloboeno od ljaka, koje je
tako vano na licu, uvek je elastino, glatko i bez bora, bez obzira na
starost osobe. Krastavci su veoma bazini i postali su klasino
sredsstvo za pravljenje lekovitih maski za ulepavanje. Verovatno ste
ve poznavali maske od krastavaca. Stavite jednostavno nekoliko
krugova krastanaca na lice i ostavite ih tako to due. Isto onako kao
i bazino kupanje odvojie se kiselo smee i bie zamenjeno
bazinim mineralima krastavaca. U stvari, nisam ba toliko uveren u
delotvornost ovog procesa, jer se krugovi krastavca moraju sei vrlo
tanko da bi ostali na licu tamo gde ste ih stavili i da se ne bi kotrljati
svuda po sobi. Zato smatram da je mnogo bolje da se krastavci
jednostavno prerade u sok. Tada ovek uzima sok, namae lice i
ake u njega i dozvoljava mu da bude upijen i da se osui.
Jedna druga veoma dobra maska je maska od papaje. Tom prilikom
se od mesa papaje pravi gusta masa, koja se onda ostavlja da stoji
dugo vremena na licu. Maska od papaje izravnava bore i daje lepu
ruiasti boju licu.

154

I Regulat, nanesen neposredno na kou lica, isteruje vrlo uspeno

stare ljake, bore koje se vide na povrini lica.
Limuni, najbolje biolimuni, su jedno vrlo mnogostrano, uspeno i
veoma potcenjeno sredstvo za podmlaivanje. Iako je sok limuna vrlo
kiseo, deluje na kou i na telo veoma bazino. Isto je tako sa svim
zrelim voem. U stvari, limunovi su pravo blago iznutra, ali i spolja
primenjeni predstavljaju veoma uspeno sredestvo za podmlaivanje.

PRIRODNO SREDSTVO ZA TAMNJENJE KOE: MASLINE I

LIMUNOVI

Dananji ljudi reaguju osetljivo na suvie suneve svetlosti. To se

moe objasniti ve i samo time da je uobiajenom siromanom
hranom sposobnost koe da se brani od tetnih UV zraenja postala
veoma umanjena. Osim toga, prirodno i zbog agresivnog intenziteta
sunevog zraenja, izazvanog tanjenjem zemljine atmosfere. Uprkos
svemu tome, sunanje je i dalje jedno od vanih i neophodnih
aktivnosti. Nalaziti se na suncu i na sveem vazduhu podie
raspoloenje i pomae da se u koi stvara neophodni vitamin D. To
se posebno deava upravoi onda kada je naa koa osloboena
ljaka. Najbolje je uivati u sunanju negde u hladu. Kada ovek ipak
eli da brzo i zdravo pocrni, evo jedne male preporuke: uzmite malo
svee isceenog limunovog soka i neto maslinovog ulja. Pomeajte
i nanesile na kou. Vi ete prekrasno brzo i zdravo pocrneti. Budite
ipak paljivi, jer to sredstvo nema nikakvih sposobnosti da blokira
uticaj sunevih zraka. Ono samo skrauje vreme koje morate provesti
na suncu da biste pocrneli.
Ipak je jedno bazino telo mnogo bolje opremljeno protiv tetnog
delovanja sunevog zraenja i pocrni mnogo lepe nego neko
prezakiseljeno telo.

155

VODA ZA BRIJANJE
Voda za brijanje je nepotrebna bazinom telu. Ako je koa na licu
osloboena kiselina, vie ne dolazi do zapaljenske reakcije obrijanog
lica. Neto aja od lapao lia, natronske vode ili soka od
krastavaca odmah e u sluaju potrebe umiriti kou.

TEHNIKA POMAGLA
Tehnika pomagala su vana onda kada se oseti nedostatak
prirodnosti i prvobitnosti. I kod akutnih sluajeva mogu se postii
dobri rezultati. Neke od predloenih mogunosti e svakako
predstavljati dobro ulaganje u vae zdravlje.
Filter za vodu
Jedna veoma dobra i razumna nabavka koja pomae da se zaistavi
starenje organizma je neki dobar do veoma dobar filter za vodu. Taj
filter treba da ukloni sve neistoe iz vode za pie. Istovremeno treba
voda za pie da bude nabijena energijom. Po mom miljenju ne
dolaze u obzir osmozni ili stoni filteri, ve samo takozvani karbonblok
filteri raznih firmi, koji vodu za pie zaista mogu proistiti. Osim njih
treba uzeti i jedan osmozni filter za fluor, jer je veoma teko ukloniti
upravo tu materiju. Priznajem da je veina filtera prilino skupa, ali na
dugu ruku se ta nabavka ipak vie isplati nego kupovati vodu u
trgovini. Osim toga, ne morate je nositi iz trgovine do kue. Duboko
sam uveren da e pre ili kasnije skoro svako domainstvo morati da
sebi nabavi takav filter, uzimajui u obzir koliko se pogorava kvalitet
nae vode za pie.

Ionizator vazduha

156

Ionizator vazduiha je aparat koji preiava vazduh i koji ga

obogauje takozvanim minucionima. Ti minucioni se nazivaju i
vazduni vitamini. U moru, u umi, u planinama i posle svake oluje
vazduh je osetno bolji i sveiji. ta je tome uzrok?
Jedini uzrok je poveana koliina tih minuciona u prirodnom vazduhu
za disanje. Jednom tehnikom procedurom se imitira upravo taj
prirodni tok tako to se poveava koliina kiseonika u vazduhu. Na taj
nain deluje kiseonik kao vrlo uspean lovac slobodnih radikala. Ova
obogaenost kiseonikom nastaje u prirodi preko munja, sunevog
zraenja, isparavanja vode i strujanja vazduha preko vrhova lia i
iglica etinara.
Tehniki se ovaj proces postie jednim pulsirajuim pranjenjem
izmeu katode i anode koje su postavljene jedna naspram druge i
napetou struje od 7000 volti. Na taj nain nastaje od ustajalog
kiseonika aktivni i sreujui izvor mladosti koji se udie. Takvi aparati
donose neto planinskog vazduha u nau okolinu. Konano, ne
moe svaki od nas da ivi u nekom idealnom svetu iz bajke. Zbog
niske amperae ionizator jedva da troi elektrinu energiju.
Naelektrisani vazduh je veoma vaan da bismo se i preko vazduha
snabdevali energijom i moe prilikom disanja da oslobaa nae telo
suvine prezakiseljenosti. Ja lino ve u jutro znam da li sam
prethodne veeri ukljuio ionizator ili sam zaboravio da to uinim.
Oseam to prilikom ustajanja po tome da li sam pokretan ili pospan i
jedva se kreem.
Mi stvarno moemo da udiemo kiseonik i da ga onda jedva
upotrebimo. Optimalna iskorienost se dogaa jedino kada je i
kiseonik aktiviran. Sintetiki tepisi i odea neutralizuju svojom
pozitivnom naelektrisanou dobre minucione i zato ih treba
izbegavati.
Predsednik John F. Kennedy je prilikom svojih razgovora u svim
prostorijama uvek ukljuivao jedan veliki ionizator vazduha. Znao je
da e njegovi sluaoci biti pozitivnije i budnije raspoloeni ako u toku
sluanja njegovioh rei udiu aktivni vazduh.

157

Ionizovani vazduh je gradskim stanovnicima izvor mladosti za

udisanje, jer oni nisu u stanju da sebi osiguraju luksuz jednostavnog
naina ivota. Ionizovani vazduh veoma pomae da se telo putem
disanja osloboa kiselina, na isti nain kao to se to dogaa prilikom
etnje po sveem planinskom vazduhu. Hemijski gledano,
neutralizuju negativno naelektrizovani minucioni pozitivno
naelektrisane molekule kiseline i tako se odvija proces oslobaanja
od kiselina prilikom disanja.
Ionizator vode
I voda se moe ionski aktivirati i time osposobiti da deluje kao ista
ljake. Putem ionizovanja voda se u stvari alkalizuje i tako postaje
uspenija u neutralizaciji novih kiselina. Putem ionizovanja vode voda
se razdvaja na alkalnu i kiselu vodu. Kisela voda sadri sve
anorganske minerale, a alkalna sve organske. Ako sada ovek pije
bazinu vodu, moe se u prilinoj meri zatititi od novih kiselina, ali
stare ljake mogu samo u ogranienoj meri biti uklonjene. Meutim,
bar je priliv novih kiselina na neki nain zaustavljen.
O ovoj temi postoji bogata literatura za one koji se ele potanko
informisati. Ne slaem se ba sa svime to se u njoj moe nai, jer je
upuena ljudima koji ele da se oslobode ljaka i otrova, ali nikako ne
pristaju da promene destruktivni nain svog ivota. Kada se radi o
nekoj novoj metodi, uvek traim neki njen uzor u prirodi. Ne nalazim
da je posebno preporuljivo da se jedan neprirodan i denaturisan
nain ivota pokuava vetakim sredstvima opriroditi. Sve to se
preporuuje nije nita drugo nego neki plan B, ali je u najmanju ruku
bar neki plan. Preporuljiv je u svakom sluaju povratak prirodi i time i
eljenoj mladosti. Ipak, eleo bih da upozorim one koji taj plan B ele
da primene da on kod ve uznapredovanog starenja i kod
zadravanja starog naina ivota ima vrlo male izglede na uspeh, ali
da je svaki izgled na uspeh ipak vredan da se proba.
Na vrlo slian nain moe u akutnim i posebno hitnim sluajevima
jedna aa vode, u kojoj je rastopljena jedna velika kaika sode

158

bikarbone, pomoi da se oslobodimo napada kiselina; onda kada

smo neto pogreno pojeli.
Naravno, na taj nain nastaju ljake.
Bolji i prirodniji nain borbe je kada umesto bazine vode uzimate
nau omiljenu hranu, bazine namirnice. I to je onda zaista prirodan
nain.
Ovako ili onako, to je prema linim potrebama jedna dobra odluka u
korist vaeg zdravlja.
Primedba: Veoma je vano da prilikom razmatranja svih tih
mogunosti uzmete sebi dovoljno vremena i nita naglo da ne inite.
Dobro je da sasluate odgovor vaeg tela. I samom telu je
neophodno malo vremena da se prilagodi novom nainu ivota.
Dakle, polako poinjati i onda vrlo polako ii napred.
Sada ve znate kako da se u toku vremena oslobodite ljaka. Ali,
samo se pravilno hraniti i negovati, i dalje nije ni iz daleka dovoljno.
Potrebno vam je mnogo vie, da bi vam savreno uspelo da
podmladite svoje telo. Za to su vam neophodna i besplatna
energetska sredstva.
Bez ovih sledeih energetskih tehnika uspeemo samo da postnemo
natproseno zdravi i dugoveni, ali e nam mladost sa godinama sve
vie nestajati sa vidika. Bez ovih tehnika ne moe se sauvati neka
dugotrajna mladost.
Na alost ve dugo zaboravljena vetina pravilnog dubokog disanja,
svesnog tankiranja ivotne energije, je upravo ono to nam na skoro
natprirodni nain pomae da se podmladimo.
Mladost je ivotna energija. Tamo gde nedostaje ivotne energije,
nedostaje i mladosti. Sledee i iznad svega jednostavne tehnike su
iznad svega vane a staju nas samo jedan osmeh. Poklonite ih zato
sebi.
Duboko udisanje
159

Vazduh je naa najvanija ivotna namirnica. Svakoga dana

prosena osoba uzima proseno oko 3 kilograma hrane i vode, ali
istovremeno i proseno 12 hiljada litara, ili oko 15 kilograma vazduha.
Sve vazduh i kretanje u slobodnoj prirodi su esencijalna i
neophodna sredstva da se mladost to due zadri i ili to bolje
ponovo vrati. Ve samo malo kretanja na sveem vazduhu u obliku
etnje moe da vrati pH vrednost na pravu meru. Na taj nain se
uspeno moe izbaciti ugljen dioksid preko plua i uzeti prirodno
ionizovani vazduh.
Ne zaboravite zato da se redovno bavite svojim omiljenim sportom.
Telo se mnogo bre gradi i obnavlja kada ga zapoljavate.
Dalje je putem istraivanja svemira nauno dokazano da ovek
prilikom udisanja preko plua snabdeva svoju muskulaturu azotom,
koji predstavljha sirovinu za izgradnju belanevina.
Telo, dakle, sintetizuje materijale za sebe iz udahnutog vazduha. U
arterijskoj krvi koja je obogaena gasovima iz atmosferskog, odnosno
okolnog vazduha ima deleko vie azota nego u venoznoj krvi koja
stalno krui naim telom. To nas dovodi do zakljuka da organizam
apsorbuje azot iz vazduha. Sastojci udahnutog vazduha se, dakle,
neprestano, putem procesa disanja, ugrauju u naa tkiva.
Belanevine su hemijski gledano samo jednostavna azotna
jedinjenja. Mi dakle svakim udisajem, koji inimo, udiemo i 78 posto
azota, odakle nae telo gradi svoje miie. Ako je vazduh dobar,
onda e biti dobri i nai miii.
Na organizam uzima, tako gledano, samo putem procesa disanja
svakoga dana oko 18 grama azota i ugrauje ga u svoja tkiva. Ova
koliina azota je dovoljna za proizvodnju oko 112 grama belanevina.
U poetku svemirskih putovanja kozmonauti su za disanje dobijali
samo kiseonik da bi se utedelo na teini. Onda se primetilo da ljudi u
svemiru vrlo brzo gube miinu masu. Dugo se nije znalo zato.
Nedostatak gravitacije nije bio dovoljan kao uzrok. Daljim
160

istraivanjima ruske naunice Galine atalove uskoro je otkriveno da

je neophodno dodavati azot u vazduh za disanje , tako da se
kosmonauti ne vraaju na zemlju potpuno bez snage. Onaj koji
pravilno die, gradi i obnavlja svoje telo.
U Indiji se govori: Toliko si mlad koliko ti je mlad dah i koliko te slue
zglobovi! Pokuajte zato da se svakoga dana bar malo isteete, da
biste sauvali pokretljivost svojih zglobova.
Biogeni stimulatori
Nije, dakle, uopte pogreno duboko udisati u slobodnoj atmosferi,
protezati se i baviti se nekim sportom. Moe se preporuiti nordijsko
etanje, hodanje, tenis, badmington, uglavnom sve to se izvan kue
mora i moe initi. Meutim, svim tim aktivnostima se smete samo
toliko predavati koliko vam omoguuju da ugodno diete i da se u
toku aktivnosti moete razgovarai s nekim.
Da biste, meutim, mogli da aktivirate svoje biogene stimulatore,
sledee vebe su veoma dobre:
dovedite sebe izuzetno, ali u vremenu ne duem od najvie tri
minuta, nekim vebanjem do potpunog gubitka daha.
Onda morate malo priekati dok vam se dah neto ne smiri.
Zatim to isto uinite jo dva puta.
Posle toga se moete ponovo baviti svojim uobiajenim
aktivnostima
Ova kratka veba pomae da se putem kratkotrajnog nedostatka
kiseonika oslobode neke materije koje stimuliu ivot, materije koje
na alost jo nisu dovoljno prouene. Time se moe postii da sve
elije budu pokrenute na maksimalno uzimanje kiseonika i na
potpunu aktivnost. Na taj nain onesposobljavajua tromost odlazi u
istoriju. Kada smo ve kod sporta: suprotno ostalim ljudima sportisti
161

diu pravilno, slino bebama, ivotinjama i pevaima, dok ostatak

ljudskog roda to ini povrno i nepravilno. Svakako da svi diu, ali
prilikom paljivijeg ispitivanja se pokazuje da postoji ogromna razlika.
Veina ljudi udiu na alost vrlo plitko grudima, a samo retki, moda
zato to se nisu potpuno u tome izopaili ili instinktivno ili u skladu sa
svojim zanimanjem, iz stomaka.
Disanje iz stomaka je disanje koje nam stavlja na raspolaganje
najvee koliine vazduha i kiseonika. Disanje iz stomaka je zaista
jedini prirodni nain disanja. Kako smo uspeli da to zaboravimo,
zaista je zagonetno!
Kada diemo stomakom imamo prilikom udisanja povlaenjem
preage mnogo vei pluni volumen na raspolaganju. Na taj nain je
mogue, da se ostatak udahnutog vazduha u pluima stalno
obnavlja, to dovodi do oseanja blagostanja.
Sve vebe za oputanje trae da diemo stomakom. Jer, to je dublje
i polaganije disanje, to je dublje i oputanje.
Svaki koji die plitko i brzo uvek je prezasien kiselinama. Organizam
ne moe da nae mira zbog vika kiselina, koji nastaje zbog
denaturisane ishrane i vika ugljene kiseline u obrocima koji su
prebogati ugljenim hidratima. Organizam panino pokuava da se
oslobodi vika uljene kiseline u krvi tako to ubrzano die.
to ste manje primorani da brzo diete to je baziniji i prirodniji
postao va nain ivota. Pazite na svoje disanje, jer je disanje jedan
od najvanijih kljueva podmlaivanja.
Budite tek tada zadovoljni kada vae disanje postane primetljivo
polaganije i mirnije. To je najbolji znak da ste postigli napredak u
oslobaanju od ljaka.
Potreba da vebanjem dubokog disanja se nikada ne moe dovoljno
naglasiti.
Molim vas ipak da ove tehnike ne zamenite sa jogom ili meditacijom,
jer su te dve tehnike veoma opasne. One, naime, dolaze sa druge
strane granice izmeu dobra i zla. One uklanjaju barikadu koju je Bog
162

postavio izmeu nas i demona, tako da se primenom tih tehnika

esto izlaete opsednutosti. Slino se dogaa i prilikom bubnjanja u
odreenim frekvencijama (tehno i mnoge druge vrste savremene
muzike), kada ljudu padaju u zanos, kada dolazi do opsednutosti
demonima i do odvajanja od Boga i venog ivota.
Spavanje
Pazite i na dubok san, jer dobar san dovodi do obnavljanja.
Vremenom e vaem telu biti potrebno i mnogo manje sna, jer ovaj
program smanjuje potrebu za obnavljanjem na jedan zdravi minimum.
Onome koji se hrani u skladu s potrebama svoga tela, potrebno je i
mnogo manje oporavljanja.
Telu je neophodno, da bi se vratilo na normalu, samo toliko sna zbog
ovog poneto neobinog naina ishrane. Neto je jasno: to se vie
kiselih ljaka mora preraivati, to se nepotrebno mora troiti vie
dragocene ivotne snage, potrebno je i vie vremena da bi se telo
oporavilo.
Kada se u budunosti vie ne budemo optereivali svojom
plastinom ishranom, stajae naem telu na raspolaganju i mnogo
vie ivotne energije, a istovremeno e biti i manje potrebe da se
pokrivaju manjkovi minerala i vitamina.
Ono to posle sna treba gledati kao posledicu zdravog naina ivota
je i injenica da posle ustajanja nemamo neugodan zadah iz usta i da
u spavaoj sobi nema zadaha koji bi govorio da je tu neko prespavao
prolu no. To vam moe posluiti i kao sredstvo kontrole koliko ste
daleko stigli u procesu svog ozdravljivanja i podmlaivanja.
OSLOBODITI CREVO OSTATAKA
Smrt (starenje) poiva u crevima. (Paracelzus)

163

Starenje zapoinje jo vrlo rano ispod pupka, u crevima. Oslobaanje

creva od sluzi ima najveu vanost. Samo crevo osloboeno naslaga
ljake moe da pravilno primi informacije koje mi nude hranljive
materije. Kakva je to sluz koja se stvara u crevima?
Kuvane namirnice prebogate belanevinama, a posebno mleni
proizvodi, ve same po sebi stvaraju sluz, a dovode i do luenja
snanih i nagrizajuih sokova za varenje. Kao zatitnu meru telo
poveava aktivnost zatitnih lezda koje lue sluz. Sluz i eludani
sokovi deluju meusobno jedni na druge, tako da se proizvodi jedan
neprovarljivi mikozni proteinski kompleks (mucus). Ovaj viak
mukoproteina zaepljuje sistem varenja u crevu.
Zidovi creva su prekriveni resicama, u kojima su smeteni mnogi
kapilarni i limpfni sudovi. Otvori u sistemu limpfnih sudova su na
alost tako sitni da samo jedan deo mukoznog proteinskog
kompleksa moe da proe, i da ih tako zaepljuje. Ova ljaka
vremenom, slino lepku, postaje sve vra i vra i teti tako
celokupnom crevnom sistemu. Logino je da se crevo mora osloboditi
tog tereta da bi ponovo moglo da deluje na prekrasan nain.
Nivo do kojega razne namirnice zaepljuju crevo smanjuje se u
sledeoj listi od gore prema dole, (sasvim gore su namirnice koje
veoma zaepljuju sistem creva, a sasvim dole se nalaze namirnice
koje uopte ne deluju tetno). Ovaj redosled odgovara u velikoj meri
redosledu po kojemu namirnice stvaraju bogate naslage kisele ljake
i na taj nain optereuju ravnoteu izmeu kiselina i baza. Kao
osnovno pravilo vai osim toga: to je neka namirnica manje
obraena, zagrejana ili industrijski preraena, konzervisana ili
obogaena dodacima, to je ogranienije njeno delovanje na stvaranju
ljaka i sluzi. To je ujedno i jedan od razloga zato mnogi strunjaci
za prehranu u meuvremenu preporuuju sve vei udeo presne
hrane u naoj svakodnevnoj ishrani. To se deava zato to presna
hrana veoma snano deluje protiv stvaranja sluzi u telu i isti
celokupni sistem.
Namirnice koja podupiru stvaranje sluzi:

164

 kravlje mleko i svi njegovi proizvodi (za nas nesvarljivi kazein iz

mleka je ujedno i super lepilo za drvo)
meso i mesni proizvodi (jaja i perad) ribe
kozje mleko
Namirnice koje uklanjjaju sluz it tela:
izdanci i klice
povre, salate i voe (nepreraeno)
sokovi iz voa i povra (vlastita prerada)
Mucoproteini (sluz) vremenom gube vodu i otvrdnjavaju sve vie,
zaepljuju tako limpfne sudove i spreavaju podelu belanevina, tako
da jedno uspeno i isto varenje postaje sve tee. Ono to na alost
sve ee vidimo kod starijih ljudi je loe varenje sastojaka hranljivih
materija, dakle, ovekovih biolokih funkcija i varenja uopte.
Osim toga, ovo nagomilavanje sluzi ometa razmenu kiseonika. Nivo
nakupljanja sluzi je u skladu s nainom ivota esto ekstremno visok,
ali bez obzira na sve moe se veoma dobro preokrenuti. ovek moe
tu sluz najbolje jednom naoj vrsti odgovarajuom vrstom ishrane
izbei i tako ga spreiti. Jedno zdravo crevo je aparat odgovoran za
po mogunosti uspeno prihvatanje hrane. Osim toga,
upravo su minerali sadrani u Schuisslerovim solima u stanju da telo
pokrenu da upravo to i uini.
Uzimajte u svojim obrocima to je mogue vie namirnica bogatih
balastnim materijama. Balastne materije iste crevo kao neke male
metle. vaite veoma dobro tvrde namirnice, sve dok se organizam
ponovo ne navikne na takvu vrstu hrane. ak i najbolje namirnice
mogu u crevima da ponu da vriju i da se kisele ukoliko su bile
nedovoljno pripremljene procesom usitnjavanja i predvarenja u
ustima. Zatim, eer i namirnice bogate eerom ne treba uzimati
zajedno s presnom hranom. Ljudi upravo to rado ine kada jedu, na
primer, jagode sa lagom i eerom. Voe bogato bazama prilikom
varenja stvara kiseline ukoliko se uzima zajedno sa eerom. Stevija
je ovde jedna prekrasna alternativa.
165

Postoje i mnoge druge metode oslobaanja od ljaka:

Klistiri
U prvom delu knjige spomenuo sam klistir kao prirodno sredstvo
(Blessed Herbs Colon Kit) i to je metoda koja u prvom redu dolazi u
obzir, a tek posle nje s velikim razmakom dolaze sve ostale metode
klasinih klistira.
Poto je sluz po svojoj grai kisele prirode, moe se veoma dobro i u
najveoj meri ukloniti iz creva bazinim klistiranjem. Putem tada
nastalog osmotskog delovanja dolazi do odlinog ispiranja sluzi i
kiselina iz creva i unutranjih organa.
Da biste u tome uspeli nabavite takozvani aparat za klistiranje u
apoteci i napunite ga sledeom meavinom: uzmite oko pola litre
prokuvane i onda na telesnu temperaturu ohlaene vode, jednu
supenu kaiku natrona i jednu supenu kaiku morske soli. Ova
meavina ima sposobnost da oisti 16 puta veu koliinu telesne
tenosti.
Isperite creva tom meavinom, tako to ete je zadrati u sebi ne
krae od deset i ne due od petnaest minuta. Ako moete, pokreite
se pri tome lako. Laka gimnastika, neto pokretanja levo-desno,
skakanje u mestu sve to moete podneti da biste pomogli crevima
da se dobro isperu. Masiranje prednjeg zida stomaka je preporuljivo.
Bazina i slana meavina e rastopiti kiselu mukusnu sluz i njene
naslage, tako da e u budunosti sve hranljive materije iz obroka
moi da stignu na svoja odredita u telu bez ikakvih smetnji.
Hrana koja pomae u izbacivanju sluzi je hrana koja ne sadri sluz.
Moglo bi se kazati da sve to ne pogoduje nastajanju sluzi u
organizmu ujedno potpomae izbacivanje sluzi iz organizma.
Posebno su u tome efikasni voni sokovi koje sami pravimo, a najvie
sok od ananasa i pomorande.
166

Sve denaturisane namirnice, bogate ugljenim hidratima,

belanevinama i fosfatidima zaepljuju organizam otpacima razmene
materija, naslagama i sluzi. Namirnice bogate hlorofilom i enzimima
(najbolje presne), dakle namirnice biljnog porekla, oslobaaju telo
sluzi i, poto to ine, sasvim je prirodno da ga i podmlauju.
Neto ranije smo govorili o plodu papaje kao o maski protiv bora.
Meutim, i sa semenkama te prekrasne voke moe se neto uiniti
za creva. Te sitne crne semenke, koje u suvom stanju skoro da imaju
ukus bibera, smrtonosno deluju na neke neeljene goste u crevima.
One se u Aziji upotrebljavaju kao lek protiv crevnih parazita. Da biste
to postigli treba da uzimate po jednu malu kaiku suvih semenki
jednom dnevno, najbolje ujutro, na prazan eludac, nekoliko sedmica
uzastopno s dovoljno vode.
Isto tako dobro deluje i kura argarepom. Jedite u tu svrhu jednu celu
sedmicu nita drugo osim presne argarepe.
Ako sumnjate da imate neke parazite, treba da preduzmete jednu
takvu kuru.
Oslobaanje od laktoze
Laktoza i naslage laktoze mogu godinama da budu aktivne u
crevima. One stvaraju grumenie i neprobojne naslage na povrini
creva. Da biste ih uklonili, morate potroiti dosta vremena i truda. Pre
nemog vremena pronaao sam jednu, moram priznati, potpuno
nekonvencionalnu metodu da creva bre oslobodim od njih. Tablete
enzima laktaze imaju sposobnost da brzo i relativno prirodno da
prerade ovu plastiku u crevima i da je uklone.
Laktoza nastala jedenjem mleka se u crevima vari pod uticajem
enzima laktaze. Ona se time ini nekodljivom i moe se lako izbaciti.

167

Tek pre kratkog vremena imali smo sluaj izbacivanja naslaga

laktoze putem zamene sa enzimom laktaze. Neverovatno, ta se sve
u crevu moe zadravati kao otpadna materija. Posle njihovog
izbacivanja mogu se hranljive materije mnogo boje koristiti. Enzimi
laktaze u obliku tableta mogu se sada vrlo lako dobiti u svakoj
apoteci. Dovoljno je uzimati jednu do dve tablete dnevno u razdoblju
od jedne do tri sedmice.
Prirodno aktiviranje telesnih hormona
Nae telo proizvodi mnoge razne hormone, od kojih svaki ima svoj
posebni zadatak. Zato ne treba da nas udi da postoji i jedan posebni
telesni hormon za podmlaivanje, koji ima jedinstveni zadatak da
obnavlja telo.
Radi se o ve spomenutom hormonu rastenja somatropinu, koji se
ukratko belei kao HGH hormon (Human Growth Hormon). Ovaj
hormon, posebno u mladim godinama, veoma aktivno uestvuje u
rastenju, kao to i samo njegovo ime govori. Sve do nedavno se
smatralo da je rastenje jedina uloga ovog hormona i da se upravo
zato njegova proizvodnja u telu smanjuje s godinama. Meutim, ovaj
hormon moe da ini i mnogo vie.
Somatropin nije uzalud na hormon podmlaivanja, jer on
istovremeno predstavlja i jedan doivotni hormon obnavljanja i
popravljanja. On se lui posebno u toku noi, ukoliko se potuju neka
pravila.
Ni ovde ne postoji neki bioloki razlog zato bi se somatripin u
starosti manje luio. On se manje proizvodi samo zbog civilatoze!
Naime, ustanovljeno je da neki odreeni narodi imaju u krvi vie ovog
hormona. To su upravo oni narodi koji imaju i najdue oekivanje
ivota i najmanje starakih karakteristika.
Ovaj hormon odrava mladalaki izgled i popravlja telo dok mi
spavamo. Time hormon somatropin ostavlja daleko iza sebe svaku
kuru podmlaivanja sveim elijama.

168

Najsnaniji protivnik somatropina u telu je hormon insulin, koji se lui

kada jedemo jednostavne ugljene hidrate. Insulin ima zadatak da
glukozu koju smo uneli jedenjem eera, hleba, kolaa i slinih
namirnica usmeri prema miiima i jetri i da tako obori nivo eera u
krvi. Insulin time pomae u borbi protiv zaeerenja tkiva.
Sa druge strane, on time ponitava delovanje somatropina, hormona
podmlaivanja. Posebno je problematian visok nivo insulina po noi,
je se tada bez somatropina mehanizmi oporavljanja, obnavljanja i
time i podmlaivanja jednostavno blokiraju.
Protiv te pojave postoji jedna vrlo jednostavna mera: najbolje je pred
vee nita ne jesti! Meutim, dok se vae telo ne oslobodi ljaka, da
biste mogli da proete samo sa dva obroka dnevno, to je idealno,
treba obratiti panju na sledee poteze:
Da u drugom delu dana ne uzimate nikakve jednostavne ugljene
hidrate, to znai,
bogato zameniti jednostavne ugljene hidrate biljnim
belanevinama koje deluju bazino
posebno bi odgovarale mahumarke, tofu, proklijale itarice, sok
od semenki i jemenih stabljika
namirnice bogate balastnim materijama, dakle, sloene
namirnice.
Ve i samo ova jedna mera poveava luenje hormona mladosti za
kratko vreme do mladalakog nivoa
Bore se ispravljaju, miii ponovo rastu, ovek je sposobniji, deluje
mladalakije, kosa dobija ponovo svoju prirodnu boju, raste obilnije,
punije i sjajnije, kosti dobijaju na gustini, vezivna tkiva i nokti postaju
vri, dolazi do boljeg disanja elija, raspoloenje se popravlja. Sve
te prekrasne promene postie ovek jednostavno odbacivanjem
ugljenih hidrata za veeru i svi ti efekti se jo izrazitije pokazuju ako
potpuno prestane da veera.

169

Ova jedna mera, ako se potuje, moe da postigne tako mnogo za

kratko vreme da se skoro granii s udom!
Vane preporuke o ishrani i drugi dodatni predlozi
Treba znati da monici na Zemlji nastoje da se broj ljudi na planeti
znatno smanji od sadanjih osam milijardi stanovnika i jedan deo svoj
nastojanja ele da ostvare putem ishrane. Tu spadaju i biljke sa
izmenjenom genetskom strukturom. Iako se javno izjavljuje da su
biljke tim genetskim promenama postale otpornije prema bolestima i
parazitima, u stvarnosti se i dalje dodatno njima manipulie da
postanu kancerogene, da nas ine neotpornima prema bolestima.
Upravo se ulau napori da se stare vrste biljaka iskorene, tako da
mase vie nemaju nikakve mogunsosti izbora. Na Novom Zelandu
su izdali prve propise kojima se ograniava pravo ljudi da na
privatnom posedu gaje biljke prema svoj izboru, i po svemu sudei,
ovi propisi e se uskoro pojaviti i u drugim delovima sveta. Na kraju
e se ovo otrovno seme moi kupovati jedino kod firme Monsanto i
kod njenih podrunica po celom svetu. Zato bi trebalo da
zemljoradnici sabiraju
semenje starih sorti na vreme, da bi ga kasnije mogli sami saditi i
gajiti.
I bioproizvodi se po najnovijim propisima u svetu legalno tretiraju
hemijskim sredstvima, dok ljudi misle da kupuju zdrave proizvode.
Nekada je voe bilo prskano hemijskim sredstvima koja su se mogla
na neki nain isprati. U najnovije vreme, poevi od Holandije, ljudi
gaje povre, ali ne na zemlji, nego u vodenoj rastopini hemikalija,
tako da hemikacije preko korena ulaze direktno u biljku koja se od
njih ne uspeva odbraniti. To dovodi do neizmernog poveanja
mogunosti trovanja. Prijatno, ako vam takav paradajz doe na sto!
Po mom znanju su danas jo samo proizvodi Demetera prilino
sigurni, tako da bi bilo najbolje kada bismo sami sebi gajili povre,
ukoiliko doemo do potrebnog odgovarajueg semena.
Slino se dogaa i s vakcinacijama, koje jo samo po imenu
odgovaraju onome to se nekada podrazumevalo pod vakcinacijom.
170

U vakcinu se namerno stavljaju dodaci koji mogu da izazovu bolesti,

pa se tako mogu izazvati epidemije kada god to nekome bude
potrebno. Izgleda da je ve obavljena generalna proba, jer su neki
ljudi u Zapadnoj Evropi ve pomrli od otrovanja povrem.
Slino se dogaa i s medikamentima, od kojih svaki ima neko
sporedno delovanje koje moe da izazove vie nevolja od one koju
treba leiti. Prirodna medicina deluje polaganije od hemijskih lekova,
ali nema sporednih delovanja. Osim toga, ako ovek godinama ivi
zdravim nainom ivota, retko e imati potrebu za lekovima, a
posebno ne za hemijskim medikamentima.
Kao to ve znate, rak i druge teke bolesti nastaju samo u
prezakiseljenoj sredini, u delovima tela koji su prezakiseljeni.
Meutim, svaki od nas je genetski predisponiran da svoje naslage
kiselina lageruje na drugom mestu. Upravo zato ljudi koji se hrane
istom nezdravom hranom dobijaju razliite bolesti, odnosno obolevaju
na raznim mestima. Kod posebno snaih gena ima ljudi koji mogu da
pue stotinu cigareta na dan i da opet u dobrom stanju doekaju 90
godina, kao nekadanji nemaki kancelar Schmidt. Meutim, to
uopte ne znai da su cigarete dobre i korisne, ve da bi isti ovek da
nije puio iveo jo mnogo due.
Poto, kao to smo upravo kazali, prirodna medicina deluje polako, ni
ona nije u stanju da nam pomogne kod nekih bolesti koje se vrlo brzo
razvijaju.
Time ne elim da hvalim hemoterapiju, ve da kaem, da se moraju
preduzeti dodatne mere.
U Rimu u nae vreme deluje lekar specijalista onkolog dr med. Tullio
Simoncini, koji rak i mnoge druge teke bolesti lei lokalno
neutralizacijom kiselina. im okolina nije vie prezakiseljena, elije
raka odumiru. Tom svojom metodom postie fanatastine uspehe,
iako slubeni krugovi nisu spremni da njegov nain leenja i slubeno
priznaju.
Ne priznaju ni leenje specijalnim tabletama tamjana, koje se, kao to
je ve opisano, u najistijem obliku mogu nabaviti kod firme Biotikon.

171

TAMJAN PRIRODNO LEKOVITO SREDSTVO KOD HRONINIH

ZAPALJENJA
Veliki interes su probudili nedavni medicinski izvetaji o terapijskoj
upotrebi tamjana u leenju hroninih zapaljenja. ta je to sa
tamjanom? pitaju se pre svega oni koji pate od takvih smetnji. O
zauujue dugoj tradiciji leenja svetom smolom u indijskoj
medicini, o rezultatima novijih istraivanja i iskustvima u primeni te
materije izvetaja sledei lanci:
.... i tradicionalna medicina
Malo je poznato da se smola indijskog tamjanskog drveta (Boswellia
serrata) u tradicionalnoj indijskoj prirodnoj medicini ajurveda (Nauka
o zdravom ivotu) ve preko 3 hiljade godina primenjuje kao vano
lekovito sredstvo. Kao balzam se gugul (staro sankritsko ime za ovu
biljku) primenjuje kod zapaljenja, (na primner, zapaljenje zglobova),
preloma kostiju, otoka zlezda i ireva nanosi na bolesno mesto.
Iznutra se upotrebljava kod hroninih bolesti creva i hemoroida, ali i
prilikom zapaljenja usne upljine.

NOVO INTERESOVANJE ZA TAMJAN KAO LEKOVITO SREDSTVO

U najnovije vreme u raznim novinskim izvetajima, ali i na televiziji se
mnogo pie o zadivljujuim uspesima koji se postiu u leenju
reumatskih bolesti ekstraktom tamjana (400 mg suvog ekstrakta po
tableti). Kod tih bolesti igraju kronina zapaljenja jednu odluujuu
ulogu. Svaki oboleli dobro zna da uobiajena sredstva protiv
reumatizma upravo kod due ili stalne upotrebe mogu imati vrlo
teke sporedne posledice. Zato nikoga ne udi da mnogi pacijenti,
oboleli od reumatizma, gaje nadu da e upotrebom prirodnog,
nekodljivog sredstva kao to je tamjan, nai olakanje ili isceljenje.
Da li su ove nade osnovane?
KAKO DELUJE TAMJAN?
172

Osim mnogobrojnih drugih materija (na primer, eterina ulja, sredstva

za tavljenje i tako dalje), sadri tamjan 5-8 posto bosvelijanske
kiseline. O njoj je poznato da ima protivzapaljensko delovanje.
Zapaljenja se prepoznaju po crvenilu, otocima, stvaranju edema,
vruini i ometenoj funkciji organa. Ona se u telu dogaaju delovanjem
jednog posebnog enzima (5-lipoksigenaza). Sa ovim enzimom se
povezuje stvaranje takozvanih leukotriena u organizmu.
To su telesni proizvodi razmene materija koji izazivaju trajna,
hronina zapaljenja i za njih su odgovorni. Zapaljenska oboljenja su
prema tome povezana s poveanim stvaranjem leukotriena u
organizmu. Ako se uspe zaustaviti neumerena proizvodnja
leukotriena u organizmu, hronina zapaljenja se povlae. Ve smo
ranije videli da poveanu proizvodnju leukotriena izaziva jedan enzim.
Ako se deaktivira taj enzim, ne moe nastajati ni proizvoidnja
leukotriena. Upravo tu slubu obavljaju bosvelia kiseline. One
spreavaju delatnost enzima 5-lipoksigenase.
PODRUJA PRIMENE EKSTRAKTA TAMJANA
Ve smo videli da na osnovu sadanjeg stanja naunih saznanja,
jedna poveana proizvodnja leukotriena se smatra odgovornom za
trajanje hroninih zapaljenja. Moe se pratiti masovna pojava
leukotriena kod mnogih i raznovrsnih odobljenja. Tu spadaju i bolesti
reumatskog smera, a pre svega reumatski artritis, osteoartritis,
hronina zapaljenja zglobova (poliartritis), ali i one veoma rairene
zapaljenske bolesti creva kao to su Kronova bolest i kolitis ulcerosa,
psoriaza, ali i bronhijalna astma.
HRONINI POLIARTRITIS
Prilikom istraivanja terapeutske primene ekstrakta tamjana velike
zasluge je u Nemakoj stekao farmakolog iz Tibingena prof. Hermann
P.T. Ammon.
On izvetava o rezultatima jednog klinikog istraivanja o primeni
ekstrakta tamjana kod jednog ogranienog broja pacijenata koji su
173

bolovali od hroninog poliartritisa. Prof. Ammon govori da rezultati

veoma obeavaju i pie: Tako se pokazalo povlaenje bolova u 6070 posto sluajeva, sa istovremenim povlaenjem otoka i ukoenosti
zglobova.
COLITIS ULCEROSA
Prof. Ammon nastavlja: Izgleda da se isto to odnosi i na terapiju
colitis ulcerosa, kod koje je u Indiji, prilikom jedne nedavne otvorene
studije sa 34 pacijenta, koji su est sedmica bili tretirani jednim
alkoholnim ekstraktom smole Boswelia serrata, u 80 posto sluajeva
dolo do remisije (povlaenje simptoma bolesti). Ovi rezultati su bili
isti ili slini rezultatima jedne kontrolne grupe leene standardnim
preparatom sulfasalazidom.
OPIS JEDNOG SLUAJA
Posebno su upeatljivi bili izvetaji roditelja 12-godinjeg C, koji je
1992. godine oboleo od colitis ulcerose. Teki tok bolesti zahtevao je
da 5 meseci provede u bolnici. Leili su ga kortizonom, a est
sedmica su ga hranili samo intravenozno. Zatim je ishrana bila
odreena strogim planom. Meutim, nije dolo ni do kakvog
odluujueg poboljanja. Deak je provodio godinje od tri do est
sedmica u bolnici. Ni terapija hipnozom ni tretiranje akupunkturom
nisu doveli do nekog znaajnijeg uspeha. U leto 1995. godine
proveden je pokuaj leenja budenofalkom. Od tada mu je stalno
prepisivan imurek. Ni tada nije bilo osetnijeg poboljanja njegovog
zdravstvenog stanja, sasvim suprotno tome: ortoped je ustanovio
osteoporozu kao posledicu stalnog uzimanja kortizona.
Posle toga je dolo do jednog tekog udarca. Lekari su savetovalki
roditeljima da dozvole uklanjanje celog debelog creva. U maju
mesecu 1996. godine roditelji su saznali za mogunost terapije
tamjanom. I oni i deakov lekar videli su u toj terapiji poslednju
slamku spasenja od neizbene operacije. Ve posle 3 do 4 sedmice
uzimanja tamjana dolo je do poboljanja toka bolesti, koje se trajno
174

nastavljalo sve do danas. Deak skoro da i nema nikakvih smetnji:

stolica je vrsta, a nema ni bilo kakve propisane dijete koje bi se
morao drati.

TAMJAN U LEENJU MODANIH TUMORA

Farmakolog prof. Dr Thomas Simmet iz Bochuma izvetava o
primeni ekstrakta tamjana prilikom leenja jedne odreene vrste
tumora u mozgu (astrocim). Kod ove vrste tumora mogla su se
upotrebom preparata tamjana videti jasna klinika poboljanja
simptoma pritiska u mozgu, a osim toga je spreeno rastenje elija
tumora.
Prof. Siummet je mogao da pokae klinikim testovima i kulturom
elija da je rastenje tumora i time odgovarajuih edema bilo izazvano,
vrlo verovatno, leokocitrienima. elije tumora su izluivale tu materiju
i dalje se delile pod njenim uticajem; avolji krug, koji se jedva mogao
prekinuti. to je neki tumor zloudniji, to se stvara vie leukotriena,
kae prof. Simmet.
Na jednom meunarodnom kongresu fitoterapije u Minhenu
predstavio je prof. Simmet rezultate koje je zajedno s neurohirurgom
Michaelom Winkingom sa Univerziteta Giessen postigao kod
pacijenata. Pacijenti su dobijali u toku jedne sedmice suvi ekstrakt
Boswelije; posle toga su lekari uklonili izrataj raka operacijom. Kod
svakog drugog bolesnika bio je tumor ve u velikoj meri izumro.
Edemi su takoe bili manji, tako da su se u nekim sluajevima
poboljali i neuroloki simptomi, kao to smetnje u govoru.
DOZIRANJE
Kod hroninih smetnji s zapaljenskim aktivnostima (na primer,
hronini poliartritis) lei preporuena doza kod dugotrajnog leenja u
poetku terapije i kod tekih smetnji kod 3 puta 800 miligrama suvoh
ekstrakta na dan, inae je 3 puta 400 miligrama suvog ekstrakta.
175

Za decu do 10 godina starosti preporuuje se pola doze. Preparat (u

kapsulama ili u tabletama) treba progutati posle oboroka s neto
tenosti.
Simptomi kod prekoraenja doze: toksino delovanje, sporedno
delovanje, suprotno delovanje, do sada nije poznato.
Kod tumora u mozgu ili MS (nestaju kada se mleko i mleni proizvodi
vie ne upotrebljavaju) treba svakoga dana uzimati ak 5 do 6 grama
ili vie.
IZGLEDI
Neobino dugaka tradicija tamjana u indijskoj iskustvenoj medicini
svakako da opravdava poverenje u njegovu primenu. To je za svakog
oveka koji je pogoen hroninim zapaljenjima posebno vano. Moe
se oekivati da e dosadanji rezultati koji mnogo obeavaju daljim
klinikim istraivanjima biti jo snanije potvreni. Potpuno je jasno
da sada, ne samo putem medija probueno javno interesovanje,
treba da ubrza ovo istraivanje. Prof. Ammon daje svemu tome
sledee izglede: Nama je potpuno jasno da ovi prvi kliniki rezultati
nisu dovoljni, da bi odgovarajue vlasti ve sada bile osvedoene u
uspenost i nekodljivost ove terapije. Dosadanji rezultati nas
ohrabruju da provedemo dalja istraivanja o tome u kojoj meri e
smola Boswelie serrate ili izolovane boswelia kiseline i kod drugih
bolesti, kod kojih poveano pojavljivanje leukotriena ima vanu
ulogu, moi da dovedu do trajnog poboljanja stanja. Ovo je u toliko
vanije to nemamo nikakvog dokaza da se prilikom upotrebe
boswelije i njenih proizvoda javljaju znaajne sporedne pojave, koje
se inae zapaaju prilikom upotrebe klasinih
antiflogistika/antireumatika.
Kod sledeih bolesti su ustanovljene poveane vrednosti leukotriena
u ljudskom telu:

176

 astma
pluna fibroza
sindrom bolova pri disanju kod odraslih
Alergijske smetnje;
alergijski prouzrokovani rinitis (zapaljenje nosne sluzokoe)
zapaljenja vezivnih tkiva izazvanih alergijom
Oboljenja kostiju i tkiva:
reumatoidni artritis
lupus erythematodes (autoimuna bolest nejasnog porekla, kod
koje dolazi do stvaranja mnogobrojnih autoantitela i do
imunokomleksa koji pokreu zapaljenske procese)
giht
Lyme artritis (reumatko oboljenje kao kasnija posledica ujeda
krpelja)
Kone bolesti
psoriaza
urtikarija
Gastro-intestinalne bolesti

zapaljenja creva kao to je colitis ulcerosa

Kronova bolest
Zapaljenje guterae
Ciroza jetre

Smetnje u centralnom nervnom sistemu

astrocitom
multipla skleroza

177

Druge bolesti
myocordialna ishemija (smetnje krvotoka u podruju srca)
zavisnost od nikotina
kidanje i protonost krvnih kapilara

Isto to se moe kazati i o mesu, zato to su ivotinje masivno

zatrovane hemijom. Pri tome ljudi zamenjuju pojam sveeg mesa s
pojmom mesa proizvedenog u firmi Demeter. Kao to je ve bilo
reeno, ljudima koji su dugo vremena iveli nezdravim nainom
ivota potrebno je meso u fazama slabosti, tako da dobiju snagu.
Meutim, im telo ojaa i poto ste jedno vreme iveli zdravim
nainom ivota, ono postaje snanije tako da mu meso vie nije
potrebno. Naime, meso ini da ovek mnogo bre stari i degenerie
se, to je cena te snage, koju svakako dobija zdravim nainom
ivota.
Kada sam pre svog prelaska na zdravi nain ishrane oboleo, izgubio
13 kilograma telesne teine i izgledao kao kostur, oporavio sam se i
ozdravio iako nisam 10 meseci jeo mesa niti pio mleka. Iako se nisam
bavio ni bodibildingom, uz samo malo treniranja i uz takvu ishranu
dobio sam ponovo iste miie i istu teinu. Moj prijatelj, trener fitnesa,
rekao je da se bavio pogrenim istraivanjima jer su ona govorila da
se na taj nain ne mogu ponovo stei miii.
Naravno, takvi zakljuci su tani u sluaju vegana koji su u najveem
broju sluajeva bledi i isueni, jer ne znaju mnogo o zdravoj ishrani i
ne zamenjuju odbaene namirnice odgovarajuom hranom. Meutim,
to jo nije nikakav dokaz da je veganski nain ivota pogrean, isto
onako kao to ni nekadanji nemaki kancelar Schmidt nije nikakav
dokaz da je puenje zdravo.
Oni koji ne mogu da se odreknu mesa treba da znaju da je najvea
granina koliina jedan obrok mesa sedmino, a jo bolje jedan
mesni obrok svakih nekoliko sedmica. Pti tome se ovek treba drati
preporuke Biblije o tome koje vrste mesa su zdrave, a koje to nisu, ili
koje se obeleavaju kao iste, a koje kao neiste, kao pogodne za
178

ljudsku ishranu, ili nepogodne u tu svrhu. Pri tome, treba sebi

dozvoliti najvie jedan komad takvog mesa proizveden u firmi
Demeter, i ni malo suhomesnatih prouzvoda i preraevina.
Od ivotinjskih proizvoda jaja su sasvim sigurno najmanje tetna, ali
ne suvie esto i samo od kokoiju koja se slobodno hrane na
slobodnoj pai, bez koncentrata.
Ono to osim aspartama, sredstva za zaslaivanje, i sredstava za
konzerviranje (koja se prepoznaju do E broju) deluje kancerogeno,
to izaziva izofreniju i hiperaktivnost svakako da je pre svega
natrijumglutamat, koji se nalazi u skoro svim superzainima i
pojaivaima ukusa. Kod svih tih materija u naoj hrani nije ni udno
da u naem drutvu stalno raste broj nasilja, ako se uporedi s takvim
istim brojem iz prolosti.
I okolada i kolai su veoma nezdravi, jer sadre kombinaciju mleka i
eera, koja u telu dobodi do nastajanja alkohola. Ove namirnice su
nezdravije od mesa, tako da mnogi vegetarijanci koji vole da jedu
kolae u stvari sami potkopavaju svoje napore da ive zdravim
nainom ivota.
I alkoholno vino je veoma nezdravo za mozak i jetru, iako ga Francuzi
veoma hvale iz sasvim drugih razloga. Sve poziticvne efekte vina
moete veoma lako dobiti od, na primer, prirodnog neprevrelog
groanog soka, ali bez ikakvih tetnih posledica.
Osim toga, mnogi biljni ekstrakti firme Biotikon i drugih proizvoaa
visoko vrednih proizvoda veoma pozitivno deluju na zdravlje u ovom
naem dananjem svetu u kojemu se voe i povre bere nezrelo s
veoma malo vitamina i minerala. Takvo voe se onda preparira
hormonima da bi tek u prodavnici brzo i neprirodno sazrelo. Na
alost, u ovom naem dananjem svetu sami moramo potraiti izlaz
iz stanja u kojemu se nalazimo, pa nam voni ekstrakti pomenutih
firmi mogu posluiti kao velika pomo. Molim vas samo da ove
proizvode ne uzimate zajedno s vetakim vitaminima i mineralima iz
apoteke, jer ne sadre korisne materije u koloidalnoim obliku i nisu
zato ni od kakve koristi.

179

Takvi minerali se samo deponuju u naem telu u obliku ljake slino

kamencu u kupaonici.
ak i u sluaju da se posluite nekim bazinim prahom da
neutralizujete kiseline samo stvarate dodatne ljake u telu koje se
negde moraju uskladititi. Mi se moramo boriti s prezakiseljenou
kao uzrokom tekoa, a ne kao s njihovom posledicom.
Uivanje u kafi je jedna od najnezdravijih navika dananjeg sveta.
Pijenje kafe bi se moglo uporediti s puenjem i troenjem alkohola.
Pri tome je skoro smeno kada sluate neke religiozne ljude kako se
hvale da ive prirodnim nainom ivota i da ne padaju kao rtve
nezdravih navika iako istovremeno uzivaju u ova tri otrova, u ove tri
droge, ije delovanje jo pojaavaju Red Bull napicima i slinim
proizvodima dananje industrije.
U kafi nema nikakvih zdravih sastojaka i ona slui samo kao sredstvo
za podsticanje, za troenje unutranjih rezervi tela, posle ega se
oseamo jo umorniji i eljniji da uzmemo sledeu dozu droge. Time
se poviava nivo adrenalina to dovodi do masivnog poveanja nivoa
holesterina, to na kraju ima kao posledicu arteriosklerozu s
prateom prezakiseljenou. U stvari kafa nije nita drugo nego slaba
droga koju ovek izima iste savesti, jer to ini i veina oveanstva.
Zrna kafe su tako otrovna da se prilikom gajenja kafe prikupljaju s tla
da se same biljke kafe ne bi zatrovale.
ak i u sluaju da se zrno kafe oslobodi kofeina, ostali otrovi i kiseline
ostaju, ali se kao zamena za kofein u kafi nalaze dodatne kiseline
kojima se kofein uklanja.
Ako ve elite da neto pijete, onda pijte kafu od jema i cikorije s
mlekom od badema, jema ili soje i s malo melase ili stevije.
I kakao je nezdrav, jer sadri sastojke sline kofeinu, ali ni iz daleka
ne toliko koliko kafa. Osim toga mogu se u prodavnicama zdrave
hrane dobiti okoladni premazi bez mleka ili sa sojinim mlekom, koji
su mnogo manje tetni ako ve s vremena na vreme elite da
pojedete neto slatko.

180

Ako pijete zeleni ili crni indijski aj dobijate otrovne teine, tako da su
uprkos nekim dobrim sastojcima jednako tetni kao i kafa.
Upravo se kod zelenog aja kvalitet veoma ceni ukoliko se sama
biljka pre branja nekoliko puta dnevno biuje. Biljka tada u svoju
odbranu proizvodi jake otrove kojih se i ivotinje uvaju, dok
pametni ovek smatra da mu oni mogu posluiti kao podsticaj.
Posmatranjem se ustanovilo da ivotinje u izolovanim podrujima
koje su jele samo lie iste biljke vrlo esto uginu. U slobodnoj prirodi
ivotinje jedu lie jedne biljke sve dok ona ne pone da proizvodi
odbrambene otrove da bi preivela i onda prelaze na sledeu biljku. I
tako svaka biljka sauva neto svoga lia.
Veoma je nerazumljivo to mnogi narodni lekari preporuuju upravo
taj zeleni aj. To se dogaa zato to mnogi meu njima imaju na
raspolaganju samo deo mozaikog znanja, jer se krugovi monika
veoma trude da ire mnotvo pogrenih informacija.
Osim toga, i diskusija oko vitamina B12 je veoma zanimljiva. Tvrdi se
da tog vitamina nema nigde osim u mesu. Svakako da su lekari u
pravu, ali, odakle ga dobijaju ivotinje iz ijeg mesa mi elimo da ga
dobijemo? ivotinje u slobodnoj prirodi obino nisu prezakiseljene. U
njihovim crevima ive odreene bakterije koje proizvode vitamin B12.
Isto to se moe deavati i kod ljudi. Kada jedno vreme ivimo
slobodni od prezakiseljenosti, te bakterije se ponovo mogu naseliti i u
naim crevima. Iako ne jedem meso, imam veoma visok nivo
vitamina B12 u krvi. Naravno, kod nekih ljudi je neophodno da u
prelaznom razdoblju uzimaju vitamin B12 u obliku prirodnih
preparata, sve dok ga telo ne pone samo proizvoditi.
U tom smislu je, na primer, koloidalna srebrna voda veoma korisna u
borbi protiv virusa, bar dotle dok samo telo ne stekne snaan
imunitet.
Mislim, osim toga, da je, osim aktivnog uglja, veoma koristan i zeolitni
prah.
Vrlo esto sluam da je veoma preporuljivo uzimati pet obroka u
toku dana. Mislim da je to veoma nezdravo, jer ne dozvoljava telu da
se oporavi i zato skrauje ivot.
181

Srednji razmak izmeu obroka treba da bude pet sati tako da se

aparat za varenje moe bar malo odmoriti. Pri tome ne treba uzimati
nita, ak ni zalogaj jabuke ili au soka, izmeu obroka. Obroke
svakoga dana treba po mogunosti uvek uzimati u isto vreme. Osobe
sa brzim i snanim metabolizmom treba da uzimaju po tri obroka
dnevno, dok su ostalima dovoljna samo dva. To svakako nije suvie
malo, jer telo osloboeno otrova mnogo efikasnije koristi hranu. Pri
tome, poslednji dnevni obrok treba da se uzima najmanje pet sati pre
odlaska na poinak, ali ne posle 18 sati posle podne.
U jutro treba zapoeti dan sveim vonim sokom i posle nekoliko
minuta nastaviti sveim voem. Pri tome je najbolje ako se svakoga
dana menja vrsta voa. U istom obroku ne treba uzimati vie od tri
vrste voa. Posle toda se moe nastaviti kuvanom neljutenom riom
ili drugim itaricama, na primer, kamutom.
U podne je dobro uzimati sveu salatu s maslinovim uljem, lanenim
uljem, crnim i belim lukom (koji je najsnanije prirodno lekovito
sredstvo), sokom od limuna (neutralan) umesto sireta i sveim
povrem. Dobro je piti i svee ceeni sok od povra i onda priekati
nekoliko minuta. Zatim moe da doe na red kuvana hrana, kao to
su mahunarke, i belanevine kao to su oraasti plodovi i semenke.
Kod tri obroka moete uzimati sok od povra s uljem i moda neto
oraastih plodova u malim koliinama.
Veoma je nezdravo uvee jesti ugljene hidrate, voe ili slatkie, jer
eer ometa telo da se odmori preko noi.
Sve ovo sam naveo kao primer, ali je najvanije da se voe i povre
ne uzimaju u toku istog obroka
U toku obroka ne treba piti nita, jer bi se time veoma ometalo
varenje.
U toku dana treba uneti u telo oko 1,5 litar tenosti, najkasnije pola
sata pre obroka i najranije 2 do 3 sata posle obroka.

182

Kod mnogih ljudi je zbog dugogodinje nezdrave ishrane sluzokoa

creva postala veoma tanka i oteena, ali i veoma vodopropusna,
tako da ovek nekoliko puta u toku dana ima potrebu za mokrenjem.
U kombinaciji s mnogo mleka moe tada kao poslednja faza nastati i
Kronova bolest ili coilitis ulceroza.
U takvom sluaju je varenje u toj meri ometeno da ne moe ni da
pone. ovek jednostavno nije u stanju da podnese svee voe i
povre. Treba tada napraviti probu koliko je telo u stanju da bar
prihvati svee sokove.
Voe i povre treba tada spremati u pari. Najvei problem je tada da li
e oteeno crevo prihvatiti oksidirane namirnice. Najvea oksidacija
se dogaa u toku hlaenja. U tom sluaju svee voe i povre i
mahunarke treba isprobati sa vidite ta telo moe da podnese.
Vremenom je ono u stanju da sve vie voa i povra podnosi) u
zatvorenim staklenim posudama s 1 centimetrom vode na dnu
posude zagrevati u vodi sve dok povre ne omeka i mahunarke ne
budu kuvane. Posle toga treba priekati dok se sve ne ohladi i tek
onda treba popraviti ukus namirnica blagim zainima i dobrim uljem.
U toj fazi je neophodno jesti mnogo rie, jer zrna rie skoro da i ne
oksidiraju prilikom kuvanja.
Ove neoksidirane mahunarke i krompir su inae mnogo zdravije od
namirnica spremanih na uobiajeni nain.
U toku leenja pacijent e biti u stanju da podnosi sve vie sveih
namirnica. U tom sluaju veoma je vano da se izostave ak i bolje
vrste soli.
ak i kod sasvim zdravih ljudi je veoma vano da se jelu ne dodaju
ljuti i papreni zaini, jer oni veoma oteuju sluzokou creva i deluju
da se javlja zapaljivi temperament.
Treba znati da ni sve to je biljno nije zdravo, jer bi inae i duvan i
kokain bili zdravi i preporuljivi.
jednostavna ishrana

183

Ovo je zaista centralna taka cele ove metode. Svakako da time nije
preporuena jednostrana ishrana, ve neto sasvim suprotno tome.
To oznaava samo jednu vrstu selektivne i usmerene ishrane.
Potraimo sebi najprikladniju namirnicu i uivajmo u njoj u najboljim
kombinacijama s drugim vrstama hrane.
Pod najjednostavnijom ishranom se jednostavno smatra da u toku
jednog obroka treba uzimati samo jednu jedinu namirnicu. Dakle,
tanije reeno, da inimo ono to ve spomenuti tibetanski monasi
ine, tako da bez obzira koliko su stari, uvek izgledaju mladi.
Organi za varenje, ako ih stalno ne obasipamo svim jestivim
namirnicama, predstavljaju daljeg garanta trajne mladosti. Prema
tome, svakako da vam je jasno zato je tako vano imati zdrav aparat
za varenje, zdrava creva i eludac.
Crevo je filter hranljivih materija. Ono je odgovorno za primanje
informacija o unetim namirnicama. Crevo, koje prilikom svakog
obroka dobija razliite vrste namirnica ostaje zbog manjeg
propadanja mnogo lake mlado. Jedite, kada vam je samo mogue,
ili samo povre ili samo voe ili samo belanevine (Ugljeni hidrati i
belanevine veoma teko se zajedno vare). Tako tedite svoju
ivotnu snagu i sposobnost svojih creva da prihvataju hranu. To je i
najbolji nain ishrane. To je ujedno i jedan prirodni oblik posta, koja
spreava meanje namirnica i tako tedi izvore.
Jedimo, dakle, ili samo voe ili samo povre u jednom obroku.
Prilikom meovitog obroka nastaje veoma snano vrenje, koje veoma
napada jetru. ivotinje instinktivno ine to isto. Hrana e se mnogo
bolje iskoristiti i mnogo manje ljaka i otrova e se proizvoditi, ako
budemo tako postupali.
Crevo e se mnogo bre prazniti i nee dolaziti do takozvanog
povratnog trovanja kada hrana suvie dugo ostaje u crevu. Ono,
dakle, u tom sluaju ne mora prvo da sortira hranu koju je dobilo. To
znai nee biti nikakvog vrenja i nikakvog oseanja nadutosti i
nelagodsnosti u stomaku, a bie mnogo manje prezakiseljenosti.

184

 Post
Najstarija, najzdravija, najjeftinija i verovatno najbra metoda
oslobaanja od ljaka je i dalje post. Nita se ne moe uporediti s
potpunim i oslobaajuim postom. Post isti duh, duu i telo.
I na Spasitelj Isus Hristos je u Novom zavetu preporuio post kao
neto veoma vano. Naunici, koji su neke ivotinje izloili postu,
uskoro su otkrili da su se te ivotinje organski podmladile. Post je
izvor mladosti.
Veina ljudi s kojima sam se sretao pokazivala je strahovanje od
uputanja u post i izraavala je sve mogue sumnje u njegovu
korisnost. Govorili da post ne moe biti zdrav i da ne bi uspevali da
izdre nijedan dan bez hrane. Meutim, oni koji su stvarno postili bili
su veoma ugodno iznenaeni lakoom s kojom su izdrali post i
ienjem organizma koje su doiveli. Mnogi narodi, meu njima ve
spomenute Hunze, esto i dugo poste. Verovatno se upravo tu krije
temelj njihove dugovenosti.
Naravno da je veoma vano da se ovek ne upusti u post bez ikakve
pripreme, jer su pripreme neophodne naem telu.
Kada sam prvi put postio, na svoje iznenaenje sam posle nekoliko
dana otkrio da me hrana uopte vie ne zanima. Stajao sam usred
jednog supermarketa i gledao s nevericom na uurbano tranje
domaica za hranom. Ne bi trebalo da zvui prepotentno, ali sam
oseao zadovoljstvo to sam se oslobodio te udne navike da
jedem. Lakoa postojanja i jasnoa misli proimali su moje bie. Isto
to se deavalo i mnogima koji su pokuali da poste nekoliko dana.
Osim prva tri dana, kada se ljake u najveoj meri odvajaju i krue po
telu, ovek se moe sasvim ugodno oseati.
Snaga posta da nas oslobaa ljaka i podmladi je nenadmana i ve
hiljadama godina povezana sa svakom kulturom.
Svakako da je potrebno da se naglasi da je post o kojemu govorimo
potpuni post samo sa obinom vodom ili biljnim ajevima.
185

Samo u sluaju tekog optereenja ljakama, poplave kiselina

izazvane postom koju telo ne uspeva da savlada, i samo uz dozvolu
lekara, mogu se umesto vode upotrebiti svee ceeni cokovi. Pre
svega dolaze u obzir ve spomenuti sokovi stabljika jema koji treba
da popune spremita u telu ispranjena postom. Ono to tom prilikom
moete podneti, bie najbolje za vas. Sa kupljenim vonim sokovima
veina osea da im je post jo tei, jer je u takvim sokovima sadran
beli eer. Sokovi od stabljika jema suprotno tome, svojim niskim
sadrajem eera ne izazivaju elju za eerom , ve je samo
umanjuju.
Prvih dana i sporadino svakih nekoliko dana moe se dogoditi da
doe do takozvanih kriza. U tim, uglavnom kratkim fazama, ovek se
osea slab, vrti mu se u glavi, ponekad je ak i razdraljiv. Veoma je
vano da se upravo u tim trenucima izdri, jer se upravo tada
odvajaju teke ljake i zato se isplati istrajati.
Post, kombinovan s baznim kupkama i pijenjem soka od stabljika
jema je najbra fizika metoda da se starenju pokau vrata.
Redosled ponaanja prilikom posta za podmlaivanje:
Odvojte sebi dovoljno vremena i volje za svoju super kuru
mravljenja
Svaka tri dana uzimajte klistir s toplom slanom vodom, kojoj na
svaku litru dodajete oko jednu veliku kaiku sobe bikarbone.
Bazne kupke ne smeju u toku posta zbog krvotoka da budu
suvie tople.
Osigurajte sebi dovoljno kretanja na sveem vazduhu.
Pijte mnogo tenosti u obliku biljnog aja koji puni spremita u
telu ili vode koja vas isti.
Pazite na faze oputanja od stresa, molite se.
Iskoristite mogunost ienja creva od naslaga putem opisanih
klistira.

186

 Uivajte u trenutnom oseanju da ste slobodni od svakog

pritiska da se brinete o hrani. I vi i vae telo imate sada
zaslueni godinji odmor.

Biete zaista iznenaeni ishodom. to due postite, to vam post

lake pada i to su vei rezultati i vraena mladost. Moete postiti i
samo nekoliko dana i kasnije ak neto vie, ve kako vam
odgovara. Opreznost se preporuuje samo u sluaju otpornosti na
insulin.
Da bi se uspenost ienja jo poboljala, moete jednom
sedmino prilikom dueg posta popiti posoljenu supu od povra.
To dovodi do toga da se elije kratkotrajno rastegnu i da onda
prilikom skupljanja nekoliko puta ispumpavaju iz elija vrste,
intracelularne ljake.
Posle posta i za vreme posta osetiete u celom telu da se dogaa
proces podmlaivanja. To je svedoanstvo svih onih koji su se
odluili na jedan dui post. Posle toga se telo osea vre,
zdravije, ruiastije, jasnije, jednostavno mlae. Postoje, usput da
spomenemo, mnoge dobre knjige o postu.
Iako izgleda pomalo pustolovno, sledee ima neshvatljivo
delovanje da isti i podmlauje. Pijte odmah posle posta u toku
dva do pet dana samo destilovanu vodu. To moete slobodno
initi jednom do dva puta u godini. Destilovana voda ima mnogo
vie snage ienja i odvajanja naslaga ljake nego obina voda,
jer se mnogo bolje izjednaava sa njima.
Potpuno je pogreno kada se tvrdi da destilovana voda ispira iz
tela dragocene minerale. U stvari, ispiraju se samo anorganske
naslage, a ne i dragoceni minerali. U amerikoj mornarici pije se
na velikim brodovima samo destilovana voda, mesecima i
godinama, bez ikakve tete po zdravlje mornara.
ista, destilovana voda se mora kupovati u apoteci, jer je obina
destilovana voda za glaanje suvie optereena.

187

Ova procedura ima jednostavno kao posledicu da isti i inae teko

dostupnu intracelularnu elijsku tenost. Poto smo prvo isprali
ekstracelularnu elijsku tenost putem posta, dolazi sada do
poveane razmene tenosti iz unutranjosti elija u spoljnu sredinu i
to u velikom stilu. To ima za posledicu da ono to smo u obliku
tekue svee vode popili, ima sada mogunost da ukupnu koliinu
zagaene intracelularne tenosti bolje ispere i nadomesti.
Ova metoda potpuno obnavlja tenost u limpfnom sistemu. Niko, koji
uiva proseno zdravlje, nee imati nikakvih problema sa ovom
vrstom posta. Meutim, pazite da osigurate sebi dovoljno mira, u
vremenu kada nita ne jedete. Nita vam se ne moe dogoditi, jer
sam i sam nekoliko puta postio na takav nain. Dogodilo se samo da
su laki bolovi u predelu bubrega, koje sam esto imao, sasvim
iznenada nestali. I nemojte se uditi ako vam urin posle posta
izgleda kao tamno irsko guinness pivo. To je dobar znak, ali i znak
da treba da pijete vee koliine vode, to opet bre obnavlja na
organizam. ivotna snaga ne mora se vie usredsreivati na varenje.
Ona je time slobodna da obnavlja i podmlauje telo. Uskoro ete
primetiti kako vam manje i vee povrede bre i bolje zarauju, ali i
povrede na dui i duhu. Proces ienja od ljaka isti i psihu i
intelekt i moe da pomogne oveku da postane onakav kakav je uvek
eleo da postane.
Ishrana prilagoena potrebama oveka i post navode nas uvek na
jednostavnost. Uvek se iznova zadivljujemo kako se ovek moe
jednostavno i potpuno ishraniti, ako se hrani onako kao to je to
nekada bilo zamiljeno. Post je prilagoavanje ivota. To nije
jednostavno neko besmisleno odricanje, ve izostavljanje onoga to
optereuje i blokira.
Brzo ete ustanoviti da se vae disanje blagotvorno usporava. Jedan
velianstveni znak da je proces podmlaivanja u punom jeku!

USTANOVITE SVOJU VRSTU LJAKE

188

U ovom poglavlju e se govoriti o raznim vrstama ljake, koje sam

posmatrao. Razmovrsni tipovi ljake temelje se na ve spomenutim
nasleenim sklonostima.
Sledea podela je pre svega vana za mukarce od 20 do 60 godina
starosti, jer mukarci, kao to je ve bilo spomenuto, nemaju redovnu
mogunost da se trajno oslobaaju ljaka kao ene. To je ujedno i
razlog zato se ene ne mogu tako lako uklopiti u sledeu emu
tipova ljake, jer su znaci starenja kod ena sve do menopauze ipak
dosta prikriveni. Sledei navodi tipova ljake su za ene samo
priblini, jer kod njih i nisu tako lako uoljivi.
Te tipove ljake nazvane su ehorobusne, ehofiligrane, esonormalne
i eho-eso-meivite.
1. Eho-robusni (severnjaki) tip ljake
Ponimo s tipom ljake koji se pokazuje preko neto vreg
spoljanjeg oblika tela. Graa tela takvog oveka je neto snanija, s
ne tako snano izraenom, ali neto svetlijom maljavou. Kosa na
glavi je veoma gusta i tek vrlo kasno se proreuje. Skloniji je da osedi
nego da izgubi kosu. Vezivno tkivo je deblje i vre i ponekad deluje
kao isueno. Sklon je debelim prstima i uglavnom nije nene grae.
Ima dobro razvijenu muskulaturu, vene se jedva primeuju. Vrat
ponekad deluje kao da je skraen. Koa, pre svega na licu i prsima,
moe da bude sklona lakom crvenilu. Graa noktiju je vrsta. Apetit je
redovan, varenje neto usporeno. Raspoloenje mu je zamiljeno i
orijentisano na oseanja tela. Dobro pamenje, ponekad s malo
polaganijom, ali sigurnom moi shvatanja. Kod ena ovog tipa
najee se dogaa da su sklone masnijoj kosi i nemaju neku izrazito
nenu grau. Veinom imaju celulita i neto iru zadnjicu (time ne
mislim da su prekomerno teke) i naginju da budu gazde u kui.
2. Eho-filigranski (junjaki) tip ljake

189

Tipu 2 kosa opada neto ranije, ali i osedi. Izrazita je sklonost prema
tonzuri i gubljenju kose na uglovima ela. Deluje neno po svojoj
grai, s neto tamnijom maljavou, koja je i na telu mnogo izraenija
nego kod tipa 1. Konture tela su nenije i izraenije. Graa kostiju i
miia je srednje izraena. Ovaj tip je neniji, mraviji i dobro
proporcionisan. Nokti su meki. Reaguje osetljivo na otrove iz hrane,
na droge, alkohol i nezdravu atmosferu. Po svom biu ima otar i
dobar dar zapaanja, ali esto praen nestrpljivou.
ene tipa 2 su takoer nene grae i manjeg rasta sa sklonou
prema neeljenoj snanijoj maljavosti.
3. Eso-normalni (horizontalni) tip ljake
Ovaj tip ima punu, delimino vrlo gustu kosu i spolja gledano je
najmanje upadljiv. Spolja ga je zato neto tee odrediti. Graa
njegovih kostiju je srednja do laka, ponekad ak i nedovoljno
razvijena manja i tanja. Kosti, zglobovi i vene esto upadljivo izraeni.
Sklon je unutranjim problemima, kao to su kamenje u bubrezima i
ui, zapaljenju ivaca, problemima sa srcem i krvnim sudovima,
bolovima u leima i drugim slinim pojavama kao posledicama
naslaga ljake.
ene ovoga tipa imaju velikih problema s mesenim ciklusima,
nervnom osetljivou i zapaljenjem vena. Oi im ponekad lee
duboko u onim upljinama.
4. Eho-eso-meoviti tipovi ljake
Kao kod svih drugih genetskih sklonosti i ovde moe da doe do
sloenijih meovitih oblika, uslovljenih tipom nasleenih toksinih
tipova naslaga. To su tipovi koji predstavljaju meavinu izmeu tipa
1, 2 i 3, ali su takvi rei.
Zajedno sa starenjem i kod izuzetno velikog nivoa nagomilavanja
ljaka, prelaze svi tipovi i tako u jedan sve sliniji meoviti tip.
190

To znai, to je vremenom sve snanije taloenje ljake, to su i

zastupljeniji ostali tipovi taloenja. Na primer: sa podnadulou i
crvenom koom na glavi javlja se i opadanje kose i proirenje vena,
zajedno s kamenjem u bubrezima.

KOJEM TIPU PRIPADATE?

Odgovor na ovo pitanje e nam neto pomoi da preonaemo svoj
pojedinani profil taloenja ljake.
Najbolje je naravno kada se trajno ne moete pronai ni u jednom od
ovih predloenih tipova. Biti izvan tipova je najzdraviji tip i njemu
treba svi da teimo.
Recepti za podmlaivanje za svaki od ovih tipova
Mi se moemo najjednostavnijim i najloginijim koracima ponovo
podmladiti i vratiti sat vremena unatrag. Kao i na svakom drugom
podruju ivota i ovde je kontinuitet veoma vaan. Niko ne moe
postii uspeh ni u emu, ako ne sledi dosledno i strpljivo zadate
smernice i uputstva.
Ako smo zaista spremni da krenemo, zaista e nam biti lako da to i
uinimo. Moete sada s ovim sledeim kondenzovanim metodama da
usporite proces starenja ili da ga ak i preokrenete.
Pazite samo na ovo: to je neko nagomilao vie ljake, to je potrebna
vea panja prilikom njenog uklanjanja. Krize u toku procesa
izleenja mogu da budu veoma snane, ali nije potrebno da to budu.
Nauite se da oslukujete svoje telo. Ako niste sigurni, treba da se
obratite nekom kompetentnom lekaru ili medicinskom strunjaku.

191

PETNAEST KORAKA PREMA TRAJNOM MLADALAKOM

IZGLEDU
1. Zaponite svoju pojedinanu kuru podmlaivanja odreivanjem
svoga tipa taloenja ljake.
2. Ozbiljno razmislite o svom konanom cilju: koliko daleko elite
da idete i ta ete morati da menjate u svom uobiajenom
nainu ivota? Ve prema cilju koji ste sami izabrali, odaberite
sebi iz ovog plana ono to elite, jer je ovo pojedinaka radna
knjiga. To je va lini plan podmlaivanja, tano prema vaim
potrebama.
3. Oslobodite najpre paljivo korene mladosti. Oslobodite svoj
organizam naslaga ljake (Veoma vano kod tipa 1!), odaberite
i hranu onako kako je opisano.
4. Hranite se u skladu s potrebama ljudskog roda. Malo po malo
treba da se priviknete na prirodnu ishranu . Sve to ivi u
biljnom svetu je na bazini pomonik u podmlaivanju. Uspeh
se najbre postie rukom ceenim sokovima voa i povra.
5. Redovno se sluite dragocenim baznim kupkama. Moja
preporuka svakom tipu:
Tip jedan, dva puta, ali najvie tri puta sedmino.
Ti dva, maksimalno dva puta sedmino, sa snanim etkanjem
koe tela.
Tip tri, samo jedno sedmino, snano etkati kou na telu, ali
ne suvie dugo.
6. Uzmite pri tome koliko god vie moete preporuenih dodataka
ishrani, najbolje etvorostruko veu dozu od preporuene.
Uinite da vam dnevna doza prirodnih dodataka ishrani pree
u naviku.

192

7. Uivajte u blagodatima soka od stabljika jema do pola litre

dnevno. Molim vas da dozu veoma polako poveavate. Prah
soka od jema bio bi moda najprihvatljivija alternativa.
8. Nauite, da diete pravilno i da se opustite. Udiite energino
svoju mladost, tako da za bilo ta drugo ne preostane mesta!
9. Postite po mogunosti intenzivno i onoliko dugo koliko moete
izdrati. Planirajte svoje godinje vreme posta i redovnim
klistirima.
10. Najtoplije preporuujem da svake tree godine obavljate dvo ili
tromesenu kuru sa uzimanjem enzima, kao to je, na primer,
Regulat.
11. Postarajte se za to vie sveeg vazduha, razmiljajte o
nabavci nekog dobrog ionizatora.
12. Energetizirajte svoju vodu za pie po metodama kao to su
vrtloenje (kao uzvorska voda), to je vrlo vano za tip 3!

VANA UPUTSTVA:
Svi oni koji bi eleli da zdravi doekaju duboku starost, a koji nisu
spremni da promene svoj nain ivota, preporuujem da razmiljaju o
nabavci ionizatora vode, o Schuissler soli i o ovde preporuenim
dodacima ishrani i redovnim baznim kupkama. Tako bi ovek mogao i
dalje da ivi kako je navikao, ali i da u nekoj meri poniti ili bar umanji
posledice civlizacije.
Uporeenja potrebe tipova:
Tip 1 voli bazne kupke i hranu bez soli. Njemu je najlake da se
oslobodi ljaka.
Tip 2 treba ese da etka kou, a posebno kou glave. Njegova
preporuena namirnica je proso. Njemu je neto tee da se oslobodi
ljake i potrebne su mu jake bazne kupke.
193

Tip 3 treba da se u obilnoj meri slui sokovima da bi se iznutra

oslobodio naslaga ljake, tako da se naslage vie ne stvaraju.
Preporuuje se pijenje kombuhe. Za njega je najvanije da se
oslobodi ljaka.
ta treba uiniti:

ogranienje tete
prihvatanje novog, jasnog razmiljanja
poveanje snage
saniranje stanja
ienje creva
ienje krvi
ienje limfe
ienje elija
remineralizacija
revitalizacija znai podmlaivanje

Ako bismo sada tom metodom uspeli da dosegnemo i do ljaka koje

su stare 20 godina i da ih uklonimo, tada smo potencijalno stvarno
postali 2o godina mlai. im telo stare elije potpuno zameni novima,
to se dogaa u razdoblju od 11 meseci do dve godine, postajete
potpuno novi ovek s jednim potpuno novim telom. Naravno, ako
ostanete pri svom novom nainu ivota. A ta bi vas moglo spreiti da
to i uinite?
TOK PROCESA PODMLAIVANJJA
1. Odluka, motivacija, oduevljenje i jasno razmiljanje
2. Postavljanje ciljeva na podruju zdravlja
3. Promena ivota
4. Telesne krize uklanjanja otrova
194

5. Lako slabljenje tela zbog pokrenutih ljaka

6. Stalno poveanje oseanja blagostanja
7. Oslobaanje pd stresa, pojednostavljenje ivota na ono to je
bitno
8. Na cilj: vidljiva i unutranja mladolikost

Da bi postiglo mladolikost telu je potrebno, uzimajui u obzir starost i

koliinu ljake od nekoliko sedmica, preko meseci, pa svce do
nekoliko godina. Toliko mora da traje dok sve razne elije u telu ne
budu zamenjene novim, mladim elijama.
Krvne elije se najbre obnavljaju, a nervne elije najsporije. Ove
nove mlade elije su potencijalno isto tako mlade kao i elije mladih
osoba. Ako istrajete na tom putu, moi ete da svoju mladolikost
dugo zadrite.
Opti i vidljivi tok podmlaivanja se jasno vidi po:

lepoj, ruiastoj koi

veoj elastinosti
veoj istrajnosti i izdrljivosti
mirnijem i radosnijem raspoloenju i veoj bliskosti Bogu
veoj ivotnoj radosti
boljem zraenju
boljem stanju zglobova i razvijenijoj muskulaturi
vrem samopouzdanju
boljoj preplanulosti tela
vrjoj kosi, noktima i koi
snanijem telu
odravanju libida
dobrim i otrim ulima, boljem sluhu, otrijem vidu
195

snanijoj prokrvljenosti
veoj duhovnoj i duevnoj pokretljivosti
novi uvid u stvari
intenzivnije proivljavanje
bore, velike pore i ilice nestaju

Neki od onih koji su itali ovaj materijal stvarno e uspeti da zaustane

proces starenja i uivati u jednom dugom, srenom, zdravom i
mladalakom ivotu. Drugi e dozvoliti da se sve odvija po starom, da
njihovo telo polako propada.
Niko ne moe doneti odluku umesto vas, samo je na vama ta ete
uiniti s informacijama koje ste dobili.
Ovo je jedna vrsta radnog predloga kako da korak po korak ponovo
steknete svoju mladalaku okretnost i ivahnost. Naravno, ovo nije
nain da se stene neki veni ivot, jer se veni ivot moe, prema
Bibliji, dobiti samo u vreme Hristovog drugog dolaska, ukoliko smo
mu na vreme predali svoje srce i upravu nad svojim ivotom. itanje
Biblije i molitva, predanje Bogu i poverenje u Njega mogu nam pruiti
apsolutnu sreu.
Svakako da treba preporuiti i knjige Velika borba i enja
vekova, amerikog svetski poznatog autora Elen G. Vajt, jer nam uz
Bibliju pomau da steknemo unutranju ravnoteu i nadu u bolju
budunost.
to zdravije, fiziki, mentalno i duhovno, budemo iveli to emo pre
dobiti i mogunost da pravu zrelost u znanju, mudrosti i istoti
dostignemo ve u ovom ivotu u uskoj povezanosti s Bogom.
Osim toga, dragocenu pomo mogu da nam prue i predavanja prof.
Dr. Waltera Veitha, univerzitetskog profesora biologije, zoologije,
geologije i psihologije, poznatog spesijaliste za pitanja evolucije, koji
je naunim istraivanjima doao do saznanja da je stvaranje jedina
nauno opravdana i realna mogunost nastajan ja naega sveta i
ivota na njemu. On je niz predavanja objavio na sajtu pod naslovom

196

Amazing Discoveries koja tano pokazuje da Biblija u svemu ima

pravo.
Na temelju ovih predavanja lako se moe shvatiti da je teorija o
evoluciji samo jo jedna nova religija, u koju ne veruju ni njeni
svetenici, ali je brane pred narodom da bi sauvali svoja visoka i
dobro plaena mesta.
Dok se sve naune teorije empirijski iz raznih aksioma
eksperimentalno razvijaju, kod teorije o evoluciji se dogaa upravo
suprotno. Ljudi tvrde skoro fanatiki da je evolucija jedina prava
istina, pa tek onda oajniki trae dokaze kojima bi je potvrdili. Nije
zato nikakvo udo da se dogaa, poto te sile u svojoj vlasti imaju
sve univerzitete u svetu, da profesori koji ustaju protiv teorije o
evoluciji posle usmene opomene gube svoje mesto i bivaju otputeni.
To se dogaa i novinarima koji se ne dre unapred propisanog
sistema, iako slubeno cenzura ne postoji.
Poto se u okviru naune analize ne mogu pronai dokazi, sva
tumaenja se daju u smeru dokazivanja teorije o evoluciji, dok se
istovremeno uklanjaju ili zatakavaju sve injenice koje joj ne idu u
prilog. Kada se neko kao fiziar pozabavi radiokarbon metodom
odreivanja starosti, shvata koliko je besmisleno netana i
nedokazana ta metoda. Po toj metodi su upravo nastale vulkanske
stene milionima godina stare. Posle dublje naune analize moe se
doi do zakljuka da je teorija o evoluciji samo nedokazana teorija i
da e to i ostati.
U Bibliji u samom poetku se nalaze pravila zdravog naina ivota.
Tu su zapisani i podaci da su prvi ljudi, naravno s mnogo boljim
genima od ljudi sadanjeg vremena, sa iskljuivo biljnom hranom
iveli proseno i nekoliko stotina godina. Kada su ljudiu u svoju
ishranu uneli i meso, njihov ivot se dramatino skratio, iako tu treba
ubrojati i druge vane faktore, kao to su kosmiko zraenje i
mutacije gena.
Poto se ovi podaci ljudima dananjeg vremena ine neverovatni,
proglaeni su za legendu, iako se na sve strane nalaze dokazi koji ih
potvruju.

197

Naravno, ovek uvek ima mogunost i priliku da sam razmotri sve

dokaze, bar onoliko koliko ih ima na raspolaganju i da sam donese
svoje zakljuke.
Postoje dva meusobno suprotna tumaenja nastanka ovoga sveta i
ivota na njemu. Jedan je biblijski izvetaj o stvaranju, a drugi je
teorija o evoluciji. Naravno, to nisu samo meusobno suprotstavljena
tumaenja, ve i dva meusobno suprotstavljena tabora, naina
ivota, oekivanja od ivota, to su dva prilaza ivotu i meuljudskim
odnosima.
Naravno, poto je teorija o evoluciji nala svoje uporite u najviim
akademskim krugovima i poto se na sve strane slavi kao dokazana
nauna teorija, moraju je podupirati svi akademici i zastupati je kao
istinu, jer im od toga zavisi i celokupna akademska karijera.
Sa druge strane, zastupnici stvaranja, kreacionisti, proglaavaju se
za zaostale ljude, koji veruju u legende i mitove, koji ne znaju da
misle na nauno prihvatljiv nain. Deca se primoravaju da od malih
nogu ue teoriju o evoluciji kao da se radi o nauno dokazanoj istini,
tako da su indoktrinisana tom idejom i uopte i ne razmatraju
mogunost da im se podmee teorija umesto stvarne nauke.
Religija i religioznost su karakteristike oveka od samog njegovog
poetka. Jedan veliki antropolog, pronalaza takozvanog ovekovog
pretka, sinantropa, uvereni evolucionista, izrekao je jednom prilikom
znaajnu misao kada su ga upitali u emu je sutinska razlika izmeu
oveka i ivotinje: Nema tako nisko razvijenog ljudskog drutva da u
njemu ne postoji neki trag religije, i nema tako visoko razvijenog
ivotinjskog drutva da se u njemu moe nai neki trag religije.
Religija, dakle, obeleava oveka kao bie i sutinski ga razlikuje od
svake, pa i najrazvijenije ivotinje. Ve je to i Plutarh ustanovio:
ovek moe nai naselja bez zatitnih zidina, bez pismenosti, bez
vladara, bez dvoraca, bez blaga i novca, bez pozorita i kola, ali
jedan grad bez svetilita i bez boanstva nije jo niko video i nee ga
niko ni videti!
Jedan od najistaknutijih predstavnika svoga doba, filozof i knjievnik
Volter, je izjavio: Kada ne bi bilo Boga, ovek bi ga morao stvoriti! Ali
On postoji! Cela nas priroda upuuje Njemu!
198

Blaise Pascal, francuski mislilac i pisac, ovako se izrazio kada su ga

upitali da kae svoje miljenje o ateizmu: ta sve neverovatno
nevernici moraju da veruju da bi ostali nevernici!
Ve spomenuta video serija predavanja profesora Waltera Veitha
nudi nam da se sami uverimo koja je od ove dve velike dananje
religije, naime teizma i ateizma, u pravu. Posle tih dokaza emo
razumeti kako u stvari funkcioniu politika, privreda i religija i kako
veto putem medija centri moi nama manupuliu da verujemo sve
to nam se servira s njihove strane i da ak budeno duboko uvereni
da smo sve pravilno shvatili. Najvea la se najlake prihvata kada se
povee s deliima istine.
S druge strane, istina je da se u naem svetu umesto evolucije koja
nas vodi napred, zapaa neprestana degeneracija, to se i arheoloki
moe dokazati. Naime, vetina starih i prastarih kultura je
neobjanjiva dananjem oveku. Zatim, pronaeni su ljudski skeleti
visoki skoro etiri metra! Problem je u tome to se takva otkria
smesta zatakavaju i ne objavljuju, jer centri moi raspolau
medijima. Kada bi se prikazalo sve to je otkriveno, teorija o evoluciji
bi se raspala kao kula od karata.
I jo neto, da se ovek zaista razvio evolucijom ne bi imao ni savesti
ni dobrote, jer bi se to suprotstavilo naelu prirodnog odabiranja i
preivljavanja najsposobnijih i najsnanijih!
Sve nas to osvedoava da teorija o evoluciji dolazi iz jednog drugog
izvora, koji e, na alost, uivati prevlast na naoj planeti sve do
drugog Hristovog dolaska.
U stvari, ova sila e uz pomo novog svetskog poretka i nove, lane,
svetske religije postati najvea sila u ljudskoj istoriji.
U ovoj novoj svetskoj religiji sjedinie se sve lane zamisli svih religija
i potovaoci prave biblijske religije i biblijske nauke o stvaranju sveta
bie proglaeni za netolerantne fanatike i bie progonjeni kao jeretici,
to nam za sada u okvirima dananjeg demokratskog drutva izgleda
neverovatno. Meutim, i Hitler je u dvadesetom stoleu izgledao kao

199

anahronizam, kao neto nezamislivo i nespojivo sa stanjem svesti

modernog oveka, pa se ipak pojavio i odigrao svoju alosnu ulogu.
Sve to je u Bibliji i u Knjizi proroka Danila proreeno pre mnogo
hijada godina. Radi se o tome da svaki ovek u istoriji oveanstva
dobija vreme za odluivanje, za donoenje odluke od koje e zavisiti
njegov veni ivot. Prilikom drugog Hristovog dolaska na kraju sveta
o ovom obliku, morae svaki ovek da ve ima gotovu odluku da li e
izabrati Hrista i ivot u skladu s dobrom saveu ili lanu svetsku
religiju i time drugu stranu.
Ova odluka znai ili veni ivot u savrenom uskrslom i besmrtnom
telu i u savrenoj radosti s naim Stvoriteljem ili venu smrt.
Upravo zato e na Stvoritelj pre svoga dolaska dozvoliti maksimalno
razvijanje obe strane, tako da svaki ovek moe na vreme doneti
svoju odluku, Biblija ili evolucija, istina ili zabluda, prava ili lana
religija!
Upravo u tom smislu bih preporuio niz predavanja profesora Waltera
Veitha pod naslovom Creation versus Evolution u kojima se
profesor Veith vrlo temeljito i uspeno bavi tematikom porekla ivota.
Iako nije teolog, ve svetski priznati naunik, on biblijske aspekte
sadanjeg vremena posletka veoma konkretno povezuje s dokazima
o postojanju tih opasnih krugova moi.
Ovi krugovi se staraju da svi naunici, od biologa do arheologa, koji
stvaranje nauno potvruju budu izloeni podsmehu. Iako danas i
mnogi crkveni krugovi podravaju evoluciju da ne bi izgledali
zastareli, ona je ipak izmiljena samo zato da ljudi odbace Boga i da
se odvrate od Njega. Zato elim da naglasim da nam nijedna Crkva,
mala ili velika, ne moe osigurati veni ivot, ve nam to moe doneti
samo zajednitvo s Bogom, koji je za nas umro na krstu, tako da
uprkos svojim gresima i nedostacima, ukoliko donesemo pravilnu
odluku i ukoliko se trudimo da po njoj ivimo, dobijemo veni ivot
kao dar od Boga. Veni ivot nam tako stoji na raspolaganju iako je
plata za svaki greh smrt.
Dananje velike i male hrianske Crkve uzimaju Bibliju samo
simboliki u obzir, i dre se u stvari samo starih nebiblijskih,
200

paganskih tradicija, kojima su dale hrianska imena. Biblija tako

posvetovljene hrianske zajednice naziva Vavilonom i poziva sve
istinske hriane da izau iz njih.
I iza druge krajnosti u obliku harizmatikog izpoljavanja religioznosti
stoji druga strana u velikoj borbi izmeu dobra i zla. Takozvani
udesni darovi vere kao to su znanje navodnih aneoskih i
nepoznatih jezika, sposobnost leenja verom i padanja u zanos nisu
nita drugo nego darovi druge strane, strane mraka, koja na taj nain
zavodi ljude s pravog puta.
Na kraju ovog materijala elim vam od srca da vam Bog da dovoljno
prave snage da donesete i pravi zakljuak o poetku ivota na zemlji i
o njegovom nastavku sada. Naime, da donesete pravu odluku o tome
kako ete iveti i ta ete initi da biste stali na stranu ivota, na
stranu istine i pravde!

201

202

203

204

205

206

207

208

209

210

211

212

213

214

215

216

217

218

219

220

221

222