GODINA

1996.

BROJ 4

EPARHIJA DABROBOSANSKA
BILTEN MANASTIRA USPEWA PRESVETE BOGORODICE U DOBRUNU

r
w a P e s vet

ana

pe

o g o r o d ic
eB

s tir U
s

SRE]A

Dobrun

______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________

SLU@BENI DEO

KANONSKE POSJETE I SLU@EWA

WEGOVOG VISOKOPREOSVE[TENSTVA MITROPOLITA
DABROBOSANSKOG GOSPODINA N I K O L A J A

Septembar:

1. Srbiwe, Bogoslovija Sv. Tri Jerarha, Sveta Liturgija i priziv Svetog

Duha pred po~etak {kolske godine
8. Ravna Romanija, Sv. Liturgija i osve}ewe krsta i zemqi{ta za novi hram Sv.
Velikomu~enika Georgija
15. Bijelo Brdo, Sv. Liturgija
21. Vi{egrad, Sv. Liturgija i se~ewe slavskog kola~a povodom slave hrama Ro|ewa Presvete bogorodice i op{tine
- Sve~ana litija i slavski obred u
Op{tini
- Slavski obred u preduze}u
Terpentin
- U 18 sati ve~erwe i moleban Presvetoj Bogorodici pred ~udotvornom ikonom ~ajni~kom Krasnicom
22. Borike, Sv. Liturgija u hramu Sv. Apostola Petra i Pavla,
- Odlikovao o. Radoja Tubu dostojanstvom protonamesnika a Crkveni
odbor Arhijerejskom gramatom za trud
oko ure|ewa hrama
25. Visoko, sa Mitropolitom kalavrijskim i eginskim gospodinom Amvrosijem posjetio gr~ke vojnike
26. Srbiwe, bdenije u kapeli Duhovne akademije sa Mitropolitom gospodinom
Amvrosijem
27. Srbiwe, u hramu Sv. Nikole Sv. Liturgija sa Mitropolitom g. Amvrosijem

19. Bawaluka, sve~ani ~in zakletve predsednika, podpredsednika i poslanika

Republike Srpske
24. Sarajevo, primio bugarskog ambasadora g. Marka Markova,
- Primio predstavnika Ujediwenih nacija g. Viktora ^ernomenka
- U 13 sati posjeta ameri~koj ambasadi
- Razgovarao sa nema~kim ambasadorom u
Sarajevu g. F. Johanesom
- Razgovarao sa zamenikom visokog
predstavnika UN g. Mihaelom [tajnerom o potrebama SPC i naroda
27. Rogatica, u hramu Svete Trojice slu`io Sv. Liturgiju
29. Sremski Karlovci, posjeta bogosloviji Sv. Arsenija Sremca i episkopu
sremskom g. Vasiliju
30. Beograd, posjeta Bogoslovskom fakultetu i bogosloviji Sv. Save
- Posjeta Zavodu za za{titu spomenika
kulture R. Srbije

Novembar

2. Vi{egrad, u~estvovao na kulturnoj manifestaciji Vi{egradska staza i

3.
14.
16.
17.
21.

tom prilikom odr`ao zapa`eno predavawe o vladici `i~kom i ohridskom

Nikolaju Velimirovi}u
Manastir @i~a, slu`io Sv. Liturgiju
i posjetio Episkopa `i~kog gospodina
Stefana
Kasindo, u bolni~koj kapeli slu`io
Sv. Liturgiju i prerezao slavski kola~
Srpsko Gora`de, Sv. Liturgija u crkvi
Sv. Georgija
Ravna Romanija, osvetio temeqe hrama
Sv. Georgija i slu`io Sv. Liturgiju
Sarajevo, u Staroj Crkvi na hramovnu
slavu slu`io Sv. Liturgiju, izvr{io
slavski obred i ~estitao slavu
Odlikovao Arhijerejskom Gramatom
priznawa:
- gospo|u Branku Bo{wak, dirigenta
hora pri Staroj Crkvi
- hor Stare Crkve Sloga
- La Benevolencija, jevrejsko humanitarno dru{tvo
- italijansko humanitarno dru{tvo
Sprofondo; gramatu primio don
Renco

Oktobar:

6. Manastir Nova Gra~anica, Amerika,

Sv. Liturgija
13. Prizren, povodom 125 godina bogoslovije Sv. ]irilo i Metodije slu`io
Sv. Liturgiju i u~estvovao u proslavi
14. Cetiwe, posjeta bogosloviji Sv. Petar Cetiwski i Mitropolitu Crnogorskoprimorskom gospodinu Amfilohiju

Evan|eqe po Sv. Jovanu po~iwe sa misterijom Sina Kojega naziva Logosom. Prevesti to ime sa Re~ ili Glagol, to zna~i
osiroma{iti smisao toga izraza na gr~kom koji je, u stvari, beskrajno bogatiji. D A B A R jevrejska re~ je po smislu
bliska pojmu Mudrosti, `ivoga Prisustva Bo`jeg i koje izbija u Prologu ~etvrtoga Evan|eqa kao Svetlost i @ivot.
GLASNIK SPC (br. 11, novembar 1970.)

______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________

SRE]A
re}a je bezuslovna `ivotna i moralna potreba svaS
koga ~oveka bez obzira na wegovo

moralno stawe, dru{tveni i socijalni

polo`aj, na wegovu `ivotnu sudbinu.
Bla`eniAvgustinpri~a,da je jednomneki glumacjavnou pozori{tuobe}aoda }e
na slede}oj predstavi re}i svakom slu{aocu ~emu te`i. Kada je odre|enoga dana bilo okupqenih mnogo radoznalih
qudi, on im je rekao:svi bi te`iteda jevtinokupite,a skupoda prodajete.Bla`eni Avgustin ne odobrava ovaj odgovor,
kao ni izjavu Eneja, da svi qudi `ele da
budu hvaqeni. Ali - nastavqa bla`eni
Avgustin - ako bi dvojica rekli: vi svi
`elite da postanete sre}ni, to bi svi
trebalo da se saglase s wima po{to zavire u svoju du{u". Istu tezu zastupa bla`eni Avgustin u svojim Ispovestima",
pi{u}i da svi `ele da budu bla`eni".
Bitisre}an- ka`ebla`eniAvgustinna
drugom mestu - toliko je blago, da wemu
te`e kako dobri tako i zli".
Zemaqska sre}a poseduje vrednost i
onazaslu`ujedabude`eqena,tra`ena,cewenai~uvana.Alivrednostzemaqskesre}e je relativna, usled ~ega ona ne poseduje
kvalitete da bude vi{e blago i vrhovni
ciq ~ovekovog `ivota. Usled svoje bogopodobnosti, zbog svoje duhovno-moralne
prirode i zbog svoga prizvawa ka bogoupodobqavawu i ve~nom `ivotu ~ovek treba
da na prvo mesto postavi slu`bu Bogu i dobru, i samo kao rezultat toga on dobija zemaqsku sre}u i ve~no bla`enstvo.
Pobo`nostisvetostsujedinstvenazaloga
zaistinskusre}ukakoutoku`ivotanazemqi, tako i u toku ve~noga `ivota iza groba, jer je pobo`nost korisna za sve - ona
ima obe}awe `ivota sada{wega i onoga
koji ide ( Tim. 4, 8).
Kako filosofija,tako i hri{}anska
etika ukazuje da je istinska sre}a posledica pobo`nosti ili sama pobo`nost,
shva}enau {iremsmislu kao posedovawe
svakoga dobra.
Ve~no `ivotno iskustvo i razmi{qawe o eti~kim problemima doveli su
neke narode do op{tepriznatih istina
da dobar ~ovek `ivi dobro, a zao zlo.
U stvari, zemaqska sre}a nije ni{ta
drugodo izvesnitrenutciradostii u`ivawa,miraizadovoqstva.Tihtrenutaka,
me|utim, veoma je malo. Osim toga oni su
prolaznii promenqivi.Oni brzo nesta-

ju pod pritiskom promenqivosti sudbine, stradawa i `alosti, muka i tereta,

bolesti i smrti. Onaj, koji je pre`iveo
vi{e trenutaka zemaqske sre}e i ose}ao
se najsre}nijim, brzo je osetio te{ke
trenutke pa}eni~kog stradawa i iz
li~nog iskustva ubedio se koliko je sujetna i prolazna zemaqska sre}a.

Hri{}anska vera, zadovoqavaju}i

potpuno ~e`wu qudskog srca prema sre}i, ~uva od isku{ewa,sablazni i opasnosti. Ona isti~e da zemaqska sre}a ima
relativnumoralnuvrednostitosamokada se izgra|uje na pobo`nom `ivotu,
usled ~ega ona nije vi{e blago i ima privremeni karakter. Zbog toga ~ovek ne
treba po svaku cenu i svim sredstvima da
te`i zemaqskoj sre}i - u tom slu~aju on
bi postigao nekakav surogat sre}e, koja
ima samo spoqa{wi sjaj istinske sre}e,
ali ubrzo gubi wega i pokazuje svoju bezli~nusu{tinu.Alimo`daje ista ve} pokvarila ~ovekovu du{u i gurnula je u
ve~nu pogibao. Prema hri{}anskoj veri
apsolutnu i ve~nu vrednost nema zemaqska sre}a, ve} ve~no bla`enstvo, koje sadr`i u sebi zemaqsku sre}u izgra|ivanu
na moralnimosnovama, ali je istovremeno dalekoprevazilazi,jer ona kao `ivot
u Bogu i prema Bo`joj pravdi sadr`i us
ebi svaku puno}u `ivota i savr{enstva.
Ona je rpevashodno blago, koje je nezavisno od bilo kakvog nesavr{enstva i
uslovnosti vremenom i prostorom ograni~ene stvarnosti postojawa gre{nog
~oveka na zemqi.
Hri{}anska vera pokazuje put ka
istinskoj sre}i, ka ve~nom bla`enstvu u
pobo`nom i svetom `ivotu, preko kojih

~ovek u~estvuje u Bo`anstvenom`ivotu,

u wegovoj puno}i i radosti, u Bogu - vrhovnomblagu i ve~nom`ivotu. Sva materijalna blaga i kulturna dostignu}a
mogu biti opqa~kanaod ~oveka; on mo`e
bitili{enzemaqskoguspehai sre}e,koje ona daju. Ali nijedna sila nije u stawu
da opqa~kaBoga iz ~ovekovogsrca, da mu
oduzme vrline i da ga li{i wihove radosti, wihovog bla`enstva. Evo za{to je
sre}a u u`em smislu re~i zemaqskakategorija, koja ne mo`e da zadovoqi duh ~ovekovustremqenka beskrajnomi ve~nom.
Wega mo`e potpuno da zadovoqi samo
bla`enstvo, koje kao ~ista verska kategorijaharmoni~nosjediwujezemaqskosa
nebeskim, privremenosa ve~nim, qudsko
sa bo`anstvenim. Zemaqska sre}a nezavisna od Boga i vrlina je }udqiva i te{ko osvojiva. Ona }e ranije ili kasnije
obmanuti ~oveka i na samrtnom ~asu }e
kona~no oti}i od wega. Ve~no bla`enstvo kao pun `ivot u Bogu i Bo`jem carstvu nije zavisno od zemaqskih slu~ajeva
i uslova. Zbog toga ~ovek mo`e da bude
bla`en ~ak i na razvalinama svoje zemaqskesre}e- u najnepovoqnijimspoqa{wim uslovima, kod najsurovijih
mu~ewa i u predsmrtnoj agoniji. Tako da
skrivena te`wa za sre}om, koja uzbu|uje
i sabla`wava svako qudsko srce, u stvari nije upravqenasamo zemaqskomuspjehu, nego i prema ve~nom spasewu, ili,
jednom re~ju re~eno, bla`enstvu. Me|utim, onone mo`eda budepostignutosamo
qudskimsnagama;onoje Bo`jidaronima,
koji to `ele i koji pomo}u Bo`je blagodati vode pobo`an, svet `ivot.
Na{a sre}a je Hristos, jer On onima
koji veruju daje punu sre}u, ve~no bla`enstvo: u woj nema ni~eg nedosti`nog,
nikakve senke. Ona zadovoqava sve potrebe ~oveka, potpuno. Sre}a, koju Hristos daruje onima koji veruju je
neuporediva,prevashodnai ve~na: ni{ta
se na zemqi ne mo`e da uporedi sa wom,
ni{ta na ovom svetu ne mo`e da je prevazi|e i ona po~iwe u vremenu i traje u
ve~nosti.
Prema tome treba da imamo punu veru
u Gospoda Isusa Hrista i da se nadamo u
Wega, jer nam On pokazuje nepogre{ivi
put ka zemaqskojsre}i i ve~nombla`enstvu. SledimoGa i idimo ~vrsto i samouvereno po putu koji nam je On pokazao:
tako }emo voditi dostojan `ivot, koji iz
zemaqske sre}e prelazi u ve~no bla`enstvo.
P.

______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________

@ITIJE SVETOG PREPODOBNOMU^ENIKA

TIMOTEJA ESFIGMENSKOG

veti prepodobnomu~enik
S
Timotej be{e seqanin iz
selaKisani,u Trakiji.Prvowegovoime,

koje on dobi na svetom kr{tewu, be{e

Trandafil. Kada postade zreo ~ovek on
stupiu brak,iu brakudobidvek}eri.Bogougodan i miran `ivot ove sre}ne porodice izazva zavist u zlobnog vraga i on
skrojiplandarazoriovajslo`nibrak.U
tom ciqu on zapali sladostra{}em srce
jednog muslimana prema Trandafilovoj
`eni, te je ovaj nasilu ote od Trandafila, prevede je u muslimansku veru, i smesti u svoj harem. Skrhan bolom zbog
pogibli svoje `ene, li{ene ve~nih blaga, dobri Trandafil se stade usrdno moliti svevi{wem Tvorcu, da poginulu
du{uobratik svetlostipoznawaistine.
U istovremeTrandafilse boja{eza svoje k}eri da i wih ne sna|e {to i wihovu
majku, pa ih zato smesti kod svojih srodnika.
Tuga za voqenom `enom pritiskiva{e jadnog Trandafila, i on se re{i da
svoju `enu na svakina~ini{~upaiz ruku
vraga. Zato on, pored usrdne molitve Gospodu, stade preko drugih tajno savetovati svoju `enu da napusti muslimansku
veru,jerjojza otpadni{tvoodpravoslavne vere predstoje ve~ne muke. Svesrdne
molitve Trandafilove bi{e usli{ene
Bogom,i Onstaviu srceotpadnicemisao
blagu, te ona uskoro oseti odvratnost
prema muslimanskoj veri, pokaja se za
svoj pad i re{i da se vrati hri{}anskoj
veri. Ali znaju}i da je woj samoj vrlo te{ko da se i{~upa iz kanyi otmi~ara,ona
predlo`i Trandafilu da on pritvorno
primi muslimansku veru, pa da onda wu
preko suda tra`i od otmi~ara, jer joj je
nemogu}edase onanadrugina~inoslobodiiz harema.A kadaonabudeoslobo|ena,
oni su onda du`ni ostaviti svet i oti}i:
on u Svetu Goru, i tamo se zamona{iti i
molitiBogaiiskatiopro{tajza svojnevoqni pad; a ona u `enski manastir, gde
}e,kaoion,pokajawemvidatisvojerane.
^uv{i ovakav predlog svoje `ene,
Trandafil se re{i da radi wenog spasewa od pogibliispuni`equwenu,ugledaju}i se u tome na svetog apostola Pavla,
koji je radi spasewa bra}e sam `eleo biti odlu~en od Hrista. I on, polo`iv{i
nadu na Boga, ode u sudnicu, i tamo izjavi
svoju `equ da primi muslimansku veru,
ali pod uslovomda mu bude vra}enawegova `ena. @eqa Trandafilova bi odmah
ispuwena: Trandafila prevedo{e u muslimansku veru, i posle izvr{enog obrezawa nad wim, vrati{e mu `enu.
Dobiv{i `enu, Trandafil se pravqa{e kako tobo` dr`i muhamedanski

zakon, a ustvari on i wegova `ena tajno

ispovedahuhri{}anskuveru i ispuwavahu sve crkvene trebe. No iako to oni dobro krijahu, ipak su ih Turci
podozrevali i stali ih budno uhoditi.
Trandafilu postade jasno da im je nemogu}e nadaqe ostati u muslimanskoj sredini, zato svoje k}eri poveri ro|acima,
pa oprostiv{i se s wima, on tajno sa `enom otputova u grad Enos; a odatle u Kidoniju gde svoju `enu ostavi u `enskom
manastiru,a sam po|eu SvetuGoru Atonsku.
Po dolasku u Svetu Goru Trandafil
stupiu bratstvoLavreprepodobnogAtanasija. Tu se on s revno{}u podvizava{e
u mona{kimpodvizima.I tajno proliva{e gorke suze, prose}i milosrdnog Gospoda da mu oprosti nevoqni greh.
Iguman, vide}i wegovu revnost u upra`wavawu vrlina, postri`e ga u mona{tvo sa imenom Timotej. Primiv{i
angelski lik, Timotej prilaga{e trud
trudu,i u lavrskombratstvube{ekaoan|eo, ukra{avaju}i sebe nezlobivo{}u i
dubokom smireno{}u. Nalagana mu poslu{awa on vr{a{e sa osobitimusr|em.
I tako provede on u Lavri oko sedam godina, idu}i iz sile u silu.
U to vreme dopredo Lavre vest, da je u
Smirni sveti prepodobnomu~enik Agatangel Esfigmenski blagopolu~nozavr{io mu~eni~kipodvigi da su se wegovom
juna~kom trpqewu divili ~ak i sami
Turci. Ta vest, kao i to da je on za svoje
odre~ewe od Hrista prolio svoju krv i
womespraosa sebe mrqukoju mu be{enaneo svezlobni vrag, silno podejstvova na
Timoteja. Wemu postade jasno: da je i on
du`an, poput svetog Agatangela, da za
svoje odre~ewe od Hrista ispovedi pred
muslimanimaHrista kao istinitogBoga
i primi mu~eni~ku smrt.
Ova misaoo mu~eni{tvustade ga progoniti na svakom koraku. Ali, ne ispitav{i svoje mo}i i bez saveta iskusnih
staracai naro~itepripreme,on se ne re{ava{e da privede u delo svoju nameru.
Zato on s blagoslovom lavrskog igumana
pre|e u Esfigmensku obiteq. Tamo on
poveri sebe rukovodstvu onog istog igumana koji je zajedno sa starcem Gremanom
u~estvovaou pripremawusvetog Agatangela na stradala~ki podvig. Tu Timotej
uskoro bi postri`en u veliki angelski
lik, i pod rukovodstvom igumana po~e
spremati sebe na primawe muka za ime
Gospoda Isusa Hrista.
Imaju}i svakodnevno pred svojim
o~ima svete mo{ti novog prepodobnomu~enika Agatangela, Timotej sa mnogo pobo`nog strahopo{tovawa i skru{enog

usr|a moqa{e svetog mu~enika, da mu u

svedare`qivogGospoda izmoli blagodati:da postradaza svetoimeWegovo.O~iglednosvetiAgatangels qubavquprimi
Timotejeve molitve, jer se Timotejevo
srce toliko razgore qubavqu ka Gospodu
Hristu,da on sagoreva{eod `eqe da {to
pre postrada za slad~aj{ega Isusa. Zato
on i izlo`i svoju nameru igumanu, mole}i ga da mu da blagoslov na mu~eni~ki
podvig.Aliiguman,`ele}idaispitaTimoteja, i kao ne obra}aju}ipa`wu na wegovu molbu, odbi da mu da blagoslov. No
to ni najmawe ne zbuni Timoteja koji, po
svojoj dubokoj smirenosti i bezpogovornoj poslu{nosti, primi re~i igumana
kao da dolaze od samoga Gospoda. I pro|e
dosta vremena, a Timotej biva{e sve ja~i
u svojoj nameri, i ~esto spomiwa{ei moqa{e za blagoslovda ide na stradala~ki
podvig.
Kada opitni rukovodilac, iguman,
ste~e uverewe da je namera Timotejeva
~vrsta i neizmenqiva, on pristade, dade
svoj blagoslovTimoteju,i posla ga sa pismom u eparhiju Miriofitsku na obalama Propontide k jeromonahu Germanu,
biv{em saputniku svetog Agatangela,
koji se u to vreme crkvenimposlom nalazio u tim mestima,mole}iga da Timoteja
pripremi na stradala~ki podvig.
Rastaju}i se sa igumanom, Timotej ga
zamoli za blagoslov da svrati i oprosti
se sa svojimk}erima,po{toje mestou kome one `ive na putu za Propontidu.Iguman to odbi, i naredi mu da najpre bude u
starca Germana, i da radi ono {to mu on
budesavetovao.Dostojniu~enikispuniu
potpunosti nare|ewe svoga nastavnika:
prolaze}i kroz selo u kome `ivqahu wegove k}eri, Timotej od tuge zaplaka. Pri
izlasku pak iz sela Timotej se srete sa
jednim svojim poznanikom seqaninom, i
ovaj ga zamoli da svrati kod wega. Timotej to odbi, po{to nema vremena. Me|utim taj seqanin ode k Timotejevim
k}erima i kaza im da je video wihovog
oca, koji je pro{ao kroz selo i oti{ao
daqe. K}eri odmah potr~a{e za ocem. A
Timotej, osvrnuv{i se i videv{i decu
svoju gde za wim tr~e, sam stade trkombe`ati od wih. Tako, ni wihove molbe, ni
wihove suze, ne mogahu zaustavitirevnosnogposlu{nika,kojibe`a{eod wihsve
dok se one ne vrati{e natrag u selo. Na
taj na~in Timotejradi poslu{nostiprenebre`e roditeqsku qubav.
Stigav{i u Propontidu, Timotej
prona|e starca Germana i predade mu pismo Esfigmenskogigumana.Pro~itav{i
pismo,Germanas rado{}ui bratskomqubavquprimiTimoteja,kao budu}egmu~e-

______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________

nika, i primi ga za svog gosta.

Pripremaju}i Timoteja na mu~eni~ki
podvig, German se radova{e u du{i {to
ga Gospod udostoji da spremi jo{ jednog
mu~enika za ispovedawe svetog imena
Wegovog.I vide}iTimotejevunepokolebqivu nameru, on ga kroz nekoliko dana
blagoslovina mu~eni~kipodvig.Pritome na|e se i sledbenik Timoteju jeromonah Jevtimije, koji, vide}i juna~ku
odlu~nost Timotejevu, i sam se raspali
revno{}u i izjavi `equ da zajedno sa
wim postrada za Hrista i primi mu~eni~ku smrt.
German proslavi Boga zbog ove nove
`rtve, ukrepi obojicu poukama i naredi
im da se preodenu u svetovnu ode}u i da
idu u selo Kisani, i da se tamo na|u sa
hri{}anima koji su pre{li u muslimansku veru i da poku{aju vratiti ih u hri{}ansku veru. Saslu{av{i nare|ewe,
Timotej zamoli starca da mu dozvoli da
se oprostis a svojim }erkama. Ali starac, predvi|aju}i da od sastanka mo`e
biti duhovne {tete, ne dopusti to Timoteju i blago mu re~e: ^edo, ne okre}i se
natrag, nego s blagoda}u Bo`jom idi na
mu~ewe, u ~emu neka ti pomogne i neka te
ukrepi spasiteq sveta! [to se pak ti~e
tvojih k}eri, evo dajem ti re~, da }u ih ja
sam posetiti po zavr{etku mu~eni~kog
podviga tvog.
Timotej, koji qubav prema Gospodu
Hristu stavqa{e iznad svega, sa bolom
ugu{i u sebi ose}awe roditeqske qubavi, i pristade da postupi po savetu Germana. I tako, snabdeveni blagoslovom i
molitvom,Jevtimijei Timotejotputova{e u Kisani,gde svrati{eu ku}u jednome
biv{em hri{}aninu, Timotejevom poznaniku,a sada otpadniku.Posle uobi~ajenog pozdrava, Timotej po~e savetovati
otpadniku da se vrati Hristu; pri tome
mu ukaziva{e na ve~ne muke koje o~ekuju
otpadnike od Hrista. No tvrdoglavi otpadnik, umesto da zahvali za dobre savete, ode i optu`i ih sudiji, koji naredi da
ih odmah dovedu u sudnicu.
Do{av{i u sudnicu i predstav{i sudiji, mu~enici neustra{ivo ispovedi{e
da su hri{}ani, a izobli~i{e zabludu i
la` muhamedanske vere. Slu{aju}i hulu
na svoju veru, sudija se razjari, pa naredi
slugama da ~vrsto sve`u mu~enicima ruke natra{ke,i tako ih uputi u Adrijanopoq, smatraju}i da on nije nadle`an da
im sudi. Pri tome sluge pokaza{e zversko usr|e: oni Timoteju tako ~vrsto stego{e ruke, da mu se ple}ke gotovo
sastavi{e. Drugoga dana stradalci Hristovi stigo{e u Adrijanopoq.Tu oni doznado{e ovo: dan ranije dva podvi`nika
Hristova, jeromonah Nikolaj i monah
Varnava,juna~ki ispovedi{everu; posle
kratkog savetovawa sudije ih vrgo{e u
razne tamnice, zabi{e im noge u klade, i

naredi{eda im u toku mesec dana udaraju

po stopalima batine, dodaju}i svaki dan
po dve batine, po~ev{i sa 38 batina. Ova
vest ukrepi Jevtimijai Timoteja,i oni s
rado{}u o~ekivahu mu~ewa za Gospoda
Hrista.
Kada mu~enici Jevtimije i Timotej
bi{e dovedeni u sudnicu, sudije im najpre savetova{e da se odreknu hri{}anske vere. No vide}i wihovu
nepokolebqivost oni doneso{e ovakvu
odluku: jeromonaha Jevtimija zakqu~ati
u tamnicu i biti ga po tabanima kao Nikolaja i Varnavu, a Timoteja ostaviti
bez kazne s tim, da se u roku mesec dana
vrati u muslimansku veru; ne bude li to
u~inio, da se preda smrtnoj kazni.

Sveti Timotej Esfigmenski

Nakon dva dana doputova u Adrijanopoq Timotejev starac, German. On preko

tajnog poslanika svog svetim mu~enicima u tamnici, saznade da oni `ele da se
pri~este svetim Tajnama Hristovim. On
odmahpo|eucrkvu,uzetripar~etanafore i posla po istom hri{}aninu svetim
mu~enicima u tamnici. Sutradan starac
German, doznav{i da u istu tamnicu, gde
le`eJevtimijei Timotej,{aqui one koji nisu platili danak, zamoli jednoga
hri{}anina da ide skupqa~u danka i do-

stavi ga da nije platio danak. Skupqa~

danka prona|e Germana u gostionici gde
je bioodseo,i potra`iodwegadapoka`e
potvrdu o pla}enomdanku. German izjavi
da potvrde nema, jer jo{ nije platio danak. Skupqa~danka odmah uputi Germana
u tamnicu. Kada u~enici ugleda{e u tamnici svoga u~iteqa, oni od uzbu|ewa i
radostizaplaka{ei suzamaradosnicama
lica svoja zali{e. I svi sa rado{}ui suzama jedan drugoga celivahu. Svu no} tu
oni provedo{e u bdewu i molitvi, i
mra~na se tamnica pretvori u crkvu. Po
zavr{etkubdenijamu~enicise Hristovi
ispovedi{e kod svoga starca, pa se onda
pri~esti{e svetim Hristovim Tajnama.
A kada se razdani, blago~estivihri{}ani otkupi{e Germana, i on bi pu{ten na
slobodu.
Na posramqewe neprijateqa hri{}anskih, Gospod ~iwa{e o~igledno ~udo: jer dok ispovednike svaki dan
nemilosrdno batinahu po tabanima, oni
se glasno radovahu i blagodarahu Gospoda za batine; dok yelati posle svakog batinawa malaksavahu, i od jeda {krgutahu
zubima.
Najzad nastupi dan u koji promisao
Bo`ji pozva k sebi svetog mu~enika Timoteja. Toga dana wega sudije pozva{e u
sudnicu, i nagovarahu ga milom i silom
da se vrati u muslimansku veru. Ali po{to on to odlu~no odbi, oni doneso{e
presudu:da mu se glavaodrubii zajednosa
telombaciu reku.Toi biu~iweno20.oktobra 1820. godine.
Me|utim starac German mnogo tugova{e {to neprijateqi Crkve Hristove
li{i{e hri{}ane utehe i radosti: da
imaju svete mo{ti stradalca Hristovog
Timoteja. No da bi makar dobio okrvavqenu ode}u svetog mu~enika Hristovog,
on dade yelatima veliku sumu novaca, te
dobi od wih mu~enikovu ode}u. Sa tom
dragoceno{}u on krenu u Svetu Goru.
Prolaze}i pak kroz selo gde `ivqahu
k}eri svetog Timoteja,on svrnu k wima i
saop{ti im radosnu vest o mu~eni~koj
kon~iniwihovog oca, i dade im jedan deo
od svetiteqskeode}e. A kad sti`e u Svetu Goru, bratija Esfigmenske obiteqi
sreto{e sa litijom ode}u svetog prepodobnomu~enikaTimoteja, sve~ano je uneso{e u crkvu i polo`i{e u kov~egu sa
ode}om svetog mu~enika Agatangela.
Posle pose~ewa svetog Timoteja, ispovednike Hristove: Jevtimija, Nikolaja i Varnavu, pusti{e iz tamnice i sa
porugom protera{e iz grada.
Molitvama svetog prepodobnomu~enika Timoteja, Hriste Bo`e, udostoj i
nas dobiti ve~nu slavu na nebesima.
Amin.
Iz @itija svetih za oktobar
od oca Justina Popovi}a

______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________

O VREDNO]I
ta ko posije, ono }e i
po`weti veli na[
rodna poslovica. Kako se ko zbrinuo

za sebe, onako }e i `ivjeti. Ko svoj

posao vrijednoi marqivoradi, taj se
ne}e bojati gladi, a ko sjedi skr{tenih ruku, mora}e osjetiti posledice
svog nerada i lijenosti.
Kad pogledamo na tijelo svoje, vidje}emo, da nas ono samo upu}uje na
rad i vredno}u. Za{to nam je Bog dao
ruke, ako ne, da radimo wima? Kad
pogledamo u prirodu, vidje}emo, da
nas i ona upu}uje na rad i vredno}u,
jer se u woj sve kre}e, sve radi, svaki
stvor te`i svojoj svrsi. Kad zapitamo razum svoj, i on }e nas uputiti na
vredno}u, jer nam ka`e, da samo vrijedan ~ovjek mo`e osje}ati dra` `ivotasvoga,a lewivacda je na teretui
sebi i drugima.
^ovjeku je Bog udijelio razne sile, tjelesnei du{evne.Sve te sile on
mora upotrebiti, a ne zakopati ih u
sebi. Ako ih ne upotrebi, nema ni{ta od wih; one kao i da nisu u wemu.
I tjelesnimi du{evnimsnagamatreba dakle ~ovjek da radi i ako dobro
radi, ako pravilnote snageupotrijebi, `ivot }e mu biti radostan i koristan.
Vredno}a je lijepa vrlina, koja
treba da krasi i veliko i malo, i staro i mlado, i bogato i siroma{no.
Wom pokazujemo, da zauzimamo lijepo mjesto u svijetu, jer dok druga bi}a
nesvjesno po morawu obavqaju svoj
posao, razumni ~ovjek posti`e svoju
svrhu svojom snagom uz pomo} Bo`ju.
Vredno}a je potrebna vrlina, jer
~ovjek se mo`e odr`ati u svijetu samo radom, ako nije naslijedio tu|u
muku, a ako mu je i ostalo u nasledstvo ma i veliko imawe, neradom }e
ga brzo potro{iti, pa }e se na}i na
ulici. I tada }e opet morati pribje}i ili po{tenu radu ili prosja~kom
{tapu.
6

Vredno}om ~ovjek sti~e sebi toliko, koliko mu treba za pristojan

`ivot; sti~e sebi lijep glas me|u
qudima, koji po{tuju vredno}u, a
preziru lijenost; osla|uje sebi `ivot, jer mu najboqe prija ono, oko ~ega se trudio; ni{ta qep{e od slave
Bo`je i ve~ere s pravdom ste~ene
(srpska narodna poslovica); vaspitava mla|e svoje i lijepim ih primjerom svojim upu}uje na vredno}u;
odr`avazdravqesvojesvje`e,jer rad
krijepi tijelo, a nerad ga ubija; radenu ~ovjeku na licu vidi{ zravqe i
svje`inu; odr`ava du{u svoju u vrlini, jer rad goni od ~ovjeka grijeh, po{to raden ~ovjek nema kad da misli o
grijehu.
Vredno}ai rad jesu osnovkako porodi~nom, tako i dr`avnom `ivotu.
Samo tako, gdje se po{tuje po{ten
rad, mo`e napredovati i pojedinac i
porodica i dr`ava. Hri{}aninu
osim toga svega nala`e i Bo`ja zapovjest, da {est dana radi i posvr{ava
svoje poslove (2 Mojs. 20, 9).
U znoju lica svoga je{}e{ hqeb
svoj ( Mojs. 3, 19). Izlazi ~ovjek na
posao svoj i na rad svoj do ve~eri (Ps.
103, 23). Idi k mravu, lewiv~e, gledaj
puteve wegove i omudraj... ili idi k
p~eli, pa vidi, kako je vrijedna i kako ~astan rad radi! (Pri~e 6, 6-11).
Svaki lewivac je u pohotima (Pri~e
13, ). Lijenost u~i qude na veliku
zlobu (Sirah 33, 28). Onaj {to dobi
pet talanata, otide te radi s wima i dobi jo{ pet talanata (Mat.
25, 16). Ustani spava~u, i vaskrsni
iz mrtvih i obasja}e te Hristos!
(Efes. 5, 14). Ne jedosmo badava hqeb
u koga, ve} u trudu i u poslu, dan i
no} rade}i, da ne budemo na dosadu
nikome od vas (2 Sol. 3, 8). Ko ne}e da
radi, da i ne jede! (2 Sol. 3, 10).

A. @.

SRCE ^OVE^JE I
STUDENAC

Sste srce. Ono je izvor i dobra

jedi{te na{im osje}ajima je-

i zla u ~ovjeku. Mo`e se povu}i vrlo lijepa

paralela izme|u srca ~ovje~jeg i studenca.
Studenac je izvor vodi, koju trebamo za
svoju potrebu srce je izvor na{im osje}ajima. Kao {to se neprestano voda u studenac
sa svih strana priliva, tako bujaju i osje}aji
u srcu ~ove~jem. Kao {to nam je nepoznata
dubina studenca, kad ga posmatramo, tako
nam je ~esto zagonetno i srce ~ove~je: dugo
~ovek mora ispitivati srce ~ove~je, dok ga
ne pozna, pa {ta vi{e i svakom ~oveku wegovo ro|eno srce je zagonetka.
U ~istom studencu je voda bistra kao suza, ~isto srce je plemenito i puno uzvi{enih osje}aja. Ne~ist studenac daje
pokvarenu vodu, u ne~istu srcu su pokvareni osje}aji. Kao {to se voda u studencu lako
zagadi, tako se lako pokvari i srce ~ove~je,
pa je ono onda izvor svake ne~isto}e. Kao
{to nije voda iz svakog studenca za pi}e, tako nije ni srce svakog ~ovjeka plemenito.
I dobar se studenac s vremena na vrijeme
mora ~istiti, jer voda u wemu ina~e obqutavi. Pa tako i ~ovjek srce svoje mora ~e{}e
~istiti ispovje{}u i pokajawem jer ina~e
od najplemenitijeg ~ovjeka mo`e postati
pokvaren i grje{an. A kao {to nam je za `ivot prijeko potrebna zdrava voda, tako nam
je za sre}an i bogougodan `ivot u prvom redu
potrebno ~isto srce, jer je samo tako na{
rad i `ivot Bogu na slavu, a nama na dobro.
Srce ne mo`e biti i dobro i zlo, kao {to nema ni studenca, koji bi davao i dobru i r|avu
vodu.
Du`nost je zato svakog hri{}anina, da
pazi na svoje srce, da se ne zagadi, ve} da ga
oplemeni tako, da wegovom plemenito{}u
mo`e napojiti sve svoje snage, sav svoj rad,
kao {to svje`a voda iz izvora natapa svoju
okolinu. Tako }e procvjetati i na{ `ivot,
kao {to buja i napreduje drvo, posa|eno kraj
izvora.

Pravedniku je kao drvetu posa|enu pri

izvoru, koje daje plod svoj u vrijeme svoje
(Ps. 1, 3). Srce ~ove~ije je duboko (Jerem. 17,
9). Naro~ito ~uvaj srce svoje, jer je ono izvor `ivota (Pri~e , 23). Koji u Mene vjeruje,
kao {to Pismo re~e, iz wegova tijela pote}i }e rijeke `ive vode (Jov. 7, 38). Eda li
mo`e izvor iz jedne glave to~iti i slatko
i gorko? ... Nijedan izvor ne daje slane i
slatke vode (Jak. 3, 11-12). I pokaza mu ~istu rijeku vode `ivotne (Otkrov. 22, 1).

______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________

BO@JI SLUGA
ri groba jedan do drugoga.
Ni po jednomnijetravaniT
kla. Kukavna Milica se vu~e od jednoga k

drugom, pa qubi onu crnu zemqu i nari~e

da se ~oveku srce skameni.
Sinovi!... ^eda materina!... Zar nesre}na majka i to do~eka! ... Ne smedosmo
od te{koga jada pogledati u Milicu a od
straha u Qubisava, jer on be{e onemeo.
Nikad ne}u zaboraviti wegove stra{ne
slike... Sunce na zahodu obasjalo ga svojim posledwim zracima, a on kao kameni
spomenik, gologlav, razroga~io o~i, pa
gleda u nepobusane grobove na kojima se
jo{ ni zemqa nije osu{ila ... Vetri} mu
razgoni sede vlasi, baca ih u o~i i na lice a on se ne mi~e ...
]utimo, gledamo i slu{amo.
Bo`e! ... Zlikov~e! ... Gori si od
Tur~inai Tatarina!... cikalaje o~ajno
Milica...
]uti... eto pope!...
Neka ga!... Krvni~e,bo`e!... Krvnik
si... krvnik... bezdu{nik!... Ho}u da vi~em! Ho}u da ga grdim!... Ne mo`e mi ni{ta, ja ga se ne bojim!...
Uzanom stazicom uputio se stari pop
Jova. Pozvali su ga da prekadi grobove.
I{ao je lagano, jer su klecalestare noge
pod devedesetogodi{wimteretom... Ali
je i{ao starac oslawaju}i se na {tap,
svoga starog drugara... Od starosti podetiwio, pa mu se lice sme{ka i na jarko
sunce i na zelenu travu.
Poma`e Bog! pozdravi nas.
Bog ti pomogao!... Blagoslovi o~e!
I stadosmo mu prilaziti ruci.
Ja se malozadr`ao.Do|o{emi neki
za molitvu... Nego da svr{imo ~asom...
Pobode {tap u zemqu, pa na wega metnu
svoju ~itu. Iz zobnice {toje na ramenu nosio izvadi trebnik koji be{e uvijen u epitrahiq, prekrsti ga, prekrsti se i sam, pa
ga zabaci na vrat.
Kadionicu! viknu.
Dado{e mu kadionicu i tamwan. On
spusti na `ar dva tri zrna tamwana i po~e ~itati pomen...
Milica je za sve vreme le`ala na
sredwem grobu obgrliv{i krajeve rukama.
Svr{i se pomen. Svi se prekrstismo
i rekosmo:
Bog da im du{u prosti!
Popa pri|e Milici.

Imala si, pa si dala!... Bog je dao

ploda snazi tvojoj, pa ima{ sad i da mu
vrati{ i da sebi ostavi{!... Dala si sinove, ali ima{ unuke. Pa ima{ jo{ jedno
nesalomqeno krilo eno Dragutina.
Stoji kao kap rose, rumen kao ru`a i
zdrav kao jelen iz gore!... Zar je to mali
darodBoga!?Zartijemalo{toima{?...
Wen jogunasti pogled po~e popu{tati... Htela je govoriti, ali ne progovara...
Vidi{, produ`avaoje popa ja te
znam detetom. Ova je ruka, u Bo`je ime,
sastavila tvoju ruku s Qubisavqevom.Ja
samtisvudecukrstioi ven~ao,bionavesequ pa sad evo i u `alosti tvojoj!... I
evo, kao {to ti onda rekoh u veseloj dru`ini da se Bogu moli{ i danas ti velim!...
Ali, popo!...
Ne nu`di se! Ti nisi nesre}na `ena! Ti si odu`ila svoj dug Bogu i qudima... Imalo se i uzeti i ostaviti. Savij
ruke oko ostatka, pa ~ekaj poziv Bo`ji!...
To{toje tebesna{lo zloje, aliimagore! Ja rekoh i opet velim: ja sam gori nesre}nik. Ja sam uludo pro`iveo
devedesetgodina.Jednestvar~icena ovome svetunemaza kojubih mogaore}i:moja
je! Ja ne znam {ta je radost i bol roditeqski! Ja tu|e dobro kradem i svojim. Ja
sam `eleo devedeset godina samo jedan
trenutak kad bih mogao pomilovati plavu i detiwu kosicu i re}i: hvala Bogu,
ovo je moje!... Ali mi Gospod ne dade!...
Sad ~ekam smrt, sm kao paw, uveren da
ne}e ni~ija suza za mnom kanuti... Zar ja
nisam gori nesre}nik od tebe?...
Stra{no je bilo pogledati ono tro{no telo kako se trese... [to nas be{e
proplakasmo.Qubisavmu pri|e,uze ga za
ruku i poqubi je!
Hvala, popo! re~e i zaplaka se.
@iv bio, Qubisave, pa ka`i: hvala
Bogu, kad ovo imam!... Ne jau~i od svakoga
bola!...Ima i qu}ihrana!...Eto, ja i opet
velim: Hvala je Bogu!...
Hvala je Bogu! re~e i Milica.
Bo`e, oprosti mi!... Udr`i mi, Gospode,
ono {to si ostavio!... Joj, gre{na ti
sam!...
Mo{ti Sv. Jovana [angajskog
Moli se Bogu!...
Pa se di`e starina... Sunce za{lo,
On je uze za ruku i sede pored we...
ali wegovo rumenilo na obzorju sija{e
Nikad ne reci ni da si najsre}nija kaozora.Onjei{aolaganoprednamakao
ni najnesre}nija!... Od zla gore, a od do- svetiteq kakav... Svi smo }utali; samo
bra boqe ima!...
~uhMilicukakopolakore~eQubisavu:
Ali popo!... Tri groba za nedequ da Ovo je Bo`ji ~ovek!
na! Tri srca, popo, dadoh ja crnoj zeJanko Veselinovi}
mqi!...
Milice! viknu je.
Ona }uti.
Milice!... Ustani!
Joj, zlikov~e bo`e! Joj, du{manine!...
Nije Bog ni zlikovac ni du{manin!
re~e on nekim ~udnim glasom, glasom
koji nije trpeo pogovora, a opet nekako
blago...
Jeste, popo!... Ti ne zna{ {ta su jadi. Tebe nikad nije ovako zabolelo, jer
nisi ni imao svoga bole}eg...
Mi se zaprepastili. Popa je vrlo
mlad obudovio i nikad nije imao dece.
To je istina, Milice, ali i ja sam
mu~enik!... Ja sam nesre}nik gori od tebe!...
Milicadi`eglavui pogledaga pravo
u o~i.Svividesmoda je zaustilada mu ne{to krupno rekne. Ali kad mu pogleda u
o~i, ona zaneme.

______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________

OPOMENA

SVETA NO]

Kakvo ovo vreme do|e,

gdje svak` svakog stalno blati,
{ta u~ini srpski rode,
ne daj Bo`e da se vrati.

bo`i}na pri~a

sred mra~ne i tamne no}i tumarao je ~ovek.

I{ao je od ku}e do ku}e i tra`io malo vatre, koja mu je potrebna bila, da
zagreje novoro|eno detence.
Ali na wegovu se molbu niko odazvao nije, jer svi spavahu dubokim
snom. ^ovek po|e daqe i vide, da negde daleko blesnu ogaw. On se odmah
uputi tamo. I kad do|e blizu vide, da
je to vatra okolokojeje le`alostado
ovaca i wihov stari pastir. Kod
star~evih nogu le`ahu tri velika
psa, koji kad vide{e nepoznata ~oveka, di`eim se dlakau vis, zaurla{ei
otvori{e svoja velika usta u kojima
se pokaza{e wihovi pse}i zubi. I
oni svi odjednom napado{e na nepoznatog. Jedan ga {~epa za ruku, drugi
za nogu a tre}i mu se obesi o vrat.
Ali mu ne u~ini{e nikakva vreda.
Zubi wihovi nisu ih poslu{ali i
oni podviv{i repove, otido{e i ponovo lego{e kod pastirevih nogu.
Postojav{i malo, nepoznati se
po~e lagano izme|u ovaca pribli`avati vatri. I ovce, ma da su vrlo pla{qive `ivotiwe, ~ak se i ne
pomako{ei ~ovek sasvimmirnodo|e
do vatre.
Stoje}i kraj vatre, neznanac se
radovao, {to je najzad na{ao vatre,
koju je tako dugo tra`io, ali odjednom oseti nad glavom nekakav fijuk... To be{e pokraj wega proleteo
duga~aksa {iqastimvrhom pastirev
{tap, koji ovaj be{e bacio na wega.
Ali mu ni {tap, kao ni psi, ne u~ini
nikakva vreda. Proletev{i mimo
wega pade kraj nogu wegovih.
Neznanac se ukloni od vatre i
uputi se pastiru. Dobri ~ove~e re~e mu on dozvoli mi da uzmem malo
vatre. U mene se rodilo detence i
treba mi vatre da ga zagrejem. I pastir, koji ne ima|a{e smelosti da mu

otka`e, re~e mu: uzmi koliko ti

treba. Neznanacse zahvali pastiru,
pri|e ponova vatri, koja se ve} be{e
zagasila, uze iz pepela `ara, zavi ga
u skut svoje haqine i ode.
Sve, {to se dogodilo pred o~ima
pastira tako ga be{e za~udilo, da se
re{i po}i za nepoznatim. On htede
da sazna gde }e ovaj oti}i i gde mu je
stan. Nepoznati je i{ao dosta brzo i
kad do|e do jedne pe}ine stade.
Idu}i za wim na izvesnom rastojawu, pastir tako|e stade. I lepo vide, da u hladnoj i mra~noj pe}ini, gde
osim vla`nih zidova, ni~ega nema,
sedi `ena sa novoro|en~etom na rukama. Tada pastir, ma da be{e okorela i tvrda srca, videv{i ozeblo
detence, izvadi iz svoje torbe belu
mekanu ko`u i pru`i je nepoznatom
da u wu zavije detence.
U ovom trenutku ovaj okoreli ~ovek be{e ganut. U wemu se prvi put
be{e javio ose}aj sau~e{}a. Wegove
se o~i otvori{e i on po~e gledati i
slu{ati ono, {to ranije nije mogao
ni videti ni ~uti. Jest, on je sada video an|ele sa srebrnim krilima i
~uo je, kako Detetu pevaju pohvalnu
pesmu. I tek sada je pastir razumeo,
za{to u ovu svetu no} neznancu niko
nije mogao ni{ta zlo u~initi. Svuda
dokle je mogao dogledati video je an|ele. Oni su letom kru`ili oko pe}ine uzletali k nebu i spu{tali se
zemqi. ^uo je kako im ~ak i krila
{u{te, kao srebrno li{}e.
Svuda se ose}ala radost, svuda se
~ula pesma.
Pastir je sve ovo video i ~uo i
spustiv{i se na kamen, molio se dugo.
S. L.

Za svaki greh plata sti`e,

od svevi{weg-pravednoga,
ne mo`emo bitisati,
vre|aju}i stalno Boga.
Do|e vreme samo sebi,
mnogi blago kra|om teku,
a sirotu u crnini,
majku suze, peku, peku.
Izgubila majka sina,
za slobodu srpske grude,
u Boga se uzdaju}i,
da nam sutra boqe bude.

Du{an Jokanovi}, profesor

eki Stefan, rodom iz

Libije, `iveo je oko {ezdeset godina izme|u Marmarike i Mareota. A
kada se veoma usavr{i u podvi`ni{tvu, on
bi udostojen dara: da razlikuje du{e, te svaki ucveqen ~ovek, ma kakva bila wegova nevoqa, posle susreta sa wim, odlazio bi od
wega ute{en. Wega je poznavao i bla`eni
Antonije, i `iveo je jo{ i u na{e vreme, ali
ga ja nisam video, jer je `iveo vrlo daleko.
Wega su videli u~enici svetoga Amonija i
Evagrija, i pri~ali mi o wemu ovo: Mi smo
ga zatekli bolesna, kada se kod wega na najopasnijem mestu pojavila u`asna bolest - rak.
Mi videsmo da ga le~i neki lekar. Predostaviv{i lekaru bolesne delove svoga tela,
ovaj sveti ~ovek ra|a{e rukama, pletija{e
kotarice i razgovara{e s nama. I dok mu
lekar otseca{e bolesne delove tela, on se
tako dr`a{e i pokaziva{e takvo trpqewe
kao da rezahu tu|e telo. Ma da delove wegovog tela otsecahu kao kosu, on to ne oseti
niti se promeni, blagodare}i svojoj izvanrednoj pomo}i od Boga. I dok mi s jedne
strane tugovasmo, a s druge - negodovasmo,
{to da ~ovek takvoga `ivota padne u takvu
bolest i podvrgne se takvim operacijama, bla`eni Stefan, razumev{i na{e pomisli,
re~e nam: Deco, neka vas to ne sabla`wava,
jer Bog nikada ni{ta ne ~ini na zlo nego za
dobri ciq. Mo`da ovi moji delovi tela
zaslu`uju kaznu, pa je boqe da postradaju ovde, nego li po odlasku iz ovog `ivota. Po{to nas ute{i na takav na~in, i ovim
re~ima u~vrsti u trpqewu, on nas nau~i da
budemo istrajni u nevoqama.
Ja ovo ispri~ah za to, da se mi ne bismo
~udili, kada vidimo da se neki svetiteqi
podvrgavaju tako stra{nim neduzima.

Iz Lavsaika

______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________

DVA
edan otac je imao dva siJ
na. Pred svoju smrt pozvao ih je i rekao: Deco moja, ja sam

ve} putnik, snaga me izdaje. ^ujte

{ta }u vam re}i. Idite dobrim putem, `ivite po Bogu i uspe}ete u `ivotu. Ono {to sam mogao da steknem,
zakopao sam pod jabukovim drvetom u
ba{ti. Bratski sve podelite i molite se Bogu za moju du{u. ^im je izgovorio ove re~i, izdahnuo je.
Iste no}i dva brata su uzeli budak i lopatu, oti{li do jabukovog
drveta, raskopali mekanu zemqu i
na{lidva }upa. Jedan pun zlatnika,a
drugi p{enice. Odneli su }upove ku}i, i stariji je brat rekao mla|em:
Hajde da legnemo da spavamo. Sutra
}emo podeliti ono {to smo na{li.
Ali kada je mla|i zaspao, stariji je
uzeo }up sa zlatnicima i nestalo ga.
Izjutra, kada je se prevareni mla|i
brat probudio i doznao {ta se desilo, zaplakao je od `alosti. Sahranio
je oca. Stazama grobqanskim pojavila je se jedna baba i upitala ga, {to
mu je toliko te{ko, te tako jeca.
Mla|i joj je brat sve objasnio. Po{toga jesaslu{ala,babamu jerekla:
Nebojse, sinko,ti si mlad. Jedan
}up p{enice i dve sna`ne ruke dovoqno su bogatstvo! Moli se Bogu da
ti podari zdravqa. Ima{ volove,
ima{ i ralo. Posej p{enicu iz }upa.
Vidi{ li kakva je vlaga natopila
ugar. Slede}a godina bi}e vrlo plodna.
Mladi} je poslu{ao babu. Posejao je wivu. I nastale su godine sve
rodnije i rodnije od prve. Mla|i
brat je kupio jo{ zemqe. Napravio je
lepu ku}u. Sitna deca kao pili}i su
zapijukala u wegovoj avliji. On je zavoleo pravdu i dobro. I{ao je dobrim putem i svake je nedeqe odlazio
u crkvu.
Stariji brat, izi{av{i u pomr~inu sa ukradenim }upom zlata, dugo

]UPA

je i{ao u toku no}i i stigao u jednu noj mehani zatekao je tri pijana ~okafanu. U{ao je unutra. U zadimqe- veka. Seo je za wihov sto, izvukao{aku zlatnika i naru~io vino. Devet
dana i devet no}i pili su i pevali
sva ~etvorica. Jedan stari svira~ im
je svirao. Posle svake pesme, pijani
su stavqali zlatnik na wegovo ~elo
i derali se: Teraj jo{! Desete no}i
oni su se me|usobno posva|ali i izvukli no`eve. Nastala je tu~a. Svira~ je dograbio }emane i gudalo i
izgubio se u no}i. [ta se daqe dogodilo, stariji se brat nije se}ao, ali,
kada se osvestio, video je, da le`i u
zatvoru.
Pro{lo je sedam godina. Jednog
nedeqnog dana, mla|i brat, iza{av{i iz crkve, video je na pragu, gde sedi i pla~e, pocepani i pra{wav
prosjak sa drvenom ~inijom u ruci.
Milostivi mla|i brat zavukao je
svoju ruku u pojas, izvadio nov~anicu
iz kese i sageo se, da je spusti u drvenu ~iniju. Ali kada je pogledao prosjaka u o~i, zadrhtao je, jer je pred
wim stajao stariji brat sa prosja~kom ~inijom u ruci.
Episkop Nikodim

O VASPITAWU DECE
ajke i o~evi, da li su kontrole. Ako je to tako, onda prvo
vam deca zdrava? Za {to treba da uradimo, jeste - da
wihovo telesno zdravqe vi, istina, pozovemo Boga i da ga molimo
ula`ete stalne napore. Ali, da li ~vrstom verom.
ste se kadgod zapitali, da li
Ne obmawujmo sebe, da i bez
va-{ega sina ili va{u k}er ne mu~i Bo-`ije pomo}i mo`emo ne{to
zao duh kao k}er Hananejke? Dali u~initi. Mi ~ak ni svoju ro|enu decu
nisu zahva}eni besom greha bez Bo`ije pomo}i ne mo`emo
neposlu{nosti i raspojasanosti? ispraviti ni vaspitavati. Neka se
Vodite li ra~una, kao sveta svaki od nas moli Bogu, da nas sa~uva
Monika,sa kakvimse drugovimaoni od gre{nih strasti, i na{u decu da
sastajui da li ve} nisu po{liputem sa~uva od isku{ewa, i Bog }e
duhovne propasti? Danas se vrlo ispuniti na{u molbu, ako je uporna i
~e-sto stariji `ale, da su mla|i stalnakaoimolitva`eneHananejke.
neposlu{ni i da vole da `ive bez
E. N.

______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________

U SVIJETU MAJKO NEMA QUBAVI

ubi Gospoda Boga svoga
svim srcem svojim i svom
Q
du{om svojom i svom misli svojom, a bli-

`wega kao samoga sebe! Eto to je najve}a

Bo`ija zapovijest qubav. Pa zar je qubavteret?Kobijo{qubavteretomnazivao? Gospod je nazvao svoje zapovijesti

jarmomi teretomza hri{}aninasamo radi toga, {to su u ono vrijeme zaista qudi
stewali pod farisejskim zapovijestima
kaopodsiwimteretom,panasOnzoveispod tog te{kog jarma u drugi laki, u onaj,
koji srce od prirode tra`i, za kojim du{a uzdi{e i `udi.
Je li {arena duga teret ~ovjeku? Ta
raduje se wojzi i veliko i malo poslije
sumornog dana, poslije olovnog tereta
pustih oblaka. Sumoran oblak tako bija{e ~ovje~anstvu u Starom Zavjetu, a sa
pojavom Gospodwom na zemqi sazija svijetu {arena duga, probi sunce oblake i
qubavse zemqis nebaosmjehuje. Da divna
su djela Tvoja Gospode! (Ps. 103, 244). Velika je mudrost Tvoja, a jo{ ve}a qubav
Tvoja prema nama. Jer Ti si poslao Sina
Svojega me|u grje{ne nas, da nam On qubavzapovijedi,da namka`eda je to od Boga najve}azapovijest!I jesmoli ondapod
zapovijesti? Ta skoro i da nijesmo, jer
qubav nam je potreba, pa eto i na{a potreba i Bo`ja zapovijest jedno isto tra`i!
Da, da! Sve bi takobilo,kad bi ~ovjek
bio ~ovjek. Lijep bi nam `ivot bio, da
smo pravihri{}ani.Ne bi biloonoliko
muke i uzdaha, ne bi osje}ali tereta od
`ivota, da nam nije te{ka zapovijest Gospodwa, da ima me|u nama uvijek qubavi
hri{}anske i za Boga i za bli`we. Da
nam je qubav za~in `ivotu,sladak bi nam
`ivotbio. Ali znate,kakopjeva na{ \ura Jak{i}?Pjeva sjeni svoje mrtvemajke,
koja se jo{ brine za sina u `ivotu: Ti
misli{, majko: ta dobro mu je, kad ono
tiho tkawe ne ~uje, {to pauk veze `icom tananom nad onim na{im crnim tavanom! Mislimajkazar, dobrojoj je sinu

me|u qudima,kad se otrgao one sirotiwe

crne, ali sin bolnododaje: U svijetu majko nema qubavi! Tu je eto pjesnik opjevao nevoqu na{u; nije je pjevao napamet,
ve} iz bolnih grudi svojih. Jer istina je,
da u svijetu nema qubavi.
Bila je qubav i u Starom Zavjetu qudima zapovijest. Gospod ka`e da je to je-

10

zgrozakonui prorocima.Aliqudinerazumje{e te zapovijesti, zaboravi{e na

wu, pa do|e vrijema, da se zapitaju: a koja
je najve}a zapovijest u zakonu na{em? I
po~e{e se ~ak oko toga i prepirati. Jedni govorahu: najve}a je zapovijest ona o
`rtvama, drugi, da je obrezawe, tre}i da
je ona o svetkovawu subote. I ni jedan ne
pogodi pravog. I dugo bi se jo{ prepirali, da ne do|e Gospod me|u wih, da im ne
kaza, da su r|avo razumjevali zakon
Bo`ji,da nije najve}azapovijestni ona o
suboti, ni o obrezawu, ni o `rtvovawu,
ve} da je qubav sve i sva, da se na qubavi
sva sre}a zasniva, da iz qubavi treba sve
da poti~e.
Pro|eonajZavjetstari,do|enovi,jevan|elski.I mi evodanasznamo,da je qubav najve}a zapovijest. Pa ako su
grije{ili stari iz neznawa; ako nije bilo me|u wima qubavi zato, {to im je potamwela svijest o najve}oj zapovijesti,
za{to da qubavi nema me|u nama, kad mi
znamo, da je to najve}a Bo`ja zapovijest?
Zato da mi grije{imo eto ne iz neznawa,
ve} ba{ svjesno i voqno?
Gdje ste stara sre}na vremena, kad je
jedan prvomu~enikStefan, i poslije wega vojska bezbrojna, glavu dao za qubav
Bo`ju? Gdje ste danas vi veliki svetiteqi, koji pored svega svog imawa i bogatstva volestekoru hqeba crna, jo{ suzama
natopqenu,samo da sirotiwimo`etepomo}i?Gdje si danas Savo, srpskisvetitequ i ti Care Lazo, ~estito koqeno, sa
junacima svojim sve na izbor, {to voleste narodsvoj vi{enegosebe?Gdje ste, da
vidite, ~im je va{ krvavi znoj urodio?!
Da vidite, kakvih danas ima va{ih potomaka, kojima je stid i prekrstitise, koji
bi voqeli zvona preliti u medaqe i ordewe, koji ne dr`e vi{e ni{ta do krsta
~asnog ni do svojih svetiwa, kojim ste se
vi spasavali! Danas je moda politika;
wom se kquka ve} dijete od sedam godina,
a sav moral na{ je samoqubqe, sebi~nost. Danas se misli, kako }emo koga
prevariti, kome nogu podmetnuti, koga
gdje ocrniti,a da sebe podignemo.[ta }e
danas nama qubav prema Bogu, kad smo na
Boga zaboravili;{ta }e nam qubaviprema bli`wima, kad smo se odrodili! Ne
pristaje vi{e u na{ materijalisti~ki
vijek sveti Sava! Wega smo mi trebali
samoonda,kad smo se viliu nevoqisvojoj

u vremena stara oko na{ih svetih

bogomoqa, kad smo se zbijali oko na{ih
svetihzadu`bina manastira,kad su jo{
gusle i pjesma mogle izazvati u oku suzu
pokajni~kui rasplamsatiu grudimaosje}aj qubavi. Tada smo se zbijali ujedno,
tada nam je trebao i Bog i bli`wi. A danas gusle vise o klinu polupane, uspomena na velikane na{e blijedi, a qubav
tra`i vaqda opet gdje skloni{ta, gdje
nevoqa gwe~i...
Eto slike o qubavidana{woj!Nijesu
svi ti poroci,koje sam vam nabrojio,ba{
svi ovdjeme|unama, nijesuinedajBo`e
ni da budu! Ali ne{to me|u nama, ne{to
drugdje,pa gle kakvaje crnaslika!I to je
ono, {to pjesnik ka`e, da u svijetu nema
qubavi.I mi vidimoto i osje}amo, {to
da se varamo? Pa kad uporedimo `ivot
svoj, djela, rije~i i misli sa najve}om
Bo`jom zapovje{}u,ne}emo li priznati,
da nam ne vaqa `ivot?
Kako je Bogu mila qubav, vidite iz
ovog primjera: Svi su apostoli bili mili Spasitequ, ali je najvi{e volio sv.
Jovana. Jovan je le`ao na grudima Spasiteqevim, jer je imao najmek{e srce u
wemuje bilonajvi{equbavi.I on je potpuno shvatio najve}u zapovijest svoga
U~iteqa, pa je u svojim spisima najvi{e
o qubavi govorio i zato se i naziva apostol qubavi: Ko ho}e da zna, {ta je qubav i kako je treba wegovati, taj nek
otvori u sv. Pismu djela sv. Jovana, pa }e
se zadiviti tom {irokom srcu i razumje}e, za{to je Jovan u starosti svojoj, kad
ve} skoro ni tijelom svojim nije mogao
vladati, neprestano govorio: Dje~ice,
qubite se me|u sobom!
Zapitajtesrcesvoje, ono}e vampravo o qubavi re}i. Kad se na|ete ovako u
svijetlom trenutku raspolo`eni za rije~ Bo`ju i zaboraviteza ~asak sve svjetske nevoqe, uvrede i brige, srce }e vam
re}i: ta zaista nema ve}eg blaga od qubavi, i onda mo`da ne}ete samo za ~asak
zaboraviti na uvrede bli`wih, nego zanavijek,jer }e vam srceuz rije~Bo`jure}i i to, da ne vaqa da se qubimo samo
rije~ju ni jezikom, ve} djelom i istinom
(1 Jov.3, 18).Akotakvibudemo,onda}emo
zaista potpuno ispuniti najve}u zapovijest Hristovu.
S. A.

______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________

NA POKAJAWE ZOVE BOG

re{nika koji se odvoji i ma tebi. Za{to dakle ovu moju qubav,
Zove kroz obe}awa ovozemawskih
udaqi od Boga, Bog ne napore, podvige, stradawa radi tebe i ve~nih blaga, kojima, kao ~ovekoostavqa nego kao da ide za wim i do- preduzete samovoqno prenebrega- qubivi otac malo dete jabukom priziva o~inskim glasom: ^edo, kuda se va{ i sam sebe ho}e{da ubije{?..Se- vla~i, da se tako pomo}u dobara
od mene udaqava{? Gde }e{ bez mene ti se kolika je i koliko dragocena probudimo i obratimo Wemu, o ~emu
i izvan mene na}i bla`enstvo? Svu- cena za tebe data: krvqu mojom i smr- se u proro~kim kwigama i apostolda }e te sresti nevoqe. I tako dozi- }u mojom iskupqen si! Seti se svih skim poslanicama, dosta govori.
vaju}i priziva ga k Sebi. A priziva mojih zasluga, kojima si zadobio Svuda nas izvan Hrista sre}e beda i
ga na razne na~ine:
opro{taj grehova i ve~ni `ivot i zlo. Bogatstvo, ~ast, slava, i slast
Iznutra, preko svoje blagodati, pokaj se , i tako }e{ se spasti. Evo ovog sveta, koje vi tra`ite, vi{e }e
kojom kuca na vrata srca na{ega. stojim kod vrata i kucam,: ako ko vas opteretiti nego olak{ati, vi{e
Kroz savest, koja prekoreva zbog gre- ~uje glas moj i otvori vrata, u}i }u umoriti nego odmoriti. Dobra li
ha i predo~ava gre{niku sud Bo`ji i k wemu i ve~era}u sa wim, i on sa tra`ite? Svako dobro u meni je, i od
mnom (Otkriv. 3, 20). Tako Sin mene proisti~e. Bla`enstva `elive~nu muku za grehe.
Priziva kroz spasonosno promi- Bo`ji doziva zabludelog gre{nika. te? Nemaga nigde izvan mene. Lepotu
tra`ite? Koje lep{i od mene? Viso{qawe., stradawe, smrt i vaskrsewe
kog roda `elite? Koje vi{eg roda od
Sina svoga, Isusa Hrista, pokazujuSina Bo`jega? Slave li `elite? Ko
}i mu da se to veliko delo dogodilo
je slavniji od mene? Bogatsva `eliwega radi. Hristos nije radi drugoga
te? U meni i u mojoj ruci sve blago je
do{ao na svet nego radi gre{nika.
netrule`no. Mudrost `elite? Koje
Jer Sin ~ove~ji do|e da tra`i i spaqubazniji i ve}i prijateq od mene,
se {to je izgubqeno (Luka 19, 10). Ne
koji sam du{u svoju za vas polo`io?
do|oh da pozovem pravednike ve} grePomo}i i za{tite ho}ete? Ko mo`e
{nike na pokajawe (Mat. 9, 13). On
da pomogne i za{titi osim mene? Ledoziva gre{nika da se pokajawem
kara tra`ite? Ko }e isceliti osim
vrati Wemu: Za{to si ti, gre{nimene, Lekara du{e i tela? Utehe, ra~e, ostavio mene? Za{to se udaqadosti i veseqa tra`ite? Ko }e da
va{ od onog koji te voli? Seti se da
ute{i i razveseli osim mene? Pokosam se ja radi tebe rodio od Djeve, i
ja i mira sebi `elite? Ja sam mir i
obli~je sluge uzeo (Filib. 2, 7); tebe
pokoj du{evni, i nigde ne}ete na}i
radi bio dete, osiroma{io, ponizio
izvan mene. Svetlost `elite? Ja sam
se, pretrpeo gowewe, ru`ewe, vre|asvetlost svetu, koji ide zamnom newe, poni`ewe, rane, pquvawa, podsmeh,i svako stradawe: najzad umro
Zove nas na pokajawe preko pro- }e hoditi po tami (Jov. 8, 12). Ne
sramnom smr}u na krstu. Sve ovo ra- roka i apostola, kao svojih poslani- `elite da se prevarite i zabludite?
di tvoga spasewa sam u~inio. Si{ao ka i slugu, koji nas savetuju i mole: Ja sam istina. Ho}ete da pri|ete
s neba, da bi tebe na nebo uzdigao; po- Molimo vas u ime Hristovo, pomiri- Bogu? Ja sam put, istina i `ivot.
nizio se da bi tebe uni`enog uzvi- te se s Bogom ( Kor.5, 20). I jo{: vra- (Jov 14, 6). Ne smete da mi pri|ete?
sio; osiroma{io da bi tebe tite se k meni, govori Gospod nad Kome je lak{e pri}i? Sve zovem i
osiroma{enogobogatio;predao sebe vojskama, i ja }u se vratiti k vama primam: hodite k meni. Bojite se da
porugi, da bi tebe osramo}enog pro- (Zah. 1, 3; Mal. 3, 7).. I jo{: obratite zamolite? Kome sam ja od onih koji
slavio; rawavan bio, da bi tebe ra- se i pro|ite sa svih grehova svojih, i mole odbio molbu? Gresi vas odbijawenog iscelio; umro, da bi tebe ne}e vam bezakowe biti na spotica- ju od mene? Ja sam za gre{nike du{u
umrloga o`iveo. Ti si zgre{io, a ja we. Odbacite od sebe sva bezakowa ko- svoju polo`io. Mno{tvo grehova vas
sam tvoj greh uzeo na sebe; ti si kriv, ja ~iniste, i na~inite sebi novo srce uznemirava? Vi{e u mene ima miloa ja sam kaznu pretrpeo;ti si du`nik, i nov duh; za{to da umirete, dome sr|a nego {to ima grehova celoga
a ja sam dug za tebe isplatio; ti si na Izraiqev (Jezek. 18, 30-31)? Tako, sveta. Hoditek meni svi umornii nasmrt osu|en, a ja sam umro za tebe. I kao {to vidi{, kroz glas proro~ki i tovareni..
na ova moja stradawa za tebe ni{ta apostolski obra}a se Bog gre{niku
preveo: @. M. M.
me drugo nije privuklo do qubav pre- i priziva pokajawu.
11

______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________

PISMO MONAHIWI - PO^ETNICI

ADUJEM SE {to si se po~ela ozbiqnozanimatiduR
hovnim `ivotom. Neka Te Gospod vodi i

neka Ti bude na pomo}i!

Zasada, kaoprvo, neusiqavaj sedaumolitvi odmah dostigne{ ono {to se zove
umiqewe. A ako se umiqewe i suze radosti i pojave, nemoj se zbog toga ponositi.
Neka to dolazi i odlazi, kad je Bogu ugodno.Aakosepakumiqeweidu{evnatoplina na neko vreme prekrate, nemoj se ni
zbuwivati ni `alostiti.
Jer, ma {ta qudi govorili, molitva
je podvig (napor, borba), i to te{ki podvig. Ona je - do posledwegdaha - skop~ana
s trudom i s borbom.
Ipak,Gospod- posvomemilosr|u- daje, povremeno,utehuonomeko se moli,kakonebiumolitvenompodviguposustao.
Svoje molitveno pravilo saobrazi s
vremenom i gledaj da u po~etku ne bude
predugo.
Dobro je {to se ve} ve`ba{ i u Molitvi Isusovoj. Ka`e{ da zasada izgovara{ Molitvu Isusovu (Gospode Isuse
Hriste Sine Bo`ji, pomiluj me gre{nu!)
po sto puta izjutra i po sto puta uve~e. To
je za tebe dovoqno. Ali, staraj se da re~i
molitve izgovara{ s pa`wom.
Ponavqam,nezbuwujse akovi{eputa
i ne oseti{ toplinu u du{i. Nastavqaj
molitvui daqe.Kadasi naradui me|usestrama, trudi se da i tada umom stoji{
pred Bogom, to jest, budi svesna da je Gospod stalno tu, kraj Tebe.
Nemojjo{ sada, u po~etku,tra`itiod
Boga da zadobije{ neprekidnu umnosrda~nu molitvu.Malo je onih kojima je dana ta blagodat.Jedva da je jedan od hiqadu
podvi`nika (revniteqa u hri{}anskim
vrlinama) ima. Sv. Isak Sirin pi{e da
se do toga stepena dolazi po velikoj blagodatiBo`joj,za pokazanodubokosmirewe.
Zato, ne tra`i odmah ono {to je najvi{e u duhovnom `ivotu i ne `alosti se
{to ga jo{ ne poseduje{. U duhovnom `ivotu nagli skokovi nisu preporu~qivi,
nego je tu potrebna strpqiva postepenost.
Ti si jo{ mlada i telesno i duhovno.
Sv. Jovan Lestvi~nik pi{e: Ako ti po~etnik iskreno otvori svoju du{u, skoro
redovno }e{ videti da je pogre{no nastrojen. On odmah `eli da postignestalnu umnosrda~nu molitvu, da se

12

neprekidnose}ana smrti da se nikakone

gnevi.
Zapamti,sestro, - to je stawe samo savr{enih.
A ti, imaj zasada samo skru{enosti u
srcu, ne misli o sebi visoko i ponavqaju
sebi Molitvu Isusovu: Gospode Isuse
Hriste Sine Bo`ji, pomiluj me gre{nu
(smiluje se meni gre{noj)!

Nekatisvakipadposlu`iza poukuda
bude{ smernija i da ne veruje{ sebi do
same smrti.
A druge ne osu|uj ni za {ta. Ako osudi{ nekoga, znaj da }e{ obavezno pasti u
taj isti greh. To je neminovno.
Blago tebi ako se me|u onima koji su
boqiivi{iodtebeose}a{bednom.Ali,
ne zavidi nikome i ne ~ezni previ{e za
visokim duhovnim ushi}ewima. Mnogi,
koji po svaku cenu i usiqenotra`e te duhovne zanose, padaju u ono {to sveti oci
nazivaju duhovnom prevarom ili prele{}u.
Blagodatno ozarewe Gospod daje ~oveku ako mu je srce o~i{}eno od strasti.
U takvom su du{evnom stawu bili samo
sveti oci, a mi gre{ni treba da se molimo sa ose}awempokajawai da tra`imood
Boga prvo pomo} u borbi sa strastima.
U kwizi Ote~nik pi{e:
Neki u~enik dotr~a svome starcu i
re~e: Taj i taj brat je video an|ela! A
stari mu odgovori: Ne divim se tome
bratu koji je video an|ela; divio bih se
onome koji bi video svoje grehe.
Iako je ta star~eva izreka kratka,
ona je u duhovnom smislu vrlo duboka, jer
jeodsveganajte`e- upoznatisamogsebe.
@ali{ se na sebe da si nepostojana.
Pa, svi smo mi sli~ni trski koju quqavetar.Dunevetariz sveta,stignuotud
novosti i po~nu nas povijati i kolebati
i levo i desno...
Veli{da nai|ena tebeisku{ewe~ak
i kada ~uje{ da je u nekom drugom manastiru lepo. Odmahti dolazi`eqa da i ti
ode{ tamo. Ali, znaj, sestro, da kuda god
po|e{, ti svoj unutra{wi mete` nosi{ sa sobom. A i tamo }e{ sresti qudska bi}a, a ne an|ele. A napisano je da

@ali{ se da ne `eli{ da gre{i{,

alidaipakgre{i{ito,ponekad,te{ko.
[ta mo`emo? Qudi smo, obu~eni smo
u teloi izlo`enismo ku{awimazlog duha.
Zato, ne boj se i ne o~ajavaj kada se saplete{, nego ustani, uspravi se i ponovo
kreni napred... Znaj i to da na{a postojanost u dobru ne zavisi toliko od nas, koliko od blagodati Bo`je.

Carstvo Bo`ije nije izvan nas, nego

unutra u nama (Luka, 17, 21).
Ako uspe{ da unutra, u svojoj du{i,
ostvari{CarstvoBo`je,kojeje pravda,
mir i radost u Duhu Svetome (Rimq. 14,
17), ni{ta ti drugo ne}e biti potrebno,
niti }e ti nedostajati.
Neka ti Gospod u tome pomogne; neka
te smiri,umudrii ~uva u sve dane `ivota
tvojega - Amin.
Valaamski manastir 1947.
Shiiguman Jovan

______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________

PASTIRSKI SAVETI

) Budi dobar sin svojim ze1

maqskim roditeqima, pa
}e{ vremenom postati i dobar sin

Bo`ji.
2) Pazi na zdravqe svoga tela i du{e.
Ne seci granu na kojoj sedi{,da se ne sru{i{ i ne ozledi{. Zapamti: O`iqci
uvek ostaju! Ako i ne bole, oni ti{te i
peku.
3) Trudi se da stekne{ {to vi{e znawa za svoj `ivotnipoziv.Uporedoradi i
na svom Bogopoznawu. Svako je znawe
dragocenoi svakije zanatzlatan,samoih
treba po{tovati.Po{ten rad je najboqa
molitva Bogu.
4) Ne beri vo}e dok je zeleno i ne pose`i rukom za zabrawenim plodom. Sve
}e do}iu svojevreme,kadje Bogodredioi
qudiuprili~ili.Ne}e{zakasnitiniza
razonodu,niza qubav,niza brak.Ne budi
nestrpqiv, pa se ne}e{ kajati.
5) Tvoja qubav, mladi}u i devojko, neka je ~istakaoi va{enamereda jednogdana postanete verni supruzi i dobri
roditeqi. ^uvajte se nepromi{qenih
postupaka zbog kojih bi docnije morali
da crvenite pred svojom decom.
6) Sa~uvajteu mladostisrce ~isto,da
bi vam kasniji `ivot bio miran i spokojan, kao {to je mirna povr{inadobro za-

klowenog planinskog jezera u kojoj se

stalno ogledaju dubina i {irina neba.
7) Qubi ~lanove svoje u`e porodice,
da bimogaoda voli{svojesusedei poznanike, qude iz svoga sela ili grada i iz
svoje pokrajine. Tek kada nau~i{ da qubi{ bli`esvoje, odnosno,qude sa kojima
si u svakodnevnom doticaju, mo}i }e{ da
voli{i ne{totakovelikoi sveobuhvatno kao {to je ~ove~anstvo.
8) Budi veran Bogu u u malome, to
jest: gledaj da ne naru{i{voqu Bo`iju u
na izgled sitnim i bezna~ajnim delima.
Jer ako se navikne{ da gre{i{ u sitnicama, ne}e{ paziti ni na krupne stvari.
Kaj se za sitneprestupei molipomo}Bo`iju, da bi im se uspe{nomogao da suprostavi{ kada ponovo padne{ u isku{ewe.
9)U sitnicamase,kaou malimogledalima,pokazujemokakvismo.Tvoj`ivotje
satkan od sitnih pojedinosti, kao {to je
mozaik-slikana~iwenaiz bezbrojraznobojnih kamen~i}a. Ukoliko je vi{e dobrih dela - sjajnih kamenova!- tvoj `ivot
}e biti svetliji, radosniji i veseliji.
Ako kod tebe preovla|ujugresi - dela tame! - mozaik tvoga `ivota bi}e mra~an,
sumoran i tu`an.
O. Uro{ Jovankin

OSLONITE SE NA BOGA
tojim kraj prozorai zurim
u no}. Mrak je, sitna ki{a
S
sipi. Hladno je. U daqini, kao o~i nekih

~udovi{ta iz bajki, sjaje se osvetqeni

prozori na ku}ama. Na svima prozorima
zavese, {elukatre. Qudi se i no}u ogra|uju jedni od drugih isto kao i na danu.
Ipak, svi ti qudi no}as imaju sli~ne
brige. Jean misli ka ki{u: Dokle }e padati? Krompir u trapovima u vodi. Ugaq
u podrumima u vodi. ^emu tolika ki{a.
Podavi}emose kaomi{evi.Drugibrine
o sinu studentu: Ako ne diplomira ove
jeseni i na prole}e,te{ko }u mu mo}i vi{e pomagati. Za{to ne po`uri malo, kada zna kako se te{ko zara|uje? Tre}i
misli o ogrevu. ^etvrti o svojoj bolesti.
I tako redom, svi oni brinu svoje brige,
umestoda se skru{enasrcaobrateOnome
Koji zatvara bezdane vodene, pu{ta vetrove i oblakeda plove nebom i Koji nam
je odavno rekao: Bez Mene ni{ta dobro
ne mo`ete u~initi!

PSOVKA
U NA[EM NARODU
Kad pqusak ki{e pada na tebe i
volatvoga,ti psuje{a vo tvoj}uti.
Za{to onda ti sam psuje{ a vo trpi
i }uti? Ili ima vajde od psovke
ili nema. Ako ima, nau~i i vola
svoga da psuje; ako nema, za{to se
ti ne nau~i{ od svoga vola da
}uti{ i trpi{?

Ki{a pada, upija se u zemqu. Niz prozorecurevodenimlazevi.Dalitopriroda oplakuje na{a bezakowa? Da li to

an|eli nebeski umesto nas pla~u i mole
Gospoda da se smiluje na tvrdoglave i nepokorne qude? O, rode qudski, kada }e{
ve} jednom do}i k sebi? Zar ti mo`e{
da misli{na Bogasamoondakadase ne~ega boji{, kada ti je `ivot u opasnosti?
Se}am se pro{lih, ratnih dana. Se}am se strahaod smrtikoji je bio ispisan
skoro na svakom ~elu. [ta nas je tada gonilo u crkvu? Tada nam je Bog bio milostivi Otac, Koga smo molili da nas
sa~uva u `ivotu. A danas?
Mi }utimo, stegli smo usne svoje i
mislimo svaki svoju brigu, a nijednoga
nemada podigneo~isvoje k nebui da zavapi: Bo`e, sa~uvaj nas ove no}i, ove jeseni i zime; ~uvaj nas kroz sve dane `ivota
na{ega. Ako nam Ti ne pomogne{, niko
ne}e!...

Kad ~uva{ nogu svoju da ne

stane u blato, za{to ne ~uva{ usta
svojada ne rigajublatom?I kad ~uva{ ruku svoju od ogwa, za{to prosipa{ iz usta ogaw koji pe~e tvoje
susede? Zaista lep{i je pred Bogom i qudima ~ovek nem, nego ~ovek koji psuje.
Kakvo dobro o~ekujete od Boga
vi {to grdite Boga? Nikakvo, sem
prokletstvo sebe i svoga poroda, i
svogarada i celogsvog`ivota.Neki dobri qudi vele: psovkom se ~ovek poni`ava do `ivotiwe. Nije
istina. @ivotiwa nije toliko
niska da huli na Boga, no, naprotiv, svojim potpunim po{tovawem
Bo`ijeg zakona, usa|enog u wu, `ivotiwa proslavqa Boga. Psova~ je
ni`i od `ivotiwe nego zemqa od
neba.

Episkop Nikolaj Velimirovi}

13

______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________

O PUTU KA VELI^INI I SLAVI

prirodi svakog ~oveka
`ivi `udwa za veli~inom
U
i slavom. Nema ~oveka koji o tome ne mi-

sli, jo{ od ranog detiwstva. Otkuda ova

`eqa u ~oveku? To je kako re~e jedan na{
veliki besednik (Vladika Nikolaj Velimirovi}, Omilije , 417) tamno se}awe na
nekada{wu slavu i veli~inu prvih qudi na{ih praotaca - u raju. {ta sve qudi u
pro{losti nisu ~inili i ne ~ine danas, da
na|ukoji}eihodvestiveli~iniislavi.U
tome se nebiraju sredstva. Me|utim, veli~ina i slava na Zemqi je ta{tina nad ta{tinama i muka duhu (Propov. 2, 11), sa
~ovekom silaze u grob. Sin Bo`ji si{ao je
na zemqu da nam uka`e put ka istinskoj i
ve~noj veli~ini i slavi. On je sam taj put
pro{ao, pa ga i nama preporu~uje. A, to je
put smirewa, slu`ewa i `rtvovawem.
Put smirewa Po{to je na zemqi sve
prolaznoi podlo`notruqewu, prava veli~ina i slava ne mogu se na}i na Zemqi
nego na nebu,u Carstvunebeskom.Ko wih
iskreno `eli, treba tamo da se okrene i
upita.A natomputuprvustepenicusa~iwava smirewe.Satanskagordostuvalila
je qude u greh i zaradila istrebqewe iz
raja. Lek od gordosti je smirewe. Kao
{to je gordostprethodilapogibiji,tako
smirewe prethodi slavi. I kao {to je
gordost arhan|ela svalila s neba u bezdanpaklaiu~inilaga|avolom,takosmirewe ~oveka uzdi`e u nebo i ~ini ga
an|elom u telu. Svaki koji se sam podi`e, ponizi}e se; a koji se sam poni`ava,
podignu}e se (Lk. 18, 14) - to je zna~i zakon Bo`ji. Najve}e smirewe na Zemqi
pokazao je sin Bo`ji, Gospod Isus Hristos. To je haqina u koju se On od ro|ewa
obukao i nosio celog svog zemaqskog `ivota: od vitlejemskijasala i pe}ineu kojoj se rodio pa do izdisaja na krstu. Tu
bo`anksuhaqinupreporu~ujeOn i nama,
jer bez we niko u Carstvo Wegovo ne}e
mo}i da u|e.
Smirewe - u ~emu se sastoji. Smiren
~ovek ne gordi se ni~im: ni znawem, ni
lepotom, ni odelom, ni bogatsvom, ni poreklom, ni polo`ajem u dru{tvu. O sebi
misli, skromno. Sve qude smatra boqim
od sebe, a sebe za najve}eggre{nika.Zato
nikoga ne osu|uje zbog pogre{aka, a jo{
mawe koga zbog wih prezire. Sve svoje
uspeheu `ivotui sva dobradelakojau~ini ne pripisuje sebi nego Bogu, jer zna da
za sve {to dobro u~ini - blagodati
Bo`joj duguje (1 Kor. 15, 10).

14

Putslu`ewaSinBo`jisi{aojenazemqu radi spasewa roda qudskoga, a spasewe se pored ostaloga, sastoji u duhovnom
preporodu i obnovqewu qudi; obnovqewu
uma, srca i voqe. Obnovqewe uma sastoji
se u odbacivawu gre{nih misli, obnovqewe srca u odbacivawu gre{nih `eqa iose}awa, a obnovqewe voqe u odbacivawu
svoje ogrehovqene voqe i usvajawu savr{ene voqe Bo`je za zakon `ivota. Tako
preporo|en ~ovek postaje nova tvar (2
Kor. 5, 17; Gal. 6, 15). A novoj tvari potrebni su i novi zakoni kao rukovodna na~ela u
`ivotu. Obnoviteq roda qudskog objavio

i danas. I danas On svima slu`i: sve hrani, poji, odeva, brani, iscequje, spasava,
...
Put `rtvovawa Vrhunac slu`ewa je
`rtvovawe. To je prirodni zavr{etak i
kruna slu`ewa iz qubavi. Od ove qubavi niko ve}e nema, da ko `ivot svoj polo`i za prijateqe svoje (Jn. 15, 13). A
Hristosje `ivotsvoj iz qubavipolo`io
i time slu`bu svoju krunisao i qubav
svoju posvedo~io. Svojom slu`bom i `rtvom iz qubavi On je proslavio Boga na
zemqi (Jn. 17, 4) i Bog je Wega proslavio
(Jn. 13, 31-32; 17, 5). TakoBog proslavqai
sve one koji se ugledaju na Sina Wegovog
i idu stopama Wegovim.
G. C.

ZAVIST
utovala su tri prijateqa.
Na putu su na{li veliko
P
blago. Trebalo je da ga podele na ravne de-

je novi zakon. Nasuprot starom dru{tvu, u

kome je vladao zakon po kome rob i sluga
ima da slu`e svome gospodaru i mla|i po
rangu starijemu, u novom dru{tvu, ~iji je
obrazac Crkva Hristova, objavqen je drugi, nov zakon: da stariji po rangu slu`i
mla|ima. Znate da knezovi narodni vladaju narodom i poglavari wegovi upravqaju wim. Ali me|u vama da ne bude tako!
Negokoho}e me|u vama najve}ida bude, neka vam slu`i, i ko ho}e me|u vama prvi da
bude, neka bude svima sluga. Jer ni Sin ~ovje~iji ne do|e da Mu slu`e, nego da slu`i
i da da `ivot svoj u otkup za mnoge. Da kod
qudi ne bi bilo dvoumqewa u primeni
ovog novog zakona, wegov Zakonodavac prvi ga je primio: sav Wegov `ivot na zemqi
bio je slu`ewe qudima. Niko nije tako
slu`io qudima, kao Gospod! On je bio najrevnosnijislugasvih(Lk. 22, 27), pajeto

love. Ali, pre no {to su u~inili ovo, po~eli su jedan drugome da zavide. U wima se
javila misao da svaki do|e do ve}eg dela.
Selisudaseodmoreiporazmisle. Re{ili
su da jedan ide u grad da kupi hranu, a dvojica da ~uvaju blago. Prvi je oti{ao. Kupio
je hranu, ali je u wu stavio otrov. Nameravao je da otruje dvojicu prijateqa, a sam da
prigrabi blago. No, ona dvojica su se dogovorila da ga ubiju ~im do|e, jer }e bogatstvo biti ve}e kad se blago deli na dva
dela. Re~eno - u~iweno. ^im je wihov drug
do{ao, ubili su ga. Seli su da jedu pa da
razdele blago. Najeli su se, ali blago nisu
mogli da podele, jer su se otrovali. Zavist
je svu trojicu ubila.
Zavist je karakteristi~na osobina
|avola. Iz zavisti on je prevario prve
qude i naveo ih da prestupe Bo`ju zapovest. ^uvajmo se, bra}o, toga |avolskog
poroka. Ne budimo lakomi na tu|e bogatstvo. Ne zavidimobli`wimasvojim zbog
wihovoga bogatstva, zbog wihovih umnih
sposobnosti i polo`aja, koje u dru{tvu
zauzimaju. Neka svako od nas savesno ispuwuje du`nost u Bo`jem vinogradui neka na vremedajeplodove,kojeBogod wega
tra`i. Ti plodovi, kao {to apostoli ka`u, jesu Qubav, radost, mir, trpqewe,
dobrota, milost, vjera, krotost, uzdr`awe. (Gl.22-23).
E. N.

______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________

^UDOTVORNA ^AJNI^KA IKONA KRASNICA

oreklo svete i ~udotvorP
ne ikone ^ajni~ke iz svetog je grada Jerusalima. Po narodnom

predawui verovawui ona je jedna od onih

ikona Bogomatere {to ih je uradio sam
sveti Apostol i Evan|elist Luka. Ova
sveta ikona ima na predwoj svojoj strani
pre~asnilikBogorodicesaBogomladencem Hristom na desnoj ruci, a na zadwoj
stranije lik svetog JovanaKrstiteqa.U
Srbiju je doneo ovu svetu ikonu sveti
kraq srpski Uro{ Milutin i ~uvao ju je
na svom dvoru kao za{titnicu svetog doma Nemawi}a,a zatimje ikonupolo`iou
svoj manastir Bawu kod Priboja na reci
Limu, gde je dugo vremena bilo sedi{te
episkopa Dabarskog. U manastiru Bawi
bila je ova sveta ikonasve do vremenakada su svete mo{tisvetogaSave od Turaka
odne{ene iz Mile{eve, kojom prilikom
je opqa~kan i spaqen i manastir Bawa.
Neki seqak iz Rudog, ne znaju}i {ta
se doga|a oti{ao je u manastir koji je
upravo tada goreo, oteo ikonu iz vatre i
preneo je u ^ajni~e. Seqaku je u snu do{la majka i prekliwalaga da ide u manastir da joj upali sve}u. On sutradan rano
odlazi i nalazi manastir u plamenu. U
vatri zapazi ikonu sa jo{ neoprqenim
likom Bogorodice i Deteta. Kao oma|ijan, upada u plamen i sve}u pali, a ikonu
uzima i be`i prema Limu. Kriju}i se po
bespu}uda ga Turci ne opaze, no}u se vra}a u Rudo i odlazikod ujaka za savet. Ujak
ga upu}uje da ikonu ve`e likom da se ne
poznai da je nosiu ^ajni~e,gdeje prizemna crkvaza koju Turcine znaju i da je preda kalu|eru koji se po nalogu igumana
odvojio od mile{evskih kalu|era i oti{ao u ^ajni~e da opslu`uje crkvu. Kad je
sa ikonom uvijenom u liku do{ao u selo
Zubaw, stigao je jednu uplakanu `enu.
Prekliwala ga je da po|e sa wom i zamolila ga da ide kod wene rodbineda tra`i
sin~i}a, koga su Turci nedavno sa ostalom decom odveli, ali ~ula je da se mali
izvukao iz sepeta (ko{are), i pobegao u
nepoznatompravcu,pa je po{lada ga tra`i. Seqak je odvio liku i pokazao `eni
ikonu. Ona ga je privolela da svrati kod
wene rodbine,a na}i }e se neko od uku}ana da mu do ^ajni~a pomogne. Kad su tako
do{li,na velikoveseqe,na{lisu wenog
sina. Sutradan je seqak, uz pratwu `eninerodbine,do{aou ^ajni~eiprekoSiga
u{ao u crkvu i predao ikonu kalu|eru.
Godinu dana kasnije, 1595. prezviter
Avram u svom rukopisu iz Boqani}a (ne-

daleko od ^ajni~a), pomiwe ^ajni~e

ovimre~ima:Uqutai priskrbnavremena.
Slede}e ~udo ispri~ao je sam stari
~ajni~ki prota-stavroforJovan Jovanovi}, koji je ~ajni~koj Svetiwi slu`io
prekopedesetgodina,a zapisaoje to ~udo
pred wim samim prota Mrgud Kosori} iz
Gora`da. Davno je to bilo, negde na po~etku ovog 20. veka i to u prvim danima
moje sve{teni~ke slu`be. Bilo je to na
praznik Presvete Majke Bogorodice na
Uspewe, to jest kada se u najve}em broju u
~ajni~kom hramu verni okupqaju. Trojica nas sve{tenika je toga dana slu`ilo.

Posle bogoslu`ewa, meni je kao najmla|em sve{teniku zapalo da mnogima

~itam molitve za zdravqe. U trenutku
kad se spremah da iza|em iz crkve, bi mi
priveden jedan de~ak od oko 12 godina, a
wegovi roditeqi privode}i ga reko{e
mi da su iz Rogatice,da su Jevreji, i da ih
je velikanevoqadovelaovomsvetomhramu.Naime:ovajimje sin~i}odpregodinu
dana iznenadaonemeo.Reko{e mi da su ga
vodili lekarima, i u Sarajevo i ~ak u
Be~, i da je sve bilo uzalud. Jo{ mi reko{e da de~ak dobro ~uje i sve razume {to
se od wega tra`i.
Ono {to sam ~inio mnogim drugima,
u~inih i wemu: privedoh ga pred ^udotvornu Ikonu i pro~itah mu molitvu za
ozdravqewe. Nakon pro~itane molitve,
izme|u mnogih prisutnih lica potra`ih
o~ima de~akove roditeqe, te ugledav{i
ih kako kolenopreklono, po propisima

svoje vere, uznose molitve k Bogu, uzeh za

ru~icu de~aka i vode}i ga roditeqima
upitah ga (ni sam ne znam za{to to u~inih): Otkada si prestao govoriti? Kako se u tom trenutku ve} pribli`ismo
de~akovimroditeqima,i ja i onii mnogi
drugi koji se na|o{eu blizini~usmo ove
re~i de~akove: Po mraku kod Rakitnice... Dok mi jo{ te jasno izgovorene iz
usta de~akovih re~i odzvawahu u u{ima,
zbog radosnih uzvika wegove majke, zbog
uzdrhtalih zagrqaja i oca i majke i sina,
wihovih suza radosnica i ~esto izgovaranih re~i: Oh, Bo`e, Bo`e, ... hvala...
osana!, ja se od ~uda osetih kao izgubqenim, zbuwenim, i tako ne do~uh do kraja
sve one re~i koje de~ak izgovori, kazuju}imi{taga je upla{ilopomrakukodreke Rakitnice.
Dvanaest godina posle toga ~udesnog
isceqewa, to jest godine 1914., za vreme
rata koji je Austrougarske vodila protiv Srbije i Crne Gore, odvedeni smo sa
nekolicinomgra|anaiz ^ajni~akaotaoci na `elezni~ku prugu izme|u Ustipra~e i Duba, i to pod pretwom da ako bi ma
sa ~ije strane ne{to omelo prohod vozova (tada je prevla~enaaustrijskavojska i
ratni materijal ka Vi{egradu), da }emo
mikaotaocibitiprvistreqani.^uvala
nas je stra`a. Osim {to smo bili u velikoj brizi i strahu i pritom izlo`eni
ratnim zlostavqawima, bili smo jo{ i
gladni i `edni. Tako provedosmo dva dana. Tre}eg dana iznenadno nam pri|e jedno vojno lice (po ~inu kaplar) i obrati
se meni li~no pitawem: Vele~asni, jesteliviiz ^ajni~a?Kadmupotvrdihda
jesam, sa`e glavu mome licu i tiho pro{aputa: Ne bojte se, ja sam onaj de~ak,
akose se}ate,kojije nekadzanemeoi u va{em hramu progovorio...Sad }u se vratiti. Po povratku on nam donese dovoqno
hleba i jo{ neke hrane i sve nas taoce
okrepi. Uve~e, odvede nas na Ustipra~u,
smesti nas u jednu sobu, i za sve vreme na{eg tao{tva, skrivaju}i da to ne bude
upadqivo, ukaziva{e nam veliku pa`wu
ili boqe re}i milosr|e. I sad `alim
{to ga vi{e nikad u `ivotu ne videh.
Ovakvi slu~ajevi nadahwivali su i crkvene pesnike, pa su slavili i opevali
Presvetu Majku Bogorodicu,Weno sveto
`itije i ~udesa, i govorili: Tamo gde ho}e Bog, pobe|uje se poredak prirode?.
N. V.

15

______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________

TEHNI^KA CIVILIZACIJA

ivimo u vremenu gru@

bog materijalaizma,
koji odbacuje hri{}ansku veru i mo-

ral, zamewuje Boga materijom i progla{ava sebe novom religijom.

Svojim sledbenicima se predstavqa
kao prijateq. Razne ideologije, pokreti, pravci, nadahnuti materijalisti~kim shvatawima, prosto se
utrkuju kako ~oveku obezbede boqu i
sre}niju budu}nost. Duh, ~ovekov je
zanemaren, a telo stavqeno u prvi
plan. Savremena nauka i tehnika postigle su fantasti~ni napredak. Iz
dana u dan sve je vi{e proizvoda, raznih izuma, ma{ina, sprava i tehni~kih aparata i sve se to nudi
~oveku radi udobnijeg `ivota. On je
opijen ovim progresom i zbog toga se
u wemu bude ogromne `eqe i prohtevi. Nastaje trka za bogatstvom, novcem i zaradom. Standardomanija, kao
kakva mora, zahvatila je qude koji
`ure da {to pre napune svoje stanove
modernim stvarima i ure|ajima. ^ak
i bez kola ne mo`e se zamisliti
standard. I savremena moda ima puno
svojih poklonika.Na wu se nemilice
tro{i i novac i vreme. Modni kreatori su danas na velikoj muci, kojoj
modi da daju prednost: mini, midi
ili maksi modi.
U `ivotu mla|eg sveta nema nekih uzvi{enih ideala. Wihov ideal
je slobodan `ivot, a to prakti~no
zna~i neodgovorno pona{awe i neograni~ena sloboda ~ulnih u`ivawa
i slasti. Niko od wih ne uvi|a opasnost od takvog puta. ^ak bi se moglo
re}i da i savremena sredstva informisawa: radio, televizija,
{tampa, ~asopisi i filmovi podra`avaju takav `ivot mladih.
Pored toga u te`wi za neodgovornom slobodom i lakim `ivotom, ~esto se nasr}e na tu|u imovinu i
`ivote. Sve vi{e ~itamo u {tampi o
privrednom kriminalu, proneverama, kra|ama, nasiqu i ubistvima. I
mnogi mladi maloletnici, {to je
16

jo{ `alosnije, moralno posr}u, odaju se prestupima, porocima, drogirawu i razvartnom `ivotu.
Zapitajmo se sada: {ta je donela
tehni~ka civilizacija savremenom
~oveku? - Ona ga je u~inila svojim
robom i vezala mu pogled za zemqu,
materiju i telesni `ivot. Duh je zaboravqen i zanemaren. HH vek nam je
doneo ma{ine, ali je osakatio du{u.
Duhovno moralni razvoj mnogo zaostaje za materijalnim progresom.

Da li je ~ovek pored tolikih bogatstava, izuma i u`ivawa postao zadovoqniji i sre}niji? - Ne! On je
ostao duhovno gladan, prazan, usamqen i nezadovoqan. @ivot mu je bez
ciqa, smisla i sadr`aja. U du{i mu
nemir i o~ajawe, koje se svr{ava ~ak
i samoubistvom. Na ~elu savremenih
bolesti stoje psihi~ke bolesti kao
posledica poreme}ene ravnote`e u
~ovekovom bi}u i duhovne gladi. Sve
je mawe stabilnih qudi, potpunih
li~nosti i ~vrstih karaktera; a sve
vi{e nemirnih, nervoznih, brzopletih, labilnihi nesigurnihpojedinaca koji svojim `ivotom i radom
potvr|uju da ih tehnika mije zadovoqila.
Prota Stanislav Strahini}

ZLI DUHOVI
ajve}a opasnost od ,
wih preti onim
N
qudima koji ne veruju u wihovo posto-

jawe, pa se zato od wih ne pla{e i ne

~uvaju. Takve misli, da zlih duhova
nema, zli duhovi ulivaju qudima, da ih
na taj na~in uspavaju i u~ine poslu{nim izvr{iocima svoje voqe.
Zato je ovo wihovo sredstvo protiv
qudi opasnije od svih (onih napred
nabrojanih) i wime oni najve}i uspeh
posti`u, najve}i broj qudi wime
ubijaju.
Poreklo zlih duhova Iako za qude
nije toliko va`no da znaju poreklo
zlih duhova, jer je mnogo va`nije da
znaju da oni zaista postoje, ipak Bog
nam je i to otkrio. Tako, u Svetom
pismu Novoga zaveta ~itamo da su zli
duhovi u po~etku bili an|eli Bo`ji,
pa su zgre{ili Bogu, i zbog toga
li{eni svoga dostojanstvai zba~eni s
neba(2 Petr.2, 4; Juda st. 6; Otkriv.12,
7- 9). Od tada oni su zapo~elida {kode
~oveku, da ga odvra}aju od Boga, da ga
navode na greh i onemogu}i spasewe.
Bognijehteoda oveodmetnikaod Sebe
i na{e neprijateqeuni{ti nego im je
ostavio vremena za pokajawe, kao {to
to ~ini i sa qudima koji gre{e, a nama
jedaoseredstvazaborbuprotivuwih.
Sredstva za borbu protiv zlih
duhova Iako su zli dusi neuporedivo
ja~i od ~oveka, ipak mi uspe{no
mo`emo sa wima da se borimo: prvo,
krsnim znakom i molitvom Gospodu da
nas izbavi isku{ewa lukavoga duha;
drugo, protivqewem wihovim spletkama i sugestijama (Jak. 4, 7); tre}e,
oru`jem koje nam na{a vera daje (Ef.
6, 11-17); ~etvrto tvr|avom vere (1
Petr. 5, 9); peto, budno{}u i obazrivo{}u, koja ne}e dopustiti prevaru (2
Kor. 2, 11); {esto, pri~e{}ivawem
tajnama tela i krvi Sina Bo`jega
(Otkr.12, 11). Ovimsredstavamo`emo
ne samo da se uspe{no borimo sa zlim
duhovimanego i da ih pobe|ujemo(2 Jn.
2, 13-14).
M esto {titom pokrij se ^asnim
Krstom znamenuju}i wime telo i du{u. A
znak krsta se ne ~ini samo rukom, nego i
mi{qu i pa`wom tvojom, te i kada le`e{ i
ustaje{ prekrsti se u ime
.

Svetoga Duha

Oca i Sina i

Sv. Jefrem Sirin

______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________

O BRA^NOJ ^ISTO]I

tub naroda je porodica.

S
Kakva je porodica, takav je podmladak, kakav podmladak,

prema Bogu i bli`wima, zaslu`uje

on veliku osudu i od Boga i od qudi.
Znamo kako qudi gledaju na tjelesnu
takav narod. Zdravqe podmlatka za- ne~isto}u, a Bog velikom i stravisiod zdravqaroditeqskog,a rodi- {nom kaznom prijeti razbludnom
teqsko zdravqe od wihova `ivota. hri{}aninu.
Gdje je `ivot ~ist, uredan i pobo`an,
tu je zdravqe sna`no; gdje je `ivot
razbludan, ne~ist, nepo{ten, tu je i
zdravqe podriveno. Bra~na ~isto}a
je zalog sre}nom `ivotu i roditeqa
i djece, jer i du{evnoi tjelesnozdravqe i roditeqa i djece zavisi u prvom redu od roditeqske ~isto}e.
^ist bra~ni `ivot di`e porodicu u svakom pogledu: tu su roditeqi
napredni, zdravi, pametni, pobo`ni,
vrli, jedno drugomiskreni,vode brigu o djeci svojoj zajedni~ki, zadovoqni su sa svojim stawem... Djeca u
takvoj porodici su zdrava, ~ila, svje`a, napredna, dobro vaspitana, upu}ena primjeromroditeqskimu svaku
vrlinu.
Osim tjelesnog i du{evnog zdravqa bra~na je ~isto}a jo{ i u dru{tvenom `ivotu vrlo uva`ena.
Svijet nerado gleda bludnika i ne}e
Ne ~ini preqube! (2 Mojs.20, 14;
mu povjeriti nikakva mjesta, koje je Mat.
27). Da ne bude bludnice
skop~ano s velikom ~a{}u, ve} ga izme|u5,k}eri
Izraiqevih! (1 Mojs.
svaki ~ovjek izbjegava, prezire i kao 23, 17). Sine, pazi,
da te ne pobjedi
zao primjer pokazuje. Grijehom ras- pohot qepote, niti
da ulovqen
trovan ~ovjek i nije sposoban, da vr- bude{ svojim o~ima! (Pri~e
25).
{ikakvedu`nosti,onje samokadaru Vrla `ena je vijenac mu`u 6,
svome
svom grijehu tonuti, dok mu se proma- (Pri~e 12, 4). Svaki pijanac i
{eni `ivot ne ugasi. A sa sobom je bludnik osiroma{i (Pri~e 23,
ubio i svoju porodicu. Trezven i ~e- 21). Bludnici... ne}e carstva
stit ~ovjek pak u`iva povjerewe kod Bo`jega naslijediti (1 Kor. 6,
svih ~estitihqudi; wemu svaki odaje 9-10). Nijedan bludnik, ili ne~ispo{tovawe i isti~e ga kao primjer, ti... ne}e imati dijela u carstvu
odlikuje ga po~a{}u, on je svagdje Hrista i Boga (Efes. 5, 5). Ne
vi|en i ~uven. Pa ne samo on, ve} i opijajte se vinom, jer je u wemu
wegovi doma}i su po{tovani. Lijepa blud! (Efes. 5, 18). Ne poziva nas
je preporuka, kad se za koga ka`e, da Bog na ne~isto}u, ve} u svetost
je iz ~estite ku}e. [to je re~eno za (1 Sol. 4, 7).
~ovjeka, va`i i za `enu.
Kao {to bra~na ~isto}a u svakom
Hri{}aninse mora ~uvati tog vepogledu koristi ~ovjeku, tako mu ne- likog grijeha, koji vojuje i protiv
~isto}a{kodi.Po{tone~ist~ovjek tijela i protiv du{e wegove jer je on
nije kadar izvr{iti svoje du`nosti kadar rastrovati i najja~u snagu, pa

se sveti i na potomstvu. Bra~ni `ivot treba da se odr`ava u ~isto}i,

jer je samo to pravi brak. Doma}i `ivot hri{}aninu treba da je doma}a
crkva, da u wemu sve bude sveto, svijetlo, uzorno. Svaku priliku, koja bi
ga mogla navesti na ne~isto}u, treba
svaki da savjesno izbjegava, jer prilika lako mo`e ~ovjeka pokvariti.
Pijanstvo, prekomjerno uga|awe tijelu, lijenost, zle misli, r|avo dru{tvo, sve su to neprijateqi
~ovjeku, koji ga vuku u taj grijeh.
S. A. @.

^ASOVNIK

^asovnik je jedna prekrasna sprava, ali on nije prona|en da nam samo

pokazuje vreme dana i no}i nego da
nas opomiwe na smrt. To je wegovo
duhovno nazna~ewe. Kad male kazaqke optr~e sekunde i minute, tada velika kazaqka dosti`e naredni ~as i
~asovnik otkucava. Tako }e i ~asovnik `ivota na{eg da otkuca kada se
izbroje dani i meseci i godine `ivota na{eg. Zato Sv. Tihon Zadonski
savetuje svakog hri{}anina da razmi{qa:
1. Kako vreme na{eg `ivota neprestano odlazi
2. Kako je nemogu}e povratiti
pro{lo vreme
3. Kako pro{lo i budu}e vreme
nije u na{oj vlasti nego samo ono koje sad pre`ivqujemo
4. Kakoje krajna{eg`ivotanepoznat
5. Kako moramo biti gotovi za
smrt, svaki dan, svaki ~as i svaki minut
6. Kako zbog toga moramo biti u
neprestanom pokajawu
7. Kako moramo svakoga ~asa biti
onako pokajani i duhom raspolo`eni
kako `elimo biti na samrtnom ~asu.

Ep. Nikolaj

17

______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________

H A J D E T E ZA M N O M !
spleten vijenac od qubaI
vi, smjernosti, milosr|a,
trpqewa, to je `ivot Gospoda na{ega.

Mnogo qep{e od mirisnog cvije}a zapajaju te vrline svakog, ko se pribli`i vijencu tom dragocjenom, uzoru
hri{}anskom. I toplina tih vrlina zagrijava na studeni svjetskoj ozebla hri{}anina, te koji se god pribli`iizvoru
tom topline i svjetlosti; ko je jednom u
srcu osjetio blagi melem toga cvije}a,
tih vrlina, topli dah onoga Duha, koji to
cvije}e o`ivqava, taj shva}a i razumije
rije~i Gospodwe: Hajdete za Mnom!
Vijenacse taj po~eo plesti jo{ prvih
dana zemaqskog `ivota na{eg Spasiteqa, a osobito od kr{tewa Wegova u Jordanu i po~etka propovjedi Wegove,
bo`anske, spasonosne. A dopleten je vijenac taj posledwim Wegovim danima na
zemqi, kad se ono u wega me|u cvije}e pomje{alo trwe, ono trwe {to izbode
Wegovo bo`ansko ~elo na sudu pred Pilatomi na krstu.I gle~uda!Vijenacnije
postaomawedostojansa trwa,ve}i totrwe hri{}aninpo{tujei u molitviupire
o~isvojenatotrwenaglaviGospodaraspetog.I krijepise pogledomtim i sna`i
se slikomtom,jertotrwe,toje pravii za
nas spasonosni zavr{etak vijenca onog,
to su one muke Mu~enika Iskupiteqa,
koje je za nas u qubavi, smjernosti, milosr|u i trpqewu bez roptawa podnio, a s
rije~imana usnama: Oprosti O~e, qudima!
U dane one pozvao je Gospod Sebi u~enike, brata dva Petra i Andriju, i opet
brata dva Jakova i Jovana. Oni bijahu ve}
prijepoznatisa Spasiteqem,jer ih je On
odmah poslije kr{tewa Svog pozvao Sebi, da ih upozna s djelom Svojim, da vide,
gdje On`ivii kako`ivi,a sadaih upu}eneve}u namjeruSvojukona~nopozivaSebi u dru{tvo, da budu lovci qudi. A ti
prvi apostolibez i jedne rije~i,bez ikakvapredomi{qawai ustezawaostavqaju
posao svoj ribarski, pa idu sa gotovo{}u
na novi poziv svoj. Za wih su silne bile
rije~i Hristove: Hajdete za Mnom! jer
su znali, ko ih zove i kuda ih zove.
Mnogi glasovi danas govore ~ovjeku:
hajde za Mnom! A osobitoje mladi}okru`en takvim glasovima, koji ga zovu, da
u|e u svijet, da oku{a sladosti wegove.
Za vas je svijet krasna panorama, puna
svakojakih slika, a vi bi ste ve} po radoznalosti svojoj radi bili, da vidite slike te. Sirenski glas svjetskih sladosti

18

poziva vas, da im pristupite. Ali vi ste

razumni mladi}i, pa ne vaqa da idete u
mrak bez svjetlosti. Vi morate razlikovati te glasove i pozive, pa se samo onom
odazvati, koji }e vas dobru odvesti.
Pogledajte na starije od sebe, pa }ete
vidjeti, kako prolaze, pa eto vam onda najqep{eg primjera i pouke, kom se glasu vaqa odazvati! Jedne qude zove grijeh
pozivom: hajde za mnom! Znate kako prolaze oni, koji se tom pozivu odazivaju; znate,
da od zla dobra nema. Qudi grije{e, pa misle, da u zlu ima dobra, ali se jako varaju i
brzo uvide, da je ona grijehovna slast kratka vijeka, a da poslije slasti dolazi vrijeme razo~arawa, patwe i gorkoga kajawa. I
tiqudi,kojisebenisuznalipou~iti,mogu
nau~iti druge, nas, da je opasno odazvati se
grijehovnom pozivu. A {to je opasno za
zrele qude jo{ je mnogo opasnije za vas
mlade i zelene. Jer qudi su ja~ega razuma,
pa }e se mo`da br`e povratiti na pravi
put, avibistesigurnousvojojmladala~koj
lakomislenosti propali u grijehu prije,
nego bi vam razum sazrio, da vas dozove natrag pravoj stazi.

Du{a wegova treba da te`i izvoru

blagodati i istine, da nakalemi tu istinu
na sebe i da u blagodati Bo`joj `ivi. ^ovjek treba da se uvjek sje}a, {ta }e s wim
biti do kraja. (Sirah. 7, 39), pa }e onda dobroznatirazlikovatiprimamqivaobe}awa i varqive obmane i zna}e izbje}i one
zamke, u koje se toliki qudi uhvate i u wima propadaju. Ne}e tada mo}i zanos grijehovniugu{itiuwemuGospodwiglas: hajde
za Mnom! ve} }e taj glas biti wemu sna`an, kao {to je glas pastirov zapovjest ovcama.
I sad zove Hristos hri{}ane Sebi,
ali znate, da se svi ne odazivajuWegovom
pozivu.Hristosgovori:hajdeza Mnom,da
se nau~i{ pravdi, pobo`nosti,svetosti,
qubavi, milosti, savr{enstvu... ^ovjek
koji vodi ra~unao sebi, uvi|a, da su mu te
vrline najve}e blago, pa i ide za Hristom, a koji misli, da mu tih vrlina ne
treba taj srqa u svoju propast.Ko se tu|i od izvora blagodatii istine, u tom ne
mo`e biti ni blagodati ni istine. A kakavje`ivotbezovoganetrebagovoriti.
Ako trebamo i ako ho}emo da idemo za
Hristom, onda vaqa da idemo onako za
Wim, kako On zapovjeda. Ne smije nas ni{ta zadr`ati u qubavi prema Wemu, ne
smije nas pla{titi ni te{ko}a velikog
zadatka, nina{anemo}. Apostolisuostavilisve, {toih je vezaloza zemqu na prvu
Gospodwu rije~, bez kolebawa dragovoqno. Nitiihjezadr`alaqubavpremasirotiwi, niti qubav prema porodici, ali
zato i posta{e lovci qudi. A te{ko}u zadatka i nemo} na{u Bo`ja milost nakna|uje i dopuwuje, jer ma kako da smo mali i
neznatni pomo}i }e nam Bog u velikom
djelu, kao {to je i Apostolima pomogao.
Sjetimo se rje~i Wegovih: Blago siroma{nima duhom; blago onima koji pla~u;
blago krotkima, gladnima i `ednima
pravde, milostivima, onima koji su ~ista srca, mirotvorcima, prognanima radi pravde i osramo}enima za Hrista!

Druge mami bogatstvo za sobom, tre}e

slavoqubqe i t.d. Ali sve te stvari mogu
biti hri{}aninu na {tetu veliku, ako se
mjerenedr`i,mjereirazuma,aobi~nose
qudi, kad na tu stazu stupe rijetko dr`e
mjere, ve} pre~esto {to narod ka`e daju
umqe za bezumqe.
Usvakomposlusvomtrebada~ovjekpazinadu{usvoju, padaseodazivasamoonom
glasu, koji }e biti na dobro du{i wegovoj.

(Mat. 5, 3-11). Eto nam sile ba{ u nemo}i

na-{oj, jer {to je svijetu malo, Bogu je veliko, {to je svijetu neznatno, Bog cijeni
i uzvi{ava.
Hristos ne razlikuje qude po sposobnostima, ve} im svima veli: hajdete za
Mnom! I ko je god ~ista srca, nepomu}ene
svijesti, a `eli sebi dobro i spasewe, treba da se dragovoqno odazove tom pozivu.
S. A.

______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________

SUD BO@JI NAD ^OVEKOM

ad se ~ovekpozivanasud,o
tome i misli,i sa prijateK
qima svojim savetije se, da na sudu ne bu-

de osu|en i da se ne posrami.
Hri{}anine, ti se poziva{ na sud i
to ne qudski nego Bo`ji: jer nam se svima

vaqa javiti na sudu Hristovom, da primimo svaki {to je koji u telu ~inio, ili
dobro ili zlo (2 Kor. 5, 10). Kolikovi{e

ti treba da se pripremi{ i stara{ da se

na onom sudu ne posrami{ i ne osudi{.
^esto se doga|a da ~ovek i umakneod suda
qudskog;aliodonogsudanikonemo`eda
umakne niti da izbegne, jer je on neminovan, i za sve.

Na sudu qudskom potrebnisu svedoci

radi istra`ivawa istine, koji ~esto
krivoga opravdaju. Na onom sudu nije tako: onaj Sudijane potrebujesvedoke,nego
Sam sve zna. Na sudu qudskom ~esto krivogapomognesrebroi zlato,kakotobiva
na nezakonitim sudovima; na onom sudu
nije tako: jer onaj Sudija poklone ne tra`i i ne prima. Na sudu qudskom krivca
~esto za{ti}uju visoke i mo}ne osobe i
drugi pomaga~i; na onom sudu oni ni{ta
ne mogu;oni}e se ondai samiskritii bi}ekaomaliiprosti.Nasuduqudskom~esto se gleda na lica.. Na onom sudu nije
tako, jer onaj Sudija na lica ne gleda, nego na savesti dela;onda}e predWimpodjednako svi stati: sluge i gospodari.
Carevi i siromasi. Na sudu ~esto lukavstvo opravdava krivca; na onom sudu ono
}e u}utatii onemeti;tamo mu mesta ne}e
biti, jer je Sudija sveznaju}i. Na sudu
qudskom ~oveku se sudi pred malim brojem; na onom sudu sudi}emu se pred celim
svetom, pred an|elimai qudima. Na sudu

qudskom grehe i poroke ~oveka kome se

sudi zna mali broj; na onom sudu dela ~ovekova, re~i i zle pomisli pokaza}e se
pred celim svetom.. Na sudu qudskom izri~ese telesnasmrtilikakvadrugaprolazna kazna, a na onom sudu osu|eni
gre{nik predaje se ve~noj smrti..
Vidi{ li kako se ~ovek, najmarqivije priprema za sud qudski, koji prema
Hristovom nije ni{ta?..
Pripremaj se najbri`qivije za onaj
dan,poslekogasvakomesledujedaideili
u mukuve~nu,iliu `ivotve~ni.Podr`avaj u ovome va`nom delu sinovima ovoga
sveta, koji, pozvani na sud qudski, bri`qivo se za wega pripremaju, da se ne bi
osramotili..
Doga|a se da qudi koji su u~inili kakav prestup i saznali svoj greh, pre nego
{to se pozovu caru ili drugoj kojoj svojoj
vlasti, sa smirewemgreh svoj ispovedaju,
padaju pred vla{}u i prose opro{taj, i
dobijaju.
Hri{}anine, zna{ li ti da }e{ biti
pozvan na sud Bo`ji, i da }e{ biti pitan
za svoje grehe, u~iwene delom, re~ju i pomi{qu? U~ini dakle i ti, kao {to ~ine
mudrisinoviovogveka:ostavise grehova
tvojihi pri|iHristuSudiji,Carunebeskome, kome si ti zgre{io, i ispovedi
grehe svoje pred Wim sa smirewem; padaj
pred Wim i osu|uj sebe pred Wim sad, da
te On ne osudi onda. Zavapi Mu mitarevim glasom: Bo`e, budi milostiv meni
gre{nome! I ~ini plodove dostojne pokajawa (Luka18, 13; 3, 8). Tada}e svi tvoji
gresi i bezakowa biti izbrisani i ne}e
se vi{e pomenuti; jer On ne}e suditi
onimakojinisuzgre{ili,negoonimakoji su zgre{ili, a nisu se pokajali; zbog
ovoga je i pokajawe bilo propovedano,da
se gre{nici pokajemo, i zadobijemo od
Wegamilost.Kajse dakleizagla|ujuzdasimaisuzamagrehesvoje,ispisaneu savesti tvojoj, da bi se i u kwizi Bo`joj
zagladili i da se ne pojave na onom sudu.
To je pripremawe za onaj stra{ni sud!
Drugog sem ovog nema. Budi dakle uvek u
istinskom pokajawu, i tako time }e{ se
pripremati za onaj sud, na kome }e{ se i
ti neminovnopojaviti;i takozapo~ev{i
nov hri{}anski `ivot, o~ekuje od Wega
milost. Ko se kaje i `ivi novim hri{}anski `ivot, o~ekuje od Wega milost.
Ko se kaje i `ivi novim hri{}anskim
`ivotom,wegov ranijigre{ni`ivot ne}e mu na{koditi; od nas se jedino tra`i,
da se popravimo i promenimo na boqe.

Misli uvek na taj dan i ~vrsto dr`i da

}e{ i ti, kao i drugi, na onaj sud, sud
Bo`ji a ne kad truba arhan|elska zatrubi. Ovo razmi{qawe pokrenu}e te na
istinskopokajawei dr`a}ete u smirewu
i skru{ewu srca. Se}awe na onaj sud i
razmi{qawe o wemu ne}e ti dopustiti
da u~ini{ greh, da se sveti{ bli`wemu,
nego }e te pokrenuti na priqe`nu i
iskrenu molitvu. Se}aju}i se onog suda,
ne}e{ tra`itiveseqa u ovom svetu, nego
}e{ vi{e `eleti suze, pla~ i uzdahe.
[tose qudivesele,uga|ajutelui gre{e,
to biva zbog zaborava na onaj sud i nerazmi{qawe o wemu. Se}aj se dakle suda i
kaja}e{ se istinski i svakodnevno }e{
se obnavqati i u boqeg mewati. Tako ne}e{ biti onaj koji si pre bio.
^oveka okrivqenog na sudu obuzima
stid i strah: tako }e gre{nike na onom
sudu obuzeti neizmeran starh, trepet i
u`as; jer }e okrivqavati Sam Bog, koga
nisu hteli da po{tuju; okrivqava}e se
zbog neblagodarnosti,koju su prema Wemu pokazivali; okrivqava}e se pred celim svetom. Okrivqen na sudu
prestupnik zakona iskqu~uje se iz broja
dobrihgra|anaiobele`avasekaozlo~inac a ne sin otaxbine;tako }e se hri{}ani prestupnici zakona, koji se nisu
pokajali, na onom sudu izbaciti iz broja
dobrih hri{}ana, i, kao jarci, odvoji}e
seodovaca,iobele`i}esekaoneverni..
Prestupnik zakona, osu|uje se na
smrt, ili drugu kakvu kaznu., po zakonu
odre|enu;tako}ese naonomsudugre{niciosuditina ve~nukaznu. Iditeod mene
prokleti u ogaw ve~ni pripremqen |avolu i slugama wegovim (Matej 25, 41).
Prestupnik osu|en na kaznu po zakonu
odvaja se od svojih doma}ih srodnika i
prijateqa,i ide sa neute{nimpla~em na
odre|enu mu kaznu. Tako }e se gre{nici,
na sudu onom osu|eni na ve~nu kaznu,
odvojitiod Boga, od svetih an|ela Wegovih i izabranika Bo`jih, odvoji}e se za
ve~na vremena i po}i }e sa neute{nim
pla~em, trepetom, u`asom i o~ajawem
krajwim u ve~nu muku. I ovi }e oti}i u
muku ve~nu (Mat. 25, 46).
Bedni gre{ni~e,pokaj se i ~isti grehe svoje skru{awem srca i suzama, da sve
ovo ne iskusi{ tamo.. (Sv. Tihon Zadonski)
P. M. @.

19

______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________

PRAZNOVERJE I VRAYBINE
raznoverje i vraybine
stare su kao i ~ove~anP
stvo. Ove bolesti i danas more svet, ne

samo u na{em narodu, nego i na ~itavome

{aru zemaqskome i nalaze svoje `rtve
kako me|u primitivnimnarodima tako i
me|u kulturnim i otmenim svetom. Kao
dva neumorna i nerazdvojna druga putuju
oni,rukupodruku,krozsve vekove,preko
svijugranicai okeanai sejusvoje{tetno
seme, koje ni do danas nije uspeo da razori, niti iskoreni, plug hri{}anstva i
kulture. Dok se kuga odoma}ila u jednom
kraju, praznoverje i vraybine ne poznaju
me|e svoga prostranstva. Ove dve ku`ne
biqkepodjednakopreteu kolibamakao i
u bogata{kim pala~ama.
U hvaqenomHH veku,kadaduh i misao
tako sjajno trijumfuju, jo{ uvek pru`aju
dlan, ili buqe u talog kafene {oqice
i prosti i prosve}eni i pitaju modernu
Pitiju crne masti: {ta ih u `ivotu ~eka
i kakav im se svr{etak sprema? [ta vi{e, od tih nepismenihi prostih vra~ara
o~ekuju, da im one raznim vraybinama i
~inima, ~udotvornomtravom, ili qubavnim napitkomdo~araju i povrate izgubqenu sre}u. Nesre}ne `ene od
vra~aretra`elekaprotivpijanstvasvoga mu`a, a zaboravqajuda pitaju vra~aru:
za{to ne uvra~a svome nesre}nom mu`u,
da ogadi alkohol, kocku, i druge strasti,
koje u propast i na robiju vode?
Praznoverja i vraybina toliko je
mnogo u narodu, da ih je te{ko i pobrojati, a kamo li opisatii opovrgnuti.Vezuju ih za dane i mesece, brojeve i sate,
praznike i nebeske pojave, godi{wa doba, ~asove ro|ewa, svadbe i smrti, sahrane i podu{ja, snove i privi|ewa.
Me|utim sama re~ praznoverje daje
odgovorna pitawe:{taje to?Verovaweu
prazno, besmisleno i neosnovano dejstvo
nekihnatprirodnih,nevidqivih,tajnih,
vi{ih sila, koje mimo Boga ne postoje. A
to verovawe usa|eno je u prazne du{e
onih, koji nemaju prave vere u Boga i ne
mogu da odgonetnu tajnu praznoverja,
koja je tako prosta i jednostavna. A svet
je u velikomdelu naklowentajanstvenom
i ono ga golica i privla~i. Sa malo suda
zdravogarazumabilobisvakomejasno,da
je to zaista verovawe u prazno i da ne postojevi{esile,vileive{tice,~arobne i mo}ne, dosti`ne i osvetqive, sem
Boga i wegovih an|ela i svetiteqa. Dovoqno }e biti i nekolikoprimera,a ima
ih i na hiqade, pa da ovo doka`emo.

20

Od svih Bo`jih dana, kod praznovernog sveta, petak najgore prolazi. Jo{
uvek se nalazi qudi i `ena, koji va`niji
posaoiliputu petakne preduzimaju.Kao
da je petakuklet,nesre}andan. Me|utim,
za nas hri{}ane, petak je ba{ sveti dan,
jer u petak je Spasiteq podneo za nas krsne muke i spasao nas. Ali praznovernom
svetu dovoqno je, da je u pri~i nekada nekou petaknekiposaozapo~eo,paser|avo
svr{ioilijeputovaopastradao,tedamu
usled toga zacrni svaki petak. A {ta da
ka`emoza one nesre}nike,koji su u druge
dane stradali? Kosovska bitka pala je u
utorak, Luzitanija i Titanik nisu potopqeneu petak.A ni Svetskiratnijeu petak po~eo.
Broj13 je istesre}ekaoi petak.Iako
je Hristos u dru{tvu Svojih dvanaest
u~enikabio trinaesti,ipak sretamo qude, koji ni po koju cenu ne}e sesti za sto
gde sede 13, niti }e stanovati u ku}i broj
13. Za{to? Ni sami ne znaju. Oni su uvereni, da im broj 13 donosi nesre}u i boje
ga se. Opet mora da je nekada neko nesre}nopro{aosa brojem13 i zbog toga se
praznoverni svet ~uva maleroznog broja.
Kada se bo`i}na sve}a ugasi, na koga
po|e dim, taj }e te godine umreti. Kolikogod sam posmatrao taj obi~aj, i kretawe
dima, uverio sam se da nikada nije pogodio.
Kad Bo`ja voqa do|e, razume se, mreti se
mora. I onda praznoveran svet na sve strane tra`i uzrok, samo ne onde gde treba.
Kriva im je tada i bo`i}na sve}a i petak,
samo ne neizle~iva bolest i Bo`ja voqa,
kojoj se niko `ivi odupreti ne mo`e.
Kad nas svrbi levi dlan, dobi}emo
para, a kad svrbi desni, izda}emo pare.
Na`alost, danas se ne mo`e `iveti bez
razmenedobarat.j. bez primawai izdavawa para. I prosjak prima i izdaje pare, a
kamoli imu}niji ~ovek. To je svakodnevnapojava,kojaimavezesadlanomsamotoliko,ukolikose desnomrukomispla}uje,
a levom prima. A {ta vele na to {uvaklije, koji se samo levom rukom slu`e,
ili koji uop{te nemaju desnu ruku?
Pakao qudski je stra{nijiod |avoqeg pakla. Jer |avoli nisu pquvali
Hrista, niti ga tukli, kada je si{ao u
pakao, a qudi ga tuku, biju, pquju, ismejavaju, kada je si{ao na zemqu i doneo
sa sobom sav raj.

Akonamma~kapre|eput, ne}emoimati sre}e. A ko je kriv onim nesre}nicima, kojima ma~ka nije pre{la put, pa su
ipak nesre}ni?
Ne vaqa jesti jabuke pre Petrov-dana. Naravno, jer tada nisu ni zrele.
A {ta da ka`emo na one bezbrojne
vraybine? Toliko su glupe i sme{ne, da su
wihove`rtvevi{eza`aqewenegozaosudu iliismevawe. Zarne ~itamosvakidanu
novinama, kako je ova ili ona lakomislena
devojka postala `rtva prepredene vra~are? Zar da proste vra~are, bez vi{eg duhovnog `ivota, mogu da uti~u na na{u
sre}u? Zaista mora da je prazna ona du{a,
koja vra~aru smatra za duhom ja~u i pru`a
joj dlan, gleda u wene karte ili ~eka da joj
prore~e budu}nost iz taloga crne kafe.
Ako na dan svadbe pada ki{a, mladenci }e biti nesre}ni. Svi mladenci
na dan svadbe `ele lepo vreme. ^im pada
ki{a, ve} su donekle nesre}ni.
Ne vaqa na telu za{ivati dugme, za{i}e se pamet. Sigurnoje boqe skinuti kaput, pa da se za{ije dugme, jer je
komotnije i ne}e nas ubosti igla.
Moglo bi se jo{ mnogo primera praznoverja i vraybinaizneti kao i kqu~ za
re{avawe wihove tajne, ali svi su jednaki i razumqivi. Svi su plod bolesne
ma{te i neprosve}enoguma. Gde je vera u
Bogaslabija,tu je praznoverjeja~e.Gde je
inteligencijai kultura na ni`em stepenu, tu cveta praznoverjei vra~arenalaze
svoje `rtve. Wihovo blagodarno poqe je
naro~ito `enski svet, jer je lakoveran,
slabe voqe, naklowen tajanstvenosti i
dospe{an. Dok mu`evi, zauzeti borbom
za opstanak, jure da zaslu`e nasu{ni
hleb i ne dospevaju da se vraybinama bave.
Nema ja~e sile od Boga, niti u svetu
i{ta biva mimo Wega ili izvan Wega.
Niti nam ko mo`e sa raznim ~inima
uvra~ati sre}u ili nesre}u, nego, pored
Bo`je voqe, svaki je svoje sre}e kova~.
Kao {to nismo u stawu da povisimo na{
uzrast za jedan prst, da produ`imo `ivot, ma i za jedan dan, ako je Bog druk~ije
odredio, tako i sre}u ne mo`emo do~arati ~inima i vraybinama. Sve biva kao
{to pesnik ka`e:
U Tvojoj su ruci, Bo`e,
Na{i dani, na{i ~asi,
Jednima se sunce ra|a
A drugima zvezda gasi.

\. Parabu}ski

______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________

DA LI SE MOLITE BOGU?
olitva ima ~udotvornu
mo} da ute{i, oja~a, preM
porodi, razveseli ~oveka i uputi ga pra-

vim putem Bo`jim. Me|utim, mi se malo

koristimo tim spasonosnim i mo}nim
sredstvom u `ivotu. Ustajemo i le`emo
bez molitve. Krstimo se samo kad prekora~imocrkveniprag,pa i to nepravilno.
Pu{tamoda se vera u namagasi, da vremenom postanemo {upqi i prazni i da onda
tu prazninu ispune la`ni u~iteqi koji
dovikuju: Nema `ivota osim ovog `ivo-

ta! Jedi,pij i veselise. Jedanputse `ivi,

jedanput se mre. Ovaj `ivot ne traje hiqadu godina!... Jeste, jedanputse `ivi,
aliza{tose`iviZajelo,pi}e,strastii
u`ivawa Ne! odgovara nam na{a Crkva. ^ovek se ra|a da bi `iveo sa jednim
vi{im ciqem nego {to je: napuniti svoj
`eludacjelom.^ovekse ra|a da bi u toku
`ivota stekao potrebne vrline koje }e
mu omogu}iti ulazak u carstvo Bo`je, u
ve~nudomovinudu{e.Zataj,ve~ni`ivot
smo se rodili! Zbog wega trpimo i oskudevamo! Zbog wega se li{avamozadovoqstva u ovom `ivotu da bi tamo vi{e
u`ivali.
Prvi korak ka svetom `ivotu jeste
molitva. Kako da napredujemo u bogougodnom `ivotu kada ne umemo ~estito ni
da se prekrstimo? Evo primera: Jednog
praznika pristupa sve{teniku u crkvi
neki mladi}radi ispovestii dr`i desnu
ruku u yepu od pantalona. Kada ga je neko
upozorioda izvadiruku i prekrstise, on
je poslu{ao,izvadioje rukui womena~inio jedan brzi pokret preko lica, kao da
tera neki insekat koji mu je sleteo na
obraz.Zarjetokr{tewe?Drugiseopet

krste tambura{ki: desnom rukom ~ine

brzepokreteiznadtrbuha,kojipotse}aju
napokretekojesvira~izvodiiznad`ica
svoga instrumenta. Tako se ne krsti. To
nije kr{tewe, to je nepoznavawe najosnovnijih stvari svoje vere.
A {ta da ka`emo za znawe molitava?
Ko umebesprekornoda o~itaO~ena{i
Bogorodice Djevo? Malo nas ima koji
to znamo. Evo i za to primera: U jednim
na{im svatovima neko je zatra`io pre
ru~ka da se pomole Bogu. Svi pristaju i

odobravaju: Tako i treba! To je red!

Pao je predlog da O~e na{ o~ita mlado`ewa. On se po~eosnebivatii na kraju je
priznao da ne zna dobro O~e na{.
Pa,dobro,nekaondanevestao~ita!
I ona je, sirotica, sagnula glavu i sa
stidom priznala da nije sasvim sigurna.
Obratili su se na kuma i starog svata,
alibezuspeha. Ko}ese pomolitiBogu?
Gostijupuna soba, tu su i momcii devojke, i zreli qudi i `ene i niko se ne usu|uje. Boje se da }e se osramotiti.
Situaciju je spasla jedna gospo|a iz grada, koja je besprekorno o~itala molitvu
Gospodwu. ^ovek ne bi verovao, ali eto,
desilo se!
Mnogi ne znaju ni da se pravilnoprekrste, ni da o~itaju bar dve glavne molitve. Zato treba da se trude da to nau~e.
Ako se Bogu ne molimo, ne mo`emo ni
o~ekivatida nam On pomogne.Ako nismo
sigurni, pitajmo one koji znaju neka nas
nau~e. Zatra`imo od svoga sve{tenika
da nam prepi{e te molitve. I {to je najva`nije: uredno dolazimo u sv. hram, gde
se skupqaju verni na zajedni~kumolitvu.
Tu}emosenajboqeinajta~nijenau~itii

kakose trebakrstiti,i kakose trebamoliti.

Bo`e, nau~i nas naredbama Tvojim.
Ispuni srca na{a qubavqu prema Tebi,
da bi Ti verno slu`ilikroz sve dane `ivota na{ega na zemqi i da bi se udostojili i nebeskoga Tvojega carstva.

\AVO UZIMA
OBLI^JE HRISTA

Kada se jednom prepodobni Pahomije be{e usamio od manastirske vreve, preda w stade |avo u
prividnoj svetlosti i re~e mu: Raduj se, Pahomije,jer sam ja Hristos,
i do|oh kod tebe kao kod prijateqa
svog. A svetiteq razmi{qaju}i,
govora{e u sebi: Hristov dolazak
k ~oveku biva ispuwen rado{}u, i
bez ikakvog straha, i sve misli
~ovekove i{~ezavaju toga ~asa, jer
se sav um tada uperuje u posmatrawe Pojavqenoga. A ja otkako gledam ovoga {to mi se javio, ispuwen
sam uznemireno{}u i strahom.
Dakle, ovo nije Hristos ve} Satana. I ustav{i ogra|en verom u
Boga, on smelo re~e: Odlazi od
mene, |avole, jer si proklet ti, i
tvoje pojava, i lukavstvo zlih
namera tvojih. I |avo odmah
i{~eze, i postade kao pra{ina, i
ispuni ku}u smrada, i uznemiri
vazduh, be`e}i i vi~u}i gromko: Ja
sada htedoh da te bacim pod noge
moje, ali me ti preduhitri i zgazi.
I svaki dan pobe|uju}ime, ti mi se
ruga{, jer je velika sila Hristova
koja poma`e vama monasima. No ja
ipak ne}u prestati da se borim sa
vama, jer mi vaqa posao moj vr{iti. A svetiteq,ukrepquju}isebe
Duhom, ispoveda{e se Gospodu,
blagodare}i Mu za svemo}nu pomo} koju On ukazuje slugama svojim
protiv neprijateqa.
@itija Svetih za maj

21

______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________

O PO[TOVAWU PRAZNIKA
est je dana u koje treba raditi, a ne u dan
[
nedeqni.

Bog je neograni~en i svuda prisutan: ne ograni~ava se mestom i ne obuhvata vremenom. On je iznad mesta i
vrmena, svuda prisutan i sve ispuwava. Po svome svojstvu neograni~enosti On se nalazi na svakom mestu i
svuda mo`e da prima po{tovawe i
poklowewe. Zato prorok David govori: Blagoslovite Gospoda sva dela Wegova, na svakom mestu
vladavine Wegove (Ps. 103.). Po svom
svojstvu svuda prisutnosti On isto
tako postoji i u svako vreme i uvek
podjednako mo`e biti proslavqan.
Zato Hristos zapoveda: treba se
uvek moliti i ne dozvoliti da dosadi (Luka 18, 1), i opet: bdite uvek mole}i se (Luka 21, 36). I apostol
Pavle isto tako zapoveda da se molimo neprestano ( Sol. 5, 18). No pri
svem tom neograni~eni Bog, kome se
mo`emo klawati na svakom mestu,
ho}e da primaposebnopoklowewena
jednom odre|enom mestu, a to je - crkva, op{te mesto molitve za hri{}ane, po ~emu se ona i naziva domom
Bo`jim i domom molitve, zemaqsko
i vidqivo obitali{te nebeskog i
nevidqivog Boga. I s druge strane,
ve~niBog,kojise u svakovremei svakog ~asa proslavqa na nebu i na zemqi, zahteva posebno proslavqaweu
osobiti, odre|eni dan sedmice, a to
je nedeqa.
Kao {to je crkva mesto samo Bogu
posve}eno gde mi ne mo`emo ni{ta
drugo ~initi, osim Bogu se moliti i
sve tajne vr{iti, tako je i praznik
vreme posve}eno samo Bogu, u koje mi
ne mo`emoni{ta drugo ~initi,osim
Boga proslavqati i moliti Mu se.
Na tome se osniva ~etvrta zapovest
Bo`ja u zakonu datom Mojseju na Sinaju. U woj Bog zapoveda qudima da
{est dana u toku sedmice rade sebi, a
sedmi se odmore od svojih poslova i

22

taj dan posvete Bogu. Rade}i {est dana u toku sedmice sebi, mi radimo na
spasawu svoje du{e u budu}em `ivotu. Ispuwavaju}iovu zapovest Bo`ju
mi time doprinosimo najve}u korist
sebi i svojoj du{i, a kr{ewem i prestupawem navla~imo na sebe gwev
Bo`ji i nesre}u.

Otpadnik od Boga - Denica, kad

nije uspeo {ta je zamislio, to jest da
od Boga otme carstvo nebesko, da postavi svoj presto vi{e oblaka i postane ~lan sli~an Vi{wemu, trudi
se svom silom da omete proslavqawe
Boga na zemqi. Vide}i kako qudi u
dane praznika proslavqaju Boga, on
zavidi, besni i zove svoje demone, sau~esnike u otpadni{tvu od Boga, i
govore}i im: hajde da uni{timo sve
praznike Bo`ije na zamqi (Psal. 73,
8 - u sloven. Bibliji). Hajde da udesimo da se prekrate na zeqi praznici
Bo`ji, ne dopustimo da se Bog proslavqa, spre~avajmo u tome hri{}a-

ne, zadavajmo im radove i svetske poslove, da nemaju vremena proslavqati praznike i i}i u crkvu.
[ta ti je stalo do praznika? - {ap}e |avo zanatliji, idi zavr{i svoj posao, da bi imao hleba za sebe i
porodicu. Idi na pijac, uliva on u u{i
trgovcu, i vidi kako ide tvoja trgovina. Uglednom ~oveku savetije da u~ini
posetu velika{u i sa wim svr{i koristan posao. Jednima prime}uje: kako
mo`e{ da praznuje{, kad ima{ tolike
nevoqe? Drugima uliva u glavu kako i
na praznik treba jesti i kako ih mnogi
poslovi~ekajuodranogjutra.Mnogima
{ap}e: nisi ti monah ni sve{tenik, pa
daide{ucrkvunasvakipraznik,ima{
ti svojih poslova. - Tako, on savetuje, a
hri{}ani, za divno ~udo slu{aju wegove savete. Tome se |avo veoma raduje i
sve vi{e upiwe da hri{}ani napuste
praznike i proslavqawe Boga.
Hri{}anine, {ta }e{ ti re}i na
ovo: da li si ti zadovoqan {to se |avo raduje a Bog uni`ava?
Ja znam da }e{ ti odgovoriti: ja
~esto nepo{tujem praznik iz nu`de;
neophodnost svakodnevne brige za
hranom primorava me da radim; ja napu{tam slu`bu i re~ Bo`ju zato {to
moram videti na~elnika, koga u drugo vreme ne}u na}i. Ja danas, iako je
praznik,moram da zavr{imposao koji ne mo`e da ~eka do sutra - i tako
daqe. Nerazumni! Ti sve smatra{
neophodnim; a tvoje spasewe zar nije
nu`no delo? Ti smatra{ za svoju du`nost da u~ini{ to, a ne vidi{ potrebu da se dr`i{ zapovesti Bo`je,
~ije prestupawe je smrtni greh?
.. Svoju malu dobit, trgova~ki posao, uslugu va`nome na~elniku ili
pokrovitequ ti smatra{ za delo
neophodno i dragoceno, a zapovest
Bo`ju, koju prestupa{ na {tetu svoga spasewa, ti nesmatra{ ni za {ta.
Tebi se ~ini da gubi{ vreme stoje}i
na bogoslu`ewu i slu{aju}i re~
Bo`ju?Ne gubi{ga nego dobija{,ve-

Broj 4

ZAKLETVA BOGU I RODU

rva konstitutivna sjednica Na-

Prodne skup{tine Republike

Srpske odr`ana je 19. oktobra 1996. godine u bawalu~kom Banskom dvoru. Dao je Bog da do~ekamo i taj dan, da poslije mu~eni{tva i stradawa,
satanizacije i mr`we prema srpskom pravoslavnom narodu, poslije mnogo ucjena i prevara,
narod je izabrao svoje predstavnike. Sjednici
su prisustvovali: Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit Dabrobosanski Gospodin Nikolaj, Episkop Bawalu~ki Gospodin Jefrem,
Episkop Zvorni~ko -tuzlanski Gospodin Vasilije i Episkop Biha}ko-petrova~ki Gospodin
Hrizostom; Wegovo viso~anstvo princ Tomislav Kara|or|evi}, spontano pozdravqen najdu`im i najburnijim aplauzom; politi~ki
predstavnici: izabrani predsjednici RS Gospo|a prof. dr Biqana Plav{i}, ~lan predsjedni{tva dejtonske BIH Gospodin mr Mom~ilo
Kraji{nik, podpredsjednici, poslanici svih
stranaka u novoizabanom parlamentu, te ministri, predstavnici vojske, evropskih i svjetskih organizacija, novinari i drugi ugledni i
brojni gosti.
Poslije uvodnih rije~i dosada{weg vrlog
i zaslu`nog predsjednika mr Mom~ila Kraji{nika, odavawa du`nog po{tovawa svim poginulim i postradalim u ovom otaybinskom
ratu, pristupilo se najsve~anijem trenutku na
ovoj prvoj sjednici, polagawu zakletve. Zakletvu su najprije polo`ili novi predsjednik dr
Dragan Kalini} i poslanici. Ovom sve~anom
~inu nisu prisustvovali poslanici stranke
SDA, kao i nekoliko drugih poslanika. Zatim
su zakletvu polo`ili predsjednik i podpredsjednik Srpske, i predstavnici Srba u zajedni~kim organima vlasti u BIH.
Prizor je bio nesvakida{wi. Izre~ene
rije~i zakletve su u o~ima izazivale suze,
emocije su nadvladale dostojanstvo, suze tuge,
izraz boli skupo pla}ene slobode i suze radosnice zbog prve prave srpske dr`ave, Bogom
dane i Bogom ~uvane Republike Srpske, koja
podsje}a na onu slavnu staru Nemawi}ku.

ZAKLIWEM SE BOGOM SVEMOGU]IM, DA ]U SVOM NARODU U REPUBLICI SRPSKOJ ODAN BITI,

DU@NOSTI SAVESNO I NA VREME IZVR[AVATI, DR@AVNE TAJNE ^UVATI,
INTERESE REPUBLIKE BRANITI I
ZASTUPATI, PRAVDE, JEVAN\EQA I
USTAVA ^ASNO SE DR@ATI. KAKO RADIO, TAKO MI BOG POMOGAO.

Svi prisutni bili su vidno uzbu|eni i

odu{evqeni. Potomci Nemawini i Svetoga
Save, zakliwu se na KRST I JEVAN\EQE,
pred Bogom Svemogu}im i rodom ponosnim
srpskim. Sam ~in zakletve izvr{io je Visokopreosve}eni Mitropolit Gospodin Nikolaj,
sa sve{tenicima i |akonima eparhije bawalu~ke.
Predsjednik RS prof. dr Biqana Plav{i}, u ekspozeu kojim se obratila prisutnima

i gra|anima (preko sredstava informisawa),

naglasila je: Evo prve srpske dr`ave od 1918.
god. U dr`avi }e se po{tovati zakoni; vojska
i policija, kao i pravosudni organi }e raditi strogo po zakonu i u interesu naroda i dr`ave. A zatim je dodala: Sre}om po nas sve,
imamo u~iteqa i vodi~a u na{im moralnim
nastojawima. Sigurno je da se tokom ~etiri
ratne godine u srpskom narodu u R. Srpskoj desila jedna od najzna~ajnijih promjena. Po~eo
je duhovni preporod. Na{a sveta, mu~eni~ka,
Srpska pravoslavna crkva, nakon 50 godina
bezbo`ni~kog mraka, crpe}i snagu iz duboke
vjere u na{eg Spasiteqa, Gospoda Isusa Hrista koja traje vjekovima, po~ela je da na{ narod vra}a sa svih stranputica i da ponovo
utemequje Pravoslavqe i Svetosavqe u du{u
roda na{ega. Poslije poluvjekovne tame, u
{kolski program ponovo je uvedena vjeronauka, a dr`ava }e pomo}i da se vjeronauka u {to
bli`oj budu}~nosti uvede i u sredwe {kole.
Vjeronauka je postala najomiqeniji predmet u
{kolama, prema istra`ivawu koje smo sproveli.
Ovo su dakle, gospodo poslanici, temeqi
na kojima na{a dr`ava treba da po~iva.
Mnogo umorni i izmu~eni u ovih 5-6 godina srpskih Golgota, Srba i Srpkiwa, od djeteta do starca, svi su kona~no malo odahnuli.
Da li je mogu}e da kona~no mi Srbi imamo
svoje par~e zemqe. Kako je lijepo, sa ovih brdovitih prostora, taj dan biti gra|anin Srpske.
Odlaze}i iz Bawaluke, uvjereni da smo
prisustvovali istorijskom ~inu i doga|aju, sa
nadom i vjerom da }emo sada u slobodi znati u
svojoj Otaybini uspostaviti i ustanoviti poredak koji }e nama slu`iti na duhovnu i materijalnu obnovu, (potomcima za primjer, a Bogu
na slavu), pomolili smo se Gospodu, Majci
Bo`joj i Svetom Savi da nam pomogne i narod
utje{i u Srpskoj.
Ono {to nam dade, Republiku Srpsku, Ti
sa~uvaj Bo`e i daruj nam snage i daruj nam vjere u svakome danu.

protonam. Momir Vasiqevi}

____________________________________________________ DABROV INFORMATOR 4 ____________________________________________________

MITROPOLIT NIKOLAJ
U ROGATICI

SVETA ARHIJEREJSKA
LITURGIJA ODR@ANA U
SRPSKOM GORA@DU NA \UR\IC
svanuo je jo{ jedan lep i sun~an dan Gospodwi. Dan i praznik \ur|ic, koji je od davnina svetkovan kod Srpskog naroda u Gora`du. Od davnina
svetkovan i do~ekivan bio je i kroz slu`ewe sv. Liturgije. Me|utim ove godine, \ur|ic je do~ekan posebno. Sv.
Arhijerejsku Liturgiju slu`io je Wegovio Visokopreosve{tenstvo Mitropolit Dabrobosanski gospodin Nikolaj sa sve{tenstvom, pa tako }e ovaj praznik ostati u
se}awima vernika.
Naime u jutarwim ~asovima okupqeni narod sa
sve{tenstvom, do~ekalo je gospodina Nikolaja i uz pevawe Dostojno jest... u{li smo u Sveti hram, koji je u ovom
ratu mnogo stradao. Ina~e hram je podignut u 15. veku a
sagradio ga je Herceg Stjepan Vuk~i} - Kosa~a. Nakon
obla~ewa i molitvi Carju Nebesnij otpo~eta je sv. Liturgija. Na Liturgiji je bio aktivan i de~iji hor iz Kopa~a, koji iz dana u dan iskazuje sve ve}u privr`enost
crkvi.
Pri zavr{etku sv. Liturgije, Mitropolit Nikolaj je
odr`ao prigodnu besedu, govore}i o `i-votu, svetkovawu
i zna~aju Sv. Georgija kod pravoslavnih vernika, a zatim
se zahvalio vernicima na wihovoj qubavi prema Crkvi.
Poslije Sv. Liturgije pre{lo se u Crkveni dom gdje je
prire|en skroman ru~ak.

aleke 1897. godine, na dan prepodobne matere

Paraskeve, osve}en je ikonostas hrama sv. Trojice u Rogatici. Ovaj velelepni ikonostas, rad akademskog slikara Anastasa Bocari}a, potpuno je uni{ten u toku Drugog
svjetskog rata. Sada{wi ikonostas, izra|en 1965. godine, mnogo je skromnijih dimenzija.
Od dana osve}ewa ikonostasa, pa sve do na{ih dana, na dan
sv. Petke, narod u ve}em broju dolazi u hram na bogoslu`ewe.
Ove godine svetu Liturgiju u rogati~kom hramu, na sv. Petku,
slu`io je Mitropolit dabrobosanskigospodin Nikolaj, sa parosima rogati~kim protojerejem Miloradom Novakovi}em i
jerejom Gvozdenom Aramba{i- }em. Pred sv. hramom gospodina
Mitropolitado~ekali su parosi rogati~ki i ve}i broj vjernika.
U 9 sati po~ela je sveta arhijerejska liturgija. Crkva puna
naroda, a najvi{e djece i omladine. U hramu prava molitvena
atmosfera, prati se sveto bogoslu`ewe i svaki pokret Mitropolita. ^uje se samo glas sve{tenoslu`iteqai pojawe u~enika
vjeronauke na sv. Liturgiji.
U svojoj besjedi gospodin Mitropolitje govorio o `ivotu i
podvizima svete Petke, o porodici kao maloj crkvi i osnovnoj
}eliji dru{tva, gdje su otac i majka svojom molitveno{}ui ~estitim `ivotom slu`ili djeci za primjer. Govorio je o Duhovnoj akademiji Sv. Vasilije Ostro{kii BogoslovijiSv. Tri
Jerarha, koja je posle hrvatske agresije na Republiku Srpsku
Krajinu premje{tena u Srbiwe i pozvao narod da pomogne rad
ovih prosvjetnih ustanova Srpske crkve. Pohvalio je rad Kola
srpskih sestara Kosovka djevojka iz Rogatice, koje su prve u
Eparhiji, na po~etku {kolske godine, posjetile Bogosloviju i
u~enicima podjelile prigodne poklone pokazav{i time svoju
qubav i `eqe za dobar rad ove {kole.
Na kraju sv. Liturgije gospodin Mitropolit je vjernicima
podjelio naforu i ikonice sv. Petke, dok su za to vrijeme u~enici vjeronauke pjevali prigodne duhovne pjesme.
Posle odmorai ru~ka u Parohijskomdomu, gospodinMitropolit je u pratwi protonamesnika Momira Vasiqevi}a otputovao u Mitropoliju na Sokolac.

Milorad Novakovi}

Paroh gora`. jerej Novica ]ebi}

____________________________________________________ DABROV INFORMATOR 4 ____________________________________________________

NOVA BOGOMOQA U BLACAMA

uhovni `ivot Srba na podru~ju Vi{egradske @upe
kroz vekove bio je mukotrpan kao i na
drugim prostorima otaybine. Pravoslavqe se o~uvalo zahvaquju}i samo Bogu i
neizmernom trpqewu srpskog seqaka.
Vi{e od petstotina godina i{lo je, Wego{ bi rekao: - ...|avoqijem tragom, zaudara zemqa Muhamedom - Posle
Muhameda jaram na vratu srpskom i daqe
je ostao samo se promenio tla~iteq, ovog
puta pradedovi i dedovi dana{weg Gen{era, Kola, Bruha, Broza i Tu|mana. Vekovima tu|mani - tu|inci su harali
svetog Save dedovinu pa i ovo pitomo
par~e podriwa od Vi{egrada do planinskih visova Stoca i Babine Gore. Ipak
Srbin je opstao jer ga je Svetosavqe o~uvalo.
Dolaskom proletarijata na srpsku zemqu i druge bratske pravoslavne narode,
agonija i pad celog srpstva produ`ila se
jo{ pedeset godina. On sa sobom donosi
bratoubila{tvo, bogootpadni{tvo i ru{ewe svega {to je sveto. Ipak ostale su
iskre u pepelu koje su se pretvorile u plamen obnove srpstva i pravoslavqa. Na podru~ju @upe te iskre su bili retki, ali
~estiti sprski seqaci i doma}ini.
Srbi sa podru~ja @upe po~eli su srbovati krajem osamdesetih godina, uporedo
sa Srbima sa Sjeme}a, iako im je bilo te`e,
jer poturica bilo je vi{e na tom prostoru,
a vezu wihovu sa @epom Srbi nisu mogli
kontrolisati.
Na samom kraju sloma komunisti~kog
sistema, a pre izbijawa sukoba na ovim
prostorima,ta~nije 600 godina od Kosovskog boja, 1989. god. Srbi otpo~e{e gradwu nove bogomoqe na podru~ju @upe u
selu Blace, shvativ{i da je hram najsigurniji vodi~ kroz budu}nost i najverniji tuma~ pro{losti. @iteqi sela i
zaseoka: Zemqica, Ruji{ta, Pao~i}a,
\urevi}a, Blaca, Prelovske Rijeke, Tr{evina, Prelova, Obravwa, Vlahovi}a,
@lijeba, Oyaka, Kragujevca i Pozder~i}a sa veoma lepom ose}ajno{}u za vrlo
kratko vreme sagradi{e sebi malu, ali
vrlo potrebnu i zna~ajnu bogomoqu. Bogomoqe koje se spomiwu da su nekada bile, dve u Blacama i jedna na domak
Pozder~i}a, na `alost nisu sa~uvane.
Bilo je velikih problema oko izbora
lokacije bla~anskog hrama. Pre|a{wa
vlast trudila se da ne do|e do ispuwewa

`eqe za hramom, {to je i{lo u prilog

Srbima muhamedanske vere i Srbima bez
vere - komunistima. Bog je ipak dao da se
hram otpo~ne i za kratko vreme sagradi.
Zemqi{te za crkvu prvo je bio poklonio
Milomir ]ori} iz Blaca na Pale`u na
domak temeqa biv{e crkve. SUBNOR iz
Vi{egrada i Kla{nika ne dado{e na tom
mestu jer je Pale` simbol ~etni{tva i
velikosrpstva. Po{to je pametniji morao da popusti udaqilo se od Pale`a i na
livadi Ilije ]ori}a iz Blaca sagra|ena
je svetiwa. Sinovi pokojnog Ilije: Luka,
Radomir, Stojan i Stanoje ]ori} darodavci su pomenute zemqe. Kad smo bili
sigurni da je ]ori}a zemqi{te kona~no
re{ewe, svojski smo zasukali rukave.

Kad narod istinski `eli neko kolektivno dobro onda Bog i dobri qudi neizmerno poma`u. Ni`u se darovi, prila`u
se veliki i mali prilozi. Po{to se bez
vode te{ko gradi bilo koje zdawe po~elo
se razmi{qati o woj. Re{ewe je bilo za
crkvu jednostavno, jer odani sinovi svetosavske crkve znaju {ta treba ~initi
svojoj Crkvi. Crkvi davati Boga zadu`ivati, ka`e na{ narod. Gospodin Du{an
Bo`i}, autoprevoznik iz Blaca i ro|ak
mu Ranko Vojnovi} iz Vi{egrada o svom
tro{ku doveli su vodu, izgradili bazen i
~esmu. Izvor je ustupio crkvi Milovan
Stjepanovi} iz Vi{egrada.

Lepa sve~anost bila je prilikom osve}ewa temeqa i polagawa kamen temeqca.

Oktobra 29. 1989. god. uz prisustvo vernog
roda i osam sve{tenika, proto Novica Jawi}, paroh ~ajni~ki izvr{io je ovaj ~in.
Qetopisac novog hrama bele`i: ... do|e i
proto Novica sa vernim ~ajni~anima. Gusta magla po~e se dizati i pokaza{e se stene na uzvi{ewu zvano Gradina. Drina sa
na{e desne strane pu{i se i asocira na
pro{lost. Stari brod koji se vidi sa ovog
mesta, nemo }uti, samo vodena para kao neki duhovi idu ka nebu. Nisu li to du{e na
hiqade pobijenih Srba, dece, devojaka, neja~i i rodoquba srpskih?! O prokleta
1941. godino!... Narod je sa posebnom pa`wom slu{ao molitve prilikom ~ina
osve}ewa. Sa velikim ponosom, ubedqivo
i jakom verom proto Novica je pou~io narod. Beseda je oblivena suzama radosnicama a narod je plakao od duhovnog ushi}ewa.
Kum ove sve~anosti bio je ~estiti, stasit i
uvek dobronameran Srbin Kosta Bo`i},
rodom iz Blaca. Prvi barjaktar je bio niko drugi do Slavko Vojnovi}, sin pokojnog
Miodraga i Rade iz Blaca. On }e neustra{ivo nositi barjak i odlu~no se boriti za
spas otaybine sve dok wegovo juna~ko srce
ne posusta u Srpskom Gora`du.
Gradwa bogomoqe te}i }e bez zastoja u
~emu mo`e posvedo~iti, neumorna maja doma}ica pokojna Jovanka Ze~evi} koja }e
vi{e od dva meseca spremati hranu majstorima i graditeqima. Radove je izvodio majstor-neimar Obrad Markovi} iz sela
Crvice kod Bajine Ba{te.
Ve} sredinom jula 1990. god. hram je
pokriven i pripremqeno je slavqe u narodu zvano {qeme. U qetopisu hroni~ar
zapisuje: ...{u{kaju kese pune hrane, i}a
i pi}a, torbe nabrekle od darova za {qeme. Na hramu viori velika srpska trobojka. Prime}uju se i oni qudi koji nisu
imali nikakve veze sa crkvom. Vaqda }e
danas jo{ jedan Savle postati Pavle...
Sa ove sve~anosti ~ast i ~est poneso{e
Gogi}i: Miodrag sin Du{ana, Vitomir
sin Vitomira i Velimir - Veso Gogi}
brat Miodragov, obojica zaposleni u Austriji.
Kad je tog qeta GospodwegDu{an Vojnovi} do{ao iz [vajcarske da obi|e rodno selo Blace, ugledav{i bogomoqu,
odmah je otvorio {iroko srce i od brata
Igwata kupio livadu u povr{ini od
3.541 m i poklonio je crkvi. Sada porta

____________________________________________________ DABROV INFORMATOR 4 ____________________________________________________

ima preko pet duluma najlep{e zemqe.

Ovaj gest i veliki dar brata Du{ana mnoge je postakao na isto delo i Srbi se po~e{e takmi~iti u dobru. Takva utakmica
je Bogu najmilijaa me|u nama najkorisnija.
U jesen 1990. god. na Pokrov Presvete
Bogorodice jo{ jedna lepa sve~anost. Iz
doma}inske i najuglednije (u @upi) ku}e
Steve Bo`i}a izrasla je sestra srpkiwa
Petrija Bo`i} zaposlena u [vajcarskoj.
Ona }e svojoj svetiwi darivati crkveno
zvono vrednosti5000 nema~kihmaraka da
verni narod @upe poziva na molitvu i
spas ota~astva. ^in osve}ewa zvona obavio je sve{tenik Vaso Starovlah, paroh
prijepoqski, ina~e omiqeni biv{i sve{tenik vi{egradski.Za ovaj dan mo`e se
re}i da sa svih strana a me|u wima izdvajamo kwi`evnika Momira Krsmanovi}a,
pisca kwige Te~e krvava Drina iz Beograda i ~elinici SDS-a Vi{egrad koji
su tom prilikomispred hrama obe}alida
}e svoj narod srpski voditi proverenim
putem srpstva i svetosavqa te da nas vi{e niko ne}e mo}i zavoditi za Gole{
planinu.
Hram je ukra{en lepim ikonostasom
kojeg je izradio majstor-duborezac Mom~ilo Milo{evi} iz Preqine dok su ikone izobrazile monahiwe mati makarija i
sestra Antonina (An|elija) Baranac iz
Vi{egrada. Ikone su darivali slede}i
darodavci:
Tajnu ve~eru - Vasilija Lipovac iz
Pozder~i}a, Sv. Trojica - Bo{ko i Timotije Joksimovi}iz Blaca, G.I. Hristos Vlade Cvetkovi}iz Beograda, Bogorodica - Dragi{a Vojnovi} iz Beograda, Sv.
Jovan - Slavko Vojnovi} iz Blaca, Sv.
Stefan - Milivoje Stjepanovi} iz Pao~i}a, Blagovesti - popadija Milosava
Cvjetkovi}, Sv. \or|e - Miodrag Bo`i}
iz Blaca, Sv. Sava - Milovan sin Dragana
In|i}a iz Pozder~i}a, Sv. Nikola - sve{tenik Bogdan i popadija Zora Stani{i}, Vi{egrad, Sv. Sava Osve}eni sve{tenik Rajko Cvjetkovi} iz Vi{egrada.
Hram ima neobi~na, lepa, kvalitetna
i u srpskoj trobojci stakla koja je li~no
uradio u Austriji Miodrag Gogi} iz Vi{egrada (Blaca) i postavio ih na svetiwu. Narodni predstavnici a crkveni
odbornici sa nadle`nim sve{tenikom
piscem ovih redova uspeli su da lepo okupe me{tane @upe pa je raznim akcijama
mnogo toga ura|eno. Postavqena je metalna ograda du` crkvene porte, put nasut, korov o~i{}en...

Kada je srpski narod kona~no do`iveo da ga vode wegovi sinovi i kad su mesto direktora vi{egradskih preduze}a
preuzeli Srbi, odnos prema na{im svetiwama promenio se za ceo krug. Ni{ta
se nije moglo po`eleti, a da to za svetiwu ne darivaju na{a preduze}a. Tako uz
saglasnost SO Vi{egrad kojom predsedava tada uva`eni srpski prvak Branimir
Savovi} za hram u Blacama Varda je izradila lepo stepeni{te. Terpentin je
darivao sve potrebneboje, lakove i hemikalije, Metalac je izradio kapiju. Ne
bi trebalo propustiti i ne zabele`iti
da autoprevoznici, pokojni Milan Krsmanovi}, Branko Gladanac, Marko Markovi}, Milan Kosori} a posebno Du{an
Bo`i} mnoge ture za prevoz gra|evinskog materijala od sebe dariva{e.
Bogomoqa u Blacama proslavila je
{est hramovnih slava. Rat nas nije omeo
da na druge Trojice izlomimo kola~ krsni i zablagodarimo Bogu na daru. Doma}ini od 1991. do ove 1995. god. bili su
slede}i: Crkva sa crkvenim odborom,
Stanimir Gogi}, Ne|o Joksimovi}, Sredoje [evrt, Mira Bo`i}, a ove godine Rada Vojnovi} sa porodicom.
Na spoqa{wem zidu hrama ve} je istaknuta mermerna plo~a na kojoj su ispisana imena onih koji su se istakli u daru
ovoj svetiwi:

Dobrotvori:

Du{an Vojnovi} - Blace

Petrija Bo`i} - Blace

Veliki prilo`nici:

sinovi +Ilije ]ori}a - Blace

Krsta Bo`i} - kum temeqa - Blace
Stanimir Vojnovi} - Blace
Dragan In|i} - Pozder~i}i
Mileva i \uro Jurkovi} - Opovo
Nikola S. Bo`i} - Blace
Bo`idarka Papi} - Prelov. Rijeka
Sreten Topalovi} - Vi{egrad
Drago Papi} - Prelov. Rijeka
Du{an Ze~evi} - Preti{a
Vojin Vojnovi} - Blace

Margarit Capaul - Blach - Schweiz

Lazar ]ori} - Blace

Rada i Slavko Vojnovi} - Blace
Pero Lipovac - Pozder~i}i
Stanimir Pecikoza - Vi{egrad
Miodrag Gogi} - Vi{egrad
Radojica Vasiqevi} - Pozder~i}i
Bo{ko Joksimovi} - Blace
Miloje [evrtovi} - Blace
Savo Bo`i} - Vi{egrad
Stojana ]ori} - Blace

Milovan Timotijevi} - Kragujevac

Vidan Timotijevi} - Kragujevac
U kwizi Posebni prilo`nici ~itam imena: Ilija Kozarac sa Kozara prilo`io 5000 austrijskih {ilinga, Goran
Krli} iz Tatinice - Stari Brod, Milisav Gavrilovi} iz Koritnika, Radivoje
Te{evi} iz Stra`benica, Milovan Ze~evi} sa Ko~arima... Prilog, prilog...
Bratstvo bogomoqnog naroda iz Vi{egrada i okoline prilog... Crkvena op{tina Sarajevo, ^ajni~e, prilog... Savo
Vojnovi} za kadionicu...
Listaju}i arhivu i dokumentaciju za
izgradwu hrama nai{ao sam na preko hiqade imena koji su ne{to i nekoliko darivali crkvi. Zato se izviwavam svima
onima koji su vredni posebnog pomena, a
ja sam ih nenamerno izostavio kao {to se
u jednoj molitivi ka`e zbog mno{tva
imena. Najbitnije je da Bog zna ko su bili srcem i du{om da se hram na~ini, a oni
}e dobiti hvalu od Gospoda kada se presele u ve~nost.
Ovo su narodni predstavnicia crkveni odbornici pri hramu u Blacama:
predsednikStevo Bo`i} - Blace
potpredsed. Luka ]ori} - Vi{egrad
sekretar Slavko Vojnovi} - Blace
odbornik Petar Gogi} - Blace
odbornik Milorad Joksimovi} - Blace
odbornik Vidoje Vasiqevi} - \urevi}i
odbornik Milivoje Risti} - \urevi}i
odbornik Qubisav Vasiqevi} - \urevi}i
odbornik Dragan In|i} - Pozder~i}i
odbornik Sreten Novakovi} - Pozder~i}i
odbornik Kostadin Ili} - Prelovo
odbornik Dragi{a Papi} - Tr{evine
odbornik Stojan Papi} - Tr{evine
odbornik Branko Mitra{inovi} - Oyak
odbornik Radojica Kne`evi} - Kragujevac
odbornik Nikola [im{i} - @lijeb
odbornik Milorad Ivanovi} - Par~i}i
odbornik Radenko Gudovi} - Zemqice
odbornik Mitar ]ori} - Prel. Rijeka
odbornik Stanimir Lipovac - Ruji{ta
odbornik Nenad Rosi} - Stari Brod
sve{tenik Rajko Cvjetkovi} - Vi{egrad
Na{ Mitropolit gospodin Nikolaj
dao je blagoslov da se izvr{e pripreme i
hram da se osveti ako Bog da idu}e godine.
O svim pojedinostimadarodavce i sve parohijane na vreme }emo obavestiti.

Rajko Cvjetkovi}, protonam.

____________________________________________________ DABROV INFORMATOR 4 ____________________________________________________

VJERONAUKA U [KOLI

kolski sistem bez vjeronauke je uveliko oskudjevao u kvalitetuna postizawuvaspitnihi

obrazovnih zadataka. Usled duhovne zapu{tenosti mnogih porodica izostao je
pravilan odgoj omladine mada je na to
uticao dru{tvenisistem u kome je Crkva
bila potisnuta iz javnog i kulturnog `ivota i saterana u portu. Dr`avna prosveta, sredstva javnog informisawa i
masovnih medija preuzeli su funkviju
vulgarneateizacijedru{tva,koje je bilo
li{eno svake ozbiqnosti i pristojnosti. Crkva i weno sve{tenstvoizlo`eni
su na stub srama. Svako je mogao pquvati,
vre|ati, omalova`avati i progoniti sve
{to je versko i crkveno a da za to, ne samo
ne bude ka`wen, nego mu se to uzimalo
kao pozitivno i svedo~ilo o wegovoj visoko izgra|enoj svesti.
U takvim okolnostima imali smo djecu koja ne po{tuju roditeqe, u~enike koji ne slu{aju u~iteqe, radnike koji ne
izvr{avaju zadatke svojih predpostavqenih, vojnike koji odbijaju nare|ewa svojih starje{ina, stru~wake bez
stru~nosti. I ogromne materijalne {tete i qudske `rtve uzrokovane qudskim
faktorom (Narod bez Boga - gomila razbojnika - Platon).
Religije jeste stvar srca. Ona je sama
po sebi ose}aj i to jedan od najja~ih, a uz
to osje}aj apriori, sa kojim se svaki ~ovek ra|a. Zato }e i religijska nastava
imati u prvom redu da deluje na srce, da
budi u wemu osje}aje i smisao za sve {to
je dobro, lepo, plemenito i uzvi{eno. I
verou~iteq }e buditi u svome pitomcu
estetski osje}aj, smisao za lepotu i druge
lepe osje}aje. Ali je wegova du`nost, da u
prvom redu probudi moralni i religijski, a uz to i nacionalni osje}aj. Mi supsumiramo pod religijskim osje}ajem i

moralni osje}aj zato {to je vjera ~uvar

morala. Vjera daje moralnu bo`ansku avtoritativnu sankciju, a ~istota morala
ne mo`e biti bez vere i wenih pobuda.
Zato kad god govorimo o religijskom
osje}aju, mi pod wim razumevamo ujedno i
moralni osje}aj.
Zato je vjerou~iteqev posao jedan od
najplemenitijih,najuzvi{enijih,najidealnijih poslova. Biti vjerou~iteqzna~i
oplemewivati~ove~anstvoi dizati ga iz
zemaqske pra{ine Bogu. Kudikamo je to
va`niji i plemenitijiposao, nego nau~iti dete ~itawu, pisawu i ra~unu. I ovo je
sve preko potrebno, ali je ono pre~e od
svega. ^ove~anstvo ne mo`e `iveti ni
biti bez ideala, a najuzvi{enije mu ideale pru`a vera.
Najdu`e ~ovek pamti ono {to mu se
usadi u svest u detiwem dobu. Memorija je
u deteta u osnovnoj {koli osobito `iva.
Najja~a je u doba ~etrnaest godina. Zato
treba {kolsko doba kod deteta iskoristiti, da se u wegovu svest trajno useli
ono {to }e mu za `ivot najvi{e trebati.
To }emo posti}i na taj na~in {to }emo
sna`iti kod dece memorisawenajpotrebnijih stvari.
Vidqivo je da, od kada je vjeronauka uvedena u osnovnu {kolu, za ovo kratko vreme,
postoji znatno poboq{awe u moralnom pogledu. To se pokazuje na razne na~ine, kako u
savesnijem izvr{avawu {kolskih zadataka

tako i u pona{awu na javnim mestima. Prisutnost omladine u crkvi je znatno ve}a,

skoro kao u stara dobra vremena. To se povoqno odra`ava na me|usobno razumevawe
kod |aka kao i na wihovo po{tovawe prema
starijim osobama.
^as vjeronauke se do~ekuje sa posebnim apetitom, jer wegova va`nost i qepota daleko ja~e djeluje od drugih
predmeta. U vezi sa golemom va`no{}u
vjerkse nastave, neophodno je uvesti vjeronauku i u sredwe {kole. U tim godinama kada sredwo{kolac stasava u zrelog
~ovjeka okru`enje zlom a bjera bi ga ipak
zadr`ala da ne podivqa i unakazi du{u i
tjelo. A zdrav, smiren i vedar ~ovjek svugdje je po`eqan.
Nau~io bi da sve re{ava polako s
Bo`jom pomo}u, zadovoqan s onim {to
ima, svi bi imali koristi od wega a on
ponajvi{e jer bi bio sre}an. A na}i sre}u i raj bez Boga je nemogu}e. Takav raj se
zove pakao, kog su nam i ponudili bezbo`nici proteklih godina i svi smo vidjeli kako on izgleda.
Na kraju, poku{ajteda iz srpske istorije i `ivota izbacite ono {to je vjera i
pravoslavqe , i {ta }e ostati? Ni{ta.
Pa i mi Srbi ako odbacimoBoga posta}emo niko i ni{ta. Zato vjeronauka ne da je
potrebna kao predmet, nego je neophodna,
jer nudi opstanak. Zato pomozite vjerou~iteqimai sve{tenicimaa oni ne tra`e
ni{ta do razumjevawe.

Mihailo Kuzmanovi}
prosvetni radnik, Vardi{te

____________________________________________________ DABROV INFORMATOR 4 ____________________________________________________

JUBILEJ SARAJEVSKE BOGOSLOVIJE (1882 - 1997)

vremenu kada su svi planovi i
U
sve ambicije svedeni na minimum, kako pre`ivjeti, kakda dobar dio rase-

qenih i izbjeglih jo{ `ivi bez krova nad

glavom - pod plo~ama spaqenih ku}a i u kolektivnim smje{tajima - po pet-{est porodica
u {kolskim u~ionicama, sa tom velikom brigom - oko kore hqeba i bilo kakve nadstre{nice, prolaze mnogi va`ni jubileji i bojimo
se da neki va`ni periodi, doga|aji i momenti
ne padnu u zaborav, jer nas ba{ isti motivi{u da izdr`imo. S toga vas podsje}amo na vrlo va`an jubilej u 1997. godini: Sto
petnaest godina Sarajevske pravoslavne bogoslovije.
Wen rad, koji je bio u procvatu, zaustavio je drugi svjetski rat, a posleratni sistem i pored vi{e od stotinu pismenih
molbi i zahtjeva, nikad nije dozvolio weno
ponovno otvarawe. Iako su i muslimani i katolici imali svoje sredwe i vi{e vjerske
{kole, a iste nisu uop{te postojale u Sarajevu prije drugog svjetskog rata, a rad Pravoslavne bogoslovije, nastarijeg vjerskog
u~ili{ta u Sarajevu, mnoge garniture vladaju}ih qudi u BIH nisu dozvolile.
Kako je zadwi rat u~inio svoje, mnoge biblioteke i arhive su spaqene, te imamo jako malo podataka o radu pomenute bogoslovije,
zamolili smo gospodina Dika Lazarevi}a iz
Prijepoqa, ina~e sarajevskog bogoslova iz generacije maturanata 1940/41., da nam kao wen u~enik ka`e ne{to vi{e o svom tom vremenu i
uop{te o `ivotu u ono vreme:
***
Gospodine Uredni~e, Va{ zahtev je za mene velika odgovornost, i sa zebwom ga prihvatam, iz bojazni ho}u li mo}i i umeti da ka`em
ono {to jubileju prili~i, ali i obaveza da kao
wen |ak, {to s ponosom isti~em, govorim o
{koli koja mi je u `ivotu najvi{e pru`ila.
Srpska pravoslavna bogoslovija u Sarajevu, prema istorijskim izvorima, osnovana je
pre 115 godina ili odre|enije otvarawe je
obavqeno 12. decembra 1882. godine u prisustvu velikog broja zvani~nika tamo{we
upravne vlasti i crkvene hijerarhije. Weno
otvarawe se poklapa sa bu|ewem nada i o~ekivawa, potajno gajene kroz duge i te{ke vekove
robovawa da se pribli`ava ~as verske i nacionalen samostalnosti. Vreme kad narod treba
izvesti iz anonimnosti da stane na istorijsku
pozornicu tamo gde mu je mesto.
Padom srpskih zemaqa u ropstvo Turaka,
ugasila se srpska dr`avnost, ali je Srpska crkva ostala da pre`ivqava te{ka i duga vremena robovawa. No i pored, po zlu ne~uvenog
progona i nasiqa, uspevala je da kroz muke i
stradawa okupqa svoj narod, hrabri ga da u te{ko}ama istraje i da sa~uva veru, krsnu slavu
i svoje srpsko ime.

I u ta, malo je re}i te{ka i sudbonosna vremena, srpski narod u Bosni izwedrio je sna`nu
duhovnu i nacionalno-politi~ku veli~inu u liku Sava (Kosanovi}a), mitropolita Dabrobosanskog. Wegova veli~ina je ispoqena u
dalekovidosti kojom ocewuje, pored ostalog, da
se po svaku cenu treba izboriti za osnivawe bogoslovije, jer tada malobrojno i uz to neuko sve{tenstvo, nije bilo u stawu da se suprostavi
{tetnom uticaju i sa istoka, a naro~ito sa zapada. Svoj militantni nastup katolicizam nije ni
skrivao, {to proizilazi iz pisma koje je nadbiskup Petar Varana uputio \or|u Brankovi}u u
kome ka`e:
Bog je ovu dr`avu (Austriju) stvorio
hri{}anskom, a ne {izmati~kom i svakako nije u va{oj vlasti da je u~inite srpskom... Namere kristalno jasne, da {izmaticima u
Austro-imperiji nema mesta.
U, u to vreme, veoma nepovoqnim uslovima, takvoj pretwi, mogli su se suprostaviti
samo sposobni i visokoobrazovani sve{tenici, {to je vladika Sava dobro procenio i
upravo radi toga se tako uporno zalagao da se
bogoslovija u Sarajevu otvori.
Sarajevsku bogosloviju je od otvarawa do
1941. godine zavr{ilo 860 bogoslova - sve{teni~kih kandidata. Ovome broju treba dodati i
generaciju maturanata 1940/41., a wih je po mom
se}awu, a pripadam toj generaciji, bilo 30. Me|u u~enicima koji su zavr{ili ovu {kolu su bogoslovi koji su zauzimali visoke polo`aje u
Srpskoj crkvi, a to su dabrobosanski mitropoliti: Petar (Zimowi}), dr Nektarije (Kruq),
Vladislav (Mitrovi}), a zatim dr Simeun (Popovi}) episkop Zletovsko-strumi~ki i Nikolaj
(Jokanovi}) episkop Zahumsko-hercegova~ki,
dr Du{an Ka{i~ rektor bogoslovije Sv. Save i
vanredni profesor Bogoslovskog fakulteta, a
od `ivih koji se nalaze na vrhu lestvice visokointelektualnih duhovnih pastira, nosioci titula po~asnih doktora bogoslovskih nauka su
Wegova svetost patrijarh g. Pavle (Stoj~evi})
i episkop `i~ki g. Stefan (Boca).
Pored crkvenih velikodostojnika, doktora
bogoslovskih nauka, fakultetski obrazovanih
teologa, ova {kola je dali i jean broj kulturno-prosvetnih poslenika i uspe{nih radnika
drugih zanimawa i naravno plejadu uglednih i
obrazovanih sve{tenoslu`iteqa.
Prema nepotpunim podatcima, usta{e Ante Paveli}a u tzv. Nezavisnoj dr`avi Hrvatskoj, od nekada{wih u~enika bogoslovije
groznom smr}u umorili su mitropolita dabrobosanskog Petra, 57 sve{tenika i jo{ neutvr|en broj bogoslova me|u kojima i mog
{kolskog druga Branka Bilanovi}a, rodom iz
Hercegovine. Od tog broja okupatori Nemci i
Italijani su streqali jedanaest.
Stradalnika je bilo i u kratkotrajnom ratu Jugoslovenske vojske i oru`anih snaga Hitlerove Nema~ke i Musolinijeve Italije.

Posebno poglavqe u istoriji {kole ~ine oni,

a wih je, {to sa bolom isti~em, najvi{e, koji
su nastradali u srpskim nacionalnim formacijama, od kojih su neki streqani, neki u borbama poginuli, a nekima se nakon zavr{etka
rata 1945, gubi svaki trag - nestaju neznano kuda!? Me|u wima je i jedan broj profesora Sarajevske bogoslovije, jeromonah Mihailo
(\usi}), profesor Jokanovi} i bogoslovi Du{an Savi}, Jovan Radovi}, Dragoslav Parezanovi}, Aleksandar Gavri}, Simo Despotovi},
Krsto Vukoji~i}, Vladimir Trkuqa, ^edo Nestorovi} i drugi, svi osvedo~eni rodoqubi i
patriote. Sve wih sa pijetetom pomiwem u nadi da }e ih i {kola koju su poha|ali upisati u
kwigu ve~nih pomena kao zaslu`ne patriote.
Jedan pak broj sarajevskih bogoslova ispa{tao je svoj patriotizam po zatvorima OZN-e,
kasnije UDB-e, pre`ivqavaju}i razne torture i
mu~ewa, od hap{ewa, pa preko istra`nog zatvora, do izdr`avawa osude u kazamatima {irom
nekada{we Jugoslavije. Jedan od tih sam bio i
ja. Sudio mi je vojni sud. Osu|en sam na kaznu zatvora sa prinudnim radom u trajawu od 5 godina
i na gubitak gra|anskih i politi~kih prava u
trajawu od {est godina po izdr`anoj kazni. Izdr`avao sam kaznu u, po zlu glasu ~uvenoj, kaznioni u Sremskoj Mitrovici, a moj greh je bio u
tome {to sam imao nacionalno opredeqewe i
pripadao pokretu Dra`e Mihailovi}a u to vreme zvan Jugoslovenska vojska u otaybini.
Na{a {kola, Srpska pravoslavna bogoslovija u Sarajevu, i mi weni u~enici smo dostojanstveno i s qubavqu slu`ili veri,
~uvali i negovali duhovne vrednosti svoje
istorije i kulture. Na isti na~in smo kad je
trebalo branili svoju pravoslavnu veru i domovinu, i svoje nacionalno dostojanstvo. A
ovo sve ~inili u saglasju sa re~i Gospodwom:
Ovde }u se naseliti jer mi je omiqelo. Omiqelo kao Crkva koja nema mrqe i bore i {to
tome sli~no.
Rukovo|eni na~elom odbrane dostojanstva, ~asti i slobode, mi sarajevski bogoslovi
smo 1941. godine, predvo|eni tada{wim maturantima organizovali i vodili 26. marta masovne demonstracije u Sarajevu protiv
potpisivawa sporazuma (za nas u to vreme izdajni~ke) Vlade Cvetkovi}a i Ma~eka sa fa{isti~kim silama osovine ujediwenim u
savez pod nazivom Trojni pakt. U demonstracijama, koje su izra`avale visoku nacionalnu svest i slobodarske tradicije na{eg
naroda, je po slobodnoj oceni u~estvovalo od
10 do 15 hiqada gra|ana Sarajeva.
Nije prijatno se}ati se brutalnog nasrtaja policije na demonstrante i batinawe golorukog naroda, a naro~ito hajke na nas
bogoslove kao organizatore demonstracija, a
to ~ini po na{em saznawu policija (sve sami
frankovci) dovedena iz Zagreba, da gu{i demonstracije za koje je vlast saznala da se pri-

____________________________________________________ DABROV INFORMATOR 4 ____________________________________________________

premaju. Me|utim, i te kako je prijatno re}i, a
toga se s ponosom se}am, ali ne hvale radi, nego da svedo~im istorijsku istinu, da je sutradan 27. marta u na{u {kolu do{ao ban Drinske
banovine, izvinio se rektoru i nama |acima za
nequdske postupke policije. Odao nam priznawe za iskazani patriotizam, rekav{i da je
Bosna zahvaquju}i nama sa~uvala obraz, progovorila jezikom Obili}a i Gavrila Principa, pa se {kola sa ovakvim u~enicima mo`e
ponositi. Zamolio rektora da mi bogoslovi,
zaslu`eno, budemo na ~elu povorke koja je tog
dana pro{la ulicama Sarajeva pru`aju}i podr{ku novoj Vladi generala Simovi}a, koja
poni{tava sporazum prethodne vlade sa silama osovine i zemqu svrstava me|u slobodne
narode sveta.
Ako smo i{ta razumeli, to ve~e, razumeli
smo da je narod ustao sa uro|enim smislom za
istorijski pogled na vreme onda{we i na budu}nost, iskazao onu vrstu intuicije, kojom on
bez pogre{ke ose}a pribli`avawe opasnosti,
kao i da protivniku stavi do znawa da }e braniti Krst ~asni i slobodu zlatnu. A srpskom narodu ni{ta ne uliva snagu, kao kad
brani slobodu i veru kojoj pripada. Tad je
spreman i na najve}e `rtve u koliko mu se to
dovodi u pitawe, pa zato i ne prihvata poni`avaju}e uslove sporazuma, nego u protestnom
pohodu tog 26. marta prkosno uzvikuje: Boqe
rat nego pakt, Boqe grob nego rob!
U~esnici demonstracija (sarajevski bogoslovi i narod juna~ke Bosne) ovim ~inom kazali su Evropi i svetu: Ko su i {ta Srbi, koliko
su spremni `rtvovati se za uzvi{ene ideale
kao {to su sloboda, vera, dostojanstvo i ugled,
ku}ni prag i ogwi{te i ponosno ime srbinovo.
Taj slobodarski istup sarajevskih bogoslova, pokazalo se te ve~eri, narod visoko ceni i uva`ava, pa nas je ne samo podr`ao, nego i
po{ao sa nama i ostao uz nas do kraja. To ve~e
mi nismo bili izdvojeni deo u masi, nego jedinstvena celina srpskog narodnog bi}a Bosne i Hercegovine. U tome se prepoznaje
veli~ina na{e {kole i po tome ceni ugled wenih u~enika, pa otuda i tako velika i masovna
podr{ka protestu koji smo predvodili.
Na{u generaciju maturanata ~ine u~enici iz svih krajeva nekada{we Kraqevine Jugoslavije i jedan iz Ma|arske, ali poreklom
Srbin, Dimitrije Petromarkov. Svi me|usobno ~vrsto vezani iskrenim drugarstvom zajedni~kog internatskog i {kolskog `ivota.
Socijalno poreklo razli~ito, a imovno stawe
neujedna~eno, ali bez velikih razlika. Skro
svi smo imali besplatno {kolovawe, stan,
hranu, ode}i, obu}u i uybenike. Po {kolskom
znawu ujedna~ena sredina iz koje se, istini za
voqu, za nijansu izdvajao po pam}ewu, znawu i
snala`qivosti Slavko Konti}, rodom iz Bijeqine. Isticao se tada, pa se isti~e i danas
kao nosilac visokog odlikovawa Ordena Svetog Save Prvog Stepena za dobro~ine zasluge
svojoj Pravoslavnoj crkvi i srpskom narodu.

U ime svih nas jo{ `ivih wegovih drugova

za visoko odli~je mu iskreno ~estitam, a za darove i poklone zahvaqujem.
Posmatraju}i sa dana{we distance, na-{a
{kola je gledano u celini imala kolegijum
profesora izvanrednog stru~nog znawa, me|u
kojima i dvojicu sa titulom doktora: dr Petra
Marki}evi}a i dr Jefta Prwatovi}a. Iz
oblasti bogoslovskih nauka posebno je bio cewen dr Petar Marki}evi}, a iz oblasti filosofije profesor Jokanovi}. Svi oni su bili
iskusni pedagozi i vrsni poznavaoci predmeta struke koju su u nastavi zastupali, zbog toga
je zadovoqstvo bilo slu{ati wihova predavawa i uz wihovu pomo} sticati zavidna znawa.
Za uspeh u `ivotu i karijeri im dugujemo veliku zahvalnost i po{tovawe.

Grupa sarajevskih bogoslova na

grobu Gavrila Principa, 1938. god.
Ina~e li~no, ispuwen sam ponosom na svoju {kolu i na drugove sa kojima sam proveo najlep{e godine `ivota. Tako bi se i danas, kada
bi se mogao vratiti u dane mladosti i ponovo
odlu~ivati, koju {kolu da biram, opredelio
bez razmi{qawa za onda{wu i onakvu moju
Sarajevsku bogosloviju i naravno za divan i
jo{ uvek mi drag grad - grad moje mladosti - Sarajevo. Od drugova u razredu sa kojima sam delio zlo i dobro punih {est godina, boqe nikad
ne bih po`eleo, a sve na{e uva`ene profesore i danas sa zadovoqstvom slu{ao.
Sa velikom, ali neispuwenom `eqom, nestrpqivo sam i{~ekivao da se ponovo otvore
vrata na{e {kole u istom gradu i u istoj zgra-

di, pa da se ja i moji drugovi tu okupimo i nakon izvr{ene prozivke utvrdimo kog vojnika
nema. Na `alost sve do danas to je neostvarena `eqa i nada da }e opet jednog dana u na{em
Sarajevu i u wemu u na{oj bogosloviji zapevati mladi bogoslovi Usklik-nimo s` qubavqu.
No ne treba zato samo tugovati, nego se i
radovati, jer `elimo i ho}emo da verujemo da
na{a Sarajevska bogoslovija ima dostojnog
naslednika u Duhovnoj akademiji u Srbiwu. U
woj stasava jedan odva`an i mudar nara-{taj
mladih teologa, koji }e uspe{no nastaviti
slavne tradicije Sarajevske bogoslo- vije i
wenih u~enika.
Sre}an sam i posebno radostan, {to mi se
pru`ila prilika da ovo ka`em, i sada je vreme
da se skine veo zaborava, da se i Srpska pravoslavna bogoslovija u Sarajevu, sa svim svojim
uspesima i `rtvama koje je podnela, postavi na
mesto koje je zaslu`ila u istoriji Crkve i
srpskog naroda. Ona je umela da vidi put kojim treba da ide i kako da ide, {ta da ~ini i ~ega da se kloni a sve delaju}i prema onom kako
je Hristos rekao: Ja sam svetlost svetu; ko
ide za mnom ne}e hoditi po tami, nego }e imati
svetlost `ivota.
Diko Lazarevi}
Prijepoqe
***
Gospodin Diko Lazarevi} je dosta aktivan
u crkvenom `ivotu. Wegov `ivot je pun velikih djela i funkcija i nemogu}e ih je sve pobrojati, ali }emo vam navesti samo jednu.
Ve} du`e godina ~ika Diko je bio u penziji
u koju se povukao sa mjesta direktora ugostiteqstva u Prijepoqu. Za to vreme `ivio je
tiho staraju}i se o svojoj du{i i bio od velike koristi mladima u Hri{}anskoj zajednici
Mile{eva u manastiru Mile{evi.
Tada je do{lo do propadawa mnogih firmi i fabrika, pa tako je i ugostiteqstvo u
Prijepoqu do{lo na prosja~ki {tap sa svojim hotelom Park. Kada su sve nade bile izgubqene neko se sjetio starog ~ika Dike,
oti{ao, pitao za savjet i zamolio za pomo}.
Gospodin Diko se vra}a iz mirovine u svoju
kancelariju i po~iwe sa radom. Stawe skoro
nerje{ivo... Radnici nisu primili plate skoro 10 mjeseci...
...Danas ~ika Diko je jo{ u svojoj kancelariji. Stawe na zavidnom nivou, svi radnici redovno primaju plate a hotel Park i pored
velikog broja prihva}enih izbjeglica jedan je od
najboqe posluju}ih u Prijepoqu. Kako mu je to
po{lo za rukom niko ne zna, ali kada sam bio
kod wega, poru~io je po konobaru dvije kafe, i
kada je ovaj doneo, on mu je platio i potpisao
blok. Ja sam bio iznena|en dok su se oni sasvim
normalno pona{ali.
Vidjev{i moju zbuwenost, ~ika Diko se
nasmijao i upitao - o~e Jovane, kako je u dobrunskoj svetiwi...
j. J. G.

____________________________________________________ DABROV INFORMATOR 4 ____________________________________________________

DUH SRBIJE IZNAD ISTOKA I ZAPADA

REFERAT SA SIMPOZIJUMA U SRBIWU
Te{ko tebi Evropo, jim veliko obrazovawe ponekad gordi i svjetioniku pravoslavqa, koju }e ~esto
tebi nerotkiwo proroka. zavodi mlada ~ovjeka, a {to re~e Apo- posje}ivati. Doticaj, dijalog, `ivi raz(Nikolaj Velimirovi}) stol Pavle Qubav izgra|uje, znawe na- govor sa monasima, susret sa jednim prome Vladike Nikolaja Velimirovi}a u srpskom
pam}e-wu zasvagda je nad`ivjelo wegov
ovozemaqski prah. Sre}a je na{a velika
{to i nakon propadqivih ~etrdeset godina od wegovog bla`eno upokojewa ime
Vladike Nikolaja `ivi neutrnutim sjajem, o`ivotvoreno djelom wegovim, osijano aurom wegovog duha.
Malo je srpska maj~ica zemqa dala takvih korifeja srpskome narodu, duhovnih pastira koji }e ga voditi u vremenu
pomra~ewa i zatirawa, kada meso`derna istorija u posledwa dva vijeka duhovnog i fizi~kog sunovrata Evrope tra`i
samo nove i nove srpske kosti koje }e uzidati u temeqe sataninog novog hrama. U
vrijeme raspetosti svega, kao dar neba,
nova zvijezda na Istoku, vi{a promisao
Gospodwa udijelila je srpskome narodu
Nikolaja Velimirovi}a koji, pored oca
Justina, uradi najvi{e, nakon dvovjekovnog zastrawewa od pravoslavqa,na obnovi pravoslavne duhovnosti i svetosavqa,
tog pravoslavqa srpskog stila i iskustva, {to re~e otac Justin.
Za razliku od wega, koji sa svojom rijetko samjerqivom erudicijom jo{ u ~etrnaestoj godini sreo sa slu{~aj{im
likom Gospoda Isusa Hrista, Vladika
Nikolaj je imao izra`eniji put, nagla{eniju crtu izvanrednog dara potkrepqenog {kolovawem, obrazovawem,
kojem je u u~enoj Evropi malo bilo ravnog, sa besprijekornim poznavawem teologije i filosofije, jezika i
beletristike, svjetske kulture uop{te,
kako zapadnohri{}anske, pravoslavne,
tako i isto~ne, muhamedanske i brahmanobudisti~ke.
Kao hri{}anski teolog i mislilac,
Vladika Nikolaj ostavi nam u nasqe|e
vi{e od 20 tomova svojih dijela, rijedak
opus u istoriji hri{}anskih teologa,
kao ~edo svog imena, pa ako je u pravu Hegel kada govori o posve}ivawu `ivota
putem rije~i, Vladika Nikolaj ve}
odavno se posvetio.
Dvostruki doktorat, teologije u Bernu i filosofije na Oksfordu, on nije
mogao a da ne iskusi sve stramputice ko-

dima, jer Sve dr`im za trice samo da

Hrista zadobijem.
Rade}i svoj mukotrpni,{to re~e Vladika, sazidani posao, on zarana postaje
svjestan da i kultura ima svoje divqake,
kao i primitivnostsvoje. Prvi su du{e`edniji, drugi su krvo`edniji. Dugo u
wegovim spisima pratimo tu unutra{wu
borbu Vladike Nikolaja sa racionalisti~kom iluzijom Zapada da je znawe
svjetlost. Taj posve}enik Svetog Nikolaja, episkop Mirlikijskog, taj umrlnik
u poslu duhovnome, pouzdano nam zasvjedo~uje kako znawe, po evropski obu~eno
u togu strogosti, vaistinu samo nadima.

Zapojen voqom Svevi{weg i vo|en

wegovim promislom, Vladika Nikolaj,
taj izabrani sluga jevan|eqa, u sretno
vrijeme po srpsku duhovnost, povu~e se iz
svjetskog mete`a krezube Evrope. U svemu je to sretna prekretnica u wegovom
`ivotnom i duhovnom sazrijevawu kao
teologa, mislioca i crkvenog pastira.
Dolazak u Ohrid, naime, za episkopa
Ohridskog,vrati}e ga na obale ohridske,
polazi{nu i sjeci{nu ta~ku srpske duhovnosti, i geografski i du{om ga pribli`iti Svetoj Gori Atonskoj,

stim monahom, Siluanom, kojeg Vladika

nazivqe slatkom du{om, tim velikim
molitvenikom, isposnikom i podvi`nikom, blagoupokojenim 38, a kanonizovanim od Vaseqenskog Patrijarha 1988.
godine za svetiteqa, dakle susret sa jednim `ivim svetiteqem, duhovno }e ga
osna`iti i pou~iti u saznawu da nema
prosvije}enosti bez svetosti. A svetost
se zadobija samo svjetlo{}u bo`anskom,
nestvorenom, datom kao blagodat Duha
Svetoga. Samo ta je svjetlost znawe,
odavno je jo{ u 11 vijeku rekao Sveti Simeon Novi Bogoslov.
Ta svjetlost znawa osja}e Vladiku
Nikolaja i prosvijetliti ga za sve budu}e dane i godine `ivota mu ovozemaqskog.
I bez dirqivog svjedo~ewa monaha
Kalista i pobo`nog zapisa Ruskiwe Milice Zverove, mi, pozni ~ita~i, i bez
svjedoka, dakle, `ivota mu u Ohridu, @i~i, u Americi i Engleskoj potom, u Dahauu napokon, u svom svom laicizmu, do dna
du{a svojih moramo pro`eti Vladi~in
odgovor na pitawe wema~kog ~uvara u
zloglasnom konc-logoru u koji ga zatvori{e onomadni satanisti: Da li i sada
vjeruje{ da je Isus Hristos - Sin Bo`iji? Odgovor je glasio: Ja ne vjerujem, a
nakon stanke u kojoj su se stra`ari cini~ki nasmijali, dodao, nego ZNAM.
Taj prozorqivi odgovor kqu~ je za filosofsku, teolo{ku u li~nu odgonetku najmnogoumnijeg
teologa
srpskog
pravoslavqa, Srpskog Zlatoustog. Ta
kristalizacija u odgovoru na nevi|enu
golgotu sinova i k}eri bo`ijih u tamnicama tevtonskog ni~eovskog antihrista,
duboka a jednostavna kao {to je i hri{}anska pravoslavna du{a, krunska je
re~enica Vladi~ina kao poklonika slavenskog filosofskog i teolo{kog ideala Sve~ovjeka, tog jevan|eoskog Hrista
20-og vijeka, ali re~ena i dopisana `ivotom samim, daleka od kontemplativnedubine wegovog literarno-teolo{kog
draguqa iz 1920. Re~i o Sve~oveku.
Ja znam, rekao je dakle Vladika Nikolaj samome licu smrti, pogledaju}i
kroz prozor logora Dahua. Do tog odgovora koji odzvawa kao LEX DEI balkanskog
Hrista, moglo se do}i samo dugim i ne-

____________________________________________________ DABROV INFORMATOR 4 ____________________________________________________

prohodnim putem samoispitivawa, kroz

vlastito ~istili{te poplo~ano postom
i molitvom, u sred paklenog `rvawa smrti, kada je do iznemoglostiponavqao jednu te istu molitvu: Gospode, ja sam prah
i pepeo i uzmi du{u moju.
Po svemu pozva da bude krstono{a
svoga naroda i savjest Evrope, izabran
bija{e i od mudrog poslenika tek omla|ene srpske dr`ave, Nikole Pa{i}a
1914. g. kada je Sve~ovjek jo{ jednom razapiwan na srpskoj golgoti, pozvan bija{e
da hodo~asti u~enoj Evropi i tra`i pomo}. [ta }u govoriti, upitao je mladi
teolog i dvostruki doktorant. Samo }e
ti se kazati, otve{tao mu je Pa{i}.

I onda, kao i sada u na{e vrijeme, do{le su bile moderne ubice, novi Navuhodonosori, iz Be~a, Berlina, Carigrada i
Sofije, a u vrijeme ovovremene golgote,
te na{e jedine kapije ka Carstvu Nebeskom, i ubice tijela iz cijelog svijeta, Amerike napose, i krenuli da razore
weno fizi~ko bi}e. I to ne samo u ime
Padi{aha i paganizovanogZapada sa svojim judeo-masonskim idolima, ve} u ime
Hrista-Bogo~ovjeka, onakvog kakvog se
agenti zapadne kulture, nekrsti i jeretice, papisti i natipapisti, i drugi sekta{i i partijci svojataju.
Zapad se igra demonima, govorio je
preosve{teni Vladika, a i mi im govorimo.

Od sumwe u sebe do bogonadahnu}akojim }e docnije govoriti diqem Engleske

i Amerike ovaj Hristov borac, kao da se
potvr|uju rije~i Apostola Pavla kada
ka`e: Sila se bo`ija u nemo}nima na{im pokazuje, ili Kada sam slab, onda
sam silan. Jer Vladika je govorio Bogom, kao {to je Duh Sveti nekad govorio
kroz usta Hristovih apostola.
A kazivao im je tada Srpski Jevan|elist Vladika Nikolaj, ona {to govora{e: Ali kada se govori o Hristu, gase se
feweri, kazivao je nemirnoj Evropi,
toj kolijevci nauke i demokratije, a tek
ponekad i Hrista, sve ono {to im i mi sada mo`emo re}i. A to je: da je Golgota
ime zemqi iz koje dolazim, da Srbija
nije toliko mi{icama,koliko du{om izdr`ala petstogodi{we ropstvo koje je
ubijalo wezino telo, ali nije moglo ubiti wezinu du{u. Naprotiv. Du{a wezina
je spa{ena.

Za{to je Srbija uvek nekom na putu?, pitao je, a i mi pitamo,jer nam se ~ini da je to preru{eno pitawe i o wima
samima. Jer nije samo geografski polo`aj onaj koji nas je razapeo.
Tuma~io im je Vladika tada, a i mi ih
pou~avamo, da je Bog odredio mjesto Srbima iznad Istoka i Zapada i kao takve
odbranio od turskog ni~eanizma ~ija
lozinka je uvijek bila: Pobi}emo sve
Srbe, mu{ko i `ensko iznad sedam godina, a decu }emo ostaviti. Kada odrastu to
}e biti na{a pokorna raja.
Ali Tur~in i Bog nisu mislili
isto, tolkuje nam Vladika Nikolaj.
Bog se ume{ao i spasao Srbiju kao nekad
Izraiq.
Tako je govorio Vladika Nikolaj Velimirovi} demonija~kom Zapadu koji je
odbacio Jevan|eqe, tada kao i sada, jer
smo se osvjedo~ili:

Rusija se odlu~ila da nas poma`e i

da nas ne poma`e, drugim re~ima, da nas
poma`e samo malim prstom.
Francuska tako|e, koja nas i sada
gleda kroz ruske o~i, dodajemo, natruwena wema~kim i ameri~kim pijeskom.
Pitao je taj apostolskiteolog ~ije su
Molitve na jezeru bile novi psalmi
i bra}u Engleze kao poklonik [ekspira
i Miltona: Da li nas je Engleska stvorila da bi imala pravo da nas ka`wava?
Da li nas je vaspitala? Da li je pomagala
na{e oslobo|ewe ili olak{ala na{e
stradawe?
Sam im je Vladika odgovorio: Ako ka`u Da, meni jedino preostaje pravo da ka`em - Amin.
I mi s tobom, preosve{teni, uglas se
pridru`ujemo - Amin.
Sa osmehom se pitamo, govorio si,
al gorak nam je osmjeh, po ~emu je na{e
vreme boqe od vremena Navuhodonosora,
velikog vola-boga ili boga-vola iz Vavilona? Kao {to si se sa osmjehom pitao
jer osmjeh je, kao {to re~e, najuzvi{eniji deo posla stradawa u jednoj tragediji, tako si se sa osmjehom i nadao da }e
Srpstvo iza}i iz krvavog kola zapadne
demokratije i neznabo`a~kog toka,
kola kojeg vodi sam Satana.
To pagansko kolo ve} po tre}i put u
ovome vijeku prekidaju Srbi u ime Carstva koje nije od ovga sveta, u ime Spasiteqa koji stoji iznad Istoka i
Zapada, u ime naroda na Balkanu koji
}e da svetli i jednom i drugom. Iznad Istoka i Zapada.
Ne desi li se napokon da Svje~ovjek
pobijedi sile zla, taj Sin Bo`ji, kakvim
ga vidi Vladika Nikolaj u Molitvama
na jezeru, proricateq narodne budu}nosti i budni pastir i okrepiteq svoga naroda, makar sa suzom u grlu i suzom u
srcu, nave{}e svoju la|u Tihim okeanom,
i lice wegovo lu~ezarno okrenu}e se put
Azije.
Nemojmo da nas sve stigne proro~ka
promisao Vladike Nikolaja. Da nas Bogo~ovjek ne bi napustio jedini na{ put je
u odu{evqewu i `ivoj veri u pobedu dobra nad zlom, u vjernosti Srbije i Srpstva svojoj sudbini, u vjeronsti samoj
sebi, jer }e samo ta vrlina Srbije najzad
biti priznata i prihva}ena od mnogobrojnih prijateqa i neprijateqa.
Samo takvi, vjerni svome krstu, vjerni sami sebi, bi}emo narod koji }e da svijetli IZNAD ISTOKA I ZAPADA.

Mr. Mirjana Vlajisavqevi}

Filozofski fakultet, Bawaluka

____________________________________________________ DABROV INFORMATOR 4 ____________________________________________________

@EQE SE OSTVARUJU
Za `iteqe Novog Zoranova do{li su
i qep{i dani. Pomo}u Bo`jom i trudom
svih dobronamjernih, dana 12. novembra
na sv. kraqa Milutina, napokon je polo`en kamen temeqac budu}eg naseqa u
kome }e, ako Bog da, `ivjeti hrabri Srbi
Sarajeva, a sada gra|ani Vi{egrada. Ovaj
sve~ani ~in dva puta je odga|an, da bi prisustvovalirepubli~kifunkcioneri,koji i pored `eqe iz opravdanih razloga
nisu bili prisutni.
Trebalo je vidjeti vesela i razdragana lica svih prisutnih a posebno omladine na{ih Sarajlija, koji su priredili

vrlo interesantan kulturno-umjetni~ki

program.
Uz molitvu Bogu i sv. kraqu Milutinu,
kamen temeqac po izboru Bo{ka [kobi}a,
predsednika Udru`ewa postavili su:
predsednik SO Aleksandar Savi}, sve{tenik Bogdan Stani{i} i poslanik Republike Srpske Branimir Savovi}. U
sklopu pozdravne rje~i gospodin [kobi}
je prisutne obavjestio da }e termin obreda
osve}ewa temeqa naknadno odrediti.
Organizatori ove sve~anosti za sve prisutne priredili su skroman ru~ak.

NIP TURISTI^KA [TAMPA

U MANASTIRU DOBRUNU

U manastiru Uspewa Presvete Bogorodice organizovan je susret rukovodioca i radnika NIP Turisti~ka {tampa iz
Beograda i uprave manastira Dobruna u
okviru ~ega je dogovorena daqa saradwa.
Pomenuto preduze}e poma`e {tampawe biltena DABAR kao i uop{te manastir
Dobrun.
U sklopu posjete obavqeno je ranije
dogovoreno kr{tewe radnika Turisti~ke {tampe i to: Jugoslava Ru`i},
Slavica Vlahovi}, Stracimir Martinovi}, Branislava Mi}i} kumovao im je generalni direktor Dragan Kankara{,

zatim Milan Kvrgi} kumovala je

Sne`ana Petruv{ski; Qiqana Pavlovi} kumovala joj je Ivana Stojanovi};
Slavica Cvetojevi}kumovalaje Vitorka
Jankovi}, svi iz Beograda. Nakon obilaska manastirskog prostora i ru~ka u narodnoj sali, gosti su po dogovoru
posjetili Vi{egrad u`ivaju}i u predjelima jedine prave Srpske Dr`ave.
Ovaj susret je organizovan i kao desetogodi{wi jubilej saradwe NIP Turisti~ka {tampa i biv{ih i sada{wih
manastira Dabrobosanske eparhije.

BJELOBR\ANI PROSLAVILI SLAVU

SV. MAJKE PARASKEVE
Na Bjelom Brdu i ove godine proslavqena je hramovna slava sv. Petke Paraskeve. Liturgijuje slu`ilo sve{tenstvoi
mona{tvo ovog kraja. Vjernima se uz paroha o. @ivka obratioi o. Novica Jawi},
koji je ~estitao narodu veliki praznik,
kao i ovogodi{wem doma}inu Dragivoju
Jawi}u, isti~u}i da je qubav i pobo`nost uvjek krasila ove krajeve, kao i
juna{tvo, te da hram koji Bjelobr|ani

grade uz ve} postoje}u brvnaru, treba da

bude mjesto sloge i qubavi. Posebno je
istakao ovogodi{wegdoma}inaDragivoja - Draga Jawi}a, koji je jedan od rjetkih
Srba koji ima pet sinova i dvije k}eri i
po`elio mu od Gospoda svako dobro te da
i daqe uzrasta u pobo`nostii vrlini.Na
kraju treba ista}i da se i za idu}u godinu
javio doma}in slave - Milo{ [quka iz
Bjelog Brda.

POKLONI^KO PUTOVAWE U OSTROG

Parohijani Dobrunske parohije organizovano su i{li na pokloni~ko putovawe
u manastir Ostrog 12. i 13. novembra, a posjetili su i manastire: Mile{evu, Dajbabe
gdje su se poklonili i pomolili novom svetitequ pred netqenim wegovim mo{tima
sv. Simeonu Dajbabskom, i u povratku iz
Ostroga cjelivali mo{ti sv. Haralampija

10

u manastiru Mora~i. Samo pokloni~ko putovawe imalo je za ciq da mnogi vjernici

koji su se zavjetovali sv. Vasiliju da }e mu
dolaziti na poklowewe svake godine, a zbog
ratnih godina to nisu bili u mogu}nosti zamole sv. Vasilija Ostro{kog za opro{taj i
blagoslov da bi izdr`ali u vjeri do kraja.

HOR SLOGA
U DOBRUNU

Hor Sloga koji djeluje pri Staroj

sarajevskoj crkvi, uz pratwu sve{tenika
o. Du{ana Jovanovi}a i o. Vojislava ^arki}a posjetili su manastir Dobrun gdje su
u sklopu svoje turneje po svetiwamaSrbije odr`alimali koncertduhovnemuzike.
Svojim pojawem do~arali su sretna
vremena ovog najstarijeg sarajevskog pjeva~kog dru{tva koje djeluje i slavi Boga
preko dvjesta godina. Ni ratne godine nisu omele rad i djelovawe ovog hora koji
svake nedjeqe pjeva na liturgiji u Staroj
Crkvi.

BRANE I DRAGO
U crkvi Za~e}a sv. Jovana kod Vi{egradske Bawe, koja je jo{ u izgradwi, a
smje{tena je na proplanku borove {ume,
proslavqena je hramovna slava, gdje smo
imali priliku da vidimo kako Srbi mogu
da budu slo`ni. Taj primjer pouke potekao je ni vi{e ni mawe nego od predsjednika op{tine Branimira Savovi}a i
predsjednika SDS-a Draga Gavrilovi}a.
Oni su ovogodi{wu slavu prihvatili
kao zajedni~ki doma}ini.
Nakon Sv. Liturgije vjernima se
obratio sve{tenik o. Bogdan Stani{i}
i pou~io narod o pobo`nom i moralnom
`ivotu. Zahvaquju}i svima onim koji pomogo{e i koji poma`u da se ova svetiwa
dovr{i. Istakao je kako nam eto i ~elni
Srbi iz op{tine ovom prilikom pokazuju kako treba da `ivimo da bi opstali.
Bilo je divno vidjeti kako posjedali
narod po porti slu`e pi}em i jelom predsjednik op{tine i predsjednik SDS-a.
Hristos ka`e ko ho}e da bude prvi neka
svima slu`i, pa bra}o predsjednici dobro ste krenuli samo napred i neka vam
Bog i Sveti Jovan budu na pomo}i.

____________________________________________________ DABROV INFORMATOR 4 ____________________________________________________

KOLO SRPSKIH SESTARA

olo Srpskih Sestara je
osnovano 15. avgusta
1903. godine u Beogradu, kada je odr`an do tada najve}i sabor Srpstva, na
kom je u~estvovalo vi{e hiqada `ena
i koji je otvorila velika srpska slikarka Nade`da Petrovi}.
Prije toga sabora, Nade`da Petrovi} ja sa prijateqicama zamislila da se osnuje dru{tvo ili odbor
koji bi prikupqao pomo} i djelio tamo gdje je potrebna. Posle nekoliko
sastanaka ova ideja je ostvarena, na
pomenutom saboru je zvani~no osnovano `ensko, patriotsko, humano i
kulturno dru{tvo, ~iji je zadatak da
pru`a pomo} postradalom srpskom
stanovni{tvu. Nazivu dru{tva su
kumovali gospodin Ivan Ivani}, koji je predlagao da se dru{tvo zove
Dru{tvo Srpskih Sestara ili
Kolo Srpkiwa, a veliki srpski
komediograf Branislav Nu{i} je od

KRSNA SLAVA
KSS RUDO

ova dva naziva sastavio sada{we ime

Kolo Srpskih Sestara.
Po konstituisawu Matice Kola
Srpskih Sestara u Beogradu, osnivaju se odbori i pododbori Kola u Kragujevcu, ^a~ku, Negotinu, Vaqevu,
Para}inu i drugim mjestima Srbije.
Sve te srpske `ene, majke i sestre bile su ~vrsto povezane `eqom da pomognu svojim sinovima i bra}i,
vjekovima progawanim sa svojih ogwi{ta. Znaju}i da srpski narod mo`e samo sopstvenom krvqu biti
slobodan, KSS osniva `enski bolni~arski red. ^lanice Kola su se
upisivale u svesku, zatim prikupqale priloge u novcu i stvarima, prire|ivale razne zabave da bi se {to
prije do{lo do neophodnih sredstava. Prvi sekretar Kola - Nade`da
Petrovi} i potpredsjednik Milica
Dobra odlaze sa velikom pomo}i na
zgari{ta Ju`ne Srbije gdje ostaju
~etiri sedmice i vra}aju se pred Bo`i}, promrzle i bolesne. @ene Kola
su zajedno sa Srpskom vojskom odla-

zile na bojna poqa da prihvataju i

weguju rawenike, zatim se starale o
djeci, majkama i sestrama palih heroja. Zatim Kolo izdaje jednu kwigu ~asopis Vardar koji se odr`ao do
1941. god., a novac od prodaje je bio
kori{ten za pomo} postradalim i
drugim kojima je pomo} bila potrebna. Znatan doprinos Kola dat je od
strane velikog broja dobrotvora i
dobrotvorki, ~ija je pomo} bila dragocjena.
Nakon 50 godina zati{ja, ponovo
je o`ivjelo Kolo Srpskih Sestara, 4.
marta 1991. god. u Novom Sadu odakle
su `ene, majke i sestre poru~ile da
}e, kao i wihove prethodnice ~uvati
veliku qubav prema svojoj zemqi, na`alost i danas natopqenoj krvqu.
Dru{tvo Kolo Srpskih Sestara
danas djeluje pod okriqem Srpske
pravoslavne crkve i wegov rad odobrava i potpoma`e Srpska pravoslavna crkva.

prof. An|elka \eri}

Rogatica

olo Srpskih Sestara u Rudom proslavilo je svoju

krsnu slavu Pokrov Presvete Bogorodice skromno i dostojanstveno. Tog dana u
popodnevnim ~asovima sve ~lanice okupile su se u hramu Sv. Ap. Petra i Pavla
gdje je obavqenolomqeweSlavskogkola~a. Po obavqenomobredu ~laniceKola je
pozdravio protojerej Savo Bradowi},
istakav{i zna~aj Kola u ovim te{kim i
sudbonosnim vremenima za srpski narod
i Crkvu, po`elev{i im uspje{an i
plodonosan rad na dobrobit svih nas. U
ime Kola prisutnim se obratila predsjednica gospo|a Nada Naranyi}, pozdraviv{i sve{tenike, prisutne ~lanice i
zahvaliv{i se svima koji su doprinjeli
uspje{nomi plodonosnomradu, sa `eqom
da slede}e slave do~ekuju u ve}em broju,
boqem blagostawu, miru i jo{ uspje{nijem radu.

prot. Savo Bradowi}

paroh ru|anski

11

____________________________________________________ DABROV INFORMATOR 4 ____________________________________________________

IZ AKTIVNOSTI KOLA SRPSKIH SESTARA

MITROPOLIJE DABROBOSANSKE

ako je rat zavr{en i ako se po-

I~eo sticati utisak da u uslo-

vima mira rad KSS nema svrhe postoje qudi

koji se na svu sre}u ne sla`u sa tim mi{qewem. Tako je 27. i 28. jula 1996. god. u Srbiwu u
prostorijama novootvorene Duhovne akademije Sv. Vasilija Ostro{kog i bogoslovije Sv.
Tri Jerarha, odr`ana Skup{tina Kola Srpskih Sestara Dabrobosanske eparhije. Ovaj
dvodnevni radni sastanak na izvjestan na~in
je predstavqao kulminaciju ~etvorogodi{weg rada vrijednih sestara iz svih Kola
Eparhije Dabrobosanske. U~esnici ove
Skup{tine su pored predstavnica KSS i wihovih parohijskih sve{tenika bili i Wegovo
Visokopreosve{tenstvo Mitropolit Dabrobosanski Gospodin Nikolaj, profesor bogoslovije Sv. Tri Jerarha gospodin Qubinko
Vidakovi}, i autori Zbornika Kola Srpskih
Sestara gospoda Milan i Milena [e}erovi}.
Prvi zadatak Skup{tine je bio izbor
Glavnog odbora tako da su u to tjelo imenovane
slede}e sestre: predsjednica Qiqana Ne{kovi} iz Pala, potpredsjednica Mira Skoko iz
Sokolca, sekretarica An|elka \eri} iz Rogatice i blagajnica Sne`ana Glodi} iz Srbiwa.
Slede}i korak u radu bio je pregled i rezime ~etvorogodi{weg rada Kola. Svaka

12

predstavnica svog mati~nog Kola je u vidu

skromnog referata podnijela izvje{taj o dotada{wim aktivnostima. Na kraju ovih izlagawa svi u~esnici su bili jedinstveni da su
sva Kola pojedina~no ispunila op{ti zadatak, {to je potvrdio i gospodin mitropolit
Nikolaj govore}i o radu vrijednih sestara.
Izneseni su i mnogi problemi sa kojima se susre}u sestre u svom radu upravo zbog naprijed
pomenutog mi{qewa da u uslovima mira za sestrinske vrijedne ruke nema posla, tako da su
Kola suo~ena sa problemima kao {to su osipawe ~lanstva, problem slobodnih prostorija
za rad i sl.. Na kraju je dogovoreno da se rad
Kola preusmjerava u raznim pravcima od kulturne aktivnosti do obrazovnih, u kojima se
pru`a {ansa poznavaocima lijepih starih rukotvorina da svoja i sli~na znawa prenesu na
omladinu kojoj sada na kraju svega treba posvetiti posebnu pa`wu.
ogatica je 7. septembra 1996. bi-

Rla doma}in zasjedawa Glavnog

odbora KSS Eparhije Dabrobosanske. Skup je

odr`an u prostoriji crkvene sale u parohijskom domu Rogati~kom. Nakon obavqene molitve za uspje{an rad u hramu Sv. Trojice
predstavnice KSS u prisustvu gospode sve{tenika su po~ele sa radom. Radom skupa je predsje-

davala predsjednica Glavnog odbora Qiqana

Ne{kovi} iz Pala. Na samom po~etku je usvojen
zapisnik sa Osniva~ke skup{tine KSS Eparhije Dabrobosanske odr`ane 27. i 28. jula u Srbiwu. Zatim su prisutni mogli da ~uju veoma
interesantno izlagawe gospo|e Mire Skoko o
ponu|enim prijedlozima Me|unarodne zajednice nakon ~ega je uslijedila veoma `iva diskusija. Ispostavilo se da u rad KSS poku{avaju da
u|u neka udru`ewa `ena koja se bave sumwivim
radom i ~ak su politi~ki obojena. U~esnice u
radu ovog skupa u Rogatici su jednoglasno odbacile svaki prijedlog za saradwu sa takvim organizacijama i slo`ile se da treba istrajati na
po~etnim principima. Predsjednica Republike Srpske dr Biqana Plav{i} koja je ina~e po~asni ~lan svih KSS je na uprili~enom
sastanku sa rukovodstvom Glavnog odbora KSS
upoznata sa gorepomenutim prijedlozima za saradwu sa takvim organizacijama.
Na kraju ove teme, predsjednica Glavnog
odbora gospo|a Qiqana Ne{kovi} je prihvatila na sebe du`nost da }e ovaj problem izlo`iti i mitropolitu Nikolaju.
Uslijedila je nova tema koja je u stvari
predstavqala dogovor o posjeti mladim vojnicima u Crnoj Rijeci kod Han Pijeska koja je u
trenutku pisawa ovog teksta na op{te zadovoqstvo i gostiju i doma}ina ve} obavqena.
Taj zadatak su preuzele na sebe predstavnice
Glavnog odbora KSS. Prije zavr{etka rada
ovog skupa napravqen je raspored posjeta parohijskih Kola bogosloviji i Duhovnoj akademiji u Srbiwu. Tako da svih dvanaest
parohijskih Kola eparhije ima priliku da jedan mjesec u godini bude gost ovim duhovnim
{kolama i da svojom maj~inskom i sestrinskom pa`wom obraduje |ake i studente. Raspored je napravqen od septembra pa nadaqe tako
da u posjeti bogoslovima u Srbiwu u septembru bija{e KSS Kosovka djevojka iz Rogatice,
u oktobru KSS Sokolac, u novembru KSS Pale itd..
a Arhijerejskoj Liturgiji

Nodr`anoj 27. 10. 1996. na dan

Sv. Petke u hramu Sv. Trojice u Rogatici mitropolit dabrobosanski gospodin Nikolaj je
u besjedi rekao da su sestre KSS Kosovka djevojka iz Rogatice prvo oti{lo u posjetu bogoslovima na ~emu im se veoma zahvalio i javno
ih pohvalio pred svim posjetiocima hrama.

Slobodanka Aramba{i}
Rogatica

______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________

li sveti Vasilije Veliki, jer ga prinosi{na dar Bogu, koji ti ga vra}a sa

kamatom. Ispuwavaj svoju du`nost,
hri{}anine, dr`i praznike, koje po{tuju i Agarjani i Jevreji, i ako
ima{ neki neophodan posao, prepusti ga Promislu Bo`jem, i Bog }e ga
dovestido sre}nogkraja.^ast kojase
Bogu ukazuje Boga zadu`uje, ona ne
propada, nego se od Boga nama vra}a
sa kamatom; jer ma kako bile te{ke
okolnosti,Gospod }e ih sve otkloniti i podariti onima koji pretpostavqaju duhovna dela - telu zdravqe,
du{i bodrost, u poslovima lako}u i
u celom `ivotu dobar uspeh.
Kad su Jevreji bili u pustiwi,
Bog im je u toku sedmogadana sedmice
slao hranu s neba (manu), da bisedmoga dana, prazni~nog, ostajali u svojim {atorima, blagodarili Bogu i
proslavaqaliGa. Odavdemo`emozakqu~iti da }e Bog u toku {est dana,
datih nam za rad, nisposlati na na{
trud svoj blagoslov i blagodatnu pomo}, kao nekad manu; a u sedmi dan, u
nedequ, ako budemo radili, On }e
umesto blagoslova izliti prokletstvo na na{ rad i od wega ne}emo videti koristi.
Gospod ho}e da mi nedeqni dan, i
druge praznike, provodimo u crkvi, u
molitvi, u pesmama i slavoslavqu i
slu{awu re~i Bo`je. Na taj na~in,
ako ne radimo u nedeqnidan i na praznike, zadobi}emo korist; ako pak na
praznike radimo, ne samo ni{ta dobiti ne}emo, nego }emo izgubiti i
ono {to smo dotle bili stekli. Zna~i, {est je dana u koje treba raditi,
a ne u dan sedmi, nedeqni (Luka 13,
14).
Na kakav na~in treba
proslavqati praznike

Bog, nam je otkrio u malobrojnim

re~ima proroka: prestanite (sa radom) i razumite da sam ja Bog (Psal.
46, 104). To }e re}i, oslobodite se i
odmorite od svakog posla i svetskih
briga, i poznajte da sam ja Bog, neka

sav va{ um sa svom svojom pobo`no{}u bude obra}en k meni. Praznik

zna~i - dan Bogu posve}en. Prema tome, kao {to mi u crkvi stojimo
skromno i pobo`nost treba da sa~uvamo u dane praznika bilo da smo na
putu ila u ku}i, jer je praznik - dan
Bo`ji; takvo je svetotatstvo svaki
greh kojimi ~inimona praznik,jer je
on dan Bo`ji. Krasti ili blud ~initi na praznik, isto je {to i krasti
ili blud ~initiu crkvi,jer je i jedno

Sa slu`be u Lukavici

i drugo posve}eno Bogu. Greh na praznik te`i je od greha u~iwenogu obi~an dan. Ovo treba dobro da
zapamtimo. Praznik zna~i sveti dan,
koji mi treba tako da provedemo da
bi smo i mi postali sveti: da se sakupqamo u crkvu, da slu{amo slu`be,
osobito svetu liturgiju - koju ako
propustimo smrtni greh ~inimo - da
~itamoSvetopismoi @itijasvetih,

da ostatak vremena provedemo za molitvu, ispovest i pri~e{}e, kako su

to ~inili drevni hri{}ani (Dela
ap. 2, 42.). Su{tina praznika, po re~ima svetog Zlatousta, sastoji se u
pokazivawu dobrih dela, u pobo`nostidu{ei strogostina~ina`ivota.
Na praznike treba da poka`emo
svoja dobra dela, a ne paradne haqine
i ukrase. A mi se trudimo da ih praznujemo tako da se mu{karci pojavquju nakin|ureni kao `ene, a `ene
kaoidoli;onine dolazeu crkvuda bi
se poklonili Bogu i proslavili Ga,
nego da ih vide qudi i da im se dive.
Time se vre|a Bog i obezvre|uje praznik.
Pobo`nost du{e, koju treba
pokazati u dane praznika, nije u `derawu, pijanstvu, {etawu. Mene boli
i stidim se kako hri{}ani provode
svoje praznike. Zanatlija, {est dana
provodi u svojoj radionici umereno,
uzdr`qivo, skromno, razumno, a u nedequ on u kr~mi poludi. Na taj na~in
nedeqa je dan za kr~mare. [ta bi rekli sveti Nikola, sveti Dimitrije i
drugi, vide}i kako hri{}ani wihovu
uspomenu proslavqaju vi{e sa kafanskim pesmama, nego crkvenim
psalmima, vi{e sa neznabo`a~kim
`derawem i opijawem nego sa beskrvnom `rtvom u hramu, vi{e sa demonskim presi}avawem nego sa
hri{}anskom pobo`no{}u. Zar se
tako osve}uje i proslavqa praznik
svetih?
Strogost na~ina `ivota, koja
se zahteva od hri{}ana, zna~i da smo
du`ni sve dane prvoditi u strahu
Bo`jem, kao dobri hri{}ani, a u dane praznika mi smo du`ni da budemo
sveti u pravom smislu te re~i. Ali
mi u dane praznikanalazimoosobiti
povod da du{u svoju jo{ vi{e opteretimo gresima. Zato nam Bog mo`e re}i isto ono {to je rekao Jevrejima
ustima proroka Isaije: mladine va{e i subote... mrzi du{a moja (Isa. 1,
14).
@. M.

23

______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________

RAZLOZI KOJI POBU\UJU NA QUBAV PREMA BOGU

1. Bog je najvi{a dobrota,

ve~na i beskona~na. I ukoliko je neki ~ovek dobar, on nije dobar
sam po sebi, nego ukoliko je u~esnik
Bo`je dobrote.Samo je Bog u sebi po svojoj prirodi dobar. Zato Hristos govori:
niko nije dobar osim jednoga Boga (Mat.
19, 17). Sama dakle dobrota Bo`ja privla~i svakoga ka qubavi prema Bogu. I
mada qudi vole i zlo, oni ga vole pod vidom dobra i kao dobro, a ne kao zlo; jer
zlo niko ne voli nego be`i od wega. Pa
kad volimo stvoreno i nesavr{eno dobro, kolikovi{e treba voleti prirodno
i savr{eno dobro, koje je jedini Bog.
Ovome prorok savetuje: okusite i vidite kako je dobar Gospod (Psal. 34, 8).
2. Bog je qubav, kako apostol govori
(1 Jov. 4, 16), i jeste qubav ve~na i nepromeniva. Ako je On u stvorewima, na primer u majkama usadio plamenu qubav
prema deci svojoj, neuporedivo ve}u i
prevashodniju qubav ima sam. Jer sama
bo`anska qubav Wegova na qubav privla~i srce ~ove~ije. I ~ovek ni~im tako
kao qubavqu ne privla~i qubav drugih
prema sebi, jer bez qubavi ni{ta nam nije prijatno. Qubav i najsurovija srca
privla~i sebi, kao magnet gvo`|e. Mada
i ne poznajemo~oveka, ali ~ujemo da je on
mioi simpati~an~ovek,na{esrcezagreje se qubavqu prema wemu. A mi smo sa
svih strana opkoqeni qubavqu Bo`jom,
jer u Wemu `ivimo, kre}emo se i jesmo
(Dela Ap. 7, 28). I ma kuda okrenuli,
Bo`ja qubav nas svuda sreta; i toliko
imawenihsvedokai propovednika,koliko ima Bo`jih dobro~instava prema nama, tako da ni najkra}e vreme ne mo`emo
biti bez we. Kako onda da takva qubav ne
pokrene na{e srce ka uzajamnoj qubavi?
3. Bog je najve}a lepota, koje se an|eli svetii svi Bo`jiugodnicine mogu nasititi... Obukao si se u veli~anstvo i
krasotu,obukaosi svetlostkao haqinu
(Psal. 104, 1-2), govoriPsalmopevac,Duhom Bo`jim prosve}en i podstaknut. A
ova lepota nije telesna nego duhovna, koja neuporedivo prevazilazi telesnu...
Ovu lepotu u malome donekle bogoqupci
ose}aju jo{ ovde na zemqi, kada sa psalmopevcem ponekad uzvikuju: Bo`e, Bo`e
moj, k Tebi ranim, `edna je Tebe du{a moja (Psal. 63, 1), kao {to ko{uta tra`i

4. Bog je ~oveka iz dobrote svoje stvorio,bezikakvenu`dei li~nekoristi,iz

nebi}au bi}ega preveo.Kolikosamo ovo
zahteva od nas qubavi i zahvalnosti, mo`e svaki lako uvideti.

5. Bog je ~oveka stvorio druk~ije od

ostalih tvari, na osobiti na~in, posle
naro~itog saveta. Stvaraju}i svet, preblagi Tvorac na{ i Bog govori: neka bude, i bi tako (1Mojs.1, 3, 6, 9, 11,14,15,20,
24), re~e i bi, zapovedi, i postade (Psal.
148, 5). A kad je hteoda stvori~oveka,kao
da stvara veliko i preslavno delo, govorio je: da stvorimo ~oveka po Na{em liku i podobiju (1 Mojs. 1, 26). O, koliko se
velike ~asti udostojio ~ovek u stvarawu
od Tvorca svoga!
6. Velika je ~ast za ~oveka {to je
stvoren takvim Bo`jim savetom, ali jo{
je ve}a ~ast {to je stvoren po liku
Bo`jem. Sva ostala stvorewa, nebo i zemqa i svi ukrasi wihovi, svedoci su
Bo`je svemo}u, mudrosti i dobrote
Bo`je; ali ~ovek je lik Bo`ji... O, kolipotoke,tako du{a moja tra`i Tebe, Bo- ko je visoko odlikovan ~ovek od Boga!...
7. Bog je sav svet odredio na slu`bu
`e! @edna je du{a moja Boga, Boga `ivo~oveku.Nebo,sunce,mesec,zvezde,vazduh
ga (Psal. 42, 1-2).
i zemqa sa ukrasima...

24

8. Palog ~oveka Bog je tako ~udnim i

neshvativim na~inom podigao i u prvobitno stawe obnovio, ~ak i u boqe, kroz
jedinorodnog Sina svoga Isusa Hrista,
tako da onima koji Ga primi{e, dade im
vlast da budu decom Bo`jom, koji veruju
u ime Wegovo (Jov. 1, 12). Nebo umesto raja sa svima dobrima, koja oko ne vide, uho
ne ~u, i u srce ~ovekune do|e (1Kor.2,9)...
9. Daje onima koji prose Duha Svetog
Ute{iteqa, Prosvetiteqa, Nastavnika
i Hraniteqa, koji vapije u srcima wihovim: Ava O~e (Gal. 4, 6)!
10. Zabludele i udaqena `eqno priziva na pokajawe; pokajnike prima sa rado{}u.
11. Svaova i druganeznanablagaiz jedinequbavi~ininam...Dostojnoje dakle
i pravednoqubitiOnogakojije prvoqubio nas (1 Jov. 4, 10 i 19)...
12. Bog je Otac na{ (1 Kor. 8, 6). Samo
ovoimeOtacmo`ei trebau svakomdazapali ogaw qubavi prema Wemu. Kako da
sinovi Oca ne qube? Sin koji oca ro|enog ne bi voleo, smatrao bi se od svih za
sramno i gnusno ~udovi{te. Ako je Bog
otac na{, On je onda i qubiteq,i promisliteq,~uvarpomo}nik,za{titnikna{.
Ako Ga Ocem nelicemerno nazivamo (1
Petr.1, 17), i kaoOcau molitviprizivamo,.. onda kao Oca treba i da Ga qubimoi
sa qubavqu ime Wegovo da spomiwemo i
prizivamo.
13. Bog qubi ~oveka i ho}e da i ~ovek
Wega qubi, i tako u dru`ewe s wim da
u|e. A dru`ewe nije drugo do uzajamna
qubav. Za podanika je velika po~ast da
ima dru`bu sa carem zemaqskim, koliko
je neuporedivove}a ~ast za ~oveka,ubogo
stvorewe od praha, da ima dru`bu sa Bogom, Tvorcem i nebeskim Carem! Ovu
~ast nije mogu}e ne samo re~ju iskazati
nego ni umom shvatiti. Ovom tako visokom dostojanstvu priziva nas Bog svojom
qubavqu, i svojim dobro~instvima, kao
vesnicima i svedocima svoje qubavi,
privla~i i ube|uje. Ovde je dostojno sa
prorokomza~uditije i uzviknuti: Gospode, {ta je ~ovek, te ga se se}a{ (Psal. 8,
4)? O, koliko smo slepi i neose}ajni kad
se od tako visoke i slatke dru`be odvra}amo i od `ivog i besmrtnog Boga okre}emo mrtvoj tvari! I nezahvalnismo kad
Qubiteqa na{ega ne}emo da qubimo!...
Sv. Tihon Zadonski

______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________

DUHOVNI @IVOT
ednoga su dana zapitali
francuskogslikaraKoroa,
J
koji je bio poznat po tome {to je veoma

brzo slikao, koliko je vremena utro{io

da naslika portret svoje majke. Odgovorioje: Kolikovremena?!Petminutai
~itav `ivot...
Tako je nekako i s duhovnimro|ewem.
Veliki do`ivqaj onaj odlu~uju}i ~as
susretas Bogom trajepetminuta,a onda
nastaje i traje kroz ~itav `ivot.
Na {ta nailazimo na polaznoj ta~ki
puta vere? Prvo nailazimo na Bo`je
uplitawe u ~ovekov `ivot.
Bogje tajkojipo~iwe.Onprvidolazi
da potra`i~oveka, upli}ese u `ivot pojedinca presretne i usmeri ~oveka na
put.
Veraprerastau nadukojanas vezujeza
Boga koji obe}ava. Nada, u biblijskom
smislu re~i, nastaje onda kada se vi{e
ni{ta ne mo`e o~ekivati od qudi, kada
Bog ostaje jedini oslonac u `ivotu.
Sigurnostda nas Bogvoli,da On voli
~itav svet i da ga ~vrsto dr`i u svojoj
svemogu}oj ruci jeste temeq na{e nade.

brojni putevi kojima hodimo u novu neizvesnost?Shvatamoli vremeu kome`ivimo i raspoznajemo li znakove tog
vremena? Obra}amo li se Svemogu}em
Bogu za pomo} u ovim smutnim vremenima? Zar jo{ nismo shvatili zna~aj svima
poznatih i ~esto u na{em narodu izgovaranihre~i: SamoSlogaSrbinaSpasava.
I ako se carstvo samo po sebi razdijeli,tocarstvonemo`eopstati;Ikadse
dom sam po sebi razdijeli, taj dom ne mo`e opstati (Marko 3, 24-25).

^ovek se onda prepu{ta Bogu da ga On

vodi, da ga On odgaja, da ga On nosi. Kao
{to jagwe pu{ta da ga pastir nosi na
ramenima...

Vernost je najkonkretniji oblik qubavi. Ali, vernost se u~vr{}uje isku{ewima. Svaka vernost prolazi kroz tri
velika isku{ewa. To su: vreme, samo}a i
krst. Svaki je ~ovek sposoban da se za
trenutak odu{evi. Ostati veran Bogu

ga ~in nepoverewa,izdaja prijateqstva,

o~igledan primer nezahvalnosti. Greh
prekida ono prijawawe u qubavi velikog
Prijateqa. Stoga Sveto Pismo i naziva
grehprequbom. Prequbnici ka`esv.
apostol Jakov ne znate li da je va{e
vra}awe u prijateqstvo sa svetom neprijateqstvo prema Bogu (Jak. 4, 4).

kroz ceo `ivot zna~i prihvatiti

Bo`ju sporost. Nama se uvek `uri.
Bog, me|utim,za sve ima vremena,~itavu
ve~nost. Seme je posejano, i Bog ni{ta

ne ostavqa nedovr{eno.On koji je dobro

po~eo, On }e i dovr{iti (Fil. 1, 6).
Samo}a je velikoisku{eweveruju}eg
~oveka. U duhovnom `ivotu samo}a je, u
stvari, ona suho}a du{e koju mo`emo nazvati Bo`je }utawe.
Kad nam se u~ini da je Bog daleko i
kad molitva ne uspeva da iscedi iz srca
ni kap radosti jedini je izlaz ne spu{tati jedra, ostati veran i stajati ~vrsto. UPla~uJeremijinomstojeovere~i:
Dobro je u miru ~ekati spasewe Bo`ije
(Jer. 3, 26). To jedino poma`e, ina~e je
brodolmom neizbe`an.
A {ta~inimomiSrbiu ovimte{kim
trenutcimaisku{ewazasvenas?Dalise
bar nekad zapitamo gde nas vode mnogo-

ra|a u nama moralna veli~ina do koje se

ina~e nikada ne bismo uzdigli. Na nama
se ondaispuwavajuonere~iiz Evan|eqa:
@enakadra|amu~ise, alikadse rodidete, vi{e se ne opomiwe `alosti od radosti, jer se rodi ~ovek na svet (Jovan 16,
21).
Ne mo`emo prigrliti Hrista a da ne
prigrlimo i krst na kome je On razapet!
[tanamje tou svetuo~aralopogledi
vezalo srce pa ne mo`emo da uzdignemo
pogled navi{e, prema Tvorcu svome? Zar
nije re~eno u Kwizi Propovjednika da
sve je ta{tina i muka duhu. Zar i sami
se ne uverismo u istinitost ovih re~i?
Pokajte se, jer se pribli`ilo CarstvoNebesko(Mat.3, 2).Ovim,u svavremena aktuelnim re~ima Sv. Proroka
Prete~e i Krstiteqa Gospodweg Jovana
poziva i danas na{a sveta pravoslavna
crkva svoja duhovna ~eda na pokajawe i
povratak iz robovawa grehu.
JedinoBo`jainicijativamo`e ~oveka izvu}i iz greha. Na{e je da tu Bo`ju
inicijativu prihvatimo. To je ~in kojim
dopu{tamoBogu da ponovo u|e u na{ `ivot. A kad se Bog ponovouseli u mene, sve
se u mome `ivotumo`e preokrenutii izmeniti na dobro.
A ~iji si ti narode moj? Koga sledi{? Kome se klawa{? [ta vi{e qubi{: vrlinu ili greh?
Greh prekida taj odnos me|usobnog
pripadawau qubavi. Greh i jeste pre sve-

Zar vam ove jevan|elskere~i ne govore sasvim dovoqno {ta nam je ~initi da
bi opstali i fizi~ki i duhovno?
Krst nositi nama je su|eno, kako
ka`e Vladika Wego{. Lako je pevati u
crkvi pesme u slavu krsta, ali je te{ko
osetiti wegovu te`inu na svojim ple}ima. S krstom moramo svi ra~unati.
Bolest, nemo}, nerazumevawe, neprijatnosti, zabrane, odvajawe od voqene
osobe (u na{e vreme rat i ono {to on nosi sa sobom) kome od nas nije time `ivot isprepleten?Ali ~esto pod teretom
krsta ne vidimo ono osnovno: da kroz
stradawakoja se podnosesa nadomu Boga,

@ivot vrlinski ispuwen je qubavqu

i mirom Bo`jim. Bog je taj koji pobe|uje
greh, a pobe|uje ga tako {to u srce gre{nika pola`e Svoju silu, Svoju qubav
Duha Svetoga. Nov duh udahnu}u u vas
(Jez. 36, 26).
Probudi se narode srpski, zavapi
Svemogu}em da te izvede iz tame na svetlost i uputi putem koji vodi ka jedinoj
istinitoj, ve~noj Svetlosti Wemu
Tvorcu svega vidqivog i nevidqivog,
ve~noj qubavi u miru i Duhu Svetome!
Probudise narode moj, jer veliko zlo
u tebi i oko tebe se de{ava, budu}nost
tvoja u ovim trenutcima se re{ava!
Teodora

25

______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________

S KIM JE BOG, NEMA

SE ^EGA BOJATI

Lna|e vaqana druga, s kim se

ijepo je i dobro ~ovjeku, kad

mo`e u svemu slo`iti. Nai|e prilika, da

zatrebamo jedno drugo, jer ~ovjek ne mo`e
`ivjeti sam u svijetu. Upu}eni smo na pomo}
me|usobnu. I kad ~ovjek zna, da ima prijateqa, na koga se mo`e u nevoqi osloniti,
osje}a se ja~im i za svako dobro djelo preduzimqivim. Zato i ka`e starozavjetni
mudrac:
(Pri~e 18, 19).
Kad toliko cjenimo pomo} i za{titu
na{ih bli`wih, koliko vi{e treba da
po{tujemo i da te`imo za pomo}i i
za{titom Bo`jom! Prijateq ne mo`e svagda
pomo}i, jer je i on ~ovjek slabih sila. On
poma`e samo djelimi~no, a prava pomo}
dolazi od gore. Bog {titi i poma`e onog, ko
se Wega dr`i.
S kojim je qudima Bog? Kao {to mi
volimo onoga, ko se pokazuje prema nama
qubazan i poslu{an, koji slu{a na{e
zapovijesti, savjete, opomene, koji gleda, da
nas ne~im ne uvrijedi, tako i Bog vi{e
qubi one qude, koji su prema Wemu u svemu
poslu{ni: koji se dr`e zakona Wegova i po{tuju sv. voqu Wegovu, koji bje`e od grijeha,
koji Boga vrije|a, a pristaju uz dobro, koje
Bog zapovjeda. Mo`e li takvim qudima biti
zlo? Sam je Bog rekao, da }e nagraditi
takve pravednike i na nebu i na zemqi: na
nebu vje~nom slavom i bla`enstvom, a na
zemqi blagoslovom Svojim.
Nailaze katkad bijede istina i na dobre
qude. Je li to Bog zaboravio svoje pravednike? Nije, jer u Boga je snaga ja~a od zla, koje
nam prijeti. A kako vaqa gledati na zlo,
koje nas snalazi u zemaqskom `ivotu, o tom
je re~eno na vi{e mjesta. Koji tvrdo vjeruje u
Boga i Wegovu pomo}, taj ne osje}a straha ni
pred kim; qudi ga mogu o{tetiti u zemaqskim sitnicama, ali }e mu sve to Bog obilato nagraditi vje~nim nagradama.
Uvjerewe da Bog na razne na~ine poma`e
~estitim qudima, vrlo je va`no i ve} ono
mnogo poma`e ~ovjeku. Kad znamo unaprijed,
da nam naprezawe nije uzaludno, radimo s
mnogo ve}om voqom i izdr`qivo{}u. Posao
napreduje samo tamo, gdje je qubavi prema
radu. Zato }e i cio hri{}anski `ivot biti
sasvim druga~iji od `ivota drugih qudi, jer
s jedne strane qubav prema ~istom `ivotu i
uvjerewe, da nam je Bog u pomo}i, a s druge
strane sama blagodat Bo`ija poma`e
~ovjeku u svim wegovim dobrim djelima.
Hri{}anin vaqa da se uvjek sje}a Boga,
da Ga ima na umu pri svakom svom radu, da se
dr`i Wega i moli Wegovu pomo}, pa mu ne}e
nauditi nikakve sile.

Brat, kojega brat poma`e, jeste

kao grad tvrd i visok

A. @.

26

O STRAHU
u{a ~ovje~ija i nehotiD
ce daje od sebe dokaza,
da je zavisna na ovom svijetu od vi-

{ih sila, da ima bi}a ja~ih od we. To

se najboqe ogleda u strahu, koji se u
woj ~esto vidi. Da je ona najvi{e bi}e i da je te svijesti u woj, ne bi poznavala nikakva straha. A svijest o
zavisnosti ra|a u woj strah pred ja~im bi}ima ili silama.
Straha ima raznog. Strah u
obi~-nom smislu rije~i jeste strepwa, da nam se ne dogodikakvozlo.Ve}
same zle slutwe mogu pobuditi takav
strah. Kad se ~ovjek na|e na nevoqi,
boji se, da ne pro|e zlo. Zatim ima
strah, kad se ~ovjek boji, da mu ne}e
posao ispasti za rukom. Taj se strah
ra|a iz qubavi prema poslu, koji radimo. Onda ima strah od kazne za po~iweni grijeh. Taj strah osje}a
~ovjek prema svakom bi}u, koje bi ga
moglo povu}i na odgovornost za wegova djela. To je ve}inom tzv. ropski
strah, drhtawe pred kaznom.Ima
strah dijete pred roditeqemi ~ovjek
pred Bogom, tzv. sinovqi strah, kad
se boji, da ne uvrijedi roditeqa ili
Boga, da ne izgubi wihovu qubav.
Kako strah mo`e biti raznovrs-tan, tako je i sud pravoslavne Crkve u pogledu na pojedine vrste straha
razan. Neke vrste straha vaqa izbjegavati, a neke ba{ prisvajati sebi.
Obi~an strah, pla{qivost, dolazi ve} od prirode na{e. Takav strah
ve}inom {kodi ~ovjeku. Dobro je bojati se zla i ~uvati se, ali ko se
~e{-}e podaje tom strahu, malaksava
i on ga sputava, te ne mo`e slobodno
napredovati. Najposlije prelazi takav strah u kukavi~luk, kad se ~ovjek
boji na svakom koraku opasnosti i
tamo gdje je nema. Na takve qude bijede najlak{e i dolaze, jer im sami tako re}i otvaraju vrata, a najprije im
oni i podlegnu, jer nemaju snage da se
bore s wima.

Onaj strah koji ~ovjek osje}a iz

qubavi prema svom poslu, koristan
je ~ovjeku. On ga podsti~e, da marqivo radi svoj posao, upozorava ga na
opasnosti, koje bi mu mogle smetati.
U normalnoj mjeri takav strah mo`e
biti sna`nompobudomza usavr{avawe. Po sebi se razumije, da je i takav
strah {tetan, ako je u velikoj mjeri.
I on mo`e da sputa ~ovjeka. U moralnoj nauci naziva se takav strah skrupulozno{}u, koja je za osudu.
Ropski strah nije lijepo svjedo~anstvo za hri{}anina. Wim on pokazuje, da ne radi dobro zato, {to bi
to bila potreba wegove du{e, nego
{to mora. A takvo se dobro mnogo
mawe upisuje u zaslugu, nego ono u~iweno od dobre voqe. Me|utim i taj
strah ima svoje mjesto i zna~aj kod
onih qudi, koji se nisu u moralnom
pogledu popeli na takvu visinu, da
mogu na wih uticati uzvi{ene pobude. Boqeje da se ~inidobroi izbjegava zlo ma i iz straha od kazne, nego da
se ~ini zlo. Obi~no se takvi qudi
kasnije moralno osna`e, te dolaze i
do vi{ih pobuda.
Najuzvi{eniji jeste sinovqi
strah. On upravo nije strah, nego qubav, strahopo{tovawe.Posebno prema Bogu treba hri{}anin da osje}a
takav strah, jer Bog nije zao gospodar, koji ka`wava, nego milostivi
Otac, koji qubi qude. Koji hri{}anin osje}a takav strah, taj je na putu
spasewa, jer on qubi Boga, pa }e se
~uvati, da Ga grijehom ne uvrijedi, a
stara}e se, da Mu ugodi dobrim djelima. A Bog }e mu tu wegovu qubav obilato nagraditi.
Hri{}anin vaqa da se u~vr{}uje
u sinovqemstrahu, jer }e mu on najboqe pomo}i, da se udostoji nazvati
djetetom Bo`jim.
S. A.

______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________

O HULI

koga je `ivo uvjerewe,

U
da postoji Bog kao bi}e
najsavr{enije, osobito milostivo

prema qudima, ali i pravosudno, taj

}e tu vjeru svoju pokazati i djelima i
rije~ima svojim. Koga zagrijeva neka
misao, taj po toj misli i radi. Spoqa{wost ~ovjekova jeste vjeran izraz wegove unutra{wosti.
Unutra{qwost se ~ovjekova mijewa.
Raspolo`ewe wegovo du{evno razno
je u razna vremena usled raznih prilika. Ima qudi, koji nikad nisu imali u sebi prave hri{}anske vjere,
ima ih koji su svoju vjeru sa~uvali
cijelog `ivota, a ima ih, koji su nekadimali`ivuvjeru,pa jeizgubili.
Bezbo`nicisu kadri pohuliti na
Boga i ime Weogovo, jer ne priznaju,
da ima Boga. Oni }e huliti na Boga
radi vjere drugih qudi, jer uz svoje
nevjerje ne trpe tu|e vjere. Huqewe
wihovo jeste protest ne protiv Boga,
Koga oni ne priznaju, ve} protiv vjere drugih qudi. No osobito je velik
grijeh, kad huli na Boga hri{}anin,
koji je izgubio pravu vjeru u Boga.
Mnogo ima hri{}ana,kojima nisu zadovoqene `eqe i o~ekivawa, koji su
vjerovali u Boga, dok im je bilo dobro, a kad do|u zle prilike, otpadaju
od Wega (kao {to ima mnogo i obratnih slu~ajeva) i uzrok svome zlu ne
vide u sebi, ve} u Bo`jem promislu.
Ovi mnogo vi{e grije{e nego bezbo`nici, jer dok ovi, vjerni svom na~elu, da Boga nema, dozvoqavaju sebi
razna ismijavawa, kojima }e poniziti vjeru na{u, dotle hri{}anin,koji
rop}e i huli na Boga, zaslu`uje tim
ve}u kaznu, jer on huli na Onoga, za
Koga je uvjeren da postoji i da je ja~i
od wega.
U hulu na Boga ra~unaju se jo{ i
drugi grijesi, na primer, ismijavawe
svetiwe, kriva zakletva, zle rije~i
protiv Boga i vjere, psovka i t.d.
Hula na Boga jeste jedan od najve}ih grijehova. Ko dotle do|e, da svjesno i hotimi~no pohuli na Boga, u

tom ve} vi{e nema nikakve vrline

hri{}anske, taj je gori i od bezbo`nika.Povratakmu je jakote`ak,jer
bi mu se morale prilike po{to one
najvi{e na wega uti~u, promjeniti
tako, da bi bile kadre promjeniti i
wegovo du{evno raspolo`ewe. Po
u~ewu hri{}anske eti~ke nauke takvi su qudi u stawu moralnog ozloje|ewa i o~ajawa, a to su posledwa
stawa u grehovnoj lestvici.

Od toga grijeha }e se hri{}anin

sa~uvati, ako pazi na svoju vjeru, da
mu ne oslabi, ako se kloni dru{tva
bezbo`ni~kog, ako misli, rije~i i
djela svoja udesi prema Bo`jem zakonu, jednom rije~i ako vaspitava sebe i utvr|uje u strahu Gospodwem.
Koji re~e hulu na Duha Svetoga,
ne}e mu se oprostiti ni na ovom svijetu ni na onome (Mat. 12, 32). Ja se
molih za tebe, da ne oslabi vjera
tvoja i ti kadgod obrativ{i se
utvrdi bra}u svoju! (Luka 22, 32).

S. A. @.

O BRIZI
na{em `ivotu mi
obi~no postavqamo
U
drugostepenebrigena prvo mesto. Kao

i mnogobo{ci,binemose: {ta }emo jesti, ili{ta }emopiti,iliu {ta }emo

se obu}i. I tek na kraju, ako imamo
vremena,ne{toodvajamoza brigu o du{i svojoj i za carstvo Bo`je. Stoga su
na{e brige mnogobrojnei umesto da se
smawuju, one se pove}avaju. Najvi{e
briga mi ula`emo da uve}amo imawe i
umno`imo bogatstvo svoje. I siroma{ni i bogati nadme}u se ko }e vi{e
ste}i, ne biraju}i sredstva. Mnogo
briga ula`emo za telesno zdravqe i
lepotu. Brige `ena da prate najnoviju
modu u odevawu, {minkawu i raznim
ukrasima, ve}ini od wih oduzima polovinu raspolo`ivog vremena. Zaokupqeni tim i takvim brigama,
Bo`jegcarstvase se}amosamou crkvi,
ukoliko i tamo ne usredsredimo svoju
pa`wu na ode}u i dr`awe svojih
poznanika.
Gospod Isus Hristos nas je opomenuo,da sve ovomnogobo{cii{tu:Zna
i Otac va{ nebeski {ta vama treba.
^im Bog hrani ptice nebeske i odeva
poqsko cve}e u odelo rasko{nije od
Solomonova, to }e se On neizostavno
pobrinuti i o nama da budemo nahraweni i odeveni.Da je ~ovek odre|enda
samo na zemqi `ivi, to bi ga Bog najboqe hranio i najlep{e ga spoqa
ukrasio, jer je ~ovek najsavr{enije
stvorewe Wegovo. Mi ne treba da
i{temo od Boga samo ono, {to On daje
ni{tavnim tvarima, koje su samo za
zemqu odre|ene. Bog je car nebeski, a
mi smo sinovi Wegovi. Nije ugodno da
i{temo samo jedan konac od Onoga,
Koji mo`e da nam da carsku ode}u. Ne
treba da se kao Bo`ji sinoviuni`avamo da tra`imo kao prosjaci samo
par~e hleba od Onoga, Koji nas poziva
za trpezu u carstvu nebeskom. Kao
Bo`ji sinovi treba da tra`imo ono
{to je dostojno nas - da postanemo
u~esnici u Wegovom carstvu i
nasledniciHristovi.AkoodBogaovo
i{temo, On }e nam ga dati. A sve pak
na{e druge brige On }e nam
zadovoqitibezna{enaro~itemolbe.
S ruskog preveo M. M.

27

______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________

STRA[NI SUD
a Stra{nom sudu ne}e
N
se interesovati koje
smo narodnosti i kakvoga smo roda,

kakve smo {kole u~ili. Jedino merilo }e biti, da li smo ispunili Hristovu zapovest o milosr|u i qubavi
prema Bogu i bli`wima. Najstra{nije }e biti to, {to na{a izviwewa ne}e biti uzeta u obzir. Mnogi od
nas zapita}e, kao {to je pisano u Jevan|equ: Gospode, kad te vidjesmo
gladna ili `edna, ili gosta i gola,
ili bolesna ili u tamnici, i ne poslu`ismo te (Mat. 25, 44). Mnogi }e
od nas, zna~i, poku{ati da se izvine
time {to su oni bili gotovi da poslu`e Hristu i Wegovom delu, ali
Ga, me|utim, nisu sreli i nisu imali
mogu}nost da Mu pomognu. I tako }e
svaki gre{nik biti pravedno izobli~en u svome licemerju, jer ko ho}e
da poslu`i Bogu, mo`e to da u~ini
ispuwavaju}i zapovesti Wegove. ^ovek je obraz i podobije bo`je. Samo
ako volimosvojebli`we,tada mo`emo re}i da volimo Boga: Ako ko re~e: ja qubim Boga, a mrzi na brata
svojega, la`a je; jer koji ne qubi brata svojega, koga vidi, kako mo`e qubiti Boga, koga ne vidi (1 Jov. 4, 20).
Evo kako je jedan kwi`evnik ovu jevan|eosku misao objasnio u slede}oj
pri~i:
Jednoga jutra rano pred gvozdena
vrata raja zaustavio se deda Jovan
Bradata, kmet sela R`eva i zakucao
tiho. Te{ka Bo`ja vrata se otvori{e i otuda pojavi se glava svetog Petra kqu~ara.
- Ko kuca?
- Ja,deda Jovan,starikmetR`eva.
- Za{to si do{ao?
- Zato {to sam pravednik. Zavr{i{e se godine moje na zemqi. Dojadi mi da upravqam selom i qudima da
~inim dobra. Do|oh da se odmorim i
da se poradujem rajskoj lepoti.
28

- Lepo si smislio - re~e sveti Petar, ali ~ekaj da vidimo da li si pravedan, pa onda.
- Ako je do pravednosti, ako ja nisam pravedan, ko drugi mo`e biti.
Sveti Petar donese terazije.
- ^ekaj da vidim, deda Jovane. Najpre reci svoja dobra dela. Terazije
}e pokazati. Na levu stranu terazije
evo me}em tvoje grehe - evo ga, jedna
kap. U desnu stranu terazije stavi
sva tvoja dobra, koja si u toku `ivota
u~inio. Ako dobro prevagne - dobro
si do{ao u raj, deda Jovane.
Deda Jovan po~e da nabraja:
- Pre svega, sveti Petre, da stavim ~esmu nasred sela sa dva korita.
Lep{e ~esme od we nema. Voda joj je
bistra kao almaz. Uve~e silazi celo
selo da napuni sudove. Za deda Jovana
je dosta samo ovo dobro.
- Malo je, re~e sveti Petar.
- Po{to je malo, da stavim veliki
kameni most na Jantri. Da vidi{ kako je visok! Svest }e ti se zamra~iti,
ako pogleda{ nadole; dao sam hiqadu
`utihdukataza wega.Zarjeto malo?
- Lak je, deda Jovane, tvoj greh je
mnogo te`i.
- Tako li? zamisli se deda Jovan.
Ondada stavimi novucrkvu.Zna{li
je? Pogledaj kroz oblake! Kako je lepa! Vidi{ li je? Beli se nasred sela.
Iznad vrhova najvi{ih oraha sija
krst Bo`ji. Sedam godina deda Jovan
zidao je crkvu. San me nije hvatao. Ne
`alim se na to. Sve {to sam gradio,
radi du{e sam ~inio.
Sveti Petar podi`e terazije i
desna strana odsko~i nagore, a leva,
na kojojjebiogrehnagnuse ka zemqi.
Deda Jovan upla{eno pogleda
Bo`jega kqu~ara i re~e:
- Ka`i mi kakav je moj greh?
- Te`ak.

- Pa zar mo`e jedna ni{tavna i

bezna~ajnakap da bude te`a od mosta,
crkve i ~esme?
- Mo`e, - re~e sveti Petar. - Greh
je mnogo te`i.
- Ka`i mi da ga ~ujem.
Sveti Petar re~e:
- Se}a{ li se kada si zavr{io kameni most? Iz devet sela qudi se
slego{e u R`evo - da vide veliki
most i da uzmu u~e{}a u vesequ. Koliko je vina tada prosuto! Pred mostom, sede}i u pra{ini, pru`io je
ispucanu ruku jedan gladan i slepi
prosjak. I usne su mu ne{to {aputale, ali se re~i nisu ~ule. Kada si ti
prolazio kraj wega i video pru`enu
ruku,nisise ma{ioza pojasda potra`i{ kesu, ve} si se sagnuo, uzeo sa zemqe jedan kami~ak i spustio si ga
prosjaku u ruku! I rekao si mu: Evo,
ja sam od wega ceo most napravio.
Prosjak ti nije ni{ta rekao; opipao
kamen~i}, ali mu je iz jednog oka zablistala jedna ~ista suza i polako
skliznula niz obraz. Tu sam suzu stavio na terazije. Vidi{ li je?
Deda Jovan sagnu glavu i po|e nani`e prema paklu.
Dakle, bra}o, gledajmo oko sebe
da u licu bednih, bolesnih, gladnih i
zatvorenih ugledamo lice Hristovo.
Podajmo privremena blaga, da bi dobili ve~na. ^e{}e se se}ajmo, da }e
do}i kraj `ivotu na{em, do}i }e kraj
celomesvetu i da }emo posletoga svi
iza}i pred pravednog Sudiju. Da budemo udostojeni da posledwega dana
~ujemo ute{ne re~i: Hodite blagosloveni oca moga; primite carstvo
koje vam je pripremqeno od postawa
svijeta, jer ogladweg, i dadoste mi da
jedem; go bejah, i odjenuste me, bolestan bejah, i obi|oste me; u tamnici
bejah, i do|oste k meni. Amin.
Protojerej P. Hristov

______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________

SRBI U TRANZITU
onovosam u Vukovaru.PrP
vi put u po~ecima rata,
novembra 1991., i sada na isteku 1996. U

ostalog doslovce pi{e: izjavqeujem da

sam pripadnik hrvatskog naroda... da
drugu vlast i zakon ne}u po{tivati do
moje domovine Hrvatske. Sledi potpis.
Osta}e u Barawi samo starci koji su
se odavno oprostili sa ovozemaqskim
`ivotom, me{oviti brakovi i kolebqivci.
Ironi~no, sada je najlak{e izbeglicama iz Zapadne Slavonije, Dalmacije i
Krajine. Oni od pro{le godine nisu svoj
na svome i svejedno im je kuda }e oti}i.
Ote`avaju}a okolnost je ~iwenica da je

Vukovar je pust, razoren kakav je i

bio. Samo su ulice ra{~i{}enei zgrade
dr`avnih slu`bi osposobqene za rad.
Najvi{e qudi }ete sresti na pijaci hrane i automobila. Uvoz polovnih vozila
iz Nema~kesa minimalnomcarinomi registrovawem ovde je postao unosan biznis. Postoje desetine agencija koje se
bave sre|ivawempapira i prevodom za
SRJugoslaviju.Naovajlegalno-ilegalan
na~in poslovawapreko no}i se obogatio
izvestan broj Srba. U me|uvremenu, apokalipti~no deluju slike granatiranih
ku}a iza ~ijih sklepanihvrata i prozora
vireu vas ne~ijadeca.Wihovodetiwstvo
bi}e obele`eno uspomenama na smrt,
glad, nema{tinui hladno}u.Ogromnave}ina od sto pedeset do stosedamdeset hiqada Srba oti}i }e odavde. Kuda, to
velikibrojwihjo{nijeodlu~io.Prezimi}e ovde i na prole}e, do 14. aprila
1997. g. Erdutskimsporazumommora}e da
izaberu; Hrvatska vlast, ili put pod noge. ^itaosam formularza domovnicukoji je gra|anima delio UNTS. Izme|u

Dejtonskim sporazumom onemogu}eno

dvojnodr`avqanstvosa SRJugoslavijom.
Ipak, nalazi se re{ewe u Republici
Srpskoj. Ovda{wi doma}ini pri`eqkuju Podriwe i plodnu Semberiju. Do tada,
Tu|manovi mediji svakodnevno pozivaju
hrvatsko pu~anstvo na proqe}e u oslobo|eniVukovar,(HrvatskiStaqingradkako ga zovu) gdje }e se odr`at Siwska
alka. Posle te dr`avne fe{te planira
se sistematsko naseqavawe hrvatskih
porodica iz Zapadne Hercegovine: ^apqine, ^itluka, Imotskog, Li{tice...
Br{adinje malo mesto vrednihi hrabrih qudi. Nekada{wikomandant,Slavko Milankovi} se~e {unku, sipa
lozova~u i pri~a mi.
- Zna{sine,daprosti{,ovotijetako
plodnazemqu{tinada zadwicomza~eprka{ po woj, ni}i }e {to si posadio.
Zavr}e ko{uqu, pokazuje rane, ka`e
pro{loje, samo mu jedna `iva, - ova na du{inezarasta.Decemuje naj`alije...mladi su prebole}e,zna on, takvi smo mi, sve

oba putovawabio sam o~evidacpada ovog

grada. Tada vojni~kog,sada moralnog.Republika Srpska Krajina vi{e nepostoji.
Ima samo Srba koji se sele. Wihova usputna stanica je Isto~na Slavonija. To
sada zovu Sremsko-barawska oblast.
Zvu~i cini~no, iseqavawe Srba sa ovih
prostora obezbe|iva}e snage UN. Sve
ostalo je jo{ jedna stranica kwige koja
}e se zvati Rasprodaja Srba.

brzo zaboravimo. On ne}e oti}i. Proda}e traktor i ma{ine. Kupi}e dva dobra
vranca. Najboqa. Provoza}e se wima
kroz celo selo lagano...pa }e ih o{inut
preko wiva do svog vinograda...
- Tamosine,skinu}uimamovei pustiti onako gole u Srbiju. Le}i }u u moj vinogradi zuritiu nebo iznad mene. Metak
sam sebi namenio. ]utali smo. Venac lozova~e dr`ao se jo{ uvek o zidove boce.
Zazvonio je telefon i sedi ~ovek mi dodade slu{alicu rekav{i da je za mene. S
druge strane `ice ne~iji glasovi, ~ak i
jedan de~iji, psovali su nam majku srpsku
i kurve ~etni~ke prete}i da }e nas uskoro zaklati na spavawu.
- Mir se vra}a u Slavoniju, `ive}e
ovi narodi ponovo zajedno! re~e @ak
Klajn i sve~ano prese~e vrpcu otvoriv{i uz {ampawac telefonsku centralu i
PTT saobra}aj izme|u Republike Hrvatske i Sremsko-barawskeoblasti.
@urio sam ka Iloku. Trebalo je da
slikamtemeqepravoslavnecrkvekojisu
podignuti 1992. g. na mestu nekada{weg
istoghramakoga su usta{espalilei sru{ile do temeqa 1942. Krvavi krug se ponovo vra}a. Usput, u Vukovaru ispred
ru{evine u kojoj je odr`an 1918. g. Kongres ujediwewa KPJ, jedan starac prosio je dinar. Pored te zgrade koju su i
zvali nekada Radni~ki dom, tekla je Vuka, mirna i bistra dokazuju}iAndri}eve
re~i da je samo reka ve~na.
Prolazi}e dani i obe strane polemisa}e me|u sobom ko je branio i odbranio
Vukovar.Niko od wih ne}e pomenutisem
u svoju za{titu, razbijene de~je lobawe
~ija su nevina tela rasuta po ovoj ravnici. Samo deca imaju moralnopravo da budu an|eli~uvariovih ru{evina.Jer, oni
su `rtve. U me|uvremenu, kao {to je od
Sarajeva napravqen evropski Teheran,
Novi svetski poredak od Vukovara stvara evropski Diznilend. Hleba i igara.
Tu|a krv je najboqe pogonsko gorivo.
^istotaVuke ulivalase u veliki,prqaviDunav.Na terasihoteladva Jordanca i jedan Amer ispijali su hladno pivo
slikaju}i jedan drugog za uspomenu. Ispod, mutnom rekom plutao je ispisani
karton sa krstom i ~etiri Z. To je novi
znak ovda{wih Srba: Zave`i Zave`qaj
- Zaboravi Zavi~aj.
Sa{a Savovi}

29

______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________

TU\IN^E
Tu|in~e, idi negdje drugo
i {iri svoja crna krila.
Kod nas si ostao previ{e dugo,
jer nama ni~ija zla nisu mila.

OJ SRBIJO
Oj Srbijo, Srbijo,
ti kolevko velikana
otkuda ti majko na{a,
toliko du{mana

I ne kori, tu|in~e, moje rije~i,

jer rije~i su moj ma~ i moj {tit.
Ja ne dozvoqavam da nemi krik srca
bude moj jedini upit.

Oj Srbijo riznico,
mnogije svetiwa
~uvaj Srpske krajine,
pod svojim skutima.

Tu|in~e, nelij moje suze,

jer suze su moj prodor u no} ludila.
Velika je `rtva {to nam je uze
i treba mi vremena da bi ta
osje}awa ubila.

Oj Srbijo ko{nico
vrednije p~elica
~uj vapaje Krajina,
svetih mu~enica.

Oj Srbijo, Srbijo,
majko najmilija
Odlazi, odlazi tu|in~e!
Nesij ovdje svoje crno |avoqe sjeme, da li ti je sestra
Nebeska Srbija.
jer ono ovdje lako ne ni~e.
Odlazi, odlazi tu|in~e!
Dragana Ni{i}
Bawaluka

Dje~iji hor u Lukavici

30

NA[A KU]A
a{a ku}a, draga deco - to
Dragan Arsi}
je ceo svet u malom. I u
Beograd svakoj ku}i, kao
i u svetu, treba da ima

starijih i mla|ih, onih koji nare|uju i

onih koji slu{aju, koji pou~avaju i koji
se u~e. Me|u ~lanovima svake hri{}anske ku}e treba da caruje qubav. Stariji
da se brinu o mla|ima, o wihovom zdravqu,telesnomi duhovnomnapretku.Mla|i, deca, treba da slu{aju starije, rado i
s qubavqu i da im se povinuju u svemu, da
su skromni, dobri, uslu`ni.
Deca treba da se priviknuna red; {to
navikne{ u detiwstvu, ostaje celoga `ivota. Deca treba dobro da upotrebe svoje
vreme, da rado i s voqom u~e, pa kad odrastu da postanu razumni i korisni ~lanovi dru{tva. Mladost, detiwstvo - vreme
je setve. Ko misli da ima dobru `etvu,
treba na vreme da se pobrine za dobru setvu.
Bra}a i sestre treba da `ive u miru,
da se poma`u, da se vole. U takvoj ku}i, u
kojoj se na sve ovo pazi, zacari}ese mir i
qubav i na woj }e uvek biti blagoslov
Bo`ji.

______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________

BELI AN\EO
Beli An|ele,
hvala tebi
bez Tebe Hristos,
vaskrsao nebi.

PRED BO@I]
Pahuqica bjelih
s neba leti roj,
sa wima se prepli}e
i zvon~i}a zvon.

Digao si kamen sveti

u grobnicu Hrista seo,
u Mile{evi sada stoji{
na fresci sav si beo.

Predskazuju radost
i mir cjelog svjeta,
ro|ewe u {talici,
Bo`anskog djeteta.

Ova pesma je,

zahvalnica tebi
jer bez tebe Hristos,
vaskrsao nebi.

HRISTOS I DJECA

nogo je Hrista u detetu, u

svakom detetu: u hristoM
likostibogozdanedu{e. U svakom detetu

Z. B.

BORCI RAKOVICE

Jutro je, pucaw se ~uje

Jelena Aranitovi} i eksplozija granate,
Pqevqa ali se ipak ne brinemo,
znamo, ~uvaju nas na{e tate.
Sunce se smje{i toplo,
iza oblaka se ne krije,
a ja ga usrdno molim
da borce na{e grije.
Oni, ~uvari na{i
danono}no bdiju
ne daju neprijatequ
liniju da probiju.
Rakova~ki bataqon
poznat je svima
on je strah i trepet
na{im du{manima.
A onaj pogino {to je
neka mu je vje~na slava,
sje}a}emo se uvijek wega
i neka mirno spava.
Ja ~estitam borcima na{im
na wihovoj hrabrosti
i ako imaju kakvog grijeha
ti im, Bo`e, oprosti.
Rakovica, 16. juni 1995. godine
Nedeqka Peri{i}, Dobrun

je - sav Hristos, sav maleni, slatki Isus.

Ko ume da gleda u dete, mora to prona}i u
wemu. Svako dete je - ~itavo nebo na zemqi, Carstvo nebesko na zemqi. Hristoliko{}u svoje du{ice svako je dete mali
Hristosna zemqi; tolikoje u wemu Boga,
neba, besmrtnosti, ve~nosti. I jo{: svako je dete - malo Evan|eqe i u svakome mnogo sve`e nebeske Istine, i Pravde, i
Qubavi,i Dobrote,i Ve~nosti.U svakom
detetu je toliko nebeskog, bo`anskog, da
Bogo~ovek Gospod Hristos rado izjedna~uje Sebe sa detetom, izjavquju}i: Koji
primitakvo dete u ime moje, mene prima
(Mt. 18, 5). A to zna~i: koji prima jednoga
od onih koji su se verom u mene obukli u
mene, uneli mene u srce svoje (Ef. 3, 17);
koji su se mnome, mojim Evan|eqem povratili i postali kao deca (Mt. 18, 3).
Nema sumwe, svaki sledbenikHristovjeste dete Bo`je, ~edo Bo`je.

o. Justin Popovi}

31

______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________

NASEQAVAWA I SEOBE

isci iz prvih vekova poP

sle Hrista pomiwu Srbe
kao vrlo brojno pleme, nastaweno u pre-

delimablizu frana~kegranice,gde i danas `ive Lu`i~ki Srbi. Od Lu`ice

srpska naseqa su se {irilapreko^e{ke
(Bojke)do Odrei Visle,gde su grani~ila
sa Hrvatima. Pomeriv{i se na levu obalu doweg toga Dunava, Srbi sa ostalim
slovenskim plemenima, u i veku
stalno pqa~kaju Ilirik i Trakoju, ~ak
sti`udozidinaCarigrada.Tokomvladavine cara Iraklija (610-641) Sloveni se
trajno naseqavaju na Balkanskom poluostrvu. Vizantija, oslabqena dugim ratovima i unutra{wim krizama, ne mo`e da
im se suprostavi.
Istori~ar Vladimir ]orovi} isti~e da su se Srbi grupisali u planinskim
predelima od Save i Plive do Lima i zapadne Morave i od Cetine do Bojane. O
velikim srpskim kretawima svedo~i podatak da je car Konstantin (641-668)
nasilno preselio mnogo Slovena u Malu
Aziju i od wih stvorio posebne vojne odrede. Me|u wima bilo je i Srba, jer se u
blizini Nikeje pomiwe grad Gordoservion (Grad Srba), budu}e episkopsko sredi{te. Iz tog vremena poti~u izve{taji
o Srbima u Epiru i Tesaliji. Vizantijski carevi nastojali su da pokore naseqene Srbe. Poznato je da su srpski
knezovi 680. godine, kada je Vizantija
sklopila vrlo povoqan mir sa Arapima,
poslali izaslanike sa porukom da priznaju vrhovnu romejsku vlast.
Srbiuskoropo~iwudaokupqajuvrlo
srodna plemena i da ih pot~iwavaju svome politi~komi kulturnomuticaju. Me|u staroslovenskim plemenima u
Hercegovinii Bosni poznati su nam, pored Srba, jo{ samo Duqebii Smoqani.U
H veku zavr{en je proces stapawa okolnih plemenasa Srbimau etni~ku,a zatim
i politi~kucelinu.Tada{weplemenske
teritorije, nazvane `upama, bile su relativno male i formirane su oko reka, u
poqima ili na mestima pogodnim za pa{u. Rodovi i bratstva `iveli su u zadrugama, karakteristi~nim jo{ za
indoevropskutradiciju.@upanskavlast
bila je ograni~enastaromustanovomNarodnih sabora, a `upanski polo`aj nasledan. U sredini `upe obi~no se
nalazio grad, redovno uto~i{te od neprijateqskih napada.
Romejski car i pisac Konstantin
Porfirogenit, u nezaobilaznom delu - O

32

upravqawu carstvom, bele`i, sredinom H

veka, ove gradove: Kotorac i Desnik u Vrhbosni, Me|ure~je na granici Bosne i Ra{keiDobriskikuZahumqu.Uistomspisu
nabrojane su i srpske zemqe u primorskim
krajevima i u unutra{wosti Balkanskog
poluostrva.Najzna~ajnijajeSrbija,kasnije nazvana Ra{ka, koja je zahvatila planinskepredeleizme|uIbra,ZapadneMorave,
Tare, Pive, gorweg toka reke Bosne i
oblast Soli, oko dana{we Tuzle. Pomenute su i Travunija, od Boke Kotorske do Dubrovnika, Zahumqe, od Dubrovnika do
NeretveiPaganija,odNeretvedoCetine,
~ije stanovni{tvo je vrlo kasno primilo

hri{}anstvo. Te primorske zemqe ponekad su se nalazile u okviru srpske dr`ave,

a povremeno su bile samostalne.
Tragi~no vreme u kome `ivimo donosi nova, vrlo zna~ajna saznawa o na{oj
pro{losti.Beogradskiarheologdr\or|e Jankovi} posle brojnih iskopavawa
tvrdi da su Srbi nastanili zapadne srpske oblasti ve} u periodu od do veka, nesumwivo pre nego {to su naseqeni
najve}i delovi dana{we Srbije i Crne
Gore. Po wegovim re~ima, srpski mati~niprostorizme|u- i H veka prostirao se, koliko se sada zna, izme|u
Kosova i Like, Jadrana i Posavine.Profesor Jankovi} nagla{ava da Nije svejedno da li smo izgubili krajeve u koje
smo navodno izbegli pred ili za vreme
Turaka,ilismo predalii prepustilineprijatequ delove otaybine, koji su po
prostranstvu ravni onom {to su Srbi za
sada uspeli da zadr`e.
Aleksandar [oqevi}
student Duhovne akademije

VERNI U MALOM

Mkako ka`u da su vremena

nogo puta }emo danas ~uti

svetiteqa pro{la, da su do{la nova, da su

svetiteqi pro{lost. Neki misle da se ovi
dana{wi doga|aji stradawa Srpskog naroda
mogu okarakterisati kao nacionalizam ili
politika. Ali zapitajmo se da li je to zaista
tako? Nisu li ova vremena stradawa,
osve{tana vremena, vremena svetih?
Srpski narod do`ivqava u ovom HH
vijeku mnogo isku{ewa i patwi. Upravo danas
u ovom vijeku mi smo podnijeli golgotski
vjenac muka, kao nekada prvi hri{}ani. Prvi
hri{}ani su bacani u ~equsti zvijeriwe i
mu~eni raznim mukama ali nisu htjeli da se
odreknu puta istine, krsta Hristovoga,
dobijaju}i utjehu sa neba: hodite vi koji ste
bili vjerni u malom, u|ite u radost Gospodara
svoga. Tako je isto i srpski narod ustajao da
brani Krst ~asni i slobodu zlatnu kroz
cjelokupnu svoju istoriju. O ovome bi se
mogli napisati cijeli romani i istorije, ali
sjetimo se samo kako su dostojanstveno
podnosili pobjede i poraze. Kolubara, Cer,
Albanska golgota...
Mo`da najveli~anstveniji spomenik
Srpskoga naroda jeste Mojkova~ka bitka,
kada jedna vojska gine za spas svoga saveznika, kako ka`e na{a narodna pjesma, na{e
ispuweno Jevan|eqe, gdje srpski vitezovi
ginu za Hrista. Nije li se ba{ tu ispunila
Hristova zapovjest da je najve}a vrlina ako
neko polo`i `ivot za bli`wega svojega.
Pogledajmo na Golgotu Srpskoga naroda, a
ona je u ovome vremenu velika. Dovoqno je
nabrojati samo mjesta stradawa, komentari
su suvi{ni: Albanska bespu}a, Plava grobnica, Jasenovac, Jadovno, Golubwa~a. Da li
i jedan narod na ovom svijetu ima vi{e stradalnika i mu~enika od Jasenovca. Ili mo`da u novije vreme, vrijeme dana{wice
treba spomenuti selo Kravice, ^emerno,
Sarajevsku tamnicu. Koliko novih mu~enika, vjernih u malom.
Moramo da se sjetimo mu~enika - sve{tenika oca Nedeqka iz Trnova koji je mu~eni~ki stradao za Krst ~asni i slobodu zlatnu.
Koliko je mladi}a, o~eva polo`ilo `ivote
na braniku Nebeske Srbije, koji zbog vjernosti Bogu i Bo`ijoj pravdi postradaste tjelom.
Ali zbog te `rtve cjelo se nebo veseli, jer vi
dobiste novomu~enici srpski vjenac
netrule`ni, kako ka`e bla`enopo~iv{i
vladika Nikolaj Velimirovi}.
Koliko novih Svetiteqa! Koliko
vjernih u malom! Zato vas molimo, molite
Hrista Boga da spase du{e na{e.

Radoje \orda
student Duhovne Akademije

______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________

HRISTOS

uveni umetnik Leonardo

da Vin~i kad je radio sli^
ku Tajne Ve~ere, naro~ito se trudio da

lik Hristov privla~i svu pa`wu. Ali je

i pojedinostina slici umetnik bri`qivo obradio. Naro~ito mu je po{lo za rukom da vanredno naslika u uglu slike
jednula|icu.Kad je slikabilaizlo`ena,
umetnik je cenio utisak. Primetio je, da
su gledaocivelikupa`wu obra}alina tu
la|icu i govorili:
Kakoje divnaovala|ica!Vidise, da
ju je radio veliki umetnik.
U ve~e, kad je publika oti{la, umetnik prema`e naslikanu la|icu.
Neka ni{ta, rekao je tada, ne odvla~i pa`wu od Hrista.
Ova misao umetnikova va`na je i za
na{ dru{tveni i li~ni `ivot. Hristos
za nas treba da bude uvek na prvom mestu
i pre svega.

Zato, u velikoj su zabludi svi oni,

koji misle da prosvete i unaprede dru{tvo bez Hrista. U zabludi su kad uobra`avaju da mogu bez Hri{}anstva da
preporode qude, da ih boqim u~ine. Vekovno iskustvo pokazalo je, da svi poku-

{aji, da se ~ovek uzdigne duhovno, bez

bo`anske pomo}i, nisu uspevali. @alosno je, {to pro{lost nije osvestila dana{wapokoqewa.@alosnoje, {tomnogi
obrazovani qudi dana{wice smatraju
Hrista samo kao najsavr{enijega~oveka,
koji je smr}u svojom zasvedo{io istinitostsvojesavr{enenauke.Toje isto,{to
i nepriznavati i odbacivati Hrista.
Ali mi neznamo ~oveka Hrista. Mi
znamo i ispovedamo Hrista Bogo~oveka, Koji je naukom, ~udesima, `ivotom,
smr}u i vaskrsewem Svojim dokazao Bo`anstvo Svoje. On je Spasiteq na{.
Ko ho}e istinski da se usavr{ava,
mora iz dubine du{e da veruje u Hrista
Bogo~oveka. Mora potpuno da usvoji
Wegovu nauku. Mora, pomo}u spasonosne
blagodati,da misli, `eli, ose}a, govori,
dela, `ivi, kao {to je mislio, `eleo,
ose}ao, govorio, delao i `iveo Hristos,
ukratko: treba da di{e jednim duhom s
Hristom.
Samo Hristova nauka pru`a pravu
sre}u~oveku.Samoonazadovoqavauro|enu
Ruski svetiteqi
te`wu ~ovekovu za pravom sre}om i
istinskim bla`enstvom.
Kalemqene mojom rukom
Hristos je istina, svetlost i `ivot. Dozrele kru{ke, {qive i jabuke
On za nas treba da bude u svemu sve!

BERBA USPOMENA

Crkva u Mrkowi} Gradu

Ki{na jesen,
Pro{arana meni strana brda
Izlegla trava od dugih ki{a,
Korak usporen, a pogled otu`an,
Du{a pod mlinskim kamewem
Cijepa se i stewe...
Mozak zale|en
Misli sputavam, jer skrenut bi mogo.
Ipak odoqeti ne mogoh,
Svratih na svoje poko{eno brdo,
U korov zarasle dolove i luke,
I bar na ~as navratih u dvori{te
Nemani vremena prepu{ten,
O~ev znoj i drhtave ruke
Vidjeh u `urbi kiselo mlijeko
I kukuruzu kako `dere,
Grade}i Skadar na Bojani
Za sinove i unuke.
Ti{ina je, `ivota nigdje...
Ki{ne kapi u potok se liju
Samo usamqen vrabac
[}u}uren u zidu...,
Ponekad se prene od tupe buke
[to prave je padaju}i u glib i korov
Jer vrijeme ih bere,

Dolina hu~i, jeziva ti{ina,

Nabujala rijeka ko zmija,
[i{te}i promi~e kroz utrobu moju
Kao po dnu moje luke,
Vaqa kamewe, mostove i me|e,
I ko zna sve koje ni~ije muke,
S tu|eg prozora promrz`o
Hladnom rukom sti{}em
O~ne ve|e, sqepoo~nice, uko~en vrat,
Sve me boli...
Jer ne mogu da gledam,
Koj zna koje ve} propadawe,
I sve na{e bruke.
Djetiwstvo, drugove, rodbinu
mile mi kom{ije, ne vidim
U zemqu `ivi propado{e
Izvor sa kog prvi put pi` vodu
ne mogoh piti
Zvono svog stada ne ~ujem,
Oj Krajino i Mrke doratove
ni potajno,
A kamoli glasno ne pjevam
Na bre`uqku,
Sred zarasla grobqa,
Najdra`im palim svije}u i bje`im
Da ne ~ujem prijekor,
Al` od sebe i sramote svoje
pobje}i ne mogu.
Slobodan Ni{i}
Bawaluka

33

______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________

Novo izdawe

KWIGA
O NAJGOREM
OD SVIH RATOVA

Ovaj rat (1991-95) najgori je od svih

mogu}ih ratova. Wega su zapo~ele iste
|avoqe sile koje su uglavnomi zapo~iwale sve ratove. A nama hri{}anima, nama
pravoslavnim Srbima je ostajalo da se
uvek branimo i odbranimo...
Episkop Zahumsko-hercegova~ki
Atanasije
Jagwe Bo`ije i zvijer iz
bezdana: filosofija rata
naslov je kwige o ratu koja je nastala saradwom bogoslovije Sveti Petar Cetiwskii odsjeka za filosofiju
Filosofskog fakulteta u Nik{i}u, a
izdala izdava~ka ustanova mitropolije
crnogorsko-primorske Svetigora. Radi se o zborniku radova sa Drugog bogoslovsko-filosofskogsimposiona u dane
SvetihKirilai Metodija,odr`anogove
godine na Cetiwu, u koji su se naknadno
ukqu~ili i psiholozi, pjesnici, dr`av-

34

nici...i svi zajedno(wih22) poku{alida

prozru {ta je ovom ratu prethodilo, kakve je posqediceostaviozaovaj narod, i kakoje to rekaodr MirkoZurovac- {ta
nam se zapravo dogodilo?
Da bi se do{lo do odgovora, kwiga je
morala da zadre i u samu su{tinu rata i
otkrijewegovenebeskekorijene:Toje i
na{ Patrijarh rekao negde na po~etku
ovoga rata - rat je po~eo jo{ na nebu. Mihailo Arhan|elje zbacio Satanu i wegove sledbenikekao otpadnikeod Boga i od
velike ve}ine an|ela. Postoji dakle jedan rat Satane protiv Boga... ka`e o tome Vladika hercegova~ki Atanasije,
dodaju}ida svakopokoqeweimasvojrat
- objavqeni ili neobjavqeni,javni ili
tajni; direktni fizi~ki rat, ili jo{ gori: duhovni, du{evni ili psiholo{ki
rat.
Tu se na wega nadovezuje dr Radovan
Karayi},predsjednikRepublikeSrpske,
~iji tekst otvara poglavqe Rat kao iskustvo. Pitaju}i se u naslovu Da li je
ovo bio rat?, on se vra}a u nebesku sferu ispituju}i duhove po djelima wihovim i pi{e: Crkve nema. Ima samo
ru{evina,na kojima su zelenom bojom ispisana pismena i znaci, nepoznati doma}oj ~eqadi, pa ~ak i wihovom ubici.
^udni znaci, koji bi trebalo da budu
Bo`je poruke. Ali, ratnik zna: kuda Bog
pro|e, ne ostavqa ovakve tragove, i ne
potpisuje se ovako...
Ovim ratom, dakle, dominira jedna
ogromna la`, koja pro`ima sve wegove
segmente. Tu la` osim vladike Atanasija, analiziraju i dr Mirko Zurovac, asistentBogoslovskogfakultetaBogdanM.
Lubardi} i jedan od prire|iva~a kwige,
jero|akon Jovan (]ulibrk). Profesor
Zurovac govori o velikim pogonimala`i pokrenutim za izolovawe srpskog
naroda od svijeta. Ali nije ~itav svijet
protivSrbaka`e on, i srpskinarodse
mora pokrenutiiznutra i prona}ina~in
da istina dopre do onog dijela ~ovjeanstva koji mu nije neprijateqskii koji }e
mu pru`iti ruku i pomo} da se uspravi.
Funkcionisawe pogona la`i analizira
Bogdan Lubardi}, a jero|akon Jovan istra`uje weno porijeklo, govore}i da je
weno prisustvo znak prisustva la`e i
oca la`i, i da je ona proizvod najsavr{enije tvornice la`i - pop-kulture.
Poglavqe Narod i rat sakupqa u
sebi na{e ratno iskustvoi na primjeru

na{e istorije univerzalizuje problem

rata. Dr Jovan Miri}tuma~iodgovorkoji je na pitawerata dala usmenaepska poezija kosovskog ciklusa,a drugi
prire|iva~, Rado{ M. Mladenovi} analizira tri nacionalna koncepta: romanski, germanski i slovenski.
Govore}i o slovenskom, on isti~e da
se tunacijavezujeza pojmovemesijanizma
i spasewa, pridru`uju}i se rije~ima mitropolita Amfilohija iz uvodnog teksta o odnosu Svetog Petra Cetiwskog i
rata i zavr{ne wegove rije~i o ratu na
gumnu Cetiwskog manastira, da je istinsko mjerilo pravednosti rata - svetost i
liturgijsko pam}ewe.

Svijet oko nas polako se pretvarau

la`, i ta la` je na{ istinski neprijateq, kao da zakqu~uje ova obimom i zna~ajem velika kwiga o ratu, a qubav i
istina su na{e pravo oru`je protiv we.
Ako najboqi od svih svetova, ponavqa
on za Dostojevskim,kao `rtvutra`isuzu jednog deteta, ne pristajem u wemu da
`ivim.
Vesna Kriv~evi}

______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________

ULOGA @ENE
U HRI[]ANSKOM @IVOTU
og ne pravi razlike izme|u ~oveka i `ene. BlagoB
dat Wegova podjednako se izliva na sve.

HODO^A[]E
SVETOM SAVI
Svijetli smokva koju si posadio
One No}i na tri zvijezde s an|elima
Korjewem mjese~ine u Hilandarskoj vatri
Da ogrijemo ruke
Kad su nam srca zale|ena
A noge nam kamewe
[to prosi malo hqeba blagoslovom.
U ovom mraku kuka i om~i
Sijeku na komade i brata
Koji bra}u miri, da ne pote`u potajce.
Jer sve {to krvqu do|e,
\avolom ode u tamu grijehom.
U ovoj magli i nevidjelici
Dok svi sabiraju i skupqaju za zimu
Mi i krv rasipamo al gore}i
Onima {to ne stvori{e ni{ta
Zlatom kupuju}i du{e crnojezika i crnodu{a
Tje{e}i se da je dobro ako ne bude gore
Da je boqe imati, nego vjerovati.
Jer evo vu~ijim koracima dolaze lovci
Da nas trijebe da nas ni za sjeme ne ostane.
Pomozi Bo`e, da se svi skupimo
Oko Tvoje vatre svete, ko p~ele smireni i blagi
Milost Sina Bo`ijeg izlij na na{e du{e gre{ne
I OPROSTI NAM.
Radomir Jagodi}
Vogo{}a - Rudo

Otvorite kalendar. Tamo }ete pro~itati pored hiqada imena svetih qudi i hiqade imena svetih `ena. Otvorite
`itija svetih. Bi}ete pora`eni podvizima `ena mu~enica i ravnoapostolki.
Tamo}etepro~itati,kakoje `ena,majka,
sagorevaju}iu qubavi i veri, vr{ila neustra{ive podvige.
[ta mo`e da u~ini `ena danas za svoj
grad i svoj narod? Za svoju domovinu? Za
Hrista? Za ~ove~anstvo?
Preko svete Djeve Marije do{ao je
~ove-~anstvu Spasiteq - Gospod Isus
Hristos.
Marija Magdalina - gre{nica - je prva propovednicaHristovog vaskrsewa.
Samarjanka,koja je poverovalau Hrista, oti{la je, pozvala svoje sugra|ane
Hristu i propovedala Hrista Spasiteqa.
Monika je obratila svoga mu`a mnogobo`ca i vaspitala u hri{}anstvu svoga sina bla`enog Avgustina.
Svivelikaniqudskeistorijero|eni
su od `ene, vaspitavanii upu}eniod majki i sestara.
Re}i }emo: Mi smo prosti i gre{ni.
Mi nismo sposobni ma {ta da uradimo.
Daleko smo od tih velikih `ena, ravnoapostolskih podvi`nica.
Ni{tanas ne opravdava.I najprostija `ena mo`e da bude propovednik. Ako
nigdenadrugommestu,onobaru svomedomu.@enamo`eda spasesvogamu`a,da povrati sina, da odgaji hri{}ansku k}er.
Kako ovo mogu `ene da u~ine?
Da li modom? Da li izbegavawem materinstva? Da li igrawem, balovima i
posetama?
Ne! Time se gasi i posledwa iskra, koja odr`ava hri{}anski `ivot. Tra`i se
visoka svest primazvawa. Zahteva se neminovna saglasnost sa istinskim dogmama
Hristovog zakona i potpuna saglasnost
`ivota i rada sa u~ewem Hristovim.
Samarjanka je bila gre{nica. Ali je
ona pred Hristom zaboravila na `eqe i
prohteve`enei povelarazgovoro duhovnom i ve~nom. U razgovoruona je poznala
i priznala Hrista. I odmah je Hristu
privela ~itav grad.

- Hodite da vidite ~ovjeka koji mi

kaza sve {ta sam u~inila: da nije to Hristos? Tako je gre{nica spasla svoj grad
od greha.
I danas `ene mogu da u~ine mnogo za
spasewe svoga grada. Svuda u zemqi izvr{uju se danas hri{}anske du`nosti.
Osnivaju se dobrotvorna dru{tva. U tome poslu najve}i udeo ima ba{ `ena. @ena na tome poslu nalazi mesto svoga
apostolstva.

Za sve `ene ima tamo posla. I proste

i u~ene mogu da doprinesu uspjehu hri{}anskog dela. Svaka `ena mo`e da pridobijepojednudu{uza carstvoBo`ije.U
svojoj porodici, me|u susjedima, u svome
selu, u svome gradu, primerom i radom
svaka `ena mo`e da uti~e. Najzad, `ena
mo`e da udahne iskru svoje vere u mla|e,
koja }e se kasnije razbuktati u veliki
ogaw hri{}anske vere.

P. Hristov

35

______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________

DOKAZI DA BOG POSTOJI

a Bog postoji, u ovo ne
D
sumwamo oni koji primaju Sveto pismo, to jest Stari i No-

vi zavet, isto kao i mnogi od Grka,

mnogobo`aca; jer, znawe da Bog postoji od prirode nam je usa|eno. Ali
zloba lukavoga tako je zavladala
qudskom prirodom, i neke je svalila
u takav u`asni i gori od svih zala
bezdan pogibli, da su po~eli govoriti, kao da nema Boga. Izobli~avaju}i
wihovo bezumqe, tajnovidac David,
rekao je: Re~e bezumnik u srcu svome; nema Boga (Psal. 14, 1). Ali
u~e-nicii apostoliGospodana{ega,
umudreni svesvetim Duhom i Wegovom silom i blagoda}u ~ine}i
bo-`anske znake, mre`om ~udesa svojih izvla~ili su takve qude iz dubine neznawa na svetlost
Bogopoznawa. Na sli~an na~in i
prijemnici wihove blagodati i ~ina, pastiri i u~iteqi, primiv{i
prosve}uju}u blagodat Duha, i silom
~ud, i re~ju blagodatiprosve}ivali
su pomra~enei obra}alizabludele...
Sva bi}a su ili stvorena, ili nestvorena. Ako su stvorena, ona su, nesumwivo, i izmeniva; jer ~ije je
postojawe po~elo promenom, ono
neophodno podle`e promeni, bilo
trule}i, bilo izmewuju}i se po svojoj voqi. A ako nisu stvorena, onda
po samoj logicirazumnogzakqu~ivawa, razumese, i neizmenivasu; jer ~ije je postojawe suprotno, i na~in
wegovog postojawa je suprotan, to
jest wegova svojstva. A ko se ne}e saglasiti da sva bi}a, ne samo koja podle`u na{em ~ulu, nego i an|eli,
mewaju se, i mnogoliko preobra`avaju; tako, na primer, duhovna bi}a,
to jest an|eli, du{e i duhovi, po svojoj voqi vi{e ili mawe napreduju u
dobru i udaqavaju se od dobra; a druga
bi}a, izmewuju}i se i po svome ro|ewu, i po nestajawu, i po uve}awu i
umawewu, po izmeni svojstva i me36

snom kretawu? A ono {to se izmewuje, jeste, razume se, i stvoreno, a {to
je stvoreno, to je, bez sumwe, stvoreno od nekog, i tako daqe, dok ne do|emo do ne~eg nestvorenog. Otuda
Tvorac, budu}i nestvoren, bez sumwe
je neizmeniv; a ko je to, ako ne Bog?

priveo u takav poredak? Prepustimo

i to slu~aju,ako je po voqi;ali ko odra`avai ~uva po doti~nimzakonima,
po kojima je sve ranije stvoreno? Neko drugi, razume se, a ne slepi slu~aj.
Ali ko je taj drugi, ako ne Bog?
Prema tome, o~igledno je da Bog
postoji. Ali {ta je On u su{tini i
prirodi to je potpuno nepojmivo i
nepoznato. Da je On bestelesan to
je jasno. Jer kako mo`e biti telom
ono {to je beskrajno i bezgrani~no,
nema oblik, ne podle`e pipawu, nevidqivo, prosto i neslo`eno?

Sveti Jovan Damaskin

SRBIJO

Ko je to po izvesnim mestima rasporedio sve ono {to je na nebu i {to

je na zemqi, {to je u vazduhu i {to je
u vodi, i {to prethodi svemu tome:
nebo i zemqu, vazduh i prirodu, kako
ogaw, tako i vode? Ko je sve to sjedinio i razdelio?Ko im je dao pokreti
stremqewe neprestano i bez prepreka? Nije li tvorac wihov, koji je svima stvarima usadio zakon, po kome se
sve zbivai sve upravqa?A ko je umetnik i tvorac toga? Nije li to onaj koji je sve stvorio i priveo u
postojawe? Mi takvu mo} ne mo`emo
pripisati slepom slu~aju, jer i da je
to proiza{lood slu~aja;ali ko je sve

Srbijo velika du{a ti je mala

Nisi ni znala zbog svjetskih budala
Ne postavqaj granice preko na{ih le|a
Dosta nam je bo{wa~kih i hrvatskih me|a
Tu granica ne smije i ne mo`e biti
Jer brat brata u nevoqi mora da za{titi
Pomozi nam Srbijo da se bra}a spoje
Ne dozvoli da budemo mi pastor~e tvoje
U zagrqaj primi nas na{eg Svetog Save
I na prestol postavi mudre srpske glave
@eqa mi je velika da do`ivim i ja
Republika Srpska da bude Srbija
A i Srbe iz Krajine ti Srbijo spasi
Cijeli svijet neka vidi majka na{a da si
Slavna Crna Goro ne budi po strani
Sjeti se Wego{a pa nas i ti brani
Srbijo po`uri vremena je malo
Du{a ti je Srpska do nas joj je stalo
Ako nezna{ kako }e{ vjeruj neznam ni ja
Pogledajmo kako radi evropska bratija
Cvijo Medi}
JAW

Mi samo nazivamo Gospoda Bogom, dok u stvari imamo svoje bogove, jer voqu Bo`iju ne tvorimo,
ve} voqu svoga tela i svojih zamisli, voqu svoga srca i svojih strasti.

o. Jovan Kron{tatski

______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________

O DU[I: ODAKLE JE; [TA JE;

KAKVA IZGLEDA

ednom Epifanijezamoli
J
bla`enoga Andreja da mu
objasni, odakle je du{a ~ovekova,

{ta je, i kakva izgleda. Bla`eni mu

ovako objasni: Du{a je `ivot i sila,
i takore}iBog.Du{ije Bogdao silu:
da o`ivquje telo, da upravqa wime,
da ga zagreva i okrepquje, jer je telo
bez du{e blato i pepeo i prah. Su{tina du{e je razumni duh, koji je
lak, mudar, razborit, divotan, blag,
sladak, tih, krotak, prelep i prijatan, takmi~i se s An|elima.U po~etku du{a svakoga ~oveka blista ja~e
od sunca; ali ukoliko ~ovek raste i
prolazigodine,du{ese wegovamewa
prema delima wegovimi sve vi{e li~i na dela wegova; i kakva su dela wegova, takav je i izgled du{e wegove.
Ako se ~ovek trudi u evan-|elskim
vrlinama, du{a mu postaje ~ista i
svetla; ako pak `ivi u gresima, du{a
mu postaje mra~na i tamna. No oni
koji `ive u vrlinama, du{e im nisu
istoga sjaja: jer svakome du-{a sija
prema trudu koji on ula`e podvizavaju}i se u bo`anskim vrlinama. Neke du{e sijaju ja~e od sunca, neke kao
sunce, neke kao mesec, neke kao svetlost, neke kao muwa, neke kao }ilibar, neke kao qubi~ica, neke kao
vuna, neke kao ~isto zlato. Jednom
re~ju: kako se ko podvizava, onako i
sija. Ukoliko se kroz podvige pribli`ava Bogu, utoliko ja~e i sija, i
postaje Bog po blagodati zajedni~arewem u Svetome Duhu. Ukoliko neko trpi nevoqe i muke radi Gospoda,
utoliko postaje bli`e Bogu. Kao
{to crno gvo`|e, kada se metne u
ogaw, sija i svo postaje ogaw, tako i
qudi. Duh Sveti je ogaw, a mi smo crno gvo`|e. Ukoliko upra`wavamo
post, bdewe, sveno}no stajawe, molitvu, uzdr`awe vrline, propisane
nam od Duha Svetoga, utoliko }e- mo
sijati o~i{}eni, prosvetqeni, ozareni. Tako isto, samo u obratnom
pravcu, treba rasu|avati i o onima

koji du{e svoje prqaju gresima. Jer u

po~etku Bog, stvoriv{i~iveka, dune
mu u lice duh `ivotni, i posta ~ovek
du{a `iva ( Mojs. 2, 7). Tako su du{e qudske stvorene ~iste, ~istije od
svetlosti.I deca dok su u utrobimaj~inoj, du{e su im ~iste. A kasnije, u
`ivotu, kada po~nu ~i-niti greh, du{e im se pomra~uju; i ukoliko dubqe
zalaze u greh, utoliko mra~nije i postaju. Mnoge du{e, kada se razlu~e od
tela izgledaju izranavqene; neke izgledaju izgladnele i kao u rite obu~ene; neke su skroz gubave; neke crne
kao katran; neke ispe~ene kao crni
}umur, du{e zlopamtila su kao demoni; du{e krivovernika kao najdubqi
mrak; du{e mu`elo`nika i idolopoklonika su crwe od najcrweg mraka.
Epifanije upita prepodobnog
Andreja: Jesu li |avoli sli~ni an|elima ili nisu? Prepodobni odgovori: ^edo, nisu. Oni su stvoreni
isti po su{tini, ali su pomra~eni.
Me|utim, sveti an|eli su neoskvrweni i ~isti, te sijaju ja~e od sunca.
Iz `itija
Prep. Andreja Jurodivog

KLEVETA
io jedan pobo`an sve{tenik, mudar i dobar pastir.
B
On je bio sramno oklevetan od petorice

parohijana.Stvar je oti{la tako daleko,

da je bio stavqen pod sud od strane nadle`nog episkopa. Pred sudom je bila dokazanawegovanevinost.Me|utimzlobna
klevetni~ka borba protiv wega toliko
mu je nanelabola, da je pao u du{evnorastrojstvo, osetno venuo i pribli`avao se
smrti. - Tada su se klevetniciupla{ili.
Ispuweni pokajawem i strahom, pohitali su svome duhovnom pastiru i na kolenima ga molili da im oprosti, po{to su
izrazili spremnost da povuku svoje
sramne i niske la`i, da bi mu povratili
~ast i dobro ime. Me|utim, bolesni
sve{tenikje rekao:Dobriqudi, od srca
vam pra{tam, ali vi moju ~ast vi{e ne
mo`ete uzdi}i.
Ali i pored svega toga, mi ho}emo i
mo`emo da u~inimoovo. Recite nam samo
{ta treba da radimo. Tada je sve{tenik
rekao:
Uzmite ovaj perjani jastuk, popnite
se na zvonik i istresite perje iz wega, a
poslegaopetsakupite.Aonimureko{e:
Ali o~e, ovo je nemogu}no! Tada je
sve{tenik nastavio:
Isto tako je nemogu}no moju ~ast
oprati. Kleveta, koju ste vi ra{irili
protiv mene, je kao perje - ona je na sve
straneoti{la.Vivi{eni{tanemo`ete
da popravite. Ja vam opra{tam i Bog }e
vam oprostiti,ali drugi put ne klevetajte! Nekolikodana iza toga sve{tenikje
umro.

GRANICA
ranica izme|u hri{}ana
i bezbo`nika gotovo je
G
zbrisana. Svi se nazivaju hri{}anima,

me|utim, svi se ne pridr`avaju

hri{}anskih na~ela, a jo{ je mawe
onih, koji toj veri saobra`avaju svoj
`ivot. Ovo se duguje pre svega ~iwenici da i danas mnogi od nas veruju da je
zlo mo}nije od dobra i smatraju, da je
unosnije da ~ine zlo, nego da se bore za
pravdu i dobro. Mnogi trgovci, na primer, ube|eni su, da }e wihova trgovina
propasti, ako se ne slu`e prevarama.
Danas politi~ari javno ispovedaju, da
wihova politika ne}e uspeti, ako se ne
slu`e nadmudrivawem i nasiqem. Svi

oni veruju, da zlo, prevara, nasiqe,

vladaju u svetu i da stoje pod barjakom
zla. A pri svemu tome, i oni se nazivaju
hri{}anima. Ovo je nedoslednost s
wihove strane. Hristos je objavio mo}
i pobedu dobra nad zlom, `ivota nad
smr}u. Svaki pravi hri{}anin treba
~vrsto i nepokolebqivo da veruje, da je
Bog mo}niji od |avola, da su bezbrojni
an|eli silniji od duhova zlobe, da je
raj pobedilac pakla. Svaki hri{}anin
treba da ostane pod znamewem Hristovim, pod krstom Hristovim, koji ozna~ava pobedu qubavi nad mr`wom,
dobra nad zlom i `ivota nad smr}u.

37

______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________

Mitropolija Dabrobosanska

1. Ranko (Nikola)
Stani{i}
ro|en 1967.
iz Priboja
poginuo 3. 10. 1992.

7. Vu~eta
(Qubomira) Savi}
ro|en 1956.
iz Priboja
poginuo 18. 8. 1992.

13. Momir
(Dragoquba) Simi}
ro|en 1947.
iz Uvca
poginuo 15. 7. 1995.

2. Dragan (Rajka)
Dola{
ro|en 1973.
iz Priboja
poginuo 18. 8. 1992.

8. Miodrag
(Slavoquba) Pajevi}
ro|en 1969.
iz Priboja
poginuo 29. 10. 1992.

14. Qubomir
(Sloba) Novakovi}
ro|en 1970.
iz Mokronoga
poginuo 11. 10. 1995.

3. Stanko (Milana)
Marti}
ro|en 1964.
iz Plema
poginuo 13. 11. 1993.

9. Dragi{a (Ranka)
Stani{i}
ro|en 1965.
iz Uvca
poginuo 30. 10. 1992.

4. Tomislav (Pavla)
Mitrovi}
ro|en 1972.
iz
poginuo 3. 6. 1995.

10. Miodrag
(Milo{a) Stiki}
ro|en 1972.
iz Krstca
poginuo 2. 10. 1992.

5. Radoje (Ostoje)
Bandovi}
ro|en 1958.
iz Plema
poginuo 11. 11. 1992.

11. Milovan
(Milomira) Stani{i}
ro|en 1955
iz Bjelu{ina
poginuo 21. 1. 1993.

6. Sreten (Petra)
Mitrovi}
ro|en 1965.
iz Bojanovi}a
poginuo 21. 1. 1993.

12. Milanko
(Mla|ena) Novakovi}
ro|en 1966.
iz Mokronoga
poginuo 3. 10. 1992.

15. Radovan Savi}

ro|en 1971. iz Mokronoga
poginuo 14. 6. 1992., SARAJEVO
16. Radomir Bogdanovi}
ro|en 1971. iz Mokronoga
poginuo 18. 8. 1992., VJETRENIK
17. Radoje Karkali}
ro|en 1960 iz Plema
poginuo 24. 9. 1992., TRBOSIQE
18. Vasilije Krstovi}
ro|en 1968. iz Plema
poginuo 24. 9. 1992., TRBOSIQE
19. Milanko Sokovi}
ro|en 1966. iz Mokronoga
poginuo 3. 10. 1992., TRBOSIQE
20. \or|e Nikoli}
ro|en 1957. iz Kwegiwa
poginuo 14. 10. 1992., SETIHOVO
21. Milosav Stiki}
ro|en 1937. iz Plema
poginuo 28.11.1994., TRESKAVICA
22. Dragomir Nikitovi}
ro|en 1949. iz Mokronoga
poginuo 28. 5. 1995., KOPA^I

TRBOSIQE

BJEQEVINE

\AKOVI]I

VELIKA BISERNA

STRMICA

DOLOVI

38

[TRBA^KA PAROHIJA

VJETRENIK

GRABOVIK

TRBOSIQE

TRBOSIQE

STRMICA

TRBOSIQE

KOPA^I

TRESKAVICA

______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________

Mitropolija Dabrobosanska

RU\ANSKA PAROHIJA

1. Mirko (Vasilija)
Novakovi}
ro|en 1966.
iz Prebidola
poginuo 1992.

7. Dragoqub (Jova)
Barbarez
ro|en 1941.
iz Zlatara
poginuo 1993.

2. Dr Stojana
(Milo{a) Jojevi}
ro|ena 1960.
iz Rudog
poginula 1992.

8. Sreten (Petra)
Mitrovi}
ro|en 1965.
iz Boranovi}a
poginuo 1993.

3. Qubica (Miladina)
Kastratovi}
ro|ena 19
iz Rudog
poginula 1992.

9. Petar (Miladina)
Bijeli}
ro|en 1963.
iz Cikotskog poqa

4. Milo{ (Stanoja)
Pejovi}
ro|en 1943.
iz Bjegovi}a
poginuo 1992.
STUP - Sarajevo
5. Du{ko (
)
Tanaskovi}
ro|en 1960.
iz [ahgana
poginuo 1993.

10. Nenad (Qubomira)

Grabov~i}
ro|en 1974.
iz Me|ure~ja
poginuo 1995.

6. Milovan
(Budimira) Bugarin
ro|en 1951.
iz Cikota
poginuo 1993.

12. Slavi{a (\or|a) Mi}evi}

ro|en 1963. iz Ravnih wiva
poginuo 1993., TREBE[KO BRDO
13. Vuka{in \eri}
ro|en 1958. iz Zaborka
poginuo 1993., DOLOVI

BJEQEVINE

BRODAR

BRODAR

VJETRENIK

PREBIDOLI

OMARINA

OMARINA

poginuo 1994.
TREBE[KO BRDO

GORA@DE

11. Milenko
(^edomira) Simi}
ro|en 1938.
iz Mio~a
poginuo 1995.

14. Milenko
(Momira) Arsi}
ro|en 1963.
iz Gojave
podlegao ranama
31. 7. 1995, Beograd
15. Milomir
(Radenka) Drobwak
ro|en 1954.
iz Resi}a
poginuo 1995.
RUDO

16. Quban (Du{ana)

Dragi~evi}
ro|en 1965.
iz Trbosiqa
poginuo 2. 6. 1992.
TRBOSIQE

17. Aleksandar
(Dragomira)
Makqenovi}
ro|en 1957.
iz Sarajeva
poginuo 1992.
HAYI]I

GORA@DE

39

______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________

RU\ANSKA PAROHIJA

Mitropolija Dabrobosanska

1. Zvonko (Mila)
Ili}
ro|en 1972.
iz Rudog
poginuo 19. 6. 1992.

7. Vidoje (Ne|a)
Jagaji}
ro|en 1973.
izPasta,Pa{tanBrdo
poginuo 9. 9. 1992.

13. Slavenko
(Tikomira) \urovi}
ro|en 1957.
iz Rudog
poginuo 21. 1. 1993.

2. Savo (Stojana)
Lasica
ro|en 1932.
iz Trbosiqa
poginuo 3. 8. 1992.

8. Milan (Milka)
Kiriyi}
ro|en 1942.
izPasta,Pa{tanBrdo
poginuo 9. 10. 1992.
KAZINA RAVAN
9. Radenko (Branka)
Pavlovi}
ro|en 1952.
iz Rudog
poginuo 11. 10. 1992.

14. Milomir (Uro{a)

Miju{kovi}
ro|en 1963.
iz Rudog
poginuo 25. 9. 1993.

10. Du{ko (Mila)

Zari}
ro|en 1968.
sa Biqega
poginuo 16. 10. 1992.

16. Slavenko
(Dimitrija) Tokovi}
ro|en 1971.
iz Rudog
poginuo 29. 10. 1994.

5. Borivoje
(Milete) Mi}evi}
ro|en 1957.
saOraha,Pa{tanBrdo
poginuo 9. 9. 1992.

11. Ostoja (Miloja)

Ra|en
ro|en 1947.
iz Mrsova
poginuo 21. 1. 1993.

17. Rade (\or|a)

Spahi}
ro|en 1945.
iz Gao~i}a
poginuo 11. 6. 1995.

6. Petronije
(Petra) Tuba
ro|en 1959.
izPasta,Pa{tanBrdo
poginuo 9. 9. 1992.

12. Slobodan
(Radenka) @ili}
ro|en 1954.
iz Rudog
poginuo 21. 1. 1993.

18. Mla|en (Vlada)

Dragi~evi}
ro|en 1952.
iz Gora`da
nestao 16. 8. 1992.

BJEQEVINE

[AHDANI

3. Zoran (Ilije)
@ivkovi}
ro|en 1969.
iz Rudog
poginuo 9. 8. 1992.
VJETRENIK
4. Milosav
(Milisava) Zari}
ro|en 1939.
sa Biqega
poginuo 5. 9. 1992.
BRODAR

BRODAR

BRODAR

40

BRODAR

SETIHOVO

MEREMI[TE

DOLOVI

DOLOVI

RAVNO SETIHOVO

OBRVENA

15. Nedeqko
(Veqka) Lazovi}
ro|en 1956.
iz Resi}a, Rudo
poginuo 26. 4. 1994.
GOSTUN

TRESKAVICA

KOPA^I

KRIVA DRAGA

______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________

Mitropolija Dabrobosanska

RU\ANSKA PAROHIJA

poginuli borci ~iji su srodnici doselili iz Sarajeva i okoline u Rudo 1996. god.
1. Bo{ko ( )
Mizdrak
ro|en 1952.
iz Vogo{}e
poginuo 8. 6. 1992.

8. Stoja Mijatovi}
ro|ena 1925., iz Zabr|a, Rajlovac
poginula 12. 6. 1993., ZABR\E
9. Du{an (Koste) Babi}
ro|en 1944. iz Vogo{}e
@U^
nestao 1994.
2. Jovo (Rista) Vladu{i}
10. Tihomir (Bo`a)
ro|. 1920., iz Grahovi{ta, Vogo{}a
Mojsilovi}
poginuo 8. 6. 1992., GRAHOVI[TE
ro|en 1958.
iz Qubni}a, Ilija{
3. Rajko (Jova) Jagodi}
poginuo 24. 6. 1995.
ro|en 1928., iz Vogo{}e
MISO^A, Ilija{
poginuo 8. 6. 1992., GORWI HOTAW
11. Radivoje (Jova) Prtvar
4. Ne|o (Todora)
ro|en 1946. iz Qubni}a, Ilija{
Sikira{
poginuo 17. 6. 1995.,
ro|en 1927.
Grahovi{te,Vogo{}a PJESAK KOSA, Visoko
poginuo 11. 6. 1992.
GRAHOVI[TE
5. Vojo (Marka)
Golubi}
ro|en 1972.
iz Sarajeva
poginuo 27. 9. 1992.
ILIVICA kod
Kijeva

6. Bo`idar
(Radi{e) \okovi}
ro|en 1965.
iz Sarajeva
poginuo 10. 10. 1992.

NA GROBU BRATA
I ovog je dana, na grobu junaka,
Do{la seja bratu, malo prije mraka,
Da olak{a du{u suzama {to kre}u,
I za svoga brata da prislu`i sve}u.
I ovog je dana uz ki{u {to pada,
Do{la seja bratu pokopanih nada,
Jo{ je grudi bole od pro{loga dana,
Kad zaspa na grobu bolom sva skrhana.
I ovog je dana pri~ala o svemu,
Kako doma `ive, nadaju se wemu,
Otac se pridig`o, mati jo{te nije,
Neprekidno pla~e, staro lice krije.
U sobi na zidu, gdje si Boga zvao,
Molitvu pred krstom pobo`no pjevao,
Pod ikonom Slave stoji slika tvoja,
Nek te Ona ~uva do vje~nog pokoja.
U selu je tuga, malo sre}e ima,
I te`e }e biti, jer dolazi zima,
Tek poneki zra~ak s mladi}ima sine,
Kroz wih tebe vide, pa ih `eqa mine.
I ovog je dana iza{la po mraku,
Utje{ena sestra, kao i no} svaku,
I dok grobom baca svje}a svjetlost jaku,
Izgubi se sestra, ode po sokaku.
j. J. G.

RAJLOVAC

7. Petar (Sava) \orda

ro|en 1942., iz Sarajeva
poginuo 15. 3. 1993., SARAJEVO

41

______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________

PRI^A O MALOM RAJU

Upokojio se u Gospodu
na{ poverenik iz Pqevaqa

Radenko Raco Aranitovi}

ogoqub se rodio, i bi
B
neizvjesnost velika.
Molio si Boga ko zna kako i koliko,

i desi se divna stvar, osta Bogoqub,

slava Bogu.
Minu{e dani srda~nih i toplih
razgovora u doma}oj crkvi-porodici. Obuzeti sre}om i rado{}u zbog
dolaska Bogoquba,`ivot je postao
toliko sladak da je sve li~ilo i odisalo malim rajem.
Nebo se obla~alo, bilo je jako
hladno; ki{a, snijeg,stra{no lo{e
vreme, a u srcima va{im bi vedro i
sun~ano. Bog kroz Bogoquba zra~io
je i izlivao mir i qubav.
I do|e 25. novembar kad mali
raj obuze tama i tuga jer ti ode ka
Gospodu. Kakav grom odjeknu u srcu
malog raja. Za{to Gospode? Da li
je mogu}e? [ta se to desilo?, da ovo
mo`da nije san, ru`an san? Nebi san,
tvoj odlazak bi stvarnost.
An|elu koji do|e po tvoju du{u bi
`ao da ostavi Bogoquba od {ezdeset
dana bez tate, bez za{tite, da ostane
siro~e, da ne zapamti oca. I zaplaka
An|eo, jer mu bi `ao malog raja a
bje{e sav u Bogu. Pitao se: kako spasti mali raj, da opstane, ali i
vje~no da `ivi? Da li da mali Bogoqub malo tuguje, ili mnogo da se raduje? I ~u tvoju toplu molitvu
ponovo istu, kojom si Boga molio i
zahvaqivao. O Bo`e, kako si blag i
dobar. Kako sam sre}an i ispuwen.
Ne postojini{ta qep{eod ovog {to
si mi Ti darovao: @eqku, Jelenu i
Bogoquba. U wima vidim Tebe Bo`e,
Tvoju qubav. U mom porodi~nom kutku ne mogu da se nadivim Tvom savr{enstvu i qepoti. Kako li je tek u
Tvom raju kad mi je u porodi~noj crkvi tako lijepo. Hvala Ti za sve {to
42

ro|en je 1957. godine u Pqevqima od oca

Milorada i majke Du{anke. Nakon
zavr{eneosnovneisredwe{kolezaposlio se u Termoelektrani Pqevqa gdje je
i izgubio tragi~no `ivot u svojoj 39. godini. Iza sebe je ostavio suprugu @eqku
idvojedjece,JelenuoddesetgodinaiBogoquba od {ezdeset dana.
Sahrawen je na Gradskom grobqu u
Pqevqimauzpratwuvi{esve{tenika
i velikog broja rodbine i prijateqa.
Opra{taju}ise od pokojnogRadenka, otac Dragi{a je istakao da se rastajemo od velikog Hri{}anina i
jednog od najplemenitijih u Pqevqima, te da sa odlaskompokojnogRadenka
i Pravoslavna crkva gubi odanog i
revnosnog vjernika.
Svimanamje te{kopaorastanaksa
Racom, ba{ zbog toga {to je bio tako
lakog `ivota. Nikog nikad nije ni~im
opteretio, a wegov blag osmjeh ulivao
je svima mir i nadu, pravi unuk Svetog
Save, Nemawi}ke krvi i duha.
Uzev{i na sebe breme poverenika,
pomagaoje i u~estvovaou o`ivqavawu
manastira Uspewa Presvete Bogorodiceu Dobrunui do zadwegdanarevnovao za wega i za pravoslavqe uop{te.
Onaj ko ga je poznavao `elio je da ga
svugdje sretne, a onaj ko ga nije znao,
imaoje prilikuda upoznapravogunuka
Nemawi}a.
Sa molitvom da mu Gospod primi
du{u u rajsko naseqe, Uprava i bratstvo manastira Dobruna zahvalni su
mu za sve {to je u~inio za Pravoslavqe i srpski narod.
Bog da du{u prosti bratu Radenku,
a sre}a nek ostane pri ostatku i
Bogoqubu.

si mi dao i molim Te ponizno da ovako `ivimo {to du`e, da Ti bude{ sa

namai misa Tobom.Voliobihda ovako `ivimo vje~no i posle ovog krakog `ivota na zemqi... I An|eo se
utje{i, jer vidje da ti srce i du{a i
mali raj `ivi vje~no{}u, sav stremi ka Nebu.
I ti ode, osta tuga i pla~ neutje{ni u tvom domu - malom raju. Dani
svi}u i smrkavaju se i svuda suze. Nigdje tvoga lika da se utje{e u tuzi golemoj.
Znam da Bog ~ini ono {to je najboqeza sve nas, za tebe, za mali raj,
ipak tvoj lik nam, jo{ mio, lebdi u
suznim o~ima, ba{ kao i du{a ti.
Znam da si bio blizu nas u tuzi, i danas si. Znam da si opet u svom malom
raju da miluje{ Bogoquba i Jelenu
i tje{i{ @eqku i bli`we. Sve to
znam, jer du{a je vje~na, ali tuge mora biti - jer plakao je i Hristos za
svojim prijateqem Lazarom, plakala
je i Marija- Bogorodicaza svojimsinom Hristom,oplakivalisu Apostoli odlazak svog u~iteqa - Hrista. Pa
znam da Bog ne}e zamjeriti {to i mi
tebe oplakujemo i suzimo. Oprosti
nam i ti ako te gu{imo suzama, jer ih
uvjek prate i tople molitve.
Mali Bogoqub raste i kada sam ga
vidio bio je blago nasmijan. Spavao
je, u liku mu neka radost - iznena|uju}a radost. Ko zna kako je Bogoqub
ostao u `ivotu. Kako si se i koliko
molio. Mo`da je trebao on da ode,
ali ti si u molitvi molio i rekao:
Bo`e, ostavi wega da `ivi, da se krsti, da se igra, a mene umjesto wega
pozovi, jer kad budem blizu Tebe, i
wima - malom raju mo}i }u pomo}i
da zadobiju Vje~ni mali raj. To je moja `eqa Bo`e, - ostavi Bogoquba, a
mene uzmi...
Bog dade, Bog uze, neka je blagosloveno ime Gospodwe.
Jeromonah Jovan

______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________

^ika Mile je bio svima poznat po

svom velikom milosr|u i pobo`nosti.
Pomagao je svakoga za koga je ~uo da je
ugro`en, a sam je `ivio dosta skromno.
Sav `ivot je proveo obilaze}i bolne i
djele}i milostiwu, tajno - da ne zna
ljevaka {ta ~ini desnica.
U Sarajevu je bio omiqen kod svih
uzrasta. @ive}i na Vracama (Mala
[umadija) imao je mnogo posjetilaca i
sa svojom sestrom Radom - Radmilom
radovao se svakom gostu da ga ugosti i
uslu`i a ponajvi{e djeci.
Ratne godineproveoje u svom domu iz
kog je na kraju morao iseliti i `ivot
ro|en 1926.,
skon~ati kod brati}a na Sokolcu.
upokojio se 25. novembra 1996. god.
Bog da prosti na{eg pokojnog ~ika
U predve~erje,nakon {to je do{ao sa
ve~erweslu`be,upokojiose ~ikaMile- Mila i podari mu Carstvo Nebesko.
j. J. G.
Milivoje Batini} iz Sarajeva - Male
[umadije.
MILIVOJE MILE BATINI]

Q
U
B
A
V

Kad ~uje{ da }e posledwi biti prvi, i prvi posledwi (Mat. 19, 30), to razumi da se
ovo odnosi na one koji imaju dobrodeteq, i one koji imaju qubav, mada je qubav po
poretku posledwa me|u dobrodeteqima, ali je po dostojanstvu prva me|u svima, i iza
sebe ostavqa sve koje su se pre we rodile (Marko Podvi`nik).
Po re~ima apostola Pavla (1 Kor. 13, 13), qubav je najve}a dobrodeteq, zato {to
je ona Bog (1 Jov. 4, 16).
Bez qubavi ni{ta ne koristi, ni devi~anstvo, ni post, ni molitva, ni milostiwa,
ni zidawe crkava. Sve ovo, bez qubavi, ni u {ta se ne ra~una pred Bogom...
Ni na nebu ni na zemqi nema ni~eg dragocenijeg od qubavi. Ona je glava
dobrodeteqi, uzro~nik svih blaga, so dobrodeteqi, kraj zakona (Jefrem Sirin).

MIR
Mir nije ni{ta drugo do
raspolo`ewe ispuweno
qubavqu prema bli`wima
(Grigorije Niski).
Mir je izbavqewe od
strasti, koje se ne mo`e na}i
bez saradwe Duha Svetoga
(Marko Podvi`nik).
Neki brat zapitao avu
Pimena Velikog: [ta da
~inim: }utim u svojoj }eliji,
ali ne mogu da steknem
spokojstvo?
Starac mu odgovori: Ne
ukoravaj nikoga, ne osu|uj, ne
ogovaraj nikoga, i Bog }e ti
dati du{evni mir.
Stekni mir u sebi i s
tobom }e biti u miru i nebo i
zemqa (ava Isak Sirin).

@IVOT

Kako je toplo prostrujao

neki novi `ivot kroz nas: kad
smo predavali sebe Bogu, kad
smo otvarali srce svoje, kad
smo se s qubavqu i poverewem odnosili prema nekome,
kad smo voleli, kad smo ~inili dobro, kad smo pra{tali i
kad smo davali i `rtvovali
ne{to od sebe. Kako nam je u
tim momentima bio blizak
Bog, kako smo ga duboko ose}ali, kako smo mu se toplo
molili! Kako je iz du{e sve
ne{to pevalo i pevalo sa
svim bi}ima i svim svetovima Bogu velikome!
Bra}o moja, nema ve}e
radosti nego osetiti Hrista
i wegovu qubav u srcu svom i
nema ve}e sre}e nego usre}iti drugog. Ko `ivi a to ne
oseti i ne do`ivi, taj slobodno neka ne broji svoj `ivot u
`ivot. A oni koji to do`ivqavaju i iz te povezanosti s
Hristom i qudima crpe snagu, ti stvarno `ive i stvaraju.

Episkop Hrizostom

SRE]A

Sre}a ovog sveta zajedni~ka je bezbo`nima i pobo`nima,

ali
vi{e
bezbo`nima...
Ali duhovna sre}a svojstvena je jedino hri{}anima.
Imaj istinsku pobo`- nost
unutra u sebi, tada }e{ imati
i sre}u unutra u sebi, koju ti
niko ne mo`e oduzeti i
neuporedivo boqu od svetske
(Tihon Zadonski).
Niko ne}e uspeti da nas
na~ini nesre}nima, ako to ne
u~inimo sami; isto tako niko
nas ne mo`e u~initi sre}nima, ako to mi sami, pomognuti blagoda}u Bo`jom, ne
u~inimo (Jovan Zlatoust).
Sama ~e`wa za sre}om i
sama ideja o sre}i sadr`e u
sebi elemente i pretenzije
koje svedo~e da je sre}a za
vreme kratkotrajnog `ivota
na zemqi nedosti`na, da ona
treba da presko~i grob, da
pobedi u`as smrti i da traje
u ve~osti, da se pretvori u
ve~no bla`enstvo.

PRILO@NICI

Nikola Kusovac
Beograd
100 DM
@arko Glogovac
20 DM
Narod Hercegovine,
Kowica i okoline
100 USD
Srpski Pravoslavni vjernici
iz [tutgarta, Nema~ka 300 DM
C.O. ^ajni~e
100 DM
Za pokoj du{e majke
Ru`ice Ristovi}
(1910 - 1996)

k}erke Divna i Milena iz

Beograda prila`u 50 DM
Hristov celokupni rad sastojao se u tome:
da propoveda i stvara mir, jer je On u~io qude
bratskoj
i uzajamnoj pomo}i. Kao bo`anstveni Miroqubac i Mirotvorac On je
obi~no pozdravqao qude sa
vam (Jov.
20,19; 21, 26). Ovaj je pozdrav On predao i Svojim u~enicima (Luka 10, 5; Mat. 10, 11). Niko
nije podsticao i ne podsti~e tako qude mirotvorstvu kao Hristos. Celokupna Wegova nauka vaspitava prema miru i ceo Wegov
je
najvi{i i nadahwuju}i primer bo`anstvenog
mirotvorstva.
Od nas hri{}ana se tra`i da ~vrsto stojimo na svojoj `ivotnoj stra`i i da kroz rad i
stvarala{tvo ispuwavamo svoju du`nost, ~vrsto veruju}i da nas Bog nikada ne}e ostaviti,
da ne}e prestati da nas poma`e i da nas ne}e
li{iti Svojih privremenih i ve~nih blaga.
Bog je qubav (1 Jov. 4, 8; 16) i Wegov promisao
je sveblag. On samo dobro `eli i pode{ava sve
u prirodi, u istoriji i u na{em `ivotu prema
na{em uspehu,
i spasewu Bog `eli da
budemo sre}ni i za uspevawe u tome poslu Bog
tra`i samo na{u qubav. Prema tome, na{a jedina misao treba da bude da volimo Boga... On
nam pru`a sre}ne trenutke i slu~ajeve koje je
za nas priredio. Ako Boga volimo, onda je veliko delo izvr{eno. Wegova je dobrota neograni~ena i Wegova qubav beskrajna. Onome
koji Ga voli, sve ide na ruku ka dobru. Isto tako se i najve}i neuspeh pod Wegovim rukovodstvom pretvara u sredstvo spasewa. Preko
gorke ~a{e On ~esto progoni na{u bolest ili
je razbija. Sre}an je ~ovek koji se mirno poverava nebeskom Lekaru i koji ne odvaja svoje
usne od spasonosne ~a{e koju nam On nudi.

qubavi

mir

`ivot

sre}i

Bla`eni Avgustin

43