PUMPE ZA VODU KOJE KORISTE

ENERGIJU VODENOG TOKA

Masovnom primenom elektrine energije, kao i fosilnih goriva, ljudi su gotovo

zaboravili na neka stara i jednostavna reenja koja su se nekada koristila, a koja ne zahtevaju
nikakav izvor energije. Pumpe koje e biti prikazane jednostavne su konstrukcije, lake za
upotrebu i odravanje. Ovde nee biti rei o runim pumpama, ve o pumpama koje funkcioniu
bez intervencije oveka, a koriste energiju vodenog toka (reke, potoci, kanali, slapovi...).
Iako sve ove pumpe na prvi pogled podseaju na mnogo puta viane perpetuum
mobile, one to svakako nisu. Za sve njih je zajedniko da koriste energiju vodenog toka za dizanje
samo jednog dela vode (a ne cele koliine), tako da su u pitanju ozbiljne naprave, koje ljudi
izrauju od davnina i koje danas nezaslueno padaju u zaborav. Ove pumpe su pouzdane i
dugotrajne i ne zahtevaju gotovo nikakvo odravanje
Od mnotva pumpi za vodu ovog tipa izdvojio bih nekoliko najjednostavnijih
konstrukcija, koje vekovima provereno funkcioniu.

HIDRAULINI OVAN
(Hidraulic Ram pump, Hydraulischer Widder, )
Ova pumpa je krajnje jednostavna. Osim dva ventila, nema drugih pokretnih delova, pa je
moe napraviti svako ko poseduje elementarnu vodoinstalatersku vetinu. Najpogodnija je za
korienje na slapovima, ali uz malo mate moe se upotrebiti i na drugim vodenim tokovima.
Naziv je dobila po udarnom efektu vode, koji koristi za naglo poveanje pritiska, kojim se voda
pumpa na visinu veu od visine vodenog toka.
Princip rada e biti objanjen uz oslonac na sledeu sliku:

Slika 1
Dovodna cev se postavi pod odgovarajuim uglom, tako da gornji kraj bude uronjen u vodu,
a donji kraj napaja pumpu. Pumpa je konstruisana tako da najpre puta vodu da tee mimo
potroaa, kako bi dobila dovoljno veliku brzinu, odnosno kinetiku energiju. Dakle, jedan deo
vode mora da se izgubi. Kada voda dostigne potrebnu brzinu, zatvori se tzv. udarni ventil, kroz
koji je voda maloas isticala. Treba zapaziti da je voda imala odreenu kinetiku energiju pre
zatvaranja ovog ventila. Nakon zatvaranja ventila, pritisak vode dostie veoma veliku vrednost,
otvara se nepovratni ventil prema hidroforskoj posudi, pa jedan deo vode odlazi u hidroforsku
posudu i sabija vazduh u njoj. Na taj nain se kinetika energija vode pretvara u potencijalnu
energiju komprimovanog vazduha. Komprimovani vazduh zatim potiskuje vodu iz hidroforske
posude prema potroau. Kada pritisak u dovodnom delu padne, zatvori se nepovratni ventil,
otvori se udarni ventil i ciklus kree iz poetka.
Na sledeoj slici je prikazana jedna od moguih praktinih realizacija ove pumpe.
Tekstualno su propraeni samo oni elementi koji su neophodni za rad. Ostali elementi koji nisu
2

oznaeni tekstom (ventili, holenderi, manometar...) nisu bitni za funkcionisanje pumpe, ali je
praktino imati i njih radi lakeg odravanja i praenja rada. Ventil na dovodnoj cevi bi trebao biti
kuglasti, da ne bi pravio preveliki pad pritiska, a ako je mogue, najbolje je izostaviti ga. Vidi se
da je dovodna cev (sa desne strane) veeg prenika od odvodne cevi. Dovodna cev mora biti i
izuzetno kruta, kako ne bi apsorbovala udare pritiska koji moraju biti to jai, radi efikasnog
funkcionisanja pumpe.

Slika 2: Jednostavan hidraulini ovan - udarni ventil se moe napraviti od nepovratnog

ventila uklanjanjem opruge, strelica treba da bude na dole
Svi elementi sa slike 2 su standardni, koji se mogu nabaviti u svakoj prodavnici sa
vodovodnim materijalom. Izuzetak je udarni ventil, koji se mora napraviti. Na svu sreu, on se
jednostavno moe izvesti prepravkom nepovratnog ventila, tako to mu se izvadi opruga, a
umesto nje se postavi teg odgovarajue mase. Poenta je da ventil bude otvoren, a da ga zatvara
voda koja kroz njega istie, kada dostigne dovoljno veliku brzinu. Da bi se imao ispravan rad,
udarni ventil treba to energinije da zatvara. Od njega u velikoj meri zavisi krajnji pritisak koji
pumpa moe da ostvari. Drugi faktor koji utie na funkcionalnost je dovodna cev. Osim to mora
biti dovoljno velikog prenika (radi to vee mase vode, tj njene kinetike energije), njena
unutranjost bi trebala biti glatka, kako bi voda proticala sa minimalnim trenjem.

Slede tehniki podaci bitni za realizaciju:

Visinska razlika izmeu vodenog toka, iz kojeg se uzima voda i pumpe, koja je na slici 1
oznaena sa H1, bi trebala biti to vea, ali se ne preporuuje da bude vea od 15 m. Ako je
situacija takva da je ta visina npr 30m, onda se preporuuje da se koriste dve pumpe, kaskadno, tj
da voda koja proe kroz udarni ventil prve pumpe (koja se postavlja na 15 m) slui kao dovodna
voda za drugu pumpu.
Kada ne bi bilo gubitaka energije, odnos protoka odlazne i dolazne vode Q2/Q1 bi bio jednak
recipronoj vrednosti odnosa visina vodenog stuba, tj. H1/H2 . S obzirom da postoje gubici, koji su
utoliko vei to je vei odnos H2/H1, mora se uzeti u obzir i stepen iskorienja , koji je dat u
sledeoj tabeli:
H1/H2

1:2

1:3

1:4

1:5

1:6

1:7

1:8

1:10

1:12

1:15

0,7
Q2/Q1 (%) 35

0,58
19

0,5
12,5

0,45
9

0,4
6,6

0,36
5

0,35
4,2

0,28
2,8

0,24
2

0,2
1,3

Tabela 1
Nagib dovodne cevi treba da bude minimalno 1:9, a maksimalno 1:4.
Duina dovodne cevi treba da bude 150-1000 puta vea od unutranjeg prenika cevi.
Optimalni prenici cevi se biraju iz sledee tabele:
koliina pogonske
vode (lit/min)
unutranji prenik
dovodne cevi (mm)
unutranji prenik
odvodne cevi (mm)

2-7

5-16

10-28

15-45

30-65

50-115 70-180 120-280

20

25

32

40

50

65

80

100

10

15

15

20

25

25

30

40

Tabela 2
Prema nekim izvorima, maksimalna visina pumpanja moe biti i do 300 m.
Na sledeim slikama se mogu videti neki komercijalni modeli, izraeni od livenog gvoa,
kako bi se imala maksimalna krutost, od koje zavisi maksimalni pritisak koji pumpa moe da
ostvari.

Slika 3: Muzejski eksponat

Slika 4: Slina pumpa u eksploataciji

Slika 5: Pumpa jednog nemakog proizvoaa - jo se proizvode

Slika 6: Model pumpe koji slui kao uilo - vide se nepovratni ventil i udarni ventil,
delovanje udarnog ventila podeava se tegom
6

SPIRALNA PUMPA
(Spiral wheel pump )

Ove pumpe pripadaju grupi manometarskih pumpi. Pogodne su za ravnije terene, jer nisu
neophodni veliki padovi, ve samo dovoljna brzina vodenog toka. Po svojoj konstrukciji
podseaju na vodeniki toak.
Princip rada e biti objanjen pomou sledee slike:

Slika 7: Izgled spiralne pumpe

Vodeni tok dejstvuje na lopatice turbine i okree turbinsko kolo. Na kolo je uvrena cev,
savijena u Arhimedovu spiralu. Na poetku cevi se nalazi posuda za zahvatanje vode. Ona treba
da zahvati toliko vode da u jednom navojku cevi bude polovina duine ispunjena vodom, a
polovina vazduhom (tada se ima maksimalna efikasnost). Drugi kraj cevi se pripaja upljoj
osovini (koja se najee izrauje od pocinkovane cevi). Osim to nosi toak, osovina slui i za
odvoenje vode. Jedan kraj osovine, odnosno cevi je zatvoren, a na drugi se postavlja okretna
spojnica. Na spojnicu se dalje nadovezuje cev za odvoenje vode. Spojnica treba da podnosi
pritisak za koji je predviena pumpa, da se lako okree i da dobro zaptiva. Na izlazu se
naizmenino smenjuju slojevi vode i vazduha, tako da ova pumpa ne daje kontinualan, ve
7

isprekidan mlaz. Kad je potrebno imati kontinualan mlaz vode, praktikuje se da se vodom puni
rezervoar postavljen na dovoljno velikoj visini, pa se iz njega slobodnim padom voda odvodi ka
potroaima.
Pritisak koji pumpa moe da ostvari zavisi od prenika cevne spirale i od broja navojaka.
Kada se izabere prenik turbine i eljena visina pumpanja, broj navojaka se izraunava na osnovu
izraza:
n=2H/(D1+Dn),
gde je:

H - eljena visina pumpanja

D1 - prenik prvog navojka
Dn - prenik poslednjeg navojka

Kada se odredi n, preporuuje se da se ova vrednost uvea za jo 20%.

Sada e biti dati opisi tri praktine realizacije, sa svim dimenzijama i tehnikim
karakteristikama.
Primer 1:
Spirala pumpe izraena je od polietilenske cevi ("okiten" crevo) 5/4". Prenik spirale je
D1=1,8 m. Posuda za zahvatanje vode je zapremine 1,5 litara. Namotano je 13 navojaka creva.
Predviena je za visinu pumpanja H=12 m. Na sledeoj slici se vidi kako izgleda pumpa (bez
lopatica), napravljena za potrebe testiranja:

Slika 8: Izgled pumpe sa spiralom od "okiten" creva

Rezultati testiranja su prikazani u sledeoj tabeli:
8

brzina
(obrt./min)

ukupan
broj
obrtaja

koliina
isporuen
e
vode
(litara)

2
3
4
6
8
12

6
9
12
18
24
12

13,9
20,5
27,7
41,3
55,5
30,6

izmerena
utroena dobijena
stepen
obimna
energija energija efikasnosti
sila
(kJ)
(kJ)
(%)
(N)

116
116
116
116
116
116

4
6
8
12
16
7,9

1,66
2,45
3,31
4,94
6,63
3,65

41
41
41
41
41
45

pritisa
k
na
izlazu
pumpe
(bar)

protok
(lit./min)

2,25
2,25
2,18
2,15
2,12
2,08

3,7
6,8
9,2
13,8
18,5
30,6

Tabela 3: Rezultati testiranja za crevo 5/4" i broj navojaka n=13,

toak prenika 1,8 m
Primer 2:
Sve je isto kao u prethodnom primeru, samo je izabrano tanje crevo 3/4", pa je na isti toak
D1=1,8 m stalo vie navojaka n=21. Poto je tanje crevo, manje je zapremine i posuda za
zahvatanje vode: 0,6 litara. U ovom sluaju je pumpa testirana na dve visine pumpanja: 12 m i 18
m. U sledeoj tabeli su prikazani rezultati testiranja:

brzina
(obrt./min)

2
4
5
6
2
4
6
8
10
12

ukupan
broj
obrtaja

koliina
isporuen
e
vode
(litara)

20
20
20

14,2
14,2
13,2

18
18
18

20
20
20
20
20
20

18
17
17
16,7
17
17

12
12
12
12
12
12

visina
utroena dobijena
stepen
pumpanja energija energija efikasnosti
(m)
(kJ)
(kJ)
(%)

6,6
6,6
6,6
prelivanje
5,5
5,5
5,5
5,5
5,5
5,5

pritisak
na
izlazu
pumpe
(bar)

2,5
2,5
2,4

39
39
36

2,7
2,6
2,6

2,1
2
2
2
2
2

39
37
37
37
37
37

2,2
2,1
2,1
2,1
2
2

Tabela 4: Rezultati testiranja za crevo 3/4" i broj navojaka n=21,

toak prenika 1,8 m
Vidi se da je pri visini pumpanja 18 m i pri brzini 6 o/min dolo do pojave prelivanja. To se
deava kada visina vodenog stuba unutar pumpe premauje najviu taku, pa se voda preliva u
sledei navojak spirale. To je nepoeljna pojava, koja se spreava pravilnim projektovanjem
9

pumpe. Zato se za broj navojaka uzima 20 % vea vrednost od proraunate.

Primer 3:
Evo slika jedne pumpe koja je prenika 4 m, a predviena je za pumpanje vode na 8 m
visine. Ima dve spirale, radi veeg protoka, u svakoj ima 3 navojka. Spirale su od polietilenske
cevi 50 mm. Za sat vremena podigne 3697 litara na 8 m visine. Postavljena je na kanal irine
1,93 m, a izmerena brzina vode u kanalu je 1m/sec. Ima 16 lopatica, dimenzije 600x600 mm.
Turbina se okree brzinom 3,2 o/min:

Slika 9: Izgled pumpe prenika 4 m

10

Slika 10: Nain prikljuenja izlaza spiralne cevi na uplju osovinu

Slika 11: Okretna spojnica

Spiralna pumpa uz male modifikacije moe da slui i kao kompresor, s obzirom da osim
vode zahvata i vazduh.

11

PULSER PUMPA
(Pulser pump, Trompe )
Ova pumpa je najjednostavnije konstrukcije. Nema nijedan pokretni deo i veoma je
pouzdana. Princip rada e biti objanjen pomou sledee slike:

Slika 12: Principska ema pulser pumpe

Sa slike je oigledno kako pumpa funkcionie. Iz gornjeg rezervoara se voda, zajedno sa

mehuriima vazduha, slobodnim padom puta kroz separator, u kojem se odvaja vazduh od vode.
to je vea dubina na kojoj je smeten separator, odnosno to je vei pritisak vode, efikasnije je
odvajanje vazduha od vode. U separator je prikljuena odvodna cev. Kroz odvodnu cev odlaze
vazduh i voda, koji se smenjuju u slojevima, slino kao kod spiralne pumpe. Pritisak u odvodnoj
cevi je nii nego u dovodnoj, jer je ukupna visina vodenog stuba (kada se saberu visine svih
vodenih segmenata) manja. Zato se vazduh i voda kreu navie. Maksimalna visina pumpanja se
ima kada se ukupna visina vodenog stuba izjednai sa visinom vodenog stuba dovodne cevi. Zato,
ako se zahteva vea visina pumpanja, treba obezbediti da u odvodnoj cevi budu to tanji slojevi
vode, a to deblji slojevi vazduha.
12

I ova pumpa moe da poslui kao kompresor za vazduh. tavie, ovaj sistem se u prolosti
vie koristio kao kompresor (Trompe), nego kao pumpa. Najvie se koristio u kovanicama, za
snabdevanje kovakih vatri vazduhom i u livnicama za dovod vazduha livakim peima.
Poto je teko uticati na meusobni odnos vode i vazduha, esto se koristi ovakva izvedba:

Slika 13: Dobijanje komprimovanog vazduha, koji se zatim koristi za crpljenje vode iz
bunara
Sa ovakvim reenjem se moe jednostavnom ugradnjom ventila u dovod vazduha regulisati
odnos vode i vazduha. Celina sa desne strane je kompresor (Trompe), koji se od prethodne
varijante razlikuje po tome to se odvodna cev ne uranja duboko u separator, ve u sam vrh, kako
bi se spreilo da u cev ulazi voda. Sa leve strane je vazduna pumpa (Airlift), koja moe da
funkcionie i u kombinaciji sa bilo kojim drugim izvorom komprimovanog vazduha, dovoljno
velikog pritiska.
Jedinstveno u svetu ovakvo postrojenje za proizvodnju komprimovanog vazduha je Ragged
Chutes, nalazi se u Kanadi, nedaleko od gradia Kobalt, na reci Montreal. Izgraeno je 1910.
godine, a sluilo je za potrebe lokalne industrije. Vertikalni presek ovog sistema je prikazan na
sledeoj slici:

13

Slika 14: Vertikalni presek stanice za proizvodnju komprimovanog

vazduha Ragged Chutes

Projektovani radni pritisak komprimovanog vazduha je 8,6 bar. Voda se dovodi vertikalnom
cevi na dubinu 107 m. Na dnu dovodne cevi se nalazi betonski konus obloen elikom, koji ima
za cilj da ublai udarno dejstvo vode. Voda zatim odlazi u horizontalni tunel dug 306 m, koji
predstavlja separator. U najvioj taki separatora se nagomilava vazduh, a sa samog vrha
vazdune komore se sabijeni vazduh odvodi pomou cevi prenika 61 cm. Pored ove cevi postoji
jo jedna, prenika 30 cm, koja slui za regulisanje nivoa razgranienja izmeu vode i vazduha u
separacionom tunelu, odnosno kroz nju se odvodi viak vazduha. Ako je donji kraj te cevi uronjen
u vodu, deo vode odlazi kroz nju, to je energetski gledano isto kao da je otila kroz cev za odvod
vode. Meutim, ako nema potronje vazduha, nivo razgranienja voda-vazduh opada, u cev za
odvod vazduha sada ulazi vazduh i on se pod pritiskom oslobaa na drugom kraju cevi, pri emu
se stvara na povrini gejzir visine 30 m, to se vidi na slici 15.

14

Slika 15: Oslobaanje vika vazduha u periodu male potronje

Vazduh koji se dobijao iz ovog postrojenja bio je veoma suv, to je vano za sve pneumatske
alate. Odvajanje vlage bilo je postignuto time to su mehurii vazduha veoma sitni, a na tako
velikoj dubini je temperatura vrlo niska, pa se vlaga iz vazduha kondenzovala i ostajala u vodi.
Tokom 70 godina eksploatacije, ovo postrojenje je zaustavljano radi remonta samo dva puta.
Danas nije u pogonu, jer se smatra da nije rentabilno.

15