Tesarski Radovi

Obrada drveta
Tesarski spojevi i veze drveta
Aleksandar Milutinovi: Tesarski radovi
Tesarski spojevi su sastavci grae izraeni u cilju da se graa meusobno povee i vrsto dri, odnosno da se
onemogui pomeranje pojedinih drvenih delova(elemenata). Veze su esto potrebne stoga to nam je nemogue doi
do takvih duina i debljina grae prema statikom proraunu ili projektu. Pomou veza postiemno na najbolji nain
da poveemo grau a da ne oslabimo sigurnost objekta koji je u pitanju. Tesarski spojevi i veze imaju uobiajene
dimenzije u zavisnosti od preseka obraivane grae, stoga je potrebno da svaki tesar, bar za glavne veze, poznaje
njihove uobiajene dimenzije. Pre krojenja na drvetu se obelei oblik koji pri obradi treba izrezati.
Kao opte pravilo vai da se svaki spoj mora izvesti tako da se prenoenje sila (optereenja) preko njega vri kako je
to proraunom i projektom predvieno, a da se pri tom utroi to manje materijala. Sredstva za uvrivanje veza
kod drvenih konstrukcija mogu biti drvena i gvozdena.

Veze etvrtastog drveta greda - gredica

Poduni spojevi
Spojevi pod pravim
uglom
Spojevi pod kosim
uglom
Kombinovani spojevi u
svim pravcima

Sueljasti spojevi leeih greda

Oni se obino primenjuju kod temeljnih greda i tavanskih greda i esto su u
upotrebi u tesarstvu. Rad bolje uzajamne veze ovi spojevi dodatno se ojaavaju
odozgo ili sa obe strane klanfama ili drugim elementima.
Preklop dole dodatno se uvruje klinovima, najee odgovarajuim ekserima .

Nastavak na preklopu kod podronjae radi se samo tako da on

lei na stubu a ne izmeu stubova

Pravi kukast preklop sa klinovima

Kod nas se retko upotrebljava spoj sa klinovima. Miljenja su razliita o njihovoj podesnosti: jedni tvrde
da je to slab spoj zbog klinova, dok drugi tvrde da je to ba njihova dobra strana jer kada se graa osui
spoj se olabavi, a klinovi ga opet uvrste Slika a)

Pravi kukast preklop sa ispustima i klinovima

Slika b). Vrlo dobar spoj ali se u tesarstvu retko upotrebljava jer ima drvene klinove koji se izbegavaju.
Vai ista napomena kao i za prethodni.

Sueljene veze lastinog repa

Sastav na lastin rep radi se kod temeljnih greda podvenanica ili venanica. Lastin rep treba uvek raditi
uspravno na godove a ne paralelno!

Lastin rep se radi uspravno na godove obavezno!

Spojevi greda pod pravim uglom

Na slici br.6. pod 1 prikazan je spoj podvenanice (praga) i vezne grede na urez(zasecanje). Ovaj spoj se
esto upotrebljava. Spoj podvenanice sa veznom gredom pod 2 i 3 bolji je od prethodnog jer bolje
odupire pomeranju levo i desno.

Razni tpovi pravouglih spojeva

Spojevi lastin rep pod pravim uglom

Na slici 7. dva spoja praga sa veznom gredom na lastin rep. Ovo je najbolja veza za ovu vrstu radova.
Na slici 8. veza podvenanice sa veznom gredom na krajevima. Ovo je zaista jedini uspean nain da se
tesarskim vezom spoji podvenanica sa veznom gredom i sprei eventualno spadanje vezne grede sa
podvenanice. Istina deo drveta koji ostaje da daje otpor pri sklizanju je mali, ali dovoljan za ovu svrhu,
ukoliko ne bi dejstvovale neke druge nepredviene sile. U tom sluaju ako bi dolo do bonog pritiska, taj
mali deo drveta bio bi napregnut na smicanje.

Preklop na uglu sa kosim zasekom - Spoj na viljuku

Slika 9. predstavlja nain vezivanja temeljnih greda i venanica na uglovima. Ovde je spoj izveden na taj
nain da u sluaju kakvog pritiska iznutra protivstane pomeranju greda. To je vrlo dobar vez, no nai
tesari
ga
vrlo
retko
upotrebljavaju.
Na slici 10 takoe je prikazan nain spajanja temeljnih greda i venanica na uglovima. Ovo se radi iz istih
razloga
kao
i
prethodni
spoj
samo
to
je
ovaj
spoj
jo
bolji.
Slika 11. spoj na viljuku, ova veza se upotrebljava kod temeljnih greda. Spojevi manjih dimenzija rade
se i kod rogova.

Prav ugaoni dijagonalni spoj sa epom

Preklop po dijagonali. Izraeni spoj se privruje sa dva eksera. Slika a)

Spojevi kod izmena - preklop na lastin rep

Slika b). Ovo je obian sastav na lastin rep. Naleue ivice zaobljene su radi boljeg upasivanja

Spajanje raspinjae sa stupcem

Na slici dole pod a) vezivanje raspinjae pravim epom, pod b) isto vezivanje sa epom i dodatnim
naslonom,
drugi
nain
je
bolji.
Slika pod c), spojevi pod kosim uglom. Spajanje uspravnih i vodoravnih gredica kosim gredama.

Usek podupiraa
Na slici a) prikazan je usek podupiraa. Ovaj usek predstavljen je na jedan nain izrade dok njih ima vie
vrsta
to
e
se
videti
kod
drvenih
mostova.
Slika pod b), prikazan je jedan nain zaseka gde je spojen stub sa horizontalnom gredom.

Drveni zidovi Brvnare Drvene kue

Zgrada iji je ceo kostur od drveta zove se bondruara. Kod ovakvih zgrada samo je temelj od kamena ili
betona, a izdignut je bar za 0,50 met. iznad zemlje. Prostor izmeu grede i stubova zove se kanat. Kanat
se
ispunjava
opekom,
erpiom
ili
prepleteom
vrbovih
grana.

Pored zgrada sa bondrukom imamo vrstu zgrada koja se radi sva od grae, sa zidovima od
trupaca(brvana). Takvi se zidovi rade od stabala koji se oteu samo na naleuim povrinama, vezuju se
na
unakrsnim
takama
Slika
12.
Brvnara
od
rezanih
greda
Zidovi od rezanih greda Spajanje ovih zidova vri se zarezom sl.13, na uglovima pri ukrtavanju.
Otvori za vrata i prozore rade se kao na istoj slici pod (e). Vertikalni stupci ugrauju se u horizontalnu
gredu sa epom sa strane. Nasuprot donjoj horizontalnoj gredi stavlja se gornja horizontalna greda koja
slui kao nadprozornik i navratnik a uglavljuje se stupcima kao i donja.

Najbolji nain izrade zidova od rezanih greda prikazan je na slici 14. Pored toga to se vezivanje postie
obostranim zarezom, svako drvo jo ima poduno pero i ljeb, tako da se pri eventualnom sasuenju drveta
ipak spreava ulaz hladnog vazduha, dok to nije sluaj kod prethodnog naina izrade.

Krovne konstrukcije
Na slici 15. prikazani su razni naini spajanja rogova sa raspinjaama odnosno kljetima sa epovima ili
sa
ivinim
zasekom
na
lastin
rep.
Pri spajanju rogova pri vrhu Slika 16. od znaaja je da li ima slemenjae u dotinom krovu ili je nema.
Izmeu dva naspramna roga pri sueljavanju na vrhu ostavlja se prazan prostor od 1 cm.

Ako nema slemenjae rogovi se spajaju na viljuku Slika 17. ili preklop slika 18.

Krov na jednu vodu

Na stubove se oslanjaju dve pajante koje ukruuju slemenjau. Rogovi se postavljaju od slemenjae
direktno na venanicu bez ikakvih srednjih podupiraa. U oba sluaja vezna greda je ujedno i tavanska
greda. Ali tavanske grede se mogu staviti i ispod veznih greda, da nemaju nikakve veze sa krovnom
konstrukcijom. Obzirom na mali raspon prvi sluaj je rentabilniji ali se on zbog opasnoti ot poara ne
preporuuje i samo izuzetno dozvoljava. Jednovodni krov za raspone 5 - 6 metara. Slika 19.

Dvojna vealjka - Krov na dve vode

Sistem dvojne vealjke primenjuje se za raspone do 12 met. One mogu biti sa nazidkom ili bez nazidka.
Konstrukcija je ista kao i kod proste vealjke samo to su ovde ubaene raspinjae ili kleta koja
omoguuju da se spoljane sile jo bolje prenose do nosivih zidova.

Krovna konstrukcija sa tri stupca u vealjci

Sistem trojne vealjke primenjuje se za raspone do 14 met. Raspinjaa se nalazi na 2/3 visine stubaca i
ukruena je pajantama. Preko oba ova stuba postavljena su kleta, a na sredini kleta oslanja se trei stub.
Preko ovog gornjeg stuba postavljena je slemenjaa na kojoj lee rogovi. Ispod grede-zatege vezana je za
stupce (gvoem) okagaa (a), koja slui da se za nju prikuje plafon to se ree radi kod ovakvih raspona.
Kosnici su ojaani u donjem delu a isto tako i vezna greda na krajevima. Slika 20. Na slici pod d) detalj
donjeg vora. Ovakva konstrukcija nije ekonomina sa gledita utroka materijala i radne snage pa se
esto zamenjuje reetkastim konstrukcijama.

Kod veih razmaka punih vezova tr

postaviti strop, uputno je pojaati le
potpora, kao i same kose potpore, dod
veznom gredom, odnosno s kosom
svornjacima. Slika 249.

Mansardni krovovi
Ovi krovovi su dobili ime po pariskom arhitekti Mansardu koji je prvi koristio potkrovlje na ovaj nain.
Mansardni krovovi se rade kada se eli da se iskoristi tavanski prostor za stanovanje. To znai da se
mansardni krovovi samo rade kod stambenih zgrada. Mansardnih krovova ima na jednu, dve, tri ili etiri
vode, mogu biti sa ili bez nazidka. Na slici dole je mansardni krov na dve vode. Ovde su glavna ukruenja
uzdune pajante.

detalj donje veze

1.
mala
2.
3.
4.
donji
5. podronjaa

kleta
stub
kosnik
rog

Kod mansardnih krovova na dve vode, gde raspn moe biti i do 10 met. mora svakako imeu spoljlnih
obimnih zidova biti bar jo jedan nosivi (deblji) zid, jer bi u protivno morali primeniti krovnu vealjku a
onda ne bi mogli smestiti sanbene prostorije u potkrovlje.

Letvisanje krova
Postavljanje letava za dvostruko pokrivanje obinim (biber) crepom
Najmanji nagib krova je 33o to priblino za pojedine vrste krova odgovara odnosu - visina: rasponu =
1:1,50 ili zaokrueno 65%. Letve treba da su preseka 33/48 mm ili 28/48 mm; prikivanju se p 6 na 1
metar duni kose povrine krova, tj. meusobni razmak od ose do ose letve iznosi priblino 16,5 cm. Na
slici
dole
pod
1.
Na slici dole pod 2. je postavljanje letava za utoreni, falcovani crep. I ovde je nagib krova kao prethodno
tj. najmanje 33o. Letve treba da su preseka 33/48 mm, prikivaju se po 3 na jedan duni metar kose
povrine krova, tj. meusobni razmak od ose do ose letve iznosi 33 1/3 cm.
Postavljanje letava za pokrivanje tlaenim (presovanim) crepom. Slika dole pod 3. Kod ovog pokrivanja
najmanji nagib krova je 22o , to priblino za pojedine povrine krova odgovara odnosu - visina: rasponu
= 1:2,50 ili 40%. Letve treba da su 33/48 mm i prikivaju se kao i za utoreni crep, tj. na odstojanju 33 1/3
cm.

Pokrivanje krova