Zoltan Dani

Pekar koji je sruio nevidljivi bombarder

Potpukovnik Vojske Jugoslavije u vreme NATO agresije oborio je ponos

amerike avijacije nevidljivi avion stelt F117
Amerika vojna industrija skoro da je bila zavijena u crno tog 27. marta 1999.
godine.Tog dana sremako selo Buanovci je bilo top vest svetskim izvetaima
koji su lomnjenjem jezika javljali svojim radakcijama da je unitena vojna
tehnologija 21. veka.Za 18 sekundi, Zoltan Dani, tada potpukovnik Vojske
Jugoslavije, izvrio je zadatak, kako kae, samo jo jedan u nizu.U blatu
vojvoanske ravnice, kao u velikom kalupu, otapala se visoka tehnologija do tada
neprikosnovenog stelta F117.Nevidljivog vie nema.Otiao je u istoriju zauvek.
"Bilo je bitno da u radu prema sredstvima za napad iz vazdunog prostora
zavrimo sav posao za 20 sekundi, jer ako bi se due radilo, postojala je
mogunost da nas lake otkriju i poalju prema nama neku protivradarsku
raketu.Onom ko doivi 21. sekundu, a to znai da se desilo najgore, proe mu
ceo ivot.To je metafora", pria Zlotan Dani za "Nezavisne" o dokumentarcu "21.
sekund" snimljenom o tom danu kada je cela zemaljska kugla ula da je oboren
F117.
On, na sreu, nije imao priliku da doivi tu 21. sekundu.Ovaj ovek koji je bio
glavna karika u obaranju nevidljivog aviona napustio je vojniki ivot i verovali ili
ne - u Kovinu kod Beograda otvorio je radionicu za proizvodnju pekarskih
proizvoda!
Kae da kada su saznali da su oborili do tada nevidljivi stelt njegov zamenik je
izaao iz kuhinje, nosei posluavnik i rekao: "Evo specijalitet nae kue 0 F117",
a na tacni nije bilo nita.
"Od tada svake godine, 27. marta, sa sinom koji studira hotelijerstvo, smer
poslastiarstvo, napravimo tortu u obliku F117, za parastos nevidljivom", pria sa
osmehom Dani.
O obaranju aviona pria kao o najnormalnijoj i potpuno rutinskoj stvari.Kae - to je
kao kada se bavite sportom.
"Uloite sve vreme i trud da postignete uspeh u tome to radite i kada se taj
uspeh desi to je to, super, nema neke posebne euforije, to smo zavrili i idemo
dalje.Nismo obaranje tog aviona doiveli kao bingo, kao neto posebno.Nismo
imali utisak 21. sekunde, jer se ona nije desila.Mi smo F117 zavrili za 18
sekundi, mnogo bre nego to bi onaj, sa druge strane, imao vremena da
eventualno pusti neka svoja ubojna sredstva prema nama", kae Dani.
On je pretpostavljao da bi ono to je te noi video na ekranu radara mogao biti
nevidljivi, ali nije bio sto odsto siguran.Do tog dana njegov divizion bio je u reimu
utanja.To znai da su bili istureni ispred svih diviziona, prema zapadnoj,
hrvatskoj granici, a onda su dobili nareenje da se pripreme.Oko 18 sati, uoili su
neispravnost na jednom osmatrakom radaru i kvar su ubrzo otklonili.Izvestili su
pretpostavljenu komadnu da su spremni za izvravanje zadataka i da su u

borbenoj gotovosti."Rekli su nam da saekamo, da jo nije vreme, a onda, oko 20

sati dolo je nareenje da ukljuimo sredstva.U tom momentu se na ekranu
osmatrakog radara nisu pojavili nikakvi ciljevi.Rekao sam mom operateru da jo
jednom proveri da li je sve u redu.Onda sam odluio da ukljuimo nau inovaciju,
koju smo napravili bez odobrenja pretpostavljene komande.To je bila moja ideja,
da lake otkrivamo avione stelt tehnologije.Na tu ideju sam doao jo 1996/97.
godine, razgovarali smo o njoj na savetovanjima raketaa, ali to se nije uzimalo
za ozbiljno jer je reenje bilo vrlo jednostavno.Niko nije smatrao da to
jednostavno reenje moe dati tako dobre rezultate, smatrano je kao neozbiljno,
posebno u visokim vojnim krugovima.Za njih je to bila obina smejurija", pria
Dani.
Desetak dana pre nego to e poeti agresija 19 NATO zemlja na SR Jugoslaviju
1999. godine, doao je na ideju da inovaciju ipak ugradi, jer je bio siguran da e
trebati.Pozvao je saradnike, rekao im ta misli, ali da Komanda ne
dozvoljava.Ipak je predloio da se ugradi to to smatra da je potrebno, ali pod
uslovom da svi uteU belenice je upisano da je potpukovnik naredio, skinuta
je odgovornost sa saradnika i dogovor da se sve dri u tajnosti je postignut.Sve
do tog 27. marta."Odmah, kako smo ponovo ukljuili radare, ovoga puta sa
inovacijom, pojavili su se ciljevi.Prvo su se pojavili ti koji do tada nisu bili vidljivi i
po tome sam pretpostavio o emu se radi, jer da su bili obini, oni bi se videli i na
onom prvom ukljuenju, sasvim normalnom.Ali, utim i ne govorim posluzi nta da
im ne bih stvorio tremu, to je obian cilj kako i svaki drugi, dato je nareenje da se
izvri lansiranje, lansiranje je izvreno, cilj je pogoen, iskljueno je sve i morali
smo odmah da se pomeramo.Ako ostane na tom mestu neopravdano dugo,
onda te moe nai neprijatelj.Druga stvar je to nismo oekivali ono to se
desilo", pria Dani.
NATO je taj dan obustavio sva dejstva i do jutra nita nije letelo, bili su u strahu,
nisu znali ta je, a Dani i ekipa su mislili da e da krenu u pretragu terena, da e
sve da izbombarduju i vrlo brzo su se odatle premestili na drugu lokaciju udaljenu
oko osam kilometara."im smo stigli tamo preveli smo ponovo sredstva u
borbenu gotovost, ali do jutra nita nije dolazilo.Jedino to su helikopteri ujutru
oko etiri sata u niskom letu doli do mesta gde je pao avion i pokupili pilota, ali to
tada nismo znali", pria Dani.
A kada smo kod pilota, on je za malo izbegao hvatanje od strane seljaka iz
Buanovaca i okolnih sela, jer tadanje jedinice Vojske Jugoslavije nisu
razraivale tehniku hvatanja neprijateljskih pilota.To je bio zadatak u specijalnim
jedinicama, poput 72. specijalane ili 63. padobranske, ali spasavanje svojih
pilota.Potraga za neprijateljskim pilotom nije bila ozbiljno uvebavana.Dani kae
da veruje da se tog 27. marta nije organizovano tragalo za pilotom jer je vojno
rukovodstvo bilo zbunjeno.
"Tek to je poelo, a oboren je nekakav cilj i sada treba da se hvata neki
pilot.Prvo nareenje je bilo da se obezbedi ire podruje oko mesta gdje je avion
oboren, da se ne dozvoli stanovnitvu da ue, jer se smatralo da e, kada se ve
saznalo da je to F117, neprijatelj bombardovati kako bi unitio svaki trag, mada se
razmiljanje pokazalo kao potpuno pogreno.Seljaci i lovci su odmah krenuli iz
Buanovaca, Sibaa i okolnih mesta da hvataju pilota, ali su policajci ve bili na
putevima koji gravitiraju ka tom mestu i spreili su ih u tome.Ja sam siguran, sto
odsto, da bi seljaci uhvatili pilota.Oko etiri sata ujutru oevici kau da se ulo
ogromno zujanje i brujanje i pretpostavljamo da su bila tri helikoptera, doli su bez
svetala, bio je mrkli mrak.Pilot je imao na sebi lokator, tako su ga nali", sjea se
Dani.
Helikopter je stajao iznad tog podruja sa ukljuenim reflektorom, jedan njihov
specijalac se spustio dole do pilota, prikopao ga je i povukao gore.
Prie koje su kruile zemljom tih dana posle obaranja "nevidljivog", Dani ne
komentarie mnogo.Kae da je izvesno da je u pitanju bila zastarela ruska
tehnologija radara, kako se i govorilo, bazira na cevima, jer je poluprovodnika bilo

jedava pet odsto, ali o kompjuterskoj tehnologiji nije moglo biti ni rei.Meutim,
umenost posluge radara bila je kljuna stvar i bez toga ak ni inovacija koja je
pomogla, ne bi znaila mnogo.
Dani kae da je, sticajem okolnosti njegova jedinica itav februar radila na
trenaeru, jer su druge jedinice bile zauzete nekim drugim poslovima.Taj posao
oni su ve odradili i mogli su da se posvete svojim planovima dok su drugi
prebacivali ratne rezerve na sigurnija mesta.Danijeva jedinica, koja je i taj posao
odradila bez posebnog nareenja, a prema njegovoj proceni, vebala je ono to
e ih mesec dana kasnije upisati u slavne stranice odbrane zemlje.Stvoren je
takmiarski duh, bile su formirane etiri ekipe i poetak bombardovanja doekan
je u "top formi".A kada se doda, kako Dani kae, tako mala tehnika stvar tako
dobroj ekipi, onda ne moete da promaite.
"Mislim da druge jedinice nisu bog zna ta uradile jer nisu imale teiste na bitnim
stvarima.Kao i inae u ivotu, morate da znate da razluite bitno od
nebitnog.Moda imate 100.000 ciljeva koje u ivotu treba da ostvarite, ali morate
poeti od onog najvanijeg, a to je samo jedan", kae Dani.Na ekranu radarskog
pokazivaa, kae on, video je se samo crta, kao i kada je u pitanju bilo koji drugi
avion, ali iskusno oko radarskog operatera moe donekle da razlui ta je lovac
bombarder, a ta je transportni avion.Sada sa sigurnou moe da kae da
prepoznaje ta je stelt, jer je imao prilike to da vidi.Veina nije.Vest da su oborili
amriki vojni ponos stigla je u jedinicu kada su ve napustili poloaj.Doao je
oficir iz Komande i doneo najnovije vesti.
"Znate li ta ste oborili", pitao je oficir.Odgovor je bio potvrdan - avion.
"Oborili ste stelt", usledio je nastavak razgovora.
"Odlino, to smo i planirali", rekao mu je Dani. Kada se sve zavrilo i prestalo
bombardovanje napravili su ruak za vojnike i oficire.
"Tada sam rekao da nam je najvei uspeh, pored toga to smo oborili i F-16, koji
je pao kod apca I B-2 koji je pao u Spavanske ume, u Hrvatskoj, to to niko
nije povreen, to je tehnika ostala itava.Preli smo vie od 100.000 kilometara
u nonim uslovima, bez svetala, bez saobraajnog udesa, bez ogrebotine i
smatram da je to isto tako veliki uspeh.Da smo samo iz tih 78 dana
bombardovanja izali itavi, i da nismo nita drugo uradili, bio bi uspeh", pria
Dani.
O druga dva oborena aviona Dani govori sa istom panjom. Detalji su svei kao i
pre devet godina."F-16 je vozio komandant njihovog VING-a, eskadrile.Na trupu
tog aviona bile su nacrtane, simbolino, sve do tada uspeno izvedene operacije
po svetu.Vozio ga je jedan od najuspenijih pilota.Meutim, i njega smao skinuli
2. maja u 2.10.Bili smo u Karloviu.Oko ponoi je bio prvi nalet.Drugi je bio oko
dva, oko 2.10 je moj pomonik Boko Dotli, koji je sada takoe u penziji, je
gaao i uspeo.Bombarder B2 je oboren 21. maja u deset minuta iza
ponoi.Gaanjem je tada rukovodio moj zamenik ore Anii.Letelica je ila iz
pravca Obrenovca prema Beogradu, mi smo bili u selu Bemen i ispalili smo dve
rakete.Ule su u njega kao u sir.Bio je ogroman odraz na ekranu.Kao da je te dve
rakete usisao u sebe.Ali, nije padao, samo je promenio azimut i gubio
visinu.Nismo vie mogli da ga pratimo", sjea se Dani.
Pretpostavili su da je pogoen, ali da je uspeo negde da sleti.Ujutru su se javili
radio-amateri i Dragan Antoni im je rekao da su snimili razgovor pilota sa
"mamom"."Mama" je bila avax.Pilot je traio pomo, rekao je da je pogoen sa
dve rakete.Traio je instrukcije ta da uradi.Ovaj u komandi mu je rekao da
proceni tetu i da, ako je mogue, napusti vaduni prostor Srbije i onda se
katapultira ili da sleti na najblii alternativni aerodrom.Onda je pilot rekao ta sve
gori i ta pria je tekla sve do momenta kada je iskoio, a tada su ve preli u
Hrvatsku, 15 kilomatera od granice, u Spavanske ume.Posle toga je na nekom
hrvatskom sajtu bilo izvetaj da je letelica oborena, da je gorela, ali je vrlo brzo ta
informacija skiunuta sa sajta.
"Poto sam penzionisan otiao sam kod roaka u Vinkovce iji su kumovi bili

vatrogasci.Oni su priali da su ekipe ile da gae umu, misli su, da je sve crno
jer je gorelo, a u stvari je to bio bombarder, ogroman kao fudbalski teren, a nema
nigde repa, to je bio taj B2, on ima konfiguraciju krila, bez vertikalnog
stabilizatora", kae Dani.
Amerika vojska, navodi on, svake godine izdaje neki od svojih biltena.Te 2001.
godine na spisku vie nije bio "Duh misurija".Posredno su priznali da su ga
izgubili, ali zvanino to nikada nisu uradili.A kada je bombardovanje zavreno, sve
jedinice su dobile zadatak da ono to su pogodile ili oborile donesu u Muzej
vazduhoplovsta u Surinu.Njegova jedinica pokupila je delove oba aviona, i F-16 i
F-117 i jo su samo ta dva tamo.
Zoltan Dani je jo neko vreme bio aktivni oficir.Nakon zavretka rata dobio je
zadatak da napie detaljan izvetaj o tome kako se sve dogaalo.Kako nije
izvrio nareenje i ipak ugradio svoju inovaciju u radarski sistem, njegov
pretpostavljeni je bio u dilemi da li da ga zbog toga poalje u zatvor ili da ga
nagradi zbog obaranja stelta.Nije otiao u zatvor, ali nije dobio ni
nagradu.Njegova jedinica jeste, ali on lino - ne.Kae, verovatno je neka sujeta
odluila da to tako bude, ali ne ali se zbog toga.
"Taj moj izvetaj je ocenjen kao strogo poverljivo, najvia vojna tajna, i koliko mi je
poznato, zavrio je u Generaltabu.Posle 2000. godine, kada su u Generaltab
doli neki oficiri NATO, njih dvadesetak koji su radili 24 sata dnevno, dobili su
svaki dokument koji su traili, morao im je biti dostupan svaki papir koga su se
setili.Jedan moj drugar, koji je tamo radio, tvrdio je da su meu prvima traili
izvetaj pukovnika Danija.To su im dali, a poto je bila u pitanju drvna tajna,
kopija naravno da nije uraena.Ne znam ta je u vojsci uraeno po tom pitanju,
dokle se stiglo sa tim, jer su me ubrzo iskljuili iz svih timova koji su trebalo da
rade na unapreenju, skinuli su me sa svih moguih komandnih dunosti i stavili
me na dunost referenta u nekoj pozadini, malte ne da brojim kutije u nekom
magacinu", pria Dani.
Pitao je zbog ega je to tako, pogotovo to je bio motivisan da ide dalje.Reeno
mu je da je to za njegovo dobro, da im je naneo mnogo zla i da ne treba da im
bude pred oima, da e ga i ovako sauvati.
"Naravno da je to bio smiljen potez, a onda su me i odatle sklonili i stavili u
kolstvo.Kada nekoga stavite u vojno kolstvo, to je kao kada ga bunete u bunar,
dou, pogledaju glave, prebroje vas i tu vie napredovanja nema", kae Dani.
Tada je, kae on, uoio da smeta i da je vreme da se skloni.Posle preivljenog
predinfarktnog stanja "otvorile su mu se oi" i shvatio je da njegove ideje da
vojsku uini efikasnijom, nije imao ko da uje.Kada je otiao iz vojske, dobio je
pozive iz lokalne sredine da se kandiduje za predsednika optine, ali i to je
odbio.Kae da mnogo duguje svojoj porodici i da je vreme da joj se posveti.
Zoltan Dani u svojoj kui uva deo koji je izvadio iz sremske zemlje.Kada je avion
goreo, metal je cureo i ulazio u zemlju.Poto ga je izvadio iz zemlje, dobio je
specijalan oblik.
"Mi u kui kaemo da imamo specijalitet kue - F117 liven u sremskom blatu i taj
predmet niko nema na svetu.Pre dve godine bio je novinar japanskog lista,
najtiranijeg u Tokiju.Proveli smo ceo dan zajedno, bili u Muzeju vazduhoplovstva,
Buanovcima i kada je doao kod mene kui pokazao sam mu jedan specifian
deo F117.Traio je da mu to dam, ali sam rekao da ne mogu.Ponudio mi je prvo
1.000 dolara, pa 10.000, a poslednja je bila 100.000.Nije verovao da neu da
prodam", kae Dani.
im se zavrio rat Dani je dobio nekoliko poziva iz razliitih zemalja da se prikljui
njihovoj vojsci.O tome koja ga je velika svetska sila zvala, nee da govori, ali
moe da kae da mu je nueno da pree, da e odmah dobiti in generala te
vojske i stan, jer tada nije imao svoj stan.Svi trokovi bi mu bili plaeni, porodica
obezbeena.
"Jo sam bio vojnik i to nije zvualo kako treba.A nisam hteo ni da menjam ovu
sredinu, ja volim ovu zemlju, ovaj narod bez obzira to mi kau da nisam Srbin,

to je tano, po ocu sam Maar,po majci Rumun. A onda mi neki kau i da sam
najvei Srbin.I na to im odgovorim - moe, hvala", navodi Dani.
Dolazili su i predstavnici Iraka, to je bilo neposredno pred Zalivski rat."Nudili su mi
milione dolara da im drim predavanja, da obuim njihove ljude, ali sam im rekao
da, poto sam vojnik, moraju da se dogovore sa mojim pretpostavljenima.Rekao
sam da hou da im odrim predavanja, ali da to ne kota toliko koliko oni nude,
ve mnogo manje i ako se na viem nivou postigne dogovor, nemam nita protiv",
pria Dani.
Sada opet, od kada je u penziji, jedna islamska sila koja ima problema sa
Amerikancima, ponudila mu je takvu cifru "da vam se zavrti u glavi".
"Kada krenete u tom pravcu, povratka nema.Ako prihvati te ponude, one
pozitivne vrednosti prema kojima sam se ja opredelio, kao i moja porodica,
postaju ugroene. Ili ti nees moi da se vrati ili e neko od tvoje porodice
stradati jer e te neko ucenjivati i onda je bolje skloniti se" smatra Dani.
Izvor: Nezavisne 03.05.2008