Struni rad

UDK:621.316.17:696.6
BIBLID:0350-8528(2014),24.p.147-156
doi:10.5937/zeint24-6934

Verifikacija elektrinih instalacija niskog napona najei problemi u projektovanju i izvoenju

Ninoslav Simi
Elektrotehniki institut Nikola Tesla, Univerzitet u Beogradu, Koste Glavinia 8a
11000 Beograd, Srbija
ninoslav.simic@ieent.org

Kratak sadraj: U radu su prezentovana zapaanja prikupljena tokom

dugogodinjeg ispitivanja elektrinih instalacija. Navedene su najee
neusaglaenosti sa pravilnikom i standardima na koje treba obratiti
posebnu panju i kroz primere predloeni naini za otkrivanje uzroka
problema u svakom navedenom sluaju. Naglaena je upotreba
termografske kamere kao dodatnog instrumenta tokom verifikacije
elektrinih instalacija.
Kljune rei: elektrine instalacije, verifikacija, problem.

1. Uvod
Verifikacija elektrinih instalacija prema vaeem standardu [1] i
pravilniku [2], a u zavisnosti od tipa, vrste, veliine, namene objekata i sl. [3],
se obavlja pre tehnikog prijema novih objekata, ili za stare objekte prema
dinamici preporuenoj u standardu [1]. Svakodnevno smo svedoci problema u
eksploataciji objekata, estih strujnih udara, poara i posledica koje ostavljaju.
Sa druge strane, veliki broj starih objekata bez obaveze verifikacije elektrinih
instalacija, kao i tendencija brze i jeftine izgradnje novih objekata stavlja veliku
odgovornost na nadzorne organe i verifikatore (ispitivae). Nedoslednost u
primeni vaeih pravilnika i standarda, esta primena povuenih standarda, te
neusaglaenost novih standarda i davno doneenog pravilnika su dodatno
doprineli arenolikosti projekata i izvedenih radova, koje ispitivai sreu u
praksi. Prilikom provere definisanih koraka koje je neophodno sprovesti u cilju
verifikacije elektrinih instalacija [1], u radu se nabrojani najei problemi koji
nastaju kao posledica izvoenja radova ili neusaglaenosti izmeu realnog
stanja i glavnog projekta, odnosno projekta izvedenog objekta.

147

2. Najee neusaglaenosti elemenata elektrine

instalacije sa pravilnikom i standardima

2.1. Duina i tip napojnog voda objekta sa pripadajuim zatitnim

ureajem
Prikljuak objekta na distributivnu ili industrijsku mreu, odnosno tip
prikljuka (podzemni kablovski vod, vazduni vod, prelaz sa vazdunog na
kablovski vod), presek i oznaka napojnog voda (jedan ili vie paralelnih
vodova, broj ila, provodnik od bakra ili aluminijuma), tip zatitnog ureaja,
sistem zatite od indirektnog dodira delova pod naponom (TN-C/S, TT, ...) se
definiu od strane distributivnog preduzea ili samostalno u sluaju velikih
industrijskih objekata. U oba sluaja, duina i vrsta materijala provodnika (npr.
podzemnog kablovskog voda od transformatorske stanice do mernog ili
glavnog razvodnog ormana MRO,GRO) je parametar koji odreuje pad
napona na trasi, kao i impedansu petlje kvara. Ove vrednosti se praktino
sabiraju sa vrednostima pada napona i impedanse petlje kvara u najdaljim
strujnim kolima od MRO (GRO), stoga je odabir napojnog voda najvaniji
korak u projektovanju. Ukoliko je npr. zahtevana velika duina podzemnog
kablovskog voda (preko 100 metara) i presek za velike potroae, esto se
uoava kontradiktornost sa predvienim osiguraem u napojnoj eliji,
odnosno nije ispotovano maksimalno dozvoljeno vreme iskljuenja napajanja
u sluaju kvara. Ovakvi problemi se obino u praksi reavaju dodavanjem jo
jednog napojnog kablovskog voda istog tipa, ali se zaboravlja da je praktino
izvoenje spoja dve kablovske ile, bilo na osigurakoj letvi, ili na drugi nain
nesavreno, te se struja ne deli ravnomerno na dva kabla. Kao rezultat,
nastaje pregrevanje jednog kabla to se lako dokazuje termografskim
snimkom (slika 1).
FLIR Systems

30.3 C
30

28

26.3

Slika 1. Termografski snimak pregrevanja jednog od dva paralelna kablovska voda

PPOO-A 4x240mm2

148

2.2. Nejednaka vrednost impedanse petlje kvara po fazama

Vrednosti impedanse petlje kvara je neophodno uporediti po fazama, jer
meusobno odstupanje vrednosti ukazuje na propuste u izvoenju instalacije
ili kvalitetu ugraene opreme. Veliko odstupanje vrednosti u jednoj od faza
ima za posledicu produenje vremena reagovanja zatitnog ureaja i dodatni
pad napona na prelaznom otporu, koji je esto praen velikim grejanjem
elementa u instalaciji. Sekcionisanjem tokom ispitivanja kvar je mogue brzo
locirati, a uzrok kvara su najee loe izvedeni spojevi.

2.3. Pravilna ugradnja ZUDS

Zatitni ureaj diferencijalne struje (ZUDS/FID) je osnovni element zatite
u TT sistemima i dopunski zatitni element u TN sistemima. Bez obzira na
primenjeni sistem i struju reagovanja ovog ureaja, prilikom ispitivanja ZUDS
oekivane vrednosti vremena reagovanja su reda dvadesetak milisekundi.
Efekat produenja vremena reagovanja prilikom ispitivanja je obino
uzrokovan nepravilnom ugradnjom elementa, grekom u instalaciji ili
neodgovarajuim kvalitetom elementa. U poslednjem sluaju, dovoljno je
ponoviti merenje nakon to ZUDS jednom odreaguje, kada se zbog prorade
opruge vreme reagovanja znaajno smanjuje (tabela I). Prevremeno
reagovanje ZUDS moe ukazivati na problem sa postojanjem napona na
uzemljivau.
Tabela I. Primer ispitivanja struje i vremena reagovanja zatitnog ureaja
diferencijalne struje
redni
broj
ispitiva
nja
1.

2.

tip zatitnog ureaja

ZUDS na poziciji
F 88 u GRO (M)
In=16 A,In=30 mA
ZUDS na poziciji
F 88 u GRO (M)
In=16 A,In=30
mA

diferencijaln
vreme
a struja
reagovanja
reagovanja
In
t
[mA]
[ms]
27,1

171,4

27,1

82,2

2.4. Otpornost izolacije provodnika

Kod novih provodnika otpor izolacije bez obzira na ispitivani napon
(250V, 500V, 1000V) je reda stotina megaoma, a esto i gigaoma. Ove
vrednosti se kod provodnika niskog napona retko menjaju tokom godina. U
149

sluaju nepanje pri izvoenju radova, kada se provodnici vuku preko otrih
ivica, usled oteenja izolacije izmereni otpor naglo opada, te se mogu dobiti
vrednosti od par desetina megaoma. Ukoliko se prilikom merenja konstatuju
vrednosti bliske graninoj vrednosti od 1 M [1], velika je verovatnoa da su u
ispitivanom kolu prisutni dodatni elementi (svetiljke, tinjalice, elektromagneti,
elektronske komponente...). U praksi je uoeno da je prisustvo vode u blizini
elektrine instalacije jedan od glavnih uzroka pada vrednosti otpornosti
izolacije, a merenje se odlikuje promenljivom vrednou otpornosti pri svakom
uzastopnom ispitivanju. Kvar se teko locira jer osigurai ne reaguju na
vrednosti struje curenja u izolaciji, a sa povlaenjem vode praktino se vie ne
manifestuje.

2.5. Pravilno izvoenje TN-C/S sistema

U dananjim elektrinim instalacijama TN-C/S sistem je najzastupljeniji.
Osnovne odlike ovog sistema su velike struje kvara (esto reda kA kad su
objekti bliski TS) i uteda u materijalu do mesta gde se zatitno-neutralni
provodnik PEN razdvaja na zatitni PE i neutralni (nulti) provodnik N.
Istovremeno se eliminie problem prekida N provodnika, posmatrajui zatitnu
funkciju PEN provodnika. Slikovito reeno, u ovom sluaju su objedinjene
osobine TN-C i TN-S sistema. Treba imati u vidu da pravilno funkcionisanje
TN-C/S sistema fundamentalno zavisi od sledeih faktora:
a) Impedanse petlje kvara u zavisnosti od napojnog voda (taka 2.1.)
b) Pravilnog izvoenja TN-C/S sistema to podrazumeva sledee:
Prelaz sa etvoroilnog na petoilni provodnik se u jednom delu
elektrine instalacije obavlja samo na jednom mestu. Tada se PEN
provodnik deli na PE i N provodnik umetanjem kratkospojnika izmeu
PE i N sabirnice (ine). PE i PEN provodnik su obavezno utozelene
boje, N provodnik je plave boje. Nakon razdvajanja se u tom delu
sistema iskljuivo koristi petoilni provodnik, a naknadna spajanja PE
i N provodnika nisu dozvoljena. Dalje izvoenje instalacije u sledeim
razvodnim ormanima podrazumeva da se svi metalni izloeni delovi
opreme koji mogu doi pod napon povezuju na PE provodnik, koji se
u svakom ormanu vee na zatitnu inu. Neutralni provodnik se u
ovim ormanima vee na pripadajuu inu, koja je izolovana od
metalnog kuita razvodnog ormana. Drugi deo elektrinih instalacija,
i dalje moe ostati etvoroilni, ako to potroa zahteva, ali od
momenta kada se i u tom delu sistema obavi razdvajanje PEN
provodnika vae gore navedena pravila (primer: postoje ormani GRO,
RO1 i RO2. Potroai iz RO1 su napajani petoilnim provodnikom, a
potroai iz RO2 etvoroilnim provodnikom. Veza od GRO do RO1 i
RO2 je etvoroilna - slika 2).

150

Dovod iz TS
L1 L2 L3 PEN

GRO
L1
L2
L3
PEN

RO 2

RO 1

L1

L1

L2

L2

L3

L3

PEN

N
PE

Potroaci

Potroaci

Slika 2. Primer izvoenja TN-C/S sistema, kada je u jednom delu sistema objedinjen
zatitnoneutralni provodnik

Ukoliko zbog potroaa nije zahtevan ovakav nain razdvajanja PEN

provodnika, dovoljno je u ormanu GRO predvideti petu sabirnicu i postaviti
kratkospojnik u njemu izmeu PE i N sabirnice. Tada je napajanje svakog
sledeeg ormana RO izvedeno petoilnim kablom i nije dozvoljeno ponovno
naknadno spajanje PE i N sabirnice u njima.

2.6. Problemi TT sistema

U starim objektima i slabo naseljenim podrujima i danas se sree TT
sistem. Takoe, ovaj sistem se esto sree na gradilitima i privremenim
objektima. Osnovne odlike ovog sistema su mala struja kvara i praktino
neizbena primena ZUDS kao elementa osnovne zatite od ije ispravnosti
(taka 2.3.) zavisi funkcionalnost zatite ljudi od indirektnog dodira delova pod
naponom. Pretpostavimo da je izmerena otpornost uzemljivaa jednog
objekta 5 , to za napon od 230 V odgovara struji kvara od 46 A. Ova
vrednost je u praksi podlona promeni u zavisnosti od vlanosti tla. Jasno je
da je za ovako malu struju kvara vreme reagovanja osiguraa npr. 25A
svakako daleko iznad dozvoljenog vremena reagovanja. Stoga je neophodna
ugradnja ZUDS, a opte prihvaeni je sa strujom reagovanja od 0,5A.
Primena osetljivijih ureaja esto rezultuje neoekivanim reagovanjem usled

151

grmljavinskih aktivnosti, varijacija napona u mrei, kvarova na instalacijama

bliskih objekata i sl. Sa obzirom na to da ZUDS titi sve potroae koji se
nalaze iza ovog ureaja, treba imati u vidu da je za zatitu ispred mesta
ugradnje ZUDS zaduen drugi zatitni ureaj (npr.osigura na otcepu voda
koji napaja objekat 35A). Ukoliko bi se dogodio jednopolni kratak spoj u
razvodnom ormanu pre ZUDS, kvar bi praktino bio dugotrajan i ovakvi
sluajevi se, iako retki, mogu sresti u praksi. Stoga se preporuuje da
razvodni ormani u TT sistemu budu izraeni od PVC mase, a ukoliko su ve
postavljeni metalni ormani neophodno je primeniti dodatne mere zatite
(postavljanje izolacionih prostirki, orman van dohvata ruke,..)

2.7. Neodgovarajui broj i raspored prikljunica

Velika primena raunara i mobilnih ureaja je viestruko poveala
zahteve za brojem prikljunica u objektima. Naalost, u praksi se
svakodnevno uoavaju produni kablovi koji osim estetskog imaju i praktian
problem. Naime, na tritu su dostupni produni kablovi kod kojih esto
preseci provodnika ne zadovoljavaju termiki niti trajna optereenja za
prikljune ureaje, niti za struje kratkog spoja. Iako vaei pravilnik ne
razmatra posebno produne kablove, za prikljunice u elektrinoj instalaciji je
definisan minimalni presek provodnika od 2,5mm2, uz obavezu postojanja
zatitnog provodnika. Dodatno, ovi kablovi utiu na poveanje impedanse
kvara (npr. za 0,5) te se tokom verifikacije dolazi u kontradiktornost da se
ureaj mora napojiti preko produnog kabla, a zbog poveanja impedanse
petlje kvara osigura ne zadovoljava vreme iskljuenja.

2.8. Termiko optereenje kabla u sluaju promene namene potkrovlja

ili podrumskih prostorija u stambeno poslovni prostor
U praksi se esto sreu stambeni prostori u potkrovlju (dupleksi) ili u
suterenima objekata, ija prvobitna namena nije podrazumevala stalni
boravak ljudi. Za bolje razumevanje problema pregrevanja kablova
razmotrimo sledei sluaj:
Vlasnik stana na estom spratu stambenog objekta starog 10 godina je svom
stanu pridruio nekadanji zajedniki tavan i uredno uknjiio novi stan tzv.
dupleks. Elektrina instalacija u potkrovlju je izvedena iz razvodne table u
stanu, tako to je u potkrovlju postavljena jo jedna razvodna tabla. Projekti
su uredni, s tim da su kofecijenti jednovremenosti potroaa u potkrovlju
smanjeni da bi ukupno jednovremeno optereenje dupleksa odgovaralo
ugraenom osigurau. Grejanje zgrade je daljinsko, a zagrevanje tople vode
akumulacionim bojlerima. U zgradi postoje glavni razvodni ormani GRO1 i
GRO2. Orman GRO1 je smeten u prizemlju objekta, a orman GRO2 na
etvrtom spratu. U prvobitnom projektu iz ormana GRO2 se napajalo est
152

stanova sa est kablova. Napajanje stanova je usponskim vodom smetenim

u zidu PP00-Y 5x4mm2 iz ormana GRO2, preko automatskog osiguraa tip C
25A. Nakon izgradnje jednog dupleksa i dalje je bilo est kablova, ali je
struktura tada bila pet stanova i jedan dupleks. Sledee godine je i susedni
stan pretvoren u dupleks, te je na kraju est kablova napajalo etiri stana i
dva dupleksa. Problemi u napajanju su nastali u jesenjem periodu, pre
aktiviranja daljinskog grejanja, kada su svi stanovi u zgradi za zagrevanje
koristili elektrinu energiju. Kvar se manifestovao kao prekid faze u jednom od
stanova, a pre toga nijedan osigura u ormanu GRO 2 nije reagovao. Uzrok
kvara je pronaen u zidu gde su usponski kablovi stanova prolazili
zajednikom trasom. Naime, iako je svaki od kablova bio optereen u
granicama koje dozvoljava osigura, usled dodatnog optereenja promenila
se temperatura okoline u kojoj su kablovi bili smeteni. Takoe na
prikljucima osiguraa dupleksa, u duini od pet centimetara bili su primetni
tragovi nagaranja izolacije. U ovakvim sluajevima se za proveru termikog
optereenja kompletne elektrine instalacije preporuuje upotreba
termografskih kamera. Ovi ureaji po trenutno vaeem pravilniku nisu
obavezni, ali je njihova upotreba definisana u novom pravilniku o elektrinim
instalacijama iji je nacrt ve objavljen.

3. Zakljuak
Verifikacija elektrinih instalacija je skup mera koje je neophodno
sprovesti u cilju provere usaglaenosti instalacije sa vaeim standardima i
pravilnikom. Usvojeni i trenutno vaei standardi u zemlji, koji pripadaju seriji
standarda SRPS HD obrauju irok dijapazon elektrinih instalacija u raznim
objektima. Primeri navedeni u ovom radu se pre svega odnose na
svakodnevne probleme koje ispitivai sreu u praksi i kao takvi nisu obraeni
u navedenim standardima, a dati su u cilju unifikacije kvaliteta obavljene
verifikacije. Navedeni primeri su odabrani na osnovu vanosti, u smislu
izbegavanja teih posledica jednostavnom dodatnom proverom instalacije
prema navedenim takama od strane ispitivaa. Za proveru temperature
elemenata u elektrinoj instalaciji preporuuje se korienje termografske
kamere.

Literatura
[1] SRPS HD 60364 6: 2012, Elektrine instalacije niskog napona - Deo 6:
Verifikacija
[2] Pravilnik o tehnikim normativima za elektrine instalacije niskog napona,
Sl.list SFRJ 28/95
[3] Grupa standarda za oblast elektrinih instalacija:
153

SRPS HD 60364-1: 2012

SRPS HD 60364-4-41: 2012, Elektrine instalacije niskog napona
Zatita radi ostvarivanja bezbednosti Zatita od elektrinog udara
SRPS HD 60364-4-42: 2012, Elektrine instalacije niskog napona
Zatita radi ostvarivanja bezbednosti Zatita od toplotnog dejstva
SRPS HD 60364-4-43: 2012, Elektrine instalacije niskog napona
Zatita radi ostvarivanja bezbednosti Zatita od prekomerne struje
SRPS HD 60364-4-442: 2012, Elektrine instalacije niskog napona
Zatita radi ostvarivanja bezbednosti Zatita instalacija niskog napona
od povremenih prenapona usled zemljospoja u visokonaponskom sistemu
i usled kvarova u niskonaponskom sistemu
SRPS HD 60364-4-443: 2012, Elektrine instalacije u zgradama Zatita
radi ostvarivanja bezbednosti Zatita od naponskih smetnji i
elektromagnetskih smetnji Taka 443: Zatita od prenapona
atmosferskog porekla ili usled rasklapanja
SRPS HD 60364-4-444: 2012,
SRPS HD 60364-5-51: 2012, Elektrine instalacije u zgradama Izbor i
postavljanje elektrine opreme Opta pravila
SRPS HD 60364-5-52: 2012, Elektrine instalacije niskog napona - Izbor
i postavljanje elektrine opreme Elektrini razvod
SRPS HD 60364-5-534: 2012, Elektrine instalacije niskog napona
Izbor i postavljanje elektrine opreme Rastavljanje, rasklapanje i
upravljanje - Taka 534: Ureaji za zatitu od prenapona
SRPS HD 60364-5-54: 2012, Elektrine instalacije niskog napona Izbor
i postavljanje elektrine opreme Uzemljenje i zatitni provodnici
SRPS HD 60364-5-551: 2012, Elektrine instalacije niskog napona
Izbor i postavljanje elektrine opreme Ostala oprema - Taka 551:
Niskonaponski generatori
SRPS HD 60364-5-559: 2012, Elektrine instalacije niskog napona - Izbor
i postavljanje elektrine opreme Ostala oprema - Taka 559: Svetiljke i
instalacije osvetljenja
SRPS HD 60364-5-56: 2012, lektrine instalacije niskog napona Izbor i
postavljanje elektrine opreme Sigurnosni sistemi Izmena 11
SRPS HD 60364-7-701: 2012, Elektrine instalacije u zgradama - Zahtevi
za specijalne instalacije ili lokacije - Lokacije koje sadre kade i tueve
SRPS HD 60364-7-702: 2012, Elektrine instalacije niskog napona
Zahtevi za specijalne instalacije ili lokacije Bazeni za plivanje i fontane
SRPS HD 60364-7-703: 2012, Elektrine instalacije niskog napona
Zahtevi za specijalne instalacije i lokacije Prostorije i kabine koje
sadre grejae za saunu
SRPS HD 60364-7-704: 2012, Elektrine instalacije u zgradama
Zahtevi za specijalne instalacije ili lokacije Gradilita i ruilita
SRPS HD 60364-7-705: 2012, Elektrine instalacije niskog napona
Zahtevi za specijalne instalacije i lokacije - Objekti za poljoprivredu i
hortikulturu

154

SRPS HD 60364-7-706: 2012, Elektrine instalacije u zgradama

Zahtevi za specijalne instalacije ili lokacije Provodne lokacije sa
ogranienim kretanjem
SRPS HD 60364-7-708: 2012, Elektrine instalacije niskog napona
Zahtevi za specijalne instalacije ili lokacije Auto-kampovi, kampovi i
sline lokacije
SRPS HD 60364-7-709: 2012, Elektrine instalacije niskog napona
Zahtevi za specijalne instalacije ili lokacije Marine i sline lokacije
SRPS HD 60364-7-710: 2012, Elektrine instalacije niskog napona
Zahtevi za specijalne instalacije ili lokacije Lokacije za pruanje
medicinskih usluga
SRPS HD 60364-7-712: 2012, Elektrine instalacije u zgradama
Zahtevi za specijalne instalacije ili lokacije Solarni fotonaponski (PV)
sistemi za napajanje
SRPS HD 60364-7-714: 2012, Elektrine instalacije niskog napona
Zahtevi za specijalne instalacije ili lokacije Instalacije spoljanjeg
osvetljenja
SRPS HD 60364-7-715: 2012, Elektrine instalacije u zgradama
Zahtevi za specijalne instalacije ili lokacije Instalacija osvetljenja malog
napona
SRPS HD 60364-7-717: 2012, Elektrine instalacije niskog napona
Zahtevi za specijalne instalacije ili lokacije Mobilne ili prenosive
jedinice
SRPS HD 60364-7-721: 2012, Elektrine instalacije niskog napona
Zahtevi za specijalne instalacije ili lokacije Elektrine instalacije u kamp
prikolicama i motornim kamp prikolicama
SRPS HD 60364-7-729: 2012, Elektrine instalacije niskog napona
Zahtevi za specijalne instalacije ili lokacije Prolazi za rad ili odravanje
SRPS HD 60364-7-740: 2012, Elektrine instalacije u zgradama
Zahtevi za specijalne instalacije ili lokacije Privremene elektrine
instalacije za strukture, ureaje za zabavu i tandove na sajmitima, u
zabavnim parkovima i cirkusima

Abstract: This paper presents observations collected over many years

of testing electrical installations. We have numbered the most common
non-compliances with the specific rules and standards to which special
attention should be paid, and through examples we have proposed
appropriate methods for solving each problem and a specific case of
failure. In the paper we emphasize the use of a thermal camera as an
additional tool in the verification of electrical installations.
Keywords: electrical installations, verification, fault.

155

Verification of Low-Voltage Electrical Installations

The Most Common Faults During Design Phase and
Commissioning

Rad primljen u urednitvo 13.10.2014. godine

Rad prihvaen 23.10.2014. godine

156