PRAVO SVOJINE I

DRAVINA
Nastavnik: Prof. dr iur Marija Kosti
Email:: mkostic@singidunum.ac.
Email
mkostic@singidunum.ac.rs
rs

PRAVO PRIVATNE SVOJINE

Istorijski oblik svojine i centralni institut prava uopte.

POJAM: SUBJEKTIVNO PRAVO IZ KOGA
PROIZILAZI NAJVIA PRAVNA I FAKTIKA VLAST
NA STARI.
SADRINA PRAVA SVOJINE:

OVLAENJE DRANJA (DRAVINA)

OVLAENJE KORIENJA (UPOTREBA I UBIRANJE
PLODOVA)

OVLAENJE RASPOLAGANJA (PRAVNO I FAKTIKO)

OBELEJA PRAVA SVOJINE

APSOLUTNO= deluje prema svima (erga omnes)

JEDINSTVENO= vezano za jednog subjekta

JEDNOVRSNO= ne moe se po ovlaenjima deliti izmeu

razliitih subjekata

NEZAVISNO=vlasnik je samostalan u vrenju svojih ovlaenja

NEZASTARIVO= osim ukoliko tree lice ispunjava zakonom

odreene okolnosti za sticanje putem odraja ili od nevlasnika.

OBLICI PRAVA SVOJINE

Oblici nastali kao izuzetak od pravila da na

jednoj stvari postoji jedan vlasnik/titular
prava svojine (iskljuiva/prosta svojina):

PRAVO SUSVOJINE
PRAVO ZAJEDNIKE SVOJINE
PRAVO ETANE SVOJINE

SUSVOJINA: POJAM I KARAKTERISTIKE

Pojam: PRAVO SVOJINE DVA ILI VIE LICA NA

ISTOJ FIZIKI NEPODELJENOJ STVARI, IJI SU
SUVLASNIKI (ALIKVOTNI) DELOVI IDEALNO
ODREENI.
Osnovne karakteristike:

JEDINSTVENO PRAVO SVOJINE SA VIE SUBJEKATA

JEDINSTVEN OBJEKT SUSVOJINE
UDEO POJEDINIH SUVLASNIKA u vrenju vlasnikih
ovlaenja koja proizlaze iz sadraja prava svojine je odreen na
osnovu veliine suvlasnikog udela.

PRAVA SUVLASNIKA

SAMOSTALNO RASPOLAGANJE SUVLASNIKIM DELOM:

PRAVO UBIRANJA PLODOVA I KORISTI:

bez saglasnosti ostalih suvlasnika, svako svoj deo moe pokloniti, zaloiti. Moe i
prodati, ali pravo pree kupovine imaju ostali suvlasnici.
od zajednike stvari,

srazmerno veliini svog suvlasnikog dela.

PRAVO UPRAVLJANJA ZAJEDNIKOM STVARI:

svi suvlasnici
zajedniki upravljaju, osim ako ne povere to jednom ili nekolicini od njih. Odluke se
ne donose veinom glasova, ve odnosom veine suvlasnikih delova.

Redovno upravljanje: saglasnost suvlasnika sa udelima preko 50%;

Izvanredno upravljanje (otuenje stvari, zakup, hipoteka): jednoglasnost svih.

Problemi oko upravljanja: poverava se upravitelju kog odreuje sud.

Problemi oko deobe: odluuje sud.

FIZIKA DEOBA STVARI I ZATITA

PRAVA U SUSVOJINI

DEOBA: Ne sme se zahtevati u NEVREME (da teti

jednom od suvlasnika).
Ukoliko stvar nije deljiva: prodaje se i novac se
raspodeljuje saglasno suvlasnikim udelima.
ZATITA PRAVA: suvlasnik ima pravo ulaganja
dravinske i svojinske tube (prema treim licima i
ostalim suvlasnicima).

ZAJEDNIKA SVOJINA: POJAM I

KARAKTERISTIKE

POJAM: PRAVO SVOJINE DVA ILI VIE LICA (ZAJEDNIARI) NA

FIZIKI NEPODELJENOJ STVARI/IMOVINI KADA SU NJIHOVI
UDELI ODREDIVI ALI NISU UNAPRED ODREENI.
KARAKTERISTIKE:

JEDINSTVENO PRAVO SVOJINE

JEDINSTVEN OBJEKT
Pravo svojine pripada IVOTNOJ ZAJEDNICI (npr. branim partnerima) a ne
pojedinim lanovima, jer NEMAJU UNAPRED ODREENE UDELE U
STVARI/IMOVINI (samo odredive). Do podele, imaju pravo ZAJEDNIKOG
KORIENJA.
Zajedniari NE MOGU INDIVIDUALNO RASPOLAGATI proporcionalnim
delovima svojine.

OBLICI ZAJEDNIKE SVOJINE

ZAOSTAVTINA KOJA PRELAZI NA NASLEDNIKE: do

trenutka donoenja reenja o nasleivanju, ime se odreuju

suvlasniki delovi;

SVOJINA BRANIH DRUGOVA STEENA RADOM U TOKU

TRAJANJA BRAKA: faktiki udeli se odreuju u svakom
konkretnom sluaju, na osnovu ostvarenog doprinosa branih
drugova;

SVOJINA VANBRANIH DRUGOVA

SVOJINA LANOVA PORODINE ZAJEDNICE

ETANA SVOJINA

PRAVO SVOJINE NA REALNIM (FIZIKIM) DELOVIMA

ZGRADA: STANOVIMA, POSLOVNIM PROSTORIMA,
GARAAMA I SL.
Titular ima i stvarna prava na ZAJEDNIKIM DELOVIMA
ZGRADE I GRAEVINSKOJ PARCELI (ZEMLJITU) na kom je
zgrada sagraena.
ZAJEDNIKI DELOVI ZGRADE: koji zgradi slue kao celini ili
njenim posebnim delovima (stepenite, tavan, podrum, zajedniki
ureaji, liftovi i sl.), ZAJEDNIKA SU NEDELJIVA SVOJINA
SVIH VLASNIKA POSEBNIH DELOVA.
OBAVEZA UEA U ODRAVANJU ZAJEDNIKIH DELOVA
ZGRADE srazmerno vrednosti svojih posebnih delova spram
ukupne vrednosti zgrade.

STICANJE PRAVA SVOJINE

DERIVATIVNO STICANJE PRAVA SVOJINE: pravo

svojine se prenosi sa jednog na drugog titulara.


NAIN STICANJA NEPOKRETNIH STVARI


NAIN STICANJA POKRETNIH STVARI
ORIGINARNO STICANJE PRAVA SVOJINE: pravo
p
svojine nad stvari ranije nije postojalo ili prestaje.


ODRAJ


STICANJE SVOJINE OD NEVLASNIKA

DERIVATIVNO STICANJE: POJAM i USLOVI

POJAM: Pravo svojine se prenosi sa jednog na

drugog titulara, odnosno sopstveno pravo svojine
izvodi se iz prava ranijeg nosioca.
USLOVI STICANJA: pravo se prenosi samo ukoliko
postoji:

PRAVNI OSNOV (titulus)

titulus):: pravno objanjava prenos svojine
(npr. testament i ugovori).
NAIN STICANJA (modus acquirendi):
acquirendi): konkretno
delovanje kojim se pravni osnov faktiki realizuje u praksi
kao pravo svojine (npr. predaja stvari u dravinu kod
pokretnih stvari ili upis u zemljine knjige kod nepokretnih).

NAINI STICANJA

NAIN STICANJA NEPOKRETNIH STVARI: na osnovu pravnog

posla + upisom u javni registar;
NAIN STICANJA POKRETNIH STVARI: na osnovu punovanog
pravnog posla + predajom stvari u dravinu sticaoca sa
namerom da se sticaocu prenese pravo svojine:

FIZIKA PREDAJA (iz ruke u ruku ili preuzimanjem iz skladita)

SIMBOLINA PREDAJA (predajom isprave/predmeta na osnovu kog
sticalac moe da raspolae konkretnom stvaristvari- predajom skladinice,
tovarnog lista, kljueva automobila i sl.)
FIKTIVNA PREDAJA (prenos svojine, bez predaje stvaristvari- stvar je npr.
ve u dravini kod tog lica)

FIKTIVNA PREDAJA

Pravo svojine se ne stie u momentu predaje stvari, ve u

trenutku zakljuenja pravnog posla.
PREDAJA KRATKOM RUKOM: prenos prava svojine na lice koje
je po osnovu nekog pravnog posla ve u posedu stvari
(ostavoprimac, zakupoprimac i sl.);

PRENOS PRAVA NA STICAOCA SVOJINE DOK STVAR OSTAJE U

DRAVINI PRENOSIOCA;

PRENOS PRAVA SVOJINE NA STVARI KOJA SE NALAZI U

RUKAMA TREEG LICA A NE VLASNIKA.

ORIGINARNO STICANJE: OD NEVLASNIKA

Veliki izuzetak u pravu!

Da bi se steklo pravo svojine, moraju da se ispune sva tri opta i
jedan poseban uslov.
OPTI USLOVI:

Sticalac mora biti savestan (nije znao da stvar pribavlja od nevlasnika)

Sticanje putem teretnog pravnog posla (uz naknadu, a ne dobroino)
Predmet sticanja je pokretna stvar

POSEBNI USLOVI:

Stvar pribavljena na javnoj prodaji

Stvar pribavljena na mestu gde je uobiajeno da se te stvari prodaju ili
od lica koja ih proizvode i prodaju
Nevlasnik je lice kome je vlasnik stvar poverio

ODRAJ

VID ORIGINERNOG NAINA STICANJA PRAVA SVOJINE,

ZASNOVANOG NA DRAVINI TUE STVARI KOJA TRAJE
ODREENO VREME I NA OSNOVU KOJE SE PROTEKOM
TOG VREMENA STIE PRAVO SVOJINE.
Kumulativni uslovi za sticanje putem odraja:

SAVESNA DRAVINA: dralac stvarno mislio da je stvar pribavio od vlasnika;

ZAKONITA DRAVINA: stvar pribavljena po osnovu pravnog posla;
PROTEK ODREENOG VREMENA: razliit za pokretne i nepokretne stvari.

REDOVAN I VANREDAN ODRAJ

REDOVAN-KVALIFIKOVAN: u sluaju zakonite i savesne

dravine, protekom zakonom propisanog roka:

za pokretne stvari 3 god.

za nepokretne 10 god.

VANREDAN: u sluaju savesne, a ne neminovno i

zakonite dravine, po ispteku roka od:

za pokretne stvari 10 g.
za nepokretne stvari 20 g.

PRIRATAJ

Stvaranje nove sloene stvari materijalnim sredstvima vie lica.

PRIRTAJ NA POKRETNIM STVARIMA: nova stvar nastaje:

SPAJANJEM: spojeni delovi se kasnije mogu opet razdvojiti bez

oteenja (auto sa prikolicom) i pripadaju svojim vlasnicima (ne stvara
se jedinstveno pravo svojine na novoj stvari).
SMEOM: uneti sastojci (stvar ili rad) vie se ne mogu odvojiti bez
naruavanja sutine novonastale stvari. Subjekt koji je u novu stvar
uneo najveu vrednost, postaje vlasnik cele nove stvari a ostalima se
isplauje protivvrednost delova koje su uneli.
PRERADOM: isto kao i za smeu.

PRIRATAJ NA NEPOKRETNIM STVARIMA: graenje na tuem

zemljitu (graditelj isplatom novane naknade postaje i vlasnik
zemljita ili postaje samo vlasnik graevine).

OSTALI NAINI STICANJA

STICANJE SVOJINE SUDSKIM/UPRAVNIM AKTOM: stvari prodate na

OKUPACIJA: sticanje prava svojine na niijim (naputenim stvarima).

KONFISKACIJA: pojedinana sankcija. Predmeti privatne svojine,

NACIONALIZACIJA: politikopolitiko-ekonomska mera opteg tipa

(odreena zakonom). Odreeni objekti privatne svojine prenose se, uz

javnj prodaji (oduzete na carini ili izvrnom sudskom postupku).

oduzeti na osnovu izvrenog krivinog dela ili upravnopravnih propisa, bez

naknade prelaze u svojinu drave.

naknadu, u dravnu svojinu.

EKSPROPRIJACIJA: prenoenje objekta prava privatne svojine u dravnu

svojinu, uz potpunu naknadu i u optem interesu. Na snovu upravnog akta
optinske skuptine.

EVIDENCIJA NEPOKRETNOSTI

KATASTAR ZEMLJITA: vodi se u optinama i sadri

podatke koji se odnose na:

PREMER ZEMLJITA ZA ODREENU TERITORIJU

BONITET ZEMLJITA
KVALITET ZEMLJITA
PARCELA: najvaniji deo katastra. Deo zemljita priblino iste kulture u svoji
jednog lica.
KATASTARSKA OPTINA: vie parcela na jednoj teritoriji.

ZEMLJINE KNJIGE: zasnovane na podacima iz katastra.

ZEMLJINE KNJIGE

Najznaajniji oblik evidentiranja nepokretnosti (zemljita

i objekata na njemu). Sadre:

PREMER I OPIS ZEMLJITA

KULTURE KOJE SE NALAZE NA ZEMLJITU
STVARNA I DRUGA PRAVA (TERETI) NA ZEMLJITU I NJIHOVI
TITULARI.

Naela voenja zemljinih knjiga:

NAELO JAVNOSTI: uvid i dobijanje izvoda;

NAELO PRIORITETA: jae je pravo koje je ranije upisano;
NAELO LEGALITETA: upis stvarnih prava mogu samo na
osnovu validnog pravnog osnova (ugovor overen u sudu ili
sudska odluka).

SASTAV ZEMLJINIH KNJIGAKNJIGA- GLAVNA

KNJIGA

GLAVNA KNJIGA: sadri najvanije podatke:

ZEMLJINOKNJINO TELO: podaci iz katastra o katastarskim

parcelama. Vie katastarskih parcela= zemljinoknjino telo.
ZEMLJINOKNJINI ULOAK: pismena isprava formirana za
jedno zemljinoknjino telo. Sastavljen iz tri liste:

POPISNI LIST (list A): opis nekretnine, topografski broj i kulturu

parcele, nadgradnju i njenu povrinu, oznaku tipa vlasnitva
(drutvena ili privatna svojina);
VLASNIKI LIST (list B): ime vlasnika ili suvlasnika, pravni osnov
sticanja i eventualna ogranienja prava raspolaganja
(npr.maloletnik);
TERETNI LIST (list C): upisana stvarna prava sa kojima je
nekretnina optereena (hipoteka, slubenost).

SASTAV ZEMLJINIH KNJIGAKNJIGA- KNJIGA

ISPRAVA I REGISTARA

KNJIGA ISPRAVA: zbirka isprava koje su stranke podnele

sudu uz zemljinoknjini predlog, a na sonovu kojih je
izvren upis u zemljine knjige i uloke.
KNJIGA REGISTARA: sastavljena od:

STVARNOG REGISTRA: formiran na osnovu topografskih

brojeva zemljinoknjinih parcela. Sadri podatke o predmetima
upisa.
LINOG REGISTRA: formiran prema imenima vlasnika stvari i
nosilaca drugih stvarnih prava. Sadri podatke o ovim
subjektima.

POVREDA I ZATITA PRAVA SVOJINE

POVREDA:

POTPUNA: protivpravno oduzimanje stvari od vlasnika.

PARCIJALNA: izvesnim radnjama drugih lica vlasnik se ometa
ili uznemirava u vrenju svojih svojinskih prava.

ZATITA:

SAMOPOMO: vlasnik sopstvenim radnjama otklanja posledice

povrede.
PODNOENJEM TUBE: glavni nain zatite. Tri tube:

REIVINDIKACIONA TUBA (za povraaj stvari);

PUBLICIJANSKA TUBA (isticanje jaeg pravnog osnova za dravinu stvari);
NEGATORNA TUBA (zbog smetanja ili uznemiravanja svojine).

TUBE

REIVINDIKACIONA TUBA (actio reivindicatio): moe

je podneti vlasnik stvari protiv njenog draoca.
PUBLICIJANSKA TUBA (actio publiciana):
kvalifikovani dralac stvari zahteva vraanje stvari od
draoca kod koga se stvar nalazi bez ili po slabijem
pravnom osnovu.
NEGATORNA TUBA (actio negatoria): vlasnik ili
draoc mogu tuiti svakoga ko ih neosnovano
uznemirava na drugi nain a ne oduzimanjem stvari.

PRESTANAK PRAVA SVOJINE

APSOLUTNI PRESTANAK: pravo svojine definitivno prestaje i

vie se ne pojavljuje u nekom drugom obliku ili na strani drugog
lica.

PROPAST STVARI
NAPUTANJE PRAVA SVOJINE NAD POKRETNOM STVARI

RELATIVNI PRESTANAK: prelazak svojine sa jednog na drugog

titulara.

DRAVINA (Possessio)

POJAM: Faktika vlast pravnog subjekta na stvari, koja mu

omoguava njeno korienje nezavisno toga da li ima pravno
ovlaenje da stvar dri.

SADRINA I BITNI ELEMENTI: faktika vlast na stvari, korienje i

zanemarivost postojanja njenog pravnog priznanja.

Stvar u dravini odrajem moe prei u svojinu.

VRSTE DRAVINE

ZAKONITA: dralac stvar stekao pravnim poslom (ugovor o prodaji);

NEZAKONITA: nije steena pravnim poslom (ukradena);

SAVESNA: dralac opravdano smatra da ima ne samo dravinu, ve i

pravo koje toj faktikoj vlasti odgovara (kupljen stan od maloletnika,
a da dralac nije zna da je prodavac maloletan);
NESAVESNA: dralac je morao ili mogao znati da se preduzetim
aktom ne moe stei pravo za koje tvrdi da mu pripada (stvar kupio
od preprodavca na buvljaku- morao je znati da moe biti ukradena).

ZATITA DRAVINE

Iako je faktia a ne pravna vlast na stvari, titi se prvenstveno

putem dravnih organa.
SAMOZATITA: tuba zbog smetanja dravine. Ne raspravlja se o
osnovu dravine, pravu na dravinu, savesnosti ili nesavesnosti.
Tueni jedino moe istai prigovor da mu je dralac stvar oduzeo
silom, prevarom ili potajno (i to u roku od 30 dana od oduzimanja).
ZATITA U SUDSKOM POSTUPKU:
POSTUPKU

TUBA RADI POVRAAJA PREDMETA: ako je draocu tree lice oduzelo stvar;
TUBA RADI OBUSTAVE AKTA KOJI SMETAJU DRAVINU: sud e reenjem
naloiti prestanak smetanja.