Dabar 9

______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
SLU@BENI DEO
KANONSKE POSJETE I SLU@EWA
WEGOVOG VISOKOPREOSVETENSTVA MITROPOLITA
DABROBOSANSKOG GOSPODINA NIKOLAJA
JANUAR
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
21.
U
Sarajevu
primio
predstavnike
sredstava
informisawa i uputio estitke za predstoje}e praznike Roewa Hristovog- Boì}a i Nove 1998.godine.
Prisustvovao Svetoj liturgiji u hramu Svetog proroka Ilije u Sokolcu.
Primio predstavnike sredstava informisawa Republike Srpske i estitao praznik Roewa Hristovog i
novu 1998.godinu.
Sluìo veerwe bogosluèwe u hramu Roewa Presvete Bogorodice u Viegradu i blagoslovio i osvetio badwake.
Sluìo Sv. Arhijerejsku liturgiju u hramu Sv. Proroka Ilije u Sokolcu prvi dan Boì}a.
U Staroj pravoslavnoj crkvi u Sarajevu sluìo Sv.
Liturgiju drugi dan Boì}a i primio u domu Sv. Tekle
mnogobrojne goste i zvanice povodom najradosnijeg
Praznika.
-Uestvovao u Palama Sveanom prijemu povodom devetog Januara dana dràvnosti Republike Srpske.
Tre}i dan Boì}a sluìo Sv. Liturgiju u crkvi
Uspewa Presvete Bogorodice u Palama.
Prisustvovao Sv. Liturgiji i propovijedao prisutnim vjernicima i djeci.
Slu`beno boravio u Beogradu.
Sastao se u Sarajevu sa ambasadorom Bugarske
Wegovom Ekscelencijom G. Markom Markovim i uzvratio mu slu`benu posetu.
-Istoga dana sastao se i razgovarao sa kardinalom
Vinkom Puqi}em.
-U Visokom posjetio Grke vojnike u sastavu SFOR-a
i pregledao radove na crkvi Sv. Velikomuenika Prokopija u Visokom.
Sluìo Sv. Arhijerejsku liturgiju u crkvi u Mokrom
-Poslije podne primio u Vladianskom dvoru u Sokolcu pukovnika P. Kajla iz Francuskog vojnog sastava SFOR-a.
Primio ministra finansija u Vladi Republike Srpske G. Draga Simi}a i razgovarao sa wim u Vladianskom Dvoru u Sokolcu.
Organizovao prijem i razgovor povodom izgradwe hrama u krugu Duhovne Akademije Sv. Vasilija Ostrokog i Bogoslovije Sv. Tri Jerarha u Srbiwu.
-Istog dana obiao sa pratwom arheoloka
iskopavawa na manastiritu u Miqevini.
-U 19.00 asova primio u Vladianskom Dvoru u Sokolcu potpresjednika Vlade R.S. Velibora Ostoji}a,
g. Radomira Luki}a i pukovnika Francuske vojske g. P.
Klajna.
Primio u Vladianskom dvoru u Sokolcu predstavnike C.O. Visoko.
Sluìo Sv. Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Dobrunu i izvrio kanonske posjete trpcima i Gora`du.
Sluìo Sv. Liturgiju u Hramu Sv.proroka Ilije u Sokolcu i izvrio veliko osve}ewe Bogojavqenske vodice.
Boravio u Srbiwu radi poetka drugog polugodita i
nastave uenicima Bogoslovije Sv. Tri Jerarha i do-
govora oko proslave Sv. Save prvog srpskog arhiepiskopa.

23. Na poziv Wegove Svetosti Patrijarha Srpskog G. Pavla uestvovao na sastanku arhijereja u Srpskoj Patrijariji u Beogradu.
-Odrào sjednicu Eparhijskog Upravnog Odbora Mitropolije dabrobosanske u Sokocu.
24. Predsjedavao sjednicom Eparhijskog savjeta Mitropolije dabrobosanske u Sokocu.
25. U domu Sv.Tekle u Sarajevu odràn svetosavski prijem.
26. Prisustvovao svetosavskoj akademiji u sali ekonomskog fakulteta na Palama.
27. Sluìo Sv. Liturgiju u crkvi Sv. Nikole u Srbiwu i
odrào predavawe na svetosavskoj akademiji u
Srbiwu.
28. Posetio Episkopa zahumsko-hercegovakog G. Atanasija u manastiru Tvrdou.
29. inodejstvovao na opjelu preminulom sveteniku
Stanimiru Jawi}u u ajniu.
-Uvee prisustvovao prijemu povodom bajramskih praznika u Sarajevu.
31. Primio Generala Francuske vojske Kristijana Delanèa na wegov zahtjev.
-U 18.00 asova presekao slavski kola o krsnoj slavi
Finansijske Policije R.S. i primio zlatnu plaketu u
znak zahvalnosti prema SPC.
FEBRUAR
1.
2.
3.
4.
Prisustvovao liturgiji u crkvi na Sokolcu.

Predsedavao sjednici Episkopskog saveta u Bijeqini.
Slu`beno boravio u Patrijariji u Beogradu.
Sastao se sa otpravnikom poslova Ruske Federacije u
Sarajevu G. Jakovom Gerasimovim.
-U Sarajevu primio Wegovu Ekselenciju G. Kristijana Hasvrita i razgovarali o popravci bogomoqa i povratku prognanih.
-U 16.00 asova predao zahvalnicu W. Svetosti Patrijarha Pavla predsedniku jevrejskog kulturno-prosvjetnog i humanitarnog drutva Labenebolencija
G. Jakovu Finciju, za pruènu pomo} srpskom narodu.
-U 17.00 asova primio ambasadora Evropske posmatrake misije G. Donata Kerinija i razgovarali o poseti Briselu.
5. Prisustvovao liturgiji na Sokolcu.
8-11.Boravio u Briselu sa lanovima meureligijskog
vje}a i sastao se sa Evropskim parlamentarcima, generalnim sekretarom NATA G. Havijerom Solanom i
G.Hansom van de Brukom.
12. Sluìo Sv. Liturgiju u Bogosloviji Sv. Tri Jerarha
U Srbiwu i presekao slavski kola povodom krsne
slave.
13. Sastao se sa arhitektom G. Nedeqkom Rosi}em i razgovarali o planovima restauracije zgrade mitropolije.
14. Primio ambasadora OESC-a G. Roberta Berija u kurtoaznu posetu.
-Primio vojne svetenike i razgovarao sa wima.
15. Prisustvovao liturgiji na Sokolcu.
16. Posetio slu`beno Beograd.

19. U Sarajevkom hotelu Holidej in uestvovao na sastanku meureligijskog ve}a na temu pomo} crkava i vjerskih zajednica na uspostavqawu mira u BiH.
20. Sastao se sa predsednikom SO Gora`de Slavkom Topalovi}em i razgovarao o lokaciji za crkvu u Ustiprai.
21. Prisustvovao liturgiji u crkvi na Sokolcu i sluìo
parastos (zadunice).
22. Bio na Liturgiji u Sokolcu.
23. U narodnoj biblioteci u Beogradu odràn sastanak
povodom dogovora o tampawu prve kwige izdate u Gora`du i monografije o 800 godiwici Eparhije.
-Razgovarao sa G. Dimitrijem Stefanovi}em o planu i
programu za muziku akademiju u Sarajevu.
26. Maarski ambasador Dr. Zcolt Gabor Szalaj posetio
G.Mitropolita u dvoru na Sokolcu.
28. Prisustvovao bdeniju u Bogosloviji u Srbiwu.
MART
1.
Sluìo Sv. Liturgiju na poklade u Bogosloviji u

Srbiwu.
3-10.Boravio u sedmodnevnoj poseti Japanu i 8. sluìo Sv.
Liturgiju sa mitropolitom Tokijskim G. Teodosijem.
13. Prisustvovao prijemu Maarskog ambasadora u Sarajevu povodom 150-godiwice maarske revolucije.
15. Sluìo Sv. Liturgiju u crkvi Sv. Save u Zavidovi}ima i sastao se sa gradonaelnikom optine Zavidovi}i G.Huseinom Zilki}em.
16. Primio Episkope nikog G. Irineja i Branievskog
G.Ignatija i zajedno posjetili kole u Srbiwu kao i
sabornu crkvu u Sarajevu i zgradu mitropolije.
17. Zajedno sa lanovima Episkopskog savjeta R.S. sastao
se u Tuzli sa Biskupima rimokatolike crkve u BiH.
19. Na poziv Japanskog ambasadora G. Juu Takaime prisustvovao prijemu u hotelu Holidej In u Sarajevu.
21. Primio u oprotajnu posjetu papskog nuncija Monterizija.
- Primio predstavnike Srpske kulturne zajednice u
BiH.
- Primio ambasadora Malezije u oprotajnu posjetu.
22. Sluìo svetu Liturgiju u Travniku.
- U Sarajevu primio G. Norio Sakai, direktora budistike humanitarne organizacije
24. U Srbiwu primio ministra vera i prosvete RS.
25. U Visokom prisustovao sv. Liturgiji Grkog
bataqona i proslavi dana nezavisnosti Grke.
- U Sarajevu primio ambasadorku Holandije Gu Valeri Slajter.
- Prisustvovao prijemu kod kardinala Puqi}a prilikom posjete nadbiskupa zagrebakog Boàni}a.
- Prisustvovao prijemu Grke ambasade u Holidej Inu.
27. U Bijeqini prisustvovao godiwoj skuptini Akademije Nauka RS.
29. Sluìo svetu Liturgiju u Kakwu.
30. Primio prof. dr. Miroquba Jeftia i prisustvovao
predavawima u Bogosloviji u Srbiwu.
Evaneqe po Sv. Jovanu poiwe sa misterijom Sina Kojega naziva Logosom. Prevesti to ime sa Re ili Glagol znai osiromaiti smisao
toga izraza na grkom koji je, ustvari, beskrajno bogatiji. D A B A R - jevrejska re - je po smislu bliska pojmu Mudrosti, ìvoga
Prisustva Bo`jeg i koje izbija u Prologu etvrtoga Evaneqa kao Svetlost i @ivot.
Glasnik SPC (br. 11, novembar 1970.)
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
SVETOSAVSKA PORUKA G. NIKOLAJA

Nikolaj
po milosti Boìjoj srpski pravoslavni mitropolit Eparhije dabrobosanske, svemu svetenstvu, monatvu,
predstavncima vlasti, prosvetnim
radnicima, studentima, uenicima i
svoj duhovnoj deci svetosavske srpske
pravoslavne crkve u eparhiji dabrobosanskoj, blagodat vam, milost i mir,
uz svetosavski blagoslov i pozdrav:
sretna krsna slava Sveti Sava.
DRAGA MI DUHOVNA DECO

Ako koga danas treba pomenuti, kao izuzetnu linost u rodu Srpskom, onda na prvom mestu treba pomenuti Svetog Savu. Dok su veliki
propovednici, i na Istoku i na Zapadu vie
teoretisali, a mawe praktino radili, Sveti
Sava je svoje ideje ostvario primernim radom u
svome narodu i ire. On je mogao uraditi, jer je
ponikao u narodu ije je osobine i potrebe dobro upoznao, jo u ranoj mladosti. Ostavivi
zemaqske ari jednog princa, nuene na oevom
dvoru, posvetio je sebe prvenstveno Bogu, naroda svoga radi i od toga se nije odvajao celog
svog ìvota.
KO JE SVETI SAVA?
Roen je pre osam vekova (oko 1175 g.), u vremenu kad se rodila i uvrivala Srpska
dràva. To je bilo u poetku raawa dinastije
Nemawia, u kojoj je Rastko imao vrlo znaajno
mesto. Imao je vie sklonosti ka kwizi, razmiqawu i molitvi, nego upravqawu zetskom
oblau. To ga je povuklo da napusti oev dom,
u svojoj 17-oj godini i posveti se monakom ìvotu. Otiao je u Svetu Goru, gde se odao podvi`nitvu i stalnoj molitvenoj brizi, za svoj
mili mu srpski narod i sebe. Tu se pripremao
za rad u svome otaastvu, na irewu vere pravoslavne i prosvete; na organizovawu Srpske
crkve i kole. Ovo je do danas ostalo osnovnim
naelom i temeqom srpske duhovnosti i dràvnosti. U Svetoj gori sa ocem, Prepodobnim Simeonom - Nemawom, podiè manastir Hilendar, iju e 800-godiwicu od osnivawa, srpski narod obeleèiti ove godine. Iz te srpske
svetiwe potiu prvi kolovani qudi, pripremqeni za propovednike vere i stvaraoce srpske prosvete. Ovaj prvi srpski univerzitet,
dao je srpskoj crkvi i narodu vrlo istaknute
crkvene i dràvne velikodostojnike i
kwièvnike.
Sveta Gora je tada predstavqala veliku duhovnu riznicu kulture i kulturnog stvaralatva. Bilo je to obitalite kakvo je Rastko
èleo, sa puno kwiga, neprestanom molitvom,
pobo`nim govorima i meditacijom. Otuda, po-
kuaj roditeqa da se vrati kui nije uspeo. Tu,

u Svetoj Gori, u ruskom manastiru, sv. Pantelejmona, zamonaio se i dobio ime Sava. Sa velikom smirenou vri manastirska
posluawa, ne mislei vie na ìvot u oevom domu. Roditeqi su odràvali vezu s wim.
Pie Simeon biograf: Piu mu sa strahom i
bojaznou. Stide se sinom ga nazvati, a nazivaju ga ocem i uiteqom, molitvenikom, predstavnikom kod Boga i mole ga da se moli za wih.
...,jer tvoje vrline zadovoqavaju i roditeqe..
ODLUKA RODITEQA
Nema sumwe, dolaskom najmlaeg sina Rastka u Svetu Goru, na Nemawinom dvoru nastalo
je novo poglavqe u wihovom ìvotu. Otac, 1196
godine odstupa sa prestola i predaje ga u Rasu
drugom sinu po roewu Stafanu, kasnije krunisanom i nazvanom Prvovenani. Zamonai se u
svojoj zadu`bini man. Studenici i otide u Svetu Goru. Isto je uinila i Savina majka , nazvana u monatvu Anastasija. Ostatak svog smirenog ìvqewa, provela je u manastiru Presvete
Bogorodice u Toplici kod Kurumlije.
Zanemela je Sveta Gora, kada je ravno pre
800 godine u man. Vatoped doao prepodobni
Simeon. Sada smireni monah, a nekada moni
srpski vladar i prijateq Vizantijskog cara.
Ovaj smireni monah Simeon, uini veliki preokret u svom ìvotu. Tadawi kulturni svet
to prokomentarisa na najboqi i najpohvalniji
nain. Nastawen u carskom manastiru Vatopedu, kao i sin mu Sava, uìvao je ogroman ugled
svetogorskih monaha, a on bee posluan i pokoran svima. Svog qubqenog sina Savu sluae u svemu i davae mu savete iz svog ìvotnog
iskustva. Za srpski kulturni svet i ostale narode hrianske kulture, to nije nita iznenaujue, jer je uvek Nemawin dom bio, dom molitve i ìvota po rei Hristovoj. Tu je uvek
svaka dràvna odluka donoena sa strahom
Boìjim i po voqi naroda Srpskog i wegove
Crkve.
Kako se prepodobni Simeon pribliàvao
danu smrti svoje, sve je bio smireniji, molitveniji i radosniji, to podigoe u Svetoj Gori
dom Boìji, posvetivi ga Presvetoj Bogorodici, - manastir Hilandar.Vizantiski car
Aleksije u poveqi navodi: da e taj manastir
sluìti za primawe qudi iz srpskog naroda
i da e biti samostalan, svojevlastan i samoupravan. Tako su nazivi: srpske zemqe i srpski narod, bili poznati javnosti ve u 12. -om
veku. Kada oseti da je prila konina wegovog
ìvota ovaj nekada visok, snaàn i odvaàn ovek, zaetnik dinastije Nemawia ree Savi:
Vazqubqeno edo moje, evo doe konina ìvota moga. Prenesi me u crkvu i postavi me na
rogozinu na podu. Pod glavu mi stavi kamen, a
predame ikonu Presvete Bogorodice, da pred
wom predam Bogu moju grenu duu (citat po
seawu). Sava uini kako mu vazqubqeni otac
naredi i umre te noi, za vreme svetog

bogosluèwa u hilendarskoj crkvi, a to 1200-te
godine, dana 13. februara po starom kalendaru.
RAD SVETOG SAVE
Savin otac je svojom poveqom, novi manastir bogato obdario i nameni ga srpskoj zemqi,
a vladara Stefana, svoga sina, odredi za zatitnika manastira. Pored toga, Sava i Simeon su znali da srpska zemqa nema dovoqno
uenih qudi i svetenika. Nema onih koji bi
na narodnom jeziku pisali kwige, propovedali,
bogosluìli i druge korisne i Bogu ugodne potrebe inili. Trebalo je Srpsku crkvu osamostaliti i podariti joj jo vie manastira.
Tako je Sva posle oeve smrti, jo o mnogim
planovima dogovorenim sa ocem Simeonom,
razmiqao kako ih sprovoditi u ìvot. Tu, u
Svetoj Gori, posmatrao je manastire ostalih
pravoslavnih naroda i molitveno èleo da se u
srpskoj zemqi umnoè crkve, manastiri, svetenstvo i ponajvie da wegov narod svojim
ìvotom bude Boìji narod. U tom pravcu prevodio je i pisao kwige, i time utemeqio srpsku
kwièvnost. Odràvao veze sa vizantijskim
dvorom i carigradskim patrijarhom. Gajio je
dobre odnose sa svim manastirima u Svetoj Gori. Sve mu je to donosilo duhovnu radost, a Bog
mu je iz zemqe Srbije slao qude èqne znawa i
duhovnog ìvota. Oni su dolazili sa èqama
za buduu dobrobitnost Srpskog naroda ,
wegove dràve i crkve. U svemu tome, Sveti Sava je pokazivao sna`nu voqu. Izdràvao je i savladao sve prepreke, koje mu na putu stajae.
Na planu linih podviga, traìo je blagoslov
od vatopedskog igumana da pone sa strogim isposnikim i pustiwskim ìvotom, ali ovaj mu
ree: Ni po godinama ni po uzrastu tvome nije
lepo da to sada ite. Sve vaqa initi u svoje
vreme. Sa Boìjom pomoi on je Bogougodno
izdràvao na raznim planovima monakog, organizacionog, dràvnikog, diplomatskog i
drugih poslova.
Bila mu je stalna briga da to vie doprinese uvrivawu srpske dràve. On sprema
vie monaha i svetenika, mnogo crkvenih
kwiga i potrebnu opremu za manastire u Srbiji. Uzima oeve sv. moti 1207. godine i ide u
Srbiju. U manastiru Studenici ponovo sahrawuje oca, udostojenog lika svetih i mirotoivog, te nad wegovim svetim i netrule`nim telom, miri zavaenu brau Vukana i Stefana.
Da pomenemo samo jo jednu va`nu iwenicu iz Savine delatnosti, a ima ih mnogo i nismo u mogunosti sve ih pomiwati. Koliko god
mu je bio na srcu Srpski narod i Srpska dràva, toliko mu je i jo vie bila Srpska crkva.
Kraq Stefan ga poziva da se ponovo vrati u
svoju zemqu, koju je nezadovoqan napustio 1217.
godine. Pie Savin savremenik: Razdori domai ugrabie te iz vrstog grada Svete Gora
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
HRISTOS JE GLAVA,
A MI SMO TELO
O CRKVI
Ime Crkve je ime ne podele nego
ujediwewa i sloge. Crkva, podvojene
sabira u jedno, poto ime Crkve jeste ime sloge i jednodunosti... Crkva je ustanovqena ne zato da se oni
koji se sabiraju u woj dele meusobno, ve da se podvojeni sjedine. Crkva ne zna za razliku izmeu gospodara i roba; ona razlikuje i jednog i
drugog po vrlini.
Hristos je glava Crkve a mi telo.
Izmeu glave i tela moè li biti
ikakvog rastojawa? On je temeq, mi
graevina; On je okot, mi loze; On
je ènik, mi nevesta; On je pastir,
mi ovce, On je put, mi putnici; mi
smo hram, On obitavalac; On je prvenac, mi braa; On je naslednik, mi
sunaslednici; On je ìvot, mi oni
koji ìve; On je vaskrsewe, mi oni
koji vaskrsavaju; On je svetlost, mi
oni koji se prosvetquju. Sve to oznaava jedinstvo, i ne doputa nikakvu podelu, ak ni najmawu podelu,
jer ko se malo odvoji, taj e se potom
odvajati i mnogo. Tako telo, zadobije li i malu ranu od maa, kvari se;
graevina, raspukne li se makar
malko, srui se; loza, odlomivi se
makar malo od okota, postaje nerodna. Na taj nain; to malo ve je ne malo nego skoro sve. Zato, kada pogreimo ma u emu malo, ili osetimo
lewost, nemojmo previati to malo,
jer ne obratimo li pa`wu na wega,
ono e ubrzo postati veliko. Tako i
haqina, pone li se cepati, a mi je ne
zakrpimo, ona e se sva poderati;
isto i krov, padne li sa nega nekoliko crepova, i tako bude ostavqen,
razruie se cela kua. Stoga, imajui to pred oima, budimo uvek bud-
ni prema malim gresima, da ne bi

smo upali u velike.
Kao to telo i glava saiwavaju
jednog oveka, tako su jedno Crkva i
Hristos. Kao to nae telo jeste
neto jedno, i ako se sastoji iz mnogo delova, tako i u Crkvi svi mi saiwavamo neto jedno. Iako se Crkva sastoji iz mnogo lanova, no ti
mnogi su jedno telo. Jedan Duh sastavio je iz nas jedno telo i preporodio
nas, jer nije jednom Duhu krten jedan a drugom drugi. I nije samo duh
koji nas je krstio jedan, nego i ono
uta nas je krstio, to jest radi ega
nas je krstio, jeste jedno, poto smo
se mi krstili ne zato da saiwavamo
razna tela, nego da mi tano saiwavamo jedno telo jedan prema drugome,
to jest krstili smo se radi toga, da
svi budemo jedno telo.
Do ovaploewa Boga Logosa, veli
sveti Zlatoust, nebesko i zemaqsko
bili su odvojeni jedno od drugog i
nisu imali jednu glavu. Ali ovaploewem Gospoda Hrista Bog postavi
jednu glavu za sve, za anele i qude,
to jest dade jedno vrhovno naelo i
anelima i qudima: jednima Hrista
po telu, a drugima - Boga Logosa. Kao
kad bi neko rekao za kuu da je u woj
neto trulo a neto jako, pa bi obnovio kuu, to jest uvrstio je pojaavi joj temeq: tako i ovde sve je
podveo pod jednu glavu. Tada je jedino i mogue sjediwavawe, tada e i
jedino biti savren savez, kada sve,
imajui neku neophodnu svezu gore,
bude podvedeno pod jednu glavu.
Ava Justin Popovi
to su glava i telo meu sobom, to su Hristos i hriani. Telo je s glavom sjediweno,

tako su hriani sa Hristom duhovno sjediweni. Glava upravqa telom, tako Hristos
upravqa svojim duhovnim telom ili svojom
svetom Crkvom. Glava promiqa o koristi i
zdravqu celog tela, tako Hristos promiqa
o koristi i spasewu Crkve svoje ili vernih.
to glava zamisli i hoe, to udovi telesni i
ine: ruke ine to glava hoe, noge idu kuda
glava hoe; bez voqe glave nikada ud ne ini
nita. Tako hriani treba sve da ine po
voqi Hristovoj, to jest to On hoe. Svi telesni udovi povinuju se glavi, tako hriani
treba da se povinuju Hristu. Kad glava strada, woj i svi telesni udovi saoseaju. Tako i
hriani u ovom svetu treba da postradaju sa
Hristom, da sa Wim budu ismejani i vreani;
jednom reju, da sa Hristom nose krst svoj i za
Wim idu. Kad se glava proslavqa onda se i telesni udovi istoj slavi pridruùju. Tako e
se sa proslavqenim Hristom i Wegovi duhovni udovi - hriani proslaviti u carstvu
Wegovom.
Telesni udovi su orua glave, jer glava sve
ini, ali kroz svoje udove; tako su hriani
orua glave - Hrista, koji kroz wih dobra dela ini. to udovi dobra ine, to se glavi
pripisuje; tako treba sve Hristu pripisivati, to hriani dobro ine. Kad glavu ko
bije, onda je ruke zatiuju i brane, da ne bi
bila povreena, tako kad Hrista hule i sramote, du`ni su hriani da ustanu u zatitu
Wegovog imena i slave, ma i sami za to postradali. Od glave sve telesno blaènstvo
zavisi; tako sve blaènstvo hriana od
Hrista zavisi.
Kad telo ili neki ud wegov strada, onda
saosea i glava; tako kad hriani stradaju,
sa wima strada i Hristos.
to se kakvom telesnom udu ini, to i glava sebi uraunava; tako to se ini hrianima, to i Hristos Sebi uraunava. Uvrede
ili neko zlo ini li se hrianinu? Sve se
ovo samom Hristu ini. Goni li se hrianin, ismeva, vrea, ukorava? Sve se ovo samog
Hrista tie. ini li se kakvo dobroinstvo
hrianinu? To Hristos Sebi uraunava:...
Kad uiniste jednom od ove moje najmawe
brae, meni uiniste... Kad ne uiniste jednom od ove moje male brae, ni meni ne uiniste (Mat. 25,40,45)...
(Tihon Zadonski).
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
SPOMEN SVETOG VARVARA

biveg razbojnika
Ovaj blaèni Varvar bee najpre
opaki razbojnik u krajevima Lukanskim.
On mnogo krvi qudske proli, i niko ga
ne mogae uhvatiti niti mu se odupreti,
poto bee veoma snaàn telom. No
preblagi i ovekoqubivi Bog, ne hotei
smrt grenika i èlei spasewe svima,
divnim promislom svojim ulovi i ovog
razbojnika, kao nekada apostola Pavla.
Jer jednom prilikom kada ovaj razbojnik
seae u peini i posmatrae mnogo opqakanog zlata, kosnu se srca wegovog
blagodat Bo`ja koja grenika vodi pokajawu. I gle, umilewe se razli duom
razbojnikovom, i on, setivi se Stranog suda Bo`jeg, stade plakati, govorei u sebi: Teko meni grenome, ta
sve poinih! Mnogo krvi qudske prolih,
mnoge ène oskrnavih, tua imawa pootimah, i mnoga zla uinih! Meutim, danas ili sutra ja moram umreti; a to sam
stekao, kome e ostati? I potom opet ree: Znam da Hristos po milosru svom
primi drevnog razbojnika; On e i mene
primiti, ako se pokajem. Evo, sada se kajem, i àlim svoja nedela, i item Wegovo milosre.
Rekavi to u sebi, Varvar ustade, i
nita ne ree drugovima svojim ve samo uze ma pod svoju odeu, i ostavqajui
sve, ode nou u najbliè selo u kome bee crkva. Doavi u crkvu za vreme jutrewa on, po zavretku bogosluèwa,
pade prezviteru pred noge sa suzama, govorei: Oe sveti, ne odbaci mene, kukavnog grenika, doaveg k svetosti
tvojoj, jer hou da se pokajem za zla koja
poinih. Podigavi ga sa zemqe, svetenik ga odvede k svetom oltaru i ree:
edo, ispovedi pred Bogom grehe koje si
poinio, a ja smireni biu svedok tvoje
ispovesti i pokajawa.
I pokajnik stade kazivati: Oe, ja sam
razbojnik Varvar, o kome si i ti, mislim, sluao. Ja sam prepun grehova, telesne neistote, grabeì i ubistava.
Ubio sam oko trista qudi; meu wima

posekoh maem i dva svetenika, koji me
ne htedoe pripustiti tajni pokajawa.
A sada ti, oe, ako zna da e Bog primiti mene kajueg se, onda rane moje previj
zapovestima Bo`jim; ako li pak nee,

onda uzmi ovaj ma moj i naredi da me
wime ubiju. A svetenik na to ree: edo, nema greha koji pobeuje Bo`je milosre; samo ne oajavaj. Hajdemo mojoj kui, i to ti budem naredio, to e ti i
uraditi.
Iziavi iz crkve, svetenik se

obrnu i ugleda Varvara gde izlazi za
wim na laktovima i kolenima, i upita
ga: ta to radi, edo? Varvar mu odgovori: Oe, otkako vrgoh sebe na zemqu
pred Bogom mojim sa gresima mojim, ja
neu ustati sa zemqe sve dotle dok mi ne
budu oprotena sva dela moja. Svetenik mu na to ree: edo, ti dobrovoqno
daje ovaj zavet Bogu. Odrì ga dakle,
pa e ti sve biti oproteno.
A kada dooe svetenikovoj kui,
svetenik mu onda ree: Evo su, edo, deca moja, i sluge, i stoka, i psi; s kojima
od wih èli da si ravan, da bi zajedno s
wima dobijao hranu? Varvar odgovori:
Ja, oe, ne smatram sebe ravnim ni sa psima; ali poto je telu neophodna hrana,
onda me smesti s wima, da jedem s wima i
da bez krova nad glavom provodim sve dane i noi. Na to mu svetenik ree: Onda postupi tako, edo, kao to govori
pred Bogom, i uzdaj se u veliko milosre
Wegovo.
I Varvar provede na takav nain tri
godine kod svetenika, puzei kao ìvotiwa etvoronoke na rukama i nogama i ne podiùi se sa zemqe, jer smatrae da je nedostojan da bude sa qudima ve
samo sa etvorono`nim ìvotiwama; i
jeae sa psima, i sa wima boravqae
van kue i dawu i nou. Poto minue
tri godine, svetenik mu ree: Ve je
vreme, edo, prestani da se hrani sa
psima, jer Gospod pokazuje svoje milosre prema tebi. A Varvar mu odgovori:
Ne, oe, ja jo èlim da pasem zajedno sa
stokom. Svetenik mu onda ree: edo,
Bog vidi i ovaj zavet tvoj, koji Mu ti iz
smirewa svog polaè, èlei da na takav nain ispata za svoje grehe.
I izae Varvar zajedno sa stokom izvan sela, hodei etvoronoke i hranei se sirovom travom. Doavi u dubravu, on provede u woj dvanaest godina nag,
bez ikakve odee na sebi. I koà na telu
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________

wegovom postade kao palmina kora; paqena sunanom ègom, i pucajui od mraza, ona pocrne kao ugaq. I postade
blaèni Varvar dobrovoqnim muenikom.
Kada se navri dvanaest godina takvog stradawa wegovog u pustiwi, on bi
Bo`jim otkrovewem obaveten da su mu
gresi oproteni, i da e podvig pokajawa svog zavriti mueniki, krvqu svojom. Tako jednom prilikom, idui po dubravi, blaèni Varvar se pribliì putu, na kome se behu zaustavili neki trgovci. Mislei da se to neka zver pribliì (jer ne videe dobro, poto trava bee gusta), trgovci naperie strele, i ustrelie ga sa tri strele; no priavi mu, oni videe da su oveka ustrelili, i uàs ih spopade. A Varvar im
ree da se ne boje i da ne tuguju, i ispria
im sve o sebi, i zamoli ih da o wegovoj
konini izveste svetenika toga sela.
Rekavi to, on predade duu svoju u ruke
Bo`je.
Obaveten o tome od trgovaca, gorespomenuti svetenik doe tamo i vide
telo blaènoga Varvara gde sija kao svetlost. Poto izvri nad mrtvacem propisano opelo, svetenik ga sahrani na
istom mestu na kome bee ubijen. Zatim
od groba blaènoga Varvara stadoe bivati isceqewa od raznovrsnih neduga. I
posle izvesnog vremena sabrae se qudi
sa svetenikom, otvorie grob, i obretoe da je telo svetiteqevo ne samo netrule`no nego da i miro celebno toi.
Zadivqeni, oni proslavie Boga, pa veoma sveano prenee u svoje selo esne
moti svetoga Varvara i poloìe ih u
crkvi, divei se divnom ovekoqubqu i
milosru Hrista Boga naeg, kome sa
Ocem i Svetim Duhom ast i slava vavek,
amin.
@itije Svetih
za maj
RAZMISLI
JEZERO SUZA
Koliko ovjek izgovori uzaludnih - praznih rijei (za koje e se isto dati odgovor),
koliko stranih i grenih, - a koliko tek
malo govori o Bogu?
Koliko qudi uine koraka u besplodnoj,
koliko u tetnoj etwi, - a ipak rijetko ili
nikako ne idu u crkvu ili na grobqe?
Koliko dugo svijet sjedi po krmama i kafanama, - a kako mnogi iziu iz crkve prije
svretka Svete liturgije?
Kako narod mirno i sveano stoji na raznim paradam i prijemima, - a mnogi je nemiran i nepristojan u crkvi?
Koliko qudi popiju i proliju alkohola pia iz obijesti, - a kako malo proliju suza
radi svojih grijehova? Kako mnogi qudi lako
popue mnogo duvana, a kako ti isti qudi vrlo teko i rijetko dijele sirotiwi.
Koliko se svijet vie svaa i kune, negoli miri i blagosiqa?
Koliko ima omladinaca, a naroito kolaca, koji znaju desetine biografija stranih
pisaca, a ne znaju ni jednog proroka ili ìtija pravoslavno - srpskog ugodnika i sluge
Boìjega?
Koliko je potrebno vremena da ovjek rua i napuni stomak, a koliko tek treba vremena da se nahrani dua?
Koliko qudi izgube vremena itajui novine, da se obavijeste o dnevnim dogaajima
svijeta prolaznog, - a koliko bi tek trebalo
vremena i napora da se obavijestimo o dogaajima svijeta vjenoga?
Koliko nam treba napora da zaradimo
dnevnu ishranu tijelu prolaznom, a koliko bi
vie trebalo `rtve i suza da bi zaradili ishranu due vjene?
etiri godine aqemo djecu u kolu da
naue itati i pisati azbuku, a koliko bi
trebalo vie vje`bati se i uiti vjeri i
itawu Bo`jih Kwiga - tvoriti voqu Bo`ju?
Koliko puta dnevno skinemo kapu da pozdravimo jedan drugog, a koliko se puta sjetimo Boga?
Koliko puta na dan mnogi ovjek poqubi
ruku kakvoj èni, a koliko li puta cjeliva
asni Krst ili ikonu?
Razmisli poteno i iskreno, u svoju misao unesi qubavi, pa e doi do rjeewa
svih pitawa ìvota: due i tijela. Potenom ovjeku i istom srcu Bog pomaè:
Kod rajskih vrata nalazi se jezero.

To je jezero suza.
I wega sipaju aneli suze, koje skupqaju
na zemqi.
I kao to se sue qudske suze, da bi se pojavile druge kad opet nastane pla, tako presuuje i jezero, dok opet ne primi nove potoke prolivenih suza.
Anelima taj posao nije lak. Tako se mnogo plae na zemqi! Na obalama toga jezera raste divno cvee: ruà i krin. Cvee je ne`no
i isto kao oice nevine dece. Pa i ako to
cvee tuge i bola ima prijatniji miris od naega na zemqi, ptice ne sleu na tu obalu.
Jer, ako bi srknule iz aica tih cvetova
prestale bi da cvrkuu i pevaju...
Jednom, tako, po povratku sa zemqe, skupe
se aneli oko jezera. Svaki je u rukama drào
sud, pun suza. Jezero je bilo prepuno; oni nisu
imali gde da izprazne svoje sudove suza; bojali su se da se jezero ne razlije. A sudovi
wihovi bili su puniji no ikada, jer su na
zemqi majke prolile mnoge suze zbog svoje neposlune dece. A majine suze nikad se ne sue...
utei, u nedoumici, stajali su aneli
oko jezera. ta e sad s tolikim suzama?
Jedan aneo bee premoren; nije vie mogao da drì svoj sud. I sud mu polako iskliznu
iz ruku, i suze potekoe u jezero.
I gle uda!... Povrina jezera, umesto da
se podiè, poe naglo da se sniàva i da se gubi.
Zaudie se veoma aneli. @eleli su da
saznaju, kakve su suze bile u sudu anelka i otkud im ta sila?
Anelak rairi krila. Tad je i na
wegovim trepavicama zablistala suza.
I on ispria:
Bila je mrana no kad uoh u jednu
usamqenu, u pola razvaqenu kuicu. U sobiku na slami spavala je neka sirota èna. Po
wenom izboranom, bledom licu slivala se polako suza, a u mravim rukama dràla je pismo. U pismu je stajalo, da se wen sin jedinac,
za koga je mislila da je izgubqen i propao zauvek u ravom drutvu, sada kaje i dolazi kui. Pa`qivo pokupih tu suzu, - to je bila suza
radosti majine, to joj se vraa dete...
Aneli opet sletee na zemqu.
Da li e opet nai suzu od koje presuuju
hiqade drugih suza?...
Pie
Soko hercegovaki
M.N.
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
KA@WENA GORDOST
Po blagodati Bo`joj jesam to jesam ( Korin. 15. 10)
Davno, vrlo davno, ìveo je silan car
po imenu Jovinijan. On bee srean i
bogat, mnogi su narodi bili pod vlai
wegovom i neprijateqi wegovi bojali su
ga se i nisu smeli udariti na wega. U
wegovom carstvu sve je bilo po wegovoj
voqi, niko nije smeo ni da mu se protivi,
niti pak da ne izvri wegove zapovesti.
I jednoga jutra probudi se silni car i
mesto da se pomoli Bogu, u wegovoj glavi
javi se luda misao i ree:
- Ko jo moè biti silniji i vei od
mene?
I zapovedi da se sazove wegova svita ,
rekavi: danas emo ii u lov.
Brzo se skupi careva svita i svi pooe u najbliù umu. Lov je bio veoma bogat, sve do podne odjekivahu po umi lovaki rogovi i lave` pasa.
U podne bee neobino àrko. Car
htede da se napije hladne izvorske vode i
ako je mogue da se okupa.
I gle, ba kao porueno u on ùbor
potoia. I poe na tu stranu gde ispod
visoke, mahovinom obrasle stene izvirae bistar kao kristal izvor i, protiui po maloj udolici, iwae jedan
sprud...
- Ba kao to treba, uzviknu car.
Ostanite ovde i ekajte me dok se ne okupam, ree on svojoj sviti.
On odjaha s kowa i dade ga sluzi, pa
izabra jedno zaklonitije mesto na obali
spruda, svue se i sa uìvawem zagwuri
se u bistru i sveù vodu.
Iskupavi se, najzad, koliko je èleo, car izae iz vode, i gle, za divno udo, on ne vide ni svog odela, ni svog
kowa, ni svoje svite.
On poe da vie, da doziva, da se quti,
ali uzaman, nigde nikoga. Samo tiice
veselo cvrkutahu nad glavom wegovom,
preletajui sa grane na granu.
ta da inim? u strahu miqae
car; bez odel u grad ne mogu.
On se seti da se u blizini nalazi zamak jednoga iz svite wegove i

sklawajui se meu `buwe, poe tome
zamku i doavi do wega neopaèn zakuca na vrata istoga.
Izae vrata i s uewem pogleda cara, pa upita: ta ovde traì on?
- Otvori, ree mu zapovedniki car,
zar ti ne vidi ko stoji pred tobom?
- A ko si ti? - s podsmehom upita vratar.
- Jesi li ti lud? Zar ne poznaje cara
Jovinijana? Idi i dozovi ovamo svoga
gospodara...
Ali ga vratar odgurnu silno...

- Ah, lopov, skitnica! Torwaj se odavde... Moj gospodar je u lovu s carem, vuci
se, kad ti kaèm.
I zaklopi vrata.
Kao smuen car poe daqe. Ue u umu i dugo je lutao po woj, dok ne nastupi
sumrak.
Tada ponovo prie zamku svoga vazala.
I ponova izae vratar i s uewem ga
upita.
- Ko si ti i zbog ega nag?
- Kaì tvome gospodaru da sam ja car i
hou da ga vidim. Izgubio sam svoje odelo i doao sam tvome gospodaru, da bi mi
dao to od svoga odela.
- Vratar javi vazalu i ovaj ree: Hajde
da vidimo, kakva je to budala.
- Ko si ti? upita on udnoga doqaka.

- ta, zar me i ti ne poznaje, uzviknu Jovinijan. Ta ja sam tvoj car ti si moj
savetnik koji si od mene dobio i hercetvo tvoje!
- Teraj ga odavde! viknu herceg vrataru. Ovaj ili je ludak ili je rav ovek
kad on sme da se izdaje za cara moga. Oteraj ga odmah odavde.
Jovinijan htede jo neto da kaè,
ali herceg ode i vratar ge silno oine
biem...
Strana je bila za cara ova no...:
Gladan, iznuren, ozebao, lutao je on po
umi, ne smejui nigde da se pokaè. O
teko meni, teko! Sa suzama govorio je
on; - ne znam ta se ovo dogodilo sa
mnom... Niko me ne poznaje, svi mi se smeju! No, poi u u moj dvor, tamo se niko
nee usuditi da se smeje gospodaru svome!
Ali ga i u wegovom sopstvenom dvoru,
ne samo ne poznadoe, nego s wime postupie gore, nego igde na kom drugom mestu. Bacie ga ovde u tamnicu u kojoj je
odsedeo tri puna dana, dok mu etvrti
dan objavie da mu car Jovinijan prata
pod uslovom, da odmah ode i nikad se vie ne povrati, inae e biti ka`wen
smru.
I car, izgnan iz svog sopstvenog dvora, poe ponovo u umu... On nije vie
znao kuda da ide, ta da ini, jer nije mogao da shvati ta se ovo dogodilo s wim.
I seti se car, da je u toj umi ìveo
neki poboàn pustiwak, koji je nekada
bio wegov duhovni otac...
- Ii i k wemu, ree car. I nae kolebu starca, prie i zakuca na vratima
wegovim.
Starac otvori okance i upita: ko je
to? ta ti je potrebno, sinko?
- Otvori. Ja sam car Jovinijan, sveti
oe.
Ali se uplaeni pustiwak i brzo zatvori prozore.
- Iskuewe! Idi sotono od mene, ujae car, da govori starac.
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________

Izgubivi svoju posledwu nadu, sav
oajan, baci se Jovinijan na zemqu i zaplaka gorko. upao je svoju kosu i vikao:
O teko meni, teko meni!... ta se
uini od mene i ta se sve srui na moju
glavu!...
I seti se car posledweg jutra u svome
carskom dvorcu... Seti se, kako se ogreio o svemo Bo`ju, kad je gordo rekao:
Ko moè biti vei i silniji od mene!. i
ponovo se vrati kolibi starca pustiwaka.
- Sveti oe! Sa suzama molio je on. Kumim te imenom Bo`jim, otvori i uj moju
ispovest.
- Dobro, sine moj, ree mu otac; ui i
govori slobodno sve, to si zgreio i
to ti na dui leì.
I poe se ispovedati car i ree sve
ta je zgreio i najmawi greh svoj ne
skri od starca. Naroito ree, kako je
kriv i grean pred Bogom za gordost
svoju.
I kad car zavri svoju ispovest, kao
da neto spade sa oiju starca pustiwaka, koji ree: Slava Bogu, sad te poznajem, care. Hajde obuci odelo moje i slobodno idi dvoru svome, sad e te poznati
svi...
I obue car grubu odeu starevu i na
noge uze drvene sandale wegove i poe
dvoru svome, gde ga odmah poznadoe svi,
udei se samo neobinom odelu wegovom.
I sledee noi javi mu se udno viewe u kome vide anela uvara svoga, koji
mu ree: S tugom sam uo onoga jutra rei
tvoje, ali sad si video da si po sebi sam
niko i nita. Sve to ima dobio si od
Boga... Tvoja gordost oduzela ti je bila
milost Bo`ju, ali si kajawem istu opet
dobio. Ne grei vie, da se ne bi rastajali ponova.
Car pade na kolena i kroz suze uzviknu: Nikad se vie gorditi neu; priznajem: da po blagodati Bo`joj jesam to
jesam.
I aneo mu ree: Ne zaboravi na ove
svete rei Gospod se protivi gordima,
smernima daje blagodat.
I aneo postade nevidqiv.
B. Bl.
HRISTOS VOSKRESE
Koliko ve} vijekova pro|e od onog
vremena kada angel prvi put do{av{im na grob ènama - mironosicama
re~e o Hristu: Ustade, nije ovdje!
I vijest da je Hristos vaskrsao svugdje i

svagda je bila mila, radostna i spasiteqna.
Po svim krajevima svijeta, svi narodi i svi
qudi, koji vjeruju u Hrista danas se raduju, vesele, prazdnuju, svetkuju i uzajamno pozdravqaju. I ne samo na zemqi nego i na nebu, ne
samo qudi nego i angeli i sve du{e umrlih sa
osje}ajem obilne radosti, nade, utjehe i qubavi danas radosno kli~u: Hristos vaskrse!
Glas na{e svete vjere i nauka Hristova
nau~ava nas da je voqom Boga, ~ovjek pozvan
da ìvi i postupa moralno, prvenstveno zato,
{to on nosi u sebi, u du{i svojoj crte obraza
i podobija Boìjeg.
Imaju}i ovaj dar Boìji, koji ~ovjeka odlikuje i uzvi{uje nad svim ostalim bi}ima na
zemqi, on je bio duàn da se razumom upravqa
i da pravilno upotrebqava svoju slobodu. No
u ono doba, kada ~ovjek po~e postupati po darovanoj mu od Boga slobodi, on skrenu sa pravog puta, zloupotrebi svoju slobodu i prestupiv{i zapovijest Boìju pade sa visine blaènstva, pomra~i grijehom i prestupqewem
crte obraza i podobija Boìjeg u sebi, pomra~i ali ne iskorijeni nego i od tada pa
kroz sve vijekove pamte}i svoje visoko opredjeqewe, o~ekiva{e svog Izbaviteqa. Blijeda svjetlost, koja se ponekad javqala usred
op{tega mraka u kome se nalazilo ~ovje~anstvo, krijepila je nadu i vjeru i ~uvala ~ovjeka od o~ajawa, koji je mada je bio u lancima
grijeha, zabluda i sujevjerija, nije nikada
prestao teìti Bogu svome Tvorcu, o~ekuju}i da ga On kao Svemo}an oslobodi tih okova,
da ga prosveti i spase.
I sve{tena istorija dokazuje da nije toliko ~ovjek traìo Boga, koliko je Bog traìo svoje zabludjelo stvorewe, traìo ga da
mu povrati {to je izgubio, da ga sebi opet
pribliì i vje~no usre}i. I po tome preblagi Bog na{ nije isto {to su i nepomi~ne sile
i zakoni prirode, koje je On stvorio i kojima
On upravqa; nije Bog samo zami{qena slika
na{ih misli, bez ìvota i saznawa; nego je
Bog na{ ìvo i presveto su{tastvo i
li~nost. Na prestolu ve~ne slave sedi slobodna i presveta qubav - svemogu}i i preblagi otac na{, tvorac celoga sveta.
Po qubavi svojoj je Bog stvorio ~oveka i

ukrasio ga svojim likom. Ova je qubav boìja
lebdela iznad ~oveka, traìla ga kad se udaqio od We i najzad ova qubav u liku Bogo~oveka donosi ~oveku spasewe i izbavqewe i na
Krstu krvnom `rtvom priprema za wega
ve~nu pravdu i kruni{e dijelo neizmerne qubavi. Sva istorija roda qudskog, kojom boìji promisao mudro upravqa, izgleda vernom
oku, kao jedno boìje veliko dijelo iskupqewa i izbavqewa roda qudskog.
Da }e Izbaviteq do}i i iskupiti i prosvetiti qude, nije se nikad gubila nada me|u
qudima, i ovo nadawe nalazimo u mawoj ili
ve}oj svetlosti i jasnosti u svim dobima i
svim krajevima i narodima. Pod zvucima odu{evqene harfe sionskih tajnovidaca, ova se
op{ta nada javqa kao proro~anska himna, kao
ìva pesma, kojom proroci pozdravqaju Iskupiteqa, i kao da o~ima gledaju}i opisuju
sve doga|aje koji }e pratiti ro|ewe, ìvot,
smrt i Vaskrsewe Wegovo.
I kad do|e Bogom odre|eno vreme, tada se
javqa Spasiteq Gospod Isus Hristos, koga je
u po~etku obe}ao Otac nebesni, o kome govore i prori~u proroci, koga opisuje i pokazuje
cela istorija roda ~ove~ijeg; javqa se onaj
koga je o~ekivao i predose}ao istok i u ono
vreme kada su po wemu bili ra{ireni te{ki
okovi mitolo{ke fantazije; javqa se onaj kome je teìo i koga je o~ekivao zapad, mada ga
jo{ nije razumeo i poznavao. Dolazi, dakle,
obe}ani, op{te i svuda o~ekivani iskupiteq
na{ Gospod Isus Hristos, dolazi da prosveti
rod qudski, da prinese za wega veli~anstvenu
Krvnu `rtvu, da otkupi pali rod na{, da pretrpi sve {to òvek trpi i da si|e i u sami
grob smrtnika. No izvr{iv{i dijelo iskupqewa i pobediv{i mra~no carstvo smrti,
Hristos vaskrsava, ustaje iz mrtvih, otvara
vrata vje~nog ìvota ~ove~anstvu, koje prosve}eno i izbavqeno, sa prorokom Davidom
uzvikuje: Da Voskresnet Bog i rasto~atsja
vrazi jego!
Hristos Voskrese - i mi smo izbavqeni,
mi smo besmrtni, jer On ponovo svojom qubavqu utvrdi savez neba i zemqe. Hristos Voskrese - i vjera je na{a istinita, ìva i spasonosna. Hristos Voskrese - i nada je na{a jaka,
qubav je nebesna posvedo~ena, jer na pozdrav
na{e zemne Crkve - Hristos Voskrese - odgovara cela Crkva nebesna - Voistinu Voskrese. Amin.
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
PRVI HRIANI
Neki qudi govore: sada se poelo tako
ìveti da se retko od koga moè ovek nauiti dobrodeteqnom ìvotu, vrlini. ta da
kaèmo na ovo? Rei emo da ako je sada malo
qudi od kojih se ovek moè nauiti
dobrodeteqnom ìvotu, moè se nauiti od
onih koji su ìveli pre nas. Bo`ja re nam
veli da se uimo ne samo od ìvih bia ve i
od umrlih jer kaè: Opomiwite se svojih
uiteqa, koji vam kazivae re Bo`ju; gledajte na svretak wihova ìvqewa i ugledajte se na veru wihovu (Jevr, 13, 7,). Zato se pouavajmo ìvotu po vrlini ne samo od ìvih
ve i od umrlih, i to ne samo zato to to nareuje Sveto Pismo, nego i zato to stari
hriani pruàju esto vrlo lep primer pobo`nog i estitog ìvota. To se vidi iz sledeeg.
Filon Judejac govori o nekim isposnicima u Misiru iz svog vremena, koje je pokrstio
sv. Jevanelist Marko, da svetska bogatstva
i svoja imawa ostavqaju i nita to je zemaqsko ne nazivaju svojim. Gde god ìve imaju
naroita mesta gde se mole Bogu, kao i crkve
u kojima vre svoje tajne, itaju proroke
kwige i slave Boga pesmama. neki od wih
ostavqaju svaku ìvotnu brigu, odlaze iz gradova u pustiwe, da bi u tiini i bez ikakvih
sablazni svoj ìvot provodili. Veoma su
uzdr`qivi u hrani i svoje telo umaraju, jer
misle time da ugode Bogu. Do mraka nita ne
jedu, a neki i po tri dana ne jedu. Drugi se zanimaju itawem i tumaewem Svetog Pisma,
zaboravqajui na hranu. Niko od wih ne pije
vina, ne jede meso, a hleb s vodom je za wih poslastica. Mnogi su od wih devstvenici. Rano
ustaju da slave Boga i da mu se mole, da pevaju
pesme i sluaju tumaewe Rei Bo`je, a u
hramu posebno stoje mukarci i ène. Ponekad wihovi postovi traju do sedam nedeqa, a
svaki sedmi dan u nedeqi naroito potuju.
Svetenici im sa akonima vre slu`be
Bo`je, a episkop im je stareina.
Iz ovoga je primera jasno da se ne samo od
pobo`nih qudi ìvi, nego i od svetih, koji su
Gospodu otili, moè se ovek pouiti da
OTKINUTA RU@A
pobo`no ìvi. Eto sada smo videli kako su

ìveli prvi hriani i kako je pouan wihov ìvot. Ne samo da nam sluì za ugled u veri, nadi i qubavi, nego i u marqivom itawu
i sluawu Rei Bo`je, stalnoj molitvi, istoti due i tela, smernosti, trpqewu, ispoavawu, uzajamnoj qubavi i uzvienou
iznad svega svetskog, jednom reju ugled su za
sve ono to je dobro i lepo. Od takvih qudi
uimo se pobo`nosti, od qudi koji su pred

prestolom Nebeskog Cara, jer nas na takvo
uewe pozivaju, ne samo Sveto Pismo, ve i
Sveti Oci. Josifov ìvot je pouka za estit, moralan ìvot, a povest o Samsonu pobuuje na hrabrost, veli sv. Vasilije Veliki, a sv. Jovan Damaskin kaè: Gledajui na
svetiteqske ikone ugledajmo se na wihovu veru, qubav, nadu, starawe, ìvqewe, vrstinu
u stradawima i trpqewu do krvoprolia.
Ako tako budemo radili, stei emo svojoj dui spasewe i ìvot u Nebeskom Carstvu.
D. M.
Jedan starac imao je divnu ker, koju

je ne`no voleo. No, ona iznenada umre.
Otac, iako nije roptao na Boga, ipak je
vrlo teko podnosio taj nepovratni i
teki gubitak.
Starac se potpuno od tada osami u svome domu na kraju sela. Jedino mu je zadovoqstvo bilo, to je esto iao u
obli`wi veliki i vrlo lep vrt, koji je
bio svojina nekog bogataa. Tu je on svakodnevno provodio po nekoliko sati.
Nije viao nikoga osim vrtara, jer je domain sa svojima veim delom ìveo u
gradu.
Neuteni otac s naroitim zadovoqstvom voleo je da sedi pored jednog ruìnog `buna, na kome je bila samo jedna
ruà, - ali je to bio cvet neobino lep.
Vrtar, neki dobar ovek, kad je video
ta ovaj cvet znai za tu`noga roditeqa, obea mu da e cvet naroito da nadgleda i nee ga nikom dati, da bi starac
uìvao u ruìnoj lepoti i mirisu. Starac je od tada taj cvet smatrao kao neto
svoje. Ali, avaj!. Jednoga jutra, na
wegovo zaprepaewe ruè ne bee vie. Neko je otkinuo.
-ta si uinio? - ree on prekorno
vrtaru. Zar mi nisi obeao da e uvati cvet?...
- Tako je, odgovori ovaj tu`no, - ali
ta sam mogao?...Gospodar mi je naredio,
da mu ba tu ruù uberem.
Vratareve rei: Gospodar mi je naredio, da ba tu ruù uberem zvuila su
kao muzika otkrivewa u starevoj svesti, i kao blaga uteha, pale su mu na jadno
i tu`no srce.
I moja je ki bila - mislio je on, - tako lep cvet, a ja sam smatrao da je bila samo moja. Zato roptati? Ali, gle, ona je
bila Boìja, i Bog je zaèleo da je k Sebi uzme.
Gospod dao, Gospod i uzeo.
Neka je blagosloveno ime Wegovo, od
sada i doveka.
P.H.
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
OPHOEWE SA GRENIKOM
Jedno od dela milosti duevne je savetovawem obratiti grenika s wegovog krivog
puta (Jak. 5, 20,). To je teko uraditi, jer se tu
mora ii uzbrdo a ne nizbrdo, ali mo`da postoji sredstvo da se to olaka? Da, postoji, i
to jedno najstranije sredstvo, a to je krotost - nezlobnost, pomeana s trpqewem.
Onaj ko èli da obrati grenika s wegovog
krivog puta treba dobro da upamti da kao to
lekar kad nae za potrebano da odsee bolesnikov zaraèn deo tela, prvo umiruje i hrabri istog pa tek onda prilazi poslu, tako i on
treba, ako èli uspeha u obraawu, s takvim
ovekom da se krotko, nezlobno i strpqivo
ponaa, pa e moi da oekuje siguran uspeh.
To se na delu moè pokazati.
Kada je sv. Stefan, Periski episkop, poeo u tom kraju, meu neznobocima, propovedati Re Bo`ju, to u poetku nije bilo nikakvog uspeha. Ne uzimajui u obzir mali
broj obraenih u hrianstvo, ostali neznaboci ne samo to ga nisu sluali, ve su mu
stalno dosaivali pogrdnim reima i nekoliko puta se reavali da ga ubiju. Stefan se
pak, stalno molio Bogu i neznabocima, veli
se, nije nita nasuprot govorio ime se to
sve zavrilo? Prvo su se poeli neki sastajati i ovako zajedno razgovarati: Kakav je
ovo ovek? Kad bi nam kazao samo jednu drsku
re odmah bi ga smrvili, ali on, bez obzira na
sve zlo to mu inimo , nikad nam qutito ne
odgovara, nikoga od nas ne prekorava, niti
ikome dosauje, ve sve krotko podnosi. ta
da radimo s wim? ta da radimo s wim? Tako
su razgovarali i opet se razilazili, poto
nisu mogli da donesu nikakvu odluku protiv
Stefana, a on je nastavio da vodi borbu s
wima krotou (nezlobnou) i naposletku
je pobedio, i to ne samo neke od wih, ve gotovo sav narod iz periskog kraja. Oni su se, naime, posle nekog vremena sakupili u velikom
mnotvu, stari i mladi i veliki i mali, pa
poeli izmeu sebe govoriti: O, brao videste li ovog oveka , koji je doao iz Rusije?
uste li wegove rei? Jeste li videli wegovu strpqivost? Da li ste pojmili koliku qubav ima prema nama? ta sve nije podneo, pa
ipak nije otiao odavde. Eto i grdili smo ga
i poniàvali i vreali, a on se za to nita
ne quti, nije nikome od nas rekao uvredqivu
re, ni sa kim se nije posvaao, nikog nije
udario, prema nikome nije imao mr`wu, nego
10
je sve krotko podnosio, pa se jo i radovao

kad smo mu nanosili uvrede, a nikako nije
prestao da se brine o spasewu naih dua.
Zaista, on je sluga Onog Velikog i ìvog Boga, koga propoveda. Hajdemo sada Stefanu i
zamolimo ga da nas potpuno naui svojoj veri
i uini nas hrianima. Sve mnotvo qudi,
ène i deca otili su svetitequ, a sv. Stefan, kada je video toliki narod da ide na
krtewe, zaplakao je od radosti, zahvalio se
Bogu i sve ih je krstio u ime Oca i Sina i
Svetog Duha.. I tako, pie u ìtiju, bee
prosveena Periska zemqa Bo`jom blagodau i molitvama prepodobnog Stefana.
Vidite li ta je uinila nezlobna krotost pomeana sa trpqewem! Nije samo jednog oveka pobedila i povratila na pravi
put, ve ceo narod. Ovaj primer nije jedini.
ime je Gospod vraao zabludele s wihovog
krivog puta? Takoe krotou, jer ta je rekao grenoj èni, koja je plakala kod Wegovih nogu? Rekao je:"oprataju ti se gresi!"
(Lk. 7,48). A isto je rekao drugoj grenici,
koju su mu doveli fariseji? Rekao je: @eno,
ni jedan te ne osudi? Ni ja te ne osuujem, idi,
i odsele vie ne grei" (Jn. 8, 11). ta je rekao razbojniku koji se pokajao? Rekao je: danas e biti sa Mnom u raju! A ta govori
uopte svim grenicima? Hodite k Meni ...
i Ja u vam dati odmor. Uzmite jaram Moj na
sebe i nauite se od Mene, jer sam krotak i
smiren srcem i nai ete odmor svojim duama. (Mt. 11, 28-29). A ime su sv. Apostoli
itave narode iz carstva obratili od zabludnih uewa Hristu i Wemu ih pokorili? Opet
krotou. Kad nas grde, blagosiqamo; kad
nas gone, trpimo; kad hule na nas, Bogu se molimo (1 Kor. 4, 12), pisao je sv. apostol Pavle korintskim hrianima. Dakle, krotost
je stvarno vrlo dobro sredstvo za obraawe
grenika s wegovog krivog puta i teko da
ima boqeg sredstva od wega. Ali zato smo
tako rekli! Postoji jedno jo boqe sredstvo
da se zabludeli na pravi put povrati i to je
qubav. Kada se ona sjedini s krotou, onda
je pobeda dobra nad grenikom osigurana, jer
Sveto Pismo veli: svrha je zapovesti qubav
od ista srca (1 Tim. 1, 5). Amin.
SASUENO DRVO
Neki vinogradar iz svoga vinograda otkine sasuenu lozu i baci. Tuda proe svetiteq
Tihon Amafunski, uzme bolesno, mrtvo drvo,
pone da ga ponovo neguje; - ono oìvi i donese plod.
Poznato je, da besplodno drvo seku i u
ogaw bacaju.
To je prirodno i tako treba da bude, ali
vrlo esto see se i kida, koje bi jo moglo
cvetati i raati. Istoimeni drugi svetiteq

Tihon (Zadonski) vrlo esto uporeivao je
bolesno drvo sa slabom voqom kod oveka, a
vaspitawe sa vinogradarstvom.
Roditeqi, koji hoe da u wihovom vinogradu loza bude rodna, treba da se seaju nauka ovih dvaju svetiteqa.
Sve treba initi da loza ne bude potpuno
izgubqena.
Pa i onda, kada se misli da je drvo ve zasueno, ne treba gubiti nade.
Molitva i qubav mogu da oìvotvore klicu dobra i u onoj dui, za koju se misli da je
potpuno izgubqena.
Zar oveanstvo nije bilo kao sasueno
drvce? Ali ga je krv Gospodwa podigla i spasla.
Isto tako moè roditeqska qubav da raspali hladni led u dui dece wihove, ako samo
ta qubav nije egoistina, nego ona kakvu
Hristos ima i kakvu i od nas traì.
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
O HRIANIMA I NEHRIANIMA
Brao moja! Spasiteq na Gospod
Isus Hristos, izvrivi nae spasewe, i odlazei ka Svome Ocu nebeskom,
rekao je apostolima: idite i nauite
sve narode (Jev. po Mateju 28,19). Apostoli su ispunili re Gospodwu; proli su svu vaseqenu i svedoili su spasewe Boìje svim narodima. Posle apostola, propovednici i uiteqi naroda
bili su sv. Oci i Pastiri Crkve, i re
Boìja iz usta Pastira Crkve sve do sada se propoveda narodima i propovedae
se do kraja sveta. Pastiri Crkve su
du`ni da ue narod, a narod je obavezan
da ih slua. Ispuwavajui sa svoje strane ovaj pastirski dug, ja, mali i nedostojni pastir, hou od sada postojano da vam
besedim svake nedeqe, tokom cele godine, hou jednostavno i kratko da vam
kaèm voqu Boìju i pokaèm vam put
spasewa. Govoriu jednostavno, da biste
mogli to boqe razumeti, i kratko, da
biste to vie toga zadràli u
pamewu. Ispunite i vi svoju du`nost primajte i sluajte re pastirsku sa
otvorenom duom, u prostoti srca, sa
usrdnom pa`wom i iskrenom èqom za
spasewem. I kao to svako dobro delo
hriani poiwu sa blagoslovom Boìjim i sa znamewem krsta, tako i mi, pristupajui ovom spasonosnom delu, prekrstimo se, i u ime Oca i Sina i Svetoga
Duha zaponimo na duhovni razgovor.
ime emo zapoeti besedu? Razume
se naim imenom i zvawem, jer ime i jeste poetak svega. A kako je nae ime i
kako nas nazivaju? Nazivaju nas hrianima. ta to znai i ko se zove hrianin? Hrianin je onaj ko veruje u Hrista i sledi Wegovo uewe i zakon. Tako,
mi verujemo u Hrista i sledimo Wegovo
uewe i zakon, pa se nazivamo hrianima. No, postoje i oni koji nisu hriani. U svetu je mnogo nevernika, nehriana. Na primer, qudi koje nazivamo
neznabocima. Kakvi su to qudi - neznaboci? To su takvi qudi, koji ne znaju
ni Hrista, ni Boga, a smatraju bogovima
sunce i druga nebeska svetila, ili idole, obine kipove, koji predstavqaju neke qude ili ak ìvotiwe, koje oni sami
prave od nekog metala, kamena ili drveta, veruju im i klawaju im se. Nevernici
su, daqe, Jevreji. Ko su oni? To je narod,
nekada Boìji, izabrani i voqen, a sada
odbaen. Proishodei od oca verujuih,
Avraama, oni su jedini znali istinitoga
Boga; onda, kada su svi ostali narodi bili pogruèni u idolopoklonstvo, nalazili su se u zavetu ili savezu sa Bogom,
imali su Crkvu Boìju i svetenstvo;
imali su proroke i druge bogonosne qude, kakvi su npr. Mojsije i car David; od
wih je proizaao posledwi prorok,
Pretea i Krstiteq Gospodwi Jovan, a
takoe i Presveta Djeva Marija, pa time
i Sam Hristos, Spasiteq roda oveijeg, isto kao i svi Sveti apostoli. No
oni su, oslepivi, odbacili Gospoda i
Spasiteqa Isusa Hrista i raspeli Ga i
zbog toga su, kao bogoubice, lieni blagodati Boìje, i po razorewu Jerusalima, rasejani su po celoj zemqi. Nevernici su i Muhamedanci. Kakvi su to qudi?
To su oni koji ispovedaju jednoga Boga,
ali ne priznaju Hrista, ve Muhameda,
koji je sebe la`no predstavio za proroka i poslanika Boìjeg, i oni slede
wegovom izmiqenom i telesnom
uewu...
Mnogo je u svetu nevernika, tuih
Hristovoj blagodati i lienih venog
spasewa. A mi blagodarimo Bogu! Verni
Gospodu, mi smo hriani, eda blagodatne Crkve Hristove. Da li prosto hriani? Ne. Mi smo, po blagodati Boìjoj, hriani pravoslavni ili pravoverni. A postoje i ne-pravoslavni i nepravoverni hriani. Ko su pravoslavni, a ko ne-pravoslavni hriani? Ono
su pravoslavni hriani, koji veruju
onako kako je verovala i veruje
Vaseqenska Crkva, neokrweno drì to
uewe, koje je predao Sam Gospod Isus
Hristos i Wegovi apostoli i koje je
utvreno na Vaseqenskim Saborima, i
uvaju neizmewenim sve to je

ustanovqeno u Crkvi od apostolskih
vremena. A ne-pravoslavni? Ne-pravoslavni hriani su oni koji su, po svom
mudrovawu i svojevoqnou, odstupili
od Vaseqenske Crkve i koji drè hriansko uewe, nesaglasno sa uewem
Vaseqenske Crkve i sa primesom svojih
sopstvenih zabluda i mnogo toga to je
Crkva ustanovila izmenili su ili odbacili. Takva je veina Evropqana: Francuzi, Nemci, Englezi i drugi, koji ili
pripadaju Rimskoj Crkvi i priznaju papu, odstupnika od Vaseqenske Crkve poznati pod imenom rimokatolici, ili
su se odelili i od Rimske Crkve i sastavili posebna, jedna s drugim nesaglasna,
drutva i nose naziv protestanti, luteranci, kalvinisti i mnogi drugi. Takvi
su i nai raskolnici, koji su, po svom
neznawu i samovoqi, od vremena patrijarha Nikona, zbog uraenih ispravki u
crkvenim kwigama, otpali od Ruske
Pravoslavne Crkve i ogrezli u bezbrojnim zabludama.
Eto, brao moja, koliko je i meu hrianima ne-pravoslavnih, nepravovernih, ne istinskih hriana, onih koji,
nalazei se van istinite Crkve Boìje,
liavaju sebe blagodati Boìje i ostaju
bez nade na spasewe. O, kako smo mi
du`ni da blagodarimo Bogu i Spasitequ
naem Isusu Hristu, to smo se rodili
u Pravoslavnoj Hristovoj Crkvi, od
pravoslavnih hrianskih roditeqa i
sada se nalazimo u Pravoslavnoj Hristovoj Crkvi i nazivamo se pravoslavnim hrianima! Kako smo du`ni da
blagodarimo Bogu i Spasitequ naem
Isusu Hristu, to smo ponovo roeni
svetim Krtewem i to kao eda Boìja, imamo istinito obeawe od Boga za
ìvot veni i Carstvo Nebesko! Prekrstimo se opet, i recimo iz sve due i srca: Slava Tebi, Gospode, slava Tebi!
Amin.
R.B.
11
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
O POTREBI JAVNOG ISPOVEDAWA VERE

Koji god prizna mene pred qudima, priznau i ja wega pred ocem Svojim koji je na nebesima; a ko se odree mene pred qudima, odrei u se i ja wega pred Ocem svojim koji je
na nebesima, kaè Spasiteq (Mat. 10, 32 i
33). Ko ispovedi svoju veru u Hrista kao Boga,
ima Wega za svedoka svoje vere pred Ocem nebeskim; a ko se u ovom svetu odrekne Hrista,
iz ma kojih razloga, i uplai se stradawa i
muewa zbog wega, doìvee najvee muke i
najstranija stradawa u ogwu venom.
U veri ne sme biti dvolinosti, polovinosti i kukaviluka. Prava i istinska vera u
Boga i qubav prema wemu ogleda se u javnom
ispovedawu. Nije dovoqno imati veru samo u
srcu nego je treba i spoqawe manifestovati reima i delom, jer se srcem veruje za
pravdu, a ustima priznaje (ispoveda) za spasewe, kaè sv. ap. Pavle (Rimq. 10, 10). Kada
bi svi vidqivo ispoqavali svoju veru, onda
bi se ogledala wena snaga prema kojoj bi i
protivnik imao obzira, jer je uvek vie verujuih nego neverujuih. Tada vera ne bi bila
predmet ismejavawa, niti bi mawina mogla
da namee svoje miqewe veini.
Hristos ne dozvoqava kompromis sa zlom.
On je ma otar sa obe strane koji razdvaja
dobro od zla. Sam kaè: Ne mislite da sam
doao da donesem mir na zemqu; nisam doao
da donesem mir nego ma (Mat. 10, 24). Doneo je dobar rat da pokvari rav mir, kako
kaè Blaèni Jeronim. Tek nakon pobede dobra nad zlim moi e doi pravi mir. (Propoved odràna u Sabornoj crkvi u Beogradu na
Molebnu.)
Sv. ap. Pavle kaè: Svi koji pobo`no hoe da ìve u Hristu Isusu, bie goweni i
da nam kroz mnoge nevoqe vaqa ui u carstvo
Bo`je (2. Tim. 3, 12; Dela ap. 14, 22). Ne treba
gubiti iz vida ni jevanelsku istinu: Svaki
koji ini zlo, mrzi na dobro i istinu (Jn. 3,
20). Zato zli qudi, podsticani grehom, ustaju
na pravednike, gone ih, mue pa ak i ubijaju.
Ovoga se ne treba plaiti. Spasiteq kada
kaè: U svetu e te imati nevoqe, dodaje:
ali se ne bojte, jer ja nadvladah svet, i Ja
sam s vama u sve dane do svretka veka; Ja
sam vaskrsewe i ìvot, koji veruje u mene ako
12
i umre ìvee (Jn. 16, 33; 11, 25; Mat. 28, 20).
Zato: Blago vama ako vas uzasramote i usprogone i kaù na vas svakojake rave rei
laùi mene radi. Radujte se i veselite se,
jer je velika plata vaa na nebesima (Mat. 5,
11 i 12).
Crkvi su potrebni vrsti lanovi kao
granitna stena i postojani kao stoletni hrastovi, koji lako odolevaju svakoj antireligioznoj propagandi, a ne slabii koji lie na
trsku koju wiha svaki povetarac bezverja.
Ovo su prvi hriani znali. Iako goweni,
mueni, raspiwani i ìvi peeni - ipak se
nisu svoje vere odricali, ve su je javno ispovedali i na narod iako muen, ubijan i ìv
na kolac nabijan - ipak se odrào i svoju veru
ouvao. Kroz svoju mueniku, ali slavnu
istoriju i pred zidawe i pred ruewe, i pred
slavu i pred propast - privolevao se nebeskom carstvu, jer zemaqsko je za malena carstvo, a nebesko uvek i doveka. Evo pred nama
primera: nejaki, ali blaèni car Uro, danawi slavqenik, na vrhuncu slave; velikomuenik estiti Lazo na zalasku, a pravedni
Stefan u propasti. Iz qubavi prema Bogu
`rtvuju poloàj, svetsku slavu i zemaqsko
bogatstvo, pa ak i ìvot. Zar to nije nepobitan dokaz da je Srbin Hristov i kad likuje, i
kad strada, i kad gradi, i kad propada.
Da li je i danas tako? Ne bi se sa sigurnou moglo tvrditi. Izgleda pleme moje
snom mrtvijem spava. Danas je snaga vere i
morala opala. Nema vie onog verskog oduevqewa. Vera je esto povrna i formalna;
po nasleu u tradiciji i navici. Postala je
tako mikroskopski mala da se jedva primeuje. Prazni hramovi dokazuju da smo hriani
po imenu, a pravoslavni na jeziku. Istina, mi
verujemo u Boga i znamo Wegov zakon, ali ga
ne izvrujemo; viemo: Gopode, Gospode, a ne
ispuwavamo voqu Wegovu, ve drìmo istinu u nepravdi (Rimq. 1, 18).
Dok se jedni odriu vere, dotle drugi iako
je imaju - stide se, strahuju i izbegavaju da je
javno ispovede i vidqivo projave. Kad u hram
ulaze trude se da budu neprimeeni. Ako se u
crkvi venavaju ili decu krtavaju - kriju.
Mesto da slave objavquju preko dnevne tam-
pe da toga dana ne primaju posete. Ako pak i

slave izgovaraju se da proslavqaju neki drugi
dogaaj iz ìvota.
U verskom pogledu mnogi èle da budu ni
vrui ni hladni. Rado se postupa po onoj: povij se kako vetar duva. Dvolinost je odlika
savremenog oveka, a to je ba najgore. Ne mogu se dva gospodara sluìti. Ne moè se ugaati Bogu i mamonu (Mat. 6, 24). Osim toga:
dvolinost, povrnost i nezainteresovanost vodi maloverju, a ovo bezverju.
S druge strane neki preterani strah zahvatio je na verski ìvot. Strahujemo da se
javno hrianima nazovemo. Zapitajmo se:
Otkud toliki strah samo kod nas pravoslavnih? Zato su drugi odaniji svojoj veri i zato su wihove bogomoqe punije vernika, a
ìve u istoj sredini i pod istim okolnostima kao i mi? Zar to nije jasan dokaz da je u pitawu nedostatak dobre voqe, hrabrosti, vrstine i odlunosti. Po sredi je zemaqska
briga i lini interes, a esto i nehat. Drugi
izgovor nema opravdawa. Da su nai stari tako slabi u veri bili kao mi danas ne bi bilo
ni srpstva i svetosavqa. Zato da budemo gori od svojih predaka? Onda su glave sletale,
pa se ipak nisu svoje vere odricali, ve nosei kolac na kome e zbog vere ìvi biti nabijeni pevali su: Nema lepe vere od hrianske; Srb je Hristov raduje se smrti. Od
nas se ne traì da u ludo gubimo svoje ìvote,
ve po jevaneqskoj, da budemo mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi (Mat. 10, 16), ili
po narodnoj: Idi mudro, ne pogini ludo. Od
nas se traì samo to: da sa malim `rtvama
odrìmo ono to nam je predato.
Na nama je da se ugledamo na nae Boìje
ugodnike i za veru i za narod stradalnike.
Idimo vrsto i nepokolebqivo Hristovim
putem kao i oni. uvajmo svoju zemqu i svoju
veru pradedovsku, jer od ove ko e nai boqu. Ne izazivajui nikog, ispovedajmo javno,
uvek i na svakom mestu ime Hristovo da bi nam
mogao na sudnom asu rei: Dobri i verni slugo, dobar si rat ratovao, trku svrio, veru
odrào - ui u radost Oca moga (2, Tim. 4, 7).
protoakon
Vojin S. Raki
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
NE UKRADI
Ovo znai:
Ne oàlosti brata svoga nepotovawem wegove imovine. Ne ini ono to
ine lisice i mievi, ako smatra sebe
boqim od lisica i mieva. Lisica krade ne znajui za zakone o krai, i mi
podgriza ambar ne znajui da je to nekome teta. I lisica i mi znaju samo za
svoju korist, no ne i za tuu tetu. Wima
nije dato da to znaju, a tebi je dato. Za to
se tebi ne oprata ono, to je lisici i
miu oproteno. Tvoja korist mora
uvek stajati niè zakona i tvoja korist
ne sme biti teta bratu tvome.
Brao, samo neznalice idu u krau; na
ime onih, koji ne znaju dve krupne stvari
o ovome ìvotu:
- jedna je stvar da ovek ne moè ukrasti;
- druga je stvar da se ovek ne moè koristiti kraom
Kako to? upitae mnogi jezici i zaudie se mnoge neznalice.
Evo kako:
Ova vasiona je mnogo oita vasiona.
Ona je upravo sva naikana oima kao
qiva u prolee belim cveem. Izvesan
broj tih oiju qudi vide i oseaju, no
mnogi vei broj oni niti vide niti oseaju. Kao to mrav u praini ne osea
oi ovaca, koje pasu nad wim, ni oi qudi, koji ga gledaju, tako isto ni qudi ne
oseaju neizbojno mnogo oiju viih bia, koja ga posmatraju na svakom koraku
wegovog ìvota. Sunce je pre svega jedno
okato bie, i zvezde su okata bia. No,
osim sunca i zvezda postoje jo milioni
i milioni mnogooitih duhova, koje netremice gledaju ta se deava na svakom
santimetru zemqe. Kako onda moè lopov ukrasti a da se ne vidi? Kako - a da se
ne prokaè? Ti ne moè zavui ruku u
svoj xep, a da milioni svedoka to ne vide.
Jo mawe moè zavui ruku u tui xep,
a da se milioni viih sila ne uzbune.
Onaj, dakle, ko to zna, taj tvrdi, da ovek
ne moè ukrasti, a da ne bude vien i
prokazan.
To je jedna stvar.
A druga je stvar, da se ovek ne moè
koristiti kraom, jer kako e se koristiti kad je vien od toliko oiju, i kad
e biti prokazan? A kad bude prokazan,
bie zastien i ostae mu ime Lopov do
smrti meu susedima wegovim. Ima
hiqade naina, kako sile nebesne prokazuju lopova.
sinovi wegovi bili nesreni, Premudri

Gospod je i dao ovu zapovest:
- Ne ukradi.
Blagodarimo ti Gospode Boè, na
ovoj zapovesti, koja nam je u istini potrebna radi mira i sree nae. Naredi
Gospode, ogwu tvome, neka saèè ruke
nae, kad se pruè za krau. Naredi zmijama tvojim, da se saviju oko nogu naih,
kada noge pou u krau. A pre svega molimo Ti se, Svemoni oisti srca naa od
kradqivih èqa i duh na od kradqivih
misli. Amin.
N. E. O.
Pa onda, brao, ukradena stvar neprestano podsea oveka, da je ona ukradena

i da nije wegova.
Neki mladi ukrade sat, i nosae ga
na sebi mesec dana. Posle mesec dana, on
vrati sat sopstveniku, priznade svoje
nedelo, i ree:
- Kad god sam izvadio sat iz xepa i pogledao u wega, uo sam, gde mi veli: ja nisam tvoj - ti si lopov.
Gospod Bog je znao, da e kraa uiniti dvojicu nesrenih: i onog koji ukrade
i onoga koji je pokraden. I da ne bi qudi,
U jednom arapskom gradu trgovae

nepravedni trgovac Ismail. Kad god merae muterijama robu, uvek im zakidae po nekoliko grama. I bogatstvo wegovo umnoì se veoma. No wegova deca behu bolesna. I on troae mnogo novaca
na doktore i lekove. I to god vie izdavae za leewe dece, sve vie zakidae svojim muterijama. No to god vie on zakidae svojim muterijama, sve
bolesnija bivahu wegova deca. Jednoga
dana kad Ismail bee sam u duanu, pun
briga za svoju decu, uini mu se da se najedanput otvori nebo. On ustremi svoje
oi da vidi ta se tamo radi i gle, aneli stajahu kraj jednog velikog kantara, na kome merahu sva blaga, to Bog
deqae qudima. I kao doe na red Ismailova familija. I Ismail pogleda i vide, kad aneli deqahu zdravqe wegovoj
deci, metnue u tas zdravqa mawe nego
to bee teg na kantaru. Ragnevi se
Ismail i htede viknuti na anele, no u
tom jedan od wih okrete se licem wemu i
ree:
- Mera je prava. to se quti? Mi
zakidamo tvojoj deci taman onoliko koliko ti zakida svojim muterijama.
I tako tvorimo pravdu Bo`ju.
Ismail se trè kao uboden noèm. I
poe se gorko kajati za svoj teki greh.
I poe Ismail od toga asa ne samo pravo meriti, nego uvek dodavati i preko
mere. A deci wegovoj povrati se
zdravqe.
13
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
DRU@EWE SA DOBRIM I RAVIM QUDIMA

Posle Boga vie voli od svega pobo`nu
duu.
Nae veze, druèwe sa ovakvim ili onakvim qudima po moralnosti, imaju odve veliki znaaj, - odve mnogo utiu i na nae moralno stawe. Reci mi, govorio je jedan pametan ovek, sa kime se druì, i ja u ti kazati kakav si ti sam.
Ko traì drutva i druèwa sa zlim qudima dovoqno pokazuje svoju sopstvenu zlou
(Blaèni Avgustin).
S kim si onaki si, veli na srpski narod.
Nita tako ne utie na nae srce i voqu
kao primer drugih qudi, dobar ili rav. (J.
Tolm).
Posadite i dobru biqku posred trwa i boce, ona se ugui i nema roda; tako i u banewu
i raskalaluku bujnih i pokvarenih qudi zaglui se svako dobro religiozno oseawe; a,
naprotiv, druèwe sa pametnim i vaqanim
moè popraviti i dobru uputiti ak i pokvareno srce.
Druèwe sa mudrima - najboqa je kola za
srce.
Optewem sa svetima ovek e se i sam posvetiti.
ovek kad ue u duan prodavca miriqavih predmeta, osea prijatne mirise: i druèwe s pobo`nim qudima, neosetno privikava da im podràva u vrlinama wihovim. (Sv.
Anton. Vel.).
Zato dobri stradaju od ravih qudi u
izgnawu i siromatvu? Zbog toga da bi se
drugi nauili od wih stradawu. Dobri su
stvoreni radi toga, da budu za ugled drugima.
Dobar primer je model, sa koga se preslikavaju drugi. (Blaèni Jeronim).
Primer qudi, ispuwenih vatrenom qubavqu prema Bogu, hrani i nae srce tom hrianskom vrlinom. @ika koja se nalazi
odvojena od àra, iako sadrì u sebi toplote, no malo po malo gasi se.
Zbliàvaj se sa pravednicima i uz wih
pribliìe se Bogu. (Sv. Isak Sirin).
14
Ophodi se sa onima koji imaju smirenosti,

i nauie se wihovim vrlinama. (Isti).
Sada nevaqalac ne traì druèwa sa pobo`nim qudima: no doi e vreme, kada e on
to vatreno poèleti, ali e ve dockan biti
(Prem. Sol. 5, 3).
Zli i podmukli ovek slian je ugqenu,
koji ako i ne opee; on ogari - uprqa.
Begaj od neista srca kao od ugqena: kada
je ìv opee; a ako je ugaen, prqa nam ruke.
Dim i smrdqivo isparewe ne pecka toliko oi, koliko drugovawe sa nevaqalcima
orawava duu (Sv. Zlatoust).
Kao to muva, letei oko goree svee, lako se opali, ili to se ogledalo kada u w dune oznoji, tako i oni koji se druè sa ravim qudima sebi kode i oskrnave se. (Sv.
Dimitrije Rostovski).
Vrabac vrapca odmamquje u klopku: i grenik slinoga sebi vue u dubinu zla. (Sv. Jefrem Sirin).
Kao to se suner kada se stavi u vodu rairi i usie u sebe vlagu, tako i ovek koji
je kolebqiv u mislima, nestalan, ako se zdruì ili poduè razgovara sa onim koji rasuuje po telesnome, svetskome, usisava u sebe
qudsku tetnu mudrost. (Isti).
Kao to neista voda pokvari najboqa vina tako i opake besede skrnave dobre po ìvotu i naravi, qude. (Sv. Antonije Veliki).
Kao to prokaèni zaraàva istoga, tako i optewe sa zlima kvari i razvraa (demoralie) dobre qude. (Sv. Zlatoust).
Nema nita lake nego li podnositi to
ravo. Deava se da mi nismo u stawu da sledujemo ma ijim visokim vrlinama: no zato
vrlo lako moèmo usvojiti wegove nedostatke. (Blaèni Jeronim).
Kao to jedan mali deli ili kapqa kvasca moè uskisnuti puno korito testa, tako i
smrtni greh boravei u jednome oveku, zaraàva mnoge, zbog ega se dogaa, da jedan
nevaqalac ili bezbo`nik lako odvraa od
Zli ovek, kada je sam sebi neprijateq, puta istine mnoge dobrodeteqne, dok meutim mnogi dobrodeteqni ne mogu ponekad da
ta moè drugome uiniti, ako ne zlo?
Boqe je sa zverovima ìveti, nego li sa odvoje od zla i jednoga bezbo`nika nevaqala.
Nemo oveija je takva, da dobar ovek
zlim qudima. (Sv. Zlatoust).
Zli qudi vie kode, nego li otrovne stupivi u drutvo zlih, i sam postaje zlim;
zmije s toga to one otvoreno, javno nose svoj meutim oni retko postaju dobrima. (Sv. Zlaotrov, dok oni tajno i neosetno zaraàvaju. toust).
Lake je pozajmiti porok, nego li predati
(Isti).
Kao to optewe sa dobrima jeste takva vrlinu, kao to se pre moè zaraziti bolekola u kojoj se ovek i bez kwiga obuava u, nego da preda svoje zdravqe drugome.
hrianskoj filosofiji, tj. blaastivome (Sv. Grigorije Bogoslov).
Bolest se svagda lake predaje, nego
ìvotu, tako i druèwe sa zlim (obratno) biva uzrok krajwe pokvarenosti. (Sv. Tihon Za- zdravqe; tako i u moralnom pogledu. Bolesti
esto bivaju epidemine, ire se a zdravqe
donski).
Optewem sa ravima, i sam e ravim nikada.
postati.
Prot. J. Talmaev
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
O POMISLIMA
Gospod e nam suditi ne samo za uiwene
grehove, nego i za grene pomisli, koje je ovek poèleo da ostvari, kako je reeno u svetom Evanequ: Svaki koji pogleda na ènu sa
èqom, ve je uinio prequbu u srcu svome
(Matej 5,28).
Isto tako, ako ko ima zlobu u srcu protiv
nekoga, ma tu zlobu i ne ostvario, bie osuen za zlu nameru; i ne samo za svaku zlu misao
nego i za svaku praznu re dae ovek odgovor
u dan suda Bo`jeg, kako je reeno u svetom
Evanequ (Matej 12,36).
Kao to e za zlu misao biti osuen, tako
e za dobru biti nagraen. Ako neko vidi drugoga u nesrei, ili u oskudici, i poàli ga, a
nema ime da mu pomogne, u tom sluaju
wegovu dobru èqu Bog e uraunati u dobra
dela. Ili ako bi neko poèleo da ode u hram
na bogosluèwe, ali ne moè usled bolesti
ili domaih okolnosti, wegovu èqu Gospod
e uraunati u dobra dela. Iz ovoga treba
shvatiti i razumeti da e za svaku dobru
èqu, ma i neispuwenu, ovek biti nagraen,
a za zlu ka`wen. Jo treba znati da zle grene pomisli uliva oveku neprijateq wegov
avo, ali ako ih ovek ne primi, bie zato nagraen od Boga, o emu svedoe mnogi primeri. Sveta Marija Egipanka u toku 17 godina
svoga pokajawa borila se sa grenim pomislima i kao nagradu dostigla anelsku istotu, - i mnogi drugi, slini woj, koji su se borili protiv grenih pomisli, bili su nagraeni od Gospoda Isusa Hrista. Pria se u
Prologu (u kome su opisani ìvoti svetih
Bo`jih ugodnika) kako uenik nekog svetog
starca isposnika jedno vee nije uspeo da od
starca uzme blagoslov pred odlazak na
spavawe, zato to je starac bio zaspao. Ueniku je sedam puta uzastopce dolazila na um
pomisao iskuewa da ode od starca bez blagoslova, ali je on odbijao takvu pomisao i ostao
kod starca sve dok se on nije probudio. A
starcu je u snu javqeno da je ueniku s neba poslato sedam venaca kao nagrada za wegovo sedmokratno odbijawe kuake pomisli. Eto kako je pred oima Bo`jim dragoceno
odupirawe grenim pomislima.
M.N.
MORALNI PROBLEMI
Moralni problemi kod savremenih
qudi istovetni su sa onima koji su pobrojani u Jevanequ, pobrojani i reeni. Takvi su problemi na primer:
odnos oveka prema Bogu,
odnos oveka prema oveku,
odnos jedne narodnosti prema drugoj,
odnos roditeqa prema deci, i dece
prema roditeqima,
brak,
bogatstvo i siromatina,
vrednost i potreba rada,
odnos stareina prema podanicima, i
gazda prema slugama,
odnos oveka prema prijateqima i
neprijateqima,
odnos qudi jedne rase prema qudima
druge rase,
nain vaspitawa,
vrednost uewa i znawa.
Ja pitam i nailazim na utawe mesto
odgovora: postoji li jedan jedini moralni problem u nae vreme, koji nije pomenut u Jevanequ, pomenut i reen, potpuno i definitivno. Ako bi se naao jedan jedini moralni problem u nae dane,
koji nije reen u Jevanequ, ili koji se
ne moè reiti Jevaneqem, onda bi
trebao jedan dodatak Jevanequ. Ako bi
Jevaneqe potrebovalo ma kakav i ma
koliki dodatak, ono ne bi bilo
Jevaneqe, to jest krma i krmanoa ìvota do kraja vremena, onda bi se laa naega ìvota okretala bespomono, bez
krme i krmanoa, po tamnoj puini vremena i prostranstva.
Qudi treba da znaju, da samo oni qudi
govore o novim moralnim problemima,
koji ili ne poznaju Jevaneqe ili se boje
wegovih otrica da ne padne na lisnato
i besplodno drvo wihovog sopstvenog
ìvota te zato traè neko reewe lake i povrnije od jevaneqskog.
M.N.
QUTWA I MR@WA
Zbog ega nam se ponekad desi nesrean
sluaj, i ako smo se prethodno dobro uvali
da nam se ne desi. Teko je na to odgovoriti
tano, jer postoji mnogo uzroka, ali pokuaemo da iznesemo jedan od wih. To je qutwa i
mr`wa prema bli`wem. Odakle se to vidi?
To se vidi iz primera koji nam pokazuju, da
kad god su se qudi hteli nekom osvetiti, stizale su ih nesree, a kada su se mirili sa
bli`wima opet im se vraao mir i srea.
Jedared je se ruski Borovski knez Vasilije Jeroslavi poeo qutiti na prep. Panfutija i traìo je nain da mu se osveti, pa je
nekoliko puta slao svoje qude da mu zapale
manastir, ali ti pokuaji nisu imali uspeha,
iako su se nekoliko puta ponovili. Tada je
razjareni knez poslao nekog svog slugu Jermolaja, pokrtenog turina, koji je takoe mrzeo prep. Pafnutija, da izvri paqevinu.
Ali tek to je ovaj poeo to da ini odmah je
oslepeo i pipajui poeo je obilaziti manastir. Primetili su ga i doveli prepodobnom.
Ovaj ga qubazno primi, nazva ga po imenu i
upita zato je doao, a Jermolaj, preneraèn dobrotom i krotou svetoga, sve mu
prizna, pokaja se i ponovo progleda. Tatari
su uskoro napali rusku zemqu i knez Vasilije
Jeroslavi ode kao i drugi kneèvi u rat, ali
pretrpe poraz i zarobie ga. U ropstvu se seti svoga greha, to je se nepravino qutio na
prepodobnog, poe se moliti Bogu da mu oprosti i obea da e se ako se oslobodi ropstva,
pomiriti sa prepodobnim. Dobra namera je
rodila dobar plod. Knez je preko oekivawa
bio osloboen ropstva, odmah je otiao prepodobnom i zamolio ga da mu oprosti, to je
bilo, i od tada se razvi veliko prijateqstvo
izmeu wih.
Evo, brao, vidite da osetqivost i mr`wa
prema bli`wima jeste jedan od uzroka nesree, jer kada je Jermolaj hteo da se osveti oslepio je, a kada je knez bio omrznuo prepodobnog zarobili su ga. Kada su ostavili svoju
mr`wu jedan se odmah a drugi uskoro spasao
od bede. zato iskorewujte zlobnost iz svoga
srca makar zbog straha od nesree pa vas nee
stii. A i pravino je stradati zbog zlobe,
jer kako se moè izliti Bo`ja milost i qubav na onog oveka, koji u srcu gaji mr`wu na
bli`weg i kako mu moè doi pomo i blagoslov od Viwega? Nikako ne moè, jer je sud
bez milosti, veli Apostol, onome ko ne ini
milosti (Jak. 2, 13), a bez Bo`je pomoi ta
smo? Nita smo i paemo u more jada i neemo se moi izbaviti, jer je reeno: kad odvrati svoje lice postaju smeteni (Ps. 103,
21). Zbog toga izbegavajmo mr`wu i zavadu i
budimo sa svakim u miru i qubavi, pa e nas
to spasti od svakojakih nesrea i donee nam
sreu i milost od Boga. Amin.
M.N.
15
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
DRUGI KOWANIK
Doìvqaj hrianskog misionara u
Indiji.
Daleko tamo u Indiji u jednom mestu
ìveo je jedan doktor hrianin sa svojom ènom i decom. On je bio i svetenik i lekar, a bio je i dobar ovek, jer je
vreme provodio pomaùi dobrovoqno
onima kojima je potrebna wegova pomo.
On je davao lekove bolesnima i stalno je
putovao od sela do sela po brdima u svako doba noi i dana da utei àlosne i
pomogne onima koji su na samrti. Svojim
postojanim primerom zadobio je mnoge
svoje pacijente da prime wegovu veru i u
brdima je bilo mnogo malih grupa hriana.
Bilo je prolo dvanaest jedne noi
kad je doktora probudilo kucawe. On je
ustao i otvorio vrata. Na stepenicama je
stajao jedan ovek sa pismom u ruci, koje
je pruìo doktoru molei za oprotaj
to ga tako pozno uznemirava. Dosta iznenaen doktor je uzeo pismo i otvorio.
Na wemu nije bilo nikakva potpisa nego
je samo pisalo da je jedan qubqeni od
Hrista, Aziz Masih, ozbiqno bolestan
i moli svetenika doktora da doe odmah i da ga priesti jer mu ostaje da ìvi
jo svega nekoliko sati.
Doktora je malo iznenadilo to je
pismo bilo bez potpisa. No on je u svakom sluaju znao ovoga oveka dobro. On
je postao jedan od najboqih hriana posle dugog gowewa hriana. Ako je u tako tekoj situaciji onda mu mora odmah
poi. On se vrati u svoju sobu, obue se i
spremi to treba za priee,pa onda
izae, opremi svoga kowia i uputi se u
pravcu Azizova sela. Selo gde je Aziz
ìveo bilo je udaqeno 10 miqa od doktorove kue i put je vodio kroz gustu mranu i pustu umu. Nigde nije bilo nikakve svetlosti po kojoj bi se upravqalo i
no je bila odve tamna da bi daleko ispred sebe mogao videti, ali je znao put
vrlo dobro. Pa ipak je morao dugo i polako jahati i kad je stigao Azizovoj kui, zora je bila ve na pomolu.
16
Skoio je s kowa nadajui se bri`no

da e wegova molitva uz put pomoi Azizu da bude boqe. Zakucao je polako da ne
probudi bolesnika. Na wegovo kucawe
odgovorio je jadan veseo glas pitajui:
Ko je to?
Bez sumwe glas mu je bio poznat. Da,
to je sigurno bio Azizov glas. Nije zvuao bolesniki. Doktorove molitve mora da su udo napravile.
Ovde je otac - doktor koji je doao,
brate, da te obie.
U momentu se vrata irom otvorie
i Aziz je qubio doktorovu ruku, pozdravqao dolazak u wegov skromni dom, zvao
ènu da spremi aj za doktora, jer mu mora biti hladno posle dugog jahawa po noi.
emu imam da zahvalim za ovu ast,
gospodine, to vas ovde vidim u ovo doba? ta vas je dovelo u na skromni
stan? pitao je iznenaen Aziz.
Ja sam, brate, doao na tvoju molbu.

Ja sam se molio za tvoj ìvot, jer je u pismu stajalo da si opasno bolestan i da
èli da se priesti pre nego li to
doe kraj.
Bolestan! uzviknu Aziz. Ja nisam
bio bolestan. Mora biti neki nesporazum. Ja nisam poslao nikakvo pismo.
Pismo je bez potpisa i rukopis nepoznat, ali nikad nisam sumwao da je istina, odgovori doktor.
Oni su se gledali zbuweni. Ko je poslao pismo? Usput se nita nije desilo.
Izgledalo je sve udnovato i misteriozno.
Uskoro su postavili aj i onda su se
zajedniki pomolili Bogu, pre nego to
je doktor poao kui.
Nije mu bilo potrebno dugo vremena
da se po suncu vrati i rano pre ruka on
je ve bio kod svoje kue. Celim putem
mislio je kako da razume celu ovu stvar.
Na ulazu u kuu video je nekoga kako
sedi ekajui ga.
Ko si ti, prijatequ? upita.
ovek skoi na noge i potra k wemu
tako iznenada da doktor ustuknu iznenaen.
Sporedno je ko sam. ekao sam od ranog jutra da te vidim. Reci mi, doktore,
ko je to putovao s tobom prole noi dok
si iao kroz umu?
Zato, ta ti zna o mome putu kroz
umu?
Ti si dobio pismo u kome te mole da
ide i obie Aziza Masiha, koji je na
samrti u svome selu. Ja sam poslao to pismo. To je bila zamka. Ja sam te ekao u
zasedi iza `buwa u umi. Hteo sam da te
napadnem, ubijem, pokradem srebrne sudove i tvoj zlatan sat i lanac. Dok sam
tako leào odjeknuo je bat kopita tvoga
kowa u nonoj tiini i moja ruka dohvati no`. to si prilazio bliè ja sam
no` stezao vre. Kroz nekoliko sekunada ti bi bio mrtav. U tom trenutku
obilazio si breg koji nije bio udaqen ni
pedeset metara. Ja sam virio iza `buwa.
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________

Doktore ti nisi bio sam. Neko je jahao
pored tebe. Ko je to bio doktore?
ovek zastade u svojoj ispovesti ali
doktor ne odgovori. Za momenat mu sinu
u glavi ta znai ova zagonetnost i ovo
neobino osloboewe. ovek onda nastavi.
Doktore, on je imao divan lik. Wegove su oi izgledale pune qubavi i saàqewa i kroz tamu gledao je pravo u mene! Oi ni jednoga smrtnoga ne bi me mogle nai u onom gustom `bunu. Ti si jahao pored mene kao da te se nita ne tie, ne znajui da te je smrt vrebala, ali
on je i daqe gledao u mene. Dok si prolazio on je gledao u mene, a kad si proao
on se okrenuo i gledao natrag. Pogled
nije skidao s mene dok vas oboje nisam izgubio iz vida. Doktore, ko je to bio? Reci mi, jer me one oi prate, onaj izraz
qubavi i saàqewa zaplaio me je. Doktore, ja èlim da opet sretnem toga oveka. Ne mogu rei iz koje je zemqe i naroda. Ali je wegovo lice svetlo kao plameni stub i wegove oi su govorile mojoj
dui. Doktore, ko je to bio?
Doktor ga pogleda blago. Kakvo li se
udo desilo u dui ovoga oveka te se
usuuje da otvoreno ispoveda svoj pripremani zloin?
Prijatequ, ja nisam nikoga primetio da jae sa mnom prole noi. Mislio sam da sam sam jahao.
Doktore, tako sam i mislio. To mora
da je bio aneo i ti si sveti ovek ako
Bog aqe svoga anela da te brani. Reci
mi kakve si ti vere. Ja u primiti tvoju
veru da bi i mene uvao Bo`ji aneo.
Da, prijatequ, Bog je poslao svoga
anela, ili je to sa mnom bio moj Gospod
koga sluìm. On je spasao mene tvoga
noà i tebe greha. Ako hoe ja u ti govoriti o wemu jer On voli tebe kao to
i mene voli.
Doktor je nekoliko meseci davao
ovom oveku pouke iz hrianske vere.
On je nauio da razume udo qubavi
Bo`je te najzad ovek koji je bio ubica i
razbojnik postade hrianin.
. Singa.
POST I MOLITVA
Kad se Gospod Isus Hristos krstio na reci Jordanu, nije otiao u Jerusalim ili koji
drugi grad, ve je otiao u pustiwu. Otiao
je u samou, u pustiwu - na post i molitvu.
Otiao je da odmah zapoe borbu protivu najqueg neprijateqa roda qudskoga - naalnika greha - zlog duha. Spasiteq je znao sigurno
oru`je i siguran metod borbe, zbog toga je tako poeo, da bi i nama pokazao kako da se borimo protiv greha i iskuewa. Rod ovaj ne izgovi se i ne pobeuje do postom i molitvom.
Post i molitva su, dakle, sigurno oru`je,
protivu napada zlog duha, protivu iskuewa
i greha. Post je lek ne samo za duu, nego i za
telo. Snae li oveka bolest, lekar mu pre
svega uskrauje svakodnevnu hranu i nareuje
post ili kako se mi radije izraàvamo - dijetu . ta je dijeta ako ne post - i to post radi
zdravqa telesnog? No, post koji Hristos
traì i koji crkva nareuje jeste mnogo via
dijeta - to je dijeta koja lei i duu i telo.
Sitost je mati bluda i mnogih drugih poroka,
a post i uzdràvawe - mati istote i vrline.
Um oveka koji posti moli se trezveno, a um
neuzdrànog i pro`drqivog prepun je neistih misli i matarija. Um onoga koji posti
trezveniji je no onoga to svoj èludac tovari hranom. Kad ovek pobedi pro`drqivost i
èqu za jelom, srce se wegovo isti i uznosi
k Bogu. Ako ne moè da se odrì u molitvenim mislima, znaj da nisi dovoqno oistio um i srce svoje postom. Post je, dakle,
prvi stupaw na koji se mora uspeti ako hoe bliè Spasitequ Hristu, ako hoe da
tvoja molitva dopre do Wega. Post je oiewe uma, a odmah za wim dolazi molitva, prosveewe uma. Post je priprema za molitvu.
Molitva je osvetawe posta, davawe duhovne
vrednosti postu. Molitva je drugi stupaw na
koji treba da se uspewe te da se moè pribliìti Gospodu. ta je molitva po svojoj
prirodi? Jedinstvo, sjediwewe ovjeka s Bogom. ta je molitva do dejstvu svome, ako ne
primirewe s Bogom, utvrivawe saveza s Bogom, izvor dobrodeteqi, unitewe tuge, donosilac radosti.
Ako te napadne oajawe, jedino ga molitva
moè u korenu presei, jer je ona jedino otro seivo koje see koren oajawa.
Ako te ophrva tuga i àlost, ne moè ih
niim tako sigurno odagnati kao molitvom,
jer molitva unitava tugu i donosi radost
duhovnu, jedinu pravu i trajnu radost.
Ako te more iskuewa i mue strasti, ne

moè ih oterati i nadvladati do jedino postom i molitvom, jer je molitva savez s Bogom
i pobeda strasti i iskuewa. Molitva je
most da se preko wih pree. Molitva smekava otvrdelo srce i ini ga milostivim i dare`qivim. Molitva je izvor dobrodeteqi.
Molitva uzdiè oveka od malog i neznatnog
stvorewa do visokog gorostasa uzdiè ga do
neba i dovodi ga u prisustvo Bo`je.
K.T.L.
Kraj jedne reke ìvqahu dva ribara sa

svojim familijama. Jedan imaae mnogo dece, a drugi bee bezdetan. Obojica
meahu u vee koeve u reke i iahu spavat. No od nekog vremena dogodi se, da u
kou onoga sa familijom ne bee nikako
vie od dve - tri ribice, dok u kou
onoga bezdetnoga bee ribe izobilno. I
ovaj bezdetni se pravqae milostiv,
te odvajae nekoliko ribica iz svog punog koa i davae svome susedu. Tako se
to ponavqae u izvesnom razmaku vremena kroz celu godinu. Jedan od wih se
razbogati, trgujui s ribom, dok drugi
ne mogae ni hleba dovoqno nabaviti za
svoju kuu.
- ta to moè biti? vajkae se siromani ribar, ali se desi da jedne noi
kad on spavae otkri mu se istina u snu.
Doe mu ovek na san, obuen u svetlosti kao aneo Bo`ji, i ree: Ustani odmah i izai na reku, pa e videti, zato si siromaan. No kad vidi, budi
uzdr`qiv i hladan.
Skoi ribar iz posteqe, prekrsti
se, izie na reku i vide zaista, kako wegov sused preruivae ribu iz wegovog
koa u svoj. Uzavri krv u siromanog ribara, no seti se opomene u snu, pa se uzdrà od gweva i hladno ree lopovu:
- Komija, mogu li ti pomoi, da se
ne mui sam?
A onaj premre od straha. I kad doe
sebi, on klee pred svoga suseda i ree:
- Zaista, Bog ti je prokazao moje nedelo. Teko meni nepravedniku! I dade
siromanom ribaru polovinu celog svog
imawa, da ga ovaj ne bi qudima prokazao
i na sud gonio.
17
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
KAKO JE SMRT ÔVEKOVA UNITENA HRISTOM,

KADA QUDI I DAQE UMIRU?
Praznujemo unitewe smrti
(Pash.kan.; pesma 7, trop. 2)
Praznujmo, brao, unitewe smrti. Kako

da ne praznujemo, kada nam je data takva srea! Zamislite qude osuene na smrtnu kaznu;
zamislite, potom, kako im je, posle izricawa
presude - oproteno, kako su, dakle, izbavqeni od odreene im kazne. Zamislite to, i
shvatiete nau zajedniku radost. Kako da
ne praznujemo, kada smo mi, na smrt osueni,
spaseni i izbavqeni od smrti? A ta je to
spasewe?, moète rei. I gde je to unitewe smrti? Pa, zar nije Hristos vaskrsao?
Bio je mrtav, pa je vaskrsao, i sada je uvek
ìv. Rei ete: A mi? Gde je unitewe nae
smrti? Zar nisu i sada svi smrtni? Zar ne
gledamo qude koji umiru uvek i svuda oko sebe? Zar nas sve ne eka neminovna smrt? To
je tano, ali, to ipak nije ona smrt na koju smo
bili osueni, - nema to znaewe, ni tu snagu.
ekajte smrt, ali ne kao presudu osuenome;
ekajte smrt ne kao kaznu, nego kao upokojewe
po okonawu podviga zemaqskog ìvota, kao
razreewe od uza svoga smrtnoga tela. Nema
smrti kao osude zbog greha, ona ne postoji,
unitena je. Hristos je umro ne za sebe, nego
za nas i Svojom smru nau smrt je unitio.
I mi emo umreti, ali emo i vaskrsnuti, jer
je naa smrt unitena. Neemo vaskrsnuti
odmah, uskoro, posle 3 dana, no, zar je va`no?
Dovoqno je to to emo uopte vaskrsnuti,
bez sumwe vaskrsnuti. Mi znamo i verujemo da
e biti vaskrsewa. Gospod je jasno rekao: Ja
sam vaskrsewe i ìvot; koji vjeruje u mene,
ako i umre, ìvjee (Jovan 11, 25); svi koji
su u grobovima ue glas Sina Boìjega, i
uvi ga, oìvjee (Jovan 5, 28, 25). Zar nam
je to malo? Zar ne moèmo ve sebe smatrati
spasenima, izbavqenima od smrti? Jo nismo primili tu milost od Boga, ali nam je ona
ve data, ve nam je objavqena. I zar nam je
onda mogue da ne praznujemo ve sada
unitewe smrti? Kada nam Gospodar objavi
18
neku milost, zar se ne radujemo i ne praznujemo, iako jo nismo primili tu milost?

ujte i ovaj primer, boqi i upeatqiviji.
U jednom carstvu bilo je mnotvo prestupnika, koji su po zakonu bili osueni na smrt. Na
presto dolazi novi car i izdaje milostivi
manifest, na osnovu koga su svi prestupnici
izbavqeni od smrti i treba da budu puteni
iz tamnice u odreeno vreme. I? Zar se nee
radovati i proslavqati svoje pomilovawe
istog asa kad im bude objavqeno? Zar se mi,
grenici, ne nalazimo u slinom stawu, osueni pravdom Boìjom na venu smrt, a spaseni Gospodom, Spasiteqem naim? I mi smo
od Boga dobili svemilostivi manifest; i nama je saopteno oprotewe grehova, izbavqewe od smrti i veni ìvot. A gde? Na Golgoti, u sam as smrti Spasiteqa naeg. Tome
je dokaz - vaskrsewe mrtvih, koje se u tom trenutku zbilo. I, nama je objavqena ta velika
milost Boìja. Ko ju je objavio? Angeli na
grobu Gospodwem su propovedali vaskrsewe:
Sam Vaskrsli Gospod rekao je mironosicama:
radujte se (Mat. 28, 9). Objavili su nam i
Apostoli, blagovesnici vaskrsewa Hristovog. Sveta Crkva nam sve do sada neprestano
objavquje tu Boìju milost - vaskrsewe nae. Kako da se ne radujemo? Kako da ne praznujemo unitewe smrti nae? Hristos nam
je obeao vaskrsewe, - i wega e neizostavno
biti. Du`ni smo da u to obavezno verujemo.
Verujemo carskoj rei, pa kako onda da ne verujemo Boìjoj?
Verujemo, brao, da je naa smrt unitena
smru i vaskrsewem Hristovim, - i mi emo,
posle smrti, u Bogom odreeno vreme, vaskrsnuti. Verujmo i ekajmo tu veliku Boìju
milost. Razmislite kako bi postupali oni,
koji su bili osueni na smrt, ali pomilovani
po ovekoqubqu i blagosti carevoj. Oni bi
samo razmiqali o tome da to pre prime
darovanu im carevu milost, da doekaju obeanu im sreu. Tako smo i mi du`ni da postupamo. Spasewe, darovano nam od Gospoda, na-
e budue vaskrsewe i veni ìvot, treba neprestano da nam budu u mislima, u umu i srcu,
treba da se izraàvaju u naim reima, delima i u celom naem ìvotu, da bi se po svemu
videlo da mi ve ovdje nemamo postojana grada, nego traìmo onaj koji e doi (Jevr. 13,
14). Boè na, slava Tebi!
P.H.
Bilo je to pre nekoliko godina, svetle nedeqe. Stajao sam za desnom pevnicom u crkvi i ekao poetak sv. liturgije.
U tom, naie neka prosta èna, seqanka. Doe pred ikonostas i poe se
klawati ikonama i celivati ih. Ja i nehotice obratih pa`wu na rei molitve
koje je poluglasno izgovarala. Kad sam
shvatio, zadivih se pred tim divnim
otkrivewem. Ta seqanka, kako je prilazila ikonama, klawala se, celivala ih i
govorila: Sveti oe Nikolaju - Hristos Vaskrese!, Sv. proroe i krstitequ Jovane - Hristos Voskrese... Pozdravqala je tim svetim pozdravom svetiteqe kao i qude, koji su bili u crkvi.
Kako je to duboko i divno! - pomislih. Kako je kod ove proste ène ìvo i
jasno saznawe o besmrtnosti due oveije, o vezi nebeske i zemaqeske crkve, o
optewu izmeu svetiteqa i nas na
zemqi! Kako se to jedinstvo, eto, dokazuje neposredno, preìvqeno. I, zacelo,
da ta èna blagoestiva i pobo`na, uje srcem svojim odgovor svetiteqa: Vaistinu Voskrese!...
Na narod nije, na àlost, posveen
kako treba u uzviene istine verske.
Pa ipak, iz wegove sirove i proste due
blesne, ponekad kao muwa iz oblaka, tako divno izraèna ìvotvorna vera da
svima nama moè biti divna pouka.
Kao to je i mene pouio i u srce dirnuo divan primer ove proste ène, svetle nedeqe pred poetak svete liturgije.
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
O SEDMOJ ZAPOVESTI
Ova zapovest zabrawuje prestupnu qubav.
A zar je, rei ete, qubav greh i prestup?
Qubav, brao, nije uvek ista. Postoji ista,
sveta, bogougodna qubav, koja je izvor dobra i
sree. Upravo takvu qubav nam Gospod preporuuje. A postoji i neista, grehovna, bogoprotivna qubav, koja je uzrok zla i nesree.
Kakva je to qubav. Telesna, sladostrasna, kada se prema suprotnom polu odnosimo nezakonito, bez blagoslova Boìjeg i crkvenog, povueni samo slepom strau. Takvu nam
qubav Gospod zabrawuje. Ne ini prequbu,
kaè, tj. ne pretvaraj istu, zakonitu qubav
prema bli`wem - u neistu, nezakonitu.
Na nesreu, ta zabrawena Bogom qubav,
zbog nae ogrehovqene prirode, sree se veoma esto, pa i kod samih hriana. A kako je
to sramotno, bogoprotivno i pogubno. Kada
mladi i devojka bez blagoslova Crkve stupe
u kontakt, naruavajui zakoniti poredak,
padaju u telesni greh. ta oni ine? Nesrenici! Oni àloste Boga, naruavaju sveta
pravila Crkve, vreaju i obeauju svoje
roditeqe, liavaju sebe devstvene istote;
imaju stid i sramotu pred qudima, sud i osudu
od Boga i gube Carstvo Boìje. Koliko je
uàsnih posledica te prevremene, svojevoqne i pogubne telesne qubavi! A tek kada su
dali pred Bogom zavet vernosti i stalne uzajamne qubavi! Pored zakonite ène ili muà
javi se ùdwa za grehovnom vezom sa drugom
ili drugim. Da li se moè opisati sva teìna
tog prestupa? Tu je ve potpuno pogaèna savest, otvoreno povreena ast, raskinut sveti savez, razruena uzajamna qubav; tu se meu bivim supruzima javqa nepoverewe, negodovawe, odvratnost, mr`wa, iezava spokojstvo, pokolebano je porodino
blagostawe. A Crkva? Ona u wima vidi
naruiteqe zaveta i kletvonaruavawe i
obino ih odluuje od sv. priea na neko
vreme, dok se ne pokaju. A Bog? Od Wega oni
mogu oekivati, kao bludnici, osudu i
gubqewe Carstva Nebeskog. Bludnicima i
prequbnicima sudie Bog (Jevr. 13,4), govori
sv. Apostol. I jo: Ne varajte se, ni bludnici, ni prequbnici... nee naslijediti Carstvo Boìje ( Kor. 6,9-10). O, koliko beda se
obruuje na glavu nesrenih supru`nika, koji raskidaju svoju supruànsku qubav i vernost!
Jo se neista, telesna qubav moè
ispoqiti na jedan najsramniji i najneasniji
nain. To je kada telesna, grehovna veza postoji meu licima koja su u srodstvu (incest,
prim. prev.). Nije potrebno opet govoriti o
teìni tog greha, kada sv. Crkva i po zakonu
zabrawuje spajawe tih lica, a ti grenici se
podvrgavaju strogim epitimijama. Divno bi
bilo kada se meu hrianima ne bi ni znalo
za takve prestupe, protivne i crkvenim pravilima i graanskim zakonima! Da li hrianima prilii takva sloboda strasti? Da
li smeju da utonu u takvu neistou, kada su
omiveni i oieni blagodau Boìjom na
sv. Krtewu i pripremaju se za Carstvo Nebesko, u koje ne moè ui nita neisto?

Ne, brao moja. Nismo samo du`ni da izbegavamo tako otvorene i grube poroke, ve i
unutrawe neiste pomisli i strasti. ta
govori Spasiteq? Svaki koji pogleda na ènu sa èqom za wom, ve je uinio prequbu sa
wom u srcu svome (Mat. 5,28). Vidite kakvu
istotu od nas traì Gospod! On i pogled sa
èqom, i pohotnu pomisao, i sladostrasnu
svetost ( Sol. 4,7), govori Apostol. Jer je

ovo voqa Boìja: svetost vaa, da se uvate
od bluda, i svaki od vas da zna dràti svoje tijelo u svetosti i u asti, a ne u strasnoj èqi
( Sol. 4,3-5).
Sve ovo ne znai da je potpuno nedozvoqena veza mukarca i ène. Dozvoqena je u zakonitom braku. Sam Bog je ustanovio supruànski savez, a Crkva ga osveuje molitvama
i blagoslovom. Zato mu` i èna, ako su zakonito sjediweni brakom i sveto uvaju supruànsku qubav i vernost, ne samo da ne gree
pred Bogom, ve ugaaju Bogu i Bogom su blagosloveni. Brak neka bude u svemu astan i
posteqa brana ista (Jevr. 13,4), govori
Apostol. A onima koji su neoèweni, neudati, udovci ili udovice, ako ne mogu ìveti
celomudreno, Apostol savetuje da stupaju u
blagosloveni brak i da ìve u zakonitoj supruànskoj vezi. A neoèwenim i udovicama
velim... ako ne mogu da se uzdràvaju, neka se
ène i udaju, jer je boqe èniti se i udavati
nego li uspaqivati se ( Kor. 7,8-9). Hou, dakle, da se mlae udovice udaju, djecu da raaju,
kuu da kue ( Tim. 5,14). A ako mogu sauvati
sebe u istoti i ostati bezbrani? Onda divno! Apostol takve naziva blaènijim ( Kor.
7,40). Zato? Zato to e se oni tada brinuti samo za Gospodwe, da budu sveti i tijelom i
duhom ( Kor. 7,34).
Eto, brao moja, kakvi treba da budu hriani. Treba da ìve ili u blagoslovenom
braku ili u devstvenom celomudriju i udovikoj istoti. A Bog da nas sauva od bogoprotivnog i pagubnog telesnog greha! Da se ni
sluh na ne povredi takvom neistotom, koja
se, po svedoanstvu Apostola, ni meu neznabocima ne pomiwe ( Kor. 5,1). Amin.
R.B.
èqu naziva prequbom u srcu. I sve one koji

misleno i u srcu ine prequbu smatra prestupnicima sedme zapovesti zakona. A kako je
samo lako pasti u taj greh! Koliko samo moè
biti takvih prestupnika! Posebno ako uzmemo u obzir iskuewa i sablazni, koje su meu
nama uobiajene. Moderna odea, izlasci u
pozorita, kafie, igre, ples, pesme, uopte svetske zabave - sve je to prijatno naoj
telesnoj prirodi. A sve nam to izaziva ru`ne
pomisli, telesne, strasne èqe i oskvrwuje
nau duu i srce. Teko onima koji su vinovnici takvih sablazni i koji uvlae neoprezne i neiskusne u greh. Mi treba da se
udaqujemo od takvih sablazni i da uvamo ne
samo telo, nego i duu neoskvrwenom od greha. Jer nas ne prizva Bog na neistotu, nego u
U Ju`noj Italiji postoji i sad mesto, zvano Pompeja, negda bogat i raskoan grad a sad samo jedna àlosna ruevina na koju se qudi skupqaju da vide i da
uzdrhte duom od straha i uàsa. A sudba je Pompeje, ukratko ovakva:
Bogatstvo je dovelo taj grad do tako raskalaenog i bludnog ìvota, kakav se vaqda u svetu nije zapamtio. I
dola je kazna Bo`ja iznenada. Jednoga
dana provali se planina Vezuv, blizu
Pompeje i vulka izbije iz te provale, i
ogwena kia sa pepelom i sumporom poe
da zasipa grad Pompeju sa svim wenim
ìteqima, dok je nije zasula visoko iznad kua, kao to se jedan mrtvac u grobu zasipa.
19
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
DU@NOSTI PRAVOSLAVNIH
Mi treba, brao, da blagodarimo
Bogu i Spasitequ naem Isusu Hristu za to to smo uopte hriani,
i to pravoslavni hriani. Zaista
treba da blagodarimo! Veliko je zvawe hrianina. To nije kao bilo kakvo svetsko i qudsko zvawe, na primer graansko, vojno ili na primer
zvawe trgovca ili seqaka, to se
sve odnosi na sadawi ìvot. Ne!
To zvawe je duhovno, boànsko, koje
jedino daje pravo na budui, veni
ìvot. Ali, brao moja, kao to znate, svako zvawe nosi sa sobom i izvesne du`nosti za oveka i nijedno se
zvawe ne moè nositi uzalud. I naelnik i sudija se tako zovu zato to
ispuwavaju svoje du`nosti; vojnik je
zato vojnik, to sluì otaybini;
drugaije bi oni svi bili lieni i
zvawa i slu`be. I trgovac, ako se ne
bavi trgovinom, gubi i svoje imawe i
svoje zvawe. I zemqoradnik ako se
preda lewosti i ostavi svoju zemqu
zaputenu, osiromaie i bie od
svih prezren. Tako i hriani, ako
samo nose zvawe hriana, a ne poznaju i ne ispuwavaju svoje hrianske du`nosti, liie se spasewa i
venog ìvota.
Sauvaj Boè ako i mi, brao, budemo uzalud nosili hriansko
zvawe, ne trudei se da poznajemo i
ispuwavamo hrianske du`nosti.
Mi smo i postali hriani po milosti nae Majke Crkve. U prvim
vekovima hrianstva qudi su se
osveivali zvawem hrianina tek
nakon to bi dobro upoznali hrianske du`nosti i nakon to bi
dali vrsto obeawe da e te du`nosti ispuwavati. A mi smo jo kao sasvim mali bili osveeni tim visokim zvawem hrianina. Zato?
Zato to smo se rodili od hriana
20
i za nas su se brinuli kumovi ili nai krteni roditeqi, brinuli se o

tome da mi, kada doemo u odreni
uzrast, i sami ponemo da se trudimo
da upoznamo i ispuwavamo one obaveze, koje nam nalaè hriansko
zvawe, i za ije ispuwavawe su dali
obeawe za nas nai krteni kumovi. Znai, mi smo, kao hriani, du`ni i obavezni da ispuwavamo hrianske obaveze. Kakve su to obaveze? Po svedoanstvu Rei Boìje,
glavne hrianske vrline su ove
tri: vera, nada i qubav ( Kor. 13,13);
Onda su i glavne du`nosti hriana
tri: vera, nada, uz molitvu i oekivawe budueg blaènstva, i qubav,
posvedoena u dobrim delima. Vera
prosveuje qudski razum boànskom
istinom, nada unosi u srce blage pomisli, namere i èqe, qubav proizvodi dela sveta i bogougodna. Na taj
nain ovek kroz veru, nadu i qubav
postaje pravedan i neporoan; a takav i treba da bude svaki hrianin, kao blagodatni sin Boìji i naslednik Carstva Nebeskog.
Ko nas moè nauiti tome kako
treba da verujemo, kako i emu da se
nadamo, kako da inimo dobra dela?
Naravno, ne ovek. ovek, ma ko on
bio, ne moè nas tome nauiti, budui da je grean i da je skrenuo sa puta spasewa. Jedino nas Bog moè spasiti. On, Sveblagi, otkrio nam je
Svoju voqu u Svojoj rei Boànskoj,
koju ine kwige Svetog Pisma Starog i Novog Zaveta. I mada te svete
kwige svi mi moèmo, a i du`ni smo
da itamo radi svoje duevne koristi, ipak niko od nas ne moè i ne
treba da sam odreuje veru i pravila
hrianskog ìvota. Od ega su
proizale meu hrianima zablude, jeresi i raskoli? Od toga to je
svako hteo da sudi po svome, svako je

hteo da razume re Boìju po svom
sopstvenom razumu. Ne, brao moja.
Na um ne treba da bude sudija i rukovoditeq u delima vere i spasewa.
Gospod je to prepustio Svojoj Crkvi.
Sveta Crkva, ustima Apostola i bogonosnih Otaca i Pastira, odredila
je jednom za svagda hriansko verovawe i pravila hrianskog ìvota
i radi toga nam je predala jasne, potpune i tane obrasce. Drèi se
li duhovi mnogo su dosa|ivali

Antoniju Velikom i napadali
ga, ali ga nisu mogli upla{iti
niti pobediti. Prepiru}i se sa
wima, on im je hrabro govorio:
Ako mi {to moète u~initi ~inite! A ako ne moète, {to se uzalud trudite? Krsni znak i vera
moja u Boga za mene su ~vrsta i nepobediva stena.
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
wih, moèmo da sledimo put spasewa

naeg nepogreivo i ako bi se svi
hriani smireno i pokorno pridràvali tih obrazaca, ne bi bilo
jeretika i raskolnika, i svi bi bili
pravoslavni hriani, jedno stado
Jednoga Pastira, Hrista.
Kakvi su to obrasci, po kojima
treba da verujemo i po wima da ureujemo svoj ìvot, a koje nam je predala Sveta Crkva? Obrazac vere jeste pravoslavno ispovedawe ili
Simvol Pravoslavne Vere. Ne smemo ga ne znati. On se ita svakodnevno u crkvi: Verujem u jednoga Boga
itd. To je ispovedawe vere apostolske, koje je dopuweno i zauvek utvreno na Vaseqenskim saborima, tj.
glasom svih Pastira Crkve Hristove. To nam je obrazac po kome moèmo nepogreivo verovati i drèi
se wega, biemo istinski pravoslavni hriani. Obrazac za usvajawe i
uvawe nade jeste Molitva Gospodwa i uewe Spasiteqa naeg o
blaènstvima. Molitva Gospodwa
se takoe ita svakodnevno. Tu molitvu je Sam Gospod Isus Hristos
predao Apostolima i tako je i wima
i svima nama zavetao da se molimo.
Blaènstva se takoe itaju u crkvi
svakodnevno... A obrazac qubavi ili
dela i ìvota hrianskog jeste Zakon Boìji, sadràn u deset zapovesti, koje je Bog dao preko Mojseja
Izraiqskom narodu, koje je utvrdio
i na Spasiteq Hristos, (i dodao
jo dve, najva`nije, - o qubavi prema
Bogu i bli`wima prim. prev.).
To su, brao, pravila i obrasci,
predati nam od Boga i Sv. Crkve, a
radi rukovoewa u delu spasewa...
pomolimo se posebno: Gospode, urazumi me, i dràu se zakona Tvojega,
i uvati ga svijem srcem. (Ps.
118,34). Amin.
P.H.
UGLEDAWE NA HRISTA
Gospod nas ui da u svom ìvotu uzimamo
primer od Wega, kad veli: Ja vam dadoh ugled
da i vi tako inite kao to Ja vama uinih
(Jn. 13, 15,) i ko Meni sluì za Mnom nek
ide (Jn. 12, 26). Odatle je jasno da u ìvotu
treba da se ugledamo na Gospoda naeg Isusa
Krista. Od toga ugledawa, brao, bie za nas
velike koristi i u tome treba da sledujemo.
Sv. muenica Pelagija, iju uspomenu sv.
Crkva vri 4. maja, kada je ostavila idolopoklonstvo i postala hrianka odluila je,
veli se, da se u svemu ugleda na Besmrtnog,
Netrule`nog i Nebeskog @enika. pa ta je
proizilo iz toga? Kada je Pelagija jednom
dola svojoj bivoj dadiqi, ona je se veoma
iznenadila kada je videla koliko se Pelagija
promenila. Dojkiwa je prvo primetila da je
lice Pelagijino lepe nego ranije. Zatim se
zaudila kada je videla Pelagiju, koja je volela nakite, u vrlo prostoj haqini. Posle se
jo vie iznenadila kad je videla da se sva
Pelagijina narav potpuno promenila. Ranije
je volela da se hvali i bila je ohola, a sada se
ukrasila smirenou i krotou. Nekada je
volela da brbqa a sada je uvek utala. Ranije
je zahtevala razna skupa jela, a sada je postala
uzdr`qiva, pomalo je jela kao isposnica. Nekada je volela biti besposlena i u svetskim
razonodama, dok je nou u svili spavala, a sada se gotovo celi dan molila Bogu, spavala je
na tvrdoj posteqi i nekoliko puta je nou
ustajala na molitvu. Po ovoj promeni dadiqa,
koja je bila tajna hrianka a s Pelagijom se
dugo nije videla, poznala je da je Pelagija
isto to i ona i nije se prevarila. Kakvu je
korist Pelagija dobila od svog ugledawa na
Hrista! Tu, to je oholost pretvorila u
smernost, brbqawe u utqivost, raskalaenost u uzdr`qivost, besposlenost u stalnu
molitvu i uopte narav je svoju promenila na
boqe, pa joj je pored toga, kao to smo uli i
lice postalo svetlije i lepe. Stoga emo i
mi, ako se u ìvotu ugledamo na Spasiteqa,
koristiti sebi. Uzmimo primer iz ìvota
Gospodweg. Wegov prvi stan bila je peina,
Wegova kolevka jasle, posteqa od slame, a
haqina od sirotiwskih pelena, stoga se pouimo odavde neobinoj Gospodwoj smernosti.
Kada je Gospod Isus imao 12 godina iao je o

prazniku Pashe iz Nazareta u Jerusalim, pa
zato po Wegovom primeru izuavajmo i mi
voqu Bo`ju i pouavajmo se u spasonosnim
istinama. Gospod je sluao pravednog Josifa
i Sv. Djevu Mariju, pa stoga neka uzmu primer
Spasiteqev deca i mladii i sluaju svoje
roditeqe. Gospod je se u svojoj tridesetoj godini krstio od Sv. Jovana, zato i mi pristupajmo sv. tajnama. On je u pustiwi 40 dana bio
iskuavan i nita nije jeo pa i mi ako èlimo da pobediomo iskuewa treba da se borimo protiv wih ne samo molitvom i strpqewem nego i poewem. Gospod je propovedao o
Nebeskom Carstvu i s radosnom veu o spasewu obilazio sela i gradove, te zato i mi postarajmo se da se hrianska nauka rairi
meu qudima. Kada je uio Gospod je i dobra
dela inio, pa zbog toga i mi koliko smo u mogunosti inimo dobroinstva naim bli`wima. Gospod nije nikoga od Sebe odvojio,
nego je svakoga primao i bio je primer krotosti i nezlobivosti. S toga budimo i mi snishodqivi prema drugim qudima i wihove slabosti popravqajmo krotko i qubazno. Gospod
na zemqi nije imao gde glavu da skloni, stoga
se od Wega pouimo dobrovoqnom siromatvu, strpqivosti i pokornosti voqi
Bo`joj i u najteìm prilikama ìvota. On je
bio ist od svakog greha, zato dokaìmo dobrim delima da smo sledbenici Gospoda, Koji
je oliewe najvie svetosti i savrenstva.
Na tajnoj veeri oprao je uenicima noge, a
mi ime moèmo usluìmo brau, poto
prethodno odbacimo gordost. Gospod je najzad
na krstu molio za svoje neprijateqe, stoga se
i mi molimo za iste i dobra im inimo. Uopte, sagledavajui primer najsvetijeg ìvota u Gospodu, ugledajmo se u svemu na Wega.
ta e nam od toga biti? To, to emo u buduem ìvotu biti tamo gde i On, jer nas ovako
u to uverava: Ko Meni sluì, za Mnom neka
ide, i gde sam Ja onde i sluga Moj neka bude
(Jn. 12, 26.) Amin.
Arhiepiskop
Metodije
21
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
O HRIANSKOJ
PORODICI
Posmatrajui savremeno drutvo oko nas,
mogli bismo i mi ponoviti ono to je sveti
Pavle pisao o mnogobocima svoga doba. On
je ìgosao poroke meu mukarcima i ènama, koji su bili zaraèni bludom, lukavstvom, koristoqubqem, zlobom, zaviu,
mr`wom, klevetawem, hvalisawem, gordou, neposlunou roditeqima, verolomstvom, nepomirqivou... (Rim. 1, 28-31).
Nas ne udi ako to ine nevernici, ali
zapaweni smo kada vidimo da to zlo zapquskuje i kaqa ak i nae vernike.
esto na pitawe, zato pravoslavni hriani ne ìve po zapovestima Bo`jim u istoti? - Dobijamo odgovor da danas rasputeno ìve svi. Meutim, mi, ako smo pravi hriani, moramo imati saznawe da smo rod
izabrani, koji ne bi smelo da ìvi kao svi
ostali, jer sv. ap. Petar ovako je savetovao
hrianima: Vi ste... carsko svetenstvo,
sveti narod (zaduèni) da objavite vrline
Onoga koji Vas dozva iz tame ka udnoj svetlosti svojoj (1. Petr. 2, 9).
Ne moèmo se mi vernici ponaati po
pravilima nevernika koji nemaju nade za
veni ìvot.
Ako pogledamo oko nas, videemo qude koji ne ìve po Boìjem zakonu qubavi nego po
zakonu greha. Videemo u tampi i na televiziji bujicu razvrata, nasrtawa sileyija, sluajeve oceubistva i deteubistva, kao i veliki porast samoubistava. Najuàsnije posledice dolaze od drogirawa, koje prodire ak i
u osnovne kole.
Po zakonima psihologije, qudi ne postaju
odjednom ni robovi greha, niti junaci vrline
i svetosti. I u jednom i u drugom sluaju, razvoj je postepen. Svako izabire svoj put po slobodnoj voqi, ali vaspitawe od deijih nogu
ima presudni znaaj za pravilni izbor puta
vrline. Jedino taj put nas vodi u Carstvo
Boìje, spasavajui nas od adskih muka.
Svako od nas zna kako je radosno i umirujue optewe sa qudima koji ìve po Boìjem
zakonu qubavi. A samo na qubavi je sazdan
Boìji svet, i samo kroz wu postièmo jedinstvo oveanstva.
Sagreivi, Adam je prestao da bude vladar svih stvorewa na zemqi. On je ostao gospodar samo u svojoj porodici. Stoga, Boìji
dar Adamu i wegovom mukom potomstvu da
bude glava porodice nije plod samovoqe, nego
22
zakon jerarhijskog ustrojstva u oveanstvu.

O tom daru napomiwe suprugama Sv. Ap. Pavla kada savetuje: @ene, pokoravajte se svojim muèvima kao Gospodu, jer je mu` glava
ène kao to je Hristos glava Crkvi... Kao
to se Crkva pokorava Hristu tako i ène
svojim muèvima u svemu (Ef. 5, 22-24). Meutim, ovim se ne proglaava prevlast muà
nad ènom u smislu nekakvih veih prava mukaraca, jer hrianski odnosi izmeu muà i ène nisu zasnovani na pravnim ugovorima, nego na razliitim talantima koje
imaju mu` i èna za sluèwe u Crkvi i u porodici. Ap. Pavle odmah, u nastavku, zapoveda da su muèvi du`ni da vole svoje ène kao
svoja tela. Onaj koji voli ènu svoju voli
samoga sebe (Ef. 5, 28).
@enskoj prirodi je prevashodno dana ne`nost i saoseajnost, usled ega su hrianke tako dobre milosrdne sestre i bolniarke. One imaju dar da usade u detiwu duu veru
u Boga, potovawe prema ocu, qubav prema
brai i ostale hrianske vrline.
Pravoslavni brak je slian Crkvi, tj. organizmu u kojem su pod Hristom, kao Glavom,
sjediweni svi lanovi, ali svaki ima razliite uloge u tom organizmu. Svi smo mi sjediweni u Crkvi, ali episkopi, klirici raznih
stepena, obini vernici i monasi - na razni
nain sluè Bogu. Isto tako mu`, èna i deca zauzimaju razno mesto u porodici, ili u domaoj crkvi, kako je Sv. Ap. Pavle nazvao svaku porodicu.
Veoma razorno deluje na celo drutvo kada se jerarhijski princip zavisnosti jednih
od drugih, zasnovan na qubavi prema Bogu i
prema bli`wima, zamewuje pojmom prava i
borbom za ta prava. Zato dolazi do mnogih
razvoda. Kad nestane meusobne qubavi, brak
ne moè da opstane kao hladni ugovor.
Veliki ruski teolog A. S. Homjakov ovako
je opisao odnos meu supruzima: U licu prvog branog para, mu` i èna su dobili svete
i savrene zakone, jer svaki brani par odraàva tajnu prvoga branog para. Za muà
wegova supruga nije tek jedna od ènskiwa
nego èna. A mu` za suprugu nije tek jedan od
mukaraca nego mu`. Za wih oboje celi ostali oveiji rod nema pola. Dakle, brak nije
ugovor, nije obaveza ni robovawe zakonskim
paragrafima, on je ponavqawe prve tajne
braka izmeu Adama i Eve, organsko sjediwewe dvaju eda Boìjih.
Razne su funkcije muà i ène u porodici, ali svi jednako duguju poslunost Bogu u
Crkvi. Kao i svi klirici i vernici.
Moramo upozoriti sve vernike da uvaju
istotu svojih misli i svoje uobraziqe, jer
preko prqave mate dolazi Nazlonavodnik (avo).
Stvorivi oveka, Gospod je zapovedio
Adamu i Evi da se mnoè i napune Zemqu (1.
Moj. 1, 28). Zato je priroda mukarca i ène
razliito i stvorena, da bi jedna drugu dopuwavale i privlaile... Ali wihova tela, posle pada u greh, bila su pokrivena odelom, za
razliku o beslovesnih ìvotiwa i nekih divqaka. Odevawe, znai, spreava pohotu, jer
pohota raa greh i uiweni greh raa smrt
(Jak. 1, 15). Zato je duepogubna pornografija, bilo u tampi, ili u pozoritu ili na televiziji.
Svaki greh izaziva u oveku griù savesti, nezadovoqstvo sobom i razdraènost, jer
sve to vodi grehu mrzovoqe, koja se struno
naziva depresija, a nekad ak vodi u strani zloin i samoubistvo.
Samo molitva, pokajawe i qubav mogu da
zaglade posledice greha. Molitva i post je
neka vrsta predohrane koja nas uva od grehopada. Moramo uvati nau decu od sablazni i
navikavati ih na delotvornu qubav.
Bilo bi korisno da se pravoslavne porodice bliè upoznaju i poveù prijateqstvom, da bi na taj nain stvorile jedan duhovni kruòk u kome bi se odràvale naa
duhovnost i tradicija. Na taj nain bismo
stvorili i boqe uslove za duhovni rast nae
dece i mogunost da sklapaju brak u svojoj veri i kulturi.
O. R.
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
ABORTUS
(Iz intervjua Wegove svetosti patrijarha Pimena delom objavqenom u asopisu Moskovske patrijarije)
Od pradavnih vremena, na decu se gledalo kao na znak Boìje naklonosti prema branom paru. Na nemawe dece se gledalo kao na prokletstvo, Boìju kaznu.
Crkva raawe dece smatra jednim od
osnovnih ciqeva brane zajednice. Po
Sv. Apostolu Pavlu, èna e se spasti
raawem dece (1. Tim, 2.15). Naravno,
Apostol ne misli samo na isto fizioloki aspekt raawa. Za Sv. Apostola
Pavla èna je, pre svega, osoba koja odgaja decu i sve ini za wihovu dobrobit (1
Tim, 5.10). Stoga, ako verenica i nevesta
odbiju da imaju decu kao preduslov svoje
brane zajednice, takav brak bi se teko
mogao nazvati hrianskim. Oigledno
je da dete ne sme namerno biti iskqueno iz opteg plana brane zajednice. Dete treba prihvatiti s radou, kao
Boìji dar. Stoga, ak i neèqeno dete
treba prihvatiti nesebino i od sveg srca.
Nije ni potrebno posebno napomiwati da je Crkva uvek sve oblike abortusa
ili svesnog unitavawa ve zaetog
qudskog ìvota smatrala ravnim ubistvu i kao takve ih osuivala.
Pitawe: Da li moèmo praviti razliku izmeu embriona i qudske linosti?
Odgovor: Sveto Pismo gleda na zaee qudskog ìvota na sasvim poseban nain. Bog je direktan uzrok sveg ìvota.
Pre nego to sam te stvorio u stomaku znao sam te; i pre nego to si se rodio, Ja sam te osvetio (Jer. 1.5). Ova misao se veoma esto javqa u Svetom Pismu. Bog bira sebi sluge jo u majinim
utrobama (Is. 44.2; Fal. 1.15), a ovo svedoi u korist iwenici da oploena elija ve sadrì sve to je potrebno da
bi se razbili u qudsko bie. Ovo gledite je podràvao i Sv. Avgustin. Ter-
tulijan je verovao da se fetus razvija

kao seme u kome su od samog poetka sadràne sve fizike karakteristike.
Pripovedawe Svetog Apostola i Jevaneliste Luke (1. 39-44) je od posebne
va`nosti za hriansko razumevawe
ìvota u materici. U wihovom
pripovedawu nailazimo na potvrdu mi-
sli Sv. Grigorija Niskog i Sv. Vasilija

Velikog da je fetus ve duhovno ìvo
bie a ne samo ìvo bie na odreenom
stepenu razvoja.
Od poetka svog postojawa na zemqi,
Crkva je uvek nasilno prekidawe trudnoe smatrala neprihvatqivim. U jednom od najranijih pisanih dokumenata
hrianske Crkve, UEWU 12 APOSTOLA ve nalazimo jasan zahtev. Ne
unitavaj dete u utrobi i ne ubijaj ga kad
se rodi. Ove rei su zanimqive po tome
to se rani hrianski pisac ne odnosi
prema fetusu kao prema ìvoj eliji u
razvitku, ve je zove detetom koje je isto
i pre i posle roewa. Jo jedan dokument koji datira iz doba ranog hrian-
stva je zanimqiv za ovu temu. U drugoj

polovini drugog veka, hrianski apologeta Atinagora je napisao Apologiju
upuenu rimskom imperatoru Marku Aureliju, u kojoj je opovrgao optu`be plana
o bezbo`nosti, kanibalizmu i incestu
hriana Ako mi tvrdimo, pisao je
Apinagora, da èna koja unitava dete u
utrobi vri ubistvo za koje e odgovarati pred Bogom, kako emo onda mi ubiti
odraslog oveka?
Sv. Kliment Aleksandrijski svoje
miqewe o ovoj temi izraàva na poseban nain. Istini za voqu, on ne naziva
fetus detetom, kao pisac Uewa 12 apostola i Atinagora, ali tvrdi da oni koji
pribegavaju medicinskim sredstvima da
bi nasilno prekinuli trudnou, i tako
unitavajui fetus prikrili svoj razvrat, ubijaju celo oveanstvo.
Tako zakquujemo da je abortus zlo
kojim ovek dospeva na put bogoborstva,
odbijajui Boìju voqu ispuwenu milou a postojawe qudi na zemqi se pribliàva stranom kraju.
U skladu sa ovakvim stavom Sv. Pisma
i tradicije, Ruska Pravoslavna crkva
kao i druge Pravoslavne crkve, gleda na
abortus kao na greh i prema Bogu i prema
oveku. Nasilno prekidawe trudnoe se
smatra unitavawem ve zaetog ìvota. Abortus je mo`da i vie od naruavawa zapovesti NE UBIJ, jer ono to se
u ovom sluaju unitava nije samo ìva
elija ve ìvot zasnovan u Bogu i roditeqima, koji tako ubijaju deo wih samih.
iwenica da mi govorimo o ìvom biu
a jo ga ne vidimo ne mewa sutinu i
znaewe zloina poiwenog ovako. Povrh toga, treba naglasiti da odgovornost
za abortus pred Bogom snose jednako oba
lana brane zajednice.
Tako, iako se drutvene okolnosti
stalno mewaju, a naini nasilnog prekida trudnoe stalno usavravaju, stav
Crkve po ovom pitawu ne moè se izmeniti.
S engleskog Jelena
23
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
SIROE
Otac mu bee laar. Jednom uvee laarsko uè ga obori u vodu i on se udavi.
Nekoliko ubrzo posle toga razboli mu
se i mati i malian kome je jedva bilo
etiri godine osta samohran.
Prvog dana svoje sirotiwe zakucao je
na susedska vrata, ali stari susedi otili, a novi ga ne poznaju, pa mu rekoe:
ta traì tu? Odlazi odavde! I siroe je otilo.
Otilo je na ulicu gde nikoga nije
poznavalo. Lutalo je, lutalo, ali nikoga
nije nalo ko bi mu pomogao. Qudi su
imali prea posla, pa nisu ni obraali
pa`wu na ovo tue dete.
I dete bi stvarno ve prvih dana umrlo od gladi da se nije nala jedna starica piqarica koja je prodavala voe na
uglu oko kojeg je ono lutalo. Prvo je mislila da bi htelo da kupi voa, ali kada
je ve zalo sunce a ono se ni onda nije
micalo odatle ona se saàli i dade mu
nekoliko ugruvanih jabuka i ree:
- Evo ti, uzmi to, pa idi kui.
Malian bee naviknut da slua, pa
primi voe i otide. Mrak se vee bee
spustio. Qudi su zakquavali svoje kapije. Siroe nije imalo kud. Ono nema
kue, wega nigde ne ekaju s toplom veerom, za wega krevetac nigde nije nameten. Bee umoran, pa se uuri pored
jedne kapije i zaspa. U snu je zagrlio kamen, a kamen je bio tako dobar da je
wegovo slabako telo titio od vetra.
Idueg dana siroe opet potaì dobru
staricu, a ova kad u da je siroe dade mu
ostatak od svog jela. treeg i etvrtog
dana je opet odlazio piqarici, ali petoga dana je nije zatekao na uobiajenom
mestu. Mnogi su prolazili tom ulicom,
inilo mu se, vie nego obino, samo
starice nije bilo. Siroe se usudi da pita jednog prosjaka:
- A zato danas nije dola dobra teta?
- Zato, duo, to je danas svetac. Zar
ne vidi kako qudi ùre u crkvu?
- A zato je danas svetac? - upita dete.
24
O ISPOVESTI
- Zato to se na danawi dan rodio

Bog.
Kad toliko wih ide u crkvu mo`da je i
wemu slobodno da ue tamo, pomisli siroe, pa poe u crkvu. I gle, iz te najvee
i najlepe kue u varoi niko ga nije
oterao. O kako se radovalo bedno siroe
to i ono sme u tu kuu ui i uìvati u
lepim pesmama. Sluao je svetenika o
tome kako se mali Isus rodio u jaslama
meu pastirima, kako je uvek ìveo u
oskudici i siromatvu i kako je voleo
malu decu i govorio: Pustite decu k meni jer je wihovo Carstvo nebesno. Sve
do veera bee sirotane u crkvi, ali
pred vee i wu zatvorie i ono morade
opet na ulicu. Toga veera behu svi prozori mnogo sjajnini nego obino. U
osvetqenim duanskim izlozima behu
nametene jelove granice, a meu wima
je bila kolevka u kojoj spavae mali
Isus. Prolaznici su ùrili veselo svojim kuama i nosili svojoj deci to im je
Boga kupio. Ala je lep roendan malog
Isusa mislilo je siroe priqubivi
nosi uz staklo izloga jedne prodavnice
igraaka. Pored wega je stajala jedna gospoa. I ona je posmatrala igrake - birala je poklon kojim e za Boì obradovati svoju malu ker. I dok se ona tako
dvoumila pade joj pogled na usamqenog
maliana. ta e ovaj mali tako kasno
sam na ulici i jo po ovakvom snegu?
pomisli ona, pa ga zapita:
- Zato ne ide svojoj kui, mali?
Zar te nije strah mraka?
Siroe joj ispria ono malo to je o
sebi znalo. Dok je on stidqivo mucao
svoju tu`nu priu, gospoi se najednom
rasvetli lice: Ima li lepeg dara za
moju malu Mariju od ovog kojeg mi je Bog
veeras poslao? pomisli ona. Ni gospoa ni malian nisu vie birali poklone po izlogu. Bog se pobrinuo za oboje:
Mariji je poslao brata, a siroetu domae ogwite i porodicu.
L. Aimovi
Treba postiti sva etiri godiwa posta

(pred Boì, pred Uskrs, pred Uspewe Presvete Boìje Matere i pred Petrovdan) i
pristupiti svetim Hristovim tajnama. Sjediniti se sa Gospodom u svetoj tajni Priea - to je najdragoceniji dar Bo`ji, po Wegovim reima u svetom Evanequ: koji jede
moje telo i pije moju krv ìvi meni, i ja u
wemu (Jovan 6,56). Pre prieivawa treba
se ispovediti i tom prilikom duhovnom ocu

otkriti sve svoje grehe, ne zatajivi ni jedan; a ko zataji, taj svojim gresima dodaje jo
jedan, i to najteì.
Grehove ispovedati sa skruewem srca, sa
bolom u dui i àqewem to smo gresima
uvredili i prognevili mnogomilostivog Gospoda, i sa odlunom reenou da vie u ispoveene grehove ne padnemo, molei se Gospodu da nas blagodau svojom sauva od novih
grehova. U tome se sastoji pravo pokajawe. A
ko ispovedi grehove i opet se na wih povrati,
takav je, po reima Svetog Apostola Petra,
slian psu koji se povraa na svoju bquvotinu, ili okupanoj sviwi koja se potom opet
uvaqa u blato ( Petrova 2,22).
Ispoveenog koji je kroz pokajawe zadobio oprotaj grehova, Evaneqe opomiwe:
vie ne grei, da i se neto gore ne dogodi
(Jov. 5,14). A ako neko, kako se u svetenikom Trebniku napomiwe, otkrije ocu duhovnom grehove svoje, ali se za wih ne kaje iz sveg
srca, na primer: ispovedi da je bludnik, ali
nee bludnice da odagna od sebe, - ispovedi da
je u zavadi sa bratom, ali nee da se izmiri, prigrabio je tue, ali nee da vrati ili da
plati, mada ima im, ili drugo to slino
ovome ispovedi, a ne stara se da se popravi, takvoga ako otac duhovni razrei od grehova
i jo udostoji priea svetim Tajnama Hristovim, u jo vei ga greh uvodi, i sam teko
grei.
Ako neko, po svojoj nemoi ne moè da podnese du`nu epitimiju za grehe svoje, moè, po
blagoslovu svoga oca duhovnoga, da ih zameni
delima milosra. Mada uvek treba da budemo
milostivi, ali osobito kad se spremamo da
primimo najdragoceniji dar - sveto Priee. Te dane treba potpuno posveivati delima milosra. U to vreme treba, po mogunosti, izbegavati svetske sujete, a razmiqati
o svojim gresima, oplakivati ih pred Bogom i
pripremati se za iskrenu i potpunu ispovest,
koja e nas oistiti od grehova.
M.N.
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
O SVETOM PRIEIVAWU
Hrianine, ti hoe da se priesti? Vidi li taj sv. Hleb i au na
sv. Trpezi. To je Telo i Krv Hrista, to je
sam Bog, to je Ogaw Boànski koji prosveuje i isti dostojne a koji pali nedostojne.
Ne dotii se toga, ne pribliùj se,
izuj obuu sa nogu svojih, razrei istinski ispoveu veze grehova svojih koji
su sputali tvoju duu.
Ti si se sa nekim posvaao? Razrei
najpre veze neprijateqske i pomiri se sa
svojim bli`wim. Ti si uvredio nekoga,
ukrao, opqakao, zadrào tuu stvar?
Razrei veze uvreda i po pravdi vrati
(oteto). Odao si se bludnici i u grehu na
sablazan svima proìveo si toliko vremena? Razrei te telesne veze, oslobodi
tvoju porobqenu duu od avola, izuj
obuu sa nogu svojih jer mesto na kome
stoji je sveta zemqa. Jer svetiwa u koju
ti ulazi, sv. Trpeza kojoj se pribliì.
Velika zabluda vlada meu hrianima koji misle da ako su se ispovedili i
priestili u te svete dane, da su oni ispunili jedanput zauvek svoj dug i da su
oni opet slobodni da rade kao i ranije
pa ak i gore. To je fatalna i kobna zabluda zato to posle ispovesti i priea mi, obratno, moramo da ìvimo u velikom strahu i opreznosti od greha. To
proizilazi otuda to ti hriani ne
znaju ta znai priee i ta se zbiva
sa duom posle priea.
Mojsije je siao sa gore Sinaja drèi u rukama svoje dve tablice Zaveta na
kojima je bilo napisano desetoslovje.
Wegovo lice sijalo je takvom svetlou
da ni wegov brat Aron ni ostali izraiqski narod poraèn silnim bleskom nisu mogli da gledaju u wega. Zato je on stavio na svoje lice pokrivalo da bi oni
mogli da mu se pribliè. (Ish 34, 30, 33).
Otkuda tako silna i jaka svetlost na licu Mojsijevom da zaslepquje onoga koji
ga gleda? Mojsije je mnogo dana proveo na
gori Sinaju u razgovoru s Bogom, licem u
lice i od dugog razgovora on je primio
Boànsko sijawe koje je tako mnogo posvetilo wegovo lice. Da li je velika

razlika razgovarati sa Bogom ili istinski i telesno primiti samog Boga u svoja
usta, unutra u sebe? Mojsije je samo raz-
govarao sa Bogom - ne videi ga - i lice je

wegovo tako jako zasijalo. Kako se tek
mora sijati dua onoga ko se prieuje
Telom i Krvqu Hristovom u preistoj
Tajni. Boànsko Pismo govori da Jevreji nisu bili u stawu da gledaju na Mojsijevo lice koje je sijalo kao sunce, a Zlatoust govori da demoni ne mogu videti
lice onoga koji se prieuje, drhte i
beè od wega jer tada iz wegovih usta izlazi Boànski ogaw - prizor udesan za
anele i straan za avole.
Odlazei od sv. Trpeze mi kao lavovi diemo ogwem i postajemo strani
za avola. Nikakva zvezda na nebu ne sija

kao to sija dua onoga koji se dostojno
prieuje Boànstvenom blagodau.
To je zbog toga to Boànstveno priee po reima Simeona Solunskog nije nita drugo do nae oboèwe i optewe sa Bogom. Kada se prieujemo
svedoi Bogoslov Grigorije mi dobijemo
- primamo uee u blagodati koju Hristos poseduje kao Bog i kao ovek: kroz
beskrvnu `rtvu mi se prieujemo i
postajemo uesnici Wegovih stradawa i
Wegovog boànstva. I s tom blagodau
mi se dièmo na takvu visinu svetosti,
da ako bi mi tog trenutka umrli naa dua bi se obrela meu muenicima, devstvenicima i podvi`nicima - mi bi za
jedan tren dostigli to, ega su se oni
udostojavali toliko vremena i sa toliko
borbe. Boè moj, Izbavitequ moj, neka ja
umrem kad je Tvoja sveta voqa u
pustiwskom mestu, u umi, u gori, na
planini, za mene je svejedno, samo da se
pred smrt udostojim da se priestim
preistim tvojim Telom i Krvqu! Ako
tog trenutka budem sa Tobom ja se ne plaim da u poginuti. Sa takvim Saputnikom ja sam uveren da u stii u pristanite nebeskog carstva Tvoga.
I tako hriani, kada se priestite
uvajte da ne bi ste izgubili dobijeno.
Drìte dobro i vrsto da ne bi iz vae
ruke ispao dragoceni biser. Obazirite
se odasvuda da ne bi lukavi pohitao dui
vaoj. Vi ste se osvetili Svetim Darovima i ìvite kao svetiteqi. Izali
ste iz bawe boànske blagodati. Ne
upadnite opet u blato vaih ranijih
grehova. Iscelili ste duu, ne zarazite
se opet ranijom boleu. Sjedinili ste
se sa Hristom, budite sa Hristom i
ìvite i govorite: Osana, Osana blagosloven je Onaj koji dolazi u ime
Gospodwe!
Prevela sa ruskog
Biqana Todorovi
25
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
Iz nae slavne prolosti
SRPSKI VLADARI I VLASTELA - KTITORI I DARODAVCI

CRKAVA I MANASTIRA
Nismo mi, Srbi, od jue.
Velianstvena je vekovna batina
naih predaka. Da je potomci sa
ponosom pronose u potowe vekove.
Da traje dok je nae krvi i imena.
U sredwovekovnoj Srbiji weni vladari i vlastela pokazivali su veliku

brigu i starawe o manastirima i crkvama, gradei ih ili pomaùi svojim bogatim darovima.
Najreitiji svedoci toga su manastiri na Svetoj Gori.
Ktitori i darodavci Hilandara...

Srpski vladari i vlastela stvarajui i razvijajui dràvu - gradili su i
Hilandar. Poelo je to 1198. godine pre ravno 800 leta.
Stefan Nemawa samo dve godine pre
toga - 25. Marta 1196. - predao je presto
rakog velikog ùpana sredwem sinu
Stefanu, primio monaki in i kao
crnorizac Simeon povukao se u svoju zadu`binu manastir Studenicu. A samo
posle godinu dana i sedam meseci, 2. Novembra 1197, monah Simeon doao je iz
Studenice u Svetu Goru, gde se u manastiru Vatoped susreo sa svojim najmlaim sinom Rastkom - sada monahom Savom, koji je ve vie od est godina, od
1191, revnosno izvravao zavet Svetogoraca. Veliki zadu`binar - koji je u
otaxbini ve izgradio etiri manastira: Sv. Nikole kod Kurumlije, Sv. Bogorodice u Toplici, ureve Stupove
kod Novog Pazara i Studenicu - Stefan
Nemawa èli da to delo nastavi i kao
monah Simeon u Svetoj Gori. Mladi Sava - tek mu je 24 godine - svesrdno prihvata oevu èqu i poetkom 1198. putuje u Carigrad gde od vizantijskog cara Aleksija dobija zlatopeatni sigilij o obnovi opustelog manastira Hilandar, osnovanog, verovatno, u drugoj
26
polovini H veka. Odmah poiwu radovi

na podizawu Hilandara. A ve u junu
1198. Car Aleksije zlatopeatnom
hrisovuqom stavqa Hilandar pod vlast
i upravu Simeona i Save ...da budu Srbima na poklon veni.
Gradi se Hilandar. U tome ne izostaje ni briga velikog ùpana Stefana,
koji ocu i bratu obilno materijalno
pomaè da to pre podignu srpski manastir u Svetoj Gori. Uskoro, u toku
druge polovine 1198, Simeon izdaje zlatopeatnu povequ Hilandaru kojom ga
konstituie kao ktitorsko naslee porodice Nemawi, i, ujedno, obrazuje jezgro prvog hilandarskog vlastelinstva: devet sela u prizrenskom kraju i
druga dobra.
Simeon nije doìveo zavretak
ovog svog ktitorskog dela: izdhnuo je 13. Februara 1200 godine - u priprati, a
sahrawen u hramu, koji je, verovatno,
bio izgraen.
Sava je nastavio oevo delo, ubrzao
radove i uskoro dovrio izgradwu manastira, 1200 godine.
I Stefan Nemawi nastavqa oevim stopama: izdaje Hilandaru povequ
kojom je potvrdio ktitorske odredbe
Simeonove i poveao Hilandarsko vlastelinstvo darujui jo petnaestak sela i imawa u Srbiji.
Simeon, Sava i Stefan - svaki svojim doprinosom - ostvarili su tako
zajedniko ktitorstvo nad Hilandarom...
Taj ktitorski zanos postao je tradicija i svih potowih vladara iz dinastije Nemawia, a u okviru toga zavetno je
negovana i tradicija wihove brige o
Hilandaru. To su, tokom H veka, svojim plodonosnim vezama sa Hilandarom
potvrdili kraqevi: Stefan Radoslav,
Stefan Vladislav, Stefan Uro ,

Stefan Dragutin...
Dola su vremena najveeg zadu`binara u dinastiji Nemawia - do kraqa
Milutina, Stefana Uroa . Podigao
je preko 40 zadu`bina irom Srbije i
Makedonije, zatim u Carigradu i Solunu, bogato je darivao svetilita u Svetoj Gori, Jerusalimu, Italiji, Francuskoj... Meu delima tog velikog
graditeqa je i sadawi saborni hram
Hilandara. Na temeqima zadu`bine
Nemawe i Prvovenanog, svog pradede i
dede, kraq Milutin je sagradio izmeu
1293. i 1303 godine - u novim uslovima i
za poveane potrebe - veliki raskoan
hram koji je sauvan do naih dana. Jedan od najlepih na Svetoj Gori... Podigao je i novu trpezariju, posle hrama
drugu po rangu kultnu graevinu u manastirskom kompleksu, a zatim i
grobqansku crkvu, treu po rangu kultnu graevinu... Za odbranu manastira
izgradio je sna`ni pirg na moru - Hrusiju, oko 1302. godine, sa kapelom na
wegovom vrhu, kao i pirg na ulazu u Savino poqe - Milutinov pirg.
Netedimice je Milutin obasipao
darovima Hilandar...
U vremenu posle Milutina, wegovi
naslednici nisu morali da preduzimaju
vee graevinske radove - Hilandar je
bio temeqno obnovqen, manastirski
kompleks dovren. Milutinov sin
kraq Stefan Uro - Deanski podigao je - u treoj decenici H veka - u
dvoritu utvrene Hrusije hram posveen Sv. Vasiliju Velikom. To je takozvani Stari manastir.
Dolo je doba kada su srpski vladari
i vlastela najveu pa`wu posvetili darivawu manastira imawima, uveavawu
wegovog vlastelinstva.
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
Tako je bilo i u vreme najmonijeg

Nemawia - Stefana Uroa , cara
Duana. Zato je doba Carstva - kada je
Sveta Gora bila teritorijalno u sastavu srpske dràve - u Hilandaru obeleèno samo izgradwom male crkve Sv.
arhaela Mihaila i Gavrila, koja je, verovatno, Duanova zadu`bina. Ali car
je zato ne samo dodeqivao metohe i slao
bogate darove, ve je sa caricom Jelenom i mladim prestolonaslednikom
Uroom boravio u Svetoj Gori i Hilanadru, u toku zime 1347. i 1348. godine, o
emu svedoe i mnogobrojni dragoceni
carski pokloni: velike ikone, raskone rukopisne kwige i umetniki oblikovani kultni predmeti nameweni
bogosluèwu... Duan je Hilandar uzdigao na najvii stupaw u wegovoj
sredwovekovnoj istoriji. Tome su svoj
doprinos dala i srpska vlastela koja su
sledila carev primer: protosevast
Hreqa, knez Paska, veliki vojvoda
Nikola Stawevi, ùpan Vukosav, sevastokrator Branko Mladenovi, despot Dejan. I u vreme slabqewa Carstva, a jaawa vlasti oblasnih gospodara - za vladavine Uroa - Hilandar je
imao nepresahle ktitorske izvore ba
u onima koji su poeli da dele ogromno
carstvo.
Najpre je to bio despot Jovan Ugqea - brat carevog savladara Vukaina
Mrwavevia - gospodar serske oblasti u ijem je sastavu bila i Sveta Gora.
On je vrlo izdano pomagao Hilandar,
pa ga je i posetio da bi obiao grobove
svojih najbliìh, jer su u manastiru
sahraweni wegov sin jedinac Ugqea
Despotovi, kao i despotov tast esar
Vojihna. A èna despotova Jelena - u
monatvu poznata kao Jefimija - poklonila je Hilandaru mali duborezni
diptih svog prerano umrlog jedinca, na
ijoj su unutrawoj strani urezane rei wene potresne tu`balice. Izuzetno
vredan dar monahiwe Jefimije Hilandaru jeste i velika vezena zavesa za car-
ske dveri, iz 1399. godine, na kojoj je izvezena i wena molitvena poezija.

Takav odnos prema Hilandaru imao
je i car Epira i Tesalije Jovan Uro posledwi Nemawi, sin Duanovog polubrata Simeona Uroa. On nije pomagao samo Hilandar, ve je kada se zakaluerio - kao monah Joasaf - podigao
manastir Preobraèwe na Meteorima
u Tesaliji.
Ni posle smrti Uroa i propasti
Carstva - 1371. godine - Hilandar nije
ostao bez vladarske brige. Knez Stefan Lazar Hrebeqanovi nastojao je da
zasnuje legimitet svoje vladavine na
predawu dinastije Nemawia, a poseb-
no da nastavi wihovu zadu`binarsku

tradiciju. Pokazao je to izgradwom
svojih zadu`bina u Srbiji - Lazarice,
Gorwaka, Ravanice - a najneposrednije
se to ogleda u Hilandarskom ktitorstvu kneza Lazara: on je uz Milutinov
hram dogradio - oko 1380. godine veliku
spoqnu pripratu, koja se izvanredno
uklopila u celinu glavne manastirske
crkve. Pridruùjui se svojim prethodnicima kao ktitor, knez Lazar je svojom hrisovuqom iz 1379. godine - darovao hilandarskoj bolnici selo Jela-
nicu u Hvosnu, kao i stalnu godiwu

pomo od 100 ongija - zlatnika.
Naslednici kneza Lazara - wegova
èna Milica i sin despot Stefan Lazarevi - nisu u Hilandaru gradili, ali
nisu ga ni zaboravqali. Pored ostalog,
despot Stefan je 1405. svojom poveqom
obnovio novobrdski dohodak od 100 litara srebra godiwe, koji je knez Lazar
dodelio Hilandaru.
Takvi su bili i posledwi srpski
sredwovekovni vladari - Brankovii.
Despot ura Brankovi samo je nastavio ono to su zapoeli svojim darovnim poveqama Hilandaru: wegov otac
Vuk Brankovi poveqom iz 1393, a wegova majka Mara poveqom iz 1413. godine. Kao veliki darodavaoci Brankovii su iskoristili mogunost ktitora
da uspostave jedan novi vid materijalnih odnosa i kupe adelfat o pravu na
doìvotno izdràvawe, pa je tako sin
despota ura, tragino oslepqeni Grgur - kao monah German - ìveo i umro u
jednom hilandarskom metohu, a sahrawen u Hilandaru.
Pa i posle konanog pada Despotovine pod Turke, 1459. godine, nije isezla
briga o Hilandaru. Despotova kerka
Mara - kao udovica turskog sultana Murata - ìvela je u blizni Svete Gore u Jeèvu kod Sera - i bila u neposrednim vezama sa hilandarskim bratstvom,
svesrdno ga pomaùi. I Marina braa
od strica, sinovi despota Stefana slepog, sremski despoti Brankovii: ore i Jovan, iz ove posledwe srpske oaze - nastale, u egzodusu srpskog naroda,
na teritoriji tue dràve - jo krajem
H veka i poetkom H veka uvali su
i negovali vekovnu tradiciju brige o
svetiwi svoga roda: srpskoj carskoj lavri Hilandaru.
Haxi ore
Ranisavqevi
U sledeem broju:
...Ktitori i darodavci drugih svetogorskih manastira
27
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
oborio, oi mu nekako udnovate, tamno gore.

Oko wega razgovara drutvo, a on sedi u uti.
- ta ti je? zapitah ga.
- Dete mi je bolesno.
Na narod kad se moli Bogu esto kaè:
To mu je bio najstariji sini, za koga je
Pomozi Boè i sveti krste! Tim narod is- on zaloìo svu silu svoje ne`ne roditeqske
kazuje svoje verovawe u mo ne samo molitve qubavi, svoju boleivu duu.
nego i samog krsnog znaka. Kad seqak poiwe
Otiao sam mu kui. Bolest je uzimala
kakav posao, on se prekrsti, a tada veruje da svwe vei mah. Od veselog, umiqatog i nestase pomolio Bogu onako kao to treba. Meu- nog detenceta video sam preobraèn trup,
tim u naem vajnom obrazovanijem drutvu nad kojim je lebdela hladna i uàsna smrt.
uao je u modu obiaj da se qudi ne krste. Bolest je udarila svoj uàsni peat na ne`ne
Mnogi bi i hteli da se prekste, ali se stide crte onog umiqatog lica. Svaki pokret, svaod ostalog sveta!... stide se da se prekrste... ki izraz wegov svedoio je o stranim mukaZa takve hriane sam Gospod veli: Ko se ma i bolovima koje je ono patilo. Roditeqi
postidi mene u ovome razvraenom rodu i Sin su bili uznemireni; opaàlo se na licu da ih
oveiji postidie se wega, kad doe u slavi nikakva misao ne zanima; bili su oboje ukoeOca svojega sa anelima svetim.
Imao sam dobrog druga, bio je to obrazovan i darovit ovek. Imao je porodicu, a bio
je od najne`nijih roditeqa koje sam dotle poznavao. On se toliko predao deci svojoj i brizi o wima, da je potpuno zaboravio sebe samoga. On nikada nije mogao ravnoduno pogledati u dete svoje: ako ga pogleda, ako mu to
rekne, ili ga pomiluje u wemu odjednom nastupi takva bura od oseawa da se i on sav preobrazi. Milina je bilo gledati kako caruje
beskrajna qubav u ovoj porodici. Ali, on je
pripadao onom kolu qudi, koje gleda na religiju onako, kako danas gleda veliki deo naih obrazovanih qudi. On je odricao u religiji sve, pa i wu samu, smatrajui u isto vreme
moral religiski kao obavezu sviju qudi koja
potie iz wihovog opteg interesa. Samo
jo ni sam nije bio na isto sa osnovom religiskom, sa pitawem o uzroku svega to postoji. O tome nije hteo nikada ni da govori.
Inae, kao to rekoh, odricao je sve, naroito obrednu stranu u religiji. Iao je
nekoliko puta u godini, po zvaninoj du`nosti, u crkvu. Tada bi stao u kraj, pa bi
smiqao nove kwièvne radove, kojima bi se
imao baviti. Nekoliko puta napomiwao sam
mu:
- Kad stoji ve tu, zato se bar koji put ni, upravili su nem pogled na ono mesto gde
ne prekrsti i zbog sebe samoga i radi onih im je dete leàlo, ali sam opaào da oni nizbog kojih si ovde doao?
ta i nikoga nisu videli.
- Pa ne znam ni sam; pomiqao sam na to,
Jauk detiwi trè ih. Oboje skoie uzneali mi nekako ni sama ruka nee da se krene. mireni i u oima im videh izraz stranog du- To jest ti nema slobodne voqe, da se evnog bola... Doe i doktor, pregleda dete i
otrese od modernih predrasuda, pa te je stid ja opazih kako mu se navukoe bore me obrda se prekrsti...
vama.
On bi se tada pravdao, ali sam opazio da
- Nastupa kriza, ree on. Danas nita nesam pogodio pravi uzrok wegovom ponaawu u prepisati. Sad se ostavqa sve prirodi.
u hramu.
- Bogu... dovri on vrlo sveanim glasom i
Prola je itava godina posle toga. Je- ode.
danput ga vidim snu`dena: lice bledo, glavu
KRST I MOLITVA
28
Sad tek nastade strah i uàs meu roditeqima. Izlazili su jednako iz sobe i vraali
se u wu, ne znajui ni sami zato to ine. I
on, jadni otac, krio je ruke i davao maha
uàsnim duevnim bolovima, koji su se razigrali u wemu kao zatalasano more. Strah je
ovladao wime u tolikoj meri, da on ve nije
nita za sebe znao.
I tada sam gledao to pametno, inteligentno lice, onu lepu muku glavu, koja je smestila u sebi najvia znawa savremene nauke, koja
je tako lepo umela misliti i koja je ispitala
ceo stroj vaseqene, puteve sviju nebeskih tela, sve mogune zakone velike prirode, gledao sam je kako je nitavna i bedna pred ovom
jedinom pojavom, pred ovim najsiunijim
dogaajem u delima velike vaseqene.
Neiskazan bol, oajawe i uàs, behu ispisani na ovom licu koje je stajalo pred jednom
istinom, o kojoj on dosad nije ni pomiqao,
koju je gonio od sebe kao straan prizrak svoje bolesne mate... Sad je osetio da je tu smrt
i ova grozna i strana java trè ga iz ukoenosti; on doe k sebi i iz grudi mu se ote potmuo zaguen jauk...
- ta da radim, ako zna za nevoqu? Govori, pomaì!... ree mi on krei ruke.
- uo si ta je doktor rekao - sad se
ostavqa sve Bogu...
- Pa zar da utim i da ekam?
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
- Naprotiv, ne treba da uti, ve da se prekrsti i da se iskreno Bogu pomoli da te mimoie ova gorka aa koja ti je spremqena. Bog
je dobar; u wegovoj je ruci i milost i pravda; On
ne odbija od sebe one koji mu se iskreno mole ...
- Ama je li to istina? Upita me on s rairenim zenicama.
- Pristupi mu pa e se uveriti.
On pogleda u ènu i wihovi se pogledi
sretoe; on joj vide iz oiju, da ga ona prekliwe da me poslua. Pogled mu pade na detence i on zaguenim glasom ree:
- Milice, hajde da se Bogu pomolimo.Sakrueni padoe na kolena i osenie sebe
svetim znakom krsta. Ja osetih kako se sve
mewa oko mene, osetih kako se milost Bo`ja
vraa u ovaj dom, koji mu nigde imena nije pomenuo. Ja se polako udaqih u drugu sobu...
Kad se posle vratih k wima, oni se digoe
i na oima im videh suze. To su mu, kako mi on
priae posle, bile prve suze od wegovog
detiwstva.
Otiao sam od wih, a kad sam im sutradan
doao, izali su oboje predame i u wihovim
oima video sam nadu i jo jedan dragocen izraz, najveu tekovinu oveije due, pomou
koje se ona pribliùje velikom Tvorcu i zastupniku sviju obremewenih i skorbjaih.
Na moj pitajui pogled on mi odgovori:
- Kriza je prola, vele doktori.
- Bog je pomogao. Neka mu je slava na sve vekove!...
Doneo sam mu kwigu i naroito zabeleèno jedno mesto! Otvorih i pruìh mu je.
- itaj, rekoh mu.
On poe jasnim i zvunim glasom da ita:
U to vrijeme kad bijae vrlo mnogo naroda i ne imadijahu ta jesti, dozva Isus uenike svoje i ree im ...
I itao je tako redom celu osmu glavu
Markova jevaneqa i kako je sve daqe itao
lice mu se mewalo, bledalo i bledilo, ali se
videlo da mu se u dui veliki dogaaj zbiva.
Svravao je osmu glavu:
Jer ko se postidi mene i mojih rei u rodu
ovome prequbotvornome i grjenom, i sin e
se oveiji postidjeti wega kad doe u slavi
Oca svojega s anelima svetima.
Zavrio je kwigu i prekrstio se.
- Nikad vie nee demon sumwe ui u moju
duu, ree on. Ja sam naao ono, to nikad
nisam imao i o emu nikada nisam mislio, a
naao sam veru, i to mi je najvee blago, koje
u marqivo uvati.
I on je odrào re.
Na narod, pri svoj wegovoj prostoti
boqe razume neke stvari od naih naunika.
A.M.
O MOLITVI
Protojerej
Mihailo Farkovec
Gospod Isus Hristos, posle iscelewa
deaka koji je bio besomuan, ukazao je
na potrebu molitve i posta. Gospod je zapretio neistom duhu, rekavi: Ja ti
nareujem, izii iz wega i vie ne ulazi
u wega (Marko 9, 25), i avo je iziao iz
deaka.
Po reima deakovog oca, wegov sin
je bio oboleo jo u detiwstvu i demon ga
je naroito muio kao meseara. Sv. Jovan Zlatousti pie da zli dusi
priiwavaju razne nevoqe qudima ba
kada se javi mlad mesec da bi prikrili
od qudi svoje pogubno dejstvo, tako da
qudi misle da je mesec kriv, a ne demoni,
i da stoga hule na Onoga koji je stvorio
mesec - na Boga.
Koje je najboqe sredstvo protiv duhova zlobe? To je vera u Hrista, koji je Krstom svojim razorio paklenu mo avola. Ta vera se doìvqava i potvruje
kroz svete tajne pokajawa i svetoga priea, kroz post i molitvu. Sam gospod
na Isus Hristos je govorio apostolima: Ako imate veru kao goruiino zrno... nita vam nee biti nemogue. Ovaj
rod se izgoni samo molitvom i postom
(Matej 17, 20 - 21); Sveta Crkva, znajui
silu i mo ovoga duhovnog oru`ja, priziva nas etiri puta u godini na viednevne postove, kao i na jednodnevne postove
u toku sedmice (sredom i petkom). Sv. Jovan Zlatousti ui da svako ko se moli i
posti ima dva krila koja su jaa od vetra,
jer nema monijeg bia od oveka koji se
iskreno moli i posti.
Mitropolit moskovski Filaret
(Drozdov) je postavio otro pitawe:
Ako je post bio potreban apostolima,
zar da nama nije potreban? Kada je on pomagao udotvorcima, moèmo li se mi
odrei wegove pomoi kada u nama tako
esto telo vojuje protiv duha? Post i
molitva krepe u nama veru, nadu, qubav i
sjediwavaju nas sa Bogom. Molitva ini
da nemogue postane mogue i teko da
bude lako. Sv. apostol Jakov pie:
Mnogo moè delotvorna molitva pravednoga (Jakov 5, 16). Sveti oci i

uiteqi Crkve nazivali su molitvu
majkom svih vrlina.
Trebalo bi da ee prizivamo Gospoda u svojim molitvama jer naa dua stremi svome Tvorcu, ona traì Boga i esto i
nesvesno je èdna optewa sa Wim.
Optewe oveka sa Bogom dostiè se
plamenom molitvom srca, koja nigde nije
tako plodonosna kao u svetom hramu gde
nas sve oduevqava na molitvu. Ali moramo se moliti sa krotou i smirewem,
jer se Bog protivi gordima, a poniznima
daje blagodat (Jakov 4, 6). Gospod na Bogoovek Isus Hristos ui nas ovako: Sve
to itete u svojoj molitvi verujte da ete primiti, i bie vam. I kada stojite molei se, pratajte ako imate ta protiv
koga, da i Otac va nebeski oprosti vama
vae grehe. (Marko 11, 24 - 25). Molitva
bez vere i pa`we slina je kadionici bez
tamjana, kandilu bez uqa i telu bez due.
Sv. Ap. Pavle nas ui: Molite se neprestano. Zahvaqujte na svemu, jer je to voqa
Boìja u Hristu Isusu za vas (1. Sol. 5,
17 - 18).
Potrudimo se da naa molitva obuhvati ne samo um nego i srce, jer skrueno i smireno srce Bog nee poniziti
(Ps. 50, 19). Ne treba da padnemo u
oajawe i roptawe ak ni onda kada gospod ne ispuwava odmah nau prozbu, jer
sam gospod Bog najboqe zna kada treba da
ispuni nau molitvu.
Poznato je da su neki pravednici dugo
postili i dugo se molili da im Bog ispuni wihove svete èqe. Tako se dugo molila Sara da joj Bog da da rodi sina. I
ona ga je rodila u dubokoj starosti. Mnogo su se molili i pravedni Zaharija i Jelisaveta dok nisu rodili sina, Sv. Jovana Krstiteqa. Isto tako, i sveti i pravedni Joakim i Ana pedeset godina su se
molili, strogo postili i davali milostiwu, i najzad Gospod im je podario najsvetije od svih stvorewa - Bogorodicu
Mariju. (ùrnal Moskovskoj Patriarhii, br. 12/77).
29
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
RAZMA@ENA DECA
Qubav i oinstvo, bez straha, vodi decu
razmaènosti. A emu vodi razmaènost, to
znamo iz posvednevih primera koje nam
pruàju deca i roditeqi na zemqi. Razmaènost vodi decu raspusnosti, samovoqi i svakom nevaqalstvu; najzad vodi otpadu dece od
roditeqa. Zlo za decu; gorina za roditeqe.
Takav prizor mi vidimo u nae vreme u odnosu qudi i Boga kod nekih jeretikih naroda na Zapadu. Svetenici i propovednici u
tim narodima prestali su odavno da govore o
strahu Gospodwem.
Jeretiki bogoslovi otili su ak tako
daleko, da govore i piu otvoreno, da je strah
Gospodwi nesaglasan sa Hrianstvom. Da
hrianin, dakle, ne sme imati nikakva straha od Boga! Oni najvie govore o qubavi, bez
straha, i o Bogu kao Ocu ali ne i kao Sudiji.
To je dovelo mnoge zapadne narode do kobnih
posledica. Jer duhovna qubav, o kojoj se govori u Jevanequ, ako se ne titi i ne brani
mrazom straha Gospodwega, brzo pada i prelazi u telesnu strast, a ova opet u trule` razvrata. A do koje je mere razvrat - nazvat qubavqu - zavladao u tim jeretikim narodima,
teko je opisati. Kad bi se Sveti Pavle ponovo javio na Zapadu, zaudio bi se, kako se
moral neznaboàkog Korinta rasprostro
po wivi Gospodwoj, i kako je mnogo danas Korinata u svetu! Zaudio bi se i zaplakao bi
Apostol Bo`ji kad bi video, kako se razvrat
pod imenom qubavi iri, organizovano i legalizovano, kroz pesmu i priu, kroz kwige i
slike, kroz pozorine predstave i romane, i
kroz sve mogue - u wegovo vreme i nepoznate naine i putove. Zaista razvrat, uzviknuo bi
Pavle opet, kakav se i kod neznaboàca ne uje.
Jo je razmaènost kod tih jeretika pojaana propoveu o Bogu kao Ocu ali ne i kao
Sudiji. Otac, Otac, govore, a ne kaù: Sudija!
To je dovelo do drskosti i raspusnosti dece
pred Ocem. Najzad i do odricawa Oca. Do ateizma! Do ateizma u takvoj meri i u takvom
broju, kao nikad i nigde ni u jednom narodu
niti i u jednoj civilizaciji sveta.
30
Na àlost, oba ta zla, razvrat i ateizam,

poeli su se uvlaiti i u Istok, kako u pravoslavni tako i u muslimanski Istok. No to se
uvlai propagandom i natiskom Zapada. Jer
ne moè se rei za tumae Korana da su oni
odbacili strah od Boga, poto Koran nikako
i ne govori o qubavi i o Oinstvu Bo`jem nego samo i iskquivo o strahu od Boga. Ne
moè se rei ni za svetenike pravoslavne,
da su oni izbacili strah Gospodwi iz svojih

beseda i propovedi. Ali javqaju se izuzetci.
Javqaju se izuzetci, slino onom naem
prijatequ koga spomenusmo u poetku. To su
oni propovednici rei Bo`je koji, nemajui
sami straha Gospodwega, ne ue narod strahu.
Takvo zlo nadahnue oni nisu mogli primiti
ni iz Svetog Pisma niti iz due naeg pravoslavnog naroda. Primili su ga od zapadnih
jeretika, od pogrenih tumaa Pisma. Zato
govore o qubavi bez straha, i o Bogu samo kao
Ocu a ne i kao stranom Sudiji. Slepi kod
oiju oni ne vide ono to narod vidi svaki
dan i svaki as: ne vide udesa Boìja. Ne vide ruku Boìju koja bije zlotvore i nepravednike i sada, u ovom veku, i kako time signalizira priblièwe onoga stranoga asa kada
e se javiti vena Pravda Bo`ja i Sud. Zaista
su sami razmaèna deca, koja kao otrovom dej-
stvuju da i ostala deca Bo`ja postanu razmaèna. I zaista su prouzrokovai gneva

Gospodwega, koji se javqa na svakom mestu i u
svakom vremenu ispra`wenom od straha
Gospodwega. Zato Bratije, propovedajte strah Gospodwi
Ispunite se najpre sami strahom
Gospodwim, pa onda propovedajte strah
Gospodwi.
Sveta qubav Gospodwa moè se ouvati u
srcu ovejem samo pomou svetog straha
Gospodweg.
Sveti strah Gospodwi, lekoviti i ìvotvorni, pokazuje se u izvrewu svetih zapovesti Gospodwih.
Vi koji pri ulasku u svetiwu govorite:
Vnidu v dom tvoj, poklowusja ko hramu svjatomu tvojemu v strahje tvojem, i koji se molite za vreme slu`be Bogu: vloì v nas i strah
blaènih tvojih zapovjedej, i koji po
primqenom prieu opet uznosite molitvu
Gospodwu: utverdi nas vo strahje tvojem propovedajte strah Gospowi.
Ukorevajte qubavqu Bo`jom, pretite
strahom Bo`jim.
Jer ako govorite samo o qubavi bezakonicima, oni e to razumeti kao oprotaj bez
pokajawa.
Zna narod na za potrebu pokajawa i epitimije. Zna on dobro, po irokom iskustvu
svome, da Otac na nebesni miluje ali i bije.
Zbuniete ga, ako mu ne govorite o strahu
Gospodwem. Ako ga budete mazili, poput jeretika, i govorili mu poluistine, spremili ste
sami sebi osudu za Dan Onaj, Dan Strani.
Kada gnev Bo`ji gori kao ogaw na bezakonike u nae dane, na pravoslavni narod
ispuwava se strahom Gospodwim. Sad je dakle
vreme da se taj strah utvrdi u wemu za dugu budunost. Da bi iz toga svetoga straha uzrasli
i sazreli svi oni dobri plodovi, koji su ugodni Bogu i anelima Bo`jim.
Razumite, bratije, znamewa vremena, i sa
strahom Gospodwim propovedajte brai svojoj spasonosni strah Gospodwi.
Episkop Nikolaj
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
KAKO KLEATI NA MOLITVI?

Pravilo umetnosti je da potuje istinu
istorije. Ali u posledwe vreme ta istina nije potovana u religioznoj umetnosti. esto
vidimo kako u mnogim kwigama gde se opisuju
ìvoti svetaca nailazimo na slike svetaca u
kleeem stavu. ak se vidi i to da poneki
svetac klei na jednom kolenu, u stavu molewa pred ikonom sastavqenih aka. Takvog
stava na molitvi nije bilo ni u jevrejskoj ni u
hrianskoj pravoslavnoj tradiciji sve do
18. veka, kada su te latinske poze poele da se
uvlae i meu pravoslavne. Starozavetni Jevreji i pravoslavni hriani nikada nisu
kleali, nego su se molili ili stojei ili su
se prostirali niice licem do zemqe (o tome
govori 91. pravilo sv. Vasilija Velikog). U
Rusiji staroobrjadci, kao i pravoslavni u
Grkoj, nisu nikada kleali, nego na vozglas
akona: Opet i opet pavi na kolena, Gospodu se pomolimo, svi su padali licem na zemqu.
Ovaj izraz pavi na kolena, koji se nalazi u Svetom Pismu i u bogoslu`benim kwigama, ne znai kleati nego upravo metanisati licem do zemqe, glavom i kolenima
na zemqi.
Tako u evanequ po Luki stoji: I Sam odstupi od wih koliko se moè kamenom dobaciti, i kleknuvi na kolena moqae se Bogu (Luka 22, 41). A u evanequ po Mateju isti
dogaaj je ovako opisan: I otiav malo daqe
pade na lice svoje molei se i govorei...
(Matej 26, 39).
Meutim, u onim sluajevima kada je re o
kleawu na zapadni (latinski) nain
Evaneqe upotrebqava drugi izraz: ... i
opletavi venac od trwa, metnue mu na glavu... i kleknuvi na kolena pred wim, rugahu
mu se... (Matej 27, 29); ili u Markovom
evanequ (15,19) stoji: I... pquvahu na wega, i
padajui na kolena klawahu mu se. Tu postoji
oigledna razlika izmeu starojevrejskog
padawa niice i velike metanije kod pravoslavnih hriana, s jedne strane, i latinskog
kleawa, s druge strane.
Ovo je razlog da se ni na jednoj staroj ikoni ne moè videti svetac u kleeem stavu.
Jedini izuzetak je svetenik kada u kleeem stavu ita molitve sa carskih dveri na
duhovnoj veerwi. Svi verni treba da tom
prilikom sagnu glavu do zemqe, ali svetenik tom prilikom ne bi mogao itati ako bi
bio u istom poloàju kao verni. Isto ovo
pravilo vaì i za poloàj tela za vreme Li-
turgije preeosveenih darova u trenutku kada se peva Gospodi vozvah, Da ispravitsija

i na Velikom vhodu.
Zato je za pravoslavne veoma neprijatno
kada u svojoj crkvi vide ikone u zapadnom duhu, gde, recimo, arhangel Gavrilo klei pred
Bogorodicom na Blagovesti, a Bogorodica
pred wim... esto se vidi kako na ikoni
Ro`destva mudraci sa istoka klee
da taj nain svoj stas pred duhovno prisutnim

Boànstvom, ispovedajui da je On uzvien
nad wima, da su oni mawi od Boga, ali i daqe
uvajui svoju linu gordost (drèi uspravno glavu). U istom duhu, Zapad je razvio, neto neprihvativo za pravoslavni svet, pojmove kao to su: plemenita gordost, plemenito samoqubqe... A Sveti Oci su govorili samo o demonskoj gordosti.
Ovo su razlozi da ne bi nikad trebalo da
na slikawa i ikonama crtamo svetiteqa u
kleeem poloàju i sastavqenih aka.
(Krian vitnis,
br. 521)
sastavqenih aka pred kolevkom novoroenog Hrista, itd. Meutim, pravoslavni hriani kada se mole skrste svoje ruke na grudi
ili ih raire kao razapeti Hristos.
Istoni nain potovawa Boga èli da
izrazi svest vernika o svojoj grenosti pred
Bogom, svoje kajawe za grehe i svoje nedostojanstvo pred Svetiwom Boànstva. Biti poboàn, po shvatawu drevnih Jevreja i pravoslavnih hriana, znai, pre svega, biti ponizan i krotak. Zato kroz malu metaniju
(savijawe tela uz dodirivawe zemqe desnom
rukom) i kroz veliku metaniju (padawem niice licem do zemqe) vernik ispoqava svoju
svest o grenosti i svoje pokoravawe vlasti
Bo`joj.
Na Zapadu, meutim, pravniki duh se uvukao i u versku svest qudi, koji smatraju da su
uspostavili neku vrstu konkordata sa Bogom. Taj odnos provejava i kroz samu latinsku
re religija, tj. savez, ugovor. zato vernici
takvoga duha nisu spremni da sagnu svoju glavu do zemqe, a vie vole da klee, smawujui
Ako bega od Boga, on te nee juriti,

ali e te ekati.
Kojim god putem hodi, sree Boga. No ako ne bude poznao Boga pri susretu, tvoje putovawe pratie amotiwa, kao putovawe po grobqu.
Na koja god vrata kuca, Bog e ti
otvoriti. Ako ti bog ne otvori, nijedna ti se vrata nee otvoriti.
Priznawe ìvota Boga ima kao prvu
grandioznu posledicu nadmo ìvota
nad smru. Ne priznawe Boga ima kao prvu stranu posledicu nadmo smrti
nad ìvotom. U prvom sluaju moè se
rei: sve ovo svetlucawe ìvota kroz
tamu smrti zavrie se jednim velianstvenim poàrom ìvota, u kome e
smrt sagoreti. U drugom sluaju moè
se rei: sva ova nasiqa smrti nad nejakim iskrama ìvota zavrie se nepokretnom tamom i tiinom, u kojoj e se
smrt veno odmarati.
Ako izbrie Boga iz vasione, izbrisao si smrt na definitivno unitewe sve i sva, od obale do obale vremena i prostranstva.
Zalud bega od Boga, ne moè se
skriti. On te, istina, nee goniti, ali
e te ekati. No on te nee ekati samo
na mestu gde si ga ti ostavio: on e te
ekati na svim linijama i uglovima sveta.
Lake e protrati ispod meseca
nego mimo Boga. Zaista, lake e pobei od vazduha nego od Boga.
31
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
ETIRI VRSTE GROBA

Nekada je jedan od drevnih bogoprosveenih qudi imao obiaj da kaè: O,
smrti, kako je gorko seawe na tebe
(Sir. 41,1). Zaista, nita nije tako strano za nas kao to je smrt i ona nam izgleda kao nita drugo do nesrea
qudska, zbog koje se samo tuguje i plae.
No, nije uvek tako. Postoji takva smrt,
koja se ustima takoe bogoprosveenih
qudi imenuje nikako drugaije nego
ast pred Gospodom (Ps. 115,6). Postoje mrtvi koje Duh Boìji proglaava
za blaène (Otkr. 14,13). Postoji
spomen onih koji su umrli, koji se savrava i po reima Sv. Pisma, i po svedoanstvu Crkve - s pohvalama (Pri.
10,7). A ta znai i na danawi svetli
praznik? Oigledno da je nae danawe
sabrawe radosno. Seamo se uspewa, konine, smrti Bogomajke. Misleno sebi
predstavqamo, a i na ikoni vidimo mrtvaki koveg i u wemu Bogoblaènu
Djevu. Zbog ega mi sada slavimo, a ne
àlimo, veselimo se, a ne àlostimo?
Zato je danas za nas svetli praznik, a
nije àlost i uninije? Oigledno je,
brao, da iako je smrt uvek jednaka, oni
koji umiru se razlikuju; prema razliitosti onih koji umiru, razliiti su i sami grobovi. Da, razliiti su! Ima ih etiri vrste.
Prvi je najsvetliji grob, u kome i nema onoga ko je umro. To je grob naega
Spasiteqa. Gospod Isus Hristos, izvrivi nae spasewe, kao ovek, usvojio
je i smrt, zatvorio se u grob i kao uvek ìvi i besmrtni Bog, treega dana vaskrsao je iz mrtvih. Dakle, u tom grobu nema ni traga od truqewa, - smrt u wemu
je unitena ìvotom, a sam grob svetli, kao ìvonosac, kao lepi i od raja,
32
kao izvor naeg vaskrsewa. Slino svetli i grob Prisnodjeve, Majke Wegove.
I on je kroz tri dana ostao prazan i pust,
kada je telo Preneporone bilo boànskom silom uzeto i vazneseno na nebo. I
u wemu je opet unitena smrt, a zasijao
netrule`ni, veni ìvot. Kraj tih grobova svak moè zaplakati; ali kako? Sa
i plamenom qubavqu prema Wemu, sveto

i nenaruivo ispuwavali Wegovu voqu,
koji su ceo ìvot proveli u molitvama,
postu, trpqewu, podvizima. Sveta Pravoslavna Crkva ima mnogo takvih pravednika i ukraava se mnogim takvim svetim i bogouhanim grobovima. Ko nije sopstvenim oima gledao wihova netru-
oseawem pokajawa, nade, radosti, blagodarnosti, proslavqawa velikoga Boga

i Spasiteqa naega. Da vidimo ostale
vrste groba.
Postoji grob koji je takoe ispuwen
svetlou i ìvotom. On nije prazan kao
grob Gospodwi ili grob Bogomajke. U
wemu leì bezdahno telo, ali telo netrule`no i nerazruivo. iji je to
grob? To je grob jednoga od pravednika,
svetiteqa Boìjih. To su grobovi pravoslavnih hriana, koji su potpuno posvetili sebe Gospodu, zasijali tvrdom verom
le`na tela? Ovde je ve vidqiva smrt,

ali smrt zatvorena u ìvot, koji se
projavquje u netrule`nosti tela i u sili
isceqivawa i tvorewa udesa. I kraj
ovakvog groba se moè plakati, ali od punoe radosti i dubokog potovawa prema
udnim podvizima pravednika i prema
milosru Boga naeg, proslavqenoga u
svetima Svojim.
Postoji i takav grob, u kome je takoe
ìvot, iako skriven. U wemu su ve samo
kosti. Ko je u takvom grobu? Hrianin,
koji je verovao u Gospoda, ispuwavao
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________

hrianske zapovesti i iako nije bio
slobodan od strasti i grehova, oiavao je sebe pokajawem, molitvom i postom, i umro je u veri i nadi na
vaskrsewe i ìvot veni. Ovde je ve
ìvot prekriven smru, i usred
raspadawa, na neki nain se pokazuje u
smrtnim ostacima. Postoji obiaj na
Svetoj Gori da, kada prou tri godine po
pogrebewu, iskopavaju se tela umrlih i
wihove kosti se skupqaju i slaù u zajedniku grobnicu. Pri tome su primeene razlike meu kostima, pa su neke od
wih bile ùte, iste i neretko blagouhane i same po sebi predviale su budue
blaènstvo onih ije kosti su sauvane
u takvom vidu (pisma svetogoraca o Sv.
Gori). Kraj takvog groba i takvih ostataka umrlih nemogue je, ne zaustaviti
se i rei: Pomeni Gospode, slugu Tvoga
u Carstvu Tvom.
Na kraju, postoji jo jedna vrsta groba, veoma mranog! Na wega je strano i
pogledati. Samo crne kosti, neistota,
smrad. Ko tu leì? Hrianin, koji se
samo nazivao hrianinom, smatrao se
sinom Crkve, bio zapeaen svetim
krtewem, iao je u crkvu, pristupao
ak i svetim Tajnama, ali bez vere i usra, a koji je ìveo telesno, rasejano, bez
vrlina, u gresima, ne pomiqajui i ne
brinui se o buduem ìvotu, i koji je
umro bez iskrenog pokajawa. Ovde je
ìvot ve umrtvqen smru da tako
kaèmo, i tom nesrenom umrlome ostaje
samo druga (Otkr. 20.14), vena smrt u buduem veku.
Eto, brao, kako mogu biti razliiti
grobovi. U kakav li e grob biti poloèn svako od nas? A neminovno emo
biti poloèni. Ako bismo se mi i
udaqavali od groba, on e prii nama i
mi moramo biti smeteni u wega. Velianstven je i slavan grob Hristov; ìvo-
nosan je i svetao i grob Majke Boìje.

Ali, i jedan i drugi su nedostupni nama
smrtnima. Tamo su mogli da prebivaju samo Istonik ìvota, Bogoovek i Ona
koja je rodila boànski ìvot. A druga
vrsta groba, grob pravednika koji netrule`no poivaju? Ne, bogoqupci! Mi grenici ne moèmo biti u broju savrenih pravednika, mi, koji i verujemo u Gospoda i trudimo se da budemo dobri hriani, ali ne moèmo da se odvojimo od
greha i da posvetimo sebe potpuno Bogu.
O" Da nam Bog da da budemo poloèni u
treu vrstu groba, grob blagoestivih
hriana, koji, iako su bili puni nemoi i grehova, starali su se da ìve
dobrodeteqno i sveto i umrli su u
pokajawu i sa nadom na ìvot veni! Sauvaj Boè da, zbog grehova naih nae
lewosti, telesnog ìvqewa, zbog zlih
dela naih - zasluìmo posledwu vrstu
groba, - grob grenika, koje u buduem
ìvotu oekuje osuda i vena smrt.
Mo`da ete rei, brao, da se ovakva
propoved ne slaè sa radou praznika.
Ne, vozqubqeni moji! Ne beìte od ovakvih razmiqawa. Ona nisu za nas radosna, ali su nam neophodna i korisna. I
jo neto. Zar ne treba i pri
razmiqawu o grobu da ne budemo àlosni? Mi se u crkvi seamo smrti, misleno predstojimo grobu. Zato nismo àlosni, ve radosni? Zato to grob Majke Boìje, koga se seamo ne predstavqa
nita osim blaènstva i slave. Od nas,
dakle, zavisi da li emo izabrati za sebe
ono to je boqe i pripremiti za sebe
mesto pokoja i naslaivawa. Da ìvimo
kao dobri hriani, uzdràvajui se i
blagoestivo, i nae e uspewe biti
blaèno, po blagodati Boìjoj, zastupnitvom Presvete Bogorodice, ije sveasno Uspewe danas praznujemo. Amin.
S ruskog R. B.
O BLA@ENSTVIMA
Veliki strah nastupa naroito kod grenika kad su dua razdvaja od tela; jer tada
sva dela, koja je ovek uinio za vreme svog
zemaqskog ìvota polaze zajedno s duom.
Aneo je doao po duu, no grena dua znajui ta je oekuje ne bi htela da napusti telo; moli anela da malo prieka, dela joj govore: Sada se stidi nas, a kad si nas tvorila
nisi se stidela, nisi sluala svoju savest.
Mi smo tvoja eda i mi emo s tobom poi. Zato, brao, izbegavamo ovaj sujetni ìvot.
Poimo putem, kojim je Hristos iao.
Hristos je jedini put i istina; on je na
Iskupiteq i Spasiteq. Niko od nas ne zna kad
e da nastupi smrtni as. On nas moè zadesiti ba onda, kad mu se ni najmawe ne nadamo;
ba onda kad se nismo pripremili; teko je
to kad nepokajani i neprigotovqeni moramo
da napustimo ovaj svet. Stoga, draga brao,
treba da budemo obazrivi, i da trezveno i mudro provodimo svoj zemaqski ìvot. Zemaqski je ìvot privremen, on nam je darovan od
Boga da se pripremimo za veni besmrtni ìvot. Lukavi duh trudi se da nas na razne naine
uvue u svoje zamke. Veliki Apostol naroda
rekao je: Pazite, dakle, dobro, kako ìvite, ne
kao nemudri, nego kao mudri; ne budite nerazumni, ve se starajte da poznate svetu Bo`ju
voqu (Srav. Ef. 5. 15, 17).
Pazite da vama ne ovladaju zemaqske strasti; ne dajte se da vas demoni obmane; budite
uvek budni, i pazite da ni jedna demonska misao ne uzbudi vae srce; budite u svemu umereni; obuzdavajte svoje nagone, disciplinujte
svoju voqu; budite istrajni na svome putu
spasewa. Znajte da na zemaqski ìvot slian je svei, koju moè na mah i najmawi dah
da ugasi. Poziv moè iznenada da stigne, a ti
se nisi pripremio na posledwi put. Teì je
rastanak od ovoga sveta za onog koji je svoj
ìvot proveo u svakom izobiqu uìvajui ne
mislei samo da ugodi svojim strastima. Dok
za pravednika je smrt radost, jer on se niim
nije privezao za zemaqska privremena blaga;
on ih je upotrebio na opte dobro, ìveo je
skromno, redovno se molio Bogu, postio je,
opratao je uvrede, nije bio zavidqivac; obuzdavao je svoje nagone, uvrstio je svoju voqu
u dobru, i greh nije mogao da wime ovlada. Zato, moja qubazna brao i sestre, mislite uvek
na smrt, znajui da smo mi samo gosti u ovome
svetu; ispravqajte na vreme svoj ìvotni put;
sluajte glas svoje savesti; imajte na umu
Spasiteqeve prie: O mudrim i nemudrim
devojkama, O bogatau i ubogom Lazaru.
P. H.
33
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
SVETI SAVA
U istoriji srpskog naroda postoje
brojne li~nosti iza kojih su ostala djela
i u~inila da vje~no ìve.
Najvea kulturna i duhovna li~nost u
plejadi srpskih velikana je svakako Sveti Sava. Samo ovo ime asocira na uzvi{enost i istrajnost u plemenitim djelima. Roen je u rasko{i i sjaju vladarskog dvora, ali ga bogatstvo nije privla~ilo. Odrekao se svega toga, odrekao
se vlasti i krenuo Hristovim putem, trnovitim, ali koji vodi do ve~nog
spasewa. Na kraju tog puta nalazi se raj,
svetlost i lepota, uzvi{enija od rasko{i ovozemaqskog dvora. Na svojim leima nosio je krst Hristov i tome u~io
svoj narod, uqevajui im vjeru u spasewe.
Sveti Sava je iza sebe ostavio brojna
djela, gradio crkve, osnivao manastire,
bio u~iteq i sve to predstavqa temeq
wegovog vje~nog ìvota. U svom srcu
imao je qubavi i topline, koja je zra~ila
iz wega i gdje god bi do{ao vladalo bi
blagostawe. Svi bi osetili svoju malenkost pred licem tog svetiteqa.
Nekada nam nisu dali da izgovorimo
ime Sveti Sava, ali time ga nisu uspeli
ubiti u nama. On je ìveo tu, u srcima,
koja su izgovarala svetiteqsko ime utehe u te{kim trenucima. Wegova djela su
jaka, mnogo ja~a od zaborava. Koliko god
i ma ko poku{avao da nam to oduzme nee
uspeti, jer mi emo se boriti za wegovo
ime, onako kako se on nekada borio za
nas. Sa velikim àrom u srcima izgovaraemo ime onoga koji predstavqa
oli~ewe qudske dobrote i uzvi{enosti,
hristoqubqa.
34
Sveti Sava je i danas tu sa nama. Daje

nam duhovnu snagu i nepokolebqivost,
~vrstu vjeru da emo, kad stanemo na
Hristov put stii do vje~nog boravi{ta.
Pjevajte djeco, za vje~nu slavu i hvalu
onome koji evo danas dolazi nama kroz
sveta vrata hrama! Pjevajte iskreno i
~istom qubavqu, jer samo tada e pjesma
biti dostojna onoga koga pozdravqamo!
Pjevajte da ~uju na{i neprijateqi da
grobovi i tiranija u nama nisu uspjeli
ubiti duh, koji ide za stopama uzvi{enog
Nemawinog sina. Neka danas svako u
svom srcu oseti neko blaèno poigravawe od va{e pjesme, jer e tada molitva
biti upotpuwena.
Proslavimo svoju {kolsku slavu dostojno wenog imena i neka Sveti Sava nae mir, qubav i toplinu u na{im srcima.
Milijana Koji
5
UTEI SE
Ako ima majku, hvali Boga, blago tebi!
Jer nije svima podarena ta srea.
ta sve ne radi mati za svoje dete! Ujutru
ga budi, veerom uspavquje. S wim se zajedno
moli; Tei ga: kad se razboli, ne odmie od
wegove posteqe, Sve to ima, ak i zdravqe
svoje, `rtvuje ona za svoje dete.
Kako je teko detetu kad majku izgubi!
Pogledaj, vidi dete kome je mati umrla. Kako
ono pati! Suze neprestano liju iz oiju, teka tuga obuzela mu je duu. Sve wegove misli i oseawa upravqena su prema umrloj majci.
No, gle! Pribliùje se aneo utehe, - naa
sveta pravoslavna vera.
- Ne plai, dete moje, - veli aneo. Opet
e ti videti majku svoju. Ona je prela u
boqi budui ìvot, da se odmori od velikih
briga i napora. Gospod Spasiteq uzeo je k sebi, da je nagradi za sve dobro to je uinila.
Ne plai, dete moje! Opet e videti majku
svoju, ako bude dobro i posluno. Idi ee na grob wen s anelom tvojim uvarem, i
od srca se moli za svoju majku!...
Deca, pak, koja su toliko srena i imaju
majku svoju, nikad neka je ne sekiraju, nego neka se staraju, da joj budu veseqe i radost. Neka
budu posluna, dobra, iskrena, - pa e im onda
majka dugo, dugo ìveti.
Da, iako je teko verovati ima rave i neposlune dece, koja pre vremena majku svoju
oteraju u grob!
Vi, deco, ne budite takva! Seajte se zapovesti Bo`je: Potuj oca svoga i mater svoju,
da ti dobro bude i da dugo poìvi na
zemqi.
P. H.
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
OVO JE
MOJA ZEMQA
Ratovi su surova stvarnost mog naroda,
istina koju ne moèmo sakriti, jer na wu nas
podsjeaju grobovi naih bli`wih.
Guei se u sopstvenoj krvi, natapajui
nade godinama sticane uzalud i budei neke
nove, niui iz praha i pepela, iz ake èqa
i snova izdiè se moja zemqa. ìvot je patwa,
a patwa donosi èqe, èqe za neim izgubqenim. Lijepo je negde imati dom, kao to
svi moji drugovi imaju kue, imam je i ja, ali
negdje daleko, moja kua je bez krova. Ali ja
sam jaka i volim svoj krov srpskog neba, neba
na kome treperi sunce koje su kupa u svjetlosti ume i zlatnih poqa, ali ako je neko jak
pa voli, onda samo utoliko jae voli. Toliki
dragi asovi otili su u nepovrat. U ponor
bez dna su potonuli snovi, ali rijeka usporeno tee, jer ja vjerujem u wu i wenu beskonanost. Ja sam samo prolaznik u ìvotu, ali u
mojoj zemqi su odvijeka ìvjeli i jo uvijek
ìve prete`no dobri qudi koji za slobodu
umiru mladi. I po hiqaditi put se pitam da
li je wihova `rtva bila uzaludna i da li je
naa zemqa ostala sirotica kleta? Ali ne,
sloboda je mono razmahnula krilima kao
to ih ire orlovi iznad svake krajike
planine, tamo gdje se cvrkut ptica utapa u huku mone rijeke. Rat, taj nesreni sija smrti
nikad nije ni u naim pradjedovima, a ni u nama oslabio vijekovnu èqu za slobodnom grudom svoje zemqe, muki steenu. Samo vrsti
i uporni moèmo nadìvjeti sve ono to nam
ìvot donese, jer voqa za otporom pobjeuje
svako zlo pa i samu smrt.
Ako moèmo da vidimo uniteno djelo svog
ìvota, koje je `rtva za slobodu i ako ga utei ponovo gradimo, ako svoje prijateqe volimo
kao brau, ako se odupremo onome to luda
usta o nama slaù i nae rijei da inspiriu
ludake, a da pri tom sauvamo svoje dostojanstvo, tek onda svako od nas zasluùje da kaè:
OVO JE MOJA ZEMQA
Dragana Nii
Bawa Luka
e ga razapeti ili ne, jer mu je doputeno od

Oca Nebeskog, ali je posluao narod i razapeo nedu`nog Hrista. Juda je izdao Hrista jer
mu je bio draì novac od qudskog Bogolika.
Hrista razapetog na krstu qudi su ismejavali reima: Zdravo care Judejski!
Pored Hrista razapetog na krstu bila su
dva razbojnika iji su stavovi prema Hristu
slika nas qudi prema Hristu. Svi smo greni ali nas spasava na odnos prema Hristu,
jer ko vjeruje u Boga, Bog e mu pomoi i spasiti ga. Treba uvijek u nevoqi, stradawu, grehu biti otvoren za qubav prema Hristu.
Vaskrsewe Hristovo dogodilo se na radost hriana, i zato mi taj praznik slavimo
s radou. Hristos je milostiv i pun qubavi
prema svim grenicima. Treba uvijek pomoi naim bli`wima kad su u nevoqi, grehu,
ne treba da im budemo sudije jer je samo jedan
Sudija na nebu i zemqi. Uvijek se treba pomoliti Bogu, da budemo sveti jednog dana, da se
pokajemo ugledajui se na samoga Gospoda
Isusa Hrista.
MOJ BOG
Bog ìvi u qubavi Svete Trojice - Oca,
Sina i Duha Svetoga. Bog je siao na zemqu
Moj Bog je jedan i najboqi Bog na nebu i da propovjeda vjeru hriansku, i ko je povjezemqi. Pred Bogom nemaju znaaja ni mudrost rovao bio je spaen. Doao je da izbavi qude
koju znamo, novac koji imamo ni bilo koja od zla. Bog je Svetlost od Svetlosti, imamo
druga dobra koja moèmo sakupiti na zemqi. primer obraawa Savla u hrianstvo gdje
Pred Bogom ima znaaja to kakvi jesmo, odno- mu se Hristos javio u obliku Svjetlosti od
sno ta imamo unutar srca i due i kako se koje on biva oslijepqen.
A dok On ne doe ostaje nam da se borimo u
odnosimo prema drugima. Moj Bog nije samo
svijetu
i ìvotu da sauvamo lik Boìji u seVeliki i Svemoan, ve je i Svedobar. Za
est dana stvorio je vidqivi i nevidqivi bi i drugima, da ih volimo, ugledajui se na
svijet, a na kraju ovjeka. Poto nije bilo qubav Svete Trojice koju je ona pokazala
lijepo da ovjek bude sam Bog mu je stvorio prema nama.
Ja vjerujem u Boga, volim ga i potujem i
ènu. itavu svoju tvorevinu Bog odràva, a
sve stvoreno na zemqi Bog je stvorio iz quba- takoe vjerujem u ìvot vjeni.
Jelena Ninkovi
vi prema ovjeku i da posluì ovjeku.
Hristos se `rtvuje za nas i dobrovoqno
3
strada. Pontije Pilat mogao je da bira da li
35
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
RASTKO
NEMAWI
Oprosti Boè, ako sam ikad èlei
da istaknem sebe vreala Tebe. Moja dua je mala i nitavna u odnosu na Tvoje
carstvo. Ja sam samo mrvica hleba na
Tvojoj prepunoj trpezi i samo Tvoj vid
moè dokuiti ovu iskonsku èqu u meni. Samo Ti moè doneti mir mojoj dui, ali, kako da Ti se pribliìm o Sveviwi? Kako sam tako daleko od tebe?
Na pet minuta si tu pored nas, ak te i
vidimo, a to je jo va`nije i oseamo, a
onda - nestaje!
U haosu svakodnevnice esto zaboravqamo na one koji su nas uzdigli do stepena ovenosti; na one koji su probudili
ono qudsko u nama. Propovedajui hrianstvo naterali su nas da razmiqamo o ìvotu na jedan drugi nain. U mraku i beznau su nam poslali buktiwu iji plamen evo i do dana danaweg dana
nije ugaen. Svetlost koju u sebi nosi
(Sava) Rastko Nemawi ne samo da je neunitiva ve je to svetlost vodiqa koja
nam pomaè da u vremenu oholosti, qubomore i zavisti ostanemo na pravom putu. Kao da nam on odozgo poruuje da se
kreemo putem koji je dovoqno prav da
ne zalutamo, ali ipak dovoqno kriv da
nam ne bude dosadno.
Kako se onda pribliìti takvom biu? To ustvari i nije bie. Pre je imaginacija uobliena stvarnou. Wegov
duh je toliko stvaran da ponekad pomislimo da je tu pored nas, meu nama ìvima, ali ipak nedostupnim da budemo deo
36
wegovog sveta. Jer Rastko je ipak boànsko stvorewe. A mi smo svi plodovi nezrelih qubavi: qubopitqivi prolaznici (ne)svesni svoje krivice; Grenici
iji je greh to su dopustili da ih vodi
srce, a ne razum. I sama pomisao da je on
Rastko, deo istorije srpskog naroda uliva u nas dozu strahopotovawa. Ali
ipak ja ga se ne plaim - ja ga potujem!
Ja mu ne zavidim - ja mu se divim! To je
ono zbog ega je on ideal, zbog ega je
hvaqen. Na Vraaru vatra gori, vatra se
iri, a nae se rawene due slamaju
pred ambisom nad kojim stoje; tela nam
se slamaju od bola, besa i tuge, jer gore
moti oveka koji je od nas stvorio ovo
to smo danas. Za par trenutaka sve se
pretvorilo u dim i prah ali wegova dua poe da luta prostorima.
Wegov pla se razleè nebom; uzdasi
morem. Kada je tuàn kao da cela vasiona
plae za wim. Kad poeh pisati pomislih da je tu negde. Da me vidi uje i razume. Ali teko mi je da poverujem da je ispred mene beli papir i oseawe da je bio
tu. Zato zaista nije ovde? Ja piem èlei da od sebe sakrijem istinu. Mada
ustvari ni sama ne znam ta je istina.
udno je stvorewe ovek. Prema
iwenicama on je inteligentan, plemenit, savren - jednom reju ali se ipak
boji istine i od we beì.
Mo`da je to ono to nas ini obinim smrtnicima.
Qubav u naem obliju prerasta u
bol O, SVEVIWI, bol koji para srce,
O, JEDINI.
Maja Dimitrov
Priboj
SIROTAN
Jo si moje srce malo
al' te mori bol i jad
kada re onu ujem:
To je ... sirotan
Al' ista je moja dua
iako sam sam
jer me stalno greje
divnog sunca plam.
Imam voqu i to sna`nu
i greha se strano bojim,
pa se zato svakog dana
svom Gospodu Bogu molim.
Da uslii sve molitve
srca ista, due edne,
da mi ime to izbrie
jer sam jo malo dete.
Qubinka Toi
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
MOJ BOG
U poetku postojao je samo Svemoni
Bog - Sveta Trojica. Osim Boga Oca, Sina i Duha Svetoga nita nije postojalo.
Osim toga to je Svemoni, Bog je i Svedobri. On je èleo da stvori bia koja e
biti slina Wemu. Stvorio je carstvo
nebesko, anele koji ga uvek okruùju,
zemqu, vodu i prirodu, a kao krunu
stvarawa stvorio je oveka. Bog je oveku podario da gospodari nad ìvotiwama i svom prirodom. Prve qude je smestio u Raj gde su imali sve to im je bilo
potrebno za veni ìvot na zemqi. Meutim, prvi qudi su se ogreili i bili
su izbaeni iz Raja. Kao posledica tog
greha dola je smrt, patwa i muewa.
Bog je prve qude izbacio iz Raja, ali
ih nije napustio i nije zaboravio na wih.
Bog stvara iz niega to je svojstveno
samo Wemu.
oveka
je
stvorio
od
praha
zemaqskog, a ènu od rebra Adamova i
podario im due. to znai da svaki ovek u sebi ima deo Boga.
Kada su qudi poeli da zaboravqaju
na Boga, da prave velike grehove, On im
je poslao Sina Svoga (Gospoda Isusa
Hrista). Gospod Isus Hristos je roen
voqom Oevom, a rodila ga je Djeva Marija zaevi Duhom Svetim. Boìja
qubav prema qudima je bila tolika da se
On ponizio, rodivi se u peini meu
stokom. Osetio je svu gorinu qudskog
ìvota.
Isus je propovedao veru u Svetu Trojicu i otkrio mnoge tajne o Bogu i dui
ovekovoj. Poto je za Sebe rekao da je
Sin Boìji bio je osuen na smrt. Raspet
je na krstu i umro za nas obine grenike, ime potvruje Svoju qubav prema
nama. Kada je umro siao je u Ad i propovedao veru u spasewe dua. Ko god je poverovao bio je spaen. Tri dana posle
smrti on je vaskrsao, a sa wim i sve starozavetne due koje su poverovale u
Wega. Svojom smru On je ustvari pobedio smrt.
U poreewu sa Bogom mi qudi smo
obini prah iz koga smo i stvoreni. Mi
ne moèmo da odluujemo ni o roewu ni
o smrti. Sve je u Boìjim rukama,
Wegovom voqom se i raamo i umiremo.
On je Pravedni i Jedini Sudija. Gospod
Isus Hristos e ponovo doi da sudi ìvima i mrtvima. Niko do Bog ne zna taan datum Wegovog dolaska. Vremena e
biti teka, qudi nee verovati u Istinitog - Hrista - Boga ve u Antihrista la`nog Hrista.
Danas smo svedoci da qudi sve mawe
veruju u Boga, posebno na Zapadu. Oni se
odriu Boga i veruju u pogrena uewa sekte i jeresi. Iz svetlosti idu u tamu.
Ali, mi pravoslavci treba da se odupremo najezdi satanista i spremno doekamo drugi Hristov dolazak.
Glavno oru`je u toj borbi nek nam bude vera u Boga, koja e na kraju i da pobedi. Amin.
Brankica Mirkovi
3
POKAJMO SE
Plaimo, brao! istimo due!
Pokajmo se dok kasno nije.
Jer svak' e od nas za nedela svoja
na sudu gorke suze da lije.
Otvor'mo, brao, iskreno srce;
priznajmo greke svemonom Bogu.
Jer samo tako moèmo stei
veitu sreu, qubav i slogu.
Molitvom, qudi, traìmo pravdu,
spasewe due od propasti vene.
Zbog asnog krsta prolijmo krvcu,
hodimo trwem u dane srene.
U ìvot id'mo Hristovim putem,
i na tom putu nai emo sjaj.
Hodimo k wemu, wega se dr`'mo,
jer to je, brao, veiti raj.
onovi Ruìca,
1 Priboj
37
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
O POMIWAWU UMRLIH NA LITURGIJI

Kada je prepodobni Stefan bio iguman manastira Peterskog (kod Kijeva)
uvede, veli se, da se u wegovom manastiru uvek vri sv. boànstvena liturgija
za umrlu brau i blaènoupokojene prilo`nike. Da li je ovo to je uveo prep.
Stefan korisno ili ne? Da li koristi
duama umrlih prinoewe Beskrvne
`rtve? Jeste, i treba znati da to to je
uveo dobro je uradio, jer je od tog umrlima velika korist. Ovu istinu nam potvruju Sveti oci, a primeri iz ìvota svetih je dokazuju.
Sv. Kirilo Jerusalemski veli: Pomiwemo na sv. liturgiju sve one koji su
pre nas umrli, verujui da je od toga velika uteha za one due o kojima se molimo,
kad se prinosi sveta strana `rtva. A
sv. Jovan Zlatousti kaè: Mi ne inimo
uzalud pomiwawe umrlih pred Boànskim Tajnama, niti uzalud umoqavamo zaklano Jagwe, koje uzima na se grehe sveta,
nego zato da im odavde bude velika uteha. Dakle, Sveti oci ue nas, da je duama umrlih velika korist od wihova
pomiwawa na svetoj liturgiji.
Sada emo ovo videti u primerima. Sv.
Grigorije Dvojeslov pria da je u wegovom
manastiru, koji je on osnovao, bilo pravilo da niko ne sme imati nita svoje, nego
da bude sve zajedniko, ali jedan kaluer
Just, kada je se razboleo i vide da mu se
pribliì smrt otkrio je svome bratu da je
drào pri sebi tri zlatnika i ovo je uskoro doznao sv. Grigorije. Bio sam dirnut
do dna due, veli svetiteq i poto sam
èleo pomoi tome bratu a druge sauvati
od prekraja manastirskih pravila, naredih da mu niko ne odlazi u posetu, kao
onom koji je pod zabranom i lien zajednice, te kada umre zakopati ga na zasebnom
mestu a ona tri zlatnika baciti mu u grob.
Zaista, teko je delovala na wega ova zabrana. Kada je umro sahranili su ga kao
to sam naredio. Kad je prolo trideset
dana od smrti Justove, doe mi ga ào i naredih da iduih 30 dana stalno vre zaupokojenu Liturgiju za umrlog brata. Pro-
38
lo je opet 30 dana i jedne noi, ali ne

usnu ve na javi doe Just svome bratu i prvo pitawe iznenaenog brata tome ko se
javio bee: Brate, kako ti je? A ovaj odgovori: Do sada je bilo ravo, ali od sada je
dobro, jer sam opet u zajednici! O ovome je
priao Kopios, brat Justov, bratstvu i to
je bilo 30-og dan od kako je poela da se uznosi molitva i beskrva `rtva za umrlog.
Drugi primer. U onom kraju gde je ìveo Prep. Benedikt (Nurzijski), behu
dve devojke iz otmenije kue koje su dale
zavet Bogu da se nee udavati, nego e se
posvetiti jedino Gospodu Isusu Hristu.
Stvarno, uvale su se i bile velike isposnice, ali poto su ìvele u svojoj kui nisu primeivale da wihove velike
vrline - post i moralna istota mnogo
gube od svoje vrednosti zbog wihove brbqivosti. Stalno su u razgovoru druge
osuivale, ogovarale, lagale su i inile
druge pogreke, koje zbog mnogo
priawa nisu opaàle. Kad je za ovo doznao Prep. Benedikt zabranio im je da se
prieuju Sv. Tajnama, da bi se popravile, ali oinska mera pravednikova nije na wih uticala i nastavile su da gree. Nije dugo potrajalo, uskoro su obe
umrle, jedna za drugom i sahranili su ih
u crkvi. Posle ove sahrane neki od dostojnih opaàhu za vreme liturgije da
kad akon kaè: oglaeni izidite, izlaze iz svojih grobova device i ostavqaju
hram. Najzad rekoe o tome Sv. Benediktu. Ugodnik Bo`ji shvati da je to znak
pravednog gweva Bo`je i s bolom u dui
pomoli se za wih Bogu i posla u crkvu,
gde su sahrawene jednu prosforu kao
prinos za pokoj wihove due. Posle
prinoewa beskrvne `rtve nije se vialo da izlaze iz grobova, a to je dokazivalo da je molitva i prinos Sv. Benedikta
donelo oprotaj i mir wihovim duama.
Uzeemo jo jedan primer koji navodi
Sv. Jovan Damaskin. Jedan starac isposnik imao je svoga uenika, koji se je vrlo
malo za duu brinuo. U takvoj wegovoj nesmislenoj hladnoi zatee ga smrt. Do-
bri starac hteo je da dozna: u kakvom se

stawu nalazi dua tog jadnog mladia.
On se za to molio i Bog mu je otkrio da
svojim oima vidi, kako se dua wegovog
uenika mui u plamenu. Starac je time
bio jako oàloen i najtoplije molitve prinosio je Bogu za izbavqewe due
wegovog uenika. Preblagi Bog videi
toliku vera dobroga starca, kaluera nije ga hteo ostaviti u neizvesnosti kod tolike brige za duu onoga nesrenoga mladia, nego mu je opet otkrio da vidi kako
dua za koju se on tako toplo molio nije
sva nego samo do pola u plemenu. Starac u
blagodarnosti Bogu, a tim udom i ohrabren, molitvu je udvostruio, a woj dodao
post i delewe milostiwe, za spasewe due onog mladia. Posle nekog vremena
Bog je starcu otkrio da vidi sasvim
izbavqenu i od plamena spaenu duu
wegovog uenika.
Dakle, brao kao to vidite, Sv. oci
su potvrdili a primeri dokazali da to
to je prepodobni Stefan uveo da se svakog dana vri Sv. Liturgija za umrle, jeste veoma korisna ustanova, poto
pomiwawe na woj umrlih donosi istima
olakawe. ta je ovde pouno za nas? To,
da kad znamo koliko boànstvena Liturgija korisna i spasonosna za umrle, treba
ee da dolazimo na wu i molimo se na
woj Bogu i za umrle, da bi im svaki greh
Gospod oprostio, dao im pokoj dui i
uinio da budu naslednici Wegovog carstva. Bez sumwe emo, kad se za umrle budemo toplo molili dobiti i sebi i wima
veliku korist, wima, jer kao to sv. Dimitrije Rostovski veli: Pomiwawe
umrlih na Sv. Liturgiji donosi ovima
oprotaj grehova, upokojewe sa svetima i
najslae gledawe lica Bo`jeg, a sebi
opet jer kako kaè Sv. Jovan Damaskim:
Blago onome ko se stara za svoje
spasewe, ali je blaèniji onaj ko se stara
i za sebe i za svog bli`weg... jer to hoe
Bog: da svako od nas ini dobro drugome i
po smrti. Wemu neka je slava. Amin.
P. H.
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
UDESAN DOGAAJ SA VOJNIKOM TAKSIOTOM

U gradu Kartageni, u Africi, bee
jedan vojnik, po imenu Taksiot. On provoae ìvot u tekim gresima. No desi se u Kartageni pomor, i Taksiot se
trè, pokaja se za grehe svoje, ostavi vojniku slu`bu, i sa svojom ènom povue
se iz grada na svoje imawe, gde ìvqae
bogougodno. Ali posle izvesnog vremena, po dejstvu avola, on uini prequbu
sa ènom svoga ivije, koji je ìveo na
wegovom imawu. No ne proe posle toga
mnogo dana, a wega ujede zmija, i on umre.
Nedaleko od imawa Taksiotovog nalaàe se jedan manastir. èna Taksiotova pohita tamo i zamoli monahe da sahrane wenog muà kraj manastirske crkve. Poto prenee tamo pokojnika, sahranie ga u devet sati pre podne. No u
tri sata po podne u se iz groba
zapomagawe: Smilujte se na mene! smilujte se! - Tada prioe grobu, i brzo otkopae grob, i naoe pokojnika ìvog.
Sve ih to zaprepasti, i pitahu ga ta se
to s wim desilo, i kako oìve. A on im
od silnog plaa i ridawa ne mogae priati, samo ih moqae da ga odvedu sluzi
Bo`jem episkopu Tarasiju. I odvedoe
ga episkopu. I episkop ga tri dana terae da mu ispria ta je video tamo. I on
tek etvrtog dana jedva mogae da govori. I tada sa mnogim suzama ispria ovo:
Kada umirah, ja ugledah pred sobom
neke crnce, iji izgled bee veoma straan, i dua mi se smete. Zatim ugledah
dva vrlo divna mladia, i dua moja
uskoi im u ruke. I odmah kao letei sa
zemqe mi uzlaàsmo po vazduhu navie,
i naiosmo na mitarstva koja spreavaju
ulazak i zaustavqaju duu svakoga oveka. I na svakom mitarstvu istraìvahu
zasebne grehe: na jednom la`, na drugom
zavist, na treem gordost; i svaki greh
ima svoje posebne islednike u vazduhu. I
ja videh kod Anela torbu, i u woj sva moja dobra dela, i Aneli uzimahu od wih i
protivstavqahu mojim zlim delima. I
tako prolaàsmo mitarstva. Ali kada,
pribliàvajui se k vratima neba, nai-
osmo na mitarstvo za blud, zaustavie

me straàri. I onda iznee sva moja
bludna dela telesna, koja sam poinio od
detiwstva pa sve do smrti. A aneli koji
me voahu rekoe mi: Sve telesne grehove, koje si u gradu uinio, Bog ti je oprostio, poto si se pokajao za wih. Na to
protivnici moji rekoe: Ali po odlasku iz grada on na imawu svom uini prequbu sa ènom svoga ivije. Kada to ue Aneli, i ne naoe moje dobro delo
kojim bi odmerili taj moj greh, oni me
ostavie i otidoe.
Tada me zli dusi zgrabie i, bijui

me, svukoe me dole. I rasede se zemqa,
i oni me vukoe kroz neke tesne i smrdqive hodnike sve do samih preispodwih
tamnica pakla, gde su due grenika zatvorene u venoj tami, gde nema ìvota
qudima, nego vene muke i neuteni
pla i neizrazivi krgut zuba. Tamo
stalno strahovito kukaju, vapijui: Teko nama! teko nama! Lele! Lele! - I
nije mogue iskazati tamowe nevoqe
koje videh, niti izraziti one muke i pat-
we: jecaju od srca, i nikoga da se saàli

na wih; plau, i nema ko da ih utei; mole, i nema ko da ih uje ni izbavi. I ja
bih zatvoren s wima u tim tamnim mestima. I obrevi se u teskobi, ja plakah i
ridah gorko od devet sati do tri po podne. Onda ugledah malo sijawe neko, - to
behu dola tamo dva Anela. A ja ih stadoh moliti usrdno, da me izbave od ove
bede, da bih se pokajao Bogu. No Aneli
mi rekoe: Neblagovremeno moli, jer
niko odavde ne izlazi sve do sveopteg
vaskrsewa. - Ali ja ne prestajah moliti
i prekliwati, obeavajui pokajawe. Tada jedan Aneo ree drugome: Jemi li
za wega da e se pokajati, kao to od sveg
srca obeava? Onaj mu odgovori: Jemim.
- I videh kako mu jemac pruì ruku.
Onda me uzee i odande izvedoe, i
dovedoe na zemqu do groba mog kod tela
mog, i rekoe mi: Ui odakle si otiao!
- I ja videh moju duu gde kao biser sija,
a telo mrtvo kao smrdqivo blato i crno;
i odvratno mi bee da uem u wega. I rekoe mi Aneli: Tebi je nemogue pokajati se, osim u telu sa kojim si sagreio.
A ja ih prekliwah da ne ulazim u telo.
Na to mi Aneli rekoe: Ui, ako ne, mi
emo te opet odvesti tamo otkuda te uzesmo. Onda uoh i oìveh, i stadoh zapomagati: Smilujte se na mene!
Episkop Tarasije mu ree: Uzmi malo
hrane, prihvati se! Ali on ne hte okusiti. I kajae se etrdeset dana, idui od
crkve do crkve i udarajui glavom o vrata i pragove. Sve plakae i uzdisae
priajui svima o stranim mukama, u
kojima grenici ìve u onom svetu, i
prekliwae qude da ne gree i da se pokaju za ve uiwene grehe. I tako provede Taksiot etredeset dana po vaskrsewu svom. I oistivi se pokajawem, on
na tri dana ranije saznade as svoje konine, i otide k Svemilosrdnom i ovekoqubivom Bogu, koji nizvodi u ad i izvodi, i koji svima daje spasewe. Wemu slava
vavek, amin.
39
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
Mitropolija Dabrobosanska
40
PAQANSKA PAROHIJA
1. Jovo (Branka)
Cicovi
roen 07.07.1949.
Vrh-Praa
poginuo 13.12.1991.
Gospi
7. Milomir
(Stjepana) Veqovi
roen 21.07.1954.
Sarajevo
poginuo 04.06.1992.
èpa
13. Slavko (Nikole)

Ili
roen 1943.
Draguqe
poginuo 08.06.1992.
Trebevi
2. Zdravko (Branka)
urovi
roen 27.06.1961.
Previla
poginuo 14.05.1992.
Mojmilo
8. Momilo (Ilije)
Vukovi
roen 1943.
Pale
poginuo 04.06.1992.
èpa
14. Milun (Branka)

Lizdek
roen 1943.
Mokro
poginuo 08.06.1992.
Trebevi
3. Drago (Branka)
Kablar
roen 1942.
Vijari
poginuo 15.05.1992.
Dobriwa - Kula
9. Novak (Spasoja)
Novak
roen 02.02.1956.
Kalauzovii
poginuo 04.06.1992.
èpa
15. Nikola (Qube)

Kostovi
roen 1948.
Sokolac
poginuo 09.06.1992.
Trebevi
4. Radan (Nenada)
Toi
roen 18.01.1972.
Sarajevo
poginuo 22.05.1992.
Renovica
10. Vukan (Save)

Lui
roen 02.02.1950.
poginuo 04.06.1992.
èpa
16. Mladen (Qubie)

Srdanovi
roen 1971.
Pale
poginuo 08.06.1992.
Trebevi
5. Predrag (ora)
Marjanovi
roen 27.08.1965.
poginuo 29.05.1992.
Vraca
11. Nenad (Boje)

Pavlovi
roen 12.12.1954.
Pale
poginuo 04.06.1992.
èpa
17. Petar (Duana)

Pandurevi
roen 1949.
Pale
poginuo 08.06.1992.
Trebevi
6. Dragan (Mirka)
Lazarevi
roen 29.10.1948.
Pale
poginuo 04.06.1992.
èpa
12. Zdravko (Boje)

Pavlovi
roen 02.10.1959.
Pale
poginuo 04.06.1992.
èpa
18. Pavle (Nee)

Abula
roen 1968.
Muwii
poginuo 08.06.1992.
Trebevi
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
PAQANSKA PAROHIJA
19. Ranko (Mila)

Klaar
roen 1959.
Muwii
poginuo 08.06.1992.
Trebevi
25. Branislav
(Mie) Marinkovi
roen 1957.
G. Koevik
poginuo 15.07.1992.
Trebevi
31. Milan
(Milivoja) Peenica
roen 1956.
Sijerci
poginuo18.12.1992.
Jahorina
20. Goran (Danila)

Kablar
roen 1961.
Koran
poginuo 22.05.1992.
Renovica
26. Miodrag (Vlade)

Klaar
roen 1964.
D. Koevik
poginuo 27.07.1992.
Trebevi
32. Aleksandar
(Spasoja) Zlikovac
roen 1974.
Pale
poginuo 13.10.1992.
Lukavica
21. Stana (Nova)

Tomi
roena 1955.
Podgrab
poginula 04.06.1992.
èpa
27. Goran (Pante)

Kosmajac
roen 14.12.1965.
Bulozi
poginuo 07.10.1992.
Cerska
33. Svetozar
(Danila) arac
roen 1950.
Gorovii
poginuo 28.10.1992.
Zlatite
22. Milivoje
(Manojla) Samarxi
roen 1961.
Pale
poginuo 19.06.1992.
Trebevi
28. Petar (Rada)

Novakovi
roen 10.07.1959.
Renovica
poginuo 13.10.1992.
Praa
34. Milorad (Maksima)

Kovaevi
roen 1943.
Pale
poginuo 21.12.1992.
Crni Vrh
23. Komwen (Gavre)

Simani
roen 1938.
Hotoina
poginuo 04.06.1992.
èpa
29. Momilo (Reqe)

ear
roen 1952.
Vlahovii
poginuo 03.08.1992.
Aerodrom - Sarajevo
35. Panto (Andrije)

Savi
roen 1934.
Ilovaa
poginuo 21.12.1992.
Crni Vrh
24. Krsto (Branka)

Stanar
roen 1954.
Pale
poginuoo 26.06.1992.
Stolac
30. Slavko (Koje)

Batkovi
roen 1951.
Dovlii
poginuo07.12.1992.
Trebevi
36. Dragan (Spasoja)

Elez
roen 1967.
Jamii - Jabuka
poginuo 24.07.1992.
Jabuka
41
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
42
PAQANSKA PAROHIJA
37. Novo (Spasoja)

Elez
roen 1979. Jamii Jabuka
poginuo 24.07.1992.
Jabuka
43. Saa (Rada)

Tanovi
roen 1972.
Gora`de
poginuo 13.04.1993.
Srebrenica
49. Boko (Duana)

Draga
roen 1938. Ude`
preminuo od posqed.
rawavawa 23.10.1993.
bolnica Beograd
38. Ilija (Mitra)

Kova
roen 1945.
Jabuka
poginuo 24.07.1992.
Jabuka
44. Marko (Nea)

Markovi
roen 1938.
Trnovo
poginuo 14.04.1993.
Trebevi
50. Nenad (ore)

iri
roen 1959.
Pale
poginuo 19.11.1993.
Bjelanica
39. Wego (Stojana)

Savi
roen 1970.
Jabuka
poginuo 24.07.1992.
Jabuka
45. Velibor (Marka)

oki
roen 1974.
Sarajevo
poginuo 27.04.1993.
ii - Sredwe
51. Svetko (Mirka)

Marijanovi
roen 1968.
Sarajevo
poginuo 27.03.1994.
Borije
40. Mitar (Jove)

Simovi
roen 1954.
Jabuka
poginuo 01.01.1993.
Ilixa
46. Predrag (Veqka)

Boì
roen 1973.
Sarajevo
poginuo 12.06.1993.
Orlovaa - Praa
52. Vasilije
(epana) Vukovi
roen 1950.
Gora`de
poginuo 22.04.1994.
Vijari
41. Rajko (Petka)

Pavlovi
roen 1941.
Vrh - Praa
poginuo 16.01.1993.
Vrh - Praa
47. Ratko (Nikole)

Kusmuk
roen 1956.
Pale
poginuo 10.07.1993.
Jahorina
53. Nedeqko
(Stjepana) Vukovi
roen 1949.
Ilovaa
poginuo 01.08.1994.
Niii
42. Milo (Koste)

Vukadin
roen 1951.
Grahovica - Praa
poginuo 13.02.1993.
Jahorina
48. Slavko (Milorada)

Todorovi
roen 1970.
Sarajevo
poginuo 14.06.1993.
Sokoqa
54. Milenko
(Danila) Gavrilovi
roen 1961.
Bjelogorci
poginuo 07.09.1994.
Niii
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
PAQANSKA PAROHIJA
55. Vladimir
(Miladina) Kapuran
roen 1970.
Jabuka
poginuo 02.07.1995.
Trnovo
61. Borislav Rosi

roen 20.09.1961.
Sarajevo
poginuo 05.11.1994.
Niika visoravan
56. Dragan (Nove)

ear
roen 1956.
Vlahovii
poginuo 09.07.1995.
Trnovo
62. Dragan (Lazara)

arapi
roen 1953. Gora`de
poginuo 12.04.1993.
Mali Stolac Viegrad
57. Blako (Novice)

Pandurevi
roen 1954.
Pavlovac
poginuo 09.07.1995.
Treskavica
63. Jovo (Nee)

Viwi
roen 1937.
Foa
poginuo 25.04.1992.
Gora`de
58. ìvko
(Milorada) Porovi
roen 1968.
Munii
poginuo 30.08.1995.
Ravna Planina
64. èqko (Jove)

Viwi
roen 26.04.1972.
Foa
poginuo 25.04.1992.
Gora`de
59. Dragomir (Janka)

Guja
roen 1947.
Pale
poginuo 03.10.1995.
Treskavica.
65. Vukosav (Petka)

Ristanovi
roen 1935.
Miqeno
poginuo 13.02.1993.
Prvaw
60. Zdravko (Pera)

Matovi
roen 14.08.1951.
Gora`de
poginuo 27.08.1992.
Gorwi Mesii
66. Ranko Kablar

roen 1943. Vijari
poginuo 02.05.1992. Sarajevo
67. Borisav (Mitra) Markovi
roen 1938. Miruii - Gora`de
poginuo 04.05.1992. Vraca
68. Qeposava Stevanovi (ro. Kablar)

roena 28.08.1947. Vlahovii
poginula 02.05.1992. Vraca
69. Ranko (Rajka) Pandurevi
roen 03.11.1964. Pavlovac
70. Novica (Krsta) Savi
roen 1937, Pale
poginuo 05.05.1992. Dobriwa
71. Milo (Boè) Stevi
roen 29.01.1952. Hrea
poginuo 10.05.1992. Mojmilo
72. Slavia (Save) Savi
roen 14.06.1961. Pale
poginuo 18.05.1992. Zlatite
73. àrko (Pere) oli
roen 1935. Gorwa Bioska
poginuo 20.05.1992. Gradina
74. Mitar (Milana) Raievi
roen 1938. Crna Rijeka
75. Radomir (Spasoja) Pandurevi
roen 21.03.1958. emanovii
poginuo 04.06.1992. Gora`de
76. Miodrag (Milinka) Vukovi
roen 15.05.1961. Ilija
poginuo 05.06.1992. Ilija
77. Boko (Sretena) Stanii
roen 1945. Dowa Qubogota
poginuo 04.06.1992. èpa
78. Novica (Momira) Mihailovi
roen 1964. Kozja uprija
79. Draèn (Ranka) Jasika
roen 27.10.1965. Pale
poginuo 08.06.1992. Trebevi
80. Vaso (Krste) Komadan
roen Dowa Qubogota
81. Dragan (Maksima) Klaar
roen Bulozi
43
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
PAQANSKA PAROHIJA
82. Mirko (Maksima) Klaar

roen Bulozi
96. Petar (Srete) Lopati

roen 1954. Qubota
110. Borislav (Milenka) Golijanin

roen 1966. Kalinovik
83. Risto Babi

roen 1938. Bulozi
97. Draèn (Marka) Lepi

roen 26.02.1967. Sarajevo
111. Spasoje (Nea) Zlikovac

roen 1943. Vlahovii
poginuo 02.06.1992. Dvorita
84. Nedeqko Klaar

roen Derventa
98. Strahiwa (Nikole) Petkovi

roen 1954. Gora`de
poginuo 13.07.1992. Neyarii
112. Novo (Rada) Furtula

roen 1953. Vlahovii
85. Radenko Borovanin

roen Sarajevo
99. Tomislav (Gruje) Elez

roen 1961. Jabuka
113. Milorad (Nikole) Todorovi

roen 1965. Vlahovii
86. Branko (Vojislava) Milutinovi

roen 1968. Pale
100. Radomir (Sretka) Srdanovi

roen 1968. Pale
114. Novica (Nea) Joki

roen 1959. Koare
87. Miro (Momila) Radovi

roen Pale
101. Nedeqko (Vlade) Lazarevi

roen Pribaw
115. Milovan (Maksima) Okuka

roen 1957. Ulog
88. Aleksandar (Duana) Gluhovi

roen 1971. Sarajevo
102. Sran (Spasoja) Pandurevi

roen 1960. Jasik
116. Gojko Krsmanovi

roen 1953. Tiwa - Tuzla
poginuo 14.06.1992. Han Pijesak
89. Jezdimir (Vaskrsija) Kusmuk

roen 15.10.1958. Pale
103. Dragan Grani

roen 1964. Petrovii
117. Nenad (Obrena) Savi

roen 1956. Stojkovii
poginuo17.06.1992. Dobriwa
90. Tomo (Srete) Veqani

roen 1965. Vare
poginuo 09.06. 1992. Sarajevo
104. Danilo (Milanka) Cicovi

roen 1952. Gorovii
118. Milivoje (Petka) kipina

roen 1935. Brajnii
91. ima Gluhovi (ro. avarkapa)

roena 1942. Gorwa Bioska
poginula 12.06.1992. Kovaii
105. Vladimir (Sime) Gari

roen 1958. Bugojno
119. Mladen (Dragoquba) Radowi

roen 1972. Sarajevo
92. Miroslav (Save) Veselinovi

roen 22.11.1965. D. Qubogota
106. Mile (ure) Kokotovi

roen 1958. Pale
120. Delivoje (Malie) Samaryija

roen 1959. Soice
93. Rajko (Branka) Teletina

roen 1951. Vina - Praa
pog. 26.06.1992. Aerodrom - Sarajevo
107. Momilo (Jovana) osi

roen 1968. Radowii
121. Predrag (Malie) Vojnovi

roen 1968. Marovii
poginuo 27.06.1992. Grbavica
94. Nedeqko (Save) Okuka

roen 1929. Ulog
108. Novo (Jove) Kujunyi

roen 1958. Ustikolina
122. Danko (Radislava) Srdanovi

roen 1966. Sarajevo
95. Dragomir (Rajka) osovi

roen 1955. Hotoina
109. Radomir (Uroa) Dragievi

roen 1966. Gora`de
123. Branko (Ilije) Ivanovi

roen 1970. Sarajevo
44
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
PAQANSKA PAROHIJA
124. Dobro (Rajka) Tadi

roen 1957. Luka - Ilija
138. Momilo (Save) Dolo

roen 1954. Presjenica
poginuo 06.07.1992. Presjenica
125. Jelena (Nea) Pandurevi

roena 1960. olina Kapa
poginula 12.07.1992. Grbavica
139. Pavle (Mie) Raevi

roen 1931. Mrkovii
126. Gordana Teanovi

roena 1963. Sarajevo
preminula od posledica rawavawa
18.07.1992.
140. Sreten (Marka) Moevi

roen 23.07.1969. Sarajevo
127. Milo (Matije) Juhas

roen 1949. Beograd
poginuo 27.07.1992. Rakite
128. edo (Milorada) Blagojevi
roen 1968. Sarajevo
129. Branko (Todora) Divi
roen 1948. D. Meui
poginuo 31.07.1992. ù
130. Miqan (Ranka) Pandurevi
roen 1964. Sarajevo
131. Vlajko (Mila) Petrovi
roen 1939. Pale
132. Tihomir Milanovi
roen 1973. Foa
141. Miroslav (Radomira) Keni

roen 1966. Grlica
poginuo 12.07.1992. Grlica
142. Petar (Boè) Rudi
roen 1937. Mrkovii
pog. 16.08.1992. Pionirska dolina
143. Milo (Jovana) elija
roen 01.01.1963. Bjelogorci
144. Svjetlana (Todora) aji
roena 24.07.1977. Hrasnica
poginula 25.08.1992. Kotorac
145. Savo (Marko) Andan
roen 1938. Vraàlice
poginuo 25.08.1992. Hayii
146. Milenko (Pere) Lale
roen 1953. Trnovo
152. Boko (Milana) Prùq

roen 15.01. 1930. Kalinovik
preminuo od posqedica rawavawa
06.10.1992. Koran
153. Milanko (Novice) Markovi
roen 1938. Ilovaa
154. Slobodan (Riste) Gavri
roen 1950. Sarajevo
poginuo 14.10.1992. Koevo
155. Ratiborka Pandurevi
roena 1944. Kozarevii
poginula 20.10.1992. Kovaii
156. Manojlo (Pere) Borkovi
roen 1957. Han Pijesak
157. Petar (Atanas) Petrovski
roen 1960. Han Pijesak
158. Obrad Pandurevi
roen 1958. G. Miqevii
159. Momir (Duana) Trobok
roen 1957. Pale
poginuo 10.09.1992. Caparde
160. Jovo (Duana) Regoje
roen 1957. Dobro Poqe
133. Neo Drakovi

roen 1948. Sarajevo
147. Milovan (Mike) Kraq

roen 1925. Ravno
20.09.1992. Koran
161. Goran (Alekse) Barjaktarevi

roen 1965. Vili
poginuo 21.09.1992. Vili
134. Miro (Veqka) Mali

roen 1966. Doboj
poginuo 06.08.1992. Lukavica
148. Milivoje (Petra) Todorovi

roen 06.06.1950. Foa
162. Vidan (Vide) Mihailovi

roen 1955. Vili
poginuo 21.09.1992. Vili
135. Wegoslav (Miladina) Marinkovi

roen 1953. Pale
poginuo 11.08.1992. Pale
149. Stojan (Riste) Markovi

roen 1934. Barice
poginuo 03.10.1992. Barice
163. Milorad (Milivoja) Lolovi

roen 1948. Gradac - Mokro
poginuo 31.10.1992. olina Kapa
136. Milorad (Obrena) Pipovi

roen 1955. elebii
poginuo 22.08.1992. Vijari
150. Savo (Lazara) Markovi

roen 12.03.1957. Barice
164. Milan (Mila) Vladkovi

roen 1956. Sarajevo
137. Mile (Drage) Bakula

roen 1959. Sarajevo
151. Bogdan (Vase) Markovi

roen 1936. Barice
165. Qubomir (Nea) Muharemovi

roen 1956. Kalauzovii
poginuo 24.11.1992. Rajlovac
45
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
PAQANSKA PAROHIJA
166. Mirko (Milana) Vukovi

roen 1941. D. Qubogota
180. Milivoje (Spasoja) Glava

roen 1935. Hayii
194. Danilo (Jovana) Gri

roen 1937. Praa
poginuo 12.04.1993. Vidikovac
167. Slavia (Srpka) Vukovi

roen 1963. Sarajevo
poginuo 14.12.1992. Borije
181. Neo (Nikole) kobo

roen 1947. Ustikolina
195. Savo (àrka) oli

roen 1959. Gorwa Bioska
poginuo 12.04.1993. Faletii
168. Milisav (Milivoja) Keni

roen 1950. Gacko
182. Radenko (Gligora) Andan

poginuo 22.01.1993. Lapanica
196. Vukain (Alekse) Trifkovi

roen 1950. Trebevi
169. Marko (Miladina) ear

roen 1969. Sarajevo
poginuo 20.12.1992. Pavlovac
183. Milanko (Gligora) Andan

197. Vojislav (Pavla) Marinkovi

roen 1949. Pqevqa
170. Slobodan (Maksima) Kqaji

roen 1946. Renovica
preminuo od posqedica
rawavawa27.12.1992. boln. Beograd
184. Neo (Petka) Golijanin

roen 1957. Trnovo
198. Dragomir (Sava) Kubura

roen 1955. Dovlii
185. Dragan (Neeqka) Meselxija

roen 1964. Sarajevo
199. Perica (Tome) Skoko

roen 1958. Pale
186. Momir (Nove) Mihailovi

roen 1936. Dowi Pribaw
200. Petar (Branka) Bjelica

roen 1935. Trnovo
187. Ranko (Milutina) Tadi

roen 1934. Vrh - Praa
201. Aleksandar Igorjevi

roen 1961. Lewingrad
poginuo 21.05.1993. Borije
188. Stanko (Rajka) Parli

roen 1962. Kalauzovii
202. Sreten (Pere) ear

roen Trebevi
189. àrko (Ilije) Gojkovi

roen 1928. Sarajevo
203. Rado (Toma) Kovaevi

roen 1968. Gorovii
poginuo 12.06.1993. Orahovice
190. Aim (Riste) Marijanovi

roen 1950. Mrkovii
poginuo 21.02.1993. Mrkovii
204. Milanko (Mie) Cicovi

roen 1930. Gorovii
preminuo 12.06.1993. Pale
191. Brane (Blaka) Petrovi

roen 1958. Bulozi
205. Milovan (Svetozara) Bulatovi

roen 1953. Sarajevo
poginuo 30.05.1993. Vidikovac
192. Dragan (Glie) Stankovi

roen 1950. Slavonska Poèga
206. Petko (Ostoje) Risti

roen 1956. Trnovo
poginuo 22.06.1993. Jahorina
193. Aleksandar (Lazara) Matovi

roen 1967. Sarajevo
poginuo 13.04.1993. Srebrenica
207. Bogoqub (Petra) Batkovi

roen 1958. Dovlii
171. Slavenko (Pavla) Miladinovi

172. Petko (Duana) Granzov
roen 1926. Kasidoli
poginuo 18.12.1992. Kasidoli
173. Rade (Nikole) Granzov
roen 1933. Kasidoli
poginuo 18.12.1992. Kasidoli
174. Milan (Koje) Trifkovi
roen 1959. Jabuka
poginuo 21.12.1992. Ravna Planina
175. èqko (Obrena) Dubovina
roen 1966. Sarajevo
poginuo 20.12.1992. Vrace
176. Milan (Nikole) Golubovi
roen 1963. Jabuka
poginuo 24.07.1992. Jabuka
177. Milorad (Stjepana) Elez
roen 1932. Jabuka
178. Dragan (Milana) elija
roen 1974. Jabuka
179. Pero (ora) Dubovina
roen 1928. Jabuka
46
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
PAQANSKA PAROHIJA
208. Grujo (Marka) Korowa

roen 1933. Bulozi
223. Zoran (Mile) Samarxija

roen 1970. Beograd
238. Mlaen (Pere) ear

roen 1948. Vlahovii
poginuo 07.04.1995. Majevica
209. Veselin (Bogdana) Lui

roen 1974. Sarajevo
224. Milan (Milorada) Lubarda

roen 1951. Sijerci
poginuo 18.01.1994. Korita
239. Vlado (Boka) Veselinovi

roen 1959. Sarajevo
poginuo 30.05.1995. Treskavica
210. Sainka (Vukaina) Joki

roena 1970. Skopqe
poginula 03.08.1993. Jagomir
225. Jadranko (Vidoje) Antoni

roen 1970. Sarajevo
poginuo 17.01.1994. ekovii
240. Obrad (Rada) Furtula

roen 1952. Vlahovii
211. Vaso (Spasoja) Petrovi

roen 1940. Radijevii
226. Nedeqko (Bogdana) Lizdek

roen 1951. Mokro
poginuo 07.04.1994. Rogoji
241. Marko (Vitka) uula

roen 19.04.1953. Borike
212. Rajko (Lazara) Lonco

roen 1962. Bulozi
227. Darko (Ratka) Antunovi

roen 1969. Zrewanin
242. Momir (Novaka) ipovac

roen 1964. Stupaw
preminuo od posqedica
rawavawa17.06.1995. boln. Beograd
213. Milorad (Marka) ipovac

roen 1948. Stupaw
228. Miroslav (Petra) voro

roen 1958. Mioii
214. Bosiqka Savovi

roena 1943. Pazari
poginula 11.10.1993. Zlatite
229. Stevan (Duana) Tomi

roen 1960. Pale
poginuo 04.05.1994. Krivajevii
215. Dragutin (Rude) Samarxi

roen 1938. Podgrab
poginuo 16.10.1993. Bjelanica
230. Petko (Mirka) Sladoje

roen 1956. Sarajevo
poginuo 21.09.1994. Grebak
216. Blagoje (Marka) Ili

roen 1941. Draguqe - Pale
poginuo 24.10.1993. Igman
231. Neboja (Zaharije) Lizdek

roen 1957. Sarajevo
217. Milivoje (Gojka) kobo

roen 1951. Kalinovik
232. Ratko (Jove) Obuina

roen 1950. Divii
poginuo 01.08.1994. Niii
218. Radovan (Duana) Anxi

roen 1944. Mrkovii
poginuo 25.10.1993. Mrkovii
233. Zoran (Rajka) Risti

roen 1967. Sarajevo
219. Milo (Petra) Kozlina

roen 1937. Kordun
234. Tihomir (Miloa) oli

roen 1957. Sarajevo
220. Aleksandar (Zdravka) inik

ron 1971. Sarajevo
poginuo 04.12.1993. Jevrejsko Grobqe
235. Neboja (Slobodana) Lui

roen 1963. Sarajevo
221. Risto (Sime) Moevi

roen 1955. Sarajevo
poginuo 27.12.1993. Ravawen Brijeg
236. Branislav (Slavka) Blagojevi

roen 1960. Sarajevo
222. Rade (Stojana) Kova

roen 1944. Foa
poginuo 30.12.1993. Nexarii
237. èqko (Mile) Spasojevi

roen 1962. Rudo
243. Savo (Jovana) Savi

roen 1937. Gora`de
244. Jordan Ivanov - Kucorov
roen 1967. Bugarska
poginuo 02.07.1995. Trnovo
245. Milorad (ure) Simi
roen 1951. Maglaj
246. Jovan (Maksima) Mumovi
roen 1955. Olovo
247. Aleksandar (Milosava)
Milovi
roen 1976. Sarajevo
poginuo 30.08.1995. Ravna Planina
248. Petko (Riste) Pandurevi
roen 1954. Pavlovac
poginuo 08.09.1995. Krmska Lokva
249. Slavia (ore) Ili
roen 1976. Pale
poginuo 07.09.1995. Kalinovik
250. Radivoje (Vlade) Klaa
roen 1959. Koevik - Pale
22.09.1995. Koran
251. Darko (Dobrislava) Cicovi
roen 1974. Sarajevo
47
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
MANASTIR DOBRUN
Putujui 1857. srpskim krajevima
pod turskom vlau, Giqferding je
zabeleìo predawe o padu grada Dobruna i tobo`woj ulozi despotice
Jerine u tom dogaaju. Manastirska
crkva na poqani, po tom predawu
stradala je kada i grad. Ruski putopisac je video, ali nije detaqno opisao natpise i freske, dodajui da je
starina crkve velika, sudei po arhainom pismu i jeziku natpisa, kao
i po tome to su prozori vrlo uzani.
Wemu dugujemo podatak da je stanovnitvo okolnih sela obnovilo crkvu 1822., ali se obim radova ne
moè naslutiti. Giqferdinga je iznenadio mali èqezni krst na krovu, to je tada bila velika retkost u
srpskim zemqama pod Turcima.
Ustvari, on i nije video unutrawost crkve, jer svetenik nije ìveo u Dobrunu, (u kome su tada bile
samo dve srpske kue, prema dvadeset
muslimanskih), nego daleko odatle,
u Bijelom Brdu, gde je Srba bilo vie. Giqferding je opisao kako se
verski ìvot pravoslavaca u dobrunskom kraju odvijao: u Dobrunu je
svetenik sluìo samo na Boì,
Uskrs i Trojiindan, kada bi se okupilo mnotvo hriana. U preostalo vreme, oni nisu bili u prilici da
sluaju bogosluèwe, ali, dodaje
Giqferding, jo je i to dobro. Koliko li tek u Bosni ima okruga sa
hiqadama pravoslavnih hriana
gde seqak proìvi ceo svoj vek a nijedanput ne vidi crkvu. àlio je on
jedino to nije uspeo da izbliza pogleda i proita ktitorski natpis
iznad vrata crkve, koji se tada jo
sasvim jasno video, mada su ga radnici mnogo poprskali prilikom kre-
48
ewa crkve (verovatno 1822.). Rus

jednostavno nije imao vremena da itav dan eka na lestve kojima bi natpisu priao koliko je bilo neophodno, pa je docnije zamolio monahe
manastira Bawe kod Priboja da ga
U izdawu Narodnog muzeja iz Beograda

iza{la je monografija o manastiru Dobrunu
prepiu. Oni su mu prepis, dodue,
poslali, ali sasvim netaan, oigledno sa nekog drugog hrama, jer je u
izvodu stajalo da je hram posveen
Vaznesewu, a ne Blagovetewu, i da
mu je ktitor Stefan Nemawa.
Crkva manastira Dobruna ponovo
je obnovqena 1884., zalagawem baronice Nikoli. Tada je, prema zamisli arhitekte Vancaa, izgraen
zvonik, ali je naiweno mnogo propusta i tete. Poruena je spoqna
priprata, podignuta i oslikana, izgleda, krajem H i poetkom H

veka. Prilikom prepravke crkve
oteene su (odseene do polovine
po vertikali) dve slikane figure na
zapadnom zidu unutrawe priprate:
jedan pustiwak i jedna sveta èna.
Tada su unitene i freske naosa, koje su do tada, po svoj prilici, bile
isto toliko ouvane kao i one u priprati, a uklowen je i zidani ikonostas s tri prolaza. Pripratu je, prema projektu, takoe trebalo izmeniti (proiriti prozore), ali se od
toga, na sreu, odustalo zalagawem
paroha.
Crkva je ponovo prepravqena
1921. i tada je prekreen ktitorski
natpis iznad nadvratnika na ulazu u
pripratu, a stare freske u zasvedenom tremu prekivene su novim slojem.
Najvee razarawe zadesilo je manastir Dobrun u Drugom svetskom
ratu. Nemci su tokom okupacije crkvu Blagovetewa koristili kao
magacin za mine, a pred povlaewe,
januara 1945., digli su je u vazduh.
Sem trema i dela priprate, sve ostalo je potpuno razrueno. Tokom svog
obilaska srpskih spomenika 1946.,
. Bokovi je na delu zatekao veoma revnosne obnoviteqe: lokalnog
svetenika sa nekoliko majstora.
Oni su samoinicijativno, u vanredno kratkom roku, ve zavravali sasvim novu crkvu, koja i danas postoji. Ipak, Bokovi je zabeleìo
wihovu nestrunost za takvu vrstu
poduhvata, kao i mawe, nove tete
koje je ova obnova nanela crkvi
Blagovetewa, naroito ktitorskim portretima.
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
HRIANSKA PRAVILA
itaj, razmiqaj, ponovo itaj, i gledaj da
ostvari:
Veliki tvoj zadatak jeste briga o tvojoj venosti.
I ako ti, mo`da, o woj nee da misli, vreme
e te na to naterati, brè mo`da nego to ti misli.
Doao si na ovaj svet, da bi iz wega izaao svetu i Bogu ugodan.
Pravila Jevaneqa neophodna su za istinski
ìvot.
Mo`da e jo veeras umreti, i zar nije vreme
da se zabrine i da pone ìveti hrianski?
Ne govori: Uiniu to sutra, jer mo`da za tebe
nee biti sutraweg dana.
Svaki moè rei: jue sam bio, ali niko ne moè
rei: danas u biti ìv.
Danas se veseli a dovee e, mo`da, biti u
predsmrtnom ropcu, i tako nepovratno propasti.
Zar nije ludost igrati na ivici provalije...?
Ti se ne plai, ali to ne znai da si van opasnosti.
Mo`da e danas da predstane na sud Boìji, a jo se ni malo nisi pripremio.
Jedva ako koji minut ima na raspoloèwu, a
postupa kao da je ceo vek u tvojoj vlasti.
Ne moè se nazvati mudrim onaj, koji na neizvesnosti neto zida i u neizvesnost se nada.
Zlo, koje si, smejui se, priinio drugome, suzama svojim treba da spere.
Ako ti greh ne ugui, uguie on tebe.
to se vie protiv sebe bori, u toliko se sa
sobom brè miri.
Ne prataj sebi nita, i Gospod e ti oprostiti sve.
O, gluposti svetska! gubi se nebo za pedaq od
zemqe.
Ko Boga ima na zemqi, ma bio i puki siromah,
najvei je bogata.
Zlato i srebro ne ine bogatstvo, bogatstvo due je dobroinstvo.
Biti svet znai imati sva istinska blaga.
Stradawima i trpqewem dostiè se blaèna
venost.
Krst je lestvica to vodi na nebo.
Ako bez roptawa, strpqivo s voqom nosi krst,
on sam tebe e nositi. Krst, koji se tako nosi, upola
je laki.
Ako nema udela u stradawu i poniznosti Hristovoj, nee imati udela ni u wegovom carstvu
slave.
Neka ne misli da se pokajao onaj, koji se boji da
popravi svoje pogreke i da zagladi prestupe.
Idi kuda hoe, ali spokojstvo je samo u jednom
Bogu.
Mir dui svojoj nai e samo onda, kad se oslobodi èqe za onim to je prolazno i propadqivo.
Zaista, teko je ìveti hrianski, ali kako
je slatka smrt onome, koji je tako svoj vek proveo!
Pokajawe je gorko, ali lei i spaava duu.
Boqe je da sam sebe ponizi i katiguje, nego
da to doeka od Boìjeg pravosua.
Ili je neto pravedno i dobro, ili to nije; sredine nema.
Ako hoe spokojno da umre, ìvi blagoestivo i sveto.
Zar te nije stid, to do sada nisi nita uinio,
da opravda svoje naznaewe...?
Jedini Bog postoji Sam po Sebi, a ti samo od
Wega ìvi i mie se.
Sve to samo sebi pripisuje i misli da je samo tvoje delo, - propalo je za tebe.
U ovom svetu nita nije pouzdano istinito to
je van Boga.
Blago onome, koji u svemu vri voqu Bo`ju, i u

najsitnijim stvarima.
Zar se moè ìvotom nazvati ìvot bez qubavi
prema Bogu...?
Nejvee su vrline one, koje se najmawe vide.
Predaj se sasvim Bogu, i On e ti biti najvei
zatitinik.
Ponizi se, budi mali, to je mogue mawi, da se
ne primeuje. Tako e u istini postati veliki.
to te qudi vie zaboravqaju, tim mawe te
Hristos zaboravqa.
Idi putem Hristovim u ponièwu - i uzvisie
se.
Nemoj govoriti: ponizili su me. Samo su te postavili na tvoje mesto.
Dua postaje sve toplija, ako se oslobaa privezanosti za aemqu.
Radi potpunog sjediwewa s Bogom, treba da
umre za sve, to nije Bog.
to slabija privezanost prema zemqi, tim jaa
veza s Bogom.
Prava qubav ne miluje uvek, nego poniàva i odvraa od svega.
Ko nije sebe procenio i naao, kako moè nai
Boga...?
Treba biti krotak i trpeqiv ne samo kad si u dobru nego i kad krst nosi i trpi nedae.
Ako nema krotosti ne moè ostati uenik
Hristov.
Nisi pravi hrianin sve dotle, dok ne vrati
dobro za zlo.
O, kako je to divna osveta! initi mnoga dobra
onima koji ti ine mnoga zla...!
Sva zadovoqstva na zemqi ne vrede koliko jedna
suza pokajawa.
Velika je tajna zadobiti qubav Boìju; - treba
se kajati, postati istinski smiren i - moliti se.
ta vredi greniku dug ìvot? Samo uveava
gwev Bo`ji.
Koliko vremena i truda ulaù qudi, da bi bili
nesreni?..
Velim da nam je nebo otaxbina. Zato ne ide
putem koji tamo vodi?..
Dua, ropski predana zemaqskim brigama, nee
imati udela u blagim nebesima.
Izmeu poroka i vrline ne postoji druga do
la`na i varqiva sredina.
Ako u sebi umrtvi nekorisne misli, umiru i
rave misli.
Na zemqi traì takvu sreu, kojom e se na nebu naslaivati.
Zato ne mrzi sad na zemqi ono, to e ti biti odvratno na nebu?..
Zato ne voli sad na zemqi ono, to u venosti misli da treba voleti?
Ko je èdan pravde, taj ve poiwe da je ima.
Koliko zadovoqstava pribavqa dui jaka èqa
za nebeskim stvarima!..
Ko ùdi za venim blaènstvom, taj jo sada
poiwe da u wemu uìva.
Ko istinski ùdi za nebom, taj sve mawe mari za
zemaqske stvari.
Ko kaè da Boga voli, a nije gotov na `rtvu,
wegova qubav nije prava.
Straìti, moliti se, boriti se, trpeti svojevoqno oskudicu - to su velika sredstva da se dostigne savrenstvo.
Poboàn ovek treba da utei, usamqen, ispituje sebe i da se stalno obraa Bogu.
Radi napredovawa u duhovnosti treba pred oima stalno gledati Boga.
Osnov svetiteqstva je umreti za sve stvari.
Postani dete s Hristom, i s Wim zajedno e napredovati u mudrosti.
Pita: koji put vodi u ìvot? Ja ne znam drugi

put do put Jevaneqa.
Da se ne zaluta, neophodno je potrebno ii po
tragu Isusa Hrista, jer je On put, istina i ìvot.
Mnogi govore: uradiu, a malo wih govore, uradio sam, ili: poeo sam raditi.
Same èqe nas nee spasti, nego èqe s delima
koja proistiu iz vere.
esto poetci bivaju teki, ali trud i trpeqivost sve zaslade.
Kako su qudi slepi: gledaju kako se svakodnevno
umire, a nee da misle, da e i na wih doi red!
Ali ne vredi mnogo misliti o smrti, ako se ne
misli o - hrianskoj smrti.
Budi sad takav, kakav èli da bude i na dan
velikog stranog suda.
Zar nije nesravweno boqe da ti Hristos bude
Otac nego neumoqivi Sudija...?
Ako te tua beda ne dira, ni tvoja nee tronuti
tvoga Sudiju. Nema milosti onome, ko nije milostiv.
Qubiti Boga vie svega, a bli`wega kao sebe
samoga i sebe traìti u svemu, - to je izvor svakoga
greha.
GOLGOTA
Krvava muwa zapara nebom
zemqa zadrhta hrast se zapali.
Rasu se kamewe osu se litica,
a Juda ciknu i u prah se svali.
Ne pogibe Juda od udara muwe
prokletstvo wegovo doe mu glave.
Prodade duu za prokleto srebro
lii se tela due i vene slave.
Dok Juda tako veno umirae
kia je lila vetar duvao.
Krv se pravedna niz krst slivala
Gospod je smru ìvot ouvao.
Sa krsta su tada kazane rei,
dok zlobnici hulie na Boga.
Oe oprosti im jer ne znaju ta ine
i duh primi sina svoga.
Ogrnut platom pod obli`wom
smokvom
mudrac sa istoka stajao je Valtazar.
udom se udio qubavi Bo`joj,
o pa zar i to moè biti zar?
Vladimir M.
Vidovi
Grabovica
49
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
+STANIMIR JAWI, svetenik
RADINKA SAVI
ro. Bradowi
Na Svetoga Savu ove godine upokojio

se u Gospodu otac Stanimir Jawi, paroh zaboraki u Eparhiji dabrobosanskoj. Posle odsluène sv. Liturgije i
preseenog slavskog kolaa sa svojim parohijanima, skonao je svoj ovozemaqski
ìvot u parohijskom domu u ajniu.
Otac Stanimir je roen u Viegradu
1941. godine u pobo`noj porodici Jawia. Iz djetiwstva je vaspitavan u pobo`nosti a posebno za propovjedawe Rei Bo`je. Bez sumwe je mnogo uticaja i
na wega imao bogomoqaki pokret vladike Nikolaja ìkog. To vaspitavawe
ga je opredjelilo da upie i zavri beogradsku bogosloviju od 1956. do 1961. godine. Trideset etiri godine bogosluìo je pri crkvi Uspewa Presvete
Bogorodice i udotvorne ajnike Krasnice. Cjelog svog ìvota nosio je veoma
teàk krst svetenikog poziva i linog ìvota.
Na opjelu je inodejstvovao Wegovo
Visokopreosvetenstvo Mitropolit
dabrobosanski g. Nikolaj uz sasluèwe
osamaest svetenika i jednog akona. Od
dugogodiweg svog suparoha oprostio se
protojerej stavrofor Novica Jawi i u
posmrtnom slovu rekao: Otac Stani-
50
mir je imao dosta iskuewa, ali se borio sa wima, kako nas i Gospod opomiwe
preko svetog Jevaneqa: Bdite i molite se da ne doete u iskuewe; duh je sran ali je tjelo slabo". Dolazei kod
wega esto sam ga u toku dana zaticao na
molitvi i to u kleeem stavu. Lijepo je
bogosluìo i propovjedao. Kad god bi
poveli akciju prikupqawa dobrovoqnih priloga, bilo za koga ili ta, on bi
prvi priticao i od svih nas najvie davao. Naao sam ga jedanput u stanu sama,
kako je u posledwe vreme i inae ìvio,
kako nekom mau lijei rane po nogama, koje je zadobio posle duèg pjeaewa po selima Zaborka i Boqania u toku
asnog posta. Znao je zatraìti oprotaj ali je i pratao. Na kraju naeg
druèwa potpunije sam ga shvatio.
Opratajui se danas od tebe, dragi nam
oe Stanimire, zamolio bih se tvojoj dui, da nama koji smo sa tobom zadugo djelili dobro i zlo oprosti i ne pomjane naa bezakowa pred Bogom. Tvojoj
dui, nek je Bogom prosto, sa iskrenim
molewem ovde pred ajnikom Bogorodicom, prizivajui rei sv. apostola Pavla: Nek ti tjelesna smrt ne bude kazna
ve dobitak pred Bogom i svim svetim.
Otac Stanimir Jawi sahrawen je 29.
januara 1998. godine u porodinoj grobnici na gradskom grobqu u Viegradu.
Ispraen je molitvom svetenika i velikog broja vjernika ajnikog i viegradskog kraja.
Poivaj u miru i neka ti Bog duu
prosti.
protojerej
Momir Vasiqevi
U osvit zore 13-og februara t. godine preminula je u Gospodu nakon krae i teke bolesti Radinka Savi ro. Bradowi u svojoj
46-oj godini ìvota. Pokojnica je roena u
selu Prebidoli optina Rudo od oca Pavla i
majke Radojke, kao tree dijete u porodici.
Udala se u familiju Savi u istoimenom selu, u porodicu koja je Crkvi dala dve monahiwe i svetenika. Sa svojim muèm Dragoqubom rodila je dva sina Qubinka i àrka koje
je sa velikom qubavqu i pa`wom podizala i
odgajala. Po linoj èqi uputila ih je u bogosloviju da kao svetenici posluè Bogu i
Srpskom rodu. Teka bolest i prerana smrt
spreila ju je da doìvi tu radost.
Pokojnica je bila jedna izuzetno jaka i
stabilna linost. Vredna i radna domaica,
uvaèna i estita supruga, we`na majka. Sve
ìvotne probleme dostojanstveno je podnosila. Takva je bila i u bolesti. Sve je prepustila voqi Boìjoj. Kao takva bila je omiqena kako kod svojih najbliìh, tako i kod svih
koji su je poznavali.
Sahrana je obavqena na seoskom grobqu uz
uee vie svetenika, monahiwa, bogoslova, rodbine i prijateqa obe familije. U
ime svetenstva od pokojnice se oprostio
prot.-stavrofor Novica Jawi istiui vrline koje su je krasile. U ime porodice oprostio se wen djever svetenik Dragia Savi
zahvalivi joj se za sve to je od sebe pruìla i uinila. Neka joj je vjeni pomen i
blaèni pokoj. Bog da joj duu prosti.
V. B.
Broj 10
Priprema i ureuje: protojerej Bogdan Stanii
U susret 800-godiwici manastira Hilandara
SVETIONICI SRPSTVA
Razgovor s jednim od svetogorskih
monaha
U predvorju Svete Gore, ispred lukog gradia Jerisos nalazi se metoh manastira Hilandara Kakovo. Pored crkvice, skromnog konaka, metoh poseduje
3000 hektara izuzetne ume pitomog kestena i od skoro ribwak arana za potrebe manastira Hilandara. Ovaj metoh
Hilandaru je poklonio jedan turski paa koji je zahvaqujui lozi Svetog Simeona dobio decu. Grke vlasti su priznale tu tapiju o vlasnitvu i do danas
potuju te zemqine kwige. U metohu je
moderna strugara za obradu drveta. Hilandar prodajom pitomog kestena pre
svega u zapadnu Evropu ostvaruje dobre
prihode neophodne manastiru. uma se
ne eksploatie, ve koristi samo ono
to ona daje. Celokupnim imawem rukovodi jedan monah, vrlo uen i cewen na
Svetoj Gori i van we, otac Mitrofan.
On je Svetogorac od 1961. g.
Iskoristili smo wegovo prisustvo
na brodu, plovei ka Srpskoj Carskoj
Lavri. Dobivi blagoslov poeli smo
razgovor o najaktuelnijem, proslavi 800
god. manastira Hilandara.
- Tu je u pitawu proslava i obeleavawe. Mi emo proslavu obaviti iskquivo na Svetogorski nain. Najverovatnije emo tako i uraditi da spojimo obeleavawe 800 godiwicu sa redovnom
godiwom slavom manastira, Vavedewem
Presvete Bogorodice, 04. decembra. To
radimo iz tri vaqana razloga. Prva dva
su to to prema naim snagama i mate-
____________________________________________DABROV INFORMATOR 10 ____________________________________________
rijalnim mogunostima teko nam je da

dva velika praznika moemo da obavimo
odvojeno u jednoj godini. Trei razlog je
to uz pomo qudi naih iz Srbije i
dijaspore kao i znatne pomoi Grke
drave radi se brzim ritmom na obnovi
zgrada manastirskih. Da bi dobili vie u vremenu, jer smo kasno poeli, nismo mogli ranije, sredstava nije bilo
Spajawem proslave sa krsnom slavom koja je na kraju godine dobiemo u vremenu
i imaemo na neki nain celu godinu na
raspolagawu. Bie gotovi glavni radovi, jer konaci i prostorije su ogromni.
Pokazaemo manastir podmlaen da se
vidi da se bratstvo trudilo da sauva
ono to se ne zaboravqa i obnovi,
osvei kada su bili stvoreni uslovi za
to. Nastavie se poslovi i posle
800-godiwice ali najvei deo bie dotle gotov.
Manastir Hilandar ima vrlo bogatu
izdavaku delatnost. Moete li nam neto vie rei o tome.
- I tu nas je podstakla ova proslava i
obeleavawe. Mi smo na deset godina ranije obavestili nau Patrijariju i
SANU da poiwemo pripremawa. Zbog
raznih okolnosti u zemqi nije se moglo
mnogo da uini. U poetku nije se intenzivno mislilo na to jer je bilo dosta
vremena pred nama. Ali vreme prolazi.
Mi smo svesni neophodnosti arhitektonskog obnavqawa manastira wegovog
fizikog izgleda, vie razmiqali o
duhovnoj opravci i spaavawu naeg naroda u Srbiji. Ako se o ivotu u matici
radi, to se tie ivota manastira i nas
monaha u wemu. Od ove duhovne obnove
naroda zavisi i bioloka obnova bratstva u manastiru, da nam dou mlai monasi da se zajednica manastira osnai
za svoju daqu misiju da se narod pomogne. Onda smo se setili da prevodimo
Svete Oce, jedine prave majstore ivota. Da posle pedeset godina duhovnog
mraka koji je nametnut naem narodu
kroz jednu ideologiju koja je samom ivotu protivna, koja nigde uspela nije i
gde god se zadrala due od nekoliko
godina te narode do te mere uinila nesposobnim za ivot da treba da proe
najmawe dve-tri generacije da se vrati
na mesto odakle se palo u taj ponor. Zbog
toga smo poeli sa izdavawem Svetootake literature. Za posledwe 2,5 godine
smo stigli do 24 naslova. Naili smo
na veliko razumevawe izvesnih sa otaxbinskog tla, oni su poeli da nam daju
priloge do te mere da ne moemo da

stignemo da prevedemo i tampamo ta
dela. Ve imamo uplaeno u tampariji
manastira Sveta Lidija za est kwiga
unapred. Ako tim ritmom bude ilo a
teimo da poveamo krug prevodioca nadamo se daemo da uduplimo naslove do
kraja idue godine. Pored te delatnosti
pokrenuli smo jo jednu koja nije strogo vezana sa 800 godiwicom da onoliko sredstava koliko nam ostane pomognemo RS. Ta pomo moe da se podeli na
segmente, oseajne - da se pomogne narod
u nevoqi idejni - to se par nas i lino
uverilo, rad sa deicom jer je to boqi
deo naeg naroda. To je zdraviji deo ko-
ji moe da poslui kao kvasac za obnovu

celog naeg srpskog sveta. Odluili
smo se na pomagawe novoroenadi, da ih
snabdevamo svim onim to je potrebno
od roewa do uzrasta od jedne godine.
Ove godine je 500 takvih kompleta poslato za Bawa Luku. Specijalni xakovi
su napravqeni za taj paket, tu je i jedno
pismo za roditeqe, gde ih molimo da
nam se jave kada se dete krsti, da dostave
wegovo ime da bi se pomiwalo u mana-
stiru. Ranije smo deo takvih paketa poslali u Srpsko Sarajevo i Srpsku Hercegovinu. Izaao je od skoro zakon u RS
da se novoroenad mogu hraniti samo
majinim mlekom, jer se sem prirodne ne
dozvoqava vetaka hrana. Zbog toga
imamo vie prostora da snabdevamo i
kole nastavnim materijalom. Prole
godine smo pomogli kolu u Trnovu i
Srbiwu kao i koli na Palama u kojoj
su aci izbeglice. Mi nastavqamo. U
ovoj godini smo preko naeg poverenika
saznali da kola u Srebrenici nema
grejawa. Angaovali smo jednu novosadsku firmu koja radi centralno grejawe.
Po zavrenom poslu doli smo do Srebrenice i videli da ta osnovna kola
nema nita od uila, krov prokiwava,
nema stakla na prozorima... 120 kvaka na
vratima je nedostajalo, smogli smo snage
skupivi 50.000 75 za tu nau deicu.
U meuvremenu, mi stipendiramo i
izvestan broj studenata teologije. Sa
manastirom Sveta Lidija spremamo pomo u tekstilu u RS. Naalost, mnogo je
od nae pomoi odnela mutna Marica.
Qudi su dozvolili sebi tu slabost, takvo je vaspitawe reima znate, pa i kod
nas ovde u manastiru gosti, iz navike
uzimaju neke stvari iako im nisu potrebne. Do te mere se ta moralna okuenost uvukla u ivot da qudi vie nisu
svesni ta je dozvoqeno, a ta nije.
Nedavno je jedan Episkop rekao da je
RS, prikovana za krst, raspeta izmeu
eqa istoka i zapada. Dali je RS u neemu pogreila?
- O naim grekama kolektivnim i
pojedinca, sam Bog zna punu istinu.
Qudsko je da se grei i ispravqa - svakodnevno. Greke dolaze iz raznih okolnosti voqne i nevoqne. Bitno je ispravqawe. Ukoliko wega ima, a ono je zasnovano na pokajawu onda se sve dovodi u
red. to to je RS raspeta to je jedna bolna stvarnost ali za sve one koji veruju,
velika ast, jer mi znamo koja je tajna
raspea i ta iza raspea sleduje. Ima
se strahovitog nerazumevawa prema tom
delu naeg naroda - zapadna politika je
u tom pogledu neshvatqiva. Tu nema logike i qudskih oseawa. Sve je okrenuto
na glavu... Ima jedno oko koje sve to posmatra i koje e svako strpqewe i stradawe u onom smislu u kojem je Hristos
za nas stradao doneti obilne plodove,
samo treba istrajati do kraja. Mislim
da e se imati snage za to istrajavawe,
iako tu malu snagu ubija mala ili nika-
kva pomo matice. Domaa propaganda je

toliko uinila da ta jadna Srbija koja
je ostala bez orijentacije u svome ivotu, to pokazuje i wena politika. tu se
opozicija nerazlikuje od pozicije, uzima posledwu nadu da se stvari mogu popraviti. Stawe matice je pokazalo jedno
dijametralno ponaawe od naroda u prolom ratu, gde je isto dolo mnogo izbeglica iz Srpskih Krajina. Ja sam to
doiveo u mom zaviaju gde smo taj na
izbegli ivaq primili najbratskije.
Ovoga puta je to bilo nedaj Boe nikome.
Sistematski se radilo godinama da
se pokvare odnosi meu qudima u porodici. To je po onoj staroj, zavadi pa vladaj.
Ima li nade u pokajawu i ispravqawu
novih generacija u Srbiji?
- U taj narataj se jedino moemo da
nadamo. To je pokazao protest studenata.
Oni su sve to vreme drali vezu sa Hilandarom. Redovno su nas izvetavali o
svim dogaajima iako su znali da mi ivimo daleko od politike. Oni su osetili potrebu da to ine... Mi smo im poslali ikonu Trojeruicu da ih hrabri,
120 kadionica, 5 kg tamjana, da kade taj
prostor, zatim 7000 svea da posvetle
tu stvarnost. Svetogorski med da im da
energiju. Sa tim mladim qudima se
moe nai zajedniki duhovni jezik.
Wihova srca nisu optereena. Oni
trae i veoma je vano u tom traewu da
krenu pravim putem. Ima nade i tu...
Treba se uvati, zlo je naraslo u svetu.
Ono je svesno svoje nemoi, zbog toga koristi svoju transparentnost, naduvenost
da svesno stvori utisak o svojoj snazi.
Masa pada pod taj utisak, lako se opredequje za zlo, jer ono je lake. Ali su
wegove posledice kasnije veoma teke,
ali svet naalost o tome nemisli. Mi
kao pojedinci moramo sve da uinimo,
bez obizra dali nas neko razume ili
okolina to radi. Svako treba da pone
obnovu na svom linom planu. Od pojedinca sve kree a u porodici voditi rauna o osnovnim principima ivota.
Ako jedna porodica u komiluku svetli
svojim primerom, taj komiluk ne moe
da ostane ravnoduan. To se posle iri
jednom geometrijskom progresijom. Mi
smo duhovna bia i ne moemo drugaije
da ivimo nego zakonom svoga bia. To je
moralni zakon. Treba se wega drati.
On je na poetku teak jer trai dosta
od pojedinca odricawa i rtve. Ali to
obraawe vertikali, gledawu na vie i

vremenom dolaska pomoi stvara u nama
jednu snagu, koja se zove blagodet Boja.
Ona se nevidi ali se duboko u srcu osea. Tada pojedinac postaje duhovno jak i
moe da oplemeni svoje okruewe. Zato
je Sveti Serafim Sarovski, jedan divan
svetiteq ruski rekao: Steci mir u srcu,
i stotine oko tebe e se spasiti. A mir
se stie moralnim ivotom.
Pomenuli ste komiluk. Sekte nam
vie nisu susedi, ulaze nam kroz prozor.
- Sekte su naa slabost. Wiva koja se
neobrauje zarasta u korov. Tako je i nae drutvo posejano sektama koje su ak-
tivne, pomau se spoqa. Na narod je u

materijalnoj krizi, sekte imaju para i
para. Taj Novi svetski poredak o kome se
toliko pria nije ideologija, to je kapital koji pomae zlo. Tome se moramo
suprostavqati svojom unutrawom snagom. Poricati svako zlo, svaku la, to je
naa svakodnevna dunost. Oni koji
vladaju znaju da je najlake tamo gde nema orijentacije, a vera daje orijentacija. Veronauka u kolama je polazna brana tom muqu. Sve tekoe zajedno u na-
em ivotu predstavqaju krst. Krst je

tajna i najvea ivotna snaga. Privilegija nas qudi duhovnih bia je da krst
nosimo. Zavisi kako nosimo krst. Na krstu su visili onaj levo i desno razbojnici. Jedan je hulio, drugi se molio Gospodu znajui da on pravilno strada. To
je bio prvi stanovnik raja. Dakle, iste
su muke podneli, na krst su doli zbog
istih zlodela. Jedan se pokajao i spasao,
drugi je hulio i nije se spasao. Tako je
ovde u ovom ivotu. Nositi krst, Hristovo ime jer je on u nae ime krst nosio, on koji je bezgrean. ovek bez greha ne osea nikakav teret, tekoe jednom duhovnom oveku postaju lakoa. Kao
to dobar pliva voli jake i velike talase od kojih se neplivai dave, on uiva da ih savlauje i see lakoom. Tako
i planinar trai sve tee i tee uspone i vrhove, jer to doprinosi wegovoj
snazi. Tako je isto u duhovnom ivotu.
Pogledajte Grku, to je jedan crkveno
kultivisan narod koji je od srca pomagao i pomae naem ivqu u RS. Posmatrao sam Grke koji su krtavali nau
decu koja su ovde dolazila. Sa koliko su
qubavi oni to inili i sa koliko rtve. Grci inae krtewe kao tajnu neobino cene. Mnogo se izmenio stav grkog naroda o nama ba kroz to sauee.
Nekako je imponovalo Grcima da se jedan
mali narod bori protiv celoga svega, i
da strada zbog nepravde koju mu taj svet
nosi. Treba biti zahvalan i nezaboraviti to... Treba biti strpqiv u trpqewu.
Ovaj ivot nije sve, to je samo poetak.
Poetak jednoga ivota, gde nain naeg
drawa u ovom odeqku naeg venog ivota koji ovde provodimo stvara taj veni ivot. to se ovde vie svesno strada u zahvalnosti, jer stradawe nije prokletstvo, u pitawu je nagrada za oveka
koji veruje. Kroz to stradawe se stvara
vena radost u venom ivotu. Ko to zna
wemu stradawe uopte nije teko. Verujui Rusi kada su na pravdi Boga hapeni i slati u radne logore u Sibir,
oni nisu bili nesreni, naprotiv jer
tako u zatvorima i logorima znali su da
e naii na najboqe qude Rusije. To je
vekovna poruka, istrajati do kraja. Doi
e jedno vreme kada emo biti zahvalni
Bogu za ova stradawa jer plodovi vere su
najvei, najvea nagrada koju ovek moe
da oekuje.
Saa Savovi
PRIJEM U DOMU SVETE TEKLE U SARAJEVU
PUTEM SVETOSAVQA
Povodom proslave velikog srpskog
praznika - Svetog Save, Wegovo preosvetenstvo mitropolit dabrobosanski Gospodin Nikolaj, u Domu Svete Tekle u
Sarajevu, u Staroj crkvi 25. januara ove
godine, u organizaciji grke ambasade,
priredio je prijem za predstavnike diplomatskog kora u bosansko-hercegovakoj uniji i ugledne linosti iz politikog, kulturnog i javnog ivota.
Prijemu su, pored ostalih zvanica
prisustvovali: specijalni izaslanih
generalanog sekretara Ujediwenih nacija gospoa Elizabet Ren, kardinal vrhbosanski Vinko Puqi, predstavnik jevrejske optine Jakov Finci, grki ambasador Prokopios Manzuranis te amabasadori: ruski, italijanski, bugarski,
vedski, maarski, wemaki, zamenici
ambasadora: francuski, austrijski, ameriki, engleski, portugalski, iranski
i hrvatski, te zamenik ministra za zdravqe BiH, zamenik visokog predstavnika
za izbeglice, gradonaelnik Sarajeva
gospodin Gaanovi.
Pozdravqajui goste i zahvaqujui
im se to su se odazvali pozivu, mitropolit Nikolaj je, izmeu ostalog rekao:
U svakom vremenu i uzrastu ovekovom, aktuelne su rei Sv. apostola Pavla: Brao, to god je istinito, to
god je pravedno, to god je isto, to
god je dostojno qubavi, to god je na dobru glasu, to mislite (Filib. 4,8).
Tako, dobro kad ini ovek u ivotu,
to je wegova saradwa sa Bogom, a nagrada
su mu u ovom svetu plemenite misli iz
kojih se raaju dobra dela. Stoga apostol Pavle poiwe svoju jevanelsku poruku reima: Raduj se, i opet velim raduj se (Filib. 4,4).
Prilikom sticawa dobrih dela qudima pomau primeri velikih svetih
Boijih qudi i drugi plemeniti i dobri qudi. Duhovna iskustva svetih i
plemenitih qudi su bogate riznice poruka i pouka, koje slue svim qudima
dobre voqe. Jedan veliki mislilac naeg vremena takve duhovno bogate qude
nazvao je: duhovnim trenerima naeg
veka. Oni uvek ostaju velikim uiteqima na svim putevima ovekovog ivota.
pozitivnom ocenom, ili: Blago majci

koja ga je rodila Veliki vladika i pesnik Wego ree: Iz grmena velikoga,
lavu izai trudno nije, u velikim narodima, (duhom) geniji se gnezdo vije
Oni su treneri - uvebaoci vladawa u

samosavlaivawu svojih misli, ideja i
ideala. Oni uvek mogu pomoi svojim
primerima, kao to ravi primeri mogu
zavesti i navesti na rave ideje, nesree i misli u ivotu.
Svaki narod pod ovim nebom ima velikih qudi koji su primer za ugled u tom
narodu. Potomci se na wih pozivaju, za
primer ih uzimaju i na wihovim primerima se ue. Ali ima i takvih velikih
qudi koji svojim dostignuima grle ceo
svet i sve narode ponaosob. Za takve qude u srpskom narodu se kae: Blago onome ko doveka ivi, imao se rata i roditi. Ili, da pomenem i ovu narodnu
misao: Blago onome koga narod oceni
Tako i srpski narod ima velikih qudi i ne malo. Da pomenemo Nikolu Teslu, oca energetike u svetu, Mihaila
Pupina, oca komunikacija u svetu, vladiku Rada - Wegoa, oveka mudra i visoke misli, Ivu Andria, kwievnika i
dobitnika Nobelove nagrade. Iznad svih
wih u Srpskom narodu stoji Sveti Sava,
tvorac Srpske crkve, prosvete, diplomatije, kwievnosti, dravnike kulture
i drugih plemenitih dostignua. On je
taj ivi izvor sa koga su se napijali
svi potowi veliki i mali qudi u naem
rodu, - vodei srpski prosvetiteqi i
uiteqi.
Sveti Sava je bio, koliko rodoqub,
jo je vie bio bogoqub. Wegovo rodo-
qubqe nije prelazilo granice qubavi,

prema svima narodima i qudima posebno. Odatle wegova nacionalna irina,
wegovo opte ovekoqubqe kojim je
osvajao strane qude i narode. Ovo ovekoqubqe bilo je bez granica, kao i wegovo bogoqubqe.
Bio je i ostao elnikom narodne svesti i savesti svih naih otaca i praotaca. Ostao je najsavreniji prosvetiteq i uiteq kao to veli wegov biograf Teodosije. Bio je i ostao veoma
uspean na poqu diplomatije, naroito
u odnosima sa svim susednim zemqama.
Znao je sticati prijateqe i na tome planu je mnogo pisao i napisao. Na svim wegovim poduhvatima ocewen je vrlo visokom ocenom.
Povodom wegove 763 godiwice od
smrti na danawi dan elim da vam se
zahvalim na odzivu i pozdravim pozdravom naeg srpskog domainskog duha:
Dobro doli.
Skup je pozdravio i grki ambasador
u Sarajevu gospodin Prokopios Manzuranis koji je, izmeu ostalog rekao:
Nama je gospodin Mitropolit veoma
drag jer je to moderena osoba. Wegovi
pozivi za mir, koji su bili upueni
1991. godine veoma su nam poznati. Gospodin Mitropolit je potpisao mnoge
apele za mir sa katolikim biskupom
1991. godine u Dalmaciji, koji su bili
u okviru rada savjeta za religije u enevi. elimo da vam zahvalimo to ste
doli. Mitropolit Nikolaj je duhovni
i religiozni dio Srba u Sarajevu, za
one koji ve ive u Sarajevu i za one koji e doi, ali takoe istinito Gospodin Mitropolit se ne moe vratiti u
Sarajevo sve dok ne bude imao svoje mesto boravka, svoju rezidenciju i crkvu.
Grka Republika e izvriti restauraciju Saborne crkve, i ako Kanton ne izvri restauraciju wegove rezidencije
mi emo i to takoe obaviti. Pozdravqamo Gospodina Mitropolita i sve vas
hvala vam na dolasku.
protojerej
Ranko M. Bilinac
U ZNAKU DUHOVNOSTI I MOLITVE

U okviru Svetosavskih sveanosti
u Srbiwu je, 27. januara ove godine,
u crkvi Svetog Nikole sluena Sveta arhijerejska liturgija. Uz sasluewe vie svetenika sluio
je Wegovo Visokopreosvetenstvo
Mitropolit Dabrobosanski Gospodin Nikolaj. Posle toga je starjeina hrama protojerej Ranko Bilinac
proitao poslanicu Mitropolita
Nikolaja upuenu vjernicima mitropolije dabrobosanske u kojoj je izmeu ostalog reeno.
Ako koga danas treba pomenuti,
kao izuzetnu linost u rodu Srpskom onda, pre svih treba pomenuti
Svetog Savu. Dok su veliki propovednici, i na Istoku i na Zapadu,
vie teoretisali, a mawe praktino
radili, Sveti Sava je svoje ideje
ostvario primernim radom u svome
narodu i ire. On je to mogao uraditi, jer je ponikao u narodu ije je
osobine i potrebe dobro upoznao
jo u ranoj mladosti. Ostavivi zemaqske ari na oevom dvoru, radi
svoga naroda posvetio je sebe prvenstveno Bogu i od toga se nije odvajao
celog ivota.
Po zavretku liturgije obavqeno
je lomqewe slavskog kolaa iji je
kum bio domain iz Barnih Wiva
kod Srbiwa, Stojan osovi. Posle
toga, sveanost je bila u znaku dece.
Maliani iz vrtia ika Jova
Zmaj i uenici osnovnih kola
Sveti Sava i Veselin Maslea
izveli su recitale posveene Svetom Savi. Uesnicima recitala i
prisutnoj deci Mitropolit Nikolaj
podelio je poklone koje su obezbedili kum slave Stojan osovi i crkvena optina.
Progam proslave uveliali su

lanovi recitatorske grupe i hora
Bogoslovije Sveta Tri Jerarha kojim rukovodi prof. Rade Radovi.
Sveanosti su nastavqene u amfiteatru Sredwokolskog centra u
Srbiwu Svetosavskom akademijom,
koju je, kao svoju centralnu manifestaciju u Republici Srpskoj, organizovao Glavni odbor Srpskog prosvetnog i kulturnog drutva Prosvjeta.
O prvom srpskom arhiepiskopu i
prosvetitewu govorio je Mitropolit Nikolaj. Zavravajui svoju besedu Mitropolit Nikolaj uputio je
nekoliko molitvenih poruka. Tom
prilikom je rekao:
Bogonosni Svetitequ Savo, rodonaelnie Crkve nae i roda naeg
na zemqi i na nebu, znamo da si ti i
tvoj duh na svakom mestu, u svakom
hramu, na putu i raskru i u svakom kraju gde te danas Srbi slave.
Ti si uvek blizu svakome od nas, ma
gde bili i ma gde se nalazili.
Danas mnogo stradamo, od mnogobrojnih neprijateqa i sebe samih.
Stradamo najvie od svojih grehova:
od sebinosti, nesloge, iskquivosti, izdajstva, odroavawa i raslojavawa naih naroda, opadawa raawa,
porasta neovetva i drugih nevoqa
svake vrste. Verujemo u tvoju udotvornu mo bogoqubivi, ovekoqubivi i rodoqubivi svetitequ.
Pomozi nam, tvojim molitvama i
tvojim primerom, na veliki roda
elnie, da bismo i mi mogli sebi
pomoi. Pomai nas, svetim mirom
istoenim iz udotvornih i svetih
motiju tvog i naeg prepodobnog
Simeona. Pomai nas, mirom tvoje
svetosti, duhovnosti i molitvenosti, uz pomo svih tvojih sledbenika i svetiteqa, velikomuenika i

ispovednika, junaka i podvinika
poevi od prepodobnog Simeona pa
do naih dana."
Ovaj veliki skup pozdravili su i
predsednik SPKD Prosvjeta akademik Vojislav Maksimovi, kao jedan od obnoviteqa drutva Prosvjeta, Velibor Ostoji.
U programu Svetosavske akademije
uestvovali su i lanovi hora bogoslovije Sveta Tri Jerarha, recitatorska grupa SPKD Prosvjeta i
narodni guslar Milorad anar iz
Srbiwa, kao i dramski umetnik iz
Beograda Danilo Lazovi.
U veerwim asovima u sali motela Brioni kod Srbiwa odran je
Svetosavski bal, kojom prilikom je
proslavqena krsna slava SPKD
Prosvjeta. Obred lomqewa slavskog kolaa obavio je Mitopolit
Nikolaj.
Osnovne i sredwe kole na podruju opttine Srbiwe istog dana
su proslavile svoju kolsku slavu
Svetog Savu iji su aci izveli
prigodan kulturno - umetniki program.
Svetosavske sveanosti u Srbiwu
zavrene su 31. januara humanitarnim koncertom u amfiteatru Duhovne akademije Svetog Vasilija Ostrokog koji su organizovali prof. Rade Radovi i Aleksandra Ivanovi.
Posetioci koncerta davali su dobrovoqne priloge koji su nameweni
izgradwi hrama Svetog Vasilija
Ostrokog u okviru objekata Duhovne akademije i Bogoslovije ija je
izgradwa nedavno zapoela.
protojerej
Ranko M. Bilinac
Bogoslovija Sveta Tri Jerarha proslavila krsnu slavu
VIEVIJEKOVNI UVAR PRAVOSLAVQA

Bogoslovija Sveta Tri Jerarha, koja
se posle progona iz manastira Krka
1995. godine i jednogodiweg rada na
Divibarama nala pod zajednikim
krovom sa Duhovnom akademijom Svetog
Vasilija Ostrokog u Srbiwu, 12. februara ove godine proslavila je svoju
krsnu slavu. Uoi praznika slueno je
bdenije, a na sam praznik Svetu arhijerejsku liturgiju sluio je wegovo visokopreosvetenstvo mitropolit dabrobosanski gospodin Nikolaj uz sasluewe
arhimandrita Filareta, protojereja
stavrofora Milojka Topalovia, v.d.
rektora Bogoslovije Sveti Petar Cetiwski protosinela Joanikija, protojereja Milojka Drobwaka, paroha prvog
mokrawskog, izaslanika rektora i nastavnikog kolegijuma bogoslovije Sve-
ti Kirilo i Metodije jeromonaha Mirona, igumana Vasilija iz manastira Tvrdoa, te protoakona Radomira Rakia,
slubenika Svetog arhijerejskog sinoda
i akona Radovana Tomovia, ekonoma bogoslovije iz Cetiwa.
Za vrijeme liturgije, o Svetim Jerarsima: Vasiliju Velikom, Grigoriju Bogoslovu i Jovanu Zlatoustom u uvenoj
koli govorio je uenik petog razreda
bogoslovije Savo Nikoli. Ta kola je
bila vievijekovni uvar pravoslavqa u
Dalmaciji. Otvorena je 1615. godine kao
prva poznata organizovana kola za
spremawe svetenikog podmladka. Ktitor manastira bila je Jelena ubi, sestra cara Duana Silnog. Trista osamdeset godina kasnije, 1995. godine, krki bogoslovi su na dramatian i brutalan nain protjerani iz Dalmacije.
kolsku 1995/96. godinu zavrili su
na Divibarama kod Vaqeva, a zatim su,
posle inicijative mitropolita dabrobosanskog gospodina Nikolaja i odluke
Svetog arhijerejskog sabora, kolovawe
nastavili u Srbiwu.
Na slavi Bogoslovije, pored mnogobrojnih gostiju bili su i: rektor Srpskog Univerziteta u Sarajevu akademik
dr Vojislav Maksimovi, gospodin Velibor Ostoji, jedan od osnivaa Srpskog prosvjetnog i kulturnog drutva
Prosvjeta, dekan medicinskog fakulteta u Srbiwu, akademik dr Boria
Starovi, dekan stomatolokog fakulteta u Srbiwu dr Olga Blagojevi, gospodin Veqko Guberina, advokat iz Beograda, predstavnici optinskih vlasti
iz Srbiwa, predsjednici crkvenih optina sa svetenicima, predsjednica
Kola srpskih sestara eparhije sa lanicama i mnogi drugi koji su pomogli da
krsna slava ovog duhovnog rasadnika bude ovako dostojastveno proslavqena.
protojerej
Ranko M. Bilinac
BESEDA BOGOSLOVA
Priite nebeske Trojice sluiteqi,
zemnu Trojicu Svetih Jerarha da pohvalimo
Velikog Vasilija, boanstvenoga Bogoslova
Grigorija, Zlatoustog propovednika Jovana.
Boanstvene arhijereje, svetlozrane svetilnike, neoborive stubove Pravoslavqa i smerne sluge Hristove. Da, smerne sluge. Ba zato to su bili smerne sluge Bog ih je proslavio slavom velikom. Ti vitezovi pravoslavqa neustraivo su branili Crkvu Gospodwu od jeresi, raskola i nemorala. Kao
muwe, rei wihove, obasjavale su svet svetlou nauke Hristove. Kao strele, glas wihov,
prodirao je u srca qudska. Kao ogaw, propoved wihova, raspaqivala je veru u qudima.
Ovi elini stolpi Crkve Hristove iveli su u etvrtom veku. Vasilije u Kesariji
Kapadokijskoj, Grigorije u malom gradu Nazijanzu, a Jovan u Carigradu. Vasilije je roen u svetiteqskoj porodici. Wegovi roditeqi su mueniki postradali u vreme careva
Maksimina i Likinija. Skoro sva wegova
braa i sestre slave se kao svetiteqi. Prva
znawa o hrianstvu primio je od svoje bake
Makrine, uenice sv. Grigorija Neokesarijskog. Krten je tek u 30-oj godini svoga ivota, a ve u 40-oj posveen je za arhiepiskopa Kesarijskog.
Sveti Vasilije je bio obrazac prave pastirske revnosti u propovedawu i upuivawu na pravi put. On je pokazao retku neustraivost u pitawima istote vere. Zbog toga
mu je wegova pastva sutradan po wegovoj smrti dala naziv veliki.
No govoriti o Vasiliju bez Grigorija je
isto to govoriti o Suncu bez svetlosti.
Obojica su bili uenici uvene Platonove
Akademije u Atini i od tada, pa kroz itav
ivot, nerazdvojni prijateqi.
Otac Grigorijev, takoe Grigorije, bio je
episkop u Nazijanzu. Majka wegova, Nona,
pruila mu je prva znawa iz hrianske vere. Zajedno sa sv. Vasilijem, Grigorije je napravio izvod probranih Origenovih dela koji je nazvan Filokalija. Posle smrti sv.
Vasilija, Grigorije bude postavqen za arhiepiskopa Carigradskog. Pod wegovim uticajem car Teodosije Veliki sazove Vaseqenski Sabor. Posle sabora Grigorije ostavqa
carigradsku katedru i vraa se u svoje rodno
mesto, gde ostaje do svoje smrti.
Trei od trojice Svetih Jerarha jeste sv.
Jovan Zlatousti, arhiepiskop carigradski.
Iako nije bio toliko blizak sa Vasilijem i
Grigorijem, ipak ga je sa wima sjediwavalo
ime Gospoda Isusa Hrista. Ovaj zlatousti
propovednik je zbog svog istinoqubqa bio
gowen, kako od svetovnih vlasti, tako i od
pojedinih crkvenih jerarha. U progonstvu je

i zavrio svoj zemni ivot.
Svaki od wih je bio visoko obrazovan. No,
sva trojica, beei od svetske slave i sujete,
primie monaki postrig i poivee svoj
ivot skromno u postu i molitvi. Bog ih nagradi slavom Angela nebeskih. Pogledajte,
kako se ve vekovima pomiwu, sa pobonou, imena ove trojice velikih Jerarha. Odrekavi se svetske sujete oni su smerno propovedali ime Gospodwe. I gle po svoj zemqi
zau se propoved wihova i do krajeva vaseqene rei wihove. Vidite li kolika sila
Boija lei u tako malenim sasudima. No,
kolika se sila tek projavi na wima po skonavawu wihovog zemnog ivota. Pokoqewa i
pokoqewa, sve do danas, proslavqaju ova tri
krmila Crkve Hristove, i proslavqae ih
dokle bude sveta i veka.
Iako su sva trojica svetih iveli u etvrtom veku, iako su oni jo za ivota svoga
proslavqeni, ipak je wihov zajedniki praznik ustanovqen tek u jedanaestom veku. U to
vreme odnekud je nastala raspra u narodu ko
je od ove trojice svetiteqa vei. Jedni su veliali Vasilija Velikog zbog svoje revnosti
u veri. Drugi su veliali Grigorija zbog dubine bogoslovske misli. Trei su, opet, veliali zlatoslova Jovana, zbog svog zlatno-
strunog propovedawa. Tako se podelie na

tri struje: Vasilijevu, Grigorijevu i Jovanovu. No, promislom Bojim bi reen i ovaj
sluaj. Reie ga, niko drugi, do ova trojica
svetiteqa. Jedne noi javili su se sva tri
sveta, u snu, Evhaitskom episkopu Jovanu i
to: prvo, svaki od wih posebno, a potom svi
zajedno. Tom prilikom mu rekoe da meu
wima nema veeg i maweg, nego su svi pred
Bogom jedno. Tada mu savetovae da im napie jednu zajedniku slubu i da im se uspostavi zajedniki dan praznovawa. Po savetu
svetih je i uiweno. Ovo jo povea slavu
svetiteqa u narodu, no jo vie proslavi
Boga koji voli sve qude podjednako, bez obzira ko su i ta su.
Evo svedoanstva nesebine Boanske qubavi. Zaista je Divan Bog u svetima svojim,
jer gle, nije bez razloga nastao ni ovaj praznik. Zemnom trojicom svojih sluiteqa, Bog
je potvrdio sebe: Venu, Jednosutnu i Nerazdeqivu Trojicu Boanskih linosti. Tako, ono to su Sveta Tri Jerarha Gospodwa
propovedali za ivota, potvrdi Bog po wihovoj smrti mnogo godina kasnije.
Divi se tome o ovee, o ovee? Divi
se delima Bojim? Ako ovee nepotrebni.
Divi se i slavi udesa Gospodwa, jer su velika.
Zbuwuje te premudrost Gospodwa, o ovee, zadivquje te slava Wegova? Ako ovee.
Gle, pa nema ni jednog uma koji moe shvatiti veliinu Boju. Nema ni jedne rei koja
Ga moe iskazati. Zato, o ovee maleni, samo gledaj i divi se - pogledaj kakva je udesa
Bog pokazao na ova tri svetila Crkve svoje.
Pogledaj kako je na udesan nain, preko
wih, projavio Trojinost Svoju. Pomoli se
samo jednom od wih, a gle, u pomo e ti pritei sva trojica. Proslavi samo jednoga od
wih, a ve si time proslavio i drugu dvojicu, i kroz wih Boga. Eto i jednodunosti i
jednosunosti i jednomislene sabornosti u
Crkvi Hristovoj, pokazane u linostima ova
tri Sveta Jerarha. Sveta Tri Jerarha zatitnici su ovog naeg svetog uilita koje je
1964. godine obnovqeno u manastiru Krki,
zadubini knegiwe Jelene ubi, sestre
cara Duana Silnog. Bogoslovija u Krkoj
obiteqi je radila punih 31 godinu, sve dok
1995. godine, usled gowewa, nije morala da
se seli otuda. Molitvama svetih i milou
Boijom ona nije prekidala svoj rad, nego je
godinu dana radila na Divibarama. No, evo
nas opet, mada pod tuim krovom, sabrali smo
se u ime Gospodwe, da proslavimo ove tri
svetoline muwe, ova tri Sveta Jerarha.
Savo Nikoli
foto pria
IZGRADWA KONAKA KOD
Kako postoje}i konak

(parohijski dom) nije mogao
zadovoqiti trenutne potrebe
bratstva i razne aktivnosti
u razvoju, a koje se sve vi{e
omasovqavaju, to se velikim
trudom i zalagawem
Mitropolita dabrobosanskog
gospodina Nikolaja u mjesecu
septembru 1997. godine, a uz
pomo} Gr:ke crkve, Mitropolije
dabrobosanske, Vlade Republike
Srpske, te pomo}u vjernika
na{e eparhije, otpo~elo sa
gradwom novog manastirskog
konaka.
U septembru 1997. godine

otpo~eli su radovi na novom
konaku manastira Dobruna.
Projekat za novi konak ura|en
je u Eparhijskoj Radionici u
Beogradu a glavni projektant
je dr Qubi{a Foli}.
MANASTIRA U DOBRUNU
foto pria
Nosioc organizacije radova je

bratstvo manastira Dobruna a
veliki doprinos u svim
dosada{wim radovima dao je
nadzorni organ Pero Popovi}
iz Vi{egrada.
Glavni majstor je Radomir Uji}
iz Vi{egrada.
Sa dosada{wim radovima moè

se biti zadovoqno sa obzirom
da se na objektu radi oko tri
ipo mjeseca sa prekidima i za
taj period iza{lo se do druge
plo~e koja je nedavno izlivena.
Za slede}i period planirani su
radovi na visokom potkrovqu i
pokrivawu objekta.
KOLO SRPSKIH SESTARA SVETA VELIKOMUENICA

TEKLA EPARHIJE DABROBOSANSKE - PALE
A dobro initi i davati milostiwu ne zaboravqajte; jer se takvim
`rtvama ugaa Bogu
(Jevr. 13, 16)
U kancelariju Eparhijskog Upravnog Odbora Mitropolije Dabrobosanske, o Boìu, prispjela je nesvakidawa estitka,djelotvorna i
topla, kao srca sestara KSS Sv. Velikomuenica Tekla iz Pala. Predsjednica KSS, sestra Qiqana Nekovi pie:
*
* *
Osjeam potrebu i obavezu da Vas
upoznam sa aktivnostima koje smo
provele za Boìne praznike, kao i
ostale aktivnosti koje emo provesti u toku mjeseca januara.
Za nau izbjeglu brau i sestre

smjetene u prihvatnim centrima
Jahorina i ator na Jahorini (358 +
122 lica), te Podgrab (118 lica) pripremile smo kolae, nabavile 28
kom. prasia (476 kg mesa). Napravile paketie za djecu, 160 pari gumenih futrovanih izama, 348 kom.
xempera, prsluka i bluza koje smo same isplele, te kape, rukavice, priglavke i pape takoe na proizvod.
Posjetile smo majku Vukosavu Vukadin kojoj su dva sina poginula u toku rata. Ova majka ìvi sama u Sjetlini. Ispekle smo prase, napravile tortu, kupile vino pa otile
estitati Praznik kako dolikuje.
Sa istim ovakvim poklonima
obili smo brani par Vlada i Bosu
Miloevi. Ovi stari i iznemogli
qudi su, ako smem da kaèm, inae

nai tienici.
Za djevojice koje pjevaju u crkvenom horu nabavile smo bijele bluze
i okolade, a za djecu prisutnu na
Liturgiji paketie. Ovo smo sve
obezbedile naim radom, pomoi od
privrede i SO-e Pale, kao i pomoi
Vlade RS.
Planiramo odlazak u posjetu rawenicima-invalidima koji nisu zavrili sa lijeewem, a nalaze se u
bolnici Rudo u Beogradu dana 17.
1. 98. Ne èlimo iznevjeriti ove nae momke, jer smo im obeale posjetu dok ijedan tamo bude. To je naa
obaveza. Pripremile smo im prikladne poklone.
Ovo Vam piem zato to smo u totalnoj informativnoj blokadi, pa da
znate da se sestre nisu umorile, da i
daqe rade koliko mogu i koliko im
materijalna sredstva dozvoqavaju.
Uz sestrinske pozdrave i
estitke HRISTOS SE RODI.
*
* *
Vrijedne i uzorne lanice KSS
potrudile su se da najprije ugode Bogu, ali da radost Boìa ue i u domove i due potrebitih. Molimo se
Bogomladencu Hristu da primi
wihov dar kao dar mudraca, mudrih
djevojaka i èna mironosica.
Ovaj zaista trudoqubivi primjer
i `rtva KSS sa Pala zasluùje pohvalu.
Mitropolija dabrobosanska najtoplije blagodari.
Protojerej
Momir Vasiqevi
10
IZVETAJ O RADU ZA 1997. GODINU
MANASTIR DOBRUN
Detaqni ispitivaki radovi u
1996. godini. U 1997. godini pristupilo se konzervatorskim radovima na celoj povrini ivopisa napravqena je skela koja je pokrivala
sve povrine ivopisa.
Prvo je detaqno snimqen ivopis
u fototehnici. Onda se pristupilo
detaqnom sondirawu ivopisa da bi
se sve povrine na kojima e se raditi detaqno snimile foto putem.
Posle snimawa sve povrine su oiene od svih naslaga prqavtine
i zapeenih ai.
U toku radova uoena su oteena
na ivopisu kako od vremena koje je
proteklo tako i od ruke konzervatora prilikom skidawa alitre mehanikim putem to se veoma lepo vidi
na ktitorskoj kompoziciji kao i na
svim ostalim kompozicijama. Posle
tih konzervatorskih radova koji su
po nekim podacima raeni oko 1970.
godine od strane sarajevskog zavoda.
Uraene su veoma loe i nestrune
plombe koje su potom neke veoma detaqno islikane a mawe povrine samo sunerom bojene pa i okolo plombe po samom ivopisu ta se boja veoma teko skida. Tako se moe rei
da je ivopis delimino restauriran pa se moe uoiti na ktitorskoj
kompoziciji slikawe cele ruke kao
i delova portreta to je po mom miqewu nedopustivo da to i daqe tako egzistira. Sa ovim radovima ivopis je doveden u takvo stawe koje
ne zasluuje da bude to od svoje
starosti to i od svoje slikarske i
istorijske vrednosti to se jako dobro zna pa ne bih o tome da sudim.
Kako plombe tako i okolina ivopisa plombiran je veoma loim malterom tako da i to veoma doprinosi
wegovom izgledu i prezentaciji ouvanih povrina ivopisa. Mnoga
oteewa nisu plombirana pa i
zbog toga je neophodno nastaviti radove da bi se ivopis detaqno konzervirao omalterisati povrine u
okolini ivopisa poskidati retu-
POMO ZA
IZGRADWU HRAMA U
VUIJOJ LUCI
U Eparhiji dabrobosanskoj, a na
podruju parohije mokrawske gradi
se nova crkva Sv. Velikomuenka
Pantelejmona u Vuijoj Luci, optina Stari Grad Sarajevo - Crepoqsko.
Nakon Dejtonskog mirovnog sporazuma narod ovog kraja ostao je bez
hramova u Sarajevu i hrama u Niiima, koji su pripali entitetu Federacije BiH.
Zato se dolo do ideje da se gradi
novi hram iji su temeqi osveeni 9.
avgusta 1997. godine od strane Wenog Visokopreosvetenstva Mitropolita dabrobosanskog g. Nikolaja.
Otpoeto je sa zidawem, ali da bi

se dolo do krova potrebna su znatna
materijalna sredstva. Zato molimo za
pomo, odnosno priloge koji se mogu
slati
na
iro-raun
broj:
30200-763-0-15549 kod Privredne
Banke AD Sarajevo-Pale ili devizni
broj: 30273-620-1-16-7061-016-280
e i ivopis prezentirati na onom kod iste banke.
nivou koji zasluuje wegova vrednost i poloaj koju ima u istoriji
Raun glasi na SO Stari Grad
umetnosti.
Crepoqsko - Izgradwa hrama u VuiRadovi su trajali od 30. septem- joj Luci. Pomozite narodu u Repubra do 26. novembra 1997. godine.
blici Srpskoj da bi vidao svoje fiBroj lanova ekipe: 5 lanova
zike i duhovne rane.
Utroena sredstva: 60.000,00 dinaToplo zahvaqujemo na svakom prira.
logu, a svi e biti upisani u nau
Rukovodilac radova spomen kwigu.
mr. Slobodan
Stojilovi
slikar konzervator
Nadle`ni paroh
jerej Niko
Mojsilovi
11
SJEAWE
Deset godina od upokojewa prote

Slobodana Radovia
Sjeati se uvijek treba, a posebno

onih koji su zaduili svoju crkvu i narod. Zasluan sjeawa je, zasigurno, i
protojerej stavrofor Slobodan Radovi,
starjeina Stare i Saborne crkve u Sarajevu.
Proto Slobodan Radovi, roen je
1915. godine, u estitoj srpskoj porodici. Voen pobonou svojih roditeqa,
po zavrenoj osnovnoj koli upisuje Bogosloviju, koju sa uspjehom zavrava.
eqan nauke, upisuje Bogoslovski fakultet, ali dolaze strahote svjetskog
rata. Nematina, bol i patwa... Mladog
studenta Slobodana, kao i mnoge wegove
drugove, sustie patwa. Primoran je raditi sve poslove, da bi preiveo, a najtei, kako je esto priao, bio je posao
na brodu. Rat se napokon zavrava. I
studije Teologije su privedene kraju.
Slobodan stupa u brak sa svojom izabranicom Verom, rukopolae se i odlazi na
parohiju u Kakaw. Tu se vrlo kratko zadrao, da bi po potrebi slube preao
na parohiju visoku u Visokom. Wegov
dolazak bio je vrlo primjetan. Oratorska sposobnost, umilno pojawe kao i organizatorsko umijee plijenilo je visoke Srbe. Visoka parohija, u to vrije-
12
me, predwai u Mitropoliji Dabrobosanskoj. Znajui za sve uspjehe o. Slobodana Radovia, blaene uspomene Mitropolit Vladislav, 1963. g. premjeta
ga na parohiju u Sarajevo.
Veliki grad, veliki izazov. Kao pravi pastir i tu awe uspjehe uzornog svetenika. Veliki pomaga u svemu tome
mu je plemenita popadija Vera. Ve odavno i sin ore je student prava. Ali, u
ivotu ne biva sve po naim eqama.
Protinica Vera, nakon krae bolesti,
1971. g. naputa ovozemaqski ivot. Velika utjeha, proti Slobodanu, stie sa
dvije prekrasne unuke Oliverom i Bojanom.
Kao starjeina sarajevske crkve iskazuje jo veu angaovanost u svim poslovima. Bakrom se prekriva i runo
uraenom gvozdenom ogradom ograuje
porta Saborne crkve, obnavqa se kapela
Vidovdanskih heroja na Starom sarajevskom grobqu, generalno preureuje Stara crkva i wen muzej. Kao teolog i istoriar umjetnosti vri postavku muzeja
Stare crkve gdje do izraaja dolaze sve
wegove sposobnosti. Samopregorni rad
nagraen je tako, jer je muzej prije 1992.
g. posjeivalo 80.000 stranih gostiju.
Radi naruenog zdravqa, protojerej
stavrofor Slobodan Radovi, odlazi u
prijevremenu penziju. Nauni rad o muzeju Stare crkve i wegovim eksponatima
ostao je neobjavqen. Godine 1988. proto
S. Radovi predaje svoju plemenitu duu svom i naem Gospodu. Na opijelu
inodejstvuje, sada ve, Wegova Svetost
Patrijarh Srpski G. Pavle, Episkop
Zvorniko-tuzlanski G. Vasilije uz sasluewe svetenstva eparhije Dabrobosanske.
I danas, mnogi rado, se sjeaju divnog
lika i istinskog sluiteqa na wivi
Gospodwoj, sarajevskog svetenika protojereja stavrofora Slobodana Radovia.
I pisac ovih redova imao je sreu, kao
sarajevski akon, biti u bratstvu prote
Slobodana Radovia.
protojerej
Bogdan Stanii
SLAVA FINANSIJSKE
POLICIJE
Spremio se gazda Drago, da proslavi svoju krsnu slavu Svetog Atanasija Velikog, a bogme i veliki mu
gosti trebae pristii, i svi
ukuani s radou oekivahu goste.
Velika je i uvena kua gazda Drage.
Mnoge je prihvatila i pomogla, odenula, nahranila. Wena vrata su
irom bila otvorena za sve i mnogi
naoe utoite svojih nedaa kod
gazda Drage.
Evo prvih gostiju osmjesi i
estitke. Trpeza velika polako se
popuwavala, i sam Vladika sa svojim
klirom prispje, dravni inovnici
i doe vreme za obred. Vladika prelomi krsni kola gazda Dragi,
poeli wemu i wegovim ukuanima
svako dobro. Gosti posjedae, zaori
se pjesma i svi gosti zapjevae. Ali
gazda Drago pogleda po stolu, tu ne
bijee mnogih prijateqa koji do
jue kucahu na vrata wegovog doma,
traahu milostiwu i on im davae.
Oni ga danas zaboravie na dan
wegove slave. Ipak, ivnu srce u gazda Drage, javi se osmjeh i nazdravi
gostima, ne treba na slavu biti
tuan. Ono to je najqepe imao,
podjeli svim gostima. Domainsku
toplu srpsku qubav.
Na dan slave Finansijske policije ispred ovog kolektiva, kako se
to inilo svih godina - tako i ove,
na dan svoje krsne slave dodjeqene
su prigodne pohvale.
Zlatna plaketa dodjeqena je Srpskoj Pravoslavnoj crkvi, za wenu pomo i portvovanost u svim trenucima ivota i stradawa svog naroda.
Srebrna plaketa mr Momilu Krajiniku.
______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________
MILEVA STANI
SJEAWE
Nama je teko da se odvojimo od

bli`wih sa kojima smo sjediweni vezom srodstva ili prijateqstva.
Otuda smrt bli`wih nama esto
priiwava gorku àlost, steè nam
srce, tamni nam razum pa i samo nae
zdravqe podvrgava rastrojstvu. oveku, oàloenom smru bli`wih,
potrebna su potkrepqewa i uteha.
ta moè da ulije utehu u àlosnu
duu, tu`nu zbog toga, to se ne
moè povratiti? Najboqe sredstvo
je molitva Bogu za duu umrloga.
Svravajui takvu molitvu, oni, koji su tu`ni zbog smrti bli`wega, esto dolaze u raspoloèwe, da i suze
liju iz dubine srca. Ove suze veoma su
blagodatne. One preobraaju àlost
u radost, olakavaju teìnu srca i
daju svetlost umu. Mnogi su gubitkom svojih dragih srodnika oseali
na srcu teku àlost, kao da im se
kamen navaqao na srce, a posle spomiwawa umrlih wihova srca kravila se
od suza i oni su oseali postepeno
umawavawe àlosti, dok se najposle
nisu umirili.
(1963 - 1998)
Iznenada, nakon krae bolesti, upokojila se u gospodu Mileva (roena Papowak) Stani u svojoj trideset i petoj
godini ìvota.
Roena u Sarajevu, vaspitana u estitoj porodici Papowak od oca edomira
i majke Borike, preostali cvet wihovog
ìvog vrta nakon odlaska Milomira i
Vitomira, wom su se radovali i wom su
se tjeili. U mladosti djete za primjer
u pobo`nosti i poslunosti, ije oi
sijae plemenitou i dobrotom. Novi
period radosti dolazi sa wenom udajom
za Mirka Stania i sa edima iz tog braka Ane, Irine i srea bi. Doe rat,
strah, stresovi, tuga, rastanci, a sa wim
i bolest, we`na takorei djeija dua
sestre Mileve nije mogla podnijeti sav
taj teret i polako poe venuti i wen ìvot ugasi se. A dua ode ka voqenom Gospodu, u zagrqaj svojoj brai Milomiru i
Vitomiru. Na dan sahrane opjelo je izvreno u Rudom u crkvi Svetih Apostola
Petra i Pavla, a inodejstvovalo je deset svetenika iz raznih krajeva. Od pokojnice se oprostio o. Savo Bradowi
koji je sve prisutne ganuo do suza oprotajnom besjedom, istakavi ta je pratilo ìvot pokojnice, kao i wenu vrstu
vjeru, majinsku i supruànsku qubav i
sve ono im je se odlikovao kratak ìvot sestre Mileve. Sahawena je u porodinom grobqu Stania u Staniima.
J.J.G.
PERO (Milorada)
SAMARYI
roen 1968. Reqevo
poginuo 18.03.1993. Sokoqe
Prilo`nici Dabra
- Vilaret Milorad iz Priboja, za zdravqe sinova Dejana,
Aleksandra i Gorana prilaè 30
DEM
- edomir Papowak za pokoj
due kerke Mileve 50 DEM
- Mirko Stani za pokoj due
supruge Mileve 50 DEM
- Aleksandra Nikoli} (ro|.
Bona}i) za pokoj du{e supruga
Milorada Bona}ija prilaè 50
DEM
5. Svetenik Rasko Nikoli
iz Derbija, Engleska 100 DEM
Molitve i pomiwawe umrlih korisna su ne samo za Hriane ve i za

mnogoboce. To se vidi iz sledeih
primera. Sveti Makarije Egipatski putujui po pustiwi nae oveiju lobawu. Sveti Makarije upita
lubawu: Ko si ti? Ja sam bio stareina idolskih svetenika odgovori lubawa. Kako je vama, mnogobocima, na onome svetu? upita sv.
Makarije. Mi smo u ogwu, odgovori
lubawa sa stewawem. Plamen nas obuhvata od nogu do glave, i mi ne vidimo
jedan drugoga. Ali, kada se ti moli
za nas, mi tada u nekoliko vidimo
jedan drugoga i to nam ini veliku
radost.
Na naslovnoj strani: Crkva Svete Trojice u Rogatici

snimio: Qube Jaki, Foto 96
51

Dabar 9

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Dabar 9

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________

govora oko proslave Sv. Save prvog srpskog arhiepiskopa.

Prisustvovao liturgiji u crkvi na Sokolcu.

16. Posetio slu`beno Beograd.

Slu`io Sv. Liturgiju na poklade u Bogosloviji u

Glasnik SPC (br. 11, novembar 1970.)

______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________

SVETOSAVSKA PORUKA G. NIKOLAJA

DRAGA MI DUHOVNA DECO

kuaj roditeqa da se vrati kui nije uspeo. Tu,

naredi i umre te noi, za vreme svetog

______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________

ni prema malim gresima, da ne bi

to su glava i telo meu sobom, to su Hristos i hriani. Telo je s glavom sjediweno,

______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________

SPOMEN SVETOG VARVARA

Ubio sam oko trista qudi; meu wima

zapovestima Bo`jim; ako li pak nee,

Iziavi iz crkve, svetenik se

______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________

Kod rajskih vrata nalazi se jezero.

______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________

On se seti da se u blizini nalazi zamak jednoga iz svite wegove i

Ali ga vratar odgurnu silno...

- Ko si ti? upita on udnoga doqaka.

______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________

I vijest da je Hristos vaskrsao svugdje i

Po qubavi svojoj je Bog stvorio ~oveka i

______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________

pobo`no `ivi. Eto sada smo videli kako su

uimo se pobo`nosti, od qudi koji su pred

Jedan starac imao je divnu ker, koju

______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________

je sve krotko podnosio, pa se jo i radovao

cvetati i raati. Istoimeni drugi svetiteq

______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________

uvaju neizmewenim sve to je

______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________

O POTREBI JAVNOG ISPOVEDAWA VERE

pe da toga dana ne primaju posete. Ako pak i

______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________

sinovi wegovi bili nesreni, Premudri

Pa onda, brao, ukradena stvar neprestano podsea oveka, da je ona ukradena

U jednom arapskom gradu trgovae

______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________

DRU@EWE SA DOBRIM I RAVIM QUDIMA

Ophodi se sa onima koji imaju smirenosti,

______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________

______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________

Skoio je s kowa nadajui se bri`no

Ja sam, brate, doao na tvoju molbu.

______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________

Ako te more iskuewa i mue strasti, ne

Kraj jedne reke `ivqahu dva ribara sa

______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________

KAKO JE SMRT ^OVEKOVA UNITENA HRISTOM,

Praznujmo, brao, unitewe smrti. Kako

neku milost, zar se ne radujemo i ne praznujemo, iako jo nismo primili tu milost?

______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________

sv. Krtewu i pripremaju se za Carstvo Nebesko, u koje ne mo`e ui nita neisto?

svetost ( Sol. 4,7), govori Apostol. Jer je

`equ naziva prequbom u srcu. I sve one koji

______________________________________________________ DABAR ______________________________________________________

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR

DABAR