Tajne ribolova

Hrestomatija tekstova o ribolovu

od Aleksandra Dakia

Beograd
2002
Tekst preuzet sa http://users.hemo.net/quercus

Tajne ribolova
Prvo izdanje

Naznaka itaocu:
Materijal objavljen u knjizi Tajne ribolova podleu copyright-u i ne sme se
reprodukovati u bilo kojoj formi bez posebnog pismenog odobrenja izdatog
od strane autora.

Adresa za kontakte u vezi ponovnog korienja materijala iz knjige:

Aleksandar Dakic
Svetosavski Trg 6/b
26300 Vrac
e-mail: dakic@mikroelektronika.co.yu
Internet: http://www.mikroelektronika.co.yu/dakic

Izdava:
Agencija APC
Urednik:
Neboja Mati
Dizajn i korice:
Redakcija asopisa mikroElektronika
Prelom:
Redakcija asopisa mikroElektronika
Godina izdanja:
2002
tampa:
tamparija orevi

Sadraj knjige

UVOD

ta sve treba da znate o ribama

POGLAVLJE I

Ribe naih voda

POGLAVLJE II

Osnovni pecaroki pribor

POGLAVLJE III Tehnike primamljivanja

POGLAVLJE IV Pecaroki mamci

Uvod:
ta sve treba da znate o ribama

Sadraj

TA SVE TREBA DA ZNATE O RIBAMA

PAMET
OBLIK TELA
KAKO RIBE VIDE
OSTALA ULA
TIPOVI GLAVE
PARENJE
Proleni mrest
Polno sazrevanje
Period izbegavanja riblova
injenice vezane za parenje

Uvod

ta sve treba da znate o ribama

oda je gua od vazduha pa tako da
smanjuje uticaj gravitacije na ribu. Iz tog
razloga riblja peraja ne slue da bi riba
stojala na njima, ve za potiskivanje i veslanje.
Ipak, telo ribe je gue od vode pa tei da potone. Veina ribljih vrsta
moe da regulie gustinu svoga tela ribljim mehurom. Riblji mehur je rezervoar
pun vazduha koji riba moe da puni i prazni po svojoj volji. Na taj nain bez
ikakvog napora moe da se zadri na eljenoj dubini.

Inteligencija

Ribe imaju izuzetno mali mozak i njihovo ponaanje se zasniva na nizu

urodjenih refleksa i reakcija prema stvarima u okolini, ak i prema hrani, svetlu i
vibracijama. Rei da je aran bistar je veoma teko odrivo. Ali, ukoliko se nekoliko puta uhvati na isti mamac poee da ga zaobilazi. To je razlog to velike i stare
ribe koje su vie puta bile vraane u vodu ili su se otkaile pecaroima, treba pecati
neuobiajenim mamacima.

Oblik tela

Ako dve ribe ive u istoj zoni vode i hrane se na istom mesto, sigurno je
da e jedna istisnuti drugu. Bodorka i crvenperka, recimo ive u istim vodama i
hrane se istom hranom, ali su se prilagodila tako da se ne ugroavaju, jer se crvenperka hrani na povrini, a bodorka na dnu.
Bodorkama kao i drugim ribama koje se hrane sa dna gornja usna prelazi
preko donje, to injihova usta ini blago povijenim nadole, dok je kod riba povrini to obrnuto. Ribe dna esto imaju mogunost da izdue usne u obliku trube koje
im tada slue kao sisaljka.
Ribe iz brzih voda, kao to su mrena i kleni, imaju vitko telo koje im
olakava plivanje u jakim strujama. Ribe sporih voda, kao to su linjak i deverika,

Tekst preuzet sa http://users.hemo.net/quercus

10 Uvod
imaju debela tela jer vitkost ne predstavlja nikakvu prednost, a u debljim telima je
vie mesta za akumulaciju masnih naslaga u toku zime.
Grabljivice imaju razliite oblike tela u zavisnoti od naina ivota. tuka
i smudj, koji vrebaju iz zasede, imaju dobro razvijena prednja peraja koja im daju
veliko ubrzanje pri prvom napadu. Bandar progoni svoj plen i telo mu je bolje za
dugotrajno plivanje. Sve grabljivice imaju velika usta sa otrim zubima, kao i
veoma fleksibilne eljusti koje im omoguavaju da lako progutaju plen. Naravno
svi predatori su dobro maskirani, kako bi uspeli da se neprimetno primaknu plenu.

Kako ribe vide

Voda upija i rasipa svetlost mnogo vie od vazduha, posebno kada je

mutna. Iz tog razloga dobar vid nije presudno bitan za ribe kao za kopnene ivotinje. Veina riba su kratkovide.
Oi su kod riba postavljene sa strane glave, tako da one vide svih 360o.
Da bi se odredila udaljenost objektu, potrebno je sa oba oka fiksirati predmet. Ovo
nam kae da samo objetku sa prednje strane riba moe da odredi udaljenost. U
ovom uskom pojasu riba vidi jasno i svaki i najmanji pokret precizno detektuje. Iz
tog razloga, mnogo ete lake uplaiti ribu ako se pomerate, nego ako mirujete.
Grabljivice kao to je tuka plen progone uz pomo ula vida. Kod ove
ribe, oi su vie pribliene i pomerene sa prednje strane glave. Na ovaj nain
poveana je oblast u kojoj tuke odlino vide i gde oba oka mogu da uestvuju u
stvaranju slike.
Jatnim ribama, kao to je bodorka, nije bitno da odrede udaljenost do
objekta, ve im je mnogo bitnije da sagledaju to iru oblast oko sebe i u njoj
primete svaki pokret, posebno napad grabljivice ili pomeranje celog jata. Iz tog
razloga oi su im postavljene bono, sa suprotne strane glave. Ovako postavljene
oi omoguavaju da se primeti pokret, ali ne i da se jasno vide predmeti i odredi
daljina do njih.

Ostala ula

Voda ne prenosi najbolje svetlo, ali je odlian medijum za prenos ukusa

i mirisa. Veina riba ima izuzetno razvijeno ulo mirisa koje se nalazi u dve nostrile koje se nalaze na gornjoj strani njuke. Som recimo, skoro ne vidi, ali mu je
ulo mirisa dominantno i samo njegovom upotrebom trai plen.
ulo ukus kod riba nije locirano samo u usnoj duplji. Cverglani recimo
mogu da osete ukus i preko koe. Mnoge ribe imaju brkove kojima sem to pipkaju hranu ispitujui joj oblik mogu da osete i njen ukus.
Na oba boka ribe, nalazi se po jedna lateralna senzitivna linija kojom

Uvod 11
ribe oseaju i najmanje vibracije u vodi. Na taj nain mogu osetiti pribliavanje
neprijatelja ili lake pronai plen. Kako i zemlja i voda prenose vibracije izuzetno
dobro, svaki va neoprezan korak ribe mogu da osete i da se udalje.

Tipovi glave

Glava smudja - tipina za grabljivicu. Oi su postavljene sa prednje

strane, omoguavajui binokularan vid, usta su puna malih otrih zuba i mogu se
iroko otvoriti.
Glava crvenperke - tipina za ribu koja se hrani sa povrine vode. Donja
usna prekriva gornju, usne su blago povijene nagore. Nema bria.
Glava arana - tipina za ribu koja se hrani sa dna. Gornja usna prekriva donju a obe usne mogu da se preobraze u sisaljku kojoj ove ribe riju mulj.
Brii detektuju hranjive materije u dnu.

Parenje

Postoje dva osnova oblika ponaanja to se tie razmnoavanja. Jedan

broj riba polae veliki broj jajaaca koja onda ostavlja da se sama snalaze, dok
druga grupa polae malu koliinu ikre i brani svoj nasad sve dok se mladj ne izlegne, a nekad i odredjeni period kasnije.
tuke, aran, linjak i deverika polau svoja jajaca na pod- Veina riba iz familije arana se ne pari
vodno bilje. Mrena i smudj vie dok temperatura vode ne predje 18oC. To
vole kamenjar i pesak, dok bandar se obino dogadja od maja do juna, ali
lepi jajaca na korenje i stabljike ako je prolee hladno taj period se pomera
biljaka.
od jula do avgusta.
Polagajui ikru medju biljem ribe tite
Proleni mrest
Veina riba se mresti u svoju mladj od predatora.
prolee, im voda malo otopli. To Linjak se recimo pari u toke nekoliko
mladji daje najbolju ansu da nedelja, dok neke vrste riba, kao to su
preivi sledeu zimu, jer ima tuka i bandar polau ikru za manje od
dovoljno vremena da poraste i nedelju dana.
ojaa. U zavisnosti od vode, tuke Nakon to enka poloi jajaca, mujak
se pare najranije u martu i aprilu, ih oplodjuje mleom.
bandar u aprilu, dok veina aran- Jajaca imaju lepljivu tanku opnu koja
skih riba to radi od maja do juna. im pomae da se zakae travu, kamenje i
Trenutak parenja je odredjen korenje kako u mulju ne bi propala od
promenom temperature i duine infekcije ili nedostatka kiseonika.
dana.

12 Uvod
Polno sazrevanje
Mujaci po pravi ranije polno sazrevaju od enki. Mujaci tuke i bandara sazrevaju u svojoj drugoj godini, dok su enkama potrebne tri godine. Sa polnim sazrevanjem kod enki se pojavljuju ovarijumi i ribe dobijaju na teini izmedju 15 i 20%.
Veina se riba ne hrani za vreme parenja, ali se nakon zavrenog mresta
poveava njihova potreba za hranom. Reci 60% ukupne godinje hrane, tuka
pojede odmah nakon mresta.
Kada se iz jajaaca izlegnu mladi, nemaju odmah izgled ribe. U tom
prvom delu ivota, ove larve imaju na sebi veliku kesicu poteklu od jajaca u kojoj
se nalaze hranjive materije. U prvim danima ivota, larve troe te zalihe za ivot.
Kad ih potroe, kreu sa ishranom zooplanktonima.
Period izbegavanja ribolova
Trudite se da od marta do juna smanjite odlazak u ribolov. Razlog tome
je parenje riba koje u tom periodu trae mir.