Prirucnik Za IPA Projekte PDF

Prirunik za Pripremu Projekata
UVOD I SVRHA PRIRUNIKA........................................................................ 3
IPA CBC FONDOVI.......................................................................................... 3
PRE NEGO TO PONETE ............................................................................. 5
NEKI OD KRITERIJUMA ZA USPENU APLIKACIJU ................................ 6
GLAVNI RAZLOZI ZA ODBIJANJE APLIKACIJE ........................................ 6
OSNOVNI KORACI........................................................................................... 6
6.1
Korak 1. Formiranje prihvatljivog partnerstva zasnovanog na jasnoj ideji o
projektu.................................................................................................................................. 6
6.2
Korak 2. Proverite da li imate pristup sredstvima ............................................... 6
6.3
Korak 3. Odredite zajednike ciljeve ..................................................................... 6
PRIPREMA PREDLOGA PROJEKTA ............................................................. 6
PRISTUP LOGIKOG OKVIRA ....................................................................... 6
8.1
Analiza zaineresovanih strana ................................................................................ 6
8.2
Analiza problema ..................................................................................................... 6
8.3
Analiza ciljeva .......................................................................................................... 6
8.4
Analiza strategija ..................................................................................................... 6
LOGIKA MATRICA (LOGFRAME MATRIX)............................................... 6

9.1
Pretpostavke i spoljni faktori.................................................................................. 6
9.2 Indikatori......................................................................................................................... 6
9.3
Izvor verifikacije ...................................................................................................... 6
9.4
Vertikalna i horizontana logika u logikoj matrici............................................... 6
10
RASPORED AKTIVNOSTI I SREDSTAVA.................................................. 6
11
FINANSIJSKI PREDLOG............................................................................. 6
12
POPUNJAVANJE APLIKACIONOG FORMULARA................................... 6

12.1
Rezime projekta (Concept Note) ............................................................................ 6
12.2
Aplikacioni formular ............................................................................................... 6
12.2.1
12.2.2
12.2.3
12.2.4
12.2.5
12.2.6
12.2.7
I. PROJEKAT ............................................................................................................... 6
II. APLIKANT.............................................................................................................. 6
III. PARTNERI APLIKANTA KOJI UESTVUJU U AKCIJI .................................. 6
IV. SARADNICI APLIKANTA KOJI UESTVUJU U PROJEKTU......................... 6
V. KONTROLNA LISTA ............................................................................................ 6
VI. IZJAVA APLIKANTA .......................................................................................... 6
VII. EVALUACIONA TABELA ................................................................................. 6
13
ZAVRNI KORACI........................................................................................ 6
14
PROCES EVALUACIJE................................................................................ 6
15
ZAKLJUAK ................................................................................................. 6
16
IZVORI I KORISNI LINKOVI ...................................................................... 6
17
NAPOMENA .................................................................................................. 6
Strana 2 od 69
UVOD I SVRHA PRIRUNIKA

Osobe koje nikada nisu imale priliku da pripreme predlog projekta mogu pomisliti
da nema nita lake: imate dobru ideju, prenesete je na papir, predate i pokupite
novac. Ipak, postoje i oni koji nisu sigurni da li mogu da napiu dobar projekat i
kako to da urade. I jedni i drugi esto budu zbunjeni i zabrinuti kada otkriju koji
su sve dokumenti i formulari potrebni da bi svoju ideju pretoili u predlog
projekta. Obino, oni ponu da razvijaju delove predloga projekta koji su neto
razumljiviji i ostave one tee delove za kasnije. Stoga, u najveem broju
sluajeva, osobe koje ocenjuju predlog projekta nemaju najjasniju predstavu o
ideji koja stoji za njega. Poznavanje ove materije je veoma ogranieno, ali ne zbog
ogranienja u poznavanju grae potrebne da se pripremi jedan predlog, ve zbog
sloenosti samog procesa razvoja projekta.
Ipak, ima i onih koji tvrde da postoje prirunici koji objanjavaju itav proces. To
1
2
je istina! Postoji PCM prirunik, PRAG itd., ali sve te publikacije su namenjene
strunjacima koji imaju iskustva u pripremi predloga projekata, i ne predstavljaju
najjasnije tivo onima koji su poetnici u procesu pretvaranja ideje u predlog
projekta.
Ovaj prirunik e Vam ponuditi uputstva za pripremu predloga projekta. Nakon
to proitate prirunik, imaete bolje razumevanje o itavom procesu i znaete
odakle moete da krenete i koje korake da preduzmete. tavie, ovaj prirunik je
obavezno tivo u pripremi predloga projekta. Ukratko, objasnie Vam ta treba da
imate i da uradite, tj. put od poetne ideje, preko pronalaenja pravog partnera,
sprovoenja seta analiza zajedno sa partnerom koji e Vas dovesti do odreivanja
ciljeva, rezultata i aktivnosti, zatim razvijanja logikog okvira i napokon
razvijanja detalja u predlogu projekta i popunjavanja neophodnih formulara i
obrazaca. Takoe e Vam pruiti veliki broj primera iz prakse i upozoriti vas na
uobiajene greke. A najbolje od svega je to to se lako ita.
1
2
IPA CBC FONDOVI

Druga komponenta Instrumenta za predpristupnu pomo (Instrument for PreAccession Assistance - IPA) je Prekogranina saradnja (Cross-border Cooperation
- CBC) izmeu lanica Evropske unije (EU) i zemalja koje imaju status kandidata
ili potencijalnih kandidata za lanstvo u EU, kao i izmeu samih zemalja
kandidata i potencijalnih kandidata.
PCM Project Cycle Management; upravljanje projektnim ciklusom;
PRAG Practical Guide to Contract Procedures for EC External Actions; Praktini vodi za procedure
sklapanja ugovora koji se finansiraju iz opteg budeta Evropskih zajednica u kontekstu spoljnih
aktivnosti;
Strana 3 od 69
Osnovni cilj IPA CBC3-a je da podstakne dobrosusedske odnose putem

zajednikih lokalnih i regionalnih inicijativa u pograninim regijama, kao i da
unapredi ekonomski i drutveni razvoj u njima.
Osnova IPA CBC-a je princip zajednike koristi. IPA CBC funkcionie sa obe
srane granice koristei isti set pravila i na taj nain prua priliku za podjednako i
ravnomerno programiranje i formiranje struktura za donoenje odluka kako u
zemljama lanicama EU, tako i u zemljma kandidatima i potencijalnim
kandidatima.
Potrebno je da obe strane imaju korist od mera koje se finansiraju iz IPA CBC
fondova, te su stoga potrebni zajedniki programi, upravljake strukture i
finansiranje projekata. tavie, IPA CBC eli da promovie unapreenu saradnju i
progresivnu ekonomsku integraciju izmeu EU lanica i zemalja
kandidata/potencijalnih kandidata.
IPA CBC kombinuje ciljeve evropske kohezione i spoljne politike uzimajui u
obzir specifine individualne potrebe pograninih regiona:
Razvoj prekograninih ekonomskih, drutvenih i aktivnosti u zatiti ivotne

sredine u pograninim regijama;
Suoavanje sa zajednikim izazovima u oblastima zatite ivotne sredine,

zdravlja, spreavanja i borbe protiv organizvanog kriminala itd.;
Osiguravanje efikasnih i sigurnih granica;
Promovisanje pravne i administrativne saradnje;
Promovisanje lokalnih akcija, kao i akcija ljudi ljudima.
Jedan of fokusa IPA CBC programa koje pripremaju zemlje uesnice su

aktivnosti ljudi ljudima koje ukljuuju lokalne uesnike u procesu iz
pograninih regiona (NVO, ekonomske, drutvene i kulturne aktere, lokalnu
administraciju itd.) u zajednike aktivnosti malih razmera koje pomau u
privlaenju neophodnih prekograninih investicija.
Takoe, nadovezujui se na iskustva steena tokom primene Susedskih programa
(Neighbourhood Programme), sredstva iz IPA komponente II su dostupna i za
projekte podrke uea zemalja Zapadnog Balkana u relevantnim
transnacionalnim programima iz Strukturnih fondova u cilju upoznavanja buduih
zemalja lanica sa pravilima i procedurama koje upravljaju Evropskom
teritorijalnom saradnjom (European Territorial Cooperation) u okviru Strukturnih
fondova.
U daljem tekstu, zbog lakeg itanja, engleska skraenica IPA CBC oznaava prekograninu saradnju u
okviru Instrumenta za predpristupnu pomo EU (Instrument for Pre-Accession Assistance)
Strana 4 od 69
Kapacitet i spremnost pojedinanih zemalja Zapadnog Balkana da se u potpunosti

i konstruktivno ukljue u regionalnu saradnju je kljuni pokazatelj njihove
sposobnosti da se nose sa obavezama koje nastupaju ulanjenjem u Evropsku
uniju.
3
PRE NEGO TO PONETE

Aplikanti mogu da urade veliki broj stvari i pre nego to se objavi poziv za
predloge projekata. Postoje programski dokumenti, info dani, internet stranice i
slini resursi koji nude dovoljno informacija da omogue poetak pripreme
projekta. Takoe, prethodno iskustvo pokazuje da oni aplikanti koji unapred
pripreme i razviju svoje ideje imaju vie uspeha. Pre pokretanja poziva morate
preduzeti sledee aktivnosti (primeri najbolje prakse):
Saznajte vie o ugovarau
Proitajte informacije koje su Vam dostupne o ugovarau (u nekim zemljana to je
Delegacija Evropske komisije, dok su u nekim u pitanju ministarstva, direktorati
ili sekretarijati koji najee imaju evropske integracije u imenu), kao i o
drugim korisnicima i ostalim uesnicima u CBC-u (regionalne razvojne agencije
itd.). Tu moete pronai odgovore na najea pitanja iz prethodnih poziva za
predloge projekata koji moda mogu dati odgovor i na neka od Vaih pitanja, kao
i ponuditi vie informacija sa prezentacija i info dana koji su ve odrani, ili tek
slede.
Upoznajte se sa ciljem i svrhom prekograninog programa
Pre svega, proverite za koji program moete da konkuriete. Sve zemlje imaju
odreene regije koje mogu da uestvuju u saradnji sa jednom ili vie susednih
zemalja. Vie informacija o teritorijalnoj podeli moete nai na www.cbib-eu.org
kao i na internet stranicama gorepomenutih ministarstava/direktorata/sekretarijata.
Nakon toga, pronaite prekogranini program namenjen Vaem regionu na CBIB
internet adresi. Tu su na nekoliko strana objanjeni ciljevi i svrha programa, kao i
oekivani rezultati. Ove informacije mogu da budu poetni korak u pripremi za
pisanje predloga projekta.
Budite redovno informisani
Pronaite prezentacije sa ranije odranih seminara na www.cbib-eu.org i paljivo
ih prouite. Oni Vam mogu pruiti obilje korisnih informacija o tome kako da
pronaete partnera, ko moe da aplicira za sredstva, kriterijumima, rokovima itd.
Proitajte standardne obrasce: Smernice za aplikante i prijavni
formular
Sve obrasce moete pronai na:
http://ec.europa.eu/europeaid/work/procedures/implementation/grants/index_en.htm
Na toj strani se takoe nalaze svi detalji u vezi sa procesima i procedurama u

PRAG-u i njegovim aneksima.
Strana 5 od 69
Takoe, imajte u vidu

da su evaluatori prva ciljna grupa vaeg predloga
Ne zaboravite da su evaluatori ti koji e itati i ocenjivati vau aplikaciju. Iako su
paljivo birani, oni imaju razliita iskustva i ne moraju biti strunjaci za temu koja
je obraena u Vaem predlogu. Stoga, stavite se na mesto evaluatora: iako sve to
je opisano u predlogu Vama, kao autoru, moe delovati oigledno, to ne mora da
bude sluaj sa evaluatorima koji pred sobom imaju samo one informacije koje im
Vi ponudite! Budite jasni i nemojte da komplikujete. Dobra tehnika komunikacije
je od kljune vanosti kako za ovaj, tako i za bilo koji drugi poduhvat.
da se evaluacija nee obavljati pod idealnim uslovima
Evaluatori moraju da prou kroz veliki broj predloga za veoma kratko vreme.
Veoma je verovatno da nee imati vremena da proitaju Va predlog vie od
jedanput postarajte se da to jedno itanje bude dovoljno da ga razumeju!
da evaluatori moraju da biraju izmeu velikog broja odlinih projekata
Javni poziv za predloge projekata i njihova evaluacija je takmienje. Zbog
ogranienosti dostupnih sredstava, samo najboljih 15-25% predloga e biti
odabrano. To ne znai da je ostalih 75% predloga loe oni su samo manje dobri
ili su teme kojima se bave manje atraktivne (npr. imaju manji uticaj na drutvo u
kvalitativnom i kvantitativnom smislu). Stoga, ne moete sebi priutiti bilo kakve
slabosti u predlogu projekta: SVAKI deo mora biti izuzetno kvalitetan!
Strana 6 od 69
NEKI OD KRITERIJUMA ZA USPENU APLIKACIJU

Sainite detaljnu analizu pozadine Vaeg projekta
Ova analiza e postaviti temelje za akciju koju predlaete. Ona mora da prepozna
osnovne probleme, definie ciljne grupe i zainteresovane strane u procesu, kao i
da napravi vezu sa drugim inicijativama na taj nain da planirane aktivnosti i
predloena reenja logiki proizilaze iz analize. Ukoliko ponete pripremu
predloga projekta sa logikim okvirom, to je naa preporuka, automatski ete
sprovesti ovu analizu.
Prepoznajte jasne ciljeve, metode i rezultate
Pokaite da imate jasnu predstavu o Vaem projektu; da znate tano ta radite, na
koji nain i zato to radite. Ponovo, analiza logikog okvira e Vam pomoi da
svojim idejama data odreenu strukturu i proverite logiku iza njih. Ipak, bilo koji
metod da koristite, proverite da li tano znate koje rezultate elite da postignete da
bi mogli da ih objasnite i drugima. Uvek postoje opipljivi i neopipljivi rezultati. U
ovom priruniku emo nekoliko puta ponoviti da postoji mnogo opipljivih
rezultata, ali da ima jo vie onih koji nisu opipljivi. Imajte ih sve na umu i ne
zaboravite da ih pomenete.
Razvijte dobro osmiljen plan rada
U Vaem planu rada (za implementaciju projekta) prikaite da imate realan pogled
na redosled i trajanje aktivnosti koje nameravate da sprovedete, potrebne
doprinose i rezultate koje oekujete da postignete; budite iskreni o moguim
ograniavajuim faktorima i unesite odreene mehanizme zatite od njih u plan
rada da biste im se prilagodili. Posebno obratite panju na redolsed akcija u
sluajevim kada je ukljuen podizvoa. O ovome emo detaljnije priati u
nastavku, ali ukratko, moda e od vas biti zahtevano da (u zavisnosti od sume
koja se izdvaja za podivoaa) korisite modele i procedure PRAG-a, tako da je
mogue da samo procedura ukljuivanja podizvoaa potraje i do 6 meseci!
Moete zamisliti kakve bi posledice to moglo da ima ukoliko ne napravite dobar
plan. Ipak, ni nacionalne procedure i modeli (ukoliko vam je dozvoljeno da ih
korisite) Vam ne bi utedeli mnogo vremena.
Sastavite realan budet
Trokovi projektovani u budetu moraju biti razumni i realni. U mnogim
predlozima projekata koje su primljene do sada, doprinos koji se zahteva od
Evropske komisije (EK) je bio na gornjoj granici granta stvarajui utisak da je ta
cifra uzeta kao polazna taka u formulaciji projekta, da bi se nakon toga dodale
aktivnosti koje bi opravdale tu sumu. Mogue je da je ova pretpostavka tana!
Ipak, malo je verovatno da ovakav pristup dovede do optimalno osmiljenog
projekta. Kada pripremate budet, loginije je da poete od realnih suma
potrebnih za uspeno sprovoenje aktivnosti, i tek onda ih pretvorite u budetske
stavke. Nastojte da izbegnete utisak da je va budet vetaki naduvan u cilju
dobijanja maksimalnog mogueg iznosa! Ovaj pristup se kritikuje argumentom da
je mogue da, ukoliko se budet ostavi za kraj, on moe premaiti dostupna
Strana 7 od 69
sredstva. To je svakako mogue, ali Vi moete napraviti grubu procenu budeta na

poetku i, ukoliko se desi da trokovi premae budet na kraju, do tada ete imati
jasnu predstavu o aktivnostima i moi ete da napravite selekciju i izbacite one
koje imaju manji prioritet.
Imajte jasnu strukturu teksta
Tekst vaeg predloga mora biti jasan, saet i lak za itanje. Trebalo bi da sadri
precizne naslove i podnaslove. Korisite kratke pasuse. Informacije koje pruate u
tekstu trebalo bi da budu ograniene na ono to je najvanije za opis predloenih
akcija, kao i da budu poreane na logian nain. Izbegavajte ponavljanja i nemojte
koristiti skraenice i akronime bez objanjenja. Gledajte na to sa pragmatine
strane: elite da dobijete sredstva da biste uradili tano odreeni posao u jasno
definisanom roku koji e iznedriti opipljive rezultate. Ovo zvui poput poslovnog
predloga. U okviru partnerstva, uobiajeno je da svaki partner doprinese pisanju
predloga; naroito u segmentima koji se odnose na ulogu tog partnera u projektu.
Ipak, to podrazumeva odreeni rizik da konani proizvod ne bude homogen to se
tie stila, detalja, prezentacije i sl. Moe ak delovati kao kopija teksta sa neke
internet stranice. Stoga Vam savetujemo da jedna osoba uradi finalni pregled
teksta predloga da bi se osigurala homogenost njegovih delova. Ta osoba bi
trebalo da bude odgovorna i za poslednju proveru sadraja aplikacije i da li je u
skladu sa odredbama poziva.
Koristite jasan jezik
Podrazumeva se da korienje dobrog standardnog engleskog, ili nekog drugog
jezika, ukoliko to poziv dozvoljava, predstavlja prednost za Vau aplikaciju.
Predlog projekta ne mora biti napisan istananim jezikom, ali bi trebalo da je lak
za itanje i pre svega razumljiv. Kako bi drukije evaluatori bili u situaciji da
ocene Va predlog? Pored pruanja svih relevantnih informacija na najbolji
mogui nain, potrebno je i da armirate evaluatore, ali i da ne troite njihovo
vreme uzalud time to ete napisati predugaak predlog i to ete ih primoravati
da proveravaju pojmove u reniku. Kratko i jasno je magina formula kada se
radi o ovom ili bilo kom drugom tipu predloga projekta.
Smislite dobar naziv za Va projekat
Naziv projekta bi trebalo da bude saet i da jasno opisuje predloenu

akciju;
Naziv projekta mora biti kratak (pet do osam rei) i pamtljiv;
Naziv bi trebalo da odslikava cilj projekta;
Preporuujemo da date naziv projektu nakon to zavrite sa pisanjem,

ukoliko ga ne smislite tokom samog procesa.
Strana 8 od 69
Sastavite ubedljiv rezime projekta

Ne moemo naglasiti dovoljno koliko je vano prei prvu prepreku na putu do
uspenog odabira vaeg predloga projekta i koliko taj korak zavisi od rezimea
projekta (Concept Note). Na samo etiri strane morate da ubedite evaluatore i
preporuite Va predlog za dalje ocenjivanje stoga, ono to kaete mora biti
dobro osmiljeno, saeto i potpuno! Rezime napiite na kraju procesa pripreme
predloga projekta.
Ipak, neki pozivi za predloge projekata ne zahtevaju rezime, tako da dobro
proverite da li se ovaj zahtev nalazi u pozivu.
Sada se verovatno pitate da li bi trebalo da napiete rezime projekta ukoliko je
poziv za predloge projekata raspisan kasnije, nakon to ste poeli, ili ak zavrili
sa pisanjem predloga. Naa preporuka je da ga za svaki sluaj napiete. Te etiri
strane e sumirati itav predlog projekta i mogu Vam posluiti da proverite da
niste neto propustili tako to ete sagledati iru sliku, bez preteranog zalaenja u
detalje. Na kraju, samo pisanje te etiri strane ne bi trebalo da Vam oduzme
previe vremena ukoliko je projekat dobro razvijen.
Strogo pratite pravila i odredbe poziva za predloge projekata
Pri ispunjavanju aplikacionog formulara, striktno se drite pravila koja su
objanjena u Smernicama za aplikante i ovom priruniku. Nemojte propustiti da
popunite neka poglavlja, nemojte ih dodavati ili menjati redosled. Pre svega,
potujte ogranienja o broju strana koja su data za veinu poglavlja.
5
GLAVNI RAZLOZI ZA ODBIJANJE APLIKACIJE

Aplikacija je stigla nakon propisanog roka
Ovo je najiritantniji razlog zbog koga Va predlog projekta moe biti odbijen
nakon svog rada koji ste uloili u njega, tako da se postarajte da ispotujete
propisane rokove. Zakasneli predlozi projekata se automatski odbijaju i nee biti
izuzetaka! Onog trenutka kada se objavi datum za pokretanje poziva za projekte,
pripremite plan rada za izradu Vaeg predloga u kome ete navesti sve aktivnosti
koje morate da preduzmete i ciljeve koje bi trebalo da postignete u odreenom
vremenskom roku. Ukljuite i nepredviene stvari u plan jer e se one gotovo
sigurno desiti! Veoma je vano da to uradite jer veliki broj aplikacija biva odbijen
zbog toga to nije podnesen na vreme. Aplikanti neretko zaborave da tampanje i
povezivanje kopija (kao i njihova provera) oduzme najmanje dan ili dva, kao i da
je potrebno neko vreme da bi one bile dostavljene. Ako zakasnite i samo jedan
minut, Va predlog e biti odbijen sa stoprocentnom sigurnou. 60 do 90 dana
izgleda kao puno vremena, ali verujte da e se to promeniti kada ponete da
pripremate Va predlog.
Strana 9 od 69
Aplikacija nije prola administrativnu proveru
Nije potovan obavezan format aplikacionog formulara;
Nedostaju osnovni dokumenti (budet, logiki okvir itd.);
Partnerstvo nije prihvatljivo (nema partnera, nema dovoljno partnera

itd.);
Zahtevana sredstva prevazilaze maksimum.
Kvalitet sadraja
Znaaj projekta (za potrebe zemlje/regije i pripadnika ciljne grupe, kao i

krajnjih korisnika) nije dovoljno ubedljiv;
Predlog ne ispoljava jasne veze sa ciljevima CBC programa;
Ciljevi su preambiciozni i nedovoljno podrani od strane predloenih

aktivnosti;
Ciljevi, metodologija i rezultati nisu dovoljno razvijeni i objanjeni;
Vremenski okvir za implementaciju nije realan;
Tekst nije jasno koncipiran; nedostaje mu unutranja logika;
Tekst je oigledno kopiran iz nekog drugog izvora; loe lekturisan;
Nedovoljna logika verifikacija (unutranja logika, indikatori, izvori

verifikacije).
Prekogranini uticaj
Ciljna grupa (ili grupe) nije dovoljno jasno definisana ili je

neprihvatljiva zbog svog broja;
Predlog ne razrauje opipljive i neopipljive rezultate.
OSNOVNI KORACI
6.1 Korak 1. Formiranje prihvatljivog partnerstva zasnovanog na jasnoj ideji o projektu
Postoje dva naina na koje moete da otponete proces pripreme projekta:
Moete sami da razvijete ideju i onda ponete da traite instituciju ili

organizaciju koja bi mogla da bude zainteresovana za tu temu, kao i za
saradnju sa Vaom institucijom;
Strana 10 od 69
Drugi nain je da, ukoliko Vaa institucija ve ima uspostavljene i

isprobane veze sa drugim insititucijama koje imaju pravo da konkuriu za
ista sredstva, krenete odatle i zajedno razvijete ideju za projekat od
zajednikog interesa.
Takoe, moete da koristite alatku Pretraga partnera (Partner search) na CBIB

internet stranici tako to ete postaviti obavetenje o Vaoj instituciji i specifinim
interesovanjima i idejama. Molimo vas da imate u vidu da je uloga CBIB-a
ograniena na postavljanje Vaeg zahteva na internet stranu; CBIB nee biti
umean u odnose izmeu dve strane. Koji god pristup da izaberete, odabir partnera
i uspostavljanje partnerstva mora biti zasnovano na jasnim idejama i vienju
projekta. Partnerstvo bi trebalo da donese ona znanja koja su relevantna za
uspeno sprovoenje projekta i trebalo bi da bude posveeno samoj akciji i ciljnim
grupama. Veoma je vano da postoji visok nivo poverenja meu partnerima!
PRONAITE PARTNERA:
Ukoliko imate ideju za projekat, ali nemate partnera, postoji nekoliko naina na
koje bi mogli da ih pronaete:
Lini kontakti;
Organizovani dogaaji za upoznavanje potencijalnih partnera;
CBIB internet strana;
Druge organizacije.
Ne zaboravite: Vaa je dunost da pronaete partnera.
Koliko lanova bi jedno partnerstvo trebalo da ima?
Postoji minimum pravila koja su objanjena u Smernicama za aplikante, ali ne
postoji gornja granica to se tie lanova jednog partnerstva. Ipak, nema svrhe
ukljuivati razne partnere samo da bi bili tu optimum predstavlja partnerstvo
koje kombinuje sva potrebna znanja, gde svaki partner ima jasno definisanu ulogu
i gde su projektne aktivnosti, ali i koristi, podeljene na podjednak nain. tavie,
zapamtite: to je vie partnera ukljueno, upravljanje projektom je kompleksnije i
tee!
PREKOGRANINI PROJEKTNI TIM
Svaki partner mora uneti neku dodatu vrednost u projekat (odreena znanja
i iskustva), ili, u zavisnosti od projekta, i ukoliko je potrebno, mora imati
ista iskustva i kvalifikacije kao Vi;
Pokuajte da pronaete partnera iste veliine;
Ukoliko imate vie od jednog partnera, pokuajte da objedinite sline ideje
u jedan projekat;
Postarajte se da svi partneri uestvuju u pripremi projekta i u popunjavanju
Strana 11 od 69
aplikacionog formulara;
Postarajte se da postoji jedan lider zajednikog tima, menader projekta, za
koga je preporuljivo da ima prethodno iskustvo u pripremi projekta i koji
bi trebalo da je ve uestvovao na CBIB info danima ili slinim
dogaajima drugih EC CBC projekata;
Svaki partner bi trebalo da postavi jednu osobu za koordinaciju;
Svi partneri moraju biti upoznati sa sadrajem predloga projekta i ulogom

koju imaju.
Biranje vodeeg partnera

Jedan od partnera na projektu bi trebalo da bude odreen za vodeeg partnera koji
onda postaje aplikant. Prema IPA pravilima implementacije, ukoliko ima
nekoliko potencijalnih partnera u svakoj od zemalja koje uestvuju u programu,
trebalo bi da odrede vodeeg partnera meu sobom pre podnoenja predloga
projekta. Vodei partner preuzima dolenavedene dunosti koje se tiu
implementacije projekta.
DUNOSTI VODEEG PARTNERA
Vodei partner preuzima sledee dunosti za deo projekta koji se odvija u njegovoj
zemlji:
Definie odnose sa krajnjim partnerima i/ili korisnicima koji uestvuju u
delu projekta koji se odvija u njegovoj zemlji prema ugovoru koji, izmeu
ostalog, sadri odredbe koje garantuju razumno upravljanje fondovima koji
su dodeljeni projektu, kao i povraaj sredstava koja su nepotrebno
uplaena;
Odgovara za obezbeivanje implementacije dela projekta koji se odvija u
njegovoj zemlji;
Odgovara za transfer sredstava Zajednice krajnjim korisnicima koji
uestvuju u delu projekta koji se odvija u njegovoj zemlji;
Osigurava da su utroena sredstva predstavljena od strane krajnjih partnera
i/ili korisnika koji uestvuju u delu projekta koji se odvija u njegovoj
zemlji iskoriena za implementaciju projekta i da odgovaraju
aktivnostima koje su dogovorene izmeu krajnjih partnera i/ili korisnika
uesnika u projektu;
Vodei partneri iz zemalja koje uestvuju u programu trebalo bi da
osiguraju blisku saradnju meu sobom tokom implementacije projekta.
Strana 12 od 69
FUNKCIONALNI VODEI PARTNER

U sluaju zajednikih projekata (u kojima uestvuju vodei partneri sa obe strane,
a koji su potpisali posebne ugovore sa ugovaraem), dva vodea partnera e
imenovati funkcionalnog vodeeg partnera pre podnoenja predloga projekta.
Funkcionalni vodei partner je:
Odgovoran za ukupnu koordinaciju projektnih aktivnosti sa obe strane
granice
Odgovoran za organizaciju sastanaka partnera na projektu
Odgovoran za podnoenje izvetaja Zajednikom tehnikom sekretarijatu

(Joint Technical Secretariat JTS) o sveukupnom napretku projekta
Formalizacija partnerstva
Partnerstvo se formalizuje takozvanim izjavama o partnerstvu koje su deo

aplikacionog formulara. Svaki partner je duan da potpie, datira (i overi) po
jednu izjavu koje bi trebalo da budu deo aplikacije. Prikupljanje izjava o
partnerstvu bi stoga trebalo da bude jedan od prvih koraka koje ete preduzeti.
Iskustvo nam govori da je nakon postizanja dogovora o partnerstvu potrebno dosta
vremena da bi se dogovorili ostali detalji. Izjava o partnerstvu mora biti potpisana
od strane osobe koja je ovlaena da predstavlja instituciju. Jedan od dodatnih
instrumenata za formalizaciju partnerstva je interni ugovor (ugovor o
konzorcijumu, ugovor o sklapanju tima) koji opisuje svrhu stvaranja
partnerstva, definie uloge i odgovornosti svakog od partnera, potvruje njihovu
posveenost zajednikom poduhvatu itd. Na Vama je da odluite da li ete
sastaviti taj dokument; on nije deo Vae aplikacije, niti je uslov za njenu valjanost.
Ukoliko Vaa aplikacija dobije sredstva, moete zameniti inicijalni (neto
neformalniji) dokument sa detaljnijim ugovorom koji je pravno obavezujui za
sve strane.
SAVETI ZA USPOSTAVLJANJE PARTNERSTVA:
Neka Vai ciljevi u partnertsvu budu jasni ta je to to traite i ta nudite?
Saznajte ta se deava na tom prostoru, ko je ko i ko bi mogao da Vam
bude partner ili ukljuen u projekat na neki drugi nain,
Upoznajte se sa potencijalnim partnerima;
Razmiljajte o partnerstvu ne samo kao o strukturi, ve i kao stvaranju

odnosa koji e doprineti promenama.
Strana 13 od 69
6.2 Korak 2. Proverite da li imate pristup sredstvima
Smernice za aplikante daju uputstva koja se tiu mogunosti pristupa sredstvima:
Aplikanata;
Prekograninih partnera;
Akcije;
Trokova.
Aplikanti moraju ispuniti sve kriterijume.

Ko moe da aplicira?
Aplikant mora:
Biti deo sektora koji ima pristup sredstvima;
Imati uskustvo u tom geografskom podruju;
Biti direktno odgovoran za pripremu i upravljanje akcijom;
Posedovati neophodne ljudske i finansijske resurse.
Interpretacija prema kojoj aplikant mora biti neprofitna organizacija je veoma

prisutna. Uz to, postoji verovanje da akcije ne bi trebalo da donose profit i da
aplikant koji eli da radi pod ovim uslovima ne moe biti profitna organizacija.
Najbolje je proveriti da li je to tano nakon pokretanja poziva za predloge
projekata, a ukoliko se odgovor ne nalazi u pozivu, trebalo bi postaviti ovo pitanje
ugovarau. Takoe, moe biti dozvoljeno da profitne organizacije budu prosti
partneri u sluaju da im nije dozvoljeno da budu vodei partner ili aplikant (za
svaki sluaj, proverite poziv ili pitajte nakon objavljivanja poziva).
Vano je prouiti kriterijume za dostupnost sredstava da biste bili sigurni koje
organizacije mogu da apliciraju za grantove. Ugovara moe definisati specifine
kriterijume sa ciljem da se ogranii broj organizacija koje imaju pravo da
apliciraju. Ova ogranienja se uvode da bi se osiguralo uestvovanje organizacija
koje su aktivne u oblastima definisanim u prioritetima programa.
Prekogranini partneri:
Poseban lan Smernica odreuje da su partneri koji uestvuju u implementaciji
akcije i trokovi koji nastanu tim putem prihvatljivi na isti nain kao i oni koje
napravi korisnik granta.
Stoga, partneri moraju ispuniti sve kriterijume kao i vodei partner. Imajte u vidu
da partneri moraju jasno da odrede ko e imati vodeu ulogu u procesu.Ukoliko je
Strana 14 od 69
predlog uspean, vodei partner e biti direktno odgovoran za implementaciju

programa, imae ulogu ugovorne strane i bie taj koji osigurava sve kontakte sa
ugovaraem.
Kakve sve akcije program moe da podri?
Smernice za aplikante nude informacije o sledeim karakteristikama akcija koje
mogu biti podrane:
Trajanje (ukupno trajanje projekta mora biti u okviru ogranienja

izraenih u mesecima);
Sektori ili teme (opisuje specifine sektore ili teme na koje se akcije
moraju odnositi);
Geografska lokacija (daje spisak zemalja ili regija gde se akcije mogu
sprovesti);
Tipovi akcija (odnosi se na tipove akcija koje mogu biti finansirane u

okviru programa, kao i na one akcije koje ne mogu biti podrane).
Aplikant mora imati u vidu da svi tipovi aktivnosti koje su predviene projektom
mogu biti finansirane i podrane u pozivu za predloge projekata.
Dozvoljeni trokovi
Samo dozvoljeni trokovi mogu biti razmatrani pri dodeli granta. Budet je stoga
u isto vreme i procena trokova i maksimalna suma dozvoljenih trokova. Imajte u
vidu da dozvoljeni trokovi moraju biti zasnovani na realnim trokovima, a ne
proizvoljnim sumama. Poto grant pokriva samo deo trokova implementacije
akcija, sufinansiranje osigurava vlasnitvo nad odabranim projektima. Ukupna
suma mora biti obezbeena iz vlastitith izvora aplikanata ili partnera, ili iz
fondova koji ne dolaze od EK.
Smernice definiu limit sufinansiranja na sledei nain:
Grant me moe biti manje od X% dozvoljenih trokova za akciju
Grant ne moe iznositi vie od Y% ukupnih dozvoljenih trokova akcije

(obino je to oko 85%)
Strana 15 od 69
Visina granta se razlikuje od jednog do drugog poziva za projekte. to se tie

budeta, veoma je vano da jasno prikaete da ukupni prihvatljivi trokovi
odgovaraju realnom obimu akcije.
Kada i gde bi trebalo da podnesete aplikaciju?
Nakon to se raspie poziv za predloge projekata, vano je da stalno imate u vidu
rok za podnoenje aplikacija i sedite institucije koja ih prikuplja.
Minimalni period izmeu dana objavljivanja Smernica i krajnjeg roka za
podnoenje aplikacija e najverovatnije biti 90 dana.
Ova informacija je veoma vana za pripremu propratnih dokumenata i donoenje
odluke o moguim partnerima. Aplikanti bi trebalo da se postaraju da svi propratni
dokumenti koji se tiu njihove, ali i partnerske, organizacije (organizacija) stignu
na vreme i da su u mogunosti da predaju predlog projekta na naznaenu adresu
pre isteka roka.
Nemojte ekati objavljivanje poziva da bi poeli da razmiljate o projektu.
Imajui u vidu sve stvari koje smo pomenuli ranije i one o kojima emo tek
govoriti, potrebno je mnogo due od 2-3 meseca (od objavljivanja do roka za
predaju) da se uspostavi partnerstvo i razvije projekat.
6.3 Korak 3. Odredite zajednike ciljeve
Pre nego to ponete da razraujete predlog projekta, nakon to ste odredili cilj,
trebalo bi da postavite pitanje ZATO i da analizirate koje promene e projekat
doneti, kao i da li doprinosi dostignuima globalne strategije u nekoj odreenoj
oblasti. Tokom ove faze projekta, potrebno je da definiete opte ciljeve. Veoma
je vano da pomenemo da ete vie raditi na ovom delu tokom analize problema,
ali on predstavlja polaznu taku i odreuje pravac za sve partnere.
Strana 16 od 69
Opti cilj se moe definisati kao opta pisana izjava o eljenim rezultatima koji e
reiti neki odreeni problem ili ispuniti neku potrebu koju ste prethodno
identifikovali u saradnji sa partnerom. Ta izjava mora da da odgovor na pitanje u
kom pravcu elite da idete.
Opti cij je najee veoma irok i nemerljiv, poput Unapreenje kvaliteta ivota
grupe XYZ ili Promovisanje turizma u regiji XYZ itd.
Da biste sproveli opti cilj projekta u realnost, potrebno je da definiete specifine

ciljeve i odgovorite na pitanje TA.
Specifini cilj(evi) je merljiva izjava koja Vam pomae da postignete opti cilj.
Cilj je ono to nameravate (ne ono emu se nadate) da postignete po isteku
odreenog vremena.
Izjava o cilju bi trebalo da sadri sledea tri osnovna elementa:
Trebalo bi da navedete tano ta nameravate da postignete tokom trajanja

projekta;
Trebalo bi da navedete kako nameravate da sprovedete svoju ideju, i to

kvantifikujete i/ili date kvalitativnu meru, i
Trebalo bi da navedete kada e cilj biti postignut.
Ciljevi bi trebalo da budu: specifini, merljivi, dostini, realni i vremenski

odreeni (Specific, Measurable, Achievable, Realistic and Timed SMART)
Specifini: Kojim problemima ete se bavite? Koliko ljudi e biti ukljueno? Koje
e biti njihove dunosti? Koji e biti krajnji ishod?
Merljivi: to je cilj merljiviji, to e biti lake pri evaluaciji. (Primer: projekat e
obezbediti podrku za 100 ljudi u X zajednici).
Dostini i realni: Ciljevi bi trebalo da odslikavaju ono to je dostino na nivou na
kome se nalazi Vaa organizacija. Postavljanje nedostinih ciljeva e dovesti do
problema tokom implementacije. Uvek imajte u vidu da je sve ono to je napisano
u tehnikom predlogu obavezujue za aplikanta.
Vremenski odreeni: Svaki projekat ima poetak i kraj, a samim tim i odreeno
vreme/rokove za ispunjavanje specifinih ciljeva.
Vano: Nakon to ih definiete, opti i specifini ciljevi bi trebalo da budu
provereni uz pomo analize problema i ubaeni u logiku matricu.
Strana 17 od 69
PRIPREMA PREDLOGA PROJEKTA

Aplikacioni formular Evropske unije za dodelu grantova se obino sastoji iz dve
osnovne komponente:
1 Deo A: Rezime projekta
2 Deo B: Aplikacioni formular
Obe komponente, kao i njihove potkomponente, biedetaljnije objanjene u
narednim poglavljima, ali ono to je vano da razumete je da je priprema predloga
projekta veba iz ponavljanja. Jedna od najeih greaka koju aplikanti prave je
da neke komponente pripremaju odvojeno (poput logie matrice i budeta) od
ostalih projektnih dokumenata.
To onda dovodi do nedoslednosti izmeu logike matrice i opisa projekta koji se
nalazi u glavnom dokumentu. Primena pristupa logikog okvira bi trebalo da doe
na poetku, da bi posluio kao osnovni izvor informacija za popunu ostalih
projektnih dokumenata.
Poto EK zahteva razvoj logike matrice kao dela procedure za formulaciju
projekta, u ovom priruniku je naglaen pristup logikog okvira tokom brojnih
faza u procesu izrade predloga projekta.
PRISTUP LOGIKOG OKVIRA

Pristup logikog okvira (Logical Framework Approach LFA) predstavlja
analitiki proces i alatku koja se koristi za podrku tokom planiranja i upravljanja
projektom. On nam nudi grupu isprepletanih koncepata koji se koriste kao deo
procesa i pruaju pomo sistematinoj analizi projektne ili programske ideje.
LFA je alatka za analizu, prezentaciju i upravljanje koja omoguava planerima i
menaderima da:
Analiziraju postojeu situaciju tokom pripreme projekta;
Uspostave loginu hijerarhiju prema cilju koji bi trebalo da bude dostignut;
Identifikuiju odreene potencijalne rizike;
Takoe:
Predstavlja korisnu osnovu za evaluaciju tokom i na kraju projekta;
Utvruje koji je najbolji nain za nadzor i evaluaciju posledica i rezultata;
Prua saetak projekta u standardizovanom formatu.
Strana 18 od 69
Pristup logikog okvira se esto mea sa logikom matricom. LFA predstavlja

metodologiju za pripremu projekta, dok je logika matrica dokument sa
odreenom strukturom koji se sainjava na kraju LFA procesa. Jedna od najeih
pogrenih upotreba LFA je da se prvo smisli projekat, a onda popuni logika
matrica na kraju. Ovakav pristup se ne preporuuje jer onda itav proces logikog
okvira i metodologije gubi smisao.
Pristup logikog okvira u fazama i koracima:
Osmiljavanje logikog okvira ima dve osnovne faze: analizu i planiranje.
U fazi analize postoje etiri koraka:
Analiza zainteresovanih strana;
Analiza problema;
Analiza ciljeva;
Analiza strategija.
Ove analize bi trebalo sprovesti postepeno i uz ponavljanja, a ne kao set prostih

linearnih koraka. Na primer, analizu zainteresovanih strana moete sprovesti na
poetku procesa, ali je morate redovno revidirati i unapreivati sa svakim novim
pitanjem ili informacijom koja postane dostupna.
U fazi planiranja, rezultati analize se transkribuju u praktian, operativni
plan koji je spreman za implementaciju.
U ovoj fazi:
Priprema se logika matrica, vre se dalje analize i modifikuju ideje;
Definiu se i vremenski odreuju aktivnosti i potrebna sredstva;
Priprema se budet.
Ovo je ponovo proces koji zahteva puno vraanja unazad i ponavljanja jer je
ponekad neophodno da se pregleda i revidira opseg projektnih aktivnosti i
oekivanih rezultata nakon to budetska ogranienja i implikacije postanu jasnije.
Samo ako ste proli kroz sve ove korake moete da ponete sa pripremom logike
matrice. U idealnom sluaju, analiza logikog okvira bi trebalo da bude obavljena
na jednoj radionici koja bi okupila predstavnike aplikanata i partnera i koja bi bila
voena od strane kvalfikovanog moderatora. Ukoliko to nije mogue zbog
trokova ili nekih drugih razloga, aplikant moe da oformi radnu grupu koja bi
mogla da sprovede neku slinu vebu, a onda, kroz diskusiju, proe kroz rezultate
sa partnerima. Trebalo bi izbegavati situacije u kojima bi logiki okvir bio
razvijen od strane pojedinca ili bez konsultacija sa nekim spolja.
Strana 19 od 69
Pristup logikog okvira

Faza Analize
Faza Planiranja
Analiza zainteresovanih strana

identifikovanje i karakterisanje
potencijalnih glavnih zainteresovanih
grupa; ocena njihovih kapaciteta;
Priprema logike matrice definisanje

strukture projekta, testiranje unutranje
logike i rizika, formulisanje merljivih
indikatora uspeha;
Analiza problema identifikovanje

kljunih problema, ogranienja i prilika;
odreivanje odnosa izmeu uzroka i
posledica;
Rasporeivanje aktivnosti odreivanje

toka aktivnosti; procena njihovog trajanja i
rasporedjivanje dunosti;
Analiza ciljeva razvijanje reenje za

identifikovane probleme; identifikovanje
sredstava za ispunjenje ciljeva;
Rasporeivanje sredstava iz rasporeda

aktivnosti, razvijanje rasporeda aktivnosti i
budeta;
Analiza strategija identifikovanje

razliitih strategija za postizanje ciljeva;
odabir najprikladnije strategije
8.1 Analiza zaineresovanih strana
Svrha i najvaniji koraci

Da bi drutvena i institucionalna korist od projekta bila maksimalna, kao i da bi se
potencijani negativni uticaji smanjili na minimum, potrebno je da se razvije
sveobuhvatna slika interesnih grupa, pojedinaca i institucija koje su povezane sa
problemom ili idejom projekta. Projekat koji ne uzima u obzir shvatanja i potrebe
razliitih zainteresovanih strana e veoma teko biti u stanju da dostigne bilo koji
od ciljeva na odriv nain. Stoga je veoma vano da ponete sa identifikacijom i
analizom relevantnih zainteresovanih strana, njihovih interesa, problema,
potencijala i sl. jo u ranoj fazi da bi kasnije mogli da ih integriete na pravi nain
u dizajn projekta i njegovo upravljanje. Osnovna pretpostavka iza analize
zainteresovanih strana je da razliite grupe imaju razliite probleme, kapacitete i
interese, i da bi njih trebalo jasno razumeti i prepoznati u procesu identifikacije
problema, postavljanja ciljeva i odabira strategije.
Stoga su kljuna pitanja koja morate postaviti u analizi zainteresovanih
strana sledea:
ije probleme i prilike analiziramo? i
Ko e imati najvie koristi ili tete, i na koji nain, od predloene

intervencije projektom?
Strana 20 od 69
Glavni koraci u analizi zainteresovanih strana su:

1
Identifikujte opti razvojni problem ili priliku kojom elite da se

bavite/razmatrate;
Identifikujte sve one grupe koje imaju odreeni interes za (potencijalni)

projekat;
Istraite njihove uloge, razliite interese, relativnu sposobnost i kapacitet

da uestvuju u programu (jae i slabije strane);
Identifikujte dokle mogu da idu saradnja ili konflikti u odnosima meu

zainteresovanim stranama;
Izvrite interpretaciju analize i ukljuite sve relevantne informacije u

proces pripreme projekta da biste bili sigurni da su
sredstva rasporeena na najbolji nain i da ispunjavanju zadate ciljeve

u distribuciji/raspodeli, kao i potrebe prioritetnih grupa,
upravljanje i koordinacija osmiljeni na najbolji nain i da promoviu

vlasnitvo nad projektom i uestvovanje zainteresovanih strana;
konflikti koji postoje izmeu interesa zainteresovanih strana

prepoznati i reeni tokom osmiljavanja projekta.
NAPOMENE O TERMINOLOGIJI
Postoji veliki broj pojmova koji se koriste da bi se razlikovale vrste
zainteresovanih strana.
Saetak terminologije koja se koristi u kontekstu EK:
Zainteresovane strane (stakeholders): Pojedinci ili institucije koje direktno
ili indirektno, na pozitivan ili negativan nain utiu na program ili na koje
program utie.
Korisnici (beneficiaries): oni koji na bilo koji nain ostvaruju korist od
implementacije programa.
Moemo napraviti razliku izmeu:
(a) Ciljna grupa (target group): Grupa/entitet na koji e biti izvren neposredni
pozitivan uticaj. Moe ukljuiti i zaposlene u partnerskim organizacijama;
(b) Krajnji korisnici (final beneficiaries): Oni koji dugorono imaju korist od
projekta, kako na drutvenom, tako i na sektorskom nivou, npr. deca kao
posledica poveanih ulaganja u zdravstvo i obrazovanje, potroai zbog
poveane poljoprivredne proizvodnje i marketinga.
Partneri na projektu (project partners): Oni koji implementiraju projekat u
zemlji (koji su u isto vreme zainteresovane strane, ali mogu biti i ciljna grupa).
Strana 21 od 69
Ovde smo opisali analizu zainteresovanih strana odvojeno od analize problema

iako su obe deo situacione analize: bez vienja problema od strane ljudi,
(situacija) nee postati jasnija (konsultacija zainteresovanih strana oko problema) i
bez konsultacije zainteresovanih strana o problemu, njihovo vienje problema
(interesi, potencijal) nee biti jasniji. Analiza i planiranje tokom LFA bi trebalo da
budu povezani sa analizom zainteresovanih strana na koju bi trebalo da se
oslanjaju sledei koraci. Kad god bi bilo koja od ovih analiza i koraka LFA trebalo
da budu provereni, analiza zainteresovanih strana bi takoe trebalo da bude
ponovo razmatrana. To nas dovodi do poetne tvrdnje da analiza zainteresovanih
strana nije izolovan korak u analizi, ve proces.
8.2 Analiza problema

U okviru LFA podrazumeva se da postoji potreba za intervencijom da bi se poelo
sa razmiljanjem o projektu: ukoliko postoji nepoeljna situacija, intervencija
(projekat) bi trebalo da pomogne da se takva situacija rei. Tokom LFA,
neeljena situacija se prevodi i kristalizuje u probleme. Analiziranje problema
stoga znai analiza postojee situacije.
Analiza problema identifikuje negativne aspekte postojee situacije i ustanovljava
odnose izmeu uzroka i posledica kod identifikovanih problema.
Ukljuuje tri osnovna koraka:
1.
Definicija okvira i predmeta analize;
2.
Identifikacija glavnih problema sa kojima se suoavaju ciljne grupe i

korisnici (Koji su problemi? Ko se suoava sa njima?); i
3.
Vizualizacija problema u formi dijagrama, problemskog stabla ili

hijerarhije problema, koji Vam pomae da analizirate i razjasnite odnose
izmeu uzroka i posledica.
Tokom analize problema se analiziraju negativni aspekti postojee situacije.

Identifikuju se kljuni problemi i uzrona veza meu njima. Prvo, morate prikupiti
to vie informacija o postojeoj situaciji da bi nakon toga izvrili analizu koja, u
zavisnosti od sloenosti okolnosti, moe da potraje. Na osnovu te analize,
konsultuju se identifikovane zainteresovane strane o njihovom vienju problema.
Konsultacije se mogu obaviti na razliite naine koji zavise od zainteresovanih
strana. One se esto organizuju u formi radionica. Razmena ideja (brainstorming)
se moe korisiti kao jedna od tehnika na poetku radionice da bi se, zajedno sa
zainteresovanim stranama, identifikovali kljuni problemi.
Strana 22 od 69
PRAVILA RAZMENE IDEJA

Sve ideje se prihvataju bez argumenata;
Neka Vam cilj bude kvantitet pre nego kvalitet;
Nema rasprave da li je neka ideja prihvatljiva ili ne, samo da li je ve
navedena;
U ovom trenutku ne bi trebalo da vrite evaluaciju; koncentriite se na to da

pokrijete to vie ideja.
NEKI OD PRIMERA ANALIZE ZAINTERESOVANIH STRANA

Ciljne grupe: turistiki radnici u XY podruju,
Direktni korisnici: turistiki radnici na biciklistikim rutama (na primer 20),
zaposleni u pomonim turistikim objektima (na primer 20) i u turistikim
agencijama (na primer 15)
Indirektni korisnici: turisti i lokalna populacija
Partneri: prekogranine turistike zajednice
Pravljenje problemskog stabla

Problemsko stablo se razvija tako to se problemi napiu na kartice i poreaju na
zid prema hijerarhiji uzrok posledica, sa mogustvom dodavanja novih problema
kako se oni pojavljuju. Stablo bi trebalo da ima glavni problem na vrhu i niz
manjih problema koji proistiu iz tog osnovnog.
Najlaki nain za pravljenje problemskog stabla je tako to ete krenuti od
poetnog problema i dodavati ostale kartice sa problemima ispod njega. Nije
vano koji problem izaberete za poetni, ali bi bilo najbolje da je to problem za
koji se svi uesnici sloe da je od najvee vanosti.
Problemsko stablo se pravi tako to povezujete kartice sa problemima sa poetnim
problemom koristei princip uzroka i posledica:
Ukoliko je problem uzrok poetnog problema, tu karticu stavite ispod;
Ukoliko je problem posledica poetnog problema, tu karticu stavite

iznad;
Ukoliko nije ni uzrok ni posledica, stavite karticu u istoj ravni.
Strana 23 od 69
Ova analiza je namenjena identifikovanju istinskih prepreka koje su vane

zainteresovanim stranama i koje ele da prevaziu. Jasna analiza problema stoga
prua jednu zdravu osnovu iz koje se moe razviti niz relevantnih i fokusiranih
ciljeva projekta.
Saveti za pravljenje problemskog stabla
Razmotrite i identifikujte sektore tokom razmene ideja;

Uesnici moraju razgovarati o svakom pojedinanom problemu, sloiti se i
zabeleiti ga. Pojedinani problem se bira sa liste svih problema, a nakon
njega sledi problem koji je jasno povezan;
Ukoliko je problem uzrok, postavite da na ravan ispod;
Ukoliko je problem posledica, postavite ga na ravan iznad;
Ukoliko problem nije ni uzrok ni posledica, postavite ga na istu ravan;
Problemsko stablo raste tako to na slian nain dodajete ostale probleme.
Kada zavrite problemsko stablo, odaberite kljuni problem koji predstavlja glavnu
prepreku u projektu/programu. Zainteresovane strane se moraju sloiti oko toga
koji je to kljuni problem kojim e se projekat baviti. Naknadne revizije
problemskog stabla mogu dovesti do toga da neki drugi problem bude prepoznat
kao kljuni, ali to ne bi trebalo da utie na validnost inicijalne analize.
Finalizovano problemsko stablo predstavlja optu sliku trenutne negativne
situacije oko koje su se sloile sve zainteresovane strane.
Strana 24 od 69
PRIMER PROBLEMSKOG STABLA

Istraivanje koje je 2003. godine se sprovela nacionalna turistika organizacija u
saradnji sa kompanijom XY iz Hrvatske je pokazalo da prekogranine oblasti imaju
zavidan turistiki potencijal zahvaljujui izvanrednim prirodnim resursima i ve
postojeom infrastrukturom za rekreativni turizam. Ipak, zajedniki problem
prekograninih oblasti je da postojee biciklistike staze, koje su najvaniji deo
rekreativnog turizma, ne privlae dovoljan broj turista i biciklista, to dalje rezultuje u
slabom kvalitetu rekreativnog turizma sa obe strane granice. Glavni prepoznati
uzroci ovog problema su nedovoljno odravanje infrastrukture i sporadnino, a ne
zajedniko, promovisanje biciklistikih staza kao dela turistike ponude pograninih
oblasti.
Zastarela signalizacija
na stazama.
Parcijalna strategija
promocije.
Ideja prekograninog projekta mora da se:
Nedovoljno znanje
turistikih radnika o
prekograninoj
turistikoj ponudi.
pozabavi problemom ili ansom za koju vlada zainteresovanost i sa druge

strane granice;
povee sa irom prekograninom oblasti koja ima pristup sredstvima iz IPA
CBC programa;
bude dosledna u svojim ciljevima i merama.
Strana 25 od 69
8.3 Analiza ciljeva

Za razliku od analize problema koja predstavlja negativne aspekte postojee
situacije, analiza ciljeva opisuje buduu situaciju do koje e se doi tako to e se
reiti prepoznati problemi.
Tokom analize ciljeva, identifikuju se potencijalna reenja za date situacije. To
ukljuuje ponovno formulisanje negativnih aspekata (problema) i prepoznaje ih
kao pozitivne aspekte (zamiljene u budunosti) koji se nalaze u stablu ciljeva.
Sada, u stablu ciljeva, ciljevi su ureeni prema hijerarhiji i odnos izmeu uzroka i
posledica je zamenjen odnosom izmeu sredstava i ciljeva (ta bi trebalo da bude
uinjeno da bi se to postiglo?).
Ciljevi bi trebalo da odslikavaju eljenu situaciju u budunosti, ali bi trebalo da
budu realno dostini (to moe biti postignuto tako to bi, na primer, kvalifikovali
ciljeve).
Negativne situacije na problemskom stablu su pretvorene u reenja koja su
izraena kao pozitivna dostignua. Na primer, ,
.
Problem
Cilj
Lo kvalitet
rekreativnog
turizma u
prekograninim
oblastima
Unaprediti kvalitet
rekreativnog turizma u XY
prekograninoj oblasti
Postojee
biciklistike staze
ne privlae
dovoljan broj
turista i biciklista
Unaprediti postojeu
infrastrukturu biciklistikih
staza
Strana 26 od 69
Glavni koraci u procesu mogu biti sumirani na sledei nain:

KORAK 1
Ponovo formuliite sve negativne situacije iz analize problema u pozitivne
situacije koje su:
Poeljne;
Realne i dostine.
KORAK 2
Proverite odnos izmeu sredstava i ciljeva da biste osigurali validnost i
potpunost hijerarhije (odnosi izmeu sredstava i ciljeva se pretvaraju u veze
izmeu sredstava i ciljeva).
KORAK 3:
Ukoliko je potrebno:
Revidirajte izjave;
Dodajte nove ciljeve ukoliko mislite da su relevantni i potrebni da bi se
dostigli ciljevi na sledeem, viem nivou;
Izbriite ciljeve koji ne deluju prigodno ili potrebno.
Kada zavrite, stablo ciljeva e Vam pruiti sliku eljene budue situacije,
ukljuujui i sredstva koja bi mogli da korisite da bi dostigli zacrtane ciljeve. Kao
i u sluaju problemskog stabla, stablo ciljeva bi trebalo da Vam prui
pojednostavljen, ali sveobuhvatan saetak realne situacije. Na ovaj nain ete
doprineti analizi i prezentaciji ideja. Najvea prednost ove metode je to to analizu
potencijalnih ciljeva projekta zasniva na reavanju niza jasno identifikovanih
prioritetnih problema.
Strana 27 od 69
PRIMER STABLA CILJEVA:

Ukoliko je kljuni problem (postojea negativna situacija) prekogranine
oblasti u tome to biciklistike staze ne privlae dovoljan broj turista i
biciklista, onda eljeno (pozitivno) reenje ovog problema, ili specifini cilj
projekta, moe biti unapreivanje infrastrukture i promovisanje biciklistikih
staza kao zajednike turistike ponude prekogranine oblasti sa ciljem da
postane atraktivnija i prepoznata od strane turista i biciklista.
Ukoliko je (negativna) posledica prepoznatog kljunog problema lo kvalitet
rekreativnog turizma u prekograninoj oblasti, onda je eljena krajnja
situacija specifinog cilja projekta na dugi rok da se unapredi kvalitet
rekreativnog turizma, to je jedan od najvanijih prioriteta na regionalnom i
nacionalnom nivou, a u isto vreme je i dosledan sa merama iz prekograninog
programa.
Postaviti signalizaciju
na staze.
Stvoriti zajedniku
strategiju promocije.
Kada zavrite stablo ciljeva, potrebno je da izvrite ponovnu procenu odnosa

izmeu razliitih ciljeva i, ukoliko je potrebno, organizujete ih drukije.
Strana 28 od 69
8.4 Analiza strategija

Konana faza u analizi podrazumeva prepoznavanje moguih reenja koja bi
mogla da pomognu pri formiranju strategije projekta i odabira jedne ili vie
strategija koje e se koristiti u projektu. Tokom analize strategija donosi se odluka
o tome kojim ete se ciljevima baviti u okviru projekta, a kojim ne. Poetna taka
za analizu strategije je stablo ciljeva. Da li ete odabrati jednu ili vie strategija
zavisi od kriterijuma, oko kojih se moraju sloiti svi partneri, kao i od specifinog
konteksta projekta. Neki od moguih kriterijuma su: trokovi, hitnost, dostupni
resursi, drutvena prihvatljivost, aspekat rodne ravnopravnosti, vreme za koje e
se ostvariti koristi, izvodljivost, smernice razvojine politike itd. Informacije do
kojih ste doli prilikom analize zainteresovanih strana (potencijali, podrka, otpor
itd.) i analize potencijala bi takoe trebalo da uzmete u obzir prilikom donoenja
odluke.
Ova faza u analizi je najtea i najizazovnija poto podrazumeva objedinjavanje
velike koliine informacija i donoenje kompleksne odluke o najboljoj strategiji
(ili strategijama) implementacije. U praksi, potrebno je napraviti veliki broj
kompromisa da bi se izbalansirali razliiti interesi uesnika u procesu, politiki
zahtevi i realna ogranienja poput vrlo verovatne nedostupnosti sredstava. Ipak,
ovaj zadatak je svakako laki ukoliko postoji set kriterijuma koje moete da
iskoristite da biste ocenili koje opcije da upotrebite.
Neki od kljunih kriterijuma za odabir strategije su:
Oekivani doprinos kljunim ciljevima politika kao to je smanjenje

siromatva ili ekonomska integracija;
Koristi za ciljne grupe ukljuujui i ene i mukarce, mlade i stare itd.;
Komplementarnost sa drugim projektima koji su u toku ili koji su planirani;
Implikacije kapitala i operativnih trokova, kao i sposobnost da se podnesu

trokovi koji se ponavljaju;
Finansijska i ekonomska korist;
Doprinos izgradnji institucionalnih kapaciteta;
Tehnika izvodljivost;
Uticaj na ivotnu sredinu;
Odrivost.
Strana 29 od 69
Ovi kriterijumi e Vam pomoi da odredite ta bi trebalo/moglo da bude

ukljueno u projekat, ta bi trebalo/moglo da bude iskljueno.
Strategija koju odaberete posluie Vam da formuliete prvu kolonu logikog
okvira, a naroito e Vam pomoi da prepoznate opti cilj projekta, njegovi
svrhu i potencijalne rezultate.
9
LOGIKA MATRICA (LOGFRAME MATRIX)

Nakon to ste zavrili sa analizama, napravili problemsko i stablo ciljeva i
odabrali strategiju koju ete koristiti pri reavanju problema, moete poeti sa
popunjavanjem logike matrice (Logical Framework Matrix LFM) koja je
stalni deo aplikacionog formulara.
Logika matrica je vizuelni proizvod Pristupa loginog okvira. Sama matrica
sadri etiri kolone i etiri reda gde se mogu upisati svi kljuni delovi projekta:
opti cilj projekta, specifian cilj (ciljevi), rezultati i aktivnosti, zajedno sa
njihovim pokazateljima, izvorima verifikacije i pretpostavkama. Ipak, i pored svih
koristi koje prua kada se shvati i primeni na pravi nain, logika matrica ne daje
magino reenje za identifikovanje ili osmiljavanje dobrih projekata. Ona
predstavlja samo alatku za analizu, dizajn i prezentaciju.
Tabela koja se nalazi na sledeoj strani nam pokazuje strukturu matrice i njene
delove. Redosled koji je naveden u tabeli bi trebalo da bude onaj koji ete pratiti
pri izradi LFM-a. Prvo ete popuniti opis projekta, zatim pretpostavke, pokazatelje
i na kraju izvor verifikacije. Ali, popunjavanje matrice takoe podrazumeva dosta
ponavljanja i vraanja na poetak. Nakon to popunite jedan deo matrice, morate
se vratiti na poetak i pogledati ta je reeno u prethodnim delovima, pregledati
sve jo jednom i izvriti testiranje da biste proverili da li je logika odriva. Ovaj
proces neretko zahteva modifikaciju prethodnih opisa.
Strana 30 od 69
LOGIKA INTERVENCIJA
INDIKATORI KOJI SE MOGU

OBJEKTIVNO POTVRDITI
IZVOR VERIFIKACIJE
Opti cilj(evi) je irok razvojni uticaj

projekta na nacionalni ili sektorski nivo
(prua vezu sa politikama i/ili kontekstom
sektorskih programa)
Mere koliki je uticaj optih ciljeva. Koriste

se tokom procesa evaluacije.
Izvor informacija i metoda koje se

koriste za sakupljanje i izvetavanje
(ukljuujui i pitanja poput ko i
kada/koliko esto).
Specifini cilj(evi) Razvojni rezultati na

kraju projekta tanije, oekivana korist
koju imaju ciljne grupe.
Daje odgovor na pitanje: Na koji nain

moemo da znamo da je svrha ispunjena?
Trebalo bi da ukljui prikladne detalje o
kvantitetu, kvalitetu i vremenu.

kada/koliko esto).
10
11
Daje odgovor na pitanje: Na koji nain

moemo da znamo da je svrha ispunjena?
Trebalo bi da ukljui prikladne detalje o
kvantitetu, kvalitetu i vremenu.

kada/koliko esto).
12
13
Ponekad je u ovom delu dat saetak

resursa/sredstava.
Ponekad je u ovom delu dat saetak

trokova/budeta.
2
Rezultati Direktni/opipljivi rezultati (dobra
i usluge) koje su nastali kao rezultat
projekta.
3
Aktivnosti Zadaci (radni program) koji bi
trebalo da budu ispunjeni da bi se dobili
planirani rezultati.
RIZICI I PRETPOSTAVKE
Pretpostavke (faktori van kontrole onih

koji upravljaju projektom) koje mogu imati
uticaja na odnos izmeu svrhe i cilja.
7
6
5 (nije obavezno)
Strana 31 od 69
SAVETI KAKO DA POPUNITE LOGIKU INTERVENCIJU

Opti cilj
Unaprediti kvalitet rekreativnog turizma XY (prekogranine) oblasti
Ovo je vii cilj ijem bi ispunjenju projekat trebalo da doprinese; u pianju je cilj
koji je zasnovan na centralnom problemu koji je identifikovan tokom Pristupa
loginog okvira. Trebalo bi da ima najvie dva cilja.
Specifini ciljevi
Unaprediti kvalitet turistike ponude u XY (prekograninoj) oblasti
Oekivani efekat koji e Va projekat postii tako to ete ostvariti planirane
rezultate. Trebalo bi da ima izmeu dva i pet ciljeva.
Oekivani rezultati
Unapreena infrastruktura biciklistikih staza (sa obe strane granice i u
pograninim regijama);
Podizanje
svesti
javnosti
(prekogranine/pogranine) oblasti
turistikoj
ponudi
XY
Opipljivi rezultati za koje bi menadment projekta trebalo da garantuje. Rezultati

bi obino trebalo da budu postignuti u odreenom roku, ili u okviru odreenog
budeta. Broj oekivanih rezultata ne bi trebalo da bude manji od broja specifinih
ciljeva i najmanje jedan od njih bi trebalo da se odnosi na jedan od specifinih
ciljeva i da pomae njegovom ostvarenju.
Aktivnosti
Aktivnosti koje moraju biti preduzete od strane partnera na projektu da bi se dobili
eljeni rezultati. Za ove aktivnosti je potrebno vreme, kao i finansijska i
materijalna sredstva. Kao i u sluaju odnosa izmeu rezultata i specifinih ciljeva,
izgledalo bi udno da imate manji broj aktivnosti od oekivanih rezultata.
1.1.1. Sastavljanje tenderske dokumentacije za izvoenje radova
1.1.2. Objavljivanje tendera i odabir kompanije
1.1.3. Radovi na rekonstrukciji i postavljanju signalizacije na biciklistiku stazu
2.1.1. Razvoj (zajednike) strategije promocije
2.1.2. Pokretanje (zajednikog) internet portala
2.1.3. Obuka turistikih radnika o marketingu
2.1.4. Pravljenje promotivnih materijala
Strana 32 od 69
9.1 Pretpostavke i spoljni faktori
Bez obzira na to koliko dobro planirate i pripremite projekat, stvari ne moraju

uvek da se odvijaju po planu. Veoma je verovatno da veliki broj spoljnih faktora,
koje ne moete da kontroliete, utie na implementaciju projekta. Ove okolnosti
moraju biti reene (ili ne, u zavisnosti od formulacije) da bi projekat uspeo. One
su ukljuene u pretpostavke u etvrtoj koloni LFM-a. Samo u sluaju da ispunite
sve ciljeve i pretpostavke, projekat moe nastaviti da se dalje odvija.
Pretpostavke su spoljni faktori koji nisu pod neposrednom kontrolom menadera
projekta i koji imaju potencijal da utiu (ili ak odrede) na to da li e projekat biti
uspean ili ne. Oni se mogu formulisati odgovorom na pitanje: koji spoljni faktori
mogu da utiu na implementaciju projekta i na dugoronu odrivost koristi koje iz
njega proistiu, ali koji su van kontrole onih koji projekat implementiraju?
Veliki deo projekata propadne ne zbog toga to su loe osmiljeni, ve zbog
neobraanja panje na ove faktore koji su ili van kontrole pri implementaciji
projekta, ili je cena njihovog dranja pod kontrolom prevelika. U LFM-u morate
pokazati da ste imali u vidu koji bi to faktori mogli da budu. Da biste ispunili
kolonu sa pretpostavkama u LFM-u, prvo razmotrite rizike. Rizik predstavlja
potencijal da se desi neto neeljeno. Svaka aktivnost nosi odreeni rizik. Ukoliko
doe do toga, neki rizici mogu da utiu na aktvnosti vie od drugih.
Nakon to smo razmotrili sve rizike, moemo ih pretvoriti u pretpostavke. Rizici
predstavljaju negativne izjave o tome ta bi loe moglo da se dogodi. Pretpostavke
pretvaraju rizike u pozitivne izjave. Oni postaju uslovi koji moraju biti ispunjeni
da bi projekat bio nastavljen.
etvrta kolona u matrici se koristi da bi se naglasile pretpostavke o spoljnim
uslovima koji moraju biti ispunjeni da bi se odrala vertikalna logika opisa
aktivnosti. Nakon to prepoznate pretpostavke, izloite ih u formi eljene situacije.
Na taj nain, one mogu biti verifikovane i ocenjene.
PRIMER
Rizici koji se mogu ispreiti uspenom sprovoenju rekonstrukcije biciklistikih
staza mogu biti:
Neuspean odabir odgovarajueg preduzimaa;
Loi vremenski uslovi koji mogu da spree zavretak radova na
rekonstrukciji u zadatom roku.
Preduslov moe biti blagovremeno pribavljanje dozvola za rekonstrukciju
biciklistikih staza.
Rizici i pretpostavke, kao i ostali preduslovi u prekograninom projektu,
moraju biti identifikovani i procenjeni sa obe strane granice.
Strana 33 od 69
9.2 Indikatori
Nije dovoljno samo navesti cilj. Vano je uspostaviti naine za merenje progresa.
Da bi cilj bio merljiv, mora sadrati indikatore koji mogu da prue traene
informacije.
Indikatori su ti koji ukaziju na ciljeve (kolona 2 Indikatori koji se mogu
objektivno potvrditi u LFM-u). Oni daju odgovor na pitanje Na koji nain
moemo da znamo da se neto to smo planirali deava, ili se desilo? Indikatori
nam pomau pri nadzoru, reviziji i evaluaciji projekta. Omoguavaju nam da
saznamo da li plan projekta zahteva neke promene. Pomau nam da nauimo
lekcije iz projekta da bih ih izbegli u nekim drugim predlozima. U LFM-u se oni
nazivaju Indikatori koji se mogu objektivno potvrditi i pojam objektivno se
ovde koristi jer indikatori ne bi trebalo da zavise od take gledita pojednica koji
ih meri. Ne bi trebalo da bude vano ko ih meri trebalo bi da se dobije isti
rezultat.
Postoji mnotvo indikatora koje bi trebalo imati u vidu. Budite kreativni i
upotrebite meavinu indikatora da bi osigurali da ciljevi budu izmereni efikasno i
da se ispune zahtevi nadzora i evaluacije.
Kvantitativni indikatori se mogu analizirati u numerikoj formi ko, ta, kada,
koliko, koliko esto? Izmeu ostalog oni ukljuuju:
Koliko esto se neke stvari deavaju;
Broj ljudi koji je ukljuen ili na koji projekat utie;
Stope rasta;
Porast, na primer, u broju upisanih aka u kole, poseta klinici itd.
Kvalitativni indikatori mere one stvari koje se ne mogu izbrojiti, poput:
Zadovoljstva, miljenja;
Sposobnosti za donoenje odluka;
Promena u ponaanju.
Skraenica QQT se esto koristi da bi bili sigurni da su indikatori dovoljno

specifini.
QQT je skraenica za:
Kvantitet (Quantity) obim promene za koliko;

Kvalitet (Quality) vrsta promene;
Vreme (Time) za koje vreme bi trebalo da doe do promene.
Strana 34 od 69
Pokuajte da koristite meavinu kvantitativnih i kvalitativnih indikatora da bi bili

sigurni da na pravi nain merite napredak i uticaj projekta. Mata je veoma vana
pri odabiru indikatora. Moda pomogne ukoliko zamolite zainteresovane strane da
pri odabiru indikatora zatvore oi i zamisle na koje sve naine moe da se promeni
jedna situacija tokom trajanja projekta. ta mogu da uju, vide, dodirnu, osete i
namiriu to e biti drugaije kada se rei osnovni problem?
Morate voditi rauna o tome da su indikatori koje ste odabrali vezani za ciljeve
drugim reima, da stvarno pokazuju da li je cilj ispunjen ili ne. Ipak, esto razliiti
ljudi imaju razliite interpretacije o onome to bi projekat trebalo da postigne.
Kada planeri i oni koji implementiraju projekat imaju razliite interpretacije
ciljeva, posledice mogu da budu veoma tetne po krajnji ishod projekta. Odabir
indikatora je dobra veba za jasno definisanje ta to to podrazumevamo pod
ciljem i obezbeivanje da projekat bude realan, specifian i merljiv.
9.3
Izvor verifikacije
Kada formuliete indikatore, trebalo bi da odredite izvor verifikacije i nain

sakupljanja podataka. To e Vam pomoi da utvrdite da li indikator moe biti
realno izmeren uz utroak razumne sume novca, vremena i truda.
Kolona Izvor verifikacije bi trebalo da odreuje:
Format u kome e informacija biti dostupna (npr. izvetaj o napretku,

projektna dokumentacija, zvanine statistike itd.);
Ko bi trebalo da obezbedi informacije;
Redovnost pruanja informacija (npr. meseno, kvartalno, godinje itd.).
Izvori van projekta bi trebalo da vre evaluaciju dostupnosti, pouzdanosti i

relevantnosti. Posao na sakupljanju informacija i trokovi koji iz toga proistiu bi
takoe trebalo da budu ocenjeni i za to bi trebalo da se predvide odreena
sredstva. Takoe, trebalo bi da zamenite one indikatore za koje ne moete da
pronaete prikladan izvor verifikacije. Ukoliko je indikator preskup ili previe
komplikovan za merenje, trebalo bi da ga zamenite jeftinijom i jednostavnijom
varijantom.
PRIMER
Predvieni rezultat projekta je poboljanje biciklistikih staza.
Specifini (indikatori): renovirane biciklistike staze.
Merljivi indikator: 15 km renoviranih biciklistikih staza.
Vremenski indikator: u periodu izmeu meseca X, 2005. godine i meseca Y,
2006. godine.
Lokacija: od mesta A do mesta B.
Indikator bi stoga trebalo da bude: 15 km renoviranih biciklistikih staza
Strana 35 od 69
izmeu mesta A i mesta B u roku od meseca X, 2005. do meseca meseca Y,

2006. godine.
Ovaj indikator je vaan za merenje rezultata i njihovi verifikaciju, i uz to je
mogu u razumnom roku i po razumnoj ceni; npr. moe biti verifikovan putem
izvetaja kompanije koja je angaovana za renoviranje biciklistikih staza
PRIMER
Izvori verifikacije mogu biti:
Finalni izvetaji od graevinskih kompanija X i Y koje su angaovane
kao podizvoai na projektu;
Meseni izvetaji o napretku od strane partnera A i partnera B.
9.4 Vertikalna i horizontana logika u logikoj matrici
Matrica funcionie u dva pravca, vertikalnom i horizontalnom. Vertikalna logika

povezuje aktivnosti, rezultate, specifine i opte ciljeve.
To znai da bi:
Zavretak aktvinosti trebalo da donese oekivane rezultate;
Oekivani rezultati trebalo da dovedu do ispunjenja specifinih ciljeva

projekta;
Ispunjenje specifinih ciljeva trebalo da doprinese dostizanju opteg cilja.
Ukoliko Va projekat ima dobru uzrono-posledinu vezu, vertikalna logika bi

trebalo da bude ispravna i jednostavna za prikazivanje. Testiranje vertikalne
logike e Vam pomoi da ispravite nedoslednosti pri formulisanju Vaeg predloga
projekta.
Strana 36 od 69
Opti cilj(evi)
Pretpostavke za dugorono
odravanje opteg cilja
ONDA
Ako su specifini ciljevi
validne
dostignuti i ako su
ONDA
Ako su rezultati
validne
dostignuti i ako su
ONDA
Ako su aktivnosti
pretpostavke za dostizanje
opteg cilja
specifinog cilja
validne
sprovedene i ako su
rezultata
Horizontalna logika matrice Vam pomae da odredite status aktivnosti, rezultata,

postizanja specifinih ciljeva projekta i doprinosa optem cilju tako to daje spisak
indikatora i naina verifikacije, kao i pretpostavki koje utiu na implementaciju
projekta.
OSNOVNA PRAVILA LOGIKE MATRICE
Ovde Vam dajemo neka od osnovnih pravila koja bi trebalo da imate na umu
kada popunjavate logiku matricu:
Krenite od kolona na levoj strani;
Popunjavajte sa vrha prema dnu nikada obrnuto;
Ostavite kolonu Pretpostavke za kraj;
Ukoliko vam zadaje probleme, ostavite kolonu Pretpostavke za Opti

cilj praznu.
Strana 37 od 69
PRIMER LOGIKE MATRICE
Opti cilj
Specifini cilj(evi)
Logika intervencija
Indikatori koji se mogu objektivno

potvrditi
Unaprediti kvalitet rekreativnog turizma

u XY prekograninoj oblasti
Broj turista koji su posetili oblast je porastao 5% sa obe

strane granice do zavretka projekta
1. Unaprediti infrastrukturu biciklistikih

staza (sa obe strane granice i u
pograninim regijama)
Biciklistike staze su postale dostupne turistima sa obe

strane granice do osmog meseca projekta
Podaci lokalnih turistikih agencija i

optina
Strunost kompanija za rekonstrukciju
2. Podizanje svesti javnosti o turistikoj

ponudi XY (prekogranine/pogranine)
oblasti
Upiti od strane turista sa obe strane granice su poveani 5%

do zavretka projekta
Podaci lokalnih turistikih agencija i

sa zajednikog internet portala
Interesovanje turista
1.1. Renovirane i obeleene biciklistike

staze
15 km biciklistikih staza je renovirano do etog meseca

projekta;
Izvetaji graevinskih kompanija;

Izvetaji optina;
Finalni izvetaji projekta
Rizici i pretpostavke
Podaci zavoda za statistiku i

turistikih organizacija
Oblast namenjena biciklistima je obeleena sa pet tabli sa

obe strane granice do sedmog meseca projekta
Rezultati
Aktivnosti
Izvor verifikacije
Kvalitet PR usluga
Pravovremeno angaovanje graevinskih
kompanija sa obe strane granicce
Povoljni vremenski uslovi
2.1. Ustanovljena zajednika sluba za

promociju
Prekogranino partnerstvo pet turistikih organizacija

ustanovljeno do treeg meseca projekta;
Znanje koje poseduje deset turistikih radnika sa obe strane
granice je unapreeno do petog meseca projekta
Zajedniki internet portal koji je funkcionalan do treeg
meseca projekta
Finalni izvetaji projekta;

Promotivni materijal;
Zajednika marketinka strategija
Interesovanje i motivacija turistikih

radnika
Odrivost partnerstva
1.1.1. Odabir komapanija za

rekonstrukciju;
1.1.2. Renoviranje i obeleavanje
biciklistikih staza;
2.1.1 Razvijanje zajednike strategije za
promociju;
2.1.2. Pokretanje zajednikog internet
portala;
2.1.3. Obuka turistikih ranika o
marketingu;
2.1.4. Priprema promotivnog materijala.
Sredstva
Ljudi: 6 X strunjaka i 4 Y strunjaka, 2 angaovane
kompanije za rekonstrukciju;
Izvori verifikacije:
Periodini izvetaji i izvetaji o
napretku
Preduslovi:
Pribavljanje dozvola za renoviranje i
obeleavanjebiciklistikih staza.
Materijal: 6 kompjutera, graevinski materijal, promotivne

table, prostor za obuku, baza podataka trenutne turistike
ponude, softver.
Trokovi
Ukupno: 245,000 EUR
X vrednost: 125,000 EUR
Y vrednost: 120,000 EUR
Strana 38 od 69
10 RASPORED AKTIVNOSTI I SREDSTAVA

Logika matrica Vam prua saetak kljunih informacija o projektu. Kljune
informacije znai da su ukljueni samo najvaniji aspekti bez posebne razrade
detalja koji su potrebni za dalje planiranje i implementaciju. Rasporedi aktivnosti i
sredstava predstavljaju nain da doete do potrebnih operativnih detalja. Oni se
utvruju pratei redosled koji je dat u logikoj matrici. Nakon to napravite
raspored aktivnosti koji do detalja odreuje aktivnosti projekta, moete napraviti
raspored sredstava da biste elaborirali trokove koji su potrebni za dostizanje
ciljeva.
Raspored aktivnosti:
Prikazuje zavisnost izmeu aktivnosti;
Razjanjava redosled, trajanje i prioritet aktivnosti;
Identifikuje kljune take koje treba dostii;
Slui kao osnova za nadzor projekta.
Podelite odgovornosti za upravljanje i implementaciju projekta.

Poevi od logike matrice, ustanovljene aktivnosti iz prve kolone/reda se prenose
u prvu kolonu u formatu za raspored aktivnosti.
Podelite aktivnosti u podaktivnosti i zadatke.
Aktivnosti ne bi trebalo da sadre previe detalja, ali bi trebalo da budu dovoljno
detaljne da prue osnovu za procenu vremena i sredstava potrebnih da bi se
sprovele. Takoe, trebalo bi da sadre dovoljno detalja da osoba koja je odreena
da sprovede tu aktivnost ima sve potrebne instrukcije o tome kako bi to trebalo da
uradi.
Pojasnite raspored i zavisnost aktivnosti.
Nakon to ste pojasnili operativne detalje aktivnosti, morate voditi rauna da su
one povezane na nain da vidite kojim redosledom bi trebalo da budu sprovedene i
koja aktivnost zavisi od poetka ili zavretka neke druge aktivnosti.
Vano: morate obratiti posebnu panju na podizvoae koji su predvieni
predlogom projekta jer to zahteva upotrebu posebnih dokumenata i procedura
poput onih u PRAG-u. To znai da ako angaujete podizvoaa za sumu od
recimo EUR 60,000 (ili ukoliko kupite dobra u tom iznosu), morate imati u vidu
da taj proces moe potrajati i do est meseci! To bi moglo da ima veliki uticaj na
raspored implementacije, i ukoliko se ne uradi na pravi nain moe da dovede do
neuspeha projekta.
Strana 39 od 69
Precizirajte poetak, trajanje i zavretak aktivnosti.

Odreivanje vremenskog okvira aktivnosti podrazumeva procenu trajanja
zadataka, unoenje tih procena u raspored aktivnosti, odreivanje najverovatnijeg
poetka i zavretka zadataka. Da bi te procene bile realne, potrebno je da
konsultujete ljude koji poseduju neophodno tehniko znanje ili iskustvo. Veoma
esto se desi da se vreme potrebno za sprovoenje aktivnosti pogreno proceni
zbog razloga poput izostavljanja vanih aktivnosti ili zadataka, nedovoljne
meusobne zavisnosti izmeu aktivnosti, loeg rasporeda korienja resursa (npr.
istoveremeno angaovanje iste osobe ili opreme na dva ili vie zadataka), kao i
obeavanja brzih rezultata usled elje da se impresioniraju evaluatori.
Definiite kljuna dostignua.
Kljuna dostignua definiu ciljeve koji bi trebalo da se postignu kroz sprovoenje
aktivnosti i pruaju osnovu za nadzor. Jedno od manjih dostignua je zavretak
zadatka do planiranog datuma. U resporedu aktivnosti koji ste napravili,
aktivnosti, podaktivnosti i zadaci su navedeni jedan za drugim, tako da se
zavretak odreenog zadatka na vreme moe posmatrati kao jedno od dostignua
na putu ispunjavanja ciljeva.
Podelite zadatke i dunosti.
Podela zadataka takoe podrazumeva podelu dunosti da bi se ispunili zacrtani
ciljevi. To je jedan od naina za definisanje odgovornosti lanova projektnog tima.
Pre nego to podelite zadatke, morate odrediti standarde strunosti koji su potrebni
da bi se sproveli ti zadaci. Samim tim e Vam biti lake da proverite da li su
ljudski resursi koje posedujete dovoljni i da li je raspored koji ste osmislili
izvodljiv. Rasporedi aktivnosti daju osnovu za dalje planiranje (rasporeda
sredstava) i kasnije za upravljanje projektom. Oni pruaju poetno merilo
ukljuujui i procene koje bi kasnije moda trebalo revidirati ukoliko doe do
promene okolnosti ili toka implementacije.
Strana 40 od 69
11 FINANSIJSKI PREDLOG
Finansijski predlog se sastoji iz dva glavna dela: budeta i izvora finansiranja.
Obrazac za budet se nalazi u aplikacionom formularu.
Budet za projekat
Budet projekta mora biti predstavljen u evrima (evropski format XX.XXX,XX) i
mora slediti dati obrazac (Excel format). Budet mora da prikae ukupne trokove
projekta, t.j. zbir sume koja se trai od Ugovaraa plus sopstveni doprinos!
Strana 41 od 69
Primer obrasca 1
Pre nego to ponete sa pripremom budeta vano je da paljivo prouite pasuse u

Smernicama za aplikante koji govore o dozvoljenim i nedozvoljenim trokovima.
Svi trokovi za koje Ugovara proceni da su nedozvoljeni bie odbijeni. To bi
moglo da utie na konanu sumu i prouzrokuje tekoe za aplikanta. Stoga, vano
je da jo jednom proverite koji su to trokovi koje moete ukljuiti u budet tokom
pripreme predloga projekta.
Aplikantima i partnerima na projektu nije dozvoljeno da ostvaruju profit koristei
sredstva iz odobrenog granta. Svi trokovi koji su naznaeni u budetu moraju biti
realni, opravdani, laki za identifikovanje i potvrivanje.
Dozvoljeni trokovi bi trebalo da budu navedeni kao budetske stavke na sledei
nain:
Trokovi za ljudske resurse: Trokovi za zaposlene, kako iz zemlje, tako i iz
inostranstva, ukljuujui tehniko (tj. koordinatora projekta i eksperte) i
administrativno osoblje (tj. raunovou, asistente na projektu). Svaka pozicija,
Strana 42 od 69
plate (zasnovane na stvarnim trokovima plate) i broj dana/meseci rada na

projektu be trebalo da budu jasno definisani. Trokovi izdravanja (dnevnice), kao
i plate za osobe koje su ukljuene u projekat, a rade od kue, bi takoe trebalo
imati u vidu. Trokovi izdravanja se raunaju na dnevnoj osnovi i trebalo bi da
pokriju hranu, smetaj i putovanja u lokalu tokom projekta.
Putni trokovi: Trokovi putovanja na duim relacijama u zemlji i trokovi
meunarodnih putovanja. Putovanja na kratkim relacijama bi trebalo da budu
pokrivena iz dnevnica i drugih trokova.
Oprema: Trokovi za opremu koja bi trebalo da se kupi/iznajmi za potrebe
projekta (PC oprema, automobili, tehnika oprema itd.)
Trokovi lokalne kancelarije: Trokovi korienja telefona, faksa, internet
pristupa, iznajmljivanja kancelarija, meseni trokovi za automobil itd.
Ostali trokovi: Ova stavka bi trebalo da ukljui trokove izdavanja publikacija,
studija, zatim organizovanja konferencija itd., u sluaju da su za njih u potpunosti
angaovani podizvoai. Svaki od ovih trokova bi trebalo da bude detaljno
opisan (broj publikacija, broj strana po publikaciji, jezici publikacija, trokovi
prevoda za X broj publikacija itd.).
Sledei trokovi se obino smatraju nedozvoljenim u grantovima Evropske
komisije:
Dugovi i odredbe za gubitke i dugove;
Kamate;
Artikli koji se ve finansiraju u nekom drugom okviru;
Kupovina zemljita i zgrada, osim ukoliko je to neophodno za

implementaciju projekta, u kom sluaju vlasnitvo nad zemljitem i
objektima mora biti preneto na krajnje korisnike po zavretku projekta;
Gubici po osnovu kursnih razlika.
Strana 43 od 69
Oekivani izvori finansiranja

Primer obrasca 2
Doprinos Ugovaraa:
Doprinos koji je prikazan u redu 10 ne moe biti vei od 85% ukupnih trokova
projekta, koji su prikazani u redu 25, i u isto vreme ne sme da pree EUR 500.000
za IPA CBC projekte. Ovo su maksimalne i minimalne sume iz programskih
dokumenata, ali u svakom sluaju morate proveriti dozvoljene sume za svaki
poziv pojedinano.
Sopstveni doprinos
Sopstveni doprinos mora biti najmanje 15% od ukupnih trokova projekta, koji su
prikazani u redu 25. To je zbir:
Finansijskog doprinosa aplikanta, prikazanog u redu 8, koji ukljuuje i

doprinose od partnera. Saradnici (ukoliko ih ima) takoe mogu dati
finansijski doprinos projektu;
Doprinos(i) od evopskih institucija ili zemalja lanica Evropske unije;
Doprinosi od drugih organizacija (morate ih navesti pojedinano)
Strana 44 od 69
Ukupni trokovi
Ukupni trokovi odgovaraju zbiru svih dozvoljenih trokova projekta. Moraju se
slagati sa cifrom koju ste uneli na naslovnoj strani aplikacionog formulara. Kada
sastavite aplikaciju, obratite panju da ste odtampali i ukljuili oba obrasca za
budet.
Pravdanje budeta
Sve budetske stavke se moraju dodatno objasniti u delu Pravdanje budeta. Ne
postoji poseban obrazac za ovaj dokument. Taj deo bi trebalo da pripremite na
posebnom listu papira i od Vas zavisi koji ete format koristiti u objanjavanju i
pravdanju budeta na jasan i transparentan nain.
Opravdajte svaku stavku budeta imajui u vidu:
Neophodnost (npr. let, raunari i sl.);
Broj predloenih stavki;
Izbor cene rada koju ste iskoristili.
Opravdanje trokova bi trebalo da se odnosi na aktivnosti koje su predviene

predlogom projekta. Stavke koje se odnose na osoblje moraju biti stvarne u
odnosu na cene na lokalnom tritu i moraju biti objanjene u opravdanju budeta.
Imajte u vidu da Ugovara ima pravo da trai potvrde o platama da bi potvrdio
verodostojnost cena rada predstavljenih u budetu.
12 POPUNJAVANJE APLIKACIONOG FORMULARA
ta predati:
Deo A: Rezime projekta (Ukoliko je potrebno)
Tri dela:
Znaaj projekta;
Opis projekta i njene uinkovitosti;
Odrivost projekta.
Deo B: Aplikacioni formular

Sedam delova:
Projekat;
Aplikant;
Strana 45 od 69
Partneri;
Saradnici;
Lista za proveru;
Izjava aplikanta;
Evaluaciona tabela
+ Sledei aneksi
Budet + Opravdanje budeta;
Logika matrica.
Ne zaboravite:
Aneks D (List za pravno lice) i
Aneks E (Formular sa matinim brojem pravnog lica) e Vam biti traen

ukoliko je Va predlog uslovno usvojen;
Aneks F (Standardni ugovor o dodeli granta) i
Aneks G (Iznos dnevnica) ete priloiti samo u informativnu svrhu i on ne

bi trebalo da bude vraen.
Ponovo proverite u Smernicama za aplikante da li Ugovara trai bilo kakvu

dodatnu dokumentaciju. Ukoliko to nije sluaj, nemojte slati nikakve dodatne
dokumente jer nee biti pregledani. U ovom koraku, nemojte slati npr. primerke
statuta, izvode sa rauna i sl. Ove dokumente ete poslati ako i kada Vaa
aplikacija bude odabrana za finansiranje.
12.1 Rezime projekta (Concept Note)
Rezime projekta je jedan od najvanijih delova vae aplikacije. U prvom koraku

procesa evaluacije, nakon administrativne provere, bie pregledan samo Rezime
projekta i ukoliko ne dobije minimum potrebnih bodova, Vaa aplikacija nee biti
dalje pregledana. Stoga je veoma vano da posvetite panju formulaciji Rezimea
projekta. Iako je ogranien na etiri strane, mora pruiti jasan i sveobuhvatan
pregled svih najvanijih aspekata Vaeg predloga. Nemojte se pozivati na
objanjenja koja su data kasnije u predlogu evaluatori ih nee videti kada
ocenjuju Va Rezime. Takoe, nemojte se pozivati na literaturu i razne
dokumente; samo ono to je napisano u Rezimeu projekta e biti uzeto u obzir.
to se tie izgleda Rezimea projekta, morate se strogo drati strukture koja je data
u aplikacionom formularu.
Da biste sauvali prostor, nemojte ponavljati pojednine stavke koje se nalaze u
svakom delu; samo pratite numeraciju naslova delova:
Strana 46 od 69
Znaaj projekta;
Opis projekta i njegove uinkovitosti;
Odrivost projekta.
Postarajte se da u svakoj stavci kaete sve to moe biti reeno i nemojte to

ponavljati u drugim stavkama. Evaluatori nee moi da daju korektan broj bodova
ukoliko su informacije o odreenom pitanju ratrkane po celom Rezimeu projekta.
Na Vama je da odluite koliko prostora elite da posvetitie svakom delu. Ukoliko
mislite da moete da opiete znaaj projekta (prvi deo) na pola strane, ali da Vam
je potrebno dve strane da bi na pravi nain opisali projekat (drugi deo), slobodno
to i uradite. Vano je samo da itav Rezime ne bude dui od etiri strane. Ukoliko
koristite akronime i skraenice, i ako su vani za razumevanje teksta, ne
zaboravite da ih objasnite!
Na kraju, ukoliko autor(i) Rezimea projekta ne vladaju najbolje jezikom na kome
je pisan, trebalo bi da ga proveri kompetentna osoba. Bilo bi teta da Rezime
projekta ne dobije broj bodova koji zasluuje zato to ga evaluatori nisu najbolje
razumeli ili zbog jezikih greaka.
12.2 Aplikacioni formular
Ovo je centralni deo Vaeg predloga projekta i sastoji se iz sledeih delova:
Projekat;
Aplikant;
Partneri;
Saradnici;
Lista za proveru;
Izjava aplikanta;
Evaluaciona tabela.
Strana 47 od 69
12.2.1 I. PROJEKAT
Ukoliko ste sledili na savet i sproveli Analizu logikog okvira trebalo bi da imate
veinu elemenata spremne za popunjavanje aplikacionog formulara. Sada samo
treba da ih detaljnije objasnite.
Ovaj deo aplikacionog formulara se sastoji iz sledeih delova:
I. Projekat
1. OPIS
1.1 Naziv
1.2 Lokacija
1.3 Trokovi sprovoenja akcije i suma koja se potrauje od Ugovaraa
1.4 Saetak (max 1 strana)
1.5 Ciljevi (max 1 strana)
1.6 Znaaj projekta (max 3 strane)
1.7 Opis projekta i njegove uinkovitosti (max 14 strane)
1.8 Metodologija (max 4 strane)
1.9 Trajanje i indikativni plan za sprovoenje projekta
1.10 Odrivost (max 3 strane)
1.11 Logiki okvir
2. BUDET PROJEKTA
3. OEKIVANI IZVORI FINANSIRANJA
4. ISKUSTVO SA SLINIM PROJEKTIMA
1. OPIS
Stavke 1.1 1.3 se moraju slagati sa informacijama koje ete dati na naslovnoj
strani aplikacionog formulara.
1.1 Naziv projekta
Dajte taan naziv projekta, ukljuujui i akronim, ukoliko postoji.
Strana 48 od 69
1.2 Lokacija
Navedite sve lokacije gde ete implementirati aktivnosti iz projekta. Za
prekogranine projekte morate navesti zemlje, regione, gradove i naseobine.
Primer :
Srbija/Republika Srbija/Junobaki okrug/Optina Y;
Bosna i Hercegovina/Severnoistona Bosna i Hercegovina/Optina Y
1.3 Trokovi sprovoenja akcije i suma koja se potrauje od Ugovaraa

Primer:
Ukupni dozvoljeni Suma koja se potrauje od
trokovi projekta Ugovaraa (B)
(A)
% ukupnih dozvoljenih
trokova projekta
(B/Ax100)
[EUR/domaa
valuta]
[EUR/domaa valuta]
Ukupni dozvoljeni trokovi projekta

Suma koju unesete ovde mora biti ista kao i suma koja se nalazi na poslednjoj
liniji Aneksa Budet projekta (Ukupni dozvoljeni trokovi).
Suma koja se potrauje
Suma koju unesete ovde mora biti ista kao i suma koja se nalazi u Aneksu
Oekivani izvori finansiranja pod stavkom Doprinos koji se potrauje od
Ugovaraa.
Procenat ukupnih dozvoljenih trokova projekta
Procenat mora biti 85%. Ukoliko je vei od 85%, ak i za vrednost jedne
decimale, morate ili da poveate sumu ukupnih dozvoljenih trokova ili da
smanjite sumu koja se potrauje.
1.4. Saetak projekta
Saetak projekta ne bi trebalo da bude dui od jedne strane.
Saetak projekta bi trebalo da ukljuuje sledee informacije:
Trajanje projekta napiite broj meseci za koji ste predvideli da zavrite

projekat;
Strana 49 od 69
Opti/specifini cilj(evi) opti i specifini ciljevi koje navedete ove

moraju biti isti kao i oni koje ete detaljno opisati u delu 1.5 aplikacionog
formulara;
Partneri u ovom delu unesite ime, zemlju i adresu svih partnera na

projektu, ali ne i podatke o aplikantu i saradnicima (ukoliko ih ima). Podaci
moraju biti isti kao i oni koji se nalaze u opisu partnera i potpisanim
izjavama o partnerstvu koje e se zahtevati od Vas;
Ciljne grupe;
Krajnji korisnici;
Oekivani rezultati.
Glavne aktivnosti u delu 1.7 aplikacionog formulara, imaete 14 strana za

detaljan opis aktivnosti koje ste predvideli da sprovedete. Ovde je potrebno da
date samo kratak saetak glavnih aktivnosti.
Poto ste u ovom trenutku jo uvek na poetku procesa pripreme projekta ostavite
pisanje saetka za kraj.
1.5. Ciljevi (max 1 strana)
Ovde bi trebalo da opiete glavni problem koji ste identifikovali prilikom Analize
logikog okvira, i definiete ciljeve ije bi ispunjenje ciljnim grupama trebalo da
donese odrivu korist. Takoe, opiite ta sve mora da se desi van projekta da
opti cilj bio ispunjen.
Za vie detalja, vratite se na deo Analiza ciljeva.
1.6 Znaaj akcije (max 3 strane)
Ovo je deo aplikacije gde predstavljate detaljne nalaze iz analize problema i
analize zainteresovanih strana.
U ovom delu ete dati opis na koji nain je Va projekat povezan sa
ciljevima/prioritetima prekograninog programa i koje su to potrebe i ogranienja
u nekom od sektora na odreenoj teritoriji kojima e se baviti Va projekat. Uz to,
trebalo bi da date objanjenje naina na koji ste identifikovali ciljne grupe i krajnje
korisnike.
Ovo je veoma vaan deo aplikacije. Prilikom evaluacije, morate imati prosek od
najmanje 20 poena (od 25) za deo Vanost; u suprotnom, Komisija za
evaluaciju e odbiti Va prelog.
Analiza trenutne situacije i situacije pre implementacije projekta bi trebalo da
postavi osnovu za akciju koju predlaete. Potreba i opravdanost akcije, opis njene
uinkovitosti i metodologije koju ste primenili moraju logiki proisticati iz nje.
Jedna od najveih mana velikog broja aplikacija je da esto deluje da analiza
znaaja akcije i predloene aktivnosti nemaju mnogo zajednikih taaka. Drugim
Strana 50 od 69
reima, nije jasno zato i na koji nain bi akcija bila reenje ili makar deo reenja
ispravno prepoznatih potreba i ogranienja. Izbegnite ovu situaciju! Kad god
je mogue, pokuajte da kvantifikujete: Kolika je grupa krajnjih korisnika? Koji
su vremenski rokovi da bi se pokazali prvi rezultati?
1.7 Opis projekta i njegove uinkovitosti (max 14 strana)
Opti cilj i svrha projekta (max 1 strana)
Ovaj deo se nadovezuje na ono to ste rekli u odeljku 1.5, ali Vam daje mogunost
da date dodatna objanjenja ukoliko to niste mogli ranije da uinite zbog
ogranienog prostora. Moete poistovetiti svrhu projekta sa specifinim
ciljevima.
Oekivani rezultati (max 4 strane)
Prilikom opisivanja konkretnih rezultata koje oekujete budite odreeni i
kvantifikujte ih kad god je to mogue. Imajte u vidu da rezultati moraju biti u
skladu sa indikatorima koji se mogu objektivno potvrditi i izvorima verifikacije
koji su opisani u Vaoj Logikoj matrici.
Takoe, predstavite i opiite oekivane rezultate poreane hronoloki tokom
trajanja projekta.
U ovom delu takoe morate da pokaete da e se projekat iriti dalje, ukljuujui i
obim tog irenja kao i krajnje granice projekta i irenja informacija. To moe da
ukljui potencijalne metode za jaanje i eksternu strategiju komunikacije,
tampanje broura, internet strana, uee na konferencijama i radionicama itd.
Predloene aktivnosti i njihova uinkovitost (max devet strana)
Opiite sve zadatke korak po korak: aktivnost 1, aktivnost 2, ukljuujui i naziv za
svaku od njih. Opet, vodite rauna da su sve aktivnosti predstavljene i opisane
loginim redom. Detaljno objasnite ko e sprovoditi aktivnosti (aplikant, koji
partneri, koji saradnici), gde i kako e one biti sprovedene, ta je sve neophodno
za njihovo sprovoenje (ljudstvo, materijali), i na kraju poveite aktivnosti sa
oekivanim rezultatima koje ste prethodno opisali. Veoma je vano da ovaj deo
odgovara rasporedu aktivnosti i da je mogue uporediti ga sa budetom.
1.8 Metodologija (max 4 strane)
Metodologija predstavlja onaj deo implementacije i upravaljanja projektom gde
opisujete kako ete to uiniti. Ona mora biti odgovarajua, praktina i da na
dokazan nain vodi ka ostvarivanju ciljeva i oekivanih rezultata a ne nauna
metodologija! Ovo je deo aplikacije u kome ete detaljno predstaviti Vae
partnerstvo, mogunost pristupa sredstvima i zakljuke do kojih ste doli u fazi
analize.
Strana 51 od 69
Preciznije:
Potrebno je da opiete upravljake strukture koje ete osnovati i na koji e

nain biti vrena koordinacija aktivnosti, kako nameravate da obezbedite
adekvatan protok informacija, i kako e biti organizovan proces donoenja
odluka;
Nivoi angaovanja i uestvovanja partnera moraju biti izbalansirani. Vano

je da su uloge svakog od partnera jasno definisane i prikazano da svi
podjednako uestvuju u projektu;
Takoe, pojasnite procedure za nadzor i evaluaciju: naroito nadzor

aktivnosti koje e se odvijati u poreenju sa onima koje su planirane
(koristite indikatore iz logike matrice), izvetavanje (interno i za
Ugovaraa) i dogovore za internu i/ili eksternu evaluaciju dostignua
projekta;
Opiite tim koji je predloen za implementaciju projekta tako to ete

navesti broj, ulogu i status pojedinaca (nije neophodno da navodite imena);
Ukoliko se projekat nadovezuje na prethodne aktivnosti, pokaite na koji

nain ete integrisati sve ove elemente;
Ukoliko je projekat deo veeg programa, koordinirajte ga sa ovim

programom. Opiite potencijalne sinergije koje mogu proistei iz ovog
pristupa.
1.9 Trajanje i indikativni plan za sprovoenje projekta
Popunite obrazac koji se nalazi u aplikacionom paketu;
Nemojte navoditi datume: koristite mesec 1 za poetni mesec, i onda

mesec 2;
Postarajte se da SVE aktivnosti koje ste opisali u delu 1.7 za prvu godinu,
budu navedene i ovde; za ostale godine moete navesti samo one glavne;
Vodite raina da se nazivi aktivnosti poklapaju sa onim koje ste naveli u

delu 1.7;
Ostavite malo slobodnog vremena u rasporedu za svaki sluaj;
Ponovo uporedite sva tela za implementaciju sa svakom od aktivnosti.
1.10 Odrivost (max 3 strane)

U ovom delu je potrebno da navedete i objasnite sve rizike i pretpostavke koje ste
prepoznali tokom LFA.
Strana 52 od 69
Takoe, u ovom delu morate da pokaete da e projekat imati opipljiv uticaj na

ciljnu grupu ili grupe, kao i na krajnje korisnike, i da su oekivani rezultati
odrivi, tj. da e se nastaviti nakon to se okona finansiranje iz granta.
Napravite razliku izmeu finansijske odrivosti (na koji nain e aktivnosti biti
finansirane nakon okonanja granta?), institucionalne odrivosti (da li e strukture
koje omoguavaju sprovoenje aktivnosti postojati i poto se projekat zavri?) i
odrivosti na nivou politika (kakav je strukturni uticaj projekta? da li e dovesti do
promene zakona, naina ponaanja, metoda itd.?).
1.11 Logiki okvir
Iako se logiki okvir tek sad pojavljuje u aplikacionom formularu, o njemu smo
govorili ranije iz ve poznatih razloga. Ukoliko ste odluili da ne sledite na savet,
sad je vreme da proitate poglavlje o Pristupu logikog okvira!
2. BUDET PROJEKTA
Pogledajte deo koji se odnosi na Finansijski predlog i popunite obrazac 1.
3. OEKIVANI IZVORI FINANSIRANJA
Pogledajte deo koji se odnosi na Finansijski predlog i popunite obrazac 2.
4. ISKUSTVO SA SLINIM PROJEKTIMA
Svrha ovog dela je da se ustanovi Vae prethodno iskustvo tako to ete dati
primere slinih projekata u kojima ste uestvovali, bilo kao aplikant ili kao
partner. Koristite obrazac koji se nalazi u aplikacionom paketu, po jedan za svaku
akciju na najvie jednoj strani. Moete dati koliko hoete primera, ali je naa
preporuka da se ograniite na one projekte koji su u toku ili koji su zavreni u
prethodne tri godine.
Lokacija projekta: Navedite sve lokacije na kojima se odvijao projekat
(zemlje/regioni) i istaknite lokaciju za deo za koji ste Vi bili neposredno
odgovorni.
Trokovi akcije: Navedite ukupne trokove projekta i u zagradama trokove za
deo za koji ste Vi bili neposredno odgovorni:
Vodei menader ili partner: Navedite ulogu Vae organizacije.
Datumi: Ukoliko je projekat jo uvek u toku, napiite dan/mesec/godina jo
uvek traje.
Ciljevi i rezultati akcije: Ukratko navedite opte ciljeve i rezultate, i dajte
detaljniji opis uloge Vae organizacije, kao i aktivnosti pri upravljanju i
koordinaciji projekta.
Strana 53 od 69
12.2.2 II. APLIKANT

II. APLIKANT
1. IDENTITET
2. PROFIL
2.1. Kategorija
2.2. Sektor(i)
2.3. Ciljna grupa(grupe)
3. KAPACITET ZA UPRAVLJANJE I IMPLEMENTACIJU PROJEKATA
3.1 Iskustvo prema sektoru
3.2 Iskustvo prema geografskom podruju
3.3 Sredstva
4. SPISAK UPRAVNOG ODBORA/KOMITETA VAE ORGANIZACIJE
EuropeAid identifikacioni
broj (EuropeAid ID
number)
Ovu informaciju ste duni da date samo ukoliko

je Vaa institucija registrovana u PADOR-u
Evropske komisije (servis za registraciju
dostupan na
http://ec.europa.eu/europeaid/onlineservices/pad
or)
Registracija u PADOR-u nije obavezna.
Ime organizacije:
Veoma je vano da navedete puno ime

institucije. U sliajevima kada je aplikant pravno
lice u okviru neke institucije, potrebno je navesti
puno ime pravnog lica i puno ime institucije,
npr. Fakultet primenjenih unetnosti, Sarajevski
univerzitet.
Strana 54 od 69
1. IDENTITET
Broj dosijea pravnog lica
Ovaj broj navedite samo u sluaju da je Vaa

institucija ve potpisivala ugovor sa Evropskom
komisijom.
Broj moete pronai u nekom od prethodnih
ugovora.
Skraenica:
Registracioni broj
Datum registracije
Zvanina adresa registracije
Ukoliko vaa institucija ima skraenicu ili

akronim, navedite ga ovde.
Ovo je broj pod kojim je zvanino registrovana

vaa institucija.
Ovde navedite datum kada je Vaa institucija prvi
put zvanino registrovana.
Ovde navedite adresu na kojoj je Vaa institucija
registrovana. Ona se moe razlikovati od
potanske adrese.
Zemlja registracije/nacionalnost
Nemojte koristiti akronime poput BIH. Navedite

puno ime zemlje.
E-mail adresa organizacije
Navedite glavnu e-mail adresu Vae institucije,

ukoliko je imate.
Broje telefona: pozivni broj

zemlje+pozivni broj grada+broj
Navedite broj telefona Vae institucije, ukoliko ga

imate.
Broj faksa: pozivni broj

zemlje+pozivni broj grada+broj
Navedite broj faksa Vae institucije, ukoliko ga

imate.
Internet strana organizacije
Ukoliko ga imate, navedite link za internet stranu

Vae institucije.
Strana 55 od 69
2. PROFIL
Cilj ovog dela je da se identifikuje priroda Vae institucije, sektor u kome je
aktivna i povezane ciljne grupe. Potrebno je da popunite tabele u kojima je
ponueno vie odgovora.
2.1 Kategorija
Ovde moete odabrati samo jedan odgovor.
2.2 Sektor(i)
Ovde moete odabrati sve odgovore za koje smatrate da su relevantni i prikladni.
2.3 Ciljna grupa (grupe)
Ovde takoe moete odabrati sve odgovore za koje smatrate da su relevantni i
prikladni. U ciljnu grupu (grupe) bi trebalo da ukljuite sve neposredne
(direktne) i krajnje (indirektne) grupe.
3. KAPACITET ZA UPRAVLJANJE I IMLEPEMENTACIJU AKCIJA
U ovom delu je potrebno da popunite tabele u kojima je ponueno vie odgovora
koji se odnose na:
3.1 Iskustvo prema sektoru
Sektor u kome imate prethodno iskustvo broj redova koji ete popuniti bi trebalo
da odgovara broju tikliranih sektora u tabeli 2.2.
Godine iskustva
Broj projekata dajte procenu broja projekata koje je Vaa institucija

implementirala tokom perioda koji ste naveli pod Godine iskustva.
Na kraju, u poslednjem delu (Procenjena suma) navedite vrednost izraenu u
hiljadama evra ukupnog broja projekata koje ste naveli u prethodnom delu.
3.2 Iskustvo prema geografskom podruju
U ovoj tabeli je potrebno da prevedete sve informacije koje ste dali u tabeli 3.1 u
goegrafske podatke. Ukoliko je svo vae iskustvo ogranieno samo na Vau
zemlju, onda je potrebno da popunite samo jedan red a podaci koje ete navesti
pod Godine iskustva, Broj projekata i Procenjena suma odgovaraju onim
koje ste naveli u tabeli 3.1. Ako imate iskustva u nekoliko zemalja ili teritorija,
onda morate popuniti po jedan red za svaku od njih i razloiti informacije koje ste
dali pod 3.1, a koje se tiu Broja projekata i Procenjene sume, dok Godine
iskustva ne moraju biti iste za razliite zemlje ili teritorije.
Strana 56 od 69
3.3 Sredstva
Finansijski podaci
Ovde se od Vas zahteva da navede odreene finansijske podatke. U zavisnosti
pravnog statusa Vae institucije, ovi podaci mogu biti dostupni u nekoj drugoj
formi.
Izvor(i) finansiranja:
Navedite izvore finansiranja koje je Vaa institucija imala u poslednje tri godine.
Broj zaposlenih:
Ovde se od Vas zahteva da navedete samo zaposlene sa punim radnim vremenom.
Ako, na primer, imate 20 zaposlenih koji rade pola radnog vremena, to bi moglo
da se prevede u ekvivalent 10 zaposlenih sa punim radnim vremenom.
4. SPISAK UPRAVNOG ODBORA/KOMITETA VAE ORGANIZACIJE
Ovde navedite lanove najvieg organa odgovornog za donoenje odluka u Vaoj
instituciji (ili, u sluaju da aplicirate kao pravno lice u okviru neke institucije,
navedite podatke za to pravno lice).
Nije potrebno da navodite lanove sekundarnih ograna.
12.2.3 III. PARTNERI APLIKANTA KOJI UESTVUJU U AKCIJI
1.
Opis partnera
2.
Izjava partnera
1. OPIS PARTNERA
Ovaj deo je slian delu o Identitetu aplikanta. Jedini dodatak je istorija saradnje sa
aplikantom, ukoliko postoji, i uloga u implementaciji predloenog projekta. Opis
koji je naveden ovde mora da odgovara onom koji je dat u delu I aplikacionog
formulara (Projekat).
2. IZJAVA O PARTNERSTVU
Svaki partner mora da popuni i potpie ovu izjavu. U pitanju je veoma vaan
dokument koji je formalan dokaz o postojanju partnerstva. Izjava mora biti
potpisana od strane lica koje je ovlaeno da predstavlja instituciju. Aplikacija
mora da sadri izjave svih partnera i poeljno je da imaju originalan potpis.
Prikupljanje ovih izjava bi stoga trebalo da bude jedna od prvih aktivnosti koju
Strana 57 od 69
ete preduzeti nakon to je dogovoreno partnerstvo, poto nam iskustvo govori da

moe potrajati izvesno vreme pre nego to se prikupe sve izjave.
12.2.4 IV. SARADNICI APLIKANTA KOJI UESTVUJU U PROJEKTU
Saradnici mogu igrati jednu od vanih uloga u sprovoenju projekta, ali ne mogu
primati nadoknadu iz granta, osim dnevnica ili putnih trokova. Ipak, oni mogu
pomoi projekat finansijski to e se raunati kao doprinos aplikanta.
12.2.5 V. KONTROLNA LISTA
Nakon to kompletirate deo II (Aplikant) i III (Partneri aplikanta) imaete sve

potrebne informacije za popunjavanje prve tabele u Kontrolnoj listi. Vodite rauna
da svi partneri budu navedeni u tabeli. Druga tabela Vam omoguava da jo
jednom proverite da li Vaa aplikacija sadri sve potrebne elemente. tiklirajte
kuice u desnoj koloni u svima mora biti odeleeno da!
12.2.6 VI. IZJAVA APLIKANTA
Ova izjava mora biti potpisana od strane ovlaenog lica u ime aplikanta (tj.
Vodeeg partnera). Aplikacija mora da sadri original izjave faks kopije nee
biti prihvaene. Molimo Vas da izjavu paljivo proitate.
12.2.7 VII. EVALUACIONA TABELA
Ova strana je namenjena samo za Vau informaciju; nemojte tiklirati nijednu

kuicu. Ona e biti popunjena od strane Ugovaraa u toku procesa evaluacije i na
osnovu odluka Komisije za evaluaciju. Tu moete videti korake u procesu
evaluacije koji je detaljnije objanjen u narednom poglavlju.
13 ZAVRNI KORACI
UVEZIVANJE VAEG PREDLOGA

Svi elementi predloga projekta moraju biti sloeni prema redosledu u
aplikacionom formularu uvezani u A4 formatu.
Ali:
Kontrolna lista (deo V aplikacionog formulara) i
Izjava aplikanta (deo VI aplikacionog formulara) moraju biti zaheftani i

stavljeni u posebnu kovertu koja e biti predata zajedno sa aplikacionim
formularom.
Molimo Vas da se striktno pridravate ovog pravila. Nepridravanje ne mora da

znai da e Va predlog automatski biti odbijen, ali moe da dovede do
komplikacija pri administrativnoj proveri i koracima koji bi usledili u procesu
evaluacije. Pre svega, moe da izazove sumnje u Vau sposobnost da uspeno
Strana 58 od 69
upravljate projektom tako da bi evaluacija Vaeg predloga poela sa nepotrebnim

optereenjem. Potrudite se da to izbegnete!
I SLANJE! (PROVERITE POZIV ZA PREDLOGE PROJEKATA!)
ta treba poslati:
1 original i 3 posebno uvezane kopije papirne verzije predloga;
Elektronsku verziju Ova verzija mora sadrati potpuno iste informacije

kao papirna kopija, i moete je poslati na flopi disketi ili CD-Romu;
Sve tri komponente aplikacije (aplikacioni formular, budet i logiki okvir)

moraju biti predati kao posebni i jedinstveni direktorijumi u elektronskoj
formi;
Saetak predajte kao poseban direktorijum, ali nemojte deliti aplikacioni

formular;
Koristite Word i Excel formate ukoliko elite, moete dodati joe jednu
kopiju u PDF formatu. Ukoliko predajete vie od jednog predloga, svaki od
njih mora biti poslat posebno u sladu sa gorenavedenim instrukcijama.
14 PROCES EVALUACIJE
Proces evaluacije se sastoji od niza sukcesivnih koraka. Ovi koraci su:
Strana 59 od 69
Prijem i registracija predloga

Nakon prijema, predlozi se registruju i za one koji su dostavljeni lino, izdaje se
potvrda. Koverte moraju da se uvaju zapeaene i na sigurnom mestu do
otvaranja.
Otvaranje i administrativna provera
Svi primljeni predlozi e biti otvoreni na jednom sastanku na kojem e biti
provereni detalji registracije i dodeljeni brojevi. Predlozi koji nisu predati do
naznaenog roka (to e se utvrditi na osnovu potanskog peata ili izdate
potvrde) e biti diskvalifikovani. Predlozi koji su predati na vreme prolaze kroz
administrativnu proveru kojom se utvruje da li zadovoljavaju sve kriterijume koji
su navedeni u kontrolnoj listi iz dela V aplikacionog formulara.
Nepotpuni predlozi e biti diskvalifikovani iz daljeg procesa evaluacije. Ipak,
ukoliko su nedoslednosti male, Komisija za evaluaciju moe odluiti da pozove
aplikanta da priloi objanjenje do odreenog roka. Nakon otvaranja i
administrativne provere, Komisija za evaluaciju e se sastati jo jednom da
raspravi sporne sluajeve ukoliko ih ima i potpie izvetaj sa sastanka na kome je
izvreno otvaranje i administrativna provera. Svim aplikantima e biti poslato
standardno pismo u kome se informiu da li je njihova aplikacija predata na
vreme, da li zadovoljila kriterijume navedene u kontrolnoj listi i da li je njihov
rezime predloen za dalju evaluaciju. U pismu se takoe navodi broj koji je
dodeljen predlogu projekta koji se mora koristiti u daljoj komunikaciji.
Evaluacija rezimea projekta
U narednoj fazi procesa evaluacije, rezimei aplikacija koje su podneene pre
isteka roka i koje su ispunile administrativne kriterijume prolaze kroz evaluaciju
vanosti akcije, njene uinkovitosti, izvodljivosti i odrivosti na osnovu
evaluacione tabele koja je prikazana u Smernicama za aplikante. Procena je
zasnovana na rezultatu koji se dobija tako to se ocene iz svakog potpoglavlja
pomnoe sa ocenama poglavlja. Konana ocena je aritmetika sredina ocena koje
su dodeljene od strane dva evaluatora.
Sekretar Komisije za evaluaciju e tada pripremiti listu svih ocenjenih rezimea
projekata poreanih po broju dobijenih poena. Samo oni rezimei koji su dobili
najmanje 12 poena u kategoriji vanost, i koji su ukupno dobili najmanje 30
poena, e biti dalje razmatrani.
Svim aplikantima iji su rezimei proli kroz proces evaluacije e biti poslato
standardno pismo u kome e biti obaveteni da li e njihove aplikacije biti dalje
ocenjivane ili ne. Za one aplikacije koje nisu prole u sledeu fazu, pismo e
sadrati ocene dodeljene za svaki deo rezimea.
Evaluacija kompletnog aplikacionog formulara
Kvalitet kompletnog aplikacionog formulara e biti ocenjivan na osnovu
evaluacione tabele koja je pokazana u Smernicama za aplikante i koja sadri
Strana 60 od 69
kriterijume za odabir i dodelu sredstava. Svaki deo e sadrati komentare na

osnovu pitanja i kriterijuma koji su korieni za taj deo, u posebnim sluajevima,
za poglavlja unutar tog dela. Procena je zasnovana na rezultatu koji se dobija tako
to se ocene iz svakog potpoglavlja pomnoe sa ocenama poglavlja. Konana
ocena je aritmetika sredina ocena koje su dodeljene od strane dva evaluatora.
Aplikacije koje ne budu imale najmanje 20 (od 25) poena u delu Vanost e biti
iskljuene iz daljeg ocenjivanja. Sekretar Komisije za evaluaciju e tada pripremiti
listu svih predloga poreanih po broju dobijenih poena. Svim aplikantima e biti
poslato standardno pismo u kome se navodi da li je njihov projekat uslovno
prihvaen na osnovu broja poena, i poziva one iji su predlozi uslovno odabrani
da priloe dodatnu dokumentaciju koja je navedena u Smernicama za aplikante.
Komisija e takoe sastaviti rezervnu listu koju e sainjavati odreeni broj
projekata koji su dobili najvie poena nakon onih koji su odabrani za finansiranje.
Predlozi koji se nalaze na toj listi mogu da dobiju sredstva ukoliko ona postanu
dostupna u okviru poziva za predloge projekata (ukoliko doe do smanjenja
dozvoljenih trokova odabranih projekata, nemogunosti potpisivanja ugovora sa
odabranim aplikantom itd.). Ovi aplikanti e takoe biti pozvani da priloe
dodatnu dokumentaciju koja je navedena u Smernicama za aplikante.
Provera da li aplikant moe da konkurie za sredstva
Ovo ocenjivanje e biti sprovedeno uz pomo Deklaracija aplikanta koja se nalazi
u delu VI aplikacionog formulara i kriterijuma postavljanih u Smernicama za
aplikante.
Da li se izjava aplikanta slae sa traenom dodatnom dokumentacijom?
Ukoliko bilo ta nedostaje iz priloene dodatne dokumentacije, ili ako postoje
neslaganja izmeu izjave i dodatne dokumentacije, to moe biti osnov za
odbijanje predloga projekta.
Mogunost apliciranja: da li su aplikant, partneri i projekti u skladu sa
kriterijuma o dostupnosti sredstava?
Iako je provera da li aplikant moe da konkurie za sredstva predviena samo za
uslovno odabrane aplikante na kraju procesa evaluacije, Komisija za evaluaciju
moe da odlui da izvri proveru pre bilo kog koraka u proceduri. Imajui u vidu
Dobru administrativnu praksu (Good Administrative Practices), Komisija za
evaluaciju moe iskljuiti aplikanta u bilo kojoj fazi ukoliko postane oigledno da
ne ispunjava kriterijume mogunosti da konkurie za sredstva.
Sekretar Komisije za evalaciju e sastaviti spisak predloga za koje je zakljueno
da nisu u mogunosti da konkuriu za sredstva. Za svaki predlog e biti navedeni
razlozi.
Strana 61 od 69
Zakljuci Komisije za evaluaciju

Komisija za evaluaciju e na kraju sastaviti listu predloga koji su odabrani za
finansiranje. Na njoj e se nalaziti predlozi koji dobili najvie poena u okviru
ogranienja sredstava koja su dostupna u pozivu za predloge projekata.
Ipak,
Komisija ne mora dodeliti sva dostupna sredstva ukoliko zakljui da nedovoljan
broj projekata ispunjava kriterijume za dodelu granta.
Komisija moe odbiti projekat u sluaju da je odabrala neki drugi, koji je sline
prirode, ali ima vei broj poena.
Ukoliko je vie projekata koje je podneo jedan aplikant odabrano za finansiranje,
ali je zakljueno da aplikant nema finansijski i operativni kapacitet potreban za
sprovoenje svih projekata, Komisija moe odluiti da odbaci jedan ili vie
predloga koji imaju manji broj poena, i odabrati onaj predlog ili predloge za koje
misli da aplikant ima kapacitet potreban za implementaciju.
Konani Izvetaj o evaluaciji, koji ukljuuje potvrdu toga da li aplikant moe da
konkurie za sredstva, se sastavlja nakon finalnog sastanka Komisije za
evaluaciju. On sadri evaluacionu tabelu, zakljuke sa sastanaka i potpisan je od
strane svih lanova Komisije za evaluaciju. Nakon dobijanja odobrenja, Ugovara
e pristupiti dodeli grantova. Odluka o dodeli granta sadri predmet odluke i
ukupnu sumu, odobreni izvetaj o evaluaciji i, tamo gde je potrebno, osnove za
odluku Ugovaraa da odstupi od preporuka Komisije za evaluaciju. Celokupna
procedura, od pripreme poziva za predloge projekata do odabira uspenih
aplikanata, je poverljiva. Odluke Komisije za evaluaciju su zajednike i proces
donoenja odluka mora ostati tajan.
15 ZAKLJUAK
A sada, ukoliko ste pratili savete, na ste dobrom putu da imate konkurentan
predlog. elimo Vam puno sree jer nije zgoreg da ona bude na Vaoj strani! Na
kraju, ovaj prirunik se moe razlikovati za neke pozive za predloge projekata i
ukoliko se to desi, poziv i zahtevi koji su u njemu izloeni imaju prednost, tako da
vodite rauna da ih paljivo proitate i proverite!
Strana 62 od 69
16 IZVORI I KORISNI LINKOVI

1. Manual on developing Cross-Border projects in line with Neighbourhood Programme
Slovenia-Hungary-Croatia 2004-2006, National Agency for Regional Development,
Slovenia, novembar 2005
2. A Project Cycle Management and Logical Framework Toolkit, Practical guide for
Equal Development Partnerships, GB Equal Support Unit
3. Project Cycle Management, Integrated Approach and Logical Framework, Manual,
Commission of the European Communities: februar 1993
4. Guidelines for Application of LFA in PCM, SIDA, mart 1996
5. Practical Guide to NGOs Project preparation and Management, Office of the Minister
of State for Administrative Reform, Republic of Lebanon, mart 2006
6. The Project Cycle Management, Presentation by George Kostaras, National Technical
University of Athens, februar 2004
7. IPA pravila i procedure su dostuni na:
http://ec.europa.eu/europeaid/tender/gestion/final_annexe_en.pdf
8. Vodi kroz ugovorne procedure za eksterne akcije EK (PRAG) je dostupan na:
http://ec.europa.eu/europeaid/tender/practical_guide_2006/documents/new_
prag_en_final.pdf
9. Evorpska komisija
http://ec.europa.eu/index_en.htm
10. Ministarstvo za evropske integracije, Republika Albanija
http://www.mie.gov.al/
11. Direktorat za evropske integracije, Bosna i Herzegovina
http://www.dei.gov.ba/
12. Ministar regionalnog razvoja,umarstva i vodnoga gospodarstva, Republika Hrvatska
http://www.mrrsvg.hr/
13. Sekretarijat za evropske integracije, Crna Gora
http://www.vlada.cg.yu/eng/sei/
14. Ministarstvo finansija, Republika Srbija
http://www.mfin.sr.gov.yu/
15. ISDAKON
http://www.evropa.sr.gov.yu/Evropa/PublicSite/index.aspx
Strana 63 od 69
17 NAPOMENA
Ovaj dokument je pripremljen uz finansijsku podrku Evropske unije. Sadraj

ovog dokumenta je odgovornosT pravnog lica koje sprovodi projekat, ATC, i ni
na koji nain ne odslikava stavove Evropske unije.
Strana 64 od 69
Aktivnosti
Analiza ciljeva
Analiza
problema
Analiza
strategija
Analiza
zainteresovanih
strana
Cilj
Ciljne grupe
U kontekstu Logike matrice, to su radnje (zadaci) koje moraju biti sprovedene da bi se dolo do rezultata.
Identifikacija i verifikacija buduih eljenih koristi kojima korisnici i ciljne grupe pridaju najveu vanost. Proizvod analize
ciljeva je stablo ciljeva/hijerarhija ciljeva.
Struktuirano ispitivanje negativnih aspekata situacije da bi se prepoznali uzroci i njihove posledice.
Kritika procena alternativnih naina za postizanje ciljeva, i odabir grupe izvodljivih skupova ciljeva koji mogu biti
ukljueni u predlog projekta.
Analiza zainteresovanih strana ukljuuje identifikaciju svih zainteresovanih grupa na koje bi projekat mogao da ima uticaj
(kako pozitivan, tako i negativan), identifikaciju i analizu njihovih interesa, problema, potencijala itd. Zakljuci ove analize
se onda integriu u nacrt projekta.
U najoptijem smislu, odnosi se na aktivnosti, rezultate, svrhu projekta i opti cilj.

Grupa/entitet na koje e projekat imati imati pozitivan uticaj.
Strana 65 od 69
Dostignua
Tip indikatora koji se mogu objektivno potvrditi, a koji nudi pokazatelje za kratkorone i srednjerone ciljeve (to su obino
aktivnosti), koji omoguavaju merenje dostignua tokom projekta, a ne samo na kraju. Oni ukazuju i na to kada bi neke
odluke trebalo da budu doneene i kada bi neke radnje trebalo da budu zavrene.
Indikatori koji se Merljivi indikatori koji ukazuju na to da li su ciljevi postignuti na tri najvia nivoa logikog okvira. Ovi indikatori pruaju
mogu objektivno osnovu za oformljavanje odgovarajueg sistema nadzora.
potvrditi
Izvori
verifikacije
Izvoa
Komisija
Korisnici
Oni se nalaze u treoj koloni logikog okvira i ukazuju na to gde i u kojoj formi se mogu nai informacije o dostignuima
optih ciljeva, svrhe projekta i rezultata (opisani uz pomo indikatora koji se mogu objektivno potvrditi). Oni bi trebalo da
ukljuuju saetak detalja vezanih za metode sakupljanja, ko je odgovoran i koliko esto bi informacije trebalo da budu
sakupljane i prijavljivanje.
Javna ili privatna organizacija, konzorcijum ili pojedinac sa kojim je Ugovara sklopio ugovor. Kompanija, pojedinac ili
konzorcijum koji je dobio ugovor.
Evropska komisija.
Oni koji na bilo koji nain imaju koristi od implementacije projekta. Trebalo bi praviti razliku izmeu: (a) ciljnih grupa:
grupe/entiteti koji e mati neposrednu korist od projekta na nivou svrhe projekta; (b) krajnji korisnici: oni koji imaju
dugoronu korist od projekta na drutvenom ili sektorskom nivou, npr. deca zbog poveanih davanja zdravstvu i
obrazovanju, ili potroai zbog unapreene poljoprivredne proizvodnje i marketinga.
Strana 66 od 69
Logika
intervencija
Strategija na kojoj se zasniva projekat. To je narativni opis projekta na svakom od etiri nivoa navedenih u hijerarhiji
ciljeva iz logikog okvira.
Logiki okvir
Matrica u kojoj su predstavljeni logika intervencija, pretpostavke, indikatori koji se mogu objektivno potvrditi i izvori
verifikacije.
Odrivost
Verovatnoa da e se koristi od projekta nastaviti i nakon to prestane podrka sa strane. Kljuni faktori koji utiu na
verovatnou odrivosti ukljuuju: (i) vlasnitvo nad projektom od strane korisnika; (ii) politika podrka/postojanost; (iii)
odgovarajua tehnologija; (iv) okruenje; (v) drutveno-kulturne okolnosti; (vi) rodna ravnopravnost; (vii) institucionalni
kapacitet za upravljanje; i (viii) ekonomska i finansijska celishodnost.
Opti cilj
Opti cilj prua objanjenje zato je projekat vaan za drutvo, u smislu pruanja dogoronih koristi krajnjim korisnicima
kao i drugim grupama. Oni takoe pomau da se vidi na koji nain se projekat/program uklapa u regionalne/sektorske
politike vlada/organizacija i EK, kao i optih ciljeva saradnje sa EK.
Preduslovi
Uslovi koji moraju biti ispunjeni da bi projekat bio otpoet, tj. da bi se poelo sa aktivnostima. Preduslovi (ukoliko ih ima)
su povezani sa dobijanjem pomoi.
Pretpostavke
Spoljni faktori koji bi mogli da utiu na napredak ili uspeh projekta, a nad kojima menader projekta nema direktnu
kontrolu. Oni se nalaze u etvrtoj koloni logikog okvira i formulisani su na pozitivan nain; npr. Uspeno sprovedena
reforma kaznene procedure. Ukoliko su formulisani na negativan nain, pretpostavke postaju rizici.
Pristup logikog
okvira (Logical
Framework
Metodologija za planiranje, upravljanje i evaluaciju programa i projekata koja ukljuuje analizu zainteresovanih strana,
analizu problema, analizu ciljeva, analizu strategija, pripremu logike matrice i rasporeda aktvnosti i sredstava.
Strana 67 od 69
Approach-LFA)
Problemsko
stablo
Prezentacija negativne situacije u vidu dijagrama koja pokazuje odnos izmeu uzroka i posledica.
Raspored
aktivnosti
Prema Gantovom grafikonu, grafikoj prezentaciji koja je slina grafiku sa kolonama, odreivanje vremena, redosleda i
trajanja projektnih aktivnosti. Moe se koristiti i za identifikaciju kljunih taaka tokom procesa nadzora, i raspodelu
dunosti za dostizanje tih taaka.
Rezultati
Prema logikoj matrici hijerarhije problema Evropske komisije, rezultati su opipljivi proizvodi/usluge koje su isporuene
kao posledica implementacije projektnih aktivnosti. Hijerarhija ciljeva koju koriste neki drugi donatori (ukljuujui i
kontekst nekih programa EK) prepoznaje ove rezultate kao autpute.
Rizici
Pogledajte pretpostavke. Rizik je mogunost da neki dogaaj ili akcija ima negativan uticaj na postizanje ciljeva projekta
ili sprovoenje projektnih aktivnosti. Rizici sadre kako unutranje tako i spoljne faktore povezane sa projektom, ali je
fokus uglavnom na onim faktorima nad kojim menadment projekta nema neposrednu kontrolu.
Stablo ciljeva
Prezentacija situacije u vidu dijagrama nakon to su problemi reeni, a sledi nakon analize problema i ukazuje na odnos
izmeu sredstava i cilja.
SWOT analiza
Analiza prednosti i mana institucije, kao i njenih ansi i pretnji sa kojima se suoava (Strengths, Weaknesses,
Opportunities and Threats). Alatka koja se moe koristiti tokom svih faza projektnog ciklusa.
Efekat koji projekat ima na svoju okolinu, njegov doprinos irim ciljevima u nekom sektoru koji su saeti u optim
Strana 68 od 69
Uticaj
Vanost
Zainteresovane
strane
ciljevima projekta, kao i na dostignua krovnih ciljeva Evorpske komisije.

Prikazuje na koji nain se ciljevi projekta odnose na stvarne probleme, potrebe i prioritete ciljnih grupa i korisnika na koje
bi projekat trebalo da se odnosi, kao i na fiziku i politiku realnost u kojoj se on sprovodi.
Bilo koji pojedinci, grupe ljudi, institucije ili kompanije koje su na neki nain povezane sa projektom/programom se
definiu kao zainteresovane strane. Oni mogu posredno ili neposredno, pozitivno ili negativno uticati na rezultate
projekta ili trpe njihov uticaj. Obino moraju biti uzete u obzir i razne podgrupe.
Strana 69 od 69

Prirucnik Za IPA Projekte PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Prirucnik Za IPA Projekte PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Prirunik za Pripremu Projekata

UVOD I SVRHA PRIRUNIKA........................................................................ 3

IPA CBC FONDOVI.......................................................................................... 3

PRE NEGO TO PONETE ............................................................................. 5

NEKI OD KRITERIJUMA ZA USPENU APLIKACIJU ................................ 6

GLAVNI RAZLOZI ZA ODBIJANJE APLIKACIJE ........................................ 6

Korak 2. Proverite da li imate pristup sredstvima ............................................... 6

Korak 3. Odredite zajednike ciljeve ..................................................................... 6

PRIPREMA PREDLOGA PROJEKTA ............................................................. 6

PRISTUP LOGIKOG OKVIRA ....................................................................... 6

Analiza zaineresovanih strana ................................................................................ 6

Analiza problema ..................................................................................................... 6

Analiza ciljeva .......................................................................................................... 6

Analiza strategija ..................................................................................................... 6

LOGIKA MATRICA (LOGFRAME MATRIX)............................................... 6

Pretpostavke i spoljni faktori.................................................................................. 6

Izvor verifikacije ...................................................................................................... 6

Vertikalna i horizontana logika u logikoj matrici............................................... 6

RASPORED AKTIVNOSTI I SREDSTAVA.................................................. 6

POPUNJAVANJE APLIKACIONOG FORMULARA................................... 6

Rezime projekta (Concept Note) ............................................................................ 6

Aplikacioni formular ............................................................................................... 6

IZVORI I KORISNI LINKOVI ...................................................................... 6

UVOD I SVRHA PRIRUNIKA

IPA CBC FONDOVI

PCM Project Cycle Management; upravljanje projektnim ciklusom;

Osnovni cilj IPA CBC3-a je da podstakne dobrosusedske odnose putem

Razvoj prekograninih ekonomskih, drutvenih i aktivnosti u zatiti ivotne

Suoavanje sa zajednikim izazovima u oblastima zatite ivotne sredine,

Osiguravanje efikasnih i sigurnih granica;

Promovisanje pravne i administrativne saradnje;

Promovisanje lokalnih akcija, kao i akcija ljudi ljudima.

Jedan of fokusa IPA CBC programa koje pripremaju zemlje uesnice su

Kapacitet i spremnost pojedinanih zemalja Zapadnog Balkana da se u potpunosti

PRE NEGO TO PONETE

Na toj strani se takoe nalaze svi detalji u vezi sa procesima i procedurama u

Takoe, imajte u vidu

NEKI OD KRITERIJUMA ZA USPENU APLIKACIJU

sredstva. To je svakako mogue, ali Vi moete napraviti grubu procenu budeta na

Naziv projekta bi trebalo da bude saet i da jasno opisuje predloenu

Naziv projekta mora biti kratak (pet do osam rei) i pamtljiv;

Naziv bi trebalo da odslikava cilj projekta;

Preporuujemo da date naziv projektu nakon to zavrite sa pisanjem,

Sastavite ubedljiv rezime projekta

GLAVNI RAZLOZI ZA ODBIJANJE APLIKACIJE

Aplikacija nije prola administrativnu proveru

Nije potovan obavezan format aplikacionog formulara;

Nedostaju osnovni dokumenti (budet, logiki okvir itd.);

Partnerstvo nije prihvatljivo (nema partnera, nema dovoljno partnera

Zahtevana sredstva prevazilaze maksimum.

Znaaj projekta (za potrebe zemlje/regije i pripadnika ciljne grupe, kao i

Predlog ne ispoljava jasne veze sa ciljevima CBC programa;

Ciljevi su preambiciozni i nedovoljno podrani od strane predloenih

Ciljevi, metodologija i rezultati nisu dovoljno razvijeni i objanjeni;

Vremenski okvir za implementaciju nije realan;

Tekst nije jasno koncipiran; nedostaje mu unutranja logika;

Tekst je oigledno kopiran iz nekog drugog izvora; loe lekturisan;

Nedovoljna logika verifikacija (unutranja logika, indikatori, izvori

Ciljna grupa (ili grupe) nije dovoljno jasno definisana ili je

Predlog ne razrauje opipljive i neopipljive rezultate.

6.1 Korak 1. Formiranje prihvatljivog partnerstva zasnovanog na jasnoj ideji o projektu

Postoje dva naina na koje moete da otponete proces pripreme projekta:

Moete sami da razvijete ideju i onda ponete da traite instituciju ili