NAPAD

(balada)

Goran Kqaji}

Edicija Poimawe

Izdava~ TALE

Bawa Luka, decembar 2010.

NAPAD
NAPAD
NAPAD
NAPAD
NAPAD
 Ova kwiga je pisana
krai{kim/krainskim jezikom,
na podlozi
novosadsko-beogradskog govora!

Autor
Izdava~: TALE, Bawa Luka,
Cara Du{ana 4
Za izdava~a: @ivko Vuji}
Recenzenti:
Maja Nedeqkovi} i Bojan Bogdanovi}
Ilustracije na koricama:
Nizar Ouhtman, Syria
Dizajn i kompjuterska priprema:
G-Design
[tampa: MONTGRAF,
Jevrejska bb, Bawa Luka
Tira`: 500
Drugo izdawe - {tampano decembra 2010.

TALE - kontakt informacije:

Mob: 0038765/695-156
E-mail: nosorog@blic.net
nosorog.magazine@gmail.com
Onima koji imaju principe,
a nemaju rezervnu
domovinu niti otaxbinu,
i stoje ~vrsto na
Jedinoj Ro|enoj!
NAPAD
NAPAD
NAPAD
NAPAD
NAPAD
NAPAD

apoqu je sipila ki{i-

N ca, ali se to nije ~ulo u

prostoriji, jer su prozo-
ri bili ~vrsto zatvo-
reni, a zgrada stara, ma-
sivno gra|ena i sa specialnom na-
menom, nije propu{tala takve, slabe
{umove, unutra, a ni mnogo ja~e, van.
Po ulicama se vila londonska
magla, pa i oko ove, jedne od zgrada,
britanske obave{tajne slu`be.

U dobro osvetqenoj prostoriji,

sa posebnim zastorima i kapcima, na
prozorima, osim zvuka, ni svetlost
nije prodirala, ni napoqe, ni unutra.
Sumorno londonsko ve~e, sa
praznim ulicama, nije spoqa odava-
lo, i da je bilo koga da gleda, da na
tom ~etvrtom spratu, ima ikakve
aktivnosti.
Pogotovo aktivnosti od velike
va`nosti, sudbinske za mnoge qude.
Za wihove `ivote.
11
 NAPAD
Bila su {estorica mu{karaca,
svi dobro odeveni, svi sa pe~atom
qudi od zna~aja, svi za jednim
stolom, koji je mogao jo{ dvaput
toliko sedeoca da primi.
Ali, oni su o~igledno volili
komociju, o~evidno su bili navikli
na to da imaju puno prostora za
`ivot, za rad, za posao. [to svojim
obave{tajnim akcijama nisu dopu{-
tali drugima. Ne u svojoj okolini, ne
u radnom okru`ewu, nego u podru~ju
dosega wihove slu`be.
A za britansku obave{tajnu slu`-
bu, podru~je rada bio je - ~itav svet.

Ovi qudi, wih {estorica, u dobi

od 40-50 godina, pripadali su vrhovi-
ma ove obave{tajne slu`be.
Bili su i izvrsno obrazovani, sa
godinama dokazivawa u prakti~nom
radu, oni su napredovali u hijerarhi-
ji koja je cenila efikasnost, lukavst-
vo i brutalnost, i pokazav{i da to
sve imaju, popeli su se do pod same
vrhove ove piramide mo}i, zla i kon-
stpiracije.
12
NAPAD
Naravno, razli~iti u licu, nisu
se mnogo razlikovali po telesnim
osobinama. Razlike u visini nisu
bile preterane, nije bilo visokih, a
niko nije bio ni nizak, ali se moglo
re}i da su svi vi{eg stasa, dodu{e,
ne izrazito visokog.
Ni jedan nije bio dobeo, niti mr-
{av, bili su to odmereni Englezi,
umereni u svemu, osim strasne preda-
nosti poslu i slu`bi.
Svi su bili kvalitetno, ali ne-
napadno odeveni.
Vidilo se da je ovo tim, ne za
jednu, nego za mnoge akcije i operaci-
je, stvaran i uigravan godinama, i
decenijama.

Ulazili su u prostoriju jedan po

jedan, u nepravilnim, kratkim, raz-
macima, ne dugim, po nekoliko, ili
mawe minuta, i ve} za desetak minu-
ta, svi su bili tu.
Kratko su se pozdravqali ne
pri~aju}i previ{e, sedaju}i odmah na
mesta, na koja su odavno bili navi-
kli.
13
 NAPAD
Ta~no u dvadeset ~asova, u{ao je
zadwi, i po ustajawu ostalih, i goto-
vo jednovremenom pozdravu:
"Good evening, Sir!",
vidilo se da je on nadre|eni ovoj
grupi.

"Molim, sedite", odgovorio je

kratko, bez ikakve promene u izrazu
lica, nikakve radosti, osmeha, ili
bilo ~ega drugog, samo smireno, kon-
trolisano pona{awe vladinog ~i-
novnika, visokog operativca i skoro
tri decenije prekaqivanog obave{-
tajca.
Izvukao je svoju stolicu, names-
tio, i seo.
Pre{ao je jo{ jednom pogledom po
prisutnima, kao da ih prebrojava,
mada to nije bilo to, on bi odmah uo-
~io da neko nedostaje, bio je to pog-
led naredbe za pa`wu, poziv prisut-
nima da se pripreme za ono {to }e
~uti, da budu koncentrisani, a sve
ukupno nije trajalo sekund-dva.
[ef je po~eo govoriti:
"Gospodo", rekao je, ne di`u}i,
14
NAPAD
niti spu{taju}i ton, "vi ve} znate
za{to ste ve~eras ovde. Moje je da to
jo{ jednom ponovim, da izdam za-
datke, i ako je {ta nejasno, da to
pojasnim.
Kao {to ste upoznati, ova, pred-
stoje}a akcija, planirana je jo{ u
predfazi jugoslovenskog rata, ost-
vareni su neki delovi we, te akcije,
dok su drugi delovi ostavqeni za
budu}u realizaciju, ve} prema razvo-
ju situacije.
Jo{ u ranoj fazi planirawa, ova
operacija je imala vi{e eksperimen-
talno-podu~ni karakter, nego neki
drugi prakti~ni zna~aj.

Dok smo mi pokretali ovu akciju,

tek je promi{qali, uo~ilo se koja bi
lokacija bila jedna od najpogodnijih
za ovaj eksperiment, koji nam daje
saznawa kako mawim ili ve}im gru-
pama, naoru`anim udarnim grupama,
mo`emo razbijati i pot~iwavati ve-
like mase stanovni{tva protivni~-
kih zemaqa, uz ~vrstu koordinaciju
svih na{ih potrebnih efektiva, kao
15
 NAPAD
i detaqan prethodni obave{tajni
rad.
U slu~aju ove akcije, kao i do sa-
da, glavnu re~ ima na{a obave{tavaj-
na slu`ba, a izvr{nu odgovornost
imamo nas {estorica ovde.
Ako operacija pro|e kako treba,
ne o~ekujte nikakve nagrade, kao ni
do sada, jer sve {to radite, ~inite u
interesu slu`be i Wenog Veli~anst-
va. Uostalom, za to ste i pla}eni, i
to ne malo.

Ukoliko se dese propusti, pogo-

tovo ozbiqni, odgovorni }e momen-
talno snositi posledice, ukqu~uju}i
i mene, a kako znate, to mo`e varira-
ti od degradirawa, preko otpu{tawa
iz slu`be, do zatvora, ve} zavisno od
stepena {tete i odgovornosti.
Moram to da podvu~em, da je akci-
ju, ne odobrio, nego u ovom trenutku,
naredio Va{ington.
Dakle, razmi{qawa {ta i kako,
do{la su sad do zadwe faze, kad se
samo misli: kad i koliko efikasno.
Sve je to re{eno, gospodo.
16
NAPAD
Operacija }e biti zapo~eta, a
treba da bude i zavr{ena, u ~etvrti
dan od danas, odnosno u prvi utorak.
Od iznena|ewa, i brzine izvr{e-
wa, zavisi uspeh ove operacije, jer
protivnike moramo staviti pred
svr{en ~in.
Ovo je mnogo ve}a i kompleksnija
akcija nego {to su Rusi uradili u Ju-
`noj Osetiji i Abhaziji, a delimi~no
}e biti i na{ odgovor na wihovu ak-
ciju.

Naredbodavac vam je ve} re~en,

na{a obave{tajna slu`ba je glavni
projektant, koordinator i naredboda-
vac u samoj akciji, a sa nama }e usko
sara|ivati nema~ka, francuska i
italijanska obave{tajna slu`ba.
Zbog potrebe timskog rada ukqu~ene
su austrijske, ma|arske i slovena~ke
obave{tajne strukture.
Po~etak akcije pripada, u arap-
skom svetu, obu~enim bosanskim i
sanxa~kim muslimanima. Obe oblasti
znate.
Dobar dio, po~etka akcije, }e
17
 NAPAD
obaviti ve} infiltrirani spava~i.
Bi}e to sinhronizacija na neko-
liko lokacija, i u nekoliko gradova.
Samu zavr{nicu, kako smo to ve}
uobi~ajili, uradi}e hrvatska vojska.
Da li sam bio jasan, gospodo?"
"Yes, Sir!" kratko, istovremeno,
odgovori{e.

"Dakle, svako prema svojim zadu-

`ewima. Zadu`eni za diverzante no-
}as leti u ameri~ku vojnu bazu kod
Tuzle. Sa wim idu koordinator rada
obave{tajnih slu`bi i odgovorni za
logistiku. Sutradan idu zadu`eni za
medije, kao i televizijske i novinske
ekipe. U istu tu bazu.
Gospodin Xejms ostaje sa mnom, da
se smewujemo na de`urstvima, i koor-
diniramo rad odavde.
Razumeli, gospodo?"
"Yes, Sir!"
"Onda, nema spavawa od sada, pa
dok se akcija uspe{no ne zavr{i!
Razumeli?"
"Yes, Sir!"
"Krenite!
18
NAPAD
, ,
Operacija Bawa Luka je po~ela!"
@urno izlaze, kratko pozdrav-
qaju}i.

U ponedeqak, u tre}em dnevniku,

kada je kasno za bilo kakav demanti,
televizija muslimansko-hrvatske fe-
deracije iz Sarajeva, je javila da je
grupa srpskih mladi}a, te ve~eri oko
21 ~as, zapalila xamiju u Doboju.
Otprilike u to vreme, isto u in-
formativnoj emisiji, prvi program
hrvatske televizije iz Zagreba, javio
je da su u Drvaru zabele`eni neredi,
u toku ve~erwih ~asova, da je srpsko
"pu~anstvo" napalo hrvatske gra|ane,
da ima na desetine povre|enih Hr-
vata, i najmawe jedan poginuli, kao i
da je zapaqena katoli~ka crkva u Dr-
varu.
I jedni i drugi, naglasili su, "ka-
19
 NAPAD
ko ka`u o~evici".
Mada o~evidaca nije bilo.
I u Doboju, i u Drvaru, bilo je mi-
rno ve~e, isto kao i mno{tvo pret-
hodnih.
Gra|anima je izgledalo kao no}
jer oni nisu mogli da vide da je to
pala tama, iza koje mo`e svanuti
samo krvavo sunce!

Tu, u okolini Tuzle, u kampu za

muxahedine, potrudili su se da oni
~uju tu vest.
Bes koji je stalno bio u ovim
mladi}ima, naprosto ih je kidao od
`eqe da ne{to preduzmu.
Stare{ina je viknuo:
"Al'lahu Ekber!",
na{ta je desetine grla istovre-
meno vrisnulo:
"Alahu Ekber!"
20
NAPAD

Hrvatska vojska je, u taj ponede-

qak, izvr{ila, vojnicima nenajav-
qene, i neobja{wene, pokrete.
Iz kasarne u Slavonskoj Po`egi,
nekoliko dana ranije pripremqene,
krenule su kolone tenkova, oklopnih
kola, kao i pe{adija u kamionima.
Vojnici, ni`i oficiri, pa i sam
komandant kasarne, znali su da je to
"izvanredna uzbuna", ali ne i za{to
je.
Wima nisu pu{tali vesti.
Wih su, kasno uve~e, ulogorili,
na ledinama, pet kilometara od mo-
sta u Gradi{ci.
Nije bilo pravqewa logora,
komandovano je: "Spavawe odmah, u
vozilima."

21
 NAPAD

Malo kasnije, iza pono}i, petsto

metara od grani~nog prelaza, kod mo-
sta u Gradi{ci, na Savi, skrenula su
u {umarak, nekih ~etristo metara od
ceste, tri autobusa puna hrvatskih
policijaca specialaca, kao i pet po-
licijskih oklopnih vozila.
Desetak dana ranije, tu je dobro
nasut i uvaqan put, i parking, da se
slu~ajno, policiska vozila ne bi
zaglavila.

Na aerodromu Pqe{evica, tri-

deset velikih helikoptera, ne svi
vlasni{tvo hrvatske vojske, ali za
ovu priliku, svi sa wenim oznakama,
22
NAPAD
dovezlo je u popodnevnim ~asovima
ponedeqka, komandose i padobrance.

Na Plesu, aerodromu, borbeni

avioni su bili spremni ve} danima!

U taj ponedeqak, negde pred pod-

ne, jedan musliman iz Kotorskog, neki
Veli~kovi}, rekao je, na dobojskoj pi-
jaci, poznaniku Srbinu:
"Ne{to vam se sprema."
"Kome?"
"Vama, Srbima."
"[ta se sprema?"
"Ne znam, ali ne izgleda dobro."
23
 NAPAD
"Ko sprema?"
"A ko ovde sve sprema!" odmahnuo
je glavom Veli~kovi}, dobar musli-
man a dobar i ~ovek, okrenuo se, i
oti{ao svojim putem.
Poznanik Srbin, se malo zamis-
lio, ali ni{ta mu nije padalo na
pamet, osim da se sve ove godine sve
ne{to spremalo, onda je i on odmah-
nuo glavom, rekao sebi:
"Turska posla! Samo unose zeb-
wu",
okrenuo se i on na svoju stranu,
krenuo i on svojim putem, zaboraviv-
{i ve} posle par minuta da je i{ta
~uo, a kamoli {ta.

Samo su to, kasno ponedeqsko ve-

~e, neki u Bawa Luci, slu{aju}i kasni
hrvatski informativni program, bi-
li uznemireni zbog rodbine u Drvaru.
24
NAPAD
Zvati, ili ne?
Mo`da spavaju?
"Kako da spavaju, ako su neredi!
Pa oni su u centru."
"O, jebemu!" i brzo okretali bro-
jeve telefona, i ~ekali drugo, pre-
dugo da se neko javi sa one strane.
"Ko je?" ~uo se pospani glas, s dr-
varske strane `ice.
"Pa, mi smo! Zar ti spava{?"
"Koje je doba, kako da ne spavam",
govorila je `ena s druge strane.
"Kako mo`e{ da spava{ kad su
neredi kod vas! Ima poginulih!"
"Vrag s tobom, kakvi neredi. Vav-
,
je ne{to zaziva{. [ta si sad sawa !".
, ,
"Nisam sawao, Ka`u na Hrtu ."
"Ne znam {ta ka`u, ali ovde ne-
ma ni{ta."
"Nema ni{ta?",
"Nema."
Onda nasta kra}a stanka, pa sa
bawalu~ke strane zajauka:
"Odmah zovi brata, nek do|e ko-
lima! Uzmite tetku, i svi bje`ite u
ku}u u Vrto~ama! Odmah!"
"A {to da bje`imo?"
25
 NAPAD
"Bi}e neko zlo! Hrvati ne pri~aju
tek tako."
"Ma, ne}e."
"Idi, idi, molim te", vapio je
glas iz Bawa Luke, "idi, prekliwem
te!"
"Dobro, i}i }u", odgovori `ena iz
Drvara, onda spusti slu{alicu, okre-
nu se na drugu stranu, le`e, i ponovno
zaspa.

Mladi}e su prvo regrutovali.

Nije to i{lo brzo, ho}e{ li ti,
ho{e} li ti? Ne. To se de{avalo po-
lako, godinama, deceniju, vodili su
ih na poduke iz islama, u xamije, pri-
~ali u ku}ama, ili mawim grupama,
kroz medrese, i na mestima kao {to
su Poto~ari.
Govorili i {to je istina, i {to je
la`.
26
NAPAD
Pri~ali im {ta su nevernici ~i-
nili vernicima, muslimanima. Kako
su ubijali muslimane, kako su palili
xamije, proterivali stanovni{tvo.
"Sijetimo se na{ih palih {ehi-
da!" stalno su ponavqali i ponav-
qali. Pri~ali kako su oni, {ehidi,
napadali nevernike, kako su bili
odli~ni borci, kako su uni{tavali
neverni~ke borce, kako nisu znali za
milost.
Dovodili im pripadnike bataqo-
na El Mudzahid, da im pri~aju kako su
sabqama sekli glave zarobqenici-
ma, a stare{ine i hoxe gledale kome
se de~aku cakle o~i, koji od wih ima
`equ da to i sam, kad odraste, uradi.

Pri~ali im pri~e, i gledali im

o~i.
U~ili ih da barataju no`em, tom
univerzalnom ve{tinom, a pogotovo
tursko-bosankog islama. Malim, dr-
venim igra~kama, deca su se ve`bala,
a stariji smijali, navijali, i one
najboqe hvalili.
Najboqi su se posle u~ili, prav-
27
 NAPAD
im no`em, na piletu, koko{i, petlu,
pa kako su odrastali, jawetu, ovci,
ovnu, teletu, govedu...
A, ve} tada, u sedamnaestoj, osam-
naestoj godini, izdvajala bi se neko-
licina, i po~iwali bi dobijati prve
obuke, u bosanskim kampovima za obu-
ku muxahedina.

Kod Maglaja, kod Tuzle, kod Bi-

ha}a, u sarajevskim teretanama i st-
reqanama.
Nisu odmah sve saznavali, treba-
lo je ste}i poverewe.
Trebalo se dokazati, trebalo je
pokazati da ima{ mogu}nost za zna-
we, i voqu za uni{tavawe.
Takvi su napredovali.

Stvarale su se operativne grupe:

prva, druga, tre}a, ...
A politi~ari su pri~ali: o geno-
cidu i o genocidnoj tvorevini.
"Daj samo da krenemo!"
Ve`bali su, kao da su ubijali.

A ve`bali su - da bi ubijali!
28
NAPAD

I no}, i dan su bili vedri. Kao

zadwe vi|ewe, pa da bude jako za
se}awe.
Taj ponedeqak je bio skroz sun-
~an, i izuzetno vedar, i sa visokih
mesta moglo se videti potpuno jasno
vrlo daleko.
Nije bilo toplo, ali su kafanske
ba{te bile pune, u svim gradovima,
gradi}ima i selima, ako je kafanskih
ba{ti tamo bilo, i gde ih je bilo.
Narod se veselio `ivotu, pri~i,
dru`ewu.

29
 NAPAD
Dani izme|u, za obave{tajne, voj-
ne i policijske slu`be, proticali su
u grozni~avom preispitivawu svih
detaqa, svakog dela plana, i svakog
u~esnika ponaosob.
Sve mora da funkcioni{e, i da
li je sve osmi{qeno, razra|eno i
provedeno, tako da funkcioni{e.
Posebni telefoni su radili, in-
ternet je nosio {ifrovane poruke,
vojna i obave{tajna mre`a komuni-
kacija, naizgled je prenosila istu ko-
li~inu informacija, samo {to su one
sad bile specifi~nog sadr`aja.
Ni~im ne privu}i pa`wu.
Rusi moraju biti stavqeni pred
svr{en ~in!

Tog ponedeqka, mnogo je nekakve

rodbine, iz Sarajeva, Zenice, Tuzle,
Kowica, Mostara, do{lo u Doboj i
30
NAPAD
Br~ko, a hoteli su bili puni prido-
{lih, navodno, poslovnih qudi.
Nikakvih poslovnih skupova nije
bilo u tim gradovima, ali hotelijeri
nisu razmi{qali. Va`no je da posao
dobro ide.

Kod Maglaja, u kampu za obu~ava-

we vehabija i muxahedina, bila je
postrojena ~eta mladi}a, od dvade-
set, do dvadesetpet godina. Ni jedan
stariji, oni ne idu u takve akcije.
"Na{i slavni preci, uzeli su na
sabqi Orient, uzeli su na sabqi Vi-
zantiju, i sasekli Konstantinopoq!"
^eta je nemo slu{ala.
"Uzeli su i ovu zemqu sabljom, i
mi }emo sabqom vratiti svaki oteti
pedaq!"
Stare{ine su stajale ispred svo-
jih odelewa, a ispred wih je stajao
31
 NAPAD
komandir ~ete. Odozgo je sijalo sun-
ce, ali ono nije grijalo mladi}e, to-
plina u wima izbijala je iz mr`we i
znawa da je do{ao ~as da tu mr`wu
ispoqe.
Ispred wih je stajao ~ovek, koji
je govorio, ~etrdesetih godina, sa
malo sedih, ~ovek koji je bio koman-
dant tog logora, ne uvek u wemu, ali
~esto u obilasku i proveri.
Ovde je bivao tajno, a javno su ga
mogli videti svakodnevno u Sarajevu,
u uniformi Armije Bih, sa visokim
~inom.

Danas, tog ponedeqka popodne,

nije imao na sebi tu uniformu, bio je
u neupadqivom odelu, i sam neupad-
qiva izgleda, govorio je vrlo ener-
gi~no, sigurno i zapaqivo.
"Za ovo ste se obu~avali, ovo ste
sawali!"
Ni ptica da preleti, ni lahora
da se oseti...
"Vi sutra idete da ubijate sve
{to se kre}e, i da ubijate - dok god se
kre}ete!"
32
NAPAD
...samo sunce, koje ne odsijava po
licima qudi, koji se spremaju da
krenu da ubijaju.
"Al'lahu Ekber!" viknu komandant,
a stra{ni odjek vrati mu se iz de-
setina grla:
"Alahu Ekber!"

Komandant je ostavio nekoliko

starijih oficira i instruktora da
budu tu, u kampu, sve dok ~eta ne
krene na zadatak.
Stare{ine su im delile opremu i
oru`je. Bilo je to sve ono {to su oni
odavno znali odli~no da upotre-
bqavaju. Dobili su i no`eve, velike
vojni~ke no`eve {to mogu te{ka dr-
vena vrata da probiju, a dvoici iz
glavnog odelewa date su sabqe. Nisu
trebale dve, ali ako jedan padne,
nestane u mete`u, da drugi (ta~no je
33
 NAPAD
odre|eno koji je prvi, a koji drugi)
uradi taj, wima neophodni, zadatak.
Odrubi glavu ta~no ozna~enoj
osobi!
Ni{ta ne sije tako strah, kao
surovost i svirepost. Odlu~nost da
se zlo sprovede, i nemogu}nost da se
zlo~inci zaustave.

Planeri su to znali, a izvr{ioci

su, do sad, o tome ma{tali.
Sada su dobijali sve {to im je
trebalo za tu akciju, sve novo, sve
ameri~ko.
Nisu mladi}i o tome razmi{qa-
li. Znali su oni da su to odli~na
oru`ja, mislili su da su im to wi-
hovi, od trgovaca oru`jem, nabavili.
A sve je do{lo iz baze u Tuzli.
I ako bude neke pravde, u ovoj
nepravdi, ovi mladi}i, umira}e sa
alahom na usnama, i islamom u srcu,
za ameri~ke, i interese jevrejskih
lihvara sa Vol Strita!

34
NAPAD
*

Svi su oni bili godinu, ili dve,

na obuci u Pakistanu. Neki ~ak i u
Iranu. Bili su jednom, ili vi{e puta.
Mnogi su bili na granici sa Av-
ganistanom, i svi su morali da gleda-
ju, kad talibani odrubquju glave za-
robqenim vojnicima vlade iz Kabu-
la.
Ne samo da su gledali, nekima je
i data prilika da to i li~no urade!

Kad su dobili opremu, klekli su

na pod velike sale, u kojoj su bili,
klekli okrenuti ka Meki, i po~eli da
klawaju, izgovaraju}i svete re~i rat-
nika pred pohod.
35
 NAPAD
Neki su govorili, neki su po~eli
pevati.
Svete pesme islama.
Xihada i muxahedina.
Boraca koji idu u rat, qudi koji
odlaze u `eqenu smrt!
Klawali su prema Meki.
Svom ve~nom zavi~aju.
"Alahu ekber!"

Oni }e do}i!" govorio mu je.

"Za{to misli{ da }e do}i?"
"Oni }e do}i" ponavqao mu je.
"Muhamed nije prorok!" rekao je.
"Zato }e do}i?"
"Kuran nije sveta kwiga!"
"Kako to zna{?"
"Muhamed nije diktirao re~i Bo-
`je, pri~ao je pri~e svoje, a Kuran je
napisan dugo posle Muhamedove smr-
ti!"
36
NAPAD
"Posle?"
"Napisan je na sirijsko-aramej-
skom, jeziku hri{}ana, a ne na arap-
skom jeziku. Arapi su ga preveli, pri-
lagodili, i prilago|avaju ga i danas,
kao {to to Saudijska Arabija radi!"
"Zna~i, sve je prevara!?"
"Prevara uvek dolazi da se sve-
ti, da bi sakrila svoje prevarantske
tragove!"
"Nasiqe bri{e sve, ostavqa sa-
mo zlo!"
,
"Jer ka`u: Oprosti ako mo`e{,
suzdr`i se ako mo`e{, a ako ne mo-
,
`e{ - slobodno ti bilo !"
"Da, ka`u."
,
"A jel pra{taju""
"Ne."
"[ta ka`u? [ta ka`u?"
"Genocidna tvorevina, progon mu-
slimana, genocid nad wihovim naro-
dom, genocidna tvorevina ne sme op-
stati, ne sme se zaboraviti!"
,
"Jel ka`u!"
"Ka`u!"
, ,
"A jel re~eno kod wih: U~ini ne-
,
prijatequ svome isto {to i on tebi !"
37
 NAPAD
"Jeste."
"A {ta oni ka`u da im je nepri-
jateq u~inio?"
"Genocid i etni~ko ~i{}ewe!"
"Oni }e do}i!"
"Misli{?"
"Da. A {ta ti misli{ kako }e oni
do}i?"
"Genocidom i etni~kim ~i{}e-
wem!"
"Da! Tako }e do}i."

No}, sa ponedeqka na utorak, ve}

je dosta pro{la pono}. Dva puna auto-
busa, krenula su iz kampa muxahedi-
na. Unutra su sedeli islamski borci.
Automatske pu{ke, uglavnom, ili ko-
me su pripadali snajperi, poneki la-
ki mitraqez i nekoliko ru~nih ba-
ca~a, bili su u sportskim torbama,
koje su bile na policama za prtqag,
38
NAPAD
iznad wih, ili pored, odmah do se-
di{ta. U torbama je bila i municija.
Mladi}i su bili u {irokim, pla-
vim, radni~kim odelima. Ispod blu-
za su nosili pi{toq, ru~ne bombe,
radio ure|aje, dodatnu municiju.
Vozili su komandiri odelewa.
Komandir jedinice je bio u prvom
autobusu.
Imali su urednu dokumentaciju
da gra|evinska firma vozi svoje
qude na rad u Biha}.
Komandir je rekao qudstvu da
spava. On nije. Dali su mu dovoqno
sredstava da ne mora da spava dva
dana.
Mada toliko jo{ ne}e `iveti!

U zoru, autobusi su se zaustavili

na parkingu, u Bawa Luci, ni`e "Mqe-
kare".
39
 NAPAD
Na pustom, zaba~enom parkingu,
ni autobusi nisu ni~im privla~ili
pa`wu. ^esto su se tu zaustavqali i
autobusi, i kamioni, poneki auto, ni-
{ta naro~ito, bio je to kraj, takore}i
u centru, a tako zaba~en.
Komandir je obi{ao oba autobusa.
Rekao im je, da tu u autobusima, ne{to
pojedu, i uzmu sredstva za, kako je
rekao, "oja~awe", a oni nisu znali,
niti ih je to zanimalo, da su to pre-
parati za razvijawe agresivnosti i
uklawawe straha.

Nakon pola ~asa do{ao je prvi

automobil. Iz wega je iza{ao mladi},
obi~no odeven. Pri{la su mu petori-
ca, samo ga u prolazu pozdravili, se-
li u auto, nose}i svoje sportske tor-
be, i odvezli se.
Onaj {to je dovezao auto, bez da
prilazi autobusima, oti{ao je nekim
svojim putem. Wegovo je bilo samo da
doveze auto, ~ak nije ni znao za{to, i
zbog ~ega.
I tako, u razmacima od 5-10 mi-
nuta, dolazili su automobili, stari-
40
NAPAD
ji modeli, prostraniji, neupadqivi,
automobili koji se ~esto vi|aju na
ulicama.
Ukupno je do{lo sedam auta.
Oni koji su ih dovozili, odla-
zili su na svoju stranu, a u auta su
sedala po petorica, u radni~kim ode-
lima, i odlazili niz bawalu~ke
ulice.
Ukupno trideset pet qudi.

Vozili su raznim ulicama grada,

~ekaju}i odre|eno vreme, da budu na
odre|enoj lokaciji.
U dva autobusa ostalo je jo{
trideset qudi.
Dvadeset u jednom, deset u dru-
gom. Bili su mirni, izgledalo je kao
da spavaju.
U devet ~asova trebala je po~eti
akcija. ^ekali su desetak minuta do
tog vremena, da u razmaku od 3-4 mi-
nuta, krenu na svoja odredi{ta.
U devet ~asova svi su na poslu, u
devet ~asova velika je gu`va na uli-
cama u centru, u devet ~asova Premi-
jer je u kabinetu.
41
 NAPAD
Oni }e krenuti deset minuta
ranije.

Ve} u osam ~asova Radio Zagreb

je javio da se ne{to ~udno de{ava u
Republici Srpskoj, samo se jo{ ne zna
{ta. Ne kao glavnu vest, i ne naro-
~ito nagla{enu.
Sli~no tome, samo sa naglaskom
na "mawi entitet", javio je, u isto
vreme, vest upakovanu na isti na~in,
i Radio Sarajevo.

Ta~no u devet ~asova CNN je dao

najavu za "Breaking News", i pustili
42
NAPAD
su svog izve{ta~a iz Bawa Luke.
"Ovde je haos! Srbi napadaju na
katoli~ke crkve i xamije, kako u Ba-
wa Luci, tako i u nekim drugim gra-
dovima.
Ne zna se ta~an povod ovoga, ali
je najverovatnije posledica naciona-
listi~ke politike srpskog politi~-
kog rukovodstva.
Nema nikakve reakcije policije,
ruqa uni{tava sve pred sobom.
Po nekim informacijama, ima
ubijenih katoli~kih sve{tenika, kao
i hoxa.
Toliko za sada, javi}emo se ubrzo
sa novim informacijama!"

U devet ~asova, Hrvatska tele-

vizija je naglo prekinula program
"zbog u`asnih vijesti iz Bawa Luke".
Direktno je ukqu~en dopisnik iz
43
 NAPAD
Bawa Luke, koji je sa svojim snima-
teqima, sa brda Paprikovca, zumirao
scene:
"Kako vidite, {tovani gledate-
qi, gore samostan Marije Zvijezde u
Trapistima, i Fraweva~ki samostan,
na Petri}evcu, koji je pohodio Sveti
Otac. Tako|e, mo`ete vidjeti da se
di`e dim i iz katedrale Svetog
Bonaventure u centru grada!"
I zbiqa je {ikqao gusti dim.
Samo {to kamera nije mogla, ni
htela, da poka`e da to gore automo-
bilske gume, prethodno pripremqene!

Sve sarajevske televizije su u

devet "sahata" naglo prekinule pro-
gram da bi emitovale obave{tewe da
su zapaqene xamije u Br~kom, Doboju,
Bawa Luci, Gradi{ci, Novom Gradu,
"a mo`da jo{ i na desetinama drugih
mijesta, ali se za sad ne zna".
44
NAPAD

Sve je po~elo u devet ~asova.

Prvi autobus je usporio blizu se-
mafora izme|u Hrama Hrista Spasa i
hotela "Bosna", a onda napravio zao-
kret, zaustav{i se tako da je pre-
pre~io put i saobra}aj.
Iz wega su trkom izlazila dese-
torica mladi}a, pucaju}i iz auto-
matskih pu{aka po qudima u automo-
bilima, po prolaznicima, i tr~e}i,
po petorica, na svaki od dva ulaza,
u{li u Banski dvor.
Paralelno, sto metara daqe,
izme|u spomenika bana Milosavqe-
vi}a i zgrade Predsednika Repub-
like, istovremeno, stao je automobil,
i iz wega su istr~ala petorica, koja
su pucaju}i, pojurili na ulaz predsed-
ni~ke palate.
Desio im se peh.
45
 NAPAD
Metak koji je bio ispaqen od
grupe koja je tr~ala prema glavnom
ulazu Banskog dvora, pogodio je jednog
teroristu pred Predsedni~kom pala-
tom.
Ostala ~etvorica utr~ala su u
zgradu.
Onog {to je ostao rawen da le`i,
dokraj~io je policajac koji se bio sa-
krio iza parkiranog automobila.
Nisu imali pancire.
Nije bilo predvi|eno da pre-
`ive!

Drugi auto, sa pet qudi, stao je

kod zgrade Gradske uprave, u Srpskoj
ulici, na samom po~etku Gospodske.
Jedan od onih koji su isko~ili iz
vozila, imao je laki mitraqez.
Raspalio je niz Srpsku, pa kroz
Gospodsku ulicu, a onda se okrenuo i
46
NAPAD
sa mr`wom, ispucao desetine metaka
u Hram Hrista Spasa. Pucali su i dru-
gi, u raznim pravcima. Vri{tawe, pa-
dawe, zapomagawe, roptawe, i be`a-
we onih koji nisu bili pogo|eni, bio
je momentalni u~inak wihovog dejst-
va.
Ova petorka nije tr~ala, nije bi-
lo razloga, oni su ovde jedini bili
naoru`ani. I{li su u borbenoj for-
maciji, ra{ireni po pe{a~koj ulici,
pucaju}i sad samo po izlozima i pro-
zorima, jer osim desetina onih koji su
krvavi le`ali po ulici, osim wih,
vi{e se niko nije ni mogao videti, a
kamoli da se kretao.
Nisu tr~ali, ali i{li su `urno.
Wihov zadatak je bio da Gospod-
skom, preko Trga Krajine i Tr`nice,
stignu do xamije Ferhadije.
Usput prave}i {to ve}i haos.
[to su i ~inili!

47
 NAPAD

Automobil je stao kod zgrada Ra-

dia Republike Srpske, a meci ubica
fiukali su, svakim sekundom sve
bli`e, dok su petorica utr~avali u
zgradu, ubijaju}i zate~ene zaposlene.
Jedan je jurnuo u spikerovu pros-
toriju, prekora~io mrtvog voditeqa,
seo za mikrofon, i po~eo da vi~e,
direktno, u neiskqu~eni program:
"Alahu ekber!
@ivijela Islamska Dr`ava Bo-
sna!
@ivijeo svijetski islam!"
Hteo je jo{ ne{to da ka`e, ali su
ga zauvek prekinuli hici lak{e ra-
wenog ~uvara, prekaqenog na rati{-
tu, nekada{weg borca Vojske Repu-
blike Srpske.
Dok su utr~avali, wega su lak{e
ranili, a on je pao da bi ga mimoi{li.
Kad su nestali u zgradi, odmah je
po{ao za wima, i iz slu`benog pi-
{toqa, ubio prvo jednog, pa onda ovog
drugog, kod mikrofona.
Na `alost, u toj pucwavi uni{-
48
NAPAD
tena je i emisiona tehnika. Ali ~uvar
vi{e nikog `ivog nije vidio tu.
Nesretni su le`ali po podu,
sretniji su isko~ili kroz prozore
ovih zgrada koje su samo bile ve}e
ku}e.
^uvar nije znao da koristi pu{ke
terorista, ali jeste ru~ne bombe i
pi{toqe, i to je pokupio od oboice,
uzeo je i oba no`a, a onda je odlu~no
krenuo ka drugoj zgradi u koju su u{la
troica.
Bio je stariji petnaest godina od
wih, ali je imao i ~etiri godine rat-
nog iskustva vi{e.
A {to je jo{ va`nije: imao je mr-
`wu kao i oni!

U devet ~asova, automobil sa pet

naoru`anih mu{karaca, stao je i pred
Alternativnu televiziju.
49
 NAPAD
Zaposleni nisu imali {anse za
odbranu.
^ak su dvoica, umesto u Alterna-
tivnu televiziju, oti{la u zgradu
banke preko puta.
Obezbe|ewe nije moglo da pru`i
otpor automatskom oru`ju, tako da su
ta petoricca sada kontrolisala ~i-
tavo raskr{}e, sa svim dolaznim uli-
cama, po dubini.
Ga|ali su snajperima!

U devet, po~eli su da ga|aju i hr-

vatski snajperi, sa nekoliko domi-
nantnih zgrada, i iz ku}a po naseqi-
ma na brdima oko grada.
Imali su najmodernije ameri~ke
snajpere, sa sigurnim pogocima i na
daqinama od dva i po kilometra.
Qudi su padali, po raznim delovima
grada, a da nisu ni znali odakle su
ga|ani.
50
NAPAD

Jedan auto je stao kod Skup{tine

Republike Srpske. Ta zgrada nije im-
ala ozbiqnije obezbe|ewe, a ni puno
qudi unutra.
Ali je imala veliki simboli~ki
zna~aj.
Zauzeti sve {to predstavqa Re-
publiku Srpsku!
Petorica su jurnula

Dva automobila stala su pred

ulaze pomo}ne zgrade Vlade Repu-
blike Srpske. Ovde nije bilo potreb-
no potpuno kontrolisati situaciju,
51
 NAPAD
samo je trebalo praviti {to ve}u pus-
to{.
Brzo su u{li, razdvajaju}i se po
spratovima!

Drugi autobus, sa dvadeset is-

lamskih terorista, istovremeno kad
i onaj kod Banskog dvora, zaustavio
se, popre~no po ulici, kod glavne zg-
rade Vlade Republike Srpske. Prva
dvoica koja su istr~ala, zasula su, i
prolaznike i zgradu, i sve okolo, me-
cima iz mitraqeza.
Druga dvoica su ispalila granate
na glavni ulaz. Staklo je popucalo.
Onda su svi pojurili ka rupi u
staklu, dok su se troica izdvojila i
potr~ala ka izlazu za auta, iz pod-
zemne gara`e, da spre~e bilo koga ko
bi poku{ao tuda da be`i.
Pri izlazu iz autobusa, osim {to
52
NAPAD
su pucali, bacili su i bombe na dve
staklene policijske stra`arnice, a
onda su tr~ali ka zgradi.
Policajac, iz stra`arnice na
drugom kraju zgrade, nije bio ga|an
ru~nim bombama, bio je pribran,
kleknuo je, nani{anio slu`benim pi-
{toqem, povukao okida~, pucao vi{e
puta, i jedan od terorista se sru{io
na zemqu.
Ostali se nisu zaustavqali, a
ve} ih je ve}ina i bila u{la u zgradu,
- koja je bila wihova glavna meta!

Portir Radia Republike Srpske,

dok je pretr~avao od zgrade do zgrade
Radia, ~uo je pucwavu i detonacije iz
pravca obli`we zgrade Vlade.
Milan, kako mu je bilo ime, od-
mah je shvatio da je i tamo napad, i to
mnogo ve}i.
53
 NAPAD
On tamo nije mogao ni{ta, ali je
mogao ovde. ^istio je on "xepove", i u
Derventi, i u [amcu, Br~kom, pa i u
Jajcu. Znao je pona{awe onih koji
o~ekuju, znao i raspored ovih pros-
torija.
Bio je tu, u ulazu, delilo ga je pe-
tnaestak stepenika od vrata glavne
prostorije.
Sa dve pripremqene ru~ne bom-
be, brzo, a tiho, ispeo se do otvore-
nih vrata, velike, glavne, prostorije.

Dok se peo, ~uo je razgovor, a onda

i razumeo re~i:
"Nema vi{e nikoga `ivog!"
U trenu je shvatio da su sva tro-
ica u toj prostoriji, i muwevito je ba-
cio bombu, jednu, pa potom drugu.
Zaklonio se za zid, taman kad su
odjeknule prva, pa odmah i druga, sna-
`na eksplozija.
^im je druga eksplozija utihnula,
bacio je jo{ dve bombe, a onda, tu iza
zida, izvadio pi{toq.
Stajao je tri - ~etiri minuta.
Ni{ta se nije de{avalo. Da je bi-
54
NAPAD
lo koji bio `iv, pucao bi i bacao
bombe u wegovom pravcu.
Onda je naglo provirio kroz vra-
ta, spreman da se jo{ br`e povu~e.
Nije bilo potrebe, jer su sva tro-
ica le`ala raskomadana.
Ipak, po pravilu o neprepu{tawu
situacije slu~ajnosti, pucao im je
svima, iz blizine, dva puta u glavu.
Bilo je tu i `eqe, naravno, jer je
bio pun mr`we!

Onda je od wih pokupio, {to eks-

plozijama nije bilo o{te}eno, oru`je
i municiju.
Izlaze}i, rekao je "Alahu ekber,
Turci!", i pqunuo u wihovom pravcu.
Potom je napustio zgradu, iza{ao
iz dvori{ta Radia, seo u svoj parki-
rani auto, i dok je slu{ao svu buku
napadnutog grada, uputio se spored-
nim ulicama, ka staroj, roditeqskoj
ku}i, u Bronzanom Majdanu, dvadese-
tak kilometara odatle.
Skloni}e se, i sakriti oru`je.
Treba}e!

55
 NAPAD

Radio Republike Srpske, Banski

dvor kao sedi{te Televizije Repu-
blike Srpske, te Alternativna tele-
vizija, napadnuti su da se prese~e mo-
gu}nost slawa informacija iz razo-
renog i masakriranog grada.
Za to vreme, Hrvatski radio i te-
levizija, svi elektronski mediji u
Sarajevu, kao i mno{tvo lokalnih u
muslimanskoj Federaciji, tako i u ka-
toli~koj Hrvatskoj, sve vi{e, sve `e-
{}e, pa onda bez prekida, izve{ta-
vali su o "masakrima koje Srbi ~ine
nad bo{wa~kim i hrvatskim pu~an-
stvom, u Doboju, Bosanskom Novom,
Br~kom, Prijedoru i Drvaru, a pose-
bice okrutno i masovno, u Bawoj
Luci"!

56
NAPAD

U devet ~asova iz Hrvatske Kos-

tajnice, hrupila je masa, preko mosta,
ali i preko Une, prema Kostajnici.
Bilo je tu dosta policajaca u civilu,
bilo je tu podosta civila, ali je me|u
wima i{ao i ve}i broj policajaca u
uniformi i sa oru`jem.
Grani~na policija Bosne i Herce-
govine, odmah se povuka, ali nije i ne-
koliko policajaca Policije Repu-
blike Srpske.
Dok su zvali pomo} iz svoje ma-
ti~ne policijske stanice, zapucali
su u vis, i vikali hrvatskoj masi da
se vrati.
Ali kad su iz mase, hrvatski po-
licajci, i hrvatski civili, zapucali
po wima, ni oni nisu {tedili.
Pucali su u masu.
Kad su po~eli jauci i padawe,
masa je po~ela da se koleba, oni {to
su istr~ali ispred we, po~eli su da
57
 NAPAD
se vra}aju, masa je stala, a onda se
po~ela povla~iti.
Utom su stigli drugi srpski poli-
cajci, i mno{tvo srpskih, naoru`a-
nih, civila, i jo{ jedan plotun u tu
zbijenu masu, vri{tawe, padawe, a
onda tr~awe jednih preko drugih dok
su jurili da se dokopaju druge obale,
i zaklona na woj.
Ovaj napad pro{ao je, neuspe{no
i krvavo, po Hrvate.
Ali nije i po Hrvatsku televi-
ziju.
Ona je javila o "napadima Srba
iz Bosanske na Hrvatsku Kostajnicu",
i o "desecima mrtvih me|u pu~anst-
vom Hrvatske Kostajnice".

U Biha}u, Bosanskom Petrovcu,

Sanskom Mostu, Bosanskoj Krupi, Ca-
zinu, Bu`imu, grupe su bile spremne
58
NAPAD
jo{ ujutro, i izvezli su se, terenskim
vozilima, putevima Grme~a. Raspore-
|ivale su se, te grupe, svoim xipovi-
ma, nivama, i sli~nim prevoznim
sredstvima, prema povratni~kim se-
lima.
A u devet, po~eo je zadwi pokoq
Neustra{ive Planine!

U Doboj je, tog jutra, do{lo neko-

liko autobusa, i mnogo automobila,
punih mla|ih mu{karaca.
Po{to su tablice iste, dobojlije
nisu mogle znati da su to qudi iz
Maglaja, Zavidovi}a, Zenice, Tuzle.
U devet je trebalo zapo~eti ne-
mire na pijaci i `elezni~koj stani-
ci, da bi, ve} pripremqena, musli-
manska specialna policia, koja se
nalazila u vozilima u nasequ Doboj-
jug, imala i navodno pokri}e za{to
59
 NAPAD
prelazi granicu entiteta.
Smirivawe `estokih etni~kih
konflikata, "izazvanih od strane
Srba iz Doboja, napadima na mirne
putnike namjernike", kako je javila
Federalna televizija.

Devet ~asova je bilo kobno zna-

~ajno i za Bosansko Grahovo i Drvar.
Regularna policia i policajci u
civilu, iz Livna, te policajci i vojni
policajci iz Splita, ali u civilu,
do{li su u ta mesta, vi{e u Drvar,
automobilima i u petnaest autobusa.
Prvo su oni u civilu izazvali ne-
rede u tim gradovima, napad na poli-
cijske stanice i op{tinske zgrade, a
desetak minuta kasnije pristigli su
livawski, uniformisani policajci,
stacionirani par kilometara od gra-
dova, da "smire nerede, i napade na
60
NAPAD
hrvatsko pu~anstvo", kako su javqali
hrvatski mediji.
U tim gradi}ima, bio je to dan st-
ra{nih snova, i gra|ani su be`ali
prema planinama, a seqani, ~uv{i,
povla~ili se prema {umama.
Neki Ilija, prek i zatvoren ~o-
vek, bespogovoran, ali odan porodi-
ci, kad je Drvar, pred hrvatskom voj-
skom, be`ao 1995. godine, bio je u za-
tvoru {to je ubio ~oveka, van ra-
ti{ta.

Po odslu`ewu kazne, me|u prvi-

ma se vratio u rodni grad.
U wegovoj ku}i bila je hrvatska
porodica, i Hrvat, i u okolnim ku}a-
ma naseqeni Hrvati, poku{ali su da
ga zastra{e.
Ne bi ga zapla{ili ni u {umi,
kamoli na ku}nom pragu.
"Ja sam robijao {to sam ubio ~ov-
jeka! Ako te sutra na|em u mojoj ku}i,
robija}u i tebe!" kazao je, taj put,
Ilija.
A sad je, na taj dan napada, rekao
`eni da ide sa narodom.
61
 NAPAD
"A, ti?" pitala je ona, jer je znala
da vi{e nije tako mlad, tako sposo-
ban kao nekada.
"Smiqka, idi!", a ona ga je poslu-
{ala, jer on nikad nije ~inio ni{ta
protiv we, a {to se udala, i `ivela,
sa ~vrstim i odlu~nim ~ovekom, ta-
kav joj je ba{ i odgovarao.

Kad je ostao sam, Ilija je oti{ao

u pomo}nu ku}u, i izvadio skriveno
oru`je. Imao je kala{wikov, pi{toq
i pet bombi. Imao je i oko hiqadu me-
taka za oba oru`ja.
A tad je, iznenada i za wega, kroz
prozor ugledao troicu kako ulaze u
wegovo dvori{te.
"Ni ovde nema nikoga", rekao je
prvi.
"I ovu }emo zapaliti!" dodao je
drugi.
Nije tro{io metke uludo, nije pu-
cao uprazno. Jedan rafal je bio do-
voqan.
I{li su blizu jedan drugome tako
da ih je, sa vrata pomo}ne zgrade, po-
kosio prvim rafalom.
62
NAPAD
Verovao je da su to i drugi Hr-
vati ~uli, i nije stajao u mestu. Pre-
sko~io je u dvori{te kod kom{ije,
u{ao u wegovu {upu, i ~ekao.
Brzo su se pojavila dvoica, a ka-
da su videli pobijene, po~eli su iz
sveg glasa da zovu:
"Frano! Ivane! Brzo! Do|ite!"
Pojavila su se jo{ troica.

Svi su bili u civilu, ali naoru-

`ani, kao i troica pobijenih.
Jedan je govorio sredstvom veze
gde su, i {ta se desilo, a druga ~e-
tiri su gledali na sve strane.
""Dvojica u ku}u, dvojica na po-
mo}nu zgradu, ja ostajem ovdi!" koman-
dovao je onaj sa motorolom.
"Ne ostaje{ ti vi{e ni|e!" pomis-
lio je Ilija u sebi, i kad su dvoica
nestala iza wegove ku}e, a druga dva
se oprezno kretala ka ulazu u ku}u,
Ilija je gledao troicu, na mawe od
dvadeset metara od wega, a odatle se
ne proma{uje, pogotovo {to nikakvih
zaklona nisu imali.
Pucao je, pucao, mada ni ovaj put
63
 NAPAD
nepotrebno i previ{e, a tri mladi}a
su nepovratno pala.
Utom je, iza ugla ku}e istr~ao je-
dan od one dvoice {to su i{la ka
pomo}noj zgradi, taman da i wega Ili-
ja pokosi.
Petog nije bilo. ^ekao je, ali se
taj nije pojavqivao nekoliko minuta.
U wegovoj, Ilijinoj, situaciji ni-
je vaqalo da previ{e ~eka. Zadwi
Hrvat se, ili sakrio, ili pobegao
preko drugih dvori{ta.

Pomislio je da je u pomo}noj zgra-

di, presko~io ogradu gde ga iz te
zgrade nije mogao videti, do{ao do
one strane gde nije bilo prozora, i
oslu{kivao. Video je da su prozori i
vrata na wegovoj ku}i zatvoreni, i
ako je bio negde u dvori{tu, bio je tu,
u pomo}noj zgradi, jer drugog zaklona
nije bilo.
Polako se pomicao prema strani
objekta gde su bili prozori, a onda ga
je ~uo. O ne{to se sapleo. Upla{en
~ovek, o~igledno.
"Iza|i!" zapovedno mu je viknuo
64
NAPAD
Ilija, na {ta mu je stigao urlik:
"Ubi}u te, Srbine!"
Da, bio je upla{en. Hrvat u zam-
ci, ma{ina za ubijawe civila i ne-
mo}nih, - koja cvili.
"Iza|i!" o{tro je uzviknuo Ilija,
a onda je opet stigao urlik:
"Zakla}u te!"

Ovaj put, ne izdr`av{i napetost,

taj mladi} je izjurio na vrata, puca-
ju}i u pravcu gde je o~ekivao da je
Ilija. Meci su letili u visinu ~o-
veka koji stoji, ali Ilija nije stajao,
o~ekivaju}i ovakvu reakciju, zalegao
je na }o{ku objekta, i sa samo neko-
liko metaka, smireno je, ve~no poko-
sio ovog nesposobnog hrvatskog borca.
Nije proveravao da li je `iv, ~ak
i da jeste, mo`e ostati samo te{ki
invalid posle ovoliko pogodaka,
nego je u prolazu pored palog, daleko
{utnuo wegovu pu{ku i uzeo mu pi{-
toq. U{ao je u pomo}nu zgradu i oda-
tle izneo kanister od dvadeset li-
tara benzina.
"Ku}o moja, ja se ovde vi{e ne}u
65
 NAPAD
vra}ati!" rekao je dok je ulazio u svoj
dom. Brzo je sipao benzin po pros-
torijama, kre}u}i se prema ulazu, a
onda, na ulaznim vratima, sve to
upalio {ibicom.
Buknuo je plamen, ali Ilija nije
imao vremena ni za `alost, ni za
gledawe.
Tr~e}i je izjurio iz dvori{ta,
pretr~ao preko ulice i u{ao u dvo-
ri{te preko puta wegove ku}e.

^u~nuo je iza `buna, i brzo odvr-

tao ru~ne bombe. ^etiri. Jednu je
ostavio. Ako bude tako - da sam sebi
sudi!
Za~ula se {kripa ko~nica i guma,
i dva policijska golfa, puna uni-
formisanih livawskih policajaca,
pristigla su pred wegovu ku}u.
Ilija nije ~ekao ni da stanu, ka-
moli da policajci iza|u, sa daqine
od 7-8 metara, bacao je bombe na wih,
prvu, drugu, ~etvrtu, a auta su eks-
plodirala sa qudima, ili nequdima,
svejedno, va`no je da su bili unutra.
A Ilija je, ne ~ekaju}i da vidi svoj
66
NAPAD
u~inak, pojurio iza susedove ku}e,
preko wegove zadwe ograde, preko
livade, pa kroz neko grmqe i {ib-
qak, preko Unca, i sad kroz ~estar,
sve dok nije stigao do {ume i si-
gurnosti prvih obronaka Klekova~e.
Niko nije pucao za wim, samo kad
je ve} bio duboko u {umi, ~uo je he-
likopter.
Xaba im! Ne}e ga na}i. On je Kle-
kova~u odli~no znao, a znao je kako
da se dokopa i srpskih sela sa one
strane planine.

Samo je, sa jedne uzvisine, pogle-

dao mnoge vatre po Drvaru, gorele su
ku}e, i rekao, da ga ~uju i jeleni i
medvedi:
"Ku}o moja, hrvatska grobnico!"
A onda je, odjednom, briznuo u
pla~, pla~ odraslog ~oveka koji pa-
rali{e i planinu, i prirodu i Boga.
I{ao je, i plakao:
"Aaaj, dome moj! Aaj, narode moj!
Aaj, {ta mi skrivi{mo!"

67
 NAPAD

U devet ~asova su tri automobi-

la, sa po ~etiri mu{karca u svakom,
pre{la most u Gradi{ci.
^im su bili na strani Gradi{ke,
mu{karci su brzo iza{li iz automo-
bila i otvorili rafalnu paqbu na
policajce Republike Srpske i gra-
ni~ne policajce.
To je bio znak da sa hrvatske
strane mosta, wima u pomo}, tr~e}i
sa svake strane mosta, i po kolovoz-
noj traci, pojuri tridesetak hrvat-
skih policajaca, sa dugim cevima,
dotad, i u toku no}i, sakrivenih u
carinskim ku}icama i kontejnerima.
Prepad je bio iznenadan i us-
pe{an, i sad je ovih ~etrdesetak qu-
di dr`alo pedesetak metara grudo-
brana kod prilaza mostu na strani
Gradi{ke.
Sve je bilo brzo, niko im nije
pru`ao otpor, niti je vi{e bilo koga
68
NAPAD
u blizini grani~nog mosta.
Samo tri minuta posle prve puc-
wave, most preko Save pre{lo je prvo
policijsko oklopno vozilo, a za wim
jo{ desetak, pa pe{adijske jedinice u
oklopnim transporterima, a onda i
trideset tenkova.
Grad je bio okupiran za mawe od
deset minuta. U wemu su ostala dva
tenka, dva policijska oklopna vozi-
la, dvesto vojnika i sto policajaca, a
ostalo je oti{lo putem prema Bawa
Luci.
Na raskrsnici u Aleksandrovcu,
kasnije, ostavili su jedan tenk, jedan
oklopni mitraqez, i jedno odelewe
pe{adije.
Konvoj je tutwao na Bawa Luku!

Vesti su stizale sa svih strana,

a naredbe niotkud.
69
 NAPAD
U 9,08 ~asova, dva vojna heli-
koptera, iz vojne eskadrile Vojske
Bosne i Hercegovine, samoinicija-
tivno, sa na brzinu utovarenim gra-
natama i napuwenim mitraqezima
krenula su na hrvatsku vojnu kolonu
koja se kretala putem Gradi{ka - Ba-
wa Luka.
Krenuli bi, sigurno, jo{ neki,
ali oni su se premi{qali nekoliko
minuta ~ekaju}i bar kakvu naredbu,
od bilo koga, ali ona nije dolazila, a
u 9,10 ~asova u Hrvatskoj, toj okupa-
cionoj zemqi, izgra|enoj na otetoj
teritoriji, podignuto je u vazduh rat-
no vazduhoplovstvo, i sa aerodroma
Pleso su poletele eskadrile lovaca-
bombardera, istovremeno kad su i sa
aerodroma na Pqe{evici uzleteli
helikopteri puni helikoptersko-de-
santne pe{adije.

70
NAPAD

Bawalu~ki policajci su tr~ali

od Centra javne bezbednosti, prema
hotelu "Palas" i Tr`nici, nekih
osamsto metara, i mada su imali
tristo metara du`i put, presreli su
petoricu islamskih terorista na
Trgu Krajine.
A na tom Trgu, islam jo{ nije ple-
sao svoj ples!
Komandir, koji je dotr~ao glav-
nom ulicom, nekad Mar{ala Tita, a
sada Kraqa Petra Prvog Kara|or-
|evi}a, onima {to su jurili preko
Tr`nice, samo je javio da ne ulaze u
borbu, da ne bi upali u unakrsnu
vatru, ali da zatvore prilaz Tr`-
nici, da u|u u Robnu ku}u "Boska", i
da najbr`e mogu}e stignu u Zanatski i
[oping centar, i tako onemogu}e te-
roristima da se u wega povuku, ali i
da im preseku odstupnicu nazad, kroz
Gospodsku ulicu.

*
71
 NAPAD

I dok su srpski policajci ubi-

jali, u borbi, islamske teroriste,
po~ele su da padaju prve avio-bombe.

Helikopteri su brzo nai{li na

hrvatsku vojnu kolonu.
Ili nisu ovakav napad o~eki-
vali, ili za wega nisu bili priprem-
qeni, tek vojna vozila su za helikop-
erske posade predstavqala odli~ne
i lake mete.
Projektili su poga|ali tenkove i
oklopne transportere, a pe{adiju,
koja je poku{avala da na|e zaklon u
ravnici, kosili su mitraqezi.
Brzi i ubojiti su bili helikop-
teri, ali hrvatski avion-lovac, kome
je bilo javqeno {ta se de{ava, i na-
72
NAPAD
re|eno da reaguje, sa dva projektila
prekinuo je tu sramnu agoniju hrvat-
ske vojske i wenog poku{anog blic-
kriga na Bawa Luku.
Nekoliko tenkova i transpor-
tera ostalo je na putu, dok }e dese-
tine majki uskoro plakati {irom
Slavonije.

Avioni su imali ta~no locirane

mete.
Sravwena je kasarne Vojske Bo-
sne i Hercegovine na Mawa~i. Srav-
wene su zgrade i te{ka vojna oprema,
ali ne i qudi.
Qudstvo, na Mawa~i, se izvuklo
u obli`we {ume, jer je wihov koman-
dant o~ekivao ovo, ~im je ~uo {ta se
de{ava u Bawa Luci. Hrvati nisu
znali da qudstvo nisu ni dirnuli, a
73
 NAPAD
komandant 6. brigade armije BiH, sa
srpskim bataqonima u Bawa Luci i
Prijedoru, i pot~iwenim, a neprija-
teqskim, muslimanskim, bataqonom
u Biha}u, znao je jo{ dan pre da ne{to
"ne {tima", kad su mu naredili da
ujutru bude na Mawa~i, a kad je ujutro
tamo stigao, i vidio da nema oficira
Hrvata i muslimana, znao je i {ta to
ne {tima. Sad je, samo, na vreme iz-
vukao qudstvo i pe{adijsko naoru-
`awe, i naredio bataqonima u Bawa
Luci i Prijedoru da se dislociraju
{to daqe od svojih objekata, a da pri
tom ne idu vojnim vozilima i ne vuku
te{ku opremu za sobom, kako ne bi
bili uo~qiva meta hrvatskoj aviaci-
ji.

Bombardovana je i baza special-

ne policie na Rakova~kim barama, na
obodu Grada, ali sa istim efektom
kao i kod kasarni.
Policajci su se ve} pre toga, po-
vukli u pravcu centra Grada, sa svim
naoru`awem koje su mogli poneti,
ali i policijskim vozilima, jer se
74
NAPAD
vozila lako prikrivaju na ulicama i
me|u zgradama.
Helikopteri koji su bili na ze-
mqi, na aerodromu Mahovqani, uni-
{teni su, a tako|e su uni{tene vojne
zgrade i oprema u kasarnama "Kozara"
i "Zalu`ani".
Na izri~ito tra`ewe nema~ke
obave{tajne slu`be, hrvatska avija-
cia je sru{ila spomenike ustanku
Krai{nika, na Spomen brdu iznad
Bawa Luke, kao i spomenik na Kozari.

Hrvati su, za svoju du{u, bombar-

dovali Hram Hrista Spasa, u centru
Bawa Luke, a bombardovano je i stra-
ti{te Dowa Gradina, deo Jasenova~-
kog kompleksa, samo na ovoj strani
Save, u Republici Srpskoj.
Ga|ano je i Ministarstvo unut-
ra{wih poslova i drugi policijski
objekti u Bawa Luci, ^elincu, Lak-
ta{ima i Prijedoru.
Pogo|eno je, kako to biva, i mno-
{tvo civilnih objekata.
Bile su stotine, mo`da hiqade
mrtvih.
75
 NAPAD
A onda se za~ula tutwava desant-
nih helikoptera.

Komandant 6. brigade, i kasarne

na Mawa~i, bio je naizgled tuwav i
mutav, i zato su ga i stavili da bude
komandant, jer im je izgledao poslu-
{an, priglup i pogodan da ni{ta ne
uradi, onda kad do|e vreme da oni
urade svoje.
Kako su se prevarili!
Ispod sve te tupo}e i snishodqi-
vosti, gluposti i poslu{nosti, tra-
pavosti i nesnala`qivosti, krilo
se lukavstvo, ali ne za li~nu korist,
nego za dobro naroda koji je pred-
stavqao, i nalazila se, iza te maske
za "igru s neprijateqem", li~nost
~vrstih na~ela, jakog morala, sna`ne
odanosti principima samopo`rtvo-
vawa, i velikog vojni~kog znawa.
76
NAPAD
Sad, kad je do{ao wihov trenu-
tak, on je unapred predvideo wihove
poteze, i izvukao svoje qude, sa
mnogo lakog naoru`awa i puno muni-
cije.
Jo{ dok je bombardovawe wihove
kasarne bilo u toku, on je izdavao
odlu~ne komande:

"Svi se presvucite u svoja civil-

na odela, a ko nema, neka usput zap-
leni. Uze}emo na{e privatne automo-
bile, koji ostanu ~itavi. Ko ne mogne
da stane u automobile, neka kon-
fiskuje prvo vozilo koje nai|e na
cesti.
Major Keki} ("Prisutan, gospo-
dine pukovni~e!") vodi polovinu
qudi sa sobom. Pravac Bosanski
Petrovac, a zadaci: uni{tewe poli-
cie u Kqu~u i Bosanskom Petrovcu.
Svako ko vam se suprotstavi - bez
milosti da bude uni{ten. Va{ glavni
ciq je da smawite udar balija iz
Biha}a, Krupe, Petrovca i Sanskog
Mosta, na na{ narod u Podgrme~u.
Komandovao sam bataqonu iz Ba-
77
 NAPAD
wa Luke, da ve}ina qudstva krene za
vama, a mawi dio da pomogne polici-
ji u gradu. Bataqonu iz Prijedora sam
naredio da idu na Sanski Most i Bo-
sansku Krupu, tako da sa dve strane,
ako bude potrebno, napadnete bata-
qon i policiju iz Biha}a.
Gde god je mogu}e, presecajte im
komunikacije, i uni{tavajte ih na pu-
tevima.

Objekti iz kojih bude pucano na

vas, da ne ostanu ~itavi.
Ohrabrite narod, da i oni spo-
sobniji, a naoru`ani, krenu sa vama,
ili za vama.
Udarajte jako, ali ne srqajte."
"Razumem, gospodine pukovni~e!"
"[ta god da bude, ne predavajte
se, i oru`je ne bacajte!"
"Razumem!"
"Sada su nas opet napali, ali ako
uspemo da ih raspr{imo u ovih neko-
liko gradova, ne}e nas slomiti, opet
}emo se mo}i obnoviti, ovo ne}e dugo
trajati, a dotle: oko za oko, zub za
zub!"
78
NAPAD
"Razumem, gospodine pukovni~e!"
"Pokret!"

U devet ~asova, drugi autobus, sa

trideset xihadista, bio je prepre~io
Glavnu ulicu, pred zgradom Vlade Re-
publike Srpske.
Xihad je prodro u zgradu, u kojoj
nije bilo qudstva, ni opreme, da ih
zaustavi.
Onih desetak qudi iz obezbe-
|ewa, prekrivalo je sad pod u holu,
kod glavnog ulaza.
Bilo je radno vreme, i bilo je
mnogo zaposlenih, i jo{ vi{e strana-
ka, koji su se tu na{li, i tu, pod
ubita~nom vatrom, i ostali.
Teroristi, kojima je bio obja{-
wen detaqan plan zgrade, i ~ak su
neki pre dolazili, kao nekim poslom,
u wu, radili su sve brzo, u trku.
79
 NAPAD
Uni{tili su liftove, naravno i
teretni, koji je bio sa strane, da niko
ne bi mogao da silazi.
Pet je tr~alo uz stepenice, jed-
nom stranom, a {estorica su jurnula
drugim stubi{te, pewu}i se po spra-
tovima i pucaju}i po wima, lako raz-
bijaju}i lagana, me|uspratna vrata.
Ostavqali su po jednog, na stepeni-
{tu, na svakih tri-~etiri sprata, dok
su ostali `urili ka petnaestom.
Na tom spratu, provalili su u
nekoliko sredi{wih kancelarija,
okrenutih prema Glavnoj ulici, po-
razbijali prozore, i niz zgradu spu-
stili, veliku, zelenu, zastavu isla-
ma, sa polumesecom i zvezdom.
A onda su zaka~ili zvu~nik, i
pustili:
"Alahu ekber!"

80
NAPAD

Deset terorista je, odmah, pojuri-

lo na prvi sprat, jurilo no{eno fa-
nati~nom mr`wom, - prema kabinetu
Premijera Republike Srpske.
Ni da je imao brojnije, naoru`a-
nije, i boqe obu~eno obezbe|ewe, ne
bi uspeli da zaustave ove qude, koji
su za mawe od minut od zaustavqawa
autobusa, ve} bili pred Premijero-
vim vratima.
Nisu oni stajali, ili otvarali
vrata, wihova vatrena mo} omogu}a-
vala im je da u trku probijaju i pro-
laze, i sad su ve} bili u Kabinetu.

Premijer je, na `alost, bio tu, a

bilo je i jo{ nekoliko drugih osoba.
Ne jo{ dugo.
Visok i sna`an je bio Premijer,
ali to ne poma`e pred uve`banim,
naoru`anim i fanatizovanim nepri-
jateqima.
^im su hrupili, pucali su u os-
tale, a jedan je pojurio u pravcu
Premijera.
"[ta vi, bando!" bilo je zadwe,
81
 NAPAD
pre krkqawa i padawa, {to je uspio
da ka`e, jer ga je taj jedan, ni~im dru-
gim, nego no`em, udarao u grudi, i to
{to se Premijer poku{ao za{titi ru-
kama, nije mu ni{ta pomagalo, ~ak i
da ga jo{ dvoica ve} nisu {~epala.
Telo je klonulo, i palo na pod, a
onaj je nastavio jo{ neko vreme, da ga
bode no`em po grudima, vi~u}i:
"Alahu ekber! Islamska Bosna!"
Onda je stao, pogledao be`ivotne
o~i, i jednim potezom, presekao grk-
qan, ve} mrtvoga ~oveka.
Tada je ustao, sa le|a skinuo sa-
bqu, i uz stra{ni urlik: "Alaaah!"
jednim uve`banim, ve} ~iwenim, sna-
`nim i silovitim pokretom, odsekao
mu glavu.
Svi su, radosno, zavikali:
"Alahu ekber! Islam! Islam!"

82
NAPAD

Taman je polovina qudstva tre-

bala da krene sa pukovnikom, kad po-
ru~nik Vidovi} re~e:
"Ja ne}u da idem!"
"Molim?" o{tro, ali ne i izne-
na|eno, upita pukovnik.
"Ne}u da idem, ne}u da skinem
uniformu, ja nisam pripadnik para-
vojske, nego oficir oru`anih snaga
BiH."

"Odbija{ komandu?"
"Ne odbijam komandu, nego vi sa-
moinicijativno dajete komande, a mi
nikakvo nare|ewe nismo dobili iz
Sarajeva."
"Tako?"
"Tako!"
"Odlo`i oru`je!" najo{trije vik-
nu pukovnik. "Narednici - ve`ite ga!"
Poru~nik pomisli da ne}e, ali
pet narednika i jedan kapetan, samo-
inicijativno, uhvati{e ga, i veza{e
mu ruke.
"Ve`ite ga, ~vrsto, za ono drvo!"
naredi ovima, i dok su ga oni tamo
83
 NAPAD
vezivali, izda za mnoge, neo~ekivanu
naredbu:
"Naredni~e Vesi}, postrojte va{
vod za streqawe poru~nika Vido-
vi}a!"
"Razumem, gospodine pukovni~e!"
I oni koji ovo nisu, dotad, pomno
posmatrali, naglo se okrenu{e ka
ovom doga|aju.
"Zbog odbijawa nare|ewa, zbog
sabota`e i oduzimawa dragocenog
vremena, zbog kukavi~luka, zbog ug-
ro`avawa vojne discipline i poku-
{aja dezerterstva, poru~ni~e Vido-
vi}, po prekom postupku, - osu|ujem
vas na smrt streqawem! Vojnici, iz-
vr{ite presudu!"
"Odelewe, ni{ani!" komandova
narednik Vesi}.
"Nemojte, qudi!" zavapi poru~-
nik, istovremeno kad narednik vik-
nu:
"Pali!"
Odjeknu plotun, i telo klonu
mrtvo.
"Umri bar kao vojnik, kad nisi
znao tako da `ivi{", re~e pukovnik,
84
NAPAD
a onda komandova:
"Pokret!"

Komandir Centra javne bezbed-

nosti Bawa Luka, ta~no je znao gde su
teroristi. Javili su mu policajci sa
terena, a ni ubice se nisu krile.
Nije znao samo za onih pet ubi-
jenih u Radiu Republike Srpske, {to
ih je pobio portir radia, biv{i spe-
cialac, u ratu raweni, Milan.
Komandir je komandovao ubija-
wem petorice islamskih boraca na
Trgu Krajine. Znao je da je jedan ubijen
pred zgradom Vlade, ali nije znao i
da je jedan ubijen pred kabinetom
Premijera.
Znao je da ih ima u Banskom
dvoru, Palati Predsednika Republi-
ke Srpske, u zgradi A-TV i "Hyppo"
banke, pomo}noj zgradi Vlade, te u
85
 NAPAD
Skup{tini Republike Srpske.
Imao je i predstavu koliki je to
broj qudi, pet mawe ili vi{e da je
gre{io, i to samo za zgradu Vlade, jer
za druge objekte je imao policajce
svedoke, koji su ga izvestili o ta~-
nom broju.

Javili su mu, vrlo brzo, da je u

napadu aviacije (jo{ nisu znali ~ije,
ali su pretpostavljali da ne bi
NATO i{ao direktno, nego da je gur-
nuo Hrvate), poginuo Ministar poli-
cije i svi wemu, komandiru, nadre-
|eni, koji su pogre{no, bili u jednoj
prostoriji, prave}i plan - {ta i kako.
Sada je komandir Centra javne
bezbednosti Bawa Luka, bio i poli-
cijski komandir ~itave regije.

Policiji je naredio da opkoli

napadnute zgrade, a glavnina wegovog
qudstva ve} je bila oko kompleksa
zgrada Vlade.
Poku{ao je da uspostavi veze,
ali prema Isto~nom delu Republike
Srpske signal nije i{ao, ~ak ni sa
86
NAPAD
Dobojem i Posavinom nije mogao da se
~uje.
Uspeo je da dobije Prwavor, i
naredio im je da se kod Kla{nica
spoje sa lakta{kom policijom, i tu,
na tom bre`uqkastom terenu, probaju
kako, i koliko mogu, da zaustave
hrvatsku vojnu kolonu.
Po{to je znao, bio je u kontaktu,
{ta je uradio pukovnik sa Mawa~e,
naredio je policiji iz Mrkowi}
Grada, [ipova i Jezera, da napadnu
Jajce, i preuzmu elektrane na Vrbasu.

Specialna policija, iz kasarne

sa Rakova~kih bara, ve} je bila kod
zgrada Vlade, i sa oklopnim vozili-
ma probila u prizemqe glavne zgra-
de, ubiv{i pritom sedmoricu tero-
rista.
Ostala troica su se povukla samo
sprat vi{e, gde su im se pridru`ili
onih deset koji su oti{li uz spra-
tove. Samo je jedan ostao na petna-
estom spratu da ~uva zastavu i jezivi
razglas.
Ona troica, koja su bila oti{la
87
 NAPAD
prema gara`nom prostoru, ve} su bili
pobijeni.
Na spratu, teroristi su napravi-
li `ivi zid od dosta qudi koje su
doveli iz kancelarija. Ve}ina zapo-
slenih je i daqe bila u svojim kance-
larijama, zakqu~ana, zablindirana
raznim kancelarijskim name{tajem,
ali bi im to malo pomoglo, da brzina
reakcije Specialne policijske bri-
gade, nije onemogu}ila teroristima
da idu sprat po sprat.

Ipak, bilo je tu ~etrdesetak ci-

vila kao `ivi {tit.
To je dr`alo policiju u prizemqu
da ne krene.
Ali je bio i drugi na~in za pope-
ti se u zgradu.
Sa boka zdawa, iz ulice Olim-
pijskih {ampiona, pri{la su troja
vatrogasna kola, digla pomi~ne ste-
penice do ~etvrtog sprata, i uz wih
su ustr~ali specialci, probijaju}i
prozore vatrogasnim sekirama.
Tako su, naskoro, teroristi bili
u zamci, a da to i nisu znali, jer je
88
NAPAD
zgrada velika, pa oni niti su ~uli
buku, niti videli policajce kako
ulaze u wu. Po dva specialca su
oti{la, svakim stubi{tem, da lik-
vidiraju onog na petnaestom spratu, i
eventualno vide da li ima jo{ neki, a
ostali su se tiho spustili na drugi
sprat.
Po deset specialaca na svako
stubi{te, jer su i teroristi bili
tako podeqeni.

Specialci su bili mladi}i koji

su znali sve vrste bliske borbe, a
imali su pancire na sebi, {to im je
davalo dosta prednosti u odnosu na
borce islama.
Odlu~eno je da se privuku {to je
bli`e mogu}e, a to je u stvari bilo
nekih desetak metara, zna~i vrlo
blizu, i da istovremeno jurnu obe
grupe, i koriste}i faktor iznena-
|ewa, samo sa pi{toqima i no`e-
vima, uz {to mawe `rtve me|u civi-
lima, da savladaju teroriste.
I kad su specialci jurnuli, ska-
~u}i na islamske borce, i taoci su
89
 NAPAD
po~eli da be`e niz stepenice, {to je
bio znak specialcima u prizemqu da
i oni po~nu tr~ati gore, u pomo} svo-
jim drugovima.
Sve je brzo bilo gotovo.
Me|u taocima nije bilo mrtvih,
ni te`e rawenih, dok su tri special-
ca bila te{ko rawena, a dva lak{e.
Borci islama - bili su mrtvi.
Jer je i nare|ewe komandira
policije bilo:
"Pobiti sve!"

Par minuta pre nego je po~ela

zavr{na borba u neboderu Vlade Re-
publike Srpske, u wenu blizinu, po-
~eli su stizati i vojnici sa Mawa~e
i iz kasarne "Kozara", u civilnim
vozilima.
Par minuta nakon {to su oni
stigli, za~uli su se te{ki transport-
90
NAPAD
ni helikopteri.
Letilice su po~ele da se spu{-
taju na ledinu, ni`e zgrada Vlade,
kojih dvesto metara udaqenosti, i
prva tri su dotakla tlo, a jo{ tri su
bila u fazi neposrednog spu{tawa.
U tom je poletelo tridesetak
projektila iz ru~nih baca~a, i {est
helikoptera se pretvorilo u bukti-
we, u kojima su nestajali najboqi
hrvatski komandosi.
"Skupo }e vas ko{tati na{e
glave", nasmijao se pukovnik, dok su
se ostali helikopteri naglo okre-
tali, a jo{ jedan, dovoqno blizu, i
nedovoqno brz, pogo|en padao,
"Ovoliko komandosa! Od ovoga se
Hrvati ne}e oporaviti", rekao je
pukovnik i to, svojim raspolo`enim
borcima.

91
 NAPAD

"Ne mo`emo puno u~initi, ali

ono {to mo`emo, Hrvati }e pamtiti
zasvagda!" obja{wavao je pukovnik,
komandiru policije, i razjasnio {ta
je smislio.
Ovaj je odmah javio lakta{koj i
prwavorskoj jedinici, u zasedi kod
Kla{nica, da se povuku, da ni{ta ne
preduzimaju, da propuste kolonu, i da
se usredsrede na hrvatske desantne
jedinice koje su se spu{tale na aero-
drom u Mahovqanima.

Prijedorska policija je, i pre ne-

go im je stiglo nare|ewe od komandi-
ra iz Bawa Luke, bila krenula ka
Sanskom Mostu i Podgrme~u, a jedan
mawi deo prema Kozarcu, u kome je
bio blokiran magistralni put. Prije-
dorski bataqon vojske, razdvojio se
92
NAPAD
na dva dela, idu}i pribli`nim prav-
cima kojima i policija.
Iz Planine, iz Grme~a, dolazili
su krici, stizali su vapaji, qudi su
javqali mobilnim telefonima, rod-
bini, prijateqima, poznanicima, da
muslimani dolaze xipovima, kombiji-
ma i mawim kamionima, pucaju, rawa-
vaju i ubijaju, i uzimaju sve {to vredi,
trpaju i odnose, a za sobom ostavqaju
ku}e koje gore.
Grme~ je vapio, a Prijedor~ani,
vojska, policija i dobrovoqci, znali
su, osim Sanskog Mosta, u kojim jo{
pravcima da idu. Putevi prema Bo-
sanskoj Krupi su prese~eni, povratka
u Sanski Most i u Krupu, nije bilo,
i{lo se direktno na ubice i le{i-
nare, brutalni lovci su se preetvo-
rili u odstrelnu lovinu.
Hajka je trajala do no}i, a no}
nijedan ubica nije do~ekao `iv!

93
 NAPAD

Major Keki} je grunuo u Kqu~, i

~ak da je imao ko da ga zaustavi, ne bi
uspeo, ve}ina ih je oti{la prqavim
poslom po Grme~u, a ono {to je ostalo
dalo je prvu cenu koju je Kqu~ platio.

Keki} nije odaslao nikog nigde,

koncentrisao je svoje qudstvo, i svom
brzinom, i svom silinom, krenuo je ka
Bosanskom Petrovcu jer je znao da se
tamo lokalno srpsko stanovni{tvo
gr~evito brani od doma}eg, biha}kog
i kqu~kog baliluka, a po{to su im ci-
vili, wihova deca i `ene, iz Kqu~a,
javili da dolaze Srbi, to su oni,
baliluk u krvavoj orgiji, organizo-
vali odbranu pred Petrovcem, ne sa
svim qudima, i ne sa mnogo qudi, mi-
sle}i da imaju posla sa seqacima iz
Ribnika i Drini}a, tako da kad je
Keki} naletio na wih, bila je to kao
kazna Boga, razbio je tu prvu liniju u
parampar~ad, a onda nastavio u
gradi}, i mnogo ve{tiji i vi~niji voj-
noj taktici, tehnici i strategiji, a
94
NAPAD
motivisan silno, i to ne pqa~kom kao
oni, nego pravdom i odbranom, opko-
qavao, razbijao i uni{tavao polici-
ju Unsko-sanskog kantona i musli-
manske dobrovoqce koji su i{li s
wima, a kada je odre|ivao metu, prvo
je raznosio regularnu policiju, pa
onda i naoru`ane civile. Susreo je
tu i delove biha}kog bataqona 6.
brigade, razarao ih snagom svoje
jedinice, kao i ostale, a one koji su
mu se, tokom borbe, predavali, ubijao
na licu mesta "zbog veleizdaje, koo-
peracije i koordinacije sa stranim
trupama, i gubitka vojni~ke ~asti, jer
su svoju vojnu snagu upotrebqavali
nad civilima".

Otpor turaka, ma koliko poku{a-

van da bude jak, bio je o~ajni~ki i oni
su brzo, oni koji su preostali, po~eli
da be`e putem za Biha}, `arko se
nadaju}i da }e se domo}i sigurnosti u
wemu.
Ali, predvi|aju}i ovakav razvoj,
major Keki} je bio poslao, okolo, dva-
desetinu, da napravi zamku na tom
95
 NAPAD
putu, kojih ~etiri kilometra od Pet-
rovca.
Turci su naletali, a dobra zase-
da im je pomagala da sa puta odlete
ravno u xenem.
Malo ih je pro{lo, a mo`da za
Biha} to nije ni bilo dobro, jer su ti,
svojim izgledom i pri~om, uneli
paniku, "jer eto ide velika vojska
Srba", i muslimanski narod je krenuo
preko Une, a i daqe od we, jer malo
je tu sad bilo naoru`anih, i niko nije
htio, niti mogao, da se suprostavi.

Keki} je u{ao u Biha}, kao da ide

po wivi, obele`io svojim oru`jem,
{ta je i koga je trebalo obele`iti,
do{ao do mosta na Uni, i minirao ga,
kao oznaku {ta je i dokle je ~ije, a
onda, preko Velikog Radi}a, krenuo
prema Krupi.
Tu je ve} po~eo sretati Prijedor-
~ane, a oni su mu rekli da ni u Krupi,
bar s ove strane Une, nema nikoga od
naoru`anih muslimana, i da su oni
uradili s krupskim mostom isto {to
i on s biha}kim.
96
NAPAD
Polako su ~istili teren, kre}u}i
se ka Sanskom Mostu, a onda }e i}i ka
Bronzanom Majdanu, i Bawa Luci.
Ovde vi{e nije bilo pretwe, sad
je jedina opasnost bila da ih naredni
dan, hrvatska avijacija, ili helikop-
teri, ne sustignu na ~istini.

Nakon prvog {oka, od napada dva

vojna helikoptera sa srpskom vojnom
posadom, i dosta velikih gubitaka,
hrvatska oklopno-mehanizovana vojna
kolona, konsolidovala se, pokrenu-
la, i sa novopristiglim tenkovima i
transporterima, uz nadletawe hrvat-
skih helikoptera i aviona-lovaca,
krenula ponovo na Bawa Luku.
Pro{li su i Lakta{e, i do{li do
mosta u Kla{nicama, tu na ulazu u
Grad, i sve je delovalo sablasno i
pusto, poja~ano jo{ tom tutwavom ~e-
97
 NAPAD
lika i motora.
Nigde nikoga, sem wih, trijum-
falnim, na putu.
U Kla{nicama se kolona razdva-
jala, jedan tenk bi odlazio starim
putem, jedan novim, i sve tako, dok se
nisu formirale dve uporedne kolone
vojnih vozila, koje na razmaku od par
stotina metara, ulaze u avetiwski
grad, u kome niko niti slavi, niti
pla~e, jer nikoga nisu ni videli.

A kad je ~elo kolone, koja je i{la

starim putem, do{lo do raskrsnice
kod Velike pijace, blizu `elezni~ke
stanice, stalo je, jer daqe nije moglo
od desetina gusto parkiranih ka-
miona i autobusa, prepre~enih na
putu.
Isto se, istovremeno, desilo i
drugoj koloni, tu, petsto metara da-
qe, na raskrsnici ispod Petri~ev-
ca.
Kolone su stale, do~asnik i ~as-
nik, sa {ahovnicom na rukavu, su
iza{li da procene situaciju, a on-
da....
98
NAPAD
A, onda ....
Onda se, iz desetina ru~nih
baca~a, istovremeno na obe kolone,
ga|aju}i prvo tenkove, potom i trans-
portere, sru~ila kanonada granata.
Padale su i padale!

Mrkowi}ki policajci su krenuli

na Jajce i elektrane na Vrbasu, ali
nije bilo dobrog plana, i ispalo je da
je {ipovska policija napala grad pre
nego {to su zauzete elektrane.
Pa su oni iz elektrana poru~ili
da ako oni budu napadnuti, ili se
nastavi napad na Jajce, da }e oni
naglo da puste vodu iz brana, {to bi
ugrozilo nizvodnu branu u Bo~cu,
Bawa Luku, Lakta{e, pa i Gradi{ku.
Onda je obema stranama do{lo
nare|ewe, s wihovih visokih pozici-
ja.
99
 NAPAD
Prvima: Ni po koju cenu ne pu{-
tati vodu iz brana, ali se praviti
kao da ho}e{!
A drugima, isto to, samo malo
druk~ije: Nikako ne napadati ni
Jajce, ni brane, ali ostati nadomak
wih, za slu~aj da oni ipak puste vodu!

I dok su jo{ granate padale, pro-

bijaju}i ~eli~ne oklope, desilo se
ne{to nadzemaqsko i nezamislivo,
za srpske vojnike i policajce potpuno
neo~ekivano, da su i oni zastali u
svom ga|awu, posmatraju}i doga|aj sa
narastaju}om voqom za borbu.
Tako, dok jo{ nisu prestale da se
ispaquju granate iz ru~nih baca~a,
prvo je, iz ku}a, gara`a i drugih ob-
jekata, potr~alo ka hrvatskim ~eli~-
nim grdosijama, nekoliko mu{karaca,
nose}i u rukama kanistere od deset,
100
NAPAD
dvadeset ili trideset litara, sa
fitiqima koji su gorili, pretr~ali
bi deset, dvadeset ili trideset
metara, i bacalo, tu izbliza, te
ogromne Molotovqeve koktele na
mrske, iskonske nemani.

Tek su oni bacili, a ve} su kre-

nule desetine drugih, sa istim tak-
vim plamenim bombama, a onda su, sa
svih strana, izjurile stotine, i hi-
qade, mu{karaca i `ena, svih godi-
{ta, i dok su neki nestajali u istom
tom plamenu, ili padali pogo|eni od
sporadi~nih hitaca, ve}ina je bacala
Ogaw Pravde, a obe kolone su gorile,
i ta ve~ita Crna Legija, crwa da ne
mo`e biti, pretvarala se tu, na ba-
walu~kim avenijama, u crno, nepovra-
tno, zgari{te..
I sve je to trajalo minut, dva ili
tri, a onda se iz stotina grla, za
trenutak zanemelih prizorom, za~uo
jo{ ja~i, i stra{niji uzvik:
"Juriii{, bra}o!" i na stotine
vojnika, policajaca i naoru`anih
civila sjurilo se prema toj vatri,
101
 NAPAD
uni{tavaju}i bilo kakav otpor, ali i
bilo kakav `ivot, Crnoj Legiji.
Ovu zemqu ona ne}e gaziti!

Lakta{ka i prwavorska polici-

ja, na zadwim obroncima Kozare pre-
ma Vrbasu, na Bawalu~koj Kozari, su-
protstavila se hrvatskim desantnim
jedinicama koje su dolazile iz prav-
ca aerodroma u Mahovqanima.
Policajci su bili hrabri, ali
ve} prvi minuti sukoba pokazali su
da je vojna sila i obu~enost na hr-
vatskoj strani.
Srpski policajci su ginuli, a da,
takore}i, nisu mogli ni da uzvrate.
Ve} su svi mislili, ili da se
povuku, ako ikako mognu, ili da svi
izginu, kad se, na obe strane, pronela
vest:
"Crna Armada je uni{tena!"
102
NAPAD
Bio je to potpuni preokret.
Nadiru}i Hrvati su zastali, a
onda, delom svesni da bi daqim na-
predovawem i sami mogli da upadnu u
klopku, a delom u`asnuti ve{}u, pr-
vo polako, a zatim brzo, pa sve br`e,
haoti~no, u neredu, i pani~no, po~e-
li, pa pojurili da se povla~e prema
Mahovqanima, i spasonosnim heli-
kopterima.
Srpska policija, naprotiv, oso-
koqena, juri{ala je za wima, nano-
se}i im velike gubitke, i tako sve do
aerodroma, sa koga ni pola heli-
koptera nije odletilo, jer su jo{ na
zemqi, ili pri poletawu, bili uni{-
teni.

Hrvatski vojnici i policajci koji

su ostali u woj, povukli su se `urno
iz Gradi{ke, a uspela je da se izvu~e
103
 NAPAD
i ona posada koju su bili ostavili na
raskr{}u u Aleksandrovcu.
Bio je to totalni fiasko, jo{ go-
re, sramni poraz od mnogo slabijeg
protivnika, uz izuzetno velike gu-
bitke.

U hrvatskom sto`eru su general-

bojnici, bojnici, i sva ta ~asni~ko-
sto`erska kamarila, besneli, i od-
mah su hteli da opet dignu svu svoju
vojnu aviaciju, i sravne u Bawa Luci
sve sa zemqom, ali su pobesneli jo{
i vi{e, kad im je re~eno da to ne
smeju nipo{to da rade, jer je NATO, iz
Aviana i sa nosa~a aviona u Sre-
dozemqu, ve} poslao dvadeset avi-
ona-lovaca, da kontroli{u nebo iz-
nad Bosne i Hrvatske, ali i Srbije, a
u Jadranu su bile dve ameri~ke krs-
tarice, sposobne da ga|aju sve ciqe-
ve, i na kopnu, i u vazduhu.
I tog popodneva, u tom danu pa-
ralize Hrvatske, wene vlade i wene
vojske, slovena~ka armija je iza{la
na sve sporne granice izme|u Slo-
venije i Hrvatske, presekla Istru
104
NAPAD
popola, otvaraju}i tako Sloveniji
izlaz na me|unarodne pomorske vode.
"Podla britanska pa{~ad!" be-
sneo je hrvatski Premijer u svom Ka-
binetu, dok je predsednik Hrvatske, u
svojim zvani~nim odajama, gladio
bradu, }utao, i {etao od }o{ka do
}o{ka prostorije.

Vehabije, zeni~ki i tuzlanski

policajci, brzo su ovladali Dobojem,
[amcem, pa i Derventom, a ni sa
Br~kim nije bilo mnogo problema.
Ve} mnogo ranije, po Posavini se
rasporedio bataqon muslimanske
komponente Armije BiH, a naro~ito su
brzo izveli zauzimawe Rafinerije
nafte u Brodu, da slu~ajno ne bi
do{lo do sabota`a.
Tako su oni kontrolisali svo
podru~je do op{tinskih me|a Srbca,
105
 NAPAD
Prwavora i Tesli}a na zapadu, i op-
{tine Bijeqina, na istoku.
Daqe nisu ni i{li, jer daqe nije
ni bilo predvi|eno!

Dvoica snajperista su ubijena,

ostali su se prikrili po jata~kim
ku}ama ili stanovima, a jedan je
uhva}en `iv.
Uradili su mu sve "po propisu",
{to se ~ini kad se, u takvoj prilici,
uhvati ta, hladnokrvna, ubila~ka
zver!
Lak{e bi mu bilo da je sam
sko~io sa nebodera na kome je bio
zarobqen.

106
NAPAD

Hrvatska, a ni ostale TV-ekipe,

nisu o~ekivale ovakav razvoj doga-
|aja u Bawa Luci, uspeli su da snime
po~etne scene, a onda su se, zbog
li~ne sigurnosti, sve vi{e udaqa-
vali od mesta doga|aja, dok se svi
nisu zatvorili u ku}e, koje su bile
iznajmqene, ili su ih doveli u wih
~lanovi drugih TV-ekipa, ili wihove
veze u gradu.

Oni koji su bili krenuli iz

hotela, nisu se u wih vra}ali, iz-
gledalo im je suvi{e opasno, `eleli
su samo da odu iz ovog grada, ali nisu
znali ni kuda, ni na koju stranu, jer su
im sve strane bile blokirane, a i
redakcije su im poru~ivale da iz
grada ne mi~u, ako mogu da snimaju,
ako ne mogu, neka se pritaje, tako im
je sigurnije.
Jer je bes naroda bio toliki da
na ulicama odavno vi{e nisu mogli
biti, pa su sad ~u~ali u ku}ama, odak-
le nisu mogli snimati, pogotovo izve-
107
 NAPAD
{tavati.
Ali, bilo je materijala sa po-
~etka, i iz pripreme doga|aja, koji je
odaslan mati~nim ku}ama, pa se to
vrtilo, a po posavskim gradovima su
slobodno snimali, i svako divqawe,
ru{ewe i paqewa, ponaj~e}e musli-
mansko, pripisivali Srbima.

CNN je uporno, u redovnim raz-

macima, ponavqao:
"Ne zna se {ta se ta~no de{ava,
pogotovo u Bawa Luci, ali je o~igled-
no da Srbi napadaju sve {to je ka-
toli~ko i muslimansko, i da je ovo
kulminacija vi{egodi{we naciona-
listi~ke politike, pa i one politike
koju su Srbi sprovodili ovde jo{ od
po~etka devedesetih!"

Sli~nu, ali jo{ vi{e histeri~-

nu i antisrpsku pri~u, ponavqali su
mediji u Federaciji, a u Hrvatskoj je
to eskaliralo do najvi{eg stepena
mr`we i {ovinizma, i u najboqoj tra-
diciji wihovog usta{o-fa{izma.
Samo niko od wih nije, ni tada,
108
NAPAD
niti }e kasnije, spomiwao uni{tenu
hrvatsku vojnu kolonu.

U Sarajevu je, ispred Srpskog gra-

|anskog vije}a, (i to izvesni Jovi~i}
i jedan [piridon, oba poznate pre-
livode) saop{teno da je "ovo krah
genocidne tvorevine, i nacionali-
sti~ke retorike i politike, i ma ka-
ko `alosni bili ovi doga|aji, oni
nam otvaraju perspektivu jedinst-
vene, gra|anske i multietni~ke Bo-
sne i Hercegovine".
Na Palama je, uz jake jedinice
me|unarodnih snaga, ali primetno
nedola`ewe Federalne policije, jo{
pre, u tajnosti sastavqeno Srpsko
gra|ansko ve}e Romanijsko-podrin-
skog okruga, saop{tilo da je "do{ao
kraj bawalu~koj tiraniji i wenom
uzimanju para na ra~un isto~nog dela,
109
 NAPAD
i da se sada ~itav ovaj predio vra}a
tamo gde i pripada, a to je Sarajevski
kanton".
Pozvali su i policiju da po{tuje
zakon i odr`ava red, i da }e svi
ostati na svojim mestima koji se, u
skladu sa zakonima Bosne i Herce-
govine, budu vladali.

A po{to su u napadu islamskih

boraca na Bawa Luku, bili ubijeni i
predsednik i premijer Republike
Srpske, te srpski ~lan predsedni{-
tva BiH, kao i neki ministri, pogoto-
vo ministar policije, niko policiji
isto~nog dela nije mogao dati druge i
druga~ije instrukcije.
I posebno su pazili, iz Federa-
cije i iz me|unarodnih faktora, da
prema isto~nom delu nema nikakvih
provokacija, tako su i tamo{wi srps-
ki policajci bili mirni, jer su i
gra|ani bili mirni, samo su mnogi
prebacivali porodice u Srbiju.
A popodne tog dana, isto tako do-
bro obezbe|ena me|unardonim trupa-
ma, oglasila su se Srpska gra|anska
110
NAPAD
ve}a i u Bijeqini, i u Trebiwu.
U Sarajevu je Visoki Predstav-
nik, pred samo ve~e, odr`ao konfe-
renciju za novinare, naglasiv{i da je
ovo "`alosni kraj srpskog ultra-
nacionalizma, ali da je ovo pobeda i
dokaz demokratije, i nova sna`na
stranica na evropskom putu Bosne".

Predstavqen je i, kako je re~eno

i "novi, privrijemeni prijedstavnik,
iz rijedova srpskog naroda, u Prijed-
sjedni{tvu BiH", onaj sko~o, [piri-
don, koji je naglasio, da }e "zgro`en
nacionalizmom i {ovinizmom sop-
stvenog naroda", jo{ vi{e, i jo{ ~vr-
{}e, prvo, insistirati na ukidawu
"Prijedsjedni{tva", i na birawu
"Prijedsijednika" BiH, po gra|anskom
principu: jedan "~ovijek", jedan glas!
U Beogradu su, nedugo nakon ove
vesti iz Sarajeva, iza{li, na tele-
viziji, sa saop{tewem Predsednika
Republike Srbije, da je Srbija, kao
potpisnik Dejtonskog mirovnog ugovo-
ra, uvek po{tovala teritorijalnu ce-
lovitost Bosne i Hercegovine, su-
111
 NAPAD
sedne i prijateqske dr`ave, i da je
za Srbiju prihvatqivo svako re{ewe
o kojem se dogovore sva tri naroda,
sve je prihvatqivo "osim brutalnos-
ti i nasiqa koje su demonstrirali
neki elementi iz redova srpskog na-
roda, po nekim bosanskim gradovima,
ukqu~uju}i i Bawa Luku"!
Razni izvori, potrudili su se da
sve ove vesti stignu do Bawa Luke, i
drugih mesta u wenoj okolini.

A u toku no}i, na Mawa~i su se

iskrcali ameri~ki marinci, dok su
se britanski Sasovci spustili u oko-
linu sru{enog spomenika na Kozari.
NATO snage, zvane EUFOR, od pre
na ovom terenu, u toku no}i su u{le u
Prwavor i do{le do mosta u Kla-
{nicama, dok su drugi prodrli u Sr-
bac, a onda i u Gradi{ku.
Bawa Luka je bila odse~ena od
sveta.
Mat pozicija!

112
NAPAD

No} je pala na Grad.

Svetla su radila, bilo je struje,
a bilo je i naroda na ulicama, kao i
one, 1995. godine, u jesen, kad je hr-
vatska vojska do{la dvadeset kilo-
metara od ovog neuni{tivog i neu-
stra{ivog grada.
Policajaca i vojnika je bilo ne-
{to kod Kla{nica, tek toliko da oni
sa druge strane mosta ne krenu preko
wega bez ikakvih posledica.
Po gradu su bile poja~ane poli-
ciske patrole da bi se spre~io kri-
minal i mogu}e pqa~ke.

U bifeu, izme|u pustih, `elezni-

~ke i autobuske stanice, sedeli su
dojutro{wi komandant 6. bataqona
Armije BiH, policiski komandir i
jo{ nekoliko oficira, sa obe strane.
A onda im je do{la vest da se na
Mawa~i spu{taju Amerikanci.
113
 NAPAD
Sa Mawa~e je uvek imao ko da
javi.
Pukovnik mirno prokomentarisa:
"Eto, sad smo zatvoreni, okru`e-
,
ni k o Kozara 1942."
"A nemamo Grme~, da se u wega,
kao onda, probijemo, da se sakrijemo",
re~e komandir policajaca.
"Da. Ba{ tako. Prodado{e nas na-
{i "veliki" Srbi 1995, a sad nas sa-
mo dovr{avaju."

Svi su {utali.
"Tako je, kako je. Ja bih vam ovako
predlo`io", re~e pukovnik.
"Reci", potvrdi mu policijski ko-
mandir.
,
"Stvar je ovakva: Daqe o}emo,
ali ne mo`emo! Vi, policajci, ste se
borili protiv terorista, makar i
{to su ih oni poslali, i vama ne}e
biti ni{ta, neko }e biti smewen, to
sigurno, ali verovatno ne odmah.
Za uni{tewe hrvatske vojne ko-
lone, odgovornost preuzimam ja, ne
zato {to bih hteo da uzmem ne~iju
slavu, nego {to }e nekoga okriviti, i
114
NAPAD
{to }e nekoga proglasiti krivim, i
optu`iti za ratni zlo~in, jer }e si-
gurno re}i da su oni i{li u mirovnu
misiju, po nalogu Evropske Unije.
A najboqe je, da po komandnoj
odgovornosti, krivac budem ja."
"Pukovni~e, da li stvarno mis-
li{ tako!?" upita{e ga gotovo svi.

"Mislim, Jer mi vi{e nemamo

politi~kog rukovodstva, ima samo
nas nekoliko vojnih i policijskih
oficira {to sedimo ovde. A mi si-
gurno ne mo`emo posti}i ni{ta, u
ovakvoj situaciji, u ovakvom okru-
`ewu."
"Pa, {ta da radimo?"
"Moje vojnike, raspusti}u ku}i.
Vi policajci, morate biti odlu~ni.
Dr`ite kontrolu u gradu ~vrsto, kako
u Bawa Luci, tako i u Prijedoru i u
drugim gradi}ima koji su u na{im
rukama.
Normalno, ne}u sve vojnike po-
slati ku}ama, ostavi}u vam dobrovo-
qce za Kla{nice, i za sve drugo {to
vam bude potrebno."
115
 NAPAD
"I {ta jo{?"
"Odmah stupite u kontakt sa lo-
kalnim, odva`nim, politi~arima, i
pitajte ih ko se `eli sad isprsiti.
Jo{ pre toga, uspostavite kon-
takt sa evropskom policijom i
EUFOR-om, i recite im da nipo{to ne
kre}u na grad i regiju, da }ete vi
~uvati i o{tro dr`ati red, ali da
`elite da od wih {to pre do|e dele-
gacija, kojoj garantuje apsolutnu si-
gurnost, da obi|e grad, i da vidi
qudske `rtve, i pobijene teroriste."

"Dobro, ba{ dobro. A vi, pukovni-

~e? [ta }ete vi?"
"Ja", nasmeja se. "Idem na Mawa-
~u."
"Kod koga? Za{to? Tamo su sad
Amerikanci!"
"Znate, prihvatio sam krivicu na
sebe, a verovatno sam za wih ja i naj-
krivqi. Ali kad sam se odlu~io za
vojsku, rekao sam sebi da mi nikad
ne}e suditi pravnici."
"Nego?!"
"Ako mi treba suditi, onda - samo
116
NAPAD
vojnici!"
"^iji?"
"Kako sad izgleda, ameri~ki," na-
smeja se pukovnik.
"Vi..."
"Da, napa{}u ih!"

Starim golfom, po{li su pukov-

nik i wegov zamenik. Ostale je odbio,
i naredio im da ostanu.
Pukovnik je bio potpuno opu{ten,
i dobro raspolo`en. Sedeo je na su-
voza~evom mestu, i tiho pevu{io:
,
"Kraa i{niici, |e }emo na pre-
lo!"
"Bawa Luko i ta tvoja sela!"
Pevu{io je polako, ote`u}i sa
u`ivawem, nekoga ko zadwi put peva
o svom omiqenom zavi~aju, svom omi-
qenom narodu, svojoj omiqenoj zem-
qi.
117
 NAPAD
Imao je ~etrdeset godina, a we-
gov zamenik trideset {est. Nisu bile
goidne za umirawe, pogotovo {to su
imali porodice, ali nisu bili ni
qudi koji bi takve godine dali da
strunu u zatvoru.
Zato su i i{li ovim putem, mir-
ni, opu{teni, oni su bili vojnici koji
ne umiru u krevetu.
Znali su da je na nebu bespilotna
letelica, osmatra~, znali su i da
Amerikaci imaju opremu za no}no
osmatrawe, i golfa su ostavili u se-
lu Kola. Imali su jo{ {est kilome-
tara pe{ke do ameri~kog kampa.
Do zore je bilo daleko, a oni su
izvrsno znali teren.

Pukovnik je izabrao da idu malo

okolo, dva kilometra du`e, ali je
tuda bilo vi{e rastiwa, dolina, udo-
118
NAPAD
lina, useka, i bre`uqaka, i seoskih
puteva obraslih `ivicom, tako da
{to bli`e pri|u neopa`eni.
Pukovnik je odlu~io da on ide
prvi, a potpukovnik pedesetak me-
tara iza wega, tako da ako bude
prime}en jedan, mo`da ne}e drugi,
ili ako bude jedan ga|an, mo`da }e
drugi mo}i da to izbegne.

O~ekivao je da su se Amerikanci
spustili, ne da napreduju, nego da bu-
du tu kao demonstracia sile, i da
ne}e nikog isturati u izvidnicu, nego
da }e napraviti borbeni logor, {to
bi, za wega i zamenika, bilo idealno
za ga|awe ru~nim baca~ima koje su
obadvojica nosili.
Kasnije se pokazalo da je bio u
pravu.
O~ekivao je da ima sto, do sto
pedeset qudi, {to je isto bilo ta~no.
Wihova vatrena mo}, koja je za
ovoliku formaciju, sigurno bila og-
romna, nije ga zaimala, jer je on i{ao
na faktor iznena|ewa, a ne na dugo-
trajnu borbu.
119
 NAPAD
[to su se vi{e pribli`avali
sve je bio sigurniji da zna wihovu
ta~nu lokaciju, a onda je shvatio da tu
postoji jedno brda{ce, na dvesta
pedeset do tristo metara od ame-
ri~kog kampa, koje je bilo odli~no i
za sakriti se, a jo{ boqe za ga|ati sa
wega. Krenuo je prema tom bre`uqku.
Ve} prema dogovoru, kod ostav-
qenog automobila, rekao je potpu-
kovniku da zauzme polo`aj bo~no od
wega, kojih dvesto metara, na stranu
koja mu vi{e bude pru`ala, i za zak-
lon, i za akciju, i da otvori vatru,
tek kad pukovnik to uradi, osim ako,
nekim slu~ajem, zamenik ne naleti na
Amerikance, ili oni na wega, pre.
Tako su i uradili.

Kad se po~elo razdawivati, vi-

deo je da je imao dobre procene, ko-
120
NAPAD
liko }e ih biti i kakva }e im biti
formacija.
Video je da u toku no}i nisu pra -
vili nikakvu fortifikaciju, samo
ono {to su doneli sa sobom. Video je
da neki vojnici le`e u borbenom ras-
poredu, oformiv{i nepopuweni krug
oko drugih vojnika koji su sedeli ili
se kretali oko tri borbena heli-
koptera, prizemqena u sredini tog
privremenog vojnog boravi{ta.

Pukovnik je znao da ne sme vi{e

da ~eka, dan nije bio wegov prijateq,
nego ovaj, ni dan ni no}, i odlu~io se
da ga|a po sredini logora, izme|u
helikoptera, jer i da bude puni pogo-
dak, ili da granata ode na neku drugu
stranu, proma{iti ne}e, nekoga }e za-
ka~iti.
Nadao se da }e i potpukovnik
tako ga|ati.
A onda je naciqao.

*
121
 NAPAD

Tek prva zora, tek prvo svetlo, a

mnogim Amerikancima, tu na zaravni
Mawa~e, bilo je to posledwe {to su
videli.
Granate su pale, gde je onima {to
su pucali bilo najdra`e, a ameri~-
kim vojnicima najsmrtonosnije.
Jedan helikopter je bio pogo|en,
a druga dva su u`urbano poku{avala
da uzlete.

Sa zemqe, sa ameri~kih polo`aja

po~eli su da tuku te{ki mitraqezi,
neki od wih nasumice, a drugi u
pravcu napada~a, mada nisu ta~no
znali ni odakle su napadnuti.
Pukovnik, i kojih dvesto metara
od wega, wegov zamenik, le`ali su
prikovani uz zemqu, jer su veliko-
kalibarski meci, te{kih, a lako pre-
nosivih, ameri~kih mitraqeza fiju-
kali neposredno iznad wih.
Ipak, kroz travu, pukovnik je
mogao da vidi da dva ~itava heli-
122
NAPAD
koptera uzle}u, i pomislio je da je
uradio {ta je mogao, a sad }e kraj.
Kraj jeste dolazio, ali ne tako
kako je pomislio pukovnik.
U tom trenu, sa ruba {ume, kojih
{esto metara od Amerikanaca za-
zvi`da{e projektili, i pre nego
pukovnik i pomisli ko bi to mogao
biti, dve letelice se surva{e u pla-
menu, prave}i jo{ ve}u pometwu me|u
ameri~kim vojnicima.

I dok je ameri~ki poru~nik,

preko mrtvog veziste, u etar urlao da
im hitno {aqu vazdu{nu podr{ku i
pe{adijsko poja~awe, ameri~ki major,
hladnokrvan i profesionalan ofi-
cir, komandovao je svojim vojnicima
da krenu napred, da ne budu stati~na
meta.
Iz {ume vi{e nije pucano, To
pukovnik nije znao, ali major Keki}
nije mogao vi{e da u~ini za wega, a
da ne prekr{i nare|ewe da ne ginu
uludo.
Brzo se povla~io, sa nekoliko
svojih qudi, da ih avioni koji }e sti-
123
 NAPAD
zati, i bespilotni predator, ne loci-
raju.
Pukovnik ni{ta od toga nije znao,
samo je video ameri~ke vojnike koji
mu se pribli`avaju.
A kad su bili na ~etrdesetak
metara od wega, po~eo je da puca iz
automatske pu{ke, i ~uo je da pot-
pukovnik, wegov zamenik, isto tako
puca.
A onda ga je pogodio metak, jedan,
drugi, tre}i...

Vi{e ni{ta nije ~uo, i dok se

magla navla~ila na wegove o~i,
pro{lo mu je kroz ono malo jo{ pre-
ostale bistrine u glavi, kako je, kad
}e krenuti na Mawa~u, nazvao brata u
Novom Sadu, da se s bratom oprosti, i
da ga zamoli da ~uva wegovu decu, i
setila se ta svest na odlasku, kako je
brat osorno viknuo:
,
"Ja da ti ~uvam decu! Jel te ja
teram da ide{ da gine{!"
Tada je brat prekinuo vezu, a
sada se ne{to bitnije prekidalo u
Komandantu.
124
NAPAD
I onim malim ostatkom svesti,
pukovnik je, u samom sebi, ali ne se-
bi, rekao:
"Bo`e, i An|eli Bo`ji, ~uvajte
moju decu, moju `enu, - i brata, moga!"
Bila je to prva molitva koju je
pukovnik ikada izrekao, i zadwa re~
koju je, makar i ne~ujno, izgovorio.
Onda se, wegova dobra, kordu-
na{ka du{a, umesto kod Vojni}a, vi-
nula u nebo ponad Zmijawa!

Po{to an|eli ne znaju sve, jedan

upita drugog, nemim jezikom an|ela:
"Molio je Boga za decu, za `enu i
za brata. A ni{ta nije molio za svoj
narod. Za{to?"
"Zato {to je za narod dao Bogu
ovu du{u, koju sada vodimo, i zbog te
}e se `rtve Bog zalagati za wegov
narod, jer se Bog zala`e za one naro-
125
 NAPAD
de u kojima postoje ovavki qudi, koji
svoje najvrednije, za svoj narod daju!"
"Amin!" re~e drugi an|eo, na ne-
beskom jeziku.
Uspiwahu se sa du{om.

Onaj London, onakva no}, onaj sto,

oni qudi, sede, onako, za wim.
[ef je stajao.
"Gospodo, zavr{ili smo na{u ak-
ciju. Recite mi, po va{im sektorima,
koje smo ciqeve imali, i da li smo ih
ostvarili."
"Pokazali smo Srbiji da je ni{-
tavna, i da mora biti poslu{na!" re~e
prvi.
"Napravili smo Bosnu onakvu ka-
kvu mi `elimo, a ne neki minorni, ma-
li i bezvredni igra~i!" re~e drugi.
"Upotrebili smo islam, ponovo,
kao na{u udarnu pesnicu, i za to ga
126
NAPAD
nagradili!"
"Hrvatima smo pokazali da oni
nisu regionalna sila, i da moraju da
slu{aju kao i drugi!"
"Stavili smo Sloveniju na vrat
Hrvatskoj, pa smo tako preduhitrili
Italijane, da im oni ne stanu nogom
na {iju!"
"Pokazali smo da su Srbi u Bosni
bili vrlo sna`ni, pa smo time dodat-
no opravdali pokretawe ove akcije!"
"Amerikancima smo dokazali da
sva wihova tehnika, i sva vojna ve-
`ba, ne mo`e da napravi vojnike od
wih, osim za bacawe velikih koli-
~ina bombi, sa velikih visina."
"I naro~ito: Da oni koji vuku kon-
ce, ne vise na wima!"

"Da gospodo! Yes, Gentlemans!

"Good Bless the Queen!" re~e gla-

vni, a svi mu, slo`no, odgovori{e:

"Good Bless the Queen!"

127
NAPAD
NAPAD
NAPAD
NAPAD
NAPAD
128
NAPAD

(Recenzija)

red nama je jedno neobi~no

P kwi`evno delo, uprkos ~iwe-

nici {to je wegov sadr`aj,
svima nama negde i na `alost dobro
poznat, budu}i da smo bili neposred-
ni akteri u nedavnim istorijskim
zbivawima, jo{, uvek tako sve`im.
Dakle, nama je sadr`aj napisanog do-
bro poznat, jer - osetili smo ga na
svojoj ko`i. U isto vreme, i uprkos
upravo re~enom, mi ~itamo ovu pri~u
sa istom neizvesno{}u u srcu kao da
je re~ o radwi i doga|ajima o kojima
po prvi put u `ivotu ne{to saznajemo.
Ovo je ujedno i glavni, mada ne i jedi-
ni, paradoks vezan za wu, budu}i da je
weno tkivo, jednostavno re~eno, sas-
tavqeno od paradoksa.

Pisac Goran Kqaji} veoma ve{to

razvija ovu pri~u s namerom da nam
poka`e kako se, u stvari, u labora-
torijama mo}nika ovoga sveta, gotovo
alhemijskim postupkom koji sprovode
129
 NAPAD
mediji, "od la`i pravi istina", od-
nosno, boqe re}i, ono {to pretenduje
da se proglasi i da va`i kao budu}a
neprikosnovena istorijska istina.
Kqaji} se uspe{no potrudio da, uz
pomo} svoje kwi`evne imaginacije,
omogu}i ~itaocima virtuelni pogled,
ili uvid, i to iz privilegovanih ~i-
tala~kih "prvih redova", na de{ava-
wa iza kulisa istorijske scene u
stvarnom i opasnom, savremenom po-
liti~kom pozori{tu.

Pisac se suvereno slu`i jednim

vrlo razobli~avaju}im, ili anali-
ziraju}im stilom, kojim, kao kakvim
finim instrumentom, pokazuje kako
da se uspe{no "skinu maske" i sa do-
ga|aja i sa aktera. S druge strane,
isti taj stil, odi{e sve`inom "di-
rektnih prenosa", ali nekih te{kih i
mu~nih doga|aja koje karakteri{e
visok stepen napetosti i tragi~nog
naboja. Otuda mo`e se slikovito re}i
da je to stil koji je krcat kwi`evnim
adrenalinom.

130
NAPAD
^itaju}i ovo delo, name}e vam se
i kao neizbe`na analogija, dakle, po-
re|ewe sa sada ve} davnom, iz minu-
log dvadesetog veka, ali antologij-
skom radijskom emisijom koja je govo-
rila o tobo`wem iskrcavawu vanze-
maqaca u Americi, a koju je maestral-
no izveo ~uveni rediteq i glumac
Orson Vels. U re~enoj emisiji uve-
ravaju}i faktor je dostigao maksi-
mum, jer mogu}e je, naime, izo{treno i
transformisano u - gotovo stvarno.
Me|utim, ba{ u ovoj ta~ki, treba na-
glasiti, postoji - jedna bitna razli-
ka. Naime, dok su qudi slu{aju}i tu
redio-emisiju podlegali strahu i
panici, no{eni sugestivnim glasom
"voditeqa", o tome u ovom kwi`ev-
nom delu - nema ni govora, niti mo`e
biti govora, mada joj sugestivnost ne
mawka. ^itaoci nisu navedeni da
la`no poveruju u zbivawa, iako su
itekako svesni da su ta zbivawa
mogu}a kao deo nekog {ireg scenarija.
E, upravo u toj bitnoj ta~ki razlike
skoncentrisana je vrednost ove Kqa-
ji}eve pri~e, tj. kwi`evna ume{nost
131
 NAPAD
autora da mogu}e predstavi kao
stvarno, ali i da, ujedno, ne zavede
~itaoca da poveruje kako to i jeste
ne{to zaista stvarno, ili ne{to {to
}e tek biti stvarno, jer jasno je da se
tu ne radi o "proro~anstvu" nekih
budu}ih doga|aja. Ali, jasno je i da je
tkivo analizirano, odnosno da je ot-
krivena su{tina odre|enih istorij-
skih zbivawa koja uvek imaju svoj
zacrtani plan i ciq. A, sve to, kao na
dlanu, pru`io nam je pisac u ovoj za-
nimqivoj kwi`evnoj formi kao nauk
i za razmi{qawe i za opomenu.

Maja Nedeqkovi}
Kwi`evnik i ikonopisac

U Beogradu, 03.02.2009

132
NAPAD

O napadu na baladu

Istorija voli da se ponavqa,

i zato mi svaki ~as
obla~imo neke nove uniforme.
B. Bogdanovi}

... Ono {to je bilo, opet }e da bu-

de, ni{ta ne odlazi nepovratno, sve
te~e i sve se vra}a, svi smo ve} jed-
nom bili i sve ovo se ve} desilo... A
kao {to re~e mudri Solomon: Nema
ni{ta novo pod kapom nebeskom!
Balada Gorana Kqaji}a je Napad
na duhovnu i svaku drugu lijenost i
zaparlo`enost. Svojim, ne malim, li-
~nim iskustvom, ~ovjeka i pisca od
nerva, autor anticipira onakvu bu-
du}nost koja }e se vrlo vjerovatno
obru{iti na nas.

Ne radi se ovdje ni o pesimizmu,

ni o rezignaciji. Pod odorom hro-
ni~ara, Kqaji} koristi alegoriju, da
bi problematizovao mrtvo more sva-
kodnevice, ali i manirom kreman-
133
 NAPAD
skih proroka upozorio na mra~na vre-
mena koja su nam ve} na vratima. Zlo
ne treba tra`iti negdje tamo, u dru-
gim qudima, u tu|im rije~ima.

Sve je u nama, kao {to ka`e pata-

renska jeres u nesvjesnom saglasju sa
Taoizmom. Dva u~ewa su se dotakla
preko vremenskog bezdana, a da se
nisu srela: ^ovjek je vje~ni dualizam
dobra i zla, svjetla i tame, `enskog i
mu{kog principa, jina i jena...

Nesretni Balkan je mjesto {izo-

frenog pro`imawa ovih principa.
Axis mundi beskona~nih mogu}nosti
koje proizilaze iz toga je Bosna, kojoj
je Bog rekao laku no}, udariv{i pri
tome vratima - tri puta, za svaku
svoju emanaciju.

Ovdje se nikad nije ratovalo.

Ovdje se klalo, deralo, silova-

lo, peklo, nabijalo na kolac... (zar
ovo neodoqivo ne podsje}a na spre-
mawe kakve kanibalske gozbe?). Ali
134
NAPAD
se zato i voqelo sa ni{ta mawe
`ara! I stvaralo! Kwige su pisane
tako da su mirisale na zgari{ta, na
ko`i je slikano krvqu koja je jo{ dugo
kapala...

Rat se desio koliko ju~e, i pjes-

nik/prozod Kqaji} zna da je ovo samo
trenutni predah u kloaki zvanoj mir.
On ~ak vi{e i ne upozorava, kao u
prethodnim tekstovima, nego samo,
ono stra{no ju~e, situira u neiz-
bje`no sutra.
Vrijeme je ionako izmi{qena
kategorija. ^ovjek je ionako dualitet
i antinomija, ve}a i mawa nesre}a.
Zaboravite Hrvate, Srbe, Bo{wake!
Ako odbacite te ~udne etikete - osta-
je ~ovjek. Onaj koji puca, baca bombu i
juri{a na svoju ku}u. Onaj koji }e se na
kraju stra{nog dana uhvatiti za
glavu, rukama crvenim od vlastite
krvi, pogleda}e potom neprijateqa u
ogledalu i razbiti ga.
Na kraju mu ostaje samo da iza
spaqene ku}e postavi spomenik sa
svojim imenom.
135
 NAPAD
Ali tek tada ni{ta ne}e biti
gotovo. Zemqa se i daqe okre}e samo
da bi izbacila mrtve i primila
`ive. A onda iznova nova imena, nove
nacije, nove Otaxbine sa vje~ito
`ednim oltarima. Pa ~ak ni stari
bogovi ne}e zadovoqiti `e| qudskog
srca. Ne, ~ovjeku sa Balkana trebaju
stalno nove senzacije i svje`a krv,
jer to podmla|uje. I jer se ovdje brzo
smrkava... I hladno je...

A rat je najboqe gorivo, i top-

lota, i energija, tema za pisawe i
slikawe.

- [ta su ono [vicarci, sa svojih

par stotina godina neratovawa, dali
nauci i kulturi (osim hiqada Jevreja
isporu~enih Hitleru)?, pitao se
nedavno Orson Vels. - Zidni ~asov-
nik sa kukavicom! konstatovao je
ironi~no.

[ta smo mi u ovih desetak godina

ne-rata (pauze) imali u Bosni, pita se
Kqaji}.
136
NAPAD
I odgovara: Pripreme za sli-
jede}i! I ni{ta vi{e! I ni{ta mawe!

Na{a sumorna stvarnost ukazuje

na to da je pisac u pravu. Ne{to
pa`qivijim is~itavawem ne mo`e se
izbje}i sna`an osje}aj gor~ine koja
izbija iz redova, pred nikakvom per-
spektivom, pred budu}no{}u {to
implodira u samoj sebi, pred nasi-
qem - jedinim putem za natrag.

Morate povjerovati ovoj sna`noj,

skoro nadrealno oslikanoj viziji,
bez mnogo suvi{nih detaqa, bez ba-
lasta metafore. Oslu{nite {um
vlastite krvi, jer je to najboqi glas
zaumnog. Oslu{nite, kao {to je to
u~inio pjesnik Kqaji}, dozvoqavaju-
}i zlu da poka`e svoje svakodnevno
lice od ju~e. Oslu{nite pa`qivo, jer
iz va{e kafkijanski banalne svakod-
nevice vreba zlo!

Probudite se... budite spremni...

sumwajte u ti{inu... sjenka i ne mora
biti va{a... tra`ite odgovore...
137
 NAPAD
"Napad" Gorana Kqaji}a je napad
na prazno vrijeme. Ja }u se odbraniti
samo ako shvatim prirodu napada.
No}as }u uzvratiti udarac i napasti
tekst sa neke druge strane. Jer na
povr{ini nema ni{ta, a osjetio sam
strah i bijes.

Pjesnikove prave namjere skri-

vene su u ve~erwem pastelu, iza spa-
qenih ku}a, iza dima i vatre koji
vitlaju horizontom. Znam to jer mi je
poznata emocija borbenog pjesnika
Gorana Kqaji}a.

Na Napad odgovorio
Bojan Bogdanovi}
Kwi`evnik i novinar

U Zenici, 1.2.2009

138
NAPAD

Pogovor
(kao dio, intelektualne,
autobiografije)

Nije na autoru da obja{wava {ta

je napisao, i za{to. Ako ima ~itaoca,
oni }e sebi, a mo`da i drugima, pojas-
niti o ~emu je ovo delo.
Ovo je izdawe za Republiku Srp-
sku, pa je i to pretenciozno re}i, sp-
ram ovako malog tira`a, i jednog
skromnog izdava~a koji stoji iza
kwige. Ali, ipak, spomiwem da je iz-
dawe posebno, jer postoji izvesna
mogu}nost da delo bude objavqeno, od
drugog izdava~a, i u Srbiji, a onda bi
bilo ne{to druk~ije. Vide}emo da li
}e se to desiti.
Jezik upotrebqavam specifi~-
no, jer je to moje autorsko pravo, pogo-
tovo {to sam ogor~eni protivnik
ovda{we lingvisti~ke prakse, koja,
kako ja to ka`em "te`i da qude pret-
vori u qudolike `ivotiwe, koje se
sporazumevaju ne~im nalik jeziku".
139
 NAPAD
Ijekavica je jezik pred-pe}inskog
~oveka, {to potvr}uje i stawe duha,
kulture i sve vrste civilizacije, na
prostorima na kojima se ta unaza|u-
ju}a-unakazuju}a izmi{qotina pri-
mewuje.
Tako|e, spram onih {to smatraju
da se ne{to dogodilo gotovo slu-
~ajno, i da ne vredi o wemu ni raz-
mi{qati, jedino ga s prezrivom eti-
ketom treba odbaciti, uzimam da je
bilo {ta je bilo, i da to treba za-
pamtiti.
Ne mislim dogmatski, i ne prih-
vatam dogmatiku. Nemawi}i su se bo-
rili, ali samo protiv prijateqa, od-
nosno Vizantije i moravsko-vardar-
skih Slovena i Romeja, a kad su do{-
li neprijateqi, Turci, Nemawi}a ni-
je bilo nigde, borili su se Hrebeqa-
novi”i, Kotromani}i, onda Brankovi-
}i, [ajka{i, Grani~ari, pa Krai{ni-
ci...
Svi koji su se borili, bez obzira
na zastavu, bli`i su i Narodu i Bogu,
nego oni koji su be`ali iz Slavonije
na Kosovo, s wega u Beograd, uvek se
140
NAPAD
zaklawaju}i iza "Dobrote i Bo`je
Pravde".
Ne mo`e biti svetac onaj kome
narod propadne!
Isto tako, nije nam pro{ao vek
kao da nije bio, a sad mi treba da nas-
tavimo na 1940. godinu, 1920, 1912.
ili ve} koju godinu.
Ma kako da se zvala u ta doba,
Srbiju, Kne`evinu, nisu branili Ne-
mawi}i, nego Hrebeqanovi}i.
A qudi sa obe strane Une, bra-
nili su sebe, a onaj general {to je
stao pred Biha}em, kada su svi znali,
mogli i hteli u wega u}i, omogu}io je
svima potowima da narod sa Une
podave u "Matici".
Ipak, bi}u suprotan po~etku, i
re}i }u: ovo je pri~a o tome da je
Matica tamo gde stoji{, da je tvoj
predak onaj koji se borio, bez obzira
kakvu zastavu nosio, da nam ne treba-
ju vojskovo|e koje oklevaju, jer oni ni
ne `ele da urade sa vojskom {ta vojs-
ka treba da radi, pa onda vojska ni-
{ta ne uradi, a narod propadne!
A {to se ti~e nastavka, ovo ni-
141
 NAPAD
kako, nikako, i nikako nije godina
1940!
Ovo je 1389, ili jo{ ta~nije, ovo
je godina pada Konstantinopoqa
(najzna~ajnijega evropskog grada, koji
odavno vi{e nije u rukama Evropqa-
na, nego wihovih najqu}ih neprijate-
qa), i sad svako, sam za sebe, i sa
onima koji `ele da se bore, bez obzi-
ra ko su, odlu~uje:
Jesam li rob, ili borac!
General-stajalica, kao i politi-
~ari "kreni-stani-odustani", te sve-
ci-pobeguqe, bili su, i jesu - robovi!
A takvo je i na{e stawe danas.
Zato i jeste "Balada".
Tu`na pesma.
Tugovanka!

G.K.
U Bawa Luci, 18.02.2009.

142
NAPAD
Goran Kqaji},
Spoleto, Italia, 1985.
- Tada Jugoslavija, trenutno pod
okupaciom tzv. hrvatske.

143
 NAPAD
Goran Kqaji},
2008.

144