Dabar 5

GODINA
1997.
BROJ 5
EPARHIJA DABROBOSANSKA
BILTEN MANASTIRA USPEWA PRESVETE BOGORODICE U DOBRUNU
r
w a P e s vet
ana
pe
o g o r o d ic
eB
s tir U
s
ÔVEK
Dobrun
______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________
SLU@BENI DEO
KANONSKE POSJETE I SLU@EWA

WEGOVOG VISOKOPREOSVE[TENSTVA MITROPOLITA
DABROBOSANSKOG GOSPODINA N I K O L A J A
Decembar:
4. Sluìo Sv. liturgiju u kapeli

Duhovne akademije i bogoslovije u Srbiwu
- ispovjest i pri~e{}e studenata i bogoslova
- rukoproizveo u ~in ~teca 18
studenata i bogoslova
19. Na dan svoje Krsne slave Svetog oca
Nikolaja, Gospodin Mitropolit je
sluìo u crkvi Sv. proroka Ilije u
Sokolcu.
Januar:
6. Na Badwi dan sluìo ve~erwe u

Romanijskoj Lazarici
- osvetio badwake i prisustvovao paqewu badwaka u crkvenoj porti.
7. Na Boì} sluìo Svetu liturgiju
u crkvi u Sokolcu.
8. Sluìo Svetu liturgiju na drugi dan
Boì}a u Staroj pravoslavnoj crkvi u
Sarajevu i priredio prijem u Domu
Svete Tekle
- u 18 ~asova prisustvovao otvarawu
izlo`be ikona akademskog slikara
Marije Davidovi} iz Mili}a.
Izlo`ba odràna u hotelu
Panorama u Palama.
9. Sluìo Sv. liturgiju u crkvi
Uspewa Presvete Bogorodice
u Palama.
10. U Sarajevu se sastao sa predsjedni-kom
federacije BiH g. Alijom Izetbegovi}em. Razgovarao je o povratku crkvene imovine i popravci o{te}enih
objekata i crkava.
12. U crkvi Svetog Vasilija Ostro{kog
u Veqinama - Kotorac sluìo Sv. liturgiju.
14. Na Srpsku Novu godinu Sluìo Sv.
liturgiju Vasilija Velikog - u parohijskom zdawu Stare pravoslavne crkve u Sarajevu primio g. Kornelija
16.
17.
19.
20.
Samarugu, predsjednika me|unarodne

organizacije C. K.
U~estvovao u razgovoru sa mr. Mom~ilom Kraji{nikom
i dr. Draganom Kalini}em prilikom
posjete predsjedniku MKCK g. Kornelija Samaruge u Palama
- u {koli Svetog Save u Zvorniku odrào predavawe na temu: Funkcija
{kole u wegovawu svetosavske duhovnosti.
U vladi~anskom dvoru u Sokolcu
primio {efa misije za kontrolu izbora ambasadora Roberta Frovika.
Na Bogojavqewe sluìo
Sv. liturgiju i izvr{io Bogojavqensko osve}ewe vode u crkvi Ro|ewa
Presvete Bogorodice
u Zenici.
Prisustvovao Sv. liturgiji u
Sabornoj crkvi u Novom Sadu i prese-
kao slavski kola~ o Krsnoj slavi episkopa ba~kog gosp. Irineja.

27. Na praznik Svetoga Save sluìo
Sv. liturgiju i presekao slavski kola~ o hramovnoj slavi i stogodi{wici crkve u Blaùju - Iliya
- u 14 ~asova sastao se i razgovarao o
popravci poru{enih crkava i crkvenih objekata, te o povratku oduzete
imovine Crkvi sa ~lanom predsjedni{tva BiH
g. Kre{imirom Zubakom.
31. Osvetio slu`bene prostorije
Finansijske policije i presekao
slavski kola~ na praznik
Sv. Atanasija Velikog Krsne slave
ove slu`be
- odrào sjednicu Eparhijskog Upravnog Odbora Eparhije dabrobosanske
sa ~lanovima ovog Odbora.
Evan|eqe po Sv. Jovanu po~iwe sa misterijom Sina Kojega naziva Logosom. Prevesti to ime sa Re~ ili Glagol, to zna~i
osiroma{itismisao toga izraza na gr~komkoji je, u stvari, beskrajnobogatiji.DABAR jevrejskare~ je po smislu bliska
pojmu Mudrosti, ìvoga Prisustva Bo`jeg i koje izbija u Prologu ~etvrtoga Evan|eqa kao Svetlost i @ivot.
GLASNIK SPC (br. 11, novembar 1970.)
______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________
KO JE ÔVEK?
o si ti ~ove~e?
Brate i saputni~e moj, ti nisi vanbra~no ~edo prirode,koje je ona proizvela iz svoje bogate, ali u isto vreme, za
po~etak ìvota, mr{ave utrobe bez
tvoga Roditeqa. Zar ne zna{ da priroda
nestvaraìvot,ve}gaodràva.Priroda
ne stvara pamet, ali je, kao ve} stvorenu,
odràva i omogu}ava.Prirodanije stvorila~oveka,aliomogu}ujeodràvawejedanput ve} stvorenog ~oveka. Priroda
wiha i quqa ìvot, ali je klica ìvota
morala do}i izvan we. Zato nije ~ovek
vanbra~no ~edo prirode, kome se nezna
Otac. A, ako nije tako, i ako je priroda
~oveku i otac i mati, za{to ~ovek pati u
krilu svoje majke, prirode? Jer pre jela
moga dolazi uzdah moj, i kao voda ra`qeva se uzdah moj (Jov. 3, 24). Ako je ovo jedino jelo ìvota, za{to se ~ovek ose}a
gladnim pre i posle wega? Ako je priroda i otac i mati ~oveku, za{to ~ovek napu{ta prirodu kao pastor~e? Ako je
priroda ~oveku sav zalogaj postojawa,
za{to ~ovek nije zadovoqan svojom prirodom? Ri~e li divqi magarac kod trave? Mu~e li vo kod pi}e svoje? Jede li se
bqutavobez soli?Imali slastiu beocetu od jajeta (Jov 6, 5-6). Ako ~ovek nije
stvorenza Boga,za{oje sre}ansamou Bogu? Akoje ~ovekstvorenza Boga,za{toje
protiv Boga? (B. Paskal).
I nije ~ovek samo bra~no dete svojih
zemaqskihroditeqa,jer,da bipostaoneko roditeq treba roditeq i wemu da postoji. ôvek nije mogao da stvori ~oveka,
ako sam nije stvoren od Nestvorenog.Mi
nismo postali po svojoj voqi, jer da bi
nekone{toèleo,morapretogapostojati. Niti smo mi ro|eni po voqi, iskqu~ivo po èqi svojih roditeqa, jer mnogi
roditeqi ne èle decu i ona se ra|aju, i
mnogi supru`nici èle decu a ona se ne
ra|aju. Mi smo nastali po voqi Boìjoj.
Od Bogasmo do{li.Zatoje razumqivjauk qudski u krilumajkeprirode,i zato je obja{wiv vapaj ~ove~iji iako se
nalazi u naru~ju zemaqskih roditeqa.
Zato, na pitawe: Ko si ti, ~ove~e, odgovaramo: Ti si najdraè ~edo Boìje,
sin Bo`ji na zemqi i na {kolovawu za
ve~ni ìvot.
Odakle dolazi{, ~ove~e?
Kaèm ti, ~ove~e, od Boga poti~e{.

Nije tvoj predak ni voda, ni drvo ni majmun, ve} tvoj predak i tvoj roditeq, nije
nikodrugi,doGospodBog.Evotirazloga
da digne{ visoko pogurenu glavu svoju,
jer si carevi} najve}eg Cara, i ìteq
najdostojnijeg Carstva. Vas nerazumna
ili malorazumna sabra}o moja, koji ovu
istinusmatrateza iluziju,pitamre~ima
svetiteqa: Dokle }ete napadati na ~oveka? Svi ho}ete da ga oborite kao zid
navaqen,kaoograduisprovaqivanu.Ba{
naumi{eda ga svrgnusa visine,omiqeim
la`, ustima blagosiqaju a u srcu kunu

(Psal. 61, 3-4). Za{to, sabra}o moja, za{to bacate ~oveka u blato zemqe, kada je
on sa plavog neba? Za{to wegovo poreklo izvodite od majmuna, hijene, slona,
kada je on, zajedno sa svima jedinkamaìvota, od Boga? Za{to naào ~inite i sebi i bra}i svojoj? Ako je va{ predak
majmun, za{to se vre|ate kada vas majmunom nazovu? I ako ste, doista, potomak
hijene, kako u~ite, za{to se qutite kad
vam kaùda ste grobarìvota?I ako poreklo svoje izvodite od slona, za{to se
àlite na svoju tupavost i nedotavnost?

Niko se nikada nije naqutio kada su mu
kazali da je od Boga, da radi kao Bog, da
li~i na Boga. No pored svega znajte, kakvi su ideali ~ove~iji, takav je, odnosno
takav }e biti i sam ~ovek. [to je znamenitije poreklo ~oveka to je i ~ovek va`niji, i obratno. Izvode}i poreklo
~oveka sa najnièg stupwa u~inili ste
~oveka ni{tavnim. Zato on i jeste predmet, artikal u va{oj doktrinii dugme na
kaputu, koji ste dràvom nazvali. Najve}i ideal ~ove~iji jeste, da je ~ovek ~edo
Boìje, da Bog vodi ra~una o wemu, te da
nije ostavqen samom sebi, slu~aju ili
pravu ja~ega u vrtlogu sive i bezli~ne
kru`ne egzistencije. Zato mi, ba{, te{ko padaju re~i: Svaki dan ruè me neprijateqi moji, i koji su se pomamili na
mene mnom se ukliwu. Jedem pepeo kao
hleb, i pi}e svoje suzama rastvaram
(Psal. 102, 8-9). Zaista, zaista, mi je te{ko kada mi kaù da sam puko ni{ta, da
sam samo inventarska stvar i to jedino
ovde na zemqi, kad mi kaù da sam potomak majmuna, da sam igra slu~aja. Vre|aju
me te niske re~i, ta pakosna zajedawa, te
otu`neoskoru{e.Vre|ajume, oh, da je samo to?! Vre|awei nipoda{tavawema koga ~oveka puni moju du{u pelenom
gor~ine i od te gor~ine stegnulo se srce
moje, pogurila se li~nost moja. Prikupqam snagu i uzvikujem: Podigni glavu
pretovareni ~ove~e i pogledaj na nebo!
Tamo je dom tvoj, tamo je predak i Tvorac
tvoj. Zbaci sa sebe nametnute tovare zabluda, predrasuda, doktrina i misli svesno, nepristrasno, individualno,
odgovorno. Ti nisi od uvek u ku}i ovoga
sveta, niti }e{ ve~ito u woj ostati da
ima{ vremena za lutawa i stranputice.
Pogledaj pravo na nebo, od koga te odvajaju, itrudise da dobije{samonebo, isve si
ostalo kupio i dobio. Oslu{ni ùbor
ve~noga ìvota, koji te~e u tebi i oko tebe! Od Boga si do{ao i k Wemu se mora{
vratiti. Ne zaboravi da si nag do{ao na
ovaj svet i da }e{ se nag vratiti sa wega!
Jer sam gost i do{qak u Tebe, kao i svi
stari moji (Psal. 38, 12). Pa, iako smo zatvoreniukavezprostoraivremena,tonas
je obuzdala Boìja pravda i na{a nemo},
Wegova qubav a na{a mr`wa. Zato smo i
poslati na ovo raskr{}e ìvota, da bi
ugodnimìvotomiskajalinepravdusvoju.
Podigni glavu, pali ~ove~e, i dostojan-
______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________
stvenosaslu{ajre~iSpasiteqeve, ukome
je pravcu ciq tvoga puta i smer tvoga ìvota: Budite savr{eni kao {to je savr{en va{ Otac nebeski (Mat. 5, 48).
Kuda odlazi{ ~ove~e?
Ka Bogu odlazi{, ~ove~e. Jednog sivog dana po}i }e{. o ~ove~e, ali kuda?
Brzo }e pro}i vreme tvoga boravkana zemqi.Tvojalepota}ese za ~asaksmeùrati i naborati; tvoja slava kao mehur
i{~eznutii kao vosak istopi}ese. Da li
moè{ da se orjenti{e{ u prostoru kojim putuje{ i u ve~nosti da utvrdi{ trenutak svoj? Ako putuje{, kuda putuje{?
Kaèmo da si gost i do{qak na zemqi,
ali kome si do{ao u goste? Hijeni, ili
slonu, ili majmunu? I ako iz gostiju odlazi{, u kome pravcu kre}e tvoja putawa? Kao {to je iza{aoiz utrobematere
svoje nag, tako opet odlazikako je do{ao,
i ni{tane uzimaod trudasvoga da ponese
u ruci svojoj. Kakva mu je korist {to se
trudi u vetar? (Kw. Propov. 5, 15-16).
Da, da, brate i sapatni~e moj, jednog prozai~nog i za tebe mra~nog dana zavr{i}e{ stazu svoju i po}i, ali kuda? Gle,
potok te~e ka moru i svome u{}u. I drvo
rastekasuncu,a ~emuti~ove~egredi{?Ka Bogu ~ove~e odlazi{, ka Bogu miru
svome, ka Bogu roditequ svome. I vrati
se prahu zemqu,kakoje bio,a duh se vrati
k Bogu, koji ga je dao (Kw. Propov.12, 7).
Niko od nas ne zna gde }e ostaviti kosti
svoje, koja }e ih utroba zemqe i gde }e ih
oglodati, u kome trenutku vremena }e se
rastaviti na{a du{a od tela. Jedno {to
nam je izvesno a to je da }e se staza na{eg
ìvota brzo zavr{iti.
***
Uspravi se, od tereta egzistencije,

pogrbqeni~ove~ei smelopogledaju sunce,jeronotebisluìa netiwemu.Svako
jutroi svakove~ehitada ti sluì.Upravise~ove~e,zagrlibrataporedsebeizajedno pogledajte gore na presto koji vam
je pripremqen. Bog li~no misli o nama,
pomaè nama i voli nas, jer smo Wegov
posao(Ef.2, 10).Dabitimogaonastati,
Bog se rodio; da bi se ti ~ove~e rodio,
Bog je umro; da bi ti ve~no ìveo Bog je
vaskrsao. Ne okre}i se za sobom, da gleda{ gmizavce i ~etvorono{ce, kada
ima{ Boga za roditeqa, promisliteqai
spasiteqa. Ko ho}e da bude bogolik neka
ne gleda u ~ovekolikim stvorewima svoga praroditeqa, ve} u Bogu, Tvorcu svome.
O. @. G.
MAGDALENA
ao jednu vidqivu uspomeK
nu na Velikog U~iteqa
ima-|a{eMagdalenastru~akcrvenebul-
ke (maka) {to ga je uzbrala s podno`ja

wegova mu~e-ni~kog krsta. Te su bulke
iznikle iz mnogobrojnih kapqica rumene krvi {to su se otkidale iz mnogobrojnih rana Bogo~oveka.
- Ja sam sada plamen. Idi i nosi me na

grob Pogrebenoga i upali svetlost koju
ne}enisva morazemaqskaugasiti.Ja sam
plamen,nosime. Tvojaje du{apunaverei
ti si dorasla najve}oj vestalki sveta.
I Magdalena, koja bija{e sva u Hristu, zatrepta kao trska na vetru. Razumela je glas {to je dolazio s one strane
U no}i izme|u subote i sutra{weg dana, shrvana bolom, leàla je ona na svojoj
posteqikrajotvorenogaprozorakrozkoji
je ulazio dah prole}ne mese~inaste no}i
izme{an mirisom procvetalih badema.
S wenavanrednopravilnogalika,boje slonove kosti, odraàvao se an|eoski
mir,a velikeo~iopto~enecrnimlucima
obrva kvasile su se suzama. U mislima je
obnavqalasvu mukunezaboravqenogaRavija i u du{i je ose}alao~ajnuprazninuu
koju je polagano i sama tonula.
Ona uze onaj cvetak i jedna suza kao
najplemenitijiopal zatreptana listi}u
wegovu.
- [to vene{ najplemenitiji cvete
moj?
- Je li to kobnasudbinaOnogakoj nam
je ve~ni ìvot obe}ao?!
-Ne venem, ve} ho}u da ìvim! re~e
tiho cvet.
Magdalena se trè i uvojci duge kose
kaomrkesvilenenitirasu{ese po jastuku.
Razroga~enih o~iju gleda{e ona ovo
novo ~udo sa strati{ta Ravija.
Ali prije no {to bi i progovorila
daqe, cvet bulke produì:
groba i ispuni se velikim blaènstvom.

Jo{ jedanput joj bqesnu pred o~ima
krst s raspetim U~iteqem i Wegove golemere~i:,,O~e,oprostiim,ne znaju{ta
~ine!``,dado{e joj zapravo da svome Gospodupripremiputezaulazaku besmrtnu
slavu.
A kada svanu Dan Nedeqni i Velika
Svetlost s groba Uskrsloga ispuni cio
vrt Josipa Arimatejca, Magdalena, ozarena rado{}u Velikog Podviga, staja{e
s cvetom crvene bulke pokraj uklowene
plo~e sa otvora groba.
- Uskrsao je! - radosno je doviknula
Petru i drugim u~enicima U~iteqevim,
koji su se upla{enii zabrinutiza poslawe U~iteqevobili sakriliu potleu{iceme|ustarimzidinamajerusalimskim.
- Uskrsnuo je! - ne`no je pozdravqala
decu, starce i ène pred sinagogama
uli~kim.
I kudgod je Magdalena pro{la s plamenim cvetom ovim, svuda je raznosila
svetlost Uskrsnu}a. I svi koji verovahu
radosnoje do~ekivahu,i u znakgolemeradosti kiti{ese crvenimcve}em,qube}i
se me|usobno. I propu{tahu je me|u prve...
Isaije Mitrovi}
______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________
@ITIJE PREPODOBNOG OCA NA[EG JOVANA KUKUZEQA
laèni Jovan rodio se u

Dra~u; poreklom SloveB
nin, no obrazovawe dobio u Carigradu
gr~ko, po{to zbog prekrasnogglasa i izuzetnogmuzi~kogdara bi uzet na muzi~ku

{kolu u Carigradu. Wegovo prezime Kukuzeq ukazuje na wegovo slovensko poreklo. Kada su ga na carskom dvoru, gde se
zbog divnog glasa vaspitavao sa drugom
decom,drugovipitali,{taje jeo,onje, ne
znaju}i jo{ dobro gr~ki jezik, odgovoarao: Kuku-zeqe. Gr~ka re~ koukia zna~i
bob, pasuq; a zeqe je srpskare~. I zato ga
drugovi u {ali prozvahu Kukuzeq; i taj
{aqivi nadimak ostade mu zauvek kao
prezime.
Neobi~na ume{nost u pevawu u~inila je da je Jovan postao na~elnik dvorskih peva~a i qubimac samoga cara
(Aleksije Komnen) i velika{a. Postao
je slavan i zbog mnogih dela koja je napisao o crkvenom pojawu. Cene}i wegove
darove i vrlinski ìvot, car se spremao
da ga orodi sa nekim od svojih velika{a.
Ali mladi devstvenik nije èleo da se
èni;srcega je vuklona suprotnustranu:
ka pustiwa~kom molitvenom ìvotu i
tajanstvenim radostima i an|elskim ushi}ewima mona{kog pobo`nog tihovawa. I Bog, vide}i ~istotu i iskrenost
wegove namere, ubrzo mu ispuni èqu.
U to vremedogodise da igumanSvetogorske Lavre svetog Atanasija do|e u
dvor caru radi svojih manastirskih poslova. Mladi Jovan se srete sa wim, otkri mu ~e`wu srca svoga, i oni se
sprijateqi{e. Starac iguman blagoslovi wegovunameru.Nekovremepo odlasku
igumana, Jovan tajno napusti dvor, sa
{tapom u ruci i odeven u poderanehaqine. I tako stiè u SvetuGoru, pred kapiju svete Lavre. Na vratarevo pitawe, ko
je, odakle je i {ta èli. Jovan odgovori
da je on seqak, pastir i èli da bude monah. Vratar mu na to re~e: Jo{ si mlad. Dobro je u mladosti uzeti na sebe jaram
Gospodwi,skromnoodgovoriJovan i svesrdno moqa{e vratara da ga prijavi igumanu. Vratar obavesti igumana i bratiju
o nepoznatomdo{qaku.Oni se obradova{e, jer im je bio potrebanpastirza ~uvawe stoke. Jovan bi primqen u bratstvo:
postrigo{e ga i odredi{e da na planinskim pa{wacima ~uva manastirsko stado. Ova du`nost, potpuno nova, veoma
obradova pobo`nog pojca: on se sa svojim
stadom otisnu u dubinu svetogorskih pu-
stiwa, i omiqeno mu zanimawe beja{e

bogorazmi{qawei molitva.
Me|utim, car, doznav{i za bekstvo
svoga qubimca, silno se oàlosti i posla ~ak i u neka najudaqenija mesta qude
da traèJovana.AliJovan,pokrivenBogom, ne bi prona|enod carevih izaslanika, iako su bili i u Svetoj Gori, pa
{tavi{ei u samoj LavrisvetogAtanasija. U strogom pustiwa~kom ìvotu Jovanu tiho i spokojno prolaàhu dani i
godine; i on prosto nije mogao da se dovoqno naraduje svom novom poloàju.
Jednom, sede}i kraj svoga stada koje je

mirno paslo, on utonu u potresno i duboko razmi{qawe: misao ga no{a{e pu~inom wegove pro{losti, i srce mu
trepera{e od uzbudqive molitvene zahvalnosti Gospodu Hristu i Wegovoj
Presvetoj Bogomajci za Wihovo promi{qawe o wemu. Drè}i da nikoga nema u
pustiwii da ga niko~utine}e,Jovanstade pevati svoje boànstvene himne. Wegov an|elski glas razlivao se dalekim
ehom i zamirao svojim slatkim zvucima
na pustiwskim visinama Atona. Dugo i u
slastje pevaorazneèniJovan,ne vide}i
i ne znaju}i da ga prikriveni pustiwak
slu{a iz jedne divqe pukotine blizu wega. Divno pastirevo pevawe potrese
strogog pustiwaka, ganu ga do suza i u~ini blagodatni utisak na wegovu razdraganu du{u. Dok je Jovan pevao, pustiwak
neskida{eo~isvojes wega,neshvataju}i
otkudau pustiwitakavan|elskiglas,ta-
kav besprimeran peva~. Zaprepa{}ewe

pusiwakovo dostiè vrhunac kada primeti da i same koze ne pasu zanesene milozvu~nim pesmama pastirevim: one,
okruìv{i svoga pastira, stajahu nepomi~nooko wega kao bez daha, o~aranewegovim an|elskim glasom. Pustiwak onda
ode u Lavru i izvesti igumana o divnom
pastiru i wegovom dirqivompevawu. Jovan bi pozvan u Lavru i, primoran zakletvom, otkri igumanu da je on na~elnik
dvorskihpeva~aJovan.Gledaju}isuvoispo{}enoliceJovanovo,igumanjedvaraspoznade u Jovanu carevog qubimca, s
kojim se on be{e zbliìo u Carigradu,i
koji tada be{e u punoj snazi i rumenih
obraza. Na suznu molbu smirenog Jovana,
iguman ga ostavi na istom poslu{awu: da
~uva koze.
No iguman, boje}i se da car ne sazna
gde se nalaziwegovqubimac,sam otputova u Carigrad da li~no obavesti cara o
tome. Oprosti, gospodaru, sluzi tvome! re~e starac caru. Prekliwem te Bogom
koji svima i svakome od nas èli spasewa, roditeqski saslu{aj molbu i ispuni
je, da i Bog ispuni na dobro èqe tvoje. Dirnutdubokimsmirewemstarca, car ga
blagoupita:[tati, o~e,èli{od mene?
- Oprosti, gospodaru, ako budem suvi{e
smeo pred tvojimveli~anstvom.Molbaje
mojani{tavna,i tebije lakoispunitije,
samo je potrebnajedna re~ tvoja. Ispuwewe pak moje molbe bi}e radost za an|ele
na nebu i bogatstvo za moju lavru. - Kaì
{ta èli{, i ja }u sve u~initi, blago
prozbori car. - Carska je re~ svetiwa,
smerno primetiiguman; ona je nepromenqiva.- Takoje, o~e!re~ecar,ganutsttar~evom prostotom: {ta dakle èli{? Podarinam jednogod tvojihpodanikakoji i{teve~nogaspasewasebi i molise za
dràvu tvoju; to èlim, i ni{ta vi{e,
re~e iguman i u}uta. - Neka bude po tvojoj
voqi!veseloodgovoricar,paupita:Ako
je to, i gde je? - On je kod nas, i ve} je u an|elskom mona{kom ~inu, boja`qivo izgovori starac: ime mu je Jovan Kukuzeq...
- Kukuzeq? iznena|eno re~e car, i suze
mu grunu{e iz o~iju. - Tada iguman podrobno ispri~a caru o Jovanu. Car je pa`qivo saslu{ao, i na kraju od srca
uskliknuo: @ao mi je jedinstvenog peva~a! @ao mi je moga Jovana! No po{to se
ve} postrigao, - nema se kud Spasewe du{e je iznadsvega: nekase moliza spasewe
moje i carstva moga.
______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________
Staracblagosiqa{eGospodai milostivog gospodara, i vrati se radostan u

svoju lavru. Od toga doba Jovan ostade
spokojan i slobodan; izabra sebi pozadi
manastira usamqeno mesto, sagradi sebi
kelijui crkvuu ime svetihArhangela,tu
provo|a{e usamqeni~ki po {est dana, a
nedeqom i praznikomodlaà{e u sabornu crkvu i peva{e za desnom pevnicom sa
ostalim pojcima. Taj wegov trud i revnost u svetom pojawu bi{e nagra|eni nebeskom utehom. Jedne subote, propojav{i
Akatist, posle bdenija on sede u stasidiju, sedi{te, prema ikoni Bogomatere,
pred kojom se ~itao Akatist, i onako
umornog uhvati ga laki san. Raduj se Jovane! ~u on odjednomblagi glas. I on vide: blistaju}i nebeskom svetlo{}u stoji
pred wim Bogomati; i govori mu: Pevaj,
i ne prestaj pevati; ja te zbog toga ne}u
ostaviti. - Pri tim re~ima Bogomati
metnu Jovanu u ruku zlatnik, i postade
nevidqiva.
Potresen ose}awem neiskazane radosti, Jovan se probudi i stvarno ugleda
zlatniku svojojdesnojruci.Suzeiskrene
zahvalnostipoteko{eiz o~ijuhristo~e`wivog pojca, i on zaplaka pun radosti
zbog neizrecive prema wemu milosti i
blagoslova Carice Nebeske. Zlatnik bi
prive{an k ikoni Bogomatere, pred kojom je Jovan pevao i udostojiose nebeskog
vi|ewa. I bivahu neobi~na ~udesa od
ikone i od samog zlatnika.
Od toga vremena Jovan usrdnije nego
ranije vr{a{e svoje poslu{awe za pevnicom. Ali, koliko od tajnih kelijskih
podviga,tolikood dugog stajawa u crkvi,
wemu oteko{e noge, otvori{emu se rane
na nogama i provre{e crvima. Ali blaèni nije dugo stradao od toga. Wemu se,
kao i ranije,u vremelakogsna, javi Bogomati i tiho izgovori: Budi odsada
zdrav! - Rane nestado{e, i zahvalni Jovan ostatak dana svojih provedeu vanrednim podvizima sozercateqnog ìvota, i
toliko se usavr{i u duhovnomìvotu, da
se udostojiprovidetidan i ~as svoje kon~ine.
Pred smrt blaèni Jovan se umilno
oprostisa bratijomkoji se behu stekli k
wemu, i naredi im da mu telo sahrane u
wegovoj crkvi svetih Arhangela. Sa rajskim osmehom na molitvenim usnama, on
otide ka Gospodu. I sada na nebesima, zajedno sa an|elskim horovima, neu}utno
slavi Uvekslavqenoga,Kome i od nas neka je ~ast i slava i blagodarnost kroza
sve vekove. Amin.
O BO@ANSKOJ SLU@BI
ovek dolazi u crkvu. Prva

stvar sa kojom slu`ba zapo~iwejeste ti{ina. Mi smo naviklida
pri~amo i kada smo sami. Ali da bi smo
~uli Boga, treba da prekinemobeskrajni
monolog i u ti{ini dopustiti da se ~uje
Re~ Boìja. Sv. Avgustin je rekao: Ne
uznemiravaj,se du{omoja,neuznemiravaj
se. Ne zagu{uj uho srca svoga bu~nom
uùrbano{}u. Mi ulazimo u crkvu gdje
nema bu~ne uùrbanosti, uzburkanih
svetskih briga, ~iji smo robovi. kada
vlada ti{ina, postajemo slobodni od zano{ewastvarima,brigamai navikama.A
na ovu Carsku slobodu podse}a nas prva
radwa na sveno}nom bdeniju - ka|ewe.
Sve{tenik kadi ikone, hram i narod
prisutni u hramu. On kadi qude jer je ~ovekikona,stvorenapoobli~juipodobiju
Boìjem.Pomislite- ~ovek koji je u svetu, van crkvenihvrata vekovimabio rob,
neznatnalinost- sada u crkvi prima svoje istinsko dostojanstvo - wega kade klawaju mu se i po{tuju ga, ba{ kao ikonu.
ôvek se uspravqa i otresa pra{inu zemaqskih briga i svakodnevne ispijenosti i podiè lice svoje ka Nebu. On nije
vi{e seqak, mu`, starac, gospodar ili
sluga; ~ovek se nalazi pred Bogom i suo~ava se sa Ve~no{}u.
Na samom po~etku sve{tenik govori
o ovoj ve~nosti: Slava svetoj, jedinosu{noj, ìvotvornoj i nerazdjeqivoj Trojici, sada i uvek i u vekovevekova, a hor
odgovara : amin. I tako zapo~iwe Boànska slu`ba. O ~emu ona Govori? O
najva`nijem jer molitva i jeste razmi{qawe o najva`nijem. Uvjeravamo se da
ni filozovske ideje, ni pravila, ni
eti~ke norme sami po sebi - ne mogu spasiti dru{tvo od raspada.
Postavqa se pitawe: gde je istina koja je sposobna da preporodi ~oveka? Ona
se nalazi u svetoj PravoslavnojCrkvi sa
wenom doktrinomi svetim tajnama, u bogom vo|enomcrkvenomìvotu, ona se nalazi u Hristu. Iz Spasiteqskog kov~ega
Crkve, svakom ~oveku se daje boànska
silaza vrlinskii poboànìvot.Zajednica ~oveka sa Bogom, prekinuta padom,
obnavqase u svetojtajnikr{tewa.U svetojtajnievharistijejejetazajednicanajblià. Iz ove zajednice ~ovekovadu{a i
wegove duhovne sposobnostiponovo priIz @itija svetih za oktobar maju blagodatnu i ìvotnu silu; ona po-
novo uspostavqa harmoniju u qudskoj

prirodi,harmonijuduhovnih i fizi~kih
potreba; ona vaskrsava sve {to je lepo i
uzvi{enoa ostrawujegreh i porok. Samo
u Bogu qudska li~nost dobija sve {to joj
je potrebno. U tami gre{ne no}i, ona
pronalazi svetionik ve~nog ìvota. I
Svjetlostsvjetliu tami, i tama je ne obuze (Jn. 1,5). Posle besciqnog plovqewa
na talasimamoraìvota,li~nostpronalazi jedinu pravu stazu - Hrista ,koji je
Put,Istina,i@ivot (Jn. 14,6). Uprkos
konfuziji i ìvotnim olujama, ~amac
qudske du{e pronalazi spasonosnog
Kormilara, koji kaè: Ja sam s vama u
svedanedosvr{etkavijeka(Mt.28,29).
Gde se nalazi po~etak staze duhovnog

ìvotau Pravoslavnojcrkviverujese da
je po~etakduhovnostiu vrlini,premaveri u Hristu i u ispuwavawuWegovihsvetih zapovesti. Prema meri ispuwavawu
ovih zapovesti hri{}anin se sjediwuje
sa Hristom i zadobija blagodat Svetoga
Duha.
Iìtavna{ìvotsvodisenatodaje
u svim na{im danima sigurnije biti uz
crkvu, sve{tenika, molitvu i tu ìvu
slikuspu{tatiu svojudu{u,negotumarati ,traè}i ìvot tamo gde ga nema.
Sa engleskog R. B.
______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________
BO@IJI DAROVI QUDIMA

ovek go dolazi na ovaj davac: svakome prema wegovom trudu
svet i go sa wega odlazi i zalagawu.
(Jov. 1,21; Tim. 6,7), to jest nikakvu
Nema ~oveka bez Bo`jeg dara.
materiju ne moè odneti odavde. Bo`ji darovi su raznovrsni i neizUmesto materijalne imovine, on do- brojni. Svakome ~oveku Bog dodequnosi duhovnu, u vidu razli~itih du- je po neki svoj dar u vidu ove ili one
hovnih darova Bo`jih, kojima Tvo- sposobnosti, kojom on moè da korirac snadbeva svakog ~oveka pri dola- sti sebi i dru{tvu. Tako, jedan ima
sku na ovaj svet. Ovu istinu otkriva sposobnost jezika, drugi za matemanam dana{we sveto Evan|eqe.
tiku, tre}i za umetnost, ~etvrti za
Nejednakost Bo`jih darova. Po muziku, peti za tehniku, {esti za
svojim vrstama i veli~ini, Bo`ji da- kwièvnost itd.
rovi qudima su nejednaki: jednome On
daje jedan, drugome drugi; jednome vi{e, drugome mawe. Ova nejednakost u
dodeqivawu darova ~esto je davala i
jo{uvekdajepovodaqudimakojimawe
dobijaju da se àle na Bo`ju nepravi~nost prema qudima.
Da li je Bog doista nepravi~an
prema nekima? Ako je ovo pitawe mu~ilo qude u Starom zavetu, kada su
oni Bo`je postupke vagali na svojim
neta~nim merilima, ono danas ne
treba da mu~i ni jednog ~oveka, osobito ne hri{}anina. Jer mi danas
znamo za{to Bog tako nejednako postupa. Odgovor na ovo pitawe dao je
Gospod Isus Hristos u dana{wm
Evan|equ svojom pri~om o talantiJedan brat upita sv. Pimena: [ta da
ma , pod kojimatreba razumeti duhov- ~inimsagrehovimamojim?Natostarac
ne darove ili sposobnost.
odgovori: Ko èli da se oslobodi
Pri dodeqivawu darova qudima grehova, oslobodi}e se pomo}u pla~a
sa suzama); a ko èli da poonovo
Bog postupa premudro i pravi~no. (kajawa
ne
padne
u greh neka pla~e i moli se. Ovo
Kad nejednako deli svoje darove qu- je put pokajawa
koga nam predade Sv.
dima Bog se ne gre{i o svoju pra- Pismoi oci,kojisu
govorili:Pla~ite,
vi~nost. On tada postupa premudro i drugog puta ka spasewu nema osim
pravi~no. On je ~oveka obdario slo- plakawa (dubokog pokajawa za grehe).
bodom, a kao sveznaju}i On unapred
Odgovornost ~oveka za dobiveni
zna kako }e koji ~ovek sa dobivenim
darom postupiti, pa mu prema tome i dar. Kao ispravan i dobar Doma}in,
dajesvojdar:onomekoji}e se truditi koji voli ta~nost i urednost, Bog }e
i dobiveni dar umnoìti, On dode- od svakog ~oveka na kraju ovozemaqquje vi{e; a onome koji }e se truditi skog ìvota zahtevati ra~un o datom
mawe, dodequje mawe, a onome koji se mu daru i postupawu sa wim: da li se
ne}e nimalo truditi, dodequje naj- potrudio da ga umnoì, ili ga je zamawe - dakle i wega ne li{ava. Pri kopao. Pri tome on postupa pratome postupa kao mudri Doma}in,kovi~no: kome je dao najvi{e, od wega
me je stalo do unapre|ewa i uve}awa }e se najvi{e i zahtevati; kome masvoje imovine; i kao pravi~an Daro- we, zahteva}e mawe; a kome najmawe -
zahteva}e najmawe. Od svakoga prema

onome koliko je primio (luka 12,48).
Onoga koji po svojoj lenosti dobiveni dar zakopa, i wime nikakvu dobrotu ne postigne, o~ekuje osuda i
kazna na ve~ne muke, {to je sakrio
srebro Gospoda svoga: Nevaqalog
slugu bacite u tamu najkrajwu; onda
}e biti pla~ i {krgut zuba. A dar
koji on nije iskoristio oduze}e se od
wega i dati onome koji je dobio najvi{e. Jer svakome koji ima da}e se,
i prete}i }e mu; od onoga koji nema,
uze}e se i ono {to ima. I o tome Bog
postupa premudro i pravi~no: oduzima od lenog i dodaje trudoqubqivom
i vrednom, jer Mu je stalo da se darovi Wegovi umnoàvaju i korist qudima donose.
MONAH I
SVETOVWAK
i si u velikoj zabludi i
obmawuje{ sebe, ako
misli{da se drugozahtevaod svetovwaka, a drugo od monaha. Razlika je
me|u wima u tome {to jedni stupaju u
brak a drugi ne. U svemu ostalom podleù jednakoj odgovornosti. Tako,
koji se gwevi na brata svoga bez razloga, bio on svetovwak ili monah,
podjednako àlosti Boga, i koji
pogleda na ènu sa èqom, bio on
svetovwak ili monah, podjednako }e
biti ka`wenza ovu prequbu...Tako i
onaj koji se kune, bio svetovwak ili
monah, podjednako }e biti osu|en, zato {to Hristos, kada je davao ove i
druge zapovesti i zakon, nije pravio
nikakve razlike, nego je prosto i
uop{te svima govorio... Qudi prave
razliku izme|u monaha i svetovwaka, a Bog ne... Svima qudima je zadatak da ushode na istu duhovnu visinu.
To je izmenilo i izopa~ilo svu vasionu, {to mi mislimo da je samo monasima potrebna ve}a strogost ìvota,
a drugi mogu ìveti bezbri`no. Ne,
ne! Od svih nas zahteva se podjednako
ispuwavawe Bo`jih zapovesti
(Zlatoust).
______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________
IZMIREWE
ogata je sofra postavqena
u domu gazda- Avramovom.
B
Nasred sofre, u sjajnom sve}waku, gori
debela sve}a. Gazda Avram sluì Svetog

\ur|a, pa je pozvao prijateqe i kom{ije
na slavu. Uvrh sofre zaseo popa, pa onda
drugi, po redu i stare{instvu. GazdaAvram dvori gologlav i prisluùje rumeniku.
Napoqu divan proletwi dan, lep kao
{to samo Bog moè lepotu stvoriti. I
ptica peva, i sunce blago greje, i vetri}
pirka. Svako je srce veselije, u svakom
oku vidi{ nadu.
Ne{toto, ne{todobra|akonijai rumenika, pa se ba{ gosti raspoloìli i
ras}eretali.Popa se diè, desnicom podiè ~a{u i nazdravi:
- Pomozi,Boèi svetaslavo!Bra}oi
druìno! Reda je da pijemo jednu u zdravqe doma}ina i ~eqadi, koji se potrudi{e te nas ovako lepo ugosti{e i
po~asti{e...
- Kume Avrame! - produì popo. - Kakotitvogasvecasluìo,onakoiontebe!
A tebi hvala, koji si se potrudio te nas
ovako carski ugostio. Sinove ènio,
k}eri udavao! Sa prijateqima ìveo i
qubio se! I sre}a te qubila; i zdravqe
te qubilo! Do~eko - da Bog da - i do godine!
- Amin, da Bog da! - viknu{e i ostali
gosti. â{a zazve~a, popa zapeva mnogaja qeta.
- E, vala ti, kume pope! - re~e Avram i
ispi ~a{u nadu{ek.
Po{topopapopisvoju~a{u,onse uze
spremati da ide.
- Sedi,kume,kuda}e{?- viknuAvram.
- A! ja moram i}i! - re~e popa.
- A kuda?
- Imamja jo{ mojihprijateqakojidanas slave; moram i wima! Sad ò}u malo
do kuma Jovana.
- Znam, znam; oti}i }e{! Sedi!
- Jo{ bih sedeo kad bih znao da...
Popane dovr{i;kaoda se boriosa sobom: da li da iskaè {to je zaustio.
- [ta kad bi znao? - upita ga Avram
radoznalo.
- Kad bi znao - re~e popa kura`no,- da
}e{ i ti sa mnom!
Navedro~eloAvramovonavu~eseoblak.
On pogleda o{tro popa, pogleda ga, kao da bi
hteore}i:moliseBogu,{tojeovomojaslava;
ali samo re~e:
- Nikad, kume pope, nikad!
- A {to? - upita pop.
- Tako! - Nikad!... Najposle, nije sad
vreme da o tome govorimo!
- Svakad je vreme! - re~e popa.
- Ali danas nije! Danas ja slavim!
- I on slavi! - re~e popa.
- ûje{, kume pope! Nemoj da mi presedne kola~!
- Ni ja, ni ova bra}a, ne do|osmo zato,
da ti kola~ presedne nego da slavu Bo`ju
uzdignemo! - re~e popa o{tro. - Najposle
ne}u ti ni{ta ni govoriti.
I po~e se spremati za odlazak. I gostima ovlada neki nemir.
- Stani, kume pope! - viknu Avram.
Popa zastade, pogleda ga o{tro, pa
upita:
- [ta }e{?
- Stani! I kaì mi!... Kaì mi - molim te - kako da idem tamo! Kako mogu sada preko tolike bruke! Ti bar zna{ {ta
je izme|u nas.
- Znam. Zato sam te i zvao.
- Zato?!
- Zato! Zna{ li ti da wemu nije danas
samo slava? Zna{ li da on ima jo{ jedno
veseqe? On èni svoga Peru.
- Znam.
- A {ta je wegov Pera? îj` je on?
Zar on nije jedno pero iz va{e ~elenke
kojom se kitite? A?...
- To jeste.
- Ali!...
- Nema tu: ali!... Nego ti ne}e{, svadio si se sa Jovanomni oko {ta... Izgrdili ste se... natuìli ste se, istro{ili
ste onoliki novac, pa sad i deca...
Avramu se zasija{e o~i. Re~i popine
prqile su ga po samome srcu, kao ìva
èravica...I samo srce ja~e zalupa,i krv
prostruja... I gosti poustajali...
- Stoj, kume pope! Sedi! êkaj! Zatim
pritr~a vratima:
- Jakove! Jakove! - viknu.
Zamalo i Jakov stupi u sobu.
- Se`te, bra}o! Se`te? - re~e on gostima. Zatim se okrete Jakovu:
- ûje{! Kaì Panti nek rekne Marinku: da Ivan zapregne kowe!
Ni{ta lep{e ne be{e videti od
Avramau tome trenutku.Wegovesrebrne
vlasilelujahujuse; ~elose vedriod rado-
sti, a lice sija kao onaj lepi proletwi

dan...
Svi behu za~u|eni, uprepa{}eni, izvan
sebe, kad ~u{e da Avram naredi da se zapregnu kola...
- Stoj! - vi~e Avram. - Dela sedi! Daj
vino! Vina ovamo, deco!... Kume pope! Ti
si pravisve{tenik!Sadvidimda te je samo Bog zadanò. Ovamo sedi!... Spasi
Bog!
- Na spasenije!
Kola zatutwa{e.
Avram se nadviri na prozor i re~e:
- Zar samo jedna?... A gde }e sesti moje
kom{ije i prijateqi? Tu da sednemo tek
ja, kum pop, Mija...
- Ja ne}u i}i! - re~e Mija odre~no.
- [ta?! - razroga~ise Avram na wega.
- [ta re~e? Ne}e{ i}i! Mora{! On je
tvojzet!Tvojaro|enasestrajedoma}ica!
- Ali ja i on smo krv i no`!
- Ako! Mi sa wim nemamo posla. Wega
ne}emo ni da vidimo. Mi idemo deci na{oj. Je li tako kume pope?
- Tako je! - re~e popa.
Opet zatutwa{e kola, Avram opet
pogleda kroz prozor.
- Tako! Vidi{! Ò}emo da idemo ka`
ki}eni svatovi. De, jo{ po jednu. â{e
zazve~a{e.
- Sre}annek je moj kola~!@ivi da ste
svi, bra}o i prijateqi moji! - veli
Avram.
- Amin, da Bog da! - odgovaraju svi.
- A sad da se polazi!
I svi izi|o{e. Besni kowi kopahu
nemirno nogama. Sedi{ta behu zastrta
lepim {arenicama ma~vanskim.
Avram, sa popom i Mijom, pri|e prvim kolima, prekrsti se, pomenu Boga i
Sv. \ur|a, pa se pope.
I ostali poseda{e.
Kowi stado{e skakati besno...
- U Jovanovu avliju! - zapovedi Avram
ko~ija{u...
Car na svome prestolu nema toliko
dostojanstva,kolikoga imajedanma~vanski doma}inu svojojku}i.Car nematoliko samosvesti o svome poloàju, koliko
ovaj o svom, ni toliko ponosa, koliko
ovaj.
Jovan je bio takav doma}in. Do{ao si
u wegovuku}u,u{aosikaogostu wu,pati
se opet ruka diè kapi, da mu oda{ po{tu, i zaveè ti se jezik, kad on re~ progovori.
I on je slavio svoga sveca. Ali u wegovojku}ivlada{esasvimdrugired.Oko
wegove sofre nije baratala ènska ruka
______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________
- taj posaosu vr{iliwegovisinovi.A on

sa osmehom, kojim izraàva svoje zadovoqstvo, to~io je ~a{u za ~a{om svojim
prijateqima koji milovahu u wegov dom
u}i.
@ene su bile u kujni i avliji. Zato je
Mirka prva i smotrila kola Avramova
gde se uputila u wihovu avliju.
- Majka! Majka! - viknu ona svekrvu.
- [ta je, snajo!
- IdeAca!- TakosusvizvaliAvrama.
- Ko, veli{, ko?
- Aca!
I odjuri kapiji da je otvori.
Kola ve} behu pred kapijom. Mirka je
mogla ~itati zadovoqstvo sa lica Avramovog. Brzo otvori kapiju.
- Pomaè Bog, }eri!
- Bog dobro dao, Aca!
Kolaprojuri{eza wimadruga,tre}a,
~etvrta. Ova se okrenu{e u {irokoj
avlijiJovanovoj.Ko~ija{iposkaka{esa
svojih mesta i stado{e pred kowe, koji
frkahu na svoje {iroke nozdrve.
êqad se okupi oko kola. Doma}ica
Jovanova, Ilinka, pritr~a kolima i poqubirukunajprepopa,pazatimAvrama.
- Dobro mi do{li!
- Boqe na{li!- re~e Avram,- i ~estiti sveti!
Pa se poqubi s wom.
- Amin, da Bog da!
- Sretno ti veseqe, snajo!
- Sretno nam bilo, da Bog da, Aca!
I povede ih u ku}u.
Kad je ~uo Jovan da je Avram u{ao u
wegovu avliju, on zadrhta. Zadrhta{enoge pod wim, zacepte ko{uqa na wemu, a
rumen obli pune obraze wegove.
Ama ko, more, ko?
- Aca! - re~e mu najstariji sin.
- Ta ne}e vaqda biti on?!
- Jest, on!
Onizi|e istade na ku}niprag, da do~eka
goste.
êtrnaest godina!Ta to ti je ne~iji
vek!Za ~etrnaest godina ne progovoriti
re~i,ne nazvatijedan drugomBoga, pa sad
tu, jedan prema drugom prsa u prsa!...
Jovan be{e bled kao krpa.
Avrama podi|e neka jeza. Ona ga uko~i i skameni. Ne moè kro~iti.
Do|e mu to nekako te{ko. Wegov ponos oseti se ponièn.On, Avram, pa do|e
na noge Jovanu, onom Jovanu, koji mu je
pretio da ga zapali, i koji kaè da bi onda najsre}niji bio , kad bi se Avramove
krvi napio...
Planu, uskipe, okrete se da kaè svojima: Àjde ku}i!... al` mu se u taj par
sreto{e o~i sa popinim o~ima.
Ima pogleda kojima ~ovek samo jedaredu vekupogleda.Tisupogledinebesni,
boànstveni. Oni nas, vaqda, ravwaju sa
na{im Tvorcem.
Kad wih vidimo, onda pomislimo: da
nam je svima samo jedan otac Bog, i da smo
svi bra}a...
Takav be{e popin pogled. On je gledao oba brata.
Avram oseti ne{to toplo u celoj snazi, saè glavu i kora~i preko praga ... Jovan osta napoqu.
- Dobro ve~e!
- Bog dao!- povika{e gosti
- Sre}an dan!
- I tebi!
- Jovane! - viknu Avram, a glas mu je
drhtao.
- ûjem, Aca, - odazva se Jovan i u|e u
ku}u.
- Jesi li ovde doma}in?
- Jesam. Bog pa ja.
- Pri|i bliè!
Glas Avramov zvonio je kao zvono.
Jovan pri|e.
- Ti slavi{?
- Jest, danas slavimo.
- I ~ini{ veseqe?
- U ime Gospoda Boga.
- @eni{ [vr}u(takoje zvao Petra
dok je bio mali).
- U ime Boga.
- Moja Milica, moja mezimica, moja
velika devojka, zna{!moja Milica je dever!
- Brate!
I polete{e jedan drugom u naru~je.
Zatalasa se onaj narod, suze su lile
potocima...
Avram diè glavu:
- Stoj!
Nasta tajac.
- A koje ono?Vidi{ono!- i pokaza prstom na Miju.
- Vidimre~eJovan.- Ovoje moj{urak.
- Ovo je stari svat!
Upitali oca Agatona: Od svih
napora i podviga koji je najteì? Ja
mislim da je najteì i najmu~niji
podvigmolitva.Kad se ~ovekre{ida se
Bogupomoli,tada|avolisa svihstrana
navale na wega, jer je molitva najopasnije oru`je protiv wih.
Jovan pritr~a Miji, zagrli ga, i po~e

qubiti.
- Blago meni!Sad smo svi svoji ovde!
Zatim se okrete gostima:
- Sedite bra}o!... Deco!
êtiri sina kao ~etiri diva stajahu
pred wima.
- Deco! Vina ovamo! Stan`te! Otvorite ono bure, znate!... Uzmite kablove,
pa u wi`to~ite.Ja o}uda pijem!Ja o}uda
pevam!Danas zapo~iwe moje veseqe!. , .
I pote~e reka od rujevine...
Avram se diè i prizva Jovana.
Jovan do|e.
Avram skide kapu.
- Kume pope!Sve{teni~e!Dajmi tvoju
svetu ruku, da je celujem.Ò}u da je celujem sa bratom zajedno, pa neka nas onda
blagoslovi!
I saè sedu glavu, i poqubi ruku sve{teniku.
To isto uradi i Jovan.
Popa be{e ganut. Suze mu li{e niz
obraze, kad im ovo re~e:
- Gospod nek vas blagoslovi!Neka
blagoslovidomoveva{e,~edava{a!Neka
vam da dosta veka u bratskoj qubavi!
Posledwi zraci sunca obasja{e sobu.
Trepteli su ti zraci, trepteli kao blagoslov Bo`ji.
Avram re~e:
- Jo{ ne{to!
- [ta?- upita{e svi.
On pogleda Jovana.
- [ta }emo sa bunarom?
- Ih!... [to ga pomiwe{?!- jeknu Jovan.
- Jer me je ogre{io!
- Tvoj je ! - re~e Jovan.
- Jok!dapovalimokameni da damokom
sirotanu u temeq, a rupu da zatrpamo!
- Tako!Tako!- graknu narod.
- A sad da pijemo!Ne}u ~a{u, ne}u staklo!Sipaj mi na tvoj patos; sa wega mi je
slatko!
Petar po|e da prisluìvino , ali Jovan ne dade:
- Moje veseqe!Moji gosti - ja sluìm!...
Tad se diè pesma...
***
Od radosti ne umem da pri~am, kao
{to i niko ne ume. Re~i radosti,to su re~i an|elske. Mi, smrtni, samo osetimo
kad i kad slast wihovu.
Janko Veselinovi}
______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________
O KRSTU
rst je sru{io neprijateqstvo izme|u Boga i qudi,

K
izvr{ioizmirewe,u~iniozemqu nebom,
sjedinio qude s an|elima, sru{io tvr|avu smrti, uni{tio mo} |avola, uni{tio
silu greha, izbavio zemqu od zablude,
oborio wihove `rtvenike, iskorenio
smrad `rtava, zasadio vrlinu, osnovao
crkve...
Krst je jasniji od sunca, svetliji od
zraka...
Krstje razdraoispisanegrehena{e...
Krst je znak boànske qubavi...
Krst je - nerazru{iva stena, nepobedivo oru`je...
Krst je otvorio raj, uveo u wega razbojnika i rod qudski, koji je bio gotov da propadne, i nije bio dostojan ~ak ni zemqe...
Krst je spasewe Crkve, pohvala onih
kojisu nawegapoloìlisvojunadu,Krst
je izbavqewena{eod zalakojanas snalaze i po~etak darovanih nam blaga.
Krst je izmirewe sa Bogom protivnika i obra}awe ka Hristu gre{nika.
Krstom smo izbavqeni od neprijateqstva i utvr|eni u dru`bi sa Bogom.
Krstomsmo oslobo|eniod nasiqa|avoqegiizbavqeniodsmrtiipropasti.
Krstjesjedinioqudesazboroman|ela...
Neka se niko ne stidi ovog znaka na{eg
spasewa, kojim mi ìvimo, izvora svih
blaga...
Kao ukras da nosimo Krst Hristov.
Wimesesvesvr{ava, {tojezanaspotrebno. Treba li se roditi, predlaè nam se
Krst; treba li da se nahranimo tajanstvenom hranom... ili drugo {ta u~initi - svuda nam predstoji ovaj znak pobede.
Zato ga mi sa svakom pa`wom crtamo
na ku}ama, i na zidovima, i na vratima, i
na ~elu, i na srcu.
Krstjeznamewena{egspasewa,op{te
slobode i milosr|a na{eg Gospoda... Zato
kad se krsti{, predstavi sebi sav zna~aj
Krsta, gasi gnev i sve druge strasti...
Ovo sveto znamewe i u ranija i sada{wa vremena otvaralo je zatvorena vrata, oduzimalo mo} od {kodqivih
materija, ~inilootrov bez dejstva, le~ilo smrtnosne ujede zveri...
Zato nacrtaj Krst u umu svome i prigrli spasonosno znamewe du{a na{ih.
Krst je spasao i preuredio vasionu, proterao zabludu, uveo istinu, zemqu preobratio u nebo, qude u~inio an|elima.
10
O VASKRSEWU
Kad je Krst uz nas, tada demoni nisu

stra{ni niti opasni; smrt vi{e nije
smrt nego san...
Pre Krsta mi nismo mogli u raj, a sa
pojavomKrsta razbojnikje odmah udostojen raja.
O, velikasiloKrsta!Kakveje promene ona proizvela u rodu qudskom! Od guste tame Krst nas je priveo svetlosti
nezahodnoj; od smrti pozvao nas u ve~ni
ìvot; od truleì preporodio u netrule`nost...
Kroz Krst smo se nau~ili pobo`nosti i poznali silu Bo`je qubavi...
Eto {ta je izvr{eno Krstom i {ta
nam je darovano Krstom!...
Sv. Jovan Zlatoust
KAKO DA SE
SRETNEMO S BOGOM
rvo~ovekmorapresvega
imati qubav prema
P
bra}i jer je re~eno: Bog je qubav.
Stoga, ako je ko stekao qubav, na{ao je

Boga. Ko je nije stekao taj jo{ ne zna za
Boga. Bog je wemu stran.
Ko je stekao smirenost sli~an je
Hristu.
Ko je zadobio poslu{nost, taj
podraàva an|ele.
Ko qubi istinu, taj je prijateq
Hristov.
Ko qubi brata,taj je mio Bogu.
Ko strada za bli`weg, taj je
naslednik Bo`ji.
Kosastradavasa palimi àliga, taj
svoju du{u ~ini ~istom.
Ko skriva svoja dobra dela, toga }e
gospod uzvisiti i nagraditi.
Ko se uniàva i umawuje, taj izvodi
sebe na ve}u visinu.
Ko zavoli skromnost, taj postaje
stani{te Svetog Duha.
Ko iz qubavi sastradava bratu u
wegovim zabludama, taj je savr{en u
dobrodeteqima.
Ko sa qubavqu prima stranca, toga
}e primiti Bog.
I jo{ na mnoge na~ine sretajmo
Boga pa }emo i mi, kao starac Simeon
Bogoprimac jednog dana mo}i re}i:
Sad otpu{ta{ s mirom svoga
sluìteqa Vladiko...
Jefrem Sirin
Sv. Tihon Zadonski

tela na{ razum ne
Vaskrsewe
moè da shvati.
Na{ ìvot je na nebesima, odakle i Spasiteqa ~ekamo Gospoda na{eg Isusa Hrista,
koji }e preobraziti telo na{ega smirewa, da
bude saobrazno telu slave Wegove (Filib. 3,
20-21).
Seje se trule`no, ustaje netrule`no; seje
seusramu, ustaje uslavi (1 Kor. 15, 42 i daqe).
Razum qudski, neprosve}en verom, ne moè da shvati vaskrsewe mrtvih. On misli da i
telo ~ove~ije ne ustaje, nego, kao i ìvotiwska tela, istruli i pretvori se u prah. Odavde
su proiza{la mnoga {tetna po du{u mi{qewa
o vaskrsewu mrtvih, jer su qudi i{li za svojim razumom, koji je bez prosve}ewa vere slep.
Zbog ovoga se re~ o vaskrsewu mrtvih nevernim i telesnim qudima pokazuje kao ludost.
Zato sadukeji (jedna jevrejska sekta iz vremena Hristova) govore da nema vaskrsewa, pa su o
ovome pitali Hrista, ali su bili prekoreni
od Wega, da ne znaju Pisma niti sile Bo`je
(Marko 12, 18- 24). Zato su svetog apostola Pavla Atiwani nazvali besposli~arem, {to im
je javqao blagovesti vaskrsewa.
[ta ho}e
ovaj besposli~ar? ... A kad ~u{e vaskrsewe iz
mrtvih, rugahu mu se (Dela Ap. 17, 18 i 32).
Ali nedostatak i oskudica uma dopuwava

vera sveta, i {to slepi razum sam sobom ne postiè, u tome ga vera prosve}uje, i tako um verom prosve}en vidi ono tako kao da se ve}
dogodilo. To pokazuje i pore|ewe uzeto iz
prirode, kako Hristos govori:
Ako zrno p{eni~no pav{i na zemqu ne umre, ono samo ostane; ako li umre, mnogi plod donese (Jov. 12, 24).
I sveti Pavle: Bezumni~e, ti {to seje{ ne}e
oìveti, ako ne umre (1 Kor. 15, 36).
Ali vera sveta, potvr|ena re~ju Hrista
Sina Bo`jeg, koji je ve~na istina, razgoni svaku sumwu. Vaskrsnu}e dakle mrtvi, i vaskrsnu}e onim telima, kojima po~ivaju u grobovima;
usta}e dakle ona tela, koja su pala; probudi}e
se oni koji
(Danilo 12, 2);
usta}e oni koji su
(1 Kor. 15, 37). Usta}e ista tela sa kojima smo dobro ili zlo ~inili,
(2 Kor. 5, 10).
spavaju u grobovima
posejani
da primi svaki {to je telom u~inio,
ili dobro ili zlo
Jer ide ~as u
koji }e svi koji su u grobovima ~uti glas Sina
Boìjega, i izi}i }e koji su ~inili dobro u
vaskrsewe ìvota, a koji su ~inili zlo u vaskrsewe suda (Jov. 5, 28-29). Ustao je Hristos iz
mrtvih, i ustao je isti telom, kojim je postradao i umro, i bio po~etak umrlima (1 Kor. 15,
20-23); usta}e i mrtvi istim telima kojima su
umrli...
______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________
GROBOVIMA JE
OBELE@AVAN PUT
dstupaju}iprekoAlbanije ugledasmo na jednoj viO
soravninedalekoodstazemladogvojnika
QUDSKA NEMO] I BO@IJA SVEMO]

m ~ovekov, po prirodi svojoj radoznao, èli i nastoU
ji da sve stvari u svetu ispita i prou~i,
sve tajne objasni zagonetke razre{i. U tome poslu, s koje bilo strane da ga zapo~ne,
on se, neminovno, na samom po~etku ili na
kraju, suo~ava sa, mo`da, najve}om zagonetkom: ko je i {ta je ~ovek? S ta~ke svake pogledaj ~oveka, kako ho}e{ sudi o
~ovjeku - tajna ~ovjeku, ~ovjek je najvi{a,
zakqu~io je svoje razmi{qawe Wego{.
Odgovor na ovo pitawe zavisi od toga iz
koje perspektive posmatramo ~oveka i kojim ga ar{inom merimo.
kako leì opruèn na snegu. Pored wega

je sedeostarijivojnikispijenalica.Kao
da je ~ekao da se mladi} odmori pa da zajedno nastave put. Pri|osmo im i rekosmo: Hajdemo polako!
- Produìte, - re~e stari vojnik. - Ja
moram da ostanem. Ovo je moj sin. Pa se
zaplaka.- Kome da ga ostavim?! A nemo}an
sam da mu pomognem. Slu~ajno sam ga na{ao u ovom albanskom bespu}u... On je iz
posledwe odbrane mladi}a. Deca! Odkud
bi znali {ta je rat!? Na{ao sam ga promrzlog, iznemoglog, gladnog... Leào je pored puta nedaleko od sela Kakari}a. I
nosio sam ga dovde. Daqe ne mogu; i mene je
izdalasnaga. Sve mi se ~inida }e mu ovde
biti kraj. Da ga bar sahranim svojim rukama.
Sedosmo i mi pored nemo}nog oca, da
predahnemoi pomognemostarom ratniku
u no{ewuiznemoglogsina.Doksmose odmarali, ugasio se ìvot mladog vojnika.
Od vojne ode}e imao je na sebi samo vojni~ku {ajka~u. Odelo narodno. Na nogama vezene {umadijske ~arape.
Pomogosmoucveqenomocudasahrani
sina. Na rastanku otac re~e: ,,Sine, Zbogom! Neka ti je laka zemqa, iako je tuJedanput dva |avola re{i{e se da u
|a!``
obliku qudi gre{nika pitaju
Produìsmo daqe u neizvesnost...
prepodobnog Antonija o tome, da on
...Nedaleko od Valone pruìla se ve- pitaBoga,moèli|avodabudespasen?
lika mo~vara. Desno od gaza bio je muq do
Prepodobni Antonije moliv{i se
kolena. Ako bi neko upao u wega, te{ko da Gospodu, dobi po an|elu Bo`jem ovakav
bi se izvukao, jer smo bili stra{no izne- odgovor: Neka |avo, okrenut istoku,
mogli. A stradalnika je bilo. Samo, ko da stoji tri godine na jednom mestu i sa
impomogne?Svakosebaviosvojimjadom. smirewemnekajutromi ve~eromgovori
U tom muqu ostade i moj zemqak Jova, po 100 puta: Boè spasi me - moju
pekarski radnik iz Pirota. Upao je u glib prastaru zlobu, Boè spasi me - moju
do pojasa. Kad sam ga primetio i po{ao da pomra~enu lepotu i pomiluj moju
mu pomognem, on mi re~e: Ne prilazi mi, mrzost opu{}ewa. Ali |avoli se ne
upa{}e{ u glib. Vidi{ li da se jedva i sam sloì{e da se ovako pokaju. Iz ovoga je
vu~e{, a kako bi tek sa mnom. Ako sam ja o~igledno, da je sa strane Boìje
upao, ne mora{ ti. Produì! Ja }u do}i za mogu}e pomilovawe |avola, ali sa
vama. Samo da se dobro odmorim i priku- strane |avola ono je nemogu}e, jer je
pim snagu. Ako ne do|em, zna{ gde sam protivno wegovoj zlobi i gordosti.
ostao. Tako reci mojima, ako se nekada bude{ ìv vratio u na{ Pirot...
Dve perspektive i dva merila. ôvek
Jovan nas nije stigao.Ostao je u glibu
da bude putokaz vojnicima koji su prola- se, uglavnom, moè posmatrati iz dve perspektive: zemaqske i nebeske, i meriti
zili kroz muqevitu mo~varu...
Mihajlo Pe{i} - Gazibara dvema merilima: qudskim i boànskim.
Posmatran iz zemaqske perspektive

i meren qudskim merilom, ~ovek je genijalno bi}e, veli~ine koja sve vi{e raste
u visinu,da u na{edobakadaqudiletena
Mesecispremajusedaidunadrugeplanete Sun~evog sistema, dosegne nebeske visine i tamo, kao {to je na po~etku
istorije zami{qao Denica Lucifer, da
postavi presto svoj (Isa 14, 13-14), na
kome }e umesto Boga carovati ~ovekov
razum. Neki kosmonauti (sovjetski) ve}
su izjavilida u svojoj{etwiraketomoko
Zemqe Boga nigde nisu sreli ni videli,
dok su drugi (ameri~ki)u svome letu ose}ali Bo`je prisustvoboqe i bliè nego
na Zemqi.
Posmatran iz nebeske perspektive i
meren boànskimmerilom, ~ovek je - ni{tavilo, prah i pepeo (Jak. 4, 14), ~iji se
ìvot meri pedqima (Psal. 39. 5) on je
trava i cvet koji ujutru procveta,a uve~e
im se ni mesto nepoznaje (Ps. 90, 5-6; 103;
15-16; Isa 51, 12); utvara koja se za trenutak javi i nestaje(Ps. 39, 6); tolikonemo}an da ni jednu vlas kose svoje nemoè
belomili crnomu~initi(Mt. 5, 36) niti
rastu svome dodati ni lakat (Mt. 6, 27).
Hri{}anskou~ewe.Najboqiodgovor
na pitawe: ko je i {ta je ~ovek? Daju nam
sveti oci pravoslavni. Pri u~ewu Svetog pisma, ~ovek je - telom od zemqe, pripada ovom svetu, a duhom, koji je od Boga,
pripadaonomdrugom,duhovnomsvetu. Na
taj na~in, po re~ima, svetog Grigorija
Bogoslova,~ovek je istovremenomali i
veliki, unièn i uzvi{en, smrtan i besmrtan, zemaqski i nebeski. Jedno je u
wemu zajedni~kosa dowim svetom (telo),
a drugo - sa Bogom (duh). Kao bi}e u kome
su sjediwene dve prirode: vidqiva i nevidqiva, ~ovek je pojavqena Bo`ja premudrost.
Zavisnost od Tvorca. ôvek je velik i
mo}an, kad je i dokle je u zajednici sa svojim Tvorcem. Sam za sebe - ni{tavilo je.
Apostoli su svu no} lovili ribu po jezeru
i ni{ta nisu ulovili. Ali kad su u osvit
dana po savetu Gospoda Isusa bacili mreè,uhvatilosetolikoriba,dasusemreè
po~ele kidati, i dve barke do vrha napunili su ribama. Ovim je Gospod hteo da pokaè, ne samo apostolima nego i svima
qudima, da }e wihov trud onda biti uspe{an, kad ga Bog blagoslovi. On je to i rekao prilikom posledwe ve~ere sa
u~enicima:Bezmenenemoèteni{ta~initi (Jn. 15, 5), to jest nikakvo dobro.
11
______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________
O JAÊM OD SMRTI
ko bi nam neko pri~ao da
A
postoji ~ovek ja~i od smrti, mi mu ne bismo verovali, jer znamo da
ve} hiqadama godina smrt surovo vlada

ovom planetom i kosi sve: stare i mlade,
qude i ène, u~ene i proste, bogate i siroma{ne.Aliakobinastajidaqeuveravao, mi bismo zahtevali da nam pokaè
toga junaka, da ga vidimo i potraìmo
wegovu za{titu, kad smrt zakuca na na{a
vrata. Takav junak zaista postoji. To je
bogo~ovek Isus Hristos, Sin Bo`ji.
Susret Bogo~oveka sa smr}u. Dana{we sveto jevan|eqe opisuje susret Bogo~oveka sa smr}u i Wegova pobeda nad
wom. Na ulazu u grad Nain On je sreo mrtva~ki sprovod jedinca sina neke udovice, koja je gorko plakala. Sprovod se
kretao iz grada ka grobqu. Susret se dogodio na gradskoj kapiji, koja je razdvajala naseqe ìvih od po~ivali{tva
mrtvih. Na toj granici izme|u dva carstva:ìvihi mrtvih,susrelisu se Gospodar ìvota i smrt. I kao {to biva me|u
qudima kad se susretnu ja~i i slabiji,
ili car i wegov sluga, ovaj drugi sklawa
se sa putaonomprvom- takose dogodiloi
ovde: smrt se moralauklonitis puta @ivotvorcu. Pun qubavi prema napa}enom
~ove~anstvu, koje smrt tirani{e tolike
hiqade godina, i ganut suzama oja|ene
majke,Gospodjojse obra}aute{nimre~ima: Mom~etebi govorim,ustani!I mrtvac odmah ustade i po~e govoriti.
Pobedniksmrti predade ga materi wegovoj i produì svojim putem daqe.
Isus Hristos- Bog i ~ovek. Ovo ~udesno vaskrsewe umrlog mladi}a otkriva
nam~etirizna~ajneispasonosneistine.
Isus Hristos bio je istiniti Bog u
telu ~oveka - Bogo~ovek. To potvr|uje:
wegovanauka,kojojnemaravneu svetunije bilo ni pre ni posle Wega; Wegova
slavna i ~udesna dela, na koja se i On pozivaou prepircisa okorelimnevernicima: ako re~ima mojim ne verujete, verujte
mojim delima. (Jn. 10, 38).
Wegovu vlast nad ìvotom i smr}u. ôvekkaosmrtnobi}e,saklicomsmrtiusebi
jo{odro|ewa, nijeustawudatiìvotdrugome, a jo{ mawe oìveti umrloga. Me|utim, Isus Hristos pokazuje se kao Gospodar
ìvota i smrti: On u rukama svojim drì
kqu~eve pakla i smrti (Otkriv. 1, 18) i
oìvquje koje ho}e (Jn. 5, 21).
12
Wegovobeskrajnomilosr|ei ~ovekoqubqe. Bog nije stvorio smrt, ne raduje

se pogibiji ìvih. On je sve stvorio za
ìvot, u~i premudri Solomon (Premudr. 1, 13). Smrt je do{la kao posledica
odvajawa ~oveka od Boga, koji je ìvot i
izvor ìvota. Beskrajna qubav prema
qudima koju ~ovekov razum ne moè da
shvati (Ef. 3, 19), dovela je Boga na zemqu da im On da spasewe od smrti i da im
daruje besmrtnost:Ja do|oh da imaju ìvot i izobiqe (Jn. 10, 10).
Voskrsewe ovog mladi}a napomiwe
nam i potvr|uje op{te vaskrsewe svih
mrtvih pred Hristov drugi dolazak radi
su|ewa qudima, o ~emu je on govorio:
Ide ~as.. . kad }e mrtvi ~uti glas Sina
Bo`jega,i ~uv{ioìveti(Jn. 5, 25). Kako }e ga ~uti? Pitaju sumwalice. Isto
onakokakoje ~uoovaj umrlimladi}u Nainu, i Lazar u Vitaniji. Jer za Boga nema
razlike izme|u ìvih na Zemqi i umrlih: Wemu su svi ìvi (Mt. 22, 31-32).
CarstvoBo`jenemagranica:onoobuhvata i ovaj vidqivii onaj za na{eo~i nevidqivisvet,u kojidu{ena{eprelaze,kad
sa sebe skinu telesnuhaqinu,u kojoj obitavaju dok su na Zemqi.Veru u op{tevaskrsewe Crkva ispoveda i u svome
Simvolu (11. ~lan), koji se javno ~ita na
wenim bogosluèwima.
Ne zaboravimoda je u ~itavoj istoriji roda qudskog samo jedan pobedniksmrti: Bogo~ovek Isus Hristos. Ko od qudi
èli da pobedi smrt i jo{ dok je na Zemqi pre|e u ve~ni ìvot, treba da postane ~lan Crkve Wegove pravoslavne, da
veruje u Wega i ìvi po wegovim zapovestima(Mk.16,16;Jn.5, 24;8, 51).Mismose
svetim kr{tewem u~lanili u Crkvu
Bo`ju, ali nam jo{ ostaje da se ~vrstodrìmoGospodai jedinesvetecrkvepravoslavne i da ispuwavamo zapovesti
Hristove. Ako tako budemo ~inili, i mi
}emo pobediti smrt i jo{ na Zemqi pre}i u ìvot ve~ni.
Ko nema strpqewa sa nama kad

gre{imo, ne voli nas.
Ne voli nas ni onaj ko nam ne
opra{ta kad se kajemo za grehe.
A najmawe nas voli onaj, ko se
ne raduje na{oj popravci.
Vladika Nikolaj
BLA@ENSTVO
laènstvo je skup svega
{to je dobro, u kome nema
B
nedostataka ni u ~emu... Odlika blaèn-
stva je neprestana i nepomu}ena radost,

koja proizlazi iz dobrodeteqi... Uistinu, potpunoje blaènsamoBog.Jerma kako Ga mi zami{qali, blaènstvo je onaj
~isti ìvot, neiskazano i nedosti`no
dobro, neizre~ena lepota, izvorna blagodat , premudrost i sila, istinska svetlost, izvor svake dobrote koja sve
prevazilazi; jedino, uvek neizmenqivo,
neprestanoradovawe,ve~noveseqe,o kome ako neko kaè sve {to moè, shodno
dostojanstvu ne}e jo{ ni{ta re}i. Jer
razumevawe na{e ne dostiè Boga, i ako
uspemo da u umu zamislimo {to uzvi{eniju predstavu o Wemu, ne}emo to mo}i
iskazati nikakvom re~ju...
Blaènstvo je zajednica sa Bogom, a

za qude zajednica u blaènstvumogu}a je
kroz upodobqavaweBogu u dobrodeteqima, na prvom mestu u smirenoumqu (Grigorije Niski).
Ava Or be{e nepismen, ali po izlaskuizpustiweu naseqenomesto,wemubi
dana blagodat od Boga, te je napamet znao
Svetopismo.Kada su mu bra}adavalaBibliju,on ju je ~itaokaopismen.On dobii
drugu blagodat- da izgoni iz qudi zle duhove (Lavsaik).
Jednomstarcuispri~alisu kako su se
neki udostojili da vide an|ele Bo`je,
zbog ~ega ih treba smatrati za blaène.
Na to je starac odgovorio: Blaèni su
onikojistalnovidesvojegrehove(Nepoznati).
______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________
ÊMU SMO UÊNI

~iteqi proteklog sistema omladinisrpskojpokaU
za{e put raznih bjelosvjetskih frazera
O PORODICI I
[KOLI
Primewuju}i boq{evi~ku {kolu,

ekad se dru{tveni ìvot
srpskiateistigonilisu srpskevjernike
osnivao na svetiwi braka
gore nego spoqa{we neprijateqe, i tai fantazera, usmjeriv{i ih na bezboàn kvim radom vjerno su sluìli Satani, i doma}em vaspitawu dece. Danas je brak
izgubio svoj svetiwski oreol i dobio je
i nemoralanput. Idu}i tim putem, na ra- zlostvaqaju}i sopstveni narod.
karakter orgijski, pija~ni, a sve doma}e
dost satane, evo, stigosmo dovde.
vaspitawe svelo se danas na ishranu i
Na{i narodni prvaci i tada{we
odevawe i {iqawe dece u {kolu. Nekad
dr-àvne vo|e zaboravi{e da su srpski
se politika dràvna mogla pouzdati u
sveci osnovali ovu dràvu, i da je ovo
{kole, da joj one vaspitaju gra|ane, odusveta zemqa. Ti narodni prvaci, po{to
{evqene i karakterne. Danas su {kole
bezbo`ni bejahu, bez straha Boìjeg i
prestale biti zavodi za vaspitawe i poqubavi prema svetom mu~eni~kom narostale su zavodi za degenerisawe omladidu zloupotrijebili su svoju vlast na
ne pomo}u pretovarenosti wenoga
privremenu nesre}u naroda, i tako namladoga duha prekomernim i raznovrvuko{e propast i gwev Boìji na sebe i
snim znawima. Vaspitawe dece danas je
na narod.
ostavqenosamoj deci. Porodicai {kola
Srpskisinoviik}eriprezre{eduhi
ne pomaù detetu u tome; porodica dete
iskustvo svojih pradjedova, i vjeru wihosamo hrani i odeva, {kola samo puni znavu, i svetiwu, i po{tovawe, i dobrotu
wem; porodica puni detetu stomak, {kowihovu, i primi{etu|inskuludost i tila mu puni glavu. Srce mu ne puni niko,
me zamijeni{e dobro za zlo.
Me|u mnogim krizama, kriza obrazoJedan lovac divqih zverova do|e da osim samo dete i ulica.O srcu i karaktevanosti je me|u glavnima, jer boq{e- lovi u gori oca Antonija. Videv da ru svome dete se mora smo postarati,
vi~ki u~iteqi dado{e nam nakaradno i Antonije zabavqa bra}u on se sablazni ako se ve} o tome ne postara ulica.
Episkop Nikolaj
jalovoobrazo-vawe.Postavqase pitawe time.Staracèle}ida ga umirii da mu
da li je obrazovanija jedna gradska dama pokaè da je ponekad potrebno davati
ili je jedna stidqiva ~obanica u plani- bra}i po neko popu{tawe(zabavu) re~e
ni? Tu je te{ko do}i do saglasnosti, no mu: Stavi strelu u luk i zategni ga".
NAROD
ipak, narodni odgovor je: obrazovanijaje Lovac u~ini tako. Starac mu re~e:
ona koja ima obraza. Ko nema obraza, nije Zategni jo{. Lovac zateè luk jo{.
Samokukavi~kinarodnesmeistiniu
obrazovan,ma gdje on ìvio, ma kakav po- Starac mu opet re~e: Zategni luk jo{
loàjzauzimaou dru{tvui ma kolikugo- vi{e. Lovac odgovori: Ako zategnem o~i pogledati. Samo narod koji ne sme
milu znawa u glavi nosio.
lukvi{enego{totrebaprelomi}ese". istinuda vidizavla~ikaonoj svojuglavu
Mnogii danasBoguse mole,a Bogaru- Na to mu sv. Antonijere~e:Takobivai u pesak, beì u carstvo laì i ìvi u
è: svece slave, svece psuju; crkvom se u delu Bo`jem. Ako prekomerno bude{ ovom. Razume se da se takav narod stalno
hvale,aucrkvuneidu;srpstvoveli~aju,a naprezao mo}i bra}e, oni }e ubrzo sukobqava sa stvarnim ìvotom, jer ne
Srbe razjediwuju; dràvom se di~e, a dr- otpasti od Boga. Potrebno je davati gleda stvari koje jesu, ve} ìvi u samoobàvu {tete.
ponekad i popu{tawe": ûv{i ovo mani da su stvari oko wega onakve kakve
[to se vulgarnosti ti~e ona je pri- lovac uvide da je tako i otide sa bi on hteo da su. Takav je narod upu}en na
put svoje nesre}e, sloma, pa, mo`da, i
sutna svakodnevno, i na ulici, u kafani, duhovnom kori{}u.
smrti.
na igrali{tui {iromsvetezemqena{e,
Narod raste i uzdiè se kad mu je duh
pod ~ijom se korom skrivaju tela mnogih
Mnogiza svojenegativnostikaù:ta- vezan za Boga i Otaybinu, kad je odan domiliona vojnika i mu~enika, od predaka
na{ih koji su pali za krst ~asni i slobo- ko smo u~eni u proteklom sistemu; i poma}inudràve i doma, kad se sinovidi~e
du zlatnu, a koji sigurno nisu bili vul- mireni s tim i ne razmi{qaju niti ~ojstvomi juna{tvom,a majke i k}eripopoku{avaju da se prevaspitavaju. Bez ob- `rtvovawem i ~edno{}u, kada se ne boji
garni.
Tehni~kakulturana{egvremenapod- zirana starenavike,svaktrebada se vra- niko napora i samosavla|ivawa. Naprojednako je korisna i {tetna, nije smawi- ti svome korijenu, i da svako sebe u hodu tiv, narod opada kad okrenele|a pomenutim vrlinama.
la zlo u svijetu, a smawila je kod qudi ispravqa na boqe.
Imajedankapitalnarodnikoojisene
Ako se neko protiviBoìjemzakonu,
mo} revoltirawa protiv zla. Dana{we
dru{tvo je prezasi}eno tehni~kog duha, taj }e se ubrzo protiviti i prirodnim i sme okrwiti. Moè narodni imetak
opadati, moè i dràvna teritorija,pod
duhaegoisti~kerevolucijeimlakehuma- dru{-tvenim zakonima.
Zato, bra}o i sestre, nasu{na potre- spoqa{wim nevoqama, biti smawivana,
nosti;no,dana{wemdru{tvuje potreban
jedan pravedni duh koji uni{tava svako ba nalaè nam {to prije pobijediti sam alinarodnimoralnikapitalnesmebiti
zlo, a to zna~i biti nadahnut duhom sebe, {to je najteè, a jedino mogu}e sla- smawivan. To je zaloga za boqe dane. Nive}i Boga i ìvjeti po zakonu Boìjem. kad budu}nost nije crna narodu nedirnuBo`jim.
jeromonah Teodor (\ur|evi}) te moralne glavnice.
13
______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________
POVRATAK VJERI OTACA

rbine brate, i Srpkiwo
sestro! Djecu svoju izdadoS
ste, pretke zaboraviste! Kada u jednom
narodu ubiju ~istotu i ~ednost, kada

oskrnave wegove svetiwe i zavade ga sa
iskonskom svjetlo{}u wegovog bi}a,
mnogo je dana i godina potrebno da bi taj
isti narod, zahva}en stihijom ni{tavila, ponovo osjetio kucawe svog srca i
o~istiose od duhovnezaga|enosti.Komunisti~ki satanizam, proizveden u ledenim {i}aryijskim laboratorijama
papisti~ko-kapitalisti~kog Zapada,
svojom silom otrovao je mnoge narode.
Najvi{eje, me|utim,uprqaodjevi~ansku
~istotu Srba i Rusa ostavqaju}i ih da,
nakon svega, boluju rane koje bi, ako se
odmahne vratimosebi,moglebitineprebolne.Ne vrijedise zavaravati- komunizam je u mnogo~emupobjedio.Prijesvega,
on je stvorio novog ~ovjeka, dvodimenzionalnu potro{a~ku du{icu koja ne vidi
daqe od nosa i stomaka. Da nije tako,
odavno bi smo se oslobodili ostataka
boq{evizma, jer bismo bili slobodni
iznutra. Raweni smo, pogotovo mladi, i
jako krvarimo.
Komunisti su na{u mladost svojim
vaspitnim sistemom pretvorili u tupu,
hedonisti~ku igru hipi-komune. Od nas
su na~inili mrqave ènskaro{e i nafrakane lutkice koje ìvotare u magli
seksualnih sloboda, i ne shvataju}i
svetiwu bra~ne zajednice.
Srbi i Srpkiwe poba~ajima su posle
Drugog svjetskog rata pobili vi{e svoje
djece nego usta{e u Jasenovcu.Fetusi, od
tih poba~aja, se (o bezumqa) prodaju na
Zapaduda bi neko od wih praviokremeza
lica svjetskih frajli, toboè dama.
Komunizam vlada Srbijom duhom ulizi{tva, malogra|anskog primitivizma
koji je stvoren nakon oslobo|ewa. Muzika koju slu{amo,TV koji gledamo, sve neukus do neukusa.
Manipulacija je poraàvaju}a.
Iskreni studentski mart 1991., mart kojim smo htjelida se vratimoSvetomSavi
i opet ga umolimo da nam bude Pastir,
oni su pretvorili u borbu za nekakvu
Evropu, kao da mi, sinovi i k}eri Vizantije, djeca Nemawina, nismo Evropa, kao
da moramo biti ugnani u taj beslovesni
tor nadnacionalnog, u borbu za Mekdonalds i Levis.
A {ta moè biti lijek?
14
Lijekova ima mnogo. Jedan je ipak najva`niji i najspasonosniji: duhovni preporod. Ne moè se èqeti Srpstvo bez
sadrìne. Ako se ne vratimo Bogo~oveku
HristuiSvetojPravoslavnojcrkvi,bi}emo izgubqeni jer se Srpstvo moè utemeqiti samo na istini i pravdi preda~ke
vjere. Srbija je uvijek bila mo}na kada se
molila Bogu. Na{ Sredwi vijek umiven
svjetlo{}u manastira i hramova, monaha i
pobo`nih monarha je doba najsna`nijeg
uspona Srpske dràve. Od Nemawe do Du{ana Silnog bili smo nesalomivi. Iako,
petstotina godina pod Turcima, vjerom
pravoslavnom i krstom sa tri prsta isplivali smo iz adske nevidilice u koju nas je
gurnula nesloga i izdajstvo velika{a.
Kraq u opancima, Kara|or|e, vode}i

svoj narod u slobodu, molio se Bogu za
uspjeh u poduhvatu. Pred svaku bitku wegovu, sve{tenici su ~itali molitve za
pobjedu. Od Mi{ara do Solunskog fronta, srpska vojska posti i pri~e{}uje se
Pre~istim Tijelom i Krvqu Hrista Gospoda.Unamajezbogtogapostojalasnaga:
zatirani,ali nikad zatrveni,dizali smo
se iz praha kad god nam je bilo najteè.
Bore}i se za slobodu, mi nismo bili
osvetnici,niti smo ubijali ène i djecu
neprijateqa. Zato nam je obraz ~ist i
pred Bogom i pred qudima.
Komunisti su, kre}u}i u borbu za

vlast, znali ko smo i {ta smo. Zato su nastojalidaslomeki~muna{egdoma}inskog
duha, pa su nasrnuli na Boga - Doma}ina vaseqenskog, kraqa - doma}ina dràvnog i
oca - doma}ina porodice. Jer kako re~e veliki Wego{: Kada glavu razdrobi{ tijelu, u mu~ewu izdi{u ~lenovi.
Odvajaju}i nas od kulta, upropastili
su nam kulturu, pretvoriv{i nas u masu
novokomponovanih kreatura, od politike pa do muzike (muslimanski sevdah op~iniojesluhonih~ijisupreciodbilida
se potur~e). Gledali smo na situaciju u
svijetu,a izgubilismo mir u du{i, a srce
na{e bez qubavi okameweno, utrnu od
gordosti, zavisti, zlobe, stomakouga|awa i svake ne~istote.I sami postadosmo
sluge neprijateqa du{a na{ih.
Osvestimose!!Pokajmose,bra}oisestre, pokajmo se u gorkim suzama, iskreno, duboko, do dna du{e, za svaki
pojedina~nisopstvenigrijehpremaHristu i prema bli`wem svom. Pokajmo se,
kao razbojnik na krstu {to se pokajao i
Gospodu zavapio: Sjeti me se, Gospode, u
carstvusvome!Da bi smo ponovobilito
{tojesmo,moramose umiti~istomvodom
na{e vjere i qepotom na{e tradicije,
moramo se osnaìti Hristom, Spasiteqemi Vaskrsiteqemsvijeta.Jedinotako
moèmo sebe smatrati naslednicima
Svetog Save, Kara|or|a i Wego{a, ~ija
je vjerabilanepokolebqivai ~vrsta,po`rtvovana i prizivaju}a. Za wima Srbine brate i sestro Srpkiwo!
To je na{ jedini put, krstonosni put
pobjede i spasewa!
Krstimo se - ko se nije krstio! Vjen~ajmo se - ko se nije vjen~ao! Vratimo
slavske ikone na isto~nizid na{egdoma!
Neka se ne gase kandila predlikovimaza{titnika domova na{ih! Ne propu{tajmo svetu liturgiju nedjeqom i
praznikom! Ne odvra}ajmo djecu od Crkve! Postimo, kajmo se, ispovjedajmo i
pri~e{}ujmo!.
Na koqena, bra}o Srbi! Ali ne pred

neprijateqem, nego pred Bogom ìvim.
Tek tada }e se ispuniti molitva na{eg velikog vladike Svetog Nikolaja
@i~kog:
Da se Srbi oboè, sloè i umnoè!
+ Radenko Aranitovi}
Pqevqa
______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________
HRISTOS - IDEAL SVETOGA SAVE

a selu, u gradu, na poqu, u
hramovima,pri radu i moN
litvi, Srbin je imao lik Svetoga Save.
On je bio wegov vo|, wegov savetnik, wegov ideal i primer za sve ìvotne situacije.
Wime je majka uspavqivala svoje ~edo, wime je ratar blagosiqao svoju brazdu, wime je monah plovio do zemqe
Gospodwe, wime je dràvnik izlazio na
politi~ki dvoboj, wime su deca u {koli
sricala svoje prve slogove, wime su u~eni qudi bogatili svoj duh; jednom re~i,
wimeje tokomvekovaìveoi ìvi~itav
jedan narod. I ne samo ìveo: wime je disao, wimese hranioduhovnoi, zahvaquju}i wemu, izvojevao je ~itav jedan narod
svojemestopodsuncemnaovojvetrometini Balkana, gde su se od najstarijih vremena ukr{tale ideje i interesi silnih
ovoga sveta.
[ta je to {toje ovog~ovekastavilou
ìù na{e istorije? [ta je to {to je
ovoga~ovekapodiglou zenitna{egbitisawai omogu}ilomu da osvetqavahod na{e istorije u pro{losti i budu}nosti?
Nije zanela ovog vladarskog sina ni
politika, ni vlast, ni kwièvnost, nego
jedino boànska lepota Hrista Gospoda,
blagog U~iteqa.
Usadiv{i u svoj duh u ranoj mladosti
lik Boànskog U~iteqa, Sveti Sava je
wime ìveo i radio, Wime po~iwao svoje poslove, jednom re~i, Wime je ìveo.
Po re~ima sv. ap. Pavla: Ne ìvim ja,
ve} ìvi Hristos u meni (Gal. 2, 20).
Ono bez ~ega se ova grandiozna
li~nost ne moè razumeti ni shvatiti,
bez ~ega se ne moè objasniti ni pojava
ni rad Svetoga Save jeste Hristos.
Hristos je bio i ostao pokreta~ ove
li~nosti.
Uzmite Svetom Savi sve ono {to je
Hristovo i {ta }e ostati? Ni{ta! Ni
svetiteqstvo, ni crkvenost, ni dràvni~ka mudrost, ni kwièvnost!Ostao bi
samo obi~an smrtni ~ovek koji te{ko da
bi nadìveo svoju smrt!
Evo sada nekoliko dokaza da je tako:
MladiRastko,nadomusvogaocavelikog ùpanaStevanaNemawenapaja se duhom Hristovim iz svetih kwiga i
ostavqaju}isve, hita SvetojGori, toj velikoj mona{koj zajednici, gde je, ìve}i
prema idealimaBoànskogU~iteqa,dostigaonajvi{istependuhovnogsavr{en-
stva da su mu se divili i stari iskusni

monasi.
No, to nije bilo dovoqno!
Savr{enstvo duha nema granice!
Duhovnablaga,dobijenetalante,Sveti Sava nije zakopao, ve} ih je umnoìo
do neslu}enih granica!
Svoga oca Stevana Nemawu, sada ve}
monaha Simeona, dovodi u Svetu Goru da
tu zavr{i svoj ìvot u postu i molitvi.
Zajedno sa wim Sveti Sava podiè svome
narodu manastir Hilandar, najve}i prosvetni centar na{e sredwovekovne dràve, na{ sredwevekovni univerzitet,
kroz koji su pro{li svi na{i veliki
stvaraoci toga doba.
A kadseispunivreme,iza|enawivui
poprimerubiblijskogseja~a,posejaseme
Hristovo po svome narodu: u~io je, prosve}ivao, kr{tavao, podizao crkve i manastire, a gde ne stiè da podigne crkvu
on krst postavqa{e samo da se narod Bogu moli.
[ta je ovog carskog sina hrabrilo i
odu{evqavalopriradu,akoneHristos?
Uzmite Svetome Savi Hrista i {ta
}e ostati? Ni{ta!
No, ni sve ovo ne be{e dosta!
Savr{enstvo duha nema granice!
Duh wegov teìo je da pro|e stopama
Hristovim i on po|e na Istok da pohodi
Sveta mesta. Proputovao je celu Svetu
zemqu,ceoBliskiistok,napajaju}ise na
vrelu gde je wegov U~iteq propovedao
nauku o qubavi!
U povratku iz Svete zemqe donosi

svome narodu najdragoceniji dar: samostalnost crkve, a on postaje wen prvi arhiepiskop. Organizuju}i crkvu i narod
Sveti Sava je u wihove temeqe ugradio
celokupnusvoju li~nost. Otuda na{a crkva s pravom nosi naziv: Srpska pravoslavna svetosavska crkva.
Zahvaquju}i wemu, wegovom radu i
organizaciji, na{a crkva je postala ~uvar ne samo vere, ve} i nacionalnosti,
kroz jedan dugi period ropstva.
Pet vekova Srbin je u ropstvu ~amio,
Svetiteqa Save ime je slavio.
I slavio i s imenom wegovim u boj

i{ao. Na ustani~kim barjacima stavqao
je Srbin lik Svetoga Save i sa molitvama wemu upu}enim,boriose protivusvih
osvaja~a.
[ta je to imalo toliko privla~nu
snagudaje~itavjedannarodwimeìveo?
To je wegovo svetiteqstvo koje je on
dobio sluè}i Hristu koji ga je prosvetio, a preko wega i wegov narod.
Preko Svetoga Save narod je video
Hrista. U Svetom Savi i wegovom ~udesnom radu narod je video i vidi odsjaj
Hrista Gospoda na zemqi. Otuda veli~ina i snaga Svetoga Save! Otuda neiscrpna mogu}nost da se veli~a i slavi! Otuda
blaènstvo u du{ama na{im u ovim momentima slavqa!
ToplotaHristovaprekowegainas zagreva. Zagreva i podiè, privla~i i osvaja, jer u wemu ne ìvi on, ve} Hristos.
o. Du{an Da~i}, prof.
Neki starac zapita prepodobnoga

Pimena:trebaliondazapovedabratiji, koja s wim ìve. - Ne, odgovori
Pimen, - boqe sam radi; ako oni ho}e s
tobom da ìve, sami }e videti da i oni
treba da rade.
Ava Vitamije zapita Avu Pimena:
ako se neko na mene srdi i zamolim u
wega opro{tewa, a on ne}e da oprosti;
{ta }u da radim? - Starac mu re~e:
uzmi sa sobom druga dva brata, i moli u
wega opro{tewe;i ako ne oprosti, - uzmi drugih pet, a ako i pred ovima ne
oprosti - uzmi sve{tenika; ako i pred
sve{tenikom ne oprosti, to se moli
spokojno Bogu, da bi ga sam On raspoloìo na opro{tewe, i ne brini se.
15
______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________
TESTAMENT
SVETOG SAVE
a) Ne zaboravqajte mojega u~ewa i
pravovernoga zakona, mnome ustanovqenog, jer bez pravovernogzakona (a to
zna~i pravoslavne vere) nema pravog
bogopoznawa i spasewa.
b) Sve {to je qudsko, ni{tavno je i
prolazno, zato vi{e teìte za onim
{to je boànsko i ve~no.
v) Kratak je ìvotni put, brzo prolazi i i{~ezava kao dim i para. Zato
teciteneprolaznablaga,kojapreostaju
i po smrti.
g) Boga se bojte, jer }e vam suditi za
sva dela koja u~inite.
d) Crkve pomaìte, da bi vas prosvetile, jer su one najboqe {kole za
istinsko prosve}ivawe.
|) Sve{tenikeslu{ajtei po{tujte,
jer je wimaod Bogapoverenoda se brinu
o va{em spasewu.
e) Milostiwu i veru nikad ne
ostavqajte. Vera podsti~e milostiwu,
a milostiwa posvedo~ava veru. Zato je
milostiwa bez vere prazno hvalisawe,
a vera bez milostiwe- prazna re~. Vera
i milostiwa su nerazdvojne.
`) Mislite o onome {to je dobro
pred Bogomi qudima,jer dobramisao je
seme koje dobre plodove donosi, kao
{to zla misao zle plodove ra|a, a i od
jednog i drugog ploda mora svaki od nas
prvi da okusi.
z) Uzdajte se u Boga, a ne u svoju mudrost,jer je qudskamudrost,samaza sebe,
kako je rekao apostol, ludost pred Bogom (1 Kor. 3, 19).
i) @ivite ispravno, pa se ne}ete
spoticati. Ispravan ìvot, po zakonu
Bo`jem, to je ravan put, bez spoticawa.
Dok neispravanput sa gaèwem zapovesti Bo`jih jeste put spoticawa i propasti.
j) ûvajte se i klonite se zla, jer je
zlo najve}i neprijateq ~ovekov i
ubica.
k) Qubite se me|u sobom kao bra}a.
Qubav ~oveka ~ini sli~nimBogu. Onda
smo prava deca Bo`ja, kad qubimo jedan
drugog i ~inimo dobra.
Eto to je vekovni amanet Svetog
Savesrpskomnaroduisvetosavskiput.
16
O LA@I
ostoje tri razli~ite laP
ì. Postoji la`qivac u
mislima, postoji la`qivac re~ima i po-
stoji onaj koji laè samim ìvotom.

Laè u mislimaonaj koji primapodozrewa(sumwau druge).Akotakavvidinekog ko razgovara sa bratom svojim, on ga
podozrevai govori: on o meni pri~a. I
ako prekinu razgovor, opet sumwa da su
radiwegaprekinuli.Akonekokaère~,
onpodozrevadaje tore~enoradiwegovog
ogor~ewa, i jednostavno, u svakoj stvari
takav podozreva bli`weg svog govore}i:
to je zbog mene u~inio, to je zbog mene
rekao, radi toga je to u~inio. Taj je la`qivac u mislima. Nikada ne govori po
istini, nego uvjek po sumwi~ewu. Otuda
onda znatièqa, ogovarawa, prislu{kivawa, sukobi, osu|ivawa.
Brat upita oca Pimena za pouku: Dokle kotao vri od vatre koja
pod wim gori, re~e starac, ne sme
da mu pri|e ni muva ni koji drugi
gmizavac. Kad se kotao ohladi u
wega slobodno ulaze svi gadovi.
Isto tako je i sa ~ovekom. Dok on
ìvi u duhovnom podvigu dotle
vrag ne nalazi mogu}nosti da ga
pobedi.
Re~ju laè onaj koji, olewiv{i se da
ustane na bdenije(slu`bu), ne govori
oprosti mi jer sam bio lew da ustanem,
negogovori:imaosamvatru,nesvesticu,
i nisam bio u mogu}nostida ustanem, bio
sam slab, i govori deset la`nih re~i
umestoda u~inipokloni pokajese, i smiri sebe. Laè svojim ìvotom onaj koji
se, budu}i razvratnik, pretvara da je uzdr`qiv, ili budu}i koristoqubiv,govori o milostiwii hvalisaose}ajnost,ili
budu}i gord, divi se smirewu. I ne divi
se on zato {to bi hteo da pohvalivrlinu.
Jer, da je govoriosa tomnamerom,prvobi
sa smirewem ispovedio svoju slabost govore}i: te{ko meni okajanome koji sam
se ispraznio od svakog dobra. Posle ispovedawasvojeslabostionbimogaoda se
divi i da hvalivrlinu.Nition, pak, preuznosi vrlinu jer ima nameru da nekog ne
sablazni (svojim porokom) jer bi tada
trebalo da razmi{qa ovako: ja sam okajan i strastan, i za{to drugog da sabla-
`wavam (svojim porokom)? Za{to da

{tetim i drugoj du{i i da navaqujem na
sebe i drugi teret? I tada bi se, premda
sam gre{e}i, ipak dotakao i dobra. Jer
oplakivati sebe je smirenost a {tedeti
bli`wegaje saose}awe.Aliovajse ne divi (vrlini) radi ovoga {to objasnih, kao
{to rekoh, nego on ili radi skrivawa
svoje r|avosti koristi ime vrline i govorio woj kaoda je i on takav,ili~estoi
da bi {tetioi povredionekog.I nijedno
zlo, nijedna jeres, ni sam |avo ne mogu da
prevare nekoga ako ne uzmu lik vrline,
kao{toiApostolgovoridaseisam|avo
pretvara u an|ela svetlosti (2. Kor. 11,
14). Onda nije za ~u|ewe ako se i wegove
sluge pretvarajuda su sluge pravednosti.
Tako i la`qivac, ili boje}i se stida od
smirewa, ili, kao {to rekoh, èle}i da
prevari ili povredi nekog, govori o vrlinama i hvali ih i divi im se, kao onaj
koji ih sam izvr{avai kao onaj koji je iskusan u wima. To je la`qivac svojim ìvotom i to nije jednostavan~ovek, nego je
dvostruk. Jedan iznutra a drugi spoqa.
Dvostruk je i sraman wegov ìvot.
Eto, rekli smo o laì da je od zlog.
Reklismo i o istinida je istinaBog. Beìmo, dakle, bratijo, od laì da bismo
izbegli udeo zlog i podvizavajmo se da
steknemoistinu,da bismose sjedinilisa
Rekav{im:Ja sam istina (Jn. 14, 6). Neka bi nas Bog udostojio Svoje istine.
Kad u crkvi stoji{, ne osvr}i se ni
na jednu stranu;ne gledaj kako ko stoji i
kako se moli, jer }e{ kao farisej biti
osu|en,po{totvojenijeda o tomeudi{,
nego Bo`je i ti samo sebe pred Bogom
pravdaj. Gledaj samo na oltar gde se
najsvetija`rtva prinosii kao mitar u
sebi ponavqaj: Boè, budi milostiv
meni gre{niku!
ûvaj se kao ìve vatre smeha i
razgovora u crkvi, jer time Boga
vre|a{, po{to time pokazuje{ ne samo
da ne po{tuje{ crkvu kao najsvetije
mesto, nego i druge na greh navodi{ i
smeta{ im da se mole. Pa`qivo slu{aj
{ta se ~ita i peva i time se nasla|uj. A
ako se misaotvoja odvajama kud na drugu
stranu, staraj se, da je vrati{ i da je
uputi{ da slu{a pesme i molitve
kojima se Bog slavi i tada }e{ sa
kori{}u iz crkve izi}i.
______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________
SAVEST
avestje ~uloduha qudskog,
veoma osetqivo, o{tro,
S
svetlo, koje razlikuje dobro od zla.
Kao {to se rez noà o{tri kamenom,

tako se savest o{tri Hristom: ona se
prosve}uje izu~avawem a izo{trava isOvo ~ulo jasnije razlikuje dobro od puwavawem evan|elskih zapovesti.
Prosve}ena i Evan|eqem izo{trena
zla negoli um.
I sa prevarenim umom, podràvanim savest podrobno i jasno pokazuje ~oveku
grehoqubivom voqom, savest se dugo bo- wegova sagre{ewa - i najmawa.
ri.
Savest je - prirodni zakon (Prepodobni ava Dorotej, Pouka 3. o savesti).
Savest je rukovodila ~oveka do pisanog zakona. Palo ~ove~anstvo postepeno
je usvajalonepravilanna~in mi{qewao
Bogu, o dobru i zlu: la`no nazvani razum
predavao je svoju nepravilnost savesti.
Pisani zakon postao je neophodno{}uza
rukovodstvo ka pravom Bogopoznawu i
Bogougodnoj delatnosti.
U~ewe Hristovo, zape~a}eno svetim
kr{tewem,iscequjesavest od lukavstva,
kojim ju je greh zarazio (Jevr. 10, 22). Povra}eno nam pravilno delovawe savesti
podr`va se i uzvi{ava sledovawem u~ewu Hristovom.
Zdravo stawe i pravilno delovawe
savesti mogu}e je jedino u krilu Pravoslavne crkve, zato {to svaka primewena
nepravlina misao ima uticaja na savest:
skre}e je od pravilnog delovawa.
Voqni gresi zatupquju, zaglu{uju i
uspavquju savest.
Svaki greh koji nije o~i{}en pokajawem, ostavqa {tetne utiske na savest.
Ne ~ini nasiqa suparniku - savesti!
Postojan i voqni gre{an ìvot kao Ina~e
li{i}e{ se duhovne slobode: greh
da umrtvquje savest.
zarobqava i svezuje. Jada se prorok u
Umrtviti potpuno savest - nije mogu- te
Boga {to oni koji gaze savest nanose
}e. Ona }e sprovoditi ~oveka do stra- ime
sebi samima: Pobedi Jefrem supar{nog suda Hristovog: tamo }e ona {tetu
nika svoga, pogazi sud, jer po~e da hodi za
ukoriti svoga prestupnika.
(Osija 5, 11).
Po obja{wewu svetih Otaca, supar- sujetnim
O{trina savesti je vrlo ne`na; wu
nik ~ovekov,koji se spomiweu Evan|equ
trebamnogo~uvati.A onase ~uva,kad ~o- jeste savest (Mat. 5, 25).
ispuwava sve zahteve savesti, a naruZaistaje onasuparnik,zato{tosesu- vek
koga bilo zahteva, po nemo}i ili
protstavqa svakom protivzakonompodu- {ewe
nagonu,
omivati suzama pokajawa. Nikahvatu na{em.
greh ne smatraj za bezna~ajan: svaki
ûvaj mir sa ovim suparnikom svojim kav
je naru{ewe zakona Bo`jeg, suprotna tvom putu ka nebu, za vreme zemaqskog greh
stavqawe
voqi Bo`joj, gaèwe savesti.
ìvota, da se ona ne bi pretvorilau opaOd nerada, od ni{tavnih,kako nam se
da~a, u ~asu kad se bude re{avala ve~na ~ini,
sagre{ewa dolazimo postepeno do
sudba tvoja.
grehova.
Sveto Pismo govori: Istiniti sve- velikih
[ta zna~i ovo? Je li to veliki greh?
dokizbavi}eod zlihdu{u (Pri~e14,25). Kakav
je to greh? To nije greh! - tako rasuIstiniti svedok je - neporo~na sakoji se ne brine za svoje spasewe, kad
vest: ona }e izbavitidu{u koja slu{a sa- |uje
on re{ava da okusi od grehovnog jela zavete wene, od sagre{ewa do nastupa se
konom
Bo`jim zabrawenog. Oslawaju}i se
smrti i od ve~nih muka posle smrti.
na takvo neosnovano su|ewe, on neprestano gazi savest.

Wena o{tricase tupi, svetlostwena
se pomra~ava; po du{i se {iri mrak i
hladno}a nemara i neose}awa.
Neose}awe, najzad, postaje obi~nim
stawem du{e. Du{a ~esto biva zadovoqna
takvim stawem; ~esto ga smatra stawem
ugodnim Bogu, spokojstvom savesti, a
stvarno to je - gubitak ose}awa blagodatnogduhovnogìvota,spavaweislepo}asavesti (Lestvica, Beseda 18).
Mili brate, sa najve}om pa`wom i
starawem ~uvaj savest!
ûvaj savest u odnosu prema Bogu:
ispuwavaj sve zapovesti Bo`je, i kad
svi vide, i kad niko ne vidi, kad vidi i
zna samo jedini Bog i tvoja savest.
ûvaj savest i u odnosu prema
bli`wemu: nemoj se zadovoqiti samo
spoqa{wim dobrim odnosom prema
bli`wima! Zahtevaj od sebe da se i savest tvoja zadovoqi takvim pona{awem. Ona }e se zadovoqiti onda, kad ne
samo dela nego i srce tvoje budu postavqeni u odnos prema bli`wemu, kakav
zapoveda Evan|eqe.
ûvaj savest u odnosu prema stvarima, izbegavaj izli{nosti, rasko{, nemar, imaju}i na umu da su sve stvari,
kojima se ti koristi{, tvorevina
Bo`ja, darovi Bo`ji ~oveku.
ûvaj savest i prema samom sebi. Ne
zaboravqaj da si ti - slika i podobije
Boga, da si ti duàn taj lik pokazati
Samom Bogu i ~istoti i svetosti.
U takvom stawu, stra{nom pomra~ewu i neose}awu, razni gresi slobodno
ulazeudu{uipraveuwojlegalozasebe.
Gresi koji se duè zadrè u du{i prelaze u navike, tako jake, kao priroda, a ponekad ja~e i od prirode. Grehovne navike
nazivaju se strastima. ôvek to ne prime}uje - a on je neprimetnim na~inom okovan
grehom sa svih strana, u wegovom je zarobqeni{tvu, u ropstvu.
Ko prenebregava postojane opomene
savesti, dopustio je da padne u ropstvo
greha, taj samo sa velikimnaporom,uz sadejstvoneporo~nepomo}iBo`jemoèda
raskine lance toga ropstva, da pobedi
strasti, koje kao da su se pretvorile u
prirodna svojstva.
Sv. Igwatije
(Brjan~aninov)
17
______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________
ZA TU\ GREH
gradu Vladimiru ìvio
mlad tvrgovac Aksenov.
U
Imao dva du}ana i ku}u. Jednom leti po|e
Aksenov za Wi`ni na va{ar. On se oprosti s porodicom i otputova. Na po puta

srete se s poznatim trgovcem i sa wim zajedno zano}i. Po{to su pili ~aj, legli su
da spavaju u dve sobe koje su bile jedna pored druge. Aksenov nije voleo dugo da spava, probudi se oko pono}i i, da bi lak{e,
hladovinom putovao probudio je ko~ija{a
i naredio mu da preè zatim je iza{ao u
mehanu platio gazdi ra~un i otputovao.
Pre{av{i oko ~etrdeset kilometara, on je zastao da nahrani kowa, da se odmori u odajama mehane i, radi ru~ka
iza{ao na mehanski doksat. Malo zatim
stiè mehani trojka sa zvoncima i iz kola izi|e ~inovnik s dvojicom vojnika;
pri|e Aksenovu i zapita ga: Ko si? i
Odakle si? Aksenov sve kazuje onako
kako je i pita ga: da li ne bi ~a{u ~aja da
popiju zajedno? A ~inovnikje jednako zaopucaopitatigdejeno}iopro{leno}i.
Samilis trgovcem?Da li je videotrgovca izjutra? Za{to je tako rano oti{ao iz mehane?
Najzad ~inovnik re~e:
- Ja sam~lanpolicijei pitamte stoga
{to je trgovac, s kojim si ti no}io, zaklanpro{leno}i.Pokaìsvojestvari!
U{lisuu odaju,uzelisuwegovkov~eg
i torbu i po~eli dre{iti, otvarati i
traìti; dok tek najedanput ~lan policije izvu~e iz torbe noì} i viknu:
- îji je ovo noì}?
Aksenov pogleda i vide krvav noì}
kojijeizva|enizwegoveputni~ketorbe,i
upla{i se.
- A {to je krvav ovaj noì}?
Aksenov je hteo odgovoriti; ali nije
mogao ni re~i da izgovori.
- Ja... ja ne znam... ja... no`... ja... to... to
nije moj no`...
On se kleoda to nijeu~inio,da trgovca otkako su pili ~aj zajedno nije video,
da noì} nije wegov. Ali, glas mu se prekidao, sav se tresao od straha, ba{ kao da
je kriv.
Policajac je pozvao vojnike naredio im
da ga veù i vode kolima. Kad su ga, vezanih
nogu, metnuli u kola, Aksenov je, prekrstiv{ise,zaplakao.Wemusuuzelistvarii
novac, i poslav{i ga u najbliì grad, bacili u tamnicu.
18
Kad su jednom do{lièna i deca da ga

obi|u, èna je zaplakala i zapitala:
- Vawa, mili moj, reci svojoj èni
istinu: da li nisi ti u~inioto? Aksenov
}e re}i: I ti si, èno, mogla pomisliti
na mene! - pa pokri lice rukama i zaplaka se.
Kad je èna oti{la Aksenov po~e da
se prise}a {ta su govorili. Kad se setio
da je i èna pomislila na wega i pitala
ga da li nije on ubio trgovca, on re~e samom sebi: Vidi se da osim Boga niko ne
zna istinu, pa da zato samo Wega treba
moliti i od Wega se nadati milosti.
Jedanput otac Agaton po|e u

grad da proda ono {to je u keliji izradio. Na putu vide ~oveka uzetog
koji je leèo. Uzeti ga upita kuda
ide na {to mu sveti Agaton odgovori da ide u grad na pijacu. Uzeti ga
tada zamolida ga ponese u grad. Sveti Agaton natovari ga na le|a i odnese u grad. Uzeti zamoli da bude
onde gde sveti Agaton bude prodavao svoje izra|evine. Kada sveti
Agaton prodade jednu stvar uzeti ga
upita po{to je prodao. Kada mu starac odgovori uzeti ga zamoli da mu
kupi jedan hleb. Kad starac prodade
drugu stvar, uzeti ga opet upita po{to je prodao i zamoli da mu kupi
jo{ hleba. Starac mu ponovo kupi.
Kad je starac rasprodao sve i hteo
oti}i, uzeti ga ponovo zamoli da ga
odnese na ono mesto odakle ga je i
poneo. Agaton ga odnese. Tada uzeti
re~e: Blagosloven si Agatone od
Gospoda na nebesima i na zemqi.
Starac ponovo pogleda na uzetoga
ali nikoga ne be{e tu. To je bio an|eo Boìji.
Od tada je Aksenov prestao da podnosimolbeza pomilovawe,prestaodase nada i samo se Bogu molio.

Aksenova su osudili na kaznu knutom
({iba),pa potomna robiju.Takosu i u~inili.
U Sibiru, na robiji, Aksenov je ìveo 26 godina.Kosa mu je na glavi pobelela kao sneg, a brada porasla duga i seda.
Svu je veselost izgubio, pogrbio se i

po~eo polako da ide, malo je govorio, nikada se nije smejao i ~esto se Bogu molio.
U zatvoru je Aksenov nau~io da {ije ~izme, i od zara|enog novca kupio je Jevan|eqe i ~itao ga je kad god je bilo
svetlosti u zatvoru, a praznikomje i{ao
u zatvoreni~ku crkvu, ~itao Apostol i
pevao na horu glas mu je jo{ bio dobar.
Stare{ine su ga volele {to je bio
smiren, a drugovi robija{i po{tovali
su ga i nazivali deda i Bo`ji ~ovek.
Kad se imalo {to da moli u zatvoru, zatvorenici su svagda wega slali da moli
vlast; a ako su se me|u sobom sva|ali, to
su uvek dolazili da im on presudi.
Od ku}e mu niko nije pisao i on nije
znao da li su mu ìvi èna i deca.
Jednom su doveli jo{ jednu grupu novih osu|enika.Me|u wima se na{ao i neki Makar Semjonovi}, upravo iz grada
Vladimira gde je nekad Aksenov sre}no
ìveo.KadAksenovto~u,podièglavui
zapita ga:
- A da li niste ~uli {to, Semjonovi}u, u Vladimiru gradu za porodicu Aksenov?
- Kako da nisam ~uo! Bogati su trgovci. [teta samo {to im je otac u Sibiru.
A ti, deda, za{to si ti osu|en?
- Za grehove svoje nalazim se ve} 26.
godina na robiji.
- A za kakve to grehove, deda? - zapita
Makar Semjonovi}.
Aksenov odgovori: Kad sam osu|en,
sigurno je trebalo da budem osu|en, i on
ne htede da govorivi{e o tome: ali drugi
su kazalisvom novomdrugu osu|enikukako je Aksenov dopao Sibira. Kad je Makar Semjonovi}~uo, on se ne~emu za~udi,
pogleda na Aksenova i uzviknu:
- E, ~udo! Zaista ~udo, gde da se vidimo!
îm je Aksenov ~uo ove re~i, odmah je
pomislioda je ba{ovaj~ovekubiotrgovca. Ustao je i oti{ao daqe. Cele te no}i
Aksenovnije mogaozaspati.Napalisu ga
nekakva dosada i ~emer i javqale razne
slike: ~as wegova èna, ~as deca kakva su
bila onda, mala; i sebe je video kakav je
bio - veseo, mlad, kako je sedeo na mehanskom doksatu sa koga su ga odveli, i kako
mu je du{atadabilavesela.I setiose uzvi{enog mesta na kome je {ibu izdrào,
yelata, naroda, okova, i ovih 26. godina
zatvoreni~kog ìvota! Setio se i svoje
starosti. I nai{la takva dosada na Aksenova da je hteo ruku na se podi}i.
- Isvetozbogovogzlo~inca!- mislio
je.
______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________
I zbogtogaspopalaga je takvazlobai
mr`wa prema Makaru da je zaèleo da mu
se osveti. îtao je molitve svu no}; ali,
nije mogao da se umiri. Sutradan nije
prilazioMakaru, a nije ga ni gledao. Tako su pro{le dve nedeqe.
Jednom po|e no}u po zatvoru i opazi
da se iz nekakve jame izbacuje zemqa. Iz
jame isko~i Makar Semjonovi}, i upla{ena lica, pogledaAksenova.Aksenovje
hteo pro}i, kao da ga nije video; ali Makar ga uhvati za ruku i ispri~amu kako je
prokopaoprolazispodzidaikakosvakog
dana kad ih poteraju na rad iznosi zemqu
u ~izmama i prosipa na ulicu. Rekao je:
- Samo }uti, star~e, ja }u i tebe izvesti. A ako kaè{, mene }e {ibati, a ja ti
ne}u oprostiti - ubi}u te.
Kad je Aksenov video svog upropastiteqa, on je istrgao ruku i rekao:
- Da ja izlazim iz zatvora nemam za{to, a i da me ubije{nema potrebe,jer si
me ve}davnoubio.A da li }u {toza te kazati ili ne - to kako mi Bog kaè.
Dogodilo se da je straàr primetio
iskopan prolaz i na~elnik tamnice do{ao u zatvor i nastalo ispitivawe. Svi
su odricali. Tada se na~elnik obrati
Aksenovu. On je znao da je Aksenov bio
pravi~an ~ovek i rekao je:
- Star~e, ti si pravi~an, kaì mi
pred Bogomko je to uradio?Makar je stajao kao da ni{ta nije bilo, gledao je u na~elnika i nije se osvrtao na Aksenova. U
Aksenova su drhtale ruke i noge i dugo
nije mogao da prozbori re~i: Mislio je:
Daga sakrijem?A za{todamuoprostim,
kad je on mene satro? Neka plati za moje
muke. A ako kaèm, onda }e ga {ibati. I
{ta onda? Zar }e meni od toga lak{e biti? I Aksenov re~e:
- Ne mogu da kaèm. Bog mi ne veli da
kaèm, i ne}u re}i. [to god ho}ete moète
samnomu~initi-vlastjeuva{imrukama.
Posle toga, ma koliko da se na~elnik
nosio s wim, Aksenov nije ni re~i progovorio; i tako se nije saznalo ko je prokopao.
Drugeno}ikadajeAksenovlegaoigotovo zadremao, ~uo je da se neko pribliìo wegovom krevetu i seo kod wegovih
nogu. On je pogledao i u tami poznao Makara.
Aksenov je rekao:
- [ta ho}e{ ti jo{ od mene, {ta radi{
tu?
Makar je }utao. Aksenov se podiè i
re~e mu:
- [ta }e{? Idi! Ako ne}e{, viknu}u
vojnika. Makar se naè bliè Aksenovu
i po~e {apatom:
- Ivane Dimitrijevi}u,oprosti mi!

Aksenov }e na to:
- [ta da ti oprostim?
- Ja sam trgovca ubio, ja sam i no` tebi podmetnuo.I tebe sam hteo ubiti, ali
su u dvori{tu zalarmali...
Aksenov je }utao, nije znao {ta da kaè.Makarse spustios kreveta,poklonio
se do zemqe i rekao:
- Ivane Dimitrijevi}u, oprosti mi,
oprosti mi Boga radi. Ja }u priznatijavno da sam ubio trgovca,tebe }e osloboditi i ti }e{ se ku}i vratiti.
Na to }e Aksenov:
- Lakoje tebi govriti;ali, kakoje meni trpeti?
Kuda }u ja sada? @ena umrla, deca me
zaboravila: ja nemam kuda da idem.
Makar nije ustajao sa zemqe i govorio je:
- Oprosti,IvaneDimitrijevi}u.Kad
su me kanyijali, meni je lak{e bilo nego
sad gledaju}ina te... I ti si me brate jo{
poàlio - nisi me hteo prokazati.Oprosti mi, Hrista radi! Oprosti prokletom
i nesre}nom zlo~incu.
I on se zaplaka.
KadajeAksenov~uodaMakarpla~e,i
sam se zaplakao i rekao:
Neka ti Bog oprosti: moè biti da
sam ja sto puta gori od tebe!
I on je prestaoda teì za ku}om i nikuda nije hteo iz zatvora,nego je samo mislio o smrtnom ~asu.
MakarSemjonovi}nijeposlu{aoAksenova i priznaoje krivicu.Kad je Aksenovu stiglo re{ewe o wegovoj nevinosti
i da se moè ku}i vratiti - on je ve} bio
umro.
RADUJTE SE
I SUNCU I KI[I
vakoj wivi, bez obzira da

li je wen vlasnik dobar
S
ili zao, veruju}i ~ovek ili ne, Bog naiz-
meni~no daje sunce i ki{u, pa zemqa svima donosi rod. Otac va{ koji je na
nebesima - govorio je Isus - zapoveda svomesuncuteobasjavaizleidobreidajeki{u i pravednima i nepravednima
Na{ ìvot, kao i ìvot prirode oko
nas ima svoje prole}e i svoju jesen, svoje
sun~ane i ki{ovite dane, svoje uspone i
svoje padove koji se naizmeni~no smewuju,
prepli}uidajuravnoteùuìvotu. Novi
dani donje}e nam i radosti i àlosti. Od
nas zavisi kako }emo i radost i àlost
upotrebiti na svoju duhovnu korist. U
dobro vrijeme uìvaj dobro; A u zlo vrijeme razmi{qaj (Kw. Propovednika).
Mnogo je nas koji ne umemo da uìvamo u sada{wem trenutku. Skoro da nema

Tolstoj dana u kome ne doìvimobar jedan jedini
lep trenutak,u kome nam se bar jednom ne
ukaè qubav, bilo direktno od Boga ili
preko bli`wih.@alost nam pomaè da u
Kad po|e{ u crkvu misli, da u Dom prevelikojradostine zaboravimoBogai
Cara nebeskog ide{, gde sa strahom i ciq ovoga ìvota.
Bog je stvorio ~oveka iz qubavi odnorado{}u stajati treba, isto onako, kao
{to bi na nebu stajao pred nebesnim sno ~ovek je rezultat Bo`je qubavi. Zato
Carem. I crkvene pesme na ovo nas kadanamjete{ko, kadasmoàlosnisjetiupu}uju, koje kaù: kad u hramu stoji{, mo se da je sve prolazno, pa i taj obla~ak.
Kako fino kaè na{ narod posle ki{e
misli da na nebu stoji{.
Ako èli{ da ti molitva korisna dolazi sunce. Sjetite se koliko nam je u
bude, oprosti svakom, koji te uvredio, ìvotu puta od velike koristi bila ba{
wegove grehove, da bi i ti mogao re}i: ta àlost. Koliko smo puta iz te àlosti
O~e na{, koji si na nebu, oprosti nam trijumfalno pre{li u radost. A ko nam je
grehovena{e, kao {to i mi opra{tamo topomogao, konamje doniotu radost, koje
onima koji su nama zgre{ili. Znaj da sun~anim zracima obasjao na{u oàloako ne oprosti{bli`wemuuvredene}e {}enu du{u sun~anim zracima? To si Ti
ni Bog tebi oprostiti grehove tvoje bio Gospode na{a najve}a Radosti.
(Mat. 6, 15).
Teodora
19
______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________
AN\EO SA NAMA - DOBAR I ZAO

vima nama je dobro poznato, da svaki Hri{}aninsa
S
sobom ima An|ela ~uvara, jednog od bla-
ènih nebeskihduhova, koji nam je dat od

Bogaoddanakr{tewailina{egstupawa
u Blagodatnu Crkvu Boìju, daje nam se
kao u~iteq, rukovodilac i ~uvar na{ na
putu Spasewa. Tako je Milostiv(punqubavi) prema nama Bog!Toliko se brine
On o na{em spasewu. Wemu je dragocena
svaka Hri{}anska du{a, kao kupqena
Wegovom sopstvenom krvqu, koja nema
cene. Prema tome, sre}no je na{e stawe,
bra}o hri{ani. Lak je za nas i bezopasan
put ovozemaqskog (privremenog) ìvota. êga da se bojimo kad je sa nama takav
Nebeski Rukovodilac i ûvar. Ta~no bi
i bilotako,kadsa svakimodnasnebibio
i drugi an|eo, lo{ i zao, koji je poslat
nama od na~elnika tame da nam stalno
stvara smicalice,da nas odvla~i od puta
spasewa i vodi ka ve~noj pogibeli. To je
ta~no, sa svakim Hri{}aninomsu dva an|ela, jedan dobar, drugi zao, jedan ~uvar,
drugi upropastiteq Hri{}ana. Pogledajte na stawe Spasiteqa na{eg u pustiwi, kada je On, posle kr{tewa postijo u
woj ~etrdesetdana.Kogami vidimotamo.
Vidimo i An|ele Boìje, i duha ku{we
(sablazni), koji su bili sa Spasiteqem.
\avo je tri puta ku{aoGospoda,i kada ga
je Gospodpobedio,on je odstupiood Wega
na neko vreme, a pristupilisu Mu An|eli i sluàhu mu. To vidite i kod na{eg
Spasiteqasu neizmjeni~nosu bilii An|eli Boìji i duh zlobe , |avo. tako biva
i kod svakog Hri{}anina.O tome nam govore i predawa o~eva na{ih. An|eli su
sa ~ovekom, jedan pravedan, a drugi satana. I an|eo koji je Boìjije krotaki milostiv, savetuje; istinu, ~istotu,
smirewe,pokornost,qubavi milostiwu.
Zli an|eo je gord i gnevan, nepokoran i
sva wegova dela su zla. I {ta je tu za ~u|ewe!Jer neprijateq na{ |avo samo je
raspoloènza zlo, samo o tome misli kako da prevu~e ~oveka na svoju stranu , da
bi se protivioBogu i Tvorcu. Tako se on
javioistogtrenaprvom~ovekuina~inio
od wega prestupnikapred Bogom. Kada se
on drznuo da ku{a Samog Bogo~oveka pogotovo ne}e ostaviti na miru niti ijednog ~oveka, a da ga ne poku{a uzeti pod
svoju voqu i vlast. Bi}e dovoqno te ne~iste sile za ceo ~ovje~iji rod, kada, po
pri~awu jevan|eqa, sa jednim ~ovekom
nalaziose legion|avola.Da,samo{tose
20
~ovek rodi, pored wega se javqa zli saputnik, koji se, kako je poznato, tera od
~oveka pri kr{tewu molitvom zakliwawa. Tada dolazi an|eo ~uvar i od tog vremena neizmjeni~no se sa svakim
Hri{}aninom nalazi i An|eo ~uvar(dobri), i zli an|eo- |avo. Ako Hri{-}anin
voliistinui dobro,ako se stara da uga|a
Bogu, ako vodi ìvot sa vrlinamai èli
i traìsvojespasewe,sa wimje an|eodobri, ~uvar, rukovodilaci wegov u~iteq.
Tada se zli duh udaqavaod wega, preàju}i, ipak, svakog ~asa da iskoristi bilo
kakvu wegovu slabost. A ako je hri{}anin naklowen grehu, ako najvi{e voli da
sluì samomesebi, svojim zlim naklonostima i strastima, ne brinu}i se za svoje
spasewe; tada se sa wim nalazi zli duh, a
An|eo Boìji sa tugom odlazi od wega i
stola Boìjeg. Nevoqa je ako se ona na|e

u blatu gre{nom- tada }e ona postatinesre}na `rtva neprijateqa, koji je uzima
pod svoju vlast i ~ini je u~esnicom svoje
ve~ne osude. Tako zna~i, bra}o nije na{e
stawe uvek bezopasno celog ìvota. Od
nas se traì velika budnost i opreznost.
Sa nama je An|eo Boìji ûvar, a pored
nas je zli duh, sablaznik i neprijateq.
Zato, ne opomiwu uzalud bri`no hri{}anina Sveti Apostoli. Apostol Pavle govori:Pazitedobro kako ìvite.
Apostol Petar pou~ava: Budite trezveni i bdite, jer suparnik va{, |avo, kao
lav ri~u}i hodi i traì koga da pro`dere. A mi? Mi ne mislimo na sebe, ìvimo mirno, kao u tihom pristani{tu,
uga|aju}i voqi tela i strasti. Mi ne vidimo da je sa nama ne samo An|eo ~uvar,
nego i duh zlobe, i mi se stalno nalazimo
me|u wima. [ta ako su po odlikamana{a
dela blià duhu zlobe, a daqe od An|ela
Jednog brata uznemirava{e duh bogohulstva, ali se on sti|a{e da to ispovedi. Gde
god bi ~uo za velike starce on je odlazio k
wima da ispovedi svoje hulne pomisli, ali
~im bi do{ao, stid ga je spopadao i spre~avao ga da ih ispovedi. Odlaà{e on ~esto k
avi Pimenu. Prozorqivi starac prozre da
on ima neke pomisli, pa mu jednom re~e: Ti
mnogo puta dolazi{ k meni s pomislima, i
tuàn odlazi{ od mene ne ispovediv{i ih.
Hajde, ~edo, kaì mi {ta ima{. - Brat na to
sa stidom izgovori: Vrag me uznemirava hulnim pomislima, a mene je stid da ih ispovedim. Tek {to brat to re~e, odmah mu laknu.
Starac mu re~e: êdo, nemoj tugovati zbog
hulnih pomisli. Kada ti nai|e hulna pomisao, ti joj reci: Ja takvu misao ne trebam. Hula tvoje neka ostane s tobom, |avole. Du{a
moja ne}e pomisli tvoje. - I stvarno, ve}
brzo kao dim nestaju.
bri`no ~eka wegovo preobra}ewe i popravqawe. Tako biva sa ~ovekom

Hri{-}aninomsvevremewegovogzemaqskog (privremenog)ìvota.An|eli, ovaj
ili onaj, ne ostavqaju ga ni minute. Oni
ga prate i u kraj zagrobni. Du{a posle
odvajawa od tela, kako se vidi iz pripovedawaCrkveo zagrobnimotkrovewima,
postajepredmetborbeizme|uan|ela,dobrih i zlih, i svaki od wih se stara da je
prisvojiza sebe, da je zadrìu svojoj vlasti, zavisno od toga, kome je ona sluìla
u privremenom ìvotu: Bogu, ili telu i
svetu, kakvim se delima bavila; dobrim
ilizlim.I blagowoj ako je ona uspelada
ukrasi sebe vrlinama - tada je An|eo Boìjiuzimapodsvojkrovi pratije dopre-
dobra? Kakvim se sve moèmo nesre}ama

podvrgnutiovde, u sada{wemìvotu, nesre}amai duhovnimi telesnim?A {ta}e
biti pri smrti i posle smrti, ako mi ne
popravimo sebe i ne pribliìmo sebe
An|elu ~uvaru na{em? O, neka Gospod
uvede u srca na{a boànski strah, da od
nas na~inione kojise boje Bogai kojiizvr{uju zakon Bo`ji. An|eli Gospodwi
stanom stoje oko onijeh koji se Boga boje
i izbavqaju ih od svake nesre}e, kako u
ovomìvotu,takoiu budu}emveku.Boè
na{, slava Tebi.
S ruskog:
Danica Kilibarda
Prijepoqe
______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________
O PODVIZIMA
e treba da uzimamo podN

vige koji su iznad
na-{e mere, nego da se staramo da na-
Da se nebi doìveo takav preokret potrebnoje ispitivatisebe kao

na vagi i pa`qivose pratiti,po u~e{e telo, prijateq na{, bude verno i wu svetog Isaka Sirina: Svako svoj
sposobno za vr{ewe vrlina.
ìvot treba da izmeri na vagi (Sl.
Treba i}i sredwim putem, ne 40).
skre}u}i ni na desno ni na levo
(Pri~. 4, 27). Duhu treba pruàti duhovno, a telu - telesno, ne treba odTreba znati:
bijati ni ono {to zajedni~ki ìvot
pomisli su ne od ~oveka
po zakonu zahteva od nas, shodno re- ve}Hulne
od
|avola.
|avo nanosi, a
~ima Pisma: Podajte, dakle, kesare- ~ovekovo je: da Wih
ih
smatra
niza{ta,
vo kesaru, a Boìje Bogu (Mat. 22, kao najni{tavnija stra{ila
i ne21).
mo}ne senke. Tu ~ovek treba da tePotrebno je snishoditi i svojoj {i sebe ugledaju}i se na svetitedu{i u wenim nemo}ima i nesavr- qe: mnogi svetiteqi trpeli su
{enstvima, trpe}i wene nedostatke mnogo, napadani od poganih hulkao {to trpimo nedostatke bli- nih pomisli, ali ih to nije li{i`wih. Me|utim, ~ovek netreba ni da lo svetosti, niti na{kodilo
se oleni, nego stalno da se podsti~e blagodati Gospodwoj {to je u wina boqe.
ma. Pri takvim napadima ~ovek ne
Ako si pojeo mnogo hrane ili u~i- trebada pada duhom,nitida tuguje.
nio ne{to drugo {to prili~i qud- Wegovo je da mrzi te hule, da ih ne
skoj slabosti, nemoj se smu}ivati, èli, i da ne pristaje na wih. îm
dodaju}i {tetu na {tetu, nego se hra- ~ovek po~ne da tuguje zbog toga,
bro podstaknina ispravqawe,stara- |avo se odmah obraduje tome, jer on
ju}i se da sa~uva{ du{evni mir.
sa tom namerom i ubacuje hulne
Telo iscrpqeno podvizima ili pomisliu ~oveka da ga pomo}uwih
bolestima treba potkrepiti umere- rastuì, uznemiri, poremeti. A
nim snom, hranom i pi}em i ne gleda- kada ~ovek prezire pomisli hulju}i na vreme. Isus Hristos je po ne, i ne àlosti se zbog wih, pa im
vaskrsewu, Jairove k}eri odmah na- se ~ak i podsmeva, tada |avo postiredio da joj daju da jede (Lk. 8, 55).
|en beì od wega. ôvek dakle ne
Bi}e je nerazumno ako samovoqno treba ni da se uznemiruje ni da
svoje telo do te mere iznuravamo da i o~ajava {to mu nailaze hulne poduh oslabi. To je nerazumno, makar se misli, ve} da o~ekuje nagradu {to
i ~inilo radi sticawa vrline. Do se bori sa wima, ne pristaje na
trideset pet godine , tj. do polovine wih i odbacuje ih.
zemaqskog ìvota ~ovek ima veliki
podvig da se sa~uva. Mnogi do tih godina nisu izdràli u vrlini, nego su
skrenuli sa pravog puta zbog svojih
èqa, kao {to o tome svedo~i sveti
Vasilije Veliki ( u besedi na po~etSvaki uspeh u bilo ~emu treba da
ku Pri~a). Mnogi su mnogo sabrali u pripisujemo
i da sa proromladosti, ali na sredini ìvota, kom govorimo:Gospodu
Ne
nama,
ne
zbog isku{ewa lukavih duhova koji nema, nego imenu Svom dajGospode,
slavu
(Ps.
su ustali na wih, nisu izdràli bu- 113, 9).
ru, li{iv{i se svega.
PRED KIVOTOM
SVETOG VASILIJA
OSTRO[KOG
Razgovor sa ocem Joilom
O~e Joile, u manastiru Ostrogu

Vi ste, duhovnik i ~uvar mo{tiju
Svetog Vasilija, do~ekujete vernike, ~itate molitve, savetujete, odgovarate na pitawa, ispovedate...
Pritom posebno ukazujete na jedan
greh koji je poprimio ogromne razmere u na{em narodu, a to je pu{ewe,
tj. upotreba duvana. Recite nam ne{to vi{e o tome.
Najpodmuklija podvala satanska

ovome qudskom rodu jeste upotreba
duvana. Godine 1527. jedna lutalica
iz [panije, jeretik Rodrigo po|e u
Ameriku i upozna se sa crvenoko`cima i za nesre}u nau~e ga da pu{i duvan i daju mu seme duvana. On to
prenese u [paniju i zarazi je, a od
[panije i ~itavu Evropu i Rusiju. I
evo pogledajte, ~itava na{a planeta
smrdi na tu travu satansku.
Vi verovatno ukazujete i na mi{qewe svetih otaca koja su imali o
pu{ewu?
Da, mnogi svetiteqi ukazuju na tu

opasnost. Na primer, Sveti Teofil
Kijevsko-Pe~erski, veliki prozorqivac 19. veka, kada bi mu dolazili u
manastir pu{a~i govorio je ovako:
Gle, na{mrkali ste se |avoqe trave
i do{li ste ovamo u manastir da {irite duvansku zarazu. Mo`da }e sutra
pristupiti svetoj tajni pr~e{}a. Odlazite od mene, za vas nema blagoslova. Takav prozorqivac, Sveti
Teofil, je naravno video da pu{a~ nema spasewa. Jer, onaj koji pu{i oboleva ~esto od raka, od angine pektoris,
od izliva krvi u mozak i od mnogih
drugih bolesti koje mu zna~ajno skra}uju ìvot. A to je isto kao da je izvr{io samoubistvo. A znamo da se
samoubice ne sahrawuju na pravoslavnim grobqima i da im se ne ~ita i ne
vr{i opelo.
Pravoslavqe 1. 4. 1996. g.
21
______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________
@IVOT, PO SVETOM SILUANU

i ìvimo na zemqi, ne
M
vidimoBogai ne moèmo
Ga videti. Ali kad Duh Sveti do|e u du-
{u, onda vidimo Boga kao {to ga je video

sveti arhi|akon Stefan. Du{a i um odmah ose}aju Gospoda. Tako je sveti Simeon Bogoprimac Duhom Svetim u malom
Detetu poznaoGospoda;i sveti Jovan Krstiteq je isto tako poznao Gospoda Duhom Svetim i ukazao narodu na Wega. Bez
Duha pak Svetog niko ne moè poznati
Boga i osetiti koliko nas On voli.
Premda ~itamo da nas je zavoleo i postradaoza nas iz qubavipremanama,mi o
tome mislimo samo razumom, a du{om ne
razumemo Hristovu qubav u su{tini. A
kada nas Duh Sveti nau~i, tada jasno i
stvarno ose}amo i bivamo sli~ni Gospodu.
Kad du{a malaksava, kako ponovo zapaliti u woj ogaw da bi stalno plamtela
qubavqu? Taj je ogaw u Bogu, i Gospod je
do{aona zemquda binamga dao.Ko se nau~iponiznosti,on}edobititaj ogaw,jer
Gospod poniznima daje svoju blagodat.
Mnogo se truda mora uloìti, i mnogo suza proliti da bi se o~uvao smireni
duh Hristov. A bez toga duha gasne u nama
svetlost ìvota.
Pogledajte~ovekakojiìviposvojoj
voqi. Nikada taj nema mir u du{i i uvek
je nezadovoqan: ~as mu ne vaqa ovo, ~as
ono.
A ko se savr{enopredaovoqi Bo`joj
taj ima ~istu molitvu,wegova du{a qubi
Boga, i wemu je sve dobro i milo.
Tako se bila predala Bogu Presveta
Djeva: Evo slu{kiweGospodwe,neka mi
bude po re~i Tvojoj.Kada bi smo i mi govorili: Evo sluge Gospodweg, neka mi
bude po re~i Tvojoj, onda bi Gospodwe
re~i iz Jevan|eqa koje su napisane Duhom Svetim bile u du{ama na{im, i tada
bi ceosvetose}ao qubav Bo`ju. Kakav bi
krasan ìvot bio tada na zemqi!
Ali premda se Gospodwe re~i ve} toliko vekova slu{aju po celoj vaseqeni,
qudi ih ne shvataju i ne primaju.
Uvek bi trebalo da se molimo da nas
Gospodumudrikakou kojojprilicidapostupimo i On nas ne}e ostaviti da lutamo.
Adam nije bio mudarda upitaGospoda
{ta da u~ini s plodomkoji mu je dala Eva
i izgubio je raj.
22
David nije upitao Gospoda: Da li bi

bilodobrodauzmemsebiUrijinuènu?i pao je u greh ubistva i u prequbu.
Tako i svi sveti koji su padali u greh,
gre{ilisu samozato{tonisuprizivali
Gospodau pomo}da ih umudri.Prepodobni Serafim Sarovski je rekao o sebi:
Kad god sam govorio od sebe, gre{io
sam.
No postoje i bezgre{ne pogre{ke.
Wih nalazimo ~ak i kod Presvete Bogomatere. U Jevan|equ je zapisano kako je
Budi smeran, uzdr`qiv, ne osu|uj, ~uvaj um i srce od ru`nih misli. Imaj uvek
na umu da su svi qudidobrii da ih Gospod
qubi. Zbog tih smirenih misli nastani}e se u tebi blagodatSvetoga Duha i tada
}e{ re}i: Milostiv je Gospod.
Svetoga ~oveka je lako voleti, ali nema
ve}eg ~uda nego voleti gre{nika i u wegovom padu.
Dok sam bio u svetu i ja sam mislio da
je sre}a u onome {to pruà telesni ìvot: bio sam zdrav, lep, qudi su me vole-
Ona, idu}i iz Jerusalima ku}i, mislila

da i Wen Sin ide zajedno sa srodnicimai
poznanicima.Me|utim,tek posle tri dana traèwa na{la Ga je u jerusalimskom
hramukakorazgovarasa starcima(Luk.2,
44- 46).
Dakle, samo je Gospod sveznaju}i. A
svaki drugi ma ko to bio mora se moliti
da ga Bog urazumi i mora se savetovati s
duhovnim ocem da ne bi pao u pogre{ku.
Ako misli{r|avoo qudima,zna~ida
zli duh ìviu tebii on ti name}ezle misli o drugima.
Ako ko umre, ne oprostiv{i bratu,
wegova }e du{a oti}i tamo gde ìvi zli
duh koji je wom ovladao.
Takav je zakon: ako ti oprosti{ i Gospod }e tebi oprostiti. A ako ne opra{ta{, tvoj greh ostaje s tobom.
Evo najkra}egi najlak{egputa spasewu:
li. I ja sam se ponosio time. Ali kad sam

Duhom Svetim poznao Gospoda onda sam
na svu sre}u koju pruà svet po~eo gledatikaonadimkojiraznosivetar.Ablagodat Svetoga Duha raduje i veseli du{u, i
onau dubokommirusozercavaGospodazaboravqaju}i zemqu.
Kad je ~ovek nameran da zida dom, da
bi ga podigao skupqa mnogo i raznovrsno
gradivo. Tako smo i mi du`ni, da ste~emo
ne{toodovihvrlina,dabipodiglisvoje
spasewe.
Voda je po svome svojstvu mekana, a
kamen je tvrd; uostalom ako nad kamenom
visi neki sud sa vodom, a iz wega kapqa
voda na kamen, to }e ga probiti. Tako i
re~ Bo`ja mekana je, a srce je na{e tvrdo,
no ako ~ovek ~esto slu{a re~ Bo`ju, to u
srce wegovo dolazi strah Bo`ji.
______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________
NEDEQA
prostite i meni i zanosu
O
mome, jer se danas vra}am
svome detiwstvu. Mile uspomene lebde
koji nam veli: pazitese i volitekao bra}a... Tu za}uta i pogleda po narodu.

- Jest! Gospod nam veli: volite se, vooko mene kao laki leptiri,pa mi se raza- lite i neprijateqe va{e. I ako ho}emo
strle pred o~ima kao kakva velika ba- da smo deca Wegova, mi moramo slu{ati
{ta, prepuna {arenog mirisnog cve}a... zapovestiWegove.Adalimito~inimo?
I, glede}i sve to, se}am se svoje de- Kakvi~inimo,jadnanamna{amajka!
tiwske crkve, se}am se kako se u grudima
mojim zaèrao jedan plamen koji me je
grejao i greje i koga ne moga{e zagasiti
ni sve bujice burnoga ìvota {to prejuri{e preko glave moje... Jo{ mi - ~ini mi
se, odjekuje u uvu prvi srebrni zvuk sa belogazvonikakojije podigaoo~imojeplavome nebu, a du{u kao kad izneo visoko,
vi{e od onih sjajnih zvezdica.
Sveta je bila puna porta kad Marko
zazvoni na slu`bu. Pop Stevan se diè u
crkvuda proskomidi{e.Qudisu skidali
kape, a mlade` prilaza{e ruci. On je
blagoitihootpozdravqaonasvestrane.
Na pragu crkvenomizu obu}u, pa u ~arapamau|eu crkvu.Celivaikonepau|eu
oltar.Tamoobu jemalije{to su u oltaru stajalei koje je obuvaosve{tenik{to
slu`bu sluì. Onda je tek pristupio
obla~ewu i proskomidiji.
Oni su podelili posao me|u sobom.
Pop Te{a je pomagao u oltaru pop Stevanu, popStanojeje za kr{tewakojase u toku dana donesu, pop Ra}a za molitve
... I bra}a smo, i jedno nas mleko odobolnima,a pop\or|eipop@ivkozapevjilo, i jedna nas ruka odnijala, pa smo gonicu s u~iteqem.
îm zazvoni drugo zvono, crkva se na- ri du{mani jedan drugome od tu|ina!...
Zar nam je malo bilo jada od Kosova, a
punisvetom.Sve to stade po redu i stareKosovo nam je do{lo za nesloge na{e, pa
{instvu o~ekuju}i po~etak slu`be.
Dveri se otvori{e i slu`ba po~e. tek {to du{omdanusmo,a mi opet u kavgu
Svet se pobo`no molio... U~iteq se tru- i inat?...Opetza}uta,alimu dr{}uruke,
a suze ga po~e{e polevati.
dio da opravda sino}nu pohvalu.
-[tajemaloMarkuiIvanuTan~i}u?
Slu`ba je i{la svojim tokom. Taman
Bog im dao i zdravqa, i beri}eta, i
u~iteq dovr{iPri~asten,a iz oltara
izi|epopStevanistadepredonajnarod. punu ku}u naroda, pa opet ho}e da izginu!
One bele ode`deod platna,pa wegova Ho}e da se dele! Pa su jo{ imali i kurabela kosa i brada i onaj ìvi pogled za- ì i obraza do}i me|u qude, pa ~ak i u
drà dah svima. Sve se o~i upravi{e na hram Bo`ji.
Eno ih...! A {to se krijete?
wega. A on po~e:
Ko se krije,boqeda ga nije!...I kaì- Hri{}ani, deco bo`ja! Sakupismo
se u ovom svetom hramu, u nedrima te ovde pred svetom, kako }ete vi imati
bo`jim,da se pomolimoblagomTvorcuza srca za sirotanai nevoqnika,za putnika
zdravqe, sre}u i beri}et, i da olak{amo i namernika, koga nikada videli niste,
du{i na{oj znane i neznane grehe. I ako kad nemate srca jedan za drugoga, brat za
je molitva svesrdna, wu je ~uo i usli{io brata?!...
Tan~i}i se skamenili.
Gospod. Ali i mi smo isto tako trebali
otvoriti srce na{e re~ima Tvor~evima
- Ja vam zapovedam:miritese! Mirite
se, ili }u oti}i, rasplesti ovaj sedi per-
~inna ~asnojtrpezi,gde se svetomtajnom

pri~e{}ujem,pavasprokleti!...I te{ko
vama, ako to u~inim!...
O~i su mu sevale, a narod je drhtao, pa
seodbijaodTan~i}adaihsenedotakne.
Onda se vrati u oltar, te dovr{i slu`bu.
îm iz crkve izi|osmo i Marko i
Ivan jedan drugom ruke pa se qube... Okupi se narod, pa oplaka.
A kad on iz crkve izi|e, oni oba pred
wega pa mu qube ruke:
- Ne kuni nas, izmirili smo se!

- Onda Bog neka vam svaku sre}u da.
Neka ste blagosloveni!
***
Od ovih sve{tenika nema ni jednog u

ìvotu; vreme je ~ak i natpise na spomenicima wihovim istrlo. Ali ìvi spomen wihov i kod wihovih naslednika,i u
onom narodu, koji ume svaki lep spomen
o~uvati...I dandawise pri~ajulepepri~e o qubavi wihovoj, o primernim delima wihovim , o slozi i uzajamnom
po{tovawu.
Ni jedne pri~ene ~uh koja bi, ma kojega od wih, r|avo okarakterisala.Za wih
se moè re}i da su se rodili pa delima
svojim dokazali da su dostojni sinovi
Oca na{eg na nebesima koji suncem svojim greje i zle i dobre, i ki{u daje i pravednima i nepravednima.
Mir prahu wihovu!
Janko Veselinovi}
23
______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________
KLONITE SE VRAÂRA
eposredno pred napad

Persijanacana Gr~ku imperiju, u gradu Adanu s ekonomom Saborne crkve desio se ovakav slu~aj.
Teofilo se isticao i svima bio poznat kao besprekorno ~astan i krajwe
marqiv u ispuwavawu svojih slu`benih
du`nosti i svojim hri{}anskim vrlinama. On je bio oko i desna ruka svoga episkopa. Bio je otac sirotiwe, hraniteq
udovih, dare`qiv darodavac sirotih, za{titnikuvre|enih,pomaga~nemo}nih,i
zbog toga je uìvao op{te po{tovawe i
uvaèwe.I kadje umroepiskopAdane,to
su svi jednodu{no poèleli da episkop
postane Teofilo i za to su se obratili s
molbom kilikijskom prvoprestolnom
arhijereju. Arhijerej je delio op{tu èqu. No, Teofilo iz ose}awa hri{}anske
smirenosti i zbog ose}awa visokog dostojanstva episkopskog ~ina, energi~no
je odbio da primina sebe taj ~in. Uzaludne su bile sve molbe za to od sveg naroda,
klira i prvoprestolnog arhijereja. Teofilo je ostao pri svojoj odluci. Bili su
prinu|enida postaveza episkopadrugog,
a Teofilo je ostao na ranijoj du`nosti
ekonoma. Bez obzira na besprekorno ~astan ìvotTeofila,na{lose qudi, koji
su pod uticajem duha zlobe i zavisti, po~eli klevetatiTeofilapred episkopom
i okrivqavati za najprqavije stvari.
Poznavaju}i sam dobro Teofila kao ~oveka do krajnosti pobo`nogi ~estitog, u
po~etku niko i nije verovao ovim klevetama i okrivqavawima. No, po{to one
nisu prestajale, episkop im je malo po~eo verovati i odlu~i, na kraju, da udaqi
Teofila od du`nosti ekonoma, uz obrazloèwe da bi ga oslobodio od dugotrajnog te{kog napora. Teofilo se bez
pogovorapokorio.Sada su zavist i zloba
demona uzeli drugi pravac. Ranije je on
dejstvovao kroz druge qude, sada je po~eo
dejstvovatina du{u samoga Teofila. Demon po~ebuditii razvijatiu wemu takvu
misao, da ga je episkop izloìo potpuno
nezasluènom ponièwu, da su ga za wegov trud i dobro~instvonagradili uvredom i prezirom.Malo po malo, ova misao
se razvila u Teofilu do tog stepena da je
na kraju uobrazio da je od svih do krajwe
granice unièn, uvre|en i naruèn, i u
vezi s tim, ubrzo wegovom du{om ovlada
neodoqiva èqa da se koliko god moè
24
vi{e, istakne me|u qudima. On je silno

zaèleo u po~etku u najmawu ruku, da dobije svoju raniju du`nost. Vlastoqubqe
je toliko ovladalo Teofilomda se odlu~io najzad, radi ispuwewa svojih vlastoqubivih èqa, da traì pomo} u
vra~arijama i |avolskoj sili. I sad on
odlazi najpoznatijem u to vreme vra~aru
i ~arobwaku, iznese mu svoje èqe i sa
suzamatraìod wega pomo},obe}avaju}i
mu du`nu protivuslugu. Vra~ar s rado{}u pristaje da pomogne unesre}enom, i
ohrabriv{iga, naredimu da do|e kod wega idu}eno}i.Teofilootideradostan,i
slede}eno}iopet se pojavikod ~arobwaka. Vra~ar ga , odvede na hipodrom, tj. na
kowsko trkali{te i kaè mu:
- Ako ugleda{ neko privi|ewe ili

~uje{ kakav glas, nemoj se upla{iti i ne
~ini krsni znak.
Teofilopristadena sve i odmahpred
wihove o~i iskrsnu ovakvo privi|ewe:
vide{e gomilu nepoznatih lica, obu~enih u razli~ne blistave haqine i sa sve}ama u rukama. To je bila gomila demona:
oni su veli~ali svoga kneza- satanu, koji
je gordo i nadmeno sedeo usred wih. Vra~ar uze Teofilaza ruku,uvedega u zbori{te i stade s wime pred kneza
demonskoga. Satana zapita vra~ara:
- Za{to si nam doveo ovog ~oveka?
Vra~ar odgovori:
- Doveo sam ti ga, gospodaru moj, zato
{to je veoma mnogo uvre|en od svog episkopa i moli za tvoju pomo}.
Satana re~e na to:
- Kakopomo}i~ovekukojijerobsvoga
Boga? Ali ako ho}e da postane moj rob i
stupiu red mojihslugu,u tomslu~ajuja }u
mu tako pomo}i da }e dobiti ve}u vlast
nego{toje ranijeimao,~aki takvukakvu
ima episkop.
- ûje{ li {ta govori knez? - re~e
vra~ar Teofilu.
- ûjem, - odgovori Teofilo, - i u~ini}u sve {togod mi naredi.
I rekav{i to, baci se pred noge |avolskog kneza i po~e mu qubiti noge. Ta-
da |avo re~e, obra}aju}i se vra~aru:

- Nekase ovaj ~ovekodrekneSinaMarijina i We same, zato {to ih ja duboko
mrzim. I neka to svoje odricawe napi{e
svojom rukom sopstvenom i preda taj rukopismeni i onda neka traìod mene sve
{togod èli; sve }u mu ispuniti.
- Spreman sam da u~inim sve {togod
mi ti naredi{, - re~e Teofilo - samo da
bih dobio ono {to èlim.
- ûv{i to, satana ra{iri svoje |avolske ruke i po~e grliti i qubiti Teofila, govore}i pri tom:
______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________
- Raduj se moj iskrenii verni prijatequ.

Zatim Teofilo izjavi odricawe od
Hristai WegovePre~isteMajke,napisa
to odricawe na odranije pripremqenoj
za to od vra~ara hartiji, zape~atio ga i
predao knezu mraka. I prijateqskise zagrli{e i izqubi{e, novi prijateqi se
rastado{e. Satana sa svojom svitom postade nevidqiv, a Teofilo i vra~ar radosni otido{e ku}i.
Drugog dana po tom doga|aju, episkop,
mora da se kaè, po savetu Boìju,a ne od
|avola, pokaja se zbog toga {to je otpustio Teofila sa du`nosti ekonoma, pozva ga k sebi i ponovo ga postavi na tu
du`nost i pritom mu preda vlast nad
svimcrkvenimposlovimadvostrukove}u
od one kakvu je imao ranije. Episkop je
potom ~ak javno pred celim klirom i narodom molio Teofila za opro{taj za
u~iwenu mu uvredu. I sav ugled i uvaèwe svih koje je Teofilo uìvao ranije,
ne samo da su mu se opet vratili, ve} postado{e neuporedivo ve}i nego ranije.
âstoqubqe Teofilovo bilo je zadovoqeno; on se smirio. No, nije dugo trajalo
to pogubno spokojstvo. Milosrdni Gospod nije dao gre{niku da propadne do
kraja. Ubrzo je probudio On u wegovom
srcu kajawe. Brzo je Teofilo jasno saznao i duboko osetio svu bedu svog poloàja. Wegovo pokajawe bilo je veoma
duboko i iskreno; dan i no} provodioje u
suzama zbog svog nedoglednog vre|awa
Gospodai WegovePre~isteMatere,zbog
svog najdubqegpada.I ma kolikoda je bila duboka wegova krivica pred Bogom,
pomisaona bezgrani~nomilosr|eBo`je,
koji ne èli da neki pogine, nego da svi
do|una pokajawe,probudilaje u wemunadu za pomilovawe i slobodu da se obrati
Najmilosrdnijem,s molitvom radi opro{tewa i spasewa. I eto, Teofilo napu{ta sve svoje slu`bene du`nosti i
odlu~ujeda sve svoje sile i sve vremeupotrebida bi izmoliood Gospodaopro{taj
za sebe; u tom ciqu on se zatvara u jednu
crkvu Boìje Matere i ovde, pred ikonom Presvete Djeve, punih 40. dana i 40.
no}iprovodiu postojanoji dubokojskru{enosti zbog svoje gre{nosti, u najstroìjem postu i postojanoj molitvi - radi
svogspasewa.Najzad,po{toje pro{lo40.
dana, u pono}, kada se Teofilo kao
obi~no molio, javqa mu se Bo`ja Mati i
re~e mu:
- A zbog~egase titakobestidnoobra}a{, vapije{ i moli{ se Meni, da bih ti
Ja pomogla?Pa ti si se odrekaoSinaMo-
ga i Mene. Kako se mogu moliti za tebe

Sinu i Bogu Mome, kad si se ti predao|avolu, i o tome si mu dao rukopis,kad si ti
- rob |avola? I ja sama ne mogu trpeti
vre|aweSinaMogaiBoga.Mogutioprostiti {to si zgre{io protiv mene, ali
srybui uvredekojevi ~initeSinuMome,
i na taj na~in raspiwu}iGa po drugi put,
Ja ne mogu slu{ati ni gledati. Radi u~iwenih tolikih srybi i uvreda potrebni
su mnogi podvizi i duboka srda~na skru{e-nostdabiihGospodmogaooprostiti,
zato {to je On, mada premilostiv,u isto
vremei Sudijapravedni,kojidaje svakom
po wegovim delima.
O VRAÂWU
rkva od najstarijih
C
vremena najenergi~nije osu|uje svako vra~awe i
vraybine. Vra~awe se uvek vr{i

pomo}u zlih duhova - |avola. Takvih primera ima mnogo u Svetom
pismu. Svako sujeverje, praznoverje, verovawe u horoskop, gatawe u
{oqu, karte, pasuq, proricawe
sudbine, ~ini, crna i bela magija,
razni proroci i proro~ice, sve to
Crkva najo{trije osu|uje i crkveni kanoni predvi|aju ~ak iskqu~ewe iz crkvene zajednice, onih
hri{}ana koji u tome u~estvuju.
ôvek danas, opsednut raznim
neda}ama, nevoqama, bolestima
fizi~kim i psihi~kim, traì leka svuda i od svakoga. Treba znati
da je Crkva neiscrpna riznica lekova, pre svega duhovnih i blagodatnih, i da ima dve hiqade godina
dugo iskustvo kako pomo}i svojim
~lanovima. U bogoslu`benoj kwizi Trebnik postoje molitve za
razne prilike i slu~ajeve. Zato se
u svakoj prilici treba obratiti
svojoj Crkvi i od we traìti pomo}. To znaju ~ak i vra~ari i gatari, pa i oni {aqu narod da pale
sve}u, daju priloge itd. Pa za{to
bi se onda radilo posredno, kad je
boqe obratiti se direktno svome
sve{teniku i svojoj crkvi.
Ohrabren javqawem Bogomajke, Teofiloje izraziopredWomsvu svoju najdubqu skru{enost, sve svoje najiskrenije
pokajawei prineseJoj àrku pokajnumolitvu,da bi ga zastupalapred Gospodomi
izmolila za wega pomilovawe. Uvidev{i iskreno i duboko pokajawe Teofilovo, mati Boìja naredila mu je da
izgovori pravoslavno ispovedawe vere.
Teofilo je sa iskrenim ose}awem ispunio ovo nare|ewe. Posle ovoga, Bogorodica mu je obe}ala da }e se pomoliti za
wega pred Gospodom, i nestade. Teofilo
je kao i pre, nastavio neprestanotuìti
i molitise. Kroz tri dana opetmu se javi
MatiBoìjaradosnalicai svetliho~iju i obavesti ga da je wegovo pokajawe
prijatno Bogu, da mu je molitva usli{ana, ali pod tim uslovom ako on od sada pa
do kraja ìvota bude ostao veran Bogu.
Teofilo izrazi najiskreniju zahvalnost
Najmilosrdnijem Gospodu i Wegovoj
Presvetoj Materi i najiskrenijunameru
i spremnost da sve dane ìvota svoga posveti Gospodu i zamoli Mater Boìju da
mu se vrati rukopis koji je predao demonu. Bogorodica se u~ini nevidqivom.
Kroz tri dana, za vreme kojih je Teofilo
kao i ranije ostao u postu i neprestanoj
molitvi,kada je najzad ve} skoro iznuren
od pokajni~kogpodviga, zaspao, u vi|ewu
za vremesna,videoda muMatiBoìjanosi wegov rukopis. Od radosti se probudio, i stvarno, video da je taj rukopis
leào wemu na grudima. Posle toga Teofilo, delom od podnesenih duhovnih napora,delomusledneobi~neradosti,pade
u neko polumrtvo stawe. Osvestiv{i se,
on prineses po{tovawemzahvalnostBogu i premilosrdnojZastupniciroda hri{}anskoga i zatim, radi svog boqeg
o~i{}ewa, zaèli da se javno ispovedi.
U tusvrhu,za vremebogosluèwaonse javio arhijereju, ispri~ao mu svu istoriju
svog pada i spasewa, i zamolio ga da objavi ovu istoriju da ~uju svi, radi op{teg
nazidawa. Wegova molba bila je ispuwena. Cela istorija bila je objavqena pred
narodom, i episkop zatim odrà prigodnu pouku. Za to vreme Teofilo je leào
kodnoguepiskopai plakao.Zatimje Teofilo primio svete tajne i sav narod prinese hvalu i blagodarnost Gospodu Bogu.
Ostatak svog ìvota kratkog Teofiloje
proveo u podvizima molitvenim i odricawu.
Duhovni mir,
prot. Gr. Dja~enko.
25
______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________
QUBAV PREMA SVETU

d svih ìvih bi}a na Zemqi ~ovek je i najsre}nje i
O
najtragi~nije bi}e u isto vreme. Naj-
sre}nije - jer je slika i podobije svoga

Tvorca: obdaren besmrtnom du{om, razumom i slobodnom voqom i time visoko uzdignut iznad svih drugih ìvih stvorewa;
svenaZemqipot~iwenojewegovoj vlasti.
Najtragi~nije - jer je sav wegov ìvot veliko isku{ewe: raspiwawe izme|u Zemqe
ineba.Jerod~asakadpo~nezrelodamisli
i rasu|uje o sebi i svemu {to ga okruùje,
on treba i mora da se opredeli za Zemqu
ili nebo. Tragika ovog izbora je u tome
{to on ima sudbonosne posledice za ~oveka:odizborazavisive~nasudbninawegove
du{e u onom drugom, zagrobnom ili duhovnom svetu.
Bog nam ukazuje koji je izbor boqi.
Iako je ~oveka obdario razumom i slobodnom voqom i time ga osposobio za samostalno odlu~ivawe, Bog i daqe
neprestano promi{qa o ~oveku èli, iz
svoje roditeqske qubavi, da ga u~ini
ve~no sre}nim i blaènim: udeoni~arem
svojih ve~nih blaga i radosti. Zato ga
upozorava i poziva da se u svome izboru
opredeli za nebo i wegova ve~na blaga.
Poziva svakog od nas, ali nikoga ne primorava, jer ne}e da ograni~va na{u slobodu. Samo delo slobodno u~iweno ima
moralnuvrednostpred Bogom,a to zna~i:
zasluùje nagradu pred Bogom, ako je dobro, odnosno kaznu, ako je zlo. Zato Bog,
kao pravedniNagradodavaci Sudija, èli da se mi samostalno i slobodno odlu~imo: za nebo ili Zemqu, i na taj na~in
primamona sebe odgovornostza posledice izbora.
Bog zove qude u Carstvo svoje. Otkako je stvorio qude, Bog ih zove k Sebi, u
carstvo svoje. Radi toga je i Sin Bo`ji
si{ao na Zemqu, da qude pozove u ve~no
Carstvo i ukaè im put koji do wega vodi. On Carstvo nebesko upore|uje sa velikom ve~erom, na koju su pozvani mnogi,
ali se pozivu nisu odazvali. Kad pozvani
nisu do{li, doma}in ve~ere, a to je sam
Bog, naredio je slugama svojim (a to su u
Staromzavetu bili proroci,a Novomzavetu su apostolii sve{tenici)da pozovu
druge. Sluge su tako postupile i druge
zvanice su se odazvale.
Qudski izgovori. Carstvo Bo`je sadrì u sebi najve}ai najdragocenijabla-
26
ga, sa kojima se ni{ta zemaqsko ne moè

uporediti. Wihov o~evidac, sveti apostol Pavle,svedo~i:[tooko nevide,ni
uho ne ~u, i {to u srce ~oveka ne do|e, to
ugotovi Bog onima koji ga qube (Kor. 2,
9). Ta blaga nudi Bog svojim qudima, ali
ih mnogi ne prihavataju.Jedni vi{e vole
da sti~u zemaqsko blago: wive, livade,
{ume, da zidaju ku}e - da zgr}u zemaqsku
pra{inu, nego nebsko zlato. Drugi vi{e
vole da trguju i gomilaju novac, koji }e,
kad legnu u grob, drugimaostati, a oni od
Tokom sto pedeset godina svoje

posledwe istorije, Evropa se podala
materijalisti~kom bezbo{tvu i
hristoborstvu.I izgubi orjentaciju.I
smete se. Kao brod na pu~ini okeanskoj
kome su busolu ukrali ili mu oblaci
severwa~u sakrili. Zaboravi{e da kad
busole na brodu nema, moè brod biti i
s najve}omdrugomtehni~komopremom,ni{ta mu pomo}i ne}e. Luta}e i
propasti zajedno sa svima putnicima i
svom drugom tehnikom i bogatstvom.
wega u zagrobnom ìvotu ne}e imati nikakve koristi. Ovde }e biti bogati, a tamo najve}i siromasi. Tre}i vi{e vole da
telesno uìvaju i povla|uju svojim strastima i porocima, ali }e u onom svetu da
se mu~e i ispa{taju. Svi oni postupaju
nerazumnije od male dece, koja ne znaju

pravu vrednost stvari, pa ve{ta~ko va{arsko {arenilosmatrjau za ne{to osobito dragoceno, a ono nikakve vrednosti
nema. I oni biraju zemaqsku pra{inu, a
odbacuju ve~no nebesko zlato.
Qubav prema ovozemaqskom svetu prepreka za sticawe ve~nog. Sve {to je
Bog stvorio dobro je veoma (1 Mojs. 1,
31) i ~oveku je slobodno da uìva ovozemaqska dobra, ali da se svojim srcem ne
vezuje iskqu~ivo za wih; da bude wihov
gospodar, ne rob; da ih deli sa drugima, a
ne da ih sebi~no sam uìva. Jednom re~i:
data su mu da wima kupi ve~na blaga. Kad
bi ~ovekve~noìveo na zemqi, jo{ bi se
nekako mogla i razumeti wegova ùdwa
za zemaqskim blagom. Ali ~ovekov ìvot na Zemqi kratko traje, i kad ga Gospod pozove odavde, on sve {to je stekao
ostavqa drugome. Jedino {to ga u onaj
ìvotprati- jesu dela wegova,dobraili
zla. Gosam iza{aoiz utrobemateresvoje, go }u se i vratitionamo,rekaoje pravedni Jov. (1, 21). Ni{ta ne donosimona
ovaj svet, dakle nemoèmo ni{ta ni odneti. A kad imamo hranu i ode}u, ovim da
budemo dovoqni, savetuje sveti apostol
Pavle (1 Tim. 6, 7 - 7). Zato Gospod Isus
traì da se prvo odreknemo sveta, pa onda po|emoza Wim(Mk.6, 24).Zatoi sveti
apostol Jovan savetuje: Ne qubite svet,
ni {to je na svetu( jer svet prolazièqa wegova;a kojitvorivoquBo`ju,ostaje doveka.Akoko qubisvet,nemao~eve
qubavi u wemu ( posl. 2, 15, 17). A sveti
apostol Jakov upozorava da je prijateqstvo sa svetom, a to }e re}i sa grehom i
strastima,kojih je svet pun ( Jn. 5, 19), neprijateqstvo prema Bogu (Jak. 4, 4) Po
mudrim re~ima svetog Isaka Sirijanca:
Svet je bludnica koja sve one koji na wu
gledajusa èqomprivla~iqubaviprema
sebi. I kojim je, makar i delimi~no,
ovladala qubav prema svetu, taj ne moè
da iza|e iz ruku wegovih, dokle ga god
svet ne li{iìvota.I kad svet svu~esve
sa ~oveka,i u dan smrtiiznesega iz wegovog doma, tek tada ~ovek saznaje da je svet
zaista laòv i obmawiva~.
Ne zaboravimoda je na{a prava domovina na nebu (Fb. 3, 20; Kor. 5, 1 -2), pa
za wom da uzdi{emo i woj da teìmo srcem svojim. Tamo je na{ Otac nebeski,
koji nas zove i o~ekuje ra{irenih ruku.
Odazovimo se Wegovom pozivu ne samo
kao pozvani nego i kao izabrani.
Protojerej
@ivan M. Marinkovi}
______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________
MNOGI PLANOVI I IZNENADNA SMRT

udima je svojstveno da
prave planove za buQ
du}nost. Ko od nas jo{ u detiwstvu i mla-
dosti nije ma{tao {ta }e da bude i

postigne, kad odraste? Pa i kad odrastemo, mi planiramo za vi{e godina i decenija unapred, kao da su svi konci vremena
i budu}nosti u na{oj vlasti. Pri tome zaboravqamonaprisustvosmrtiusvetu, ~ija o{tra kosa lebdi nad glavom svakog od
nas i preti da se, mo`da jo{ u ovom ~asu,
spusti na glavu i uni{ti sve na{e planove. Na ovu ~esto zaboravqenu istinu upozoravanasGospodIsususvomeEvan|equ.
Nekom bogatom ~oveku prerodila je
wiva, i on se zabrinuo gde }e smestiti
wen rod.
ôveka ~eka smrt ~im se rodi. Ma kako to ~udno izgledalo, ali je istina: samim ro|ewem ~ovek je u isto vreme
osu|en na smrt. Ra|a se da ìvi, ali i da
umre.Zemqaje carstvosmrti.Sve{tona
woj ìvi, pot~iweno je umirawu: od ~ovekaiìvotiwe,padoinsektaibiqke.
Kako hri{}anin treba da gleda na
smrt. Iz Svetog pisma znamo da je smrt
nastupila kao posledica ~ovekovog greha: prestupawavoqe Bo`je i odvajawa od
Boga, Izvora ìvota i svakog dobra. Ma
da je smrt najve}ezlo za ~oveka,ona moè
biti i korisna onome koji ima na umu savet starozavetnog mudraca: Se}aj se
smrti i ne}e{ sagre{iti (Sirah 7, 39).
Ko se se}a smrti, taj svaki novi dan koji
osvane smatra za posledwi,pa se trudi da
ga provedeu pobo`nosti,molitvii bratskoj qubavi sa svima, izbegne greh i ~ini
dobra dela, kad god mu se i gde prilika
ukaè.Natajna~inonse bogatiu Boga,
sti~e nepropadivo blago na nebu, koje ga
~eka tamo, kad du{om napusti ovaj svet.
Takomuse}awenasmrtdonosivelikukorist. Smrt je korisna i za gre{nika, jer
prekra}uje beskrajno umnoàvawe wegovih grehova i spre~ava da zlo postane besmrtno. Na taj na~in sama kazna za greh
pretvara se u oru|e Bo`jeg ~ovekoqubqa.
Pouka koju smrt pruà qudima. Kad
se ve} jednog dana moramosuo~itisa smr}u i posle we iza}i na sud Bo`ji (b. Jevr.
9, 27), a neznamo kad }e to biti i u kojim
okolnostima, onda iz toga treba da izvu~emo korisnu pouku: na smrt treba ne samo da stalno mislimo nego i da se za
susret sa wom spremamo. To nam i Gospod
savetuje: Bdite i molite se, jer ne znate
dani~askad}evassmrtpohoditi(Mt.24,
42; 25, 13; Mk. 13, 33, 37). To zna~i: stalna
pomisao na smrt treba da nas odvra}a od
svakogzla iligreha,a podsti~ena bogougodan ìvot i dobro~instva. To ho}e da
kaè ona narodna, potpuno evan|elska
poslovica: radi i trudi se kao da }e{
sto godina ìveti, a moli se Bogu i ìvi
tako kao da }e{ sutra umreti.
Od velike seobe naroda na ovamo
nije zapam}eno u qudskom zbivawu
takvih dubokih poreme}aja kao danas.
Mi znamo da se nalazimo u jednom
ogromnom i burnom procesu. Nismo u
stawu da kaèmo smisao toga kretawa.
Moèmo samo da kaèmo: kre}emo se
nekuda strahovitombrzinom, ali kakva
je na{a putawa i koji nam je ciq - ne
znamo. Nemamo mogu}nosti da to
NO]NE SUZE
Svaku no}kvasim odarsvoj, suzama svojim natapam postequ svoju.
(Ps. 6, 6)
a posteqi mojoj mislio

N
sam o Tebi, Koji ~oveka
qubi{, i u pono}i ustao sam da pro-
slavim blagost Tvoju. Opomenuo sam

se dugova i grehova mojih i prolio
sam potoke suza... Okrepili su me Razbojnik, Mitar, Marija gre{nica, Hananejka, a tako|e i èna krvoto~na i
Samarjanka kod izvora. Oni su mi govorili: Ustani, umoli za dobrotu:
Gospod je tvoj pun dobrote. David, sin
Jesejev, zvao me je u psalmima svojim,
probudio me je od sna, koji je oteào
udove moje, i rekao mi je: Ustani, ~ove~e! [to spava{? Sudija i u pono}i
primadaroveustani,moliseiprosi
za sebe opro{taj. Milosrdni Gospod
zaradova}e se za tebe. Wegova vrata
otvorena su i dawu i no}u onima koji
se kaju. No}u, po~ivaju}i na svojoj
posteqi, prise}ao sam se dugova i grehova svojih: tada me je obuzeo uàs, i ja
sam govorio: Avaj! nastupi}e posle
grozna no} i tama li{ena svake svetlosti... U koga je ìvot bezakoni, taj
se ne}e zaradovati u dan vasksewa, ve}
}e bez kraja ostati u tami... I David je
bdio na svojoj posteqi, pomi{qao na
svoja bezakowa i ispovedao svoje grehe. No}u je kvasio svoju postequ suzama o~iju svojih i sa suzama se molio
govore}i: Znam, Gospode na{, bezakowa svoja i greh moj jednako je pred Tobom. Samome, Gospode, Tebi sagre{ih
Da ne postupamo kao onaj bezumni bogata{a, o kome Gospod govori u svom svetom Evan|equ,a koji nije misliona smrt
nego na sebi~na uìvawa, pa ga smrt pokosila iznenada, nego da na smrt stalno
mislimo i za wu se svakodnevno pripremamopobo`nimìvotom,pokajawem~im
sagre{imo i dobrim delima. U tom slu~aju smrt nam ne}e biti stra{na nego korisna.
(Ps.151,3-4).Smilujmise!Tebeprizivam, O~e, Sine i Du{e sveti! Tebe

prizivam i na danu i u no}i po{tedi
nas! Po mno{tvu, Tvojih dobrota o~isti prestupe i grehe na{e; daruj nam,
Gospode, du{evno i telesno zdravqe;
izbavi nas od lukavog i od sile wegove, od puteva wegovih i od sviju mreà
i zamki wegovih, i nemoj nam ni dawu
ni no}u otkazati pomo} Tvoga milosr|a...
Prepodobni Jefrem Sirin
27
______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________
EVAN\ELSKO MILOSR\E
eja{e jedan starac, ubog
i milostiv, po imenu
Visarion. Si{av{i u jedno naseqe,
on vide na trgu mrtvog prosjaka bez
ikakve ode}e. Aon sam ima|a{e na sebi jedan hiton, saglasno jevan|elskom
predawu, i malu kabanicu, jer osim
ove najnu`nije ode}e on nije imao ni{ta drugo. No pod pazuhom on je uvek
nosio Evan|eqe, ili da bi proveravao sebe u stalnoj poslu{nosti re~i
Gospodwoj, ili da bi imao pri sebi
u~ewe koje je on delom ispuwavao.
Ovajje ~ovekìveotakouzvi{enimi
besprekornim ìvotom, da je kao zemaqski an|eo i{ao putem nebeskog
zakona.Kadadakleonugledamrtvaca,
odmah skide sa sebe kabanicu i pokri
ga wome. A kad malo odma~e, on srete
jednog siromaha, potpuno naga, i zastade premi{qaju}i u sebi: Za{to
ja, koji sam se, tobo`, odrekao sveta,
imam ode}u, a moj se brat mrzne na
mrazu? Ako dopustim da on umre, onda
}u nesumwivo ja biti uzrok smrti
bli`wega. [ta dakle? da li da svu~em svoj hiton, razdelim ga i dam jednu polovinu, ili da ga celog
poklonim ~oveku, sazdanom po liku
Bo`jem? Ali kakvu }e korist imati i
on i ja, ako razdelim hiton na dva dela? I po{to razmisli, re~e: Zar }u
ja pretrpeti {tetu, ako u~inim vi{e
nego {to je zapove|eno?
I ovaj blagorodni podvi`nik
svesrdno pozva siromaha pod trem
jedne ku}e, navu~e na wega svoj hiton
i otpusti ga, a sam ostav{i potpuno
nag, pokri se rukama i sede; jedino
ima|a{e pod pazuhom Sveto Pismo,
koje ~oveka ~ini bogatim. Za to vreme, po promislu Bo`jem, nai|e tuda
jedan ~uvar poretka, poznade starca
i re~e svome drugu: Pogledaj, nije
li onaj starac ava Visarion? Ovaj
odgovori: Da, on je. Tada prvi ~uvar brzo sjaha s kowa i upita svetiteqa: Ko te skinu golog? Ava pruì
28
desnu ruku sa Evan|eqem i re~e:

Ono me skinu golog. A ~uvar tog
~asa skide sa sebe gorwu haqinu i re~e: Evo ti savr{eni vojni~e! Svetiteq je uze i odmah se kri{om
ukloni iz tog mesta, nose}i je kao mali mona{ki ogrta~. On se postara da
izbegne pohvalu od ~oveka koji saznade wegovo dobro delo, i tajno o~ekiva{e slavu sakrivenu.
Po{to u potpunosti ispuni evan|elsku zapovest, i nemaju}i ve} u du{i ni{ta svetovno, on pokaza delo
jo{ savr{enijeg ~uvawa zapovesti
Bo`je. Putem on vide jednog siroma{ka, i tr~e}i ode na trg, gde je malo
pre bio i proda Evan|eqe. Posle nekoliko dana u~enik wegov Dula, upita ga govore}i: Ava, gde ti je
Kwiìca? Starac mu spokojno i veoma mudro odgovori: Ne àlosti se,
brate, jer da bismo imali uzdawe gore, ja, poslu{nosti radi, prodadoh
samu onu re~, koja mi je uvek govorila: prodaj sve {to ima{ i podaj siromasima (Mt. 19, 21)
Iz Lavsaika
MISLI U ZVEZDANOJ NO]I

lavo zvezdano nebo. Kao
brilijanti po kadifi
P
rasuti su po wemu no}ni ogwi sjajne
treperave zvezde i gledaju na zemqu

bezbrojnim o~ima koje sve vide i na sve
paze.
Gleda{ na wih i umnim o~ima
do~arava{ neopisano bogatstvo
nebeskog crstva i wegovog Vladaoca.
Razbacane po nebeskom svodu
milijarde svetila naro~ito odvla~e na{u
misao na vekovnu zagonetku: ko tamo gore
nad zvezdama ìvi?"
I Svevi{wi Doma}in zemqe,
Tvorac sveta Gospod Bog, po mnoìni
~uda i znamewa priznat od sviju
prestavqa nam se u pameti da sedi na
prestolu neopisane slave Svoje i
promi{qava o budu}nosti sveta.
[ta se de{ava sada tamo? zadaje
pitawe radoznali um ~ove~ji kakve
zapovesti Gospodwe primaju bezbrojne
nebeske sluge.
Gle, {aqe se an|eo hraniteq
detiwoj kolevci, u kojoj ve} davno gleda
nebesna zvezda sa svoje visine.
Vidi ona, kako mati pobo`no krsti
mladenca, kako se na wegovom licu
ocrtava blaèni osmejak kao da vidi
rajske lepote, i zvezda jasno zatreperi,
ispra}aju}i pogledom svojim an|ela
hraniteqa poslanog od Boga kolevci
detiwoj.
Eno {aqe se ukrepqewe iznurenom
starcu u molitvi, uteha oàlo{}enoj
udovi, snaga slabima, hrabrost palim

duhom.
O svima promi{qava Gospod sede}i
na Svome prestolu okruèn bezbrojnim
nebeskim silama.
Radoznale misli ~ove~je hitaju u
daleke vekove, one se probijaju kroz
nebo,sveho}edavide,sveho}edaznaju...
I vide u najdubqoj pro{losti
Gospodakakodajeìvotcelojvaseqeni.
Vide Ga kad razgovara sa prvim
qudima, vide Ga zamra~enog pojavom
prvoga greha na zemqi, vide Ga kad
blagosiqaAvramaiborises Jakovom...
Jure daqe misli ~ove~je i vide ~udo
spasewa dece u lavovoj pe}ini, vide
nadahnu}e proroka za propoved istine.
Uzbu|ujese srce ~ove~jepri saznawu
takvog promi{qawa Gospodweg koje se
prostire na sve strane. Pobo`no
raspoloèwenosi du{u na{u sve daqe i
daqe.
Gleda ~ovek na beskrajni nebesni
svod posut briliantnim zvezdama i u
neobi~nomuzbu|ewu~ujeglaskojije pre
mnogo vekova zazvu~ao:
Ovo je Sin Moj mili koji mi je u
voqi...
Utrnule su zvezde, horizont se
rumeni, ptice pesmom svojom slave
mudrost Tvorca.
Ra|a se sunce...
Izlazi ~ovek na posao svoj i na rad
svoj do ve~era.
A. F.
______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________
LEPTA ZA BO@JI HRAM

edanput zaustavi se SpasiteqpredvratimaJerusalimJ
skog hrama i sev{i radi odmora prema
kutiji, u koju su posetioci hrama spu{tali

novac, gledao je narod koji je tuda prolazio. U kutiju su spu{tali mnoge velike sume, jedni iz usrdnosti, a drugi iz
slavoqubqa. Gospod je }utao. Izme|u ostalih pri{la je kutiji i jedna siroma{na
udovica i priloìla dve lepte. Po svemu
je jasno bilo da je ona dala posledwe {to je
imala. Za qude sa farisejskim ose-}awem
takav prilog ne bi bio dostojan pa`we.
Ali Gospod je gledao ne na novce ve} na srce prilo`nika; postupak udove za Wega
bio je od velike va`nosti. Dozvav{i u~enike, kojima je hteo da obrati pa`wu na
ovo, re~e: Vidite ova bedna udova priloìla je hramu vi{e od sviju. Ostali su daliod suvi{ka produìoje Gospod a ona
od sirotiwe; drugi su `rtvovali hramu
ono bez ~ega mogu opstati, a ona je `rtvovala sve {to je imala mo`da posledwi
zalogaj hleba...
Zar vam ne izgleda da Gospod gleda i
na nas {ta i kako mi `rtvujemo svoj dar
Bogu. Ne samo s visine nebeske gleda nas
Sveznaju}i i Svevide}i, no i blizu nas
stoji On i posmatra kako se mi pribliàvamo hramu Bo`jem i {ta dajemo Bogu.
PoredprilogaGospodtraìna{esrcei
iskreno raspoloèwe prema Wemu. Daj
mi, sine, tvoje srce! Gospod kuca na vratima na{eg srca. Milosti ho}u, kaè
On, a ne `rtve. Zaista Bogu ne trebaju
na{i darovi i `rtve, ali On èli po
ovim darovimada zna na{e srce i da vidi
na{u qubav prema Wemu. Otac nebesni
odnosise prema nama kao prema svojoj deci na zemqi. I kao {to su ocu i materi
drage ne`nosti,pa`wai qubavsa strane
dece, tako i Ocu nebeskomu voqi je na{a
srda~na, iskrena qubav prema Wemu. To
srda~no ose}awe prema Wemu Gospod moè, izme|u ostalog, videti i u revnosti
na{oj prema hramu Bo`jem.
Eto, midolazimou hramBo`jiipomogu}stvu prilaèmo svoju leptu. Gospod
gleda na nas s kakvim ose}awem mi ~inimo
ovo... Ili moè biti mi prolazimo mimo
hramaBo`jegnemisle}idajepotrebnoovde zaustaviti se... Gospod vidi sve! Moè
bitimisedugonezaustavqamopredvratima hrama, ravnodu{no prolazimo daqe...
Gospod gleda na nas.
Prolaze bogati znatni qudi u skupocenim haqinama; oni imaju mnogo lep-
ta ali ravnodu{no prolaze mimo hrama

Bo`jeg, oni idu daqe, oni ùre, ne mogu
da se zaustave pred vratima hrama. To su
nezahvalna, gorda, samoqubiva deca Oca
Nebesnog. Zamra~ena ~ela gleda na wih
Gospod; ona su nezahvalna, ali pri svem
tomu srcuBo`jemimamestaza ovuzabludelu i neposlu{nu decu... Neki od wih
ùrno zami~u u hram, otvaraju nov~anike, bacaju u crkvenu blagajnu novce, ali
srce ovih qudi je zatvoreno za Boga. I
zvek ba~enemonetezar ne zvu~iuvredqivo za svetiwu Bo`ju? Drugi zaustaviv{i
se pred hramom razmi{qaju: za{to `rtvovati za hram, boqe dati siroma{nima! Tu`no gleda na wih Hristos: Ta,
bedne imate uvek pred sobom, a u hram
Bo`ji dolazite tako retko, tako retko
imate u srcu Boga i za Wega ne}ete da
u~initenikakvu`rtvu! Boqe je dati
siroma{nima! I ruka wihova vi{e se
pruà zbog slavoqubqa, no zbog qubavi
prema bednima. I ova `rtva ne otvara
wihovo srce za Boga...
Gospod posmatra sve prolaznike. I,

eno, vidiOnprilazihramubednik, pa`qivo se krsti i vadi iz odrpanog yepa
paru i spu{ta u kutiju. On je naro~ito i
pro{ao ovuda da bi priloìo svoj mali
dar. Ovimonjeispuniojednovelikodelo!
Gospod s qubavqu gleda na wega i kaè, da
je on priloìo vi{e od sviju pa i onda kad
bi drugi prilagali srebrne i zlatne novce. [ta je dalo preimu}stvo wegovoj pari? Ose}awe sa kojim je bednik prineo
ovu paru i priloìo je pred Gospodom...
I Gospod je uzeo ovaj mali prilog siroma{kov i oti{ao od hrama raduju}i se
skupocenom prilogu. Ono {to se smatra

malim i neznatnim kod qudi to je ~esto
pred Bogom najve}e i najskupqe.Kako velika radost biva na nebu o jednom gre{niku koji se kaje, tako jedna mala lepta
za hram Bo`ji, data sa iskrenim, srda~nim raspoloèwem veliko blagovoqewe sti~e ~oveku kod Boga.
N.
Sveti Antonije Veliki ovako u~i o

borbi hri{}anina sa zlim duhovima: Mi
imamo stra{ne i lukave neprijateqe, zle
duhove. Oni se trude da svakom hri{}aninu,
~im uvide da se on stara i napreduje u
vrlinama, prepre~e put raznim sablaznima i
zlim pomislima. I kad srce ne mogu da
prevare javnim i ne~istim slastoqubqem,
tada ponovo napadaju, staraju}i se da upla{e
raznim privi|ewima, uzimaju}i na sebe lik
ène, zveri, gmizavca, gorostasa, mno{tva
vojnika itd. Ali i u takvim slu~ajevima ne
treba se pla{iti, jer su sva privi|ewa sama
po sebi ni{tavna i brzo i{~ezavaju, osobito
kad se ~ovek sa verom u pomo} Bo`ju ogradi
krsnim znakom. Ali, i posle ovog poraza,
demoni ne prestaju sa neprijateqskim
akcijama, ve} produùju da napadaju na druge
na~ine: uzimaju na sebe lik proroka i
predskazuju budu}e doga|aje. Ponekad se
predstavqaju kao yinovi, da bi one koje nisu
mogli prevariti pomislima i navesti da im
poveruju, upla{ili takvim privi|ewima.
Ako i tada na|u da je du{a ogra|ena
iskrenom verom i nadom na Boga, onda dovode
kneza svoga, koji se javqa u stra{nim
privi|ewima, d a bi kod podvi`nika
pokolebao veru u Promisao Bo`ji i isterao
ga iz wegovog spasonosnog mesta sluèwa
Bogu. Ali mi ne treba da se pla{imo vra`jih
privi|ewa niti da obra}amo pa`wu na
la`qive re~i wihove , zato {to |avo uvek
laè i nikad ne govori istinu. Svetlost sa
kojom se prikazuju nije prava svetlost. Oni
se iznenada javqaju, ali isto tako brzo i
i{~ezavaju, ne pri~iwavaju}i {tete nikome
od veruju}ih. Ali nisu to svi oblici
lukavstava i prevara |avolskih; zli duhovi
uzimaju na sebe i druge likove. êsto, ma da
nevidqivi, predstavqaju se kao pobo`ni
sabesednici, da bi likom obmanuli i
prevarene uvukli u ono {to èle. Ali
demone ne treba slu{ati ni kad istinu
govore, jer je i Gospod demonima koji su
istinu govorili da je On Sin Bo`ji (Luka 4,
41) zapovedio da }ute, da ne bi zajedno sa
istinom posejali i la`.
Iz ìvota Svetog Antonija
29
______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________
OÊ NA[
o~etak molitve O~e
P
na{ koji si na nebesima, prema tuma~ewu koje ste sad pro-
~itali, zna~i da treba voleti sve

qude kao bra}u jer smo svi sinovi
jednog Oca nebeskog. To je istina,
ali Sveti oci dodaju ovom jo{ jedno
dubqe obja{wewe - oni u~e da izgovaraju}iove re~itrebauzdi}iduh ka
Ocu na{em koji je na nebesima i podsetiti se da svakog trenutka imamo
Boga pred sobom. Re~i: neka se sveti
ime Tvoje se u va{oj kwizi tuma~e da
ne treba uzalud upotrebqavati Ime
Bo`je, me|utim veliki duhovnici
razumeju u tome molbu za unutarwu
srda~nu molitvu, jer da bi se Ime
Bo`je stvarno svetilo, ono treba da
je utisnuto u na{a srca i da odatle
kroz neprestanu molitvu osve}uje i
prosve}uje sva na{a ose}awa i sve
na{e duhovne snage. Re~i: neka do|e
carstvo Tvoje, Sveti Oci obja{wavaju ovako: Neka do|e u na{a srca
unutarwi mir, spokojstvo i duhovna
radost. U va{oj kwizi pi{e da se
molba: hleb na{ nasu{ni daj nam danas, odnosi na na{e telesne potrebe
i na sve ono {to nam treba da bi pomogli na{e bli`we; me|utim Maksim Ispovednik podrazumeva pod
hlebom nasu{nim, hrawewe du{e nebeskim hlebom, a to je u stvari Re~
Bo`ja. Taj nasu{ni hleb je, kako daqe u~i ovaj Sveti otac, postizawe jedinstva du{e s Bogom kroz
sazrecawe i stalnu unutarwu molitvu srca.
- Ali unutarwa molitva je te{ka
stvar, ona je skoro nedosti`na za one
koji ìve u svetu, povika moj doma}in. Nama je i za obi~nu molitvu potrebna velika pomo} Bo`ja.
- Ne govorite tako. Da je to iznad
~ovekovih mo}i, Bog ne bi tu zapovest
dao za sve. Sila se Bo`ja u nemo}i pokazuje (2 Kor. 12,9), a Sveti Oci nam
daju uputstva kojima nam olak{avaju
da nau~imo unutarwu molitvu.
30
PRA[TAWE
- Nikada nisam ni{ta podrobno

~itao o tome, re~e gospodin.
- Ako èlite mogu vam pro~itati
neke odlomke iz Dobrotoqubqa.
Uzeh Dobrotoqubqe i potraìh
jedno mesto kod Petra Damaskina u
tre}emdelukwige,ipro~itahslede}e:
Treba ~e{}e prizivati Ime Gospoda Hrista nego li disati, i to u

svako doba, na svakom mestu i u svakoj
prilici. Apostol kaè: Molite se
Bogu bez prestanka. On ovim re~ima
u~i da se treba se}ati Boga uvek i
svuda. Ako radi{ ne{to misli na
Tvorca koji je sve stvorio; ako vidi{ svetlostseti se OnogaKoji ti je
daje; ako posmatra{ nebo, zemqu, more i sve {to je u wima, divi se i proslavqaj Onoga Koji je sve to stvorio;
ako se obla~i{, misli na Onoga Koji
te drì u ìvotu i zahvaquj mu.
Ukratko - neka te sve pobu|uje na se}awe i slavqewe Boga. Na taj na~in
}e{ se stalno moliti i bi}e{ uvek u
radosti.
Iz kwige Kazivawa jednog

Bogotraìteqa...
Aleksandriji je bio neki

bogati velmoà. Velmoà
U
je imao jednog velikog neprijateqa. Sveti
Jovan Milostivi je nekoliko puta molio

velmoù, da se sa neprijateqem izmiri i
da mu oprosti. Ali on nije hteo ni da ~uje
za ovo. Sveti Jovan je èleo da mu dokaè
potrebu uzajamnog, bratskog opra{tawa.
Pozvao ga je u pridvornu kapelu na svetu
liturgiju. On je do{ao. Drugih bogomoqaca nije bilo u crkvi. Patrijarh je sluìo.
Pevao je jedan peva~. Velmoà je pri{ao
da mu pomogne. Kad je do{lo vreme da se peva:O~ena{,SvetiJovanjesampo~eodapeva. Pratili su ga velmoà i peva~. Ali
kada su otpevali re~i: hleb na{ potebni
daj nam danas, patrijarh je namerno u}utao;
u}utao je i peva~. Velmoà je sam produìo: i oprosti nam pogre{ke na{e, kao
{to i mi opra{tamo du`nicima svojim...
Ovde je se patrijarh okrenuo prema nepomirqivom velmoì i rekao mu:
- Vidi{ li, sine moj, u kakvom stra{nom ~asu i {ta ti govori{ Bogu: oprosti mi, kao {to i ja opra{tam... Da li
govori{ istinu? Da li ti opra{ta{?
Ove su re~i tako porazile velmoù, da
jepaonakolenapredarhipastiraikroz suze mu rekao:
- Sveti vladiko, sve {to mi zapovedi{, u~ini}u. Samo da mi Bog oprosti.
I stvarno,on se jo{ istogadanaizmirio sa svojim neprijateqem i oprostio
mu sve uvrede. On vi{e nije lagao Boga,
kada mu se slede}ih puta molio: oprosti
nam pogre{ke na{e, kao {to i mi opra{tamo onima, koji su nama zgre{ili!
Znajmo da su na{i dugovi i gresi pred
Bogom toliko te{ki, da ih ni~im i nikada
ne moèmo isplatiti. Ostaje nam kao du`niku iz pri~e da molimo za milost. Bog je
svagda gotov da nam oprosti ceo dug, da zagladi sve na{e grehe, ali pod jednim uslovom: daimioprostimobli`wimasvojimza
sitne grehe. Pohitajmo da odmah oprostimo
sve uvrede, neprijatnosti i grehe koje su
nam pri~inili bli`wi i daqwi. Mi ne
znamo u koji }e ~as smrt do}i. A iza groba
nema milosti i opro{taja onima, koji nisu
pokazali milost prema bli`wima svojim.
Ako postupimo kao nemilosrdni du`nik iz
pri~e, i nas }e Bog kazniti ve~nim mukama.
Tako i sveti apostol kaè: Ne varajte se:
Bog se ne da ruìti; jer {ta ~ovjek posije
ono }e i po`weti (Gal.6,7). Amin.
______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________
MILOSR\E - NAJKRA]I PUT U @IVOT VE^NI

oveka u ovom ìvotu raspiwu mnoge èqe: bogat^
stvo, slava, sre}a u ìvotu itd., ali nad
svima wima gospodari èqa za ve~nim

ìvotom. Jerkakvajekoristodbogatstva,
slave i sre}e, kad ìvot ~ovekov ne traje
ve~no,kadsmrtsvemu~inikraj,itonaj~e{}e kad joj se ~ovek najmawe nada? Zato
~ovek vi{e od svega ùdi za ve~nim ìvotom. On veruje da ìvot ve~ni negde postoji, pa se zato pita: [ta da ~inim, pa da
zadobijem ìvot ve~ni? Ovako su se pitali qudi od po~etka. A ovo pitawe postavio je Gospodu Isusu jedan znalac
starozavetnog Mojsejevog zakona, ali ne u
nekojdobrojnamerinegouciquku{awa.
Odgovor Gospoda Isusua Hrista. Ku{a~ je bio spremio zamku Gospodu, ali je
sam upao u wu (v. Psal. 141, 10). Umesto
neobilaznogodgovora na postavqeno Mu
pitawe, Gospod pita ku{a~a {ta pi{e u
zakonu, kako on ~ita. Ku{a~ mu je naveo
zapovest o qubavi prema Bogu i qubavi
prema bli`wemu. Pravo si odgovorio;
to ~ini i bi}e{ ìv, reakao mu je Gospod. Ali da bi se opravdao zbog nevr{ewa ove druge zapovesti, ku{a~ pita
Gospoda: A ko je moj bli`wi? Umesto
direktnog odgovora Gospod mu ispri~a
svoju ~uvenu pri~u o milostivom Samarjaninu.
Milosr|e je - izraz qubavi. To je
iskreno, od srca saose}awe u nevoqama
bli`wihi priticawuu pomo}svimsredstvima u ciqu spre~avawa ili bar olak{awa patwi. To je qubav delom
posvedo~ena.Bez qubavi nema milosr|a:
ono je nerazdvojno od qubavi i zavisi od
we. Ukolikoje qubav ve}a, utolikoje ve}e i milosr|ei obrnuto. Otuda, gde nema
qubavi, nema ni milosr|a. Qubav je koren, milosr|eje plod. Kao {to nema ploda bez korena, tako ni milosr|a bez
qubavi.
Oblici milosr|a. Ono se pojavquje u
mnogimoblicima.Po{toje ~oveki telesno i duhovno bi}e, to i milosr|e moè
biti u~iweno i telu i du{i.
Dela telesnog milosr|a su: gladnog
nahraniti,èdnognapojiti,nagogodenuti, bolesnogpohoditi,negovati,putnika
u ku}u primiti, siromaha sahraniti.
Dela du{evnog milosr|a su: gre{nika od zla puta, odvratiti, nevernika
pravnojveripou~iti,bli`wimdobarsa-
ve dati, z a bli`we se Bogu moliti, oàlo{}ene te{iti, nikome se ne svetiti,

uvrede opra{teti.
Kome ukazivati.Milosr|etreba svakome ukazivati, ma ko on bio: sunarodnik, tu|in ili neprijateq.Za ukazivawe
milosr|agovorevi{erazloga:1. Svismo
mi potomci adamovi i me|usobno bra}a,
svi deca Bo`ja i jedno u Gospodu (Gal. 3,
28). 2. To je zapovest Bo`ja (Lk. 6, 36; Os.
6, 6). 3. Milosr|enas vi{e od svake vrline ~ini sli~nim Bogu, na{em Ocu nebeskom.. 4. Delima milosr|a mi Boga
zaduùjemo,i On }e nam to vratitisa velikom kamatom (Pri~e 19, 17; Mt. 25,
35-45).5. Delamilosr|adonosenam opro{taj grehova i Carstvo nebesko (Mt. 5, 7;
25, 34). 6. Milosr|e koje drugima ~inimo
u stvari sebi ~inimo, jer nam se vra}a
umnoèno. 7. Ko ne ukazuje na milosr|e
bli`wima, ne zasluùje milosr|e na sudu Bo`jem (Jak. 2, 13).
Sveti Oci hri{}anski o milosr|u.

Po re~ima svetog Jovana Zlatousta, milosr|eje nizveloBogana Zemqui privolelo Ga da postane ~ovek, tim vi{e ono
moè ~ovekada uzvine na nebo. Ono je srce svih vrlina i ni{ta nije toliko prijatno Bogu kao milosr|e. Ono izgla|uje
sve grehove i izbavqa od sud Bo`jeg. Ono
je uslov ulaska i lestvica koja uzvodi na
nebo.Onoje uslovulaskau Carstvonebesko. Ono vi{e koristi onome koji ga ~ini nego onome kome se ~ini, ono vi{e
prima nego, {to daje. A po re~ima svetog
GrigorijaBogoslova,milosr|eje najkra}i i najudobniji put za ulazak u Carstvo
nebesko.Od svih vrlinaono je najugodni-
je i najsrodnijeBogu. Ni{tatako ne pribliàva srce ~ovekovoBogu kao milosr|e, veli sveti Isak Sirijanac. Ko nema
milosr|e - poginu}e, veli sveti Jovan
Zlatoust.
Kad je milosr|e ovako veliko blago,
potrudimo se da u ovom kratkovremenom
ìvotuu~inimo{tovi{edelamilosr|a
i wima {to vi{e Boga zaduìmo. On je
najsigurniji du`nik i pla}a najve}u kamatu na pozajmice Wemu u~iwene. Za nas
je neuporedivo boqe da nam u ~asu suda
Bog bude du`nik nego pravedni sudija.
POKAJAWE
ospod na{ Isus Hristos

pozivaoje neprestanoqude
G
na pokajawe i nagla{avao da mu je jedna
od glavnih zada}a da poziva gre{nike na

pokajawe.
A zna~aj pokajawa isticao je govore}i,
da je na nebu ve}a radost zbog jednog
gre{nika koji se pokaje nego li zbog 99
pravednika kojima ne treba pokajawe ili,
po rije~ima svetog Jefrema Sirina pokajawe ~ovjeka praznik je za Boga.
Za primjerom svoga boànskoga U~iteqa po{li su i Wegovi apostoli, propovjedaju}i svima i svuda o potrebi
pokajawa, pozivaju}i sve rije~ima: Pokajtese i obratiteBoguda se o~istiteod
grijeha svojih i nagla{avaju}iistodobno da je to Boìjavoqa, da Bog zapovijeda svima qudima svuda da se pokaju, da
Gospod èli da svi qudi do|u u pokajawe.
I mnogi, i mnogi odazva{e se pozivu
starozavjetnih proroka, pozivu Gospoda
Isusa Hrista i Wegovih apostola. Puna
je sve{tena istorija i Staroga i Novoga
Zavjeta,pai istorijahri{}anskeCrkve,
iskrenih pokajnika, koji treba i nama da
posluè za primjer i ugled.
Zbog velike va`nosti i koristi od
pokajawa crkva poziva uvijek vjerne da se
kaju za svoje grijehe, da svoje kajawe
poja~aju molitvom i postom, a naro~ito to
traì od nas uz veliki ~asni post da se pri
sje}awu na velika stradawa na{eg Gospoda
Isusa Hrista za nas i iz ~iste qubavi
prema nama, a koja su prethodila Wegovom
vaskrsewu i slavi, i sami dostojno
spremimo pokajawem, molitvom i postom
za do~ek svijetlog vaskrsewa Hristovog.
31
______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________
KAKO JE UMRO F. M. DOSTOJEVSKI
ekst iz kwige Uspomene Ane Grigorijevne Dostojevske, koju je udovica velikog

pisca napisala pred kraj ìvota na
osnovu dnevnika koji je u mladosti
vodila.
26. januara 1881. godine posle podne moj mu` Fjodor M. Dostojevski
prisede na svoj divan, po}uta jedno
tri minuta i odjednom se onesvesti.
To se ponovilo i kada je stigao lekar. Kada je do{ao k sebi, Fjodorove
prve re~i bile su:
- Awa, molim te, pozovi sve{tenika, ho}u da se ispovedim i pri~estim.
Iako me je lekar umirivao da neposredne opasnosti nema, poslu{ala
sam muà i poslala po sve{tenika.
Stanovali smo blizu Vladimirske
crkve i otac Megorski ve} posle pola sata stiè. Fe|a je srda~no do~ekao sve{tenika, dugo se ispovedao, a
zatim pri~estio. Kada smo deca i ja
u{li u wegov kabinet da mu ~estitamo primawe Svetih Tajni, on blagoslovi mene i decu, posavetova ih da
ìve u slozi, da se vole, i da vole i
~uvaju mene. Po{to su deca iza{la,
zahvalio mi je na sre}i koju sam mu u
ìvotu pruìla i zamolio me da mu
oprostim ako me je ne~im uvredio.
Stajala sam ni ìva ni mrtva i nisam
imala snage da mu i{ta kaèm.
Sutra{wi dan pro{ao je mirno:
nesvestica se nije ponovila, moj mu`
se bio umirio, postao veseliji, rekao da pozovem decu i ~ak je {apatom
s wima porazgovarao. Me|utim, slede}eg jutra kad sam se probudila videlasamda jeonbudani gledau mene.
- Kako se ose}a{? - upitah ga.
- Zna{ Awa - re~e Fjodor Mihajlovi~ {apatom - evo ve} tri ~asa kako ne spavam, nego stalno
razmi{qam.Jasnomijeda }u umreti.
32
- Za{to tako misli{? - rekoh uzmenirena.

- Ja znam, danas }u umreti. Upali
sve}u, Awa, i daj mi Jevan|eqe.
To Jevan|eqe Fjodor je dobio u
Tobolsku na poklon kada je, kao politi~ki zatvorenik, odlazio u Sibir na robiju. Naime, supruge
prognanih dekabrista zamolile su
nadzornika zatvora da im dopusti da
pri|u osu|enicima (me|u kojima je
bio i Dostojevski), blagoslovile
ih za novi put, prekrstileih i svakome poklonile po Jevan|eqe. Fjodor
Mihajlovi~ se od te Svete Kwige nije rastajao sve ~etiri godine koje je
proveo na robiji. Kasnije je ona uvek
stajala na wegovom pisa}em stolu i
on bi ~esto otvarao Jevan|eqe ,,na
sre}u`` i ~itao ono {to je bilo na
prvimredovimaotvorenestrane(leve za ~itaoca). I sada je on sam otvorio Jevan|eqe i zamoli me da
pro~itam.
Otvorilo se Jevan|eqe po Mateju
glava tre}a, stih 15: A Isus odgovori i re~e mu: Ostavi sad, jer tako nam
treba ispuniti svaku pravdu.
- ûje{ li - ne uderìvaj - zna~i,
umre}u - re~e mu` i sklopi Kwigu.
Nisam mogla da uzdrìm suze. On
po~e da me te{i, da mi govori blage
re~i i da mi zahvaquje na sre}nom
ìvotu koji je sa mnom proveo. Poveravao mi je decu, govorio da ima u mene poverewe i da se nada da }u decu
uvek voleti i ~uvati. A zatim mi je
rekao:
- Znaj, Awa, uvek sam te mnogo voleo. I nikada te nisam - ~ak ni u mislima - izneverio.
Bila sam ganuta ali i stra{no
upla{ena da mu uzbu|ewe ne na{kodi. Molilasam ga da ne mislina smrt
i da se ne zamara nego da poku{a da
zaspi. Poslu{ao me je i prestao da
govori ali, po smirenom izrazu wegovog lica, bilo mi je jasno da ga mi-
sao o smrti ne napu{ta, ali da se on

prelaska u drugi svet ne pla{i.
Oko 11 ~asova neo~ekivano se pojavi krvoliptawe. Drào me je za ruku i kad se krvoliptawe zaustavilo,
{apatom mi je govorio:
- Mu~enice moja, ... s ~ime te ostavqam? ... Jadnice, ... kako }e ti biti
te{ko da ìvi{!...
Te{ila sam ga da }e prezdraviti
ali, jasno je bilo da on u to nije verovao i da ga je mu~ilo {to ostavqa porodicu bez sredstava.
Nekolikoputa je {apatom molio:
Zovi decu. Ja sam ih dovodila, on
bi ih qubio i ona su, po savetu lekara, ubrzo izlazila, dok bi ih otac tu`nim pogledom ispra}ao. Jedno dva
~asa pred smrt, kada sam opet na wegov pozivdovela decu, Fjodorre~e da
Jevan|eqe dam na{em sinu...
Odjednom, bez ikakvog vidqivog
razloga moj se mu` strese, lako se
pridiè i ponovo nastupi krvarewe.
Po~esmo da mu dajemo komadi}e leda
ali, krvoliptawe nije prestajalo i
on uskoro izgubi svest. Deca i ja smo
kle~ali kraj wegove posteqe i plakali, uzdràvaju}i se da ne ridamo
glasno, jer nas je lekar upozorio da je
sluh posledwe~ulo koje ~oveka napu{ta i da svako naru{avawe ti{ine
moè da produì agoniju i samrtnikove muke. Dràla sam muèvqevu
ruku u svojoj i ose}ala da mu puls bije
sve slabije i slabije... U osam ~asova
i 38 minutaFjodorprestadeda di{e.
Kad nastupi kraj, ja i deca prestadosmo da se uzdràvamo i prepustismo se svojoj àlosti. Svega se toga
se}am kao kroz maglu, ali jasno mi je
bilo samo jedno: da je tog trenutka
moj li~ni ìvot, koji je bio ispuwen
sre}om, zavr{en i da sam osirotela
zauvek.
Oko jedan ~as posle pono}i dragi
pokojnik je ve} leào na uzvi{ewu
nasred svog kabineta. Pred uzgla-
______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________
vqem je bila polica sa ikonom i upaqeno kandilo. Pokojnikovo lice je

bilo mirno i ~inilo se da nije umro
nego spava i u snu se sme{i nekakvoj
velikoj istini koju je sada tamo
upoznao.
Se}am se te posledwe no}i u kojoj
je moj dragi mu` jo{ potpuno pripadao svojoj porodici i kada sam mogla
sama, bez prisustva tu|eg sveta, da se
ispla~em i da se od sveg srca pomolim Bogu za pokoj du{e novoprestavqenog, a wega zamolim da mi
oprosti sve ~ime sam ga u toku na{eg
zajedni~kog ìvota mo`da povredila.
Sutradan sam pozvala duhovnika
moga muà da odrì pomen nad pokojnikom. Pojci su tog jutra bili iz
Vladimirske crkve. Me|utim, pored
pomena koje sam ja sama bila naru~ila, dolazile su oba dana mnoge deputacije iz raznih ustanova zajedno sa
sve{tenikom i peva~ima i molili
dozvolu da i oni odsluè pomen kraj
odra voqenog pisca.
Stiglo mi je i pismo od ministra
finansija kojim me obave{tava da je
car dodelio meni i deci godi{wu penziju od 2.000 rubaqa u znak zahvalnosti za ono {to je pokojni Dostojevski
pridoneo ruskoj kwièvnosti. Po{to sam zahvalila donosiocu pisma,
potr~ala sam u kabinet da obradujem
muà ve{}u da smo deca i ja obezbe|eni i da ne treba da brine i, tek kada
sam u{la u odaju gde je leàlo wegovo
telo, osvestila sam se da wega vi{e
nema me|u ìvima i ponovo gorko zaplakala. De{avalo mi se to posle wegove smrti jo{ nekoliko puta: ili bih
ùrila ku}i da me ne bi ~ekao na ru~ak, ili bih mu kupovala ne{to {to je
voleo, ili bih, ~uv{i neku vest, pomislila kako to treba odmah saop{titi
Fe|i. Naravno, slede}eg trenutka setilabihsedajeonumroipostajalomi
je nepodno{qivo te{ko.
Pogrebna povorka krenula je od
ku}e drugog dana u 11 ~asova i tek posle 14 ~asova stigla do Aleksandro-nevske lavre. I{la sam za
kov~egomsa sinomi k}erkomi tu`ne

misli nisu me napu{tale. Zakliwala sam se u sebi da }u ìveti za na{u
decu i da }u ostatak svog ìvota upotrebiti, koliko bude u mojoj mo}i, na
proslavqawe wegove uspomene i na
{irewe wegovih plemenitih ideja.
Sada, kada se bliì kraj mog ìvota,
mogu najiskrenije re}i da sam obe}awe koje sam dala svome muù u tim
bolnim ~asovima rastanka ispunila
koliko god su mi to moje sile dozvoqavale.
Uve~e je odràno bdenije. Crkva
je bila puna sveta, a naro~ito mnogo
omladine i studenata. Ve}ina je
ostala u crkvi cele no}i i smewivala se u ~itawu Psaltira pred pokojnikovim kov~egom.
Sutradan je zaupokojenu Svetu
Liturgiju sluìo preosve}eni Nestor, episkop vibor{ki.Divno je pevao hor Aleksandro-nevske lavre i
hor Isakojevskog sabora. Pre po~e-tka opela prota Jani{ev je odrào govor u kome je nadahnuto
istakao vrline Fjodora Mihajlovi~a kao pisca i hri{}anina.
Posle opela kov~eg su iz crkve
izneli na{i prijateqi me|u kojima
se posebno, zbog dubokog uzbu|e-wa,
izdvajaomladi filozofVl. S. Solovjev.
Narod je bio prekrilio celo grobqe. Qudi su se pewali na spomenike, sedeli na drve}u, dràli se za
re{etke ograda. Nad otvorenim grobom dràni su mnogi govori i izrecitovane mnoge pesme posve}e-ne
pokojnikovojuspomeni.Narodje vencima prekrio kov~eg do vrha grobnice. Preostale vence su raskinuli i
prisutnisu uzimalilistovei cvetove za uspomenu.
Tek u ~etiri ~asa posle podne
grobnica je mogla da bude zazidana,
te ja i deca, iznemogli od suza i gladi, po|osmo ku}i. Okupqeni se pak
narod jo{ dugo i dugo nije razilazio...
Ana Dostojevska
O OÂJAWU
ao {to se Gospod stara

K
za na{e spasewe, tako
se i ~ovekoubica - |avo pa{ti da ~o-
veka dovede do o~ajawa.

O~ajawe se, po u~ewu svetog Jovana Lestvi~nika, ra|a ili od svesti o
mno{tvu grehova, od o~ajawa savesti
i nesnosne tuge (pri kojoj se du{a,
pokrivena mno{tvom rana, zbog neizdr`qivog bola pogruàva u dubinu o~ajawa(, ili od gordosti i
nadmenosti kad se neko smatra nedostojnim greha u koji je pao. O~ajawe
pravog prvog oblika ~oveka vu~e u
sve poroke bez razlike, a pri o~ajawu druge vrste ~ovek se jo{ drì
svog podviga {to, po re~ima Jovana
Lestvi~nika, ne odgovara razumu.
Prvo se le~i uzdràwem i dobrom
nadom, a drugo smirewem i neosu|ivawem bli`weg (Lest. 26).
Uzvi{ena i krepka du{a ne o~ajava pri nesre}ama,ma kakve bile. Juda
izdajnik je bio malodu{an i neiskusan u borbi zbog ~ega ga neprijateq,
vide}i wegovo o~ajawe, napao i prinudio da se udavi. Petar, me|utim,
kao tvrd kamen i kao iskusanu borbi,
nije pao u o~ajaweniti je izgubioduh
prilikom pada u veliki greh, nego je
prolio gorke suze iz vrelog srca. Vide}i ih, neprijateq je, zbog toga {to
mu se ~inilo da mu ogaw opaquje o~i,
pobegao daleko.
Prema tome, bratijo, - u~i prep.
Antioh,- nemojmose pokoravatio~ajawu kada nas bude napadalo, nego se
krepimo i ogra|ujmo svetlo{}u vere, te sa velikom hrabro{}u recimo
lukavom duhu: [ta mi imamo sa tobom, tu|i Bogu, begun~e sa neba i lukavi slugo? Ti ne sme{ ni{ta da nam
u~ini{. Hristos, Sin Bo`ji, ima
vlast i nad nama i nad svima. Wemu
smo sagre{ili, On }e nas i opravdati. A ti, pogubni,idi od nas. Osnaèni Wegovim ~asnim krstom mi
satiremo tvoju zmijsku glavu.
Sv. Serafim Sarovski
33
______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________
@IVOT
vu su temu najlep{e opisalionikojinikadanisuuzeO
li pero u sopstvene ruke, ve} su ìvotom
svojim pisali po zlatnim stranicama
ve~nosti. Moj kvadrati} mladog ìvota u
beskrajnom mozaiku, pi{e wime a ponajvi{e o wemu, neiskusnom rukom i bledim mastilom ali vedrim ~elom. Pi{e, veruje i
opstaje. Zato {to je ve~an, samo ve~no traje
iimapravuvrednost,vrednostkojasenegubi. On ne nestaje da bi ga nestalo i da bi
i{~ezao, on se daje, razmnoàva, oboga}uje
i oplemewuje. On se osipa ali se ne prosipa, {iri se i razliva, nadahwuje i inspiri{e, otkrivaju}i nove miomirisne svetove.
Gde wega nema tu nema ni{ta. Tu je tama mrkle no}i, tu je mr`wa koja jede samu sebe.
Gde wega ima tu je svetlost neprolaznog dana i ustreptalost radosne vesti,
milovawe zvezda i bogatstvo blagorodne
ki{e, lepota duginih boja i toplota majskog sunca, slava pobednika i nadahnu}e
Vidovdana. On je u ptici u letu, wenoj pesmi i bezbri`nosti za sutra{wi dan, on je
u ve~no goru}im kandilima na nebeskom
svodu,usvakojsun~evojnitikojaumnoàva
sveonepotro{eneione{tosuseosule,on
je u poqima ìta poput rujnih zora, u livadamaprepunih|erdana, nadgrobnimplo~ama u mirnom stavu, sa imenima moje
generacije, ve~nom toku nepresu{ne Drine na kojoj se ogleda i nayiyava punoletna
}uprija.
On je u mladala~kojenergiji starih i
stara~kom iskustvu mojih vr{waka, u
Andri}evom vaskrsewu spomenika.
Onopstajeiostaje. Onnijemojilitvoj,
na{iliwihov, doma}iilistrani, isto~ni
ili zapadni. On se neda usvajati i prisvajati, otimati ili zabrawivati. U wemu se
treba roditi, pevati, radovati i voleti. U
wemu i wime mostove graditi da bi oni bili ~vrsti kao {to je ovaj most iznad na{eg
dela teku}eg neba, {to ga nazivamo Drina.
To je ìvot i u taj ìvot treba verovati.
Jelena Andri},
u~enica, Vi{egrad
34
DEÎCA
SAMODRA@A
Deca su radost ovoga sveta,

I to su An|eli okolo planeta.
Deca su na{a radost i sre}a
Du{a im je puna ko prole}e cve}a.
Nema nigdje duèg puta,

Ja izderah sto kaputa,
Dok ti do|oh o najdraà,
Crkvo moja Samodraà.
Ta divna deca an|eli su mali

U vrtu sre}e oni su stali.
Vole prirodu i svakog ~oveka
Boqe le~e od ikakvog leka.
U tebi je care Lazo,

U doznawu - san mu kazo,
Srpsku vojsku pri~estio,
U Kosovski boj krenuo.
Ko voli decu i igre wihove

Moè da pi{e razne stihove.
Ko voli decu i pesme wine
Srce mu je puno ko zora kad sine.
I tvoj stari kamen staru tajnu krije.

Da l` je ova bitka poraz ili nije.
Kako podli Vu~e nagovori Kneza,
Pa da sumwa pu~e na pravog viteza.
Veselin Boji} - Bracki

Manastir Mora~a
Na muci se junak pozna

Istina se brzo dozna.
Za Milo{a div vojvodu
[to poginu za slobodu.
Izdajice uteko{e! ...
Ti zna{ crkvo pla~ i ridaj
Starih srpskih majki
Tople molitve wine Bogomajki
Da im se sinovi iz bojeva vrate
U tebi se mole boluju i pate.
Ti si simbol neba, ~asti i obraza,
Osuda izdaje, dom ~estita Laza.
Svjedok i svetiwa
Od sviju najdraà
Crkvo Samodraà.
Nedeqko Vasiqevi}
______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________
MOLITVA
HVALA GRCIMA
Mesec jasni, zvezda jato

i suna{ce umiqato,
zoru {to nam nebo {ara,
a i muwu {to ga para,
i tu silnu gromu buku
i oluje stra{nu huku,
Ti satvori, veqi Boè,
ko ovako jo{te moè!
Kaì mi majko Grkiwo

Da li si crnom maramom brisala suze
Za poginulim sinovima srpskim?
Znam da jesi!
Kaì mi sestro Grkiwo
Jesi li poèlela da u svojoj kosi
Od pogibije sakrije{ mladog srpskog borca?
Znam da jesi!
Kaìte mi deco Elade
Jeste li pruìli ruke siro~i}ima srpskim
Da ih u zagrqaju u domu svome ute{ite?
Znam da jeste!
Kaì mi brate moj gr~ki
Da li si poèleo da u topli zagrqaj svoj
Na grudi privije{ i uto{i{te na~ini{
Od rata upla{enoj mladoj Srpkiwi?
Znam da jesi!
O Gospode smiluj se
i u~ini nama Srbima radost
Da gr~ka majka nikada crnom maramom
Ne obri{e suzu za gr~kim sinom.
Da sestra Grkiwa nikada u tuzi ne odse~e kosu
Za gr~kim vojnikom.
Da deca Elade nikada ne budu siro~i}i na
tu|em pragu.
I da bra}a Grci u zagrqaj svoj privijaju
I Grkiwe i Srpkiwe da decu za qubav i mir
ra|aju!
O Gospode, molimo ti se za tu radost...
Amin.
Rada Miov~i}
MOJA MAJKA
Cve}e qupko i dolinu,

stado, vrelo i planinu,
tihu reku, silno more
i pod nebom orla gore,
i nad orlom {arnu dugu,
i slavuja u tom lugu,
i jo{ wegov glas umilni,
Ti satvori, Boè silni!
Moja majka je vrlo blaga

i meni je mnogo draga.
Ona voli mene i mog brata,
woj su svaka otvorena vrata.
Osim drugog ovde svega,

mene stvori iz ni~ega,
Duhom Svojim Ti podu`nu,
u meneka du{u sunu.
Hvala, Boè, na dar ovi,
Ima za svakog lijepih rije~i,
i pomozi, blagoslovi,
raduje se sva~ijoj sre}i.
da mi kako s prava puta
Kada je dobro sve, wene me ruke zagrle, du{a mlada ne zaluta!
a kada je te{ko i kada se pati,
Branko Radi~evi}
tu je da me utje{i moja mati.
Ima ne{to {to ne moè
u {koli da se nau~i,
majka te to nau~i u ku}i.
Majka nas u~i da volimo dobre qude,
ona otklawa sve na{e zablude.
I {ta god da kaù ne~asna stvorewa,
Majka se voli za sva vremena.
Emitovano na Radio Iliyi
maj 95.
35
______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________
BOG
U PRIRODI
re 100 godina objavqen
P
je bio u dnevnoj{tampi
razgovor jednog inteligentnog ~ove-
ka sa Edisonom,poznatimameri~kim
pronalaza~em. Izme|u ostaloga u
razgovoru su se dotakli pitawa o materiji sveta.
Ja ne drìm, re~e Edison, da bi
materija bila inertna, kada na wu
uti~e spoqa{wa snaga. Meni se ~ini, da svaki atom ima u sebi izvesnu
meru misaonosti. Obratite samo pa`wu na one hiqade na~ina, na koje se
atomi vodonika sjediwuju u atomima
drugih elemenata, stvaraju}i tako
najraznovrsnijasjediwewa. Mislite
li zar, da se to doga|a bez ikakva smisla? Atomi u skladnom i korisnom
sjediwavawu dobijaju lepe i zanimqive oblike i boju, kao da time ho}e da izraze svoje zadovoqstvo. U
bolesti, pri smrti, raspadawu ili
truleì nepodudarnost sastavnih
atoma, odmah se ose}a pomo}u neprijatnih zadaha. U izvesnim oblicima
sjediwewa atomi obrazuju ìvotiwe
nièg reda. Na posletku oni se sjediwuju u ~oveku, koji sobom pretstavqa
potpuni sklad misaonih atoma.
Ali gde je prvobitni izvor ove
misaonosti?
U nekoj sili, koja se nalazi iznad samih nas.
Dakle, vi verujete u Stvoriteqa, u Boànstvo?
Naravno, odgovori Edison
Da Bog postoji moè se dokazati ~ak
hemijskim putem.
Zasluùje da obratimo pa`wu, i
prijatno je da saznamo, da je takav
o{tar i pronicav um, um ~uvenog
pretstavnika primewene nauke i
slavnog pronalaza~a, celog svoga veka pogruènu materijalnisvet, tako
iskreno do{ao do vere u Boga.
36
SVETI MARTIN
EPISKOP GRADA TURA
to vremejedna èna, nose}i na rukama mrtvog sina
U
koji nedavno be{e umro, spusti wegovo
mrtvo telo kraj svetiteqevih nogu, pa

pruìv{i k svetitequ ruke s vapajem mu
govora{e: Mi znamo da si ti prijateq
Bo`ji. Molim te, vrati mi sina, jer mi je
jedinac. Molbinesre}nemajkepridruì se sav narod. Sveti Martin uze telo
mrtvogadeteta u svoje ruke, preklonikolena zajedno sa celim narodom, i satvoriv{imolitvu,ustadei vratimajcidete
ìvo. Kada to narod vide, svi stado{e
jednodu{no ispovedati Hrista Boga, i
padaju}i pred noge svetitequ usrdno ga
moqahu da ih na~ini hri{}anima.I svetiteq odmah, tu na licu mesta, metnuv{i
na wih ruke, oglasi ih re~ju istine.
U gradu Karnoti dovedo{e k svetom

Martinu dvanaestogodi{wu devoj~icu,
nemuodro|ewa.Otacwenmoqa{esvetiteqa da joj molitvomsvojom razdre{i jezik. Svetiteq izjavi da to nije u wegovoj
mo}i, a da to mogu u~initi dva episkopa:
Valentin i Viktricije, koji behu s wim,
po{to je wima, kao savr{enijimau vrlinama sve mogu}e. Ali ova dva episkopa
pridruì{ese molbamanesre}nogoca, i
moqahu svetog Martina da on u~ini to.

Tada sveti Martin naredi da se narod
udaqi; a on u prisustvu samo episkopa i
devoj~ina oca, pade ni~ice na zemqu sa
usrdnom molitvom,zatim blagoslovimalo jeleja i nasu ga u usta devoj~ici,drè}i i jezik wen svojim prstima. Onda
svetiteq upita devoj~icu kako se zove
wen otac, a ona mu tog trenutkarazgovetno odgovorii kaza ime svoga oca. Kada to
otac wen vide, on pade pred svetiteqa,
obgrli mu kolena, i sa suzama radosnicama gromko svedo~a{e pred svima koji se
tu slego{e, da je to prva re~ wegove k}eri.
Kako je neodoqiv i silan bio uticaj
svetogMartinai na najnaduvenijei najokorelije qude, ~ak i na silnike ovoga
sveta, pokazujeslede}i primer.Jo{ u po~etku svetiteqevog episkopovawa grad
Tur obuze uàs zbog posete svirepog i
zverolikog po naravi carskog oblasnog
namesnika Avicijana. Za wegovom svitom i{le su duge povorke osu|enika, nad
kojima je namesnik hteo da izvr{i smrtnu kaznu u gradu Turu, da bi time zapla{io grad. No ~ovekoqubivi episkop
Martin,neboje}isesvirepognamesnika,
odlu~i da se zauzme i za osu|enike i za
svoj episkopskigrad, i u pono}i uputi se
Avicijanovomdvorcu.A te no}inemiran
san namesnikovbi iznenada prekinutnekim silnim treskom, i on ~u neki nepoznati glas koji mu re~e: Ti tu spava{, a
sluga Bo`ji ~eka pred tvojom kapijom.
Avicijan odmah naredi svojim slugama da osmotre pred kapijom. A oni, nemarno pogledav{i, ubedi{e ga da nikoga
nema, i on ponovo zaspa. No ubrzo bi po
drugi put probu|en gromkim uzvikom:
Pred kapijom stoji Martin. Tada sluge
na|o{eda je zaista tako. Namesniknaredi da mu svetiteqadovedu, i upita ga: Za{to si tako postupio? Meni je poznata
tvoja namera, smelo odgovori sveti Martin, pre no {to mi je ti bude{ kazao. Idi
i ne dopu{taj da te gwev neba pogubi.
Upla{en nadahnutim, proro~kim
glasom svetiteqevimi izobli~avansvojom save{}u, Avicijan hitno postupi po
svetiteqevom nare|ewu: pusti osu|enike na slobodu i otputova iz Tura.
Iz ìtija Svetog Martina
______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________
OSU\IVAWE BLI@WIH
TE@AK JE GREH
ko vidi{ da brat tvoj gre{i,isutradanvidi{sesa

wim, nemoj ga u mislimasvojim smatrati,
za gre{nika, jer ne zna{ da li je on, mo`da, posle rastanka od tebe u~inio neko
dobro i umilostivio Gospoda uzdasima i
gorkim suzama (Jefrem Sirin).
Ne osu|uj onoga koji je pao u greh bluda, ako si ti ~ist. Zato {ti osu|uje{ wega i ti prestupa{ zakon. Jer Onaj koji je
rekao: Ne osu|ujte (Mat. 7,1)... (Nepoznati).
Do osu|ivawa bli`wih dolazi postepeno, kad ~ovek po~ne da se interesuje tu|im postupcima i da ih prati. Tada se
kontrola sa svojih postupaka prenosi na
postupke bli`wih. ôvek sve mawe zapaà svoje grehe a sve vi{e drugih. On zatim
po~iwe da govori o gresima drugih, da ih
razgla{uje i osu|uje. A ni{ta tako ne gnevi Boga, ne li{ava blagodati i ne dovodi
do pogibije, kao ukoravawe, klevetawe i
osu|ivawe bli`wih... (ava Dorotej).
Znao sam ~oveka koji je javno zgre{iioa tajnosepokaajao.Ionajkogasamosudio kao bludnika,beja{e ve} pred Bogom
nevin,umilostiv{iGa iskrenimobra}awem...
Nikada se nemoj ustru~avati pred
onim koji u tvome prisustvuogovarabli`wega, nego reci: Stanibrate! Ja svaki
dan padam i u teè grehe, pa kako mogu da
ga osu|ujem? Time }e{ jednim zaamahom
u~initi dva dobra: jednim lekom izle~i}e{ i sebe i bli`wega.
Tojejedanodnajkra}ihputevadas edobije opro{taj grehova: ne osu|ivati. Ako
nesuditene}enivamabitisu|eno.(Luka6,
37).
Kada bi video nekog ~oveka ~ak i da
gre{i i na samoj smrti, ni tada ga nemoj
osu|ivati:sudBo`jiqudimanijepoznat.
Neki su javno ~inilivelikegrehove,ali
su i ve}e vrline ~inili tajno; i oni koji
su im se tako rugali, prevari{ese, jer od
dima nisu videli sunce.
ûjte me svi vi koji strogo sudite tu|im delima: ako je ta~no (a ta~no je), kakvim sudom sudite, takvim }e se i vama
suditi (Mat. 7, 2) onda }emo svakako pastiupravou onetelesneilidu{evnegrehe, za koje okrivqavamo bli`wega...
Demoni nas nagovaraju ili da gre{imo, ili, ako ne gre{imo, onda da osu|uje-
moonekojigre{e,kakobi,ubice,pomo}u
drugoga isprqali prvo...
Suditi, zna~i svojatati Bo`je pravo,
a osu|ivati zna~i upropa{}avati svoju
du{u. Kao{tonadmenostmoèi bezdruge strasti, da upropasti ~oveka, tako nas
i su|ewe samo po sebi moè potpuno
upropastiti. Onaj farisej bio je osu|en
upravo zbog toga (vidi Luka 18, 10 i daqe).
Nemoj osu|ivati ni onda, kad svojim
o~ima vidi{ da neko gre{i: ~esto se i
o~i varaju (Jovan Lestvi~nik).
BOG JE UVEK GOTOV

DA NAS POMILUJE
na{oj je vlasti da nas

U
Bog pomiluje. On sam
to nam je darovao. Ako budemo ~ini-
li dostojno pomilovawa, dostojno

Wegovog ~ovekoqubqa, Bog }e nas
pomilovati. A ako mi sami sebe ne
pomilujemo, ko }e da se saàli na
nas? Smiluj se na bli`wega, i bi}e{
pomilovan od samog Boga. Koliko
***
Ava Isak Tivaidski posle ìvota u

manastiru povukao se u pustiwu, u samo}u, ali je povremeno dolazio u svoj manastir, da se obavesti o ìvotu bratstva.
Prilikom jednog takvog dolaska spazio
je sabratakoji je bio upao u neki greh. On
se naquti na wega i zapovedi da ga isteraju iz manastira.
Kad se posle toga vra}ao u svoju }eliju, an|eo Bo`ji stane na vrata i ne dopusti mu da u|e unutra. On zapita an|ela
za{to mu spre~ava ulazak u }eliju. Na to
mu an|eo odgovori:
-Bog me je poslao, rekav{i: Idi zapitajavuIsakagde mu je brat,kogaje zbog
greha isterao iz manastira?
Ava Isak odmah se pokaje i padne na
zemqu, rekav{i Gospode, zgre{io sam,
oprosti mi!
An|eo mu rekne: Ustani, Bog ti
opra{ta. Ali ubudu}e ne postupaj tako:
nikoga ne osu|uj pre nego {to ga Bog osudi.
Qudi su prigrabili sud i ne daju ga
meni, govori Gospod.
\avo ne moè silom da natera na
greh; ~ovek samo po svojoj slobodnoj
voqi ide u greh, a |avo ga podstrekava,
golica i podse}a na greh. ôvek koji
nema hrabrosti u du{i i ~vrstine u
vr{ewu vrlina, podaje se tom
podstrekavawu, i oklizne se u greh. I
|avo s pravom okrivquje takvoga
~oveka za greh, jer takav ~ovek gre{i
po svojoj vlastitoj slobodnoj voqi.
Zbog toga onda i odstupa Blagodat
Bo`ja od takvog ~oveka.
mno{tvoqudi prilaziti svakodnevno, govore}i: smiluj se na mene a ti i

glave ne okre}e{. Koliko nagih, koliko osaka}enih, a mi se ne priklawamo wihovim molbama, nego se
okre}emo! Kako ti ho}e{ da bude{
pomilovan,ne ~ine}i sam ni{ta {to
je dostojno pomilovawa? Budimo saose}ajni, budimo milostivi, da bismo na taj na~in ugodili Bogu, i
udostojili se blaga, obe}anih onima
koji Wega qube...
Sv. Jovan Zlatoust
37
______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________
DOBROTOQUBQE ( tom)
U izdawu Manastira Hilandara ponovo je {tampan jedan od bisera pravoslavne literature iz
kog objavqujemo nekoliko delova
Saose}awe i snisho|ewe
U obiteqi brata Ilije jedan je
imao isku{ewe. Wega su isterali i
on je po{ao na goru do ave Antonija.
Zadràv{i ga neko vreme kod sebe,
ava Antonijega je poslao u obiteq iz
koje je iza{ao. Me|utim, bratija su
ga opet isterali. On je opet oti{ao
kod ave Antonija i rekao mu: Bratija nisu hteli da me prime, o~e!Tada
ga je starac poslao sa ovakvim re~ima: Bura je zadesila brod na pu~ini.
On je izgubio svoj tovar i sa naporom
se spasao. A vi ho}ete da potopite i
ono {to je do{lo do obale.. ûv{i
da je brata poslao ava Antonije, bratija su ga odmah primila.
U jednoj obiteqi su oklevetali
brata zbog bluda i on je po{ao do ave
Antonija. Do{li su i bratija da bi ga
izle~iliiopetuzelikodsebe. Onisu
po~eli da ga izobli~avaju zbog toga
{to je u~inio. Brane}i se, brat je govorio da ni{ta sli~no nije u~inio.
Desilo se da je tu bio i ava Pafnutije
Kefalos. On im je izrekao slede}u
pri~u: Na obali reke sam video ~oveka koji je do kolena upao u blato. Neki
su pri{li da mu pruè pomo} i pogruzili ga do samog vrata. Ava Antonije
je na to rekao: Eto zaista ~oveka koji
moè da le~i i spasava du{e. Dirnuti re~ima starca, bratija su se poklonilabratui,posavewtuotaca,opetga
primili kod sebe.
Zna~ajna je misao svetog Antonija o tome ko ima istinsko bratoqubqe. On je govorio: ôvek nikada
ne moè biti iskreno dobar, ma koliko èleo, ukolikose u wega ne useli Bog. Jer niko osim Boga nije
dobar.
38
Krajwi ciq savr{enstva

Useqewe Boga ili ìvot u Bogu
jeste posledwi ciq svih podvi`ni~kih napora, i vrh savr{enstva.
Sam je Bog to pokazao Svetom Antoniju. On se u pustiwi udostojio ovakvog vi|ewa: U gradu postoji jedan
~ovek koji ti je sli~an. Po zanimawu
je lekar. On potrebitima daje sve
{to mu pretekne, i svakodnevno peva
Trisveto sa an|elima (tj. savr{enom
qubavi prema bli`wem ìvi u Bogu
i hodi pred Bogom).
Pri~a se da je ava Antonije bio

prozorqiv. Me|utim, izbegavaju}i
qudsku gu`vu, on o tome nije govorio. Wemu su bili otkriveni i sada[wi i budu}i doga|aji sveta.
Jedan sveti starac se molio Bogu
da oce vidi u nebeskoj slavi. I vide
ih on sve, osimave Antonija.On je zapitao onoga koji ga je vodio: A gde je
ava Antonije? On mu je odgovorio:
Antonije je tamo gde je Bog.
DUHOVNE
BROJANICE
de ima vere ima i odricawa. Gde vere nema, nema ni
G
odricawa.
I zaista, da bi se imalo pravo odricati u ime ~ega vi{ega, potrebno je ma u {ta

verovati.
U dru{tvupalomi pokvarenom,pravu
veru mogu}e je sa~uvati jedino odricawem niskih idola takvog dru{tva.
Pomagaj Gospode, jer nesta svetijeh,
jer je malo vernijeh me|u sinovima ~ove~jim (Ps. 11, 1).
TakokaècarDavidzatrulodru{tvo,
u kome ide sve naopa~ke: gde bezbo`nik
uzima na sebe ulogu inkvizitora; razvratnik utvr|uje moral, pravdoubica vojuje
protiv odricawa prava; politi~ki kameleoni propovedaju o svetiwi principa,
alinikoodwihneose}aninajmawepotrebedadovedeusaglasnostsvojure~sadelom
i ube|ewe sa ìvotom.
Svi koji verujuu pravdusvoga dela, ne
boje se roptawavlasnika,u kojihje na licu pretwa a u srcu strah.
Paragrafske odredbe i ako {tite
kulturu svakog naroda, nisu toliko va`ne, koliko moralne skupule koje nisu
predvi|ene ni u kakvom zakonodavstvu.
Rimskoj kulturi i civilizaciji kraj
svih zakonskih konvencija, zadao je smrtni
udarac ìvotvorni duh hri{}anski, koji
je ukazao na svetli ideal nove vere, jednakost me|u qudima.
Pred tim idealom i duhom, kao silom
novog ìvota, staro nasiqe, grabe` i
plutokratijai{~ezlisu kao vosak od lica ogwa.
Sklonost uìvawu mnogoèqeni je
ideal onih, koji sebe smatraju za qubimce sre}e a poklonike zemaqske naslade.
Po tvrdom ube|ewu ovih, materijalnim zadovoqstvom iscrpquje se sav smisao civilizacije.
Ali po u~ewu na{e crkve, sklonost
uìvawu, naskalismrtnihgrehovazauzima
prvo mesto; jer je takav ìvot bezdan ni{tavila, koji je li{en Boìje blagodati.
Zato ako su misli va{e niske i jadne,
svet }e biti za vas mu~ionica. Ako li su
va{e mislii te`weplemenitesvet }e za
vas biti slobodan.
Ko izlazi ~ist iz boravi{ta pokvarenosti, wegova je vrednost velika a zasluga
jo{ ve}a.
______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________
Kako je ìvot samo jedan trenutak i

uskrsava se jedino iz groba, pokvarenosti je tada kraj, i mesto bola, iza groba je
radost i ve~no blaènstvo.
Na{a materijalna situacija posle razorta~ewa sa dràvom, mnogo li~i na ku}u
one sirote udovice iz dela [arla Vagnera
Na svom ogwi{tu, koja je sve {to je imala
od ìvota, novca i imawa dala svojoj deci
koju je na put izvela. U ku}i je ostao samo
najpotrebniji name{taj, koji iako ostareo
i izbledeo, kraj sve siroma{tine odaje na
~istotu i ~estitost.
Burno vreme u kome ìvimo,raskinulo je stare, po{tovawa dostojne zajednice, pa i na{uzajednicusa dràvomu kojoj
je religiozni duh bio sinonim vrlina.
Taj duh, na sre}u dominira u velikoj
ve}ini na{ih porodica, svetosavskoj
{koli i crkvi. Ne dajmo da taj duh izbledi kao mebl ove stare Vagnerove majke.
To je motorna snaga na{eg opstanka i u
te{koj materijalnoj situaciji koju preìvqujemo.
Svi mi koji ìvimo i radimo u prostimsredinamaizloènismodapostanemo robovima wenim i da se tu li~no
zakopamo pod navikama i banalnostima.
Za ovaj slu~aj Viktor Igo kaè: da
prostotaoduzimaod~ovekoveinteligencije isto toliko snage, koliko ledenica
oduzima toplote od wegovog tela.
Stoga svaki izlet u drugi kraj proizvodi dejstvo za mene ustajalog vazduha
sveìm i ~istim.
Na{a nedovoqna sposobnost za zajedni~ku akciju, kao jednog staleà, leì u
oportunisti~koju~malosti,premasvemu
{to se ti~e na{e struke.
Kada bi se, kakvim bilo kolektivnim
gestom moglo posti}i neko re{ewe, koje
bi biloizrazna{evoqe,u nekomaktuelnom problemu, to bi bio dokaz da zaista
postojimo.
Oni, ~ija du{a robuje oholosti, sjaju,
luksuzu i bludu i ~ezne za simbolima gospodstva i vlasti, robuju beznadno.

A ko od vas moè re}i, da ove stvari
nemajukorenau srcuwegovom, tajje zaista veliki.Ako bi takav ~ovekbio na vrhu uprave kakvog naroda, delo slobode i
blagostawa toga naroda bi}e delo voqe
wegove.
Sviqudi,s malimizuzetkom,beskrajno su sebi~ni. Svi èle da uzmu {to vi{e, a ni{tada dadu. Svi kaù: da uzmem ja
koliko meni treba, a {to preko toga
pretekne neka uzmu drugi. Otkuda to?
U svakom ~oveku i svakoj èni ìvi
po jedno boànstvo i po jedna zver. Zver
je ukorewenajako, a boànstvoje snishodqivo, trpeqivo i afirmacija qubavi.
Zatoga ìvotiwapotiskujeiz srca~ovekova. Ime joj je ja i ìvi u bezbrojpoja-
va; kod mu{kih u poùdama, kod ènskih

u ta{tini i sujeti.
Sve{tenici su guslari religije, kao
{to su obi~ni qudi guslari pesme.
Ako sve{tenik kao guslar religije
nema dobar glas, dobre gusle i religiozno odu{evqewe, kao i guslar za pesmu,
wihova uloga bi}e osu|ena na neuspeh.
Pu{ke, topovi, bombe, tenkovi i aeroplani u ratu, sprovode strahovitu razornu akciju seju}i smrt i ru{evine i
zato se i zovu smrtonosna oru|a.
Nu, kad takva oru|a padnu u ruke pobednika, dobijaju bezazleno i lepo ime
trofeji.
Isto tako zle i razorne ~ovekove
strasti i grehovi vr{e ru{ila~ku akciju u ~ovekovomtelu i du{i, sve dok ne do|u pod vlast zdravog razuma i
religioznog uticaja, koji su jedino kadri, da ~ovekove neduge le~e.
I tada ove mane~ovekovepostajusimboliwegovogizbavqewai trofejiwegove duhovne pobede.
Dok zuboboqa ne dosadi zub se ne vadi.
Isto tako ~ovek od velike nevoqe,
mora da zakuca i na du{manska vrata.
Slabostdisciplineu na{oj struci, u
mnogim delovima crkvene oblasti, po~iva na slabosti vlasti, koja ispred pojava
nediscipline ili oskudice revnosti nema mogu}nostiza reakcijuprotivrasula,
koje vodi katastrofi.
Zbog toga je pitawe discipline u crkvi moralniproblem,kome treba ozbiqno pristupiti i re{iti ga.
Svaka predikaonica sa koje govori
kakav veliki besednik i izlaè re~i
istine i velike vere u Boga, postaje samim tim trijumfalnakapija wegovog besedni{tva.
Takvi talentovani besednici ~ine
~ast veri i naciji kojoj pripadaju.
Egzaltiraneprirodesklonesu pustolovinama.
Ako se dese na prestolu najslavnijih
dinastija, najve}ih dràva, ipak ih sve to
neuzdr-àvadabacekrunusglave,dabizadovoqili li~ne èqe, suprotne interesu
prestola, naroda, dinastije i visokog dostojanstva vladaoca.
Otuda je i ratna opasnost vazda na dogledu u onim zemqamau kojimaupravqaju
dràvnici skloni pustolovinama, koje
na àlostne poga|ajusamo doti~nenarode nego i ceo ostali svet.
Prota T. U.
39
______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________
Mitropolija Dabrobosanska
1.
Mi}o (Radovana)
In|i}
7.
ro|en 1961.
iz Vi{egrada
poginuo 12. 4. 1992.
Timotije (Damjana)
Joksimovi}
VI[EGRAD
ro|en 1967.
iz Blaca
poginuo 5. 8. 1992.
13. Stevan (Radivoja)

Milisavqevi}
PAQEVINE
POÎVALA
2. Dragan (Bo{ka)
Filipovi}
ro|en 1962.
iz Vi{egrada
poginuo 16. 10. 1992.
MEREMI[QE
3. Marjan (Borisava)
Markovi}
ro|en 1961.
iz Vi{egrada
poginuo 16. 10. 1992.
MEREMI[QE
Du{ko (Ilije)
Andri}
Goran (Ratka)
Koji}
8.
ro|en 1970.
iz Vi{egrada
poginuo 29. 10. 1992.
DOWA LIJESKA
Vidoje (Vu~i}a)
Andri}
OKRUGLA
16. Goran (Nikole)

Kapetnovi}
BRODAR
VARE[
17. Milisav (Jova)

Vukovi}
DOWA LIJESKA
MEREMI[QE
ro|en 1939.
iz Vi{egrada
poginuo 5. 9. 1992.
ro|en 1959.
iz Vi{egrada
poginuo 13. 6. 1992.
ORAHOVCI
ro|en 1960.
iz Vare{a
poginuo 30. 11. 1993.
Veqko (Save)
Mirkovi}
11.
Gogi}
GORWA LIJESKA
Vladan (Du{ana)
Gavrilovi}
5.
Nedeqko
Vlatko (Slobodana)
Trifkovi}
ro|en 1964.
iz Vi{egrada
poginuo 13. 6. 1992.
ro|en 1966.
iz Vi{egrada
poginuo 13. 9. 1992.
6.
(Stanimira)
ro|en 1964.
iz Blaca
poginuo 12. 1. 1993.
YANKI]I
ro|en 1963.
iz Vi{egrada
poginuo 19. 7. 1992.
ro|en 1970.
iz Vi{egrada
poginuo 16. 10. 1992.
DRINSKO
Miroqub
Koji}
14.
(Milomira)
ro|en 1968.
iz Vi{egrada
poginuo 30. 12. 1992.
15.
10.
Ilija (Radenka)
Andri}
ro|en 1953.
iz Vi{egrada
poginuo 17. 12. 1992.
9.
4.
MEREMI[QE
"
VI[EGRADSKE PAROHIJE
Sveto (Radoja)
[im{i}
ro|en 1964.
iz Vi{egrada
poginuo 16. 10. 1992.
Rade (Milovana)
Tanaskovi}
12.
18.
ro|en 1972.
iz Vi{egrada
poginuo 16. 10. 1992.
ro|en 1960.
iz Vi{egrada
poginuo 29. 10. 1992.
MEREMI[QE
DOWA LIJESKA
______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________
Slavko (Miodraga)
Vojnovi}
19.
ro|en 1966.
iz Blaca
poginuo 21. 4. 1994.
GORA@DE
20. Pero (Milo{a)

Kova~evi}
ro|en 1948.
iz Vi{egrada
poginuo 16. 10. 1992.
MEREMI[QE
21. \or|e (Pera)

Trifkovi}
ro|en 1960.
iz Dowe Lijeske
poginuo 1. 6. 1992.
ORAHOVCI
Qubinko
Davidovi}
22.
(Petra)
ro|en 1965.
iz Zenice
poginuo 23. 10. 1992.
KAO[TICE
Qubomir
Ninkovi}
23.
(Draga)
ro|en 1946.
iz Kopita
poginuo 8. 6. 1992.
DOBRO POQE
Nenad (Jova)
Rosi}
24.
ro|en 1965.
iz Vi{egrada
poginuo 16. 10. 1992.
MEREMI[QE
Veselin
Pejovi}
25.
(Slavka)
ro|en 1970.
iz Rudog
poginuo 5. 9. 1992.
DRINSKO
Milinko
Avramovi}
26.
(Sredoja)
ro|en 1951.
iz Prelovske Rijeke
poginuo 23. 10. 1992.
BUTKOVESTIJENE
Miodrag
27.
(Milomira)
ro|en 1969.
iz Vi{egrada
poginuo 5. 9. 1992.
Vuceqa
PIJAVICE
Cvjetko
Vidovi}
28.
(Trivuna)
ro|en 1966.
iz Kakwa
poginuo 29. 3. 1994.
GORA@DE
Novak (Milomira)
\uri~i}
31. Budimir (Ne|a)

[u{war
ro|en 1957.
iz Ilija{a
poginuo 15. 9. 1992.
HRAWEVAC
32. Goran (Radenka)

Ra|en
ro|en 1969.
iz Vi{egrada
poginuo 16. 10. 1992.
MEREMI[QE
Milutin (Jova)
[ijakovi}
33.
ro|en 1955.
iz Vi{egrada
poginuo 16. 10. 1992.
MEREMI[QE
34. Stevo (Vladimira)

Dra{kovi}
ro|en 1959.
iz Vi{egrada
poginuo 27. 7. 1994.
KAO[TICE
Radomir (Luke)
Nikitovi}
29.
35.
ro|en 1957.
iz Starog Broda
poginuo 8. 6. 1992.
ro|en 1947.
iz Vi{egrada
poginuo 25. 10. 1992.
STARI BROD
Mla|en
30.
(Maksima)
ro|en 1953.
iz Zenice
poginuo 16. 10. 1992.
Jefi}
MEREMI[QE
VI[EGRAD
Milan (Branka)
Krsmanovi}
36.
ro|en 1936.
iz Vi{egrada
poginuo 14. 9. 1992.
VI[EGRAD
"
______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________
@arko (Vidoja)
Milo{evi}
37.
ro|en 1950.
iz Vi{egrada
poginuo 9. 9. 1992.
BRODAR
Tomislav
Pajevi}
38.
(Ratomira)
ro|en 1965.
iz Rudog
poginuo 11. 4. 1995.
GORA@DE
39. Jovo (Branka)

Samaryi}
ro|en 1954.
iz Vi{egrada
poginuo 29. 10. 1992.
DOWA LIJESKA
Mirko (êda)
Rosi}
Milorad
Kusmuk
43.
(Marka)
ro|en 1961.
iz Vi{egrada
poginuo 8. 8. 1992.
KLISURA
Mladen
44.
(Milutina)
ro|en 1967.
iz Vi{egrada
poginuo 19. 7. 1992.
Andri}
OKRUGLA
Borisav
Kneèvi}
45.
(Radivoja)
ro|en 1968.
iz Travnika
poginuo 16. 10. 1992.
MEREMI[QE
Ilija (Slobodana)
Batini}
40.
46.
ro|en 1967.
iz Vi{egrada
poginuo 16. 10. 1992.
ro|en 1970.
iz Vi{egrada
poginuo 7. 6. 1992.
MEREMI[QE
Nedeqko
Lindo
41.
(Slavka)
ro|en 1963.
iz Vi{egrada
poginuo 10. 6. 1992.
[TITAREVO
Slavko (Dragi{e)
Trifkovi}
42.
ro|en 1963.
iz Vi{egrada
poginuo 2. 10. 1992.
ZAGLAVAK
"
HAN BRDO
Qubomir
Savi}
47.
(Marka)
ro|en 1941.
iz Vi{egrada
poginuo 5. 9. 1992.
DRINSKO
Zoran
48.
(Radomira)
ro|en 1952.
iz Vi{egrada
poginuo 16. 10. 1992.
]ori}
MEREMI[QE
Slavi{a
Kneèvi}
49.
(Stanimira)
ro|en 1966.
iz sela Kragujevca
poginuo 8. 12. 1992.
VI[EGRAD
50. Sre}ko (Nikole)

Milisavqevi}
ro|en 1961.
iz Sarajeva
poginuo 3. 6. 1993.
VI[EGRAD
Novica
51.
(Dragi{e)
ro|en 1956.
iz Vi{egrada
poginuo 13. 6. 1992.
Savi}
DOWA LIJESKA
Radivoje
Nikitovi}
52.
(Milije)
ro|en 1947.
iz Vi{egrada
poginuo 16. 10. 1992.
MEREMI[QE
Mla|en
Savi}
53.
(Milo{a)
ro|en 1968.
iz Pijavica
poginuo 16. 10. 1992.
MEREMI[QE
Zoran (\oka)
Rackovi}
54.
ro|en 1960.
iz Dowe Lijeske
poginuo 22. 8. 1992.
VI[EGRAD
______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________
Goran (Milovana)
Ze~evi}
61. Slavko (
Kneèvi}
KOPITO
SARAJEVO
55.
ro|en 1959.
iz Vi{egrada
poginuo 20. 6. 1992.
Du{an
56.
(Radisava)
ro|en 1964.
iz Crn~i}a
poginuo 30. 12. 1992.
Baranac
YANKI]I
@arko (Milo{a)
[im{i}
Slavko
ro|en 1938.
iz Sarajeva
poginuo 5. 12. 1992.
67.
(Milovana)
ro|en 1969.
iz
poginuo 21. 3. 1995.
@eqko (Slavka)
Kneèvi}
68. Radoje (Du{ana)

Gruji}
SARAJEVO
DRVAR
62.
ro|en 1967.
iz Sarajeva
poginuo 25. 12. 1993.
Vojin (Du{ana)
Gluhovi}
Diki}
GORA@DE
ro|en 1972.
iz Vi{egrada
poginuo 15. 9. 1995.
Sa{a (
Lasica
57.
63.
69.
ro|en 1945.
sa Stani{evca
umro 29. 3. 1994.
ro|en 1949.
iz Vi{egrada
poginuo 8. 6. 1992.
ZAGLAVAK,DobroPoqe
ro|en 1971.
iz Gora`da
poginuo 1993.
VI[EGRAD
58. Risto (Milo{a)

Markovi}
ro|en 1953.
iz Vi{egrada
poginuo 27. 6. 1992.
GORWA LIJESKA
Stevan (Rista)
Gruji}
\uro (Andrije)
Lazarevi}
70.
ro|en 1972.
iz Vi{egrada
poginuo 14. 7. 1992.
ro|en 1968.
iz Breze
poginuo 27. 4. 1993.
CRNÂ
Milovan(Milutina)
Velemirovi}
65.
ro|en 1940.
iz Koritnika
poginuo 28. 8. 1992.
ro|en 1933.
iz Kni}a, Gruà
poginuo 21. 7. 1993.
60. Radoje (Du{ana)

\eri}
ro|en 1941.
iz Vi{egrada
poginuo 12. 6. 1992.
KOPITO
Zoran (
Pecrep
64.
59.
KLA[NIK
OLOVO
VOGO[]A
Radan (Veseqka)
Motika
66.
ro|en 1967.
iz Ilija{a
poginuo 5. 10. 1992.
NI[I]KA VISOR.
ILIJA[
Neboj{a
71.
(Prvoslava)
ro|en 1957.
iz Iliye
poginuo 4. 12. 1992.
Do{lo
SARAJEVO
Dragan
72.
(Vitomira)
ro|en 1957.
iz Sarajeva
poginuo 19. 7. 1992.
Tomi}
OKRUGLA
"!
______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________
Budimir
Simi}
73.
(Milivoja)
ro|en 1937.
iz Borika
umro 15. 10. 1994.
MA[I]I, Kopa~i
Slobodan (
Tanaskovi}
79.
MEREMI[QE
80. Velemir (
Stojanovi}
GORA@DE
ZAGLAVAK
75. Savo (Quba)

Kewi}
ro|en 1933.
iz Ledi}a
poginuo 6. 1992.
TRNOVO
Darko (
ârapi}
81.
ZAGLAVAK
ro|en 1950.
iz Gora`de
poginuo 1. 6. 1992.
GORA@DE
78. Sa{a (Vasa)

Rakanovi}
ro|en 1973.
iz Igala
poginuo 25. 12. 1993.
OLOVO
ro|en 1950.
iz Gora`da
poginuo 12. 4. 1993.
\or|e (
Tomi}
83.
Milan (Jove)
Te{evi}
85.
ro|en 1958.
iz Vi{egrada
poginuo 16. 10. 1992.
MEREMI[QE
Milan (Milovana)
[im{i}
86.
ro|en 1950.
iz Gorweg Dubova
poginuo 6. 8. 1992.
GORWE DUBOVO
Bratislav (
Golubovi}
87.
GORA@DE
RAJLOVAC
77. Novica (
\okovi}
ro|en 1969.
iz Gora`da
poginuo 12. 8. 1992.
82. Milo{ (
Jarac
ro|en 1947.
iz Rajlovca
poginuo 27. 1. 1993.
ro|en 1941.
iz Gora`da
poginuo 1. 6. 1993.
Borislav (Nikole)
Aleksandrovi}
76.
ro|en 1939.
iz
poginuo 1993.
74. Dragan (Mila)

Mari}
ro|en 1965.
iz Vi{egrada
poginuo 16. 6. 1995.
""
ro|en 1945.
iz Gora`da
poginuo 15. 3. 1994.
JABU^KO SEDLO
ro|en 1962.
iz Visokog
poginuo 5. 3. 1993.
ILIJA[
Nenad (
Damjanovi}
88.
ro|en 1963.
iz Sarajeva
poginuo 24. 2. 1994.
RAJLOVAC
Aleksandar (
A}imovi}
89.
@U^
90. Dragan (
Popovi}
JABUKA
ILIJA[
ro|en 1968.
iz
poginuo 16. 6. 1995.
ro|en 1971.
iz Sarajeva
nestao 8. 6. 1992.
Radisav ( )
Stanimirovi}
84.
ro|en 1949.
iz Stièvca
poginuo 3. 7. 1992.
______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________
91. Stojan (
Lonto{
ro|en 1961.
iz Rajlovca
poginuo 16. 6. 1993.
SARAJEVO
Svetozar
Krsmanovi}
92.
(Alekse)
ro|en 1931.
iz Vi{egrada
poginuo 5. 9. 1992.,
DRINSKO
93. Dragan (Petra)

Gavrilovi}
ro|en 1944.
iz Koritnika
umro 16. 2. 1993.,
TRNOVAÊ
Miro (Du{ana)
\oki}
94.
Obradin
ro|en 1956.
iz Zvornika
poginuo 10. 9. 1992.
CRNI VRH, Zvornik
Savi}
95.
(Jakova)
ro|en 1946., iz Vi{egrada
poginuo 14. 7. 1992., CRNÂ
Mile
Savi}
Milisav
Lugowa
Milan
Kneèvi}
96.
(Gvozdena)
poginuo 1. 8. 1992., JELA[CI
97.
(Mi{e)
ro|en 1945., iz G. Lijeske
poginuo 7. 8. 1992., GORWALIJESKA
98.
(Novice)
ro|en 1941., iz Zagra|a
poginuo 8. 8. 1992., ZAGRA\E
Milija
Ple~i}
Qubomir
Savi}
Drago
Kusmuk
Zoran
Koji}
99.
(Milomira)
poginuo 5. 9. 1992., DRINSKO
111.
(Vasa)
ro|en 1954., iz Rogatice
poginuo 8. 8. 1992., KLISURA
100.
(Marka)
ro|en 1941., iz Drinskog
poginuo 5. 9. 1992., DRINSKO
112.
(Quba)
101.
(Dragoquba)
poginuo 4. 10. 1992., DOBRO POQE
113.
(Milovana)
poginuo 28. 8. 1992., KOPITO
102.
(Gvozdena)
poginuo 21. 10. 1992., MEREMI[QE
114.
(Mila)
poginuo 19. 4. 1992., VI[EGRAD
103.
(Milana)
poginuo 23.10.1992., DOWALIJESKA
115.
(Bogdana)
poginuo 12. 6. 1992., KOPITO
104.
(Petra)
poginuo 25.10.1992., DOWALIJESKA
116.
(Veqka)
105.
ro|en 1948., iz Blaca
ubijen ??? 31. 10. 1992., BLACE
117.
(Mihajla)
@eqko
Laki}
Mla|en
Pecikoza
Igor
Milomir
Sekuli}
Boì}
Marinko
Boì}
Milivoje
Stanojevi}
106.
(Nikole)
ro|en 1961., iz Fo~e
Radomir
Mitra{inovi}
Josif
Stevanovi}
107.
(Pantelije)
poginuo 8. 12. 1992., PERÎN
108.
(Adama)
poginuo 17. 12. 1992., KABRENIK
Perica
Markovi}
109.
(Milo{a)
poginuo 30. 12. 1992., YANKI]I
Milo{
Kusmuk
110.
(Marka)
Milo{
Markovi}
Sa{a
Radovanovi}
Nenad
Markovi}
Slobodan (Sredoja) Tanaskovi}
ro|en 39., iz Vi{egrada;
zarobq.
le{ razmewen 10. 4. 1993.
MEREMI[QE
Milan
Dragomir
16.10.1992.
Luki}
[im{i}
118.
(Mom~ila)
Ivica
Marinkovi}
119.
( )
ro|en 19... iz .......
poginuo 21. 7. 1992., OKRUGLA
Milojica
Damjanovi}
Branislav
Mari~i}
120.
(Mom~ila)
ro|en 1968., iz Priboja
121.
(Bratislava)
ro|en 1953., iz â~ka
poginuo5.9.1992.,BUTKOVESTIJENE
Stevan
Pani}
122.
(Sredoja)
ro|en1964.,izMaleKrsne,Smederevo
poginuo 15. 9. 1992., BRODAR
"#
______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________
Jovica
Ratomir
Todorovi}
@eqko
Sarvan
Milenko
]osovi}
123.
(Jola)
ro|en 1955., iz Gora`da
preminuo 12. 6. 1992., Beograd, bolnica
135.
(
)
ro|en 1944., iz Veletova
umro 28. 8. 1993., Veletovo
147.
(Dragana)
ro|en 1973., iz Uìca
poginuo 23. 9. 1992., VLASEWE
124.
(Mikajla)
poginuo 20. 6. 1992., OPLAVE
136.
(Budimira)
umro 31. 10. 1993., Beograd
148.
(Ilije)
ro|en 1968., iz Fo~e
125.
(Vlastimira)
preminuo 28. 6. 1992., Beograd, bolnica
137.
(Rada)
umro 29. 12. 1993., Vi{egrad
149.
(Rajka)
ro|en 1963., iz Zrewanina
126.
(Du{ana)
poginuo 6. 7. 1992., KOÂRIM
138.
(Mijata)
150.
ro|ena 1949., iz Vi{egrada
poginula 16.10.1992., MEREMI[QE
127.
(êdomira)
poginuo 12. 7. 1992., RUDO
139.
(Mi}a)
poginuo 19. 4. 1994., GORA@DE
151.
(Tana)
poginuo 9. 12. 1992., POÎVALA
128.
(Ilije)
140.
(Marka)
umro 25. 4. 1994., Vi{egrad
152.
( )
ro|en 19??., iz Sarajeva
129.
(Pera)
poginuo 24. 7. 1992., OKOLI[TA
141.
(Du{ana)
ro|en 1958., iz Sarajeva
poginuo 24. 9. 1994., POLOM, Sredwe
153.
( )
ro|en 19??., iz
130.
(Wego{a)
142.
( )
ro|en 1963., iz Kowica
poginuo 12. 7. 1992., KOWIC
154.
( )
ro|en 19??., iz Sokolca
131.
(Milo{a)
poginuo 6. 7. 1993., JAHORINA
143.
( )
ro|en 1959., iz Kowica
poginuo 22. 8. 1993., KOWIC
155.
( )
ro|en 19??., iz
132.
( )
ro|en 19??., iz Vi{egrada
144.
(Ratka)
ro|en 19??., iz Iliye
poginuo 13. 4. 1993., ILIYA
156.
(
ro|en 19??., iz
Stanko
Pecikoza
Nenad
Mili~evi}
Vitomir
Simi}
Zoran
Te{evi}
Vasilije
Vukovi}
Ranko
Bogdan
Qubomir
Vuko
poginuo
Rade
Samaryi}
[ekari}
Krsmanovi}
Antunovi}
Cvjeti~anin
Savo
To{i}
Milomir
Radojevi}
Boìdar
Vidakovi}
Mile
Deli}
Mile
Veqovi}
Neboj{a
Dragan
Du{an
Slobodan
Tomo
Bandi}
@ivak
]e}ez
]evriz
Milovi}
133.
(Petra)
umro 6. 10. 1992., Uìce
145.
( )
poginuo 1. 5. 1993., VOGO[]A
134.
(Perke)
ro|en 1964., iz Uìca
poginuo 15. 9. 1992., BRODAR
146.
(Dobra)
poginuo 12. 4. 1993., SKELANI
Milovan
"$
Ne{kovi}
Lu~i}
Goran
Lugowa
Goran
Tu{evqak
Mira ( ) [ijakovi}
Milosav
Droca
Dobroslav
Ra|enovi}
poginuo
Miloje
Luki}
poginuo
Milanko
poginuo
Rajko
Keji}
Samaryi}
poginuo
Predrag
Kuqanin
poginuo
Zahvaqujemo se udruèwu
Sv. Car Lazar iz Vi{egrada
na pomo}i pri prikupqawu
podataka o poginulim borcima
vi{egradske op{tine
Broj 5
JO[ JEDNO DOBROÎNSTVO DOBROTVORA

A dobro ~initi da vam ne dosadi...
(Ef. 6, 9)
isija Crkve Hristove

nije samo duhovna i vjerM
ska, ve} djelotvorna i svestrana, ìvot-
na jer dobro ~ini svima, a posebno brine

o svojim ~lanovima. Srpska pravoslavna
crkva u te{kom vremenu stradawa, podijelila je sve te{ko}e sa svojim narodom.
Pored pomo}i u odje}i, smje{tala je
prognanike, tje{ila unesre}ene i oàlo{}ene, pomagala nevoqne i siroma{ne...
Po zavr{etku rata u Eparhiji dabrobosanskoj mnoge porodice ostale su bez
svojih ku}a, prognani sa svojih ogwi{ta
i svojih imawa.
Da bi na adekvatan na~in opremili
nove domove i stanove i zbrinuli svoje
porodiceu novim sredinama,brine se dobrotvornaorganizacijaMitropolijedabrobosanske Dobrotvor. Blagoslovom
Mitropolita Nikolaja osnovana je
skromna, ali prikladna radionica gr|evinskestolarijeu Dobrunukod Vi{egrada. 3. februara o. g. zaposleni u ovoj
radionici, i sami prognanici, ali vrijedni radnici, realizovali su prvih stotinu vrata koja su namjenili sabra}i
vi{egradske op{tine. Predaju}i ovaj
dar predsjedniku op{tine Mitropolit
G. Nikolaj je rekao: Otpo~eli smo ovo
Bogougodno djelo sa namjerom da pomognemo qudima koji su, zaista, ostali bez
i~ega, a napustili su svoja ogwi{ta. Bogu hvala, sada smo u prilici da damo stotinu vrata Op{tini Vi{egrad, kako bi
Op{tina pomogla qudima koji su po~eli
da rade na ure|ewu svojih ku}a. Mi smo
radosni {to to moèmo da u~inimo.

@elim da se zahvalim Vladici australijskom Gospodinu Savi koji nam je darivao nov~ani prilog da pomognemo
izbjeglice. Predloì}u Svetom arhijerejskom Sinodu da pomo} koju upu}uje
ôvekoqubqe ide na ovakve i sli~ne

projekte. To je na{ zadatak - da pomognemo qudima. Bila bi velika stvar kada bi
postigli raznovrsniju proizvodwu, kao
{to je - pod, lamperija, letve. Pro{irewem proizvodwe, èlimo da zaposlimo
vi{e radnika, tako bi ti qudi imali
sredstva za koliko toliko pristojan ìvot. Mitropolit se na kraju zahvalio
predstavnicima Op{tine, qudima koji
su ustupili objekat i g. Nikoli Kecmanu,

direktoru radionice.
Blagodare}i na daru predsjednik SO
Vi{egrad g. Aleksandar Savi} zatraìo
je blagoslov i rekao: @elim da Vam se
zahvalim na ovome poklonu. Mislim da
}e ve} sutra mnogi qudi na svojim ku}ama
imati vrata koja èqno o~ekuju vi{e od
godinu dana. Na{a Crkva uvijek se postara da da poklon tamo gdje je najpotrebnije, a mislim da je to ovoga puta Vi{egrad.
Vi to znate najboqe. Ja Vam se jo{ jednom
najiskrenije zahvaqujem {to ste se potrudili, da ovaj poklon do|e kao dobro
do{ao dar poslije dana Svetog Save u Vi{egrad u na{ i Va{ grad.
Radostan je bio krepki starina, doma}in Branko Sav~i}, koji je iz sela î~evo, Op{tina Kowic morao da prebjegne u
Nevesiwe, a zatim ovdje u Dobrun, jer je
ushi}eno govorio: Zahvaqujem se Gospodu Bogu i svim svecima, Vladiki i svim
ovim dobrim qudima, dobio sam dvoja
vrata za moju ku}u. Branko ima ~etiri
sina i tri k}eri, po~iwe iz po~etka sa
svojima, pomaù mu sabra}a iz Iliye,
Petrovca, Grahova, Vogo{}e...
Tako se Srbi potpomaù i nevoqe
jedni drugih olak{avaju, a Dobrotvor
~ini koliko moè da im olak{a teret i
nevoqe. Planira se ako Bog da i u drugim
sredinamapomo}i, isto onako kako je ova
organizacija i do sada ~inila.
Momir Vasiqevi},
protonamesnik
____________________________________________________ DABROV INFORMATOR 5 ____________________________________________________
HRAM SVETOG VASILIJA OSTRO[KOG

a uzvi{ewuiznad urbanog
dela grada Srpskog SaraN
jeva - u Dobriwi se nalazi hram Sv. Vasi-
lija Ostro{kog.
Ovaj hram, mada je novijeg datuma i nije dovr{en (pa je delom li{en istorijskih i drugih vrednosti), svojim
poloàjem, onom {to je prethodilo wegovoj izgradwi i svemu {to on u dana{wem i budu}em vremenu zna~i na{em
rodu na ovom prostoru, zasluùje kratku
pri~u.
Jedan od istaknutih doma}ina Dobriwe Vukan [ehovac je darovao zemqi{te za
izgradwu hrama. Skoro 20. godina je trajala borba za dobijawe dozvole kako bi Crkvena op{tina i parohija u Kotorcu
dobila svoj hram. U tom vremenu CO u Kotorcu je kupila parohijski dom i zemqi{te koje je dràva ranije nacionalizovala
i otela. Izgradwu hrama je ko~io Regulacioni plan Dobriwe kojim je planirana
izgradwa dela sportskog centra na spornoj
lokaciji Veqine. Ni razgovori na vi{em nivou nisu davali rezultata. Kona~no, komunisti~ka vlast je uo~i prvih
vi{estrana~kih izbora u jesen 1990. god.
udovoqila Upravi CO- e i wenim parohijanima, dav{i traènu saglasnost za izgradwu hrama u Dobriwi. Zahvaquju}i
izda{noj materijalnoj pomo}i, koju su dali znani i neznani sa ovih i prostora koji nemaju granice tada{we dràve, ovaj
hram je tokom 1991. godine pokriven i izvr{en je dobar deo priprema za wegovo
potpuno dovr{ewe.
Nazalost, u prole}e 1992. godine je
po~eo rat, pa su radovi prekinuti. Hram
se na{ao neposredno uz liniju razdvajawa zara}enih strana, pa je tokom borbenih dejstava pretrpeo velika o{te}ewa.
Zvonik je pogo|en tenkovskim granatama, a bakarni lim je dobrim delom uni{ten od gelera granata i dejstava
pe{adijskog naoruàwa.
Kada je potpisan dejtonski sporazum,
stvoreni su uslovi za nastavak prekinutih radova na ure|ewu hrama i wegovom
potpunom stavqawu u funkciju. Uprava
Crkvene op{tine u Kotorcu je po~etkom
godine po~ela parcijalnoure|ewe hrama
i crkvene porte. U granicama mogu}nosti, ure|eni su poslovi koji doprinose
zadovoqewu bogoslu`benih potreba i
potreba vernih.
Od Teodorove subote (2. mart o. g.),
svake nedeqe i praznika, crkvena zvona
pozivaju verne na molitvenu zajednicu pod

svodove ovog (ne zavr{enog) hrama. Kako je
ovo jedini hram na podru~ju Srpskog Sarajeva (u Vojkovi}ima postoje temeqi hrama,
a u funkciji su u Miqevi}ima i bolnici u
Kasindolu), mnogi u wemu primi{e sv. tajne kr{tewa, braka, pri~e{}a... i sa wima
blagodatne darove Svetoga Duha. Svakog
dana u ovom prisluùju sve}e verni i prinose molitve verom i nadom naoruàni.
Zbog wih i mnogih drugih, obaveza nam je da
zavr{imo radove na ovom svetom hramu kako bi pokazali blagodarnost Gospodu, a od
na{eg roda po{tovanom Svetom Vasiliju
Ostro{kom podigli hram na zadovoqstvo
i ponos blago~estivog na{eg roda.
Naàlost, svojim sredstvima nismo u

mogu}nosti realizovati predvi|ene poslove, pa se dobronamernimaobra}amoza
pomo}.
Sradstva moète uplatiti na ìro
ra~un Crkvene op{tine Kotorac kod
Privrednebanke Sarajevo br. 30275- 6210- 107 poziv na broj 807011- 000165- 3 za
hram u Dobriwi.
Uzdamo se u Gospoda da }e uz pomo} na{eg blago~estivog roda na{i napori biti krunisani potpunim zavr{etkom
hrama u Dobriwi. Tako bi ovaj, skelama
okovani hram sa upisanim krstom, kupolom, simsovima... zablistao u svom sjaju,
kako bi u skoro vreme slika istog bila na
razglednici grada Srpskog Sarajeva.
Bila je ovo crtica o hramu u Dobriwi, koji osim duhovne vrednosti u skoro
vreme treba da ima vrednostikakve imaju
na{i hramovi {irom sveta.
Sve{tenik Milorad Vuji}
MI SMO
z ~uvene pravoslavne stare crkve Svetog Arh. MiI
haila i Gavrila, usred sarajevske
ba{~ar{ije, sada nove kolonije, novih

qudi, iz mirisa tamjana, iz patine mitskog kamena, iz pravoslavne drevne istorije, odjekuje pojawe jektenija, ja~e od
svakogzvuka vozilaniz ulicei kaldrme.
Uz nikakvo znawe, o veli~anstvenom
djelu Mokraw~eve crkvene muzike, prolaznici, skrivenog divqewa, podiù
glave do pitawa - otkud takvo pjevawe,
usred ratnih zbivawa i ovog okruèwa?
To na{a mala druìna Srpsko-pravoslavnog crkvenog hora Sloga, na ~elu
sa profesorkom, gospo|om Brankom Bo{wak, za pravoslavne svete praznike i
svete nedjeqe, uqep{ava svojim pojawem
Svetu Liturgiju.
Po~eli smo skromno u qeto, ratne
1993. godine, osvje{}eni da postojimo
stameno i da istinski jesmo.
U na{im srcima se rasvjetqavalavjera u Boga, u PRavoslavqe, u Nadu; u na{im du{ama ja~ala su: dostojanstvo,
qubav, svojstvo; u na{im glavama, blaèna je bila vje~nost Bogo~ovjeka i pra{tawa za sve strahote na{eg ìvqewa,
za patwe i rane koje }e se zacjeliti.
Te 93., pa i 94., jo{ se nije nazirao
kraj rata, a ni tra~akslobode.Izme|u gelera od granata i snajpera, izme|u gladi,
zime i materijalne nema{tine, izme|u
straha, tjeskobe, provocirawa i isku{ewa, mi smo hrabro, spokojnoi redovnodolazili na na{e probe, ponedjeqkom,
srijedom, subotom, ispuweni suncem sre}e Svetog Bi}a Ovaplo}enogu na{em pojawu Svete Liturgije.
Tek oformqen horski ansambl, u julu
1993., nije ni slutio svoje trajawe, jer rat
je, na razne na~ine, brisao ìvote iz Sarajeva, tamnio èqe, snove, nadawa... a
dozvoqavaju}i samo humanitarne mrvice
da se od wih ìvi... i to kad se dobiju.
Ipak iz mjeseca u mjesec, na{ hor se
pove}avao u broju glasova - istina, nikad
potpuno - vrijedno radio i postao lu~ono{a ~asne misije, zapo~ete, davne 1888.
godine, kada je u Sarajevu prvi put formirano Srpsko crkveno pjeva~ko dru{tvo
Sloga sa ciqem: Da svojim pojawem
uqep{ava blagoqepije crkveno... da kod
SRPSKO-PRAVOSLAVNI CRKVENI HOR U SARAJEVU

(NASTAVQAÎ STARE SLOGE)
Srba pravoslavnihrazvija èqu za poha|awem crkve (Spomenica 1888 - 1928).
Bri`qivim zapisivawem iz crkvenih kalendara 93., 94. godine zaokruèno je preko 135 proba i 35 pojawa Svete
Liturgijeu sva tri Boìja hrama, a iz crkve Preobraèwa Gospodweg biqeìmo
datume s razlogom.
mjernika i qubiteqa Mokraw~ve

muzike.
U crkvi Svetog Gavrila, 15. oktobra
`94. obavqeno je prvo crkveno vjen~awe
u ratu. Veliki broj vjernika, rodbine,
prijateqa i znatièqnika prisustvovali su prvo u sve~anom, crkvenom ceremonijalu, uz pojawe na{eg hora, a onda na
Za Vaskrs `94. popravqena je i otvorena, prvi put u ratu, crkva Preobraènska, a na{ hor bio je ukrasni ~in velikog
slavqa, za sve dobronamjernike koji su
tada do{li, ali za na{e pravoslavne
vjernike Srbe, zajedni~ka molitva u najqep{oj Liturgiji;za mir, za Boìju i na{u radost. Da je tog dana, po{tovani
arhitekta crkve, gospodin Deroko, majstor sakralne arhitekture, mogao prisustvovati i odslu{ati samo pojawe bio bi
ponosan,s pravom, na vlastite rezultate,
prekrasneakustike,upravo za horska pjevawa i muzi~ko sazvu~je.
Na Ilindan,u ovu crkvu dolazioje gospodin Vilijem Iglton, predstavnik
UN-a za grad Sarajevo, i mada se kratko
zadrào, wegovo veliko odu{evqewe rezultiraloje i humanitarnimpoklonima.
A Slava crkve Preobraènskei prva
Litija u ratnom Sarajevu osta}e draga
uspomena na{ih vjernika, ali i dobrona-
gozbi, slavqu u na{oj horskoj sobi. Bilo

je veselo, bilo je radosti, a sve to, jo{
uvijek u ratu jo{ uvijek u ru`nom okruèwu.
Za Boì} `95., taj najve}i hri{}anski i srpski praznik, a onda za slavu Svetog Save, crkva Svetog Gavrila bila je
tijesna za na{e drage pravoslavne vjernike, a i dobronamjernike,nego i za mnoge TV ku}e, novinare, strance,
unproforce... Vjernici su nam kroz suze
zahvaqivali na na{oj hrabrosti, na na{em pravoslavnom dostojanstvu, na na{oj dragoj Liturgijikoja nas je najjasnije
predstavqala na{em Svevi{wem... nas
zajedno i na{u sabornu crkvu.
Imali smo ~ast da na{, Srpsko-pravoslavni crkveni hor, kao i na{u Staru
crkvu, na{ draguq sa ikonostasom stare
vjere, qepote i mira, posjete gospoda:
nunciji iz Italije, Francuske, Austrije
i vele~asni kardinal Puqi}. Nek se zna,
da su ti uvaèni vjerodostojniciu crkvi

pqeskali na{em horu poslije Dostojno
i pravedno jest... i Tebe pojem, ali u
na{im du{ama tajilo je spokojstvo i vjera u Boga da }e jednog dana do}i i wegovo
visokopreosve{tenstvo na{ dragi mitropolit, gospodin Nikolaj u na{u crkvu i bi}e s nama zajedno na Svetoj
Liturgiji.
Duboko svjesni da briqantno Mokraw~evo djelo traì od nas maksimalne
napore u radu, bez obzira na na{ po~etni~kistatus, na ~iwenicu,da ni do danas,
hor nije dovoqno dopuwen glasovima, mi
odgovaramo tom iz na{ih du{a zovu, mi
uporno vje`bamo, radimo, a gospo|a
Branka, dirigent, istrajava u tome, da
svaka gre{ka bude otklowena.
S nama su cijelo vrijeme rat bili i
na{i vjerni sve{tenici, gospodin Krstan Bijeqac i Avakum Rosi}.
Imali smo u 1995. godini jedan bolan
prekid rada i vje`bawa od skoro sedam
mjeseci, bolno vrijeme koje }e pamtiti
svi Srbi kojima su plameni jezici i te{ki otrovi savremene civilizacije èqeli da uni{te dostojanstvo i vjeru, ali
ne... mi smo u oktobru iste godine ponovo
se okupili i nastavili na na{u radost da
uzdignemo sve potonule du{e, uz Dostojno i pravedno jest... a Simbolom Vjere
podarimo snagu na Mnogaja qeta.
Marica Buzan~i} - Marjana
POSJETA MOKROM
a praznik Obrezawa Gospoda Isusa Hrista i Svetog Vasilija Velikog 14. /1. januara 1997.
g. Wegovo Visokopreosve{tenstvo MitropolitdabrobosanskiGospodinNikolaj sluìo je svetu Arhijerejsku
Liturgiju u hramu Uspewa Presvete Bogorodice u Mokrom.
Sa Mitropolitom svetu Liturgiju su
sluìli parosi mokrawski jerej Milojko Drobwak i jerej Niko Mojsilovi} uz
prisustvo mnogobrojnog naroda parohije
mokrawske i dece. [kolska deca su uzela
ìvog u~e{}a u toku Liturgije kroz odgovarawe na jektenije, pevawe duhovnih
pesama kao i ~itawe Simvola vere i Molitve Gospodwe.
Hram Uspewa Presvete Bogorodice u
Mokrom je osve}en 1933. g. od strane Mitropolita dabrobosanskogPetra (Zimowi}a) koji je 1941. g. mu~eni~ki stradao
od usta{a. U ovom hramu se nalazi ikonostas na kome su ikone rad poznatog slikara Romana Petrovi}a, {to predstavqa
umetni~ku vrednost.
Na podru~ju parohije i mokrawske

zapo~eta su s Bo`jom pomo}i dva hrama:
Svetog \or|a na Ravnoj Romaniji i Svetog Velikomu~enika Pantelejmona na
Vu~ijoj Luci (Op{tina Stari Grad) sa
nadom da }e se dovr{iti i sagraditi.
U svojoj besedi na kraju slu`be Mitropolit Nikolaj je govorio o minulom
ratu, pravednoj Bo`joj kazni, pokajawu i
potpisanom miru. Prisutnom narodu je
~estitao Pravoslavnu Novu godinu 1997.
i poèleo im blagosloveno novo leto.
Pripremio: jerej Niko Mojsilovi}
"
STARI I NOVI KALENDAR
ri{}anska Crkva nije

stvarala svoj kalendar
ve} je prihvatila postoje}i Julijanski
kalendar staroga stila i prema wemu podesila i saobrazila svoja bogosluèwa i
praznike. Julije Cezar (101- 44) pre Hrista uz pomo}astronomaSozigena46. g. izvr{io je reformu tada{weg rimskog
kalendara, ~ija se godina nije slagala u
pogledu trajawa sa sun~anom. Uveo je godinu od 365. dana i 6 ~asova {to je bilo
pribli`notrajawusun~anegodine.Ovih
6 ~asova za ~etiri godine iznosi ceo jedan dan koji je dodat posledwem i najkra}em mesecu februaru. Re{eno je da
godina po~iwe januarom, a dotle je po~iwala martom. Godina je stvorena od dvanaest meseci sa brojem dana kako se i sada
upotrebqavaju.
Prvi hri{}ani nisu brojali godine
kao mi sada, jer wima je bilo glavno proslavqawe Isusa Hrista i dràli su praznike, pa su i sami zaboravili godinu
ro|ewaIsusa Hrista.Na prvomvaseqenskom saboru u Nikeji 325. godine doneta
je odluka o praznovawu Vaskrsa, ali ne i
o ra~unawui brojawugodina.Monah Dionisije Mali u veku izradioje pashalne
tabliceza praznovaweVaskrsa, koje i sada vaè za stari stil, i obra~unao je godine unazad sa va`no{}u do prve godine
posle ro|ewa Isusa Hrista, koji se po
wemu, rodio 25. decembra 5508. g. od stvorewa sveta.
Ima nekoliko era od kad po~iwe brojawe godina, a hri{}anska Crkva je prihvatila vizantijsku eru po kojoj je od
stvorewa do ro|ewa Isusa pro{lo 5508.
godina.Za neke crkvenekwige, kao {to je
Veliki Psaltir i Mesecoslov ra~unawe
je uzeto po Juliju Afrikancu da je od
stvorewa sveta do ro|ewa Isusa pro{lo
5500. godina. S obzirom da je kalendarska
godinaduà od sun~anegodineza 11 minuta i 14 sekundi {to zna~i da za toliko zaostaje, a ta razlika naraste za ceo jedan
dan za oko 128. godina, ukazala se potreba
da se izvr{i reforma tog kalendara.
Ovim kalendarom sluè se: pravoslavni Rusi, Bugari i Srbi.
Rimokatoli~ka crkva se odvojila od
Isto~ne 1054. godine, ali je zadràla u
upotrebi jo{ punih 528. godina zajedni~ki Julijanski kalendar. Papa Grigorije H (1571- 1585) Uz pomo} bra}e
Alojza i Antonija Lilija izvr{io je

reformuJulijanskogkalendarana taj na~in {to je naraslu razliku za deset dana
od prvog vaseqenskog sabora do H veka
prosto ispustio, i od 4. oktobra 1582. godine umesto sutradanda se ra~una5. oktobar, pre{lo se na 15. oktobar 1582.
godine. Tako je nastao Novi ili Grigorijanski kalendar.
Uvo|ewem kalendara novog stila
smawila se razlika izme|u kalendarske
i sun~ane godine, ali je naru{ena pashalija, pravila o praznovawu Vaskrsa. Danas je razlika u danima izme|u starog i
novog kalendara,koja se pove}avala1700.
, 1800. i 1900. g. za po jedan dan, dostigla
ukupno 13 dana (umesto ranijih 10). Ova
razlika }e ostati sve do 2100. godine kad
}e biti pove}ana na 14 dana. Ni Grigorijanski kalendar nije potpuno ta~an.
Pravoslavni Grci i Rumuni zadràli su stari stil za praznovawe Vaskrsa i
ostalih pokretnih praznika, a za nepokretne praznikeprimilisu kalendarnovog stila.
Po{to Julijanski kalendar nije ta~an, a ni Grigorijanski se u potpunosti
ne slaè sa astronomskim, to je Svepravoslavni kongres u Carigradu 1923. godine raspravqao o reformi Julijanskog
kalendara.Na ovom kongresu primqen je,
kao najboqi, predlog srpske delegacije,
koji je izradio dr. MilutinMilankovi},
akademik. Ova reforma Julijanskog kalendara primqenaje u gr~koj i rumunskoj
crkvi.
Danas se u kalendarima Srpske Pravoslavne Crkve, pored zvani~nih datuma
po Grigorijanskom kalendaru, {tampaju
i datumi po Julijanskom kalendaru, koji
imaju va`nost samo za crkveno- bogoslu`benu upotrebu.
(Kalendar - Stari i Novi stilBeograd 1968. g. prota Milutin
V. Milenkovi}, profesor)
CRKVA SVETE PETKE - BIJELO BRDO

jesna zajednica Bijelo Brdo
M
ima 11 sela. A kao Crkvena
op{tina samo 6 sela. I to su slede}e: Jawi}i,
Omarine, Prijevorac, Mikavice, Arsi}i i

Misailovina. Sve ukupno oko 180 domova.
U ovom mjestu postoji omawa crkva brvnara, posve}ena prepodobnoj mati Paraskevi, a
uobi~ajeno kod na{eg naroda, da se kaè Svetoj Petki.
Sagra|ena 1935. godine, na lijepom, ~istom i uzvi{enom mjestu, s adovoqno prostora
oko sebe.
Odavno se ukazivala potreba za gradwu ve}e crkve, jer postoje}a nije imala dovoqnu komociju za svoje vjernike.
Bilo je poku{aja da se postoje}a crkva rekonstrui{e i pove}a wena duìna. Sa~iwen je i
projekat a od nadle`nih vlasti dobijeno odobrewe za rad. Gra|a se tada morala upla}ivati i
samo je odobravana u ograni~enim koli~inama
pa je svake godine ponavqan zahtjev za odobrewe
uplate gra|e. I kad je sve bilo spremno da se radi bilo ih je vi{e protiv nego za. Lukavi protivnici uspjevaju kod nadle`nih da stopiraju
daqi rad.
Godine prolaze ali oni koji su uloìli
svoj trud i rad i pored mnogih maltretirawa
ne klowavaju duhom ve} ostaju i daqe uporni
pa ih Bog i Sv. Petka ne ostavqaju same, i upu}uju Budimira Buda Jawi}a u to vrijeme
mo}nog privatnog preduzetnika iz Rudog, koji
je rodom iz na{eg mjesta, od revnosnog vjernika i dobrog doma}ina Dragivoja Draga Jawi}a.
[to narod kaè, na{e gore list.
Budimir izjavquje èqu da pomogne gradwu
crkve i to pored postoje}e crkve, mnogo ve}u i
kompletnu sa kupolom i zvonikom.
Sa tim se obave{tava Mitropolija, i dobija blagoslov za gradwu nove crkve.

Vr{e se dogovarawa i naru~uje projekat kod
arhitekte Gorana Puzovi}a iz Prijepoqa.
êkaju}i na projekat, pa posle na gra|evinsku dozvolu od nadleèn SO-e Rudo, prolazi jo{ jedna godina i nastaje 1992.. Sredinom
qeta zapo~iwu radovi na kopawu temeqa. Radove na {alovawu izvode majstori iz Budovog
preduze}a, uz pomo} na{ih majstora i pomo}nih radnika.
Temeqi su ura|eni masivno od armiranog
betona.
Velika i radosna sve~anost bila je prilikom osve}ewa temeqa, koje se obavqa ba{ na
dan prepodobne mati Paraskeve, po poslovnom kalendaru 27. oktobra 1992. godine.
Osve}ewe vr{i Wegovo Visokopreo{ve{tenstvo Mitropolit Dabrobosanski Nikolaj uz pomo} sve{tenstva i cjelovitog roda
ovoga mjesta. Na~in na koji je ure|eno postavqawe unakrsno ~etiri kamena temeqca sa
uklesanim krstom, svima se svidio jer su u
ugra|ivawu svi uzeli u~e{}e.
Usled ratne situacije privremeno se prekidaju daqi radovi, sve do proqe}a 1994. god.
Nakon toga mitropolit Nikolaj ~ini kanonsku posjetu na{oj crkvi. Uz sasluèwe ve}eg
broja sve{tenika sluì Svetu Liturgiju u prepunoj crkvi vjernika i tom prilikom odràva
pou~nu propovjed kako, i pored te{kog ratnog
vremena treba radove na gradwi crkve nastaviti. Sa velikom pa`wom slu{aju se primjeri, kako prolaze kolebqivi i neodlu~ni, a kako oni
trudoqubivi, koji grade svetiwe, wima i Bog
pomaè i daje napredak u daqem ìvotu. Zagrevaju se du{e i srca vjernika, postaju preporo|eni sa èqom da radove nastave. Vi{e se nije
~ekalo. Crkveni odbor sa svojim sve{tenikom
@ivkom Vasi}em zapo~iwe organizovawe, a u
pomo} priti~u i arhijerejski namjesnik protojerej Novica Jawi}, predsjednik SO-e Rudo g.
Vojislav Topalovi}, g. Vidoje Pjev~evi}, g. Vasilije ôlakovi}, g. Slobo Sta{evi} i mnogi
drugi.
Bira se Odbor za gradwu od 16 ~lanova. Za
Nadzorni organ bira se arhitekta Rada Tanaskovi} iz Priboja, a wenog zamjenika Vidojko
Udovi~i} tako|e iz Priboja.
Prvo se i{lo na prikupqawe nov~anih
priloga i pomo}i u gra|evinskom materijalu.
Odziv je bio iznad o~ekivanog. Dovozi se materijal na lice mjesta i po~iwe zidawe 25. avgusta 1994. god. U gradwi u~estvuje vi{e
majstora uz pomo} vrednih gra|ana ~itave parohije, koji dolaze dobrovoqno. Svojski rade
nez nadoknade. Radi se sve do u poznu jesen i uspjeva da stavi pod armiranu betonsku (svodnu)
plo~u sve, izuzev kupole i zvonika. to se nastavqa u 1995. godini. Na radu kupole sa na{im
majstorima rade i majstori iz Skelana. Do
sredine jeseni zavr{avaju se zidarski i armira~ki radovi na kupoli i zvoniku. Ve} se tada
uo~ava qepota u izgledu crkve, {to je posebno
daje kupola i zvonik.
U protekloj 1996. godini nismo mogli daqe raditi, radi finansijskog nedostatka.
[to smo imali uloìli smo za kupovinu krovnog pokriva~a.
Ovom prilikom ne}emo isticati imena
velikih prilo`nika, jer se crkva nalazi u
gradwi i tek se o~ekuju veliki darodavci, pa
}e redosled biti druga~iji. Za sada prilo`nike pre~itavamo u crkvi. Molimo se Bogu i Sv.
Petki da im podari sre}u zdravqe i napredak.
Dogovoreno je, ako Bog da, kad se zavr{i
crkva, imena velikih prilo`nika bi}e uklesana u mermernoj plo~i i postavqena na prigodno mjesto.
Da bi se rad nastavio potrebno je da se kupe tri zvona. Cijena jednog zvona je 5000 nema~kih maraka. Suma je velika, pa ako ne moè
neko sam, moè da se udruì s kim mu je drago,
da zajedni~ki kupe zvono. To je veliko djelo.
Znamo da crkvena zvona imaju veliku mo} za
svoju okolinu. Pozivaju svoje vjerne na molitvu, brane od svake nemani i olujnih nepogoda.
Sa ovim rije~ima zavr{avamo ovaj tekst i
molimo svu svoju u Hristu bra}u i sestre da pomognu gradwu ovog Bogougodnog djela. Ko pomogne crkvu, wemu Bog i Sv. Petka pomogli,
na mnogaja qeta.
Slavenko Mikavica, Bijelo Brdo
U BORIKAMA
PRVA NEDJEQA POSLE MALE GOSPOJINE
a raskr{}urogati~ke,viN
{egradske i han-pijesa~ke op{tine nalazi se malo naseqe
Borike sa nadmorskom visinom od 1.000

metara.Ome|enaje sa planinamaDevetak
i Sjeme} koje su oki}ene ~etinarskim
{umama.
Na Borikamase nalazi hram posve}en

Svetim Apostolima Petru i Pavlu, koji
mje{tani redovno posje}uju, a o ve}im
praznicima: Spasovdanu, Petrovdanu i
Ilindanu posje}uju ga i vjernici iz drugih krajeva: Vi{egrada, Rogatice, Sokoca i Han-Pijeska. Bilo bi nezahvalno
govoriti o hramu a ne pomenuti istoriju
wegovog nastanka. Iz letopisa crkve saznajemo da je crkveni odbor u selu Brankovi}ima zasjedao i pravio zapisnik o
izgradwihrama. Me|utim,taj zapisnikje
vjetar odnio. Jedna starija èna ~uvaju}i
stoku, na{la je taj zapisnik na Borikama
i isti je predala u ruke crkvenomodboru.
Tada je done{ena odluka da se hram pravi
na mjestu gdje danas postoji.
Na inicijativu bori~kog naroda tada{wi paroh Ratomir Blaì}, zajedno sa
parohijanima: Obradom Cvijeti}em, Vasom Planojevi}em i Qupkom Grube{i}em

odlaze u Sarajevo i od tada{we austrijske
vlasti iznude zemqi{te za gradwu hrama.
Tada je dobiveno 220 duluma zemqe. Godine 1909. po~ela je izgradwa hrama. Prve
nedeqe posle Male Gospojine 1910. godiOd nastanka hrama pa sve do danas
na ovoj parohiji se izmjenilo dvanaest
sve{tenika. Od 1909. do 1911. na parohiji je bio Milan Petkovi},od 1912. do
1914. parohiju je opsluìvao Du{an
Mili~evi}. Paroh Jovo jvazovi} je
slu`bovaood 1919. do 1922. Mjesto Jove
dolazi paroh Aleksa Popovi} koji je
na parohiji umro 1934. godine. Posle
smrti Alekse Popovi}a dolazi paroh
Du{an Veselinovi} i ostaje sve do po~etka Drugog svjetskog rata.
Drugi svjetski rat nanio je velike
materijalne i moralne {tete hramu.
Parohijski dom je sru{en, hram izbu{en kuglama i granatama, ikone ise~ene i isparlane noèvima. Po zavr{etku rata 1946 god. dolazi kalu|er
Vitalije koji je stanovao u Blaùjevi}ima, jer tada nije bilo parohijskogdoma. On je bio nepunu godinu dana.
Potom je do{ao paroh Dragomir Petrovi} i ostao sve do 1949. godine. Od
1949. godine ova parohija nema svog
stalnog sve{tenika. Opsluìvao ju je
rogati~ki paroh prota Milivoje Mandi}. U wegovo vrijeme hram je dobro
opravqen, parohijski dom sagra|en, a u
istom vremenu dràva je oduzela veliki dio crkvene zemqe.
Godine 1968. prota Milivoje Mandi} sa suzama u o~ima oprostio se od
naroda i mjesto ustupio mladom sve{teniku Slobodanu Lubardi iz sela
Okruglo, op{tina Rogatica.
Zatim dolazi paroh Dragi{a Topalovi} rodom iz sela Oskru{e op{tina
Rudo, a nakon wega paroh Ne|o Jawi}
rodom iz Ni{i}a op{tina Olovo.
ne bilo je osve}ewe novosagra|enog hrama. Po zavr{etku hrama posve}enog Svetim Apostolima Petru i Pavlu po~ela je
izgradwa {kole koja je zavr{ena 1911. godine. U toku gradwe hrama parohiju je
usluìvao paroh Milan Petkovi}. Prvi

u~iteq u novoj {koli bio je wegov brat,
Milorad Petkovi}.
Na bori~ku parohiju od 1984. godine
do{ao je privremeni paroh iz Duvna, dana{wi Tomislavgrad, jerej Radoje Tuba
rodom iz sela Pasti, op{tina Rudo i
ostao do danas.
Za wegovo vreme crkveni odbor sa parohom i narodom obnovio je parohijski
dom i postoje}ihram. U dom je uvedena voda, isti je spoqa omaltan, iznutra prostorije popo|ene parketom i ura|ena je
bawa sa kupatilom. Hram je spoqa omaltan, iznutra molerisan, pred hram je dovedena voda a u hram struja.
Kad se ve} govori o radovima pri hramu nezahvalno bi bilo ne spomenuti imena Petka Vukovi}a i wegovog oca Gruja
rodom iz Sarajeva koji su od kupqenog
materijala a svojim dobrovoqnim radom
doprinijeli da danas pred hramom postoji voda a unutra struja.
Godine 1996. Prve nedjeqe posle Male
Gospojine pravoslavna parohija Borika
oìvjela je sje}awe na dan osve}ewa hrama iz 1910. god. Toga dana u hramu prepunom naroda Svetu Arhijerejsku
Liturgiju sluìo je Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit Dabrobosanksi Gospodin Nikolaj. Sluà{~i
sve{tenici su bili: protojerej stavrofor Milojko TOpalovi}iz Sokoca, protonamjesnik Slobodan Lubarda iz Pala,
protonamjesnik Momir Vasiqevi} iz
Sokoca, jerej Gvozden Aramba{i} paroh
iz Rogatice i mjesni paroh. Za pjevnicom
je pjevao svr{eni bogoslov @eqko Lubarda iz sela Okruglo.
U toku slu`be mitropolit je za trud
oko obnove hrama Crkveniodbor odlikovao Arhijerejskom gramatom a mjesnog
paroha dostojanstvom ~ina protonamjesnika. Po zavr{etku Svete Liturgije i
lijepe pou~ne rije~i mitropolitje narodu podijelionaforu i krsti}e. Na sve~anom ru~ku pripremqenom u dvori{tu
parohijskog doma, mjesni paroh je podigao zdravicu. U svojoj zdravici pozdravio je gospodina mitropolita i ostale
goste. Me|u gostima su bili i ~lanovi
porodicapoginulihboraca. U svom govoru paroh je istakao da je ovaj dan nedjeqa
prva po Maloj Gospojini sje}awe na dan
zavr{etkai osve}ewasada{weghrama iz
1910. godine. Tom prilikom se Wegovom
Visokopreosve{tenstvu zahvalio na posjeti i sagledavawu radova obavqenih na

parohijskom domu i hramu, a za koje je radove Crkvenom odboru i parohu odao veliko priznawe. Zahvalio se dru{tvenim
preduze}ima: Sjeme} iz Rogatice i wegovom direktoru Mileti Dimi}u, preduze}u Apolo i direktoru Branislavu
Vu~aku, preduze}u Terpentiniz Vi{egrada i wegovom direktoru Slobodanu
Pavlovi}u... Na kraju je sve{tenik zaèlio da ovaj dan, Prva nedjeqa posle Male
Gospojine postane tradicionalno okupqawe naroda kod ovog svetog hrama, da
nam na{ vladika bude zdrav i ìv i da
nam tog dana uvek mogne do}i.
Na kraju se mitropolit Nikolaj zahvalio parohu na pozdravnoj rije~i i narodu na obnovi i o~uvawu hrama. U svojoj
besjedi govorio je od Duhovnoj akademiji
SvetogVasilijaOstro{kogi bogosloviji Sveta Tri Jerarha, koja je posle
hrvatske agresije na Srpsku republiku
premje{tena u Srbiwe. Pozvao je narod
da pomogne rad ovih prosvetnih ustanova
Srpske crkve, i predloìo da dan Prva
nedjeqa posle Male Gospojine postane
tradicionalni saborni dan naroda ispred ovog hrama. Obe}aoje da }e toga dana
uvjek nastojati da do|e. Posle ru~ka mitropolit je uz pratwu protojereja stavrofora Milojka Topalovi}a i
protonamjesnika Momira Vasiqevi}a
otputovao u Sokolac.
Radoje Tuba, protonamjesnik
BO@I]NI DAR BOGOHULSTVO
e varajte se: Bog se ne

da ruìti; jer {ta ~ovjek poseje ono }e i `weti(Gal. 6, 7).
Isus Hristos ju~e je i danas onaj
isti i zauvek(Jevr. 13, 16).
Boì}ni praznici su pro{li. U
svim srpskim du{ama, domovima, hramovima i naseqima proslavqen je kao
i obi~no jako sve~ano, mada u raznim
uslovima svaka porodica i pojedinac
spremao se za ovu veliku radost, spomen kada se Hristosrodio. Praznik je
pro{ao ali iskrice toplih Boì}nih
doìvqaja jo{ uvijek nas griju i osmi{qavaju na{a bitisawa. Svaka pomisao u sje}awu na pomenute dane ra|a
neki mir, koji na{e umorne du{e i tijela ~ini lakim. Ba{ kao da je neki zra~i} iz raja kosnuo se na{eg bi}a.
Ali ove godine jedno sje}awe, koje
je trebao biti Boì}ni dar ostavilo je kod vjernih Srba Hri{}ana
jedan oìqak.
Svi smo svjedoci nesre}a, nemira,
tragedija, koje su Pravoslavne Srbe
na srpskim prostorima zadesile i
koje jo{ traju. Ve} klonuli, na izmaku snage , sav umoran, izbjegao, gladan
na{ Srbin jedva je ~ekao da u|e pod
prazni~no krilo Bogomladenca.
Ali |avo ne miruje. Otvaram beogradske Ve~erwe novine, prelistavam , zastao sam na strani gdje je
stajao natpis Isus Hristos - bez tajni. Pomislio sam da je to neki dar
te novinske ku}e svojim ~itaocima,
ne{to od Svetoota~ke literature.
Po~eh da ~itam, zgrozih se. Bogohulstvo! Ne mogu da vjerujem svojim o~ima. Kakva drskost? Zar se i to moè
desiti? Jedan od najpoznatijih ako
ne i najpoznatiji dnevni list u Srbiji objavquje takve gadosti i takvo bogohulstvo ~ime }e ionako smu}en
narod u labilnoj vjeri jo{ vi{e poquqati.
Svugdje se za javnu klevetu - la`

odgovara, a za ovakvu la` - bogohulnu
pogotovo. Te{ko onom ko padne u
ruke Boga ìvog.
Kad se ~ovek okrene licem k Bogu, svi ga putevi vode Bogu. A kad se
~ovek okrene licem od Boga svi ga
putevi vode u propast. Zato se ne ùri da traì{ yelata bezbo`niku.
On ga je na{ao sam u sebi, pouzdanijeg nego {to mu ga sav svijet moè dati (Pravoslavna filosofija).
Ovo {to su Ve~erwe novine
priredile Pravoslavcima, kao i
svim svojim ~itaocima, vre|aju}i
sve ono {to je Sveto i Oboèno,
ovim feqtonom su indirektno objavili da je i Boì} i Vaskrs, i Krsna
slava, i sve {to je Srpsko i Pravoslavno izmi{qeno.
Pitam se , {ta bi se dogodilo kada bi neki iranski dnevni list pred
Bajram objavio u nastavcima Satanske stihove od Ru`dija. A u srpskim
novinama objavqeno je daleko ve}e
bogohulstvo nego {to je Ru`dijevo
djelo za Islam.
Mo`da neko moè pre}utati i
progutati ovo novo raspe}e Hristovo u nizu mnogih ali moja savjest ne
moè biti mirna kad blate ono {to
je naj~istije i najsvetije. Mislim da
se ove novine vi{e nikad ne}e na}i u
rukama nijednog pravog Pravoslavnog Srbina.
Pro{ao je i ovaj Boì}, i ko zna
{ta }e nam donijeti ova godina. Mo`da
smo u one blage dane mogli i morali napojiti se sa vi{e @ive Vode. Jo{ nije kasno. Svake nedjeqe u na{e hramove
u goste nam dolazi Hristos.
Pa poùrimo da Istinu du{a na{a ~uje.
Isus re~e: Ja sam Put i Istina i
@ivot; niko ne}e do}i Ocu do kroza
me(Jov. 14, 6).
jeromonah Jovan
SJE]AWE
Pet godina od upokojewa blaènopo~iv{eg

Mitropolita Dabrobosanskog VLADISLAVA (1992 - 1997)
obnovio i sazidao sa onima koji su mu
VLADISLAV (Mitrovi})
bili verni i odani.
mitropolit dabrobosanski
1967 - 1992
Posle smrti mitropolita da-
itropolit Vladislav
(u svetu Vojislav Mitrovi}) ro|en je 1913. u starom Selu
kod Glamo~a, Bosna, d oca Isaije,
Kwièvnika, i malke Stake. Osnovnu
{kolu zavr{io je u glamo~u,gimnaziju
u Prijedoru,bogosloviju u Sarajevu i
Bogoslovski fakultet u Beogradu. U
èqi za usavr{qvawem u istorijskim
naukama, upisao se na Filozovski fakultet u Beogradu (istorija Vizantije, op{ta i nacionalna istorija) i
diplomirao sa odli~nim uspjehom na
temu: Bogomilstvo u Vizantiji.
Pre izbora za episkopa slu`bovao je u crkvenom sudu u Bawaluci
(1932 -1935), a od 1940. do 1950. godine
bio je verou~iteq u raznim mestima
Bosne i Srbije. Godine 1950. postavqen je za profesora Bogoslovije
Svetog Save u manatiru Rakovici.
Zamona{en je 15. maja 1952. godine
u manastiru rakovici od mitropolita dabrobosanskog Nektarija. Rukopoloèn je u ~in |akona na Vidovdan
1952. a u ~in prezvitera na Sv. Savu
1953. godine. Iste godine je odlikovan dostojanstvom sin|ela, a 1955. godine je proizveden u ~in
protosin|ela.
Izabran je za episkopa zahumsko-hercegova~kog 1955. godine hirotonisan 31. jula iste godine u
beogradskoj Sabornoj crkvi. uèn u
li~nom ìvotu, episkop Vladislav
je do{ao u razorenu i napa}enu Hercegovinu. Skoro ~etrdeset godina je
obnavqao hramove, manastire i duhovni ìvot, a pri kraju ìvota doìveo je ru{ewe svega onoga {to je
&
bro-bosanskog Nektarija 1966. godine postao je administrator Eparhije

dabro-bosanske, a 1967. godine, po
èqi Sv. arh. sabora, i mitropolit
te eparhije.
Veliki trud i samopregoran rad i u
ovoj eparhiji urodio je plodom, jer sav
wegov mukotrpni ìvot bio je posve}en samo Crkvi. Po{to je u novoj eparhiji sve obnovqeno, i u woj je poru{eno
sve ono {to je ~etvrt veka zidao.
@ivotni kraj ovog ~estitog srpskog jerarha bio je u svakom pogledu

bolan i pun razo~arewa u one kojima
je najvi{e verovao. Umro je v an svojih eparhija, izvan hercegovine kojoj
je dao sebe samog, u Vaqevu 13. septembra 1992. godine, kao arhijerej
bez eparhije, jer je na majskom saboru
1992 umirovqen, i sahrawen u manastiru Dokmiru kod Uba.
Iz kwige Srpski Jerarsi

od episkopa {umadijskog Save
UPOKOJIO SE U
GOSPODU
NE\O JAWI]
IZ VI[EGRADA
sobi oki}enoj ikonama, ukraU
{enoj krstovima, mirisavoj od
tamjana uz gore}e kandilo 17. novembra, 1996.
god. ugasio se ovozemaqski ìvot ~ika Ne|a

Jawi}a iz Du{~a, Vi{egrad.
Ro|en u Bijelom Brdu, kolevci srpstva i
Bogoqubqa, skoro pre jednog veka 1904. god. Od
malena nadahnut pobo`no{}u i vaspitan u patrijarhalnom duhu. Redovno je pose}ivao sv. Bogosluèwa i kao ~lan crkvenog Odbora, ~itavog
je ìvota radio na dobro Crkve i vere.
U te{ka vremena, posle Drugog svetskog
rata, organizuje i revnosno pomaè rad u vi{egradskoj po{ti, kao dobar, po{ten i poverqiv radnik. Kao revnosni sluga Hristov, od
onda{we vlasti doìvqava razne nevoqe i
ponièwa. Ali Ne|o je dobro znao da su blaèni prognani Hrista radi, pa je lako podnosio sve te nepravde, jer je imao snagu koju mu je
Gospod davao.
Bio je skroman, disciplinovan i precizan u
dràwu propisa Crkve i poruka sv. Jevan|eqa.
Ne|o je bio jedan od najstarijih vi{e-gra|ana. Superlativ naj moè se primeniti na
mnoge segmente wegovog ìvota, samo u pozitivnom smislu.
On je bio ~ovek ~eli~nog karaktera i gvozdene voqe. Slobodno se moè re}i da je vi{e
od pola svog ìvota proveo u postu i molitvi,
a to sve protkano dobrim delima.
@iveo je u Bogu i sa Bogom. U ku}i je bio
dobar doma}in, gostoprimqiv. Kao otac i suprug, briàn i umereno strog. On je prvo prema sebi bio strog, pa je traìo i od svojih
bli`wih da dosledno ìve po propisima vere
i Crkve.
Jevan|eqe je hranilo i nadahwivalo wegovu du{u, pa ga je u svim mogu}im prilikama
propovedao i re~ima i delima. Posledwim re~ima Ne|o je izgovarao psalme i iz svoje du{e
izlivao ose}awe jake vere: Bliì si mi Gospode nego trava zemqi, nego krv telu.
Ceo ìvot je posvetio sticawu nepropadqivog blaga na nebu. Sahrawen je 19. novembra 1996. godine u Vi{egradu. Sahrani su
prisustvovali i u~estvovali na opelu vi{e
sve{tenika, kolega wegovog sina sve{tenika
o. Stanimira, uz prisustvo svoje bra}e u Hristu, kom{ija, prijateqa i po{tovalaca.
Neka mu je hvala za sve ono {to je dobro
u~inio, a ako je {to v wiwe{wem vjence, voqno ili nevoqno pogre{io da Bog prosti.
Ve~na mu pamjat i svetao spomen me|u bra}om
bio. - Amin.
Paroh M. Vidakovi}
______________________________________________________________ DABAR______________________________________________________________
O PRAVEDNICIMA
I GRE[NICIMA
POSLE SMRTI
d prvog dana svoga postojawa na Zemqi qude je zaO

nimalo {ta biva sa ~ovekom posle
telesne smrti. Kod svih naroda pro{losti postojalo je verovawe da ~ovek nije
samo telesnobi}e, da u wegovomtelu ìvi besmrtni duh ili du{a. Kad se du{a
odvojiod tela, ono umre i vra}ase u prah,
od koga je i postalo, a duh se vrati Bogu,
koji ga je i dao (Propov. 12, 7). Jer Bog
stvaradu{ui dajejojìvot(Jov.33,4; Dela ap. 17, 25) i uzima je iz tela, kad On ho}e. U Wegovojje rucidu{asvegaìvogi
duh svakog tela ~ove~ijega (Jov. 12, 10).
Alikakavìvotdu{aprovodipoodvajawu od tela i gde, o tome qudi nisu mogli
da doku~e, uprkos svima naporima u tom
pravcu. âk ni Jevreji, iako su bili izabrani narod Bo`ji i imali Bo`je otkrivewe, nisuo ovomevi{eznaliod ostalih
naroda. U starozavetnim Mojsejevim
kwigama kad se govori o smrti potomaka
Adamovih: rodona~elnika, patrijaraha,
careva i drugih veli se: umre, i bi pribranka rodusvome(1 Mojs.25, 8; 35, 29; 49,
29, 33). Odgovorna ovo pitawe, koje je toliko interesovale i mu~ilo qude, dao je
sam Bog.
Bogo~ovek Isus Hristos o zagrobnog
ìvota qudskih du{a. Kao sveznaju}i
Bog, Isus Hristos je znao koliko qude
interesuje ovo pitawe, pa je na wega dao
Svoj odgovoru ùvenoj pri~i o bogata{u
i Lazaru, koju ste ~uli u dana{wem svetom Evan|equ. U Woj On nije u tan~ine
opisao zagrobni ìvot qudskih du{a,
koliko bi to radoznalost qudska èlela, ali je ipak otkrio onoliko,koliko je
to za na{e spasewe potrebno. On je u woj
otkrio dve zna~ajne i spasonosne istine:
prvo, da je ~ovek besmrtno bi}e, a drugo,
da du{a ~ovekova produàva ìvot i posle smrti tela u duhovnom svetu.
Du{a produàva ìvot i po rastanku
od tela. Kad je siroma{ni i napa}eni Lazar, o kome govori Spasiteq, umro, du{u
wegovu uzeli su an|eli i odneli u nru~je
Avramovo, to jest u raj. A kad posle toga
umre i bogata{, pred ~ijim je vratima Lazar leào u ranama i prosio makar samo
mrvie sa trpeze bogata{eve, ali ni to nije
dobijao,-du{anemilosrdnogbogata{aobrela se u paklu, u velim mukama. Ugledav-
{i u daqini Avrama i Lazara, on zavapi

Avramu: O~e Avrame, smiluj se na mene i
po{qimiLazaranekaumo~iuvoduvrhprstasvogairashladimijezik,jersemu~imu
ovom plamenu( Ali wegovoj molbi nije
bilo mogu}e udovoqiti. Kad Bog otkriva
da postoji raj i pakao, onda re~i Bo`je moramo verovati.
Kako da zasluìmo raj i izbegnemo
pakao.Rajse zasluùjeveromi pobo`nim
ìvotom, a koji se sastoji u ispuwavawu
zapovestiBo`jih,datihqudimaradiwihova spasewa. Lazar je zadobio raj svojom
verom u Boga, i nadom na milost Wegovu,
svojom smireno{}u, kroto{}u, trpeqivo{}U. On nije zavideo bogata{u niti
roptao na svoju te{ku sudbu (siroma{tvo, bolest). Bogata{ je dospeo u pakao
zbog svoga raskala{nog ìvota, surovosti,, nemilosr|a i nedostatka qubavi

prema Bogu i bli`qima. Sami po sebi
nitije siroma{tvoulazakraj, nitije bogatstvopreprekatome.Jerniti}esvisiromasi u}i u raj, niti }e svi bogata{i
oti}i u pako: zavisi od toga kako ko provodi ìvot. Ko ìvi po zapovestima
Bo`jim, voli Boga i svoje bli`we i prema svojim mogu}nostima ~ini im dobro,
taj }e naslediti raj, pa bio on bogat ili
siromah.
ZatoimivolimoBogaisvojebli`we
i ~inimo dela milosr|a{to vi{e moèmo, imaju{ina umu stra{nusudbinuonog
nemilosrdnog bogata{a i re~i Gospodwe: Blaèni su milostivi, jer }e biti
pomilovani (Mt. 5, 7).
PRILO@NICI DABRA
Srpski Pravoslavni vjernici iz [tutgarta, Nema~ka

C.O. Vi{egrad
Tihi glas, Stanko Pantovi}, Ariqe
\or|e Stefanovi}, Ariqe
Slavenko Mikavica, Bijelo Brdo
Za pokoj du{e Radenka Raca Aranitovi}a,
Dragomir Dragan Rov~anin iz Pqevaqa
Ministarstvo omladine i sporta
Milo{ Srejovi}, Beograd.
280 DM
100 DM
50 DM
50 DM
100 din
50 din
1000 din
IN MEMORIAM
IN MEMORIAM
Grozdimir (Gojka) Lon~arevi}

ro|en 1975., iz Rudog
poginuo 24. 2. 1993.
Kukavice kod Rogatice
Gvozden (Veqa) Sikiri}

ro|en 1950., iz Jablanice
poginuo 5. 9. 1992.
Drinsko
Na naslovnoj strani: Hram Ro|ewa Presvete Bogorodice u Vi{egradu

47

Dabar 5

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Dabar 5

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

GODINA

KANONSKE POSJETE I SLU@EWA

4. Slu`io Sv. liturgiju u kapeli

6. Na Badwi dan slu`io ve~erwe u

Samarugu, predsjednika me|unarodne

kao slavski kola~ o Krsnoj slavi episkopa ba~kog gosp. Irineja.

Ka`em ti, ~ove~e, od Boga poti~e{.

la`, ustima blagosiqaju a u srcu kunu

`alite na svoju tupavost i nedotavnost?

Uspravi se, od tereta egzistencije,

ke (maka) {to ga je uzbrala s podno`ja

- Ja sam sada plamen. Idi i nosi me na

groba i ispuni se velikim bla`enstvom.

@ITIJE PREPODOBNOG OCA NA[EG JOVANA KUKUZEQA

la`eni Jovan rodio se u

gr~ko, po{to zbog prekrasnogglasa i izuzetnogmuzi~kogdara bi uzet na muzi~ku

stiwa, i omiqeno mu zanimawe beja{e

Jednom, sede}i kraj svoga stada koje je

kav besprimeran peva~. Zaprepa{}ewe

Staracblagosiqa{eGospodai milostivog gospodara, i vrati se radostan u

ovek dolazi u crkvu. Prva

novo uspostavqa harmoniju u qudskoj

Gde se nalazi po~etak staze duhovnog

BO@IJI DAROVI QUDIMA

zahteva}e najmawe. Od svakoga prema

debela sve}a. Gazda Avram slu`i Svetog

sti, a lice sija kao onaj lepi proletwi

- taj posaosu vr{iliwegovisinovi.A on

Jovan pritr~a Miji, zagrli ga, i po~e

rst je sru{io neprijateqstvo izme|u Boga i qudi,

Kad je Krst uz nas, tada demoni nisu

Sv. Jovan Zlatoust

Stoga, ako je ko stekao qubav, na{ao je

Sv. Tihon Zadonski

Ali nedostatak i oskudica uma dopuwava

QUDSKA NEMO] I BO@IJA SVEMO]

kako le`i opru`en na snegu. Pored wega

Posmatran iz zemaqske perspektive

ve} hiqadama godina smrt surovo vlada

Wegovobeskrajnomilosr|ei ~ovekoqubqe. Bog nije stvorio smrt, ne raduje

Ko nema strpqewa sa nama kad

stva je neprestana i nepomu}ena radost,

Bla`enstvo je zajednica sa Bogom, a

^EMU SMO U^ENI

Primewuju}i boq{evi~ku {kolu,

POVRATAK VJERI OTACA

narodu ubiju ~istotu i ~ednost, kada

Kraq u opancima, Kara|or|e, vode}i

Komunisti su, kre}u}i u borbu za

Na koqena, bra}o Srbi! Ali ne pred

HRISTOS - IDEAL SVETOGA SAVE

stva da su mu se divili i stari iskusni

U povratku iz Svete zemqe donosi

I slavio i s imenom wegovim u boj

Neki starac zapita prepodobnoga

stoji onaj koji la`e samim `ivotom.

`wavam (svojim porokom)? Za{to da

Kao {to se rez no`a o{tri kamenom,

na takvo neosnovano su|ewe, on neprestano gazi savest.

Aksenov za Wi`ni na va{ar. On se oprosti s porodicom i otputova. Na po puta

Kad su jednom do{li`ena i deca da ga

Jedanput otac Agaton po|e u

Od tada je Aksenov prestao da podnosimolbeza pomilovawe,prestaodase nada i samo se Bogu molio.