UNIVERZITET U NOVOM SADU

POLJOPRIVREDNI FAKULTET
DEPARTMAN ZA VETERINARSKU MEDICINU
PREDMET: PATOLOKA FIZIOLOGIJA
VEBA 12.

PATOFIZIOLOKA
DIJAGNOSTIKA POREMEAJA
URINARNIH ORGANA

Dr vet. Marko R. Cincovi

PLAN IZLAGANJA
FIZIOLOKE OSNOVE ISPITIVANJA URINARNOG APARATA

PATOFIZIOLOGIJA URINARNIH ORGANA

PATOFIZIOLOKE METODE ZA DOKAZIVANJE URINARNIH BOLESTI

KASKADE PROCENA NALAZA

FIZIOLOKE OSNOVE ISPITIVANJA URINARNOG APARATA

bubrena
karlica

kora

sr (medula)

FIZIOLOKE OSNOVE ISPITIVANJA URINARNOG APARATA

nefron
1000000 kod oveka

Malpigijevo telo
Baumanova kapsula
glomerul
proksimalni kanali
distalni kanali

sabirni kanali

vii kimenjaci
hiperosmotski urin

FIZIOLOKE OSNOVE ISPITIVANJA URINARNOG APARATA

FIZIOLOKE OSNOVE ISPITIVANJA URINARNOG APARATA

FIZIOLOKE OSNOVE ISPITIVANJA URINARNOG APARATA

FIZIOLOKE OSNOVE ISPITIVANJA URINARNOG APARATA

Mehanizam stvaranja mokrae

glomerularna filtracija

FIZIOLOKE OSNOVE ISPITIVANJA URINARNOG APARATA

Polarizovana epitelna elija u urinarnim putevima

FIZIOLOKE OSNOVE ISPITIVANJA URINARNOG APARATA

FIZIOLOKE OSNOVE ISPITIVANJA URINARNOG APARATA

FIZIOLOKE OSNOVE ISPITIVANJA URINARNOG APARATA

POVEANA OSMOLARNOST KRVI
PAD VOLUMENA KRVI
PORAST ADH
OSLOBA
OSLOBAAJUEG HORMONA

SMANJENA OSMOLARNOST KRVI

PORAST VOLUMENA KRVI
PAD ADH
OSLOBA
OSLOBAAJUEG HORMONA

SMANJENA REAPSORPCIJA VODE

SMANJEN VOLUMEN KRVI
PORAST VOLUMENA URINA
POVEANJE ODMOLSRNOSTI KRVI

Poveana
sekrecija
ADH

POVEANA REAPSORPCIJA VODE

RETENCIJA VODE U KRVOTOKU
POVEAN VOLUMEN KRVI
REDUKCIJA VOLUMENA URINA
PAD ODMOLSRNOSTI KRVI

FIZIOLOKE OSNOVE ISPITIVANJA URINARNOG APARATA

FIZIOLOKE OSNOVE ISPITIVANJA URINARNOG APARATA

PATOFIZIOLOGIJA URINARNIH ORGANA

BUBRENE BOLESTI

PRERENALNE

RENALNE

UZROKOVANE SMANJENOM
PERFUZIJOM BUBREGA

GLOMERULSKE

NEFRITIKE

NEFROTIKE

POSTRENALNE
UZROKOVANE
OPSTRUKCIJOM U
MOKRANIM PUTEVIMA

NEGLOMERULSKE

VASKULARNE TUBULARNE INTERSTICIJSKE

PATOFIZIOLOGIJA URINARNIH ORGANA

PRERENALNE

hipovolemija i/ili hipotenzija)

mogu da smanje protok
krvi kroz bubrege do te mere da izazovu
poremeaj funkcije bubrega

glomerulske: nefritine (primarno zapaljenjske) i

nefrotine (primarno degenerativne)

RENALNE
neglomerulske: vaskularne, tubularne i intersticijalne.

POSTRENALNE

koji izazivaju opstrukciju bubrenih puteva

PATOFIZIOLOGIJA URINARNIH ORGANA

Klinika podela bubrenih bolesti (prema WHO)

Akutni nefritisni sindrom
Nefrotski sindrom
Asimptomatska urinarna abnormalnost (grupa 2 i 3 kao
posledica hroninog glomerularnog nefritisa)
Akutna bubrena insuficijencija
Hronina bubrena insuficijencija
Infekcija urinarnog trakta
Opstruktivna bolest urinarnog trakta
Funkcijski defekti bubrenih tubula
Hipertenzivna nefropatija
Nefrolitijaza i nefrokalcinoza

Bubrene bolesti i sindromi koji ih prate

Bubrene bolesti i sindromi koji ih prate

Bubrene bolesti i sindromi koji ih prate

PATOFIZIOLOGIJA URINARNIH ORGANA

Patogenska osnova
glomerulonefritisa

PATOFIZIOLOGIJA URINARNIH ORGANA

OSNOVNI SIMPTOMI OBOLJENJA BUBREGA PROISTIU

IZ POREMEAJA DIUREZE:
POLIURIJA

OLIGURIJA

ANURIJA

NESPECIFINI SIMPTOMI:
Depresija, letargija, inapetenca, groznica, povraanje...

KARAKTERISTIAN NALAZ URINA:

Proteinurija, hematurija, glukozurija, kristalurija...

KARAKTERISTIAN NALAZ U KRVI:

AZOTEMIJA ili UREMIJA...

PATOFIZIOLOKE METODE ZA DOKAZIVANJE URINARNIH BOLESTI

Uzimanje i pregled mokrae
Fiziki pregled
Hemijski pregled
Laboratorijski ispitivanje proteinurije
Kvalitativno i kvantitativno odreivanje belanevina u mokrai
Diferenciranje tipa proteinurije
Odreivanje selektivnosti proteinurije
Pregled sedimenta mokrae
Cilindri
Er/Leu/Epitelne elije
Broj elija
Metode za procenu globalne funkcije oba bubrega
Odreivanje koncentracije uree u serumu
Odreivanje koncentracije kreatinina u serumu i mokrai
Odreivanje konc. mokrane kiseline u serumu i mokrai

PATOFIZIOLOKE METODE ZA DOKAZIVANJE URINARNIH BOLESTI

Testovi za procenu pojedinih funkcija oba bubrega

Diluciona proba po Volhardu
Koncentraciona proba po Fischbergu
Odreivanje osmotske koncentracije plazme i mokrae

Odreivanje ukupnih bubrenih klirensa

(kvantitativni pokazatelji ukupne bubrene funkcije)

Opti principi merenja bubrenih klirensa

Klirens endogenog kreatinina
Klirens ureje
Odreivanje klirensa bubrega radioizotopskom metodom
Izraunavanje frakcije filtracije i tumaenje rezultata klirensa

PATOFIZIOLOKE METODE ZA DOKAZIVANJE URINARNIH BOLESTI

Uzimanje urina
Sakupljanje mokrae u toku jednog mokrenja (jutarnjasastojci najkoncentrovaniji)
Uzimanje dnevno izluene mokrae (hormoni,
glukozurija...)
Mokraa uzeta u nekoliko aa (za orijentaciono
dokazivanje patolokog procesa,samo prve porcije su
obojene kod uretritisa, dok su samo poslednje porcije
obeleene kod krvarenja u bubrenoj karlici i ureteru)
Mokraa uzeta kateterom i cistocenteza (za
mikrobioloka ispitivanja)
!!! Paziti na anatomske predispozicije uretre uzak procesus uretralis,
sigmoidan zavoj penisa, prelaz preko arcusa ischiadicusa...

U NAUNE SVRHE:
Mikropunkcija i mikroperfuziona tehnika, uzimanje tenosti iz tano
odreenog dela nefrona

PATOFIZIOLOKE METODE ZA DOKAZIVANJE URINARNIH BOLESTI

Koliina mokrae
Zavisi od ouvane funkcije bubrega, ali i hrane i vode koja se unosi tokom dana.
resorpcija razliitih edema, dijabetes, poremeaji vezani ADH i Na, kao i
vazopresin utiu na koliinu mokrae.

Boja i prozirnost mokrae

Pregledati na beloj pozadini.
Konji: uta ili uto-zelena boja; Psi: svetlo-uta do ilibarsko uta;
Goveda: slameno-uta (svetlo do tamno).
Tamno mrka boja javlja se kod paralitike mioglobinurije. Izrazito svetla je kod
eerne bolesti. Tamnija je kod dehidratacije i febrilnih stanja.
Razliite nijanse ute i crvene mogue su kod babezioze. Mrko-crvena boja javlja se
kod davanja fenotiazina, ali i kod ivotinja sa porfirinurijom.
Mokraa ekvida je neposredno po izluivanju mutna, a nakon dueg stajanja se
obrazuje talog. Kod ostalih ivotinjskih vrsta, mokraa je bistra, a posle dueg
stajanja se stvara neznatan talog. Zamuenost mokrae zavisi od sadraja soli,
prisustva epitelnih elija, masti ili mikroorganizama.

PATOFIZIOLOKE METODE ZA DOKAZIVANJE URINARNIH BOLESTI

Miris mokrae
Miris je dosta specifian za pojedine ivotinjske vrste. Intenzitet mirisa mokrae zavisi
od njene koncentrovanosti. Razliita patoloka stanja deluju na miris.
Tako npr. acetonemija kod krava, koja dovodi do acetonurije daje specifian miris
mokrae na aceton, koji moe biti toliko jak da cela tala mirie aceton.

Specifina teina mokrae

Specifina teina mokrae odreuje se urometrom koji je badaren izmeu
1,000 i 1,060.
Specifina teina mokrae je u obrnutoj srazmeri sa koliinom izluene mokrae.
Meutim, u eernoj bolesti, se uz poveanu diurezu poveava i specifina teina
mokrae (prelivna glukozurija).

pH mokrae
pH vrednost mokrae je kisela kod mesojeda i bazna kod biljojeda.
Bazna mokraa kod mesojeda ukazuje na nekrotine procese u bubregu ili na
zapaljenje mokrane beike.
Kisela mokraa kod biljojeda javlja se tokom gladovanja, enteritisa, pneumonije i
dugotrajnih proliva. Hrana bogata azotom zakiseljava mokrau biljojeda.
Odreivanje pH ide pH-metrom ili test-trakicama.

PATOFIZIOLOKE METODE ZA DOKAZIVANJE URINARNIH BOLESTI

Hemijsko ispitivanje mokrae pomou test-traka

Test traka se uroni u sve, necentrifugiran urin (najvie 1 sec se dri).
Nakon 30-60 sekundi se uporeuje boja na trakici sa bojom na standardnoj skali.
Posle dva minuta stajanja rezultati su bezvredni.

GLUKOZA: Normalno negativan nalaz. + je kod prelivne glukozurije, diabetes

BILIRUBIN: Normalno negativan nalaz. Pozitivan nalaz je u sklopi ikterusa
KETONI: Prilikom metaboliki neregulisane eerne bolesti
KRV: Test trakice toleriu odreeni broj Er, tj. odreenu koncentraciju
Hb (poto se radi o reakciji na Hb). + kod hematurije
BELANEVINE: Normalan nalaz je negativan.
Test trakcija tolerie odreenu koncentraciju proteina
UROBILINOGEN: Normalan nalaz je lako +. Ovaj nalaz
se ne moe koristiti za dg. Opstruktivne utice
NITRITI: Normalan nalaz ovog pregleda je negativan nalaz.
+ nalaz ukazuje na bakterijsku uroinfekciju.
Unos povra daje lano + r-ju
LEUKOCITI: - nalaz ukazuje da u mokrai ima manje od 10x10^6/L.
10x10^6/L.
Leukociturija=
Leukociturija=zapaljenje

PATOFIZIOLOKE METODE ZA DOKAZIVANJE URINARNIH BOLESTI

Acetonurija ketonska tela u mokrai

Patofiziologija ketoze je dosta sloena. Krava u poslednjoj treini
graviditeta i periodu razdojavanja ima poveane potrebe za energijom. U
tom periodu energija hrane najee ne zadovoljava potrebe organizma,
tako da krava poinje da koristi sopstvene rezerve energije, tj. iz masti
formira masne kiseline. Masne kiseline krvotokom odlaze u jetru gde se
razlau do energije, ugljenik-4-oksida i vode.
Da bi se ovaj proces odigrao do kraja potrebna je glukoza tj. propionat
koji potie iz glukoze. Glukoza se dobija na dva naina i to: iz skroba
uzete hrane unete hrane, i procesom glukoneogeneze u jetri. Ovde
postoji dvojak problem, a to je: smanjen unos ugljenih hidrata i
posledino pad propionata buraga, i smanjena aktivnost oksal-acetata u
jetri kao posledica masne infiltracije jetre. Masna infiltracija hepatocita
se odvija zahvaljujui poveanom iskoriavanju masti u energetske
svrhe.
Poto nema potrebnih preduslova za stvaranje glukoze tj.propionata,
metabolizam masnih kiselina se zaustavlja na nivou acetil-koenzima A,
iji molekuli u viku agregiraju izmeu sebe stvarajui ketonska tela.

PATOFIZIOLOKE METODE ZA DOKAZIVANJE URINARNIH BOLESTI

Acetonurija ketonska tela u mokrai

Dijagnostika: prilikom ulaska na farmu i kada

priemo ivotinji moe se osetiti zadah acetona.
Treba detaljno uzeti anamnezu o nainu ishrane
i o fazi proizvodnog ciklusa u kome se krava
nalazi. Od egzaktnih mera najbolje je pregledati
mleko i mokrau na ketonska tela. Postoji
acetat-test po Lestradetu (Rothera test), koji se
zasniva na tome da prah natrijum-nitro prusida
promeni boju od
ruiaste (+) do tamnoljubiaste (++++) ako
ima ketonskih tela.

PATOFIZIOLOKE METODE ZA DOKAZIVANJE URINARNIH BOLESTI

Acetonurija ketonska tela u mokrai

Moe se odrediti i kvantitativno koncentracija ketonskih tela,

a standard za procenu je sledei:

U mleku
U mokrai

0,0-0,5
0,5-2,5
normalno

Ketonska tela mmol/litar

0,5-1,7
1,7-21
2,5-13
13-600
Suklinika
Klinika
ketoza
ketoza

PATOFIZIOLOKE METODE ZA DOKAZIVANJE URINARNIH BOLESTI

Kvalitativno i kvantitativno odreivanje belanevina u mokrai

PROTEINURIJA
GLOMERULSKA

TUBULSKA

ZBOG SUVIKA

Puno albumina i ostalih

Visokomolekulskih proteina
(trnsferin,Ig, C3c, C4c, IgM
kod tekih oteenja)

Albumini sa niskomolekulskim
belanevinama
(beta-2-mikroglobulin, lizozim...)

PLAZMOCITOM
HEMOLIZNE ANEMIJE
KRA SINDROM

PATOFIZIOLOKE METODE ZA DOKAZIVANJE URINARNIH BOLESTI

Kvalitativno odreivanje belanevina u mokrai
REAKCIJA SA SULFASALICILNOM KISELINOM
Kvalitativno se belanevine dokazuju probom sa sulfosalicilnom kiselinom, koja kada se doda
mokrai taloi koloidni rastvor belanevina.
U 5ml mokrae dodaje se 5-10 kapi rastvora sulfosalicilne kiseline (786mmol/l). Ukoliko ima
belanevina u mokrai, nastaje zamuenje jaeg ili slabijeg stepena u zavisnosti od koliine
prisutnih belanevina. Zamuenje se gleda prema crnoj podlozi i urin moemo okarakterisati kao:
negativan (bistar), belanevine u tragu (+, jedva primetno zamuenje), jasno pozitivna (++, vidljivo
zamuenje), jako pozitivna (+++, stvaranje sitnih pahuljica), i sirast talog ++++ (taloenje na dnu
epruvete).
DOKAZIVANJE BENCE-JONESOVIH PROTEINA U MOKRAI
BJ proteini su laki lanci Ig, koji se filtriraju kroz glomerul bubrega i apsorbuju kroz proksimalni deo
tubula, a viak se izluuje mokraom. Ovi retki proteini se nalaze u mokrai obolelih od multiplog
mijeloma. Njihova bitna karakteristika jeste da se taloe na temperaturi izmeu 45 i 55 C, a
rastvaraju se na viim temperaturama.
U epruvetu se sipa 5ml mokrae i doda se 1ml siretne kiseline i 3 ml zasienog rastvora NaCl, a
zatim se epruveta zagreva u vodenom kupatilu. Na pomenutoj optimalnoj temperaturi se javlja
lepljiv talog, koji se daljim porastom temperature rastvara.
Sigurnije dokazivanje BJ proteina koristi se elektroforeza i imunoelektroforeza koncentrovane
mokrae.

PATOFIZIOLOKE METODE ZA DOKAZIVANJE URINARNIH BOLESTI

Kvantitativno odreivanje belanevina u mokrai
Potreban materijal
Mokraa, Esbahov albuminometar, Esbahov reagens (10g pikrinske kiseline i 20 g limunske kiseline
uz dodatak destilovane vode do 1L), 0,2mol/l siretne kiseline, filtar hartija.

Izvoenje
U Esbahov albuminometar se sipa zakieljena profiltrovana mokrae
do oznake u, a do oznake R Esbahov reagens. Zatvori se i lagano
izmea bez stvaranaj pene. Albuminometar ostaviti u uspravnom
poloaju 24 asa na sobnoj temperaturi. Potom proitati nivo
istaloenih proteina na skali. Ako je talog na nivou 2, onda je koliina
proteina u mokrai postoji 2 g/l.
NAPOMENA:
Proba nije jako osetljiva, ali moe biti primenljiva u klinikim uslovima.
Ako je mokraa vee specifine teine od 1,010 treba je razrediti
destilovanom vodom. Pikrinska kiselina, pored proteina mokrae taloi
i urate, kalijumove soli, pa se ova reakcija uzima orijentaciono.

PATOFIZIOLOKE METODE ZA DOKAZIVANJE URINARNIH BOLESTI

Odreivanje ukupnih belanevina u mokrai
BIURETSKA METODA
U 5ml nerazreenog urina dodati 5ml 10% trihlorsiretne kiseline. Dobro promeati i centrifugirati na
2500 o/min 10-15 min. Nakon centrifugiranja supernatant odliti, a epruvetu iscediti kroz giltar papir. U
epruvetu dodati 5ml biuretskog reagensa. Fotometrirati nakon 30 minuta, prema slepoj probi
(Biuretski reagens) na 560 nm. Izraunavanje:
konc (mg%)= Ext x 500,24

proteinurija= (konc. x diureza)/100

Pojava proeina u mokrai zahteva dodatna ispitivanja. Posebo je bitno obratiti panju na donje
urinarne puteve, iz kojih tokom upale eksudacijom izlaze proteini.

ODREIVANJE MIKROALBUMINEMIJE
Odreuje se radijalnom imunodifuzijom, zbog niske koncentracije.
Poveana koncentracija mikroalbumina znaajna je kod pacijenata sa eernom bolesti
(poetni stadijum dijabetine nefropatije). Takoe porast koncentracije mikroalbumina
moebiti znaajan kao znak poetnih promena u toku hipertenzivne nefropatije.
ODREIVANJE TIPA PROTEINURIJE
Vri se imunoenzimskim, RID i slinim osetljivim metodama u cilju kvantifikacije i
razdvajanja razliitih tipova proteina.

PATOFIZIOLOKE METODE ZA DOKAZIVANJE URINARNIH BOLESTI

ODREIVANJE SELEKTIVNOSTI PROTEINURIJE

Indeks selektivnosti je odnos izmeu klirensa IgG i albumina ili odnosa

izmeu klirensa IgG i transferina.
Takoe postoji i formula za izraunavanje diferencijalnog proteinskog
klirensa:
Cl prot= konc.prot.u mokrai / (konc.prot. u serumu x jaina glomerulske filtracije)
Vrednost indeksa selektivnosti vei od 0,2 govori o neselektivnoj proteinuriji i ukazuje
na tee oteenje glomerulske kapilarne membrane. Nie vrednosti ukazuju na
selektivnu proteinuriju.

PATOFIZIOLOKE METODE ZA DOKAZIVANJE URINARNIH BOLESTI

PREGLED SEDIMENTA MOKRAE

Iscentrifugirati mokrau 5-10min na 1500-2000 obrtaja/min. Nakon toga se mokraa
odlije a jedna do dve kapi se stave na predmetnicu, pokriju ljuspicom i posmatraju pod
mikroskopom na uvelianju 100- 400x.
Njihovom razvoju pogoduje nizak pH, proteinurija, usporeno oticanje filtrata, prisustvo
mukoidin-sumporne kiseline.
LEUKOCITI
Najee vidimo 4-8 u vidnom polju. Povean broj ukazuje na infekciju ili hemijsku
leziju urinarnog trakta

ERITROCITI
Normalno se vidi 1-3 Er u vidnom polju. Povean broj Er se naziva hematurija, koja se
moe videti golim okom (prisutna promena boje - makrohematurija) ili mikroskopom
(mikrohematurija).
Eritrociti mogu biti svei (ouvan oblik i otre ivice, ukasto-crveni) ili disformini
vidljivi kao blede senke i nepravilnog izgleda.
Hematurija moe biti prerenalna, renalna i postrenalna.
Er u mokrai mogu da potiu i iz genitalnih organa enke!!!

PATOFIZIOLOKE METODE ZA DOKAZIVANJE URINARNIH BOLESTI

PREGLED SEDIMENTA MOKRAE

CILINDRI
Predstavljaju istaloene proteine u obliku distalnih
bubrenih kanalia. Razlikujemo vie vrsta cilindara:
ERIROIDNI ruiaste boje, esto kod glomerulonefritisa
LEUKOCITNI tipino kod pijelonefritisa, ali i kod nekih
vrsta glomerulonefritisa. Pojedinani leu ili masa.
EPITELNI pri teem oteenju tubula, akutne upale
bubrega
GRANULIRANI kod izrazite tubulske lezije bubrega
HIJALINI homogeni svetli cilindri, koji prate proteinuriju,
ali ne ukazuju uvek na odreeni tip oteenja bubrega
IROKI stvaraju se u sabirnom kanaliu bubrega, prilikom
bubrene insuficijencije.
MASNI CILINDRI cilindri sa masnim kapljicama na
povrini. Verovatno se radi o dinovskim epiteloidnim
elijama koje su bogate mastima
VOTANI cilindri koji su se dugo nalazili u lumenu tubula.
Javlja se kod izrazito smanjenog protoka urina u tubulima, u
sklopu glomerularnih oboljenja.

HIJALINI
CILINDRI

ERITROCITNI
CILINDRI

LEUKOCITNI
CILINDRI

VOTANI
CILINDRI

PATOFIZIOLOKE METODE ZA DOKAZIVANJE URINARNIH BOLESTI

PREGLED SEDIMENTA MOKRAE

CILINDROIDI
nisu u pitanju pravi cilindri, ve se radi o grupisanju pojedinih elemenata ,
kristala,belanevina bakterijskih elija...

EPITELNE ELIJE
Odreen broj epitelnih elija se morlano nalazi u mokrai i mogu poticati iz
bilo kog tela urinarnog trakta. Najvanije je detektovati epitelne elije koje
potiu iz tubulskog epitela, s obzirom da one ukazuju na upalne procese i
bubrenu insuficijenciju. Radi se o elijama koje su vee od leukocita, sa
okruglim jedrom i esto jasno vidljivim nukleolusom.

EPITELNE
ELIJE

REPASTE ELIJE
Znak dublje nekroze epitela
urinarnog trakta

OKRUNE BUBRENE EPITELNE

ELIJE

TREBA ZNATI:
Izbledele i isprane elije, najee
ukazuju na nefritis.
Svei er govore u korist
cistitisa.
Smeurane elije se nalaze u
hiperosmolarnoj mokrai.

PATOFIZIOLOKE METODE ZA DOKAZIVANJE URINARNIH BOLESTI

PREGLED SEDIMENTA MOKRAE

NEORGANIZOVANI DELOVI SEDIMENTA
Razne materije u amorfnom ili kristalnom obliku. Kristali poreklom od
fosfata se ee vide u baznoj mokrai, dok se kristali mokrane kiseline i
uratni kristali vide u kiseloj mokrai. Neki lekovi (sulfonamidi) se izluuju
putem kristala. Razliitog su oblika.

KRISTALI
TRIPEL
FOSFATA
KRISTALI
HOLESTEROLA

KRISTALI
CISTINA

KRISTALI
HOLESTEROLA

PATOFIZIOLOKE METODE ZA DOKAZIVANJE URINARNIH BOLESTI

Pregled kristala

S obzirom da hemijske analize ne

daju pouzdane podatke o tipu
kristalurije, koriste se metode
infracrvene spektrofotometrije i
rentgenske difrakcije.
Infracrvena spektrofotometrija
zasnovana je na injenici da
odreene grupe atoma apsorbuju
odreene koliine svetlosti, a na
osnovu minimuma i maksimuma
apsorpcije apsorpcije identifikuje
se odreeni tip molekula. Korisno u
klinikom radu.
Difrakcija RTG zrakova zasniva se
na injenici da kristali predstavljaju
svojevrsnu optiku mreu. Na
osnovu intenziteta i upadnog ugla
RTG zrakova dobija se
difraktogram karakteristian za
odreenu vrstu kristala.

PATOFIZIOLOKE METODE ZA DOKAZIVANJE URINARNIH BOLESTI

Korisno je izbrojati u komorici za krv(u poznatoj

zapremini) Er, Leu i ostale celularne elemente.
Proteinurija sa velikim brojem izbrojanih Er ukazuje na
bubreno poreklo hematurije.
Pojava eritrociturije, proteinurije i eritrocitnih cilindara
u mokrai dokazuje da je hematurija najverovatnije
posledica glomerulske bolesti bubrega.
Leukociturija sa pojavom leukocitnih cilindara ukazuje
na bakterijsku infekciju bubrega, odnosno mokranih
puteva.

PATOFIZIOLOKE METODE ZA DOKAZIVANJE URINARNIH BOLESTI

NEPHROLITHIASIS - UROLITHIASIS
Etiologija
Inflamatorne promene
Primarni poremeaji diureze
oligurija ili anurija
Deficit vitamina A
Mikroliti i makroliti
Tripelfosfatni ili struvitni uroliti
Kalcijum oksalatni uroliti
Uratni uroliti

PATOFIZIOLOKE METODE ZA DOKAZIVANJE URINARNIH BOLESTI

Struviti

PATOFIZIOLOKE METODE ZA DOKAZIVANJE URINARNIH BOLESTI

Oksalat

PATOFIZIOLOKE METODE ZA DOKAZIVANJE URINARNIH BOLESTI

Urati

PATOFIZIOLOKE METODE ZA DOKAZIVANJE URINARNIH BOLESTI

ODREIVANJE KONCENTRACIJE UREJE U SERUMU
Najjednostavniji nain odreivanja ureje u mokrai i serumu je enzimska metoda.
Ova metoda se zasniva na injenici to enzim ureaza razlae ureju na CO2 i NH3.
Po koliini osloboenog amonijaka indirekno se procenjuje koncentracija ureje.
Celokupna reakcija se odvija na hromatografskoj traci, na kojoj je naneta ureaza i indikator koji u
dodiru sa amonijakom poplavi.
Visina plave zone na traci odgovara koncentraciji amonijaka tj. ureje.

POTREBAN MATERIJAL
Mala epruveta promera 50mm, URASTRAT traka, serum bolesnika i nomogram za oitavanje
dobijenih vrednosti.
IZVOENJE
U malu epruvetu se sipa 0,2ml ispitivanog seruma i u njega se uroni donji kraj URASTRAT trake.
Traka se privrsti tako da ne dodiruje zidove epruvete i ostavi se vertikalno 30 minuta. Posle toga,
traka se vadi iz epruvete i olovkom odmah zabelei visina plavog pojasa. Visina plave zone se
oitava pomou posebne skale (nomograma) badarene u mg%, a mnoenjem sa 0,1665 pretvore u
mmol/l. Ista metoda se moe upotrebiti i za mokrau, ali poto je koncentraija uree u mokrai znatno
vea, neophodno je razrediti u odnosu 1:20, a dobijeni rezultat se mnoi sa faktorom razblaenja.
TUMAENJE
Poveana koncentracija ureje je uremija, koja moe biti bubrena i vanbubrena. Bubrena je vezana
za smanjenu funkcionalnu sposobnost bubrega, a vanbubrena se deava prilikom hipovolemije,
dehidratacije, obilna krvarenja u gastrointestinalnom traktu, bolesti jetre...

PATOFIZIOLOKE METODE ZA DOKAZIVANJE URINARNIH BOLESTI

ODREIVANJE KONCENTRACIJE KREATININA U SERUMU I MOKRAI

Kreatin se sintetie u bubrezima, jetri i pankreasu i transportuje se do

popreno-prugastih miia i mozga, gde se pretvara u energijom bogat
fosfokreatin, a tokom miine kontrakcije deava se suprotan proces, kada se
deo kreatina pretvara u kreatinin. Ovo jedinjenje se iz organizma izluuje
putem bubrega i to pre svega mehanizmom glomerulske filtracije i izvesne
dopunske tubulske sekrecije.

Koristi se metoda Jafea, po kojoj kreatinin sa pikrinskom kiselinom u alkalnoj

sredini daje crvenkasto obojeno jedinjenje, a intenzitet nastale boje se
odreuje fotometrijski. Ova metoda nije dovoljno precizna, jer na slian nain
reaguju i proteini, glukoza, alfa-ketokiseline, gvanidin i lekovi poput
cefalosporina. Ove materije mogu poveati vrednost kreatinina za 10-50%.
Predobrada uzorka moe reiti ovaj problem.
Znatno smanjeno luenje kreatinina ukazuje na razvoj bubrene insuficijencije.
Luenje kreatinina zavisi od miine mase tela, a kreatinin se ne reapsorbuje
ni u jednom nefrotskom segmentu.

PATOFIZIOLOKE METODE ZA DOKAZIVANJE URINARNIH BOLESTI

ODREIVANJE KONCENTRACIJE MOKRANE KIS. U SERUMU I MOKRAI
Mokrana kiselina je glavni produkt katabolizma nukleinskih kiselina, tj. purinskih
nukleotida.
Za odreivanje mokrane kiseline koristi se enzimska metoda uz korienje urikaze, koja
razlae mokranu kiselinu, a produkti raspadanja se odreuju kolorimetrijskom
metodom po Folinu.
Prema ovoj metodi mokrana kiselina se oksidie posredstvom fosfovolframove kiseline
u alkalnoj sredini do alantoina, vodonikperoksida i ugljendioksida. U ovoj reakciji se
fosfovolframova kiselina redukuje do volframovog pavila iji se intenzitet meri
fotometrijski. Neophodno je razrediti mokrau u odnosu 50:1.
Povienje koncentracije mokrane kiseline u serumu nastaje kod akutne ili hronine
bubrene nsuficijencije, u sklopu opte retencije azotnih materija u krvi, kao i kod
ekstrarenakne azotemije.
Porast koncentracije mokrane kiseline u serumu zove se hiperurikemija i ona moe biti
primarna (giht) i sekundarna.
Primarna je vezana za enzimsku disregulaciju metabolizma mokrane kiseline.
Sekundarna je vezana za razliite proliferativne bolesti, leukemija i policitemija vera,
prilikom citotstatske terapije malignih bolesti i u svim uslovima poveanog katabolizma
sopstvenih proteina.

PATOFIZIOLOKE METODE ZA DOKAZIVANJE URINARNIH BOLESTI

DILUCIONA SPOSOBNOST BUBREGA

Optereenje vodom, pa uzimanje mokrae na svakih 15-30
minuta i merenje njihove specifine teine. Ukoliko je
specifina teina nije na donjoj fiziolokoj granici ili ispod nje,
a ne izlui se kompletna koliina
vode u periodu od nekoliko asova, smatra se da postoji
problem sa dilucionom sposobnou bubrega.
Proba dilucije prevashodno ukazuje na funkciju glomerula, tj. njihovu
mo filtracije. Treba znati da na nju utiu mnogi vanbubreni faktori
(aldosteron, ADH, srana pumpa).
Ovu metodu ne primenjivati kod pacijenata sa edemima, a kod
dehidratacije neemo dobiti pouzdane rezultate.
Ovaj test je manje specifian od testa koncentracione sposobnosti
bubrega.

PATOFIZIOLOKE METODE ZA DOKAZIVANJE URINARNIH BOLESTI

KONCENTRACIONA SPOSOBNOST BUBREGA

Dati injekciju vazopresina i nakon 1-2 sata uzeti uzorke
mokrae i izmeriti specifinu teinu, koja bi trebala da
je blia gornjoj fiziolokoj vrednosti ili preko toga.
Pad koncentracione sposobnosti se javlja kod hroninog
pijelonefritisa, kod hronine opstruktivne uropatije, kao i
kod uznapredovale bubrene insuficijencije.

PATOFIZIOLOKE METODE ZA DOKAZIVANJE URINARNIH BOLESTI

U stanju dehidratacije ili nakon aplikacije ADH, koncentracija estica u

mokrai (procenjivana kroz relativnu gustinu ili osmotsku
koncentraciju) pokazuje maksimalni kapacitet bubrega za
konzervisanjem iste vode.
Izmeu relativne gustine (specifine teine) i osmotske koncentracije
postoji linearna zavisnost, ali samo dok u mokrai nema patolokih
sastojaka (glukoze, proteina, primesa lekova...).
U tom smislu koncentraciona proba treba da se izvodi uz primenu
osmometrije uzorka mokrae.

PATOFIZIOLOKE METODE ZA DOKAZIVANJE URINARNIH BOLESTI

Odreivanje osmotske koncentracije plazme i mokrae
Osmotska koncentracija se vrlo esto naziva osmolalnost ili osmolarnost,
mada izmeu ove dva naziva postoji znaajna razlika, i to:
Rastvorene estice
+1kg vode

Rastv. estice
+ vode do 1 lit.

Rastvori ispoljavaju 4 osobine u odnosu na dejonizovanu vodu:

Sniavaju taku isparavanja, poviavaju taku kljuanja, sniavaju taku
mrnjenja, poviavaju psmolarnost, takoe rastvori elektrolita provode
elektrinu struju (konduktometrija).
Osmotska koncentracija telesnih tenosti se odreuje metodom osmometrije,
koja se najee zasniva na odreivanju take mrnjenja ili odreivanjem
elektrine provodljivosti rastvora.
Merenje osmolarnosti je bitno kod jedinki koje se dijaliziraju, sa druge strane
govori o stepenu hidriranosti organizma.
Razlikujemo hiperstenuriju, hipostenuriju i izostenuriju.

PATOFIZIOLOKE METODE ZA DOKAZIVANJE URINARNIH BOLESTI

ODREIVANJE UKUPNIH BUBREMIH KLIRENSA
OPTE NAPOMENE
Pod bubrenim klirensom se podrazumeva onaj zamiljeni deo volumena
plazme koji se moe indirektno izmeriti i koji se zahvaljujui radu bubrega u
jedinici vremena oslobodi neke materije tako to je bubreg iz krvi prenese u
stvorenu mokrau.
Klirensi materija prirodno prisutnih u plazmi nazivaju se klirensi endogenih
supstanci (urea, kreatinin, vodonikovi joni), dok klirensi egzogenih materija
podrazumevaju klirens para-aminohipurne kiseline(PAH), inulina, radioaktivni
Cr-EDTA.
Klirensi inulina, Cr-EDTA i kreatinina ukazuju na jainu glomerulske filtracije
(JGF) jer se ove materije izluuju samo putem glomerulske filtracije.
PAH i J-hipuran se izluuju putem JGF i tubulske sekrecije, govore o
efektivnom bubrenom protoku plazme (EBPP).
FRAKCIJSKA FILTRACIJA(FF) predstavlja odnos izmeu JGF i EBPP, i daje
uvid u stanje glomerulsko-tubulske ravnotee u bubregu...

PATOFIZIOLOKE METODE ZA DOKAZIVANJE URINARNIH BOLESTI

ODREIVANJE UKUPNIH BUBREMIH KLIRENSA
OPTE NAPOMENE

KLIRENS praktino predstavlja odnos koliine klirensne supstance izluene

mokraom u jedinici vremena i koncentracije dotine materije u plazmi.
Izraunava se prema optoj formuli koja glasi:
Cl (ml/min) = UV / p
Klirens
(ml/min)

U - Konc. supstance
u urinu (mmol/l)

p koncentracija supst.
u plazmi (mmol/l)

V zapremina (ml/min) mokrae

izluena u 1 minutu

Za odreivanje klirensa endogenog kreatinina uzima se 24-asovna diureza.

Klirens kreatinina se preraunava prema povrini tela pacijenta.
Kod odreivanje klirensa ureje neophodno je isprazniti mokranu beiku,
zatim dati pacijentu odreenu koliinu vode i potom u narednih sat vremena
izmeriti klirens ureje. Klirens ureje je znatno osetljiviji na protok krvi kroz
bubreg, pa je i znatno promenljiviji.

Faze hronine bubrene

insuficijencije

Akutna bubrena insuficijencija

(humani podaci)

Diferenciranje razliitih oblika

akutne bubrene insuficijencije

Diferencijalna
dijagnostika
izmeu
prerenalnog i
renalnog
akutnog
zatajivanja
funkcije
bubrega

REPETITORIJUM KLINIKOG
PREGLEDA MOKRAE

Opti podaci:

Fizike osobine

Boja (posmatranje)
Konzistencija (presipanje iz epruvete u epruvetu)
Prozirnost (posmatranje prema svetlu)
Miris (mirisanjem)

Fizioko-hemijske osobine

fizikalni pregled i anamneza

Specifina teina (Urometar)

pH (lakmus harija, pH metar)
Belanevine (Proba sa azotnom kiselinom, p. sa sulfosalicilnom kiselinom, p.sa
kalijumferocijanidom, p.sa hloralhidratom, kuvanjem, kvantitativno odreivanje
Esbahovim albuminometrom)
eer (Felingova proba, Benediktova proba, Najlanderova proba, Ozakonska proba,
polarimetrija...)
Aceton (natrijumnitroprusidom, pikrinskom kiselinom, jodoform reakcijom)
une boje (Gmelinova proba, proba jodom)
une kiseline (Sumpornim cvetom)
Urobilinogen (Erlihovim reagensom, lezingerovim reagensom)
Hemoglobin (Castle-Mazerov reagens, Benzidinska proba...)

Pregled sedimenta

KASKADA U PROCENI URINARNOG NALAZA

ANALIZA STANDARDNOG URINARNOG NALAZA
Fizike osobine urine
Hemijske osobine urina
Sediment urina
Kristalurija
Procena nalaza

ANALIZA PATOLOKOG URINARNOG NALAZA

Analiza hematiruje
Analiza leukociturije
Selektivnost proteinurije
Klinika forma sedimenta

PROMENA DOMINANTNIH MARKERA

URINARNOG NALAZA
Procena fizikih osobina urina
Procena hemijskih osobina urina
Procena sedimenta urina
Procena dodatnih analiza

DIFERENCIJACIJA PATOLOKOG POREMEAJA

ZAVRNA PROCENA PATOLOKOG
URINANROG NALAZA

KASKADA U PROCENI HEMATURIJE

POSTAVLJANJE RADNE HIPOTEZE
Promena boje urina
Pozitivan test na prisustvo krvi
(hematurija, hemoglobinurija, mioglobinurija, raspadanje er u urinu)
Potvrda radne hipoteze

SKRINING ZA HEMATURIJU
Preko 15 er u vidnom polju
Manje od 3 er (hemoglobinurija, mioglobinurija, raspad eritrocita)
3-20er (mikrohematurija)
Preko 20 er (makrohematurija)

DIFERENCIJACIJA HEMATURIJE, Hb-URIJE I

MIOGLOBINURIJE
Preko 3ER

Boja

Bilirubin

CPK

Hematurija

Bistar

Normalan

Normalan

HbHb-urija

Ruias

Povien

Normalan

MbMb-urija

Bistar

Normalan

Povien

KASKADA U PROCENI HEMATURIJE

KLINIKO-PATOGENSKA DIFERENCIJACIJA HEMATURIJE
Preko 3ER u vidnom polju
Er cilindri
Disformini ER
RTG bubrega, ehosonografija bubrega
Renalna hematurija:
glomerulska (disformini er, proteinurija, er cilindri)
neglomerulsaka-uroloka (odsustvo cilindara, odsustvo disforminih er)
Ekstrarenalan hematurija - svei er, slino neglomerulskoj

ETIOLOKA ANALIZA HEMATURIJE

Glomerulska: Primarne/sekundarne glomerulopatije
Neglomerulska: Maligna oboljenja, Metaboliki poremeaji, Papilarna nekroza,
Vaskularni poremeaji,Hidronefroza
Ekstrarenalna hematurija: Poremeaji koagulacije, Infekcije, Lekovi, Maligniteti

KASKADA U PROCENI AKUTNOG BAKTERIJSKOG

GLOMERULONEFRITISA

POSTAVLJANJE RADNE HIPOTEZE

Sistemski poremeaji
Bubreni simptomi
Oteano uriniranje

MARKERI STANDARDNE DIJAGNOSTIJE

AKUTNOG GN
Poremeaj diureze i specifine teine mokrae - hiperstenina oligurija
Proteinurija umerena
Sediment sa hematurijom, leukociturojom, Cilindrima, retke epitelne
epitelne elije
Imunoloki markeri: Imunokompleksi poveani, C3 najee smanjen
Uraditi urinokulturu
KLIRENS - Smanjena glomerulska fltracija

KOMPLIKACIJE
Edemi
Uremija....

KONANA DIJAGNOZA

PITANJA!?