BIBLIOTEKA 1,IEPNA KNjIGA Kolo 10, knjiga 7

_ ..t;
S1R - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 886.1 /.2992
DUI, Jovan
Gradovi i himere / Jovan Duib. - Beograd : Dereta, 1999 (Beograd : Dereta). 327 str.
; 17 st. - (Biblioteka ~Jepna knjiga ; kolo 10, knj. 7)
Tira 500.
1 S B N 86-7346-068-9
a) Evropa - Putopisi 6) Palestina - Putopisi c) Egipat - Putopisi
ID=73152780
; 5:.
. ` g t ~
E~ J
JOVAN DUITI
GRADOVI I HIMERE
Beograd, 1999.
DERETA
v Jovan Dui~ GRADOVI I HIMERE
: w` Za izdavaa Miroslav Dereta Glavng uredggvk
=e`~ Dij ana Dereta Tlggkovno grag~ika orgrelga David Dereta
" .Vrednik Jelena Pavi~
:; . _ ~' ISBN 86-7346-068-9 U T' o
Ti~ra 500 primeraka Beograd, 1999.
Izdava l ng atrga~Pla
s.l gap Grafiki atelje .-I~EPET~1 Vladimira Rolovi~a 30, 11030 Beograd L.. .il'.
tel./faks: 011/ 512-221, 512-461 Internet prezentacija: www.dereta.co.yu e-mai1:
office@dereta.co.yu
Knji ara CERETA, Knez Mihailova 46 tel: 011/ 181-345
i I
SADR AJ
Prvo
.g ..30
Drugo
.7
pismo
pismoiziz vaj
vajcarske
carske - Alpi
eneva
. . .
Pismo iz Francuske - Pariz . . . . . . . .
g
'. Pismo
.102
Prvo
.140
Pismo
.159
.66pismo
izsItalije
panij
Jonskog
iz Grke
e--mora
Rim
Avila
- Delfi.
.- .Krf
....................
R1.202
g1Drugo pismo iz Grke - Atina . . . . . . .
.230
> Pismo iz Palestine - Jerusalim . . . . .
Pismo iz Egipta - Kairo . . . . . . . . . . .
.272
h
7.306
i kz~~.~
PRVO PISMO IZ VAJCARSKE
ALLI (Sen-Beatekberg) aegusta, 19'"'
Ovde jutra osvg-ru hitro i veeri ?aka n~avaju. Sati rgrolaze spori n neopa eni; vr
eme se ne daje meriti niils, jer ~se ovde ni ta ne dogaa. Samae i tictine a~ptijske s
u neprohodnije nego libijske pustare. Onaiio ~svetlo~st pravi udesa, i jedan isti
predeo postaje i nestaje icro puta dnevno. Sunce zida gradove po nebu, tvrave po
oblacima, himerine vrtove po zemlji, i sve je onamo ivot i cvetanje. Ovde svi sat
i prola?e ili visoko u nebu ili duboko pod zemljom, ne o~stavljajui nieg ni u oku,
ni u sluhu, ni u uspomeni. Samo doh oveh koraa, stvari ~se krenu i prolaze pored
njega; zadr i li se na kojoj strmeni, sve se okameni i sve zanemi. Koni koji ve?ke l
judoku du u za ovu zemlju prekine se, i na tom mestu zaboli, i padne hap krvi.

Ti~ kristal gleera na Juntfrau i na Blimlisalpima ~stoji u sattom zenitu hao

srebrn zid i?me$u dva sveta. U razreenam vazduhu proe pisak ptice koja se ne aidi
; zauje se melanholino zvonjenjv gove,di iz do~dina koje se sa,mo nasluuju. U dolin
i se ~pru aju lanci ljubiastih i vazcuzcastih bretova koji nalie na mitolo ka brda cij
e legende vi e niko ~ne paiiti. Cse izgpeda sjajno, ~tri efemer~to, dtrotc$ureno, d
~a~cto,. Tamo je Tyncita ravnica obasjana zeatenom' svetgi<piu, i~
7
' Tunsko jezero koje, kao du a, reflektuje svakog trenutka sve to se dogaa u nebu. S
ve druto
. oko mene je svetlo i otromno, ali sve nedtomino i ravnoducpio. Taj blistsi i st
alni dodir s velikim i mirnim stvarima daje telu neku grubu materijalnost i ivci
se ra?ilaze po njemu kao ukoe
. ni konci od elika. Ne volim alpijsku lepotu. Mi utiemo na stvari menjajui njihove
forme, ali stvari men~aju nas svojim nasilnikkm uti
- skam. ini mi se ovde da danas ve ne elim ono to sam jue eleo svom snagom. Svima moji
m eljama vidim sada granice, kao ovom horizontu; svi moji snovi svr avaju nedaleho
od mene, kao ovaj puteljak ~to ponire u a;mbis; sve moje namere stoje preda m~noa
i re ene hao modri zidovi ovih planina; ja se ovde oseam vezan za _g2
drvo ili prikovan za stenu.
Svaki niz ovih bregova izgleda da je st
ao izmet~u nas i neeg boljeg i ne nijeg. Sve je ogromno i sve hladno; i sve je ili
veoma tamno ili veoma svetlo, Ti kontrasti ti te cuc~u i sputavaju misao. Ako sit~
em u doline ~koje su ovde tako duboke, meni se i.ni da sam utonuo; a ako sam na v
isini bregova, ini mi ~se da ~se vi e neu umeti da vratim hui. Ove neverovatne impres
ije iz Alpa izbezume prvih dana oveka ,.
s juga. Oseam da e me ove studene tamne stvari izmeniti iz osnove. Prestau biti dob
ar i ne an; omrznuu muziku i stiasove; neu se $ra
'' titi nekaj eni koju sa,m voleo, i poi u za , drugam bez ljubavi. Neu vi e
umeti da se divim osim onom to je stratcno; ni razumeti lepotu u kojoj nema gorine
; ni uzbuditi ~e za ne{` im u emu nema adricanja i bola.
Stanujem u jednom hotepu pri bregu obuen~m u tamnu umu ethnara krov hoju se raz
milele staze u ra trkale trule tslule. Tu ivi sa mnom 8
3
;e~.~... ....

raznolik svet kao na hahvoj transatlantikoj la~i. Jedna mlada Amerikanka s boleen
km mu em, ljubol.sornim kao Polifem, koji spava zatvorenih oiju ali otvorenias u iju,
ili zatvorenih u iju ali otvorenih oiju. Nekoliko Rusa s titula~ma, i Francuza s c
rvenim rozetama u rupici kapvta. Neki Nemci koji meu sobola govore francuski da b
i izgledali otmeniji i iz boljeg sveta. Jedan je od njih nemaki profesor, koji ~kao svi nemaki ~rofesori - li e trei deo Fausga. Jo neki stari ermit bez narodi osti
, i jedan mladi par koji se nije nikom predstavio. Jedna lslada ruska generalica
s mlade om, iji se lsu bije ato Mand uriji. Jedan na politiar, partijski mudrac, ti~pia
: sav naelan i sav neutiv; govori s oholo u kao da je prvi progovorio, i gleda na ~sv
e sigurno kao da je prvi progledao; i sudi kao da je poslednji koji treba da pre
sudi; i pogitd je s vama govorio etvrt sata, izgleda da e vam sutradan poslati raun
, kao lekar ili advokat. Bio je u svojoj zemlji i mini~star, kao to je magare u J
udeji smatrano za proroka. - Zatim, jedan gospodin s gospoom, i jedna gospoa s gos
podinom. Posle jedan Bugarin s kaljaama, i jedan socijalist s baritonom. Najzad j
edan Amerikanac iz Kanade, koji se tu i da nije vi e mogue putovati po evropakim zeml
jama, jer su ga u Francuskoj dr ali za nemakog pijuna, u Nemakoj ?a francuskog, u Aus
triji ?a ruskog, gu ;Rusnji za svaijeg, dok nije najzad u Italiji zatvoren kao ct
pijun Svete stolice.
Rat u Mancuriji dr i celo dru tvo u groznici. Tra e se brzojavne vosti iz Pariza:
izve taji o di~sciplini, saobraajnim sredstvima, vrstama oru ja. udna psihologija lju
dstva ;koje ;k'ivi u bojovnoj vatri na hiljade milja daleko o,q boja. Sad se kla
de na je~dnog generala. u Man~uriji kao pre neki dan na. jednog konja u Dovi
lu ili Lon anu, ili na jednog bika u Nimu ili , Svetom S

eba~stijanu.
Englezi su najudniji svet po ovim alpijskim letnjkm naseljima. Pored~ njih, n
aroito pooed EnglesFsgp~a s lurkastggm lncem i zauend~rc
. oima, svi se mi oseamo bliaziranim i starim. ' Oni se svemu ude i svemu smeju. Ko
d Engleza je smeh i radast stvar vaspit,a.rva i dobrot tona; mi se smejem~o ljud
imi i ideualga, a ogtn stvari,ma.
~~`=~ - Nepristoji o je utati, neuljudno biti tu an, glupo biti zami ljen. Englezi se
smeju ilz vas oslove, ne zato to je ne to s:me no, nego da sus-ret uine radosnim; na r
~mecp-io se i he znaju da smeju. Gportovi ih i~ne da o~gaju uvek deca. Ovih dana
je neki parotni sud u F:ngleskoj osudio na
i = smrt jednog psa to je ujeo wri oveka, a $aro ' '" je tra i
la kasaciju pres:ude. Smeh i rdcast su . }.;~; r~~ bez sumnje stvari jedne victe
civili?acije i hu
manosti. Civilizacije, po ta je jed
an naunik : Kw,
tra io kod divljaka u Pe.ruu enu
koja ume da se nasmeje, ali je nije natiao; a humanosti, jer `' u Sjedinj(c)nim
Dr avama amerikim picte po du
- .d anima: Smejte se! - Jedan ruski pisac ka e: ,~k;;- Treba se uvati ovepsa od ijeg
osmeha njegovo lice poru gva. Ovo je i<uina. R$avp ljudi ne umeju da se ~smeju; a
od smeha lice pastane oveanskije i dep e jer po~stanv svetlije.
Ddista, ja u ~se ovsrg lera dugo ~evati de~ ~salamburima i duhovitim doskaicama
nekoli:c#~ne Frantzuza, alig isto tako, i isto toliko prijatno, po g,dravom i b
la.gorodnom slaehu nehotacine ovih Engleza koji se ni sa kim nisu ups?znali celo
g lgta. Englez je ro~eni separatist. -Englez se smeje, al~a je tu an; on je lepo o
b~~ren, ali je nesrean; on je bogat, ali je tucija; on je pametaa~, ali je lautav;
i dabar, ali W ~dif~~ rentan; i plemenit, ali Fiesrdaan. Entlez smatra Englesku,
ako ne zase`5no4~a plan etam, a ono izvesn~o estim kogagtinentom. .Meutim, sebe s
matra prvi~i
i0
Evralljani~nam, esto -s puno razloga. Izme$u jedggog Engleza n jednog Fra~gtd , i
u gsikovhpk li~nim odnosima, pastoji d oki Laman ; haji se daje prebroditi i nadle
teti; ali ne daje isuRciti. Svacgga sam na svetu video, ali ne videh Francuza i
Engleza da su bili intimni drugovi. Najvea razlika meu ljudi~laa se vidi ato njiho
vom omehu: Englezi se smeju bez povoda; a Japanci se smeju i u naj alo~snijim sluaj
evima. ZnaVg.g da se s,meh ne od,nasi uvek na ono ~rrro je lodista sme no.
Evroatski narodi izgledaju da imaju svoja doba hsivota razlina jedna od drug
ih: Sloveni su mladii od d$adeset godina; Nemci ~su l~gudraci od trideset; Talija
ni su akomedija i od etrdes~et; Grci ljube i ratuju kao ,ie od pedeset; En~lezi se ude
i smeju kao ~ceca od atetnaest. Treba narode utdti da se smeju: Nii!m ~se oveii ne
mo e toliko dopa~sti koliko lepitl bmehom. ene se najradije daju lj~ldima koji ume
ju da ih za~smejavaju, koji sve akreu na sme no - ne za~ to crro one poni avaju cenu
stvari, nego to su rot~e~ge epihurejhe, i to vale rado~st ivota nznad svega u i~votu
. Od trenutka ogghad jecan covek postane za nju pojaVa hoja nosi veselje, ona mu
se sva napu ta, kao to takviag ljudima sva deca tre u susret i ladaju u naruje. Smeh
je znah zdravlja, ali i zna~s progresa jednog dru tva. Najbolji dokaz da je smeh
~stvar pragresa ljudskog dru tva jeste to crto se oveas ne ~smeje kad je sam, nego
samo had je u drucggvu, i cggo smeh ne postoji ieu ra~sama koje nisu joct postale
drupggvom.
Ali ah,o mnogn od nas izgledamo naakrgoteni i zavereniki mualjivi pored Engle
za, isto tako pdred Rusa izgledamo .uveh nedovoljno d,obri n srdani. Ja sam rusko
dru tvo poznao ~sa2io na strani. Francuze ~sam voleo uvek ~ pameu, ali Ruse s?vim
~srcem. Rus je ~tro~stodu~~n kao dv
i1
,,5 L ^~ ~T.
k d4 a
,~
a ~~w;,

te, ali i homplikovan kao dete. I had je najkul. turnij

i, on je meu drug~ti neuravnote en i ne, to ~medved. To su idealni junaci i blatorod
ni
ludaci. Kad se ?aljubi u Petragradu, ad,e da rPpokocka svoje imanje u Monte Karl
u, i ubije ~se u Guadarami. Niho nije u isto vreme toliho i dete, i ovek, i ena: i
ma detinju ljubav da ivi igrajui se svaim na ~svetu; ima enscsi ukus za emocije; nma
mu ki bes i snatu da sve ~toku a
- i uveh sve riskira. Ljubopitstvo gkoje nde dotle da aku a sve, ak i zloin; neosea~n
je vrednosti svot ivota, ni cene svoje line sree. Ru~eki titt dobriine ne postoji ni
gde drutde na
''~ svetu. Njihova familijarnost u odnosi~ma ima razloga da bude mo da za zap
adnjaka ~asvggm ne,'.~~- snoona. Nameu svoju intimnost i 2triaju svoje
, porodine stvari. Ne ostavljaju niije rame da ga ne potap u. Kad va~s ne nae kad kue,
prijatelj Ru~s vas eka izvaljen na Vasc divan ili hr
. ui ~a va oj postelji. Kad se najzad rastanete za~navek, on produ ava jo deset godina
da vam ` pi e ~pisma o ~svemu ggo je negde video i uo, h
alje poklone, retke hnjige, ilustrovane novine. - Brani nceje koje su adavno trij
umfo~zale, obara ane koje su odavna sahranjene. Nihad vedar
- ideolog, nego uvek mutan utopist. Nad svatim od njih izgleda da lebdi ne to trag
ino: kao da `.m e poginuti u lo aru kahvog pozori ta, ili u
sudaru vozova, ili se sasu iti u nekom kazamatu. Niko nema toliko ukusa za nesreu i
pa tovanja za suze.
Veeri ovde imaju lepotu koja je nerazul~ljiva oveku sa juga. Mrah se uhvati n
ajednom. Mrah ne pada ovde samo iz neba, nego izvire iz zemlje, pohuljd iz ponor
a, prospe se sa granja. Raanje u taaga me$u ov~nm bregovima ima nepntet~gje itavog j
ednog kataklizma. Sve smrkne i ,nairavi se stra nkm, kao da mora da propadne tiola
sveta da se pod Jungfrau rodi nova zvezda. Zarim
ig
ugctal ~izi~e ha s~svia~ drugom mestu nego na onom na kojem ste ga oekivali, krup
an kao a~kdaja. Brzo zapali polu neba, n zatnm ostane sam u celom kosmosu. Nieg d
rugog to bi se videlo u ovim provalijama. Sve sustvari gsocrnele jedna od druge.
- Ali doh taj mesec nije izi ao, i dok je bio mrak i po zemlji i po nebu, gleeri Ju
ngfrau i Blkmlisatta stajali su dugo vatreni i narand a~sti u eamo~m zenitu. Tako
hekoliko veernjih sun-anih ?rakova ostane uvek zaboravljeno i razliveno ~o lede,nj
acima, i taj prizogr je mo da najudnije i najlel e ega ima u e~gopeji alpij~skog sunca
.
ume pod l.iojim ~prozorima su danju pune jastrebova. Na~u se adatle na najma
nji um lodigne graja prestravljen s ptica koje u bezumnoj vrisci i leggr anju papadaj
u kud koje, ili se rasture u nebu, ili, oslepljene mrakom, obore u kakav ponor.
A odmah zatim nastane cinina i jeziva ti ina crnih atp~ijskih uma, u koje izgleda da
su se zgomilale sve senke ovog sveta. - Ne znam za to i posle jednag dana esto dio
nizijski veselog rtadne na$ ovaho puna gorine i tegobe. Pesnici su vats ose~ali o
vo nasilje alpijske lepote nad du om ovekovom. Gete je tri puta prolazio ovuda. Prv
i put se divio Alpima, ali bez uverenja, ili bar bez ushienja, mo da ak vigie prestr
avljen nego uzbu~en. Drugi put je kao pravi alpinist pro ao ceo ovaj bernskn Oberl
and, i iz eneve i ao na leden,ake u amoni, po dubokom snegu i me$avi, dive~i ~se vic
ge svojoj ena?i nego alpijokom udu. Tre~i put je bio na Sen Gothardu, ali ne ni k
ao pesnik, ni kao turi~st, nego kao mineralog, sav zanosen geolo kim senzacijama.
Gete je u tgri~rodi bio uvek vi e prirodnjak nego pe~snik. Njega nisu preinaili vi~
soki A~pi, nego je on postao drugim ovekom tek kada je video stari Rim. - atobrija
n je nz Alpa pobegao razoaran. - U elijevim naj
13
. let"tim pesmama ispevaa~km ovo p o
j rir di ose~
. se vi e inspiracija sa blagih reljefa iz ohol~ ne eneve gde j e iveo, nego Alpa ~
suda j e sam
` prolazio. - Mickijevi je ovde ispevad najtu~ nije stihove ~svoje ltubavi; nitde
iiu ~ckj bila iealnija uslomed~ga a-ra jed~tu ~ubp~en enu nego .kad je poeo da mu

se ovde ~o gle~
' rima privit~a njen progonilaki fantom. - 0 stotine pesp~ika koji su vide
li AJte, ne ?nam n~ - kog koji ~se u njih ?aljubio. iOvde se ivi odiisg
u c.i.p~y od mraka, u borbi du e s ogroakng.d i te kim grredmetima oko ~sebe, u jezi
od ponora u u a~su od studeni na ledenjacima, U oajanjU o, magle, u i?bezumljenju
od ki a.
Me~utim, ima jedan lesnik hoji
je u Alp " * bio istinski zaljubljen, i to kahav velini pe , onik: an- ak Ruso. On
nije voleo blaae obal~ <~
u4 enevs,kog jezera gde se rodio, iako ka e ca nje govo srce a~ije nkkad prestajalo
da ih obilazi On je volvo ovu prirodu vg~sokih Alpa, svu od samih kontrasta, po
pri te zemljinih katastrofa stravini predeo u kojem nema nieg spnritual nog ni human
og. Ruso je bio jedini u ~svome vre menu koji je voleo tahozvanu cF lju prirodu, u
samljenu, neporonu, neoskvrnjenu, sakrivenu o;
- obo avalaca - prirodu sukoba i vrtoglavica ,. ~~~ =- Rimljani su -voleli prirodu
i svatsi bogatac~ je imao, kao i cezar, po vi e letnjikovaca. Ali
,~ ~~` i-'~~' to, uglavnom, nije bila ljubav za pejza nego ?a atrihulturu. Oni ~su
u prirddi ~sam~ orali i kotgali, a ne sa~mo i li da ~gledaju zalazak sunca
- ili izlazah meseca. Kamilus i Cincinatus su sa oranja ictpi u senat,
a stari Brutus i stari Katon sU se bavili voarstvom. - c smislu XVIII-og veka kd
eja o prirodn bila je. sva skoncentrisana u leggotU geometrijskih nrt.ova, . hao
cggo , ,ou ih sliha~gi Vato i Iiatep. To. su artovi ho?i ddgovaraju pdmet~i .a
c3e src.u: liggija,.poredah, zahon, proldorgd ~ja., Gve izmereno kancem n srezaago
mag ~ ~~ -~ ~4
__~ .~~' ~
kazama. Vode u velits~m basenima, prebrojane u ditre i uzat~ene u kamene okvire.
Zeggene katedrale i pobusani saloni. Nimfe i fauni usa$eni na svom mestu matemat
iki preciznam. Versaj i antiji, Luj XIV n duka d'Omal, sve gospodstvo intelektuali
sira~no, i ponositost velikot porekla: mo~ psaja je izra ena svugde linijama, takam
a i granicama lrema celom svetu.
Ruso j e, met~utim, obj avljuj ui lepotu divlje prirode bio pronalaza novog sv
eta. Ne iz n~egovog uro~enog ukusa za protivurenast i polemiku, nego odista iz os
elianja oveka u osnovi primitivnog i senzualnot, Ru~so je to ~objavio snatom koju
dotle nkje ~pgko nmao, i ~trobudio je.can interes prema prirodi potpuno nov za
svetsku literaturu. Stvari u prirodi gledao je s takvim us?siVenjem pre taga ~sa
mo pisac Himne Suncu, svetac iz Asize; i samo svojevoljni ~pustinjak iz Vs?klize
, Petrarka, u svome De vita solitaria, prethodio je ovoj ekstazi liscu Promenade
s d'ip solitaire. Ru~so je ~samo kroz lrirodu poznao Boga, osetio ljubav za enu,
dobio smisao za ivot. Svoju iovu Heloizu dovodi na enevsko jezero, i to na njegov m
rani i divlji deo, kod Veveja, u predeo koji on ~smatra ?a najlep i deo sveta. Ne u
shi~uje se ni rasko nom okolinom Pariza, ni sjajnim lepotama Turehe gde je iveo god
inama, nego jezerom Veveja gde je iveo svega nekoliko daFia. Hamlet je rehao da j
e leato samo ono to je stra no; to je rekao zatils i Ruso, jer je voleo samo o~nu p
rirodu od koje ga je hvatao mracan strah.
Taho j.e avaj veliki mistik - toliko utgore1zg~van s Lurom i )~inom - bio ne
sumnjivo tvrrac ne, ~:amo. dagaa g~e misli, hego -n t,vorac modernog . sen.zibilit
eta. S$oj sm~~sao ?a dgoredah . u dru tvu n~kio je Ru~so mo da iz evoje' eneve onog d
oba, ali svaje paradokse o-slobodn dobno je .iz ovoje rano zaete frene~ue U ~trcr
rdd3. $a
I5
.
S'rpa~#u njeroga artot~oza strirodnor oveka, h teorija o uroenoj dobroti, i mr nja z
a civilizaciju; to je njegova reakcija protiv dru tva onor
' doba koje je umiralo u sobnom vazduhu, u salonskim konvencija~ma, i u soci
jalnoj nepravdi i hg- okriziji. Ali njegova duboka, iskrena, bezumna ljubav za pri
rodu, neoeporno je spaela knji evnost od ~suhog racionalizma, i istavila oseaive i
slobocu kao i?vor ~ajdubljih stvari u oveku. Ona je dala docnijim romaitiarima itav
u veliku klavijaturu do tada neloznatih unutra njih vrednosti. Ruso je oborio fran

cuske ove tale dru tvene tradicije, i uo ite obnovio forme francu~sgse misli. I stvori
o je duhovni kosmopolitiza~m, tako da su ga Kant i Gete smatrali svojim uiteljem,
a Bajron i Valter Skot svojim inspiratoram. Kao Julije Cezar, on - je stvorio n
ove granice i novo carstvo.
Bog je Alpe stvorio u pijanstvu i ludilu; pesnik Ruso ni je objavio u jednoj
erotinoj ekstazi. On je od ovog predela, blizu kojeg se ro
' dio, i od predela u koj em j e ljubio j ednu enu, napravio zaviaj pejza a u k
nji evnosti. On je z,u na enevsko jezero doveo srce ovehovo onda
uu"g kad je ono, isu eno i izmur?no logikolk i dijalektikom, do lo bilo na pravo besp
ue.
Oda$de, s jednog okomka Sen-Beatenberga, vidi ~se u dolinama sjaj~no ogle,d
alo Tunskog jezera. Brodovi beli i veseli seku njegovu te ku vodu od Tuna do Inter
la~sena, ali se ha njemu vi e ni ta ne dogaa. Tunsko jezero je najmirnija voda na zem
lji. Odavde gledano, na njemu ne postoji ni ta niti na njemu ivi iko. Ali sunce'2ta
li po njemu vatre velike kao plainne. Na .jecnom dr~tom kraju je Interlaken, giv
ajcarski Monte Karlo, letnje mesto za svetske lu~stolove, stare poligame, talija
nske kesaro e, i Jevreje na sva,cbenom putu. c Interlakenu je uvek vi e
16
ena nego ~budi; ovde Sabknjanke otimlju Rim
ljane. Odavde sam jednog vedrog jutra krenuo da se penjem na Jungfrau.
Izmeu tamnozelenih ma~siva, jednim tamnimt hodnikom, ide srebrn put. Odozgo s
a ledenjaka dola?i i jedan hladan i huan potok, i brzo promie ispod tog puta dole
u neko jezero. Put zavr ava u Laute~rbrunu, gde eha jedna od najveih senzacija koje
se mogu imati na svetu: velika padina Jungfrau hoja stsoro iz ?enita pada do zem
lje, zaslepljujui oi bleskom ~svog srebra, dok po zemlji stoji prosuto cvee kakvog
floren= tinskog prolea. Tu sa jednog visokog brega ru i se u selo te ak ~stub vode ko
ji se u padu sav rastvori u vodenu pra inu i ni kap njegota ne stigne do zem~be. T
u je na ~svom drugom putovanju zanoio Gete i opevao ,;duh voda" u jednoj slavnoj
pesmi. etrdeset godina docnije tu je za~oio i Bajron, koji taj isgi duh voda pogki
nje u svom Manfrvdu.
Sa mnom putuje jedna mala Poljkinja, prijateljica iz zajednike klupe na enevo
kom univerzitetu. Nju prati njena tetka, koja pi e knjigu o privilienjima evete Ka
tarine iz Sijene. Tetku prati jedan stari i otmeni enevljanin koji se ka e dalekim
roahom Erazma, ~ ~koji ima maniju da skuplja stare novce, i to jednog jedii og ri
mskog imperatora, Florijana, o kome niko n e zna ni ta.
Ako ne putujete sami, onda putujte samo sa enom koju volite. To je jedini nain
da ~se sve uoci i sve dobija stostruku cenu. ena ostaje uvek dete, jer ume da se
iznenauje. Platon daje ovu definiciju: mladost, to je moi se uditi. - Ovo darovito
devoje pravi celim pute,m refleksije koje 6i zannmale i jednog~ hri anskog filozofa
kao i kahvog blaziranog dendija. Sva
2 Gradoni i hiiere 1't
ki dan izgleda impresionnra~na kao da je tek toga jutra progledala. Nicgta jo nij
e zalisano na
` nstim stranicama tog mladog ivota. Bla ena du a hoja jo nije patila od bolova nepotre
o'nih; ni po?nala uspeha kojih se docnije tnucia; nn znala za oseanja od kojih se
najzad crve
' ni; ni za prijateljstva kojih se posle kajeiso. Nije ja ni ta loznala od s
vega to lostoji. Ali ne' gt ma nivg to ne poga$a. Sa bezazleno u ~-aenih
` esnaest godina pome ao se ve hovarni instinkt veene ene koja ima stotinu oiju, stotin
u u iju, stotinu ruka, i hoe sve da vidi,
~sve da uje, i svega da se magii. Sve je lepo, sve _ sjajno, sve novo, sve njen
o; ali osea da ima ~; jo ne to nedogledano, nedouveno, ne~hsu a,no.
, '~"` " Njene sive oi izgledaju dva mala severna jezera puna ribe, hoja nepr
estano svetluca po dnu, igra se na povr ini, bacaha u suncu. Za svim jo nere enim i z
agonetnim tre ta dva iroka mlada oka, birski, razbojniki, s traganjem i muenjem. Njen
a su iznenaenja po stotnnu na dan, i sva naprasna i puna estine. Nema stvari koja
joj ne natera mlaz krvi u gtelu i mtgsli. Nkscta lep e od n~enih ?alitkivanja za ov

eka ~*; <,

ija mudrost odista nije u skepticiz
mu ni u nihil _ , ~. ,~, ad,mirare, nego, natlrotiv, kaji i sam veruje da jo il2a
gsuno novog i nevi$enog, i jo vigie: da
'~ je sve novo i uvek nevi$eno i nedogledano. A na roito da su uvek nove oi u oveka
kojk zna da misli i koji ume da vidi. Ljudi koji se vt ie ne
- :~~1 ude, i ni u acto ne zagledaju lo sto luta, to su nesrenici koji ninad nis
u stvarno ni videli t ":~'~a~ ni ta na ovom svetu.
> ~-h ~~ :~ Imao sam sa,mo jo jednog prijatelja koji je imao tu dragotzenu mo iznen
abivanja pred svagnm. O putu oko svoje kue mogao je iapriati koliko i Vasko de Ga.l
sa o putu oko Afr~::ke. Ima i tih retkih ljudi koji sav ~svaj unutraQ vi hsivot no
se u oku. Njihove su oi uvek otvorene,
18
njima gledaju, slugiaju, oseaju, pipaju, tra e, rone, butce; one se nihad ne smiruj
u, i u sve se upijaju kao pijavigde. One su edne, gladne, nespokojne, krilate. Je
dnim pogledadt takav oVek apazi sve pred sobom: i itolje, i reku u polju, i most
na reci, i zraa~k na vodi, d-g vazduh, i muhu koja je u taj ~mah proletepa zdesna
nalevo. Sve to sd~azi brzo, napreac, halapljivo. Takvi ljudi prate oima svaki pok
ret do kraja njegove linije; znaju sve ega itsa, u ,gradu, u crkvi, u hui, na stol
u, na oveku, pod zemljom, pod vodam. Tako pored obine gomnle ljudske, u 2iajoj vein
a ide pogurene glave i oborenih oiju, glqdajui ili iznad stvari ili ispac ~stvari
- ovi drugi, naprotiv, nose ceo svet na svojim zenicama, i umru tek po to su sve n
a ovaj zemlji videli i prebrojali.
Ovaj turizam, koji se vidi po Alpima, daje la nu iluziju o tol.ie da je ljuds
tvo najzad poelo da osea istinski za lenotu u priradi. Me1~utim, istina je samo da
se u lrirddu ide samo leti, u dane beaposlienja, za vreme pribiranja nove snage
za obesna u ivanja u gradskom ivotu. Niko ne zna da dovoljno oseti dubako polje osu
to cveem, nebo obliveno svetlo u, ume pomrale u senkama. Niko ne vidi koliko jedna sta
za kojom prolazimo svaki dan izgleda drukija svaki put; i da nikad jedno jutro ni
je slino drugom. Nkko vic~e a~e ume pratiti ivot biljke od njene klice do paslednj
e suhe grane, ni odgajati ivotinju da bi poznao ar njenog detinustva, bes njene ml
adosti, snagu njenog ploenja. Predaju svoju zemlju u zakup drugom da je sami ne o
bdelavaju u divljenju i srei hoja klija iz svahe bra?de i ttada sa svake grane. B
e e od najlep ih dogaaja na svetu: ad sunca, od hi e, od vetra, od zvezda, od magle. Im
a ljudi, koji su u svom ivotu vi,celi svega nekoliko za
19
pazaka sunca, a jo manje Ftka lju
di asoji ~su vi' deln svitan~e n orgije sunevog izlaska. - Obo
. avaju lrirodu samo .deca i ludaci; samo oni go, vore s biljkama po gsutu i s ka
menjem u lolju. Na sulrotnoj taci od t~ih stoje ja filozofi i pesnici, koji ~se ce
tin~ski ushiuju i ludaki dive svemu onome emu su drugi okrs~nuli lea. Mr n,a anog mog
~pomenutot prijatelja ?a takav
' svet bila je krvolona onoliko holiko je njego` va ljubav za prirodu
bila divljaka. U jednoj bv " zazlenoj panteistikoj ekstazi uzviknuo mi je
jednom: "Kad sam video jednu no na Krfu, osetio sam da ~vi e ne ~volim svoju enul"
, a Penjanje putem na Jungfrau uzelo je celo prepodne.
Mala Poljakinja je i~mala u lokretu glave ;; .`~
' neeg pti~cjeg, i u kretanju tela neeg majeg; a u celom ivotu fizikam, nieg ovejeg.
ja
- kinje naka;ju jednu naroitu ar koju nee ~costii mo da nijedna slove~nska ena. O
ne imaju . senzualne pokrete panjolke, duhovitu ho~sete
riju Francuskinje, nsto srce i toplotu Ruskinje, nostalgiju Skandinaake, naivnost
Ekglestsinje, i, to je izvesno, nieg od Nemice. Uz sve to, nose ne to od traginosti
svoje rase: jedno neslokojstva da uvek idu da vide zcta je iza bre
" ga, da preu ~s ane strane reke, da svugde gde uu - otvore prozor i zavire pod
svaku zavesu. Fgran~. ` cuskinja ne ume da bude ovoliko pri~stupana tu
;,~. 1 ?i i snovima, niti je Ruskinja ikac ovako edno brbljiva. Nijedna ena na sve
tu nije ovaho lakoma na nove emocije, niti itia onoliko zavoa

 -v ~~ kog u svom glasu, u svakom pogledu i u lsvakoj rei. Glas joj je aklak i pod
,mukao; st~lsah ruke ne an ali gnspitivaki; svako obea.nje stvar kaprica i zadnje na
mere. Za Ruskknju je ljubav herojstvo, a za Poljkinju je ljubav intriga. Formula
njana za fnnu ljubav: malko perverzije u ednosti, ali mnogo e,gd ~asti u perverz~gj
n! Svugde
go
puno sgila, ukusa, rafinerije; jer ena hoja nije lepa, ina je sme na; ako nije grac
iozna, ona je vulgarna. Poljkinju omr?nete najzad zato to ste je i odve voleli; za
tim je apet zavolite, jer ste je pre toga srdano mrzeli - ali tako u beskrajnost.
- Ona nikad prva ne napu ta plen svoje ludosti i svoje spletke, cvegs dr i oveka oni
m efemernim u svojim eljama i detinja~stim u svojim ~strastima. Ona je naj enskija
od svih ena, a to je najjace oru je hojim idu ene u boj na mu kost.
Na jednom putu za Jungfrau ovakve ~su ene dragocenost, jer su duhovite. A du
hovita ena ini stalan pritisah na ove7sav um i talenat; nikad u drupgtvu duhovite en
e ovek ne pada u duhovnu lenost ni telesnu labavo~sig: zato on pored njih sve bol
je Vidi i lep e ka e nego u dru tvu oveka. On, ~ored nje, nadmatci i veeg ad sebe, ak i s
ebe samog. Obino ka emo onoliko koliko znamo i kako umemo; a pored duhovite ene ka emo
vi e nego to zna~mo i let e nego to umemo. Samo je dodir sa enom napravio francuskog ov
eka najreitijim i najbodrijim od svih ljudi. Napor ca se dopadne samo cuhom, on j
e pastigao u tom vrhunac sjaja; kao tcto se Grk hoe da dopadne parama, i u svakoj
zemlji pastane prvi bankar; ili kao to je lav hteo da se dopadne lavici i do ao do
~svoje grive, a petli do svoje rumene kreste.
Nikad neu zaboraviti ovu mapu duhovitu enicu koja nikad nije zaboravila da bu
de i ena od ~srtola, i koja je ta dva elementa svojio sedamnaest godina uta~rsala
u jednoj graciji to be e savr enstvo ovakvog jednog alpijskog dana. Nikad neu ?aborav
iti te vesele veeri na planini, pod zelenim svodozi, gde smo sliiali kako celohup
no nebo prvajcarskih an$ela peva za bogate Engleze u Grindenvaldu. Ali nihad neu
vi e ni moi videti sjajnu appijsku no a da
21
se ne setrgm svih anih po~ora koje sam tada video u njenkm irokkm oima, ia~ko se s
ada ovde otvarahu kao dva crna i vla na i tu na nona cveta.
Od Lauterbruna ge tlenje do ajdega jednim elektrinnm vozom. A odande, ide se p
e ice do
, ledenjaka. Dan je bio jasan.
Nebo je bilo nectto mleno, kao primorski _
svad u mesecu avgustu kada se Veliki Medved spusti do krova hua i tgrolazi ulica
ma. Pored na,s u daljini lebdi jedan pejza Segantinija. Ali neposredno oko nas poi
t~e predeo smrti, zemlja na kojoj umire i paslednja klica ivota. Jedva se ponegde
zeleni retka trava, sitna kao pra ina, hroz koju vnjuga jedna bedna putanja
:-;,,; -` to vodi u ledenjake i u smrt. Pralaze iraka ;'=~ i studena pl
atna vetra.
Ali ano to ovde prenerazi i rkameni, to ` ~ je
tetcka huka iz tleara, huka otopljenog snega to u mutnim potocima srlja u ambise
koji se otvaraju na svakom korahu. Od njih se ~rola~ma ceo ovaj mrtvi predeo. Al
i se uho ?aptm brzo navikne, i u asni hugs uzev i oblih attsolutne monotonije, naj?a
d da~dne utisak adtsolutne tt tine. Mo da oseanje totalne sarnaoe na ovim $i
' sinama dadne i ovo udno osean~e dubakog aiira. Izgledalo lsi je pognakad sve tih
o u tom pre':; ~ ~ delu gde je sve bilo ukoeno, jer ~se ovde ivi =:~ ~; samo vidom
i mo da stoga sva druga ula ostaku g u stravi.
Led ovih gleara i?dalek
a sjaji hao srebrno ' ; ~ e (~ ' more; a ovde gore je ~sneg taman ad pra inaste ?emlje kojim ~su ga vetrovi zasuli. Pred avkm
predelam veitih katastrofa vidik nema kraja; jedan pogled izgleda dovoljan da obu
hvati celu nazcu planetu. Duboho u dolinama tnspod nas, sve je u magli; lotoci s
e obaraju sad pre,q nalaa u ponore u koje je u as pogledati. Moja sa~up~i
22
.~~ i1

ca, brbljiva kao lasta, polagano gubi u tlasu svoj tuni akcenat. bse~am u svajoj
ruci njenu ruicu svu zale~el~u od straha. Njene oi ~soje su se otvarale pred svaiti
u iroha siva ogledala, tumaraju sad rasejano. Mala usta koja izgleda da su otvor
ena samo da ka u da ljube, behu se r~kupila u mali rumeni gr, kao u vruu kap krvi. en
e lred veliktm dogaajima u prirodi imaju potrebu da plau.
Na ladenjacima nas je uhvatio prvi suton, a to nismo ni osetili. Zatnm se i
nebo nije vgcgge razaznavalo. Sve se bilo izgubilo jedno u drugom, i na povratak
je zadavao brite. Du a gse bila presitila ovih gorkih lelota, i 2~ i smo pozvali v
oe da nas brzo ~sa o$ih nebesa Vrate k zemlji. Ledeni ?idovi to ~su visili ~nad pr
oValijama, izgledalo je da e se poru iti ako mrak bude ~malo te i, ili vetar malo br i.
Strah je dolazio od svega cito se naziralo. Valjalo se bojati da se magle iz do
lina ne podignu na pute po visinama i ne odvoje nas od svega astalog. Sreom, vee s
e brzo raciistilo; nekoliko zvezda izit?e ~rz leda; svod se zabsle. Mesec e izii te
k posle popoi.
Kada smo posle dva sata sila enja jednils dobrim putem, i bez voe, sreli u mrak
u nekog oveka, ree nam da emo proimenili pravac i da taj put silazi na Menlihen, g
de emo stii ba kad bude izi ao mesec. Sasvim svejedno, uastalom. U Menlihenu ima veli
ki ale za preno~i
, te. To znai ipak provesgi no ~a samom hrba' tu Jungfrau, to znai jedna pria za potom
stvo: za strah onih koji su se peli samo na crkveni toranj, ili na dud u svom dv
ori tu.
Hiljadu slatkih katastrofa na tom sila enju i brojanju koraaji po ne
vidljivom nutu, ko, ji izgleda da nigde ne vodi neto da se obre oko , samog seo'e
. Ma ta otvara bezdane i onde tde ih
nije bilo. Mala Poljakinja drhti na mom dlanu
23
kao smrzlo ptie; maram da je zagrevam svojim daham i svojom krvlju. Ona je blagos
iljala dobru rusku stepu i afriki pesak; o brodolomi
. ma kod Dobre Nade i Falklanda govorila je veera~s kao o kat<voj pozori noj predst
avi; i ve je nasila u d epu ogrtaa jednu petu svoje cipelice! Ostatak dru tva cao je za
nama u noi ili propao u ponorima.
_ Ali, najzad, no u Menlihenu bila je tiha i blaga. Vazduh je bio najednol,k topa
o, i kao da je
- u njemu bilo mirisa jorgovana iz eneve i ljubiica iz Parme. Sva ~su ula 6ila popu
stila; prestravljene sive oi aioje salutnice izgledale su eljne ne da vide sunce n
ego da ugledaju o
_ ve.ka: Celim putem, gde gad ugleda ne to uspravno, njoj izgle
da neki ovek. Te pelteljaste oi - koje gledaju uvek u daljinu, zamiggtljeno i ne to
- natgregnuto, kao da ona gleda hroz maglu ca prozre, ili uspomenu da se neeg ~se
ti, i?gledale ~su sada malaksale. Samo se vidi kako se u tim irokim zenicama necr
go pali, pa gasi, pa opet pali, i opet ugasi - ledti, mirni i uastani plamenovi k
oji govore me~sto krvi i mesto rei. Kad
, ~ ~;: se razdani, te e oi biti nalih na mirni ~mor".=- ski zaton, sav akru en crni
m empresima, u zav~.r~i. - ,~i je ona sad umorna i survana. Ovi do iVljaji, koji ~s
u napravljeni od samik udesa, prevazilaze mo njene upeatljivosti. Oseao sam da je im
ala potrebu da re uzmem u naruje, i da je te im, dugo i blago, i da se ?ahunem da j
e vi e neu ovako muiti, nego da emo ~sttro~vesti ivot samo na verandi, n u varo kim ~tar
tsovi
' ma, i gledati Alpe, zavaljeni u stolice, i ~sa ~dogledom u ruci.
Posle u tapa, hoji su te noi vndeli ljudi
;~ na ledenjacima, bledog hao sao'last, izittlo je jutro~s sunce, hrvavo kao kak
vo apokalgptrn'ko stra ilo. Vrhovi Jungfrau su ~se za arili. Vi~sotsi
24
~l
t;':i , fi: ~d . .
4. .'
-'i i.'~
plamenovi su posuktali iz zemljine utrobe, ?atim se odvojili od zemlje, pa kao o

gnjeno ostrvo poeli da lutaju prazni nebam. Dan ipak nee jo potpuno svanuti. Borba i
zmeu svetlosti i tmine nigde nema ovaj izgled oajne borbe u prirodi, ovog hvatanja
uko tac svih eleitenata i svih privienja. Jer ovde ne izgleda da se sada
raa nov dan, nego da se iz xaora izdvaja nov svet. Provala svetlosti u nebu, kroz
ove senke te e od bregova, i ove ti ine dublje ad svih bezdana, traje dugo. Zatim,
najednom, nastaje brzo razmicanje rumenih gleera, njihovo dizanje sve vi e, i prote
zanje ~sve dalje. A ceo ovaj pokret visina koje izgube sve linije, pretvore se u
krupne ognjene mase, hoje no~si vetar desno i levo. To su svakadnevne epopeje s
vetlosti ovih Alpa koji ne zadivljuju neto zaprepa uju za ceo ivot. Ratanje sunca na
Jungfrau, to je najvei dogaaj u kosmosu, i ne to to ovekovu sudo'inu na zemlji ucini
najbednijim sluajem me~u svima stvarima. Ovde ~se ne daju ni zamisliti sree i nesr
ee, nego samo naizmenine mirne hatastrofe i mirni trijumfi ognja i noi. Svetlosti i
tmip3e izgledaju jedino crgo postoji, jedini ivot u vremenu, jedino postojanje i
nastajanje, obnavljanje i nazvijanje. Sve je u ga enju tih sveobil.inih ognjeva n
a Jungfrau; van toga ni ta nije stvarnost i bivanje, neto obmana i negacija. Sunce
, ali ovo ogromno i hrvavo sunce iz pustinje Juntfrau, to je definicija kasmosa,
obest i harmonija ele,menata, intriga i gnstina, prva i zadnja re lepote i u a~sa.
Pitagoristi su se bacali na zemlju pred izlaskom sunca; to je inio i Sokrat, pro
tivnik pitagorista.
Tri dana docnije gledao sam sa svojih pro?ora sa Sen-Beateg-gberga ove brego
ve na mirnom podnevnom grejanju. Izgledalo mi je tad da je
gs
moj ivag najednom preseen nadvoje: lre i posle mog dana a~a gleerima Jungfrau. Taj
dan je bio prvo prenera enje svih mojih ula, mo da
. poetah izvesnog nereda u svima mojim mislima. Moja dotadanja slutnja o neverova
tnom dobila je sad svoju potvrdu i gorak peat. Sve to sam dotle video, bilo je siu no
, teskobno, de
, limino. Znao sam za lepote radosne ili tragine, lepote stvorene za oveje sr
ce i miSao. Ali - nisam ?nao za le~pote kojih se u asavamo jer ~ne
maju ni ta sa ovekam, jer ga obore i smrve, i jer postoje samo za sebe; i koja su s
virepa re enja sree ili nesree samog kosmosa. Po talijanskim ravnicama ili na its bre ul
jcima Bog izgleda muziar i liriar; ovde izgleda neprijatelj, sudija i ubica: jer j
e ovde na svakom koraku zamka, busija, i provalija. Svugde na drugom
' mestu ne to ivi, dicge, ateva i cveta; anamo gore na vFnsinama posgoji samo smrt
i ludilo. `_r~- Jutros je ovde na Sen-Beatenbergu jedno bla
go sunce imalo sav blesak prve ljubavi. Doline oko mene izgledale su mi sada m
irne i ljupke ' kao tihi pej?a i oho Sijene i Asize. Matle su
le ale srebrne u ponorima. Odo?do zvon
e nedeljna zvona, mo da iz kahvog ~seoca na rubu jezera . gde je puno jablanova, i
gde po ceo dan ide vre
va iz peli~njaha i golubinjaka. Ovo tretgerenj
e svetlosti u doli~nama traje ceo jedan arobni _ sat: to je lepa ~ska~ska o ?maje
vima sunca koji je
dan drugog pro diru. Jer 2iagla se najzad u
jednom asu povue, i kao reka ulije u dubine ze- mlje, ili otee u neke dalje do~pine
. Nedeljno ju
tro na ova~svom bregu, to je pra?nik
koji se ne vidi na ljudima nego na stvarima. I ono to je v':'~~: najsitnije na z
emlji, lostane vidljivo i sonorno, afirmacija i snaga, volja i pesma.
Kako se ipak grubo namee razlik
a izme~?u ove prirode i ovih vajcarskih ljudi. Mrani I
26
Csingli, u dane reforme, hada ~se kupilo po hri ~anskim zemljama zlato za katedral
u Svetog Petra, pokazao je ponasno i prkasno na bele Alpe i buntovno uzviknuo da
je to jedino mesto gde ovea,nstvo treba da gleda lice Veitog na njegovom prestolu
od leda. vajcarci su odista ostali da gledaju lice Bo je na njetovom ~trestolu od l
eda, i nisu dali novac ?a bo aneke prestole od ?lata, ali u toj svojoj konteaiplac
iji nisu ostavili rei ni u stihu, ni u slici, ni u muzici. Nikad ni u jednoci od

ovih sitnih i sre~nih gradova nije se rodila nijedna umetnost, i na ovim nebeski
m jezerima nije zaeta nijedna legenda, nijedno ~redan~e. Iz ove zemlje u kojoj Bo
g sedi tako na prestolu od leda, vajcarci su i li kao najamnici u tu~e ?emlje i rat
ovali za ~avola. Njihovo je oru je svetlilo po hodnici~ma i ~stepenicama najodvrat
nijih kraljeva i papa; oni su ginuli po lredsobljima uvajui pragove za koji~ma su i
njena na~ilja i vr en blud. Za vreme arla VIII bili su u ~slu bi otmiara najkrabriji v
ojnici; za vreme Fransoa I bili su najkuhavniji - i svo om tganikom prouzrokoval
i, hod Pavije, najve~i poraz u francuskoj istoriji, i odvo~enje francuskog kralj
a u madridsku tamnicu. Istorija hrabrog i dobrog vajcarskog naroda u to doba bila
je samo gorka lria o vite tvu hoje se prodavalo za novac. Neeg taho najamnikog i slu i
teljskog ima i dag as u njegovoj sudbini. cIvajcarska je fatalno posta.,za drums
ka gostionica i jedna prikrivena mr nja za stranca izbija ~z svakot dodira s njima
. Stranac nije ovde ni protivnik, ni saveznik; ni jednamigiljenik ni raznoaii ljen
ik; on je mu terija i hirajd ija. Nikakvi oseUtaji ne postoje u tom susretu, neto iz
mene hladnih rei, nedeljnih rauna, dobro proverene monete. Sve je ovde sraunato i u
zakonjeno samo s obzirom na sitnu sre~u malog oveka, ta~ko da kad
27
odav~de gledate na istoriju, izgleda va~m da su velkki padvizi samo ludake avagnt
ure, a veline namere saco mahnita pustolovstva. Za celu epo
. _ peju dovoljna je pria o Viljemu Telu, jednoj jabuci i jednoj streli.
Sream, sve dobro vajcarsko nije u pesma_ ma. Jer Bag, iz
abrav i vvu lepu ?emlju za svoj presto, nije hteo da ljud~ska srea ovde bude u
= hnjitama. vajcarska je i bez svojih asnjira i .
r` bez svoje muzike ipah ostvarila ideal najveeg unutra njeg spokojstva, i taj njen
mir, to je njena slava. Na svakam uglu nsandarm, na ~svakom o. ku fenjer, u svaho
m kvartu jedan pastor, _u ~svakoj ulici po jedna babica, u svahoj porrdici
~,g..:;,. tradd cija o jednam poslanihu kantanalnom ili savetniku municipalnom! Za
asani na hartiji, to su nni koji ratuju protiv zakona u krvi i instinktu. Da su,
uostalam, imali genija, takvi bi geniji ovu zemlju razorili; a ovaho su ovi mal
i ljudi u~stgeli da naprave velike ~stvari: izradili iroke puteve, ?asacili sja~j
ne vrtove, ditli visake palate. Ovde je srea u polovnosti, osrednjosti, snahnda njo
sti, asloboenju ad svega to je krutvno, rasno, duhovno, svega to je i stvaralako i r
u ilako u ljudskam instinktu. Jedini genije kojet je rodila ova zemlja bio je Ruso,
najpre proteran i ucenjen, zatnm priznat i ~sggavljen.
.~~ '" Da je Ruso ovde ostao, njega bi izgoreli na glomai u enevi, kao nekad Migel
a de Serveta, kaji je ostavio nauci zakan o cirkulaciji ljudske krvi. Jer ova ?e
mlja nije nikad ni prisvaja
, la za sebe ambiciju kakvog krupnog duhovnot sredi ta. Ka u da su avde Ruso i Volte
r bili pad uticajem sredine, i da je francuska revolucija zaeta u enevi. Me$utim,
francuska revolucija je delo jakobinizma koji je, naprotiv, najvei kontra~st sa en
evskim puritat~stvom i halvinizmom. I kada je u Parizu donesena arta o
28
pravima oveka, jo se u ed~evi ~gipa rpomaa ve tice tospo~e de adrone.
U najcarszsaj je iceja o g otu uveh bila uska, sujetna, sebina i pla ljiva. U refor
mi, ova se zemlja obele ila sama ~mranom i~skljuivo ~u i nerskkm cinizmom; u crkvu je
unela to vigie mogu~no straha od slave i a~oezije, n to vi e nepoverenja i mr nje ?a ove
ka. Luter je bio lesnik i vitez; a Kalvin je izgledao alsangdija i ispovednik ?l
ikovaca. Ovde reforma nije do la kao rea~kcija na raoko i ~razvrat papa, i kao potr
eba za oslobo~enjem ljudake savesti, nego kao reakcija na talijanski duhovni hel
eni?am, i na rasko i blesak u hojem je ovsanstvo tada zami ljalo svog Boga.
DRUGO PISMO IZ VAJCARSKE
U .~ . - ';.d;`ng,J
ENEVA, decembra 19** Ima gradova koji imaju saoju du u; t
o su ani gradovi koji imaju svoju pro lost. U tome su gradovi slini ljudima.
Takva su ~mnoga talijanska mes
ta, i Pariz, i nacg Dubrovnik. Te gradove s cu om treba prvi :~ ~R.v..~..
- put Videti u izveoni mesec i izvesni sat dana. a ~'' ~ ~' ~ U Veneciju treba d

o~c3 oktobra, u trenutku kada po staroj vodi pone da pada crno cvee mraka. U Firen
cu treba doi u aprilsko jutro, ka~1,
da proletnje
sunce po starim trotoarima veze ~ r , ; " ~ svaje srebrne bajke, i u platna star
ih zidoaa `: ~'' utkiva svoje arabe~ske od usijanog bahra. U Pas
' ~ k`~~ t- riz doite ma u koje doba godine, ali veerom; ,
; jer sve ono to u Parizu ~stoji nou u ponosital-t utanju, izgleda ~spomenik i apot
eoza, a ~sve to se krene, izgleda prikaza ili busija. U Sijenu uite u blaga jesenj
a po~todn eva, koja postoje samo za kajanje i molitvu. A u na stari Dubrovnik u$i
te u sumrak, asada crna zvona zapevaju emerni napev o smrkavanju stvari i ljudi.
- Treba ii za Tim velikim satima, kao to se preko mora i kroz pustinju ide za veli
kim zvezdama.
To su trenuci kada se duhovno odaaja. ~zd materijalnog, i vezuje za na u .mi~s
ao, i utala sa nacgom du om u zajed~ni~ku efe,mernu sudbinu. 30

t
I Tada ~se osea du a grada kako ide pored vas, pred vama, uzastopce ?a vama. Ta mir
na, v~%erina i mualjiva figura ima boju ~stvari na koje padne. U takvkm gradovima
su opsesije je~p,ini do ivljaji. Ni ta ne razumet~ od ivota i huke takvog grada ako n
iste ni ta razumeli od ~utanja i smrti te epiritualne istine i lepote.
! Jer ekstatiki deo grada nije u lepoti starih stvari nego u lepoti starih pria; n
jegova je taj, na u evokacijama i surestijama koje ive samo ' u trenutnom ludilu
srca: u onom to nije nazi
dano na zemlji i podignuto u vazduhu, nego izgraeno u ma ti i u du i. Gradovi, to su
unutra nje istine. A~ko nisu najpre unutra n>e istine, onda su to sa~mzo gomile ljud
i i kamenja, ali nisu
, gradovi. Na jednom poru enom gracu gde nije ostalo vkcte ni traga od ivota, poras
tu itave pra ume ma tanja, razliju se itava mora du evnih leptota i veliina, i poka u pros
rane sunane palate, samo aho je taj grad imao nekad i du u koja je bila stvaralaka.
Postoji uvek grad i pria o njemu; jedaa-g grad je velics samo , po njegovoj legen
di.
, Sve je, oci~sta, u reima, reima, koje ~su kpak najvee lepote ljud~eke. Ima naroda
hoji su biln zavojevai i tgobedioci, ali su nestali, jer za sobom nisu ostavili
krulne i le~pe rei. Narodi i civilizacije ive ad nekada njih rei.
1 Nestaju velihi podvizi, retki ljudi, krutgna de' la svake vrste, ali oetaju ve
like rei. Sve nestaje osim ono o emu su reene krupne rei. Ono to je antiki trki genije
da~ u skulggguri i u arhitekturi, to je sve isamo tiastina njegove sjajne rei koj
a je bila njegov najvg ci izraz.
U tim ~starim gradovima, koji u sebi uvaju du u jednog vremena, mi ne verujemo
u oq pe rasulo, i smrt izgleda najvea utopija ovekova. Ima ne to ~savr enije ad lepote ~
stvari u
31
, .
. ..~:'~
tgrirodI: to je sve ono to je ljudska ~cisao codirnula i ljudska lepota osvetlila
. To je ljudsko utgotpunjavanje bo jet dela. Stvaranje ovekovo je jedino to ga pribl
i uje bo anstvu, i ono je ~postojano kao i bo je; a besmrtnost du e se afirmira samo u n
eggrekidno~g ostvarivanju nzenih nebrojenih lepota. Za oveka od du e i duha nijedno
delo u prirodi nije tolit~o udo kolkko ~su velika nekolkko uda u istoriji ljudokog
stvaranja. A takvo je udo i Venecija. Jedan venecijanski sat ima vi e ushienja nego
ma kakav sat proaeden u najlep em lredelu sveta. Venecija e nastati jednog dana, k
ao to nestane fatai~organa ~sa vid;iha. Jer se taj grad ne daje ni popraviti, ni
~prepraviti, ni iznova stvoriti. Sve na svetu ima ne to na to lii; jedino Venecija .
nkje nalik ni na to. Izmeniti makar to u njoj, znaila ~bi nagrditi je i unakaziti,
profanisati i advesti u smeccgo. Nieg ovde nema, ikao ~drugde, od ~dela bo jeg; sve
je ovde samo ovekovo. Sve je u tom tradu izmi ljeno, imlrovizirano i odsvkra~no ka
o muziki komad na velihoj crkvenoj orgulji.
Sretao salt du u Venecije, mirnu i melanholinu, hao neku visohu gospo~zu iz pl
emena Dezdemone, sa za arenim smaragdima u prstenu i u ima. Gledao sam je haho izlaz

i iz crkve gde je kleala pred mramornim sarkofagom svog pretka asoji je bio du d n
adlziral, hoji je sudio ljudilsa na zemlji, lalio tu~e galije po morima, asvajao
Levant i Grku, i najzad legao u San F~ovani i Pa~olo da prohsivi i veiti ivot u mr
a.moru Donatela i Pietra Lo:ibardija. Viao sam je hako .proe preho lijace, mine pr
eko kakvot mostia, i izgubi se u gnekom predgrau gde potomstvo njenih predaka umir
e sad od gladi i epidemije, dak ~se u njene stare palate useljavaju probisveti i
gsuS'golovi. Ostavite je u jednom kraju grada, da je apet ugledate na drugom kr
aju,
32
uvek dubako setnu i mualjivu. Jer su lavde sve stvari zavr ene, i nigde smrt nije p
astavila svoje tvr~e ggeate. Ovaj grad, ovo udo, koje ie napravljeno od zlata i ot
rova i krvi, istrunue neujno od svoje vode i raspa e se od ~svog vazduha.
Ostali gradovi imaju du u ~koja je ikalut~erica, ili lrasjakknja, ili bludnic
a.
eneva nema du u.
Ona je izgubila svoju ,du u sa svajim misticizmom XVI-or veka, koji je bio ~s
tuden i je?iv, ali i pobedniki, i lro irio ~se odavde do hagske i Maarske. Sad ~nema
ovde victe ni trata od tih vremena u kojilsa se rpasenje du e tra ilo u mortifkkacij
i i propa~sti tela. eneva je od ne~kadatcnje crkve postala danas drumska gostioni
ca. Daleko su vremena kad su se ovde tukli megdani vere i misli. Sad ovde ivi sit
ni svet palanana, radet~i ~bez odmora i pladei se bez razlora. Okolo katedrale Sve
tog Petra ute u svojoj hamenoj ti ini nekoliko hiljadugoci njih ulica po kojima je pr
o ao i arlmanj, vodei vojsku na Lombarde; i papa Martin V, koji je tu lro iveo vitie m
eseci; i silni knez savojski Petar i tol~ki drugi . . . Na ovom istom bregu je b
ila prestonica burgundskih kraljeva im su ti varvari do li sa baltijskog mara da za
lasednu obe strane tglanine ire, hoja i sad treperi, veno ~mlada n sva ivitasta, u
sjajnom enevskom nebu. Ovde je hraljevao i ilderi~k.
eneva je iedan ad nekoliko gradova na svetu kojem se ne znaju dani porekla u
dubini vekova. Na enevskal2 jezeru stanovalo je ljudstvo jo u doba neolitiko, na r
avama i u hro njama i?nad vo~de svetlog jezera; znai pre nego su neke ?emlje evropsk
e uol te i znale ?a oveka. Julije Cezar, dolazen ova;mo na putu za. ~asvajan~e Galij
e, nacgao je ve tu na levoj obali galsko pleme Albaro e hoje je predstavljalo posle
3 Gradovi i hhmere 33
_..._.`~
dnji bulevar rimske dr ave, a na desnoj obali . p
peme Helvete koje je pakorena s puno muke. Jo
w tad je ovaj hraj zadivljavao svojom lepotom. Taj veliki rimski vojskovo~a i la
tinski lisac mogao je tada videti celu ovu enevsku provinci
. ju posejanu druicskim spomenicima i ~prenasenjenu u lepim i gusto naseljenim s
elkma, hoja su ; se skaro dodirivala. Sva je bipa igcarana pute
, - j vima koji se i sada vkde: putevima vijutavim keltskim, nasuprot putevima r
kmskim koji su po pravilu bili itravi hao strela. Takvu veselu enevu i njenu ohol
inu mogao je zate~i i arpmanj u osmom veku. Ali u XV-om ~vaku, papa Martin V moga
o je enevu na~i samo opustogpenu feudapnim borbama, a naskoro i ~sa~svim raselje
, nu usred verskih ratova. enev~ska okopina ko;` ja svojim radoskkm suncam i bajo
m Lemanskag jezera i mirn ih lodno ja nema takmaca u svetu, bipa je o~d XII-og do
XVI-og veka bojicgge svih istina i zabluda, svih sujeta i ludosti koje je -;; im
apo ta~da ljudsko srce.
Oduvek se ovde bila bigka za Boga
i njegovo ro?~ ~. mesgo me~u ljudima. Svatda je ~ovaj narod bio oajno uloran u t
oj borbi; i eneva je jedan h
sve geni grad hao z.ito je to Jerusali
m, tii Rim, ``4" u ili Vircburg. Jer za jedno duto vreme ovaj rrad je bio centar
u asne verske borbe. Mo da to nije nikad hi prestajao da biva. Za galske druidske s
pamenkke bio je sezan do uoi same francuske revapucije! Kalvin je morao ~galiti g
lomae da ung- hti taj stari kult, hao ~cto su se protiv njega borili jo Rimljani u k
orist svot politeizma. eneva je pre svega stari keltski grad. Keltske sujevere ne
~etale su ovde tek nsad su ?a etaro sve teno kamenje novi ljudi vezali evoje nove

sve tene hri ~anske obrede. ak su od keltskih rtvenika pravipi hrtSp.ca~ske oltare. Znai
da se jed;na ljubav ne potire druke nego zamenjuju~i je drugom ljubavlju. Jedna s
e ve
34
ra ne prima nega u vezi ~sa veram koja je ve no' stojala meu tim istim
ljudima. Hri anstvo
je obaralo patanske idole, ali je ipak od gtaganstva primilo veliki deo kulta i
obreda, a kad je ve iz osnova bilo izmenilo sadr inu ljud
' skot dotada njeg verovanja, opoljne fort~te i transformisani kultovi stojali su
jo i dalje ivi na ovam mestu.
Stare ulice u nekada~ginjoj enevskoj tvr$a' vi imaju dana~s vrlo m
alo potpuno starinskog, ' ali u atmasferi se osea ~srednji vek i onde gde 1 su iz
rasli zidovi novijih vremena. Zato je i da
nas ovo jedini deo grada interesantan. Ali ipak tuda vi e ne tumara ukl
eta ducga anog doba ti' ranije i tuge. Sada svojim ravnomernim te kim
korakom prolazi ovud podaduli kantonalni andar, ili u trijumfalnam mar u, kao paoed
nika vojska od Austerlica, prot~u tuda fanfare enevskik vatrogasaca, kojik ima dov
oljno za celu jednu provinciju. Tumaraju povorke turt-~s
, ta iz belog sveta asoji ne razumeju to im se ka' e niti vide u to gledaju. U to n
ekoliko memljivih ulica ako katedrale zakapano je sve to je ouvano od ~slave te ka
lvinistike prestanice i abe. Stoje svega dva-tri spomenika velike >kenevske pro lo~s
ti koji ja nisu prodani strancima.
Stoji enevska katedrala Ssetag Petra uvek crna i stra na, kao kletva
. To je najtu nija si', lueta na najvedrijeJm ~kama;cu neba. To je melan
holini spomenik nasilja i verske ludosti. Cei la kstorija jednog ljuds
tva i jedie vere vezana 'I je za to mraco kamenje. Ta katedrala je bila naji pre
katolika crkva i zatilz silom postala kal
vinistikom bazilikom. Nijedna crkva na zem' lji nije od ove studenija
ni bogomrokija. Njeno je kamenje aavo, n,ene linije ledene i apore,
, i o t.re kao seivo. Izgleda da u njoj Bog ne ivi nego da je tu iv uzidan. - Me$utim
, lno
35
,,, ~ 5"_
:a
to _je rklgska crkva Svetog Petra za rimsko hri. anstvo,
ova je enevska crkva Svetog ~Petra _ za halvinistkko hri anstvo. Jari ovde pod
svodam, studenim kao mrtva~ki pokrov, pada po zkdovima senka suhe ruke prvog njen
og pastora Kalvina, i odbija se od ka~menih stubova njegova re, suha i tvrda, koj
a je tra ila od oveka uni
' enje ~tred Bogom, i unaka enje pred prnrodom. Dve stotine propovedi godi nje izgova
rao je ovaj velihi uenih hulsanizma da stane na put irenju tog i~stog humanizma; i
da ubije renesansu u njenam poletu, i da otruje onu ivotnu radost koja je dolazi
la iz talijanokog helaniz; ma.
Luter je bio ucenFgk sveto~ Avgustina, koji je bio i sam pokajntgk, ali koji
je bar uvek ostavljao jedan prozor otvoren na sreu i radost ovog sveta; a Kalvin
je bio uenik Seneke koji je sam sebe is~kljuivao iz sree, jer je stoicizam pre sne
ga afirmativnog, jedna doktriisa samoadricanja. Leden i vazipirski suv, Kalvin,
da je i~veo u clpaniji, bio bi druti Torkvemada. Ovde u enevi, bio je drugi Savona
rola, ali ko i nije bio svecrgenik nego policajac; ne zalu~eni tribun crtsve, ne
go cinini zaverenik oltara. Osim panskog naroda, samo je francuski narod mogai dat
i ova~ko mranog fanatika. Uvek se govori sa.mo o francuskoj revoluciji, oslobodil
akaj i ovekoljubivoj, ali se ne govori o francuskam verokom fanatizmu. Meutim, ne t
reba zabooaviti ~da mo da ni Filil II nije prolio onoliko jeretike krvi koliko Anri
II, ni lainio vea nasilja ~nego ljutgki Luj XIV. Francuska vartolomejska no$ i pr
ogoni i otimaine kralja Sunca po pravincijama, spadaju meu najtu nije zloine crkvene
povs~sti. Filt~p II je pasmatrao svoje autodafe s pobo no u mistika i sa gorinam bo ,jeg
osvetnika; a kralj Sunca se nije ni seao stra nih verski h
36

nasilja poinjenih u svom kraljevstvu du e nego kakve versajske pastorale.

A ovaj Kalvin, jurist i dagmatik, to nije sagoreo na glamai, on je akamenio c
du i ovog enevskog naroda. On je uneo Versku tugu i pobo no samoodricanje u ove ~domi
ve, jo i danas ispunjene tom ~studeni i mraham; i posejao ovde mr nju na racost i u
shienje; i prokleo dekretom pesmu i muziku. Kao politiar i tiranin na elu rapublike
, nametnuo je, ~kao okove, svoje elezne zakane za ivot u dr avi, i ak prapisao i osean
ja u porodici. Od svih figura hoje je dala reforma, Kalvin je i~o da najohorelija
figura buntovniha, i njegova bio'lija je naj alosniji ud benih za ivot. Italija je da
la tri najvea oveka za vraanje hricianstva Hristu; ~go ~su bili Grigarije Velkki, Ar
nauldo iz Bre ije i Francisko iz Asi?e. Koliko u ~ova tri lepa imena ima veliine, m
orala i o-~e nosti9 Kalvin nije, mefi?utim, ni bio novi hri anski apostol koji je hte
o da svoju veru obnovi u a-penoj primitivnoj irtoti, naivnosti i blagosti, onakvo
j kakva je ona ponikla iz nazareteke parabole. Naprotiv, ovo je bio eva~ngeli~t o
vekomrzac. To je arijski aeket hoji je, kidajui ~s Ril~goai, prekinuo i sa ljubav
lju, osnovnil.z naelom dogme. Napravio je ovde jeda~n narod azbiljan, i pun vrlin
e, ali i pun mr nje na ivot i pun nelovere~nja u sreu. Ni gore vere, ni ~stratcnijeg
proraka. Od enevljana je napravio paralit~.are zauvek nesposobne ?a saako ushienje.
I-~ema naroda na svetu ~kojem je njagova vera napravila vi e zla i pustoppi.
Kalvin je bio odlian crkveni pisac, ak va an za i~stotu francuskag jezika onoliko
koliko je i ?a nemaki jezik bia va an Luter, prevodilac biblije. Ali je Kalvin bio
i tvorac teokracije ~koja nije bila manje lina i dihta
z~
torska neto to je bila palina monarhija! Pod izgovorom da oslobaa duhovnu linost ove
kovu, on je gra$ansku linost njegovu ponizio do najcrnjeg rapstva. On je zaiiutio
svet, ali nije
; razvedrio ivot. Mnogo je promenio, ali nije ni ta usavr io i gti ta doprineo. Na skor
o trista godina po~sle njega, Stendal je jo video
. u enevi kako mlad ovek i mlada devojka razgovaraju ~samo o
pastoru, i njegovoj poslednjoj - propovedi, i kaho iz tih pastorakih propovedi .
ak znaju cela mesta naizust.
Na ~mnogim raokr ima istorije narodi me,~ - njaju
svoju veru prema svojoj dobroj i lo oj sucv`~~~= ~ bini, prema napretku ili nazatk
u svoje kulture
i moralnog smisla. Je li katolika eneva odista postala srenijom to je pristala uz re
formu na koju nksu pristali ni najggrosveeniji
. gradovi Firenca i Pari?? Ko zna ~t.sta bi eneva mogla dati da nije provela tri
~oslednja veka utonula u takvu svoju versku melanholiju.
' Naroito, hakvim je u a~snim nainom izbila reforma u ovam tradu! Cvingli je u ~Bern
u ve bio ~ro irio tu jeres. U enevi se ona javlja ve pre Kalvina, da~sle ~kao kopija,
i iri se nehri anskim i najsvirepijim nasiljem. Poznajete li staro dela An tonija F
romana, jednog
g ,~`~~,' od reformatora delo narueno sutradan posle trijumfa cgizme? Framan je p
rostak, naivan, nekulturan, jedva pismen. N~etovo delo se ita sa
' otu no u. Me$utim, bio je zemljak Gijoma Fa`\s rela, koji je sgvarno prvi u enevi po
krenuo :v
reformu, i njegov drug s predikaonice. Ni Farel nije otmeniji duh. ovek ~se ne mo e
da naudi kakvi su beznaajni i malo nnteresantni duhovi ovde bacili osnove jedne n
ove vere. 7Sek
'~~ii ?a njima je trebalo da doe Kalvin, ako ne da stvori novu istinu i dogmu, a
ono novu j;.res i novu utopiju. Kalvkn je iz Italije, ~gde se nagledao tiranije
i video ~snagu otrova, do ae u
38
t
enevu, mla~d Francuz, vgpce ogoren ~na klir, nego na bezbo nost.
Najzad, nikad vera nije dolazila od mudraca, nego je uvek Bog govorio asroz
oma~ijane i iluminirane. Mudraci Solon i Likurg ~su pravili zakone i stvarali ,d
r ave; mudrac Pitagora je stvorio nauku a ne veru; i ~Sdkrat je stvorio logiku a n

e mistiku. Buda je ttustinjah i pesnik, a Hrnstos je dete i sanjalica. Tek posle

iluminiranih dolaze filozofi da te snove obja~sne, i dolaze sveti oci da ih pro
tumae, i, najzad, sve tenici da ih ispeva~ju u crkvene himne. - c iKenevi je reform
a izbila konfuzno, i bila krenuta od nekoliko ljudi koji nisu imali ni izgped bo j
ih mi~sionara, ni iluminarnih ljudi, ni mudraca, ni pesnika. To su bili vi e teolo
zi nego i teofili, vi e lolemiari nego daktrinari, i vi e daktrinari nego dogmatiari.
Najvi e buntovnici, ispunjeni gnevom protiv rimskih crkvenih poglavara; ali svakak
o najma~ nje svetitelji i~spunjeni bo ijim duhom! I Farel, i Froman, i Kalvin, ~sv
a trojica Francuzi, dva iz Dofine a trei iz Pikardije, bili bi po celoj prirodi s
vojoj adlini .lakobinci da su iveli u doba Robespjera. Izgrdili bi ceo svet, poru il
i celo dru tvo, obogrili ?vaninu veru, sru ili vekovnu monarhiju, i zatim bla eno sva t
rojica umrli na gijotini.
Stoji enevska katedrala Svetog Petra, sva tamna i ledena, iznad najsunanijeg j
ezera na svetu, u sredini predela hoji sav treperi u smaragdovom zraenju, i usaena
u podno jima Monblana koji ?aslepljuje od silnog srebra. Ve o~d XV-og veka ova crk
va stoji u sredini grada koji je nekad u srednjem neku, kako ka e jedan latinski d
nstih, imao predgraa vea nego cggo je bio i sam grad; i brojao katolikih hramova ko
liko i katolikih kua. Kroz ene~u se tada i lo
39
Grad
nijih
teni
samo
,onda
lbili
vali
a nagje
izme~u
bila
kalut~eri,
su
gradova
tvravu.
subio
biskupi.
bili
opasana
ucrkava
toiz
evro~skih.
~Dana
avreme
Ko
plemtgkih
trosgrukim
branioci
ibi
manastira.
t~u
ak
toKa
poljanu
danas
ire~publike
6isavajozsih
jedan
zidom,
toKatedrala
mislio!
Plengtale
tek
odi danas
najracosnaliii ikua.
naroda
Sve
jesu
mo- u's"u.
Crkva
`_Fgde
to
manarhija
uccrkve.
zad
-gdotada
anosti,
igara,
dramskih
ni
pojave
avgustinca
anin
ve.
ticizam
nisu
rovalo
like
vo
jih
rijanstvu
slika.
Ali
veta,
ari
landrije,
eitelji
rkva
ao
:'
-znailo
jedan
omrknuti
ustvorila
su
verovati!
Okrenuv
se
uuvi
seljake
katolika
pabedila
nije
organizacije
aVerska
staroj
dolazile
slavnih
onot
enevi,
nju
~se
inae
Sva~kih
njene
eievrapski
ovek
punih
pantomima,
dugo
smeli
bajanje:
itiraniju;
Napulja,
Lutera,
~niiji
onda,
uenevu
ihojeg
revoluciji,
evrolsko
ipovest
clici
bo
Sva~kog
ovom
~se
kalviniza~i
bune
vladati
smatrala
paganizam,
verskih
utakmica
sam
bila
ogromne
ovde
est
anske
prema
suvereni
uott
uneo
zovu
gradu.
koji
pocanik,
idru
grozio;
dela
Nemake
sjajnih
nedelja,
uje
iimati
tvrdi
anabaaitistike
dru
dana
proganjanje
drugim
zato
ceremonija,
versku
Antihri~stom,
mksije
crkvi,
te
tva,
usebe
povorke
strelama
je
Rivijer,
to
to
zatim
Kalvin
tva.
je
rtrotiv
samo
da
je
svojih
sad
ije
ipredstava
ak
odvodei
doba
samo
velihi
~advea
otvorio
ovekam,jer
je
bilo
tugu,
me$u
da
srednjovessovna
govorio
To
najmanje
panije
skru
trgovaca
varvare,
ni
na
ije
uop
vladar
sada
apostolatam
imanja,
je
hatolika
rkmske
naradnih
vitecpsih
arbaletama,
podanils
ljudi~ma.
taj
uisvetski
trajalo
do
ta~ko
ratove,
atut
eni
te
iveselu
uskep.Ri-Bas,
ca
nait~
taj
hemakog
.ne
iak
izvrivih
eleo.
bi
ak
hri
volte.najkoji
katopra~laosve~
povacrkiz
do
Veko4S~
bo ni katoliki grad uneo ledeni bigotizam. Niko nije smeo imati ~ni muziki insgrumen
t u kui, niti smeo pevati drugo neto psalme. itala se ~samo biblija, i slu ao samo p
astor. U toku jed-ne jedine decenije eneva je izmeg ila svoj moralni i fizihi izgl
ed. I la je iz bede u oedu. Imala je dve borbe u kratkam rastojanju: barou sa savo
jskim asne evima da sauva republiku, i borbu sa reformatorima da sauva katopianstvo.
U prvoj borbi ~su pogru ena ~-sena radosna predgraa da bi~se ivalj povukao u tvr
i bavu, a u drugoj borbi je izgubila svoj ivalj ! koji se raselio u obli nje ~katol
ike zemlje. Iz ' ovog najpobo nijeg katolikot grada be ali ~su
zatim ljudi kao iz Sadome pred obe~ggtu novih hri anstsih apo~stola. Farel je prodro
u ctrkvu na Rivi, dok su njeni prozari bili asvetljeni polilej ima i doUs su ho
rdelieri elu ili liturgiju, a njegova .rulja je razbila hrst i otela oltar.
Sam Farel je ~rstrao na propovednicu da ka e novu re bo ju, kaja je bila puna mr nje
. A posle toga ceo svet lonnje prapovedati u crkvi, na ulici, na mostu, u selu, n
a planini. Lekari i apotekari tvmae evanelje, ribari grde papu, piljari napadaju t
ajnu prie a. - A u onoj istoj katedrali Svetog Petra - ha u dalje hroniari - porazbija e
skulpture, adneso e zlatne utvari, pocepa e svete slike. - Sve sami poba ni ljudi! Sve
sami fanatici evanfi~eoske istine! . . . A grad bez njegovih predgrat~a i bez o
nog ve~selog stanovni tva, osta grad oajanja, sa kuama u kojima su loga ena agnji ta i i
zvaljena vrata. Vera se izglasava ~plebiscitom! A na zgari tu svega toga osta Kalv
in, koji proglatcava katoliku crkvu ~sinagogam avola, a ~triest la ju. enevu nazva e "sa
bom za torturu." Ali nova vera je bila gotova, hatolici?a~m pobeen i ismejan. I t
o sve vratolomno brzo, bez udubljivanja u novu i~stinu, bez ocene novih apostola
,
41
maem ~ir nje i prkosa, viape nego r
eju ljubavi ' i uverenja. - Nije mo da bilo prkmera ovakvog
nasilja nad save u, ni ovakve samovolje nad ovekovim ~srcei. ovek bi rekao odista da
od svih ljudskih principa uop te ie postoji nijedaa-t u ijem je stvaranju iroko ljud
stvo manje uzelo ue a nego u principu vere, kdji je, me$utim,
. , ' princip osnovni i najvi i! Niti je foveku ije,; dan zahon nametnut samovoljni
je i ogorenije nego ?akon ljubavi i dobrote.
, - Meutim, vreme je i ov-de uinilo svoju osvetu nad sgvarima i na~d ljudima. Kate
drala, uvek :~-~` crna, u kojoj je mr a~i n pahasni reformator
propovedao protiv pa~a, protiv rastsogii, protnv sree, protkv ljubavi, protiv muz
ike, protiv helenizma - dana~ je taj hram postao h am gde se nrotestantshi semina

rci ve baju u ~rancus

koj dikciji i dr e rave muzike veeri. I sama kua u kojoj je Kapvin Fp3eo pretvorena je
l
za moje vreme, u veliki antiseltiki zavod, i najzad nekadatcnja biskupija je pret
vorena u tamnicu gde ~sada ubica austrijske carice Jelisa
~~`" vete okaggava na venoj robiji . . . Manastir Sve- "$ ~' te Klare u ho
jem su sve tenice zbog bievanja "v svog tela i mortifikacija svojih strasti bile
: : :'` jo u duookom erednjem veku ponas i slava ove .,f;>~ katolike zemlje, ~pret
voren je adavt o u sudnicu i policiju . . . Zaudo da se uo cte i ne zna ni gde je s
ahranjen velihi t~rorok reforme i gospo
" dar enevske relublike . . . Ulice iz njegovog doba, koje se strmoglavo obaraj
u od katedrale niz .;- s breg, uvaju u svojoj vlazi starih zidoVa i suto
nu srednjovekovnih kua ne
me usatomene na veli' ~ ke tgp~zmati:ke i na sitne ljude, stare tampare i stare s
ajd ije. Sve drugo je naj~tre amrznuro a ?atim zaboravljeno.
Jo ima nekoliho memljivih ulg.pha iz tog doba surove kalvinistiRnke gospodel
i po koji:ma je nekada, obuen u crnu ko ulju, bosonog rz tsr
42
loglav, sa sveom u ruci i sa dobo arom na elu, morao da po zimskoj noi obite ceo grad
kakav osut~enik samo zato to je mkslio drukije nego drugi, ili zato cgto je uo~gg
cte mislio. Ali stara eneva sad cezava bez svahog otpora. Nekoliko starih plemikih k
ua izumiru odeljene od sveta i ostavljene same sebi. Stare lorodice, uvari sviju t
radicija, daju sad profeoore botanike, arheologije i sahskrita. Nekoliko nauniha i
vi i sad u ~krvnaj zavadi oko materijalistikih i spiritualistikih doktrina. Nikad e
neva nije kroz hiljade godina tgrestajala da gpgah bude borbena i idejna. Ali sa
da je enevski univerzitet jedino boji te javnog mi ljenja, onako kao to su danas ulice
u iNiekciku, ili kao to behu ~nekad sinagoge u Judeji. U katedrali se govori sam
o u nedelju. Niko ovde nema vi e oseanja za prrnclost, koja je, uastalom, cela uvek
i bila vezana samo za jedno gorko ime iz crkvene istorije. Kalvina je ovde obor
io an- ak Ruso, koji je enevi dao novu lepotu i novu slavu.
c enevi se vide samo dve stvari: na bregu ova jeziva katedrala, i u dolini av
a nenadma na lepota Lemanskog jezera. Sve drugo kao da ne postoji. Jezero kma neeg
kao da je ~sada postalo. Voda pod Venecijom izgleda etara i vena; a voda pod enevo
m izgleda da se tek jutros prolila u svoj sunani ametist. Meutim, ad neolitikog dob
a do danacgnjih enevskih lrofesora, pro li su ovud evi vekovi ljudske mi~sli. t2str
vce, gde se meu jablanovima nalazi danas statua an- ak Rusoa, bilo je ono isto ostrv
ce gde je Julije Cezar bacio most da prebaci svo~je te ke legije u Galiju. Izgleda
i to ostrvo da je maloa~s ~niklo iz talasa. Sve je ovde mlado i novorot~eno, edno
i neoskvrnjeno, u blagosti ove ne to indiferentne i sebine lepots.
43
Jezero je cela magija boje i ubora; i ha~da konano natgustimo ovaj gra~d, samo to
je?ero osta
, je da zrai ceo inot u nacioj uspameni srca. Zato kad bi eneva imala dugtu, ona bi
bila! riavetna kao ova voda i hao ~nje~ta plavo cvee po okolini. Nigde na zemlji
nema ovoliko vedrine i plavetnila. Ve od maja toinje avde da pada modra kk a svetlos
ti, i ana ne prestaje da lije do jeseni. Okolo podne, i voda i vazduh postaju
- isto. Ne zna ~se da li vazduh a~ostaje vadom ili vada vazduhom. Sve je nemater
ijalno, blistavo, efemerno. Nalada toliko plavetnila da ga je puno odelo, kosa,
i dutpa; i vraajuhi se doma, otresa~mo ga sa odela hao pratinu ili rneg.
Obale se produ uju u staklena~etoj i mlenoj sumaglici kroz koju ~se, kao kroz v
adu, vide mirna ~seoca s rumeni~m ~krovavima, ~kraj vode atu
, ne galebova, i huda lemaneki ribari su e svoje ute mre e. Ka~da suice zae za iru, veit
o ; "' ivitastu i uvek ~sutiornu, hoja zappema celu po
lovinu vidika, pa~daju ekstatike veeri od kojih nije ni jedno nalik ma druto. Pre
nego to se ovi udni reljefi ponu da vtapaju u a~?ave i nerazgovetne siluete, voda po
stane aiukla, bez povr ine i uga~si se, apati~cno. Nitde se nema sa
" vr enije oseanje ticgine i svr etka holiko u toj sutonskoj aganiji vode na ecievskat
i je?eru, ,= dole oko Her~mamsa. Dve-tri male jedrenjae obo

, ; x:r renih trlatna, uure se u svakoj luci. Nastupi takva rezignacija svih Gtva
ri kao da se jezera najednam isugiilo a svi nebeski vetrovi ne~;;~~=5 1 stali s
lica zemlje.
Niko nije umeo apisati sve
lepote ovot Le~' mana u razna njegova godi nja doba i njetove tako raznolike tren
utke dana. Dva velika filozofa koji su iveli na ovoa~ jezeru, i koji iu obojica mn
oto duguju, vopeli su dve njegove razne polovine: Volter gornju polovinu, koju j
e gledao sa prozora svoga ari~stokratskog dvorca u Fer
44
. :. ~:,hi
neju, a ru~so - donju polovinu jezera, i~opred svoje uboge ~sue u Klaransu. Valte
ru je jezero pred enevom bilo samo kao deo njegovag parha na velikom njegavom ima
nju, koje je ~sam uporeivao sa Aristipovim vrtom u iVanja. Jezero kod Klaransa, taa
protiv, slu ilo je melanholinam Rusou za rnegove nevesele saimotnike cietnje. U tu i
stu samou doveo je Ruso i mladog Sen-Prea i novu Heloizu da bi u jednom senti~men
talnom ramanu mogao da izlije svoje najleit e misli i suze.
Gospoa de Stal, ivei ovde u Koney, udila se i pomalo prezirala vajcarce, to nisu
umeli da pokansu v pe uzbutienja prema lepoti svog kraja. Niko se nije dovoljno za
neo lepotom Lemanskog jezera makar to je ono najlep e na svetu. Ni srednji vek nema
pamena ~o Lemanu. Sveti Justin. je, ~citajui u Odiseji opis ostrva Alkinojusovog
na Jonokom ~moru, ~lakao i govorio da m_v se ini hako uje rajske ptice ca pevaju
mesto to ita ~grke heksametre. Ali sveti Bernardo je ~ro ao pored ovag celog jezera L
emanskog, i, udubljen u svoja ~.iisti~na razmigiljanja, nije ga ni apazio. Bajron
je iveo ovde ~a bregu Kolonji, sav zanesen duhom Volterovim, ali i sav opijen pa
nteizmom Rusoa; a, met~utim, dosta ravnodu ah za Lemaneko jezero. Jbubav Rusoa za
prirodu zanela je Bajrona vema nego i sama priroda. Kroz oi Rusoa mnogo puta je Ba
jron video dotle nikad i nekluene Vrednosti. - Mo da isto toliko bio je opijen ~i p
ropovedi Rusoa za slobodu ovekovu, to je mo da imalo veze i ~sa njegovim docnijim od
laekom da se ?a grhu slobodu bori i da umre u Mi~solungi. "Slobodo, veni dahu neza
visne du e, nigde ne gori svetlija nego u tmini tamnice" - .ka e netde taj veliki rom
antiar.
Ruso i Bajron su ostavili neodoljive uspomene na drugoj polovi~ni jezera: j
edan svojim romanom o Heloizi, a drug~i svojim spevom o su nju
~45
u cIijonu; jedan svojim razoarenjem i bolom venog pragnanika i siromaha, a drugi s
vojom
' rastgusnom mlado u i obeciu egoiste. "Ja ne ' ~ ivim samo so5om; ja sam
deo avog to je oko mene..." peva uzbueno i u panteistkckoj ekstazi mladi engleski
bard na vadama leman~skim koje je, ubrzo za Rusoom, napravio jo jednom sla
, vnim i venim. Dve garke sudbine na le su tako ovde ~malo o~dmora: Ruso, ko
ji se odrekao svo_ je eneve i oe ao u Engleshu, i Bajron, koji se
odrekao Vngleske i o'ehsao u enevu. I hada Bajron pev
a ovde da su sve planine i tala.si i ne:,.~ ;` .
oesa deo njegove dutce, kao to je on deo njihov, zar ta nije ~ak Rusoa pantekste,
kakav je zatim zanavek o~stao. Naraito u ljubavi za sa'mou i prirodu, oseanje tako
potpuno novo za vreme
. oba ova ~esnika. Lemansko jezero je odhrsta ed, _
;j; no i i'sto koliko i nebo. Ono je zato priblihsilo zauvek i ove dve uzvi ene i n
esrene ljudske sudbit e, koje su, svaka na svoj ~nain, bile ucveljene ivotom: jedan
razacaran ljudima, a drugi enama.
Ni ta te e nego govoriti o onam gradu u kojem je protekla na a prva mladost, ili
govoriti o eni hajoj smo dali na u prvu ljubav. I na grad prve mladasti, i tga~gca en
a prve ludasti, nemaju nieg sa realnim svetom, niti iceg zajednikog s ostalim dobi
ma ivota. Taj je grad tvr~ava u oblacima, naselje svih fantazija i fantoma srca;
a ta je ena na a prva srea i prva nesrea, prva himera i prva za~bluda . . . Tahav je
~sluaj i sa mnom kad govorim o desetini svojih studentskih gadina pro ivelih u enevi
i Parizu; mo da ~naraito o maloj i ljupkoj enevi ija svaha staza prolazi kao Mleni Pu
t kroz taj nekada nji ivot srca i ma te. - Jo stoje od Blota da Verijea, po rubu .jeze

ra, oni senoviti

46

umarci puni peurki i droz

dova, rde smo hajdukovali sa srudentkinjama prvog ~semestra . . . Jo sjaju mirni

putevi rastureni od Lansija do Kopea, na dve obale razdvojea~e Ronom i Lemanom,
hdje su nekad bile granice izmel~u rimske dr ave i Galije, a ?a na~s granice izmeu
dogme k avanture . . . Tuda omo pe aili sa ljubiteljka.ma literature, koje su ovamo
dolazile ~sa sve etiri ~strane sveta, da za jedno leto naue francuski jezik i fra
ncusku ludost. Vraale ~su se u Skandinaviju, u Englesku i Ameriku, sa akcentom sr
pskim, talijan~skim, ruskim i paivolsknm, ili ak - ?a bedu - i bugarekim, kao uspo
menom na ove etnje.
I iroki kejovi enevski kud se ~tevalo, ljubilo i gladovalo, sve u i~sto vreme
! I le .g lugovi od Saleva do ,Karu a, kroz koje i ~sada ume nekada nje nagce rei, kakve
nnko ad nas ne bi vi e izrekao da drutim ne bi izgledao sme an ili lud . . . I lepi
gajevi kuda ~se jo ori smeh one ~mladosti hoja je verqvala u ~svoju venost . . .
Celog ivota oseaemo potrebu da se iz daleka vraamo onamo i tra imo pone to od samog sebe
, kao kad se vratimo da ra irenim zenicama tra imo po putu pogubljene zlatne pare. A
kad ostariio, eneva e nam izgledati kao mlada ena, ~koja nas je ostavila i bdbegla
s drugim ovekom: za kojeg se iz ludosti poturila; i zo'og kojeg je, iz inata, zabo
ravila maternji jeZIK.
Kad nam je dvadeset godina, nijedna ~stvar na svetu ne izgleda starija od n
a~s, niti izgleda da e nas nad iveti. Le~pota mladosti je u zabludama kojih ~se mud
raci stide, a fili~stri u a~savaju. Srea mlado~sti je sva u tome to veruje u neverov
atno i to ne ?na za nemoguno . . . eneva je bila u moje vreme tvrava mladosti, logor
velIke vojske zaljubljenih u ovo nebo i jezero; debeli kineski zid koji je jedn
u koloniju mladih
47
. lbudi ~ iil0dih ena odvojio a~c svih drugih pet kontinenata. To je bio grad u k
oji su dolazili turi~sti to teraju vetar kattom, n studentt ~so
' . ji su terali egu s naukom. Na ulici ~su enevskoj u izvgsne sate proticale samo
reke ~mlada sveta; po hodnicfrma univerziteta su uborili svi jezici i svi dijale
kti; ~po javnim lokalima su se veselili mladi paro~v~, koji se nigde na svetu ne
bi ~sreli da nije bilo enevskih ~trofe- sora i enevske nauke.
Neveselu notu unose u enevu ~samo enevljani. enevljanin je glomazan i suh. Mol
i Bota, ~slu i rapublihu, pladi svoju ~sopstvenu enu; ovek s malo du e ali vrlo mnogo
principa. Ni lep, ni ru an, ni pametan, ni tlugg, ni dobar, ni rav. Njegov stnl u l
iteraturi je leden i bezbojan; njegova sonverzacija skva i uko
', v'' ena; njegov odnas sa svetom mrzovoljan i sraud" nat. Bez vere u sreu i bez l
jubavi za nsivot, .tu ni produkt kalvinizma. Stencal je ovde, u svoje vreme, na ao g
rad sa dvadeset i cgest hiljada oajnih du a, a ezdaset raznih klubova ?a udru en~e i r
adost. Meutim, govorio je Stendal, enevljanipi bi bio izbaen iz svog takvo~ kluba k
ad bi odi~sta imao veselo lice i pokazao bez
` bri an izgled. Za iste enevljane je Volter govorio: "Ovde se sve srauna, i ovde se
niko ne za~smeje." - eneva je imala jednu stra nu veru i jednog ~opakog ~proroka;
ne zna se ~ko je nemiliji, Kalvin ilt njegov kalvinizam. Taj ~grorok je govorio
da slobodu treba uskratiti ravim ljudima - a enevljane je ematrao za gore i pokva
`- renije nego sve ostale ljude na svetu . . . Taho je od svojih vernika bio nap
ravio paralitiare, neoposobne za svako ushienje i zanos za ivot. :3esreni grac u koj
em se nije nikad ~rodio pe~
_ nik! Jeste, an- ak, ali .koji je proteran odav" de ba zbog toga to je bio pesnFps .
. . Da je bio roen za vreme Kalvina, bio bi ~gzvesno sagoren
48
..:~~:?,S. .. ~.::~-s:
. U......., i~~ u.,i ~,g
na rpomai. Kal~vin je oar c~era na ~Cse~ry najmanje voleo pesni tvo.
enevljanka ,je potpuno ena svog mu a. Za Francuza je ena ~muza ili madona, ili l~
getresa, ili sve ujed,no, ali nikad ena; za jednog Rusa je sabesednica za njihove
beskdnacne razgovore; ?a Nemca je enka; za Balha~tca je ~slucpsinja; za Talijana

je model; za Icpanjolca je robinja; a za enevljanina je ortah u radnji i lotpisn

ik na menici. enevski birokrat je tinshi no~silac reda i za sve ostale svoje sugr
atane. Sav taj enevski red nalazi se u jednam spisku po kojem ni sve slobode nios
u slobodne. Gra~ani ne omeju da zapevaju hego dva sata dalvko od varo i; ni da sed
nu u ~parku ~a hpuzgu, jer je uvek sve e ~tremazana; hi da pro~u glavnim ulicama,
jer se uvek iznova polivaju. enevljanin nije goslodin, jer to ho ta; niti je turist
druhije nego nedeljom ovde po akolini. enevski pastor nije uitelj du a, nego ancar du a
. To su u crno obueni posrednici izme~u ove re~kublgpse i onog sveta. Oni ne tovo
re toliko o teretu trehova na ovom svetu koliho a onasno~sti od globa u ovom gra
du. Na i enevski profesori su, za ceo areni svet sudenata koji ovamo dolaze u hiljad
ama, uvek isti: mirni i dobri eneveki profesori, koji mnogo znaju ali ~malo ulsej
u; vrlo agpiirni i vrlo dasa,cni; potomci Viljvma Tela koji se proslavio to je ga
~ao drugog u glavu . . .
Odi~sta je alosno to eneva, izgledajul~gi svaija, i?gleda niija. Ose~a se da se ~
de sve kupuje i sve prodaje. Sve je numerisano, sve izmereho, sve tahszgrano. Sv
a se vrata otvaraju na jednu re i za jednu monetu. Ni ta ne ostaje zatvareno i zakl
juano da ~se sauva za ~tonosne tradicije damae. vajcarac je i posle toliko vekova os
tao uvek neiji vratar; sada nije vic~e vratar papa i kraljeva, kao nekad, nego po
sled
4 Gradovi i i ere 4S%
njik ~pustolova i probisveta. Jedan narod mora biti intimno igsod svoje hue da bi
bio dubako u gkbi i svojoj du i; a ovako, en je sav nalolju,
. na ulici, na pazaru. Ova je zemlja na taj nakn osu~ena da svoju lvpotu ne oleva
, ve lrodaje; i da ~se bori za slobodu ne zbog sebe i svoje dece, nego zbog svoji
h gostiju i stranih kirajd ija. Jer ova lepa zemlja he raa nigcta osim tladne ljude
. Srebrni Al~i su do neba, ali to su samo ledene
- provincije smrti. Doline su c ajcarske neizmerno dubake, ali na dnu njih je samo
~mrah i pusto . Zato se ne ori ovde u radosne jeseki gram
- ka lesma etelaca, ni pijana popevka beraa, ni ludo hlicanje ribara. Sve kao da s
e ovde poseje - u mraku i pobere v utanju. Ovde nnko ne peva
osim uenici na honzervatorijumu. Svako se mui i uti. N
arod~ni praznici i sveane procosiv* je izgledaju tu ne pavorke koje idu u polje da
mole Boga protiv su e ili zemljotresa. Ovom s,,:
gradu. ~koji Fpia mo da najmi~rniji i najlep i ~tejza na svetu, i u koji su jo Cezarev
e letije u le kao u radosni ttark, nedostaje dubaka poe?ija zaborava i lepota domae
tk kne. Ceo ovaj raj izgleda vrt nekog velikog hotela. Onaj sjajni Monblan izgled
a postavljen nad ovim gradom samo zbog turista Amerihanaca, a cela jezero razliv
eno samo zbog bestgoslenih Engleza. Sve ovde
, izgleda i?neseno ~na pazar i ogla ~-go na dobo .
Nema veih kontra.sta negq to su ovde r
az''"' like izmeu leta i zkme. Dani jesenjn i zimski
- nalie na hakvu alosnu skahdinavsku priu. Nekoliko ru nih silueta u ru nom nebu; nekol
iko nakaznih refleksa u pom~raloj vodi jezera; i, kao prljava zc~atna abe ena od ne
ba do zemlje, mesecima vise ledene magle. One pradiru u kuu, u postelju, gase vat
ru u kam~nu, misao u pameti, volju u krvi. Sve mesecima po~:gane tesno,
` siu no, zgureno, alasno. Ali ako ~pos,pe takve
50
dugomesene matle nacne najzad sneg ili bar lapavica, ceo svet se .trgne kao da iz
neba agadne cvee. Meutim, bli~stavi snet ne otkrije ovde nikakvu novu radost ni z
abavu; pokrije samo bedu stvari i ru an izgled ljudi. Jesenja i zimska eneva, to ni
je vi e onaj isti fantasticni proletnji modri grad koji po karavan~ma ljudi to ovud
a prolaze, izgleda neki evropski Samarkand. Zimi, mo e eneva izgledati i Kolenhagen
, ili jedan neveseli kvart na Temzi. Jer je eneva samo grad leta i sunca. Nitde m
aj nije tolF so frenetino ju njaki, ni raspinuski primorski. To su dani had se ovde vap
i samo za suncela. A zatim na tam suncu ~goveku izgleda da je za na u punu sreu na
ovoj ze~mlji, mesto svih okeana, dovoljno ovo usko platno blistavog Lemanskog je
zera; mesgo svih vidiha na hosmos, jedan prozor koji ovde tleda na srebrni po ar A
lpa; mesto svih prijatel~a, jedna mlada Francu~skinja; a protivu svih neprijatel

ja,jedno verno doma$e pseto.

Kao to u Atini i danas ivi Sokrat, a u Rimu Julije Cezar, vema nego iho ko je iv
eo i pre i losle njih u tg~gm gradovima, tako i u enevi jo neprestano ive Kalvin i a
n- ah Ruso. Takve velihe fkgure za njihova ivota zadivljuju ili ~lla e; ali posle rmr
ti, oni se javljaju ovde kao fanto2ii na svakom raskr u na eg vidika ili na e misli. Nj
ihove stoage jo su najvi e ulegle u tlo svajih gradava, i njihova uspamena je itavo
preda~nje. Nije samo legenda ca je eneva veoma gorda na svoga Ru~soa; ali ipak jo
i daFiac u toj tordo~sti iia vi e ~sujete nego prave ljubavi. Ruso je odbe~ao iz ene
ve kad mu je bilo asnaest godina, a vratio se u nju samo jo jednom, ha~d ~llu je b
ilo etrdeset i dve godine, i kad je ve bio poznat pisac. Nikad vi e zatim nije video
ponovo svoj rodni
51
1'rac, kojeg ~se najzad javno ocrekao, i rto s u a som i gnu anjem. Ali je Ruso ipak
, pa mnogome, bio tipini enevljanin. Njegova odricanje moglo se odnositi sa~mo na
njegove zemlja~ke i siucp~i duh kojim je u to vreme ivelo ed3evsko drucitvo. Ne,mog
ue se uotpcte odrei agad bine i rodnog kraja, a da se ovek ne odree i ~sa~iog sebe. Ni
openhauerovo i Nieovo preziranje njihovog nemakog naroda nije bnpo druto nego je,d
na ogorena i oajna forma lele i neodoljive ove.kove ljubavi za otad binu, hoja je uve
k nezadovoljna onils to ve njegop narad ima, i hoe uveh i sve drugo, i tra i uveh sve
najsavr vnkje.
. Ima mnago prnmera zaljubljeiog prijategsstva me$u piscima. Bili su velg-tki pr
ijategai - Tacit i Plinije ~Mlai, Suetonije i Marcijal,
iler i Gete, Bajron i eli; ali Volter i Ru- ` so o
~stali su tragino slavin po njihovoj a~e$u" sobnoj mr nji kakva se nije vg~cela ma da
nig
de nego na ovim obalama. Zato kao da i eneva nije posto
jala neto zbot njih dvojice, niti da ih - je nad~kivela druhije nego da bi samo uv
ala ' njihovu usa~omenu. Metutim, sve je izmeu ova dva
oveka bilo kontrast i otrov. Volter je bio veli
ki senjer de Turne, a Ruso je bio celog ivo'' ""`` ta siroma ak, kopist muzikih kama
da, i kroz
;i d. cea vek iveo sa etrdeset sua dnevno. Bio je plebejac, necovr eni seminarist, la~
sej hod gospo~ie Verselis i ~kod grofa de Guvona. Volter je bio mar al dvora kada
je Ruso bio ljubavnik jedne velike goopoe kaja ta je hranila. Volter je bio lini g
grijatelj evrapskih kraljeva hada ~e Rusa bio mu jedne slu avke koja nikad ni~e ugk
ela nauiti da ita i pgcie, ni da zapamti cenu stvarima, ni tacno razlikuje ~monetu
, ni da razume sate na hadranu asovnika . . . Razlitsa izme$u ljudi u tom veku poi
~njala je najpre od njihovog stale a. Ceo ivot izme~u Voltera i Rusaa progekaa je u
agorenaj meusobno~j ~ir nji
52
:.
4
. , , _'~s'i3n,i$1
kahva se ne pamti. Postojala je mr nja i izme$u Getea pe~snnka i Herdera filozofa;
ali je ta mr nja za Getea bila cam~to lovod za razmk lja:nje o neblago~carnosti oveh
ovoj o kojoj je ogg napisao nekoliko lepih stranica. Mr nja filo?ofa Herdera, ak i
u dane kad je oslepeo i le ao bolestan, bila je sva uperena da okleveta pesniknvu
slavu i samog pe~snkka obeshra,bri u njegovim gigantskim tianovima. Ali ova mr nja
nije k la do podvala i insinuacija opasnih ?a Geteov ivot, hao to je bila tsr nja Vol
tera protivu Rusoa. Svi su jazovi bili l~ke$u njima ig.psapani od same prirode.
Volter je bio naunits, Ru~so pesnik; Volter filozof, ~Ruso misgin; Volter polemiar
, Ruso prosvetitelj; Volter !kozer, Ruso pa~stor; Volter ovek iz dru tva, a Ruso ove
k iz ume; Volter oveas iz velkkog grada, a ~Ruso sin jedne industrijske palanke; V
olter bolestan od ui, a Ruso umnobolan. Volter e zato smatrao da je Ruso opasnost
za filozo~iju, a Ruso je smatrao da je Volter nesrea za ljudsko srce i za crkvu;
jer je Volter bio ~materijapi~sta i kritiar, a Ruso spiritualista i pobo an. Volter
je na ovam svetu mrzeo, a Ruso je voleo.
Zato ano to je od starog ra?orena u XV1II-om veku, treba prinisati mo da ~puno

salao Volteru; ali, izve~sno, ono to je novo satraeno docnije, treba stavitc3 u z
aslutu najpre Ru~sou, prvom tvorcu mksli XIX-og veka. Volter je bio ef kritiara sv
og stolea, pun purizma, i dogmatik ~pun preceitg~.gzma; Ruso ~Ze bio tvo~rac jedn
e nove estetine i prvi pesnik koji je dao pravo mesto nnspiraciji i slobodi. Vol
ter je bid pisac tragedija hoje su u Parizu bile zabava najvi ih hrugova; Ruso je
bio ro~eni neatrijatelj dramski~m harakterima stvorenim samo za uveseljenje goto
vanima i blaziranim duhovima. Iz tog doba i ?bog tog sluaja, dolazi Rusovljevo sl
avno pnsmo ~grotiv teatra, a koje je Ruso tp~gsao il~sa
53
jui jedno oko na hartiji a drugo na Voltaru. - On se ~samom Volteru obraa ovim gar
kim reima: "Ne volim vas, gosp~odine . . . Vi rte upro
. pastili enevu koja vam je ukazala gostopriiistvo. A ~ad mene ste odaleili moje s
ugraane . . . Vn gp te da moj boravak ta~mo bude nemo~gu. Vi ete ~u2p~niti i da UMRem
U TUoj ze~lilji, bez ihakve utehe kaja je potrebna onom koji umire:' Poznate su V
olterave straczne rei o Ru~sou: "To
_ je mali ovek, ro$en u blatu; pun oholosti i bedastoe; ~tun svahog sitnicarstva k
oje je u prirodi njegovog va;spita~nja, i svake ne~nsosti njegove kole; ovek haji
drsgso ho$e da tospodari; koji hoe da tue glave uva avaju sve zablude njetavot aiovg
a; hoji 2 leveta s n~nsko u i drugog progoni sa ~svire~go u:'
Ruso se nije ~smeo vratiti u enevr had
su v mu ze~mljaci nudili me~sto gradskog bibliotekara g.,; ~?'` gde bi bio spakz
n od gladi. Onamo je iveo u sja
ju svor bogatot dvorca Volter, hoji je ~dava
o ra. sko na pr~manja, i pored kojeg bi on izgledao nevi~en i pomraen. Kad se pojav
io Rusovljev "Emil" i "Dru tveni ugovor", tada su enevljani, tapiko inae pretenciozn
i na ~svoju slobodoumnost, izdali poternicu za an- akom,
^.' njihovim padanikom. A Volter zlurado podstre" kava sudije da bud
u to odva nije: "Nerka sud bude samo hrabar i ~sve e biti dobro." Naziva
_ Rusoa ru iocem javnog ~mira i razbojninogm. EIije se stideo ni podvala ni anonim
nih pisama. On pi e: "Svet uveh g~pka sa aljen>a za jednog lu
- daka, ali kad ludost postane i be~sniloai, onda ve u ludaka." Velkki pa~mfletzss
ta, da bi to vi e akrivio Rusoa, uzima u ?a titu i Bota u ko
, s~~," jeg je on najmanje verovao, i protiv kojeg se najviaie borio. Tvrdi
da Ruso nosi sve tragove svov': jna razvrata; n da preru en u kamedijacga vue = so
bo~m od sela do sela nesrenu enu iju je maj
ku ubi~o a iju je decu ostavio pred vratnma bol
54
nice; i da je bacio pod noge sva priradna oseanja kao cggo se bacio i na ast i rel
igiju; i zavr ava da se jo i mo e bla e hazniti bezbo ni romansijer, ali se ka njava sa~mo
~smru niski zavodnik . . . Kad je Ruso, najza~d proteran i iz jednog mesta iz Fra
ncuske, otf iao da tra i mira u Engleskoj, Volter je slao i anagio ~todvale hoje ~su
Rusoa izlatale podsdiehu, i, adve malo borbenog i bole~sno osetljivog, davadile
do oajanja. Uvek slabot zdravlja, bolesni~si sumnjala, naprasit holnko i tgono~sit
, Ruso ?pgje mogao da se nosi sa ';Volterom iji je svaki ubad bio otrovan, i iji g
a je svaki kamen pogodio.
I jedan i drugi umrli ~su iste godine, i jednog istog leta, Ruso za dvadese
t godina ailati od svog protivnika.
Obojica sa~da le e u Pa~nteonu francuskom, ujedinjeni u omrti i slavi asaje s
u izvr ile najveu pravdu nad ova dva padUednaho nespotsojna ivota. Jer bili su ~podj
ednaho i tvorci novog stolea i novog evropskog duha, i kroz vehove e njihova imena
ii naporedo. Najzad, ma kapso izgledalo udno, na~poredo ~su u mnogoak pogledu i li a
k i njihovi geniji i za hsivota . . . To nije dovoljno oseao Volter, oveh ad duha,
ali je to uveh aseaa Ruso, ovek od srca. To se naroito videlo u dr a~nju Ru~soa ~go~
sle ~smrti Volterave. Slava Volterova je veliha, ali nije pleme~nita. Volterovo
je delo rad sujete i otrova, a delo Rusoa bilo je delo sna i ljubavi. Vo~lterija
nstvo e se javljati i docnije, u svima ~periocima ljudskog bespua; a delo Rusoa i
njegov uticaj je ve konano zaVr en; ali je zavr en tako cgto taj duh n du a ~Rusoa ngnsu
vi e u nje,govim knjitama i doktrinama, nego su hanana izlivene u natTp~ hrv, i ut

kane u ljudsk)u mi~sao i SdvdST.

5S
enevski uni$erzitet moga vremena bio je, izvekno, najvema kosmopolitski ~ad sv
iju univerziteta na svetu. To nisu ni Kembrid ni Oksford; ~llo da su to nekad bili
sadko Salamanka i Hajdelberg; ili, ko ?na, ~mo da jo ranije, Pavija i Bolonja. Ovo
je $aka dr ava u dr avi. Od svih studenata najvi e se vide vajcar
' ci, najvi e se oseaju Rusi, a najvitgte se uju Bugari. Bugara ima stotinu i
sedam, i svi idu - zajedno: svi zajedno odlaze u havanu n svi za~e
dno nzlaze iz kavane. Re avaju sudbinu Srbije, kroje kapu Carigradu, rade o glavi
Ahrogsolisu, ako i1k nkad padne u ruke . . . Ali ive na kredit po restoranima, i
biju se sa sopstvenicitsa stana. Me~utim, vredni kao hrtiade i brzi kao veverice
. Bez francuske duhovitosti, ali i bez
slove~noke akaglovitasti. - Ima rur~kih studenata sviju godina, i studentkinja s
vih naravi. Ima ih za celu jadnu tuberniju; a ovde se vie rushnm
- jezikom holiko i na uvenoj pijacn u Ni njem t Novgorodu. Ru~si ovde kmaju svoje s
og~stvene ulice, svoj nagroiti izgled, i svoj ~osebni moral. Jedna grupa tih mlad
ih Rusa mirli ~samo kako e avde oteti to vigpe ~sunca pre neto to se vrati svojim en
ama, a ove ruske ene ~svojim
_ mu evglka. Veina su sluajno i privremeno studenti; ginogi ive po bogatnm pansiont-r
mma i ngraju po bogatim hotelima. Pod ilsenom studenata ive ovde esto avanturistiki
i poneki ruski kne evi i ene iz ~getroa-ra,cskot velikog
. dru tva. Pred imenohc eneaskot studenta sva . se vrata otvaraju, svi obziri otpad
aju, svi prestupi zaboravljaju. Ali druga i velika ruska grupa ivi ovde od mkzerk
je i od ideala. Sanjaju o velikoj revoluciji koja e poetn u Rusiji i pro irnti se za
tim po celoj zemlji i a~o ?ve?~ 4
dama. Ovakva ruska studentkknja prot~e
u enevi ' ~=~ kroz sve etape od ngpsilnstkin>e do bur oa~ski
56
, ~ . ;'3
nje, i zatim od bur aaskinje do kokote. Dolazei ovamo iz ruske pustinje, svaka od n
jih ima tigkka obele ja savremene ruske studentkin~e, kao i po svima evrapskim uni
verzitetima: uitola mu ~ko odelo i u celini mu ke 3toroke; ljubav za Karla Marksa i
u as od tuvg kaagitalizma. Mrze svaki princip hoji ne ide ?a prevratam, i gnu aju se
za evaku ideju ako nije utopija. Prvog tiaja idu u po~orci za crvenom zastavom i
pevaju revolucionarnu Kargcanjolu. ive slobadnam ljubavlju, ali samo sa ljudima
istih politikih princgpta. Nisu samo neprijatelji otrcanog dr avnog re ima, nego n ot
rcanog bur oaokog morala. - Ali ve druge ~go~dine, ista studentkinja ne ide vicge z
a crvenom ?astavom, a tree todine ne ita vi~t.te bo anstvenog Marksa. Sad se ve oblae
kao ene iz salana, i imaju otmene ljubavnike iz drucggva. Vitaju se ve hao turistk
in~e po ledenim alinjakim morima, po amoniju i po Sen-Morisu. Odsustvuju sa unive
rzitetskih asova, i ne tiu ih se tar estvene enevske irtp3tne .komisnje. Jedan za dru
gim prolaze sada samo seme~etri ljuba.vn i a,vantura. Propao je zana.vek njihov
negdadhp~i boepsstsi ideal: iveti ceo ivot na poslednjen~s spratu; sedeti ceo ivot
na poslednjoj gatseriji u lozori tu; oziti se doheivotno treom aslasom u eleznick; i,
najzad, biti sahra~sen u poslednjaj parceln na groblju! . . .
Za est enevskih semestara, nestanu tako ovde sve utopije mlade i velike ruske
~du e. Tako nestane i sva arijoka ljubav za mu~enicttvo koja je u osnovi ruske krvi
; i ~prestane et~ za venim idealom hoja je nerv naagge slovenske misli. Ne govore
vi e o po,dviznma ~soji vode na robiju u Sibiriju, nego kako e se sunati na pesku u
Nici i kladiti se na trkama u Dovilu. Ne tiu ih ~se vicge na i studenreki t anovi kak
o emo osloba~ati E~vropu od ~saap.itapizma,
57
balkanoke Slovene od sultana, Ruse osloboditi ad njihavog cara, Basnu od Habzbur
ta. Ne sanjaju v~pce o buduoj slovenakoj civilizaciji ko
. ja e prvporoditi ljude i ivotinje. Ne alju se vi~gie na obale Neve bombe koje su
svojim malim ru~icama nekad pravile ovde, na obala2ia Arve, pod jorgovanima i zov
aaia; niti alju bro

, ure koje su one same crtampale no potajnim crgamparnja~ma, u podzemljima

enevskih predgra- $a. U Parizu se brzo ivi, ali u enevi se brzo ostari.
No ono to nije ovako zaludela eneva svojim suncepi i rrlavetnilom, i koga nije
navela na poroke i izdajstvo, to je zasvagda gktalo nesravnjivo velika. Ruoka a
gitatorka iz vremena cara Nikole II vredi holiko je vredela hri anoka svetiteljha i
z doba Nerona ili Domit~gja
na. Nnhad se u i~stariji ~nije $ideo s.rguaj, politike agitatorke kao to je ruska en
a. Treba videti ovde te junahinje, bezbrojne i bezit.tene, koje ~su sav ~svoj mo
ralni i ~plotaki i~nsti~pst za oveka, i celu ne nost za dete, unele u jednu na
. -<~ ivnu ideju ili perfidnu utopiju. Ruskinja e nauiti na enevskom konzervatorkju
mu da peva i recitira, i da se ovde oblai s ukllsom rdaorskih dama, i da razumeva
nauku i literaturU; ali e najzad otii da na rustsoj ulici ubije kakvag veli~kog k
neza ili gunernera ~trovinckje i pustiti se da najzad bude premla-ena u letrograd
skoj tvravi, ili isu ena u sibirskim rudnicima.
_ Imao sam nekoliko dobrih drugarica, meu njima iz ~svih slojeva rushag dru tva, od
kojih su neke bile plave i ne ne kao ene iz ruske bajke, a ~druge divlje i svirepe
kao trrrsice iz njihove stedte. I one su podjednako um;uale negde zajednikam smru
na barihadi, ili :~treljane po dvori tima njihovih tvr$ava. N~rka;d neu zaboraviti
jednu malu Natagcu, ledtoticu iz ne
58
kog plemikog gnezda pored Moskve, sa oima zeleniti kao li2ie lovorovo, koja je opena
svirala lep e nego iko, i igrala hao starotrka igraica. Tu malu Nataniu o alili smo n
jen verenik i ja, jednog enevokot jesenjeg i prljavog jutra, kada je izgledalo da
iz neba pada bzato, i kad je da la vest o n~enom svr etku. Nju je lretazila konjica
za vreme nekih sukoba na var avskit.i ulicama, na kojima je bacila bombu u kola j
ednog carevot ro$aka. - Niko se odista lak e ne daje fanatizovati nego Rus, ni rtvo
vati kao Ruskinja. Dok je Rus jotc samo mu ik, on je samo zalueni pravoslavac; im na
ui pisati, on je nihilist; a im postane pi~sac, od postaje reformator celog oveanstv
a. Sa takvim nastupima drugi evrapski ovek bi ~tam izgledao prostak i manijak, al
i Rus izgleda samo bezazleni sanjalica i materijal za muenika. Njegova evaneoska l
jubav isgovremeno se prostire ~na ndeje koliho i na biljke i ptice.
Poljaci u enevi ovog istog doba ive veinom ?a sebe, kao na nekam poljskot2 dstr
vu. I ako Poljska stra~da, oni nisu revolucionari. Svi su proizvoljni manijaci i
namerni neuropati, zaljubljeni u kulturu i zalueni za titule i plemstvo. Svaki i
iia u svojoj ~porodici nekoliko gro'ova stare poljske ljahte. Svaki je, putujui za
enevu, najpre svratio u Indiju, lovio gcakale po Africi i hvatao morske huke oko
Kamatke! Svi smatraju sebe za sloveneke Francuze i gorko ale to su roaci svojih roaka
. Ruse dr e ?a Tatare, ehe dr e za Nemce, Srbe dr e za propale Poljake, Bugare za pnopa
le ljude. Svaki drugi slovenski jezik dr e za pakvareni poljski dijalekat. Svaki u
svojoj avanturi stavlja u pozadinu kaka glamazni princil i neki viii smisao. - Al
i su Poljaci mlade kulturna i vanredno dru eljubiva; ~prava je radost bili u njihov
om dru tvu. Oni su od svag ovi
59
nizma napravili romantihu kao Rusi od svag revolucianarstva i svot sockjalizma.
Svi e pre
' i?ginuti ?a poljsku pro lost nego za ~oljsku budunost. Potinu$e hrabro i na dvobo
ju za enu, i to uvek pre za tuu nego za ~svoju. Ovo je jedini svet koji ne ogpcti
sa Bugarkma, i koji se pla i Nemaca, i koji se u asava vajcaraca. Brau Ru~se lsr?e svo
m dubino~,k na e sloveiske mr nje.
_ eha ima vrlo l7alo. Oni ~dr e ttredavanja o Janu Husu hoji je bio jedg -gi Sloven to
je za svoju veru ugiro na glomai; i dr e predavanja
' o violinisti Janu Kubelihu to je dana~s jedini :5
nacg slovenski muzitsant hoji ne kutp~ pare u e ir. - Grci ~obuavaju ovde druge naro
de u kartanju. - Englezi i ovde ive gurajui uvek po jed~nu loptu: na tenisu, na bi
lijaru, na hokeju, na golfu, na fudbalu, na kuglani. Ne a~, o e se
:u;~' Englez zami~sliti bez lopte na ovom svetu: ni ovde u enevn kao ni !u London
u, ili u Bombaju i Kanaci, ili u Sudanu ili u Transvalu. Ve od XIII-og veha u Eng
leskoj se narod zabavlja time to ovek oveku ddbacuje loptu. - Srba u enevi nema mnog

o. Oni u Parnzu ue da postanu na povratku u svoju zemlju hraljevi ministri, ali o

vde u enevi Srbi ue da ~tostanu gpefosi oa~a zicije. Zato se smatraju naatrednijim
od pariskih studenata. Preko leta ovamo svraaju i bogati Beogra$ani da se rashla
de: novi ~enzioneri, propali politiari i ministri kji je ka
- binet pao tih dana. Ovi poslednji uvek izgledaju ' tu no i sme ~no. Kad u enevi
vidite jednog melanholinog srpskog mini.nstra, i?gleda vam
:'~>~ kao da vidite jednog appinistu u podrumu ili .a:~~y jednog gnjuraa na tav
anu.
Moj prvi stan u enevi bio je u jednoj bezimenoj uliici na samoj obali Arve. To
je stara i prapala jednokatnica u vrtu, sva obuena
60
u iroke ute cvetove bundeve, ~sa pcegg~p~akom i golubarn~izima, sa makama u sobi i
gtsima na vratima. Gazdarica i njen mu bili su ve prestareli; nou su iveli snevajui s
voju pro last, a danju su iveli prepriavajui te svoje snove. Jedva ako su koncem od p
auine bili jo vezani za ovaj ~kivot i za naipe ~stolee. c susedstvu se negde ula po
ceo dan truba kao da sam u militari~stikoj Bugar~skoj, i huka karus~ la kao da je
nacionalni praznik u Nemakoj. Dugo sam vremena bio osgao ~bez drucrgva. Poznao s
am ubrzo lednag Rusa bez ruke i jednot Srbina bez tlave. Rus je poznati ti~ rusk
og revolucionara koji nosi duge kose, dr i duge tovore, i picte duge lanke. Srbin j
e navratio ovde u enevu da ~preko letnjih vruina naui i francuski jezik, na tgovrat
ku iz Minhena u Beograd; to je tipski nemaki doktor prava, koji ujedinjuje u sebi
dve elementarne sile: nemake gietode i prirodnu srpsku bistrinu - od ega po~sle n
eka vas Bog brani kroz ceo ivot . . . ena mu je jedna mala Nemica, slatka i plava
kao med. Oni se vole predano i ne no, kao to hukica Lulu voli dobrog psa Hektora. On
u iva u ~njenol~g istom i sjajnom ve u ad nemakop~ porheta, i ceni njenu sentimentaln
u nemaku duczu; a njene misli zna nai?ust i ponavlja ih kao kakvu talijansku melo
diju. - Rus bez ruhe se starao celog ivota da sagradi bolju huu za oveanstvo, a bio
je najzad proteran odavde u drugi igrvajcarski kanton ?bot neplaanja stana. Srbin
nijg verovao u francusku kulturu, i oti aa je vema nego ikad zaljubljen u nemaku or
ganizaciju misli. Otg iao je odavde sa svojom Nemicom, jedne talsne noi ~pune vetra
, i mi smo za ~sim dugo alili ~ne no. On je ubrzo ?atim u Srbiji postao lan dladajue
stranke, lan parlamenta, lan vojne lige, lan framasonske lo e, lan opr tin
61
skog odbora, lan drutitva za ?acrgitu ivotinja, i pouzdani stub ~svi,ju re ima.
Docnije me sluaj nad~eo u jedan eseli how tel u ampe
lu, onamo gde se iznad ledene i hune Arve podinsu itavi obronci, kao falezi. Arva
ovamo dolazi sa gleera i ho~trlja ovud svoju nrljavu pepeljastu vodu do u veselo
modrilo Rone. Stoleima ova Arva ra?orava svojim ledenim talasima itave ove krajeve
posaene vnnogradom; a Rona je za dvadeset ~ vekova vigce od dvadeset puta menjal
a svo~je horito i svojom brvom maticom odnosila itava naselja i ordptine. Arva se
nikad nije razbistrtcia, a Rona se nije nikad za~mutila. Ove dve reke daju pokr
eta i liuzilke celom ovom kraju najsavr enije alpijske mirnoe i lepote. Rona protie
ispod kalvinistike eneve da dalje na jugu zalije-obale ~gapskog Avi
-. njona, obale na kojima ie nekad plakao Petrarka. Pred vrtam tog mog stana diz
ale su se granitne siluete~malag i velikog Saleva i otvarala se tude vrata franc
uske Savoje. Na padinama
:; oba SaleVa treperi uvek ne to svetlo i ljubiaa; sto, kao oarana du a. To je alpijsk
a timorina, koja od svega na emu le i napravi tgluzorni predeo i fantastinu obmanu,
a od ovih ogro~mnih masi.tva naini vazdu aste tvrave i suneve kule.
Na ove Saleve penjemo se gte ke ili ~na koketno osedlanim matarcima. Tu tore
svr ava vajcarska, i ve na vrhuncu brega se vija francuska zastava. Mali zamah Montj
e, ru en i obnavljan kroz vekove slu i dana~s ovde za sastanke bekposlenim i zaljubl
jenim. Po okolini enevskoj bila su u srednjem veku nebrojena takva utvr$enja njen
e vlastele. Po imenima tih plemiha zovu se i danas sela ~erman~s, eks ili Pene. V
e u VI-om veku bio je tu i mana~stir svetog Mauricija koji je poginuo za svoju ve
ru, hrabro kao kakav vojnin Teba~nske legije; zatim mana
62

sgir svetota Viktora u am~gelu, sa mo tkma svetitelja; i najzac zkanasgir svetog Kl

audija i svetog Ojensa, hoji su dana~s izbledeli nz svaijea~ pame~nja, a pred k~oj
im su nekad ~trolivene tolike hri anske suze. Ali u ovam pejza u i nema odista ni~eg k
atolikog. Samo ~se talski mit druidski osea ovde nvpobedan, i kao identian ovoj pri
rodi. Botovi uvek sebi nau pejza koji im odgovara, i sunce na hajem su najbolje os
vetljeni.
1 Breg Salev nema ni ta od surovosti alrpgjske. Svi mladi narovi iz celog ~sveta p
enju ~se na ove zelene masive sa beskrajnim vidikam. Ali
i svi oni hojk se ovamo i~spenju, iagledaju bez otad bine, bez kue, i bez dogme. To
su probisveti koji vode po zemlji tu$e ene, la ne verenice, sluajne saputnice, znai
ane lju~tke oajnice jedne letnje sezone. Gore idu samo sna ni i mladi, a sve zlo ko
je se gore ~oi~i, ttada na raun onih koji su ostali dole u podno ju brega. Ovde se u
travi ne mo e da ~na$e ?a~boravljena ~knjiga ili dogled, ali se na~e zaboravljeni
enski korset ili ?aboravljeni mucgki e ir. Vglsoki brego
', vi i iroke obale ~oobaraju u naima sve male obzire i uske skru2rule, jer se lj
ubavi, kao i zloini, zainju pi ti inama i po ~tomrinama. Pogled sa Saleva na ivitastu
i dugaku iru izgleda orrce~cija. Prastori su ovde beshonani:
, ra trkana savojska i enevska sela, bezbojni galski putevi to vijugaju kroz ?eleno
lsore njiva i vrtova; jablagnovn cgto pretravaju i? jed
i nog predela u drugi, dve reke koje presecaju ceo taj vidik, i velFgko elino ogle
,dalo jezera, i ! rumeni oblaci koje ovde hvatate rukam . . . ovek
se tu sav vraa prirodi, i ~tia potrebu da nakida puno mlade gore, n sashte ~sebi
u .nedra, i da po ceo dan n o~si po udno meu usnama dva-trn ze` lena listiha.
63
Jedne to2ie veeri, na svojoj terasi hotela, pod batremima belkm i ljubia;stim,
u slamnim nasgton~aatva, asgali smo nas nekoliko. Oba su Saleva bili pretvoreni
u veline vazducgaste mase hoje su se lelujale meu zvezdama. U ti ini se ula Arva, al
i tiho, vigie kao hujanje ume neto agor vode. Jedan de~beli francu~eki pukovnik i
~plemi, biv i bula~n ista, religiozan i sehsualai, opsedao je jednu devojku Talijanku
, hoja je bila u onoj lepoj i zbunjep~aj cva
- dvoetoj ~odini, kada se ena boji oveka kao razbojnika, i had ~svahu mu ku re smatra
kao aluznju. Jedan drugi Francuz je otssedao ovda nju jednu katoliku udovicu, hoja
je ivela na zemlji kao na u~sijanom pocdu, i koja se od francuske duhovitosgi sv
og napadaa branila postom i molitva~ma. Na je hotel sasvils katoli~ki: pun
. je promaja i pun morala; i ima u trlezariji ras- pea, a po soba~laa gravure ~z
bibl~je. ak u av_ liji ima kapelicu u kojoj ka u da ~se uva prst
svete Marije Egipateke, koja je ivela u pusti= nji, i talto
sahranjena, po to joj je grob iskopao - la$ ~svojom apom.
Dva Engleza su te veeri sedeli u kro nji jednog
oraha, ~pu ili svoje lule i utali, onako haho su to mo da ve inili na nekoj amokvi u B
ombaju ili na nekom sikomoru u Bejrutu. Jedan Rumun nam je priao da Bukure t nije m
ali Pari?, nero da je Pariz velkki Buhure t. Je, .,
nedo~statk sidan bugarski student medicine, u u ea, precizira holiho ima pe ke od Petrogra
_ . e:;~ da do Caritra,ca. - Ovakve ~solonije u vajcarskoj se sastoje ad studenat
a i penzionera, pisaca i prapalih industrijalaca, sumnjivih plemia i protestantsk
ih teolo~a, to izgleda arenije nego kakav orkektar na Levantu.
Na drutoj strani terase, jedna otmena gospo~a enevska, koja je nekad primala
u roste slavnog pisca Salamba, pria e da je Flober
64
l
~ ~^`"h.
bio za stopam okdrela utalica i da je za vreme jela tlaao nokte. Njetov ~trijatelj
Maksim Dikam jaj je priao da je Flober isto tako utao ja uhi na kamiln u Egiltu i o
bilazei piramide u Gizehu, i pred sa~mom piramidom Keop~sa uzviknuo svom drugu: "
Maksime, eureka! Zna li kako ~u je nazvati? Gospo~a Bovari!" Istina, ovaj sluaj ni
~sam na ao u knjizi putogptsa po Egiptu itoznatog Floberovog ~grijatelja Maksima D
nkama, nitn je tano da su oni zajedno cutovali po Egitgtu; ali je ovaj sluaj moguh

an psihiki: jer pisci n pred najve~km spoljnim etvarima uvek su op~sednuti jednim
svojim linim momentom.
Ova anegdota, dala je povoda da ~se tgitamo te veeri kakvo bi ko nme dao enevn
da ~e to tpke sam morao da na:~e.
- Moj pesnik bi joj dao ime Benare~s - uo se jedalt mlad i topao et~ski gla~s.
To je a-gajudnija n najsveanija od ~sviju rei. Ono je grad venih molitava, a ovde j
e grad vene ljubavi. Onamo bismo svi kleknuli pred Bogom, a ovde, i u ovakve veeri
, svi smo otvorili naruja pred potre6om da volimo. Onaiso se veruje da je spasen~
e u smrti; a pre,d ovim lepotama i noU~ima se veruje da je spasenje u ljubavi. O
namo ne vndimo oveka zbog Boga, ovde ne vidilso Boga zbog oveka . . .! eneva, to Su
~a e dvadesete godi ne. Lepa re eneva ne mo e se dvagut re~i istim gla~som, niti u nje
no~m ne~beshom jezeru dvaput oglednuti i~ste oi. Jer je eneva samo jedan kapric ma t
e i samo jedan sluaj srca.
5 Grad,ovn n i ere b$
PISMO IZ FRANCUSKE
PARIZ, u prolee, 19**
)?~ .
Ne to se danas najednom lromenilo u mojoj ulici, staroj, bednoj, anonimnoj. Bi
la je do sada tesna kao tamniki hodnik. Po njaj su mesecima lile crne ki e i emrkav
alo se ve$ ad podne. Jutra se nisu gsoznavala po zabeljenim prozorima, neto po n
a em aajanju od venog mraka. Ali je danas naprasno nai la odnekud reka svetlosti, i ml
ado sunce upalilo po tiafonu itave pantamime zmajeva i iroke ognjene ume. Po mokrim
crnkm krovovima razleteli se golubovi od vatre i zapalio se jedan kruttan oblak
u visini. A had je najednam zazvonilo sa neke crkve, glasovi zvona proacli su n
ebom kao vel sa srebrna jedra, hiljadama jedno za drugim.
Ni u najveem gradu, nad ijim ulicama vise samo u~ska platna neba, prolee se ne
da sakriti. Prolee nije ovde na stvarima koliko u oima ljudi n u pakretu ena. Prolee
je, jer juera nje sree ne izgledaju vi e sree; jer je ljubav i neverstvo u vazduhu i v
odi; jer su ene danas legpce nego ikada pre u ivotu; i zato to se probudimo s jedni
m stiham u pameti i jedni2i novim enskim imenom na usnama; i, najza,d, crgo pro$v
mo danas kroz Latinski kvart hao stari grki bog kroz zlatnu kictu.
bb
~a
J:. rr~
Mlako parisko 2trolee se osea u miri~su prve pra ine i u blagosti vetra ~koji sa
d gmi e po zemlji. U Seni lepr aju sunane zastave; crni krovovi prave svoje orgije u
usijanom nebu. uje ~se jutros kako negde, s onu stranu svih zidova, pupaju mlade t
cume, sija~ju regse pune erave, ori se paganska ~esma, tre kentauri. U srcu peva j
edan veliki ~avo i trista malih. Po jednom ubogom stablu, u kahaam pra ljivam pa~
riskom skveru, osea se danas listanje evin uma brazilijanskih. Po jednom glas,i'~u
gttFpde uju se sva jata sa ekvatora. Prolee jfp nije na zemlji, ali je ono ve u kr
vi i duc ; ~srce ide za suncem a pamet za vetrom.
to razlikuje Pariz od svih drugrp~s tradova na svetu, to je tcto u nje~mu nin
ad nt-gsmo potpuno nesre.Ulni, ni ha~da smo najsiromacp3iji. Sva su vrata ovde p
red nama ?atvorena; ~svi kuhinjski ognjevi poga eni; uprskaju nas tuU~a ~kola ko~j
a bi trebalo da budu na a; i drugi ovek vodi pod ruku mladu enu koja bi ponekad vett
ma volela da visi o na em ramenu. Svako se od nas oceha ovde ubog i bezimen. Ali j
e Parkz toliko ogroman i sj aj an da se rgred njim sve na e line bede gube kaa nici
tarije. U pozadini sviju tih nagpih beda stoji velians~gveni Lur ; ~iza svih na ih
bezbo ja i poroka sgdji u po?ap~i, i do neba, Bogorodiina crkva; posle svahe svoje
nevolje ili ludosti, pro~emo, cezarski, ~kroz Trijumfalnu katgiju! . .. Samo taj
oseaj da ivimo u Parizu ini nas o~ve~kom srene zvezde. Na jednom starom malom la~ste
lu neke g~osto$e iz XVIII-og veka, koji je n?vesno bio dar jednom ljubavniku, vi
deo sam negde enotsom rukom napksane ove slatke rei: "Mi smo se vide~li, i mi emo
se voleli, i ni~gita victe na evetu n~~je u ~stanju da i?meni taj fakat:' Tako s
mo mogli misliti u oVom gradu i ~svi mi drugi - i ~vi psoji ste u njemu ineli, n
mi koji smo u nje.mu ivota

5' 67
rilk. Jer ni ta picte, i nnkahva skpa ne mo e kzmeniti fahat da omo Pariz videlk i u
njemu iveli. Ovo je pohli jedne od najveih ljudskih srea.
Pariz je najvea raskrsnica hsivota. ovek je do Pariza jedno, a od Pariza je d
rugo. Ko je dovde da ao ~pametan, on je ovde pastao ~pametnij i, a ko j e dociaa d
ovde lud, oa-t j e odavde otigcao neisceljivo mahnit zanavek. Ovo je jedini naro
d
- kojn ume sve da shvati, u sve prodre, i sve objasni. O la~ginstvu ne govo~i be
z hipokrizije i bez politike" jer Kelti i Gali, kao to ~su, oni su ostrvo zg~ seb
e, genije za sebe, sudbina za se~be.
. - Italkjani mrze Francuze jer nh se boje kao vojnika, Icpanuolci ih ~mrze jer
ih se agla e sao revoluci.onara, Rumug-ti su zaljubljeni u njih zbog
, njihove frivolnosti i ~poroka, Srbi su zaljubljeni u njih zboa~ njihovog ~ite tv
a. - Nijedan narod ne pre,cstavlja, evo ve etiri veka, svoje stolee; tako integraln
o kao Fra~ncuzi. Nemci su
: u~ski, ;zatvoreni u sebe, zaljubljeni usvojU grU= bost h:ao u svoju muzinu. At
so Bizmar~kova i Viljemova zemlja ostane i dalje onahva kakva je dana~s, to ~e bi
ti najsilnija i najstracgnija zemlja na svetu, ali nikada najvivna. Bi$e u a~s i t
repet, alcs nikada centar i pri~ker; bi$e giljotina ko
k __., ja e izraivati sve na sekundu, ali nikad i?vs~gr velits~ps humanih kdeja i
osean~a ljudske ?ajednice. U osamnaestom ~zeku, veku a~merikog us
'g tava i fr.gncuske arte o pravima oveka, nema_ . ka je fi:pozofija bila
u polovinu teolacgka; i gsad ~tarkslsi sankilotk obaraju feudalizam i stvaraju
novo oveanst-vo, po Neacakoj jo za jedan vek: hograa u paradnim mar evima kasarnski nar
o~d Fgridriha II.
Egigiani, Persijanci n Jevreji tpnsu zato imali gos:podarstvo ~nad svetom to s
u se~be smatrali nizabranim, a ~sve druge neistggm. Francuzi su u rgri maha :govo
rili o saam zavojevanju sve
68
., ~ 'a _: ; :
tom i o jednoj unikerzalnoj monarhiji pod njihovom vla u; ali ne zato to ~su se smat
rali slavnijili od drugih, nero humanijim. To je bilo u doba arla V Anrija IV i N
apoleona. Francuzi su, posle Rimljana, bili prvi koji su govorili o oveanskoj zaje
dnici; oni su prvi pravili zakone liberalizma za ceo svet i dizali revolucije u
svojoj kui od hojih su se i sve druge zemlje oslabaale tirad~ije i alraha. Re oveanst
vo, u novo doba, ula se samo iz Francuske. Napoleon je hteo zato ne Francusku u E
vropi, gsego Evrapu u Francuskoj. A ovo je hteo ne sama kao veliki general, nego
hao vepiki organi?ator duha. Napoleon bi postao samo jedan veliki osvaja da nije
asvajane zeml~e istovremeno donosio i ideje ~rancushe revolucije; a u svojaj ?e
2ilji on bi ostao sa~mo uzurpator i tiranin da nije i~stovremeno bio i glavni in
gpdijator za organizaciju modernot zakanodavstva. Taj car koji je pogazio svaija
prava, i?radio je, aieutim, zahonik za svakog. Svi ~su francuski putevi bili rim~
-ki. Francudki ni~su nikad prestali da predstavljaju velino latinstvo: silu i za
kon.
Engleska je u devetnaestam sto~peu jedina imala svetsko carstvo i ~svetsku p
olitiku, a nije kpak znala za ideju o oveanstvu i klonila se zajednice s drugim pr
osveenkm narodima govorei samo o svojoj sjajnoj usamljenosti. Amerikanci teh sada
uvi$aju da postoji i drugo ljudstva nego oni i nego njihovi crnci i njihovi crve
nokosci . . . Nema u devetnaestom veku nijedne stvarno liberalne ideje koja je d
oacla iz Nemake, ali nema opet nijedne hola ili nije do la iz Francuske ili u njoj
dobila definitivnu formu. Ova se zemlja ve ad duto vre~mena nala?i na svima ra~sk
r ima istorije hao putokaz. Dekart obara skola,stiku, a Ogist Kont metafisiku. Lavo
azje je aslobodio svet od alhemi
69
je i stvorio madernu hemiju; Lamark je prethodio najvekm zahanima fizike, a Paste
r je prvi stvorio biolo~iju. Bilo je i netsoliho francuskih vladara hoji su imal
i polgrgicku hegemoniju nad celim svetdm; a irnsena Igoa i Balzaka bila su najvea

imena u jednolgt od najve~i vekova.

Samo u Parizu imamo oseanje da ivimo u kultu
rnom centru svega oveanstva. Za jedan dan _ se ka e po ulicama od Luksemburga do Mon
mar
tra v ce duha nego u nemakoj aha~demkji nauka kli engleskom parlamentu za godinu. T
reba slati mlade u Nemahu da naui svirati, a u Francusku da naui misliti. Nemaka ima
nekoliho genija hoje nemaju Francuzi; ali Francuska je rodila bezbroj velikana k
oji stsoro doma aju nemake genije. Nemaka je muziha posgala prva muzika u svetu, dok
~su jo ona~mo svirali samo profesori muzike, i dok sam nemaki na~rod nije jo umeo
ni ~da ?vi di, ni da pusti glasa. Francuski genije, nalrotiv, uvek je bio ra iren na
celu francu~.psu masu, koja je zato jedna od najucnijih to ~su ikada ivele na ?em
lji.
Niho koliko Francuska nije imao toliko velnke kraljene, vojskovoe i dr avnike.
Ima naroda koji su od Francuza bili bolji slikari i arhitekti, hao Talijani; i b
olji muziari i filovofi, kao Nemci; i vei l.ioreplovci, kao Holanani i Portutalci;
i vei trgovci i koloni
- ste, kao Englezi. Ali su zato Francuzi ipak u i~storiji najvei inicijatori i re
formatori, i najvei organizatori ljudskog duha. Nemaki vozovi i entleskt~ brodovi
doi e na svoje mesto u pravu sekundu, ali e oba naroda uvek po~mapo zadocneti da nd
ejno doUu na metu u ~pravi as.
'" Do poegka devetnaestog veka u Engleskoj je jo iveo svet od crnot sujeverja i vraa
nja, to pokazuju i danas stvari nzlo ene u muzeju u Oko
70
s;~
.rt
,.1S, :'~~-'.Z.
v!. ii
* g n
fordu. iveo je u doba Jelisavete veliki ~pe~ nik ekspnr, ali toliko isvan svota ve
ka i svoga narada da o njemu nije sauvana nijedna lina uspamena, tako da se sad su
tsnja u njeta da je uop te postojao, kol~tso se sumnja i u Homera. u Francu~stsoj
je, meutim, jedan veliki ovek bio uvek prava mera svag velikog vremena, i jedno be
z drugo~ga bilo bi ovde nerazumljivo.
Savremeni ovek ~koji ne ?na francuski, ta je hao antiki ovek koji nije znao grt
si. A~po~ stol Pavle je znao grki, ali r$avo; da ~su drug alostoli i evangelisti z
nali grhi, htrimitivna hri anska vera bi mo da Ve bila odmah pastala najsavr enijam organ
iza~d .rjom duhovnag ivota ?a sva vremena. Ako se negde i docnije bude rodila kakva
nova velika ideja za reorganizaciju sveta, ona e postati trijumfalna tek kada u
Parizu dobije svoju krkstalizaciju, i kad Francuzi, po svom obiaju, od svih princ
ipa na~rave puteve srca.
Nema odista nijednog patriotizma koji je lep i od francuskog. Ima nacionalnih
ponasa koji ostaju kao najvea lea~ota jedne rase. Kad je ceo svet bio u pamrini s
rednjeta veka, francu~ski genije je stvorio gotiku, a engleski genije Velihu artu
; ali dok se jogi u ;Engleskoj dubako verovala u ma~tt~rju, ;u Fra~pduskoj je do
nesena nova kanstitucija sveta. Nikad Francuska nije bila bez nekog svog selinog
oveka koji izgleda i~stovremeno i ef rnpt.rge ljudske porodice, staratelj i brani
telj, heroj sveta. Ima nekoliko velikih naroda u tsojidia pojava jednoga genija
izgleda.kao neko udo prirade; u Francuskoj nam to izgleda kao logina pojava i neiz
be ni produkt sredine. - Patriotizam francus~d nije izraz rasnot etoizma i ksenofo
bije, kao kod nekih drugih naroda, nego istorijski ponos i smisao a ~gradiciji.
Ono to ini Francuza obe~snim u njegavoj oholosti, to je cggo
7I
ninad, od kad je postao, nije bio niijn rob. Francuska je, osim Danske, jedina na
kopnu Es rope hojdm niko nije vladao osim n~en sopstsa ni narod; i kad su drugi
propadali, ana se nrila. Od vremena arla Velinoga ona je slobodna na sgncu. Svi s
u i li da je pokoravaju, aln je niho ~pg_ie pokorio; a ona je pokoravala polovi~nu
~sveta Deset vekova n,enog postoja~a, to je
' deset vekova neprestane slobode i stalnog dr asnog razvitka. cIpa~njolci

su bili robovi Arapa. ' Rusi robovi Mongola, Srbi i I~rci robovk Tura
ka. Talijanci robovi svaiji; ali Francuska,
n kad je bila pobeivana, nije bila pakoraaaha, nn gubila svoju dr avnu egzi~stenci
ju. I dd h~d postoji francuski presto, on je svojina radko francu~skih vlacara.
Zato najslobodnijn ovek na svotu, to je Francuz; a zato je on n najsamostalnn ji d
uhovno ad svih ljudi na kontinentu.
u Francuzi su prvi koji su ostvarili svoje nacionalno ujedinjenje, jo ?a vreme Lu
ja XI; onn su bili i ~trvi koji su imali jedan titi3nn nacionalni rat, sa bitkom
na Vatmi; a to je po
; sle ostalih stolea u kojima su ratovi biln samo verski i dinastiki. Tek posle po
bede sankilota u bitki na Valmi, govori se o nacijn kao moralhoj i etnikoj zajedn
ici; dotle je re nacija bila nedovoljno jasna, maglovita, konfuzna. - Francueka s
e uvek razvijala samo iz svoj~p sotlstvenih trad~pdija, u tohu nekoliko veko:a.
; Danas se sve zemlje na kontinentu evropeiznraju, ?nan denacionalizi
raju, u stvari, samo fran. ~ _ cnziraju; i kultura nekolikih naroda u Evropn
ceni se prema tome koliko se ta kultura prn6 li ila francuskoj.
U Madrndv je arhitektura nemaka, goalete pariske, kuhinja livaFsgfgnaka, hote
ln engleskn, lenost arapoka, moral grRpsi. Nestala je stara soperbija pptanska; a
k Don Huan sad onaako dolazi iz Argentine, a Don Kihot je odjail3o u Ita
72
liju. Meutigi, francu~ski duh je bio i ostao stalno konzervativan i razvijao se s
amo tgz svoje sapstvene moi. U Francuskoj su imali svojih eledbenika i Bakao, i Ka
lderon, i nemaki romantiari, i ekspir, i Bajran; ali je genije fra~ncuski, kao i ge
nije starogrki, tutim uzorima uvek davao peat svoje neverovatne snage. Zato je Fra
ncuz olienje ovegsa ~vezanog za svoje tlo; to je najogoreniji patriota koji ne zna t
a je to otacbina, neto ta je to Francu~ska, dilse Franse arla Velihot.
Razvitak Francuake je ~ne to to nedia primera u nstoriji: ima jedna Francuska i
z doba Luja XIV, a drukija iz doba Direktoara, drukcija za vreme Carstva, druhija
iz vremena Restoracije, druhija iz 1848, i ~dana~s drukija nego ikad . . . Svi ele
menti. n>enog duhovnot ivota vari~rali su u loginoj vezi jedan s drugim: literatur
a, filo?ofija, slkkarstvo, stilovi. Francuska nikad nije bila dugo vremena ista,
i nijedan graankn sveta nije imao oduvek tako pro~sveenu ljubav ?a svoje tla i sv
og rasnog genija. Verovatno, met~utim, da nijedno doba francuske istorije ne pre
dstavlja tako konaan obrt u duhu i naravkma koliko pad monarhije Na~oleona III, k
oji je bio konauna propast starog drutctva i ~stare tradicije. Ni veli~ka revolu
cija nije takav jaz koliko postanak zatim bur oaske republike i stvaranje bur oaskog
dru tva.
Ako ima zemlje u kojoj su za nekoliko stolea upravljali mudraci, to je ova. I
sam Napoleon je pomagao i svoje i strane naunike s istom ljubavlju; interesiraa
se za sve sednice Akademije i Instituta, iji je bio lan; pri po aru Moskve diktirao
je naredbe koje su se odnosile na francuski teatar. Nijedno doba u Francuskoj ni
je uop te bilo veliho ako tgre svega nije bilo odista prosveeno. Jedan neverovatan
uroeni omisao za realnost i mogunost; jedna
73
asobena mo otgservacije, to je ono cgro ini . Francuza u svako
m krugu ovekom hoji sve vidi
i razume. Ta uroena mo opservacije, ta sta_tna patreba za razumevanjea.t stvarnost
i, ihsgink~p- na odvratnast za sve to je msnsti~no i maglovito, cini Francuza najneg
go~srednijim, najiskrenijkm, racionalnkm, duboko in~sti~nitim. Pravi op
- servator uvek tra k naunu istinu u svakom momentu; a ovek koji do te mere gleda ~u
nstinu stvari i fakata, ne ~l, o e biti nego istinit i lrema ljudima. Zato je Fra
ncuz najmanje la ov od svih ljudi. On je bntno nauni duh. A nema naunika koji je bio
la ov; urot?ena la;k, to e ili duhovna poremeenost ili fiziha nemo~. Ako je Talijan
la an, to je zato to je slab; a
`. ako je Francuz h~stinit, to je zato to je jads. Francuz je ovijalan vi e nego ta j
e radostan; i vicze dekorativan nego svean. Uvek nojevo pero za kpobukom i ipke ok
o ruke. Kod oveka i danas ~stalna ljubav za barok; a kod ene, ukus za lrecizno~st.
Njihova paristsa ljupkost dolazi vi e iz slasti za iVag ~nego iz ndeje o ivotu. Vi e

je Francuz dekorator nego ~slihar.

- Mrzee Betovena i kad mi~sli da ga voli; i bie mu odvratan Dostojevoki i had veru
je da ta razume.
Oseanje ovenosti u Francuza dolazi o
d .:g";;' radosti i hrabros?gi~ kod Tapijana tog ase~gat~a nema ?bog straha i se
binosti. Ima izme$u Francuza i Tali ana neizgla~divo neloveren~e i netr~ peljivos
t, ve~e ~nego izmeu lan~olca i Portu
- galca, ili Engleza ili Nemca. ak i vee nego izmeu dva ju na Slovena iz dva -razna p
lel~e= na! Prvi Francuz koga zapitate o Talijanu rei e vam ovo:
- Talijan je r~av i kao p
rijatelj g~ hao ne- lrijatelj. Kao prijatelj je ?a$idljiv i ;~everan, a kao nepr
ijatelj je podm~lkao n osvetljiv. Uvek je na granici ~trijateljetva i neprijatel
jstva. Uaek
74
,:; :;
t~t
je gotov da se kavd a i da ~se miri: da ~se havd a bez bitke i da se miri bez ljubav
i. Grk hae da prevari, ali sama kad je njegov intervs u pitanju; a Talijan e Va~s
prevariti i iz platon~skih razloga, iz ljubavi za intritu i otrov. Talijan u~kiv
a u intrigi i ?loi hao u svojoj blatoj klimi i svom ljupkam jeziasu; ne svagda ~n
i zlonamerno, nego to je stvarno palananin i crto je uap te intrkga strast ju njaka i
arti~sta. U padvali je jai od Grka, jer je Grh intrigant sa atore, a Talijan sa t
ribune i amvana. Intrita u Italiji ima svoju sjajnu pro lost, svoja dela, svoje he
roje i svoje muen se. Cezar Bord ija je uspeo da prevari i samog Makijavelija kao flo
rentin~skog amba~sadora, kao to su i pape vigce puta prevarile nmperatore. - Tali
jan je robovao svakom od okol~ik naroda i zato mrzi svakoga. U Italiji se tukao
narod sa vla u, provincija sa provincijom, grad sa ~ra~dom, ulica sa ulicom; i zato
se onamo ni dva oveka ne vode me~u sobom. Talijani ne vole ni da vide tu$e zemlj
e. Talijan putuje samo aho je pijun. Taj se narod delio na razne gospodare, razne
dijalekte, razne sudbi~e, i razne ideje; i ma koliko Italija bila slavna ?eml,a
, njen svet je vi e aglomeracija neto narod. Bio je uvek rob, i Italija je vekovim
a bila slu kinja; i onda had je bila pobedilac hao kad je bila pobe~ivana... "Per
servire sempre. o vincitrice o vinta", ~ka e jedan n~en pesnik. - Ovo je mali naro
d u velikoj zemlji, jer ih ne vodi nijedna velika ideja. Oni su zanavek zatvoren
i u svoj egoizam cicije, i njihove rasne mr nje tgostale su za njih ekogro sve tenim
preda.njima. Mrze Francuze; Engleze ne poznaju; Slovena se boje; Nemce preziru;
slabim Grcima ah i zavide. To je mali morski trtovac koji spava na jedno oko. Iz
straha da ne bude ubijen, u stanju je da ubije. Intritu unosi u politiku ~s lju
dima i u ljubav prema enama. U nje
75
govoj diplomatiji i~ma duha vatkkanskog, venecijanskog, i austrijskog, a najmanj
e ~tijemontskog. Najvehma su se Talijani uatla ili otkad su se oslobodili...
Vi ete ?aueno dodati:
- Meutil2, Talijan je ,najdarovitiji narod na svetu. To je nesumnjivo najvei a
rtist za poslednjih hiljadu godina. Zar je bilo mague stvo
- riti umetnost, i to najveu, bez najveih kvaliteta srca? Zatim, Talijani su odist
a bili tvorci na najvet~im delima ljudske istorije. Talijanski kraljevi sicilija
noki i napuljski stvorili su moderno druiztvo, a njetovi tirani su stvorili mode
rnu kulturu. Njegovi razbojnnctg i kondotijeri su stvorili modernu stapnu vojsz
u. Njegovi zelena i stvorili ~su t~rve moderne banke.
_ Njetovi kamedija i su stvorili prvu aperu i moderne muzike instrumente . . . D
a ne a genijalnih Nemaca, svet bi izgledao ipah isti, samo s ne to manje metafizike
i s manje ts.ttavira po sobama; a da nema Talijana, svet bi iz osnova ,' bio dru
kiji.
Ali e vas Francuz presei:
- Najvea gre ka Talijana, to je to ne zna urra je sloboda.
Jedkni je ovo narod, asim tu~_ skog, koji je obo avao tirane i tiraniju, ko~a
_ je i u njegovoj hrvi. c antiko doba na njegevom - tlu ivepi su, jedan za drutim,

najvei tirani i krvoloci: CezaR, Tiberiju's, Ka7u's, Kla'UdijUs, Ne~ ron, Kalitu
la, Domicijan . . . Svi u nstom stole
- ~ u! . . . A od srednjeg veka do novog doba, on je i samom religijam upuen na ob
a avanje tiranije: papa u Rimu to je bio simbol duhovnot apsaputizma zasaen u sredi
nu hatolikog svemira; i ta veliha snaga u vehovima kad se ovak pot~ainjavao crkvi
kao dr avi, dala je naj?ac Italiji neveselu ideju o slobodi. A u ~nas Francuza je
taj sluaj ~io uvek slabiji, i vrlo grazvodnjen svagda njim francurkim nacionaligzmo
m. Fran
76
; :
. :t
. ,
1 ) g
1
cuska je morpa ?naTi ?~ sve ~e ilge ali ne za teokraciju. Papa je u Avi~sonu bio n
a su anj, ali ne na gosdtodar . . . U cl2ganiji se ne zna dokle ide hatolianstvo a od
akle zatim poinje inkvizicija; u Italiji se ne ?na dokle nde religija, a ~odakle
poinje verska politika; a samo u Francuskoj postoji pravo i prosveeno hatolianstvo.
- Talijan je jedini narod koji stvarno nikad ne~e biti slobodan. I oni koji su
ga u i~storiji oslobatali, uvek su ga zatim zarobkli: njegove pape, francu~ski i
panski kraljevi, nemahi nmperatori, doma~i tirani . . .
Duh gospodarenja je u Francuza silniji i kzra :eniji nego u ovih ~ne~gosrednih
potomaka rimskih tospodara sveta u Talijana. Jo dugo, i mo ,da do kraja, salgo ~e
Francuska predstavljati vojniki genije latitgske rase. IIoslednji pravi tlip rims
kog asvajaa ~~io je Na~tolean. I?vesno, ne~e vi e nijedan ev rops.ki vladar kmati f
antaziju da ode i obi~e puteve Aleksandra, Pompeja i Cezara, niti $e biti vojoke
da ide pe ke ozc Macrkda do Petrorrada, ili od Pariza da odt.gazi do pod egiggats
ke piramide i u Siriju. - i~~elu velkcanstvenost Avgustovot dru tva dostitlo je jo
jednom u istoriji samo dru tvo Luja 3~IV, kao to je sjaj Pompej~evih trijumfa poazn
avala jo sam:o Na~toleonova vojska. I?vanredne vladare hao cgto su bili Tra.jan,
Antonije Pobo ni, Septnm S:ever i Marko Aurelg.gje, imao je oiet sal-go frakcuski
naroc u svojim blagim i razumnim hraljev.kma, kao to su kraljevi Sve~i Luj, arl V,
Jlyj XII n Anri IV. U dva-tri ma.ha, Francuska je silom oru ja, kao i Rim, imala
hegemoniju nad svetom.
Danas je Francu~egsa za ostalo ljudstvo bankar i apos:tol. Kao bankar, Franc
uska je na~rravila el~ezngpde afrihe, ru~se i baltsatlske; a kao apostol, izgradil
a je Ngoderne ustave polivitti slobodnig coveanstva. - Me~utim Fran
77
cuz, taj veliki osvaja, ni on ne ume da putuje, ni da se
nastani u tu~oj zemlji. Za svahu drugu zemlju misli da je udna i ~njen narod da
je sme an. Zaradie krvavo novac na Levantu ili u Rusiji, uvek s namerom da se vrati
u Francusku, da hupi tamo huu s vrtom punim ~salate i argarepe, i dobije francuok
i orden, i ugire po' red francuske ene.
cmree i kaa dobrovoljac na tvravi u Ati' 3 ni,
ili branei kahav maronitski ~manastir u Libanu, ili bijui se na barikadi u Meksik
u, ali uvek govorei da ta ini samo za ast i ve~ liinu Francuske. Kao jezuita svoju m
adonu, ili
' kao Turin svoju enu, Francuzi kite ovoju Francusku elitetima i reflek~sijama koj
e ble te i zasenjuju ceo svet. !'vek misle da su apasli
. _ sav svemir: revolucijom, deaiokracijam, ratovi- ma, ustavima; i oni su to dd
ista i uinili, ali _ su bili i prvi da to reknu. - Francuzi znaju
, ta je Pravo, Englezi ta je Pravednost, Ame'f2, rikanci cgta ,je Humanost, a samo
Sloveni znaju ta je Dobrota. Zato su Sloveni ipak najvei
' ~ stepen ljudskog srca i ljudske savesti. Svi drugi mogu biti iskreni, ali
~su ~samo Sloveni intimni. - Francuzi su zatvoreni r ~sebe i svoje R
tracicije. To ~su ipak najsavr enije bur oe: ani e sto p~~ta promeniti re km u svojoj z
emlji pre negoli jednu ~svoju linu navihu, nli re ki u svojaj torodici. Oni i danas
ne mogu d:a se oproste od svoje galske velike kose i brkana, hript

_ anske brade, u tirhanih zolufa, po emu izglel daju anahronizmi u svome vremenu.
Svahako, to :;z je najmanje tip kosmopolite od svih drugih lju
di na svetu. Kad govore i pi c o drugkm
narodima, oni su nesposobni da ih asete drukije ne` go kroz sebe. Ra~sin je u sv
ojim traged~;;h~.lla sli
kao i antike heroje kao galantne Fr
~tt~~ze 'iz T Versaja, ludo zaljubljene i ~pariski hra~snoreive. , Ono to su o pani
ji ra irili u svetu Igo,
78
:otje, Merime i drugi, to je panija ha~k:va nije nikad pastojala; to je dianija nj
ihovot Luv~a, njihovih musketera i galanterije, ne to to kraii vojnici Karlosa V i Fi
lipa II nisu ni zideli ni poznavali u svojoj sloroj i misginoj :redini. - Francuz
i su najudal,eniji narod i >d Talijana, i od Rusa, i od Engleza. Za, njih je ~eo
svet jedna druga Francuska, ali sasvim drusija, i mnogo iskvarena, ili pot~gu,no
nedovriena, i uvek pamalo sme na . . .
Na e mlado srpoko drutctvo u Parizu sastae se u je,cnoj kavani na utlu &ulevar
a s;vegot Misaila.
Na elu dugog gkramornog stola za~se,ca ~stari i ~nesvr eni sgudent, jedan od on
ih tia nih leaenti od kojih svaka nacga studentska kolonija na st.rani ima po jedno
g. Da ao je nekad ovamo suv i tanak, a sad je ugajen; i sa oima vecrim i bodrim, a
sad nosi te ke naoare; i nmao je elo mi~saono i zabrinuto, a sad je dobio milokrvni
i?raz parazita. Pastav i od pravnika medicinar, i od medicinara arhitekta, na~niza
o je mirno trkceset semestara, bez ijednog isrpata. Uzdanica jedne srpske lalagn
ke na tur~shoj gragnici, sac se vi e ne mo e u nju vratiti, osim kao politiar i brani
lac re ima, ouka protiv svake opozicije, lan vladajue straike. Ali je ogt i~pak ovde
na Enej, prvi koji je doneo evamo na paladijum, prvi koji je si ao na obalu. Pariski
pe ak, kojet poznaju svi koija i to nisu hteli da ga voze kui upola cene, n kojeg pozd
ravljaju svi andari u kvartu kao davna~gtnjeg vou sve novih grupa .mlacasti to dola
ze ovamo sa mistinog Istoka. Od njegovog dolaska, Francuska je vi e xero ~jednom mo d
a menjala uniformu svoje vojske n sistem svoje poreze. Svakih pet godina poinjao
je ivot i?nova, idilu bla enog prvog semastra: iveo s gazdaricom, i
79
etao nede.g~om t~y i nj~nu k~erku rio zooloctkoLe
vrtu,
ulini
tu~ih
na
Nekad
turske
ti
'e
d-Srbin,
Kad
god
Ajfelov
Parizu;
_upantalone.
blato
:t.
lneizve~sni
guca
re;
Enej
;melodije
svih
kdeje
kroz
nost,
AkSvi
Gvatemalu
mo
beogradsku
okromnosti
raspu~snam
da.
ko
rad,
jenoj
ojoj
li
';':;`
.redengoti
oveka
~ov
stvoriti
starih
ulicu
drugag.
tu~ih
uve
Srbin
Balkanck
-~soja
za
zna
drugih
od
principa
je
dugo
Parizu
na
pakrao.
Enej
Nije
psi
granice,
mast,
kad
uRumun,
taranj;
utul~im
kaveza
jurio
eUlici
proveo
~po
republinanske
ikao
drugova
pita
etrdesetoj,
koju
kojima
se
vre~mena
Balkanske
Vrtio
svaki
motri
put
kuhinju.
Terazijsku
nego
baroku.
Grk
ni
op
novu
Barbeja
ljudi
ali
pada
imenu
hoji
tih
zev.
najzad
Kroz
uman
koji
za
koliko
mira,
mislima.
hoji
od
nije
oddmah
do
znajutii
Bugarin,
rimsku
uveren,
politiku
ivot,
se
od
strQgljiao
ideja
se
tu$im
ki
da
ije
Bulevara
doUu
kaveza,
sve
maglovita
ni
ve
daje
sa
d'Orevilja;
je
nas
video.
Patriota
vi
vrati
ga
ili
a,
zagazi
ko
esmu
~tita
bez
viace
kravatom
najbolji
ulice
garde
ovaj
je
upijacu
koje
sami
ene
on
Ne
gleda
da
kao
sebi
koliko
Ratarske
enama,
ta
`Pariz
ne
princi~e
uma:
da
~stranku.
iz
pozovu
usvetog
poznaje
Od
onamo
ovde
leventa
decenijama
prkmadona
uve
koliho
prelaze
zna
inego
Beogradu
ovog
zvi~kdi
stakla
je,
~o~
Pariza
izgled
da
n~egioj
Navone
svaki
hsivi
ima
adendija
restoran.
lie
tumaraju
gospodar,
uprovre
jer
poka
nee
na
ulice.
u~Mihars
Vavilona,
~sad
mirno
Francusku
pozajmio
draaiki
to
fijakera
c~pgeli,
je
kafanska,
sa
uSrbin,
izgnanika.
bureh
naizush.
poznaje
vema
jedan
od
zavrne
nz
uljudnoj
poznaje
nalraviBeoodvojen
na
gv.
njenom
eoveka
iz
unekoliBe
rimsko
Ope.
medvekao
asvoj
-i1830,
buduceni
ho
da
do
iNatc
od
ukupsata
sve
od
80
v~`~
kgr~selo mpeko. Seda sam u dnmp~ivoj terazijskoj kavani, gde penzioneri itaju treu
straa~u novina da vide ko _je umro. I svaho jutro on va;di iz d epa svoj ~pariski
urnal iz kojeg bruje koncerti i premijere; ~razleu se balerine n hue klovnovi; izv
iru, kao srebrni mlazevi, duboke izreke sa sednica Akademije, ili blistave repli
ke iz parlamenta . . . I u neveseloj njegovoj ducgi isprepliu se dogaaji kabarea s
a dogaajima politike; i brkaju se vesti o aristokratokim rukovima, mondenska soare
a sa izvrnutim fijakeram ili poga enim psetom na ulici. I tako se utapaju jedno u
druga luksuz velikog sveta sa n,egovim sada praznim i gorkim satima oveka koji pr
ed vratima na ih ~iinistarstava eka dr avnu slu bu. Dok za nekoliko meseci ne zavrrrti
nad njegovom glavom alostiva borba Beotrada sa Parizom.
Uto se ve njetova parirka redengota olinjala i dobila boju terena; hravata se
otrcala i iskrivila; melodije sa bulevara uvenule u pameti. Poinje da u iva u damai
m jelima, i bla eno sekundira pevu ei za gU~anskim ~l, u?nkantima. Naj?ad ga sretnete
u kakvoj Mutapovoj ulici gde se uri na ruak, ~nosei agod mgpitkom lubenicu. O enjen
je kahvo~m udovicom iz unutra njasti, koja je do jvsenas nos.ila na grob svo~t pok
ojniku pilav i peene bundeve. eta po Malom Kale~megdanu svoju ta tu u narodnoj noiin
ji, onu na u tiagsku kruggnu i ljutitu anu, s tepelukom na glavi i bradavicama ~po
obrazu. Sve sujete ovog sveta zakopavaju se tahd jedna za drugom. I on najzad za
vr ava ivotom kahve palanake veliine, ekajui od jednih do drugih izbora svoju .kotvu sp
asenja. A Pariz nactih i njegovih mladih godina odavna je pokrila emerna magla za

borava, ona ista emerna magla koja je pokrila i Tebu i Patmiru. - Samd naacem Ene
ju sudbina nije donela razoarea-ae. On je zau
6 Gradovi i tzmere $1
8eK 3a'ggori0 s~oje ~krulne ot3 u jednoj blaroj troznici, ba u samu no izmeu devetna
estog i dvadesetog veka, kada je ceo Pariz bio osvetl~en u oek:iVanju nove ere. N
agie su sa oi oagpatsale i na a ~srca ogsevala. Zamljack ~su mu pasa:ciln tga grobu
na e smerno nacionalno cvee: neven i boSIJbak.
Ali, ako je Cezar Bord ija prevario lukavog
- Makijavelija, francuski hardinal de Berni pre
vario je Kaza~novu kada mu je oteo ljubavnicu. A ovo je jo vee. Francuz je ~ajvei l
jubavnik modernog veka. Za Petrarku se reklo da je prvi aslobodio ljubav od teol
ogije, jer je do njegovog vremena cilj ljubavi bio u asketikoj mortifikaciji; a p
asle Petrarke, ljubav je postala intiina istorija ovekovog srca. I za Francuza bi
se moglo rei da je stvorio jednu ideju o ljubavi kakva pre nije postojala, jer j
e oslobodio ljubav od ~preceptizma, i vratio joj, izme$u ostalog, njen -vedri pa
ganski karakte~. Dana nja ljubav u Evropi, to je odista jedno francusko oseanje i j
edan fra~pduski renik. c Francurtsoj se ljubav digla, ako ~e do vere, a ono do na
uke. Tri veka u Francuskoj se govori samo o ljubavi, kao to se u paniji govorilo s
amo o Bogu. I vi e nego za tri poslecnja stolea! ak i u dubokom srednjem veku su tru
baduri iz Francuoke razneli po zemlji kult ljubavi za enu, i dalje od francusk.ih
granica. Sveti Begnardo je govorio o ljubavi trastrukoj: bo anskoj, ljud
;;- skoj i telesnoj. Trubaduri su ga slu ali pre nego to su i sami postali apostoli
ma ljubavi kakvi su zatim ostali celog veka. Niko ni vk e ni lep e nije govorio A lj
ubavi nego Francuzi. Jehova je ra~en u Judeji, Betoven u Nemakoj,
' ' ali je Ved3us ro~zena u Francuskoj! - Francuz ; ui zbog ene, oblai se zbog ene,
mudruje zbog - ene, ivi zbot ene. Ona je u centru svih nje
vg
govih razmi ljanja i namera. Monteakije ka e da su Francuzi pet puta bili isterivani
iz Ita
j lije, ne zbog svoje tiranije koliko zbog svog drskog pona anja lrema enama.
i Stvarno, francusha ena je postala pre Francuza. Ona je jedina grubog ratnika iz
doo'a , arla VIII i Fransoa I nalravila ovekom iz
dru tva, nauila ga hako $e sedeti, jesti i govoriti; i da ne pljuje i da ne psuje.
To je bilo vet~ od lrvih salona XVI-or veka koji su bili delo francuske ene i pre
nego delo francuskog kralja. Za vreme Ric~eljea i Mazarena zaisu postojali salo
ni, nego pojedine grupe nezavisne od
' celokup~nog dru tna. U loetku XVII-ot veha, nei ma vi e posebnih koterija, nego tu
ve~ nastaje doba dru tva i salona. Precioze iz hotela De Ram'ouje unose u dru tvo on
o to 6ar ~svet hri
, ~anski jo nije datle video: graciju, ~stil, ton, dru tveni mentalitet, koji su za
tim pre li u Versaj. Ali posle Versaja, naroito losle regentstva, ekski salan postaj
e uenim dru tvom i politihim hlubom, ~osle dru tvenog l~tenta~liteta, i?graVuje se jav
no mi ljenje! Od salona
j markize de Rambuje, preko salona go~opoVe de Lamber i ta.toVe de Tensen, ide li
nija pravo do salona umne gospo~e de Stal i divne gospo~e Rekamije. To nisu vi e s
alani gde se ljurgke ene samo dive velikim piscima, nego ahademije gde francuske
go~o$e di~skutuj ~sa Moz3telskijeoak o dr avi i sa Delanberom o ~ilozofiji.
Nikad u istoriji svet nije video enu slinu ovoj francuokoj eni. Antihi salon u A
tini nije postojao; hetere su oevidno bile vi e ene od knji evnosti i nauke nego od ga
lanterije, vi e uene nego duhovite. Juvenal opisuje rimsku enu svog vremena kao kraj
nje heduhovnu i prostaki razvratnu. Srednjovekovna talijanska ena je poznata bila
po nekoliko velia~nstvenih tipova velikih dona, lepih ili ue
6 83
nih, rracioznih ili vrlo hrabrih, ali ne i ,duhovitih. Veliki talijanski slikari
, kao Ticijan i Broncino, ostavili su nam sav blesak fizike lepote i raska ne otmen
osti ovih lelotica. Bilo je i nekoliho ena slavnih profesorki srednjovekovnih uni

verziteta i nauiica teologije, prava i fizihe. A, me$utim, nekoliko ljubavnica po

jedinih fra~cuskih kraljeva, bile su ene nenadmacgne u sjaju i savr enstvu svog spo
la. Jbubavnica, meU~utim, to je najpre n mo da jedino Francuskinja, kao to je Engle
skinja filantrop, Nemica pijani~stkinja, a Talijanka model. U doba Luja XIV, fra
ncuska ena je bila na vrhuncu ovekovag obo avanja katsvog svet nije ~pamtio. Ceo mu ev
ni vek Luja XIV-ot, i ?a celo doba regenta duke od Orleana, i ~za sav ivot Luja X
V, bilo je francusko dru tvo ljubavniko koliho je Tkmur-Tal~serlanovo bilo vojniko.
U ta doba je i?ra~en renin ljubavi za kakav se nije znalo, i videla ena iju otmenos
t i lepotu ovek pre nigde nije magao na~i. Dva naroda, vajcarci i Bugari, ne mogu
biti veliki, jer im ene nisu lepe. Oni su proma ili svoje ene, a to je katastrofa na
cionalna.
Da je kralj Sunce bio manje ljubavnik, ko zna kako bi prostaki izgledalo drug
itva njegovog veka. Ali i da je Francuskinja bila nkanje ljubavnica, .ko zna da
li bi nropao stari re ilp francuski. Galanterija je bila glavna crta francuskog du
ha tog ddoba;, i za ljubav i slavu ene, taj vek je pravio politiku, industriju, l
~tuznku i filozofiju. Nijedah dvor iz antnkag i paganskog sveta nije imao rasko i
radost Versaja: njegove balete i pastorale, komedije i none predstave, vrtove sa
ostrvima ljubavi, ostrvca Sa umarcima za sastanke, sa hlupama za odmor, sa balkon
ima za zavo~enje, sa alejama kuda su jaii3le Dijane i Apoloni, i basenima gde su
se kupali Venusi i Amfitrioni. Luj XIV je atravio svoj
84
sjajni dvor kraljevski za enu kao Solamon njegov hram za Jehovu. Kad je trebao na
vca, naredio je Luj XIV da ga smatraju jedinim posednikom svih dobara francuske
zemlje, i to mu je pri?nala Sorbona; a kad mu je trebalo da ~ostane kralj Sunce,
progla~sio se slnkom bo jo~gi ~na ovom ~svetu, to mu je dekretom priznala i crhva,
pasle Bosuevog dela o politici u ~vezi sa biblijom. Istina, Normandija i Overnj
a su ~kapavale od gladi dok je kralj ?idao bogate dvorove za ljubavne parove u P
arizu i Marli, Platili ~su i .njegovi potomci na giljotini sve obesti velihog lj
ubavnika i autokrate. Ali francuska ena nije izgubila ni dalje svoje toslodarstvo
nad ovim narodom koji je najle7 ie romane naptnsao tovopeiii o preljubi, i u hoji
zia ljubavnik izgleda u Parizu ono to je kardinal u Italiji. Zbog svog ljubavnika
je Francuskinja po~stala najlep om enom na svetu, a Francuz je opet ?bog Francuski
nje postao najduhovktiji od ~svih ljudi. I to sasvim prirodno, kao to je ?bog mu ja
ha mala patka nauila da kora~a, ili kao to je zbot koko ke dobio ~petao svoj glas i ~
svoje mamuze.
c Francuskoj ovek hoji nema duha, to je to u Grkoj ovek hoji nema para; znai posl
ednji ovek i bitanga kojeg treba izbaciti nalolje. U Parizu ne mogu da slu aju ma h
akvu konverzaciju kao to ne mogu da itaju lsakar hakvU knjitU, itpi slu aju mahar ha
kvu muzihu, ili jedu ma kakvo 1elo. Konverzacija, to je jedna velika lelota fran
cuskog genija. Duhovitost francuoka, to je jedna njihova crta rasna ko,ja se nik
ad i i~igde pre niie videla, ne to crgo mo da ini najinteresantniji sluaj njihove psih
e. Nigde se jo .nije videla takva rasko u nainu izraza. Takvu duhovitost nije ?nalo
in dru tvo Aristofanovo ni dru tvo Juvenalovo.
85

Francuoki causeur to je ?a francusko drugptvo ono to je za englesko dru tvo slavan

teolo~.
Za vreme francuske renesanse, dosta zadocnele, takva duhovitost nije se vnde
la ni u dru tvu ni u hnji evnosti. Bilo je mo da briljantne konverzacije i pre toh~ do
ba, i to u Provansi, gde su bili trubaduri i gde se govorilo o ljubavi. c Parizu
sva`kaho tog nije bilo nego mnogo docnije. Margerita od Navare, uena sestra kral
jeva, volela je jo ,;knji evnost i Hrista', ali u njenoj prozi nelia duhovitskti ka
a to izvesno u njenim razgovorima nije bilo duha. Na tom dvoru francuskom, bilo j
e jo nuno grubosti n pedantizma. Jedva kroz neke pri~e ove interesantne ene esnaesto
g veka providi se kao .kroz tamniki prozor jedno modro pare neba - malo galanterij
e hoju e donetgg ve budue stolee. Inae, ona aii nalii na jednog enskog Bokaa koji pri
sne prie pod izgovorom da daje moralne pouke. - Duhovitost francuska javlja se za
pravo tek u salonu sedamnaestag i osamnaestog veka. Jer u doba Mantetpa, kao kro
z ceo esnaesti vek, sujeta francuska bila je da se 6ude mi~saon a ne duhovit. Sta

ri ,Montenj pi e: "Ima budala koje se vrate s ~pola l~tta da uju duhovitu re... MeUu
tim, re treoa da slu i nama i da ona tri za nama. Ja volim samo razgovor prost i nai
van, bilo na hartiji, bilo na ustima . . . Ravgovor hoji nnje ni ~tedantan, ni p
opovski, ni parniarski, nego soldatski..:`
Ali vet~ dva veka docnije svet francuski stvara dru tvo velikog stila, i svet
tra i samo da razgovara z6og razgovora kao gito se ljudi kockaju zbog hocke.
Razgovarati, to je iVeti - pi e jedna velika gospo~a tog doba. Taho je i danas
. I to samo u toj ?emlji. ovek u Francuskoj vicge misli kako e govoriti nego asads
o e pisati ili nego
..
.as
86
kako e iveti. Posle osamnaestag veka eni u F.rancuskoj ostaje idealo~i samo ena iz V
ersaja. U Italiji je, stvarno, i ~stvoren t~nnogo pre nego u Parizu moderni salo
n hao to je onamo stvorena i prva banka. Taj salon je lostajao i za vreme velkkih
papa i malih republitsa renesanse. Bilo je i rasko i i finik naina, i $isake otmen
osti, i duboke uenosti, kaca svega toga nije bilo u franc~lslsom dru tvu utu enom feu
dalizmom i verskim borbama. Ali na rasko nam dvoru Aleksa~dra VI ili Julija II, il
i Leona H, gde su itrane i komedije Tvrencija i Plauta, nije nikad bilo honverza
cije ni dukovitosti hakva se docnije videla u dvorima lariskim. Nije tog bilo ni
u dru tvu Lorenca Mediija u Firenci gde je diskutolvan Platon; ni na dvoru Lodovih
a Moroa u Milanu na kojem su iveli Leanardo i Bra~tante; ni ha ,dvoru duke od Fer
are gde je iveo Ta~so i predsedavao ljubavnim praznicima slini onkm u Provansi. Mla
da Beatrie Sforca je pokazala svetu svoje nebrojne odee i svoje fantastine nakite,
ali nije imala ni mrve duha; a to ads nikom nije ni padalo u oi. Izabela d'Este je
imala politikog i diplamatskog smisla, i pisala vrlo lepa lisma, ali nije znala
za briljangnu kozeriju ~niti nmala pojma o duhovitasti. U Ferari su se odlkkoval
e na predavanjima filozofskim dukine sestre Luhrecija i lepa Eleonora koju je vo
leo Taso, ali liho ne zna da li je njihov duh i ao dalje od erudicije. pansko gospo
darenje Italijol,g za vreme Karlosa V i Filipa II moralo je onamo uneti samo jo v
i e pedanterije i konceptizma.
Ta duhovitost bez koje Francuz ne ua~ke ni da misli, ni da govori, ~ni ~da
pi e, ni ca koraa, ini da on izgleda strancima povr an i neozbiljan, lenr av i ~kaiper. I
odista, duhovitost je talenat lakomislenih; dubok oveh nije
87
duhovit. ovek duhavit baca iskre, ali ne raspaljuje otnjeve. Brz odtovor, udar na
udar, nije vepitina dubokih ljudi. Kod duhovitiosj~e.,ki a pr e tiv, sve u brzi
ni a ne u dubini, u d
u ksti~ni. Graanin Rima nema duhovitosti, jer j
e ozbitaan, va an, i ima odve zdravag razuma. Ta~kav je an bio u moje vreme, a taka
v je bia i u doba Stendalovo, kao i u svako drugo vreme. Veliki senjer u Italiji
je dostojanstven, i ohol, i smatrao bn da sa duhovito u prelazi u lakr- dija tvo.
Istina je i da duhovitost ide uvek na raun humane dobrote i visoke otmenosti.
Jer se duhovitost ne da zami,sliti bez ironije, a ironija obara cenu svima stva
rima hojik se dotakne: i ljud~gma i idejama. Ona ne ~mo e biti be? gorine i bez mal
o ~mizantrapije. Zatim duhovi
, tost odvaja ljude od neposrednosti i nntimnos-. ti, i daje celom razgavoru ne to
afektirano i sraunato na napor i utakmicu. ak i hao pisac, Francuz postupa sa svo
jFti itaocem kao u salonu sa svoj~pi slu aocem: ne daje drugom da do$e do rei, ni da
~se odmori od njegovog bleska. Uvek zapet luh i uvek nao~ctrena strela. Sloven,
na
v protiv, govori lrosto, kao drug drugu i kao brat bratu, i rppce svoje rei kao
da e ik s tosctnm t.
dahom rei nekom pot~axy na uho; n zato Svaki na slo
venski napis izgleda intimna ispove~st. 'F"~''- '` Volter je bio potznat kao ist
ovremeno duho
'' vit i zloest; Ruso je kmao najmanje duhovitosti ' na svetu, ali je bio najin
timniji od svih Francuza. Ruso je lre svega ~bio pesnik. Svi Jevreji
' _ koji su pisali imali su duha n ironije,jer ne znaju za ekstazu ni dobrotu. H

ajne i Berne su i~sti gtredstavnici jevrejske hnji evnosti i du

- ha. Oba su sarkastini, ali bez visoke iranije -; ~ ` Juvenalove, kaji je uvek i
mao oi uprte u kdeal, - i koji je bio skoro hri anski moralist. Haj
ne je bio demokrat, jer je demokrat onaj koji ne
5: O~
sme da se usa~mi; a nije bio aristakrat jer je aristokratija borba manjine proti
v veine. Tako, pored sve unosti, an je bio cgaacljiv Jevrejin koii ne ume da se bije
, nego da se ~podslsehne i pobegne. U svak.am svom ushienju i va nom stavu, an se b
rzo uplac~io ~samog sebe. U najlep im svojim strofama je ,po urin da svoju ehsgazu u
kalja i mi~sao nagrdi sarkazmom. Spinoza je hajmanje Jevrejin jer je panteist, a
ioket i stoik. Mendelson je epikurski n grki i~st i vgdar, i ve samim tttk .nnje Je
$rejin, naranto ~u~poreen s Majerberam. Hajne je, dakle, i sad najFnstiji rasni pis
ac, i njegova je duhavt.p~ost lotpuno jevrejska. Njegova ironija je ropska i ezo
pska; njegov humor je sarkazam i amaranog i izguranog; njegov smeh je samo podsmeh
. Jer nikad Jevrejin nije zaboravljao da je prognanih jedne vi e rase, i da su ga
naje e ~progonili gori od njega. On dobro pamti da je hri anima dao ni ta manje nego njih
ovag Hrista, a celam svetu Mojsijeve Zapovesti koje su i u osnavi celot dana njeg
morala. Svoju veru je smatrao Naukom o istoti, i nije prestajao da se ~smatra u ~
moralnom pogledu za oveanstvo od istih ?asluga od kojih je Grk u pagledu idejnom.
Zato je prezirao one koje nije mogao da pobije. I imao je pravo.
Za pravu duhovitost treba mnogo uroene dobrote, a to znai sree i veselosti u iva
gu. To imaju samo Francuzi, hao crgo su nekad imali samo Grci. Francuska je rado
st freneti~cna i skoro detinjasta. Ve Julijan, poslednji paganski imperator, pi e:
"Volim Pari ane jer imaju kao i ja karahter ?ami ljen i ~melanholian." Koliko je dana
s ovajPariz daleko ad tog doba kad je u njemu hsiveo ovaj imperator, najlep a figu
ra umirueg paganina. Danas bi svet uop te zaboravio da ~se smeje da ne~ma veselik F
ra~rcuza. 'rI cela se francu~ska istorija smejv ka sav
89
glas. Pola Fra~ncuske je ~mudrosti u ljuagkoj ironiji i ljubaznom smehu. Ipolit
Ten je smatrao da su Lafontenove basne francuska Ilijada. Za Francuza ne postoji
straiino neto samo ozbilU no i sme no. - Za vreme revolucije, had su padale na gi
ljotini u gnstu horpu, i u i~sto nreme, glave velikih senjera i glave glumaca iz
nredgra$a, i dvorskih dama i ulinih ena, vesedi Pariz nije prestajao sa zabavama
i avanturama,
- sa k,cnla~ma k ttasroralama. Ta crta radosti pro nmala je sve njihove tvogrevine
. Romanski stig~ u arhitehturi je delo francuskog tenija jedanaestag i dvanaesto
g veka, a mestiltice je taj stil pravi radorni barok. Gotski stil je tvorevina f
rancuske ~mistkke trkkaektota veka, sa toliko gracije da ~prema toj vazdu astoj go
tici sve drugo izgdeda glomazno i ~varvarsko; jer je gotska crkva sa7io unutra t
u na, a napolju je veseda i ~eretava. ZatitUs sve ~boje, koje su Francuzi uneli u
sliharstvo, isto ~su rafaelske i nebeske; a u sve drute stilove uneli su samo ele
ganckju kraljevsku.
Francuz je veseliji nego Talijan, u svinka duhovni.c izra avanjima. Vek Volter
a i Didroa bio je istovremeno i doba Marivoa, suptilnog slikara ene i galanterije
, i abe-Prevoa, pi~sca sentimentalne i pdaevne proze. Ninad oseanje ivotne radosti
nije napu2ctalo frangcuskk karahter, ni u vremengtma krvavih revolucija. Istovre
meno je ivela u pariskoj eni dgstog vremena i arlota Korde i Manon Lesko. U istim n
oima su zasedali najfini i umavi toga veka u salo~nima ge di Defan i t~e ofren, ka:
da su i po jazbinama ?asedali revolucionark ~koji e
,_` zatnm prevrnuti lice ~sveta. U ~jednom istam dobu, i najvea galanterija i na~
dublja socijalna beda. - Italijanski majstor inkve- i-sejenta kma u svojoj kiici oh
olost kao da stalno nlRa na umu da je o~n ovek i? zemlje u kojoj je roena d,
(~, J (c~ . '.~"i'-~.'~L. U ~ 7V
najvea crkva i najvea dr ava. I kad je vedar, nije nasmeja-g. Jedini je Tepolo mogao
biti francuski umetnnk, i mo da jo samo gi?davn Pinturikjo. Francuska je u:ietnost
sva u traciji koja je osobina bla enih du a. Fnn aemeh, lep pakret, lju~tka re! Njiho

v pravi slihar je Vato, i pravi njihov muziar je Ramo. Stendal hoji je imao vi e la
meti nego duhovitosti, i koji se za taj nedostatak branio kaiso je umeo, govorio
je da Fra~ncuzi ne~e nikada otii dal~e ad ljupkosti. On je govorio i da u Francu
skoj ne mogu uop te voleti ~ni razumeti ni ta to je duboko. Govorio je da bi afektira
nog Na~goleona ve s poetka uggrapastilo njegovo komedijagptvo u svakom ozbiljnijem
dru tvu nego iggo je Francusko.
Englezi ne ?naju ta je to ~sonverzacija, briljantna kozerija, sjajna duhovita
st francuskot dru tvenog oveka. Ni njihav dvor, ni dru tvo, ni knji evnost nisu to izrai
vali. ah oin smatraju da je dobar tan i fino vaspitanje ne to rasvim protivno nego t
o to misle s onu stranu Lalaan a. Ne treba mnogo govoriti, ni gavariti o sebi: o s
vojoj linosti, ~svoiim ukusima, svojim navikama, svojim opa anjima, jer to nije dis
kretno, a nije ni utivo. Ne treba mnogo govoriti ni o drugom oveku, jer to nije le
po ni otmeno. Ne treba govoriti ni o idejama, jer to izgleda pretenciozno i vg-d
sokapa.rno. Ne treba ni mnogo blistati, jer to izaziva zavi~st i kvari veselost
u dru tvu. A kad je ve sluaj hteo da se ljudi sastanu pored a e viskija ili olje aja, tr
ba razgovor nalraviti to vi e odmornim, lakim, uljudnim, govorei abinim jezihom, i o
obinkm stvarkma, i u najobinije,i dr anju, s rukama na leima. Tako misli Englez iz dr
u tva. - Francuzi, nattrotiv, ako ik je Trojica u salonu, prelaze u pravo ~maevanje
duha. Englez je stoga na nutova~nju dobar sused u ka
91
bini za sdgavan~e, ali je jedini Francuz dobar ?a stoldm za razgovor. Koliko Eng
lezi izbegavaju - iz obzira dobrog tona - svaho utrkivanje i nadbacivanje u dru tv
u, i tu stalnu naletost pa~meti i ma te, toliko Francuzi to ine bazc iz po tovanja za
drucggvo, koliko i nz sujete prema sebi. - Njihova ~sujeta je odista velina, al
i bezazlena: Oni hoe da ~se dopadnu, ali n da ?abave. Francuski paradoks je ipak
ne to urro je, bez sumnje, svakoj rasi lak e napasti neto dostii; a francu~ski kalamb
ur se daje potceniti aln se ne da niim hugp~tti. Kod Francuza se sve prirodno pre
tvara u duhovitost kao prgo ~se kad Rusa sve pretvara u plaevnast. - Englez ne eli
da u ra?govoru isladne ~i pobedilac ni pobeen, nego samo ljubazan sluagtalac i a
dmoran ovek. Duhovitost ga zbunjuje n ogoruje. Ako bi mu neko govorio ceo sat kao
Volter, on ne bi drugo g~rimetio nego da je taj Vo;pter govorio ravno jedan sat,
i dodao bi da je to malo odve.
Veselo~st u jednom narodu dakazuje jedan velkki njegov moralni fand. Veseli
su samo dobri ljudi; ravi lju,ci ne umeju da budu veseli. Tu an ovek nosi sdbom raz
oren~e i bedu. Ima nekih bla enih ljudi kod hojih se ivotna radost vidi ve samo po t
ome kako nose e ir, ili kako ve u kravatu, ili ~stave cvet u ruap-pdu svog kaputa. Im
a dva naina da se bude veseo ~ sretan: imati mnogo novca ili imati veliko mi ljenje
o ~sebi. Francuz ipia i jedno i druga: jer mu ne treba mnoto novca da bude ~sre
tan, ni puno muke da po~stane duhovit. Neakac ~e ume biti veseo. Njegov smeh je
i gromah ali nesrdaan; neduhovit i neumesan; i ha,d je veseo, on je sme~ian. Nema
c je velik samo za ~klavirom i na hatedri. Na svakom drugom mestu n kad nije ame
r an, on je detinjast.
Ilsa sveta koji nika,c ne bi trebalo da se smeje, jer to svi ljudi ne umeju.
A nma ljudi ko
92
.: uj
ji su uspepi u iVotu ~sa2io zato to su i~tapi smeh lun radosti i vedrine, i samim
tkme izazivali poverenje i prijateljstvo. Veseljahe tra imo vi e nero mudrace. Vesel
n ljudi su srea za sobe i za druge.
Veliki deo francuske umetnosti i francuske knji evnosti vema je stvar finog uk
usa nego duboke insliracije. Za jedno umetniho delo francu~sko lonekad je dovoljn
a sa~lso blistava re, lepa slika, neoekivana doset~ka, brza kombknacija, laka scen
a, i zatim dasta paradiksa n puno kalambura. Za njih knji evnost nije udubljnvanje
u velnke hobi i akrane sudbine, kao to je kod mladih Rusa, ili kaa to je bilo kod
starih ati~skih tratiara, nego mudra lektira n ra,dosna zabava. U Francuskoj se n
e diviniznra ono to je ljudsko, nego ~se hu~manizira i ono to je bo ansko. ivot za Fr
ancuza ~nije uoc te isto to i za rustsog aveha ~koji se bori ceo vek s najveim neprij
ateljima ljudskim: velikim zimama, stracgnim vetrovima, bezmernim prostorima, od

vratnim tiranima. Nikad klinikn tipovn hao Raspsoljnihov i Karamazov nee bnti razu
mljeni u ovom larodu koji o ivotu ima dobro mi ljenje. Posle krvavih e~seggirosna tr
agedija, Francuz ne mo e sa~d u nvati i u krvavom ruskoai romanu. Ima na ?eilji mno!
go u asa, ali ne treba ad tog praviti glavni motiv knji evnosti; a ima i u Francusko
j do~sta nasrehe, n toliko isto ~gosreJniz, ali se 0.~erirja ne smatra osnovnim p
rnnci~pam ljudske sudbihe. Ima saugde u svetu manje bogatih nego ubogih, ali ni
sai bogati nrncy sreni, niti se svi ubogi oseaju nesrenit~. Zato bi ~ta zemlji tiga
h na li vi e svetlosti nego akraka, vi e dana nego noi, n an e bla eniz nego oajnih. Francu
zato ima pravo gaenje za tugu, i pravo preziran~e ?a plaevnost. Zato je Turtenjev
u Francuskoj joai n bio voljen, n Talstoj dosta dabro ra:zumljen, ali
93
Dostojevski nije nikad bio ni voljen ni razumljen, ni dovoljno itan. Jer je Franc
uz pre svega mudrac, i nee svojom literaturom da pravi od zla gore.
Francuska je pokazala svoj genije u stvarima ukusa ~koliko i u stvarima idej
a. Ima puno ukusa u velikom fra~ncuskom drugitvu, a, mebutnm, to je odista udno, m
alo ga ima u naradnkm masama. c jed.nom velikam dru tvu, svutde u velkkom gradu uk
usi idu pregia spratoviaka kua: svet sa prvog sprata ima uvek uhus ljudi sa prvor
sprata i iz ostalih kua; a oni sa drugog slrata imaju nsto tako meu sobom zajednik
e uku~se i navkke; i taho redolm. Ali ~dok je u lcpaniji i Italiji ukus uroen a~k
i seljahu, u Francuskoj je ukus lrivilegija klase. - Francuski uku~s koji je dan
as merilo bar za itoloVinu sveta, ilah je vi e u graciji nego u strogosti lknije,
vice dekorativah nego monutkentalan, vi e lelu kast nego lep. Francuski ukus je ?a Ic
panjolce neozbiljan, za Ruse sladunjav, ?a Talijane sme an. Meutim, francuski nnsti
nkt za racost nije mogao ne dati stil gizdav i kica ki. Sama su stari Grci meu antik
im narodima imali sline ljupkosti, i to u oblick.ia svojih vaza, finoi ~svojih crt
e a, u vazdu astoj lakoi doreke haljine i u polo ajima i?vajanih enskih tela. Ali dak u
grkoj ljupkosti ilsa i~pak pomalo oli.mpijske ponositosti, u o~oj francuskoj grac
iji ima do~sta enokog i deti njastog.
Francuzi imaju gsogre aka, ali Francuska ih ~nema. Ja delim ljude na dve vrste
: na one koji vole Francusku i one hoji je ne vole. Nije ni po emu slian ovek ~koji
je vali onom drugom oveku koji je ne voli. Zato je oseanje prema Francuskoj jedno
merilo ?a smisao o iVo
. tu, o dobru i o zlu. Onaj koji mrzi Fra~ncuoku,
94
3
nije sa~io la po intelektu i nekulturan ogek, i prostak, nego je i lo i t~o srcu, n
epravedan i zloest nevaljalac.
Englezi izgledaju naivni, ali to iggsu; Talijanci izgledaju ve~seli, ali to
niru; jedini Francuzi nzgledaju uvek ono to jesu. Francuz je svakam jasan, jer je
sav logian. On nema ni sentimentalne pometenosti ruske, ni grubih protivurenosti
nemakih, ni Bizarnih formi engleske psihe, ni talijaneke elegantne h~tokrizije. D
o Francuza se uvets dodazi istim i osvetljenim putem lagike. 4n uvek m li ano to tre
ba da mi~sli, i namerava samo ano to je najpre dobro sraunao. Sve u njegovoj nstor
iji stoji u loginoj vezi: po~sle Luja XIV, kralja apsoluti~ste, dolazi naskoro Na
asoleoi, uzurpator; a pasle Napoleonovog Kulta Sebe, sasvim prirodno dolazi roma
ntiarska hnpertrofija li~nostn i egocentrizam u knjn eanosti. Od Rngcenaea, dueliste
i cinika, ide se na Taljerana, megdand iju i zaverenika! Taho i,sto je u njegovom
duhu sve strogo sledstveno i logicno povezano: siltetrija u larkovima, jerarhkj
a u dr avi, -klase u dru tvu, kategorije u idejaaia.
c stvarp, izgleda da su oni otkrili pravo mesto misli. Dehart je prvi tovori
o da veruje da lostoji samo ?ato to misli; a Paskal je rekao da je misao najve~e
dostajanstvo ovekovo. Za Francuza, to nije ja~sno, to je mrljavo, i zato odvratno.
- Francuz je stoga jedini ovek uvek savre-men, i manje-vk e ot tta mera svoga veka.
Ali ba ta njegova logika je i njego~va pogre ka rase. Francuz ima odve inteligencije
da bi mogao tpiati genija. Li en je kkra i ma~t~anja. Volei iznad ~svega meru i ja
sno~u, dve osobine koje su danas saimo njetove, an se nihad nije predao onoj org
iji i pijanstvu duhovnom, koje je u prirodi ruskog a~enija, nainjenag od dialjaksr
g i detinja~stog. Francuzu je uro$ena tre

95
zvenoet, hritinast i sarkaza~, znai sve to pflkazuje ?relost i skoro zavr enu evoluci
ju. A narodi stvaraju najve~e stvari samo zsad su mladi. Caavto se u mladim naro
dima ra~aju teniji: u Atipi tkeUu Jancima petog veka, a. u Italiji samo onda ka~
c je bila promeziana sa varvarkma. Imaju Francuzi ve~ adavno dve institucije koj
e su bile presudne za izgra~ivanje njihove tvorake misli i knji evnog ukusa francus
hor: Sorbona sa njenim pesnihom Rasinom, i Francu. ska komedija sa tradicija:ma
njenot glumca Talme. To su te ki okovi od zlata.
Englez je pun fine ironije ak i prema oveasu koga po tuje; a Francuz je agodsme
va~c sa sarkazmom, samo to kdd n~ega, jedinot hod svih latinskih ljudi, dolazi sa
rkazam vgpie iz glave nego iz srca. Englez se ~omeje i stvarklrga koliko se mi s
mejemo idejama ili ljudima. Kod Engleza je bitna crta njegov humor, a kod Francu
za ovijalnast. Francuz se smeje kad je radostan a Englez se omeje had mu ~se uini
da su drugi ljudi sme ni. Met~utim, i najduhovitiji Francuz mo e da nzgleda drugom s
vetu komian ovek, api ne svojim razmi lja~njima kao drugi ljudi, neto svojim manirim
a. Englez, nalrotiv, i ~kad je najpli~i, ne izgleda r~me an nego samo Qglitak. Eng
lez je jednostavan po svojoj prirodi, ovek s ostrva; i kad je manijak, on je to n
a nain vrlo prostodu an i prost. Englez je va~opitan pre svega kao parohijan, zatim
kao dr avljanin, a tek naj~po~stse kao dru tveni ovek. Nijedan narod evropski nije d
orio tako velitsi peat svoje filo?ofije kao Engle?i XVII-og i XVIII-ag veka; u ti
m vekovima su se oni izgradili mo da jednogk zauvek. Ne treba zaboraviti da su na
materijalizam kartezijanaca odgovarali teooofi i teolozi iz Oksforda i Kembrid a,
me$u kojima je bilo i vladiha. Odista, svaki narod pma svoju filoszofiju raonu;
a engleska filozofija je,
96
, U; II
n~ ~ 7h ,.. w_
kao i rimska, samo nauka o korn~nom i nrakticnom za ikot. Od Behona je cela filoz
ofija i la sama ca utvrdi engloskn a~oral, e~dglescsu religiju i engleski dr avni us
tav. Ne postaji ni entleska kosmogonija, ni engleska hasmologija; sve kao kod R~
mljana. Lok je filozof anglikanstva, a Hjum je morali~st jedne prakticne dr ave
i i pozitivne rase. Evan$el~e je uticalo na Engleze koliko i Stari ?avet na Jevr
eje. Najpobohsniji narod danas na svetu, ta su engleski agrezbitarijanci.
U ta.kvom engleskom dru tvu hije se ni mo1 gao stvoriti pojaai o lel
oti dructtvehog duha u francuskam ~smislu i stilu. Englezi nisu imali
1 dvor na nain Luja XIV n njesovih sledbenika, ! da bi izradili govor i stvorili
konverzaciju. !i Salon je tvorevnia latinoka, a to onai jedna
srea odvet~ komplikovana za englesku du u, ko' ja je u osiovi prosta. Na e
ngleski duh ~suuticali vi e njihovi pastori i teolozi neto svi pesnici od ekslira i
I,Ionsona do Bajrona; kao to su nz formiranje nemahog duha vitce uti
; cali Hoencolerni nego nemaki metafiziari i nemaki knji evni ro~mantici. - Me$utim,
bacg u ovo loslednje vreme, izgradio se je jedan naroiti tip entleskog oneka, i to
ne vgpce ni
, teologijom ni literaturom, nego sportom. S~tort i od najovbiljnijeg oveka ~agtr
avi detinjastog, jer su sport ljudi nauili od dece. Danas ho nije slortist, taj E
nglezu izgleda bogalj ili Francuz; kao to za panca, ho nije ljubitelj borbe s biko
vima, taj je ili Englez ili bih. - Ali je izvesno da su biblija k ~sport na~prav
ili od Engle?a oveka stranot me~u svima drutim ljudima. Takav se on i sam osea. Ak
o s njg~p~k u cru tvr sedi za istim stoloi pet raznih stranaca, on U~e Fdkati mi lje
nje odvojena od svih petorice; i to
i totalno odvojeno, hao to je njegovo kopno potpuno odvojeno od drugih pet kopna.
7 Gradova a i ere
97
Englez je uvek bizarap~ i fini manijah; zata lako postaje budist, feminist,
skuplja konjskih potkovica po putu, prelazi u muslimansku veru, posgaje filantro
~ nz duga vremena, i bugarofil. Laho menja samo zemlje u kojima ivi. Gde ostane d
u e, tu se konano i nastani, kao u gradovima talijanskkm, grkim, turskkm i vajcarskkm

. Ali nigde ne naui jezik tog naroda u ijoj Se zemlji nastanio. Njega i ne zanima
du a jed~nog naroda ni njegava misao, neto njegov pejza , i njegova no nja, i njegov h
omfor. Sagradie u tutoj zemlji bolnice o svom tro ku, poslati joj u pomo svoju flotu
, i dati joj novca da se ishrani, ali nee uiti njenu du u ni njenu kulturu. Primae ce
lo~g veka iz Engleske list koji su itali i njegovi oevi, i nabavljae londonska adel
a, i pie viski, i iveti u tuem svetu samo od svojih principa i navika, hao da je uv
ek na brodu za Indiju.
Hilja~de tesnih ulica i irokih bulevara presecaju ovaj ogromni Pariz. Ali naj
lep i i najveseliji bulevar, to je Sena, sa zelenilom njene vode, sa vatrama koje
sunce upaljuje po njenoj povr ini, i sa rumenim maglama hoje se veeram di u iz njenih
kamenih korita. Ni Temza u Londonu, ni Tibar u Rimu, nemaju ono znaenje koje ima
Sena u Parizu. Ova reka nije ovde arterija grada, nego glavni nerv iv4ta. Niko u
engleskam glavnam gradu ne odlazi naroito da vidi Temzu, niti u Rimu uri da vidi
Tibar, hao in Dunav u Beu, ni Sprevu u Berlinu. Ali i onaj ovets koji je jutros st
rggao u Pariz, po urie da vidi Senu jo isto prepodne; a onaj koji ovde stalno ivi, ii e
svaki dan da je ponova vidi. Po veli~sim bulevarima pariskim, poev i od crkve Svet
e Magdalene, tumara obi
, an svet koji prodaje ~svoju robu ili svoju sujetu, i uri svet koji to kupuje; al
i samo pored
98
Sene idu oni koji posmatra;ju, razmi ljaju, ue, i pro ivljuju Pariz u njegovoj neadal
,ivoj sutctini i nosravnjivoj lepoti. Onai~o je Parnz d~nevni i prolazni, a ovde
je Parn? hitsadutodi nji i veni. Na drugim su mestnma gospadske palate, sjajni mag
azini i radosni kabarei, a ovde su kraljevski dvorovi i spomenici nauke i vere,
i to jocg od srednjeg veka. Onamo umi ivot i tee orgija mladosti, a ovde miruje pro
ailo~st i paiva velika tradicija slave.
I u drugim prestanicama, reke nose svoje vode uzalene u hladne kejove, i pro
vuene kroz sjajne mostove, ali su te rake bez veze ~sa hsivotom i sudbinom ljudi.
A ovde Sena protie kroz legendu jedne nacije, i kroz linu povest ~svakog oveha koj
i se u njoj jednom ogledao. Pariz je jedno udo, ali je Sena drugo udo. Po bulevari
ma idu ljudi, ali po Seni lliva Pari?. I pliva od jutra do mraka, u svojim odble
scima kaji su kao plamenovi, i u svojilv siluetama koje su kao svetla jedra. Sen
a i Bogorod,kina crkva, to je ve cela ~polovina Pariza. Za njih dvoje vezana je du a
ovog grada, rberova mistika i njetova nstina.
etiri velika oveka izgra$ivala su Pari;z: Cezar svojom pobedom nad Galima; Klo
vis, koji je od male rim~ske tvr$ave na bregu Svete Genoveve, kuda su vnda jo bil
i samo pacpvaci i livade, nalravio prvu a~restonicu; ?atim Luj XI, koji je od Pa
riza napravio grad nauke i vere; i, najzad, Luj XIV, koji je od Pariza napravio
grad bleska i ljubavi. Ve u XII-am veku se ovde na Seni podi e ova Bogorodiina crkva
, a nedale~o od nje, ve u XIII-om veku, postaje Pariski univerzitet gde dolazi da
ui svet entleoki, talijanski i nemaki. Kao nekad u Atini, mudraci govore nauku na
raskrctima ulica. Ceo ivat ovog velikot grada i ove velike nacije abrtao se vekov
ima samo ako ave Bogorodiine crk
r
ve i nokraj Sene, gde je bilo sredg.ccte cepe uenosti i lobo nosti velikoi~ XIIhr v
eka. U tu crkvu su ulazili jo i Dante i Petrarka, hao uenici pariskih teologa i fi
lozofa, kojima niko nije bio ravan, kao to je ovde i dana~s najvee sredi te uljudnas
ti i mudrosti.
Svugde drugde rto .ulicama i pijacama par~ kim, satovi dana su jednolg~nki i
nerazgovetni, a samo ovde na Seni lostoje rutaena svitanja, sjajni podnevi, n d
uboke i svetle ve~eri. Ona o kma sunca, ali samo ovde ima neba. ~ Pariz nije grad n
ero ivo bie; i jo viice: jeidan pojam i jRdna ideja. Jer stara Atina i stari Rim i
danacinji Pariz, to su jedi~a tri grada asoja znae necrgo od svaeg odvojeno; to su
tri ~kontinenta koji su iveli sa~mi od sebe, i bili sapstvena slava i ~sopstvena
sudbina. 'Ne ka e se nikad London, nego Engleska; ni Berlin, nego Nemaka; ~ni Petr
ograd, nego Rusija. Ali se uvek ka e Pariz i ~nezavisno od Francurrke, n od Evrope
, i od cele zemlje. Tako se sama izgovarala re Atina nezavisno od ostale Grke, h R
im nezavisno od ostalog cezarskog i pa~tskog sveta.

U Pari?u je sve njegovo. Ima jedan njegov genije, nma njegovo sopstveno delo
, grmaju njego~vi naroiti poroci. Ima njegov ovek n njetova ena, njegov stil i ton,
koji nemaju veze ni sa drugim ovecanstvola ni sa samigm svojim stoleem. ovek se as
ea da je iz Pariza i had nije iz Francuske; kao to ovek mo e bitn i? Francuske pap~un
o razliah oveku iz Pa~riza.. ~c,r ava i nacija bi trebalo da p,rema svom Par~gzu bud
u surevnjive: Pariz n?gleda vei i va niji od Francushe.
Ali je n Sena izgledala vea od Pariza. Protiui ispod Botorodiine cgkve, Sena je
olovna, i jo i danas izgleda stara reha galstsa i rimoka; a ~pored Luvra je zelen
a i mrtva, srednjovekovna i katolika reha. Ali dalje, ispod
100
Crkve invalgnda, ana sve ve~ma ttostaje lvodra i usijana od neba koje tude vice n
ije zarobljeno meu velike ulice, i izgleda reha na eg doba i na eg ~sveta. Na drutim
mvstima~ izgleda da Sena nosi salsi papeo, a ovde cope ona nosi ognjene zastave,
koje lepr aju i zasenjuju oi. I dok onaaio uti u ledeFp.tk oQpsogp~ma, onde zapljua
rsuje u vetru n radasno ubogri ~ suncu.
Reka je kao n du a: ana uVeh ima lepotu svega to ~se u n~oj ogleda:lo. A u Seni
se ,agledalo tolnko bleoka kakvog svet nije nigde n nihad pre taga video. U sta
roj Atini atored vode malog Ilisosa je govorio Sokrat uenicitka svoju ep.tku i co
cnije Aristotel svoju logiku; a na dnu Tibra i dagnas le i velihn geo rimoke skulp
ture koju su onamo pobacali varvari. Sva~ka reka govori a .ne ubori. Ali nije bnl
o reke na zemlji kuda su kzgavorene onolike lepote uma i uinjene tolike obesti sr
ca kao na ovim parisskim kejovima; niti je ijedna druga reka uavatila u svoja og
ledala anolnko ljudake sudbine koliko Sena. Rim je svetom vladao, a Priz je svet
nznova stvarao.
101
.. t. _ ~..gi
: &X:b`~...... .
PIiCMO SA JONSKOG MORA
NA KRFU, u jesen 19**
Ve od ponoi je vetar udarao u desnu stranu bro(ca, koji je i ao hiz ~nevidljivu
vodu, -kolebajui se, i zahuktaho, hao to su morali nehada ii, avim i~stim putem i
u ovahve iste noi, frigijskn brodovi sa ~dva reda vesala. Prema ni~skam nebu koje
je jo sada imalo boju ka;mena, nazirale su se daleko neke tamne mase po vodi. Je
su li to ostrva pored ~sdljih je natc brod protcao dak smo jo spavali? Ne, to su
salzo obmane vida, nebrojni fantomi ~mora, yoSra ene tvrave po vodi i tgq vazduhu.
One ne prestaju da ovde iskrsavaju od jutra do ~iraka, i to je najvea lepota ovih
sati ~po tala,sima. Tek sutra oko podne videemo zeleni Krf, mitsko kraljevstvo A
lkinojusa. Znai da je zapad naoblaen i da emo sutra imati buru. - Ali ni ato emu ~se
nije oseala da ~e ~skoro svanuti. ulo se samo veliko srce broda psako tue u morskoj
dubini, i ka~ko se njegovi udarci razle u u llorskoj ~pustinji. Vetar, hladan n c
rn, zvi dao je u kono~ma i razbnjao se o hatarke. Ja sam uzalud ehao da vidim jutro
hada se zapali mare od sunca hoje e ovds napreac isplivati nz vode i hrvi. Ali je
po svemu g-vgledalo kao da se tek sada hvata veernji sulsrak, ili da smo uplovil
i u predeo u kojem ~ nema svanua.
102
.L1 .
~~'~~...
N.
i
.i~3
ut
u~
^..
sl:~ u`4. ' f . cv
_.__.. ,~''a
Moje su oi bile jo pune sinonih zvezda koje su me pratile od talijan~ske obale
ka jonskim ostrvima. U ovoj atustoapi nztleda da zvezde silaze iz svajih usijani
h sfera n meigaju sv sa vodom, ostavljajui za sobom duta vatrena vlakna, kao zad~
aljenu pauinu, koja se dugo leluja dok ~se ne dotakne vode i ne ugasi na talasima
. U takve sjajne noi izgleda da brod plovi visoko izmetu zvezda, a ne po povracin
i ~ode. Oi celim tgutem juri~gpa u aiustocg i dubinu svogda, kao sablast koja se

ne uopinje snagom k~ila ili snojih jedrila, nego anagam volje i Srd be.
Nitde se covek ne usami toliko holiko na brodu. ovek ~je na otvorenom ikoru n
ajednom odvojen od svega to je ostavio na asoinu, i bar polovinu konaca se isprek
ida n?me$u njega n sveta. Poiggo ra?masti svoje stvari u kabini, i obue putniko od
elo, i nabije na glavu svoju kaatu ?a vetar, izi av i na palubu odjednam hao da je r
e ena ne to krupno, i da loinje ne to drugo i nova. Poinje da ne razmictlja vinpe o stva
rnma o kojkma je malopre razmi ljao, neto misli na stvari ~daleke i rtrotFpiurene;
i atrestaje da dr i u pameti one koji ~su ~a nispratili na brod, a osvre se po gral
ubi da nae ha~svo novo poznanstvo. - Nebo je prazno i more pusto. U tom predelu i
ndiferentne lepote, ljubavi i mr nje se gube u istoj alatiji. O~staje samo njih dv
oje usamljeno; du a i beskonanost. Nitde takvog sluaja haa na irohoj morskoj ~nji, "u
umi iroko~g mora', kao to ha e stari Eshil. One rk utapaju jedna u drugu i izgubi se
svaka me~a koja ih razdvaja.
Jo nije niho izi ao od jugros na ovaj brod na kame ve poinje Levant, n na hame ~
se jue iz jedne talijanske luke ukrcala neka cgarena povorka za isgok i Erinat. P
utnik kojeg zatp3tate necito talijanski, odgovara aragtski ili trhi. To su trtolv
ci iz Bejruta ili Damaska hoji se
103
zovu Sirijanci, a koji su Feniani, a to znai Semiti ~hoji ~primi e grku veru i aratkk
i je zik. Zatil, dobra kita Jevreja, Izraelita, n dova, sa svojim vernim Saraiia i
~mudrim Raki. lama. I Egipani hoji nose muslillan~ski fes a piju engle~stsi viski
. . . uju se ovde svi jezici Levadita, u do~Sta pro~stakoj hahofotphji. - Sa mnot
i iz Rimga lutuje jedan nemapmi konzul koji ide za Siriju, i njerova ena Hodan~an
ka. On je ovek hvji ~sav ivi za politiku i Germaniju, a ona za muziku i avanturu.
Njena dva kr-uigna siva oka vrede dva velika grada u GIemakoj. Te su oi zasenjene
i .umorne od neke vatre, ka~o da su mnogo gledape u ~sunce, ili hao da je neko t
u enu mnoto ljubio u oi. S njima dvdma putuje i njikov mlad roak, neizbe ni ro$ak svi
k le pih ena na ovoj zemlji. Kon?ul, Holananka i roak, to je venn trougao, teza-antit
eza-sinteza, i definicija svih definicija.
Ta Holananka je ena za ljubav, jer ima mactte. Za ljubav kao i za religiju tre
Oa srpe svega imati imaginacije. U religiji .su najpotpuniji oni hoji imaju fant
azije: dni d~ostaju vizioneri, od kojih su mnogi lo~stali sveci i junaci. U ljub
avi su tahvi postali veliki tumai srca i rafinirani nosioci spola. Bez velike ma te
nema velike ljubavi. Ljubav hoja nije ponikla iz fanta?ije, ima tu nu prisebnost
u kojoj je sve izmereno, sve nredvn$eno i sve hategori~sano; o~ga ne zna za, ereu
isnena~enja nn za radost velikih ttrepada. Ljubav bez ma te jeste sebina, jer je s
ubjekat uvek merilo za objekat, n jer je pena odgovorila meri, a pazar dobroj lr
oceni. ena bez ma~ite je tiirka, prazna i vulgarna, kao oveh koji nema duha. ovek k
ad pone da lj~^bi duboko, postaje odmak edan, n tra i da bude pragektor: a najednija e
na, kad pone da ljubi, tubi ednost i losgaje raskala na. Zato ako nema mnoto magite,
ona to ne
104
t:
ume da ?agladi ljupkam igrom hiljadu finih kontrasta: da se umnogastrui; da se pr
etvara iz vuka u jagnje i i? jagnjeta u vuka; n da !od svoje strasti napravi int
ritu hoja i naj~pametnijeg sbunjuje i najlrisebnijeg za~se,njuje.
Procio je v!reme ljuba$ne romantihe; ali dok traje oveka fi~nog ukusa i delik
atne udi; trajae potreba i za ljubavnom mi~stikom. Veliki ljubavnici su retki na i
svetu hao i lveliki mu?iari. Za jednog umetniha je pagrebna samo jedna vrlina koj
a se zove talenat; ali za majstora u ljubavi je nu na itava ~klavijatura hrupnih i
sitnih vrlina. To su odlike koje od jednot uabra enog oseanja sree ili nesree izgrade
celu jednu arobnu ovekovu sudbinu, veliku kao neku neprohodnu pra umu. Da se postan
e svetac, treba jednam umreti za svoju duboku veru; ali da se bude Velihi ljubav
nik, treba hnlja~du puta umreti, i umirati za hiljadu vera i neverstava. Na prst
e se ~daju izbrojati veliki junaci i junakinje ljubavi. Ima u kalendaru mndgo vi e
svetaca nego u istoriji velihih ljubavnika. Sveta Katarina Aleksandrijska je bi
la jedina svetiteljha hoja je nasila tro~struki oreol: ~beli, u znak ednosti; zel
eni, u ?nak lzudrosti; i, najzad, crveni, u znaas mucenicgtva. Velika ljubavnica

treba da i~ma tahvu trostruku oreolu: sjaj fizike pepote, otrov intrite, i ar suz
a. Ako ova Holantkinja ne postitne sumu sree ljubavne, to e biti sa~mo~ zato to je
udata u Nemakoj, kao to ne bi postala alpinista da je ostala u Holandiji.
Gledao sam siha vitku i belu siluetu ove ene na nepreglednoj vodi. ena n more!
Dva elementa od kojih je naairavljen ovaj ~ovet. Kada vidite ovahvu enu da vam id
e na susret, ona izgleda laa to dola?i i? Indije, i no~si tovare mirisa, dragag ds
amenja i papagaja. Ona svoj slol dr i visoko kao tn je neka~d grazvijenu za
1U5
....,
stavu na suncu Levanta ~dr ao, u dan bitke, u zlato obuen panski prnnc i pobedilac.
Sve je na njoj izazivako i ubojito; sve sraunato za napad i na bezdu ni otpor. Pa mi
cgljenju ovih ena, moral su izmislili ljudi, a ne ene; i oni su moral izmislili za
druge, a ne za rebe; i ~moral ~su i?mislili nesrenici i ubogi; i moral je luk~su
z i rasko ubotih. Aho su ta i?mislili bogatarttpt, oni su ta izmislili za siromah
e; a apso su ga izmislili boleisni, oni su ga izmislili protivu zdravih.
Da je Sohrat bio lep i bdgat, hao Arnki~bijad, ne bi mu bilo atalo na ttame
t da bude najvei moralnst, nego bi bio najvei ljubavnik. Sakrat je, dakle, bio mor
ali~sg po nevolji, grekla bi ova rorrto$a. Kad je bio su$en, izjavio je sudijama
da mu je svdamdeset godina, da ima troje dece, od kajih je jedno mome a drugo dv
oje nejako u majinom naruju! Prema tome, Ksantfpta je morala biti mlada prema mu u p
restarelom, mu u od neznatne familije; ru nols, i velikolt siromahu, koji je d~ruge
uio besplatno, i, najzad, hoji je bio samo mudrac. To su ~sve razlovi da ena zlost
avlja mu a i ostavi ime o troison$e kroz vekove, i aho Platon u "Fedonu" picge da je
Ksantipa bila dobra. Jer mladost ima svoje zakone u krvi a ne u pa~meti. .- Za
Grke je moral bio deo estetihe, a ne religije. Solon je bio doveo u Atinu hurtiz
ane sa Lezbosa i Neuhratisa, i hram Afro!cite Pandemo~s na~pravljen je za pare k
oje su one ?aradile svojim telom. Tek posle persijskih ratova, ka e Aristotel, znai
posle svoje propa~sti, Grci su loeli da ~se bave l~goralom . . . I tada moral ni
je bio ngpcta druto neto nauka o srei. Nikad ni docnije Grci nn~su mislili o mo(r
alu drukije. Jo2c je Hesiod rehao: "Nije mudro biti odve mudar."
Ova Holan$anka bi vam dodala: "Kad u enskom dructgvu govorite o aioralu, vi
izgledate
106
ggi ul -,i
, ,'2 :i
;?I .
~ ,,~:a~~r,:"' 'f?d v; _
~,k S~
a; L~
:?~tcl ,g'!. r~c' ,`-,._
kao da nvmate .ni ta 6olje da ka ete, ~rli da pravite ?lovste aluzije na tu$ racun. B
ilo je ena velikih opisateljica i veliknk naunica, ali nijedna nije postala velini
m moralg~vstam, kao vacs Sokrat . . . Moral ometa ma gn i srcu, i zato je apasah.
Za ivot i ljubav covoljno je imati ukusa i ma te, mahnite krvi i ludot novca! Srce
je nvpotrebno, jer ono nsto taho slepo mrzi kao cgto i slepo voli, n otvara pono
re i onde gde ias ~nvma. Du a je slovenska stvar i nju treba o:.taviti tome plemen
u, zaljubl~enam u nesreu i ~suze. Mi Holan$ani .radnje ga~jimo n lale i tulipane
nego du e slovenskog tina. c mnogim narodima u~i crhva e~nu da je ljubav greh; ali j
e danas nova Eva ostavila du u Bogu ali telo avolu. Gre na goopoUa Bovari n nesrena An
a Karvn,ina nemaju s nama danascnjim ena
I ma nieg v~ ce zajedni~kog! Nismo japk uopele da otmema ljudima pare, ali smo ve usp
ele dd im otmemo njihovu slobodu, i uzmvmo njihove navi~ ke. To je ve jvdan naagg
rimski trijumfl"
Ja sam slatko slu ao ovu mladu enu koja , je ovako govorila jedino n?
ha~grica, da bi izaz~ vala samo smeh; i hoja je na2kerna ovako ludova~
g la ni sama ne ?najui da ponekad i mudruje. Sva lepota jvdnog dana na Otrantu bi
la je tog jutra I na malim usnama jedhe ene.

i udno ~sam vkao da ~svane i da se vidn cela i puina. Oduvek sam oseao neki tamni at
avizam ; za velihe vode. Nihad nksam i~mao srca prema
apatinoj letgoti polja, ili truboj n studenoj ti ini o'rvga, ni sam ne znaju~i ?a to.
Kao da su moji preci. bili gusari i ivelh atevajui na vadi i pljakajui po :ko?piu! J
o nosim u pameti ~sve male zatone ~po na oj dubrova?soj obali kuda sam tumarao detet
om. Silazin sam na vodu s prvim zrahom sunca, da se vratkm kui tek kad me s~tud o
tera no ili oluja. Ta samotna
107
i slatka mesta neha~da nje hercegovake obale, gde sam iz mora izvlaio i note i ruke
akrvavljene u lovu na ra kove, h tde me posvednevno ujedalo sunce i pekla moroka p
r ina. Mali zatoni u kojnma sz~ns gledao sve kozmike bitke svetlosti i mraka! . . .
c oiaka puno modrila neba i mora; u kosi puno soln; u dugp,n gsu~to ro~meranja b
oria i smreke . . . Ceo vazduh onaako ~itiri e ruzmarinom i ja~sminom to se rastapaj
u u veernji zelenkasti suton. N~rgde na zemlji onalnka jata lasta koliko veerom nz
leti iz dubrovakih zvonara. I zvuci starik zvona popadaju po $odi i po hrovovima
kao asamenje. - More, to je samo dubrovako morel ... I sunce, to je ono sunce xbj
e obie ceo :kdslmos ali do$e veerom da zaitadne samo ovde tred Boninovogml... `Tre
ba slucgati more detetom, uspavljivati se njime u svojoj kolevci, kao du~ol~ maji
nam pesmom. I buditi se u vrisku i giau ?a vreme njetovih gorkih ekvinocija. Ko n
nje more poznao na taj nain, onda ono nije strast koja zaluuje, nego samo lepota k
oja zadivljuje. Ono tad n~a vlasti nad ovehom, ne menja dugcu, nitn preinauje njeg
ove elje i namere. ovek ga tad r,lugia hao pesmu, ali ne had kuku sopstvvne krvi.
Ono tad ne zna da bude ubilako, niti da vaskrsava; ngpi je uzrok kahvog velihog ~
poroka, ni povod jedne duboke i fatalne e.nergije. Ono Vitgte ~rije ovekov i dua
i ~materija, nego ~samo jedna sjajna velika voda u hojoj se razlio sav ivot i raa
tevalo neba i zemlji. Necggo nenzmerno ~zeligso i lepo, ali ne to i?van nas, s onu
stranu nas, ns to indiferentno u na oj ~eudbini . . . Ali ;iore u deti~njstvu, toje otkrie i saznanje neeg centralnog u ivotu, od xojer ice vi e nipgga he ~l.io e odvo,
jiti kroz sve na e sree n ne~sree na ?emlji. More u detinusgvu, to je prva uenje o ve
liini, istoti i moi. Treba znati ~sve pesme mora na~paaket, re po re, pa razjlmeti n~
egov go
108
, ,~
.. __._`~i"~ 1T~ U
vor u svoj raznopiko~ti od jutra do mraha. Jer je more atre svega muziha aga tek
posle vada i prostor. More nije sama voda, nego je pre svega svetlost. To ie je
dina leatota koja ne za~udi nego prestravi. Samo ona;j hdji je zaaiakao tsadg, je
prvi put video more, razumeo je njegovo mesto u svemiru. alosno je slu atn ga a ne
razumetgs ga. Jadni ljudi s koatna! Vi ste mo da spaseni za nebo, ali ste zasvagd
a i;zgubljeni za more. A to je stra. no.
More otvoreno, oajna praznina, pa ipak nije monotonija ni dasada. Kaho da se
razume taj paradoks vida i sluha! Otkud to da prazno more ~ma sve varijacije ka
pna, hoaina s njegovgpk svetlim bregovima, smrknutim uiama, n uzrujanim rekama? T
o je zato to ovde vlada veiti pokret; a ~gohret je dovoljan da sve zame~ni. Ja mis
lim da smo mi na ritam nauili samo po kucanju na~gieg ljudskog srca, i da stoga iv
ot ne u;memo zamisliti bez pokreta ni pokret bez nsivogga. - Svod se ovde kre~e;
`mare se ljulja u neizmernom prostoru; vidik se pomie, i ra~ge i rdsuplja, nelre
stano; oblaci proleu kao u agrene mase, as poniru$i u puinu, a as bacajui iz neba po vo
di svoje usijane senke. Po ceo dan pale se i gase ~pa puini velike vatre, i protiu
potoci sviju boja.
Naj?ad, nerprekidne iluzije vida: as kao da se ukazalo u daljini neho ostrvo,
ili u bliznni neka tamna uma, ili na sa~moj crti vidina velika flota tamnnh i vi
sokih galija . . . Na moru se ivi od samil privi~enja. Zato putnkk ne asea ni tren
utak dosa,ce hahvu ose~a na obalama najlert ih srebrnih reha, ni tugu kakvu ose~am
o u senkama tamnih uma, dubokih i melanhodinih, koje izazikaju bol, i gde imadko s
trah da ostanemo sami sa sobom.
Ima ena za koje je ljubav jedan deo toalete, kao to nma ljudi za hoje je ljuba

v ~partija
109

aha

ili lov na lnsice. I jedni i drugi streate od kamplikacija. Ona e vam rei: "Zaljub
l~enag ~oveka, nikad! Ali ljubavnika, uvek! . . . "Zaljubljen ovek je svirep i seb
ica~g; on je analitik, a eni izgleda nesnosan pedant. Ima raalihe i u ljubavi dva
ju spolova: zaljubljena ena sve je ne nija ta vi e voli, a ovek je ~sve svirepiji to je
vi e zaljubljen. Ima, meutim, danas jedna nova Eva, ena na ik vremena, o kojoj govora e
Holantkinja. Ona je s cigaretom u zubima na ulici, sa getrama na noga~ga i konjik
im biem u ruci, s harminisang~dm usnama ~g ~godrnm kolutovima okolo oiju; hoja ima
svoj aggartman u hagelu; hoja se harta i ljubaka s nepos~nnatim ljudg~ma, i koj
a ~prnsvaja strasgi badavad ija i nonika. Iasledila je od oca i ~majhe koliho i nje
na braa, i ve ~sutradan po la za nama na ulicu i u kabare. To je ena s novim senzibip
iteto~la i moralom; i nema vn e oveka koji bi je odveo do otrova taspo~e Bovari, i
do baca.nja pod voz gospot~e Ane Karenjine, iz francuskog i ru~skog romana.
Tip ove Holantkinje to sa mnom putuje, to je ena koja ljubav u~no~si svu ista
nanost neke blazirane ~antazije, i koja od oseanja ttravi intrige. Za nju je ljuba
v mrana szigetka. Dok ]e ovahva ena ~samo orgija na ih ula, ona je be?opasna; ali had
~postane i na om duhovna~la potrebom, ona je stracrilo. Kad je jednom mom prijate
lju, hoji ?na da ita sudbinu, pru ila bila ruku da je,proita, on je dugo tledao u nj
en srebrni dlan, i zapitao je asmehnuto i zbrkano: "iju sudbinu da proitam ovde? V
a u ili moju?..:' Njemu nije trebalo nego da lrndr i tza asah njen dlan, i da za tren
utah o njoj misli, rta da se oseti uhvat~en. Dobri sengimentalac posle toga pobe
gao je na Zapad mesto da je ~prati na Istok. I j a sad imam napodeljeno ?a~dovol
,stvo da gledam nstogvremeno ovo tollo more i ~ovu duhovitu
110
T~T
~..,~,:
Ua~:
enu, koja vodi svoja dva mu a, ponosna i glupa kao dva labuda kz nemahe bajke, atrav
etcd s njgpka alu u koju je nietla sav ~svoj beSmisao o ljubavi i srei. Kad ~je si
no silazila sa palube u svoju kabinu da spava, zavr nla je razgovor sa svojn~m roa~k
om, hoji je hemaki carski grena;cir, ovias reima: "Primeujem, drati rotae, da ogvek,
koji se odve dru i s asonjima, postane ttajzad magarac..:'
Va?duh se lagano poeo da belaisa; ~svad se protetao; ceo prostor se~gibao uzn
emireno i naporno. Voda je nmala boju starog srebra i pepela. Ali se o~sea da ~e W
lan zabeliti a sunce se nee videti. Sve je bilo nerazgovetno i nere ljivo u nebu i
na vodi. Laa se gibala ne no kao ~kolevka. More je urlalo u tokovima s naagoroa~s ko
ji je nzgledao da e velkka traevina odjed;nom malaksati, ili rk cela ~polomiti. Kr
ov katarhe je zvi dao ju njak. Krov lae su mornairi davno oprali, ali od putniha ja ~n
i,je ninog bilo na brodu. - Ja sam akao njih troje da izi~u na ugovoreni sastanah
da vidimo ~izlazah sunca na Otrantu. Za brodols je jurio, prage ui se sve vema, jed
an mleni talas. Ponekadd je voda zaacbuskivala sve do na palubu, n cedila rx vati
~m u srebrnim penama sa palube u gtup~hu. Jugro je svitalo po celom velihom ~lao
ru i ~snjalo u beloj vatri. Jutro .iz Odiseje! . . . Eos ~sa ru iastnm prstFtka! .
. .
Ovahvo buen>e mora sa ~svima bojama n glasovima izgleda da u ohoj pustocsi im
a lsvoje do ivljaje, svoje sree i nesree, kao i bu~nje velikog grada. Zato nihad na
vodi jedno jutro nije nalnk na drugo. ekto ujemo na akraznoj puini, kojsm ovako cii
rakom i pustom dugo putujemo, kako najednam zazvone zvona. Najpre sitna zvona to
pevaju kao deca kad se prva ~trobude, zatim vea zvona, i najzad ona na~jvea u ijedk
tuu nzgleda da je te noi spavala duita gra,da. I tako
111
z~oip~ duro. ;EIalii na jutra u kakgam staroM hri anskom mvstu, u kojem se nsivk za
molitvu i najvi e ~govori o smrti, i gde je zvon~enje zvona j edapg pravi ekstatiki
momenat ivota. Panekad se na puini za~uje kao da rosi h~pca po kakvom gustam parku
llatana. Zatim, hao da vetar prolazi sa agorom i nevvselim zvi danjem kroz nonu umu
borova. Najzad ~se uje hao da je daleko zatutnjilo kopno preko kojeg je prejurila
neka nevidljiva konjica; a kraz vazduh ggrot~e tanki glas trube . . . Otkud svi

ti glasovi u ovoj pustinji neba i mora? Je li to zato to nacga ~misao ne mo e da s

e odvaji rd sebe ~tgi za trenurais, i to uvek nosi ceo svet sabom? Zato nam se ini
i da more ima sve melodije zeml,e. Mo da su ?bog tih ~udnih iluzija sluha antiki lj
udi naselili prazno morsko dno bogovima i ea~ama, bogovigia koji mrze ljude i uta
paju ih u svojim ponorima, i nnmfama hoje ih mame svojom pesmom i godotinjom. Kao sve ~stvari hoje su gledane u sal.toi, tdtso i more kma du u anota ko mu se div
i.
Kad sam krenuo s me~sta sa hojeg sa~m sve ~vreme posmatrao vkdih, iztubljen
u svetlosti neba i vode, opazih u dnu palube moje sa~kutnike. Stajali su napore
do ~svi troje - veno Troje, koji su, mo da ovako isto nerazluno vezani, pasmatrali i
lrvi osvit jutra ,u haosu. Ja im prit~oh s netia. Glas gor.ggo$in je ve ?vuao u o
vom jutru kao pevu e~nje valna u kahvom zatonu, u sumrak osvita. Ima finih enskih gl
asova to uborkaju kao da ta ena, dok tovori, dr i u ustima malko vode, koja blago klo
pori.
- Ja volkm pse ?bag nji.ovih detinjih oiju, ali mi ne govorite o njihovim u~s
t~ ka, $elnkim i uvek mokrim - ree u jedan mah lepa Holantkinja. Make volils samo zb
og njihove otmenosti. Kakva imaju ~dr an~e, stav i pot;ret! Nikad ni Kleopatra ni
~gospoa Rekamije nisu ume
:12
d
u ~,.`:~,.4~= ~.,Ld
eg:"3
'Siti r. ::;~ F:
~J% %
pe napraviti dva kora~ka koje nattravi moja obina nematsa maka. Ako ne volnm doVolj
no make, to je zbog njihovih ru nih oiju, jedia~ias oiju koje nemaju pogleda. Bila sa
m jednoh~ na jednoj izlo bi u Parnzu. T~ba videtn francusko ludilo za akake. Pevaju
rm ~tadr~ale i tppcu muzike koiiade, ~k navinaireke laine, h zvaFpgne raporte. A zn
ate li ma hojeg aa~p~ntsog ?hca hojh je slavio make? Zar ni~su make dobile svoje nme
i slavu samo u afektiranom n blaziranom salonu franc~~skom, XVII-ot i XVIII-og
veka. SacR manijaci istra uju hako je ma~ka bila oduvek ar dobrot dru tva, i nedeljiva
od jedne velkke dame u jednom velinom veku. Pomenut~e vam stihove Menara i epit
re Gkaronove, n eatitafe de la Mota za maku hneginje de Men i sonet Ben~serada mak
i gospo~e de Hulijer . . . Morbidna ma ta pesl-gika Bodlera pohu ala je u na em veku d
a nametne ~dbo avan~e ?a tu hladnu, sebinu n mizantroa~sku ivotinju, dajui jo.j karak
ter neeg fatalnog, a hoji je, stvarno, samo dosadan n bezlian. Samo pesnici luduju
za makama. Aln oni luduju za svaim. Pvsnici su hFtakriti kao sve sanjalice; oni p
rirodno la u, jer ako ne varaju drugog, varaju sami sebe, ikei vi e od uobra enja nego o
c~ istine, vicie od uzbu$enja hago uveren~a, ~vi e od svojih nerava nego od svoje
lameti.
Zametnuo sam tako nasred Otranta ~sa gospo~om pravi boj zbog maaha, hoje su
jedna velt sa sre~a na zvmlji i velika leatota u ~prirodi. Bifon je mrzeo make, a a
kade,mik Montkrif je branio tu felu ali vi~gie iz inata Bifojnu nego nz ljubavi
za svoje make. - Maku odista ve$ma vole ljudi nego ene. To ve zato to su ena i maka od
ve$ sline metu sobom, po sebinostn n gram ljivosti. Jo antiki piscn su, govore$i o dob
roti oveka ~grema luhavstvu ene, rehli da je ovak pas, a ena maka. Pas ~s dobrodu
E Tlnlovn n cotere IIZ
,;.:
nim ocima ~deteta i sav srce; a maka ove~komrzac i izelica! ena i maka instinktivno
mrze oveka, i ive s njim u i~loj kui ~salko po navici i po nevolji, sa victe dosade
nego trleljivo~ ti. Maka voli kuu, a pa~s oveha; maka je ohola, a cas je spuga. Ali
je ~maka i otmenz, ishljuiva, dovoljna sama r.ebi, i zna ta hae. Ona je bez ljubavi
, ali je n bez straha, n naroito bez udvaranja. Maka je najgoopodstvenija ivotinja;
njeno nreziratse oveka izgpeda jedna k~storijska mudrost.
Po svemu se videlo da sosagou nije jo zanimao izla~zah sunca aga Otrantu, ni
velikd pevanje mora hoje je ~sada kotrljalo svoje bele i usijane valove. To leag
o lvore to putuje sa nama, putuje i peva! Na jednoj strani vndiha inilo se da e sad
izii iz vode velnki ~sunev kolut koji ovde izgleda hao glasa Posejdona had je izv

iria, haho hanse jedan latinski pesnkk, da gleda kaho Junana razbija Enejeve bro
dove. Nekoliko tla ljnvih sunanih zraha odbi se odt~sta od puine i rasturi po nebu.
Lene oi gosloine dobitie boju n dubinu vazduha. ene vole lrirodu, kao ivotinje, e njivo
i spo~rno.
Mnogi ljudi i~l.raju na moru mi~sao b smrti neprestano u lameti. To je valj
da zato to neizmernost prostora nad~ominje tu nu ogranienost ivota.'Ali oni koji su d
etetom rledali taplo podnevno more hsada veje lsaesgral, letnje belo i nepomiio m
ore to sjaji vema nego ?vezdani svod, kisu mogli biti melanUolici na njegovoj obal
i. Njih ba more, vema nego ivgga drugo, uverava u beskraj~nosgi jedne lepote pred
kojom svaka druga ictezava. Ja mislim i da se misao o Bogu zaela 2rred velikom puin
om ili usred g~ustinje, jer se samo taiko mogla stei dtdeja o neizmernam i venom.
Zato ljc'dima roenim pored mora tuina ~pzazika ~samo basnu ljubav za ivot. Ne znam
mo e li se biti pesimi~st na moru koje
114
;;_
se geito kree n peva, kao crro se mo e biti oajan pred grubam i gluhom nepomi~.noaiu br
egova, i pred apatnchik miroak polja, i pred rezigniranim fasadagma velikih grado
va.
Treba li aioru da zahvalim to nihad nisam bio skeptik? Sve veliko tpto nije.
bilo i~stinom za moj duh, bilo je istErnom za moje srce, Tadso je i Bog jedna g
~stina srca. Zato ra nee nn ubiti razum jer ga on nije ni sazda~o; a~ mi~sao o Ii
ogu nestae met~u ljudima samo kad ljudsk~o srce pacne nisko. Vera, to je ista sent
kmentatnost; jer ne postojk ndeja o Bogu nego o~seaj o Botu, i ma ta o Bogu. ene su
stoga velihi uvarn vere, jer su senti.rmentalne, jer imaju srca i ~aaigte, i tq j
e jacna strana njihove veli~cine. Deca odr avaju relkgiju govorei prve molitve i ok
lapajui ruice svaho vee pred sg.tkvolam ljubapi i dobrote, u ohom uzvinienom strahu
to dolazi od nasluivanja, koje je kod njik jae dok su deca nego kad ~ostanu ljudi.
Mi religiju primamo pre oc majke negoli od crkve ili drucrgva. Pored oca i lore
d popa, svi bi ljudi o~etali bez vere.
Bog je u srcu i u iluziji. ~Narodk su u ovom detin~stvu svojevoljni muenick
ve~e zato jer se u deti~-sstvu tad vi e osea nego ak~nsli. Bog je u srcu a more je
njegova zslast~ka. Glas Bo ji na vodama je dublji i stra~spiiji nego na ma kojem d
rugom delu ze~mlje.
Kaka more, hoje je svetlo i ognjeno, mo e seatn nekog na venu tamu zagrobnag ~ota
? I kako ono hoje je u venom ~okretu ~mo e evacnrati ideju o smrti, kada je pokret
jedini izraz ivota? Kako ova ve~na muzina i svetloSt mo e podse~ati na a~tatiju pres
tanka? Otkud ocgrsta to gorko oseanje kod neki~k ljudi i u ,kojel,t se ne razazna
ju tolihe protikure~gno~sti? A ja sam ih poznavao, me$utim, toliho hoji ~su, kra
j mora, imali asove najveeg bola; pored mora grm se javljala najsurovija slika nji
hove bede metu dru
115
i~ima. Zna~m ih koji su be ali ad mora kao ad nekog kobnog ogledala, u krnke se ove
k ne mo e oglednugi a da ~se ne u asne od samog sebe n svoje sudbine.
Mi ~smo jUgRos UzalUd ekali da sutpde izie, ali se ono ~nije pqjavilo. Na jed
nom delu horizonta plaaien je bio zahvatio celu jednu igrovinciju neba. To znai d
a se sunev kolut probio tim putem, i zatnm se ponovo izgubio u sutanu jutra. Nasr
ed ove tople vode jedan agroa~ni obla~k je ropeo kao erava, i a~ore se dimilo. Pr
olazili ~su talaisi boje kao nara~pda, hao pelteo, kao trava, hao mlett, kaa a! Do
ad ptje ~ou oe ja dva-tri otnja zaa~alila po vodi, i ni ta vFppe. Ali se jutro i'pak
za~belilo kao onet na celom Otrantu. Brod je sad n ao pravo, sav osvetljen, kao u
legendi. Sekao je u agrene valove, srgoro i bez giba~tsa, u ponosnom i dubokam tir
edisanju. Zapadni vetar je ponovno udarao u poza,dinu, ali blago, kao neko velin
o belo krilo. Najzad se pojavi e na puini rumena jata galebova, koja brzo nasrnu e na
brod, i zatim hrenu e s nama istim pravcem; ruci3li su ~se strmoglavce ad vrhava
katartsi do u vodu, i od vode oddetatpg u nebo, kao llamenovn. c daljinn se zasv
etli e neke planine. To je Albanija.
Zatnm e doi Epir, koji je, prema jednij legendi, agad bina Ahila, i u hojem je
Ahilov sin napravio carstvo Molosa, ali pored kojih e ova plovi;cba za mnoge sa~u

tnihe biti ipak jedan dan dubake dosade. Albanija je siva i gapa, a verovatno ta
kav e biti i Epir. Gomila kamenja u kojedk se legu zmije i Arnauti. Nekad su star
i Grci ovde bili postavili pakao, Hades, pre n?gradnje svog politeizma. MeYv ovi
l.k ~kr eaima i kroz ne~ prohodne klance, tekao je, u ~svoje vreme, stracpp~ Ahera
n, koji je vodio u pqczemni svet . . . Narod koji danas ovde ivi jeste, meutim, i
danas najnekulturniji deo evroatspsog ljudstva. On je odu
116
1:,? `u
`J;' ..,r
~I ~ ::.. ~1 ,...
s~
vek bio na putu svih pagppsua i ru ilaca. ubor reke Skumbe, koja danas akreseca taj
melanholini ~predeo, nije vekeliji od ubora starog Aherona. Zemlja ~krvne osvete,
?emlja bez svot folklora, svoje muzike, pesme i prie, ibez ijadne linosti e~pske,
ili relitkozne. Narod ponosit ali surov, bez jednog kultur~not centra i bez jedn
og jezina.
Proklet je me$u narodima: jer ki?badama godina ivi pored najkulturnijih rasa
Helena i Rimljana, a nije ni ta sam stvorno, niti ikad i ta primio qd drugih. Od Grke
ta dele samo doline i bregovi, a od Italiie shoro je,can moreu?, pa je ntgah os
tao najne~pro~sveeniji deo evropski. A nekad, jo mnoto pre Homera, tamo je bilo i
a~iko svetitppcte Dodo;na, gde su dolaznle reliniozne delegacije Atihe i Sparte,
i zatim i pobo ni ambasadori Krezu~sa iz Lid,ije . . . "Zevse, klie. Ahil, ti hoji
bdi nad dalekom Dodonom, carstvom znma . . :' Dana~s tal.to vlada muslimanstvo, i
uje se jedan ru an jezih hojem cela lingvistika savremenog sveta ne mo e da prona$e
izvor ni mesta u klasifihaciji. Jedan tamo nji bret, u doba prepelazgijsko, zvao s
e Tomaros, i bio je Olimrt ondacrnjeg grkag sveta; na n,emu je bio postavljen prv
i ~prvsto Zevsa, koji je onda bio jo mladi sin Hronoso(r), n tu dr ao prvi grom u r
uci. Sredi te nzba n zemgae bio je tada jedan arnaut~ski breg! Svamir se odi~sta
promenio, ali na irgetu arnautorsu. Zevs je pao ne ostaviv i ovoj neveseloj Albat~
jn ni jednu je,dinu blagodet svog vladanja kosmosom.
Pa ipak je ove na ovoj vod,i Otranta govorilo jutros sjajni~m reima grke legen
de: Istim ovim putem kroz nekolino hiljada godina tumarala su nebrojna bo anstva k
oja su osvajala svet za svoj kult, a nebrojni ljudi za svoju sujetu. I svi u n~s
tom nespohojstvu! Ova~ko je h bura lmorska nanela iz Crnog m0~ra asladog Jaoona
s knm
117
je dioo'egla Medeja, ki hraljevska, na laUi Argusu. Najpre su pristali ovde na Kr
f. Ovuda je takoer igiao za njiika u poteru ~stari kralj iz Kolhide, sa C:rnog mo
ra, tra ei svoju ker Medeju, ostav i najzad ovde ~da na~seli ovu obalu: da na~pravi ko
lonije po Epiru, i da na dalmatinskoj obali sazida grad Polu, najstarije ~mesto
na et slovenskot primorja . . . Du celog ovog puta stoje uspomene velihe ~kao praQc
ume. I gde ne govori istorija, tuda hpi~e legenda.
Ne za~boravite da su u jedno istorijoko doba na na km balkansknll~g ~toljima
Rnmljani tukli svaje najvee bitke; a one ~eu bile i najkrvavije, jer su bile ~meus
obne; i vadili su ih najvei ljudi, jer su one reiiavale sudbinu rimske dr ave. Bitk
a nzme$u Cezara n Pompeja hod Farsale, i bitka Oktavijana ~trotkv Brutusa kod Fi
lipija, dve balkanske bitke koje su bile tresudne za Rim, kaji je ohda zhaio hokl
ios . . . Ali n trea bitka, irti taho presudna, bila je tuena ovde, bitka kod Akci
ju~ma, inzmetu mladog Avtustd i lepe Kleapatre. Skoro e se na vidihu pojaviti Pre
veza, gde se ba ~galazio taj rt Akarnanije o koji se zanavek razbila egipateka dr a
va i sjajno i kulturno carstvo ~Ptolomeja.
Svako ~se i danas grpata: prga bi bilo od sveta da je Cezar pobe$en u Galij
i nli da je Antonije pobedio gkod Akcijuma? Od ove dve bitke je neosporno zavisi
o ceo nzgled novog sveta. Ali to jutras lebdi nad ovkm toplmm i sjajnim vodama, t
o je tvdja snlueta, lepa Kleorsatro, pobet~ena carice od krvi balhanske, ljubavn
ico ha~kvu svet nije inkad imao: iji je grea ljubavni ko tao jedno carstvo i jednu
razbijenu carstsu flotcl Ave! . . . Tri velihe ene, Kleopatra Egipatska, i Teodor

a Vizantijska, n Katarina Ruska, tri velika dr avnika i diplamate i tri najvee ljub
avnice nz zemlji. Ave1 Ave! . . . Nijedna, met~utkm, nije za sobrm ostavila toli
ko sjaja i mati
I18
f
` :~;
_.._....~i:_:.u..
!,-._
~r
,.
L:
je :kao ova ktzi Ptolomejeva, isto toliho ~svojim tenijem, holiko i svoji~m ludi
lom ljubavi. Poznavala je sve jezi~ke naroca hoji su iveli oho njene dr ave, dok se
drugi vladari njenaga doba, ah i prosve~eni persij~oki carevi, nisu uamteli spor
azumevati ni sa sogktventpi dr avljanima na njihovotk jeziku. Govorila je na jezik
u svnju pojedinih naroda sa ambasadorima dalekik Parta, Troglidita, Etiopl,ana,
Jevreja, Sirijanaca i Rimljana . . . Najinteresahtnija figura ane starog veka. Nj
en qtrvi ljubavrni sastana,k sa Antonijem, plovei rekam Kidnur~m u Sicg iji, na gal
ijama ohovanim u zlato i srebro, ~tad purpurnnm jedrima, u oblackma zagsaljenog
mirisa; sa dvorskam svitom u hojoj su eginatske gosaso~e obuene u nereide i graci
je, a njenn ~pa evi preru eni u amore i satire - to je najlep a i najrasko nija stika iz
antike i~stornje. ~Bilo jaj taiia dvadeset i sedam todina. U Rttmu je ae njen sta
ri ljubavnin, Julije Cezar, bio postavio njvnu statuu u rimskam hramu Bogin~e pl
o$enja. Celo hulturno oveaa-gstvo tog vremena znalo je ~sve fatalne ari ove udne ene
na koju nijedna drura ena antike istorije nije bila nalih. Kraljica i politiar, ona
daje svojoj aVanturi sa Antonijedc takvu litiju kakvu gti jedna Minerva nije im
ala. Ona odlazi na ljubavni saistanak u Siciliju, ali ne samo da zadovoljni svoj
u obest, nego da, na jedan nain koji je bio ista~`p~aki, sauva rrpe svega ugro eno ca
r~stvo Ptolameja. Plutarh nije dao nijedan briljantniji portret ni savr~ eniju pro
zu nego apisujui ovu enu, skoro i salt ?aljubljen u nju.
A ovde hod Akcijutka, ta najvet~a antika ljubav propala je u zapaljenim brod
ovi2ia. Ostalo je sama to da su Kleopatra n Antonije ostattn najperii ljubavEgn
ci svih vesigzz. 3' oednu se.gg;; o'a caju oni i hric~ansku idilu Abelara i Heloi
ze, i talijanski vodvilj Romea i Julije. AntonTg
119
je, sjajni predak i veno akrunjeni car sv~ih Don uana! Nenadma2iin pljaka i bludnik,
krvo lok i heroj, zavojeva celog Istoka n ubica Ciceronov. Ali i veliki ljubavnik
bez primera, i za veki vekova. Ave Caesar!
Sve ove odlike karahtera nalaze se u zbrci ovot antikag oveka ka2svog mi ne m
o emo danas ni zamislith, ah i ~gosle Naloleona, koji spada vi e u njikovo crucrgvo n
ego u napce. Julije Cezar bio je razvratnik; ali blatot srca na na nain; h bio je
i veliki generap i pi~sac, ali r$av politiar i dr avnik. Avgu~g je bio svirep razbo
jnik ali dobar vla~dar i veliki politiar. Antiki patan~oki kara~kteri su sasvim ne
heterogeni i nrotivureni, sasvim drukije nego mnagi hricianski. Uo~stalom, nema nain
a da se tano lRirli o velikim narodt~pka iz dapeke i~storije. SaVremenici nh ne r
azumeju ili ravo razumeju. Oni ih ili preterano vole, ili preterano mr?e. A docni
ja su holena odve daleko, ive u drukijem periodu istorije, imaju drute strasti, uku
se i merila; i gledajui kroz sve ove razlihe nekadac~nje veli~ke ljude, onn sve v
ide neja~sno ili netana
Svakako, nije ilak tolino va no crro je Oktavijah pobedio Antonija; jer da je
bilo obrnuto, dogodilo bi se samo toligso novag cggo bi Kleopatra bila postala
cari;com sveta, a Anganije njenim generalom. Ali je Akcijum druhije va an: ovde je
~konano propalo faraonsko carstvo koje je u kontinuitetu pastojalo hilja;dal.ia g
odina, i hoje je ve tri veka duhovno 6ilo grko. To carstvo je imalo ve velike kultu
rne grke centre na afrikoj obali, otad bine Teodora nz Kanope, Aristipa filozofa i K
ali~kakosa ~pesnina iz Kirinajike. I nije prvstajapo hi da uva velike dedtovite m
udrosti egftatskog Saisa i Heliopoli~sa; a imalo je Alek~sandriju, koja je bila
postala najvee srediapte kulture toga vrelsena,
120
je . . .;.'icn .;
i poslednja tvrt~ava civilizacije helenskot sveta . . . Na Akciiumu je, dakpe, u

topljena konano sloboca najveeg naroda i najdubl,e religije starog veka. Nil je od
tad bio sav u a i Cezara! Ko ?na .kahav bi svet i?gledao da je to grko-egipatsko d.
ru~ptvo bilo pobedonosno nac joac trripnno prostakim drucztvom ondaacnje rimoke dr a
ve.
Me$utnm, maja prijateljica Holan$anka me prekide: "Propao je Egipat grkiz Pto
lomeja, prog~ao i Antonije i et~t~atska flota, aln je ostalo carstvo Kleopatrino
na ovome svetul Ono je vee i stra~ginije nego cggo je bnlo njeno carstvo u Egipt
u. I lep e, i duaavnije, n venijel ... Jedna velika ljubav vredi kolnko i velina ca
revina: '
Ima na svegu saako dva i~stoka. Jedan je balkanski, a drugn je budi~stiki. Ba
lkanskn istoh, kakva nigde jo nevi$ena beda u ~kosmosul Nema danas nn svoje civil
nzacije, ni ~svog morala, ni svoje prirode. Grka nma ~svoje razvalino, Turska nma
svoje hri anske poasol~e, Bugarska svoje la ne statistike, a mi ja i danas svoje hajd
uke. Ka u da je jedna velika reka naakravila Egipat, a jedan velihi drumg da je na
zrravio Nnnivu ~i Vavilon. Api su na Balhanu rimski putevi ve odavna zarasli, i d
u njih nema v~igge hieg da se vidi. I ono cggo se pored njih bilo nekad sagradilo,
moralo je da bude br?o poru eno. Turci su ovde ~posejali samo svaja groblja i svo
je epidemije. Za prvih stotia~u godina i sjajni Egipat nalreac je izgubi~o sve tr
agove dubake faraonske civilizacije, a n,egov rpata-nin je, danaip~i, bedni, pos
tao felah. Izgubio je za jedno stolee eve tratove grko-rimske kulture koja je bila
ostala posle Ptaloieja i Rimljana. Varvari su bili nekad tahoer prodrli u rnmsku
.Galiju, ali nisu ra?orili njenu rilssku civilnzaciju, nego su je, nargrotiv, i
~sami prkmklii i po
121
stali Rimljannma, o~snivajui zatim jednu veliku dr avu pod imenom Francurke. Ali Tu
rci su pokorili Vizantiju, ne da prime njenu hulturu, najveu toga vremana, nego d
a je ~konano razore. Oni su to uinili i u Srbiji, koja je priradno bila naslednica
vizantijokog geinja. Bili su Turci samo velnki vojnici. Dana~s je Balkan jocg p
rava turska pusgo . Treba da strani turisti dot~u na Balkan tek pasle ja stotinu to
dina. Za toliko vre~mena Turci e pove ati jedan drugog svilenim gajtanima, Grci e ot
voriti u ~svojoj prestonici Carigra,du najveu svetsku kockarnicu, Rumuni ocve~sti
Dunav u Crno more, Bugari nauiti srpoki jezih, a ~mi Srbi pronai Ameriku...
Na turskotk istoku, sve urro vredi videti, to su njihova iroka, zapu tena i glu
ha, groblja, zarasla u trnje, i gde vlada najdublji zaborav i naj gluplji mir na
zemlji. Setite se groblja u Ej ubu kod Carigrada. Nigde smrt nije potpu-~ija i
bednija nero u ovim istonjakim grobljima. Nije se posvetio nijedan kalif, ni sulta
n, ni veliki vezir; ni~su se posveivali ni fa~siri ni muenici za njihovu veru. Pos
veivali su se ponekad odista saaka ljudi ~sitne vr~ste. Verovatno najvei udnjaci i
najvei asketi. Oni su zvani "dobriri', mesto "svetiti", to je jedino istinoki inter
esantno i veliko. Na turshom istoku ludake smatraju za polusvetitelje, kao, uost
alook, i kod nas u Evropi; i sna.bdeva ih i hrani pobo na mahala. Muslggmahi nemaj
u apostola svoje crkve iju su veru proapg~grili maem i ognjel,t. Hri ani su, istina,
imali . ~svoje a~tostole pa itak su se i onn slu ili i ma~em i ognjem. Sve je velik
o i sveto moralo handa da ljudima bude nazketnuto nasiljem! ~Nijedna istina nije
bila u sta~nju da sam sebi prokri put. Muhaaied je naroito bio vojnik ~koliho n p
-rarok. Nijedna se
, ena na Istaku nije ~posvetila. Nema na Istohu
122
J,ii~.l. i_ ..
svete Cecilije to siira, ni svete Tereze koja pi e ljubavne knjige. Vekoviaia su ov
i ljudi jedan drutoai darivali ene, kao per~sijske $ilime ili hrive sablje, ili i
h na pijaci kupovali na kilogram.
Izgleda da su lepotu istonjake ene samo izmirlili evroptki poligami i katoliki m
isionari. Ne hto e se tovoriti ni o lepoti gradova na ovom Istohu, sa ulical.ia na
kojima nitde ne sretnete enu. Kakav bi izgledao Pariz bez ena na ulici, i .kada b
i po ~njegovim bulevariiia etali samo trgovaki torbari i jurnle samo pismono e! Ili
kakva bi nzgledala venecijaneka pijaca pred Svetim Marhom kad bi po njoj etali sa

mo Talijani i njihovi golubovi! - Najlep i grad na ~svetu, to nije onaj ije su pija
ce i bulevari najraoka niji, nego onaj grad na ijoj ulici ima najvgpce lepih ena.
Planine albanske imale su od jutro!s boju za~galjanog opala. One su l.ie$uti
m pu~ste, stenovite kao grka ili hercegovaka brda, sa malo omreve gore. Neka~d su p
rvi grki filozofi n spartanski heroji ~mislili da njihove ducie ovaaio dolaze u z
agrobni svet na odmor i ispa tanje. Ako je za ispa tanje, ovaj ru ni deo balhanske zem
lje nma, odista, ?a to ~sav ivgled.
Ima na svetu legtih predela pred kojima se zanesete i u najve~am zanosu hlik
nete: "Kako je ovde lepo umreti!" Pred ta~kvim savr enim lepotama se, zaudo~ i ne p
omictlja hako bi tu bilo lepo iveti. cmreti u lepoti, to kzgleda vrhunac ivota na
zemlji! . . . Polovina na eg u asa od s.mrti kanda dolazi o1c tora to j'e smrt ru na. O
duvek se mr~rvi sahranjuju pokriveni cve~em, iopra~eni ~muzi~kom, posipani miris
om i ha~eni izmirnom. Ali je smrt ittak astala ru na. Me~utitr, umreti u leatam pr
edelu, na velikom
123
;;,., g s l r?
u'

.l

suncu, na sjajnim rekama, ili zvunim morima, kako samim timv smrt dobnja drugi iz
gledl Ali ova Albanija, vitena s 2iora, izgleda ocista zemlja za zatoenje i za oaj
anje, a ne da se u njoj in umre in tsro ~pzi jedan ivot. Sve je ovde sivo: i stenje
, i svod iznad stenja, n ptica hoja tuda proleti. Moja le~pa sa~putnica Holananka
, vide~i ovu ubogu albansku obalu, ree mi: "Kad bih tkorala iveti u Albaap3ji, ja b
ih se najpre obesila u Holandnji:'
Kad sam se rano jutros obrnuo oko ~sebe po brodu, cela paluba je ve bila poa
iavljena novim posmatraima. Aka u izvesno doba gadnne putujete po evrapskim zemlj
alaa, vi sretate tolino putnika kao da je jue snet ogkriven. Putovanje je nova st
ra~st, i ono je docio najvigce od dosade koja vlada u druitvu oveka s ovekam. Sad
su saloni ve pagFknuli porodicu i zanemarili prijate,ljstvo. Druptvo je progutalo
linost. Dru tvo tra i na u hrv, ?noj, novac, padket; o~go otima na2ie vreme n naape ene
. Sve je svanije. Uimo zbog dructtva, bogatimo se radi dru tva, enimo se radi dru tva.
Ljudi se oseaju srenim samo kad su u dru tvu vansni, i nesret~nim kada u dructgvu n
isu dovoljno va ni; nema sree za sebe, nn hue za sebe, nn ene rza sebe, ni dece za se
be. Nekad je sve bilo carstvo domaia-ga koji se zvao toslodar, i ene koja je nmala
samo jednog mu a. ena iz ~velinag druptva nma da~nas svoj zanat, mondenstvo. Ni ta g
a he mo e zameniti. Sve izgleda stvoreno za tu a daju koja se zote dru tvo, i koja sve
uni tava i sve profani e. ena postaje niija i svaija, najmanje njenot mu a. Ni dobra ena
ni dobra majka, ni dobar drut, ni saradni~k ovelsov, ni javna radnica. To je gla
dan paun kojk vue za ~sobom iz kue u kuu, i iz salona u salon, svoje nakite, naje e la n
, n svoja odela, najecte oteta, i svoju pa~met, naje e ni tavnu, i svoju dupiu
124
::,
i..~ ~; id,?
pustu i naseljenu garnizonom najbeznjzraznijih ljudi.
Salonski ovek ide u dru tvo da bi necrgo izgledao, kao to intelektualac, naproti
v, be i od dru tva da bi stvarao i vla~dao. To su d,va oveka koji se vicie nitde tge
sretnu zajedno osim na stepenicama, gde se jedan pen~e kad se drugi spu ta. U neka
dacgnjem salonu su dru tieni ljudi bili isti intelektua~lci, a mnogo puta i tvorci;
a danas su intelektualci n salonski ljudi strani jedni drugim, ak i proti$nici j
edan drugog. Nema danas ni velikih ljubavi, jer su le erna poznanstva rirogutala d
uboka prijateljstva.
, Nije ovoliko dana nje putova~nje nastalo crgo ' je Ruso izmislio stra~st za prir
odu, ni czto je ' Stivenson izmislio eleznicu. Putuje se nz
aajne dosade i jo vi2pe iz 2 rostakot snobizma. Na ovipk grkim morima, kao po vajcars
kim gleerima, ili po talijanskim crkvama, ili po
u francuskim zamkovima, sretam itave vojske putnnka, koji ne ?naju in toliko geog

rafkje da zapamte u koje su gradu prenoili. Taj svet je beda ?a prave putnike-eac
.psurejce koji zapamte i svaki kaien na koji su se na~slonili. Sa norve kih fjordo
va ndu ove vetrogonje na Kagp~tol ili na razvaline Troje, i odande u eg~patsku p
usti
" nju gde svahi nemaki turista odvede svoju enu da je fotografi e pred Sfinh>soak, a
gde svaki 1 Francuz ode da vkdi kaho ga trideset vekova po' smatraju sa vrhova
piramida . . . Nagga zemlja gu
bi svoju tajnu; lepota se izgubila zato to je j postala lepa za ceo svet
; ravnopravnost je ubila I1 pravo; nema vi e nijedne sree koja nije postala svaijom
sreoak.
j Krf se uk_azao na talaSima, tama~n, njihajui se desno i levo, dk ui se preaia svod
u, i zatim ponirui naglo u puinu. Najednom se to kopno ukaza onde gde ga maloas nij
e 6ilo.
125
;i~; ~ U:.:
."~g, ._' G .
i g~F,.~uj..T~.. . . .. . g'N ~,' ^g .T ' . .
1r.2~:,`..~ _,' ~
0... : . . . . 1- ~
Imaju avde jo dva divna sustrva. Zl jedno ka u da izgleda kao okame~njena fenian
ska la$a iz starot grkog erioca.
Put~~ici na brodu pastado e sad itav ~narod; iz sviju rupa povrve svet koji dot
le nnko na brodu ~ije video. Be e ih svaasahvih. Moja saputnica Holan$anka, sa ~sv
oja dva mu a, trala je od jedkog da drugot kraja lae, as gledajui na more koje smo ve l
re li i kud ~se sad vukao velihi stub crnog dima, to je ~tomraavalo pola neba; a a~s
prema tamno?elenom masivu Krfa, kuda su nas pratila itava jata galebova. Dok su s
e te srebrne i tako ponosne pti~de, uvek gladne, s vriskom u vazduhu, strmoglavo
bacale, od neba do mora, za jedni~,t zalogajem hleba to su im dobacivali putnici
, Krf je neverovatnam brzinom prilazio h nama. Celo je more svetlilo u belim vat
rama, a nasred vode ~si,~ ala je suna
g; na lokva, ogromna. Ova lela Holananha bila je sva zanesena ~prvi ~gvt neim drug
im nego ~sobom. Sva je drhtala pred ovoliko dogataja u nebu i po vodi. Oi su joj
bile vla ne psao da ~su bile gotove da proopu suze, mo da ~prve u ivotu.
Kad se pred iednkm velianstvenim prizorom u prirodi nae Francuz, an eli da pore
d sebe ima svoju metresu; kad se na$e Rus ili Srbin, svaki od njih eli da o~so se
be nma jo pet stotina svojih ljudi da svakom ha u ~svoje u~shienje; a kad ~se tu ~nae
Ne~mac, on se sveano zakune da e drugi put doi ovde sa svojom enom i svom svojol~s
decom. Moja sa~utnica Holananka, meutim, hoja je su ta iglsrenost, ree mi:
- Nihad se ne molim Bogu da ~mi olrosti potrecike. Ne hajem se za grehove ~k
oje sam uinila, neto ?a one hoje nnsam uignila. Molim se ?ato Bagu samo da me uVa o
d komaraca n kijatice. Ali pred lsorem zaboravljam na pobo nost i oseam svu sposdbn
ost za grek. Zar nije atravo
126
,:g ;
~~ m
74. ~ ..
reeno da na~s nriroda vraa instinktg~ma n pravn poronim...
Na a laa je lagano u la u zaton Krfa i tu se ukotvila. Brodovi u Grkoj ne prilaze
obali, jer te obale nisu utvrTene, nego se ~silazi sa broda u amce, i zatgrm ra a
maca, u va~ruju morna^ ra Grka; spu ta se na zemlju. Zato ve~ gtri ulasku u prista~
ni te, amci ~se iz pri~sta~ni~gggta gusarskn ustreme i hi.ljadu glasova cilnu se pr
ema brodu. - Po~cne je . . . Najednom je ne~stalo svih srebrnih jata galebova, b
ez kojnh akug po maru uvek izgleda tako neveseo; samo su se njih dva-tri njihala
jo izna~d glatke povr i~ne u luci . . Negde je na ostrvu zvonilo u satovima. Ostrv
o je blistalo u svim tonovil~a zelenila. Vn~soke i tanke hue dizale su se na bede
miata do neba, a na je bro~p, ~sa,ca izgledao utonuo i izgubl,en na toj niskoj vo
di. Leata utvr$enja ~na Krfu su nz vkvantijshog i mleta~kog doba; kue ~su nz vrem

ena engleske okutsacije. Fukara ~to obaln je iz vremena grkog hraljevstva. Jo neeg,
me$utim, da nagovesti da smo ve u bla enom homershom predelu i prvi put na jednom
mitskom ostrvu. Sve je ovde legenda.
Kad su sino$i Hronosa podelili svemir, Zevs je dobio nebo, Posejdon more, a
Pluton zatrobni svet. Posejdon, azij~eko bo anetvo, je od svih prostora najvema vo
leo grko iiore, a oc svih ostrva smatrao je Krf za najlep e. Zato je ~to~stao i nje
govim prviak kraljem i rodonaelnikom svih drugih i docnijih njegovih vladara. Ali
to nije sve. Jedna nit,ifa, Kerhira, napravila je ovde grad, i dala mu svoje im
e, koje je ovo o~strvo nosilo kroz ceo vek. Zatnm je vladao avde nuen sin Naisit
ois koji mu je podiggao bedeme, i unuh Alkinojus, hoji mu je dao najleacce vrtov
e na svetu. 7budima je lodelio hue a bogovima hramove. Vi znate sedmo pevanje Odi
seje gde Hamer opeva lepotu tih vrtova. To je najlep i, ah i prvi
12?
opis crirode koji nat~t je ostao od starkk pesnika. Ovo ostrvo stari rapsod nazi
va plo~dna Skerija. Tu je dat i ljuggki portret kraljeve keri Nau~sike, u svojoj
prostoti jedan od najle~gpcih portreta antikih.
Alkinojusovi vrtovi to je ovde danas ravnica Pezamili. Idui na potok da lere
domae rublje, Nausike je ~srela Od kja, kojn je po~sle brodoloma bia izi ao go na ob
alu. Otkinuo je granu masline da pokrije svoju golott~nju i izae pred devoj-ku za
hoju hije znao da je kraljevoke krvi. Ta prostota homerskog drucrgva gde kralji
ce predu, a hraljevske heri peru rublje, i gde kralj Itake dvadeset godina ostavl
ja svoje ostrvo bez Vladara, nali~ mo da samo jo na prostotu n lepttu na eg srpskog e
posa. Kraljevsgva u Grkoj su bile zadu bine sa~mih bogova. S poetka je Zevs postavlj
ao kraljeve, ali je branid da docnije hraljevstvo akogne autamatski silaziti s o
ca na sina, bez Zevsovog naraitog ukaza. Svi se hraljevi zovu i bogodani, diorene
s, zato to svi kraljevi silaze od Zevsa. Ne znam da li bogodanosg kraljeva, koja
nma taka aroliku povest, ima starijeg teoretiara od ovag dianog ragnsoda.
Ali Krf ipah ne prelazi iz legende u istoriju za duro vremena. Uostalom, sa
mo je njegova legenda ~sjajna, a njerova nstornja je bez pono~sa i bez svahe lep
ote. Tek kad su Korinani, plovei da nasele ostrvo Siciliju, uputili Kerzihrata sa
n>egovim ljudima da nasele ovu ljupku i plodnu Skeriju, tek tada Krf ulazi prvi
tiut u istoriju. Nikakva kultura nije ovde ro$ena. Korfiati su oduvek bili defet
isti i rtavi~grki patriotn. Najgoru je sliku o nj~tia dao Tukkdid, a najveu su sra
motu pokazali kad su pomagali rnmekoga rucptoca Mumijusa da razori sjajni Korint
odatsle su se nekad i sami oni ovde bili do~selili. - S malo se ushnenja govoril
o n u najlep
128
J
`S
'EG
,2a
3.
e grko doba a ovoM udnom oc~rpsy. 3xamR samo za jedan opis I~senofonav koji je ~nae
lep koliko i Homerov. Govori o njegovi,m slatkim vodama kao cggo je docnije Ovid
ije govogrio o njegovom slatkom vou...
Ali je ostala i dana~s ista stara vegetacija koja zasenjuje svojom lepotom.
Oleandri i aloji, loza i kaktusi, masline i emtresi, eukaliptici, mirta, lovor sve drvee i cvee ja iz ,vrtova Alkinojusovih!
Masli~ove ume padaju ovde sa bregova u dugim sreLrnim ka~ekada~ma. Nije udo to
je to lepo drvo progla eno bo anskim. Bez prastarih maslina ovo ostrvo ne bi ialo ki
svoju lepotu, ni svoju slavu. Ovde se vndi najsavr eniji antiki pejza Teokritov i b
ukolnka Virgilijeva. Sve je na ovom ostrvu mirno i prozrano, i lako kao senka. Je
dan trki pesnik daje ovde ovaj i e ni epitaf svojoj dragoj: "Laka ti bila zemrt~a k
ao list masline."
Po li smo sa broda da obilazimo ovo osgrvo koje izgleda kao hahav veliki i fag
ntastini brod pun cvea i muzike. Moja salutnitda ide preda mnom, kao kakva lepa mi
sao. Jedna stara legenda i jedna mlada ena, toliko je sree dovoljno da bi se nasel
ilo celo ovo ostrvo samim iluzijama! Holananka je bila sva u belim i.pkama, kao u

peni. Ispod njenih malih nogu pevao je svetli i usijani posak. Po nozi ene najbol
je nasluliujete celu njenu arhitekturu. Stari Grci su davali najveu cenc poetku eni
ne noge, govorei da Venera poinje od nogu . . . Ova lela holandska ena morala je na
praviti mnago nereda u spokojnoj Germaniji, gde je sve u redu: nad decam bdiju a
neli, a nad ena~laa oficiri.
Gosco~a se divila dvama malim ostrvima na ulasku u neho pri~statppcte. Jedno
je jedva aialo vee od morske kornjae; na njemu ima enski mafiastir u kojem je doek
ora stanovala samo jed
Gga,Ao~ c n zvmcpe 1gl?
_Y~.I`.~G -lJ^.
)1 ~Kr:n . . ^R7 i - ~t~ . . .
~. ,'
~i~, ; :.

na kalu~eri~da koja se nosvetnla. Drugo je ostrvo slu ilo Beklinu za njegovu emfat
knu ~sliku Ostrvo mrtvih; i na~sred njega ima ot~t jedan ubogi manastir. Ovo je I
lisovo ostrvo, gde se heroj spa~sao ad brodoloma. Oba ostrvca prekidaju monotani
ju linije jedne ovahve mase na vodi; pored samag Krfa, nzgleda;ju kao refrein uz
jednu sveanu pesmu, ili sateliti uz jednu vatrenu planetu.
Tra~kili smo mesto gde se Nausike itrala laptom; i crkvu svete Epifanije gde
je nehad bio Herejan, hram boginje Here; i najzad, ictpi smo da vidi~mo Akileon
, dvarac nvsrene austrijske carice Jelisavete. Nemaki konzul se bio spremio da ~na
~m izgovori jednu gsartkju iz Tukidkda, i hako su Korfioti pobedili Korinane; a m
ladi hemaki grenadir o tome kaho je nekahav venecijanski ge~zeral razbio ovde Tur
ke i bdbranio ostrva; i, zatim, da je neki francuski general odr ao ovde sa svojim
garnizanam at~sadu od punih e~st godina! Ledta na a saputnica nije volela erudicij
u jer joj je zagorala ivot ve u Nemakoj. Obo ava Francuze to niitga ne znaju, a o svaem
govogre sa pacni tava~njem; i Talijane koji poinju da zvi de melodiju iz Verdija i pr
ed kakvkm aptik~t hramam gde bi drugi gavorili samo o grkom politeizmu. - Ona misl
i da je kod dana tnjih ena luksuz zamenio uku~s, a kod danazpnjih ljudi erudicija z
amenila duhovitost. U a~sava se ljudi ~sveznalica, koji, pored sve nauke, nipsad n
.isu u ~stanju ca ~sa u jednu duhovitu dasetku. Dok je njen mladi roak govori~o o b
ojevima kad Krfa, gospo~a je slu ala rasejano i gledala samo njegove velike i arke
oi kao oi u mladog jaguara. - Oevidno, ona je volela njegovu mlado~st, a ne njega:
i njegavu uniformu, a ne njerovo herojstvo; i radije brajala njegove bele zube,
ili njegova sjaj.na dugme
: ta na odelu neto njegove ideje. Seam se jednog da
130
na kad smo se peli ~na crkvu Svetog Petra u Rimu da gledamo ka~ko se gasi dan na
~d crnim krovavima venoga grada. Ona mi tad govoracle~ ..u Francuza na ~svakih de
set ljudi ima po jedan talenat, a u Nemaca. na svakih deset ljudi ima po jedan i
diot. Moj leli rot~ak ima uatravo onoliko pameti holiho mu treba da ~sedne kad j
e umoran, da polije a u vode had je eda~, i .da .ne ~?~ae vo? `?a I~a~l3T'raD a`12a
~ibp~ ~a ade Za 11a..
riz... Put nas je poveo preho pijace haj~a je hod mletahe tvrtave. Na pijaci se v
e bala jeddna eta grkih vojniha, ne to zbun~vnih i hr ljavih, s puno njih koji su no~sil
i na noeu te ke naoare. Grki oficir no~si svoju ~sablju me$u dva prsta kao mokar hgr o
bran, kao to i talijanski vojnih nosi svoju pu ku kao violinu. Deset vojnika vg baju
dak im dvadeset ~vojiika sviraju. 1Slasicni narodi su zave tali potomciaka mr nju za
trijumfe i odvratnast za herojstvo. Ve be ove ete gledali. su sa~mo mnoto dece i s
lu kinja. Prvi gtut vndi~mo vojsku starag kralja F~aplia. Ona nam izgleda vojrka k
oja ~e poslu iti samo za parade svojFgm hraljevima i za posmrtne pratnje svojim ge
neralima. Grci ~su manje vojnici nego revolucionari. Naroiro ovaj grki narod ima o
dvratnost za heronzam i heroje, jer od Homera do Marka Bocarisa sa~ma je o nj.im
a govorio i pevao, a svu svaju zemlju ~tosejao tolik~m legekdama i mi~govima, da
ih ~oe danas i sam zgra ava. Sad je ovaj narod prestareo, i od nekada ~~ih filozofa
postaa je mala udrica. Sve njerove strasti i ljubavi su starake; dobar ~d, laka en
a, miran san, zdrava l~aneta.

Danas je vreo dan. Po ulicama ~se rasturizpe putnici sa na eg brada hoji osta
je u luci svega do sutra u pod,ne. Pod Arhadama ,su ~sedele neke levente, ~poslu u
ju~i se sladoledom, i gleda
131
.
g. +:. ~~~ YS4 ~'4A~ . . '
,
- _ .u
a ::,

pe su ?a enama pijunskim okma vi e nero ljubavinkim i zavoakim. Jvdna uska talijanska u

ica ~pela se izme$u engleskih hua. O vratima duana visnle su grivne oraha, grivne
suvih riba i grkvne suvih smohava. Na mnagim mestima su pred duani~ma pradavane ko
ljke i kamenice naporedo sa gro tem i lubenicama. Sve ul~ide pi gradovigma u primo
rju imaju i~sti miris: ~sve miriciu na rkbe, tamja~k, narand e i vkno.
Ovde pada ~ oi muigki tnp s ilirski-m profilom, s talijanskim oima, s ~kratki
m turskim nogama, i ru nim grhim brkovima. Nijedan se deo sveta nije toliho me ao, u
pogledu ljudstva, kao ovaj narod u vrtovi~lla Alkinojusa. Nije bilo nijedne vojs
ke koja je prolazila sa istaka na zapad, ili sa zatga~da na kstok da nije ovde o
stavila vi e svoje krvi nego svog znoja. Nemaki grenadir, na saputnik, zaboravio je
da ka e kako je rimstsi osvaja i poisorilac Grke Flaminijus, pre polaska ha Balkan d
a pobedn Filipa, najpre izvr io ovde pregled svojih trupa, kao i Mumijus, pre nego
to je oticgao da razori Korint. I da su, posle poraza na Farsali, velikc general
n Pompejevi dr ali avde na Krfu poslednji savet, na kame su prisusgvovali i Cicero
n i Katon; n da se o~de ~gosle porava sktsonila flota Pompejeva. I 'da su ovde b
ili skoncentrksalc svoje vizantijske trupe Vegp.var i n~egovi tanerali, kao i To
tila svoje varvare; i kao crgo su venecijanski du devi ovde imali svoje garnizone,
tako i Turci svoje ardake i hareme . . . I, najzad, nije pomenuo sve pu~sto i koje
su ostavili ovud gusari saracenski i dal~tatinski, n avanturirgi normandski i k
atalonski. Nksmo se ni setili da su u onom pristan~.pitu, gde smo ~maloa~s bacili
istgu enu ci,garetu, svi nakada n~i najvei osvajai bacili kotve svojih galij a . . .
Odista, ovde se od j edne sj aj ne legende ne vidi ceo jedan sjajni kontknent.
132
. :.h
:;: "~
c maloj katedrali, nekoliko studenih senki, koje su le ale po starim ~ploama,
osvensile su n a e oi. Sveti Spiridon, krfski vladika, koji je bio lan prvog Nihejsk
og sabora, de i zgren u svam srebrnom sarkofagu. To je bio jedan od l ajveih hri anskih
udotvoraca, jvr je u XVII-om veku spasao svoje ostrvo od huge, a u XVIII-om od t
urske vojske. Venecijanci su pakuipavali u vi e mahova da sveca odnesu, da bi ih E
,ranio od kuge i od Turaka, ali se ~svetac protivio; odnesena je sa~mo jedna nje
gova ruka, koja se i sad uva u Ri~iu da odbrani pa~pu od Talijana. Krfska porodic
a Vulgaris, po zavetu, daje uvek jednog mu kag lana za sve tenika i uvara sveevog. Ovo
me setilo samo na stare paganske porodice atinske: porodicu Eumolpidvs, koja je
nasledstvom davala svezitenika za Eleuzns, ili poradicu Buzigee, koja je davala
svepggekike da uvaju laladijuls na Akropolisu. Ne seam se da li vi e ima slinih prime
ra u drugim evropskim religijama, ali ih evo ovde ima i danas.
Iz katedrale smo po li kolima da obiemo ostrvo. Laki podnevni vetri duvao je iz
ma,slinove gore usijanilt putem. Masline su bacale svoje rumene senke; pored put
a su sagorevale ogromne kcpine i pe~eljaste agave. Ovim pute~k su maslinova stab
la veliha, esto po dva i tri,sa. vijena jedno oko drugot, ostavljajui u sredini st
abla krutrne pro?ore, a u vrhovi~ma pravei krupne rave i kro nje. Na mnogo mesta pla
nduju stada bela kao grudve snega, i sve ima izglec stare grke prie. - Nemaki konzu
l je znao naizust da maslinovih stabala na ovom ostrvc ima tri miliona i asam st
otina hiljada; i to pet hiljada i trista na svaki kvadratni kilometar; to znai etrd
eset i sedam sta~bala masline na svahog krfskog stanovnika! Gaspo$a iz Holandije
bila je tim prosto zaprelta ena, i njene su se ruke ohladile. - Kroz ume se vide se
ljanke
~33

. g g . . .
s
kako promiu u njihovom arenom odelu i sa turbanima na glavi, u koji~ma ka u da imaju
i pletenice njihovih baba i prababa. Nitde ne postrji seljanka lepotica nero na
Krfu i u na ggm Konavlima.
Za kolima celim putem jure kilometriaia deca, tra e~i koju leptu, i bacajuicd
se strmoglavo na ruke i sa ruku na noge, bez obzira na pra inu i na egu. Krf ima jo
ostataka ad talijan tine; ako se to ne vidi ~ko r$avoj muzici, vidi se po ovako za
natokom ~trosjae~nju. U Italiji je pro~sjacenje bila reli~giozna u~stanova za vao
pitanje milosrta. Zato prosjaenje nije mo da nigde man~e otu no nego onamo. Crkva je
po tovala prosjacgtvo, i veli~si deo njenilg svetaca su bili prosjaci. Na gr~kim os
trvima je prosjacitvo ostalo od Talijana hao to u Italiji za sve kra~e veruju da
~su grko delo. Bilo je jedno doba u Italiji had su kalut~eri bili slavni razbojni
ci na drumu, a njihova pastva prosjaci po gradovima.
Moja saputnica htela je po svaku ced~u da obiUe Ilisovo ostrvo n neku ku~u
~tustinjahovu koja se tamo nalazi. Ja sam uspeo da je advratim tek po to joj obeah
da u je sutra agre padne advesti u jedan druti maiastir gde ima jedna udotvorna ik
ana Bagomajke i nekoliko udotvornih mladih kalu~era. Ikona je zaigtitnica ena hoje
ne uspevaju da imaju ploda; ~kladi haluUeri tako isto. One kaje dotu ovamo u ma
nastir i ponove sve rei koje im govore ti mladi kalu~eri, doatadnu se Bagu i dobi
ju ploda. Nijedno paklanjenje ihoni, niti ijedna molitva tik kalu$era, nisu obma
nule. Grki manastiri i grke lsolitve slavne su, naroito u pohgledu potamstva na ova
m kraju sveta. Na svaha dva ili tri ~manastira nma po jedan sa i~konoai Bagomajk
e Zaetnice. Goapot~a Holan$anka se mnago udila da Nemcn, koji su iomislili barut,
nisu
134
pre toga izmirlili ovahve ikone i dvahve kaluUere.
Kada smo u li u vrtove Ahileona, dvorca nesrene austrkjske carice i nasrene majh
e, srele su nas u povorci, pod niskim arkadama, m:ramorne biste filozofa i pe~sn
iha koji su 6ili njeno dru2itvo u toj oajnoj samoi, gti~saca koje je ona mnogo vap
ela, a moj ,ca i ~ggala~: od Homera i Platona do ehsgp~ra. Na samoj terabi, hoja je
cela obuena u vre e ru a, le i, u polo aju ka~kpp,olskog gladijatora, ra~njeni mramorni
Ahil, ogromno i ru no delo neka~kvag danskog vajara. Ahil je okrenut pre~ma Etp~gr
u gde se tolbo~ rodio, i ~koji lebdi danas u usijannm ljubi~astim maglama. Svetlo
podnevno more zatrljuskuje obale razbijajui se u srebrne pene. Netde dole na dnu
vrtova ima i kg pesn~.tsa Hajnea, za kojeg su uli i svk Jevreji ovog sveta.
- Roditi se u Minhenu, iveti na Krfu, i poginutk u enevi, to vredk biti nesreno
m caricom celog ivota - ree na a ~satgutnica, horaajui pored~nas u mirisu em~tresa i bo
ria u ijim se vrhovima uo mapi ~podnevni vetar.
Ali je imala pravo ova lepa Holantkin~a, govorei mi na ~povratku ka varo i: "Ne
~ma vi~gie smisla putovati po kultu~rnim gradovnma Evrope. Tamo ve alostivo lie gra
dovi meu sobom, kao i ljudi hoj i u ' njima ive. Nisam majstor u umetno~sti i nema
m ~omg-nsla za c~oje,pkp~osti. Jedva razlikujem jednu Murilovu Ma~donu od druge
Murilove Madone, ili jedah ~pros3or gotske crkne od drugag prozora go~loke crkve
; kao fgi oveha iz Mi~nhena od aveka nz Berlina . . . Uglavnom, jedan evropski mu?
ej ima za mene sve to ima i neki drugi evropski muzej 1 Ko je dugo iveo u Parizu t
aj nema vicge nicgta novo da vidi u Evropi. U Parnzu ~samo nedostaje jedan Turin
s kaiilom i jedan Talijan s majmunol.t. Pariz ina~e ima sve; i jogi vnggte. Posle
Pariza
135
_ 5~ U
ostaju jo novo samo pustinja i
Takvo je jedno malo udo za
dnom obronku nad morem, ogra~en
i zidovima riuni~m br ljana, gu
eahdre i ~ubre. Crkvi su davale

fatamorgane za na e blazirane oi . . :'

blazirane oi i manastir Paleo-Kastrica, ovde, na je
kao tvr$ava, sa njegovim
tera i ptijih jata. Manastir je mirisao na tamjan, ol
nehu ~trosta2tku rasko mnogobroj~ne ikone sa ru nim

licima svetaca, akovanim divljaki, kao i u nas, u grubo srebro. Mla~di kalu~eri
su na~k poslu ivali omokve i kafu i duvan i vino. Imali su po svemu izgled vigce r
azbojnika nego bogomoljaca. Smejali su se na ono to sami ka u, i udili se onols to ni
su ni uli. Nema odista ni_jedna druga crkva sve tenike koji su ovoliho van kvogga, o
vako zarasli u ljudo derske brade, i ovako utonuli u natremostivu glupost. Srpaki
su sve tenitdi bili vo~e naroda i vojskovo~e u ustancima. c Srba je odisga samo sv
etosavlje epaslo pravoslavl~e: ideja o crkvi je bila nerazdvojna od ide.je o dr av
i. - ~Katoliki su halu~eri naunici koji pi u duboke knjige, i fabri.kanti koji prave
najbolji sir i najlepc~u rakiju. Oni su uitelji morala i dobrik mang.tra, profes
ori reitosti, i malo treba da budu i uitelji itraFba. Domi~cikanci su dali velihe
politiare crkvene, i Savanarolu i svetot Tomu Akvinskot, hoji je jedna ad najveih
fizio~nomija hri anstva; a franjevci su dali svetog Bonaventuru, jednog od najnpite
resantnijih t, istitsa i filozofa. Istina, izroreli su na Vatri F~ordana Bruna i
osudili na smrt Galileja, ne priznavajut~n njiagovu nauku. Ali samo zato to su i
mali svoju nauku. Ti sve tenici progone modernn progres, ali ~a znaju, i esto uzima
ju u njemu ak i veliho uepre. Sve
; emu ue katopiki svecrgenici, to je ivot na ! ovom svetu. Paklom pla e al
i ga ne tumae. Kod . grk~gk kalu$era se, naprotiv, tovori vi e o pa
136
~g`i l.~m?~
. :`~.:~-.~T4
.*
z~u.~~~~.:'.:,~-"v.-y
i~
.4
31'
:^dpt~
:
i
i
klu nego o evanfi~elju. Ne postoji uenje, nego obred, ~ni ivot, nego kajanje. I to
kajanje ?a ne to to se nije ni pro ivelo ni razrmelo; kajanje za grehe tue vi e nego ?a
svoje. Ovi se kalu$eri ne ~dr e hi dlakom ?a ovaj nli drugti svet; ive u zajedniki~
m molitvama i meU~usobnim tuama. Katoliki kalueri bar znaju Horacijeve stihove lepo
j Lidiji, i Katulove lepoj Klaudiji, i Propercijeve lepoj Cintiji, i ponavljaju
ih ne nije nego rgsalme cara Davida. Za ove danacp~e grke kalu$ere bla eni ?agrobni iv
ot poinje onde gde svr ava njikova bezmerna glupost ovog sveta. I grki kalu$eri su b
ili v~ liki kad su se bavili ~tatanekim rptscima. Asketizam grke crhve je uzvisno
oltar, ali unizio amvon.
Drugi dan emo opet bili na u~samljenom moru, plovei za Atinu, gde krosz Kori.
ntski ?aliv stih<emo tek sutradan uvee. More je bilo ovaj put zeleno kao mahovina
. Ovo je lepo more homerskog sveta, more najveeg pesnnka n udotvorca kojeg je dalo
antiko ljudstvo. Je li mogue da je Homer bio odista savrelTenik ljudi koji su ivel
i s njim zajedno? Dante to odista nije bio. A da je i ekspir bio n duhovno savrem
ennk onih koje je sretao ulica~ma svog Stratforda, zar ti ljudi ne bi ne~gito ?a
pamtili n zabele ili u ivotu najveeg oveka svog vremena? Protivno od onoga to se reklo
, treba utvrditi da nema vee razlike nego izme$u velikog pesnika i dru tva njegovog
doba. Pesnik je uvek jedno ostrvo za sebe; meU?u ljudima, on je uvek samo nreth
odnik i glasono a drugot doba_ - Otkriveni su nedavno rpobovi u staraj Mikeni i iz
neseni zlatarski r< dovi i oru ja, ak i skeleti onih koje je Homer olevao u svom tr
ojanskam epo~su. Na tgpk zlatarokim radovima n na farmi oru ja vidi se samo egipat
ski uti~caj. Ali kome uticaju duguje HoMer svoju nenadma ku umetnost- na kajoj se
ne
~37
>
7 ../~ '
A, .._t - .. ~ t~',.-d
vidi nikakav predak7 Izgleda da je ve bio izgraen grki jezih do savr enstva pre nego
o je izdana i prva grka knjiga! I postignuto je savr enstvo homerske metafore pre n
ego to je i postalo bilo grko dru tvo! U Homera je odi
; sta sve njegavo, bez predaka i bez poslednika. I ako je to dobio od drutih raps

oda u nasledstvo, moralo je to biti sitno prema njegovom ogramnom eposu, oevidno
kon~ruisanam kao celina ve u samom svom zae-gku. - Sve je u umetnosti lahzce
- stvoriti nego jedan-k jezi.k peoniokov. Homer i Dante i ekopir su zato ne samo
pisci velikih dela nego i najveih jeznia, a to je skoro bo anska mo i misija ~meu lju
dima. Zato je Hoimer zbog jezika bio ~ prvi i najvei pesnik svik vakova i svik na
roda. Na ovim trkim morima, hoja je on prvi apevao, lebdi odi.vsta na ~svakom mes
tu glas
, tog rapsoda, za kojeg niho ne vna i da li je postojao, kao glas Bo ji na vodama.
Ru iaste magle le ale su nad Levkadom i Svetnm Maurom kad je tuda nai ao nadc brod.
Krf je ostao za na~ma u fantastignim odblescima sunca, i u tamnovelenom n ivitast
om lrivi$enju neega to je sad lebdelo izmeu neba i vode. Nekad su, ka u, ova dva ostr
va bila isti kontinent, a docnije su ih Korinani advojili ve takim prokopom. Jedna m
atlovita tradicija ka e n da je ovde skoila u more pasnihinja Sapfa zato to je nije
voleo ljubavnik Pean, to bi nzgledalo zbrka i legenda, iako je to zabele io i sam p
esnik Meandro~s, a ponovio i ueni Strabon. Na ovom m0stu je umrla i jedna srpska
vla
, darka na eg srednjeg veka, despotica ena Laza, ra Brankovi~a. - U daljini
se vide obale Akarnanije, na ijizk je paslednjnm ivi~ama, u Korintskam zalivu, ~
stra ario nekad Du anov vojnik, dok je druti trstovreme~no uvao nacie carstvo
I ; pod Jedrehima, a trei pod dallsatinsgsim Kpisobi! . . . Ja sam bio srean da U
ovu ~svetlast Jon
138
t U
, . . r .. ~ ~.
4 -_ g. i. T~5'~ . . .
skog mora unese~m uspomenu i na ejajnu ~tove~et o monom nekada njem carstvu koje kr
~vi.
Brzo se, u utilu opala, uha;za i ostrvo Kefalonija, odakle je Bajron, najvei p
vs~pik ovog mora posle Homera, ot~pcao u Mnsolungi da umre za slobodu slavnog grk
og naroda. I ostrvo Zante najednom iskrsnu u srebrnim koagrenama. To je ono astr
vo koje je u Melpomeni apevao Herodot kao ra~rsod vema nego to ga je opisao kao is
toriar.
Uspomene, to su beli novci za crne cane. Kako e nekad, mnogo docnije, izgleda
ti o~vo more u mojoj uepomeni! More vifiieno u ovoj mladosti , more po kojem je
s vala na val plovnla moja ushiena dugia, kao gnezdo a.pkiona. Kdliho e biti ne na t
a daleka vizija kad ostarim i had iz oajanja mo da odem u vajcarsku, i da kao penzio
ner uim violinu i istoriju religija, ivei sa svojil.t knjitama, koho ima i ma,~aaia; i
da u dokolici i dosadi vajcarske zemlje izmi ljam kakvu novu veru ili kakvu novu p
ucgku...
More je svetlela i pevalo naprestano. Tamnozelena jonska ostrva nicala ~su
jedna za crutim, i sretala nas putem, hao izgubljene etare galije.
139
' r.
'~g~~.; .-'~ ~: . _ ,
.. . .
w~: u.
2._. .
., ^
'
PISMO IZ ITALIJE
RIM, okrobpa 19**
Kad nam je dvadeset godina, mi na rimskim ulicama mt-rslimo na stotine gener
acija lepih rimskih ena koje su pro le tim putg~pka. U tridesetoj godini, mi ovde m
irlimo na starinske
, rimske heroje i tra imo po putu Apiji stope dalekih cezarskih legija. U etrdeseto
j, mislimo na antike besednike i mudrace. U pedesetoj, na muenike i svetitelje. Ima na e srce jedno svoje doba Petronijusa i Lukulusa, drugo Scipiona i Pampeja, t
ree Cicerona i Seneke, etvrto svetog Pavla i svete Cecilije . . . I gradovi imaju

uvek po jedno doba ljudskog ivota i ljudskih

u; strasti; a jedini je grad Rim hoji ima sva na a doba i kaji daje svahoj na oj str
a~sgi svoje magije i svoje istine; i kada god se vratimo ovamo, mi uvek otkrivam
o ovde nova udesa i nove lepote. Rim nije samo veit, nego i veno drukiji.
Jer ni na jednoj stopi na e zemlje nije du' e boravila ljudska
misao, ni vi e ostavila traga ljudska energija. Ril,kska dr ava nije prestajala u sv
etu za nepune tri hiljade gadina: kada je svr ila cezarska dr ava, ona se pretvorila
u duhovno carstvo i paatsku dr avu. U Caritradu je jedno vreme bio zlatni presto
rimskih careva, ali je u Rimu ostala i dalje bronzana stolica svetog Petra. Vlad
ara na Palatknu br?o je za~
140
^
menio vpadar u Lateranu i u Vatikanu. bd 1.~ezara koji je bio vojnik i prvosve ten
kk, ostao je vladar i prvosve teink. Ostala je u mnogom porledu i osnova stare dr av
ne organizacije nekada njet carstva: samo mesto konzula i prokonzula u istim dalek
im provincija:ma, postojali su sada vladike i kardnnali. To duhovno carstvo i ka
d je gubilo svoju snagu nije gubilo evoj kontinuitet.
Nikad se hrit.ianstvo ne bi bilo ovoliko ra irilo da nije znalo za puteve hoji
m su i dotle i li rimoki osvajai sveta; nkgi bi se bilo odr alo da nije sebi najpre p
otinilo Rim. Besednici s foruma oti li su na predikaonice. Porez koji se plaao Bogu
i cezaru, docnkje se plaao Bogu i papi. Kad je ve Rim prestao bini prestonicom cel
og antikog sveta, postao je prestonicom budue op te vere; n umirui, stara dr ava se sam
o ovekoveila. Ujedi.njenje oveansgva u jednoj dr avi nije rankje bilo y~crteno, i sad
se tek po lo da se ono ujedini u jednoj op toj crkvi. Paganizam nije mogao biti op ta
vera, jer je bio osnovan na lokalnim bo anstvima; ali to Fiije mogao biti Jupiter,
to je sad mogao Bog hri anstva. Nove legije koje su po le odavde, nisu nosile orlove
nego evanelja; i putevima Apijom i Nomentanom nisu vi e i le legije, neto misioneri.
Atina je bivala i lrolazila, aln je Ril2 ostao sredi te sveta i magija ljudstv
a koje je najdublje verovala u Boga. Nije samo jednom imao papa snagu nekada njih
cezara. Jeretici, germanski i francuski kraljevi, ~podela vere na vi e crkava, i p
odela ~apstva na vi e padta, renesansa i reforma, sve je pro lo nad ovim gracam, ali
glavne njegove osnove nikad nisu popucale. Ra?vrati i umorstva, koja su icgla i
z Laterana i Vatikana, inili su e~s~go da ~gapa gubi mo i ugled, ali je svet pabo ni
razlikovao linost
I41
G ? <_
S2~ '
~i1
1~5
",- . . lg.: .
K .: ,. .
Sg--, .

oveka od linosti snegctenika, i ~svet je primao blagoslov Bonifacrija VII i Aleksa

ndra V1, i u?imao priest iz ruke ubica.
I danas stvari ovde imaju izgled sve tenih utvari; i sve ivi u usamljenosti svo
je i~storijske lepote jer je svaka od njih jedan dokumonat ljudske misli i saves
ti. Rim je najvee sredic.gte, jer je ovde roena ideja o op toj dr avi i zatim osnova o
oi toj veri. Ovde je postao slavni
- rimski zakonik o organizaciji ivogga: osloboenju sluge od gospadara, sina od oca
, ene od mu a, graanina od cezara. Ali je ovde zaeta i ideja o ljufiavi jo i pre hri an~
kog uenja, jer rimski filozofi nisu bili kosmiari nego moralisti: i Eliktet, i Sen
eka, i Ciceron, i Marka Aurelije govore o moralu osnovanom na bratstvu i jednaho
sti meu ljud ia. Ideja o oveai
' sgvu i ideja o ovenosti postale su ovde istovremeno. Nijedan drugi antiki narod n
ije i ao da osvaja da bi ujedinio, nego da bi pokorio; samo je rimski narod imaa o
misao o velihoj zajednici pod isti~m zakonima. Istina, on je propao ba ka~d je ~p

ostao o2pitim carstvom,_ ali se obnovio postajui op tom crkvom. Ri!mska dr ava i hrii
tanska crkva ive u svima delima ljudekog pro~resa ad vremena kad su postale. Za dv
adeset vekova nije se od njih moglo odvojiti ni ta to bi shrenulo na bespue ova dva
velika pojma: rimaku pravdu i hritcansku ljubav. Genije oveanstva razvijao se na nj
ima kroz iajrazlinije i najlrotivurenije istorijske leriode. R~mska dr ava i hricians
ka crkva, to su do danas dva najvea shvatanja veliine i harmonije.
Nikad Rim nije lezpci nego nou i nitce no nije lep a nego u Rimu. Ima ulica i pi
jaca koje nihad nisam video drukije nego nov. i kojima nikad nisam znao ime ni lra
vac. Ta
142
kve su upice u Borgo Vecchio, i kvartoviiaa u kojima ive mali ljudi, gce se prozo
ri ~pogase ve od ~prvog mraka, i gde je ticptna duboka hao nono more. Prelazio sam
tuda igroke pijace gde u dubokom utanju svog trulo~ hamenja stoje zalet~ene stare
~palate i ma~nastiri, n gde nas none utvare presreu kao neprijateisske stra e i pra
te do kue kao razbojnici. Ovuda koraamo, a izgleda nam da tonemo; oseamo pod nogama
iroke plae, a izgleda nam da smo u barci koja je izgubila svoja vesla. Svugde se
nagreile svnke kao neprohodne ume; a kad kroz mrah udare sati s koje crkve, niko s
e ne bi usudio da ih broj i.
U ovim su tamnim kvartov~rma ivumrli itavi narodi. Ovom su stopom zemljn ta pr
o le i vojske osvajaa, i sjajne procesije, i patroUte inkvizicije, i muenici i sveci
, n najbu~niji karnevali, i najletppe ene, i najvei ljudn. A sve stoji ja i danas na
svom starom mestu. Pa npak na svahom raskr u, hahav strah od smrti. Rim je vean, a
smrt je ipah na svahom korahu. Oseanje da sve ovde umire, i tra~ginije nego igde,
nikad nas ne ostavlja ni onde gde a~am sve izgleda neoborivo i veito. Rim je vean,
ali kao tamna palata smrti. Ova borba tih neul~krlih stvari sa smru, koja se vid
i na svahom mestu, to je ono to se najdublje oseti u tim nonim luta~bima po j edno
m neizmernom bespuu ledgote i tuge.
U rimskim poljima i rnmskim veeriika prvi put sam poznao duboko i neodoibivo
oseaa~e samoe koje na e vreme vigie nitde ne daje. Jedin a zetilja sa~moe, to je dan
a jo Itagp~ja, sa tolikim praznim obalama i umama kuda jo ne pi te vo?ovi, sa usamlje
nim mal~m gradovnma punim crkava, sa selima hoji~ma nhko ne zna ime. Koncem XIX
veha je Italija jo skaro sva sred~ njovekovna a Rim papski. U Francuskoj su danas
na najlep im mestima hoteli, u vajcarokoj sa
143
g-_ "U
21~~ :.:,: S.. 7: .:..
....... .. . ' r ~h ' - ..
. J ~.. -:. . . . .. . .
: _.
natorijumi, u Nemakoj kasarne, u Srbiji gp~gvnice, u Belgiji fabrihe, u Rusiji cr
kve, u Turskoj groblja. Samo je jo u Italiji mogue videti lepotu i ti inu, nepodvaja
ne i ujedinjene. Samo se
f tu i sad vidi lepota neoskvrnjena i tg.pcina neobe agc~gena. Talijanska umetnost
je davala velkka cela, jer su postojali umetnici koji su radili u mirnim gradovi
ma da.ggeko od prestonice, ili iveli u prestonici daleko od ljudi.
Niko danas ne zna kolika je beda i ug i e' nj
e ne smeti ostati sam sa sobom. Niko ne zna koliia je nesrea nikad ne uti u samoi k
ako tee na a sogpstvena krv kroz na e vene i slepoonice, ni kako se uju koraci na ih sotg
srveng~ mnsli u ti ini samoe u kojoj se sve proka~ e i sve progovori. Ni holika je l
epota uti govor vode i tgupanje ume u ti ini; i gledati
. oi ivotinja u samo~i; i motriti vajske mra;' va na putu hojggm niko ne prolazi;
i slepe mi gve u vazduhu u koje.m je sve izumrlo i uga eno. Ko je bio onaj polubog k
oji je postavio u samo~u pustinje Sfinksa sa onako ra irenim oima i onako otvorenim
u ima? Taj je dao najvet~u re o lepoti i dubini samoe. Jedan stub u antikom rimskom
polju, ija jedna polovina stoji a druga
" le i u travi, kakva je to neodoljiva lepota smrti i slave! Ima ticgina kojih se
seam vitpe nego najlep ih rei.

Jedni be e od ljudi u samou, a drugi be e od samoe me~u ljude.

na samou, lrekida sa svet~am kao to edan prekida
_ . sa poroinm, ili ist sa nei~stim. Kome se god u duhu nastanila
a ili u srcu veliko o~seanje, on se tgovlai u samou ume i polja,
be, da tu sazru u njemu najvee njetove istine. I hada ljubimo, naj
mo u ti ini osame; za ljubav je
i svet njen progonilac, p.ljaha , ubica. Ako danas !
ubavi, to je ?ato to nema veli,_
. : ' _ _:W . 144 ,..

Onaj koji .navikne

jedna velkka idej
ili u jedan ugao so
iskrenije ljubi
nema velikih lj

kih samoa. Dana nji salon sa~gire u ~ame'tsu sve velike ljubavi i zamenjuje ih velis
Fgm ?loi~ima nad sobom i nad drugkm. Veline ljubavi su rad nemih i gluhih sati ka
~o i velnke kdeje. Velika ljuba$ je sablast koja i~vi u peini ggustoj i praznoj, i
po uma~ma gde ne dopire druti glas nego glas du e, koja se, tako isga, plodi slobod
no u neizmerne lepote lo rtvovanja i vere u crugog. Sujeta se len samo samoom; ~samo
tnnk je jedini gospodar samog sebe.
Bog obitava pu~stinju i talio ta svi na$a e. Mr nja ne klija nego po~tutevima a
unih gomila i u huci jeziha. U samoi nema mr nje: osamiti se, to znai oistigi se. Sve
u salioi lostaje uzvi eno, najvi e, najdublje. Ako je ovek filozof, on se predaje sa~m
oi da bi zna~ cenu ivota, vi i smi~sao o svetu, i da bi pri ao bo anstvu. Samo maloga ove
ka samoa napravi bolesnikam i ona njegovu du u otruje sum.njalaa i ispuni strahom.
Ima sveta koji se ne ome obrnuti sam u cgumi i koji u strahu od samoe zaluta na o
tvorenom polju. Za samou treba biti sna an i duhovitiji ~nego za najvi i svet jednog
dru tva. - Buda i Hristos su oticgli u pustinju da se razgovore s veno u, to znai da u s
amoi preiste sebe, i zatim se vrate gkeu romile ~koje treba oba~sjati. Gla~s iz pus
tinje, tlas jevrejskih proroasa, to je glas onih koji su se okupali u ti ini mrtvi
h prostora, i uli u sebi glas nei?merne dobrote i duboke i~stote koje vladaju samo
u samoi. Oni su zatim iiin da objave da su videli Boga, istok i ?alad evega. A t
o je zato to su u samoi uli svoju ductu, emanaciju bo>kju, u predelu gde se jedino
ona uje, oi ena od svega, i kao u vatri prekaljena.
Sve velike tvorevine su delo sa~moe; sve se veliko rodilo u pustinjahu. Sveti
Bru~no vapi: 0 beata solitudo! O sola solitudo! . . . Mihelan$elo je iveo u pust
inji, jer se odvajao od eveta. Nje
10 Gradoin i himere 145
.
.
... Ii
n
~' k r
c7>,t
1.::~11
_
h..
'i:sg
_,u...
..
.., ,
_
G ,
~~r .
gote su one blate i sjajne rei: Ne budite ~me; govorite tiho . . . Non mi risvegl
iate, parlate basso... Petrarka nije pristao da nsivi u blestsu Vatikana, i celo
njetovo delo nosi veliki peat idejnog i transcendentnog ivota jednog samotnika. L
aura je samo u samoi dobila onu uzvi enu lepotu Botarodice. Milton je, slep i odvoj
en od sveta, govorko drugom u pero svoj religiozni epos, i bio ravnodu~can to, za
vreme dak izgovara svoje sve tene stihove, po ulicama njegovot grada besin revolu
cija. Mali i mirin toskan~ ski gradovi i flamanski nemi burgovi dali su najvee ul
.ietnike. Pariz i London ni~su za velike pesnike. Svi pisci iz tih danaicnjih Va
vilona, u upore$enju sa starim piscima, ggmaju na s,vojnm delima trag rasejad~os
tn haka$ se ima uvek kad se govori s drurim ljudggma, a bez one blatosti i uzvi en
e mirnoe hoja se kma hard se govori sa sai, im sobotk. Prnmer Vihtor Igo. Stalni

dodir sa svetom, tumaranje met~u gomilama, raz

; dra ljivost njegove sujete nisu dozvolili da nje'" gova poezija dobije ono relig
iozno oseanje srtokojstva koje ima samo uzvi ena usamljenost jedne du e. Treba da se
umetnik i mislilac odvoji u pustinju, ili se zatvori u svolju kuu kao u tvrtavu,
i ne silazi meu svet druhije nego to silaze oni iz tvrave, u suhe dane, na reku, po
vodu.
Voleo sam blaga po~odneva na rasejanim i pometenim atutevkma na starom Avent
inu, jednom od sedam rimskih bretova, jedino~l,t koji je jo za moje vreme ostao s
koro isti onakav kakav je bio u najstarije katoliko doba. Znai sa huama na kojima i
zgleda da se vrata nikad ne otvaraju, sa crkvama po kojima se niho ne vidi, sa p
rolaznicima koji su svi domai ljudi, sa koiiima koja jo ne nose turiste iz belog s
veta, a i
', . je je ciume opevao Ovidije. Jedno taapso ?vono, mo da sa Svete Sabine, prvo o
vde ~dseti hanac
146
. . ~ , ;;."
g ,. : n~
ct`a . .
dana, i odmah ?atkm diggte na uzbunu hiljadu drugih rimskih zvonara. Je,dno za d
rugim, kao jata belih ptica, dignu se u vazduh zvuci sa Svete Bibija~ne, zatim s
a Svete Nereje i Ahileje, i posle sa Svetog ezara, dok najzad ne zabruji ceo sve,
iggeni grad s kraja do na kraj, u 6ezbrojnim metalima, u je,dnoj hakofoinji svio
s toggava, i dok se sve to ne ra~stvork u potmulo jednolino brujanje i u pra inu me
lodije. To je as had se Rim rastaje sa jednim akonanim danam ili jednim okonanim sg
ole$em. Zvuci se tada pomecgaju sa celim morem arene svetlosti hoja pada nz neba
ili nai~e is polja. Sa n~ekolnko nevidlji~vih i prastarih zvonara udare stari ~m
aljevi i klatna, a zvuci popa,daju po tamnim krovovima i poloiie se po trotoarim
a. Svetlost ide izna,d grada u lepr avim ognjenkm platnkma. Vetri se nara sjajem i
melodijom u vazduhu koji je a~reakun vatre i zvuha. To dugoasno bpyjarse starog g
rada iz svake njegove puhotine n nz svahe njegove pore, to je izvesno jedna reli
giozna ekstaza koju nikakav grad na svetu nije mogao datn. Du3'~i n nesravnjivih
etvrt saga u veernjem rnmskam polju, to je jedan od najveih doga~aja ljud,skog src
a.
Ovde takvim sj aj em otpoinju noic~ hagkvik~t bi drugde otpoelo jutro. U drugi
m starnm hric~anskim gracovima padanje mratsa je jezivo, kao da ~e se istot asa p
ogasiti sve vatre ovog sveta i zatvoriti svi izvori vade. Po njnn~lm ulicama pad
ne mrah koji od stvari napravi utvare i nakaze. Ali ovde padanje no~i, to je pro
vala svetlosti. Boje se pretvaraju u vatrena vlahna koja se dugo istkivaju i ras
predaju, zamrctuju i rasple~u, i koje od svega na zemlji naine intrige sunca. Sta
ri grad izgleda tad da je izi ad iz svojih temelja i da lebdd~ u vazduhu kroz koji
protnu duboke reke zvuka. Ovo je nenadma na slava u prirodi i praznik u nebu. Najz
a,c, i kad
`' 147
rim ve ceo zamrkne, jo po Aventinu tumaraju razbijene vojske svetla
sti. One nestanu tek kad u daljini malak e i posledn~e staro zvoio, jedno od onih
koja su sto puta lo?ivala da ~se be i od varvara; ili srebrni glasi kakvog malop~ z
vana R koje u tami utrne kao sveica.
f'' Ovaj breg Aventnno je u antiko doba bio i najskromniji od sedam rimskih brego
va. U cezarsko doba, brdo ni?cih. Njegova uboga lepota nema lovesti; ima jedva ma
lo legende. Za vreme Ro=
- muluisa, jo ovaj bret nije lriladao njegavoj dr avi. Aventino je ?a rimsko kral,e
vstvo prvi os vojio blati kralj Numa, Romulusov , prvi naslednik, kad je pobedio
dva satira, Pikusa i Faunusa, koji su dotle vladali ovim bregom. A ~pobedio ih
je kad ih je zarobio pijane od njegolvot vina i meda to je lukavn kralj bio kri om
usuo u glzvore sa kojih su oni pili vodu; inae nikad ne bi pobedio drukije ta dva
fauna sa brzim nogama i opasnim ro iima.
Aventino je bila veliha pakrajina sa~moe i ' duboko cars

tvo ti ine. A kralj Numa je bio najvei samotnik starog veka i najvei ljubavnik samoe.
Savr eni mistih i najreligiozniji vla
. dar; najudnija paganoka personalnost i najizra$eniji tip kral~a-mudraca. Mo da je
Numa samo jedan istorijski mit, ali ipak gotova moralna i duhovna ist~ a; i mo da s
amo fantastina figura, ali ipak izgraena fizionolsija. Ni sanjalica ni melanholih,
nego utatppda i mislilac. Izabrao .je Aventino, tu tvr$avu tigiine za svo
, ju nespokojnu i neveselu du u. Be ao je od ljudi koje je voleo i dru io se samo sa n
imfom Egerijom, ija je uma bila blizu Aventina, i koja je znala bo anske tajne i gov
orila ih kraljU.
Jedino samotnike stope tog udnot vladara , astale su i danas
po antikom Aventinu, izabra
148 `;i:~
z . , ,. . _
nom za lobo na lutanja. Starn vek je smatrao kralja Numu uenihom Pita~gore, jer je
i ovaj grki mistik naredio bio utan~e svojim uenicima. Meutim, Numa je iveo vi e nego ?
a stolee pre mudraca grkog; ali ako nkje bno njegov uenik, znai samo da je bio pitat
ori~st pre Pitagore. - Svakagko, Nulsa je bio razlian od svih drugih efova narodni
h i dr avnik antickag doba; dublji nego Tezej n udniji nego Likurg. Od ratnikog Rola
ulusovog grada narttravio je grad hramova; od dobrih ljudi, svecrgenine; od vojn
ika, zanatlije; od po tenih ena, kalu$erice. Za preko etrdeset godina njegovag kralj
eva~nja, nikac nije bilo rata: jer je taj ljubitelj ticp~ne verovao da je mir na
jvea mudrost Fpzota. - Za sebe i svoju samotniku cutiu osvojio je ad fauna jedino o
vaj Aventino sa n,egovim ka~ska,gdama maslina i vada. Ali, nikakvu drugu ?emlju
ili kraljevstvo. Kralj Numa je i podigao u Rhmu hram boginji Taciti, to znai bo anst
vu Fzyta-nja, botinji sa zatvorenim u~snama.
Al-i otkud taj udni nnstinkt za samau u to doba istorije kad su ja vla~dale dub
ake ti ine po celoj zemlji? Orkuda ta ljubav za i?nala enje tajne ivota u doba kada j
e ljudstvo tek bilo po~elo i kad ivot svoju pravu tajnu nije jo ni imao? U le~om m
itu o Numi ima i neeg savr eno hri anskog. Ovahav kahav je, najvi e kroz Plutarha, do ao d
o nas, Numa je najhri anskije lice paganskog sveta, i po svojoj ljubavi za ljude, o
d kojih se nnae hrio, i po svam crpaxy od tajne za kojam je me$utim neumorno trag
ao. Aventino nije, dakle, nikad prvstajao da bude brdo melanholije, jer je bio b
rdo vere i samoe, koje su, obe, na~pravljene ad tute. Kralj Numa je jo sjajna utva
ra hoju esto sretate po samotnkm putima rimoke ka~lpganje, jedini koji ovde gospo
dari nacgim sama~a2ia, i i;ji je mit leptci od Avgustove povesti.
149
,..r:
Aventino je docnije jo samo jednam postao azareni breg. Aho je za cezarsko do
ba bio brdo ni ih, za papsko doba je bia prebivali te nekodnckne velihih svetaca. Jo o
vde u jednoj cr
t kvi stoji prapovednica pape Gritorija Velikog, `,,, koj i j e spasao Rim od ku
ge i ad varvara, i govoI rio ovde blagu hri a~oku istinu u njenoj celoj
navaretskoj istoti. Ali je Aventino bio najvei kad je bio jednog dana postao tvr$a
vom ugro enog hrictanstva: kad je ovde pod jednom na
- rancom sa~njao sveti Dominika, jedan od najveih politiara i vojn~ka vere, svoj s
tra ni san Hristovog osvetnika. Zato sa~k u svoja proletnja i jese,nja lutan~a ovu
d vema mislio na avu ogromnu sredn~ovekovnu figuru, nego na sve to joj je ovde pre
thodilo. Samo je lepo ono to je stra no - rekao je entleski pesnik.
' Dva najvea sveca iz XIII~r veka bili su ta!z lijanski a~i~stik sveti Fran~a iz
Asize i panski dogmatiar sveti Daminiko iz kastiljanske Kaleruege. Nieg nisu nmali
zajednikog ta dva sveca savremenina i lina paznanika, asi~k to je svetatd iz Asize
onoliko -voleo veru koliho je svetac nz ~panije mrzeo bezvernine. Talijanski mi~s
tik je ~kiveo po umama i peinama svog Su
~'i bazija i na melanholinam jezeru Traziiene govorio da je Bog svugde: u srcima l
judi, u krilima ptica, u snazi zverova. Kurjaci umiru od gladi a ptice oid mraza
; i sve je ujedinjeno u ogpkp~oj sudbkni. Sva bia su vezana meu sobom, a sva
! ' ujedno vezana ?a Tvorca koji je izvor zajednice i ljubavi. panski svet
ac, naprotiv, propovedao ' je po paniji i Francuskoj pokolj jeretnka pa

tarena govorei da su deca sotonina. I, na ani,~ _:,

ski nain, odvajaa je od Boga ne samo ivotinje ~r' u neto i ljude koji nisu verova
li kao on.
Uenici sveca iz Asize vratili su talijan; sk
om katolianstvu ne nost primitivne hrFpc_ .::;aiA
'.,:'xv:::- .
, 150
tt
t .,,.
1
~u~ j . . .. A W .
anske crkve kakva se od doba Grigorija Velikog nije vi e poznavala; a uenici sveca i
z Icpanije uneli su u veru rigoriza,m i neltomirljivast panskog amvona i upalili
doakace intsvizicije. Sveti F.raneeko je i zverove ?vao braom, a sve. ti Dominih j
e i cele ljudske provincije preporuivao za llamen i d elate. U ovoj dvojnci svetite
lja su, jasnije nego ntde, oliene razgp3ke nzme~u vedrot katolican~stva talijaksk
og i mranog katolnanstva ttanskag. Nikad u Icpanijn ne bi mogao ponii propovednik ka
o svetac iz Asize da se isti as ne bi obrnuo u mranjaku kao to je bio ovaj svetac i
z Kaleruege. - Sveti Daminiko j e bio kljuar i magnat crpsve, a sveti Franesko je
njen pesnik i gladnica. Jedan vie d elatima: "Pobijte ih sve, a Bot e pos.pe sam odv
ojitn dobre ad ravik:` Drugn blatosilja ran~ave i lei gubave. Sveti Franesko je bio
prorok i skru eni sluga oltara; a sveti Dominkko je bio teolag dogmatiar, crkveni
politiar, i najza,d, vojnih vere. Jedan .je hlicao ljubav, a drugi poredak; jedan
veru, a drugi do~gmu; jedan pobo nost, a druti paslu no~st. Dominikanci su bili voj
ska crkve protiv jeretkka, i od poetka XIII veka efovn papske inkvizicije Santo Uf
icio. I to sve dok nisu do le vojoke jezuita da ih smene u XV veku. Samo je panac I
gnacio iz Lojole mogao sme iti IIIpanca Dominika iz Kaleruete. Daminikanci su bidi
preki vojnici, a jezuiti 6ili gipki diplamati. I Savonarola i Tomaso Ka:m~anela
su bili dominikanci. - Ali izmeru svetog Franeska i svetor Daminika postojale su
i razlike u pogleddu razvitka same vere: prvi je olienje jedne blage verske idil
e, a druti je olienje svirea~e veroke politike.
Dante se divio obojici na nain velitsog katoli~kog pesniha. Svetom Franesku se
divio, jer je dao veri svoje det ve srce . . . Naque a1
151 , - -`''`~~'~ - ,.
W
ma.
Jer
men
-jdojila
na
da
cesijama.
'b1,
Nigde
gestivna
vremenici
detinjstva
gt
kantinentima;
roda
tili;
ja
stova,
Itjer
i;
iveli.
im
li
opdo
im
amvonu,
besnim
smo
na
atkopavamo;
i.
su
Jo
na
oima
je
starog
poljkma
eistorijska
ali
ip
stari
Palatinu
ivuica
po
istoj
Atina
oi
idemo
sami
koliko
So1e
videli
konjima
svih
na~gcim
sve
svi
ivot
udarili
doba
rimski
veri
je
le
iz
ic.gli
njinim
i.muenihe
stvari
noskmo
idvojica
ujo
atinskog
ovog
.uzvi
rimskog
sve
vizija
mi
ijo
pobedilaca
Rnmu.
sopstvenila
.rimski
dao
ljudi
ovde
smo
prela?imo
Aovud
cezare
se
putev~nma
gra;da,
enija,
uovog
svetom
svoju
:mlade
na
divimo
nije
Mi
pameti.
samo
prvi
polja.
sveta
jotp
gologlavi
svet
lamai,
se
grada,
utvozdenu
iali
nn
mi
razumeli
Dominiku
etvrta~sti
cnrku,
ovde
preho
rekama;
uz
brae
rucgilaca.
njihovil~t
po
iuKao
mona
smo
nam
istonih
grobljima
nas
koje
~svi,ma
sve
ose~a:mo
uda
injenih
hoje
sve
je
mi
nsvima
ni
sami
ise
r~mo
varvare
od
su
sa
Rim
icu.
?apamjo
pape
sudivio,
kaIje
akvasvog
jue
starim
nanaprokomosvokao
prosapo
za~,
ducima i pijemo vodu iz njihovih cisterna hao
1'~
ak
,iz
snas
-nga
Rimski
stoika
i'
na
sebe,
vot
,.
veih
'1oj
mo
a~ma
52njihovog
ije
ikui.
mi
preko
je
njihovih
grka
vi
ta
privilegija
upori
kod
stoici
je
naeista
vrlina
taj
njih
iz
ivota
mi~sao
ta,
dlana.
Rima
institucija.
su
doktrina
nain
aurimskog:
ga
izgledala
stoicizam
Rimu,
elite;
je
Zato
nego
istokciza~m
pre
izgradili.
po~stala
su
oni
neala
preko
na~i
Za
sujeta,
kod
osre,dno
je
sunana
stvarno
kod
rimskog
bio
bliski.
velihi
njihovih
graanskom
Kod
moralni
nas
zatvaranje
jedno
izatinskih
do
ideo
tra$aniAtine.
Iuknjiod
kad
ao
nasve
i-najkniu~u, pravim smislam, socijalnnm oseU~anjem, naukom o akciji, veram u du nost. Ci~de
ron preporuuje svome narodu samo filovofiju koja je praktina mudrost za ivot, kao to
je Volter docnije to i~sto preporuivao svam naradu i svom vremenu. To je zato to
su Platon u Rimu a Dekart u Francuskij pod~jednako, svaki u svoje doba, bili adv
eli dru tvo u iste apstrakcije koje su bile bez veze s ljudakim ivotom. Zato se ka e d
a je Ciceron bio reahcija na Platona, a Volter na Dekarta. I filozofija, i istor
ija, i knji evnost, sve je bilo, zatim, u Rimu u ?naku stoicizma, kao to De~kg~rt d
ocnije nije nnkad prestajao da za Francuze znai filozofa francuske rase i njene i
deje o ivopu. U Ri~mu su bili podjednako iskreni stoici i preubagi Epiktet kao i
prebotati Senekal Niko nije bio dublje stoik_c moralan nego Tacit; ni stoiki prakt
ian hao Papnniu~s ili Gajus; ni stoiki ist, kao Juvenal ili hao Marko Aurelije; ni
stoiki hrabar kao Brugus ili Katon. Stoicizam je ovde stvarno zamenjivao religiju
, i fklo?ofi su taho bili uzeli bogovima njihova mesta.
Hri $anski nauh nam je jedini dao ideju o ljubavi oveanskoj bez ob?ira na rase i
stale . Ali stoicizam je dao bezbroj ljudskik karahtera koji su postali kol~ski uz
ori za narod i pesniki uzori za sve tvorevine duha. A bnli su i potpuno hri ~anski
uzvi eni. Rimljani su bili u svoje doba najve~i narod na svetu, ali i jedini koji
su razumevali veliinu sveta. Rimski moralisti su govorili o oveanstvu, a rilski za~k

onodavci su uneli stoicizam u op tu ideju o pravdi, i izgra~ivali zahone za svet a

ne saio za sebe. To je ono to najvicge ushi$uje u ideji o Rimu. Ni sami nismo sv
esni kol~pso u svakom ad nas, u pogledu idejnom i ~moralnolrs, ima od rimskog ka
raktera. Ril,t je bio najve$a ilsola s pravu i d,u nosti. - Rn~m je nmao velike ca
reve
i53
,.. i ,$_,7
Uu
1 %, . 1~'a ._7, ~t._
~ 1!
u . . .. ~ . ~.:g:;~
kakve nije nmala nikad nijedna druga dr ava na zemlji: Trajana, Antonija Poba nog, S
eaphma Severa, Marka Aurelija i Joviana. Svet joac i danas vain za takvim vladar
ima. Primeri heroja v ideolaga i muenika Brutusa, Katona i Persa, i danas su meri
lo za prosveeno juna tvo, i za smisao o graa.nskoj du nosti. ak i sami rimski primeri t
irana, krvoloka i razvratnika, bili su najvee giere magunosti. Sve je ovde~bilo ve
lnko, i dobro i zlo; sve je i?ra eno u potpunasti i u ~raradoksu.
Rim je bio tlo gde se veito ivelo za nezsu idejU. Ko e porei da paganshi rimskn
mudraci nnsu bili insdpiri~sa~nn holino i hri ta~ksi sveti oci? I ko e porei da pata
ksgsk herojn nisu umirali za svoju ideju sa istam mis~ptnom egzaltacijom s kojom
su hri an~ski muenici umirali ?a svoju fi7srdijul Stari Rnm je nmao svoje karaktere
i ?a papsko doba, i hojim se ponosi ljudstvo: Grigarije Veliki, Arnauldo i? Bre ij
e, sveti Franesko, Savonarola. - Stari Rim je g~ eo u razvratu i naisnlju kaKve blag
a Atina nije poznavala; ali te stragcne mrlje istorije oprale su veliine rnmspsih
heroja: U hri ansko doba je papa Jovan XII imao harei u svam Lateranu i jednog $ah
ona pasvetio u tali; u poro~cici pape Aleksandra VI truju jedno drugo. Ali su ova
kve u a~se hr~ppansh9g sveta oprali svojom hrvlju hrictan~ski muenici. To je nenadma na
lepota na ovom tlu veitog pregorenja i borbe za utapiju.
Nije svet znao za pravdu niti su ljudi znali za pravo dok nije postao rimsk
i tra~anin. Nisu naro~di prestajaln da se iskore-njuju dok ni~su do le legije da d
onesu mir. Nisu postojale ni evropske narodnosti dok inje cezar u okviru rimske
dr ave formirao varvarske mase. Na idejni ivot je vezan za grke filozofe, nam moralni
smisao za jevrej~ske proroke, ali na
154
a ideja o graanskoj velicini za rimske karaktere. Zato ovde u Rimu niko nnje stra~
ac. Svi smo pili na tom izvoru, i svi smo pro eti ovom svetlo u. Na svakom staroi ka~
menu ovag grada ima ne to natsi~sano od dubine svih ljudskih kolena, i ovde je ?ap
eaeno ne to od soaktvene sudbine sviju nas.
Nema ilak veet nasil~a nad svojtpi duho~m i du om nego se podeliti u Rimu izme$
u dve vrste u?buenja: onih koje na~k daje doba cezaroko i onik iz doba ~papskog.
Uostalom, sve se ovde naslonilo jedno na drugo: staro cezarsko ku~tatilo na kakv
u crkvu srednjeg vedsa; ili cghva srednjeg veka na kakav dana nji entlvski hotel.
Bila je veita sudbina Rima da jedno obara kad treba da ne to novo poditne, i on je
to podizao uvek ba na nstom .mestu, i esto istim kamenjem, i na istim starim temel
jima. Nije nikad ovde bilo surevnjivostk za pro lost. Stare baziline pretvarane su
u hri ~anske crkve; stari forumi u nove pijace ribe i povra; stari hramovi u narodn
e sabornice; stari paarski Kvirinal, u palatu savojskih kraljeva nave dr ave. Veli
ka crkva Araeli na Kapitolu poditnuta je na delovimaa hrama Jupiterovog, koji je
u cezarsko doba imao krov od zlata. U nju su doneseni stubovi kd zna sve iz koji
h patanskih hramova, a jedan ak nosi natpis da .je iz spava~e sobe Avgustove. Tako
i trideset i est jonokih stubova od belog mramora u crkvi Svete Marije Maore uzet
i su iz hrama Junoninog. U Latera~nu su etiri pozlaena stuba donesena iz hrama sa
Ka~pitola; Avgust ih je izlio od bronzanih kljunova egi~tatskih brodova posle bi
tke kod Akcijuma.
Nema toga nigde drugde. U staroj Tebi je Rameseum ostao na svom mestu usaml~
en u svoi bolu i svojoj leloti, kao i Amanov hram blizu njega; i kao Partenon u
Atini i Svera Sofij a u Ca

rigradu. Ali u Rimu je Sveta Sabina podignuta I; na zidovima hr

a~ma Dijaninog; Sveta Marija so
pra Minerva nad hramam Minerve; a Sveta Marija Egipatska je bio najpre hrai koji
je sazidao jo kralj Servius Tulius. - Sve je pome~giano u slavi i honfuzno u ddn
osima. Prema Marhu Aureliju na bron?anom honju na Katitalu di e se visoko pod neba
m Garibaldi na eleznom konju na Janikulu. Nedaleko od troba Pija IX vidi se u jed
naj palati spomvnih jednog Zuava koji je paa u borbi ~tragin patlokog egoizma n
za na~rodnu dr avu. Ponovo je trobu en Palatin i nat~ene su, ispod dvorova starih ce
zari, kue stagre gospode, mo da iz vremena Kariolana. Da se kopalo dublje, nacio bi
se i vi e. Bila je i ta vena sudbina ovog grada da u njemu nicrga ne umre od sebe
i da se na evaem vidi na~silje ljudspse ruke i svirepa volja za. tahmienjem. Ovde
je svaka doba ostavilo svoje tragove veliine i bruke. Jedan od sedam bregova na k
oj~ima je sagraten Rim
>c trebalo je da otvori svoju utrobu da tuda atroe - jedan tunel. Uz slavnu crkvu
na Kapkgolu, gde ima mramora od Donatelija i gde je oltare slikao i udni Pinturi
hjo, naslonio se nakar~pni moderni opomenik Ujedi~enja, ironija danacgnjeg degen
erisano.g umetnikot tenija ove zel~tlje. Novi bankarskc.i Rim hoe sve da zatre: da
svoje du
g' ane metne u stare palate, a svoje banke da metne u stare crkve. Nitde se hao u
Rimu ne vide kontrasti generacija, i nitde sukobi ukura nisu ovaho jasno ispisa
ni na stvarnma.
Velika jata eva pevaju pesmu vene svetlosti, nad mrkim hamenjem, s obe strane
puta Apije. Ovde rim~ski predeo ima na:d sobam celu polovinu ne~ba. Vidik je be?
meran. Rimoka polja se talasaju u svetlosti koja je veoma pomina, i koja nijednaj
stvari ne daje da ostane ravnodu na
, i zakovana za zemlju: Bela crta ovog ciirakog pu
156
,:; .
?
-i'Jr
,tu
K'v
:v'
. _..-~. .-.'~'~~,g~k;.
ta ide odavde do mora, nestaju~i u daljini kao srebrn gla~s.
Pored ovakvih puteva, naj ivljin i najosvetljenijih, stari svet je dizao svoja
groblja. Stojali su ovde gospodski mramori sa natpi~sima punim prostake ~toezije
i kukavi~ckog opra tanja od ivota. Mrtvi su o~de bili predstra a ivih. Oni su ovamo d
acii da budu uasnici ljubaci i ~sunca, jer je Apija bila vena ivota. Ovde su biln
grobovi Seneke, Plinija Mlateg i Lucinijusa; ali je ovde bilo n veern,e etali te sta
rog Rima, kao to je da~nas Pino. Zlatne nosiljke kurtizana me ale su se sa koijalsa p
retora i senatora. Svi narodi istotsa i zazgada ?naln su ?a ivotg na ovom putu. O
vuda su se vraale legije sa istoka vukui ?a trijumf ~kraljeve no Azije; a Kleoazat
ra se otrovala da je ne provedu ovud za trijumf Oktavijanov.
Mrtvi su to sve znali had su legali pored ovog puta. Jer umretn, to niie ni ta
; ali biti ?aboravljen, to ie najsvirepija odikazda smrti nad ivotam. Nnko ne zna
koliko je jeziv strah od zaborava. On pro ima ~ove najvi e sate i sluajeve ivota: lju
bav, herojstvo, genije. On je svojstven samo onima koji su znali svu cenu ivota.
Jbudi oitnih srea nemaju tot straha; vema se boje smrti nego zaborava. Njih izme$u
ivota i smrti voci samo pugeljak kojim se pret~e bez u asa, katkad i neopa eno. Ali
ljudi velikih sudbina hoe da, potinivcp~ ivot, potine i smrt. Ima ih koji dadnu ,g ot ?
a ~sami sltamen meu ljudima: umre da bi iveo; za.boravi sebe da ga ne zaborave dru
gi. emernijeg straha i hobnijeg paradoksa nema od ovog u celoj ovekovaj sudbini.
Sad su ovim puteik ti ine neltrohodne kao crume. Stari se zapisi britcu i gube
svoja slova na naace oi. Povlaeno kame~nje mauzoleja Cecilije Metele blista u ovoi
jesenjem proleu. Je
157
, ~'~':: ~:. .: :.u va.. :
F
~.
p gu.n
dan grab, to je sve cgto rospodari celi2k ovi

predeloik. Jedan grob, to je jedino

to se izdi e iznac svega to avde ivi. Sve drugd je nestalo, ali je grob ostao; grob
jedne plemi~ke sa dvora Avgustovog, iz najveih dana carstva. Svi
E drugi grobovi su zbri~sani, i ovde i svugde, ali ' ovaj staji usred ovog beokr
ajnog vidiha, pored ovog istorijskog puta; on stoji neporu en, sjajan, nepobe$en .
. . A sve je drugo ovde zave ta~nje istorije, koje je - kao i sve druge veliine ko
je su minule ?a~jedno sa onima za koje su stvarane - za nas danas neizmerno tu no.
Nakodiko drutih velikih mauzoleja stoje ovde pored puta, unaka eni i ogoleli. Na
vi e masta stoje i ze~ leni tumulu~si, ~kao brda. Smrt je ovde sve oskvrnula i uma
~njila i izobliila. Na ovom putu hao da je svako po hiljadu gsuta umirao i kao da
se avde svako doba na ljude bacalo hamenam. Stari
" akvaduci, ra~sejani kao karavan ukletias duhova, raspadaju se od na eg pogleca.
Ovde stoga sve prebiva u dubokom oajanju, i sve ivi u gorkoj ljubavi za umiran
jegk.
Rim je grad slave i tute.
158
PRVO PISMO IZ GRKE
DELFI, aprila 19**
Podne me je srelo iznenada, kao to vas sretne ovek koji najednom iskrsne iz ua
te. To je bilo na velikoak putu pred sa~lkom Heronejom.
Put je bio rumen od jueracp~ih higca, a u daljini je bio sav krvav. Parnas,
oblain i gromovni, dr i u zenitu svoje dve sgnane kule. Po padinama njegovim kotrl,a
ju se oblaci od olova i leda, i prete novim ki ama n tuama. Helikon, po kajem je He
siod pa~sao svoje svilene avce, stoji kao kristalna palata ni na neb~ ni na zeml
ji. Vide se izdaleka u jednoj strani mr ava beotijska stada, sitna kao pu evi, rastu
rena po travi koja je izbila te hoi. Nigde n;ihag. U nebu je naglo tgrolazio jeda
n visok oblah pun vatre i br?o se izgubio na jugu. Laste, koje su taho trlate u
ovakvoj nemoj pusto i, bacaju iz sebe hiljade zvunih i sjajnih honaca.
Odjednom se pojavi na jednoj padini, uvek okrenut dalehaj ta~ci vkdika, stari
hero~nejski lav, sa slepim zenicama, sa~m n zamr?ao u svom tamnam granitu. Zuri
prvd mrtvttk predelom, i slepim oima vi e slugia neto to gleda. On nije leat nego s
tragian. U njegovam stavu ima vi e prkosa nego bola. Kaa da ho$e da ha e: u ljudima
je smrtno samo ono to je u njnlka ljudsko, a veno ivi samo ono to je u njima lavovsk
o . . .
159
i`U t,~x . ~`u,u,
j
.gs
Ova arhaik~ nak~za ne i,zaziva digljet~e nego strah; i vi e preti n
ego to allakuje. Kaa da na ovom straqcnom bojicgtu nije bilo ni pobedilaca ni pob
eenih. Jer jedni koji su odavde iz slavne heronejoke bitke odneli sve trofeje, os
!' tavili su ovde sve lovore.
I Ovaj je heronejshi granitni lav ma da naj alosniji beleg koji se nalazi na jednom
raskr u istorije. Jer ovo polje, jedno od najveih u grkoj zemlji, nekad slavno sa svo
jih ru a n ljiljana, i svoji~s irisa i asfocela, postalo je najzad grobnicom grke s
lobo,ce, grke dr aane nezavisnosti, i, najzad, nenadma ne grke hulture starog veka. Ov
de je Atinu i Tebu pobedio makedonski kralj Filip u jedan dan koji je bio jedan
od najtratinijih dana ljudske povesti. Vndeo sam mnogo predela na svetu gde su se
re avale velike sudbine. Nijedno od tih boji ta kije je?ivije od ove sunane ravnice,
nedaleko od Heli
' kona, i u samom podno ju Parnasa. Kahva kob i kakva ironija: s onu stranu jedne t
al~gne plannne stajao je taj dan indiferentno na svom prestolu Apolon, s gromom
u ruci, u svojim Delfima . . . Atinjani su svoje mrtve odneli o~cavde u Atinu gd
e im je Demosten, vel~gki prorok te kobi, i sam vojnik i borac hod Hero~gieje, o
dr ao emerni posmrtni rovor. A Tebanci su svoje heroje sahranili ovde, na mestu tso
raza, u jednu zajed~giku raku, h na ~u po`stavili ovog straginog granitnog lava k
ao jezivu re: ~da je esto dovoljan jedan dan i jedan hoban ovek da pogasi sva sveti
la ljudoka na zemlji. Filg~p je ovde pobedio i samu Minervu, koja je jo od homers

kog doba uvala na Akrapolrgisu narod koji je bio najvee udo ljudskog soja. Pobeda n
a Heroneji je ravna pobedi tmine nad suncem. Vee i dublje grobnnce inje bilo na z
emlji neto icto je ova gde jo stoji crni granitni lav, sada toliko usamljen u ovo
ai polju i na ovam svetu.
1 GN F ~4
160
,u,
Filip je pobedio, api koga? One Atinj~ne koji su pobedili persijske careve,
vladare koji su vladali najveim carstvom na ?emlji, nebrojnim ~ohrajinama od Kav
kaza, do u sredinu Afrike. Uenih trogodi nji Aristotelov, hraljevi Aleksandar, .kao
mlad~r u esnae.stoj rodini, bio je ovde lino pobedilac nepobeenih Tebanaca. c jednom
naletu slomio je nekada nje ete Epaminonde koje su imale hetemoniju u jedno vreme
nad celom grkom otad binom; i potukao da poslednjeg vojniha celu Tebansku legiju ho
ju dotle niko nije savladao. Mladi kraljevi se ovde napio iz a e u kojoj je slava bi
la pome ana s ljudskom hrvlju, i od koje se nnko nije opreznio! Atina i Teba, prvi
i najjai ornop mahedonske najezde, le ali su ovde na heronejskom polju u zajed,niko
j ~krvi.
Fili~g i Aleksandar su bili, odnsta, meu najveim ru ioct~ka u istoriji. Prvi je
razorio nezavisnost Grke, koja je bila najkulturnije dru tvo na svetu; a drugi je
razario Persiju, koja je do tog doba bila najvea organizacija na zemlji. Istina,
u Grkoj je ve i taho bilo ra~sulo i rastrojstvo u celom ivotu n ekao se samo prvi ud
arac. A u satra~pakoj Persiji je takoe bio toliki razdor meu velika ima da se ekao sa
mo prvi neprijatelj. Znai da su ova dva makedanska megalomana nacii pred sobom i
Grku i Persiju ve moralno razorene i vojniki rastrojene. A posle velihog ra?orenja,
koje je uo'rzo sna lo zati~m i Grku i Persiju, dva pobedioca su se izgubili u jedn
oj epopeji u kojoj svakako ima vi e bleska nego ponosa, i vi e uda nego lepote.
Prvi put su kod Heroneje Atinjani i Tebanci bili vezali svoju sudbinu. Nikad
metu njima nije bilo veze srca ni duha. Atinjani su uvek prezirali ljude iz ove
Beotije. Najpre zato to
11 Gradovi n hil~ere
161
~" :i~v~~:fi l:j _
td "r ~ . F
~E:: ;
Su za greme persijske najezde bili Tebantd d na strani grkog ne>prijatelja; i dok s
e atinoki pe
~1' snih Eshil borio na Salamini, tebanski pesnik Pindar je u Tebi preloruivao ne
utralnost... i Ali su ljude iz Beotije mrzeli Atinjani najve~
ma zbog n,ihove grubosti i sitnog duhovnot i! vota. Sedaiovrata Te
ba je odi~sta bila uvek jedan ;; od najneznatnijih ~kulturnih sredi ta. Me~utim,
i avde je Astsra dala $elikog Hesioda, Teba je
imala Pindara hojeg je ceo grki svet smatrao - bo anstvenim, a docnije je i Herone
ja rodila
Plutarka, koji je grke vrli~e kstakao kao moralne vrednosti ravne rnmskim. Istina
, ue e avog naroda u grkoj hulturi bilo je svega u to
; me. Teba je imala jo samo jednog istoriara A~nahsisa i jednag slikara Aristnda, a
li su obojica bili brzo zaboravljeni. Ni Pindar, uastalam, nije ro~en u samoj Te
bi.
Ali nije tebanska veliina bila u stvarima ideja. Bilo je ovde
vrlina kakve nisu ni Atinja?" ni imali. Atinja~ni su bili filo~zofi, Spartan
ci su bili soldatn, ali Tebangdi su bili najvetc
~ grki vitezovi. I to vitezovi u smislu hriti~an' ~~ skom i srednjovekovnam, hero
ji vrline i dobra.
G Epa~minonda je bio velkki vojskovo~a, ali i velkki mudrac-pntagorist. Kao vojs
kovota, bio je 1', E ideal svik generala do doba Julija Cezara. Ali
kao moralna linost, on to ostaje i danas, i niko mu nije ravan me$u velikim vojni
cima antikog grkog sveta. Olienje patriote u najve~em
- ~ smislu, ne to nevi~eno u helenskom narodu. Kao gospodar Tebe, an je bio drugi

Marko Aurelijea filozof ,i vladar, ?nai ideal svik vekova. Nje

~'~.h~ gov drug Pelopidas vratio je Tebi demokratiju _ _ koju su joj bili oboril
i Spartanci, a Epaaiinonda je vratio slabodu svima grkim dr avama, unitggtiv i sparta
nsku hegemoniju. Ova dva sama oveka predstavljaju ve~ dve slave grke, velike kao d
va sunca.
162 i ?,
Teba je, g~nr~ax, na apost, nmala samo jedno kratko doba bleska i slave. Cel
a i~storija u dva lista i u dva veliha imena, Ni ve~ih a~olitikih ideja, in drukij
eg patriotizma neto lokalnog, ni kulture drukije nego prolazne. Ali kad se uzme d
a je ovaj gra,d bio uvek zavi~ od drugih grkik dr ava, neoiboriva i ogro~mna slava
bilo je doba Etsaminonde koje vredi cele jedne kulture. Kornelijus Nepos je dobr
o rvhao: "Ovo je dakaz ca jedan ovek mo e da vredi vn e nego jedna~dr ava." Epaminaida
je ko~mandovao ~gajve~im brojem eta ~soje je ikad grki naro~d izveo na boji te. Ali
za atinstse filozofe to ~nije bilo dovoljno. Oni se nisu preterano divt~ii oru ju.
I troja~nski rat je ogsevao Homer ve~ma kao jedan ljuba~vni roman nago kaa vojn
iki ukleh. U svakoj slavi mo e biti jo neeg tu$eg i sluajnag, ali jedino veliki pisci
i umetnici mogu imati slavu hoja je ista i nedeljiva. Za svoju pobedu na Akropoli
su podigli su Ati~njani hramove bogovima a ne spomenike grkom oru ju.
Bilo je u Tebi ja ne to dostojno obo avanja: to je njihova tebanska legija, sve te
na eta koju je insrp~risao Zevs a pomagao Herhul. Ti su vojnici bili zahleti hero
ju 7olai~su da e umirati na njegov ~ain: s ranam dobivenom samo u grudi. Bili su k
ao neki kalu$eri-vojnici, vezani bo anski~m koncem jedan za drugog. U Tebi je post
ajao kult prijatel,stva kahav je drugde postojao samo u knjitama Platona, Aristo
tela, Empedokla ili Teognisa iz Megare. Sjajni heroji Epaminonda i Pelopidas bor
ili su se u bitkama sastavljenih titova. - Epaminonda je bio pitagorist, a poznat
o je da je IIitagora od prijategbstva bio napravio sve tenu dopstrinu. Ka u zato da
su u Tebi pravili praznike prijateljstva, kao na Rodosu praznike Suncu, ili u El
euzisu praznike Zemlji, a u Atini praznike Mudrosti! - Samo epsko srpsko pobrati
mstvo bilo je sli
" 163
,fi:~`l~,,~,~:
.. ''~-. ~.,u>o .i.=.., ..,uU..`~ ~ .
. ~ _ .
_ , f ~;ah . .. . .
. . ~ xrt~'~~~~g7..~Ui? :?~ m~
:lr , ~~~..+tUl~.~-kT~~'
no tebanskom. Sa Milo em Obnliem otngii:~ri .su Milan Toplica i Ivan Kosani da zajedno
umru, ne vi e kao vojvode, nego samo kao pobratnmn . . . Ovakav primer herojskog
prijateljstva ne posgoji ni u antikom svetu. U zavetu tebanskik pobratgnma bila j
e re astoljublje najvea re koja se ula me~?u ljudima. Sofokle ka e: "Teba sa sedam kapi
ja je jedino mesto gde smrtni ljudi patajy bogove:' Jedino ovaj pesnik atinski o
stavlja nam ova~kvo retko mi ljenje o Tebancima.
Mnoto sam puta gsrolazio hroz staru Tebu. Nekad grad sa sedam vrata, sa zido
vima iji su ka,menovn slagani uz zvuke lire Amfiona da bi bili harmonini. Istorija
ovog grada je malena, ali je njegova legenda lep a i od atinske, i lvrpca ad lege
nde ma kojvg d~rugotg grada-! Predvo~en jednom kravom koju su mu bagovi dali va
vou, prvi tebanski kralj Kadmos je zastao onde
i gde je ana legla umorna i tu podigao Tebu. Tu je ubio i jednu a daju na nekom iz
voru, kao to je i Apolon ubio zmaja- enu na izvoru Kastaliji, koja i sad tee u Delfi
ma. Posejav i zube od tog ?vera po ovoak polju, poniho e oru ani giganti koji isti a~s
poubijacte jedan drugag. Ostado e samo petorica koji izroditce docnije Teban
o'~I ce, a me$u kojima i pretke i~tesrenag hralja Edipa . . . Kakav rasko vizije ~
i ~reitasti! Zar nije ovakva legenda vigia od jednog grada? - Grki narod nije osta
vio ni pedalj svoj-e zemlje bez njegove letende. Prema takvam sluaju ceo astali s
vet izgleda bez ljubavi za zemlju i bez veze
1 zj sa bo anstvom. Veliina jednog naroda, odista, ' nije u njegovoj
istornji, nego u njegovoj legend,i. ,"1i-:~, t Stvaraju samo oni narodi ija se i

storija pre
_ 3' tvara u mitove, po ta sama istorija nije dovolj,~ na. Istorija bez legende je
uboga i kad je najvea'` ~'"' a. Zbot ovog e s pski na
j r rod vi i danas od sviuu ausednih naro~ca: jer je
sva njegoiva istorg~ja u ' narodnim pek~kama tgretvorena u maitave, rvtse i
f' 1 164
planine pune vila, heroji, kao Milo i Marho, dignuti do vanoveanskag, a kraljevi, c
arevi i kne evi pretvoreni u svetitelje. Ovo pokazuje ne samo visoku obdarenost sr
pskog genija, nego i njegovo uzvi eno oseanje ivota, i n>egovo dubako relitiobno osea
~gve koje ga stalno dr i u ve?i sa nad?emaljskim i nadljudskim.
Sino, hodei po starom kamenju Tebe, gledao sam zalazak sunca nad ovnm gradam g
to stotinu puta ru enom do temelja. U polju se di u bregovi koji imaju oblike not~ni
h p~ivienja. Oni su goreli prema veern~em suncu kao upaljeni cgatari. Po polju i p
o brdg~ma bila je borba izmeu svetlosti i mraka, gde su plamenovi jedan drugog pr
o dirali, kao gitanti iz ~pom~e legende. Svahi grki grad ima svoje posebno sunce i
mese~inu; ali Teba ima osvetljenje koje ne nalii ni na haasvo drugo na ?emlji. Mes
ecina u Tebi, to je jedna slava ovog grada. Kad se Kadmos enko kerkom boga Aresa i
boginje Afrodite, bo anskom Harmonijo~g, koja je grkn narod nauila muzici, pevale s
u ovde u Tebi na svadbi muze sa Helikona svoje ne ne kantilene, a bagovi doneli sv
adbene darove za nevestu: peplos hoji je vezla Minerva, i $e~rdan koji je isko~v
ao Hefest. I hi ove kraljice, lepa Semele, rodila je ovde u Tebi boga Bahusa.
Pa npah ima neeg neveselog u ovom predelu gde se radio ovaj bog radosti. Najt
raginije motive stare tragadije uzeli su atinski pesnici odavde. Jeziva anatema p
ala je ovde na zlosrenu lozu Edipovu. I ?ato kad u Tebi padne pomrina, ~izgleda da
na nebu nije ostalo vi e nijedno nebesko telo da zasija u prorgoru. A had najzad
odete iz Tebe, izgleda va~m da i niho druti tamo nee vtgtie ostati da prenoi tu mr
tvu i gluhu no. Dan i no su u Tebi najvei apsurdumi belog i crnag koji postoje na s
vetu.
Satima sam ostao kod Heraneje.
r. .. . .,.-r~ u~..! , v--?i- ;, . ~~"F~ f .; 165 ,
Bezmerno je ovo polje od padina Parnasa do u nekada.njeg jez
era Kolaisa. Jezero je sad isu e
no; ja sam bko u poslednjoj generacij~i koja se oglednula u njetovim vodama. - B
eotijoki april i7ia sjaj i mirno~u atinske jeseni. Dok je Heli
1. kon sav u srebru, vrhavi su Parnasa ruokeni kao 1! vrhovi Etne. Nebo je ovde
svetlo ali stude~no. Planine su ovde pune magle i grmljavine; to je atpijski kra
j bacen na istok. Po heronejskom polju i od rumenia ablaha pada crna senka.
Filip je ~pasle svr ene bitke i ao ovim paljem posrui pijan od vnna i slave. Najhr
volonija sujeta jednog oveka bila je ovde ostvarena i zacovoljena. Teba je bila po
beena, a njetoV sin e je docnije razoriti i izgoreti. I Tebansku legiju je Fili~t
najza~d na~ ao celu u jednoj lohvi krvi; svakn heroj je i~mao racu saiko na grudkm
a. Ka u da se i sam ovaj varvarski kralj zaplakao od divljenja. Makedonske falante
su ovde
'" pobedile, ali su se vratile odnosei u oima strah od mrtvia.
Tebanci su lali, ali ne hao smrtni ljudi nego kao mlada bo anstva; i handa ne
od oru ja nego od anateiie. U ovoj Beotiji sve je bilo neizmerno tragino, je,r je o
ve bilo veli~so: i Teba sa svojim zidovima koje su rugpile ove vojske starog i s
rednjeg veha, i n~ene vojshoivo$e do onog vre
j; mena najslavnijeg u starom veku, i Heroneja koja je najsvirepiji spomen na sl
obodu i na otad binu. Celot dana sal~s etao danas ovim velihim boji tem koje je bilo
i Kosovo za slavni atin
' ski svet. A sve je ovde bilo jugros tako blato, idilino i umilno. Sve ravnodu no
prema ljudskim sudbinama, ljudokim velicinama i ljudskim merama: Iz svakog d buna
na Heroneji pevalo je ziljadu sitnih glasova, i jata eva, sva ruakena, u svrdlu u
zletala u sunce. U Tebi su sino cela jata divljih pataha, na putu za sever, bacal
a svoj krik u nemi vazduh antike veeri. Nad Edipo
166
.;

`U7 :i` ' .:.:;

.,
. ..
,, j e
u.,gg;:.g*;:
vim gradom lepr aju svetla platna n~eba u raspusnoj svetlosti; bilo je puno ptiijih
glasova tu gde se izvr ila najvea asveta bo anskog nad oveanskim. Nema, meutim, nigde o
vakvo sunce koje uini da se svi ti u asi taho laho ?aborave, i da ljudske sudbine i
zgledaju tako ni tavne pred dogaajima u prirodi i u lepoti jednog a~rilskog dana.
Pobede u antikom svetu -ne izgledaju da su bile srazmerne broju vojnnka koji
su ee boriln meu soboik. Ovo je jedan sluaj u staroj istoriji koji najvi e zauava. ak i
po relativnom broju gubitaka. Izgleda ekoro sme no kad itamo Herodota i Plutarha i
Cezara, a naiemo na brojeve rtava u jednom boju presudnom, u najva nijim bi-gkama s
tarog veka. Herodot ka e da su Grci na Maratonu k?gubili evega sto~inu devedeset i
dva vojnika, ali da su npah porazili persij~sot Darijusa, najva~eg vla~dara a~a
svetu, i odneli pobedu Evrope nad Azijom... Pcutarh opet ha e da je Aleksandar u
bitki ~na Graninu izgubio svega sto i dvadeset vojn~ka, u bigki na Isisu pet sto
tina, a u sgra noj bitki na Arbalesu hiljadu i ~zet stotina, i da je time Persija,
najjaa dr ava na ?emlji, bila najzad konano satrvena i zauzeta... I Julije Cezar pf
pce sam u svoj~m komentarima da je u velikoj bitki na Farsali u Tesaliji izgubio
svega dve stotine ljudi, u to se ne mo e sumnjati; a u toj bitki je bila, meutim, r
e ena sudbng~a Rima i njegove republike . . . Nk u bitki ovde kod Heroneje gubici
nisu bili veliki kad su ve Atinjani magli sve svoje mrtve odneti sobom u Atinu da
ih sahrane na Kera~mikonu, groblju atit-gskom. Za Tebance se zna da su u grobni
cu, nad kojom su postavili svot granitno~ lava, ?akopali svih svojih hiljadu bor
aca. A ovde je re ena sudbina jedne rase, a ne samo jednog re ima ,ili dr ave . . . Na
Heroneji je stvarno propala cela otad bina Grka; jer
d.'~ ~ ~l ;g.~'. ~ ' k ~ u ,:g , .
167
t ~ .i ~ ,'.r1qn ~ R a ~ 7:'g ~'~ SS*
` Rimljani su uspeli docnije potpuno pakoriti 1' Grku zato cggo je na Heroneji
ve bila prolivena njena najbolja krv.
Ovaj mali broj grbitaka u bitka~ma antikog sveta ne dola?i otud to su anti~ki g
enerali bili gori ~nli bolji nego na n danacp-bi. ita
g jui Ksehofona jasno se vidi kaho je taj filo, zof bio u Aziji istovremeno i odl
i~an strateg i da su i druge vojokovote bile ve te u svima redovima oru ja. Nije nedo
stajalo ni krvolo tvo hri a.nskih naroda. Naprotiv, antiki rat je bio nemilosrda~n; ru e
d-gi su tradovi, prodavani gral zani kao robovi, a sva i~manja postajala svojinom
neprijatelja. Ali su ovi sluajevi velikih bojeva sa malil,t brojem rtava razumljiv
i isto psiholo k.i. Pobeivalo se u svima ropnjim bitkama ne snagom napadaa, nego mora
lng m stanjem protivniha. I Persija na Arbalesu, i Grka na Heroneji, bile su pobe
$ene pre prve kapi krvi: svojom sopstvenom slabogcu i rasulom u dr avi. I na Farsal
i je Poampej pobe~en samo genijem Cezara. Kralj Lidije, botati Krezuz, kako pria
Krknofon, branio je svoju ugvrenu Suzu ne mo e biti labavije, jer je ve unapred svoj
poraz smatrao sigurnijil~t nego svaki otpor svo
;,S: je vojske. - Tada su vsto vrlo velihe vojske vodili filozofi. A oni su znali
za sredstva koja su izvan moi oru ja. c ivory se v_o2pcte pobe~uje na dva naina: ilc
,~svojom fizikom snatom, ili moralnom slabo u protivnika.
Grka rasa je bila uvek nzvanredno savitlji' va i br?a na opo
ravah. Ona je svagda crpla svoju snagu u naroitkm i i~sto rasnim sredsgvima ?a ivot
; mo da najman~e u oru ju. Crpla je tu svoju silu najvigie u kulturnoj nadmoi, nesrav
njivoj pri~sebnosti, u vedrini hoja je dolazila od njenog neba ~i njene vere, ca
h i u svom luhav
i' sgvu koje je bilo uvek bodro pred zamha~ia i spletkama neprijatelja. S~s~nk t
oga, Atina je i~ma
168
la uvek svog jednog velikog oveka za svaki svoj veliki trenutak. Svi ovi ogromni
rasni oklopi popucali su sai,so kad se javio Fili~t, kaho ga je ve ranije svojim

filipihaa,ta navestio bio Demosten. Borba ovaj put nije vi~ce bila izlze$u jedna
kih ni jednaho re ljivih. Da su na Heroneji pobedili Atinjasgi, rastrojena Atina b
i mo da ponova izi la iz pobede podmlatena, jer velika pobeda nosi uveh jednu novu m
la~dost. Atpi i?gubiv i ovu bi~gku, u sudbini Atine se javl,a sada Filip opasniji
od Kserksa. Demosten je ve ranije govorio: "Nije dovoljno Filipu da Atinu potini,
nego da je unictti: ` A posle ovot poraza, odista nije vi e bnlo leka za jedno mor
alno propalo dructtvo. Pelrntoneski rat je ve bio poeo, a ova makedonska najezda p
rodu ila atinsku propast; rimska okupasdija e dakle najzad doi kao sasvim prirodna p
oslednca. Narode mo e drugi samo da pobedi; ali naroci jedino sami sebe mogu da u~
prapaste.
U~grkkm gradovima ima sad posle Heroneje dve vrste gra$ana: boja ljivi aggostol
i za dalji ottgor i borbu, ali i otvoreni drski partizani makedonski, protivnici
svakog otpora i za podli oportuniza~l.g. Nije. se vi e hao nekad biralo izme$u at
inske demokracije i spartanshe arnstokracije, izme~u institucija Solona i inspit
ucija Likurga nego izmetu oligarkije ma~kedonoke nli direhtno mahedonski~s guver
nera i garni?ona . . . Jedan veliki atinski besednik, Fokion, slavan general, ko
jeg obo ava Plugarh, uutkuje Demostena na Pniksu: "Ili pobedimo, ako smo jai; ili sl
u ajmo, aho smo slabiji." Ng~pita se vk e ne ostavlja u Atini na istorijsku pravdu,
na genije rase, na sreu sluaja, na dostojanstvo dr ave . . . Vera u sebe postaje opa
snosg za uotad binu! Na kamenoj tribuni na Pniksu, genijalni Demosten poziva na bo
rbu, a prodani slavni besednik Eskines gtozika, na pokornost; dak jedna
.;~5,~._. ~
:169
^~tk
1
$.:
1~.
~.,..,. . .
v'~:,.;.
-..
g,
.::. .>
ista pometena i bestidna gomila 2slie i pljeska jednam i drugom. Bilo je odista s
ve svr eno sa sudbinom Atine. Kratko zatim, i sve teni savez helenski, Amfiktionske
skup tine, gube nacionalni karahter ogkad kralj Fili~p, stranac, co
'' bija u njinma pravo glasa; zatim grka vojska prestaje biti nacianalna otkad Fi
lip, njen pobedilac, dobija titulu grkog generalisima. Stvarno, tkme Fili~p posta
je tuveren cele Grke.
Eto zactgo mrani lav kod Heroneje, pred hojim niho i ne zastane, znan jedan be
leg koji uva najvei opomen ljudskot oajanja. Do lolja Heroneje je Palas-Atena i la ka
o jedna grka boginja, a odatle ide kao ~makedonstsa kurtnzana.
Sedeo sam danas dugo u senci ovag ponosntog granitnag lava. Ta je senka bila
modra, tena, lelujava, radosna. Parnas se sve vema dizao
; u svad kolino sam ga du e gleda~o. Prevru ~se u vazduhu laste, pijane od prvog su
nca. Nebo se oistilo i padiglo jo hiljadu kopalja vi e. Svetlost se pretvorila u bli
stavo tkivo; sjaji u ti ini svaki kamiak i travka. Bregovi koji su
;" pre bili daleki, odjednom prio e blizu. IIo njima zablksta ne to belo i pomino: sel
a, ili j snegovi, ili stada. Ide po zemlji povetarac sjajan i topao.
to najvema pomete misao na ovahvit.s starim bojitctima, to je ova~kva savr ena r
avnodu nost stvari u prirodi prema traginosti stvari u ljudskam nvotu. Sva nekaca nja
bojiacta imaju neeg ~blatog i duboko pobo nog u svojoj gorini. Nigde nije mirnije ne
go na ovim stra
- nim mes~tima. Sva su groblja tu na samo dok ih vreme ne poravna, i dok ne zazele
ne u jednom oacctem sjajnom busu; a ~posle toga, nemaju vi e
i nieg zajednikag s ljudima. Za na e oi ne ostaje tu v~ppe niag. Ali za sluh ostaje ja
sve. Glasovi izbijaju ispod svahog kamena, i iz sva~ 1
170
kog grma, i nanese ih svaki vetri koji mine. Sve je zauveh ostalo u vazduhu. Pokl
ii heroja koji ute; trube vojnika koji adavna nemaju daha. U drhtaju lista padne n
eka re i obnovi se neiji glas. To je jedno naseljenje i grad koji ne postojk drukij
e nego u u ta~nju vazduha. Kao da ovek ovde samo sluhom ivi. Na Kosovu sam imao uvek
toliku ogkesiju sluha da mi se inilo kako ujem jasno sve poklie voj~nika, sve uskli
ke heroja, sve jauhe ~kukavica n zloinaca koji u jednom takvom boju popadaju u is

toj romili. Uvek mi je izgledalo da ne bin lkogao prospavati na na Kosovu ne samo

od istorijske tuge, nego od jedne stvarne gala~me, vike, urnebesa. ljudsk:ih i i
votinjsgsik gla~sova. Me~i se inh h da na Heroneji nisam nictga vndeo, aln da saa
k sve uo. Muzika ovot stracgnog i nemog predela ostat~e mi u pa te~nju kao ~neki nz
vanredni lini do ivljaj. ini ~mi se da bih jednu za drutts mogao ponoviti svahu od t
ih fraza koje su do mene dolazile iz jedne op te letargije kamenja. Na e su nmpresij
e neadoljive kad se oblae u slnke, ali su svemone kad se oblae u zvuke. Jer sve je
muzika; i= samo ono to nije muziko, mrtvo je zanavek.
to me najvema zasenjuje u staroj istoriji, to su izvesni ljudski karakteri, i
mo da naroito ~karahteri antihih generala, ~koji su najvet~im delam bili isgovremeno
filovdfi, pesnici, besed~nicn, dr avnici. Rat je bio onda bez mehannke, vojska be
z kasarne. Mesto na stgunost, raunalo se na genije rase i na lini talenat vojskovo~
e. Pamet se nije delila; mudrac je bio najmudriji ?a sve stvari ljudske pa~metn.
Hrabrost je smatrana ?a produkt uverenja i du~knast astoljublja. Povere~nje dr ave
vezivano je uvek za jedno i inae znaajno ime; ljudoki ivoti predavani su onima ~ko
ji su bili ne samo ve'i
171
;c:. ,m,;
:
r;.
2-';2 gU; _ o ~
. ,~,~,`
:fi;
ilan.
dnici
gbesednih,
trijusa;
za
1,'
organizaciju
!'
list,
dobio
sle
slavan
tatorist,
antiki
litg
dar
-.Taho
prema
alangi
elike
besednici-generali
je
ske
postaje
kidid
,vezuje
_sujete;
`ra.
ti;
rnego
;ve~i
dana~s
stoleU~a
ednin,
vropskog
ih
'vojnik.
;~
nam
.j`Pelopida;
ostavio
iuenih
uspeha
S'Solon
augakmica
je
vojskovo~e,
vojskovo~a.
iije
istoriar
za
oaoj
vremenam
postajui
general.
iz
za
vi
sugestivniji
vojnici.
jedini
svet
bio
bilo
sve
ni
ni
komandanta
opisao
bio
nego
ei.
Aristid
ali
rata
stare
karaktere
je
njetove
Ari~stotela.
velikoj
Tukidid,
za
avantura,
lini
vi
Antiki
ni,
novog
isve
uibio
ef
manije
ukojeg
i?rledaju
on
rasnoj
egeneral,
iusavr
Epaminonda
general
povesti.
Plutarh,
sami
Perikles
ka~o
atinske
Ksenofon
do
Rimu.
koj
nepotpun.
itrgovac,
podvig
velihi
prijatelj
gubn
sveta.
fAntigone
iz
Knmon
na
vremena
i?ra
nn
holnko
kaRa~kgter
se
idaga$aji.
kao
za
pelrntoneskog
en,
vrlini
floti
Generali
ideje;
ludila
sve
bojao
ija
admiral
protiv
Cezara,
aristokratske
kapetan.
skromnn
iVeavaju
za
bili
je
Rat
postaje
pesnih,
je
idealne
Uostalom,
na
uAleksandra
Julija
Platona,
bio
protg~
slava
ise
teatru.
Dem4sten,
bio
ni
pojedinih
su
savremeni
linoj
Oni
silnije
je
tira~nije,
iz
iolimpijski
jedna
danas
pisac,
podoficiri
?a
velihi
Sofaklas
filozof
odvratan.
bio
zahonodavac
dr
zasenjuje
Cezara.
velikog
strane
postaju
Samosa
rata
a~mbicije
arat
Fohion
avnik.
~grabros~ntegraosnova
vi
stranAleksansvoja
ibia
moravizionebesekoje
ovek
nije
Demepistaekao
je
~poFisie
je
IIone
beceo
Tuza
nam
i
sle ekoro svakog antitgkot velikog rata nasta
la "._~~' ~ je ve~a civilizacija; dok posle svahog novog ra
ta, i za pobet~ene i za pobedioce, nastaje od dahji nas samo pe
rioda pomraenja i poraz civiliza, cije.
172 j,
.,
Aleksandar osgaje neSumnjivU linost koja u sgarom veku najvema zase~njuje. De
te, a ve$ heroj sa Heroneje: sin jednot velikot kralja, uenik jednog velikag filo
zofa, plavohos i plavook, vanredno leatog stasa, najbolji konjanik u vojsci, bez
linih poroka, i~skreni ljubitelj nauke, i jedan od retkih kraljeva koji su u ist
o vreme bili i gospoda; i isto tako reit s generalima i vojnicima, kao sa atinski
m prvim aratorima koji mu u prestonicu Pelu dolaze u m~vsije. Mladit~ od dvadese
t todina ide sa trideset hiljada vojnika, i bez novaca, da pakori najjau dr avu na
svetu. I ttokorava je, i osniva jedno fantastino carstvo na jednom drugom kontine
ntu. Uvek zna ta e da radi a~k i kad ne zna kud ide: jer je verovaa na Indusu da je
natcaa izvor Nila koji odande snlazi u Arabiju i ide u Egipat . . . Kao docnije
za Cezarom i Napoleonom, vojnici idu za njim omatijani i zaslepljeni, do Hifasa
, i biju se celim putem s narodima duboke Azije, kojima ne znaju ni pravo ime. T
o je, bez sumnje, sve ogromno. Ali nihad nisam razumeo ?acggo mnogi pisci idu, k
ad govore o Aleksandru, iz divljenja u abo avanje. Seheka ga mrzi, ali ga jedan Mo
nteskje obo ava.
Jer aho je Aleksandar odneo do Himalaja grko oru je, on je onamo zakoatao najle
p u grku mlade . Ako je svugde pobe~ivao varvare, utro io je za te pobede najledpcu e,p
itu gr~kih gradova, jedino crgo se bilo rodilo posle u asnog pelopaneskog rata, voj
nike koji su sa n~cke ~ttali Homera n Pindara. Ako su onamo u Aziji nicale grke po
bede kao sveanosgi, otad bina je grka ostajala za njima pora ena n u pomrini. Ako je Grk
oj vratio stara sredi ta jonske kulture po obala;ma Azije, otad binu pesnitsa Ilijad
e i filozofa Herahlita, on je zato potasio sve vatre ivota u samom gradu Eshidesa
, Sofohttesa i Fidijasa. Ako su posle njega postali onaio novi
173
ubio
opstalo,
;J
dr
injetova
,;
'`
civilizacija.
'svpdusu
uslove.
ono
takvu
punija.
cem
je
Atenu
vek
e
tavio
koje
kad
sam
kudturnn
driji,
g,
174
koji
jedan
;-nom
nik,
ka
,~;ovaj
dDkjPavnik,
to
uozdrav
raultova
ostav
razgovoru
znak
Evropu,
ave
ava,
imali
iatak
bila
je
je
uverenje
bi
tri
iporazio
veom
kultura
civilizacija
eleo,
inisu
pobe~uje,
nego
pug
misiju
za
onag4go
Kserksovi
Buda
Aleksandar
ona
pod
grkog
bilo
lamio
to
inego
jer
smrt
Da
sve
Ako
kontinenta,
ve
ihao
ni
umanjio
svoja
centri
prek
definitivnu
on
postale
je
nega
kao
divljih
poazijatila
svojom
dive
je
ili
~sa
?a
tenika
priradne
samo
je
uPersiju,
do
kao
da
irgo
proslavljena
se
ne
po
zato
oslobo~enja.
Najzad
ostvario
ra~adan~u
za
igr~ki
dr
veliki
trijul.ifalna
ak
jedan
Hifasa
filozofom
je
mudraci
~go
ne
izvr
naslednici.
Baktrijani
unasilan,
azijski
jedan
Grhu,
sobom
manje
bia
vlacgu,
nije
avno
ma~nje
Perramu,
da
naravi.
bo
Amonovog
bi
nnjedna
je
Evropu;
da
sklonosti
opasnu,
smrt
uje
Hri~stos
goopodar;
iinvaziju
vi
anskog
osvaja
iGrku,
opstala
jed~na
jedinstvo
oappteoveansko
isgorijski
dinastije
helenizirala
ujedinio
use
vezuju~i
na
Gangesa,
satragg.
opaone
unijedan
eP~samonom,
Atini,
uAtine
to
Oti
Aleksandar
satrapije,
da
Smirni
Aziji
visoka-kqltura,
vratio
Atini
kao
Aziju
On
porekla,
kola
ali
jedinstvo
politika
vezao
mu
koji
svojih
ni
se
la
aljui
sin
za
6ude
sve
ali
Grci
~najpre
-koja
svojih
se,
je
sposoban
Ve
njegova
kad
istorijske
paradoks;
.ikao
davio
je
Grku
ama~ija
bo
grkim
.Afriku,
Alekeandobio
Aziju
grke
~stekao
~samo
kao
br
je
varvarskih
sutrijumf
inikad
.grki
on
joj
ili
je
njrtie
ji.
Egiptc,
ne
vratio
carstvo,
primio
Ako
generala
po
ai~gak
Palas
je
nego
azijska
ito
kralj
nego
tek
bi
je
jedna
konInnego
istinijer
on
je
inaospotnadrvojjenegrzana.. ~ _.:~1.~..-. .,....
i_:~i-.Js.

ia,
h:
1u
,:,f
~:
sr
gE~rgS'
i.~
u.
5:
t
-vike da ubija svojol~ ruko~gk ljude ako sebe. Filozof i heroj, on se ne uste e da
u Feniciji razori napredni Tir, kao to je pre toga u Grkoj razorio demokratsku Te
bu, i kao to e docinje u Persiji sagoreti i carski Persopolis. Pun velikodu nasti za
?arobljenu Darijusovu majku i enu, i Darijusovu kerku, kojom se najzad o e
nio, on ipak raopinje na krst dve kigsade persij- _ skih zarobljenika du morske o
bale.
Atina nije poznavala politikih ubi~stava. Ljude koji su se opili vla u i srljal
i u tnraniju, uklanja:a je iz zemlje ooprakizmom, kaji je bio mera samo za asne gr
aane, kojima zatim ni
kmanja nisu bila ko~nfiskovana. Zato Atina ni- kad ne bi razumela jednog ova7sva
g mranog avij
skog tirana, hoji je ve bio ogrezao u razvratu i bio postao majstor u zlainu. itajui
Plutara n Kvintusa Kurcijusa, imao sam, n pored sveg divljenja ?a ovog uenika Ari
stotelovo~, oseanje da je on bib za Grrku, a naroito ?a Atinu, dalje potpuno i zauv
ek nemogu~aai Atina je najbolje svoje ljude proterivala, ne in zato gito su bili
najbolji, no to su bgali najja~i; jer najjai su uveh najopasniji. Zar bi se dakle
mo~ao Alek~sandar zamisliti drukije nego kao mrani
tira~nin u tom gradu. Aleksandar je jo no mak~e- . doneke Pele tra io da mu protivn
ici Atin~ani
pogialju glave desetorice svoZih najsjajnijih patriota-govornika, meTu kojnma Da
mostena, Fokiona, Hinerida i E~skinesa. On je prezreo Aristotela, svaga uitelja.
~n je, po primeru svoje majke Olimpije, muio u ~kavezu filozofa Kalistena, to mu n
ije laskao. Nosio je sobo~m Ilijadu, ne iz divljenja prema Homeru, nego iz ljubo
more prema Ahilu. Jadao se to nema pesnika da i njega opeva.
Egoist, Aleksandar hoe za sebe ne samo svu silu nego i filozofiju: prehorava
Aristotela cak gpz Azije ?a to je publikovao jedan lceo me
175
tafizike u ije je tajne ucitelj Bio pl~sve'rio Samo njega. Pamagao je umetnost ko
ju inae nije ose~ao, i to poma uVi Liziposa ko_ji je sa~mo njega vajao, i Atselesa
koji je sa~mo njega slikao . . . Vodi sobom u Aziju celu gomilu filozofa, Anaksa
rka iz Abdere, Pirona i:z Elisa, i Kalistena iz Atine, da se docnije vrati u Ati
nu grka filozofija trula od skepticizma, ~sva oma~ijana uticajem indijskih asketa
. - Cela Apelssandrova misija u Aziji, to je jedan blistav ramai, jedna velianstv
ena avantura, ali i biagrafija jedne megalomanije; hroniha jednog herajskag kara
ktera, ali i bajha o jednoj sujeti hojoj ni ta na svetu nije ostalo slino. Aleksand
ra je vi e vodila voj~nika ambicija nego vladarska ideja; vi e avantura nego ideal. N
isu tahvi ljudi stvoreni za sre~u sveta, nego je svet stvoren za takve ljude i n
jihove manije. Onaj koji sve pobedi, najzad i sve unkzi. Na mestu gde je ?ak~oti
tah u Aziji njegov konj Bucefal, Aleksandar je podigao grad Bucefaliju; na Drugo
m mastu gde je zakopan njegov pas Peritas, on je savidao grad Peritas. Svugde je
zidao i Aneksandrije, ali nigde nije zidao Atine.
IMalo
jna
studene
'najednoak
nom
sini
bojno
i~';
:vrata
`j,
grotlu
ostade
vi
i esetno.
iParnasa
od
fantastine
zacrne
zakotrlja
daHeroneje
visi
Visohn
kroosamo
od
mranih
sestoje
koja
talanice.
ma~sivi
jedan
usko
sevi~soka
etinara.
ulazi
~mutan
pare
sa
Vazduh
k~netam
ineba,
upotok.
tamUnjegove
sekameubezovde
vrhovic vi~m,a i sa tminom u podno jima, srl,aju brzo u ne':bo,R:j edan ?a dru~gim. Ni zraak sunca da zaluta u
i;
da;
ove
Ako
1.j
neujno,
niz
hladne
se otisne
raskisle
jer
koggline.
ovde
koja
padine
nijedan
stena,
Sa ru
etinara
ona
glas
e sesenema
isvti
curi
srui
~svoga
crna
slalovi.
u ponor
voadja~
.g .. ~
I,~~t
mka.
F'I.Sve se razbije o ne to crno i hladno tcto ne
76
daje glasa od sebe. Parnas inje sunano brdo, nego planina puna tmine. Pad samic h
rbatkma bregova pomoli se koje selo, koje, na mom prolasku, proe u vi~sini i zaiv
ine za breg, lagano i leno, kao u nebu paje jato. Za jedno vremv du a se osea pritis
nuta ovkm ogramni~m i studet~p~gm stvarima, i telo probijeno vlatom kao no evilRa.
Poremete se ~sve iligrasnje i ~ ac~sao, Jedt no ovde ivo i radosno, to su orlovi

. Ve od poetka oni obleu svaki vrhunac, na,cleu svaki put, i spu taju se do mojih kola
, kao gapubice, pa se vraaju, ne prepoznavcp3 oveka. Voda izlivena po drumu, kotrl
ja pesak i vue crvenu zemlju. Daleko je odavde sjajni pejza Atike, veito providan i
lelujav, sav Gpirituadan, nerealan, obmana vida, mitolo ka iluzija.
Onamo su nioke ume od jasno zelenia boria i srebrnih maslina. Senke se ve aju oc
~ grane do grane, plaviaste i tolino tarpse da jedva padaju do zemlje. Svi bunovi
sjaju puni ljubiastog vreska. Vazduh nosn smolu i blagi miris tnmare. Ako koja gr
atiitda zatreperi, to je da zamiri e. Ako se kroz kro nju stabla otvori prozori, to j e
da se uka e ~mali morski zaton, tipski motiV antikog pej?a a: jedno modro ogledalce,
jedan rumen oblai, jedno srabrno jedro... Cvrci pevaju da leto nikad nee proi. Ako i
z daljine to zatutnji, to se negde u dolini igraju deca kentauri. Ako u umarku zaz
vi di, to je Pan, kojem se vide jaree noge na nekoj svetloj steni, ili mu str ~e ucc3
iza nekog zvunog grma. Tako traje do u predvee, kad se ceo taj predeo istopi u sv
etlost, i rastvori u vazduh, i izgubi ispred oiju, kao obmana. Sve je jo tamo sjaj
ni starineki mit, arhaicki pano, antika bukolika.
A u ovim ?atvoren~m i tamnim sobama Parnasa, danas je ki oviti i studein april
poro
12 Gradovi i ii~ere 17%
. dio jednor minotaura koji je svojgik daho~l~ okamenio celu ovu palatu oajanja.
Kao da su sunce odneli neprijatelji, i zatim zatvorili planinu
. ledenim santama. Doline Parnasa su radosne u povesti o njegovim botovima, ali
ngpcta nema sumornije u prii o ljudtp~ga. Kroz ove isge jazbine propgli su, kao n
ebrojene povorke akala i
' , hijena; svi narodi palikua, pljaka a, ubica i grobara. Narodi obueni u zverske ho e
, i dru- gi u ?lato i elkk; narodi bosonogi i goloruki,
i druti na konjima lepim kso kz acoteot~e. Svi jezici, sve sujete, sva krvolo tva,
sva bo anstva. Narodi beli i crni; horde koje ne znaju kuda idu: vojske iji se voj
nici ne ravumeju u jezicima meu sobom. Sva oru ja od kamene sekire do zlatnog tita i
kacige . . . Persijsase vojske, kojima nisu grke reke imale dovolljno vode
`, za tgie. I Spartanci kad sup gi da ru e Te- bu, i Tebanci kad su i li da ru e Spartu!
I makedonske falange, kojima nisu dovaljno izgle
dale duge njihove sarise, hoplja od est metara. _
" ~ I galske horde, koje su doiie samo da se otreju
na po aru grkih gradova. 'I ril~ske legije, ko-'f - je ty uv
ek zavladale jednom zemljom, poacto su ve u njoj pretvoripe sve u atrah i p~seo.
I slo
_ ~ .. venska plemena,~koja su tumarala ovuda hao de~' ca, idui za suncem, i osta
vljajui za s~bam sa'"~ mo svoja blaga imena rekama i ~planinama. I tur
ske armije, koje su razbijale glave bogovnma i obarale stubove hramovima kad tp~
je trebalo da pale kre. I najzad franakn ~pustolovi, koji su
- , donosili ova~mo svoju e$ za pljaku i ljubav za na~silje. Celo oveanstvo se ~hret
alo u boj protiv
~`g! 5 ~ >; U ~ ovot plemenitog nardda koji je prvi progledao pred lepotom i prv
i se ushitio pred slobodom. ! Pa ilak on je i dalje ostavio na ovim istnm kri
stalnim vrhovima n~egova bo anstva i muze, da ~i zanavek stra are na
raskr ~u izmetiu svetlosti
178
i mraka, vere i sujevere; slobode i tiranije. Tako ovi masivi stoje kao svedoci
o fatalnosti istorije: da uvek jedan ruigi ono cito drugi sazida; da je mir uveh
samo jedan kratak interval izmeliu ubistava me~u narodnma;, da se di e i stvara s
amo u sitnim poivka~ma nzme$u obaraa~a; da veliki zidaju samo u vre~menu hoje otm
u od mladih koji sve razi~uju; i da su ljudi po instinktu protivnici progresa n
neprijatelji poretka.
Ovaj put od Brala do Aaifise a~un je trzaja i prikaza. Posle mranih i vla~kni
h uvala, put se odavde penje u vi~sine. Najednom, vidici poiFvu da se brzo nzmenj
uju. Nebo ao~staje eve dublje i ire; svetlost sve istija i vazduh lakcii; obimne v
isoravni pacinju da se prote u u nedogled. Iskrsavaju novi bregovi, jedni bliski k

oji se sunaju, drugi daletsi po hojima sipa kizia ili sneg. Ali na kraju sveta, k
ao ~kakva bt~nstava odgonetka, otkri se gtod,a mno7k jedna blaa~a biblijska doli
na. Sva je u suncu, pokrivena sivim i gustim umama maslina prgo idu u kruspipk ka
skadama iz predela u predeo. Ceo se vazduh poe da rastae u boje; izbijaju sela od
crvene ?emlje; kzle~u sjajna jata dg ljih golubova. Osea se u disanju blizina mora.
A ono crgo se vndi u samom dnu ovih maslinovih talasa, to je stara Amfisa. Sto
puta ru edga i conovo dizana, le i pod jednim travnim bregom na hojem stoje ruisene
franake tvrtave, zar~ale ad nebrojnih sunaca, i pune ptijih jata.
Hiljade godina su prolazile kroz svetlost ove dolnne, indiferentno, hao da s
e nisu doticale zemlje; a stara .A~mfisa stoji neatrestano na svom mestu. Za hil
jade godina kroa nju su prolazile sa grkog severa .na trki jug pagaiske had ije u De
lfe, gde je bilo svetitr~pcte, i tde je Apolon proricao grke sudbine. Icii su ona
mo u onom strahu od neizvesnosti, koji je, otkad lju
'r 179
a:i :.
i - ,
:
"2W 1.
i;~: i~~;:1::c:'2'~~~~~. N ,:.
' di postoje, bio uvels ven neto strah oc smrti. . Zatim su se vraali opet ovuda,
nosei sobom iz
Delfa nekoliko zamr enih ren bo ansgvenih, koje su bile zagonetnije neto i sa~ma sudb
ina. Hiljade todina u ivotu najmudrijeg naroda it
u rale su ovakve naivne prorokrke izrepse veu uloi gu neto i same home
rske i orfi~ke knkie, ili ' j epigra~mi ~mudrosti istp~sani na samom hra;mu del
j fijskog svetili ta. Heksametri u kojilka je ona
. ' mo govorio Apolon kroz usta Pitije, bili su neve ti, i nezgrapniji od ieg to je
ostalo od stare reitosti. Apolon je bio bog a~esnF itva, ali to nije dovoljno: on n
ije bio pesnkk.
Nicrga se ne da zaa sliti letpce i blisp~avije od ove amfijoke doline koja sip
azi do na Korihtski zaliv. Uo~tzite, ni ta nije na zemlji ravno putevima kroz grke
krajeve. Svugde po sve
' tu izgledaju na a putovanja besplodna i beshgoslena prema ovahvim dohsivl,ajima.
Sve ljudske u.
h. slave izgledaju sitne prema ontgma ijk se tratovi ovde oseaju na svakom mestu.
Ima drugih ze'~ ,.'`; malja koje su uvene zbog svojih uma, svojih
snegova, svoga cvea ili svojih hs~ otil-ba. Ali je ubogo svaho pare zemlje na kojem
se ne vidi stopa velikag oveka, ili ne ita zapis jednog
' ' velikog vremena. Mi se na svetu ne ulsemo da divFlmo onome koji ga je stvori
o, nego samo onome koji ga je pokorio. Nihakve lezote nksu ravne je
">;q dnam veptnkom glasu nz istorije. A sva ~ou ~eba bleda prema ovom svodu po k
ojem je Fo~nbos terao ..~~o ~
, ~ , svoja ognjena kola. - Po svima putevtsma ove zemlje oseao sam da
je ona zasvatda duboho tsagan' sia, i po svojim reljefnma i po svojem blistanju.
~~'~` ~ ;' ,;~~~;-- Ni ta tako nije duboaso nehritansko. NFpcta u ovoj zepkljn ah ne
povredi oi holiko jedna . hri anoka kaatela, nkri ozlovolji sluh holiko
zvuk hrtpcanskog zvona u ovakvim dolinama. Jer ovde sve prikgada drugoak vrei~enu
i cruk~gm ljudima. Jo svutde stara Grzsa gova~i u ovoj zemlji
180
kao bo anstvo u Dodoni: u umoru svog li a n u ?vuku svog metala.
Zato, dolazei ovamo treba ostaviti ve na granici svoje hr rtt~anske zablude n hr
~iianske istine; i oturiti vitpejemvki taag i skinuti nazaretske sandale. Ovamo ne
treba dolaziti preko Jerusalima. Hri anstvo je roeno drugde, usavr eno drutde, i prav
ljeno drugde. U ovnm dolinama i po ovim bretovima veliko hriktanstvo je ne pobedi
lac, nego nasilnik i uljez; njemu ovde ni ta ne pripada, niti mu je prfpgadalo. ak
treba ovde doi kao rUav hrn angit, pa moi sve o~setiti bez la i i bez ?brke. Bitn Gete
n Anatol Frans, paganci gsd duzu, a ne Renan n Bares, hri ani i Francuzi po celoj f
ormi njnhove misli. Nije mogue voletn pagahi?ac~ a biti istovremeno i dobar hri anin

. I danas jo kulturni ljudi, u svoje nedel.e, jedni ndu Apolonu, a drugi Hri~sgu,
i .ne razaznaju se l~ke$u sobom. Borba izmetu starog paganskog bo anstva koje je
sve reip3lo u le~poti, i docnijer hri anskog bo anstva koje je sve okoncentrksalo u l
jubavi, postojae i dalje, ?a sva vremena. U sjaju i ticgini ovih sunanih dolina, ov
ek ne veruje da je paganshi mit uop te nka~d pobedirla hri anaka parabola. I nije: ba
r ne ovde u njetovoj pravoj kolevci. Pagaagski mit, hoji je grki, napadnut je i o
boren kanano u Rimu a ne ovde. Rim je paeo propadati od hadd je ~ostao kosmopolits
ki; rimsha dr ava je posrnula otkad je uspela da bude carstvo sveta; ona je presta
la biti sopstvenik zdravog i sna nog Zapaca otkad je postala gospadar sjajnor n pe
rver?nog Istaka. Paganski mit je stoga u Rimu iskvaren areg ilom istonjakih botova,
komedijacitvom njenih kultova, arlatanstvom njihavih vraeva, n sujeverom koja je
odvela u rugobu n u podsmed. U Rimu j e, sa ttropadanjem ugleda senata, sve lata
no isprotgadalo. c treem veku inje bilo vi e sta
181
,,, ~ > ~ i,
t
re lobo nosti, ali nije bilo ni svega drugog
cggo je iz nje izlaznlo: ni nauhe, ni morala, ni umetnosti, ni knji evnosti. Patan
ska vera je bila dr avna, i ona se gasila sa dr avom zajedno;
' sa propa u carstva, morala je i ona nestati. Ali sa.m mit nije pobevn novom verom
koja je dugo ostala konfuzna, niti je paganska kultu
; ra pobe~ena jednom drugom kulturom, jer nove kulture nije ~ni bilo. Pa~anstvo
je zato i dalje dugo ivelo u kultu najboljeg sveta. Varvari su
- dolazili da osvajaju Rim a bili su ve hri a' ni, dok su rimoki gra$a
ni jo i tad bili patanci. Rim nije slu ao Teodosija da ohrene le$a starim bo anstvima
, ni njegovot sina koji je zapovedao uhazi;ma da se po carstvu obore svi stari h
ramovi i polupaju glave starim bogovima. Javni hult su hri anski imperatori rn dalj
e do
, zvaljavali, a sa~mo domai zsult su strogo proveravali. Rim se dugo opirao uenju
jevrejskih pro. raka; on je odista dugo ostao veran stoikoj fi
` ~`~u-, J lozofiji. Na Isroku su bili ve razbili sva " ~~s F~r .;, mramorn
a dela Polikleta i Okopasa, dok je Rim jo uaaa, holiho je motao, spomene starog ku
lta i stare umetnasti. I kad su vladike sa Isto
~It ~,u-:' , ka tp~tsale paQpd u Rim hvalei se kolino je koji _ ,~ ~'~ od
n>t.ps sdgalio dela paganekih filozofa i pesni. ~ ~ ka, pagao-rizaai je u Rimu j
o bio u svima navi
kama porodinog ivota i u u~sus~tia elite.
yr,,`g.,:. 5: Najzad, hrictanstvo duguje svoju pobedu jednom gluaju koji je van ov
ahot merenja religio~' g':*m`~;~~ znih v e ~nosti. Bitka na m Milvio izme
~hI a~: R d osTU U Maksencija i Konstantina nije re ila samo pitanje trona nego i
pita~nje oltara. Sa pobeenim pagansknm im~teratorom je kompromitovano i staro ba an
stvo, sa Kanstantinom je carstvo dobilo imperatora hrit.panina. Hri anska je vera sa
da postala dr avnom; hri ani su nzmileli iz svojih ~katakombi da okru e presto u novoj
prestong~ci koja je postala bnla hriiranskom.
ivg
Nije hri ansgvo, dakle, bilo uzrok propasti rimskog carstva, nego su to carstvo, ve
i tako pometeno i iskvareno, uprapastile najezde varvara. Ali je propast rnmokog
carstva znaila i konanu propast paganizma. Jer je sa cezarem padao i pontifex max
itnus.
Zato je pagani?am ispao vngpe kao muenik nego kao pobeten. To se osetilo u dv
e-tri prilike kad je malo trebalo.da Apolon obori Hrista i da Ilijada poti~sne b
ibliju. To se videlo za vreme rene~sanse. Ko zna da oe to oatet. nee vide
ti i svaki drugi pug kad se isti polet dukova ! za kulturu bude manifestovao sa
onoliho esti
ne. Paganizam jo postoji i postojae zanavek: u osnovima nauke, uzorima' umetnosti,
principima prava, modelima svojik dr aVa: Blagi i radosni hamerski mit, koji je i
zvor svih tih veliina, jo dr i svet pod svojnm arom. I danas svima onima koji idkaju
kult paganokot genija, hri ~ansko drucitvo izgleda jedno degenerisano i nazadno do

ba, u hojem bi ovek pojeo oveka kad bi se ljudima ponovo ostavilo da ive od homersk
og mita i jonske filo?ofije.
U staroj Atini su stranci iz Azije i Afrike i Skitije ?a svoja bo anstva imali
svagda sva graUanska prava. ak su Atinjani ta bo anstva usvajali i za svoje botove
. Ali jedini boa~ hri ~anski nije bio prkmljen! A~pastol Pavle je za vreme govora
ovde na Areopagu bio ismejan,jer atinski filozofi ni~su razumeli njegove objave
da je novi bog do ao. Da je taj a~postal to objavljivao pet stole~a pre tota, kad
je Atina bila slobodna a ne rimska, ko zna kakav bi tek otpor na ao taj hri anaki nov
i bog kod sofista, u Akademiji; kod pesniha, u aristofahakom pozork tu, i -kod sme
jaa na atori. Grki duh ne Bi nikad primio slinu veru ma holino da je ve imao i ~tita
gorsku i orfiku prop ost, i sekte i misterije, istina, sve zajedno od ma~njeg uti
~.Ci 183 1g>, (.. ~ :' ~
caja na ivot nego jedna jedina hrg~pcanska dogma. Zar nije udno da je meu svima .nar
odima hricranstvo naicio na vei otpor nego ma koja druga vera hoja se javila meu lj
udima.
. ~ . Rnm je primio n Astartu, i Seratp3sa, i Mitru, i celo kolo azijokih bogova
, aln se i on odupreo jedino hri at~arsom Bogu, n taj otpor je i ao do krvavih progan
~anja. Za to salka prema
, tom bagu? Nnje hricganstvo bilo nn zgrvo koje je govorilo o jednobagcgvu
, po primeru sinago- ;; ts. Ve i sam Anaassagora, a~udra~d od najveeg ugi
caja U zdatno'm vehu Atine, govori: "Bot jedini je onaj koji ypetyje l~sateriju
n stvara svetl" I U jed~noj oRFiklj hi'~ni ka e se: "Jedini on je izi ao nz sebe ca~t
or, a od Jednog je izgtpgko sve to postoji:' Monoteiza~i nije dakle bno razlog ot
pora prema hri a~ktvu. Ali se Rim o~dupro hri anstvu zato crgo je hrFpianski Bog nosio
! saboi drukiju ideju o organizaciji sveta nego ' - ~ to je imao Cezar i senat rim
ski. Bog hri an~r~:, ski je bio autokrat, i nije trpeo drugih bogova
pared sebe; sve van hri anstva omatrano je kao t:
~ huljenje i idol. Hri ani su doneli novi smi;=~` sao o ogpitoj ljudskoj zajednici
kao ot rgoj poro
g dFpi~ a to je ne to druro nego prgo je bila dr. ava rimska, koja je smatr
ana za le~rpcu i vi u ~~'`"~ nego svemkr. Crkva mesto dr ave; svecgrenik :ie
' sto Cezara; bo ji zaikoni o ljubavi mesto rimr.>' g skik zahona o pravdn i
kriaici! Mesto Kapitola, Sion! Za efa tahve crkve, Hristos, jedan jevrejski propo
vednik za kojeg su ve rimski prokuratori lomogli da se ooudi kao kriaacl . . . PI
ova vera i la je, dakle, da obori ove dota,danje vrednosti. Tako je nastao sukob,
ne izmeu jedne nove vere i jed~ge stare, nego izme?5u jed~?ge stare politike organ
izacije dru tva i jedne potpuno nove ideje o zajednici. Grham mngu je bilo sueno da
padne sa rimekidt carstvom hoje je bilo sa njim tesno vezano.
184
Ali ovde, u samoj Grkoj, ta,j mit je udavljen, neujno. Ta se smrt nije osetila
, i mo da inje ni postojala nego povr no n privremeno. Bar tamo mi izgleda ovde u sv
eTlo~stn ~n racasti sviju stvari na ovom tlu. Na svemu stoje jo tragovi starog n
velikog cove~canstva; oda.svud gledaju njihove krupne oui; odasvud se ujv salaa n
jihov glas i njihove rei. Svugde mrtvn stoje i~spred ivih. Jo zvue u ovom vazduhu ren
: logos, psihi, ethos . . . Jo ova ?emlja izgleda jedan posebni sunani ko~tinent,
odvojen od sveta. Neka drugi narodi gledaju u budunosg; suntde ove ?emlje jo stoji
u sredini svega to nsivi i crro se kree. Stari heroji su ubili lava nz Nemeje, zm
iju iz Lerna, ptice iz Stimfale, veprove iz Kalidona i Erimante, zmiju iz Kadmos
a, i bika iz Maratana. Putevi su, dakle, odavno slobodni, a slava ove ?emlje mo e
da po nj~pia ide nesmetano, ne gledajui ni desno ni leva. Staga Grka ostaje usa2kl
jen s,luaj u ljudskoj i~storijn, i ona se u duhovnom pogledu ne daje ni sa im me ati
niti i sa im ?ameniti. I njena Nnke nosi jo tit koji nije nkko slomio, i xatuse ko
je nije inkad baeno u travu. A pravi n honani dvoboj izmeUu dva bo anstva i dva svet
a, doi e, mohsca, nekad docnije, n ko zna kada.
Put hojfpk se i? ravn~pde pred Amfi~som ide za staro svetiligite izgleda kao
put u nebo. Na ao sala Delfe pod samim nebeskim svodom. To je u vrhu jedne padine
Parnasa, nad jednom kotlinom koja .je zatvorena sa svih strana, i nalici na izv

rnuto zvono. Kako su ki e padale i prekodan, visoke litice pucgrale su iz sebe bel
e i sjajne magle, i sve se pu ilo na sve strane, da je izgledalo da se ceo ovaj pr
edeo di e u nebo. Dole na dnu unale padaju u sjajn~pk ka~stsadama srebrni maslinic
i, ide jedan tanak potoi, i nue se jedna srebrna stazica. Kad sam ovde sti
185 . ''
~'?s, U>...
gao, dan je ve~ bio na izmahu. N
eizbrojni mra' mori hramoVa i bedemi koji su ih opasivali, po
. inju da rumene. Na sve se odjednom prosu .krv i zlato veernjeg sunca.
Apolon, kojkm idem danas u posetu u Delfe, a koji je azijsko bo anstvo, kao i
Posejdon, dugo je bio stranac za ovda nje Grke. Kod Troje je bio neprijatelj narod
a odavde; palio je ahajoke brodove i ubija~o ahajske vojnike. Najzad je pre ao mor
e, i sa svetag ostrva Delosa do ao
, - u Mahedoniju, i adande u stare Delfe. Tu je oteo ' Geji, boginji zemlje, ovo
proroic~te i ovu dolinu, gsoj a j e zatil~s postala centar pobo nag i politikog grko
g sveta. Sallo je jedan bog mogao
' prona~i ovakvu dolinu za svoje sedfppte i ovakvo mesto ?a lroricanje ljudokik
sudbina. Nictga izuzetnije, udnije i neverovatnije nego pola aj ovog sve tenog skrovi t
a. Ja ntgsad na Akrapo
' lisu nisam gtiao uti~sak da su sgari Grci bili g
>'~`~~ ' ~ - odista pobo ni, i da su verovali da bagovi postoje i van stihova,
i van mramora. Ali ova ud;~s: ~ d,u na dolina, kojoj ni2ita na zemlji nije sli~cn
o,
daje ve$ na prvi pagled impresiju da je i staro bo anstvo muilo du u ljudsku kao i na e
n da su aduvek ljudi tra ili i nalazili naroite doline, bregove ili praplanke na k
ojima su verovali da su najbolje sa Bogol~g nasamo. I na e
, ~~`~ srpske ~srednjovekovne za;c,u bine, kao Studenica i Deani i Ljubostinja i Ma
nasija i sk~ro svi ostali nemanji$ki i lazarevi~ki manastiri iz
- nena~uju takvim svojim biranim pobo nim tapo.v - ` ~ grafskim polo ajem, kao da
Bog nije svugde, i
'~' ~ kao odista da postoje jedna mesta veroki ista ~ ~? 1 "'-~ '~~ i drug
a verski neprnkla~dna.
I naroito, da je sujevera uvek silnija nego vera; i da iroke mase i ne znaju z
a drugo nego za sujeveru; i da je za njih bog uvek vema sudija koji ubija nego ka
ji natraUuje. Ova je del
186
fijska dolina i danas jedio mesto pua~o straha i slutnje. Njene ticp~gne - za ~t
unu nedelju dana, koliko sam avde ostao - i?gledale su mi kao ti ina posle propast
i sveta. One ti te hao ledeni prst pritisnut na na u venu. Nijedno hri ansko svetiliQct
e nema jezovitasg ovog kraja gde je Apalon dr ao u jednoj ruci sunanu munju, a u dr
ugoj liru. Sal~go jedan narod iskreno religiozan, ili slepd sujeverain, i koji j
e svoje religiozne legende morao drukije tumaiti nego to mu ih mi danas tumanmo, mot
ao je da ovaj ltredeo u?me za sredgpcte svog celokupnot relitioznot ivota. Nije ud
o to ga je smatrao i za centar zemlje, put~ah sveta. Zna se da su dva gavrana, kd
je je Zevs pustio da lete, jedan sa istoka a drugi sa ?apada, sreli se najzad na
,c ovom uskom dolinom.
Brzo je pala pomrina, i nebo je celu no ostalo tamno. c vazduhu ove provalije u
o se vrlo huan samo onaj tanhi konm poggoka to gmili danju na dnu doline potpuno neuj
an. Ti ina je noas bila tolika da se njegov um razvio najzad hao bruja~se itave kahve
krupne reke to kotrlja kamenje ili gro e. Vazduh se razredio i sve je postalo zvuno;
stvari se nisu videle, ali sve su se ule. Zatim je jutro do lo naglo i odmah sve p
relilo suncem. Probudili su me orlovi, leli n velirzsi, koji ~su sve vreme letel
i pored samih lzojih pro?ora. JuQ terova ptica u Apolonovoj dolini! Sunce se ~naje
dnom rasu po svi.ma krajevima i stvaricama. Sve posta odjednom neizmerno jasno. c
liticama rumenim i visokim poiavi e se, kvadratne i prazne, nekada nje grobnice ili
katgelice. Svugde poneki ?nak da su ovde iveli u pobo nosti nehi ljudi pre vi e hilj
ada godina. Ceo kraj dobi odmah
svoj mistian izgled i izdvoji se od evega dru- _;t gog to sam video na ovom putu.

~~ghr . 187
'
.:;.
.~
.
Da ste dopazili ovamo za vreme Apolona, i? Atine bi dogcli jedrenjaom dole do
jedne male luke, i odatle ovamo do Krise. Putem do Delfe biste i~gili izmeliu v
epikih grmova lovora i mirte, sa kakvom povorkom u kojoj bi se videli gbudi svih
. krajeva, svih odela, svakakvih dijalekata i udi. Kakav Aritnogus iz Samosa, nos
i bo anstvu jednu statuu; kakav Fipimon iz Karije, jedan bron?ani trono ac; kakav Da
mofanes iz Tasosa, jednu reljefnu plou; kakav Timoteos iz Knida, nekoliko lepih v
aza sa likom bo anstva ili likovima hetera; kakav Lakaratides iz Srgarte, sa trofe
jima iz poslednje pobede nad nekkm gracom pepoponeskim; kakav Timofanos, koreg i
z Smirne, sa. nekoliko svojih plaenika pevaa ?a hor brgu u Delfima; najzad kahav b
ogata iz Efese, sa miriskma i novcem . . . Mo da i kakav arhont spartanski, ili fkl
oaof atinski, ipi skulptar iz Argosa, ili mistik iz Krotone, ili general iz Arka
dije . . . Svi se penju ovamo Apoponu na poklonjenje, i da im Pitija predska e su
dbinu, i na taj nain da se oslobode stra ne i nemilosrdne zagonetke ljudskog ivota.
Tu su mo da frupe, sitare, stihovi, smeh. Svk se hvali u, razmeu i druge potcenjuju .
. . Atinjani preziru Tesalijce jer su bili protiv njih sa persijokim vojskama;
Arkaani mrze Spartance kao krvne neprijatelje; ljudi iz Egine mrze Atinjane kao p
erfidne i nasilnike. Ali idun daljkm putem svi ti ljudi nejednakog izgleda i neje
dnakih oseanja osete podjednak udar srca i strah to se vema pribli uju Delfima.
Svakako, u meuvremenu, jedan je priao lepote Atipe, drugi mo da svoj brodolom na
nehom predgorju Ciklada, trei svoje orgije u Korintu, tce su se hiljadama eve teni
ca Afrodite davale za novac u korist kase bo anstva. Takmiei se u lagarij ama, duhov
itosti i mudrosti, ovi antiki trki ljudn bk ovde do li u podno
188
je Hiampeje i Rodoni, dva visaka braga me$u kojima, kao ugisnuto izme$u dva lista
knjige, sgoji ovo svetilicgte.
Put je dovodio ovamo dnom same doline, pored onog potoi~a. Izgled koji su mor
ali nmati poklonici odozdo na svetilgpite morao je naliiti na neki dogataj u nebu
. Mo da na nedelju dana pre toga u Delf~ma su zasedali amfiktioni, rel.itiozca kon
federacija s.~ps grkih dr avica, koje ovamo alju dvaput god,t~pcnje svoje ambasadore
. Ili je to bio kraj nedel~e kad su ovde bile pitijske igre koje se dr e svake etir
i godine u dugakom stadionu, koji i sad stojn na svoi mestu. Jer treba znati da s
u Grci svuda spajali prijatno sa korisnim, profano sa verskim n pobo no sa razvrat
nigk. Gore izna,c Delfa, na putu za Parnas i sada se vidi sva izgorela od nekada n
jih sveba i buhtin~a jedna ogromna pe~ina u kojoj su se pravile veroke orgije. N
nicta nije za hri anskog oveka apsurdnije od ovih paganskih konfuzija kao to je kult
Afrodite i kao to su sve tene orgije.
Ovakve had ije bi se popele do izvora Kasgalija, koji i danas ovde bagta svoje
ledene vode, i tu bi se najpre oprali od greha: "Jedna je kap dovoljna dobrom,
a ni more net~e oprati r~avog:' Tu bi se preobukli u ksto odelo; metnuli lovorov
venac na tlavu, uzeli u ruku granicu obvijenu vunom i po li na veliku ka~pij^u tvrt
ave u kojaj ih je ekalo bo anstvo. rd kaap3je poinje sveti put. Odmak s desne strane
jedan bronzani bik sa Krfa; zatnm grupa, opomeink, spartanske pobede nad Atinja
nima posle Etos-Potamosa. To je Lisandros sa sv~gma snojim generalnma i admi
ralima, svi vrlo kosmati i vrlo bradatij po ' sdgartanskom obiaju; i Apolon i Pos
ej;don kiji
ih kruniscu . . . Ali, odmah pred njima, postavljen h: je spomenik koji ih sve o
stavgsa u senci: spame
nik Arka~ana posle njine po~bvde na~d Sa~artan- ~ ..- . ,~'~
189 '11
1~ .
~j . - ?
~"'~.":2,... .

cima . . . Ve tu noknju svaUe i hvalioanja: gtopemkka u bronzi i mramoru, celim Sv

etim putem . . . Stari pisac Pauzanijas nam je ostaaio sve te spomene.
Sa dve strane, dva reda lepih gra$evina u minijaturi: to su blagajne svih s
aveznikih dr ava koje su ovde pod protekcijom bo anstva uvane od meusobnik ratova i me$
usobnih lupe a. Atinska blagajna stoji i ~sad i izgleda jedan mali koketni hram; t
o je, u stvari, satomenik dignut jo posle pobede na Maratonu; ,u njemu su bili tr
ofeji iz slavne oitke; a tu je i Fidijas postavia kip velikog Miltijada sa itavom
trupom bogova, ?a divljen~e celog oslobot~enog grkog sveta . . . Blkzu je i L~he
, galerija najboljih slikara. Statue na sve stranel Njihov broj je iznosio do tr
i hiljade; ca~t Neron ih je odneo u Rim do pet statina. Na jednam mestu pored sa
mog kralja Filipa Makedanskog bila je jedna enska statua od zlata. To je Frine, s
lavna hetera, model i ljubavnica Praksitelova, najlep a skulptura starog veka, iju
koliju i sad ima~mo u Rimu. Za to Frine u Delfima i pored Fili~ta? . . . Treba zna
ti da je i ovde u svetili tu Delfi sve bilo tsolemina, replkka, aluzija i sarkazam
, kao svutde u grkom svetu. Lepa hetera korkntska za kojom su ludovali i Praksite
l, i Sokratov uenik Aristkp, i mudri Diogen iz bureta, slavna je bila i zbag toga
to je htela da obnovi poru enu Tebu, ali pod uslovom da se, nz prkosa ~prema maked
anskam kralju, ca zidu zazpdce: "Alehsandar kralj oborio, Frkne, kurtizana, obno
vila: ` A u Delfima je Frine, sva gola, bila nredstavljena kao Afrodita od Praks
itela! Je li to bio dakaz paganskog ateizma? Ne, to je bio samo znah da duboki l
judn nkkad nisu razlikovali ljubav od religije. Praksitel, zaljubljen, smatrao j
e Frinu kao prvu boginju, kao to su s.g ~no radili svi pesnici na svetu.
190
Ceo svet je ?astajad i pred pepim trezorom ostrva Knida. Svako je dizao glav
u pred jednim visokim stubom kraj svetog ta: arhaiki Sfinks stoji u dubokom nebu
del~ijskam gde se govori samo o sudbinama. Taj Sfinks i sad postoji u ovom mestu
, nedavno iskoa~an lijukom francuskih arheologa. - Sam hram Apolonov bio je ogro
man i r~ra~en trideset godina, sa frontonima ispunjenim olimiijskim bo anstvima, a
li je tu bio i Bahus, skorojevi$ i uljez. Na arhitravima su visili gitovi i sjajn
e opreme, trofeji i;z slavne pobede kod Plateje nad Mardonijusom. Na ulasku stat
ua Hamerova, zatim presto ovenanag Pindara sa kojeg je itao svoje pasme. Unutra je
dna arhajika nhkaza, Apolon. Tu je i soba, aditon, gde Pitija (najttre kahvo neuk
o seosko devoje, a pasle jednot shandala, kakva starica), hipnotizirana, u jednoj
pari ctto izbija iz zemlje, bunca e nerazgovetne rei koje joj je govorio Apolon, a
koje zatim sverctenici bele ahu u r~ave heksametre; to su proroanstva onima hoji s
u po njih pa~slani iz Grke, Egnpta, Azije, sa Sicilije n ia Rnma . . . I ak filo?o
fima kao Pitagora i Platon; i vladarima od Krezusa do Nerona . . . Video sam u J
erusalimu poklonike iz celog sveta na Hri~stovom grobu; i u Rimu kod ~tape; i u
Asnzi kod svetdg Franeska, i u Padovi kod svetot Antuna, ali nicrga od svega toga
nije liilo na had iluk u starim Delfima. Ovde je me ana religija i zabava, lc~sgika
i sujevera, umetnost i sport, politika i intriga, plemenita utakmica i ~inska po
dvala.
Ovi delfijoki svecrgenici su bili dr ava u dr avi.
Po njihovoj elji su vo$eni svepgreni ratovi protiv Hrise i Amfise, protivno s
vima tradicijama grkim d toleranciji. R~avi patrioti, koje su pothupljivali ak i s
tranci. Za vreme persijske invazije savetuju Krianima da ne po
191
; ma u grkoj vojsci. Za vreme Filina, oni su taj
. ! no na n~etovoj strani, a Demosten oajno uzvi
. kuje: Pitija filipizira! Meciaju se u sve. I pro, tivnici su nauke
: proriu Periandrosu, koji je w bio horintski Perikles, da odu~sgane od na~gkere
da prokopava korintski kanal, jer bi to bogovi sami uradili da s hanal hteli! Pored sa~mog svetiliggrga u Del~ima spu ta se iz neba jedna ogromna litica, sva kr
vava, do samag nzvora Kastalija. Ta stena opominje na slavnag pesnika Ezopa. Sat
iriar je bio ozlovoljio delfijske sve tennke svojim podsmehom, i kad se vraao jed
.;~,r ..F~` :~ ~ not dana svojoj kui odavde iz Delfa, njemu su ::: .~ ' ,
dole u Hrisi premetnuli torbe n nac.ii neke to'~c"'` ~ ~ ' bo pokradene svete st
vari, a koje su mu sami

sve tenici bili podmetnuli. Zati~s je Ezop vraen u Delfe kao kradlji
vac, i ba~gen odozgo sa litice u smrt kao hulitelj. - Delfi naje e nisu slu ili za pro
roi te na drugi nain n~ go kao centar i zbori te, za op ti politiki ivogg grk,ih gra,dov
hao to je i proroi te U Dodoni. Iz svega zakljuujem da ko nije znao ta su bili Delfi,
taj nije znao ta je bila stara e Helada.
Huljenje protiv bohsarpstava je bilo vei zlonn za stare Grke n
ego neverovanje. Apolon nije ; trpeo neprijatelja: on je dr ao u levoj ruci li
ru salzo kad u desnoj nije dr ao grom. Ni n~egova lira nije inspru
menat za zabavu ljudi, nego da ; njenim zvucnma dovodi u red kretanje zvezda, hi
d
sati, smenu dana i noi, i redovni tok godn njih , vremena. Od ?vuko
va njegove lire dolazila je sva muzika sfera i red u nebu i po zemlji. Prema
i: ljudima je bio neumitan. Povreda taasvog bo anstva znaila bi povratak sveta u ha
~as. Mn danas, !" koji se divimo lepoti Apolona u mramoru, ne
mo emo ni zamisliti strah hoji su ljudi od nje1u ga imali.
192
Sada~ ~n?bkja trava i sunaju se guQcgeri po poslednjim mra~morima ovrt ~svet
ili ~ga. Izmetu sgubova po starim. hra~laovhma ras~u trmovi trnja i divljih ru a. Iz
bija i?me$u placa na Svetrm putu mlada kapriv~ d kalj::Na. stare ploe sa zadtisima
lanje se .nSalostivk brccsan; ta udna vre a koja ide eamo Gkut~aa sm~rtg~ i ?aborav
a. Mladi bo~g Apolod je umro ovde stojvi gord na svom postatbu n~ u svom hraimu, k
ad je svet ve fio' otigiao-za novick i:hriciansisnm Botm. Rimske legije, koje je v
ocio Sula, ggoelv su ovdv pr$a rucienja; a za Nerona poele su ovde prve pgljake. 3a
tim su dcirdi ., hrkcganski imgteratori: Kod stantin, kojh je oddavde vo~cneo sve to
je mogao; da ukrasn ul.i~de carnrrad,ske; zatim Teodosije, koji je naredio da s
e:sve pdtaneko obara; najsad .sin nje~tov Honornjus, kojn je zanovedao da se don
rg i unictgavanje~ "ako jo~p pggo ima neporu eno:" Na taj na~igan eu -nestala odavde
dela slavnih starih m~j~gora, tsoja ~su u hr~piac~sko r~oba ?sana prosto ndolima
: -- Taho su i Delfi bili ud ~. iteni dosga rano u poe~gku hritctianskog doba..
Ostala su u istoriji hrFicakska preterivanja o tome .da su varvari g~pustocp~
li Rk~m. Kad su varvard u R~k dllaznli; sva su stara velina dela ve 6ila aborena;
sa~uvak~ su samo bili Akropolis k. neholino r~rl4sknh hramova hoje su uaali njihav
i gr~ann,. jocg I'veh kitajno patanpk. Alarnk, koj~k je najvi v cxrr,y e~; o~stao je
u Rimu jedva n~tuna trn da,d a. Dodaj:mo ca su mnogi,.varvari u~adajui u~ Rn'la- b
iln ve hrk a~ni, dok je Ri~mk- bio .jo paga~4kc. U svakoi slu~aju, imperagorn hricg~da
ni Teodosije n Honorijus, RY~?i su i razbhjali je~ino celo stolee. alosna je netin
a da je cela patdnska umetnorst propala od hri anokv ruke.
13 Gredovi v i ere I9Z
2.~"
pumr^ _ . .
.
c. d
~ .i k ~~
4 . ..: 1 4...~
Patanstvo je ro. ipah vratilo hriacanstvu plemenitijom merom: sve to snma najv
icteg u
, ' hri anskoj umetnosti, kao za renasanse, sve je " w cNSPI'rISd~I0 Pa
Ta~iicTHOM.
Ako i lice Hristovo nnje ve prv~ dana slikano lepo kao aqkolansko, n kao to su
ga docnije ve radiln Rafael n Anibal Karae, to je
. crt je pitanje o tome je pi Hrisros bio lep nli ru an, duto ~muilo stare m
ajsrore. Zato nije ta. no da su paganci uticaln da ~prve Fiture HRi
stove budu raene ru nnm. Jovan Damaskin n sve,. ,; t
i BernagRdo govoggnln sU da je Hri sto~s letpgpt od svih anela; a Tertulijan, sve
ti Vasilije i
- ...~ : # sveti Kirilo, uveRavali sU da je samo u RU nom ' r telu magla biti leag
a du a. Hristos je eto zato dugo vremena slikan bez lepota ovekove i uzvi enosri bo ans

ke, i stajao na svame oltaru kao

u `; rugoba mladosti n ironija Mu evnosti. Abelar, ~-f-c sveti Dominik, i
sveti Franja Asnirki prokli: _ 7eT . ._ U 1T
- i;~;~' njali s etnost opoveda ~i
~ ~ ,j i C , U U~ pR JU pRoTiv svakog i ukrasa hri anskih crkava. Pape, kao Jul
ije II t ` ~: i Leon H, biln su velike hri anske mecene sa
mo zato to su bili uenici pagann?ma, kao to je onaj sjajni kardin
al Bembo tovorio da nee da ita bibliju da ne bi pokvario divni jezik Senekel... Hr
i a~hstvo je dochije tpgak karalo svoje figure nebeske slinatn lepim, to ?nan grkim, da
6i osvojile sva srca. Grka je letota sve ulep ala eta se dbta~kla; i azijoki bogof,
vi posgali su lepk~m samo kad su doccpi u Atinu. "' Azijska Afro
dita je bila jedna sirijska n fenianska rugoba kad je na svojo,j koljci doplovi
;, la iz Azije ovamo na Kiteru. Tek od tada je ona ; slikana kao boginja koja je
samo fizikom lepotom goslsodarila svetom; n dobila je teh u Grkoj plave oi, jer je
reeno da je ro$ena iz je.ze
r, ra Trizonisa oc ljubavi jedne nimfe n Pooe doI' na, boga sa plavim oima. Samo
od kad se n A~ro;, dita rodila ovde kz pene grkog mora, postala je
i. 194
printdiasom lepote pre principa opola i ploen~a.
Lepota je u ovoj zemlji nmala karakter sve tenn; sve to je sveto zkoralo je bit
i n ledto; i niprga ru no nije moglo biti obo avano. :Uristos je bio protivnik u~met
noSpi had je bogatstvo proglasio za greh i lorok; jer umetnost, za svoje postaja
nje, tra i ne ni samo bogatstvo, nego i luksuz i besposlenje. Mo da hricganstvo ne bi
ni dala ovoju umetnost da se do kraja i lo za evaneljem; ili da - ~sreom - umetniki
instinkt u oveku nije vitaliijn i vei i od religioznog.
Ali aho su stari Grci nmadi stalnu potrebu da sve uine lepim, imali su istu t
aasv~r potrebu da sve natrrave svetim. Ni ta u ovoj sja~no~ n lepoj zemlji nije os
talo neposveeno! Starn Grci su verovadi u bo a~istvo zverova: lava, vuha, me` dveda
; i u bo anstvo pitmih ivotinja: bika, konja, hrave, ovce, koze, psa; i u bo anstvo p
tica: orla, labuda, petla, gavrana, goluba; n u bo anstvo biljaha i uma: u maslinu
Palas-Atene, lo?u Bahusovu, lovore Acolonove, hrast Zevsov; i u bo anstvo zmije i
raznih riba; i u bo anstvo izvora, reka i mora, naseljenih koliko i Oli~mp; i u bo a
nstvo brerova, stena i peina; i u bo anstvo kamenja, i u bo anstvo vatre . . . I hri ans
tvo je drugim re~ ka isto govoripo: istiui da je Bog svugde i na svakom ?kestu. Ali o
vaj nain da Grci sve u svojoj zeml~i posveu~ u, znaio je da je u zemlji fipo?ofa bi
la potreba da se sve oduhovi. Uvek duh vi i od materije, ak s paetka i neve to nzra avan
a ideja Anaksagorina. Morala je ipak biti srea iveti u zemlji gde je svaka stvar b
ipa sveta. Ovakvu filozofiju o ivdtu nt.gko pre Grka nije imao. Nigde se u takvoj
zemlji nije avek oseao sam i neza tien.
o 195
g ~ ~ g~1
SY,
g ,1 t~
. : _1 w
. Pa pored sve bezbrojnosgi ovih bogova, i stare grke pobo nosti koja je bila utoli
ho dublja
' i mranija to su bggavi, imajui i sami ljudske strasti, smatrani nesavr enim, samolj
ubivim i podmitljivim -- oseaj relisiozni bio je nepotpun. Grci su na svakam mest
u nailazili na ne to kobno pored neeg leiog. Sujevera je uvek
' bila jaa nego vera. Bog nije mogao stoga biti g pravi bof za ljudstvo, koje ivi
prestravljeno ~3''~~;~~ , na ovom svetu, kad nkje bio u isto vreme i prik
u ~ ;,~"' ctpg dobra i ljubavi. U grkom politeizmu nema - ni kau?aliteta, ni fina
liteta, i zato nije on in inkarnacija morala, ~ni zbir sFp4rbola pravinosti. Grka
reli~ija je postala iz posmatra~nja sa
, `~~~~~ ~`'c~~``'~~ ~~st~~~ ~ mih dogat~aja u prirodi, i zato je ona sva u mate
rijalizmu. Priroda se sastoji od elemenata ; koji se me~u oobom ili biju ili scg
aruju; tako `t isto i bogovi, koji i nisu nispta drugo nero pi
fizikn princnpk obueni u ared~e ~simbole. Zbir ,svih tih blistavih legend,i, koji s

e zove mntologijam, to je samo fizika koju su radili pesnici, i napravili je sto

ga neizmernom poezijom. Ali za Grke Homerove i Hesiodove u prirodi ne postoji dr
ugo nego fiziki ?akoni; grkn su bo
; govi nemoralni, jer je i priroda amoralna. Svako grko bo anstvo je zato astalo a?
ijski tiran i istonjaki bludnik; oni ne dele pravdu nego svoje prohteve; ne vr e dob
rotu, nego dele milost; ali i to ako su podmkeni molitvama i da
t' rovima, i ako su pre svega na rtvenkku nahranjeni masnim jelima i poca eni slatki
m pi~i:g ma. Nikad, ni u doba starih Grha, xafl ni docni
je, ljudi nisu mogli zamisliti bo anstvo drukije nego sa povi enim vr
linama i manama ljud! skim, dodajui samo svemo i sveznanje kao glav
nu odliku za razliku od ljudi.
Mefiutim, ako nije ioglo biti u lstaroj I~j' koj poba nosti u n
a em smislu, bilo je straha i; od bo anstva kakav i danas postoji. Bilo je, kao 196
uvek meu ljudima, botoljubaca, teofila, to je jedan sentimentalitet naroRpite vrst
e, i jedna va na podr ka vere. Ali ma kaho da su stari sve tenici mogli tumaiti legende
o homerskkm bo anstvil~a, od svajih bogova se stari I`rci nisu mogli nauiti niem do
brom.
Pa ipa~k veliki broj bo anstava unosio je u ivot kzvesno opokoistvo: jer zlo ko
je uini Hera mogao je popravitn 3ev~s; ili to oasrvavi Artemis, zalene Afrodita. Taj
- politeizam nije mo da do?voljavao da se kod starnk Grka utvrdi verski fanatizam;
bilo je mnogo botova i svako je sebi birao boga po svojoj udi. Otuda i jedna nep
obitna korist: to starn nitsad nisu ?nali za verske ratove u na em smislu. Vddila s
u se nama po?nata svega dva sveiggena rata u staroj Grkoj, i to ba ovde protnv Hri
se i Amfise, zbog uz piranja Apolonovog ?emlj~' ita u okolini Delfa, i jedan trei p
rotiv Fokide, ?bog jednog rtvenika. Nikad nije bio vo$en rat u ime svag boga prot
iv jednot naroda zato to veruje u nekog drugag baga. Varvare su zvadi tim imenom
samo zato to su bili stranci; man,e prosveeni ali ne zato ravi ljudi. Ksenofon p~pi
e o Persijancima s divljenjem. Ni~su znapi za nevernnke i krivovernike; bilo je
hulitelja, ali ne i jeretika. - ak u estim me$usobnim ratovima, asvajajui tuU~u pre
stonicu, jedni Grci su podmiivali 6oga napadnutik drugik Grka.da bi ovaj pre ao u n
jihov tabor. Osvojnvct tui grad, nisu ru ili njegov oltar; naprotiv, oni koji su bi
li pobeeni, bacali su se sami kalienjem na svoje sopstveno bo anstvo to ih nije odbr
anilo ili to ih je i?dalo! Zato, da se ovo ne bi dagodilo u Atini, povlaei se pred
K~serk~soi u Salaminu, najagre je Temist~akles objavio da je atinska ?a titnica bo
ginja Palas Atena prva onamo izbegla. Ovo je jedna vrlo va:hsna crta u
i97
.
i; . '
.' L . l
~g W'; ::g^:. ,~
.l= ?n ~ b _ ;;
sgaroj grkoj veri. Bo anstvo je bilo du no pomagati one kojn u njega veruju.
Samo je stari trki genije mogao da i pored . onak
vog svog politenzma imadne ipak onakvo dr avno zakonodavstvn. Oseanje jednakosti i
pravde javlja se rano. Ve Solon nije davao graanoka prava ne~o samo onima koji nma
ju zanimanja
; i rada. Perikles nije dao ni da na hramovima atinskim ra,de robovi nego jed
tt~no slobodt~ri ljudi, - kao to se vidi iz Herahlida iz Ponta, i, naro
- ito, iz Plutarha. Najzad Aristotelovo pravdaF` "d nje robovanja kao inst
itucnje (na to hrt pani naroito ukazuju kad govore o svojoj moralnoj ~eriornosti), to
pravdanje dolazi - kao crgo se vidi i iz njegovog samog dela - tek posle veliki
h diskusija koje su se ve dotle vodile meu Atinjanima o jednakosri ljudi i nepravi
~no
; sti robovanja. Jo pre toga, Ksenofon ka e na ~i jednam mestu da ne mo e da u Atini
njetovog vremena vi e uapctge raspozna slobodnog graanina od neslobodnog, ni gos:po
dara od roba. - Ako
;; je Sokrat suen to je hulio na bogove, to je to ; ka u da je hulio na bo anstva isklj
uivo atinska a ne oRpita grka; a to nije bio samo verski zloin, nego jo vngie politik

i, latriotski, protivdr avni; jer zajedniha bo anstva zna

,E ila su samo zajedniku dr avu. Sokrat je dakle osuen kao protivnik atinske dr ave a n
e kao ateist ili jeretik. Z~bog ovog je osuen n Alkibijad. Ako su iz verskih razl
oga ~trogonjeni
. Esht.gl i Ana~tssaa~ora, Dijagora i Protagora, ni to nije bilo pita~nje ateizm
a ~ni jeresi, nego huljenja. Naroito huljenja na tajnu hrama u Eleu
u zisu, koji je bio sveti hram za sve Grhe naho je pripadao Atinn, po ~lo ga je uva
o jedan od deset atinskih stratega i jedai atinski garnizon efeba. Koliko je duh
ovnog liberali?ma bilo u pagan
'; skom dru tvu grkam, gde je uvek dr avljanin dolazio pre linosti, vidi se iz toleran
cije
198
prema ndealistickom polkkei?mu Platonovom kojn je bio pot~uno pragivan isto mater
ijalistikoj teogonijn Hesnoda, a koja se, metutim, smatrala ?vaniihm.
Ja sam u Grtsoj, i u Rimu, i u Egi~gtu, i u paniji uvvk kombinovao sate pro ivlj
ene po starom kamenju. Tako kombinovann, up~sci su bili neodoljikn. Taho sa~m u
Attgni itao Demostenove Filii~p~ke na Pniksu, ande gde ia je vepiki besednik n n?
govorno. U Tu~skulumu, dana njem Fraskatn, itao sam Tuskulane od C~pderona, i to na
jednam bre ul u, senci mastkina~ na mestu gde je bnla jedna oD T~pceronovna seoskih
kua. U Asizi sam itao Fiorete saevve onde gde ih je on sastavio. U Du6rovnihU sam i
tao Gundulia i Dr na. Ujedikitn pejza n ideju, oseanje vremena sa duhom jediog tvorca,
to je ustostruiti silu prt~rvljavanja. Kad sam n ao .U Ravenu, imao saik u d ekdr Bo a
nstvenu komediju da u sal~kon onaioap~.oj gde je najvei katotp~si pesnik ispevao t
e tercine, itam te stihosve i bez njegove katolike ducrevnostn. Na Genezaretskom j
ezeru u Galilejn d tao sarm - hao da sam ih slugggao - Besedu na Gori, u kojoj je o
buhvaena sucgtnna hriaiahst~a u petoj n estoj i sedmoj glavi od Matsja. - Na e na~rod
ne pesme sam radije slu ao po dimljivim aercegovakim kuama guslara, u teokobnnm krmam
a pored puta ili pred crkvom posle peturgije, sav srean to spa~dam jo metu one hoji
su dohsiveli da uju guslare, urro vremenom i ezavaju kao to su nestali i njihovi pre
thodnici koji su na istn nain nosiln lunih pet stvlea Ho~merove stihove dok ~tn~su
bnli zabele eni i sreenn u dva velika aposa. - Taho je ve$a radost raztovarati sa
prijateljem u nje~govoj kun ~rln u n~etnvam vrtu, ili sresti Engleza u Engleskoj
~n'ego u Itatijn ili u Cari~rradu. I stvari i ljudn i ndeje imaju svoj okVir nz
kojg~s se ne daju izdvojiti ni
199
a~
g`
it; .
~4:..v
1LG~
.:: _.
,g;.....
.
..
'~...:
t*~-;~
1
d
.1. .
'j ~ F~.. ~ n~~ ~ ~ ;fY: , t ~'
. ~pcuna:i a da donekpe ne budu ~umanjene; ponekad i narr~ene, a esto i profani~sa
ne. .
Posle podne je pala po dopnnn depfijskpj- i n>enim srarim mr'aikarnma jedna
i~meri~cna svetpasp'.
: . ~h~c' _ Sve je cobipo du evnu bpatost i ikeko~r. Nije bilo vi e nicer od anor sv
irepog k crnog to yr- .
izbija iz zemlje u ovoj
Tsotpini u kojoj su'bo an= ska proroanstva pret~sodnla tolikim ljudskim . .. 4p:hi
.~ _ .~ bedama. Nicgra nije od~avalo traginost jednog ~, `s~; ~ '-iI ~ ; predela
u ~kojem je umro mpadi i pvli bog, koji ~~~i'~~, ; je ostavio taliko lvtgotg za

sobom, i koji je bio

1 "' najzad napuiiten i isa~ejan. Sunce se nije vide" 7
la nad Apolonovom dolnnom, i kladna svetlost je dolazila sa praznog neba.
Nieg danas od onota ega se opamknjemo u ovoj dolini kao naronto gorkog u ljudsk
oj sudbini: da uveh ve~ma ivimo u hipakriziji pre
; ma bo anstvima nega i prema samim tiranilia na ovoj zemlji. Zamenjujemo od pamhi
veka jedno bo anstvo drutim hao kraljRve; ne toliko iz ljubavi za navo bo anstvo koj
e dolazi, holt~rko da se g:
svetimo nad onim botovilaa u hoje smo verovali dotle bez dovoljno sre$e i s . oaj
anjem. oveku na zemlji nije bilo dovoljno da z~ga hako jedno bo anstvo odista ljudi
ma sudi no pravdn i zasluzi. ovek se boga ~uvek bojaa, api ga nikad nije voleo. V
erovanje u bo ju dtdiIost i ovekovi napori da je za.dobije, to je povod antak~nizma
koji ide do mr nje, jer je strah svagda izvor mr
` nje. cro$ena mr nja ovekova za bo anstvo, to e
je sva traginost njegovoga ~kivota na ovome sve; tu. Od kad pos~goj
i ovek, ivk u borbi sa botom. l, Lepota i veliina bo anstva ~pastoje odista sa
mo za one koji Boga vide van malnh ljrdsk~i sudf~ bina, n hoji nig
pta ne mole n ne oehuju. Ateizam ne mo e doi od jednog velihog uverenja i je
j dne ideje o ikopu; nego samo od jednot sitnag
u
ovekovog oseanja o pravdi n nvpravdi: zato ctto Bog ne ka njava samo krivce nego upr
apa asa i pravednike. Sve inae u prirodi uverava o egzistenciji bo joj; a samo takve p
rotivurenosti u ljudskoj sudbini vode u sulznju i ateizam. ovek tra i boga samo u. s
ebi i za sebe, i on e veito odricati njegovu izvesnast i logiku samo zbog neizvesn
osti i neloginosti u svojim sreama i ne~sreama. Epikur je zato bio tsoku ao da oveka o
slobodi od boga: objactnjavajui postanak.sve~a istom mehaniho~t. A Platon je poku ao
da izmiri oveka sa botam: stavljajlfiii, kao principe posgan.a i. nopeznca, i~$r
el,ted o , i Nu nosd~ i ;Bo an~stvo; prvo, koje je materija od koje dolaze svi neredi
i port~r~czke, i. drugo, koje je duh od kojeg dolazi sva harmoni~a n.dobrota. Al
ts sve to nnje, bila dovoljno ?a ovekovo spokojstvo na zemt6i. Ljudi su po gp3 naj?
ad za Hristom zato td.je objavio Boga hoji je vi e bog oveka nego bog svemira,
Stazice po dolini,~koje se nisu jaeno videle, naje,cnom ?ablista e i ra trka e se,
nebrojne, na sve strane. Na jecan stari mra~laor, kraj Svetog puta, pade moja s
enka, dlav.g~tasd~a kao voda. To se sunce opet pojavilo za d~ekolcko gret utaka,
, osvetlilo_ sve po ggduhoj ddolini, t~t zatim se lagano izgubilo ?a jedntkm br
etom.
Ali ovce, gde se od~vna vt~gce cigcta ne doga~a, nijedna stvar nije pogledal
sa .za njim.
ZO1
t'1 1:
:: 5_....,
.. . . .
PISMA IZ cIPANIJE
"
~, g AV$LA, maja 19** G
_:. " : Dugo zvoni veerom u Avili. A kad se ~naj. ?ad umire klatna, i u va
zduhu naszutpt mir, t::: F ._;; ~ gleda da je preko grada precio nepggo stragpno
m
s~ ~, ~ i' ~ ' j;;,41~ 1 f- i crno.
' ~ Ima gradova u kojnma zvonjenje zvona oatomiI nje vhpce n
a smrt nego na Boga. To su sgari asri~~:4'~ a ~ ; ~ ,, . ' ~ ~ anski gradovi po iji
m tamniM pijacama i te
1 snim ulicama ve s prvim mrahom padne duboka g no srednjeg veka. Mety njinn~m ?id
ovi~ma izgleda da se vk e umiralo nero ctgo ee rat~alo. Tu je legenda uvek vea i ivl
ja nego stvarnost. Sie to postoji okupl>et-go je oko jednog iakena, jednog starog
atogkenika, neke stare ~sue ili kaz vog ivota. Ti hrigianski gradovi icii su u boj
i

f u pljaku da donesu g.ebi kakvog muenika ili svetitelja, ako sami nisu ittapi bla e
netvo da ga rode i dadnu veri. A kad su naj?ad docii do n>ega, itave generacije nv
e u prii o jednom takvom mrtvacu koji zatim hroz ceo ivot prisustvuje njihovim sve
tkovinama i ru~kovima, koj~g je s njima, s~ganuje u isgej kun n lo nici, i o kojem s
e govori starcima kao o lekaru, a deci kao o stradcilu. Qn je u vodi i vazduhu,
neopho
Iu dan, neodogDiv, neobilazai, vei od potlavara ~i grada i va niji od vladgpse; on
ide nou po kro1; vovima kao vsear, i uilai se kroz prozor kao
20~
vampir. On je sve potninio u gradu za svoju linost n za svoju doktrinu. Takva je
Asiza, grad svetoga Franeska; n Sijena, grad svete Katarine; i ova Avila, grad sv
ete Tereze, vereng~gcce Hristove.
Avila je i inae raxo emerna u svojaj kastil,anskoj tk~tstknji koja ide od sier
e Guadarame do kraja sveta. Sive i suvg ravnice, u gomilama pepela, kao da su ih
oc paaRtiveka pusto ile vojske, zatirale su e, morile boleitgine, isplakale kic.te,
pomlatnle kr-urke. Predeo je sav izglodan, granitan, pra inast, i ceo u nerazgove
tnim reljefima: nalii na slike koje predstavljaju pejza meseca. Ni ta ovde nije baci
lo svoju senku: ni drvo, ni oblak, ni ovek, ni ptica. Ovde vlada ona ti ina koja za
gluhne ve~ma nego grmljavina, n jednolinost od hoje se u du i uhvatn ne to hladno i g
orko. T~itina ve~kikih uma gtuna je melanholije, a ti ina okeana puna umiren~a; aln
ti irga avih ka~aenih prostora, studena je n honcentrina, totalna, i u njoj ne ost
ane nijedno ulo da ne bude paral~igzirano.
Tako to ide do Burgosa n do porturalake granice. Sve u jednoj monotoniji tak
o pono~sktoj ali pasivnoj, prkosnoj i cininoj, u pejza~ku koji ne~e nieg zajednik~o
g s ljudohom lepotom i srcem, i koji stoji odvojen od ivdta i divljen>a.
Danas je nebo nisko i ne ra?aznaje se crta horizonta hoja ga odaaja od zemlj
e; sve se ztrelilo u onu samrtniku bledu boju, nvgde narand a
stu i rumenu, venu boju ove zemlje koja je glad- ~ . na jednor zrna, edna jedne kap
t, zemlje nemilo
srdne i nemajke i za pticu n za o~etsa; koja ne daje nikols nigpta; ije su dojke usaasle, n na ko- ~~-~: ` joj umre sve to na nju pa
dne. Prva nedelja maja,
a ni po emu da se vidi prole$e. Posle dutih nepogoda, nebo jo ne mo e da dobije svoj
u dubinu. Na krovovnma Avile le n jedno svetlo bledilo.
2D3
i;: -:.
Ff_`, !
":~
. Ta polusvetlost izgleda da je do la ovamo sa nekog drugog horizonta, adbivtci se
. sa krovova kakvog veselijeg trada.- Jer sunce koje se ceo dan
- nije videlo, ugasilo se negde. ne ostavkrv i ni zraka na ovom nebu punom ve
kovnias molitava. .~. g;.;: ,
A kad ponu prve senker non,
nz grada se-razlegnu sva zvona odjednom, i zvuci padaju po ovoj . _. a'~'.$ ,.,.~
..:. _ .G...
' << granitnoj okolini kao tectko meteorsko kamenje g -~ G~~ ._. : koje se
kotrlja ravnicom.
Avila stoji sva utetkuta, ugutceffga, zadavljena u svojim te kim, tamnikim ?idovima
. Stara tvrava pobo nih ~ hrgiiansgsih vitezova stoji ledena u ovam arkom predelu. Ov
de h dani i nai imaju istu tFpcinu, leta n zkme istu golotinju; ve stoleima niti se
ovde urro rucit ni zida; i grad ne zna ni ?a starost ni za mladost. Neka~d su o
vi stra ni zidovn bra~gntti da iko upadne u ovaj grad; sad kao da brane da iko i?
njega izi$e napolje. Kao da tu treba da lagano izumre jedno pokolenje koje je u
zbegu posle neke katastrofe ~a drugam mestu, i koje je nvelo samo u stra nom seanju
i molitvi: Jer ovo je jeds- pg grad iji se umor ne uje kad se iza$e izvan ` njega pol
j na b
, u u, regu, ili na vrhu kule. Ne izbija glas ljudi, ni jato golubova, ni z
elena grana, asto ~i pramiak dima. Zato kad se veerom sva zvona razlegnu u isti mah

; to ubrzano i alostivno zvon~enje kao da paziva stanovni tvo da se zatvara u kue je

r ide na grad neka ~gesrea, ili da istri na ulicu jer se sprema zemljotres. A posl
e zvonjenja, nastupi ttpcina kakvog grada koji mori epidemija.
'" Po ovim starnm ctanskim gradovnlia mrak pada br?o kao da se vi e nee nnkad di'i,
teE ak, materijalan. Tako u Toledu iztledaju nou
njegove palate kao grobnnce. U SegoviJi ta~mi zidovi izgledaju kao nedtrijateljsk
e busije. U Santjagu, koji je sav od manasgira h azila, no
g ne senke po gluvim pijacama izgledaju duboke kao
Z04
provalije; i ne to crno kinn iz zemlje, i ne to hladno pu?i ys naace telo da ovek ne
ome no~u da se z~bazre na raskrkc~u. U Esk~rijalu prolazi se kroz vojske fa.tggo
ma. Ali nevese,post Avile dolazi od one neme tug~ i gorcine koju daje samo apati
ja kamen~a, u kome le i. U ovim gradovima koje aet~y polovinu gadg~vne oiblivaju a
frike hisie
svetlosti; i gde su meseine bele kao snegovi, ; ovde se ipah obo ava senka, radn se
u senci, mo
li se u senci. U ovim sgarnm ctanskim mestima
gde postoji samo gra~it i senka, sve je izrahse- ; no.kamenom, iopeaano stubom,
pritisnuto plo
om, nadvi eno zidom. panija nikad n;ije mo- . gla da odvoji l~totu od ture, ni veru
od oajanja.
U paniji je uveh sve bilo sumorno: i vera i vladaoci, i ugmetnost, i dr ava. V
era je trahsila od ljudk da budu njeni zatoenici i prosjaci; vladari cyn~c uili da
budu n~erovi vajnici i palkku~ge; umetnost ik je ucila da budu
akezrtiii i ciiini; dr ava je ~k~vela samo od , njihovog pustolovstva i vratoloiije.
3edna stra
na vera bez inlosrUa i jedna pectana zemlja bez pepote, napravili su traginu du u pans
kog aveka. pansko katolica~stvo ne~ka onu patan~sku nasmejanost i vedrinu katalians
tva talijanskog, U cIpanijk je vera jezovita, ortodoksna, svirepa. Talijanoko je
k~tolianstvo jelinoko; a pansko Je jevrejsko. Onaato je uvek ostajao Bahus, a ovd
e Jehova. U ' talijanskoj crkvi prebiva jedan Bog dobrodu an n gojazan, hao rimski
senator; veseo i u dimoaima mirksa kao vla
dar. sa Istoka, pod kup opama sa kojik ~tadaju zla- ,
tne kaplje; Bog hoji oveka, posle kratke kato- rlike iolitve, kopratk do vrata, us
uv i mu u
d epove mletake cekine, i obesia i mu o ruku jednu mladu i lepu Talijanku. U malim sr
pskim crkvama celog veha atrebiva Bor--~koji ima lice roditelja, predsedniha op ti
ne nli stare ine zadruge, lomalo no~nog stra ara i~ . pol.skor u
205
g fi
vara. U ggptanskoj crkvi, u kojo.i se gomilaju rI'ste i studene senhe od sgubova
koji rtcao da croje ?a veziva.nje i cdiba~nje, abitava Bot asrvoloas i
- h a-~ ovekomrzac, kvji eka oveasa samo da vmu oudn, n*
i da mu istrgne jezih i odsee u i.
Italija nikad nije mogla da se oslobodi trkog duha koji je bno sav u radosti
n strasti za ivot i lepotu ovog sveta; a pp~anska rasa, koja nosi vi u a~olovinu k
rvi ararkke i .jevrejske, primila je s n~om ono to je nemilo~srdno u koranu i nep
omirljivo u Talmudu, i ~nikad nije nmala smisla za u ivanje u srei i za radost u od
moru. Ovo je ?emlja hri~tgganstva u kojoj nije bilo ono cggo je u hri anstvu najosno
vnije: milosrt~a. Kao narod koji je stradao vekovima od neprijatelja druge vere,
sve to je bila druta vera postajalo je neprijatelj za panskog oveka. Iste rodine k
oje se oslobodio Mavara u Andaluziji, proteruje u masama i sve Jevreje iz Kastil
je, Ara~ona i Sicilije. Isti vladaoci koji su odneli pobedu hri anstva nad muslkman
, stvom, reformi u inkviziciju s ciljem da sdgoreva jeretike i nehri ane. Tvk to se os
lobodila, ciansha nacija baca u vatru hiljade svojih soatstvennz graa~na. Tek crr
o se osetila slobodnim hrigianinam, ona ratuje na sve zemlje
E hri anske gde igia jeretkka s ckljem da spasava Spasitelja n Bogu vrati n~egovo m

esto u svemiru. Nijeda~r narod nije s onoliko ludila gledao

u nebo kao ov~j. Ovde se nije samo za Bota ivelo i gladovalo, neto i pljakalo i ub
ijalo. I? straha od Boga zidane su ogromne crkve, slikane slike, i nekoliko veko
va palile glomae od ko
` jih se i ~sa;d pamalo dimi cZpap-ptja. Za Boga su bacali u vatru preko stotnnu
hiljada jeretkka, klali protestaagte po Nizazel~s~soj, hute~ote po Francu~stsoj
i muslimane po africkim obalaaka. Kao svi narodi osu~?eni na propa~st, kao Eg~ta
ni i Jevreji, i pan~olci su omatrali sebe izagob
branigsnma bo jkm n uvarima za~eta, icpanogso katolianstvo je dalo prnmeg najve~e ve
rske netolerancije; panski narod je bio andar inkaizicije i d elat crkve.
Nema ve~eg beonila od onot koje dolazi od ! vere, ni mranijeg ubice
od onog hoji nosn bo ' ju buktinju, ni cinizlaa od onog kojnaa oe kupuje
bo ja dobraga. Dve velike re,lhp~je, hrntc~anska . i mustsimanska, irene
su ognjenim maem. One
su na Istoku opusto ile hraaaove i biblnoteke i a u cIpaniji su opusgo ile du u ovag v
eliko~
plemena. Treba'e vekova ove danancnjv apatije i spavanja da je i~sceli. Ona je os
tala ?emlja nespokojna i uzrujaka, ubojita n alosna, poetina i kraolona, i ne~prome
n~ivo srednjovekovna, jer kad se panija promenn, to vi e nee biti Icpanija. Ic:panij
a to je velnka lokva krvi ia svetom podu crkve, ubistvo u oltaru, zlonn u lo h~tn.
Otuda ona rorina u celom tvorakom genijU ove zemlje. panija je u svojoj umetnos
ti akvptina, ironirna, cinina. Iroincan je Servantes koji tdelu zemlju slnka u jedn
om faa~tasti kao Don Kihag i jednom dobriinn kao Sano Pansa. Apostoli Riberini i?g
ledaju klinikn bolesnicn, muenici kojima je vera ~p3la kr$, natrdila lice i osakap~
a udove. Veparkez slika kraljeve hao idnote, a dvorskim ludaasa daje kraljevske
sgavove. Ironian je Grvko, iji apostoli n evangelisti izgleda~u cgpijunn Torkvemad
e. Nitde radosti, ~ni ljubavn, nn u~iei,a. Potluno odsustvo i ene is uiketnostn; s
avr e
io hri ~ansko prezira~e ljubavn za lepotu te- r la. Vera je napravipa da sve pggo
je bo je bude
stra na, neoveno, ubilako, n da otruje sve bunare u jednom od najsunannjna depova svet
a. panjolac ne zna za osmeh kojn nije podsmgeh; nn za humor ~koji ne ide odmah u
irog~nju; ik za iro~ ju koja ne svr i u sarkazlau n cinizmu. Gde ps
miluje, ogrebe; a gde ogrebe, okrvavi. ,
207
rvaj Ze narod, iigce- neto
ijedan, bio stra' - dalnik svoje ~vere. Tek to se :.ospobodigo arap
. . skog.rs7pstva, pao je. u ropstvo inkvizicije, kad o~naj koji nije hteo biti
csu~mnjien i. spaljeit, moraa je .bk~'d ~gijun Svete Uficije. Jedia mrana senka gorin
e i straha jo le i u oima i na
`~~: - licima ovih ljudi tako.lepe i ponosne rase: pa: ~-4 n~o
lac ni~kad, nije .umeo biti srean. Jer gde jv odista ivela ona gospo tina koju slika
Greko u svojkm. portretima i .pogrebu Duke d Ergasa7
, Ona taho mu evna .lica, oni agmeni: plemii sa ii~kama oko vrata i ako ruku; sa fin
i~m prsgima i tu nnm oima, veli~ka senjerija na. kojg~i~a je .
.^ ''' m ~ ~~ stajala najvaa i najsilnija mocarhija svaga vremena! Zar u onitk .k
uicama u. Topedu i .Vajadolidu, u istom. veku kada je po palatama talijan.. kamen
j ve Ktoobamadi ljtaavni.m ~~ i ama~. Ne, U~ U 1'b tp~TR
'yh1 ~ ,~~~1 ~^:~ ~ panski~senjori praveln vy svoj nvot esnaes~ tog veka~po Gojn k po
ljima Italije, Flandrije i ;' Francuske, .po meksikanskim, i peruanskim pusta
rama, po morima bez obala, kao neko uklet, oveanstvo . bez . spokoj
staa i bez dama, bez porodit` ce i bez otad bine, ostaviv i svoje ene; najlep
e na svetu, zatvorene iza re etki i mana~stir~ skih ?idova: Sudbtdna
.IIItganije kan da je zape` a~iena dd hsivi u jednom trati~nol~g oseanju:nsi
vota, i da, ano to je velkko zieri. sa~mo po tom koliko je stracino.
FIogre na je bila. cela . panska ideja: o ivotu, o : o~vetsu i ..Bogu. Uostalom, .
cIpan~olard nikad nije bio idejan, paz~ska rasa nije dala nijednog filozofa; od

dvojice, Averhoesa i ~iajmons~dca; je~dan. je c aat.tsi Arapin, a druti je d ctanski

Jevrejih, Kad .je Kord~oba~ bila neko vreme centar klasine fidozofije n nauh.e,
6ila je. isto agapskd. K,ad j:e ~.apvdo.bio.centar lingvi sta, istorz~nara i paleo
grafa, bio je jevrejskn. Icpan,olac nn3e idejan zato to .je ovek od im
~0~
pulsa. i 'od akcije. Od svih n~deja hoje se danas nalaze u osnovi svetskog dru~c
tva i organizaciji misli, nema nijedne c anske ideje in filozofske, ni relitiozne.
Ima takvih ideja grkih, latinskih, germanskih, anglosa~ksonokih, ali nema nijedn
e crpanske,
To inak ne smeta slavi ove zemlje. Veliina panske rase je u veliini njenih linos
ti koje su bile otromne: vladari, kao Karlos V i Filip II, koji su kldali xeremo
tpijy sveta, najsilniju i najhri anskiju manarhnju. I njeni s~etitelai, kao Ignacio
de Lojola i sveta Tereza iz Avile, orga~nizatori borbe tgrotivu refogme n stubo
$i '
rimskog katolianstva. I njeni konkvi~stadori, i
kao Kolumbo i Kortes, koji su otkriln svetove ' ' i koloni?irali ih u nova carst
va. I njeni avan
turisti, kao Pizaro i Altlagro, koji su se takmiili u slavi i.srei sa ostdggim otk
rivanma. I njeni moreplovci, kao Matelan i Delkano, koji su pod njenom zastavom n
acgpn nove putove u pusto i starog sveta. I njeni pesnici, kao Lope de Vega i Kald
eron, ~koji su pi~sali na hiljade drama i bili najvei pisci svoga vremena. I njen
i slnkari, kao Morales, Zurbaran, Velaskez, koje niko inje prevazFpiao u nameram
a ni u delu! Sve je bilo otromno u ovome narodu koji je gledao uvek u velnko, i
koji je u vi e mahova i veo gigantskim ivotom.
Ali je sve bilo i tragino. Kolumbo je vraen iz novag sveta u okovima; Kortes i
nje mogao pritii prestolu kraljevom od kapa.lja telesne garde; Pizaro i Alliagro
su poginuli od no a. Jer je bilo nalisano: panija rodi, ubije i zaboravi. Tragino s
u svr ile i kolonije i sva carstva zlata. Jedna po jedna su se ttvditle na oru je i
otcepile silom maa. Nk to nije smetalo za veliinu IrIpanije. Njoj prtrpada slava to
je koloni?irala polovinu sveta koji je otkrila, nametnula bezbo nicg~ma svoju sep
y hoju je taho
14 Gradovn n hktsre
. . 5
~-~~so~... ,
~1r. ,; zu .,
U , _ r~.
',
a oajniki ljubila, i ~svoj bo anstvenk jezin ~ ,~,-, joj lepoti i
ponositosti nema para. Preko etr
~..;,;.,rv~ deset miliona panskih du a ostalo je na amerikanskom tlu kad se ipta~no
ki osvaja morao da povue. Kao Ril~t, jedi~na panija osvojila je ?emlje divljaka da
ih natgusgi tek kad su po~stale t~otpuno gotove nacije. Njinkm zlatam koristila
se ne za sebe nego za slavu; a ?a slavV to znai za crkvu. I novi svet je otkrila
samo za crkvu po volji bo joj, jer je Kolumbo hgiao za ~srstom, i mesgo u Indiju,
do ao u novi svet da ga pokrsti.
Pa onda, samo versko ludilo bilo je u stanju da ovaj narod nalravi tako siln
im. Da se i danas povede jedan hricianaki rat, panski vojnik bi bio najvei borac i
najsvirepiji osvetnik crkve. Ali su nestala vite ka vremena i
III7gdnac se chlonio. Po paniji vicge ne ja e u el~o obueni Don Kihot, fantast kao ce
la na~cija, nego tetura na magaretu trbu asti Sano Pansa, pozitivan sebinjah kao ceo
svet. Jer ono to je dabi.jao pan~olac maem i stihovima, sad se dobija parama i luk
avstvam, a on nije ni lakom nn l~kav. Nekada njeg panskog avanturi~u na narodnom je
ziku zalRenjcje sad argentinski hohgctapler. Velika su vremena pro la za dr ave sa h
ri anskim misijama. Svet je postab malen, mora su ispliala, svi putevi osvetljeni i
protumaeni. A cela istorn.ja panije samo je delo srca n ludila.
Ceo prvi dan sam proveo u obila e:nju crkava i starih ~tijaca. Maj se jo nigde
ne vidi, ali se osea. Kretanje horizonta pakazuje da se najzad zemlji vraa njeno
nebo. U uliici gde od jue stanujeat,jutros su pevala dva sleta pevaa j ednu nevesel

u a~sturij ansku hotu. Ta muziha slepih i to mlaho sunce haje je samo za sunanje
bolesnnka, ispu~nili su melanholnjom ovu ulicu
210
gde su sva vrata zabravl,ena, prozori zatvoreni, vrtovi opa~sani tamnim i visohi
m zidovima. ~' dnu perspektive, jedna snu dena crkvica, sva od stalaktita i komada
leda, jedna od anik to vehma nego i ta daju apatije ovakvom tihom redu fasada koje
nikakav glas ne potresa. U te crkvice ulaze ljudi zgureno kao zloinci, i snu deno
kao pororelci. U va?duhu ulice ostane nezcto od emera neke suze i gorine neije modi
tve.
Po ao sam da tra km kuu don Alfonsa de Sepeda, malot kastiljanskog vlastelnna, ko
ji je bio otac svete Tereze. Malo gnezdo je odavna razneo vetar; na mestu gde se
rodila sve~p~tgetbka podignuta je, pedeset godina nakon njene smrti, jedna crhv
a, i posve$ena Svetoj iz Avile. Na strejama crkve sunaju se golubovi, a pred ~rag
om prosjaci. Jedna leata aviljanska go~ga~a u crnoj svili i sa jednim alom iz Man
ile, sa arapskim dubokim i tu nim oima, izi$e nz crkve. Jedan odsev paganskog prole
$a pade na fasadu crkve sa siluetom ove mlade ene. Jer ona nije mogla odneti u cr
kvu pred stope svetiteljke drugi bol nego onaj od kojeg je sagorela i sama sveta
Tereza, najve~a pesnikinja ljubavi ene za oveka. Nema zemlje na svetu gde ljubav
izgleda tolika beda ovekoVa kao u ovoj mirnoj paniji. Nngde putevi srca nisu tolih
o muenic~ke stepenice kao ovde. Nigde ena nije vetv~ta ens~ko nego na ~tanskoj ulici
.
Jer mo da nema u istoriji ljudske mnsli interesantnije ene nego to je svetiteljk
a iz ~1vile. Postala je sve tenicam bo jam kad je malo trebalo da postane ljubavnico
m ovekovom, sa nstom poezijom i egzaltacnjam ljubavn haja je kod ene jednaho ulna p
rema Bogu ~sao prema oveku. Tereza de Ahumada je u desetoj godini pobegla sa jedn
im bratam da je uhvate Arapi i odseku joj glavu, da na taj nain zaslu i carstvo neb
esko; u pe~piaestoj, itala je romane o vitezo
ia~ 211
-::;_.
4
1 .. .. n.?G': ,= __ ... _. ~' 1 n U
1 ,~" ~~'l1 t ~c` g
.
vima i ljubavnim intrigama k eznula za ljubav, ~ ninoai
; u dvadesetoj, zatvorila se u manastir gde
je ostagta nasamo sa Hrisgom kome je dala svoj duh
i zavecggapa svoje lepo telo. Imala je srce . isto i ma tu bopesnu - dve ooobine d
a se bez
umno oda veri bez povratka, i sebe osudi bez milosti na izgnan~e iz ikorga.
, en~ski manastiri XVI-og vekaDb iumesta ljubavnih sastanaka, kao docnije u XVIII
om veku u Veneciji, Tereza de Ahumada nije ?nala za oveka drugog nego Bogooveka, l
epog mladia iz Nazareta, sa modriM oima i ltlavam brado~g, kojeg je gledala golog
u crkvi. Njemu je u svom bunilu strasne c anske ene i romantine devojke tog doba pod
avala se u svojoj lo nici i na samom podu crkve, u ekstazama koje su dolazile posl
e posta i bievan~a, u mranoj elji svake ene za ljubavi i l.inlovan~em. Samu je sebe
zvala ljubavnicom i verenicam Hristovom i venala se najzad za svot bo anokog verenk
ka u svoj istoti tela i neporonosti misli. Njemu je na~sala najlet ~e i najstrasnije
stranice i najne nije stihove; u kojima se verska egzaltacija uta~ga u ra?uzdanu
putenost, i dce celo njeno mlado telo izgoreva slomljeno u naruju uobra enog ljubav
nika koji je bio bog. Samo jedna Sapfa u veselol,t Lezbosu mogla je da dadne ono
liko ulnosti svojkm stihovima koliko je dala ova hriiiakka XVI-og veka u samoi mana
~stira Svetog Huana, u pustin~i Avile; i salto je jedna biblijska Salome, u svoj
oj krvolonoj ljubavi ?a ljubavnihom, mogla da onoliko va~g za ovekom.
Kao cela njena crpanska rasa, ona je oajnom ljubavi za vegu 'ispunila sve ,sv
oje besanice i sve svoje namere. ena koja je verski fanatik, to je najsvnrepiji ?
averenik dogme. Vers~si mistindizam kod ene prelazi u fi?ihe nerede i et?altaciju
sdtola. Tako je u celom ivrnu i akciji ove svetiteljke n? Avile sve bilo frenesi
212

ja i obest ulnosti. Ali n njeno delo iz crkvene politike; i njeno delo knjihsevno
, oboje pokazuju jednu do krajnje mere integralnu prirodu: u njoj su i kontemt aci
ja i ahcija bnle ujedinjene u ~savr enoj harmoniji, oa~aho hadko icy to aokazivali
samo nekolnko svetitelja dubokog srvdn~er verka.
crkvenoj politici, svetiteljka iz Avile bila je reformator velikog karmelit
ekot reda ciji su se manastiri bili degenern~ do krajnjeg razvrata. Ona je, meuti
m, potnuno reformnsala te manastire i dovela i en~ski n muiphi klir tot reda do o
ne strotosti i aoketizma kahav je taj red imao samo u pusp~g~akam nvotu u Egiptu i
Palvstinn sedmog veka. Ne to novo n potpuno ci~ansko. Znamo ?a ene svetitelj~k.e n
muvnice, ali ne i ?a organizatorhe n reformatorke. Zatim je sveta Tereza broj ma
nastira ?natno umno nla. c ovom poslu je imala rtrotiv sebe i papU, i kRalja, i je
zuite, i inkvizgpd gjU I sve ik je naj?ad pobedila time to na je ~ka$ijala svojam ens
kom gracijam i svojom mu evnom akcn,jom. I la je celog ivota ~tored ponora n n?me~u z
amkn, i nije se do kraja njenog ivota moglo predvideti da li e biti sikaljena kao
ve tica ili e biti priznata kao svetkpeljka.
Njen lini ar, koji niko od savremennka nije demantovao, mogao je bnti ravan sa
mo njenam reniju. Ona je neminovno nosila oobom frenetinu atmosferu ljubavi kojoj
hn potlavarn hladne i svirepe crpa~nske crkve nisu mogln odolevaTi. Ta ljubavni
ca od rase imala je i sedukciju n~ene od duha. Celog ivo~ta nije ni sama znala da
li ima posla sa bogom iln sa ravolom - onaaso; uostapom, hao i sve druge strasn
e ene. Aln njena oajna borba da sauva od greha svoju telesnu istotu vidi se iv njene
gorke dvoumice n lutanja. Njeni ispovednici i bnografi me$u savrelienncima, fra
Rodrigsr Alvarez, n fra Ped,ro Ibanjez,
~13
f:: :
H_ 1~-no....:
c:,' . ;~u._,:
i..,. i:
1G I1V.,_ ' . 1
S~mv~~,, ~ r~..~ .. :
/
J.~ W
i naroito fra Diego Hepes, docniji mistini pesnik sveti Huan de la Kruz, moraju da
brane
~ ovu svetitelj~ku od njenih sopstvenih isposvesti . otvoreno kazanih u nj
enom itiju. Za~gonetnost njene linosti, dvosmislenost njene prave unutra nje egziste
ncije, to je ono to nju prati do kraja mladosti.
I.ma ena koje ne nose svoj ar u linijama lica, nego u izrazu lica; ni u boji oi
ju, nero u potledu; ni u crti usta, nego u osmehu; ni u govoru, nego u muzici gl
asa; ni u forma~isa tela, nego u pohretfpia tela. Tu leggotu koja se ne daje srau
nati ni formulisati, imala je po celom izgledu i ova svetiteljka. Prvi n najvei z
nak enskosti, elju za dapadanjem, i~mala je Tereza de Sepeda u najveoj meri u svima
svojim odnosnma, ak i u celom svom knji evnom delu, pisanom s toliko ~pro~stote i
prirodnosti. Njen glaisi ljubavnice nzbija hao vreli mlaz krvi iz sva~sog retka n
jene tako su~ttilne veroke proze. I ko je god dugo itao njene ispovesti, an ih je
ostavio pomalo zaljubljen i zaluen tom lepam duvnom kastiljanskom. Peripetije nj
ene telesne stras~gi, muenja samoe i fantazije, njen govor o grehu, koji je oevidno
zaarani krut cele ove podevesne veretse hipokrizije, sve je to dala jedan ljubav
ni roman prvog reda; i od svete Tereze napravilo naji~stiji tiat ?aljubljene ene o
nog ud
; nog doba, kada su panskn mu evi putovali i otkrivali nove svetove i pravili nova
carstva s onu stranu okea:na.
Sveta Tereza je stvarno i sama bila ranra i zamaha tik slavnih konkvistadora
. Malo ~je trebalo da bude slaljena za razvrat, a umrla je u devianskoj istoti, u
naruju svog ljubavnina bo anske krvi, koji je silazio u njenu lo nicu samo u njenom b
olesnom snu za ljubav i milovanje. Ako je ona fiziki zaluivala sve one polusvetite
lje meu poglavarima crkve, ona ih je i razoru
~i4

avala svojom vatram reitostn za opasenje ugro ene vere. Papa ~'rban VIII je sdiasao
svetu Terezu da ne bude progsleta u Rimu, a kralj Filip II da ne bude spaljena u
laniji. Me~utnm, deset godina posle njene amrti, pa~pskim uhazom je proglaciena
za svetiteljasu katodike crkve. Posle drugih deset godina, karmelitski red je usp
eo da u Madri:du zasedne Kortes i i?glasa svetu Terezu hao pokroviteljku Icpannj
e, na~mesto apostola Santijaga, i da to Filg~p III prizna dekretom, ak i da to je
dnodu n o usvaji i odr i panski narod, pored sve borbe pri~stalica omalova enog apostol
a Santijata, me~u kajima je bio ak i veliki pesnih Kevedo, vitez n~egovot reda.
Sveta Tereza je nesumnjiko bila jedna od najveih figura ppianske t storije.
Bila bi velika ma u kojem narodu n ma u kojem veku, hao prgo se to ka e za Julija
Cezara. Da je ivela u Vaviponu, bila bi Semi~ramida, u Eg~pttu Kleopatra, u Grkoj
Astazija ili Lais, u Srbiji Jelena An ujska ili Milk~pha, u Francuarsaj Pomgsadura
, u Engleskoj Jel~nsaveta, u Rusijn Katarina II. Kao general duke d~Alba, u voj~
sci pan~sgsog kral~a, ili Ignacio iz Lojole u mranoj legiji pape, ove veliha refar
matoraka. i organizatorka ilgala je o~gu neverovatnu rannu ~ko oa~da njih cth~anski
h duhova da se u isto vreme bori protiv nekoliho skoro elementarnih sipa: protiv
klira ogrezlog u razvratu, protiv intrita v~ eg svecrgenstva koje je brannlo zloin
ima i ognjem svaki pokret hoji je i ao za uvoUenjem ieg novog, i prativ kamarile je
dnog od najsvirelijih kraljeva, koji je nosio u sebi ductu pravot ~kalu~era-ra?b
ojnika. Lamila je svoj,e note po celoj paniji, prelazen je victe puta unaasrst, bo
luju~i, gladUJUi~ ~YW ~aJU~ na zemlji.
Njena natovena snaga dolaznla je samo iz uverenja da je njen ba anokn ljubavnih
uvek s njom, i da jou on svojim mla~pd~gm i lepnm ustima
215
alue ne ne rei ljubavi koja ohrabruje i oli
t ja, bo anstveni hidalto koji je jedini heroj njeL nog ljubavnog romana, jedi~i g
ospodar njenog te
. ' , g la koje je bilo lapo, n t~enog duha koji je bio ist kao snegovi na sijeri
Guadara:mi. Nema ni danas za cdtansku du u savremenije knjite nego ivotopis svete
Tereze koji je sama na~tsala, a koji se nije smeo crrampati za njenog ivota, ne
'' ~ T go je bio itan samo krijumarenjem u rukopis
i. ma. - Niko nije ttogpunije izrazio cpgansku e. nu krvavog XVhr veka, ni Vega n
i Kalderon, ne
go proza ave svetiteljhe. A u njenkm pesma
aka, ako zamenite rei ljubavi ?a bogooveka hao da su isav pevane oveku, to je najlj
ubavniji n naj alosni
ji pla i najbolnije rei jedne ene svome ljubavniku.
Ova teolagija ljubavi zbunjuje, bez sumnje, nas ljude ovog nereligio?nog vre
mena. Ja sam ah uveren da mi bli e stojimo i patanskim vekovima nega svetu jednog J
ahoarona de Todi ili druzptvu ove saetiteljpse iz Avile. Niko ne mo e ni ?amislitn
duhovni i du evni hsivot u prvi~m manastirima svetag Bruna i ermita ~ma svetog Nila
. Ali sveci ne la u. Oni su iveli u veri a ne u istini. Bnlo je napisano bo jom rukom
: "Ko uva moje ?aitovesti i slu a ih, ja u ga ljubi'gi jer me ljubi; n otkriu mu se."
I oni su iveli samo za to da sluaiaju, da ljube, i da najzad otkriju. To je innla
.i sveta Tereza, u paniji, koja je oduvek bila najkrn anskija ?emlja, i ija je strac
tna religija produkt etitsi i rasni, nerazdvojia od njenog ivota; njene istorije,
slave i poraza. Njeni taDa7tg~i gradovi su puni manastira, vrtovn puni mrtva~ke ke
lodije zvona, putevi puin kaluUera, ulice pune prasjaka koja~ gledaju u gasnodu,
n nebo puno akopi~gava i zazsletvi.
z1b
Po kuama se ivi u strahu od sotone. Lepe ka,stiljanske ene su ostale bez mu eva
kojn izgibo e u bojevi2ia na jeretkke i u ameri~sim osvajanjima. Za sve mlade du e t
og vr~kena Hristo~s je bio mladi kavajvro, aeroj nr ~~ s, ildeal kastiljanske du e.
tog.vitetgtkag doba. Hristos nije no~sio tit sa grbom plemia ctai~ske monarhije, n
i. pasao tanki toledski ma, api je Hristo~s umro kao cggo umire jeda~?l t iap~si ka
vajero. Nije ?adobio rane ~sod Pavije n Sen-Kentena, ali je umro od kotrlja na G
olgotn, i u2kro samo onaho kao crgo je umirao kahav ~dalto u Romanceru , . . Od e

nskog milosr~a do enoke ljubavi nema ni korak. I ena cpianska ga je nolela. Ueni oc
i iz inkviszicije, dobnvccg u rUke rukopns nsoto~sa koj.i je nart~nsala duvna iz
Avile, ase~atpg eu ovu kanfuziju u oseanjima budut~e svetiteljke; ali taj rutsozp
~is je ipats itan, tajno prepisivan u kiljadama primeraha, n za vreme dok je ta d
uvna joctkg ela i pevala svoju takvu emernu zaganetnu ljubav.
U muc~kim manastirima su svi mladi kalut~eri zaljubljeni u mladu Botorodicu,
a sve mlade duvne u mladog Hrista; nihad se ne dogodi obratno. Sveti Franesho je
pravio sebi ene od snega. Na dva veka pre svetkreljke iz Avile, sveta Katarina u
Sijeni vapi u svom bolu: "Krv,
krv! . . . Moja je du a gpijana od krvi!" - "Ku- ; pajte se u krvi, napijte se krv
i, zasitite se krv
lju, odenite se hrvlju . . :' A pasle dva veka otkad
su u Sijeni n?govarane ove frenetine-ljubavne ' rei, depa ki kavajera de_ Sepeda u
Av,iln vapi:
"Umreti, umreti . . . ~Jivir sin ti no riedo!" Kao sai- mishici, (pesnici; heroj
n~ apostoli, revalucionari) i ove dve ene su imdle etzaltacFtju koja je igila do
krajnjia mogunosti volje i energnje. Sveta Kata~rina nije Bila.V svojkm Lismima o
nako velkki pisac kao sveta Tereza u svam ivotopisu. .Metugim~ ot~a -je bila tdov
ivana da po
217
~:,~. ~s.:,~ .; ~i',:~k9w
U
sreduje za mir meu zaraeni~k talnjad~s~sim grado~vkma,
uestvovala u odnosima onda njih tatpkjanskik komuna, i bila jedina u ctarsy da papu
. Gritorija XI vrati iz Avinjona u Rim.
Ali je svakaho n~ena javna akcija bila ne nija i okromnija nero akcija svete T
ereze. Mistiarstso ludilo u Italiji bilo je, ve posle
> b; ~ ubla enog uticaja sveca iz Asiza, ha jedan vek pre svete Katarine, razvodnj
eno prvim dahom renesanse, i silaskom ona~ko provansalstsih trubadura sa pesmom
mu ke snage i ljubavi za avanf,
turu. Aln Icpannja je o~etala uvek domininanstsa, ortodok,sna; i ljubav za bol j
e bila i dalje formula nebrojnih ivota. Crne peate na ljubavnom delu svete Tereze
mi zato ne mo emo razlomiti. Mo da ono to je najistije n najdubl,e u n,oj, mi ne mo emo
danas n.i osetiti. Sve na~m to ostaje nedokucno kao to je nedohuno srce u delnma D
antea. Hrigianstvo jo postoji, ali vi e ne posgoje hri a~ni. avek u smislu Pragatore - j
edina mera sviju stvari - to je ipak alo~sna mera; jer stvari ostaju iste, a ovek
sva
' kog veka postaje drugi. Ljubav svete Tereze, to je otnjeni liker koji je tekao
kroz njeno mlado telo; jedno do ivotno konfuzno ishu~cen~e i krik u nebo kakav se
nije uo otkad posgoji hri anstvo. Mi smo danas taho daleko od svih dubokih dela, je
r smo daleka od svih dubokih oseanja.
Sa pesnfpsom Huagnam de la 1Sruz, ~jedni~t od na~jveih svecgrenih pesniha hr~
g ansrva, koji je bio Terezin uena.~k i i~spovedFpgk, a docnnje i isttovednik mranog
Filg~a II, hnm evno delo svete Tereze predstaVlja celaku~gnn panskn mistickzam. Me$
utim, niim Icpanija nije bila gorda kao ovim svojim mistickma. Sve ti Bonaventura
i sveti Franesko iz Asnze isto su tol~ko ponos Italije; i Dante zove Asizu ns~
218
tokom, a njenog sveca Suncem. Misticizam i jedne i druge zeml,e su isti po su tini
; i ista tendencija da se vera vrati primitivnom hricganstvu i dobu Gritorija Vel
ikog - koji je bio papa i sluga Ga ji, a ne kralj i gospodar ograniene dr avne terito
rije; vraanje dobu a~po~stolstva i skru enosti; vraa~nje samom Hristu koji je dao ku
lt prostote i siroma tva; vraanje evanelju koje je knjiga niciih.
Pa~pe su bile izgubile presti svetitelja otkad su posuknule za prestihsom vla
dara. Postajui vladarom, papa je prvstao stvarno da brine o crkvi, neto je brinuo
dalje o svojoj teritoriji. Da bi je pro irio, nli samo sa~uvao, pravio je saveze i
ratove, slu ei sa maem i otrovom, koristei se intrigama, i ivei u ra?vratima, dakle sa
svik kao i drugi vladari njihovog doba. Nemaki i~mperatori za~ tkavali su pape od nji

hovog sopstvenog naroda u Italiji, im je moralni ugled crkvenot poglavice padao d

otle da je dolazilo da se po trojica u is~o vreme prog.ta uju zahonitim sopetvenic
ima Svete stolice; i najzad, presti je papstva potpuno pao u korist presti a nemakih
careva. Svetac iz Asize je u najte e doba oajanja i uni enja doneo bio svoju blagu e
vaneosku re u kojoj je bio najvei liri?am i ljubav koja se ula od doba nazaretskih p
arabola. To je poetak misticizma tali_jan~skog XIII-og veka, koji je tre6alo da o
ggase katolianstvo od tada njih papa koji su bili pastali vladarima, i od vladika k
oji su bili postali baronima. Uenje svetog Franeska je bila vera koja je poivala sv
a na savesti onog koji veruje, na saznanju bo anstvene istine samo putem vizije i
ekstaze, to je znailo lom sa mnogim tradicijama crkvenim, i za~postavljanje jerarh
ije klira. To otvoreno odstupanje od dotada t-se rigoro?nosti verske, bio je pravi
put slobodnom tumae.
219
Ip-m ~~ ~_~-;1 ;~ 4 i~bk. k~u ~R u .
._.,..aZ .$~:. _
; nju, znai koji je i?daleka vodio pravo u re
for. mU.
Ali svetac i? Asize je propovedao siroma, tvo u I
taliji, radosnoj zemlji sunca, slatkg-ps ` vina i lepih ena, i govorio detinjiat
jezikrnk
o pticama kao svojnm sestrama
, i potoiima kao .~ ^,-~ svojoj brai, i onda kada su pape i kraljevi pri. :~~- znava
li sako silu i na~silje, sladostrasti n raz
vrat. Istina, to je govorio u j
edno bedno doba kada su ljudi bili poeli da be e jedan od dru, gag, i zatvarali se
u penne i mana~stire od stra
;- ha, verujui da je svet konano propao, n da sotona ide oko gradova
i ?idova u dbliku zmije. y - A panski misticiza~g je postao trn veka doc` I ~~.,
i~I~~~~~I i
I1 nije, kad je talijanska mkstitsa ve proctla bila kroz tumaenja, i
izgubila se u .matlovitosti, a r`' krenula da izgubi i svoj pravi smnsao. Tako s
ad '' lanski misticizal,t postaje glavnim braniocem
d;e=>_ .' crkve pred zapadnom i?mom. Ali se patgski misticizam i rodno u monarhiji
koja je bila ogromna i aojniki silna; i nije se rodio kao reakcija na ravvrat kz
vesnih papa, ~nego kao reakcija na pokvarenost po manastirnma, i uotpcte na skep
titdi?am koj.i je - kao to se vidi iz pesniha tog doba - nosio sve znake duhovne
degeneracije i gor~ne prema ivotu.
Nieg ovde inae slinot sa svecem iz Asize. Jer je sveta Tereza govorila o ljubav
i, ali u stratcnoj i mranoj IIIpaniji, koja ne bi nikad oseala ~ni dovoljno razume
la versku idilu i teolo ku pastoralu asigcku. Zato je sveta Tereza
, a govorila glasom mucrknm, skoro zapovednikim. Govorila je o redu i poretku kao
kaKav general ;
kralja panskog. Sveti Franesko u svojoj okru enosti kzgleda kakav mal
i pa svete Tereze, koja u svojdj verskoj groznici govori manje o Bogu i raju nego
o paklu i sotoni, i esto podseti ,na r Savonarolu vi e nego na sveca kz Asize.
220
Svahaho, ctanski Mi~sticizam je pastao onda kad je u Italiji ve svet bio pon
ovo postao paganskim. Sveta Tereza je dr ala u svom mladom naruju Hrista, u vreme .
kad je u Italiji bilo opet vraeno bo anstvo Apolonu. Sveti Huan de la Kruz je pevao
svoje ek~etatnke hnmne hri anskom bo anstvu, ~kad je u Italiji bio dobio Pan svoj nov
i venac od sve e loze. U cIpaniji je govoreno jo o evan$elju, kad je ve u Firenci od
avna Ko?mo de Medin bio otvorio iraka vrata svoje akademije IIlatonove.
Mo da utncaj svete Tereze i ostalih cpganokih mistina nije bio man~ za c anoku
umetnost nego pojava svetog Franeoka za umetnost talijansku. Linost ovot sveca, nj
egovi "Fioreti", i naroito n~egova legenda (koja kao u slu~aju svih s.vetaca, prem
a a i njegovu linost n njegovo delo) dr ali su poc svojom sugestijom joci ceo jedan v
ek posle njegove omrti. I Balo i Dante su bili ushieni t~gm nazaretskim pastirom:
prvi u blagosti i prostoti linije i holorita, a drugi u sa~moj osnovi svaje kat

olike egzaltacije. Tako je i Luter prethodio n bio uitelj docnijih nema~gkih mistk
ka Sebastijana Franka i Jakova Bema. - Bnla je u laniji jedna duhovna atmosfera i
hnji evna forma pre svete Tereze, a druga i atmosfera i forma posle n~ene linosti
i n~enog knjihsevnog dela. Njen stil, intiman, ist, bez gizdavosti, bio je nav ?a
to doba formalizma i konceptizma. Njena trnia du evnost i devojaka srdanost i mekot
a bile su otkrie za skeptine duhove onog dru tva zakovanog za
pedantiza;m i preceatge. , Slkkar El I'reaso iz Toleda je nzveono najve
~i katoliki~ slihar, onako kako je Dante bio najvei ~katoliki pesnik. On je od svih
uketn ika stajao najdal,e od paganekot duha renesanse, i nije udo to je prezirao M
inelan$ela tsao mazala i praznoslova kojn se ne ins~piri e crkvenom
221
n c
" ~~.`tf7.~i_ ~ ;'~-.
:_ _ .ys~~.
hri anskom pobo ho u nego starozavetnim mitom. El Greko je morao lino poanavati svetitelj
ku iz Avine u samom Toledu, gde jv ona dolazila, i pisala svoj neodoljivi ivotopi
s. Ono to je kod El Greka esencijelno, to je pobo nost katolkka, i to katoliha panska,
i on je uenik sveta Tereze nolens volens. Velaokvs je mogao biti i Flamanac i Fr
ancu?, ali je El Greko victe panac nego i Morales n Zurbaraa~ i Ribera. Izme~u nj
egove inspiracije n ~oapcteg du evnog tona ~;vete Tereze gnma jedan neasporan afin
itet, i ~kojk pada ~u oi: ekstatika pobo nost, verskn bol, vizija a ne nauk. Ep ~Gre
ho je mistik koliko i sveta Tereza, hol~ko -i Huan de la Kruz, onim to se vidi u
a~sgsegsgso-ekstatikim figura~ma ne samo Grehovih svetaada, neto i njegovik grat~
ana sa oioliko tu nom du om u ocima. I Lape, i Tores, k Servantes - uenick Fraj Luja
de Leon, aokete i velikog pisca - svi su najzad bili pod uticajem ove svetiteljk
e pesnihinje. Ona je unela, osim svoje lrirodnosti i strast.i, svoju antipatiju
za emfazu i erudiciju, koje su tada bile u modi. I nasuprot doktrinarizmu i tali
janskim uzorkma za kojima je~ n ao Servantes, naroito za Boha~om, ona je unela svoju
ognjenu cptansku krv i svoju neodoljivu pesmu o ljubavi i borbi.
Kao u Italiji, i ovde je ugicaj mistika oplemenio u~metn.ost, zato to su mist
ici najvei rrstra ivai unutra~ njih vrednosti, duboki posmatrai rada duha i dugie, unut
racpveg nemira i unutra njeg bla enstva. Oni su najbolje po. dvajali univerzalno od
linog, bo anstveno od ljudskag, njihov~gm dubokkm ot som borbe n bure u bednoj sudbin
i oveka koji se uvek gubio pred sla eno t~u psnhikog problema. Mnsti~s je jedini ovek s
av ~redan unutracinjoj tajni; on roni u ~se~be; muci svoj duh hiljadama najveih i
iajkomplikovanijih pitanja. Bog i du a, $era i pri
222
roda! To je duboki ponar .koji ovek ,no~si u sebi; a mistik se hree jedino u tom o
ma$ijanom krugu tratan,a i slutnje. - ~A ovde, to je znailo psihologksdti pan~sku
lt3teraturU, i~stanati opa anja, dii se do najs~lptilnijih moaunosti analize oveka i n
jetove sudbine. Zato ova svetiteljka iz Avile nije samo krupna ~knji evna linost i
krupno knjihsevno delo; oa-ta je ~sama za sebe jedan ~tokret i jedan preokret.
panija nije razumela petnae,sti i esnaesti vek obnove ljudske misli, jer od po
stanka nije bila lakama na ideje, i i~iala-je jadan hri a~nski u as ad p ogrvsa Nizia
je a~mala linkje u politici, ni s~ilooofije u relitiji. Da je imala liniju poli
tiku, imperator cpganski mogaa je davr iti i utvrdi~ti cpianoku heremaniju nad svet
om. A da je imala filo?ofi e u religiji, panija bi se preporodila sa res~ormam. A
li je u to doba bio n~en krik: Krvi i ?lata! Ta zlato je na la u Meksiku, da ga ce
la lotro i na najamnike vojske protiv hulitelja' njene crkve. - Ona nije -imala ren
esansu. Ona je astala pasivna prema jednom od najveih doga$aja ljudske misli u ~i
~.p~oriji: tom dabu ukrprganja naganizma i hri anstva, mirenja Homera k biblije, Ba
hu~sa i Hrista. Kad po talijanokim crkvama satiri sa kozjim nogama tre za nimfama
, u Vajadolidu se pali prva glomaa obnovljene nnkvizicije. Dok talijanski kne evi i
kardinali prisustvuju po ateljeima slipsanju i va~jagnju, kao mecene i kao mode
li, cianeki kralj prisustvuje sa celim dvorom ubijanju jeretika na Pijaci Major
u Madridu, ili blagosilja sa bapkona vojske koje alje da ~tokolju fra~ncuske huge
note i holandske protestante. Papa Bord ija, koji je roen u cgpanskoj Valenciji, pi
ruje kao patanac, ali i ubija kao panski hri anin. panija je os

g
223
. * tala van sukoba ona dva cudna ~i protivurena duha renesanse: paganskot ,dioni
zijstva i hri
, anskog asketizma, i nije imala u isto doba i ' ~ ~-,, , ~ Lorenca d
e Medii i Savonarolu. Jer panija nije zemlja igre tsontrasta. Ona je bila n ostala
samo hrk ~anski asket.
; ,~ ; _ Renesansa je za nju posgala doga~ajem od ono-g -k _ ~.;:- ' dana kad su
antiki u?ori ivota i umetnosti podveli i sve crugo tumaenju i eklehti?mu, i potres
li ~z osnova stubove katolianstva, n ispoljili gorostasnu fituru Luterovu, hoji j
e verovao da ~e hri ~anskom relit ioznom ljubavlju stvoriti ne to temeljnije nego to
je ,bilo i samo Rimsko Carstvo. Sloboda ravesti u tumaenju
; dotme i crkvenih naravi vodi, sasvil~t prirodno, i tumaenju stvari u dr avi. Usta
nak nrott- u apsolutizma crkve vodn ustanku protivu agssolutizma monarkije, ~monar
hije tog vremena had je ona bila~ lat crkve; oslobo~en~e hrip~anina voci ospobo$
e~nju tra~anina; obaranje vlasti duhovne, vodi obara~nju vlasti svetovne. Kada j
e Luter poeo da ui da je svahom ovaku dovoljna sopstvena savest da razume evan~el~e
u kojem su bo ji zakoni, znailo je tim samim da ~svaki pojedinac postaje siturni t
uma i zakona i odreda~ba dr avnih. Sa padan~m pa~pe, morali bi paoti i kraljevi i k
ne evi, svetovni predstavnici bo ji i ~ssponenti crkve koja je bila postavljena u sr
ednnu hosmosa. Katolianstvo nije bilo samo urodni rasgovor za Bogom nasamo, neto
i
4 jedini izvor politikih i socijalnik principa, izvor organizacije misln i dru tva
t~og vremena. Sa jednim je padapo i drugo. Zato je Luter bio smatran Antihristom
, i protektanti:za~m smatran kao hajapasnija od svih jeresi od posganka
;; na e vere. On ne odbija,do~mu, neto uen,e o dogmi; niti daje novu doktrinu o ovvjo
j atrirodi ; Hristovoj, ni novu ko~smogoniju, ni pove zalove ~! sti, al.i odbija
uvtc$e sve~rgeinka u uenju o do
224
gmil Taho dotma postaje etvar ~elobodne savesti, kao to je za mistike bila stvar
srca.
A za hri ansko dru tvo tog vremena to je znailo smak sveta, put u haos, u ~skentk
tdizam i materijalizam, u otvoreno neprijateljstvo prema Bogu, i u anarhiju prem
a dr avi, jer je dr ava podignuta na kalsenu crkve sa kojo~m je nerazdvoj. na. Luter
je dakle bio atrvi Nvmac kdji je uio da svi mirle, i prema tome prvi roditegs ne
make filozofije, ali njegova ideja o slobodi vodila je u gra$anske ratove i zavr id
a u francuskoj revoluciji. clpanija, datsle, nije aiogla imati svirepijeg neprij
atelja.
Kao najvea hrict~aFlska manarhija, najortodoksnija i najapsolutnija, Iclanija
je prva bila pogoena reformom. Ja u jedanaestom veku javio se u Italiji jedan nre
tea Luterov koji je poku ao da deli duhovnu od ~svetovne vlasti: velianstveni Arnaul
do i? ~Breciie, i crotiv njega je digao ~ma imperator nemaki koji je onda predstav
ljao najjau ~monarhiju lsnovanu na katolikoj crkvi. Bilo je, dakle, prirodno da se
sad i tppanski kraljevi dignu prvi prott~vu Luterovog uenja o slobodi savestn, i
da se ceo esnaesti vek paganizma zalo e u borbi za opasenje crkve. Zato nije bilo
ljubaai ?a renesansu u takvoj dr avi iji su se temelji ljuljali ip3rvlvem nauke o s
lobodi savesti. Filic II i Ignacio iz Lojole o'ili su oni st.radipii sojntpdn Hr
isgovi koji su prvi ditli maeve osvetinssa. Ali protiv novog sve tenika nije bio u
sta~nju da ~se digne stari sve tenik. Protiv propovedn.ika digao se soldat.
Mrana figura Filipa II ostaje zauvek vezana za istoriju crkve. Tiran, fa~nati
k, ~sumnjalo, hipokrit, krvolok, smatrao je da aiu je poverena bo anska misija za
satasenje asatolianstva u dobu kada je samo crkva bila vla,car sveta.
15 Gra.lovn i hil~ere
~Sad szm nekol~t~so tuta, za ove ce~riri godgine to sam iveo u paniji, ~trolazi
o krov tamne
' hodnike njegovo~ Eskorijala, ja sam osea,o koli.:, ko je hladnog i gorkog i
ubilatsog moralo biti m nagomilano u dutci tag bledog, mr avog i stra

~,w nog oveka. Na ~svakoj stvarici ~koja~ mu je nekad pripadala, oseala se jeziva se
nha ovot hri anskog krunisanor d elata. Njegov je otac nosio kacigu, jahao u elezo oko
vanog konja, i $odio vojske, i ceo ivot proveo van doma; Filip II je nosio svilen
i e ir, i sedei u jednoj ledenoj i mranoj eliji, nareivao klanja lrema kojima zloini Ne
ona izgledaju nigctavni pre~stutri. Jer nn~su tad ubnjane linosti, ni gomile, ner
o narodi. Van njegove dr ave, njegove vojske pale i pljakaju; u njegovoj zvmlji, na
svima mid:
jacama, ili glomane ili torture. ~Niho u paniji se ne buni protiv najsviregtijik
mera za spasenje Spa~sitelja. Prisustvuje se glomacama kao ltrgurgijama ili naro
dnim praznicima. Jer ko je neprijatelj crkve, on je ~smatran neprijatelje.m i dr a
ve. costalom, taho je jeres tumaena i davno lre toga, jo i u doba Teodosija Velnko
g. Ali ctanski vladari ogla uju neprijateljima Bo;kjim i one narade koji su samo l
rotiv pape.
Grki car Ira~klijus, od hojeg tra ahu Persija~nci da se odree Hrista, nekad tak
o isto objavljuje svojoj vojsci, ve potuenoj da neprijatelj nije ustao trotiv Grke
nego itrotiv Bota, i vojska ~se posle tih rei vraa gkao munja i pobeuje nevernika.
Car grki je u ao zatim u Carigrad na etiri bela slona, nosei na svojim leima hrsg drve
ni na kojem je neka,c ra~etget Sin Bo ji. On odmah zatkm ide i u Jerusalim, da, ob
uen u hostret i bosonog, iznese starim putem na Golgotu isti onaj krst koji je ve
onde pre toliko vekova slu io za ra~spee t~rvom mueni
; ku ~svaje crkve. Filip II je ~smatrao ~cah da je JIy. ter ustao ne samo pragi$
Boga hgi anskog, nego
226
protiv i same ideje ~o Bogu. Pravoslavni vladaoci nisu nikad znali za takav usta
nah protik jeresi kakav je da ao iz cIpanije. Ali je taj ustanak spasao palu, a to
znai k ~katoliku crkvu.
U jelinekoj egzaltaciji za stvar bo ju nije nihad bilo ni truna icianskag mra
ka ~ni verskor basa. Pravoslavlje je bilo n ostalo vera nevina i ista, vesela ,i
polupaganska, puna blagorodnog jelinskog duha ?a radost na zemlji n mir meu ljudi
ma, bez svojih inhvizicija ag Torkvemada, vartolamejskkk noi i engleskiz prarona.
Ono nije i hgirisalo dubaku rimsko-katoliku umetnost, ali je calo veliku umetnast
vnzantijsku; i ne smeta ni danas slovenekoj umetnosti da postane velkkom. I, naj
zad, neqka opasno~sti da pravoslavlje ikad ustane protiv nosnlaca nauke i ~repor
oda.
Najapsolutnija crkva i dr ava, III~anija je imala tu hobnu du nost da ,inkvizic
nju natravi moralnim i politiki~k sredsgvom. Pa npak Filip II nije ni ta 9lotao pro
tF reforme, osim da je udavi ~satao u svojoj zeaklji. Da nksu propali bradovi Gra
nde Arma,de, paslani za osvajanje Engleske, i da je Engleska za ta pakorena za pta
nsku kruggu n crkvu, gde bi adi~sta danas bio liberalizam evropskil Hode$i .kroz
mrane sabe Eskorijala, isklesanog u jednoj tal~tnoj atlanini granita, ja sam m~i
s.rpio ,na ovog ~mra~nog kra~za iji sam sarkofag sa u asom gledao' asako i reda mnam
le i u suterenu Eskorijala, pored ostalih kraljeva i infanta, a mislio sam na naj
nehri anskiju linost u isgoriji. I m ~irlka sam na gorko oajanje hoje je taj kral, ,so
rao oseati vidai da se polovina sveta odvaja od ~alske crkve, a da je njegova misi
ja 0.tropala. Imao je u rukama sve zlato Mehsika da ga raspe na najamnike vojscse
protiv neverhi~ka; ~ slavne generale kao duke de Alba i Alehandro Farnasio; i
L
1s 227
brodove hoji su rtrona li bili sve pute i kont
tinente slave i pobede. Ali ta krvolona hipohondrija zavr ila je ustupanjem pred ~t
rogresom istorije kojem se ni ta ne da odupreti. Jedna slobodoumna relignja je ila
k pobedila, i na njoj
,u jedna noVa civilizacija n nova ideja o dr avi podig.nuta, uprkos Filipu II. Niij
n trijumfi nisu bili hrvaviji, ali i niija amrt nije bila potpunij a.
Drugn je ovek icgan~ske rase, istokrvniji nego ovaj kralj, uk7pevao u borbi pr
otiv ~reforme: Dan Inigo Lapes de Rekalde, iz Lojole, koji je postao sveti Ignac
io. Nekada pa kato~tnkih hraljeva, njihov oficir, ranjen kod Pamplone, veliki avan
turkst i ljubavnik, istinski cpganski ovek XVI-og veka. Hladan, ~suv, mraan, hgrme

tiah, bez verskog ushienja koje dolazn iz evanteoske ljubavi, ali sa punom merom o
trova, koja dolazi iz hri anske mr nje. Nije do u duboke godi~e itao dela svetih otaca
, nego, naprotiv, sricao. knjite o vitezovp ma i njihovim zloinakim junacrgvima za
crkvu. On ~stvara jezuit~;ki red ?a cpvrenje vere, a, i naroito za odbranu pape.
Ovo je jedna od najgorosta~snijih figura koje je ~pa ija dala veri.
Za irenje hri anske nauke po drugim xoFttinentima, za~slu io je adi~sta oreol n zt
gatni koveg u oltaru bd lalisa lazulnsa u Rimu, U njegovoj crkvi. Dao je red veli
<knh propovednika
' i uitelja. Ali, i pored toga, njihova dela XVI-og, XVII-ot i XVIII-og veka u sa
moj Evrotp-i po dvorovnma, kancelarijama i domovima velgpsih porodica za spasava
nje alsolutistike monarhije, i za prestihs pape, protiv svake slobode.misli i pro
gresa, ~samo su utisli jo jedan crn peat na i~storijskoj misiji panske rase. Njihov
ma n otrov i glomaa protiv svakog donosioca novi.e ideja i o~se,anja, njihovo uzur
rp~ranje ljudskih savesti n imanja, ut~iilo ~ih je isgra n~.rm praduk
228
tom krvavot panskog monarhn?ma. Njih isteruje iz Portugalije markiz de Pombal, iz
~panije Karlo III, iz Francuske Luj XV, n sam papa Klement XVI ukida i~ihov red
svojkm uhazom. Paskal i Bosue ustaju u Francuskoj protiv njihovog dvosmislenog m
orala, i njikove devize da uspeh opravdava sva sredstva. Samo ctaneka ideja o ap
solutnoj monarhiji i suverenitetu crkve, vojnika dr ava po prevashod,stvu, mogla je
~stai jedan relitiozni red koji je bio do ove mere iskljuivo politiki. Jer ono cgg
o je sanjao Filip II, to je uradio ~sveti Ignacio iz Lojole. Zato ma se ini ca pan
ska monarhija toga vremena niti je nzra ena u delima velinih ip~saca, ni velikih s
likara, ni velikits gene~rala, nego u hon cepciji Filipa II ~ svetog Ignacia o o
rtanizaciji sveta, koja je sva u jednoj formuli: u uvanju nerlzdvojivosti duhovne
h svetovne vlasti, i u crkvi kao sredi tu hosmosa.
Veeras u se vratitiu Madrid preko sijere Guadarame, u kojoj se ve vidi florenti
nsko lrolee. Praoh glavnu pijacu stare Avile na kojoj su nekad za jedan dan epalil
i etiri Jevrejina, etiri valjda samo zato acto nije b~io mogue sagoreti etiri stotin
e ili etiri :siljade. Velika te ka kapija u dnu pijace otvorena je u te kom hamenom z
idu koji opasuje ovu nepobedivu kulu hri anstva,zidu kojk izgleda nepotreban otkad
je jedna svetiteljka podigla ovde svoju tvr$avu ljubavi.
Sa jedne terase vidi se tiha reica Adaha, kako protie u padini brega na kojem
je Avila, nosei svoje pli tke ali modre vode dalje u pusti~vu gde nee na.ii na bran
u, ni most, ni oveka. L~iala i pobo na reka hao da je lotgekla nz biblije.
229
=;
f,,
.tu:,
,..
.l3.a,;
gSe
~...:`f:
.:.
....
~Z
m
~.~
'
,:~,
~
~
R~~?f _,
DRcG0 PISMO IZ GRKE 1'
. ~.Gi'."; ..f.
ATINA, septembra 19**
Le i na moru pred Atinom ostrvo Egina, kao kakvo privienje koje l~ge~nja svoj p
olo aj svako etvrt ~sata. c ~sjajna jutra ono nzgleda eterini morskh oblah koji e ~se
u prvam vetru raspasti i sav razii .u praUp3nu; a u Veeri nalii na vi~soki i te ki b
rod koji se nasukao na pesak, polomljenih hatarki, i na hojem je sve ljudstvo um
rlo od straha i eka~sa.
c ovom sjajnom predelu i na~i protu na sup cu. Samo Egina u sve sate ostaje
ne to nerealno, pred im ne verujemo svojim sopstvenim oima. Kao morska sablast javi
se u zoru sa svojim bli stavim metalnim krlju t.ima; a pred podne se zaroni u dub
ine i iztubi sa vidi~ka, da se rtgrec vee opet pojavi, n to na sasvim drugom mest

u. Ovo je ostrvo jedna neverovatna pria i puka prevara. Ovako su ~morali izgledat
i samo uobra enti n usniveni hontinenti prv~ih moreplovaca; fa~ntasti~ne zemlje hoj
e su oni igpli da tra e po pustin~ama okeana; .n~cto to ~su bili istkali iz sams su
jete i ludila; i u cggo nisu ,ni sami verovali, i o emu su drute obma.~ivali.
Najbolje sak oseao antiku grku duptu u ovaikve ase kaca ceo ovaj predeo tgo~stah
e eternan i spiritualad~g. To su oni udni sati prov~
230
deni avde, ~sedei i?meu dva tuna ~stuba Partenona, u mirna a~trilska ili ~:eptembar
ska popodneva. U .to vreme, sunana svetdost po starom kamenju pretvori se u neko
mleno sij anje, u neki sjaj hoji je i?meu sunca i meseine, i u kojem se izraze o tri~
e sve ~konlure i proha u svi reljefi. Ovde nema boja; ima sa~lao bleska. Ovde se
ne zamagljuju i ne rasvetljuju ume; ovde ivi i raste kamezse. Miri e sva~sa travka i
svetluca svaka stena. Sve to se dogata u nebu, pretvori se na ovam tlu u vazdu ast
a udesa i neprestane igre n intrige sunca. Nigde ?emlji te ne :kivi u tom stalnom oe
kiva~nju i usk.~enju.
Oi sviju ~stvari gledaju po ceo dan samo u nebo; i nieg nema cggo jedan zrah
aunani ne bi izmenio iz osnova. Nebo .i zeaalja ~tgde nisu ovaho tesno vezani. Im
a trenutaka kada izme~u iroke atknske doline i morskog ogledala u Faleronu nema n
ieg ctto bi oznaavapo usijanu crtu koja ih razdvaja. Zaas prestanu sve proporcije i
mee u prastoru; bregovi se odalece i ume se rastope i utase; sjajni busevi pokraj
puta postanu nevidljivi. Veliki i crni empresi, koji su veerom u paniji i ~na Sici
liji puni zlata i krvi, o~de izgube boju, postanu staklanastk i prazrani; i ne os
tane od njih drugo hego jedna eterina silueta hoja se jedva dr i u vazduhu. Ovde sv
e ivi od sunca, zbog sunca, za ieunce.
Tri velike osnove starog antikog duha bile su Ideja, Lepota i Ti ina. I? Ideje
je, govora e filozof, nocrao kosmo~s, i ona je bd njega
vea i stvarnija. Ali dodajte i da je iz Lepote , ponkkla religija, koja je vi e muz
kka i pesma
nego mistika i cogma; a nz Tkgcine je izi la arhitektura, jer je cela u trijumfu p
rave lini
je. Samo je ovahva dolina bila kolevka vere u ) kojoj je ono to e bilo najlep e bil
o i najsve
tije. I kolevka ~ilozofije, u hojoj je ono to je najjasnije bilo i naj,dublje. I
holevka arhi
231
.::
tekture, hoja je ostvarila najsavr eniju eurit: ' '
miju i najspakojniju lepotu, uzevcp~g samo jednu
srebrnu crtu s ovog horizonta. I kolevka skullture, u kdjoj i snaga i mudrost go
vore sa podjednakom tgirnoom. - Iktinus, Fidijas i Platon, istovetno nose ovo pod
neblje na svojim de.pima, kao neke ptFpie rodno sunce na svojim krilima. Da bi g
orka filozofija o ivotu postala ~samo lepotom, jadna pela ostavnla je na usi-taaka
Platona, kad rx ~rodno, hap meda sa Hi eta; jer kao to je vetpika snata utljiva, ve
lika je mudrost slatkoreiva:
Sve je ovde adve osvetljeno i razgovetno. Narod koji je iveo u ovoj dolini nij
e mogao imati ona~ torha oseanja hoja dolaze od slutnje, ni dubotse nemire urrd d
olaze od sumnje. Sve izgleda ovde uvek i~sto, uvei ~.neitomino na svom mestu, sve
sjajno, odreeno, razumljivo, re eno. Nas u drugim podnebljima ui k~ma priroda velik
im sreama i vedkkim nesreama, pakazujui na~t svoje katast~rofe i ~svoje trijulsfe,
svoja graenja i Razgra$ivanja, svoje oblake prgo sve pobiju gradom a o ive suncem:
svoju neprehidnu igru smrti i ivota. Ova blaga dolina, u kojoj nikad jedna stvar
nije uzela drugoj njeno mesto, i gde sav ivot stoji u sjajnoj ~nelohretnosti, i ij
a se crta vi~dg~psa tp~rktg ppari ~p3ti su ava, ag ije se more nikad ne talasa niti
uje - morala je biti kolevka i onakve vere i ul,tetnosti, i nauke, koje su, sve
ujedno, salso deca sunca. I to sunca koje se zvalo Apolon, i ho,je je bilo gilad
i, i sviralo u flautu pned kraljem Frignje. Apolon je mogao ~samo ovde biti bo anst

vo po ijim se ?vuckma lire kretala sva nebeska kola, i koje je ovde u~mrlo samo s
poslednjim ovekom starog sveta.
Nebo je bez oblaka, non bez rose, empresi bez umora; svi ~su dani puni sunca i
sve a~ot~i pune zvezda. Noma godipp-sih vremena da se osete krize u prirodi i sr
cu; sve izgleda i~stovetno i
232
a; `' tekture, hoja je ostvarila najsavr eniju eurit
miju i najspdkojniju le~potu, uzev
cp3 samo jednu srebrnu crtu s ovog horizonta. I kolevka skullr~~~ ,>''-~ a ,~t~=
`. ~ ture, u kdjoj i snaga i mudrost govore sa podjsdg ~'~ '~ ~ji''' ~ nakom m~i
rnoom. - Iktinus, Fidija~s i Platon,
istovetno nose ovo podneblje na svojim delima, kao neke ~ttip~e rodno sunce na s
vojim krilima. Da bi gorka filozofija a ivotu tgastala ramo lepotom, jedna pela os
gavila je na u~enama Platona, ka,d se rodio, hap meda sa Himeta; jer kao to je ve
lika snaga utljiva, velika je mudrost slatkoreiva:
Sve je ovde adve osvetljeno i razgovetno. Narod koji je iveo u ovoj dolini nij
e mogao imati ona~ torha oseanja hoja dolaze od slutnje, in dubohe nemire crgd do
laze od sumnje. Sve izgleda ovde uvek isto, uvek ne~omino na svom mestu, sve sjaj
no, odre$eno, razumljivo, re eno. Nas u dnugim podnebljima ui sama priroda velikim
u sreama i velikils nesreama, pokazujui na~s svoje kata~sgrofe i svoje trijulife, s
voja rpatenja i razgra$ivanja, svoje oblake td sve pobiju gradom a o ive suncem: sv
oju neprehidnu igru
' smrti i ivota. Ova blaga dolina, u kojoj nikad a jedna ~stvar nije uzela drugoj
njeno mesto, i .gde sav ivot stoji u sjajnoj ~nelokretnosti, ~ ija se crta virg;g
psa niti pp-rri gprgi su ava, i cije se more nikad ne talasa niti uje - morala je b
iti kolevka i onakve vere i umetnosti, i nauke, koje su, sve ujedno, samo deca s
unca. I to sunca koje se zvalo Apolon, i hoje je bilo giladn, i sviralo u flautu
pred kraljem Frigije. Apolon je mogao samo ovde biti bo anstvo po ijim se zvucima l
ire kretala sva nebeska kola, i koje je ovde umrlo samo s poslednjil,k ovehom sta
rog sveta.
Neba je bez oblaka, non bez rose, emtresi be? umora; svi su dani puni sunca i s
ve a~ot~i pune ?vezda. Nema goditpnjih vremena da se osete krize u h~rirodi i sr
cu; sve izgleda istovetno n
232
zauvek nepromenjivo. ivot i ~smrt, oboje se dogaaju u svetlosti n izmiruju u ti ini.
Nigde nije bila vitpa ovecja sudbina nego na ovoj sropi zemlje. Nijadan narod
, ni pre ni posle ovog, nije igkao toliko genija da od svog boravka na svetu nap
ravi samo veliinu i lepotu. Nijedno druto ljudstvo inje usa~elo ~da od svoje misl
i i svoje energije naa~ravi tolgpso ol tu sreu. Niko nije dao vi e uzora svog tila i
svot ideala. Jedan od najveih besedng~ka sa P#~iksa, Eskines, ka e: "Mi nismo iveli i
votom ljudokim; l.ii smo roeni za ~gudo potomstvu: ' Odista, za ceo jedan broj ve
dsova nije u ovoj zemlji bilo razlike izmeu ljudi i botova. ostalom, i sam Homer i
Hesiod govore da je Zeve podjednako otac botova i ljudi. I daleko docnije, jeda
n pesnnk tebanski, sam Pindar, poinje jednu svoju himnu renma da su borovi i ljudi
istog porekla i da je ista majka dala ivot ovim dvema rasama; o njihovoj slinosti
svedoi i~sti fiziki i?gled, i zajedniki razv~jen razum, a o n>ihovoj razlici svedoi
samo to to je avek slab i smrtan, a bog silan i besmrtan.
Prvi Pela?gi u Dodoni, u dana njoj Albaniji, rtvovali su svojim bogovima, i to
kao starijoj brat~i, ne znajui ni njihovo ~travo ime, ni mesta na Olimpu, sve do
ggojave Homerove Ilijade i Hesiodove Teogonije, koje su prve natiravile jerarhij
u grkih bo an~stava. Docnije, sa bleskom u kojem su ~se ra$ali jedan za drugim nebr
ojni geniji na svima poljima misli n a~kcije, sve
nic~e se ugvrivalo mi ljenje starih rapsoda da , su bogovi i ljudi .istog ba anskog p
orehla;
onako isto kao crgo, od pre jednog veka, mi verujemo da ~su ljudi i ivotinje isgo
g porakla, nostali razlini sa~mo diferenciranjem fela. Za nekadanjeg atinskog ovek
a na~rc torki darvinizam bi izgleda~o ili jedan nezgrapno izrahseni kult
233

~Y,i. .
u:
1:
ivoti~nja, ili krajnja bezbo nost da se jedino ` po izveonoj analogij
i fizihih fenomena ospo ri ono to je ne~obitno bo an~stveno jedino u ovejoj mis,zi i s
tvaranju. U oba sluaja, areopag bi tra io smrtnu haznu.
Jer bez verovanja u srodstvo oveka i bo anstva ne bi postojala ?a
atinskog oveka ona ljubav za nebo hoja je bila osnova njegove vedrine i opt~mizm
a, i izvor cele grtse misli i stvaranja. Bez toga gnikac ni gr~ka bo a~i..tva ne bi
bila dobila onu et?altaciju lepote ljud~okog tela i izraza, niti bi ljudi i ene n
a metopama njegovih hramova imali nne potpuno bo anske ~stavove i ~takrete. Ljudi
grke zemlje dolazili ~su u neposredan dodir n razgovor sa samnm 3evsom preko jedn
og hrasta u Dadoni, n sa Apolonom preko njegove sve tenice u Delfima. Izmeu 6o anstva
i oveka je put bio uvek otvoren. Demosten smatra ak ovaj dodir ljudi sa njihovim
bogovima kao glavnu sreu grkog ivota. Ko je, dakle, ;
posle taga mogao li iti taj narod takvog bla enstva na ovom svetu? Najbolji znah to t
o nije niko ni paku avao. Bilo je jeretikih misli, ali nikad nije bilo jeretihog pok
reta. Grki bog je do kraja ostao brat i zac.ttitnih grkog oveka: ni bolji ni vi~gci
, neto samo jai n besmrtan. Lugkijan ~satiriar pagaa pravo oseanje svog naroda kada
na jednom mestu ka e, iako s podsmehom: " ta su ljudi? Bogovi smrtnici. A ta bogovi?
Ljudi besmrtnici: `
Za grke bagove i grke ljude lostoji i zajedniki sve to je grko: ze~mlja, dlod zem
lje, n ls:rte grke ene. Bogovi su se enili tim enalia, i one su im ra$ale heroje, na
roitu rasu izmeu bogova i ljudi. Baginja mladosti Hera, sa zlatnim sandalama, isto
vremeno sestra i ena Zevsova, ljubomorna je na odnose gromovnikove sa ljudskim ena
gia, i u svojoj ljubomori posejala po lerju paunovom stotinu oiju Argusovih.
234
I Zevs provodi ra~epusne noi u Argolidi, ljuoei lepu Alkmenu i Danae; i uzima za en
u lepu Laudemeu koja mu ra$a heroja Sarpedona, gcto
' gine pod Trojom, obuen u elih; i pretvara se u labuda da bi ic.gao n drugim ljud
skim enama. Ni Apolon nije bolji. On krade devojhu Kirenu, koju prenosi na afrihu
obalu, gde je pravi kra
: ~sicom zemlje ~koja se n danas zove Kirenaika, po njenom imenu; i luduje ?a de
vojkom Koronis, sa lepim veloviia. - Ni grke boginje ni~su ednije ad grkih bogova. H
e~siod iznoioi itaVu genealogiju botitva koje su uzimale sebi ljude za ljubavnihe
, raajui oatet rasu heroja blisku bogo
Ii vima. Bagitva ?emlje i ploda, Seres, imala je ljubavnika Jasiosa, i s njim ro
dila Plutosa, na Kritu, "u polju triput branom." Ki boga rata Aresa i bognnje lep
ote Afgodite, Harmonija, ra$a etvoro dece ~sa kraljem Kadmo~som, a u vezi sa Zevs
om rodila je Dionisosa preho svoje ~keri Semele. Od svih boh-inja ostale su edne s
amo Atene, "sa jasnim oima `, i Artemis, "sa zlatnim strelama: `
Ovahav Olimgr, ako nije zanosio svojim moralom, opijao je svojom rado2pu i za
luivao svojim bleskom, n, naroito, jednom postojanalz ljubavlju bo anstva za sve to j
e ljudeko i zematbsko. Zato su i sami ljud~ uestvovali u raspusnim svadbama svoji
h bo anstava. Grad Atina sva~ke godine praznuje praznik stkmbolinog venanja boga Dio
niso~sa, a u Eleuzisu venavaju Zevsa sa boginjom Seres, odvodei ih zatim u lo nicu n
a sasvim ljudski nain. Na isti takav ljudski nain grki ljudn i zakapavaju svoje bag
ove kada umru. Bog Dionisos je sahranjen u Delfima sa ovakvim profap im epitafom
na grobu: "Ovde le i mrtav Dionir~os, sin Semele." Prema tra
diciji, u tdm je mestu sahranjen i Apolon. Na i Kritu je sve do hri anskog vremena
i pokazi
van .grob Zevsov. Bogovi su bivali ~egda cak i
23~
kraljevi ~na zemlji meu ljudima: 3evs je vladao Kritom, Posejdon je vladao Krfam,
Plutan je vladao Sncilijom. A taj hult, gde se toliho me a oveansko sa bobkanskim,

ne pokazuje uni avanje boga, neto uzdnzan~e oveka, kojeg su druge religije smatrale
nicggavilom i grdobom.
Taj grtsi bog, prijate~lj i ~brat ovekov, nije, dakle, bio ?akonodavac i sudij
a, kao ixar j~ vrejski n hri a~nski, nego samo ovekav zacrgitnih i prorok. Zevsa, oc
a sviju, ne mole za mnlost na onom svetu nego za lomo na zemlai; jer na onoak sve
tu i a~e vlaca Zev~s, nego Pluton. A~polo. nu icu i Delfe da iais prorekne buduno
st hako bi se sa.uvali od prevare i iznenafienja. Bogovn su uvari slabijeg od prem
oi jaeg. Ovo ste videli u Ilijadi. Pod zidovima Troje ne bore se samo ljudske vojo
ke neto i dve grupe bo anstava, od :kojih jedna grupa poma e Trojance a druta Ahajce
. Za 2trve ratuju Ares, Alolo~, Artemis n Afrodita, a za druge ratuju Hera, Aten
e i Posejdon. U desetoj ragtsodiji Homer opeva velele~pii kongres na Olimpu i bun
o deljenje bo anstava u dva protivnika tabora. Kroz ceo e~os, za svkk deset godina
apsade Troje, bogovi ne napucgtaju ljucske bojne redove. Tako je svaki trojanski
heroj bio siguran da uz njega ratuje i jeda~n bog zacggitnik. Ahila lrati ukora
k takvo bo anstvo; njega titi njegova majka, bogknja morska Tetis, sa srebrnim noga
ma; a n,egov tit je pdklon bo anski.
Ovaj najvei i najhumaniji narod na zemlji ostvario je, u takvom izmirenju svo
je religije, sve veliine i pro iveo sve sree. U ovo natce divljenje treba metnuti i
malo hrk anshe ?avist.i. Pre svega, njerova relngija je bila nacionalna, proiavod n
jerovog oopstvenog genija n srca. A kaliha je rrea verovati u svoje sopstveno del
o, koje ide ak do osrvarenja svoje sopstvena
236
religije. Evropskim hrictanima ~e nal~etnuta jedna vera semitska i azijoka, jer j
e hrFpianstvo pre svega proizvod semitokog genija i rase. A samo onaj narod koji
je nmao svoju sopstvenu nacionalnu religiju mogao je stvoriti svoju nacionalnu u
metnost, na nain egipatske, grke, indijske i ara:pske. Istorija umetnosti hije bil
a nikad druto nego jedan ceo istorije religije. Ne postoji, bar po mom mi ljenju,
umetnost talijanska, engleaka, francu~ska, ruska, poljska ili srpska; postoji sa
mo egipatska, grha, indijska, muslimaneka i hric~anska . . . Mnkelan$elo, Rafael
i Leona-rdo da Vini insu i redsta$nici nacionalne talijakske umetnosti, a jo su to
manje F~oto gi Dante; prii su predstavnici neopatanstva, a drugi su predstavinc
n op te hri anske umetnosti; i ni jedni ni drugi nemaju nacionalnog talijanskog nego
to to su dnikli na talijanskom tlu. Toliho su isto malo lredstavnici cpianske nac
ionalne umetnosti Morales i Greko, ija je instgiracija bila duboko veroka, a ne n
acionalna. Da su kojom sJreom Sloveni zadr ali svoja stara slovenska oo an~stva, koja
bi vremenom bila usavr ena, onda bismo acogli verovati da bi se vremenom odista ~
stvorila i jedna orig-inalna i bitno sgkovenska umetnost. Da su n rimakn Latn~ni
ostali pri svojim ttrimitivnnm latinskim bo anrgvima, n ~ggodu ili i~storijski ivot
i razvitak zaje,dno sa svojim starim i rasnim oltarnma, ne pr~rmajui grki Oli.mp z
a ~svoje nebo, vrlo je verovatno da bi stari Latini imali i svoju nacionalnu ume
tnost. Ovako, onn su u~svojili grka bo anstva i, sledstveno, ostali bili zauVek zat
ocnici umetnosti vezane ?a tu tutu .religiju. -- Jevreji su narod koji nije i;ma
o svoje Muze; ali su bar docnije, i kroz sve peripetije hri anske ere, mogli videti
hako jevrejskn duh n religija nalaze svoj umetnikn izra aj u del~ma hri anskih artns
237
s,:
ta, ;pa to je hri anstvo produkt i usavr etve sinagage. cniverzalna hri anska crkva, u ume
tnikom pogledu, razvila se na tetu ne ~samo nacionalnih kultova nego i nacionalnih
umetnosti.
Jer otad bina i jezik ne znae jo naciju: nardije, to su pre svega, domae relkgij
e. Mogli su imati svoje sapstvene umetnosti i jedni Asteci ili Ititi, ali hri anske
nacije predsgavljae, sve ujedno, za budue ljudstvo ~daleke i nove ere, samo umetn
ost hri~gtansku, koja je ~do la u nizu ostalih. Nije nacionalna ul.ietno~sr, asao to
neki ~misle kod na~s, ona koja opisuje nacionalnu hstoriju i slika narodni ivot,
jer su to elementi samo spoljni i jevtini; originalna nacionalna umetnost tra i d
ublje izvore, ag to u ocnosu oveka ~prema njetovoj sudbini, pggo je i?rahseno ~sa
mo u jednoj religiji koja je uvek produkt jedne totalne i sapstvene ideje o ivotu
.

Grka stara religija je bila amoralna, kao to su td i hri ani veito isticali. Ali
je ona morala biti amoralnaikad se zna da grki bagovi nisu bili drugo nego simbol
i elemenata prirode, obueni vremenom u ~giarene bajke, ?nai ist materijalizam. Mora
l grki ,nije stoga ni bio sadr an u kosmogoniji, ~nego u filozofiji, zakonima i ume
tnosti. Da je grki moral bio vezan za relitiju, onda bi se sudbina tih dvaju idea
la bila hobno vezala jednu za drugu: sa o~adanjem religije padao bi i njen ~mora
l, i obratno; onako kaha se ~go vkdi danas u hri anstvu. Meugim, grtsa etika, onako ~
postavljena na osnove nauke i logike, i ne predstavljajui, kao to je hteo Sokrat,
nego samo zbir praktinih principa za ivot, nije nikad bila izlo ena igri sudbine.
Moral grki, produkt grke mudrosti i logike, a ne grke mistike, astao je ipak na
visi:
238
ni do kraja antikog sveta. Kada hri anski pisci govore s omalova enjem o ivoralu pagan
skog dru tva, ni~su to mogli initi mislei na prosveeno atinsko ljudstvo, nego na alek
sa,ndrijsku dekadenckju; nnti na visoke graaneke vrline iz vremena rimshe republi
ke, nero na degeneraciju carstva. Naprotiv, Grci su ve od poetka pa do kraja bili
veliki aioralisti, smatrajui moral mudro u ivota ovekovog. - Sokrat je bio prvi morali
st starog sveta. U ivotu i duhu prethodio je uzvi enom ~trimeru Hristovom. Ni u vel
icini samog nazaretskog bogocoveka nema hieg cirljivijeg nego u smrti i mudrosti
atinskog filozofa. Sokratov govor uenicima o besmrtnosti du e na dan omrti elu io je
i samim hri~canski~k ocima kao osnovni dokumenat o besmrtnosti ducte. Platon tako
Uer nma duboki moral apostola i evangeliste, i zalaalo nije ~trogla en docnije hri an
skim spa~siteljem. - Za hri ane je moral u du nosti zajednike samilosti i u strahu od
bo je kazne; za staragr~ke duhove, moral je bio u princilu mudrostk i u oseanju du nos
ti. Od Sokrata pa do hraja grkog sveta moral se smatrao hao nauka o erei, a ne kao
pouka o milosru.
Postojalo je, i,stina, u Grkoj i ropstvo, iju instituciju nije, uostalom, filo
zofija ni stvorila, ~ma kdliko da je bilo filo?ofa koji su ga razliito diokutoval
i. Ali je pored rapstva postojalo, kao kult, i milosre. U Atini su postojali olta
ri milosrlia pre nego to ~se igde ranije u svetu ?nalo za t~ bo ansku rec. Na takve
oltare milasrUa upirao je prstam filozof Demoniahsis da osujeti nameru onih koj
i su hteli dovesti ovamo rimske gladijatore, i tu nadieru osujetio je. Za vreme
Solona lostojala je i sve tena prostitucija, importirana s druge obale, api je hra
l~ Afrodite nestaa brzo i neujno. Skitski bot ploenja, Priap, na putu za Rim, ni
239
je se motao zadr ati u Atini, gradu i~stik naravi. Ovde je bilo razvrata i razvratn
ika, ali van doma i porodice, koji su uvek odr avani neoskvrnjenim. Stara atinska
porodica bila je moralna bar onalkko koliko.~i hri~anska iz njenih najboljih vre
mana. Alkibijades je bio veliki tospodin atnnski, ali i poznati veliki razvratni
k. Ovaj Perkklesov ro$ak n Sokratov uenih bio je vol6en zbog njetove izvanredne f
izike lelote, besednike sposobnosti, i dara vojskovo~e, ali je bio i vrlo amrznut
zbog svog ravvrata. Tako je bilo h sa Temn~stoklom, pobednikom na Salamini; i sa
Kimonom, ~sinom Miltijadovim; ak .i sa pravednim Aristidom. Plutarh, govorei o ist
am ivotu Periklesa, nije proiustio da r$avo obele i hao razvratnika i samog ~pragiar
a, bo ansgvenog peo~pisa Sofaklesa. Brak je u staroj Atinio bio du nost sva~kog gra~
anina koji lii~sli o sudbini dr ave; ~ne enjen ovek, atimos, smatran je za krivca pre
d dru tvom. Atina je bila jedina stara dr ava gde je, bar u principu, postojala i br
ana parnica. Atinski plemi koji bi Silovao svoju robinju, kahsnjavan je smr$u.
Grka staiha kola je bila najveU~a kola o du nostn, znai o moralu, koja se ikad vid
ela. Ljiceron, Seneha i Brutus unli su ovde. Republihanska partija u Rimu, koja j
e sru ila Ce zara, bila je delo grkog stoicizma. Katon je bio heroj tag morala. - U
sa~mtoj Atingi nihad blud nije bio elemenat verakih ceremonija. ovek je bio bolj
i od svojih bogova, a ena bolja od oveka. Pesnnk Eshilve ratuje protiv Olimpa u nm
e humanog mogala, za koji bogovi nee da znaju. Vrlina se uvek cenila kao znak duh
ovnog ?dravlja i fizikog savr enetva. ene iz .trojanekot elosa n atineke trage,cije,
imaju sve vrline majke, sestre, keri i ene. Sofokles slavi IfigekijU, a EURittid
slavi Prokse~e, zbot
240

njihove na~s.pedne nonosntosti. Dobri tt~udi su u Atnni bili predmet otpcteg pri
znan~a. TIesnik Kalimakos iz Kirenaike ima ovahav vpitaf: "Ovde, Saon iz Akantos
a, sin Dahonov, spava pobo ni san; ne recite da umiru i dobri ljudn:'
Hermes je od sviju bogova imao u staroj Atini najvki.gi broj kipova; jedno o
d sredi ~nih mesta grada zvala se njegovim kmenom. Atinjani su pregoreln osvojenje
Sicilije da bi ~ efa svoje ekspedicije Atrkibijada vratili odonud da ga sudn atii
ski sud to je ta bo ahstvo uvredio jedie njegove raspusne nohi. Ovaj bog trgovine i
lopova bio je do te mere oboi avan ugradu Minerva. Ali je to i stoga to je Atina,
haroito posle Salamine, bila i t.rgovaki grad Hermesov, grad hoji je najzad postao
centrum jednog velikog ekonol,gskog saveza. Hermes je bio dakle obo:kavan skoro
kolkko i sama boginja Palas-Atene, po to je u jedno vreme Atina bila trgovaha koli
ko docnije Venecija. I najpoznatija imena atinstsa, bili su sinovi trgovaca i ii
dustrijalaca; esto i sami trgovci. Solon je bio ?akonodavac, pesnkk i trgovac~ Gl
laton je, ka e Plutarh, prodavao zejtin po Egnptu; Demosten je kmao fabriku oru ja.
Nea~o tenje se i tad zvalo svojim imenom, ali je perfidija u ovom ~gradu trgovakom
bila ~ sredstvo mudrosti. Neko~a prevariti, bila je okretnast; ali ~sauvati se od
,prevaRe, bila je skoro ~stvar darovitasti. Izme~u onoga hoji ho~e da prevari i
onog koji je varan, postoji pre svega jedan odnos duhovnih moguU~nosti. Za mudr
aca je krivlji onaj koji ~se dao prevariti nego onaj koji ga je prevario. Lukavs
tvo je u Grkoj bilo bo anstsog porekla, jer je sredstvo za ahciju, utakmgrcu i nobe
du. Novac je cenjen, bez senhe hrii~anske doktrine o siroma tvu, ali i bez hipokriz
ije. Platon amatra novac, zaslu en a~sno, kao jednu od etiri glavne vrline savr enoga
Atinjanina. I mnogo docnije,
16 Gradovi n himere 241
Kalimakos peva: "Ne mo e ovek doi do ugle,da sa novcem bez vrlina, ali tttt sa vrlin
a~ma bez novca. Zevse, daj nam vrlina i novca." Isti pesnnk, meutim, peva na drug
om mestu: "Apolon se pokazuje samo dobrkm:'
Bret Anhesmus, dan~as Lina~bet, di e svoju rp~ral-tidu ~nasuprot Akropolisu, i
znad sviju stvari u ovoj sunanoj dolini. Nema victe na njemu hrama Zevsa Anhesmij
skog, niti se tu Vntpe vidi grob heroja Proklusa. Danas je tamo jedna neukusna h
ri anska crtsvica i jedna ru na ikona svetog G-ora. Padine ovog brega posadila je ooro
vom umom jedna ~kraljica nemakog tsore~tata. Ceo dan se ovamo pentraju gomile stra
piatda koji po sv~etu teraju vetar kapom. Amerikakski turisti koji ne znaju za i
me ove zemlje nego sa~mo po moneti u kaju su promenili svoj domai nonac; i gomile
francuske koje znaju za Akropolis samo po Renanovoj Molitei; i engleski putnici
koji s nstim ttometenim izrazam na licu gledaju karijatide na Erektejonu, piram
ide u Gizeh, ili gole crnce u Sudanu... Sre ete ove ljude n a atinskom Akrottolisu,
i u egipatskoim Luksoru, i u sirijskom Balbeku, ili na starim zidovima po Mesot
totamiji, uvek unezverene i nestrpljive da to pre lret~u s predmeta na predmet, i
da se papnu iz jednih kola u druga.
c doba ttersijske invazije, jo su u Trakiji i Makedonijn iveli lavovi i napad
ali azijske vojbke to su i le da poru e Delfe i Akropolis; Holant~ani su otvarali bra
ne i plavili svoju zemlju da se odbrane od neprijateljskih vojnika; ruski narad
je zapalio ~svet~u Mo~stsvu da ne padne u ruke osvajaa. Ali nema vn e nitsakve ,sil
e da sprei ove povorke pustolovansoji profang~pnu sve u gito tgogledaju. Sjajni f
rancuski ttesnik Albert Samen umro je s ranom u ducp3 to nije nikad imao doVoljnu
sumu novca da iz Pa
242
riza pree Alpe p vidi Italiju. Moj dragi prijatelj Ivo Fiipnko, koji nije imao ik
anje talenta nego jedan Alfons Dode, hteo se potui sa heknm otmenim sgrancem na A
kropolisu ~sad ga je taj putnih zapitao ta je ovo, poasazujui mu cctapom Prottilej
e! A koliho bi ubogiz lesnt~psa i filozofa dali svoj hvot da vide bar jedan zalaz
ak sunca nad ovom sve tenom atinskom dolinom.
SuncR ovde svako jutro otvara na madrom Himetu nove vulkanske kratere, a sva
ko vee u sveobimnoii po aru sagoreva ponovo sve persij~ske brodove u Salamini. Po s
vnma stvarima padne ekstatiki nzraz raanja i umiragsa u svetlosti. Po morskam ogle
dalu le e avde krupne ognjene lokve, prema nebu koje se raslada od prevk e vatre. St

ubovi na Akropolisu zavijeni su u modre i krvave velove i pauine. A dune dolinom

love. tarac ?a hoji su stari ~tovorili da nzlazi ,iz mirisnih usta boginje K~ris
.
Sreni soj ljudski, .haji je nekad ovde taho verovao u ~porodino srodstvo sa sv
ojim bogovima, jer on inije mogao hsiveti u strahu od ~knvota i u strahu od smrt
i - ta dva straha isoja ine traginost na e hrigpanske ~pro~gdvedi. Moglo bi se pitati
da li je antiki ovek ovoga tra~ca uopcgte znao za obicne i prave ljudske bede, ~k
oje ne samo da njegova vera nije otkrivala i uve.piavala nego ih je ba namerno skr
ikala i ubla: avagga. Najmanje bi ~se moglo govoriti o takvom oseanju ljuds.ke bed
e po onom crgo je od njega os
talo naagisano, izvajano, naslihano i sagraeno, iMefiiutim, nijedan ~narod starog
sveta inje imao
sviretpgjih isku enja nego grki. Postojala je najpre dorska najezda sa Ete i Pinda,
koja je rasturila ahaj~ski svet i oborila njegove kulturne centre; i zatim pers
ijska invazija, koja je za
1e 243
~obom ostavigl3 krv i ztaritite; i najzad svirern~t pelaponeoki ratovi sa me$uso
bni~m ubijanjem i ru enjem, po starom prort~pcanju: "Do~i $e dorski rat i kuta sa
njkm." Zatim Filnpova n Aleksandrova makedonska okupacija, i, na kraju krajeva,
rimsko zaa~osedanje grke zeml~e, kao konac sviju drugih u asa. Ali su se ipak velin
e vattre lagano gasile. Posle jednog ~propalog kulturnot centra, otvaraa se novi
takav centar na drugom kraju . . . Grki ljudi n trki bogovi lrenosili su se staln
o nz mesta u mveto; bilo je samih deset Atina u deset raznih grknh naselja . . .
Geinje grki nije bio trenutni produkt rafinirane sredine ili samo jednog hstorijs
kog razdoblja, nego iriviletija rase. c prvom veku posle rnm~ske okupacije atins
ki artisti su se listom preseliln u Rim; ali tamo ni~su vi e dali jednog naroito ve
likog umetnnha. cbilo ih je ~najpre ropstvo, a zatim hri anstvo. Grtsi narod, me$utn
m, nije izgubio svoj stvaralaki genije dak nnje iztubio svoje bogove.
Grki genije je izgubio svoj ?a~dnai zalet u egi7gatskoj Aleksandriji, gde su
izmirivali Ilijadu n bibliju. Alarik, arijanac, oborio je hramove Servse n Kore
u Grkoj, i ta,da su konano zavr ene magijske noi otkrovenja u Eleuzisu, to je prvi pu
t ve nesumnjivo i nepovratno znailo konac laganskog grkot drugctva . . . Ve su i pre
toga cezarevi generali zabraa~ili bili u Atini ~panatenejske litnje, i radosne
praznine Dionisosa, i izgovaranje Eshilovih i Sofohlovih stiho~va u starom pozor
icpu atinskom. Mo da su na taj nain za jedva nep~una dva stolea poatucale sve osnove
starog trkog s.veta. Ali za ta puna dva druga veka vlada~o je onaj emerni suton u
home su popadala konano jedno za drugim bo anstva i ideali starog dructtva da doe n
aj?a,c pobedonosni n neodaljivo velgpsi i edtasg~taki genije hri an~stva.
244
Ali u doba Periklesovo, koje nam je najbol~e poznato, nigde znaka na eg pobo nog
bola, muenihot samoodricanja, verske tuge, morapnog pesimizma. Paganizam je hsi$e
o i umro u dkonizijskoj racosti i olimpijskoj uzvgpcenosti. Grka trzgedija je nes
umnjivo naj alosnija pesma koja je ikad i~spevana o ovejoj sudbnin, aln njena asnova
nije pesimiza~m, nego determinizaa~. alosna grupa Laokoona, skna Prijamovog, reca
Apolonovog, koga zajedno sa sinovima dave dve morske zmije ctgo je hteo otkriti
tajnu Ilisovu, isto je tako najztla~evniji mramor starot sveta. Ali ovo delo nij
e izraz atikog geni;ja, uvek vedrog i harmoQ-iinag, nego delo jednag drugot plemen
a, sa drugog kontnnenta, iv druge ed~ohe: sa Rodosa, iz doba degeneracije, iz tg
olovine veka pre hri anske ere U Periklesovo doba n u njegovom gradu ta emfatina gru
pa bila bi ,ismejana. Pominje se jedan sluaj da je odbijen jedan skulptorski rad
u Atini samo zato cggo je jedah umirui heraj nmaa na licu izraz fnzikog bola. Uop te
bol nikad nije ~bio izvor insrp-gracije ni elemenat lepote grkog umetnitsa, nego
ili uzvi ena mirnoa i izmirenje, ili dionizijska radost luna naivno~sti, dak je hr
i a2-nstvo bol napravilo zave tanjam samog muenika Hrista. Samo na jednom ,mestu Sofak
les ka e da je smrt bolja od ~kF ota. "Ne roditi se, ggo je bolje od svega; a to ovek
posle to?ga treba najvicte da voli, to je da se to pre vrati u nictgavilo otkud j
e i do aa', vapi Edip.
Pesimizam umetni~ki, to je delo na eg veka. Leopardi nije imao prethodnn~ka ni

u grko ni u hri anslso doba. On je u evrapski ~duh uneo onaj bol hoji ~se u Francusk
oj nazvao pial di siecle, i koji je ve taki napravio najveu pagnju nekolikih generac
ija, i ta1 de vivre asoji se o~setio u neredu mnogih ideja, n hoji je produ io tam
ni konac verterstva . . . Bol hri an
245
r. ,,.
,u. ~g-, .
ski bio je sve teni bol za isku~pljen~e praotakog greha, a bol hri anskih pasnika bila
je, uglavnom, jedna transcendentna veroka tuga. Takva je bila i tuga Petrarkina
, kao to je i njegova ljubav ?a Lauru bila samo jedna hritcanska molitva. Mikelant
~elo je iiiao bola u svam mramoru, ko~ji je daleko od grcke vedrine ili pasivnos
ti; ali je u tom bolu njegovom bilo mu kosti i snage pred ivotom. Dante je bio tu an,
jer su ga ljudi mrzeli, a njegovi sop~stveni zemljaci pragonili iz otad bine, ali
je njegov bol bio atonoeit i bez odricanja. Srednji veh je, dakle, znao ?a jeda
n bol koji je dolazio od uspamene na prvog muenika Hrista, ali srednji vek nije z
nao ?a na les~iiizam Leoa~ardija i openhauera, znai pesimizam knji evni i filozofski.
Najmanje su za pesimizam znali ~rki artisti.
Misticizam je stvar istonjaka, a Grci nisu imali mi~stika ~koji bi ih zaveli
u pomrinu i pesimizam. Misticizam u Eleuzisu i Samograsu imao je harakter samo je
dne abe i nije ulazio u odnose ovekove u ivotu. Pitagorin mistici?am n ije i ao dalje
od jednot hulta; njega su, uostalor.g, prezirali neki i najvei fili?ofi, a Sokra
t je poginuo borei se pr~tiv neprijatelja zdravog smisla i istog razuma. Kao Sokra
t, ni mnogi drugi nisu hteli da budu posveeni u eleuzijske misterije, hoje ~su, u
glavnom, bile crkveni teatar i politika nnsgitucija. Va na je da je pitatorizam, ia
ko je Pitatora bio Jonac, delo jedn og dorskog centra, u Krotoni, a ne ~kakvog j
o kog centra, Mileta nli Atine. Pitagorizam je ~bio filozofija dorskog duha a. ne
jonskog, i on je imaa u Atini svojih sledbenika, ali nijedan ad njih nije nastav
io ovde tegovu kolu.
~4b
Kada veernje sunce baci svoje usijane velove po starom kamenju Himeta, n kad
a pored po?la~enih stubova hrama Zevsovot oekujem da se mettu sitnim bariliggma o
ko njega uhvati prvi ljubiasti atinski mras, nikad, nemam ono religiozio tratino os
e~anje hekvota i smrti kzo gledaju$i sa Aventina smrkavanje n?nad hrn ~tanskih stv
ari u Rimu. Grka je zato ostala nepromenjivo paganska. I na danai ~oj Atini le i jedn
a neporeme~hena antika i patanska svetlost. Rim je papski rrad vema nego n hri $anok
i centar.
Apalon je ovde u Grkoj bno strelac, ~tesnik, vra i lekar. Imao je u svojim ruk
ama sve da ovu svetlu taku ?emlje sauva od verske tuge. Vera je ovde ostala do kra
ja bajka i sujevera, i svako je tumaio kaho je hteo i razumevao. to u ovoj dolini
i danas najve$ma skvaja na duh, to je ono izmirenje grkog oveka sa svojgsm ba anstvom
. Ovo je jedan ~bitni sluaj grkog geni,ja koji mi ,jedva mo emo i da shvatimo. Nije
Grk ~rmao drugu 'oibliju nero njegov trojanski epos; nije imao dogme ni s.ve tenih
knjiga; ~nije nmao ~ni naraite ~sve. tenf ke kasre. U hramovima su slu ili slu bu samo
najugledniji atitgski grat~ani, s izuzetkom ~samo dve atkn~ske porodici xoie su
po rrpaBy nasledstva davale sve ten ike za Atene-Polias u Atini i za ~Sere~s u Ele
uzi~su. Nije .imao izgie ni izmatika, ni kad je primao Fgova i tu~a bo anstia, Apolo
na, Afroditu, Dionisosa. Da je ~atins~ki narod kmao sve teniku kastu=, ona ~?i pre
ili pd~sle od vere napravila bauka, a ad crkve ins~rituciju opaonu po cr avu; i da
je imao dogmc, ona ~bi nza?vala czi?mu i ve~ke ratone; i, najzad, da je imao sv
ec~tenr knjnre, o~~e bi zadr ale za sebe svu mudrost i 'gs;o.aizz~i~l ~ii ubila f~
lazofiju.
Istorija r~:.,giri,~a !~i.pa ,~e uvek istorija ljudskoga c:pna; 4szct-ga je f
zog i.Lkaanje ir, ma ta, a
~47
g
~~i

ne osvedoenje n nauka. Da je ok;vedoenje i nauka, svi bi narodi verovali na isti n

ain, i najzad bi pali pred ksto bo ahstvo. Ali pa to je bog stvar osea~a i ma te, svaki
je narod itravio svoju veru na nain na hoji je pravi~o; i svoju muzihu i pesmu: p
rema temperamentu, predelu, ~kpimi, stepenu kulture, istorijskoj sudbini. Boga j
e ovek pravio potpuno prema ~svome obliju. Jer je .vera suma svih drugih oseanja i
?bir svih ideja o ivotu i smrti. Ideja o ~gdbini ovatsovoj na ?emlji, to je osnova
jedne vere. ivot je nesumnjivo svugde isti: podjednako vezan za alternative srea
i nesrea. Smrt narokgo nije drukija na jednom me~stu neggo na drugom. Zato je dovol
jno govoriti iialo du e o ivagu pa da i ~srean ovek padne u tugu; a govorei du e o srei,
mi se osetimo pamalo nesrenim. Religija, to je filozofija sudbine.
A kad je jedan narod morao da primi, ~nasiljem kao abino, tuu religiju, koja
nije proiovod njegogvog temperamenta ni duha, on je bar odmah pokugcao da je pre
pravi prema svojoj prirodi n svojim uslovima istorijskilgt. Hricranstvo je u Egip
tu lotisnulo stara bo anstva Tebe n Memfioa, ali je to hric~anstvo ubrzo postalo m
onofizitsko, dobilo veliki broj apokrifnik evan$elja, ,i utonulo u ltatiju i ~su
jeverje iz fara~on~skih vremvna. Kod Grka se hricgansgvo tsretvorilo u retoriku n
ceremoniju kulta; kod Latina u si~stem i politiku; kod blagih Slovena u lenost
i dru eljublje. Da je Hrtktos bio roten u ~staro~m Egiptu, ie bn ~se zvao Bogo-ovek
nego Kralj-Bag, imenom faraona ija loza silazi pravo od Sunca. Ragizes bi se zva
o jo i .Isus ili Savaot, kao to se zvao Ra i Amon; a hricganska nauka dobila bi na
tom tlu ka ?na ka~kaV definitivni izgled. Hri anstvo je menjalo narsWde, ali su i n
arodi menjali hricganstvo. Kod Srba ~ svetosaVlje znai ideju xbja ujedinjuje veru,
.dr avu i
248
naciju. Nije sluajno da su Latini uporno osgali rimokatolici, Germani postali naj
zad protestanti, Sloveni pravoslavni, a pu~ninjska pl~ mena~ muslimani. Sloveni
hoji su rimokatolici, izgubili su mnogo ~s,povenskog ttzmirujun u sebi krv i veru
; koje izgledaju pomalo ,strane jedna drugoj i nelodudarne, skoro nekzmirljive.
Nije ipak bilo mogue dg materijalizam grke relitije ne mui ponekad grke metafizi
~are. I?atad Zevsa bila je Moire, nu nast, s~crgpsja od njega. I?lazei iz fi',zike,
koja ?na ~samo za determinizam, ta je vera bila sledstveno fatalistika. Pigagora
je poku avao da je o~slobodi fatalizma n spirituatzitce; ISsenofon veruje u jedno
bo anstvo koje je, tgrema njemu, Boginja; i, najza;c, Platon veruje u jedno bo anstv
o koje smatra duhom, i to svesnim, s,lobodnim, razumnnm, i pravinim. Postojale su
, casle, i onda sve osnove za mono~eizam ~ verski moral. Ali to nije dolazilo iz
teolognje, koja nije ni postojala, nego apet iz filo?ofije, iji su prvaci veroval
i vi~spe i dublje, ali esto i druknje nego ostagp3 svet. Takvi su ~bili i Ksenofon
i Eshilas.
Sekta orfista poku ala je da moralizira Olimp, materijalisticki i amoralni, da
u relkgiju unese ideju odgovornasti, da bogovi ne budu samo za2ctitnici, nego ~
i sudije i d elati; ak da u~ese i ideju da su ~svn ljudi gregini po nasledstvu tueg
greha, ili da su sami lino lrestupngpdi. Znai da je vremenom jonski materijalizam
samo padaa. Vettitsi atinski tragiari, kao gcto se po ovom vidi, bnli su ,'ueiFpsi
orfizma. Ed~-pg nosi anatemu bagova za tue grehe, a Tezej u Euri~tidu za sotstve
ne glrestupe. I oni lri~rgnsuju botovima uloge sudd3ja. ~1 dram~ o Antigoni teba
nski xpa:~s pgipi~suje bogovima humani maral, i ka e: "Jeste li videli da su ~sad
bogovi~ cenili rave ljude?" Na drugom mestu
249
stoji: "Sa~mo su bogovi u stanju da poprave prestupnine:' Koliko je ovo daleko o
d teogonije Homerove i Hesiodove!
Ali stvarno, orfisa~m je ostao traka doktrina, stranz jonskom duhu, i, ~gored
sveg otromnog utizcaja od Pitatore do Platona, necggo tut~e i prolazno. Sva je
umetnost ipah ostala i dalje homereka. Vajana su h slikana kao ri ranije bo anstva
uzvi ena i mnrna; nijedno nema pogled sudij e ili zamah d elata. U bogovima i dalje
ima ljudskih poroka, a u ljudi~isa bo anskih vrlina. Pahao je ostao starn Hades,
sjaj~na grka poljana pokrivena ru i~gastim a~sfodelaika, kakve rastu i danas ~met~u
atinekim kamenjem u podno jima svetgrota Himeta. Bogovi niru bili nik,ad moralizi
rani; l~toral je bio pouka za ljude, a ne pro~rsi~si za bogove. U isto vreme kad

~se propovedao orfizam, slavio se i razuzdani kult Dionisosa, najmlaU~eg mehu b

o anstvima, pijanog od ivagne radosti. I dazbe je astala Hera, bogit-ba mladosti, r
t~ Eros, bog spolne ljubavp , i Pan, bog zlatorunih stada, muzike i plesa. I svi
ma moraliziranim orfgtkim bo anstvima ostala su i ubudue hamerska imena... Stihovi i
z Ilijade se zvanino i dalje nzgovaraju u panatenejskim litijama pored boginje mu
drosti hoju je Homer nalravio botinjom viite nego iko druti.
Zato nije u staroj Grkoj ntpsad bilo opasnosti ca nastupi doba verske tuge do
k .traje g? posledn,i grki ovek. ak i sam Sofokcie, u jednoj od najgorijih svojih tr
a~gedija me~e u usta jednom g.icu ove stihove: "Kada ljudi rcpestanu bi2-i rados
ni, nieu vi e ni ta ?a lzene; to su nvi mrtvaci..:' itav niz filozofa, od najsjajnijeg
doba grke misli do njenog sumraka, tra ko je samo doktrnnu o Srei: Aristi.ii, Teodo
r iz Kirenanke, Antistenes, Euklides i Stililon iz Megare. Atin~ski filozofi t g
rat~ani nisu prezirali tugu, ali je nisu ni tra ili, geao
250
Indijahci ili Rusi. Uslov za; ivot i njegov krajn>i cilj treba da bude jedino sre
'~a. Grk je bio ve~ na, ao sreu i opokojstvu svoje religije i atije Qgresta aa da j
e uvek trahsi ~i u cubinama svoje fnloezo~ije.
Bez povnavanja ovih odnosa izme$u bo anstva i oveka u ~staroj Grkoj ni ta se ne d
aje potpuno razumeti ni u njenoj knji evnosti, li u umetnosti, ak ni u filozofiji,
Nieg nije bilo u toj civilizaciji to nije bilo vezano ?a Olimp: ni Ilijada Homerov
a, ni atihska tragedija, in jonska filozofija, ni Fidijasova i Praksitelova skul
ptura. Nitde nieg ?emal~skog, profanog, iiskljuivo ljudskog. cak je i dr ava predsta
vljana pojedinim bo anstvima, a ne dr avnim vladarnma; ?nai dr avnim oltarima a ne gkra
ljevskim prestolima. Ovo je, ini mi se, ne ~samo harakteristian nego i izu?etan sl
uaj i u starom i ,~ novom dobu. Naime, bilo je topiko Hera, Afrodita, Hermesa i Ap
olona razlinih koliko .je bilo i razlggnih grkih dr avica. Bottp~a Atene u Atini ,je
drugo ba anstvo nego bori~~a Atene u Argosu. I Afrodita u Knidu, koju je ~pobo no va
jao Praksitel, sasvim je drugo bo anstvo iego Afrodita n Sikianu koju je skru eno va
jao Sko~as. I stota knidska Afrodita brani samo Knid, a sikionska Afrodita bra~k
samo Sikion.
Bilo je ipah nskreno pobo nih umetni~a i filozofa. Veliki pesnik Eshiles je ra
tovao protiv olimpijskih bo anstava zbog njihove amoral
nosti, ali je on bio sin svegitenika u Eleuzisu, i oam posveen u analio nje mnsteri
je, a bio je
i inae lo?nat kao duboko pobo an. Bio je loznat hao veliki bo~roljubac i Sofokles,
i~ako je o~pisivao zloine bogova nad ovekom, Umetnost skulptora Fidija~sa, iako~ j
e on bio ueniss Anaksagore, bila je cela ~tro eta verskFlm ose~anjem. Jedan stari p
isac, Diodor, ka e da je taj velkki
251
vajar ra~dio svoja dela pobo no kao hakav hierofant grckog hrama, i da ni ta nije bi
lo od tolikog verskog uticaja asoliko njegov Zevs u ~Ol~tkpiji, u ~sojem jv pred
stavljen istovremeno tF t kralja neba, boga mira, najmilosnijeg tvorca svih ivota i
saih dobara, i uvara svik ljudi. Platon u n~egavnm Zakonkma uverava geometra Teo
dora da je cilj svahog oveka ujedinjenje s bogom. Pindar, pesnik vrlo pobo an, rtvuj
e lino na svima oltarima; imao je arts i pred svojom ~kuom olta~re bagiz5e Seras i
boga Pana. ~Sokrat, iako. priznaje da ne zna in prava imena bagovima, prinosio i
m je rtve najskru enije. K~senofon u Per~siji rtvuje svakom prilikom i raspituje bo an
stvo za evaki ~svoj vahsniji korak.
Ali, iako je bilo u staroj Grkoj pobo nih filozofa kao Platon, nije bilo filo?
ofa-tvologa na nain Icelinga ili lajerlsahera. Nihad se grc~ka filo?ofija, i zsad
je ulazila u najosnovnije prgpicigse teolotije, nije dala odvesgi ia tlo isto teo
lo ko. Nije se utalala t~p~ u suvu polemiku francu~ekih enc~sloa~edista, hojn su s
tavljaln nasuprot jednu drugo~j veru i nauku. Nije postojao grki LesnFpg koji je
pravio hrg-pianstvo razuma; ni grki Kant koji je verovanje crkve ~todvrgavao kriti
ci razuma, pome avtr~i veru n etiku, i n~a.ttraviv i od Bota samo jedan stakleni nde
al. Za dubohe Grke religija je bila jedno, a moral ljudstsi drugo. Vera je bila
stttpsa i agria bez dagme i uenja, a moral je bio naukra. Legende i misao ~gsu i le
zajedno: je,dno je bila vera cp~ro~sih ~masa, a drugo vera filozofa. Vera ~se ni

je uila od popova; do nje se dolazilo intuicijom i ljubavlju. Minos i JIikurt gav

orili su da ~su svoje za~kone primili s neba, hao crgo su to govorili i Mojsije
i Num~a, ali ni to nije odvelo misao na besctua mistike. Ni eam Piragora nije mot
ao poneti duboki trki ~svet u magle teologije. Grk je bio prevashodno meta
252
fiziki duo, suv, lorian. Svugde drugde Anaksagorin "duh" pretvorio bi se mo da u teo
loctki iiotiv. Ovde je, meUutim, ostao samo pojam o mehanikam regulatoru svemira,
principom poretka u ~materiji, du am stvari, ali bez ieg moralnog i religioznog, to
je imalo otromnog utncaja n na samu umernost njegovog veka.
Zato je grki nzrod znao i za ~sra.ljeve, i za tirane, i za o~pitarhnjU, n za
rvpublikU - aln nikac ?a naj alosniji od svih re nma: za teokratiju. U tom pogledu o
va je zemlja bila izuzetagk me$u starim isgonim narodima. U Egigstu je sve tenstvo
bipo iznad naroda, ~r?aia~d ;klase ratnika, n nznad samog kralja. Stoga je n ide
ja smrti bila velikim delom va nija od ~rdeje ivaga. Sve tenici otkad postoje, bnli s
u propagatori smrti na crgetu ivota. Egip~atski sve tenici u Sat~su n Heliopolisu b
iln su urvrdili da je telo tamnica dug.ie nekvda njeg gre nika, i to u redu i~stih t
akvih optereenih predaha, i da je sva sudbina ovekova da se iokupljuje od tag hobn
ag nasled,stva.
Ali ovu stracgnu ideju nisu mogln presap.iti i a grko tlo in oni prastari egi
latsk~ kolonistn koji su ovde udarili temelje prvim gradovima, Argosu, Atini i T
ebi. Solon je bio u egipatstsom Heliapolisu, i govorio onde sa svecrgenicima. Do
cnije je ona~mo bio n Herodogg t.r Platan; ali niko od ovih ~velikias ~g ~edriJs
Grka nije bio zara en duhom onadko~ginje teokracije, ma koliko da ~su oni tgodnel
i ut~icaj dalekose ne egipatske mudrostn i nauke. U Indiji je teakrackja bila oduv
ek normalni sistem dr ave i drugctva. Bramani su bili .moniji i od ~kralja, ~oji ni
je ni bio drugo nego njihova iggra~ka. Zakon Manu ka e da ho drzne da ui bra.mana nj
egovoj du nosti, tome da ~se sit~a tsreo ?ejtin u usg~a n u u i. Taj sist~em je i do
veo ona-mo do odvratnosti za ~k~p?ot i akciju; ponova se ,roditi, znai
253
lo je uvek najve~am nesre~om. A grki pasnik ha~ e: "Olimp je boravi te bogova; ni ve
trovi ni oluje ne tsvare njetovo spokojstvo: tu svetlo nebo ra~a dane bez nai i b
ez obla~ka."
I sada su ti dani bez noi n bez oblaka na,c ovim sve tenim stvarima atinske do
line.
I danas su ovde puni muzike nebo i zemlja. Ni ta se ni sada ovde ne daje odvo
jiti od mitolo ke lepote i dionizijskog bla enstva. Ponestajali su mramori i kn>ige
starih genija, ali je ostala ova priroda, koja se u njima oglednula sa toliko ek
staze i cpet~e. Jo stoji ~spram ~sunca otvorena srebrna utroba brega Pentelikona,
odakle je i upa,n mramor za cvo narod statua n itave ume k~gubava. Jo ovde dolinom id
u putevi kojima su nekad na sve etiri strane sve~ ta oti li ljudi i ideje da propgi
re po ~svetu najve~u re lepote i mudrasti. Jo ovde sjaji u nebu tiodri Himet, na k
ojem su se odmarale oi onih iji pogled nije ilsao granica. Jedan od najvet~ih naro
da koji je ,ikad iveo izullro je ovde zajedno sa ~svojim bo anstvima, od hojih je b
i~o nerazdvojan za tri hiljade godina. Kao ni taj isult, ~nesravnjiv ~to svojoj
lepoti, tako ni .taj naro~d, nesravnjiv po svojoj vepiini, ne~e se pod suncem nik
ad vi e javiti. Zevsovi blizanci, borovi i ljudi, za~kapani su ovde zajedno, kao to
su zajedno bili i ro$eni. Lglo e atinska dolina opet postati nekad najvet~e nasel
je jednog novag sveta, ali ~e ona ?auvek ostati samo ~oblje jedno dalehog i bo at~
sog ljudstva. Stari Atinjani su zvali sebe autoktanima i hvalnli se acto drugn l
judi ~nisu pre njih obitavali ovaj suncani predeo. On je ddista i ipasle njih os
tao zauvsk samo njihovo Ostrvo bla enih. Grki su bogovi bili ljubomorni: oni ~su gp
oneli ~sobom ~sve ano to nije ~smelo i$eti bez njgp~ove ljubavi.
254
Atinjani su - verujui tako u ne to to je bilo vi e iluzija u ivotu nego ndeja o
u, - sami sebe smatrali vi im od svih naroda. Jevreji su to isto verovali za sebe,
jer su imali versku iir nju za sve cruge ljude; i Egipani, zato ctgo su smatrali d
a je lrvi ovek rot~en na Nilu. Ali su stari Grci verovali u svoju su~eriornost, j

ivot

er su oni ,cruge narode nauili ak i o tom ta je seme i hrana, otkrili prve izvore v
ode, i atrvi pokazali upotrebu vatre. A kada je grki genije u Atnni izrastao docn
ije u svojoj potpunosti, ova je dalina prva bnla smatrana sredicttem svemira. Sv
i su pesnt~s pevali ushi~tene hnmne ovam gradu. Poznat je Sofoklov ditnramb njeg
ovoj Atini, koji stavlja u usta Edipa, na Kolonu, kraj Sefisasa, ,dsuda cvetaju a
frani sa sunanim oima." I tebanokn pesnik Pindar leva da ~niko nije u slavi nadma1
1IIo bvaj grad jo bd doba Erekteja, njegovag mitskag kralja. Eurtt-p~,c, sin jedn
e atinrtse piljarice, ali veliki i bo anstveni lesnik, tvrdi da njegovi genijalni
zemljaci imaju prirodno pravo da Vla;daju svima drugim narodima.
Aristotel, tumaei rei ovog pesnnka, ka e da je veliki tragiar hteo re~i kako on sv
e druge narode smatra ravnfrm robovima. A zna se da je Aristotel pravio ak i tele
sne razlike izme~u jednog roba i jednog slobodnog oveka. I u na e doba, vi e od dve h
kljade todina docnije, u britanskom larlamentu, pravili su tako~er takve razlike
izme~u crnca i belca onamo nji protivnici oslobo~enja robova . . . Ako su, dahle,
stari grki ratkodi ostavili kao zavet svoje uverenje da su borovi i ljudi bra~a ~
me$u sobom, to se odnosilo samo na one ljude hoji su bogovima bili ravni po velii
in razuma i po telesnoj savr eno,sti. Tako se motao ,i razviti onaj kult intelehtu
alizma koji je u Ati~ki zatim postao teorijom o dru tvu i dr avn. Plato.
255
nova je ideja da cir anom moraju upra$,lja~gi Samo filozofi do pa od tog hulta. Isti
nz, ova ideja nije ~t~sto stiritualnog haraktera, nego i moralnog: filozof je bi
o za Platona samo onzj ovek hojeg je mudrost dovela do savr enstva ne samog uma neg
o n srca, a to znan koji ~toseduje etiri kagsitalne vrline: pravednost, usmerenost
, hrabrost i oQgreznosg. Jedan vel~ki srps~ki pisac ppe nedavno da bi taikn Pla~g
onogvi dr avnici bili najgori upravitelji dtr ave, jer bi sebe smztrali nepotrecgivi
m. Natrots- , glupaci su jedini ljudi koji ~svoje pogre ke ne uvi~aju, jer kada 6i gl
upaci uviali svoj glupost, i oni bn ve time postali atnnskim ~nlo?ofima...
Starom grkom dr avom su odista, i pre Platona, upravljali filozofi na koje je P
laton mogao ovde i pomi ljati: u Atiin Solon, u Sparti Litsurg, u Siciliji Karonda
s. Filozofi su te dr ave i napraviligr aaama! Bilo n.h je jotn mnogo drugnas. Temn~s
tokle nije bio ogobitn govornik, ali je bio veliki organizator, n zatim slavan v
ojakovota. Kimon je bio veliki besednik .i veliki general. Pern~kles je bio he s
amo jedan od najbogatijih gra$ana nego i uenih najveih filo?okra, i drug najveih pe
snhka, odlian orator, ~ mo da u svemu, hao i Jupije Cezar, najprnpuniji tip efa dr ave
kakvog je mogao uoapcte tgmati jedan prosveeni stari vek. A sva ta trojica uprav
ljali su Atinom u n,eno najblistavije doba.
I tek ggosle takvih primera kult intelektualizma mogao je u vreme Platonovo
da dostigne do vrhunca. Jedan jedini Perikles usleo je da ?a etrdeset godina svo
je vladavine stvori najvei vek hulture i urla$enasti koji se tvkac video na zemlj
i. Nije osgvario i ujedinjenje veline trke nacije, ali je sktvario jedan veliki g
rki save?. -- Filozofija je, odista, u Atini na
256
taj nain bila a~psorbovala i teologiju, ~g moral, i fizigsu, i politiku. Mudrast
je bila ~stoga sva vrlina kojoj treba da te i ovek atozvan za vi e smerove; ona je re
gggenje ivota n dr ave. A tto to se ne mo e bez filozofije ugtrav~aati dr avom, stgedstve
no je nalazilo dl njom vladaju filozofi i da je prema tome politigsa samo jedan
deo filozofije.
Na jednom mestu u F~onu stoji holiho je Sokrata indignirao Ana.ksatoras, koj
n ne smatra kao organizatore ho~smosa nn bo ju silu, ni zakone dobra i nu nosti, neg
o elemente bez inteligencije i morala. U jednoak dijalogu s Adimantom, u Politij
i, govorn Platon na usta Sokratova: ".Ali ako gomt.tla jednom uspe da razume ~t~
rsgifgu koju mi govor~ggmo filozofima . . . ho~e li onda n on~a verovati, s nama
zajedno, da jedna dr ava ne~ge biti sretcga nego samo onda kad gg~en tglan budu i
?rat~ivali ti artisti hojn rade po modelu bo anskom?" - Nikad demohratija atinska
nije zato ni ggrestajala da na velike lolo aje dovadi samo ljude velikog imena. Na
vlast je dolazio tgln ovak koji se gtroslavio reito u, ili perom, iln oru jem, ili ovek
kojn ima za sobom veliko bogatstvo, to je onda nosilo sobam i ggorodinu reputacij

u: Trazibul, Kalistrat, Eubul, Demosten. Kada ~su filozofi 'iili vel~ki oratori,
oni su uspevali da na Pniksu nametnu svoja ~mi~ ljenja senato,rima ~ca ih ovi usv
oje kao gotova; a demagozi na Agori relpavali su svoje stvari dubokom iron,ijom
i sjajnom duhovito ttu. Demakracija - vi e mo da nego i jedan drugi sistem - kao i dan
as, i kao uvek, bila je u rukama jedne duhovne oligarhije. Me~ugim, u na em dana nje
m doou, na vlast dolaze ljudi jednom mehanikom hzbornih sisrema koja izbacuje na
elo dr aane uprave ljude bez i~gmena, bez tatgenta, bez morala, bez pobo nosti. Ali
u gradu mudraca vladali su odi~sta mudraci. Kle
17 Gral,ovi n dnmere
on je vladao samo u jednom dobu pomrasg,a i oaj anja.
Nama je, izvesno, dana~s te ko razulgeti, ak i istorijski, taj grhi kult intele
ktualizma. Naroito u ocim razmerama g<akai je bio ho~1 IIlatopa, ljubitelja filoz
ofskog sistema, toliko iskljuiv; i kod Aristotela, teoretiara rapstva, toliko neovea
n. Samo je hri t,anstvo uspelo da don ese osls~bohen~e od rqpstva, i samo za~slugo
m jednog hri %anskog vladike zabragven e su uka?stm borbe gladijatora. Istina, otk
ri~erg Awerike, ropstvo je, mislrcgo se, oilo opet postalo istorijrkom potrebom:
po to je trebalo stvarati Ameriku kao nvkad Akropolis, Olggmpiju g celfe, ne sal2
o duhovngrm nego i fi ziknm sredstvima. Me~iugim, novo doba nije bar imalo svog f
ilozofa da tu potrebu ropsp~va dokumenti e i naroitom filo?ofijom. Natgrotnv, moder
na filo?ofija nije tgosle Hrista deli.ta ljudg na vgg e i ninse, od kojih bi jedni
bili po tgrirodi gospodari, a drugi robovi, jedni duh a drugig telo, Dak je za
Aristotela itsao ovekova bila ne to cnoljrbe, neusa~eno u cawoj prirodi, i sposobno
da se razvija postupno, Dekart je vv~ tvrdio da postoji dualiza~m tela i ~mi~sl
i. Al~i je naroito na e doba, sa Bergsonom, utvrdilo da ne treba staniti inteligenc
iju i instinkt nasuprot jedno drugom. M~sao je svest i aktnvnost, i glavn a ~mo~
stvaralaka; ~instinkt je mot~ ~prilgene i variranja. Ali misao n e ghvata su tinu
g:ao to je shvata instig kt, nego s:amo ,oblike stvari i odnose met~u stvarima. N
ije, dakle, misao izvan prirode ovekove, ni ra?lina od g~egove prirode, ni samo sp
asobna za istu spekulaciju, kao to je rovorio i sam Kant, nego, ggapro!tiv, deo or
g teg ivota i svakom urot~eno sredstvo za saznanje i akciju. Drugo eredstvo je intu
icija, nezainteresovani instinkt, svestan
2~8
sebe, sposao'an za ra?migcljanje o siom objektu, i to do njegovag razvijanja u b
eskrajnost. Sa1io se nntuicijom saznaju krupne teze kao trajanje, stvaranje, i v
italni elan; ali se opet samo razumom dosegne do irgguicije. Intuicijom .i razum
am, ~samo .kad su ujedinjeni, dolazi se do ap~solutne slo. bode.
Montenj, Bekon i Dekart htepi ~su da oslobode dru tvo od tradicije ind,ividual
n?ma, tvrde i da dru tvo kvari istinu u njenoj primntivnnj i~stoti; Kondilja~k i Rus
o loku avaju da je vrate prirodi; katoliki filozofi, kao de Bonaljd i Lamne, s.matr
aj~u iiisao za jeres. Paskal tvrdi da postoje dve istine, intelektualna i religi
o?na. Tak u na e doba, novo doba velikih filo?ofa, dai e Dirkajm da utvrdi da ~se ai
isao razvija paralelno sa dru tvam, i da religija i nauka znae jedno i i~sto, i da
~nzme$u tgrkmitivnog mentaliteta i mentaliteta naunog i slobodnog postoji potpuni
kontinuitet. Teorija Ari~stotelova o vi em i ni em ljud~stvu, o goslodaru i robu, m
isli i instinktu, odavna je, dakle, izgledala apsurdna u logledu moralnam, ali v
erujem da ast pritvada samo na~giem dobu koje je pokazalo tu Ari~stoteloau mi~saa
ap~surdnom i u logledu ~naunom.
Sada stoji Akrapolis kao tragini spomenik nekada teg i?mirenja u ko~smosu bogov
a i ljudi. Stoji usaml~en i stran u ovom vremenu novog odnosa neba k zemlje.
Ni na jednom komadu sveta njegov Partenon ne bi stajao ggrikladnije nego to s
toji u ovom sjajnom i mirp om predelu. A~ginski pejza je pun panosne tvrdoe stvarn
i nesravnjive harmonije blagih i difuznih boja. Slikari svih vekova tasie ovde s
voju et~ za takvim bojama i gubiti lamet izmeu realnog i nerealnog;. i dve
259
-tri stare i zgurene masline dovoljne e biti jedpom s~ ikaru da pastane besmrtan.

Pri zalasku sunca koje tone u Salaminski zaliv, Partenon ima izgled jedne mjede
ne lalate koja ~se sva rastvara u zapaljenom vazduhu, n koja je sva isputena vat
renim demonima i modrim zmajevima. Ni u jednam satu dana njegovi prostori nnsu g
godjednako vslgiig, i iti je njegov ~mra.mor iste boje. Mramsrr kararski brzo po
sta~g e zelen i a,ostan; a ova.j mramor pentel.iki, koji r loetka ima boju devojakog
tela, docnije u?me boju bdkra, gg najzad blagi preliv zlata. I zato je ceo vazd
uh ~pun zlata u ovom mirnom i pu~stdm prona~osu u kojem lro ivimo stotinu ivota u j
ednom oaranom satu. - Ali je sa:mo nou Partenon muzika i molitva, a ne ~gsamen i a
~rhitektura. Na ovom istom zidu starog hrama na kojem sada mirno stoji moja zele
na senka, onomad je pro la senka Sokratova i Sofoklesova, a maloas Cnceronova i Plu
tarhova . . . Isti ovaj mra~mor pod nogama, zazveao je istovetnim zvukom Aleksaid
ru i Cezaru . . . I pre i sada bio je Partenon sredi te sveta na kojem su ?a~staja
le oi obo avalaca i ruka ru ilaca, s istim divljenjem i strahom.
Bilo je i pre Partenona, a ima i sada, crkava koje su svajom lepotom podra av
ale veliinu svog bo anstva, ali ni ta nije moglo biti pore~ieno sa ovim hramom atinsk
e bog,~gnje Mudrosti. Herodot ~ominje na Istoku kao najvea arhitekt~onska dela hR
am Artemise u Efesu i Here na Samosu, a sam je video u Tiru jedan Herkulesov hra
m sa stubam od istog zlata i drugim stubom od smaragda tji su nou bacali neverovatn
i n zasenjujui blesak. Veliki je bio i hram botggnje Seres u Eleuzisu, i u Vaseji
'hram Apolonov; ggo~stojali su ~i uve-ni hrimovi u Si rakuzi, n etiri u Selinonti;
i bio je slavah hram u Figaliji. U atinskolm polju pored Ilioo
260
sa stoji jo tridesetinu stubova n od hrama Zevsa, koji je bio jedan od najvehias
slomenika staroga sveta; a le e, najzad, i u Olimtgiji ostaci hrama i~stom bo anstvu
. - Ali je samo Parretton mogao predstavljati re enje ~svih dorskih arhitektonskih
lepota. Iktikus n Kalihrates, tbegovi graditelji, dali su mu svu ponositost lin
ija i srazmera; a Fidijas, sa njegovim uenicilga, svu rasko frontona i meto~la. Po
meni~mo jo jedan va an sluaj: ceo Akro~polis radiln su samo ~atinski umetnici i svi
su osrali najve~a nmena u umetnosti. Najzad, Partenon je bio i ~prvi hram ra~en
u mramoru. Iako je brdo Pentelikon, jo na stotinu godina pre, otvorilo bilo svoje
majdane, niko se nije drznuo da odande izvlai agromne blokove ~i za izgradnju sa
mih hramova. Pargenon je bila ggrva molitva grkot naroda, ra~ena u mramoru; koja
je odgovarala njegovoj ekstazi i ljubavi za nebo.
Bez Partenona, kosmos bi bio umanjen. Da i nestane rim~ske katedrale Svetog
Petra, nvsravnjivo bogate po svom nakitu, ostala bi jo za divljenje oveanstva paris
ka Bogorodiina crkva, interesantnija i pobo kija. Osgala bi i Katedrala u Remsu, ha
rmoninija i umetnikija. Ostao bi i kristalni i vazdu asti Domo u Milat u, to se kree u
ka~golikom nebu hao ogromg-ga srebrna kadionica. I ostao bi, zati~m, Sveti Marko
u Veneciji, zaronetniji i sjajnijn; .i, najzad, carigradska Sveta Sofija, od ~s
viju drugih hri ~a:iskih crkava melodicnija i traginija. Sve se na ~svetu daje zame
niti, osim Partenana! ak i zlatarsho delo Erektejon, centralno svetili te u hojem j
e uvena drvena sgatua boginje koja je pala s neba, nije ovde ~osgoj~alo nego ramo
uzgredno: z~ato da bi dalo vi e tsolosti Partenonu, slavnom Iktinusovom delu. I P
ropile~ ji, muziho delo Mneziklesa, biln su ovde sa~mo epi?oda. Linije Partenona
same bi bile dovolj
261
,4Tr.,:r,
.d,.
_;,i~
_ :
ne da a~oka u dana njem svetu ceo i?raz uzvi ene mirnoe s kojam se nekad verovalo.
Meutim, grka arhitektura smatrana je gamo kao okvir za akulptorska dela. Arhit
ekta Iktinus bio je poznat i haa tvorac hrama Tezejevog u Atini, i hrama Apolon~
ovo~g u Vasej~i, ali je o~sgao slavan samo zbog Partenona. To ~ilge, steeno ovde
na atin~sk,am Akropolisu, itije pamrala ni njegova slava u Eleuzisu i Olimqcgji.
I Fidija~s je pastavi~o svoju otramnu Minervu nasred Akrrntolisa, ije je ?latno k
aplje S.ijalo iznad celag atknskog horizonta, veliki tvorac koj i j e va.j ao Ze
asa u Olim:nij i, n~erovo :najsav enije delo. Samo njegova Atene-Partenos, ra~ena
od zlata i slonove ~kosti, bila je naj~patpunija i najspiritualnija figura bogi
nje mudrosti i energije, koju je takoer pastavio ovde ~ g~a Akrapolisu svag rodno

g mesta, n u ~sredinu Partenona. Samo je ovaj narod nmao ideju da se veliina rast
oji u ujedinjegvu mud~rosti i energije, i ta izrazio u tam svam najvi em dr avnom bo a
nstvu. - c svam sjajnom govoru, koji :na~m je sauvao Tukidid, ha e Perikles na jedn
am ~mestu: "Ngtso bolje od ~nas ne ume da pomiri otmenost sa jednostavno u, n~i kul
turu s energijam . . . Kod drugih, energija dolazi od glu~tosti, a neadlunast od
~pretera~ne mudrosti: '
Na alost, nngde ru evine n~su toliko ru evine xab danas ovde na Akrapolksu.
Sve je ovde skrhano, l~relomljeno, smrvljeno, zga eno. Nigde smrt nije progov
~orila stra ni,jim jezikam nega na ovom ~starom kamenju ~koje je bilo ovamo donese
no za bogove i venost. Ne postoji nigde drugo ovakvo boji te na k~ojem se genije je
dnot naroda hvatao ukvirtac sa varvarstvom svojih neprijatelja. Nema ovde ni ~ko
madi~ mramora koji dacnije nije podneo jednu pogrdu i
262
tta kojem nema jedna teitka rana. I sad sve sve tene stvari zastrepe kad zauju um ~ov
ejih koraaji. I vno to ovde nije jo ~oboreno, izgleda da e samo pa~st.i od straha. Sa
tragovima nekada njih grkih mudrih ljudi, koji su bili ro~ena braa botovi.ma, pomeg
iale su se docnije stope ?loinaca. Ovud su pro li Skiti, Rkm~6a~ ni, I'ali, Turci,
Venecijanci. I kao da su svi pro li jedne najbezbo nije nolii.
Slobada u svoja kola upre e zverove koji ne znaju puta ni smera nego idu po si
li instinkta. Istorijska pravda ne daje ~iz svoje ruke prosjacima nego onima u k
ojima ratuje snaga prirode. Nigde se to nije losvedoilo toliko koliko u ovoj mala
j Atini. Kada je Persija, najvea dr ava na svetu, koja je brojala tolkki broj azijs
kih :i afrikih naroda da im sam njihov persijek~i car nije ?nao svi~ma ni gime, .
krenula protiv grke zemlje, to je tada znailo protiv Evrope, ~onda je Atina bila sk
oro jedina da, sa jednim viteaggtvom ka~kvo svet nije victe nnkad poznao, primi
~na sebe du nost epa~sitelja budutie evropstse civilizacd3je: protiv sve vojshe Ks
erksove i lrotiv izdajstva drugih grkih dr ava! Pobede Atinjana na Marat~anu, Sala~
mkni, Plateji i Mikali bile su do sada najva nije nov'ede u nstoriji sveta. Da su
Persijanci lobedili Atinjane, Evropa bi ~ostala persijskohs satrartijam, a ko zn
a k kakav bi ~izgled ?tgmalo zatim oveanstvo sve do dana. gvih dana. Akro~ polis je
crora najvei spamenik slobode kakav se ngde vk,deo: to je spomenik koji su Atkn>a
tti ligli u ime budue Evrope i njene sudbine, ia:ko verujulii da ta a~e di u nego s
vojo,j Atene-Polias, za titnici ovag malofi grada! To ,je bila emocija dubaka i mon
a, koju sam osetio ~zaad god sall izi ao na ovaj sve teni breg. Ima, dakle, u ovom s
jajnom kamenju ne to od sudbine sviju nas.
263
. ~~ ~~.;a-:;= !~~a.l; . , :
.SY-h""k~ .. ' _.
Samo grki narod mogao je da dadne ovakvo arhitektonsko delo sa onoliko mudr
osti n mirnoe. Jer ma koliko da ,je Partenon sa Propilejima jedan ~spomenik dr avni
, ratnn, patriotek~i i politikc, genije Periklesovih drugova znad ,je da ta sauva
od svake dr avne retorike, ratnik,e emfaze, patrioteke deklamacije, ~i politikog pat
osa. Sal-go su atinski mudraca shvatili da pvbeda lsale Atine ~nad be~skrajnom P
ersijom nije samo pobeda malobrojnog grkog oru ja, nego agobeda jedne vi e sile, a to
su grka bo anstva. Zato je ovaj epomenik dignut dr avnim botovima, a ne generalnma i
dr avnicnma. I baaj sluaj dokazuje ~ono to sam napred tvrdio: nieg profanog u grkim t
umaenjima, ~a sve bo ansko u naihovim do ivljajima.
Boginja Atene-Polias je napustila prva Atinu da u zalivu Salamine saeka pers
ijsku flo tu i da je satre. Ni grka kanaica na frizovima ne tgredstavlja atinGku
~konjicu u borbama na Plateji, nego sve tenu kavalkaduiz panatenejskih litija za E
leuzis. Na celoj jednoj ~strani vide se borbe hentaura ,i a~mazonki . . . U fron
gonima, ra~anje Venere na jednoj strani, a na drugoj chpain ~grepirka boginje At
ene sa bogom Posejdono2i, koje e od njih dvoje bitn za titnhk trada . . . Onako i~s
to dirljivo ~kao u metarp3 na hramu Pobede bez Krila, gce mala Nihe sa najve~om
gracijom vezuje svoju zlatnu sandalu . . . Stra ni atinski ~vojnii,i kojh su bili
gaspoda, n atknski dr avnici koji su bili mudraci, tgodig.i su tako ovde na Akropol
nsu opomenik pobedi nad varvarskam Pereijom dajui iiu ai e i karakter filozofski ne
go ratniki, vi e karakter ~atinske mudrosti tgego fizike ~;ile.

Karnah l~ Ramesellm u Egiptu ~podigli ~su ratni zarobljenici. To pobedilac

ka e izrino u jednom natttisu: "Nijedas uro~enik ~nije na nje
264
mu radio." Podi ui svoj Akropolis, Perikles je, naprotiv, mislio da atinska mudrost
ne bi dozaolila da jedan spomenik slobode grade roboai, i n-~a njemu su zato da
set rodina radili samo slobadni gra$ani. Ali ni atinska pobo nost iitkad ne bi dos
zvolila da jecan hra~m njihovom bo anstvu podi u stranci ,i nevernici, kao u Kartaku
. Ovde su gradili oaaj hram samo oni koji su oc najmdnjeg do najveeg podjednako v
arovali u fvegovo bohsanstvo. Zar ima ~ieg uzo'udljivijeg od ovog sluaja!
Ali Akropolis, ciji su sjaj ,i le~pota istakli Atinu ~iznad sviju drugtos grk
ih dr ava, i o ijim je umetni~kim delnma arhitekt Heliodor napisao nekad petnaest Rs
njiga, imao je neopisivu nesreu da vidtg najvee ru i~oce sviju vremena, ~i Kserksa i
Mardoniusa, ~r zatim Kasandrosa, Polikleta i Lisandrosa, i rnmskog generala Sul
u, i najzad Muhameda II, i Moro?inija, i Re id-pagcu. Njegove bedeme je jedanput o
borio spartansk.i geneRal Lizandros, a drugi put rimski .general Sula. Muhalied
II je lino zauzeo Atinu i udario kraj njenoj povesti. Vekovima su pskle toga pora
za blede harijatide stajale ovde razgoliene u gomili turskih vojnika, najstra nijih
pazikua koje je svet loznao. Za vreme Luja XIV, Jakob Spon, na svom putu za i~st
ok,. na ao je, sme ten u Erektejanu, harem turskog homancanta, ;i slu ao cele noi dertbavu turskih vojnika sa Akro~tolisa da llacge gomile gusara, koji su odozdo s mo
ra upadali ovamo da pljackaju at~insku akolinu . . . Avaj! Strah od ake gu~sara u
gradu Atene-Polias, u hoji ni sam Alarik, agoru iv i hramove u Eleuz~isu, n~rje sme
o ui, bojei se koplja boginje koja je bdila na njerovim tvr~ava~ma . . . Vreme je
ovde izvr ilo ne samo sve u ase nego i sva uni enja; ri poinilo ~ne samo sva ru enja nego
n sve bezbo NS?sTI.
265
Zato je Akropolis najvea tragedija u svemiru. Prapada staro kamenje kao to vvn
e trava Zatiru se likovi heroja u metopawa, i gase oi karijaticama, kao to se bri u
senke po vodc. Nigde uta4nje nije tako tragii o kao ovde gce se nekad pevalo, zave
tovalo, prokli~-balo. Vetar sa Pniksa nanese ovamo xbjy gork frazu iz fi.pipika,
ti ina proka e u vazduhu ~koji zaostao stih Eshilesa odozdo iz starog teatra. Sa Ago
re, gde je, u .ggoetku jo ~pro log veka, od stare Ati.ne bilo ostalo sa~mo jedn~o ga
dno arnautsko selo, naiu ovamo gore mukli gnasovi nekadattbih zo'orova, i re~gi d
emaroga i arlatana koji su na tom mramoru odnosili pooede intr~gom i kalamburima.
ovek na Akropolisu pati zajedno sa kamenjem. Vraajui ~se odavde niz stepenice Prop
ileja, izgleda nac da .se vraa~mo sa nekog gubiligcga gde su streljanji svetitelj
i. Bezorojne oi ovog mramora gledaju s oajanjem u sve to se poka e na njerovom vidiku
.
esgo me je, za ovih est mcjih bla enih atinskih godina, zaticalo vee na jednom an
tikam rrablju, met~u mramornkm stelama koje su otkrivene na ovom mestu i ponova i
spravljene. Od etiri stara laganska groblja, ~red etiri tada nje ating~ke kapije, Di
pilon, koji je le ao k~raj Svetog puta za Eleuzis, jedini je vra~en suncu. Temistok
lova utvr~enja me aju se ovde sa grobovima stare atinske tospode; novi i gmladi br l
jan ggonova vue ovuca svoje alostive vinjage; nova ~i ~srebrna jata Afroditinih go
lubica ot<et guguu ovde svoj hratki paganski refren. Ali naokolo, ~i ikakvo2 bles
ka ggn bogatstva. Stara grka grob!ba nisu bila rasko na, kao 2ito nisu bili ni domo
vi ni ulice grada; jer je sav blesak i tor estvo bilo ostavljeno hramu, centru sve
ga. Stari grhi vek nije ostavio nijedan grobni spomenik, delo velikog maj
26b
stara, ak ni na Ditgilanu, gde je legao cvet atinske gaspo tine i veliine.
~'ogg te, smrt nije .imala veliko mesto u cuhu atinskog oveka: ni njena traginos
t, ni njena poezija, nisu zanimale ovaj svet koji je ta~ko razumno cenio ovaj ze
maljski ivot i njegovu stvarnu lepotu. Zato ni ovaj grad mrtvih nije bio manje ra
dostan nego grad ivih. Mrtvi su ovamo ~ispraeni uz muziku flauta. Jo zakonodavci So
lon i Karondas zabranili su bili da ene nagrt~uju svoje l ice za svojim pokojnikj
om. U slrovodima su plakale samo unajmljene na~ricaljke, kao .i danas u Egiptu i
kod nas u Crn oj Gori. Jer grki bogovi nisu voleli tugu, nego itru i pesmu, rtve

koje se pretvore u sjajne rukove, i ~mol~itve koje se obrnu u citirambe ivota. A l

judi su esto u svemu i li za bogovima. Perikles je bio ostavio osamdeset dana u god
inn za velike dr avne praznike,~ pune litija i bakljada, da bi radost i dru eljuolje
bili jedan fa~ktor patriotizma.
Zato ni na ovim grobnim ploa~ma, ovde na Di7tilonu, iepravljeni,m izgtad prah
a tih starinskih mudraca, nema nigeg tu nog, nego svugde ponositost ggred ivotom i o
holost trred smru i razorenjem. Nigde smrt nije ovoliko umanjsna, oi~esna ena, ulgi
n<ena. Atinski m draci u svojoj ideji o nu nasti izlgirili ~su a~irmaciju i negaci
ju, bie i nebie, svetlost i senku, ,i ne~stajali bvde na g~>oblju Keramihonu sa sp
okojstvom onih koji su ivog poo'edili. Razilazili su se pred vratima smrtn kao ne
kac na obali u Fatsronu izlstnictg sa vesele i raspusie hcetfg~e do E,gine ili K
it ere ili Korinta. Bol obitgh smrtnih bio je lrezren; stara atinska tragedija je
slikala samo bol koji je bio bo anskog porekla, bol ljudi jedne vi e loze i vee sudb
ine. Sokrat je, oseajui kaho mu se otrov, zto
267
lazer~i od n ogu, di e i hvata ~srca, tgokrko svoje lnce odeliom da ga ne vide ueni
ci.
Blede stele na ovim grobovima stoje indiferentne. Na iekim grkim stelama sta
ji re iere! to znai zdravstvuj! pozdrav pun mirno$s. Kako je lep i onaj na~gpis neg
de na grobu neke grke balerine: "Neka ti bude laka zemlja ko,ja te ni-i_je ni ose
tila." Kol.iko ima radosnog spokojstva i u n ekom epitafu jedne grke kurtizane: "
c a~st Afroditi, Skmona kurtizana zave tava svo,ju sljiku, svoj pojas, n mali asi~t
Pana, i tirs kdjim je vitlala na bre uljku." Grki su epigrami jedna od najizra~eni
jik ~ tajuopelijih stranica njihove literature. - Na ovom at~inekom groblju jedn
a stela predstavlja nekog mladog junaka na koFbu; to je Deksileos, pog~nuo kod K
orinta, u etvrtom veku. Nijedan hri tianski umetnik nije dao veselnju honjnku statuu
, toliko u ovo,j steli ima pobednnkog, a ne tu nog i grobljanskog. Nijedan na sveti
Bor~e nije tsonosnij.i u pobedi nad a dajom nego ovaj atinski xaFbaniic.
Za stare Grke je uop te ivot bio etnja, luksuz, banket koji je trajao nekoliko
sati, kutija bisera kaja se ovde vidi na svetlom grobnom mramoru lepe devojke He
geso - a ne gomila crnog greha kao to su docnije verovali hri ~ani. Zato lepotica H
egeso, pored hoje stoji pobirba, uziiia od nje svoj bisegr kao da su je te veeri
odveli na bal, a ne u grob . . . Na drugom mestu dve mlade Atinjanke, Demetrija
i Pamfilija, izvajane su kao da ovde sluc.gaju muziku il:i stihove svag najmilij
eg pesni~ka . . . Ni patetinosti za nestali hsivot, ni plaa na sudbinu; svugde sam
o izmirenje u jednom vitcem zakonu nu nosti i u harmoniji dvaju kontrasta, ivota i
smrti. - Na atinskim stelama, lice koje odlazi u ~smrt rukuje se mirno sa drugom
ravnodu nom fiturom koja ostaje na ?emlji, n treba
268
poga3iati koje je od njih dvoje mirnije i vedrije. Ima i takvih figura na atinsk
im stelama gde jedna daje ruku drugoj kao da ide na veseli izlet, u lov na fazan
e sa sjajnim perjem, ili jelene sa smaragdovmm oima. ivot je za ovaj ~narod zauvek
izgledao jedan zlatni most i?me~u dva sunana kontinenta.
Sada mrak pada lo ovom laganskom groblju, spu tajuhi se kao srebrna paunna to se
jedva dotie zemlje i jedva razaznaje na stvarima. Na svatsom drugom groblju ~mra
k je dublji i emerniji nego na ulici ili u tamnic~i. A ovde pomrina nikad nije pot
puna. Senke se jedva utapaju jedna u drugu. Ponekad se bledilo ovih ~stela u nji
hovom dnu jo reljefn;ije otkrije i razdraganije ozari. Ovde su, kako se zna, legl
i i Perikles gg Platon, dve linosti koje ;najpotpunije izra avaju stari atinoki gen
ije: dr avu i mudrost. Pla ite se u ovom trenutku da gledate po zemlji. Mala sova at
inska preleti od mramora do mramora, kao neka jeziva misao. Noga ne sme da zakor
ai sa busa na bus. Gore na Akropolisu, sve nzgleda skrhano do smrti, ovde sve ivgg
. U atinskoj doggini je vreme sve loravnilo i izmenilo, a ovde na rroblju je smr
t odr ala svu velianstvenost svoje ti ine i apatije.
No~no atinsko gg(c)bo je neizmerno visoko, a mesec ide nisko. Sa svakog vi eg
reljefa ugleda se srebrna i ~lsijana llaa mora ~red Faleronom. empresi su u polju
sivi od meseeve tgra
ine; miricge cvet mandarine i dune u t~pcini ' dah jasmina n tillare. ~Svetgrost

i senke itri ~me

secu su tako sil~ne da lepr aju po zidovima ~h po zemlji, kao bele i crne zastave.
Ovde je samo not~ ostala dubako paganska. Ogromni stubovi hrama Zevsovog dr e na
sebi ceo no~ni nebeski svad. Na liticama Pnik~sa, tde su izgovorene emerne fklili
ke, eterine utvare svu noU~ gggra
269
ju u lseseevim zelenim koprenama. Na drugoj strani, samo nou prote~ce vazduhom mla
z starog Ilisosa, po ijim je obalama Artemis ~grvi put lovila, i kuda je, u sunane
dane i uz nasme cvrka, govorio uenici.ma Sokrat svoju nenadmatnu mudrost. Du nekad
a njeg Svetog ~puta, huda je no ena u ra:slevanim litijama bo~ginja lepote i uma, le i
~anti~c:ka not~ u svoj ~svojoj istoti. Nijedna crkva na svetu nije tolik,o relig
iizn a koliko je ponoh atinske doline.
Nema ovde nijedne stope tla kuda nije progdao jedan bog; ni ka.~ena na .koj
em se nije odmorio jedan mudrac; ni take vidika na kojoj se nisu zamisl,ile oi kah
vog pesnika; ni puta kojim nije dotrao kakav heroj da t~rimi maslinov venac :pobe
de; ni bre uljka sa kojega ~~isu izgovorene najblistavije rei besednika... Sve je u
ovoj zemlai covedeno do krajnje mere mogu~nosti, i us;pelo do egzaptacije. Svak
a ~se a a lresula i svaka e.~a presitila. Jedna jedina starineka re lostajala je evak
aci