Rojenje je prirodna (genetska) osobina medononih pela,koja je razvijena dugom

evolucijom kao oblik razmnoavanja.Opte je poznato da pelinja drutva koja se roje

donose malo meda ili nimalo.
Vetakim rojenjem, koje dominira u pelarskoj praksi, dobijaju se rojevi sa
poremeenom strukturom pela i potrebno je veliko angaovanje pelara na negovanje
takvih rojeva, da bi se dobila solidna pelinja drutva.
Zbog svega toga namee se potreba da se takvi metodi rojenja napuste i da se primene
kvalitetniji.
Jedan od takvih je Peletov nain rojenja:
Koje su prednosti ovakvog naina rojenja?
Pre svega, takvim rojenjem se spreava prirodno rojenje a sabiraka snaga razrojenih
drutava se ne umanjuje ve naprotiv se uveava.
Rojenje treba izvriti u onoj fazi razvoja pelinjeg drutva kada ima dovoljno pela da
opsluuju maticu i u kojoj se stvara "viak pela" tj onih pela koje ne uestvuju u
negovanju legla, odravanju mikroklime, donoenju hrane .
Na drutvo koje razrojavamo preko matine (Hanemanove) reetke,dodamo nastavak
popunjen sa 5-6 ramova izvuenog saa pogodnih za zaleganje.Ostali ramovi mogu biti
satne osnove.
Na podnjau postavljamo nastavak koji smo dali prvi dan i u njega stavljamo maticu sa
1-2 rama otvorenog legla. Sve ostalo leglo, preko matine reetke sa zatvorenim letom
stavljamo na ovaj nastavak.
Kod matice su 2-3 rama sa otvorenim leglom.
Nakon 5 ili 6 dana uklanjamo matinu reetku, a na njeno mesto stavljamo pomonu
podnjau sa otvorenim letom pozadi, moe se zadrati i matina reetka, ali se
postavlja ispod nje jaa PVC folija.
U gornjem nastavku se stavi zreo matinjak koji e se izvesti za nekoliko dana.
Posle desetak dana situacija je sledea: u donjem nastavku stara matica normalno radi
i polae leglo - to se drutvo ve kosolidovalo.
U gornjem nastavku mlada matica se ve izvela, oplodila i poela da polae leglo.
30 dana kasnije u oba nastavka nalaze se matice koje polau leglo i da bi dobili
dvomatino drutvo uklanjamo foliju ili pomonu podnjau i stavljamo matinu
reetku.Kroz odreeno vrme drutvo e se srediti i postati jedna bioloka celina ali sa
dve matice koje intenzivno polau leglo.
Pred pelarom sada stoje sledee mogunosti:

Mogue je zadrati oba drutva sa tim da se jedno postavi na novu podnjau.

Moe se stara matica izdvojiti u nukleus, drutvo objediniti i uestvovati u pai kao
snano pelinje drutvo.
Ovim postupkom ostvarili smo odreene efekte i to:
Poveali smo broj drutava i na efikasniji nain proirili pelinjak, uklonili rojevni nagon,
dobili mlade matice koje e naredne godine doneti pun efekat.
Ovakvim radom usmerili smo rad pela u eljenom pravcu, a ako smo to
uradili na celom pelinjaku, onda su spontani pocesi smanjeni na najmanju meru pa
samim tim nam je omoguilo upravljanje pelinjakom kao celinom.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------U prepodnevnim satima na toplom danu u jednom drutvu naemo maticu. Ram sa
maticom stavimo u unapred pripremljeniu praznu konicu ili nukleus. Konicu iz koje
smo uzeli ram sa maticom nosimo na novo mesto (pripremljeno novo postolje).Poto je
bez matice posle 4 - 6 sati dodamo joj sparenu maticu ili zreo matinjak.
Konicu ili nuklus, sa ramom na kome je matica, stavimo na mesto konice, koju smo
odneli na novo mesto. Njoj dodamo 3 - 6 ramova sa leglom (bez pela) i dva tri rama sa
medom i polenom (opet bez pela), koje smo uzeli iz drugih konica bez traenja
matice. Kako? Uzmete iz svake konice 1-2 rama (poklopljeno leglo ili med) stresete
pele,a na mesto uzetog rama dodate izvuen ram ili satnu osnovu. Izvaeni ram bez
pela pakujete u konicu u kojoj je matica sa ramom pela i legla i tako iz vie konica
dok ne doete do eljenog broja ramova legla i meda. U toku narednih nekoliko sati sva
izletnica e napustiti premeteno drutvo (kome smo oduzeli ram sa maticom) i vratiti se
na mesto gde je postavljena nova konica sa njihovom maticom i na taj nain pokriti
dodato leglo (bez pela), da se ne bi prehladilo. Poto je u pitanju poklopljeno (to
starije) leglo ovo drutvo e brzo ojaati, a ako ste dodali dovoljno legla vrlo brzo moe
biti spremno ak i za medobranje. Formirani roj, ako mu dodate sparenu maticu takoe
e brzo (za petnasetak dana) postati normalno drutvo spremno za medobranje.
1. Na ovaj nain moete uveati broj pelinjih zajednica za oko 10 - 20% bez
ozbiljnijeg slabljenja osnovnih zajednica.
2. Na ovaj nain moete formirati solidne rojeve van optimalnog roka i do 15 jula.
Poeljno je da nova konica ili nukleus bude iste boje kao stara koja je tu stajala.
Ovaj metod je prihvatljiv za pelare koji imaju vie od 10 drutava a ele postepeno
uveavati svoj pelinjak i ujedno smanjiti rojev nagon.

VETAKO UMNOAVANJE PELINJIH DRUTAVA

Pelinja drutva se umnoavaju rojenjem(deobom), do kojeg dolazi pred

glavnu pau, za vreme glavne pae ili posle nje. Savremeni pelari ne vole
da im se pele roje, jer se time deli snaga drutva, zbog ega podeljeno
drutvo daje manji prinos nego to bi dalo neizrojeno drutvo...
Vetako umnoavanje drutva ima vie preimustva nad prirodnim
rojenjem:
1. moe se obaviti kad je potrebno i sa malim utrokom vremena;
2. moe se obaviti a da se ne oteti sposobnost drutva za iskoriavanje
glavne pae;
3. izbegava se predrojevski period,koji se odlikuje iskljuenjem velikog
broja pela iz redovnog rada itd.
U praksi ima mnogo naina za obrazovanje novih pelinjih drutava.Mi
emo navesti samo nekoliko.
PRVI NAIN. Na 7-8 dana pred bagremovu pau, u jakom drutvu, u
kome se u toku bagremove pae moe pojaviti nagon za rojenjem, pronai
maticu i zajedno sa okvirom na kome se nalazi, staviti je u sredinu nove,
ranije pripremljene konice. S jedne i s druge strane sata s maticom dodati
jo po tri okvira s gotovim ili vetakim satom,i do poslednjih, pregradnu
dasku. Zatim staru konicu pomeriti za 1-2 metra u stranu i na njeno mesto
postaviti na istu visinu novu konicu s maticom. Tada e pele izletnice iz
stare konice, vraajui se s pae, ulaziti u novu konicu u kojoj e nai
svoju staru maticu i s njom obrazovati novi roj. Ako je potrebno, roj se moe
pojaati stresanjem pela s 2-3 okvira iz stare konice. Stara konica na
novom mestu imae mlade pele, cvetnog praha i legla u svim
stadijumima. Njoj treba dati novu maticu(sparenu ili nesparenu), ili je pustiti
da gradi matinjake iz kojih e sebi izvesti maticu. S obzirom na to da je
posle premetanja na novo mesto ostala bez pela izletnica, treba je neko
vreme prihranjivati sirupom odnosa 1:1, i usto joj suziti leto da bi se lake
branila od tuica. Posle 4-5 dana,staru konicu premestiti s druge strane
nove konice. Njene izletnice e se zbog promene mesta, pridruiti roju i
pojaati ga. Nakon daljih 4-5 dana starka se moe vratiti na mesto na kojoj

je prvi put bila premetena. Ona e ponovo izgubiti izletnice, ali e zato roj
jo vie ojaati. Pred cvetanje bagrema roju treba dati potreban broj
nastavaka. Kad bagrem precveta, roj i starka se mogu spojiti i pri tome
zadrati mlada matica, a mogu se ostaviti i kao posebna drutva, samo u
tom sluaju starku treba pojaati satovima sa zrelim leglom.
Ovaj nain vetakog rojenja spreava prirodno rojenje, odrava radnu
sposobnost drutva i usto daje roj. Za uspeh u ovom poslu vrlo je
VANO da nova konica ima isti oblik i leto na istoj visini kao i stara
konica.
DRUGI NAIN. Odabranu konicu za rojenje pomai oko 30 cm.u stranu
(levo ili desno). Pored nje staviti novu konicu istog oblika, iste boje i
s letom na istoj visini,tako da ona zauzme jedan deo dotadanjeg mesta
stare konice. Posle toga otvoriti staru konicu i drutvo podeliti na dva
jednaka dela. Jedan deo preseliti u novu konicu-vodei rauna da i u
jednoj i u drugoj konici bude podjednako meda, cvetnog praha i legla.
Zatim uziti oba gnezda(pomoi pregradne daske)i konice zatvoriti. Poljske
pele u povratku s pae ulazie i u jenu i u drugu konicu. U tom sluaju
ovu pomeriti jo vie u stranu ili izmeu leta obe konice postaviti iroku
dasku i ukoavanjem na jednu ili drugu stranu regulisati podjednaku
raspodelu pela. Sutradan pregledati oba drutva i utvrditi koje je bez
matice, pa mu dodati matinjak ili nesparenu maticu, ili jo bolje sparenu
maticu. Docnije ova drutva postepeno razmicati dok se ne postigne
normalno rastojanje.
TREI NAIN. Za obrazovanje novog drutva koriste se dve jake
konice,naprimer,br.3 i br.7.S konicom br.3 postupiti na isti nain kao sa
starom konicom prvog naina pravljenja vetakog roja,samo s tom
razlikom to se konica br.3 ne pomera u stranu,ve se odmah stavlja na
mesto konice br.7 koja dobija novo mesto. Dobra strana ovog naina
rojenja je u tome to novu maticu proizvodi drutvo koje ima pored mladih
pela i legla u svim stadijumima i pele izletnice (dobila ih je od konice
br.7). Konicu br.7 prihraniti razblaenim sirupom dok ne dobije dovoljno
pela izletnica,a i suziti joj leto da bi se lake branila od tuica.

ETVRTI NAIN. Nova drutva se obrazuju od materijala uzetog od veeg

broja odabranih jakih pelinjih drutava. Po lepom danu, u doba kad su
pele izletnice najvie zauzete skupljanjem nektara i cvetnog praha,
otvarati jednu po jednu konicu i od svake uzeti po jedan do dva okvira s
leglom i po jedan s medom, cvetnim prahom i pripadajuim pelama,
pazei da s ovima ne bude matica. Na mesta oduzetih okvira stavljati
okvire s gotovom saem. Oduzete okvire s pelama metnuti u sanduk za
prenoenje okvira ili u prazno telo konice i odmah pokriti. Kad se zavri
oduzimanje okvira iz svih predvienih konica, pristupiti obrazovanju novih
drutava. U ranije pripremljene i na svoje mesto postavljene konice staviti
po 2-4 okvira sa leglom i po 1-2 okvira s medom i cvetnim prahom,pa
zatim gnezda suziti i utopliti. Na suena leta nabacati svee trave. Uvee
svakom drutvu dodati po sparenu maticu u kavezu povezanom novinskom
hartijom. U sluaju da sparene matice nisu primljene, posle 5-6 dana, dati
pojedan dobar zreo matinjak (a moe i po dva, ako ih ima vie). S obzirom
da to da novoobrazovana drutva imaju samo mlade pele, matinjaci se
mogu dodati i ranije, ali sa manje uspeha. Novoobrazovanim drutvima,
ako je potrebno, moe se dodati i neto mladih pela.
Da bi se ubrzalo sparivanje matice i u isto vreme izvrilo proveravanje,da
koja matica nije sluajno propala, posle deset dana otkad je dodat zreo
matinjak, novim drutvima dodati jo po jedan okvir s otvorenim
najmlaim leglom. Kad se matica spari i pone polagati jaja, dodati jo po
dva okvira sa zrelim leglom. Docnije, s pojaavanjem produiti sve dok se
ne dobije normalno drutvo, sposobno za prezimljavanje.
Ako se nova drutva obrazuju sa sparenom maticom, treba odmah dati
najmanje 4 okvira sa zatvorenim leglom.
U krajevima koji imaju bagremovu pau kao glavnu, vetaki se rojevi na
drugi i trei nain obrazuju odmah poske bagremove pae. Rojevi po
etvrtom nainu mogu se obrazovati i uoi same pae od materijala uzetih
od najboljih drutava.
Prinos tih drutava nee se mnogo umanjiti.