Prirucnik za odnose sa medijima za OCD

This project is
funded by the
European Union.
Prirunik za odnose sa medijima

za organizacije civilnog drutva
Sanela Tunovi-Beirovi | Mehru Aygul | Ayca Bulut-Bican | Aida Fazli

Januar 2013
This project is
funded by the
European Union.
Prirunik za
odnose sa
medijima
za organizacije
civilnog drutva
Sanela Tunovi-Beirovi
Mehru Aygul
Ayca Bulut-Bican
Aida Fazli
Januar 2013
Prirunik za odnose sa medijima za ocd
Ova publikacija je tampana uz pomo Evropske unije.

Sadraj stranica iskljuiva je odgovornost SIPU International-a i
partnera u konzorcijumu te ne odraava stavove Evropske unije.
II
Sadraj
Predgovor
Uvod
Razvijanje strategije komunikacije
Kako napisati strategiju komunikacije

1. Definicija namene
2. Vaa trenutna situacija
3. Ciljevi organizacije i ciljevi komunikacije
4. Utvrivanje aktera
5. Poruke
6. Kljune metode komunikacije
7. Plan rada
8. Ocenjivanje uspeha
5
5
5
6
7
9
10
11
12
Dodatne strategije
13
Plan za medije/odnose s javnou

Izrada plana za odnose s javnou
Web strategija
13
13
15
Drutveni mediji
17
ta su drutveni mediji?
Kako da odluite koje stranice ete koristiti?
Koje stranice koristiti za koje aktivnosti
Kako iskoristiti drutvene medije za ispunjenje vaih ciljeva
Sprovoenje kampanje
Poveanje donacija
Razmena znanja
Brzo obavetavanje ljudi
Privlaenje volontera
Zapoljavanje osoblja
Oformljavanje grupa
Uticaj na programe, pozicioniranje vae organizacije
januar 2013
17
18
18
19
19
20
20
21
21
21
22
22
III
Prikupljanje povratnih informacija

Odravajte internu komunikaciju
Drutveni mediji nisu za mene
Plan marketinga
Plan komunikacije u kriznim situacijama
Upravljanje kriznim situacijama

ta je upravljanje kriznim situacijama?
Zato je komunikacija bitna?
ta treba da poruimo u kriznoj situaciji?
Kako moemo biti spremni za kriznu situaciju?
Osmiljavanje plana komunikacije u kriznim situacijama
1. Odluite da li da izaete u javnost
2. Utvrdite vae kljune poruke
3. Sainjavanje izjave
4. Identifikovanje i izvetavanje glasnogovornika
5. Proveravanje da su svi mehanizmi komunikacije
funkcionalni i uspostavljanje protokola
Sprovoenje plana za krizne situacije
Postupanje sa medijima
Spreavanje krizne situacije
Identifikovanje pretnji za vau organizaciju
Kako se pretnja moe pretvoriti u kriznu situaciju?
Delotvorna interna komunikacija
Obavetavanje zaposlenih
Stvaranje grupe eksternih zagovaraa
Ko bi trebalo da bude zagovara?
ta traiti od zagovaraa?
Krizne situacije i drutveni mediji
Mediji
Kako koristiti medije
Tajming
Koliko unapred treba da upoznam novinare s mojom priom?
Koji je najbolji dan za predstavljanje medijima?
Treba li da stavim embargo na saoptenje za javnost?
IV
23
23
23
24
24
25
25
25
26
26
26
27
27
27
27
28
28
28
29
29
30
30
30
31
31
31
31
33
33
35
35
35
36
Postupanje s novinarima
Koji novinari su najrelevantniji za koju priu?
Kako se obratiti novinaru?
Treba li da dam ekskluzivno pravo?
Treba li da organizujem konferenciju/brifing za medije?
37
37
37
37
38
Prianje pria
39
Koje su karakteristike dobre prie

Razmislite o vaoj javnosti
Prikupljanje sredstava
Korisnici usluga i potencijalni volonteri
Zaposleni i volonteri
Upravljanje promenama kroz prie
Pronaite svoje prie
SAVETI
Opti saveti za lokalne medije
Lokalni prilog TV
Lokalni prilog - radio
Nacionalni prilog TV i radio
Dravne novine
Komentari
Reakcije i pisma
Dodaci
Struni asopisi
asopisi za iroku publiku
Glavni elementi vesti
ta ini moju priu zanimljivom medijima?
ta sadri dobro saoptenje za javnost?
ta je sa priom u slikama?
39
39
39
40
40
40
40
41
41
41
41
42
43
44
44
45
45
45
46
46
47
48
Izrada efikasnih biltena
49
Proitajte e-biltene drugih organizacija

Prijavite se za prijem e-biltena vae organizacije
Sadraj, sadraj, sadraj
Budite upoznati sa svojom publikom
Neka budu aktuelni i redovni
januar 2013
49
49
50
50
50
Kada poslati
Rubrika subject
50
50
Godinji izvetaji
51
Pre nego to ponete

Utvrdite vau javnost
Treba da znati ta elite da kaete
Neka va izvetaj ima temu i priu
Efektan dizajn i alternativni formati
Korienje studija sluaja
Predstavljanje izvetaja
ta ukljuiti u svako poglavlje
Uvod i informativni saetak
Vai ciljevi
Vai rezultati
Uticaj i vrednost
Volonteri
Ambicije i dugorone strategije
Obavezni podaci
Multimedija
ta je multimedija?
Prikazivanje javnih dogaaja/performansa/skupova
Saoptavanje istraivanja i izvetaja
Razmena znanja
Voenje kampanje korienje glasova
Hit marketing
Odravanje edukacija i radionica
Najbolje iskoristiti izvetavanje medija
Multimedija i interna komunikacija
Multimedija ta (ne)treba raditi?
Intervjui za medije
Tehnike intervjua
Zato dati intervju za medije?
Opta naela
VI
51
51
51
52
52
52
53
53
53
53
53
54
54
55
55
57
57
57
58
58
59
59
59
60
60
61
63
63
63
64
Reaktivni intervjui
Tano prenesite poruku
Proaktivni intervjui
Tehnike voenja intervjua
Premoavanje
Uobiajene zamke
Postupanje u negativnim i tekim intervjuima za medije
Pre intervjua
Tokom intervjua
Intervjui za tv i radio
Intervju uivo
Snimljeni intervju
Panel diskusije
Odgovori na pitanja slualaca koji zovu u program
Intervju preko veze
Najbolji saveti za televizijski intervju
ta treba da obuem?
Kontrolna lista za televizijski intervju
Najbolji saveti za radijski intervju
Kako dati intervju za radio
Zato se ova stanica zanima za vas?
Priprema za intervju
Stil: Kakav utisak ostavljate tokom intervjua?
Sadraj: ta elite da kaete tokom intervjua?
Poslednji savet pred intervju
Praenje sadraja na web stranicama
Drutvene mree
Internetski mediji: blog i forumi
Mobilizacija podrke
Praenje poznavanja brenda/monitoring medija
Monitoring medija
Praenje poznavanja brendova
januar 2013
65
66
66
67
67
67
68
68
69
70
70
70
71
71
71
72
72
72
73
73
74
74
75
76
76
76
76
77
77
77
78
78
VII
Alati za pohranjivanje podataka na internetu

DropBox
Google disk
O emu se ovde radi?
Kako se postaje korisnikom ovih aplikacija?
Na koji nain mi ovo pomae?
Alternative za besplatno pohranjivanje podataka

Povezanost sa organizovanim krugovima: Google Plus
O emu se ovde radi?
Kako se postaje korisnik?
Google obavetenja (Google Alerts)
Besplatni izvori informacija i znanja na mrei

Razmene ideja meu web surferima: Stumbleupon
O emu se ovde radi?
Kako se postaje korsnik?
Besplatni on-line alati za istraivanje

SurveyMonkey
Google disk obrasci
O emu se ovde radi?
Drutveni mediji
Facebook
Twitter
Infografika
Instagram
LinkedIn
Pinterest
YouTube
VIII
79
79
79
79
80
80
81
81
81
82
82
83
85
85
85
86
87
89
89
89
89
89
89
91
91
96
100
103
104
106
107
Besplatni alternativni izvori kancelarijskog softvera
109
Apache Open Office

The Document Foundation - Libre Office
109
109
Otvoreni alat za upravljanje podacima
113
CIVICRM
113
Prilog 1
115
Strategija komunikacije analiza konkurencije

Analiza web stranice konkurenata
Istraivanje spoljnih aktera
115
116
116
Prilog 2
119
Pravila ponaanja u komunikaciji putem e-maila

Slanje e-maila
Ureivanje teksta u e-mailu
Slanje datoteka e-mailom
Prima, alje, Dodaj kopiju, Dodaj skrivenu kopiju, Potvrda primanja,
Predmet:
Prosleivanje e-mailova
E-mail i percepcija, privatnost, autorska prava
Poslovni e-mail
Chat, IM, slanje poruka
Drutveni mediji, blogovi i forumi
O emu treba paziti u e-mail komunikaciji
Literatura
januar 2013
119
119
120
121
121
122
122
123
124
124
125
129
IX
Lista skraenica
TACSO
Tehnika podrka organizacijama civilnog drutva
IPA
Instrument pretpristupne pomoi
CSO
PR
MPs
IT
Organizacije civilnog drutva

Odnosi sa javnou
lanovi parlamenta
Informacione tehnologije
Predgovor
Projekat Tehnike podrke organizacijama civilnog drutva (EU TACSO)
svestan je koliko je vano podstai lanove organizacija civilnog drutva
(OCD) na izgradnju vlastitih veza s medijima. Projekat kontinuirano radi
na irenju svog pristupa u pomoi OCD da prenesu svoju poruku javnosti. S
druge strane, TACSO je svestan i rezervisanosti medija prema OCD te stoga
podrava i kontakt medija sa OCD.
Od poetka rada Projekta TACSO uoene su nedostatne veze izmeu OCD s

jedne strane i medija s druge. Kako bi se pruila svrsishodnija pomo odlueno
je da Projekat analizira uzroke ovog nedostatka.
Izvetaj Karika koja nedostaje: odnosi OCD i medija predstavlja rezultate

tog istraivanja. Izvetaj je izraen u leto 2012. godine u okviru istraivanja
odnosa i miljenja medija prema OCD, vidljivosti OCD u medijima i miljenja
OCD o ulozi medija u zemljama Zapadnog Balkana i u Turskoj. Celokupni
izvetaj dostupan je na internet stranici TACSO projekta www.tacso.org.
Rezultati istraivanja jasno ukazuju na nedostatak koji se ogleda u manjku
razumevanja i neadekvatnoj komunikaciji izmeu OCD i medija.
Kako bi se pomoglo OCD u regionu pokrivenom instrumentom pretpristupne

pomoi (IPA), TACSO je napravio Prirunik o vetinama komunikacije i
medijima kako bi OCD dobile instrument koji e im pomoi u prevazilaenju
jedne od najveih prepreka u svakodnevnom radu u drutvu gde se informacije
razmenjuju sve veom brzinom.
Prirunik je napravila slubenica za odnose s javnou i komunikacije, Sanela
Tunovi iz Regionalne kancelarije TACSO uz pomo Aide Fazli, Regionalna
kancelarija TACSO, Mehru Aygul, Projekatnog slubenika i Ayca Bulut
Bican, zamenice nacionalnog savetnika iz TACSO kancelarije u Turskoj.
Nadamo se da e vam biti od koristi.
Palle Westergaard, voa tima

januar, 2013. godine
januar 2013
Uvod
Mnoge organizacije rade odlino, ali ne uspevaju dobro da prenesu svoju poruku
javnosti. Stoga je namena ovog prirunika o medijima da organizacijama prui
pregled glavnih instrumenata komunikacije. Kada smo poeli da radimo
na ovom Priruniku, namera nam je bila da ga napiemo jednostavnim,
svakodnevnim jezikom razumljivim svima. Prirunik je prvenstveno namenjen
zaposlenima i lanovima organizacija civilnog drutva u zemljama Zapadnog
Balkana i u Turskoj.
Prirunik e vas, izmeu ostalog, sprovesti kroz proces izrade komunikacijske
strategije, utvrivanja aktera, definisanja poruka, izgradnje odnosa s medijima
i pisanja sadraja za medije i internet.
S obzirom na razvoj drutvenih medija i otvorene izvore dostupne na internetu,

pokuali smo da napravimo pregled instrumenata komunikacije koji su na
raspolaganju u toj oblasti. Ukljuili smo mnogobrojne savete, preporuke i
primere.
Nadamo se da e ovaj materijal biti koristan svakom poetniku u komunikaciji
i odnosima s javnou (PR).
Sanela Tunovi-Beirovi,
Slubenik TACSO za komunikacije i odnose s javnou
januar 2013
Razvijanje strategije
komunikacije
Strategija komunikacije treba da pomogne vama i vaoj organizaciji da
produktivno komunicirate i ispunite osnovne ciljeve organizacije. Ovde
razmatramo kljune elemente komunikacijske strategije kao i naine na koje
se planovi za medije/odnose s javnou, web strategije i marketing uklapaju u
sveukupnu strategiju komunikacije vae organizacije.
Kako napisati strategiju komunikacije

1.
Definicija namene
Korisno je otvoreno rei zbog ega ste napravili strategiju komunikacije i ta

od nje oekujete. Ne treba da budete previe detaljni, ovo je vie referenca i
potsetnik za one koji e strategiju koristiti u svom radu. Na primer:
Ova strategija komunikacije objanjava kako delotvorna komunikacija moe:

pomoi u ostvarivanju sveukupnih ciljeva nae organizacije;

efikasno se povezivati sa zainteresovanim stranama;
pokazati nae uspehe u radu;
osigurati da ljudi razumeju ime se bavimo; i
promeniti ponaanja i miljenja ako je to potrebno.
2.
Vaa trenutna situacija
Uvodni deo strategije komunikacije trebalo bi da ukratko navede ime se vaa

organizacija bavi, koje su joj glavne funkcije i gde deluje. Takoe bi se u uvodu
strategija trebala osvrnuti na jake strane komunikacije u vaoj organizaciji,
ta je bilo uspeno, a ta ne u toku otprilike poslednjih pet godina. Mogu se
koristiti sledei alati za analizu trenutne situacije u vaoj organizaciji.
januar 2013
a)
PEST analiza
Ovaj alat daje pregled politikih, ekonomskih, socijalnih i tehnolokih

faktora koji mogu uticati na rad vae organizacije. To mogu biti pozitivni ili
negativni faktori i treba da imaju uticaja na nain rada vae organizacije. Treba
i da objasnite zbog ega svaki od faktora utie na rad.
Na primer, pod politikim faktorima moete ukljuiti promenu vlasti:

potreba uspostavljanja kontakata s novim dravnim slubenicima/lanovima
parlamenta. Potreba razumevanja novog politikog programa. Oba ova faktora
bi mogla uticati na ciljane medije.
b)
SWOT analiza
c)
Analiza konkurencije
3.
Ciljevi organizacije i ciljevi komunikacije
SWOT analiza ukljuuje pregled prednosti (strengths), slabosti (weaknesses),

mogunosti (opportunities) i rizika (threats) vae organizacije. Razmislite o
tome ta to znai u kontekstu vaih komunikacijskih prioriteta. Kako se rizici
mogu preokrenuti u mogunosti, kako moete iskoristiti svoje prednosti kroz
delotvornu komunikaciju?
Jo jedan koristan instrument u proceni vae trenutne situacije je analiza
aktivnosti vae konkurencije. To se moe uraditi relativno jednostavno,
tako to utvrdite vae glavne konkurente i rangirate ih uz pomo odreenih
kriterijuma. Pokuajte biti obektivni prilikom ocene trenutnih jakih i slabih
strana. Vie informacija moete nai u Prilogu I.
Svaka strategija komunikacije treba da se detaljno pozabavi sveukupnim
planom organizacije. U ovom delu treba da razmotrite sveukupnu viziju i
osnovne ciljeve i zadatke vae organizacije. Zatim treba predloiti naine na
koje komunikacija moe pomoi u ostvarenju tih ciljeva.
Slino kao i prilikom pozivanja na specifine ciljeve, ovaj deo treba da da

generalnu sliku komunikacijskih principa koji ine osnov strategije i kljune
poruke koje organizacija eli da prenese.
Vano je da vai komunikacijski ciljevi budu percipirani kao doprinos ostvarenju

sveukupnih ciljeva organizacije. Na taj nain e ti ciljevi biti prepoznati kao
poslovni ili strateki ciljevi koji pomau u ostvarivanju sveukupne misije
organizacije, a ne kao neki dodatak.
Sledei primer pokazuje kako to izgleda u praksi za jednu (izmiljenu)
organizaciju koja se bori protiv problema beskunika. Svaki od stratekih
ciljeva organizacije (iz njenog poslovnog plana) moe se analizirati tako da
se pokae kako aktivnosti i komunikacija mogu doprineti ostvarenju ciljeva.
Razvijanje stRategije komunikacije
Cilj 1:
Omoguiti najvie standarde zbrinjavanja i podrke

korisnicima naih usluga
Poslovni ili strateki ciljevi
Komunikacijski ciljevi
Efikasna edukacija naeg osoblja za rad sa

korisnicima naih usluga
Osigurati da svi zaposleni znaju i razumeju oekivane standarde zbrinjavanja
Odrati prostorije istim i urednim
Osigurati da korisnici usluga znaju kakav kvalitet

usluga mogu da oekuju, kao i da znaju ta se oekuje od njih samih
Pruiti priliku korisnicima usluga da uu u programe obrazovanja, edukacije ili zapoljavanja
Osigurati da korisnici usluga imaju priliku da kau

koje su njihove potrebe unutar organizacije
Redovno prikupljati povratne informacije kako bi se
standardi zbrinjavanja i podrke odrali na nivou
Cilj 2:
Igrati kljunu ulogu u zajednici kao renomiran prualac

usluga ugroenim osobama
Poslovni ili strateki ciljevi
Komunikacijski ciljevi
Izgraditi vrste odnose sa lokalnim vlastima i

drugim izvorima finansiranja
Omoguiti redovan protok informacija prema kljunim akterima
Ispuniti ugovore sa lokalnim vlastima o pruanju podrke korisnicima usluga
Redovno promovisati uspehe organizacije u lokalnim medijima

Osigurati da lokalni mediji kontaktiraju organizaciju
za miljenje o dostupnosti usluga za ugroene
osobe
Najbolji savet:
Najbolji savet:
4.
Veina organizacijskih planova pokrivaju period od otprilike pet

godina; vaa vizija komunikacije treba da imaju iste vremenske
odrednice.
Prilikom utvrivanja ciljeva, vano je imati realan pristup
u smislu vremenskog rasporeda, budeta i resursa. Takoe je
vano osigurati njihovu merljivost.
Utvrivanje aktera
U ovom delu, treba da date detaljan opis vae glavne publike, kako eksterne
tako i interne javnosti. To mogu biti graani, politiari, korisnici usluga i
zaposleni. Takoe moete spomenuti potencijalnu javnost s kojom bi se vaa
organizacija htela povezati.
Mnoge organizacije e otkriti da imaju mnogobrojnu javnost s kojom
treba da komuniciraju. Jedan deo strategije moe razmotriti koja javnost je
Januar 2013
zainteresovana za koje delove vae organizacije ili aktivnosti. Razjanjavanje tog

aspekta olakava odreivanje prioriteta u vaim aktivnostima na komunikaciji.
U ovom izmiljenom primeru, organizacija koja prua savetodavne i druge

usluge razmotrila je ta bi moglo zanimati njene glavne zainteresovane strane:
Javnost
Savet ili
informacija
Usluge
smetaja
Politike
i prakse
Strategija i
istraivanje
Finansije
Uspene
prie
Zaposleni
Ne
Ne
Odbor
poverenika
Ne
Ne
Donatori
Ne
Ne
Ne
Ne
Grupe u
zajednici
Ne
Ne
Ne
Ne
Korisnici
usluga
Ne
Ne
Ne
Socijalne
slube
Ne
Ne
Drugi nain prioritizovanja vae javnosti ili zainteresovanih strana moe

biti njihovo mapovanje. To znai odabir kriterijuma koji su vani za vau
organizaciju i zatim rangovanje razliitih grupa javnosti po tim kriterijumima.
To vam moe pomoi u utvrivanju najvanijih grupa na koje bi trebalo da
usmerite glavnicu vaih komunikacijskih aktivnosti. esto je lake ssprovesti
ovakvu analizu koristei dva kriterijuma, tako da se mogu naglasiti razlike
izmeu javnosti.
Neki jednostavni primeri mapiranja zainteresovanih grupa ukljuuju
razmatranje njihovog uticaja na strategiju i resurse i njihov interes za vau
organizaciju. Za gore navedenu izmiljenu organizaciju, mapa bi mogla
izgledati ovako:
Opis dijagrama: Ovaj dijagram prikazuje kvadrat podeljen na kvadrante od

kojih je svaki obojen drugaijom bojom. Osa x (horizontalna) prikazuje interes
za vau organizaciju, dok osa y (vertikalna) prikazuje uticaj na strategiju i
resurse. Kvadranti imaju naslove (u smeru kazaljke na satu poevi od gornjeg
levog) odrati zadovoljstvo, kljuni akteri, odrati informisanost i pratiti.
U svakom delu predlae se prioritizacija komunikacije sa ovim grupama.

Kljuni akteri (gornji desni deo) je oigledno grupa s kojom treba da radite.
Imajte na umu da je mogue da e neke od ovih grupa postati vie ili manje
uticajne ili imati vei ili manji interes za vau organizaciju s protokom vremena,
to e zavisiti od njihove interakcije s vama. Stoga vredi periodino ponoviti
ovu analizu kako bi se utvrdilo da li je dolo do promena u prioritetima.
Najbolji savet:
5.
Ne zaboravite vau internu javnost zaposlene, lanove

odbora, i sl. Interna komunikacija je kljuan deo svake strategije
komunikacije.
Poruke
Nakon to ste utvrdili vae ciljne grupe javnosti, sledei zadatak je pretvaranje
vaih ciljeva u relevantne poruke za svaku od tih grupa. Ponite s grupom koja
vam je najvei prioritet.
Ne zaboravite da vae poruke treba da budu relevantne i primerene ciljanoj
grupi. Moda ete hteti da se obratite donatorima i onima koji vas podravaju
mnogo direktnijom porukom od one koju biste uputili lokalnim vlastima ili
drugim finansijerima. Meutim, vrlo je vano da postoji kontinuitet u svim
porukama. Bitno je da sve vae zainteresovane grupe razumeju sutinu vae
organizacije pa se sve vae poruke uvek moraju vezati za kljune ciljeve i
vrednosti vae organizacije.
Januar 2013
Sledea tabela sadri neke primere kreiranja poruka za razliite grupe javnosti.
Javnost
Korisnici usluga
Lokalni lanovi
parlamenta ili
delegati
Kljuna komunikacijska
poruka
ta treba da znaju
ta im nudimo
Kako mogu pristupiti naim
uslugama
Gde se obratiti za savet
ta elimo da se promeni u
smislu politika
Naa bogata baza dokaza i
podrke
Grupe koje nas

podravaju
6.
Imamo mogunosti za
promenu ako nam pomognu
Pruamo korisne, praktine

informacije i podrku
Pouzdani smo i moe nam se verovati
Korisnici usluga su nam na prvom
mestu i cenimo njihova miljenja
Imamo jaku bazu dokaza i nai apeli
su zasnovani na snanim dokazima
Dobro smo upoznati sa politikim
okruenjem
Mi smo uvaena organizacija s
autoritetom
Potrebna nam je vaa podrka naoj
kampanji tako to ete se obratiti
vaem zastupniku u parlamentu,
potpisati nau e-peticiju, dati
donaciju i sl.
Kljune metode komunikacije
Za svaku grupu javnosti koju ste utvrdili u prethodnom delu, potrebno je navesti
najprikladnije kanale komunikacije s njom. To moe ukljuivati elektronski
bilten, konferenciju, radionicu, letak, saoptenje za javnost, dogaaj, ili ire
metode poput komunikacije putem medija i vae internetske stranice.
Postoje razlozi za i protiv za svaki od ovih kanala, a oni e opet zavisiti od

potreba i mogunosti vae organizacije.
Nakon to razmotrite kanale kojima raspolaete, moete poeti s izradom
vaeg plana komunikacije koji e povezati javnost, poruke i kanale.
10
Na primer:
Javnost
Korisnici usluga
Kljune komunikacijske
poruke

Politiari
Kljuni kanali komunikacije
Pruamo korisne i praktine

informacije i podrku
Pouzdani smo i moe nam se
verovati
Korisnici usluga su nam
na prvom mestu i cenimo
njihova miljenja
Imamo jaku bazu dokaza i

nai apeli su zasnovani na
snanim dokazima
Dobro smo upoznati sa
politikim okruenjem
Mi smo uvaena organizacija
s autoritetom
Najbolji savet:
Elektronski bilten za korisnike usluga

Kvartalni sastanci korisnika usluga
Predstavnici korisnika usluga u
odboru
Edukacija iz medija za korisnike
usluga koji ele da budu
glasnogovornici
Kvartalni izvetaji o politikama iz
konkretnih podurja
Razmatranje oformljavanja
parlamentarne grupe od svih
stranaka
Osigurati da sva saoptenja za javnost
budu unapreposlata relevantnom
sektoru vlade
Pozitivno izvetavanje medija
za svaku grupu javnosti bie verovatno vie prikladnih kanala

komunikacije
Mogli biste ukljuiti i dodatne strategije za vae prisustvo na internetu/online,

planove za medije/odnose s javnou i direktni marketing. Ove strategije e
vam pomoi da detaljnije obrazloite kako vaa organizacija planira da iskoristi
ove kanale za delotvornu komunikaciju s relevantnim akterima.
7.
Plan rada
Nakon to ste utvrdili vau javnost i kljune metode komunikacije, sledei

korak je izrada tabele s kljunim komunikacijskim aktivnostima, budetom i
resursima izdvojenim za realizaciju strategije.
Plan rada takoe treba da ukljuuje predloene vremenske odrednice i utvrdi
pojedinane etape u okviru strategije. To e omoguiti merenje konkretnih
koraka prema ostvarenju konanih ciljeva.
Takoe mogu postojati konkretni Projekti, dogaaji ili publikacije za koje
znate da e se dogoditi pa i njih treba naznaiti.
Januar 2013
11
8.
Ocenjivanje uspeha
Vaa strategija komunikacije treba da se zavri ocenjivanjem. Kako izgleda

uspeh i kako ete znati da su ciljevi ostvareni?
U ovom delu treba da odabrati instrumente koje ete koristiti za ocenjivanje

razliitih delova vae komunikacije. To mogu biti jednostavne mere kao to
je broj odgovora na e-biltene, broj klikova na vau internet stranicu ili porast
donacija nakon perioda slanja informacija o donacijama. Oni se takoe mogu
fokusirati na promene politike, na primer, da li su pozivi vae kampanje naili
na odgovor? Takoe moete ukljuiti merenje izvetavanja medija, ne samo
u smislu broja, ve i irine i dubine. Koliko esto su vae kljune poruke
spomenute i da li je dolo do promene javnog mnjenja o pitanjima na koje se
odnosi vaa kampanja?
12
Dodatne strategije
Plan za medije/odnose s javnou
Plan za medije/odnose s javnou konkretno se tie naina na koji vaa
organizacija eli da promovie svoj profil kroz medije. To ukljuuje tampane,
elektronske i online medije. Plan za medije treba da bude usko povezan sa
sveukupnom strategijom komunikacije.
Izrada plana za odnose s javnou

Odnosi s javnou tiu se ugleda, rezultata onog to radite, kaete i to drugi
kau o vama Chartered Institute of Public Relations.
Planirani PR je najdelotvorniji PR. Strategija odnosa s javnou moe vam
pomoi da promoviete uslugu ili ustanovu, pokrenete novu inicijativu,
sprovedete kampanju ili sastavite program kontinuiranih aktivnosti odnosa s
javnou.
Izrada strategije odnosa s javnou
Ovo treba da ukljui pregled vae organizacije i/ili kampanje, vae ciljeve i
zadatke, ciljanu javnost i poruke i da utvrdi strateki pristup.
Razmislite o tome kako komunicirate. Ako je neko na niskom nivou pismenosti,

usmena komunikacija, ili obraanje tim grupama preko njihovih zajednica e
verovatno imati vei efekat od izrade gomile promotivne literature koju ne
mogu da proitaju.
Ciljev i zadaci Ukljuiti merljive ciljeve vae strategije ili kampanje.
Vai ciljevi u odnosima s javnou treba da budu povezani s vaim poslovnim

ciljevima i prioritetima organizacije. Merljivi ciljevi takoe e vam pomoi da
ocenite postignuti uspeh.
januar 2013
13
Tako na primer:

Uspostavljanje direktnog kontakta s etiri potencijalna finansijera

radi privlaenja panje javnosti na obrazovni program u zajednici i
osiguranja osam profesionalnih izvetavanja medija na nivou drave s
ciljem podizanja svesti aktera koji utiu na miljenje veine;
Poveanje broja mladih korisnika usluga u datom podruju za 20 posto;
Pokretanje kampanje podizanja svesti s ciljem 500 poziva na liniju za
pomo, 200 registrovanih za e-bilten, 100 novih lanova, 300 potpisa
online peticije;
Izrada jednog priloga svakog meseca u lokalnim medijima i est
godinje u profesionalnim medijima s ciljem informisanja potencijalnih
klijenata, njihovih porodica i onih koje zanimaju nae usluge.
Javnost Kome bi trebalo da se obratite?
To bi bar trebalo da budu ljudi koji koriste vae usluge i ljudi koji na njih imaju
uticaja. To moe ukljuivati potencijalne i postojee finansijere, porodicu
i savetnike korisnika usluga, medije, politike i strune aktere, interesne i
lokalne grupe.
Posmatranje iz perspektive aktera
Jedan od najboljih izvora informacija o vaoj oragnizaciji su vai korisnici

usluga i akteri. Ako radite na strategiji odnosa s javnou za vau organizaciju,
pokuajte sprovesti istraivanje meu vaim akterima kako biste lake definisali
i doradili svoje poruke, razumeli ta je privlano, ta bi moglo biti poboljano i
kako na najbolji nain komunicirati s njima.
Koje komunikacijske alate trenutno koristite?
Upuujete li prave poruke pravim medijima? Informiete li ih o tome ta radite,

o novim uslugama, uspenim priama? Iskoriavate li maksimalno vau
internet stranicu i drutvene mree? Uestvujete li u nagradnim takmienjima
i govorite li na konferencijama kljunih aktera?
Resursi i budet
Kojim resursima raspolaete unutar organizacije? Imate li internet stranicu,

redovne elektronske ili tampane biltene? Izlaete li na konferencijama? Imate
li promotivnu literaturu ili godinji izvetaj?
Ukoliko vodite kampanju, moete li angaovati privremeno osoblje ili naruiti
strunu pomo dizajnera, strunjaka za PR itd.
Kojim budetom raspolaete za kampanju ili promotivne materijale,
obeleavanje poetka kampanje, fotografije, reklame, izlobe, e-marketing?
14
DoDatne stRategije
Evaluacija
Ako ne moete izmeriti uinak vaih aktivnosti, ne treba da ih ssprovodite!

Usaglasite rezultate i mehanizme evaluacije, a zatim se pobrinite da redovno
ocenjujete uspenost vaih aktivnosti. Ukoliko smatrate da odreena aktivnost
dobro funkcionie, onda u nju uloite vie resursa, a ako ne dobijate rezultate
koje ste oekivali, moda ne treba da radite konkretnu aktivnost.
Web strategija
Web strategija je paralelna sa strategijom komunikacije organizacije i bavi se
konkretno nainima kako organizacija moe poveati svoje prisustvo online.
To ukljuuje funkcionalnu web stranicu, korienje drutvenih medija, online
kampanje i utvrivanje resursa koje treba imati online i za potrebe web
marketinga.
Januar 2013
15
16
Drutveni mediji
Poetak rada sa drutvenim medijima moe izgledati zahtevno. Bilo da
pokuavate da pridobijete podrku, poveate donacije, podelite uspene
prie ili se poveete sa slinim organizacijama, za sve postoji odgovarajui
drutveni medij. Iako veina organizacija priznaje da je prisustvo na internetu
i u drutvenim medijima kljuno, pronalaenje stranica koje e vam biti od
pomoi u poetku moe izgledati zastraujue.
Ovaj deo daje pregled drutvenih medija. Podeljen je na neke od kljunih
aktivnosti za koje moemo koristiti drutvene medije: podsticanje ljudi na
uee u kampanjama, pozivanje volontera ili prikazivanje uinaka. Ovaj deo
analizira naine na koje stranice kao to su Facebook, Twitter, Flickr, Blogspot
i druge mogu pomoi vaoj organizaciji da privue panju i ostvari maksimalan
uinak u svetu drutvenih medija.
ta su drutveni mediji?
Drutveni mediji (ili kako ih se nekad naziva Web 2.0) su internet stranice
koje nude sadraj koji kreiraju korisnici. Za razliku od tradicionalnih medija
koje kontroliu urednici, drutveni mediji doputaju korisnicima da diktiraju
sadraj.
Stoga ne iznenauje da je ukljuenje u drutvene medije apsolutno neophodno

s obzirom na uee korisnika usluga i podrku graana koji ine sutinu
aktivnosti mnogih organizacija.
Meutim, uz tolike mogunosti, a esto ograniene resurse, koje su najbolje
stranice drutvenih medija u koje se isplati uloiti vreme? ta ne smete
propustiti? I jednom kad ponete, kako moete dovesti svoje online prisustvo
do maksimuma i osigurati da na najbolji nain iskoristite ponudu drutvenih
medija?
januar 2013
17
Kako da odluite koje stranice ete koristiti?

Glavna razmatranja prilikom odabira drutvenih medija:
Ciljna javnost prilikom prioritiziranja stranica, pobrinite se da

odaberete platformu drutvenih medija koju koriste ljudi koji su vaa
ciljna javnost. Na primer, nema poente praviti profil na LinkedIn-u
(koji se koristi kao alat za profesionalno povezivanje) ako veinu vae
javnosti ine tinejderi koji su mahom korisnici Facebooka. Sprovedite
istraivanje i razmotrite ko koristi razliite drutvene medije.
Popularnost platforme drutvenih medija koje imaju milione
korisnika kao to je Facebook ili Twitter znae veu verovatnoa da e
vie ljudi videti vau organizaciju i time poveati poseenost vae web
stranice. Meutim, mogue je da ima manjih, zatvorenijih medija koje
koriste ljudi sa konkretnim interesom za podruje vaeg delovanja. Pre
svega se pobrinite da odaberete stranice koje su popularne meu vaom
eljenom javnou.
Jednostavnost korienja ne treba vam da sprovodite sate i sate
upoznajui se sa stranicom drutvenog medija da biste na kraju zakljuili
da je prekomplikovana za vae kolege ili simpatizere. Razmislite o tome
koliko je jednostavno za vau eljenu javnost da koristi stranicu koju
izaberete i koliko je lako vama da njome upravljate.
Dvosmerna komunikacija stranice drutvenih medija koje imaju
mesta za komentare i diskusije, forume ili mogunost ostavljanja poruka
su dobre za uspostavljanje dijaloga izmeu vas i osoba koje vas prate.
Meutim, pripazite na broj stranica koje odaberete. Ako pozivate ljude
da se pridrue debatama ili vam postave pitanja, od vas se oekuje i da
odgovorite!
Koje stranice koristiti za koje aktivnosti

Sledea tabela prikazuje neke od uobiajenih aktivnosti i predloge stranica
drutvenih medija koje bi se mogle koristiti.
Va cilj
Stranice koje treba razmotriti
Da ljudi potpiu kampanju/obeanje
Facebook, Twitter
Da privuete donacije
Facebook, Twitter
Da prikaete napredak/uticaj
Flickr, Facebook, YouTube, Podcasts
Da razmenite znanja
Wikipedia, blogovi e.g. eBlogger, WordPress,
Da obavestite ljude o dogaajima ili aktivnostima
Upcoming, Meetup, Twitter
18
DRutveni meDiji
Va cilj
Stranice koje treba razmotriti
Da izgradite zajednice
Facebook, My Space, Twitter
Da dobijete povratne informacije
Obrasci za web anketovanjenpr. Survey Monkey
Da okupite volontere
Facebook, Twitter
Da pronaete zaposlene
LinkedIn
Kako iskoristiti drutvene medije za ispunjenje

vaih ciljeva
Sledi nekoliko praktinih saveta kako najbolje iskoristiti drutvene medije za
vae aktivnosti.
Sprovoenje kampanje
Uz korienje tradicionalnih metoda za voenje kampanja kao to su
promotivni materijali, internet stranica, tampani i elektronski mediji izmeu
ostalog, drutveni mediji su dobar nain za irenje vae potencijalne javnosti.
Pre sprovoenja kampanje preko drutvenih medija razmotrite sledee faktore:
razmislite o vaoj javnosti koje internet stranice i stranice drutvenih

medija koristi vaa eljena javnost? Kojim platformama ete u svojoj
kampanji dati prioritet u tom smislu?
interakcija kljuni deo kampanja u drutvenim medijima je interakcija
s potencijalnim simpatizerima. Ova grupa e izrasti u vae najvee
zagovarae i trebala bi se snano angaovati za promovienje vae
kampanje drugim ljudima i prikupljanje njihove podrke. Dopustite
im da razgovaraju jedni s drugima kroz stvaranje stranica kampanje
na mreama poput Facebooka. Podstiite simpatizere da preporue
kampanju svojim prijateljima, prosleuju linkove i vesti o kampanji.
Oni takoe mogu pisati blogove, postavljati fotografije ili video snimke
o aktivnostima kampanje u kojima su uestvovali.
budite fleksibilni kao i svaka kampanja, kampanja voena preko
drutvenih medija ne bi trebalo da bude nepromenjiva. Bitno je da se
informacije auriraju i uvode novi aspekti kampanje kako bi se odrao
interes. Multimedija moe imati ulogu u tom smislu jer vam omoguuje
osveavanje sadraja prikazivanjem kratkih videa, podcastova ili
odravanje interaktivnih web chatova.
budite spremni ako vaa kampanja dobro ide, mogue je da ete
dobiti mnogo klikova na vau web stranicu, zahteva i ako imate sree i
donacija. Pobrinite se da ste spremni za to.
Januar 2013
19
Poveanje donacija
Ukoliko pokuavate da prikupite sredstva za konkretnu kampanju ili vau
organizaciju u celini, drutveni mediji vam mogu pomoi u tome. Posebno je
vano da ne zaboravite sledee:

objavite svoje ciljeve generalni ciljevi sa etapama koje su ostvarive i

realne kljuni su za svaki poziv za donacije. Drutveni mediji mogu biti
korisni za informisanje osoba koje vas podravaju i apelovanje na druge
da vam pomognu u ostvarenju vaih ciljeva. Moete obavetavati osobe
koje vas prate na Twitteru ili Facebooku o napretku porukama kao to
je npr. Jo samo 1000 eura do naeg cilja za kampanju XYZ.
pokaite ta e se donacijama ostvariti to vie kaete ljudima o tome
kako se troi njihov novac, to bolje. Ove vrste poruka dobijaju na snazi
korienjem u drutvenim medijima, posebno ukoliko koristite audio,
video ili igricu kao popratni sadraj. Na primer moete rei: Donacija
od 10 eura meseno organizaciji XYZ omoguie topli obrok za jednog
beskunika svaki dan. Postavite ovo na vau Facebook stranicu, moda
uz kratki video klip osobe kojoj moete pomoi. Postavite tweet o tome,
stavite sadraj na YouTube i podstaknite ljude na priu o tome. Takoe
bi ovaj sadraj trebalo da bude jasno vidljiv na vaoj internet stranici.
Razmena znanja
Mnogi drutveni mediji napreduju kroz razmenu saveta, ponudu resursa i
promociju strunih znanja. Organizacije mogu iskoristiti ove stranice kako bi
prikazale svoj uticaj i poslale poruku veem broju ljudi. Evo nekoliko predloga
za maksimalno iskoriavanje tih mogunosti:

internet stranice za razmenu znanja KnowHow NonProfit je odlian

primer online zajednice u kojoj organizacije i pojedinci sa zajednikim
interesom mogu dobiti savet i razmeniti ideje. Postoje stotine drugih
stranica za konkretna tematska podruja - ringeraja.ba i roda.hrsu
primeri u porodinom sektoru. Razmotrite lanstvo na ovim forumima
i ponudu adekvatnih saveta.
tweetujte savete MediaTrust celog dana tweetuje savete o razliitim
temama iz komunikacije svaki dan. Moda moete razmisliti o tome da
i vi uradite neto slino, pruajui osobama koje vas prate uvid u vae
znanje i podruje strunosti, ali i praktine savete.
prikaite korisnike usluga podstaknite korisnike usluga i osobe
ukljuene u vau organizaciju da se angauju u vaim drutvenim
medijima
pobrinite se da su statistike vidljive razmislite o otkrivanju uverljive
statistike vezane za vau oblast na vaem Twitteru svake sedmice
20
DRutveni meDiji
Wikipedia ovde moete doprineti definicijama i objanjenjima celog

niza tema i oblasti.
Brzo obavetavanje ljudi

Bilo da se radi o novoj kampanji ili najnovijim vestima koristite drutvene
medije da brzo informiete osobe koje vas prate.

Mikro-blog stranice poput Twittera su odlian medij za slanje instant,

kratkih poruka osobama koje vas prate. Kako bi se poveao broj ljudi
koji e videti vau poruku, koristite funkciju hashtag (#). Time se
osigurava postavljanje vae poruke na relevantnim diskusijama. Na
primer, ako imate konferenciju o pitanju vezanom za Big Society,
postavite komentar i nakon njega #bigsociety ime e vau poruku
videti svi koji poseuju tu konkretnu diskusiju.
Stranice socijalnih mrea, ukljuujui Facebook e obavestiti ljude
kada stigne nova poruka od grupe iji su lanovi. Ukoliko imate neke
informacije koje elite da podelite, korienje ovog metoda moe biti
brzo i efikasno.
Privlaenje volontera
Mnoge organizacije iznalaze nove naine poveanja broja svojih volontera, a
drutveni mediji mogu pomoi u privlaenju volontera za angaman u vaoj
organizaciji. Sledi nekoliko stvari za razmatranje:

pobrinite se da ste prisutni na drutvenim mreama - Facebook ima

milione korisnika iz raznih oblasti ivota. Postoje hiljade grupa u kojima
ljudi slinih interesa postavljaju komentare, diskutuju ili podravaju
jedni druge. Pronaite ove grupe, pridruite im se i postavite podatke o
svojoj organizaciji i injenici da traite volontere.
tweetujte ukoliko traite vie volontera, kaite! Twitter je odlian
nain za brzu distribuciju vae poruke. Podstaknite ljude da retweetuju
osobama za koje misle da bi mogle biti zainteresovane.
glasovi volontera ukoliko potencijalni volonteri mogu uti prie
sadanjih volontera o tome kako to izgleda, mogli bi biti podstaknuti da
se prijave. Razmislite o dodavanju vox pops volontera na vau internet
stranicu, YouTube i Facebook.
Zapoljavanje osoblja
Kao i tradicionalne metode oglasa u novinama i strunim asopisima, jeftinija
alternativa za oglaavanje upranjenih mesta je preko mrea drutvenih medija.
Mnoge organizacije tweetuju o slobodnim radnim mestima i podstiu druge
na retweet sa linkom na vau internet stranicu gde se pojavljuju svi detalji o
opisu radnih dunosti i podnoenju prijave.
Januar 2013
21
Takoe moete koristiti LinkedIn, profesionalnu mreu za privlaenje panje

na va oglas. I u tom sluaju zainteresovane treba uputiti na vau internet
stranicu za vie informacija.
Oformljavanje grupa
Drutveno umreavanje je glavni deo drutvenih mrea. Bilo da koristite
Facebook, MySpace ili Twitter, postoje mnogobrojne stranice za okupljanje
ljudi, odravanje diskusija i promiljanje ideja.
Oformljavanje grupa je glavni deo aktivnosti OCD i kljuna funkcija

drutvenih medija.
Uticaj na programe, pozicioniranje vae organizacije

Drutveni mediji mogu biti glavno sredstvo pozicioniranja vae organizacije i
na taj nain pridobijanja ire javnosti i davanje glasa toj javnosti.

Doprinesite relevantnim diskusijama pratite najbolje blogove u

vaem sektoru/podruju interesa i postavljajte komentare ukoliko elite
neto da dodate diskusiji. Isto tako, na Twitteru pratite osobe koje
komentariu teme relevantne za vau organizaciju i ukoliko tweetuju
neto interesantno, odgovorite im i/ili retweetujte osobama koje vas
prate.
Budite relevantni i interesantni tweetovanje ili pisanje bloga moe
biti odlian nain da svojoj organizaciji date glas i pomognete u njenom
pozicioniranju. Meutim, pobrinite se da na najbolji nain iskoristite
drutvene medije, vano je da ne tweetujete ili piete blog ili ostavljate
poruke na raznim stranicama samo da biste neto rekli. Osigurajte da
sve to radite bude relevantno, pravovremeno i interesantno osobama
koje vas prate.
U pitanju je reputacija vae organizacije ako koristite drutvene
medije u ime vae organizacije, zapamtite da se sve to postavljate na
web stranicu, blog ili Twitter odraava na vau organizaciju. Treba da sa
kolegama razmotrite koji ton elite da predstavite u vaim aktivnostima
na drutvenim medijima i koje teme elite da komentariete, a koje da
izbegavate. elite li da vas percipiraju kao informativnu, informisanu i
pouzdanu ili tvrdoglavu, provokativnu i konfliktnu osobu? Kao i kod
tradicionalnog promotivnog i PR materijala, bitno je da imate neke
kljune poruke na koje se moete pozvati na raznim temama kako biste
mogli brzo reagovati na trendove drutvenih medija.
22
DRutveni meDiji
Prikupljanje povratnih informacija

Poznavanje vae javnosti i reavanje pitanja koja su za nju bitna vano je za
svaku organizaciju. Drutveni mediji vam mogu pomoi da produktivno
komunicirate sa trenutnim i potencijalnim sledbenicima i odgovorite na
njihove povratne informacije.

uspostavite dijalog izmeu vae organizacije i njene javnosti, bilo da

se radi o graanima, korisnicima usluga, politiarima ili medijima.
Koristite va Facebook i Twitter da postavljate pitanja i podstaknete
osobe koje vas prate na razmenu miljenja.
budite predusretljivi ne zaboravite, ukoliko elite da vam ljudi
postavljaju pitanja, pobrinite se da im odgovorite brzo i dovoljno
detaljno.
piite blog blogovi su odlian nain irenja stavova vae organizacije
iroj javnosti i pozivanja na reakcije na te stavove. Radite na tome da
irite krug italaca i pozivajte ih da komentariu i alju vam povratne
informacije.
Odravajte internu komunikaciju

Sve vie organizacija koriste stranice poput Facebooka kao jeftin nain
komunikacije s zaposlenima. Moete oformiti zatvorene grupe za stvaranje
oglasne ploe za odreene teme pozivajui zaposlene da daju svoje ideje i
informiu se o najnovijim vestima i informacijama iz organizacije.
Drutveni mediji nisu za mene

Ukoliko u privatnom ivotu ne koristite drutvene medije moda ete
njihovo korienje u poslovne svrhe smatrati izazovom znate da bi trebalo da
ih koristite, ali ne znate odakle da ponete. Slede neke uobiajene preporuke
koje odvraaju ljude od toga da se okuaju u drutvenim medijima.

Treba dobro poznavati IT Veina drutvenih medija su jednostavni

za korienje. Ne morate biti tehniki strunjak, ve samo znati ta
elite da poruite i kome. Moda biste mogli da ponete s Twitterom.
On je jednostavan za otvaranje profila i korienje. Moe vas ohrabriti
da pokuate i sa drugim stranicama.
Kotae mnogo, bez znaajnog rezultata Veina stranica su
besplatne za korienje i otvaranje profila. Na poetku dok tek okupljate
grupu koja e vas pratiti moe izgledati da ne dobijate mnogo. Budite
uporni i na kraju ete dopreti do vie ljudi.
Nemam vremena Da, potrebno je vreme, ali ako e vam to pomoi da
se poveete s ljudima i/ili prikupite novac, zar nije vredno truda?
Januar 2013
23
Moram uspeti iz prve Korienje drutvenih medija zasnovano je

na uenju iz greaka. Razmotrite ta je prava mogunost za vas. Kao i
svaki marketing ili komunikacija, razliite poruke i mediji deluju kod
razliitih grupa javnosti.
Najbolji savet:
Ponite s planom, a ne sa alatima i naoruajte se strpljenjem.
Najbolji savet:
Sluajte svoju javnost, merite povratne informacije i prikupljajte

podrku vae grupe.
Najbolji savet:
Neka va sadraj bude lagan za korienje, a istovremeno

informativan za potencijalne aktere u smislu toga ta e dobiti od
lanstva u vaoj grupi.
Plan marketinga
Plan marketinga prati slinu strukturu kao i strategija komunikacije. Treba da
analizirati vae poslovno okruenje, razmotriti vae jake i slabe strane, utvrditi
glavne grupe javnosti i navesti koje metode ete koristiti da biste izbacili svoj
proizvod na trite.
Plan komunikacije u kriznim situacijama

Plan komunikacije u kriznim situacijama treba da bude deo vae strategije
komunikacije.
24
Upravljanje kriznim
situacijama
ta je upravljanje kriznim situacijama?
Krizna situacija je neto to predstavlja stvarnu pretnju ugledu ili ak opstanku
organizacije. To moe biti svata od neprimerenog ponaanja zaposlenog ili
poverenika do zatvaranja nekih od slubi vae organizacije. Moda je jedan od
vaih korisnika nezadovoljan time kako se organizacija ponela prema njemu i
to iznosi u lokalnoj tampi. Vrlo esto do prave krizne situacije dolazi tek kada
negativna pria o organizaciji postane javna.
Mo medija, posebno online medija ogleda se u tome da se vest brzo iri. O
kakvoj god kriznoj situaciji se radilo, efikasno upravljanje kriznom situacijom
je kljuno za svoenje tete za vau organizaciju na najmanju moguu meru.
Upravljanje kriznim situacijama podrazumeva postojanje plana u sluaju da
stvari krenu po zlu i osiguranje da ste u mogunosti da brzo reagujete u sluaju
da se organizacija nae u opasnosti.
Zato je komunikacija bitna?

Nain na koji vaa organizacija komunicira u kriznoj situaciji moe spreiti da
krizna situacija od manje neprijatnosti eskalira u situaciju van kontrole.
Vano je uspostaviti kontrolu nad komunikacijom u kriznoj situaciji

preuzimanjem inicijative. Ukoliko postoji interes javnosti za vau kriznu
situaciju, morate se pobrinuti da moete zadovoljiti apetit za vestima. Ukoliko
ne moete, mediji e pisati sopstvene prie. Cilj uspene komunikacije u
kriznim situacijama je pokazati da organizacija:

nastavlja s uobiajenim radom

ima kontrolu nad kriznom situacijom
i dalje uiva podrku najbitnijih osoba.
Pogreno upravljanje kriznom komunikacijom moe znaajno pogorati

celokupnu situaciju. Ukoliko su poruke pogrene, ili organizacija deluje
haotino, imid organizacije je naruen, a mediji imaju materijal za jo jednu
negativnu priu.
januar 2013
25
ta treba da poruimo u kriznoj situaciji?

Svaka krizna situacija je razliita, ali postoje etiri opta principa koja treba
razmotriti prilikom sastavaljanja vaih kljunih poruka.

Empatija pokaite da razumete zbog ega su ljudi ljuti/uznemireni/

zbunjeni situacijom. Na primer: Svesni smo da e korisnici usluga i
njihove porodice biti pogoeni predloenim zatvaranjem nekih od
naih slubi.
Kontekst stavite svoju situaciju u kontekst sveukupnih deavanja
u sektoru ili u slinim organizacijama. Na primer: Sve organizacije
suoavaju se sa smanjenjem osoblja i primorane su da umanje broj
usluga, a mi nismo izuzetak u tom pogledu.
Aktivnosti navedite ta vaa organizacija ini kako bi se nosila s
kriznom situacijom i ako je mogue dajte primere onog s ime ste se
ve uspeno nosili. Na primer: U organizaciji X radimo sve to je u
naoj moi da uticaj na nae korisnike i njihove porodice svedemo na
najmanju moguu meru. S naim korisnicima bili smo otvoreni i iskreni
i poduzimamo mere da im osiguramo kvalitetnu podrku u ovom
tekom trenutku. U proteklih nekoliko dana uspostavili smo kontakt
izmeu XYZ ljudi i drugih slubi za podrku.
Transparentnost budite otvoreni i iskreni. Novinari i njihova publika
znaju ako neto skrivate, a neiskrenost moe dodatno tetiti ugledu vae
organizacije. Greke se dogaaju pa je ak i u pravoj kriznoj situaciji
mogue dobiti potovanje priznanjem greke i iskrenou o tome ta
je do greke dovelo. Na primer Svesni smo da su napravljene greke
i traimo naine reavanja situacije. Odrali smo nekoliko korisnih
razgovora sa korisnicima usluga i njihovim porodicama i nastavljamo
aktivno da ukljuujemo sve one koji su pogoeni ovim dogaajima.
Kako moemo biti spremni za kriznu situaciju?

Kriznom situacijom je lake dobro upravljati uz dobru pripremu. Kao prvo,
bitno je sastaviti plan krizne komunikacije. Drugo, treba da spreimo krizne
situacije kada je to mogue.
Osmiljavanje plana komunikacije u kriznim

situacijama
Osnovni plan komunikacije u kriznim situacijama sastoji se od nekoliko
kljunih oblasti.
26
upRavljanje kRiznim situacijama
1.
Odluite da li da izaete u javnost
Prva faza vaeg plana trebalo bi da bude odluka na nivou organizacije da li

govoriti ili ne. Ako krizna situacija nije postala javna i male su anse da do toga
doe, moda ete odluiti da je bolje ne reagovati. Bez obzira na to, treba da
ipak sastavite neke prirune poruke za svaki sluaj.
U situacijama kada pria ve doe do medija ili je verovatnoa da e se pojaviti

u medijima velika, treba da izdate saoptenje i postupite u skladu sa situacijom.
U devet od deset situacija bolje je preuzeti inicijativu i uhvatiti se u kotac sa
kriznom situacijom, umesto utati u nadi da e se ona razreiti sama od sebe.
2.
Utvrdite vae kljune poruke
Koji je moto vae organizacije u kriznoj situaciji? Korienjem kljunih

principa empatije, konteksta, aktivnosti i transparentnosti, kako se nosite s
krizom?
Ukoliko je to mogue pokuajte direktno da reavate potencijalno teka pitanja.

Koristite obrazac kratkih pitanja i odgovora kao i kratku izjavu.
3.
Sainjavanje izjave
Koristite kljune poruke obedinjene u kratku izjavu koja objanjava stav vae
organizacije. Izjava treba da bude:

kratka najvie tri do etiri reenice

direktna direktno reavanje pitanja
nedvosmislena izbegavajte otvorene izjave koje ostavljaju mesta
razliitim tumaenjima.
Pobrinite se da izjava bude formulisana tako da vas od njenog kasnijeg citiranja

ne zaboli glava.
4.
Identifikovanje i izvetavanje glasnogovornika
Odluite ko je najbolja osoba da govori o datom pitanju. U idealnoj situaciji

trebalo bi da imate jednog ili dva glasnogovornika koji su na raspolaganju i
mogu lako govoriti u ime organizacije. Zavisno od prirode krize, to mogu biti
izmeu ostalih:

generalni direktor
predsedavajui
ef komunikacija
vii menader za strategiju.
Januar 2013
27
Takoe moe biti korisno da imate korisnika usluga kao jednog od

glasnogovornika. Oni mogu pomoi da se otklone svi strahovi o tome kako
organizacija postupa prema korisnicima svojih usluga.
Prisustvo glasnogovornika izvan organizacije za davanje podrke takoe moe
biti korisno. To je posebno korisno ukoliko krizna situacija ukljuuje krizu
poverenja u vau organizaciju.
Svi glasnogovornici treba da dobiju kratku listu pitanja i odgovora na kojoj su
naznaene kljune izjave organizacije.
5.
Proveravanje da su svi mehanizmi komunikacije

funkcionalni i uspostavljanje protokola
Kao i u tampanim i elektronskim medijima, pobrinite se da sve izjave koje

izdate budu poslate i na online stranice i budu vidljive na vaoj internet stranici.
To moe pomoi da se smanji broj direktnih poziva od novinara.
Pobrinite se da postoji protokol unutar organizacije tako da svi zaposleni znaju
kako da postupaju sa upitima medija.
Sprovoenje plana za krizne situacije

S obzirom na to da su sve krizne situacije drugaije, treba da prilagodite va
plan situaciji. Treba da proete kroz plan komunikacije u kriznim situacijama
i brzo utvrdite kljune stvari:

kljune izjave/poruke
izjavu
glasnogovornike
kanale komunikacije i protokol
Najvanija stvar je dobro formulisati poruke, delovati brzo i pobrinuti se da su

svi glasnogovornici dobro obaveteni.
Postupanje sa medijima
Kada se pojavi negativna pria, organizacija se automatski nalazi u reaktivnoj
situaciji. Nakon to ste uoili pretnju, nuno je da preuzmete kontrolu. To je
klju za sve dobre odnose s medijima. Ne zaboravite:
Tajming delujte brzo
Jednako kao i na sigurnost na cesti, fraza brzina ubija primenjiva je i na

negativne vesti. Ako ste uoili negativnu priu bilo kakve vrste, morate
delovati brzo sa pravovremenim i delotvornim odgovorom koji e ako nita
drugo, onda bar spreiti eskalaciju situacije.
28
Jednostavno reeno, to znai javljanje novinaru sa prikladnim citatom na vreme

(tj. unutar njegovog/njenog roka). Tajming ima glavnu ulogu u uspostavljanju
kontrole. Ako delujete dovoljno brzo, neizbalansirana pria koja se pojavila u
jednom delu medija nee se kopirati u drugom.
Brzina takoe znai brzo delovanje pre nego to neizbalansiranu priu

preuzmu drugi mediji, to moe dovesti do jo vee katastrofe u odnosima s
javnou nad kojima ete imati jo manje kontrole.
Odgovor na poziv novinara
Odgovor na poziv novinara reima da nemate komentara ili zaboravljanje da

novinaru uzvratite poziv je ozbiljna greka. Nemanje komentara e verovatno
za rezultat imati potpuno neobektivnu priu sa osuujuim zavretkom
Organizacija X nije dala komentar ili jo gore Organizacija X je odbila
da da komentar. Takoe postoji opasnost od drugog ekstrema ukoliko date
nepromiljene i nepripremljene komentare.
Jednostavna taktika u ovom sluaju je proveriti koji rok ima novinar. Pitajte ih
kojim informacijama raspolau, gde su ih pribavili i s kim su jo razgovarali.
Zatim im recite da ete im se javiti im budete u mogunosti.
Time bi trebalo da sebi kupite malo vremena da se konsultujete s kolegama i

pobrinete se da nadlena osoba sastavi odgovarajuu izjavu.
Spreavanje krizne situacije

Idealno bi bilo spreiti i odvratiti kriznu situaciju pre nego to do nje doe.
Dobra upoznatost sa potencijalnim pretnjama vaoj organizaciji i odvojeni
resursi namenjeni za reavanje takvih pretnji su od kljune vanosti. Zapravo
ta dva faktora odluuju o tome da li e teka situacija ostati samo manji interni
ok, ili pak postati prava krizna situacija irokih razmera.
Identifikovanje pretnji za vau organizaciju

Za spreavanje krize vano je znati ko i ta predstavlja pretnju po vau
organizaciju. Pretnje zavise od vrste organizacije. Neki primeri glavnih izvora
pretnji ukljuuju:

krize s finansiranjem
zaposlene ili rad organizacije
eksternu kritiku
fizike pretnje (poar/kraa/bolest).
Svaka strategija osmiljena za nadgledanje korporativnih kriznih situacija mora

ukljuivati i plan za postupanje s medijima i biti zasnovana na pretpostavci da
e vae loe vesti na ovaj ili onaj nain dospeti u javnost.
Januar 2013
29
Kako se pretnja moe pretvoriti u kriznu situaciju?

Potencijalne pretnje organizaciji mogu se brzo pretvoriti u krizne situacije
pogotovo ako se mediji doepaju loe vesti.
Sastavni delovi loe vesti ukljuuju:

sukob/konflikt
element neoekivanog
kriminal/nasilje
tragediju
stvari od javnog interesa
superlative (najgori, poslednji, itd.).
Zbog prirode rada mnogih OCD povremeno e vesti sadravati jednu ili vie
ovih kategorija. Vrlo loa vest e sadrati vie kategorija istovremeno.
Tajna za reavanje potencijalnih medijskih pretnji je njihovo uoavanje u

najranijoj moguoj fazi i poduzimanje neophodnih radnji u skladu s postojeim
protokolima vae organizacije. S komunikacijske take gledita, kada se utvrdi
krizna situacija, plan upravljanja kriznom situacijom bi trebalo da odmah
pone da se ssprovodi.
Delotvorna interna komunikacija

Vano je osigurati da su zaposleni ukljueni u plan komunikacije u kriznim
situacijama i protokole. To znai da moete brzo da delujete u sluaju krizne
situacije. Takoe se time smanjuje verovatnoa da e neko od zaposlenih dati
netaan ili potencijalno tetan komentar novinaru.
Zaposleni takoe mogu biti moni zagovarai vae organizacije. Oni mogu
biti glasnogovornici, koristiti stranice drutvenih medija i predstavljati glas
organizacije.
Tim za komunikaciju trebalo bi da napravi listu standardnih kljunih poruka

koje se direktno oslanjaju na glavnu strategiju komunikacije organizacije. O
tome treba upoznati zaposlene i listu redovno aurirati.
Obavetavanje zaposlenih
U zavisnosti od razmera krizne situacije mogue je da e se organizovati
sastanak s ciljem obavetavanja zaposlenih o nastaloj situaciji. Bitno je da
komunikacija bude ukljuena u izvetavanje. Spremnost e uz postojanje plana
komunikacije u kriznim situacijama, kljunih poruka i protokola pomoi
zaposlenima da imaju oseaj kontrole nad kriznom situacijom. Takoe je vano
pobrinuti se da zaposleni znaju da ne treba da razgovaraju s profesionalnim pa
ak ni drutvenim medijima o datom problemu bez dozvole.
30
Stvaranje grupe eksternih zagovaraa

Glasnogovornici izvan organizacije koji mogu pozitivno govoriti o vama su
velika prednost. Ako postoji negativna pria u medijima o vaoj organizaciji,
moraete da joj se suprotstavite koristei sve pozitivne glasove i podrku spolja.
Ko bi trebalo da bude zagovara?

Oformljavanje grupe eksternih zagovaraa i glasnogovornika trebalo bi da
bude osnovni deo svakog plana komunikacije. To mogu biti
korisnici usluga: ljudi koji redovno imaju kontatkte s vaom organizacijom i

pozitivan stav prema onome to radite

osobe koje vas podravaju: graani koji su na neki nain saraivali s

vaom organizacijom kao to su radnici na kampanjama, poverenici ili
lanovi
partnerske organizacije: organizacije s kojima ste radili a koje vas
podravaju
novinari: moda imate posebno vrst odnos s novinarom. Moda nee
izvetavati o vaoj kriznoj situaciji u pozitivnom svetlu, ali bi mogli
imati izbalansiran pristup.
lokalni lanovi parlamenta: ako ste organizacija na lokalnom nivou,
imate li ugledne lokalne politiare koji bi mogli da o vama pozitivno
govore?
ta traiti od zagovaraa?
Zagovarai se mogu podstai na razne pozitivne stvari u kriznoj situaciji kako
bi pomogli vaoj organizaciji. Na primer:

pisanje pisama podrke i njihovo slanje medijima (lokalnim ili dravnim)

citiranje izjava u saoptenjima za javnost/medijima
aktivnosti na mreama drutvenih medija vidi: Krizne situacije i
drutveni mediji: mobilizacija podrke
korienje vlastitih mrea da se zauzmu za vau organizaciju.
Krizne situacije i drutveni mediji

Internet eksplozija znai da jedan negativni komentar o organizaciji postavljen
na internet stranici moe pokrenuti medijsku kriznu situaciju. U samo par
minuta ugled vae organizacije moe biti ugroen, a loe vesti se proiriti irom
sveta.
Januar 2013
31
Internet takoe znai da prie ive due vreme. Pria ije irenje je trajalo
samo nekoliko minuta zauvek ostaje u sajber svetu. Moe poprimiti razliite
oblike blog, tweet, komentar na web stranici, ali u kakvom god obliku bila,
negativna vest ima potencijal za dugovenost i nakon to prestane biti aktuelna
u tampanim medijima.
Jasna predstava o tome kako funkcioniu drutveni mediji i preuzimanje
kontrole nad vaim izlaznim sadrajima sada je kljuni deo delotvornog
upravljanja kriznom situacijom.
Takoe treba spomenuti da nekoliko negativnih komentara na forumima i

Twitteru ne moraju nuno znaiti kriznu situaciju. Meutim, vano je drati
komentare na oku i delovati kada smatrate da bi situacija mogla da izmakne
kontroli. Razmislite o prelomnoj taki za vau organizaciju i delujte kada
smatrate da je situacija dostigla tu taku.
32
Mediji
Potrebno je krenuti od dve pretpostavke ukoliko elite da privuete panju
javnosti:
1.
2.
Ljudi koriste medije kao jedan od osnovnih izvora informacija i

Mediji utiu na stavove i miljenje ljudi.
a.
Informativne medije TV, radio, nedeljnici, programi politikog

sadraja u obliku talk showa i struni mediji
Medije koji prenose drugi sadraj (zabavni) u obliku filmova, talk show
emisija, sapunica i magazina
Mediji prenose vesti i druge sadraje i u skladu s tim mogu se podeliti na:
b.
Prva grupa medija obavetava razliite grupe javnosti, ali i utie na percepcije
koje mogu stvoriti ili aktivirati stereotipe.
Meutim, u novom tehnolokom dobu postoji jo jedan nain grupisanja

medija:
a.
b.
Tradicionalni mediji (TV, radio i novine)

Novi mediji ili drutveni mediji (blogovi, drutvene mree, online
informativni portali, web stranice)
Kako koristiti medije

Za poetak treba da sprovedete brzo istraivanje kako biste utvrdili da li ljudi
u vaoj zajednici prate vesti i u kojoj meri. Obino starije osobe i stanovnici
urbanih podruja ee prate novosti, dok mlae generacije imaju vie interesa
za druge sadraje. Pored poznavanja vrste sadraja i informacija koje trai vaa
zajednica, takoe je bitno znati gde vaa javnost trai informacije i koji su
kanali najprikladniji za prenoenje vae poruke.
Televizija je dominantan kanal za informativne medije. Veina ljudi prikuplja
informacije preko televizije. Meutim, redovni kupci novina su obino osobe u
strosnoj grupi od 45 godina i stariji, kao to su penzioneri, stanovnici urbanih
podruja, strunjaci i preduzetnici kao i mnogi drugi. Vesti iz zemlje i sveta
su esto itane novinske rubrike, nakon kojih dolazi zabavna rubrika. Iako
januar 2013
33
je radio izgubio svoju nekadanju popularnost, jo uvek ima publiku koja

ga ne slua samo radi muzike, ve i radio emisija koje omoguuju direktnu
komunikaciju sa sluaocima.
34
Tajming
Koliko unapred treba da upoznam novinare s
mojom priom?
To zaista zavisi od prirode prie. Uopteno govorei, obino je dobro obavestiti
novinare dve nedelje pre objavljivanja. To se moe uraditi najavom za medije ili
kratkom linom porukom kljunim novinarima koji e po vaem miljenju biti
zainteresovani za priu. Svrha toga je da se osigura da vaa pria bude uvrena
u kalendare i planove novinara i informativnih agencija.
Najava za medije (eng. op note) sadri golu informaciju o vaoj prii. U ovom
sluaju recimo da predstavljate izvetaj. Najava za medije bi trebalo da sadri
informaciju o tome gde i kada e izvetaj biti predstavljen, o emu e govoriti
i detalje o tome kako novinari mogu saznati vie i (ukoliko je primenjivo)
unapred obaviti intervjue. Najave za medije treba da budu napisane u buduem
vremenu i da probude interes za detaljnim saoptenjem za javnost koje e
uslediti.
Za druge publikacije s duim rokovima objave (kao to su meseni ili tromeseni
magazini, televizijske emisije) trebalo bi da razmislite o pozivu timovima za
planiranje dosta unapred kako biste pobudili interes.
Koji je najbolji dan za predstavljanje medijima?

Nekad ne moete birati dan za predstavljanje vae publikacije ili prie,
posebno ukoliko je ono vezano za neki posebni dogaaj. Meutim, ako imate
mogunost izbora dana u nedelji, evo nekih stvari koje treba imati na umu:

Ponedeljak obino dobar dan za promociju jer je ponedeljak esto

miran dan to se tie vesti. Takoe vam daje vreme da se vaa pria vrti
cele nedelje ukoliko je dovoljno jaka, kroz odgovore, online medije i
blogove. Ukoliko pria naie na dobar odjek, budite spremni za pozive
tokom vikenda od novinara koji e traiti informacije u poslednji as ili
unapred snimljene intervjue.
Utorak-etvrtak ukoliko teite izvetavanju o vaoj prii u dravnim
medijima, razmislite o tome na koja izdanja ciljate i kojim danima
januar 2013
35
izlaze. Na primer, ako predstavljate izvetaj o pitanjima dece i ciljate

na lanak u magazinu Deca i mladi danas, onda je moda tempiranje
predstavljanja za etvrtak kada asopis izlazi dobra ideja. Slino tome,
ako ciljana novina izlazi sredom, razmislite o predstavljanju u sredu.
Petak obino petkom mediji zavravaju prie od ostatka sedmice, tako
da bi to moglo oteati ukljuivanje novih pria. Meutim, petak takoe
moe biti relativno miran dan u smislu vesti, to bi moglo otvoriti
prostor za manje prie.
Vikend Subotnje novine su pune dodataka i esto moete pronai
priliku za kolumnu ili reportau koja bi bila prikladna za vau priu.
Kako biste osigurali taj prostor, treba da kontaktirate novinare subotnjeg
izdanja dosta sedmica unapred. Televizijski program vikendom je
znatno razliit od onog radnim danom. Uopteno se prikazuje manje
informativnih emisija. Nedeljom se esto prikazuju emisije koje
zaokruuju aktuelna pitanja sedmice, npr. talk show ili (spoljno) politiki
magazin itd. Ukoliko se u toku sedmice vrtela jaka pria, verovatno je
da e ta tema biti pokrivena i u nedeljnoj emisiji. Moete razmisliti
o slanju glasnogovornika koji e sudelovati u relevantnim diskusijama.
Moete se i odluiti da prezentujete svoju priu u nedelju. U tom sluaju
trebalo bi da ispitate da li bi neka od nedeljnih novina objavila tu priu
ekskluzivno. Ukoliko dobijete njihov pristanak, onda biste narednog
ponedeljka mogli objaviti priu za iroku publiku.
Najbolji savet:
Zapamtite da parlament svoj posao za tekuu sedmicu zavrava

etvrtkom popodne. Ukoliko imate politiku priu i pokuavate
da dobijete odgovor od poslanika u skuptini izbegavajte
objavljivanje prie petkom.
Treba li da stavim embargo na saoptenje za javnost?

ta u ovom kontekstu znai embargo?
Stavljanje embarga na saoptenje za javnost ima vie jasnih prednosti. Kao

prvo daje utisak vanosti, odabrali ste konkretan datum i samo na taj datum e
se objaviti data informacija. Takoe time spreavate da novinari izvetavaju o
prii u razliito vreme to moe dovesti do objave u samo jednom mediju, a da
drugi odlue da ne objavljuju priu jer je smatraju starom vesti.
Postoji nepisano pravilo o embargu i njegovom potovanju. Na primer,

ako novinar odlui da objavi priu koja je pod jasnim embargom, izgubie
kredibilitet ne samo kod vas ve i drugih u njihovoj profesiji. Isto tako, ako
pustite priu i dopustite novinaru da je objavi dan unapred, prekrili ste va
deo dogovora.
Meutim, potrudite se da se upoznate s praksama embarga na saoptenje za
javnost u vaoj zemlji.
36
tajming
Postupanje s novinarima
Koji novinari su najrelevantniji za koju priu?
Znati kome se obratiti u odreenoj medijskoj kui moe delovati zahtevno.
Jedna od najboljih metoda je intenzivno praenje medija i ko o emu izvetava.
esto je najbolje lino se obratiti novinaru za kojeg znate da pie o slinim
temama, umesto slati opti email redakciji. Sainite vau listu (u Excelu ili
slinoj bazi podataka) s evidencijom kontakata i kako pokrivaju vae prie.
Za dravne elektronske medije uz slanje informacije konkretnim novinarima,

trebalo bi da se pobrinete i da redakcije za planiranje programa budu dosta
unapred obavetene o vaem dogaaju/promociji. Time osiguravate da je
dogaaj zabeleen u njihovim planovima i da e ga pokriti relevantni novinari.
Kako se obratiti novinaru?

Lini email je uvek dobar za poetak. Ukoliko ne znate novinarovu email
adresu, jednostavno nazovite medijsku kuu (novine, radio ili televizijsku
stanicu) i oni e vam dati adresu.
Ukoliko je to mogue pozovite se na nedavni lanak koji su napisali na slinu

temu i naglasite ko s njima moe razgovarati unapred i kome treba da se obrate
za vie informacija. Moete priloiti i najavu za medije ili saoptenje za javnost.
Ukoliko ne dobijete odgovor, saekajte dan ili dva u zavisnosti od toga kada je
planirano predstavljanje vae prie i zatim uputite telefonski poziv. Ne treba
da pritiskate novinara, ali injenica je da oni primaju stotine mailova dnevno
i nekad im je potrebna blaga urgencija. Nemojte da vas obeshrabri odsean
odgovor. Novinari su zauzeti ljudi.
Treba li da dam ekskluzivno pravo?

Uopteno govorei ne. Davanje ekskluzivnih prava ograniava potencijal vaeg
izvetavanja bez da ak i garantuje u potpunosti izvetavanje u jednom mediju.
Moe biti teko odluiti se da li dati vau priu samo jednoj kui ili ne. To
zavisi od sluaja do sluaja, ali postoje neki argumenti za i protiv.
Za

Ako je pria ekskluzivna verovatno e je odabrani medij bolje pokriti.

Trebal bi da vam garantuje bar jedan izvetaj.
Ako vaa pria nije interesantna irokoj publici, moete odabrati
relevantnu publikaciju da je obradi ekskluzivno i detaljno.
Januar 2013
37
Protiv

ak iako neko planira ekskluzivu, lanak ili prilog moda na kraju bude
povuen. Tada gubite ansu za bilo kakvo izvetavanje.

Ugroavate priliku za iru pokrivenost, uopteno novine ne vole stare
prie, tako da ako jedna novina pokrije priu dan pre, ve naredni dan
je ona stara vest.
Treba li da organizujem konferenciju/brifing za medije?

Osim ako nemate priu za koju znate da e privui iroku medijsku panju,
odgovor je kratko i jasno ne. Konferencija ili brifing za medije ee nije
nego to jeste potreban. Izlaete se riziku da pozovete novinare i pripremite
glasnogovornike, a niko se ne pojavi. Meutim, ukoliko organizujete
promociju, svakako razmotrite pozivanje novinara.
38
Prianje pria
Prie mogu pomoi da se organizacija odmakne od suvoparnih izjava o
strategiji, misiji i vrednostima i zameni ih zanimljivim opisima koji imaju
stvarni uticaj.
Koje su karakteristike dobre prie

Dobra pria je:

jednostavna: ne pokuava da pokrije previe tema

kratka: ne dua od minuta, lako pamtljiva, nije potreban scenario
aktivna: pria o aktivnostima
istinita: prianje istinite prie je prilika za iskrenu priu o organizaciji
ispriana s namenom.
Uverljivog junaka: osobu u centru prie do koje nam je stalo

Prekretnicu: promenu ili odluku.
Dobre prie imaju:
Prie nisu uvek ozbiljne. Humoristiki i neobavezni delovi pokazuju da ste

svesni ogranienja vae organizacije.
Razmislite o vaoj javnosti

Kada priate priu uvek za poetak razmislite o javnosti. Zapitajte se zbog ega
bi trebalo da budu zainteresovani i ta elite da kau ili urade nakon to uju
vau priu.
Prikupljanje sredstava
Zapitajte se na koji nain vaa pria privlai javnost na donaciju. Kako doprinosi
izgradnji odnosa i ispunjava njihove potrebe?
januar 2013
39
Korisnici usluga i potencijalni volonteri

Prie mogu pomoi ovim grupama da osete povezanost s uslugom i angauju
se u tom smislu. Prava pria moe inspirisati odgovore kao to su:

to zvui kao neto to bi meni odgovaralo, idem tamo da probam da

se ukljuim.
Mogu se povezati sa njima i sasluae me.
ako mogu oni, mogu i ja.
Zaposleni i volonteri
Kratke, line prie su odline za biltene, oglasne ploe i javna obraanja
rukovodstva. One mogu ilustrovati:

uticaj i motivaciju: razloge za volontiranje

uspeh: ta neko postie kroz ili od usluge
inkluziju i povezivanje: zajedno smo jai.
Prie takoe mogu naglaavati potrebu za kvalitetom. Mnoge neprofitne

organizacije mogu dobiti dravna sredstva koja podleu kvalitativnom
monitoringu. Prie mogu pomoi u podizanju svesti i podstai ljude da
razmiljaju ire od Ja sam samo volonter.
Upravljanje promenama kroz prie

Rukovodstvo bi trebalo da razmisli o priama u jo irem kontekstu. Na primer,
pria iz budunosti bi mogla biti vaa lina vizija obinog dana u budunosti
koja se ini tako vrstom da svi poele da budu u njoj. Ili moete ispriati
priu o donoenju principijelne odluke da podstaknete promenu vrednosti, ali
samo ako i sami moete da ispunite taj standard. Pripoveda mora biti jednako
autentian kao i pria, ili e njihova reputacija biti kratkog daha.
Pronaite svoje prie

Jednom kad shvatite mo pria, ako oslunete pronai ete ih svugde. Zapiite
ih i vebajte njihovo korienje da inspiriete, uverite i pohvalite junake koji vas
okruuju. Rezultati bi vas mogli zapanjiti.
40
pRianje pRia
SAVETI
Opti saveti za lokalne medije
1)
2)
3)
4)
Odrite lokalni nivo moda se ini oiglednim, ali lokalne

informativne kue vole da izvetavaju o lokalnim priama. Stoga
ukoliko sprovodite nacionalnu kampanju morate koristiti lokalne studije
sluaja ili raspolagati nekim lokalnim statistikama, ukoliko elite da vas
pokrivaju lokalni mediji.
Glasnogovornici kao i lokalne studije sluaja, ima li nekih poznatih
linosti iz lokalne zajednice, poslanik ili delegat u skuptini koje biste
mogli imenovati u svom saoptenju za javnost?
Osoba iz lokalne zajednica koja je ostvarila nacionalni uspeh
lokalni mediji najvie vole priu o lanu lokalne zajednice koji je ostvario
nacionalni uspeh. To moe biti pobednik nacionalnog takmienja ili
dobitnik nacionalne nagrade.
Grad na dravnoj sceni da li vaa pria/izvetaj uporeuje ovo
podruje s drugim? Kakvo je stanje u Novom Sadu u odnosu na Beograd
po pitanju oeva koji ostaju kui s decom na primer? Korisno je pri ruci
drati komparativnu statistiku ako je imate.
Lokalni prilog T V
1)
2)
3)
Lokacija ako planirate promociju, odaberite neko simbolino mesto

za regiju/grad koja predstavlja ciljanu publiku skuptina bi mogla biti
oigledan izbor, ali moda i lokalni aerodrom ili poznata graevina u
centru grada.
Slika i zvuk televizija se zasniva na slici i zvuku. Treba da omoguiti
televiziji neki vizuelni sadraj koji e snimati (zbog toga je vana
lokacija i uesnici) kao i neto to e se sluati. Zbog toga aktivnosti koje
ukljuuju muziku, decu, grupe ljudi, neobina deavanja itd. pokrivaju
svi mediji u dravi.
Napravite priu prilozi u vestima obino prate uzorak predstave
pitanje ili problem, prikau ta se radi na njegovom reavanja i zatim
se vrate na to (moda sedmicama ili mesecima kasnije) da vide ta je
uraeno. Imajte to na umu jer vam moe pomoi u buduem izvetavanju
medija na istu temu.
Lokalni prilog - radio

1)
Zvuk radio je zasnovan na zvuku, tako da pokuajte da naete neto

to moe biti snimljeno. Muzika je oigledan izbor, ali i neto to vas
okruuje, npr. mnotvo glasova.
Januar 2013
41
2)
Prilog ide u sindikaciju postoje radio mree u regionu koje priloge

daju u sindikaciju drugim radio stanicama. Ako imate priu za koju
mislite da e interesovati lokalne radio stanice, kontaktirajte radio
mree i proverite da li bi bile zainteresovane za snimanje priloga.
Razmislite o publici publika lokalnih radio stanica obino su ljudi u
penziji ili osobe koje su odabrale da ostanu kod kue i brinu o porodici.
Kada aljete priu lokalnoj radio stanici, pokuajte da imate na umu ovu
publiku.
3)
Nacionalni prilog TV i radio

Saveti za dravnu televizijsku stanicu
1)
Uinite sadraj vizuelno bogatim ako vaa pria ima snaan vizuelni
aspekt onda ima vee anse za prikazivanje na televiziji. Vizuelni efekti
mogu ukljuivati mesto gde se snimaju korisnici usluga, simbolinu
lokaciju, neobino umetniko delo, radionicu, itd.
2.
Upoznajte publiku mnogi televizijski programi imaju posebnu
publiku kojoj su namenjeni. Kada se obraate odreenim kuama,
imajte to na umu. Na primer specijalizovani jutarnji program gleda
publika sasatavljena uglavnom od majki s malom decom koje su kod
kue. Deiji program namenjen je mlaoj populaciji od 7 do 16 godina
starosti.
3)
Kontaktirajte prave novinare za televizijske programe, treba da
kontaktiraju redakciju i urednike programa dosta pre planiranog
datuma promocije. To moete uiniti slanjem najave za medije.
Za neke prie moda moete direktno da kontaktirate odreene
novinare. Na primer, specijalizovani novinar za obrazovanje koji
pokriva prie sline vaoj. Ukoliko se novinar zainteresuje, on moe
preporuiti prie svojim urednicima.
4)
Razmislite o svojim glasnogovornicima ne samo koga biste mogli
poslati, ve i njihovoj raspoloivosti. Neete predloiti vaeg vodeeg
strunjaka, ako je on/ona na odmoru te sedmice ili se ne osea prijatno
pred kamerama.
5)
Statistike korisno je da uz vau priu imate odgovarajue statistike,
posebno ako iznosite tvrdnju ili pozivate na delovanje. Ukoliko se nadate
prilogu u vestima ili detaljnijoj reportai, dobro je da obezbedite to vie
opsenih statistikih podataka, poreenja i proverenih injenica.
42
pRianje pRia
Saveti za dravni radio

1.
Zvukovi i glasovi radio se naravno zasniva na zvuku, stoga ako vaa
pria ukljuuje muziku ili niz glasova, to moe pomoi da se osigura
radio prilog.
2.
Pozivi u program mnoge radio stanice imaju programe koji omoguuju
pozive slualaca u program koji daju dobru priliku za uestvovanje u
debatama. Obavestite svoje simpatizere/lanove o debatama (preko
Twittera, Facebooka) i pozovite ih na uestvovanje.
3.
Voditelji iako je broj radio emisija znatno manji u odnosu na
televizijske, mnoge minute programa popounjavaju voditelji, DJ-evi i
poznati gosti. Mnogi imaju blogove koji prate program, tako da ako
smatrate da bi neko mogao biti zainteresovan za konkretnu temu ili
priu koju plasirate, vredi im poslati email s detaljima. Moda spomenu
vau priu u programu!
Dravne novine
Saveti za dravne novine
Kada se povezujete s novinarima draavnih tampanih medija vano je da im

to vie olakate posao. To znai:

da im poaljete saoptenja za javnost u kojima se jasno navodi datum do

kada vredi embargo na objavljivanje prie i svi relevantni kontakt podaci
da osigurate da saoptenje za javnost prua dovoljno injeninih podataka
iz kojih se direktno moe napisati pria. Ako su novinari zauzeti, ali je
od njih zatraeno da proprate priu, potrebno im je dovoljno materijala
da mogu napisati priu to bre
da dostavite informacije o studijama sluaja, glasnogovornicima i druge
relevantne informacije pravovremeno i da ne dajete obeanja koja ne
moete ispuniti
da im dostavite relevantne materijale. Novinari e pre pokriti priu ako
je na temu koja ih direktno interesuje. Razmislite od tome za koji aspekt
bi novinar mogao biti zainteresovan i naglasite taj aspekt kada mu se
obratite.
Druge stvari koje treba razmotriti su:

rokovi pobrinite se da novinarima date dovoljno vremena za vau priu

za koju biste hteli da je detaljno pokriju tako da mogu da prilagode svoje
guste rasporede.
studije sluaja ako ste u mogunosti, obezbedite studije sluaja koje
potkrepljuju vau priu. Novinari e pre napisati lanak ako mogu
razgovarati sa primerom iz stvarnog ivota. To takoe moe prii dati
linu notu.
Januar 2013
43
rubrika subject u emailovima moda je suvino napominjati, ali

pokuajte da osigurate da va subject zvui uverljivo.
personalizujte kad moete jeste da oduzima vie vremena od slanja
grupnog BCC emaila, ali personalizovanje email poruka je mnogo
delotvornije kada se direktno obraate nekom novinaru. Kratko
propratno pismo sa kljunim porukama prie i objanjenjem zato
smatrate da bi ih ta pria mogla zanimati moe biti od znaaja za
uspenu komunikaciju.
Slike ako moete obezbediti jak foto momenat ili ve imate neku
fotografiju, to vam moe biti od koristi kada ciljate na lokalne novine.
Rokovi lokalne novine obino imaju krae rokove za predaju pria
od dravnih, ali ako postoji konkretna novina koju zaista elite, onda
samo napred.
Koji novinari? mnoge velike regionalne novine imaju novinare koji
pokrivaju konkretna pitanja (obrazovanje, ekologija, itd.). Poaljite
prie relevantnim novinarima ako je to mogue. Za novine koje nemaju
specijalizovane novinare, poaljite priu lino novinaru kao i u glavnu
redakciju.
Komentari
Sve nacionalne novine imaju rubriku za komentare gde autori napiu 600 800
rei o aktuelnoj temi. Kako biste doli do komentara potrebno je da se obratite
urednicima rubrike komentara dosta unapred kada je to mogue. Svakom
komentaru potrebna je udica, to moe biti vest (va komentar je na temu koja
je vrlo prisutna u medijima) ili je vezan za konkretni dogaaj ili promociju.
Online komentari postaju sve popularniji i itaniji. Online komentari
omoguuju itaocima da daju komentare to vam daje brzi uvid u miljenje
ljudi. Kada aljete lanak, pobrinite se da je aktuelan i razmislite da ga napie
neko drugi, a ne va generalni direktor ili direktor strategije. Online mediji sve
vie trae glas obinih ljudi.
Reakcije i pisma
Kada reagujete na lanak ili aljete pismo nacionalnoj novini morate delovati
brzo. Ako je mogue poaljite pismo na dan kada vidite objavljeni lanak.
Pobrinite se da se pozovete na lanak na koji reagujete u vaem pismu i da
va stil bude koncizan i konkretan. esto je dobro poslati zajedniko pismo,
posebno ako vaa organizacija moe ukljuiti i druge u zajedniku reakciju.
44
pRianje pRia
Dodaci
Mnoge dnevne i vikend novine imaju tematske dodatke o obrazovanju, ekologiji,
drutvu, porodici, muzici, itd. Treba imati na umu kada ovi dodaci izlaze tako
da moete poslati relevantnu priu. Dodaci ne sadre samo informativne
lanke, ve esto i analize, tako da razmislite o uverljivim primerima kada
aljete priu.
Struni asopisi
Postoje mnogi struni asopisi koji pokrivaju niz oblasti, od kojih su neke
relativno iroke (npr. deca i mladi, nauka, zdravlje), a druge ue (npr. klasina
muzika).
Pored optih napomena za kontaktiranje s medijima, slede neke konkretne
stvari koje treba uzeti u obzir kada se obraate strunim asopisima:

fotografije struni asopisi esto imaju dosta prostora za fotografije.

Ako imate dogaaj ili jaku priu u slikama, onda razmotrite slanje
fotografija relevantnim strunim magazinima uz komentar. Ne
zaboravite da navedete i autora fotografije.
kolumne, lanci i intervjui mnogi struni asopisi imaju redovne
rubrike za kolumne, lanke i intervjue u svakom broju. Upoznajte
se sa veinom relevantnih strunih asopisa i razmotrite mogunosti
prikazivanja vae organizacije/prie/kampanje. Kada predloite ideju,
pobrinite se da se uklapa u stil i strukturu kolumne u kojoj elite da se
objavi.
Takoe treba imati na umu da struni asopisi esto imaju prilino duge rokove
za predaju prie, posebno ako ne izlaze sedmino.
asopisi za iroku publiku

Pored optih napomena za kontakte s medijima, slede neke konkretne stvari za
razmatranje kada se obraate asopisima za iroku publiku. asopisi za iroku
publiku obino imaju duge rokove i dosta su fokusirani na line prie. Evo
nekoliko saveta za uspeno ubacivanje vae prie.
Line prie prie koje imaju snanu linu dimenziju su idealne za asopise za
iroku publiku. To moe biti pria o nekom ko je postigao neto uprkos svim
tekoama ili nekom ko ima posebno dirljivu priu. Kao i sa drugim medijima,
to vie vaa studija sluaja odgovara italakom profilu, to bolje.

Upoznajte se s italacstvom vano je razmisliti o ciljanom italacstvu

datog asopisa. U tom sluaju ste bolje informisani prilikom slanja. Na
primer, nema koristi od slanja asopisu za mukarce prie o mladoj,
samohranoj majci koja teko ivi zbog promena u sistemu socijalnih
davanja.
Januar 2013
45
Dugi rokovi za predaju pria kod mnogih asopisa obraanje

uredniku rubrike dva meseca unapred je pravo vreme koje daje ansu da
e vaa pria biti objavljena.
Glavni elementi vesti

Postoje razliiti elementi koji osiguravaju da e pria biti objavljena u medijima.
Najbolje prie su kombinacija mnogih takvih elemenata:

interes ljudi poznate linosti/autsajderi

skandal seks/novac/zloupotreba vlasti

sukob

relevantnost povezanost sa aktuelnim socijalnim, kulturnim i
politikim temama

neobinost

novina

smrt/katastrofa

ekstremi prvi, poslednji, najvei, najmanji.
ta ini moju priu zanimljivom medijima?

Postoji vie elemenata koji mogu uiniti priu zanimljivom medijima. Slede
neki:

pravovremena i aktuelna ako moete uiniti vau priu pravovremenom

i vezanom s aktuelnim vestima, ona ima puno vee anse da bude
prenesena u medijima. Na primer, ako vaa organizacija predstavlja
izvetaj koji poziva na vie podrke za decu iz razdvojenih porodica,
dobar tajming bi bio da se predstavljanje izvetaja poklopi sa saoptenjem
vlade o porodinoj politici ili u vreme kada novinari pokrivaju prie o
porodinim pitanjima. Najbolji savet: nemojte se uvek ograniavati
spoljnim dogaajima. Gotovo uvek e se neto drugo dogaati na dan
koji izaberete za promociju, ali ako na vreme obavestite novinare oni e
to uvrstiti u svoje kalendare i imaete bolju ansu za medijsku panju.
zasnovana na dokazima dobra dokazna osnova moe osnaiti priu.
To mogu biti novi dokazi iz ankete ili nekog istraivanja koje ste sproveli.
Ako dokazi nisu novi, moda je to novi nain tumaenja starih dokaza
ili sainjavanje niza novih dokaza za dolaenje do novog argumenta.
studije sluaja jake studije sluaja mogu biti presudne za uspeh
odnosno neuspeh prie. Ako predstavite izvetaj, pobrinite se da imate
neke ljude iz studija koji su voljni da razgovaraju s medijima (i budu
fotografisani ako je mogue).
46
pRianje pRia
snaan poziv na akciju pored dokaza i studija sluaja, razmislite o tome

na ta poziva vaa organizacija. Da li je to reforma sistema socijalnih
davanja, vee priznanje samohranih roditelja ili injenica da svako dete
treba da ima priliku da ui da svira neki muziki instrument za vreme
kolovanja? elite li da se ljudi pridrue vaoj kampanji ili upute zahtev
svom delegatu u skuptini? Bez obzira na vrstu vaeg poziva, to je on
hrabriji i vie zasnovan na dokazima to bolje.
ta sadri dobro saoptenje za javnost?

Evo nekoliko kljunih smernica za sastavljanje dobrog saoptenja za javnost:
1)
Pobrinite se da pridobijete panju italaca od prvog pasusa, razmislite o
ljudskom aspektu, tj. ta vaa pria znai obinim ljudima. Razmislite
o tome kako biste eleli da novine prenesu vau priu i koji bi bio naslov.
2)
Kao opte pravilo va prvi pasus ne bi trebalo da je dui od 30 rei.
Naredni pasusi ne bi trebalo da su dui od 35 rei.
3)
Pobrinite se da u prvom pasusu odgovorite na sva kljuna pitanja: Ko?
ta? Gde? Kada? i Zato?
4)
Zamislite vae saoptenje za javnost kao piramidu va prvi pasus su
temelji. (Vredi zapamtiti da nii urednici esto krate priu od dna ka
vrhu da bi se osiguralo da najvanija informacija/argumenti budu blizu
vrha). Svi naredni pasusi treba da daju sve vie detalja o uesnicima,
vremenu, mestu, itd.
5)
Pobrinite se da ukljuite citat vae organizacije u trei ili etvrti pasus.
Citat ne bi trebalo da je dui od dva pasusa, a uvek moete dodati jo u
nastavku saoptenja. Pokuajte da koristite relativno neformalan jezik
poput stvarnog govora.
6)
Pokuajte ukljuiti spoljnu podrku kao jedan od vaih citata, moda
citat korisnika usluge, javne linosti ili delegata u skuptini.
7)
Uvek stavite ime i broj telefona kontakt osobe na kraju saoptenja.
8)
Uvek pokuajte da mislite vizuelno, ima li neki interesantan foto
momenat koji bi mogao ilustrovati priu? ak iako slika ne govori
hiljadu rei, ona moe zauzeti vie prostora i istaknuti vau priu.
9)
Nemojte troiti itavu venost na smiljanje zgodnog naslova, ostavite
pisanje naslova urednicima rubrike. Ukoliko niste sigurni napiite ga
direktno, vanije je iskoristiti naslov kao sutinu prie u etiri ili pet
rei, nego smisliti urnebesne igre rei.
Najbolji savet - korisno je zalepiti vae saoptenje u email, umesto slanja
u prilogu. Na taj nain ga novinar moe odmah proitati.
Zapamtite da uklonite sve oznaene promene koje su moda
ostale u saoptenju!
Januar 2013
47
ta je sa priom u slikama?
Ukoliko imte neke odline fotografije sa dogaaja ili dobar foto momenat koji
je vezan za vau priu, treba da razmislite o slanju detalja u foto redakciju. Sve
nacionalne novine i mnogi magazini imaju foto redakcije. Sve fotografije treba
da imaju komentar i navode autora fotografije.
Ukoliko obavetavate foto redakciju o prilici za fotografisanje, ne zaboravite da

ih obavestite unapred i osigurate da su svi detalji precizni i tani, ukljuujui
gde, kada, ko i ta predstavlja priliku za fotografisanje.
48
Izrada efikasnih biltena

Elektronski bilteni su odlian i ekonomian nain da OCD informiu javnost
o tome ta rade, ali se nedovoljno, a esto i pogreno koriste. Oni su odlina
prilika da promoviete vaa postignua i obavestite i ukljuite aktere u vae
aktivnosti.
Takoe su idealan nain za dopiranje do velikog broja ljudi u kratkom

vremenskom periodu. Meutim, u eri informacione preoptereenosti
emailova, kako izbei da ljudi jednostavno ne izbriu mail pre nego to ga
uopte i proitaju?
Slede neki saveti o tome kako uiniti e-bilten itljivim:
Proitajte e-biltene drugih organizacija

Prijava za prijem e-biltena drugih organizacija pomae vam da dobijete
sliku o emu oni piu, kakve informacije ele preneti i na koji nain to rade.
Razmislite o stilu i jeziku. Da li je lian ili poslovan? Koji je pristup i, to je
najbitnije, koliko je relevantan sadraj? Razmislite o tome da li ovaj e-bilten
pomae organizaciji da prenese svoju poruku. Da li vas kao itaoca podstie da
i dalje itate? Jeste li itajui saznali ita novo?
Prijavite se za prijem e-biltena vae organizacije

ta mislite o sadraju i porukama? Da li je ostvarena delotvorna komunikacija
s itaocem?
januar 2013
49
Sadraj, sadraj, sadraj

Sadraj je kljuan. Ako mislite da nemate dovoljno vesti za meseni bilten,
bolje je da saekate sa slanjem informacije. Svakako isplanirajte ta elite da
kaete. Zamolite kolege da daju ideje za sadraje i potencijalne lanke kako
biste vaoj organizaciji dali vei obuhvat. Razmislite o tome kad imate dovoljno
sadraja i sauvajte prie za budue biltene.
Budite upoznati sa svojom publikom

Ko je vaa javnost? Jesu li to samo simpatizeri, donatori, akteri, poverenici,
zaposleni ili sve od navedenog? Je li primereno svima poslati istu informaciju
ili treba da targetirate svaku grupu? Dobijanje nerelevantnih informacija moe
biti gore nego da ih ne primate uopte.
Oekivanja o nainima komunikacije s nama se menjaju. U ne tako dalekoj

budunosti komuniciraemo s razliitim grupama javnosti na direktniji,
fokusiraniji i personalizovaniji nain. Oni e odluivati o tome kako ele da
primaju vae informacije i u kojem obliku. E-bilteni e biti vaan deo ove
kombinacije. Pravilno korienje e biti kljuno.
Neka budu aktuelni i redovni

Vano je razmisliti o tome kada i koliko esto aljete e-bilten. Meseni ili
dvomeseni bilten je ostvariv cilj. Sve vie od toga bi moglo biti zasienje
informacijama i neodrivo. Ukoliko treba da objavite udarne vesti, prikladnije
je osobama na mailing listi poslati posebni e-vesti dodatak.
Kada poslati
Izbegavajte slanje e-biltena petkom posle 17 sati i tokom vikenda. Utorak i
sreda su najbolji dani za slanje biltena.
Rubrika subject
Sadraj koji napiete u rubrici subject moe biti vrlo vaan za va e-bilten. To
je jedna od najteih stvari (i stvar koju lino ostavljam za sam kraj). Fraza koja
intrigira italaca mogla bi ga navesti da otvori e-bilten, ali nemojte pokuavati
da budete previe pametni jer moda ne proete kroz spam filtere.
50
Godinji izvetaji
Od naslova vaeg dokumenta do strukture, sadraja, izgleda i prezentacije,
ovaj deo nudi savete o tome kako da va godinji izvetaj istaknete u gomili
drugih i ostavite stvarni trag.
Za neke organizacije sastavljanje godinjeg izvetaja ini se kao dugotrajan
teak posao bez nagrade. Meutim, to je puno vie od toga. Godinji izvetaj
nije posao bez ikakve druge namene osim zakonske obaveze, ve prilika da
prikaete svoje uspehe i rezultate iz protekle godine u jednom dokumentu. On
moe da demonstrira va uticaj i vrednost za iroki raspon javnosti.
Pre nego to ponete

Razmislite o sledeim kljunim oblastima pre nego to zaponete s izvetajem.
U narednim delovima pronai ete ideje i savete o tome kako prezentovati va
godinji izvetaj, i primere nekih izvetaja koji idu i malo dublje od osnovnih
informacija.
Utvrdite vau javnost

Va godinji izvetaj je prilika da pozicionirate organizaciju i utiete na irok
raspon drugih javnosti kao to su finansijeri, poslanici u skuptini, simpatizeri
i korisnici usluga.
Dobro razmislite o sadraju i stilu vaeg izvetaja i tome kako on komunicira sa
razliitim grupama javnosti. Da li bi online verzija s interaktivnim elementima
kao to su linkovi na video i slikovne sadraje bila privlana vaoj javnosti? Da
li bi drugaiji naziv, neto drugo, a ne godinji izvetaj moda privukao iri
krug aktera?
Treba da znati ta elite da kaete

O svom godinjem izvetaju razmiljajte kao o vaem izlogu jednoj ansi
svake godine da zaista pokaete ljudima ime se bavite. Stoga je vano da ga
uinite svojim, nemojte da vas zavede obavezni sadraj odreenih zakonom
propisanih podataka. To je najbolje ostaviti za zadnji deo izvetaja ili u
odvojenom, popratnom dokumentu.
januar 2013
51
Razmislite na koji nain se izvetaj uklapa u i promovie strateke ciljeve vaih

organizacija, na primer kako moe pokazati va uticaj, vrednost uloenog
novca ili inovativna partnerstva.
Neka va izvetaj ima temu i priu

Razmislite o davanju naziva izvetaju koji odraava vau organizaciju i njene
ambicije. Trebalo bi da rei godinji izvetaj stavite u podnaslov, to ne mora
biti naslov. Neke organizacije koriste naziv izvetaj o uinku koji daje bolju
predstavu o sadraju dokumenta i njegovoj nameni. Zatim ukljue svoje prie
u posebne, dodatne dokumente.
Snana tema i pria koja obedinjuje celi izvetaj moe pomoi da on bude
zanimljiv i izae izvan okvira standardizovanog dokumenta. Takoe moe
osigurati iru publiku. Tema treba da bude naznaena u naslovima svakog
poglavlja i posebno u prelomu i celokupnom dojmu izvetaja.
Efektan dizajn i alternativni formati

Vredi investirati u dobar dizajn vaeg godinjeg izvetaja, to ini razliku i daje
mu na snazi. Ako nemate dovoljno kvalifikovane ljude unutar organizacije,
obratite se dizajnerskim agencijama koje su specijalizovane za sastavljanje
godinjih izvetaja za organizacije.
Takoe bi trebalo da razmotrite razliite formate vaeg izvetaja. tampanje
velikog broja primeraka je skupo, tako da razmislite o tome koliko vam
primeraka treba. Biste li mogli jednostavno napraviti PDF verziju popraenu
podcastom ili kratkim filmom o vaem izvetaju? Mogli biste dopreti do vie
ljudi na taj nain, u zavisnosti od toga ko ini vau javnost.
Ukoliko se ipak odluite na tampanu verziju, razmislite o razliitim veliinama

i oblicima koje biste mogli iskoristiti tako da se izvetaj zaista istie.
Korienje studija sluaja

Ako se pobrinete da u vaem dokumentu imate aktivne glasove (korisnike
usluga, volontere, zaposlene, partnere, itd.), to vam zaista moe pomoi da
va godinji izvetaj bude poseban. Time se pokazuje uticaj i vrednost vae
organizacije i vanost koju ona ima u ivotima ljudi.
Razmislite o ukljuivanju vie glasova i tome kako moete preneti njihova

iskustva. Uz citate i izdvojeni tekst, koristite i slike tamo gde moete. Takoe
razmotrite dodavanje nekog multimedijalnog sadraja u online verziju, moda
podcast ili kratki video koji moete umetnuti u dokument, drati na internet
stranici ili postaviti na va YouTube kanal.
52
goDinji izvetaji
Predstavljanje izvetaja
Ukoliko imate sredinju poruku ili pitanje u izvetaju, a posebno ako se radi o
neemu to se uklapa u iru strategiju kampanje koju sprovodite, mogli biste
razmotriti predstavljanje vaeg izvetaja. To se moe uraditi na dogaaju
iji je domain vaa organizacija ili jednostavno virtuelnim predstavljanjem
preko medija.
ta ukljuiti u svako poglavlje

Vodi kroz sve kljune elemente svakog godinjeg izvetaja.
Uvod i informativni saetak

Treba da ponete s uvodom u izvetaj koji pie predsedavajui odbora
poverenika i generalni direktor. To treba da budu njihova lina razmatranja o
godinjim aktivnostima, uz isticanje konkretnih uspeha i planova za narednu
godinu.
Razmislite o razliitim nainima prezentovanja uvoda. Na primer, moete u
vau online verziju staviti link na kratki intervju/podcast sa predsedavajuim
ili generalnim direktorom.
Informativni saetak trebalo bi da u jednoj polovini predstavlja ta ste

ostvarili, a u drugoj koji su vam planovi i ambicije za dalji rad. Treba da bude
optimistinog tona, ali bez preterivanja.
Takoe vredi razmisliti o izdvajanju informativnog saetka tako da sainjava
odvojen kratki dokument koji e biti laki za itanje odreenim grupama
javnosti.
Vai ciljevi
ta vaa organizacija radi i zbog ega? Ovo bi trebalo da bude relativno kratak
deo u uskoj vezi s poslovnim planom vae organizacije. Razmislite o ukupnom
cilju organizacije i specifinim ciljevima u protekloj godini. Jesu li postojali
posebni ciljevi u razliitim oblastima komunikacija, prikupljanje sredstava,
irenje geografskog obuhvata na primer?
Vai rezultati
U ovom delu treba izneti kljune rezultate te godine u odnosu na postavljene
ciljeve. To moe ukljuivati nove ugovore, uspehe u kampanji i prikupljanju
sredstava, pozitivno izvetavanje medija, prilike za obraanje, konferencije,
dopiranje do novih grupa javnosti, poveanje broja volontera, itd.
Januar 2013
53
Koristite statistike i studije sluaja gde je to mogue da bi tekst bio intersantan

i imao ljudsku dimenziju. Ponavljamo, razmiljajte i izvan tampanog
dokumenta i razmislite o nekim studijama sluaja u obliku kratkih video
snimaka na vaoj web stranici ili YouTube kanalu. Takoe moete staviti link
na neke prie o korisnicima usluga na vaoj web stranici ako ih imate blogove,
audio snimke ili biltene.
Uticaj i vrednost
Pokazivanje uticaja i vrednosti vaih usluga je kljuno. To je deo vaeg
izvetaja koji zaista moe izdvojiti vau organizaciju i pomoi vam da pokaete
finansijerima, simpatizerima i svim potencijalnim osobama koje bi vas
podravale vrednost onoga to radite.
Svaka tvrdnja o vaem uticaju mora biti potkrijepljena dokazima. Na primer,

izjava:
Ostvarujemo stvarni uticaj u radu sa beskunicima u celoj zemlji,
pomaui im da preokrenu svoje ivote
Treba da bude potkrijepljena statistikama koje pokazuju:

koliko beskunika je koristilo vae usluge u proloj godini

koji je bio uticaj vaih intervencija (broj ljudi koji su dobili posao/
obrazovanje/edukaciju, itd.).
Imate li kvalitetne fotografije korisnika usluga koje biste mogli iskoristiti?

Statistike su bitne, ali je takoe kljuno koristiti studije sluaja kako bi se
pokazao uticaj na obine ljude. Razmislite o tome kako to uiniti. Moete
li snimiti kratke video snimke na kojima korisnici usluga govore o svojim
iskustvima koje biste mogli postaviti na vau internet stranicu? Mogu li delovi
godinjeg izvetaja biti povezani linkom sa online blogom?
Volonteri
Veina organizacija oslanja se na volontere da odre njihove usluge i pomognu
u prikupljanju sredstava.
Kao i kod korisnika usluga, razmislite o tome kako moete ukljuiti glasove
volontera u va izvetaj. Moete li ukljuiti dan u ivotu volontera kao deo
vaeg izvetaja? Moda biste mogli staviti link na deo o volonterima na vaoj
web stranici koji sadri neke video snimke volontera koji govore o svojim
iskustvima u radu za vau organizaciju.
54
goDinji izvetaji
Ambicije i dugorone strategije

Kako ovogodinje aktivnosti i uspesi ine platformu za budue planove? Koji
su izazovi pred vama i kako nameravate da ih prevaziete? Koje mogunosti i
etape elite da iskoristite na najbolji mogui nain u godini koja je pred vama?
Ovaj zavrni deo treba da bude ambiciozan i usmeren na budunost, ali realan.
Obavezni podaci
Kao opte pravilo, najbolje je ostaviti obavezne podatke za zadnje starnice,
osim ukoliko ih ne moete iskoristiti za svoju promociju. Prilikom iznoenja
informacija, koristite grafikone i dijagrame gde je to mogue, radi lakeg
tumaenja.
Januar 2013
55
56
Multimedija
S napretkom tehnologije sve je vie naina komunikacije korienjem raznih
metoda. Multimedija postaje bitan deo naina prezentovanja informacija o
jednoj organizaciji.
Sa mnotvom multimedijalnih sadraja, lako se obeshrabriti u pokuaju

odabira najboljeg za vas. Sledei kratki vodi nudi vam smernice i savete o tome
kako koristiti multimedije kao delotvoran deo vaih aktivnosti komunikacije i
kampanja i kako e vam oni pomoi u ostavljanju traga.
Razmotriemo nekoliko aktivnosti u koje moe biti ukljuena vaa organizacija
i predloiti naine korienja multimedije. U svakom sluaju poeemo sa
jednostavnijim upotrebama i postepeno prelaziti na sloenije.
ta je multimedija?
Multimedija moe ukljuivati tekst, grafiku, audio, animaciju i video. Odnosi
se na tehnike kao to su podcastovi, webinari, streaming i live web chat.
Multimedija je zapravo prezentovanje informacija na drugaiji nain i ini

tradicionalnu komunikaciju efektivnijom. Kao i kod svih novih naina
komunikacije, moe potrajati dok se ne naue vetine i tehnologija. Ali takoe
moe biti zabavno! Ponite od malih stvari i pokuajte.
Prikazivanje javnih dogaaja/performansa/

skupova
Ako je vaa organizacija domain dogaaja, radionice, skupa ili bilo ega
drugog to je vizuelni ili audio sadraj, razmislite o nainima korienja
multimedije za promovienje dogaaja iroj javnosti.

Vox pops razmislite o tome da sa sobom ponesete malu video kameru ili
diktafon i obavite kratke intervjue sa uesnicima/publikom/prisutnima.
Oni se mogu spojiti u kratki video ili podcast za vau web stranicu ili
YouTube kanal, to ljudima omoguuje da uju i glasove izvan organizacije.
januar 2013
57
Podcast bilo da se radi o strunim govornicima ili publici, osoblju ili

korisnicima usluga, kratki podcastovi koji prenose saznanja su dobar
nain irenja informacija. Podcastovi treba da budu lako dostupni za
download na vaoj web stranici.
Snimite va dogaaj montirajte najbolje delove i stavite snimak na
web stranicu i/ili YouTube. Pored prikazivanja vaeg rada, ovo prua
jo jednu mogunost da se posetioci web stranice informiu o vaim
aktivnostima.
Video link uivo organizujte streaming vaeg dogaaja uivo preko
vae web stranice tako da ljudi koji nisu mogli doi na dogaaj ipak
mogu da uestvuju.
Saoptavanje istraivanja i izvetaja

Bilo da se radi o vaem godinjem izvetaju ili novom istraivanju, multimedija
moe pomoi da pretvorite va dokument iz rei na stranici u dinamian,
interaktivan resurs.
Razmislite o ukljuivanju interaktivnog sadraja u vae dokumente online.

Ako imate studije sluaja u izvetaju, razmotrite ukljuivanje linka na video
osobe koja prepriava svoju priu. Ako izvetaj sadri dosta grafikona, tabela i
statistika, razmislite o tome kako se oni mogu animirati online, posebno ako
prikazuju promenu trendova.
Neke organizacije na svoje web stranice stavljaju glave koje govore o strunim
temama ili kratke podcastove na konkretne teme.
Razmena znanja
Moda elite direktno da komunicirate sa svojim akterima i date savete o
nekim pitanjima u realnom vremenu. Da biste to uinili moete odravati
online forume za diskusiju na konkretnu temu, pozivati ljude da postavljaju
pitanja online na koja onda moete odgovoriti.
Drugi nain razmene znanja je izrada niza podcastova na konkretnu temu.

Moda imate zaposlenog koji je specijalista u odreenoj oblasti ili delatnosti
ili poznatu osobu koja govori na nekom dogaaju. Uz malo mate oni se mogu
pretvoriti u dinamine, zanimljive podcastove. Takoe moete napraviti niz
podcastova koji se veu za kampanju koju sprovodite, a da svaki klip predstavlja
razliiti element kampanje.
Ili moete koristiti podcastove da oivite biltene i e-biltene.
58
multimeDija
Voenje kampanje korienje glasova

Sve vie organizacija imaju odvojene rubrike za multimediju na svojim internet
stranicama. Na te rubrike uploaduju video snimke i fotografije kampanja i
projekata i pozivaju simpatizere da uine isto. Brzo je i jednostavno napraviti
Flickr i YouTube profil za vau organizaciju ili kampanju i objaviti ga na
vaoj web stranici i drugim stranicama drutvenih medija. Koristite to za
prikazivanje fotografija i video sadraja o tome kako vaa kampanja napreduje
i ko je sve ukljuen. To moe proizvesti oseaj uzbuenja i zamaha.
Obratite panju na to ko govori ne videima, glasovi kampanje su vani,

pokuajte ukljuiti glasove onih kojima e kampanja pomoi i ako imate poznate
ili uvaene simpatizere koji podravaju vau kampanju, ukljuite i njih.
Hit marketing
Ako pokuavate poveati prisutnost vae organizacije ili privui panju na
neto to radite, kampanju ili istraivanje na primer, zato ne biste istraili
korienje multimedijskih sadraja za neto drugaije to e pobuditi interes
irom interneta?
Odravanje edukacija i radionica

Ako vaa organizacija dri edukacije, razmotrite kako se to moe prilagoditi
za online javnost. Webinari i online edukativni paketi postaju sve popularniji,
tako de ete verovatno dopreti do vie ljudi virtualnim putem nego to bi to
bio sluaj da organizujete neki dogaaj.
Najbolji saveti za odravanje webinara

Odaberite pouzdanu i odgovarajuu uslugu postoji mnogo hosting
usluga za webinare, neke su besplatne, a druge se plaaju. Razmotrite
koliko ljudi oekujete kao uesnike u vaem webinaru i vrstu grafike
koju ete prikazivati, jer e to uticati na vrstu usluge hostinga koju ete
odabrati.

Dobro planirajte kao i kod uobiajenih konferencija, potrebno je da
poaljete pozivnice, napravite raspored dogaanja, promoviete webinar
i prikupite registracije.

Dobro promoviejte koristite vae mree drutvenih medija,
web stranicu i e-biltene da promoviete va webinar. Moda moete
zamoliti partnerske organizacije da obaveste njihove simpatizere/
lanove, a moda moete ponuditi popust organizacijama ili manjim
organizacijama koje ele da prisustvuju.
Januar 2013
59
Prikupite podatke o uesnicima kada se neko upie za va webinar, to

je najbolja mogunost da saznate neto o toj osobi. Koristite upisivanje
kao nain prikupljanja demografskih podataka o svakom uesniku
tako da moete bolje kalibrirati publiku i prilagoditi vau prezentaciju
publici.
Najbolji saveti za odravanje webinara

Budite zanimljivi pobrinite se da se ne zadravate na jednoj temi
predugo. Uopteno govorei, kratke i jasne prezentacije su najefektnije.
Razmotrite kako uiniti va webinar interaktivnim i podstai uesnike
na postavljanje pitanja i povratne informacije nakon svakog dela. Na taj
nain imate vee anse da zadrite panju publike.

Audio i video nema svako mikrofon na kompujuteru, tako da se
pobrinite da postoji opcija korienja telefona za audio u toku webinara.
Videi u webinarima esto budu isprekidani pa je bolje koristiti slajdove
ili statine slikovne sadraje.
Najbolje iskoristiti izvetavanje medija

Ako vaa organizacija ostvari odreenu pokrivenost u medijima, svakako o
tome treba da obavesti posetioce vae stranice. Ako se radi o televizijskom ili
radio iseku pronaite ga online i stavite link na taj sadraj s vae stranice. Jo
bolje, moete kupiti klip i ugraditi ga na vau web stranicu (ali imajte na umu
da to skoro uvek kota).
Multimedija i interna komunikacija

Multimedija nije samo alat za komuniciranje sa spoljnim svetom. Moete
koristiti multimedijske sadraje delotvorno u internoj komunikaciji. Razmotrite
sledee alate za poboljanje vae interne komunikacije.

Facebook moete koristiti zatvorene grupe na Facebooku da

komunicirate sa zaposlenima i postavite interni forum. Jednostavno
oformite grupu, pozovite zaposlene i pobrinite se da su sigurnosne
postavke takve da je sadraj vidljiv samo pozvanim lanovima.
Video konferencije ako vam zaposleni sede u razliitim kancelarijama,
razmotrite organizovanje video konferencije ako elite razgovarati o
idejama ili organizovati prezentacije. Skype je jedan od najpopularnijih
alata za video konferencije.
Upravljanje znanjem online resursi kao to su Google Docs i
BaseCamp omoguuju vam da upravljate vaim Projektima i delite
dokumente i podatke s drugim lanovima vaeg tima.
60
multimeDija
Multimedija ta (ne)treba raditi?

Ne zaboravite da proverite da je sadraj koji pravite dostupan

svakome. Nee svako moi da pristupi vaoj informaciji ako na primer
imaju neki invaliditet ili koriste stari raunar ili modem. Ako koristite
zvuk, obezbedite transkript onog to je reeno. Ako koristite slike ili
grafike, dodajte opis ili alternativni nain dolaska do informacija.
Ako u organizaciji nemate kvalifikovanog zaposlenog za to, potraite
volontera ili simpatizera koji bi mogao da pomogne. Ako imate
budetska sredstva, postoje agencije za komunikacije koje vam mogu
napraviti multimedijalne sadraje.
Dobra je ideja razmisliti o tome ta pravite. Da li va multimedijalni
sadraj odgovara vaem brendu i svrsi? Da li dodaje neto korisno u vau
komunikaciju? Ako je odgovor ne, onda nemojte praviti takav sadraj!
Januar 2013
61
62
Intervjui za medije
Bilo da promoviete va dogaaj ili izvetaj, ili reagujete na kriznu situaciju,
intervjui u medijima predstavljaju pravu priliku. Meutim postoje neke
potencijalne zamke. Ovaj deo upoznae vas sa pravilima intervjua za medije.
Tehnike intervjua
Zato dati intervju za medije?
Pojavljivanje u medijima je jedan od najjeftinijih naina prenoenja poruke
velikom broju ljudi. Mnogi ljudi su nervozni u komunikaciji s novinarima, to
je razumljivo. Nemojte se obeshrabriti jer koristi prevazilaze opasnosti.
Argumenti za:

mogunost besplatne reklame

pojavljivanje u medijima jaa kredibilitet

moete ispraviti pogrene navode

moete stati na kraj glasinama

mogu vas pitati da postanete redovan sagovornik ili strunjak.
Argumenti protiv:

moe se okrenuti protiv vas

poruka moe biti iskrivljena

moete produiti negativnu priu.
Koncentriite se na argumente za, ali nemojte zanemariti argumente protiv.

Iako nikad ne moete tano predvideti ishod intervjua za medije, moete
znaajno poveati anse za uspeh ako se paljivo pripremite.
januar 2013
63
Opta naela
Ova opta naela primenjuju se na sve vidove komunikacije, ali ih je naroito
korisno imati na umu kod intervjua za medije.

Dobro se pripremite, ali ne preterujte priprema je od sutinskog

znaaja u komunikaciji. Razmislite o svojim argumentima, nainu
izraavanja i prezentaciji. Imajte pri ruci spremne kljune statistike
podatke i dokaze. Pokuajte da ne preterate u pripremanju kako vam
odgovori ne bi zvuali automatizovano. Trudite se da vam odgovori
zvue to prirodnije.
Budite jasni nastojte da budete to jasniji. Jezik uvek treba prilagoditi
publici i biti jasan i precizan. Nemojte biti preopirni i baviti se
injenicama o kojima niste sigurni ili se izgubiti u detaljima.
Izbacite argon argon je neprijatelj dobre komunikacije. argon je
ekskluzivni jezik koji ljude odbija i stvara utisak o vama kao osobi koja
nije u dodiru sa ostalim svetom. Razmislite o argonu kojim se koristite
i potrudite se da objasnite pojmove tako da ih svi razumeju.
Budite proaktivni kada se jednom nogom ispred drugih imate vie
konrole. Nastojte to pre reiti potencijalno nezgodna pitanja kako bi
izbegli teku situaciju kasnije.
Odluno se obraunajte s netanim tvrdnjama netane tvrdnje se
moraju osporiti jer s vremenom mogu postati prihvaene kao istinite.
Tamo gde stvari ne funkcioniu kako treba potrebno je pokazati
odlunost da se takva situacija ispravi.
Ne zaboravite svoje kljune poruke razmislte o tome gde i na koji
nain moete upotrebiti svoje kljune poruke. Pronaite primere koji e
vam pomoi da formuliete svoje poruke i poentirate.
Odgovorite na pitanje nastojte preneti svoje kljune poruke kada god
je to mogue, ali ne na utrb direktnog odgovora na pitanje. Ukoliko
ignoriete pitanje, samo ete iznervirati osobu koja vodi intervju, a to
je jo bitnije i publiku.
Pratite zbivanja od interesa za javnost potrudite se da deavanjima
koja brinu optu javnost date dunu panju, vodei rauna o nainu na
koji o njima govorite.
Setite se sledeih pet saveta pre snimanja:

Budite oputeni.
Budite pripremljeni.
Budite otvoreni.
Odgovaraje na pitanja direktno.
Ukljuite u razgovor osobu koja vodi intervju (uspostavite kontakt
oima).
64
inteRvjui za meDije
Uopteno govorei postoje dve vrste nastupa u medijima: proaktivni i

reaktivni.
Reaktivni intervjui
Kada vas novinar pozove telefonom, zlatno pravilo je da odmah ne dajete
intervju. Ostavite sebi vremena za pripremu onoga to elite da kaete i
razmotrite nain na koji ete to rei.
Va cilj je da od novinara saznate to je mogue vie, trudei se da informacije

koje vi dajete novinaru svedete na minimum. Naite neki izgovor i zavrite
telefonski razgovor to je pre mogue. Obeajte da ete ponovo nazvati, ali se
potrudite da to obeanje i odrite.
Pitanja koja ete postaviti novinaru:

Odakle zovete?

O emu se radi?

Od koga ste uli tu priu?

S kim ste jo razgovarali?

S kim ete jo razgovarati?

Koji vam je rok?
Pitanja koja ete sebi postaviti:

Kakvu korist moja organizacija ima od ovog intervjua?

Jesam li ja prava osoba za ovaj intervju?

Da li raspolaem s dovoljno informacija?

Jesam li dovoljno visoko rangiran/na da mogu zastupati politiku
organizacije?

Koja je moja poruka?

ta novinar eli da dobije iz ovog intervjua?
Da li da kaem bez komentara?
Sintagmu bez komentara, u principu, treba uvek izbegavati.
Ona je u najboljem sluaju beskorisna, a u najgorem sumnjiva, ak i arogantna.

Ukoliko se odluite da ne date intervju, budite to predusretljiviji. Predloite
drugu organizaciju ili drugog sugovornika i ponudite novinaru svoju pomo
ukoliko mu ona bude potrebna u budunosti. Ukoliko ne moete dati intervju
jer se podudara sa nekom vaom ranije ugovorenom obavezom, ponudite
novinaru drugi termin za intervju. Skoro uvek postoji odreena fleksibilnost i
redosledi se mogu izmeniti da se ljudima izae u susret.
Januar 2013
65
Tano prenesite poruku

Nikada nije dovoljno esto ponoviti da je priprema klju uspenog intervjua.
Razradite ono to nameravate da kaete u periodu koji prethodi vaem pozivu
novinaru. Prvo pravilo razgovora s novinarom je da nikada ne kaete ono to
niste nameravali rei.
Nijedan medij koji prenosi vesti ne moe se nositi sa komplikovanim porukama.
Za takve poruke jednostavno nema dovoljno prostora, a ni vremena. Duga
pria u emitovanom materijalu moe imati do 500 rei. Prilog od 30 sekundi
na radiju ili televiziji sastoji se od otprilike 100 rei. Mogue je da ete morati
svoju poruku da uklopite u raspoloivi prostor.
Nakon to ste osmislili jasnu poruku, pripremite najvie tri argumenta kojima
potkrepljujete poruku. Moda neete uspeti da izloite sva tri argumenta u
vremenu koje imate na raspolaganju, ali se svakako oduprite bilo kakvoj
argumentaciji za koju se niste pripremili.
Smislite nain na koji ete odgovoriti na pitanja koja moete oekivati i pitanja
za koja se nadate da vam nee biti postavljena.
Proaktivni intervjui
Postoje etiri osnovna stila proaktivnih intervjua:

informativni
interpretativni
lini/emotivni
konfrontacijski.
Prva dva su obino najdirektniji intervjui. Dajete intervju jer imate direktna
saznanja ili struna znanja o nekom pitanju i cilj intervjua je da ta saznanja
podelite s javnou. Kod obe vrste intervuja mogu se oekivati teka pitanja.
Lini intervju je osmiljen tako da javnost stekne utisak o linosti osobe koja
se intervjuie, odnosno da se od intervjuisane osobe saznaju detalji emotivne
prirode, a ne injenice odreene prie.
Najtei od svih je naravno konfrontacijski. Nekoliko poznatih novinara je

steklo slavu radei upravo ovakve intervjue, poput Ophre Winfrey i Christiane
Amanpour. Mnogi mladi novinari danas nastoje da izgrade karijeru po
ugledu na njih. esto su grubi u svojim pitanjima, ali nemojte nikada zagristi
taj mamac. Nastojte da delujete smireno i nikada ne pokazujte ljutnju i ne
nastupajte odbrambeno.
66
inteRvjui za meDije
Najbolji savet 1: Ponekad je u javnosti zastupljeno miljenje da organizacije dobro

prolaze na intervjuima. Iako je to moda nekada i bio sluaj, u
dananjem vremenu, kako organizacije postaju profesionalnije i
bolje organizovane, to se vie s njima postupa kao i sa bilo kojim
drugim gostom koji daje intervju.
Najbolji savet 2: Ukoliko nemate iskustva s medijskim intervjuima i ne oseate

se prijatno, recite to novinarima koji rade na programu.U
veini sluajeva oni e uraditi sve, i to nije u njihovoj moi, da
osiguraju da se vi oseate prijatno pre nego to intervju pone.
Tehnike voenja intervjua

U ovom delu sadrani su saveti o tome kako preneti poruku u intervjuima
za elektronske medije, kako izbei uobiajene zamke i kako izai na kraj s
nezgodnim pitanjima.
Premoavanje
Kada vam se postavi pitanje koje niste oekivali, odnosno na koje niste sigurni
kako da odgovorite, kratko se osvrnite na to pitanje, a onda se vratite na ono
to ste hteli rei. Postoji nekoliko uobiajenih fraza koje vam mogu pomoi da
napravite taj prelaz:

ali ono to je zaista bitno je...

dozvolite mi jo samo da kaem da...

da se vratim na ono to sam govorio/la...

morate znati da...
Kljuno u ovom je da se vratite na ono to elite da poentirate, inae gubite
kontrolu i omoguavate novinaru da diktira teme.
Uobiajene zamke
Trudite se da izbegnete uobiajene zamke u intervjuima za medije.
Ne dozvolite da vam se rei stavljaju u usta ako novinar kae Vi smatrate

da je ovo najgore to se moglo desiti? i vi se sloite s njim, to e ostati zapisano
kao da ste vi to sami rekli. Budite jasni u onome to elite rei.

Pobijanje ukoliko pitanje sadri premisu s kojom se ne slaete, onda

morate dati do znanja da se s njom ne slaete. Na primer, ukoliko
novinar kae Znai, vi ste se prepustili riziku i krenuli s ovim novim
uzbudljivim Projektom? treba da im stavite do znanja da ste to uradili
tek nakon paljivog razmatranja.
Januar 2013
67
Negativne tvrdnje u intervjuima za elektronske medije trudite se

da ne ponavljate negativne izjave s kojima se ne slaete. Znai, ovi
polugodinji pokazatelji su prilino loi? Nemojte rei Ne smatram
da su prilino loi, jednostavno recite Ne i time ete dati ostatku
odgovora jai odjek.
Kratko i jednostavno ne priajte predugo. Uvek postoji tendencija,
naroito u tampanim intervjuima, da intervjuisana osoba pria
slobodno bez ogranienja jer e se ono to kae svakako dalje ureivati.
Svoju poruku i primere jasno formuliite i onda zavrite intervju. Nikada
ne zalazite u teritoriju za koju se niste pripremili.
Upamtite da vas novinar ne napada na linoj osnovi, bez obzira koliko se to

vama inilo. Oni samo rade svoj posao. Ne dajte se isprovocirati jer to odaje
utisak da ste van kontrole. Vi ste glas razuma u svakom trenutku. Takoe
zapamtite da se ne smejete na neprimeren nain, moda ete se oseati
postienim kada ujete kako ste zvuali kada se intervju bude emitovao.
Postupanje u negativnim i tekim intervjuima za

medije
Klju svih dobrih tehnika inervjua je kontrola. Ona se uspostavlja i tokom
intervjua ili pre poetka intervjua. Kontrola dolazi sa pripremom, upoznavanjem
s medijem, jezikom i tehnikom intervjua.
Pre intervjua

Dobro razmislite o tome ta elite da izvuete iz situacije i na koji nain

elite da vas drugi vide (fokusiran na pronalazak reenja, saoseajan,
prihvata pogreke, spreman na saradnju).
Predvidite teke teme i pitanja.
Pripremite tri osnovne poruke koje elite preneti i budite odluni ak
iako vam pitanja to oteavaju.
Pribavite unapred to je mogue vie informacija o inervjuu i temi.
Napravite listu pitanja za koja pretpostavljate da e ih novinar postaviti
i vebajte odgovore na ta pitanja.
Razmislite o tome na koji nain e va intervju biti upotrebljen (koliko
je intervju dug, u koje vreme se emituje, o kakvom programu se radi?)
Razmislite o tome ta mediji ele da dobiju tim intervjuom.
Nemojte se obazirati na mikrofon, koncentriite se na osobu koja vas
intervjuie, uspostavite kontakt oima i ponaajte se kao da vodite
obini razgovor.
68
inteRvjui za meDije
Vebajte - to vie vebate odgovore na pitanja i prenoenje svojh poruka

to ete biti uspeniji u tome. Ponekad je zapravo tee kada vas kolege
intervjuiu nego sam novinar.
Tokom intervjua
Uopteno

Budite jasni i precizni i nemojte davati preduge odgovore.

Koristite se jezikom koji svi razumeju i izbegavajte argon.

Stvarajte sliku svojim izlaganjem (npr. recite tri od deset ljudi umesto
34 procenta).

Koristite rei koje oznaavaju delovanje poput posveeni, odluni,
fokusirani, inovativni, jedinstveni, posebni.

Izbegavajte negacije, pasivni oblik i opirne fraze.

Zaponite intervju uvodom koji naglaava vae kljune poruke i na taj
nain zakljuite intervju.

Personalizujte intervju preuzimajui odgovornost i istiui svoju
dostupnost.
Obrada negativnih pitanja

U pravilu kod negativnih pitanja uvek treba proiriti kontekst (ovo je
pitanje koje utie na sve zajednice) ovako stavljate negativna pitanja
u iri kontekst.

Ukoliko postoji neko negativno pitanje ili tvrdnja koju ne moete izbei,
prvi je spomenite. Time iskazujete iskrenost i relaksirate situaciju.

Ukoliko intervju zalazi u nepoznatu teritoriju ili teku oblast, koristite
tehniku premotavanja (ono to je zaista bitno ovde je..., da se vratim
na ono to sam govorio). Ovakve fraze su zapravo most preko kojeg
ete se vratiti na pitanje o kojem ste govorili.

Ukoliko vam se prezentuje negativna tvrdnja, nemojte je ponavljati, ve
je odbacite (to nije sluaj ovde) i preite na ono to elite rei.

Istaknite pozitivne injenice o vaem radu, oblasti ili gradu, jer to stvara
pozitivni kontekst.

Budite vrsti pod pritiskom, ak iako se radi o tekoj temi. Odaberite
pravac i drite ga se.

U veini sluajeva iskazivanje saoseajnosti dodatno osnauje vae
stavove kod javnosti.

Objasnite i kroz primere pokaite aktivnosti koje preduzimate kad god
vam se za to prui prilika. Time dajete utisak proaktivne osobe koja
reava probleme, i na taj nain vi preuzimate kormilo intervjua.
Januar 2013
69
Ne dajte se uvui u kritikovanje drugih organizacija. To moe izgledati

kao da prebacujete odgovornost. Svi moramo zajedno da radimo na
ovom pitanju je dobar nain da se napravi prelaz ka sledeem pitanju.
Upamtite da ste vi struna osoba. Opustite se i tretirajte intervju kao
mogunost, a ne pretnju.
Ako ne znate odgovor na pitanje, tako i odgovorite. Ukoliko pitanje
ne spada u domen vaeg rada, to i recite i predloite ko bi mogao znati
odgovor. Bitno je da se ne zapetljate trudei se da pronaete neki opti
odgovor o stvarima s kojima niste upoznati.
Intervjui za tv i radio
Intervjui za radio i televiziju mogu se ponekad uiniti pretekima. U ovom delu
dajemo neke koriste savete o tome kako najbolje iskoristiti mogunosti koje
pruaju inervjui za elektronske medije i kako izai na kraj s tekim pitanjima
i ostati smiren pod pritiskom. Poeemo s pregledom pet vrsta intervjua za
elektronske medije.
Intervju uivo
Kod intervjua koji se emituju uivo moete biti sigurni da vas nee pogreno
citirati. Iako se svi brinu da e doiveti neki vid blokade kada su uivo u
programu, to se u praksi veoma retko deava. Prisetite se intervjua drugih
ljudi koje ste uli ili gledali i shvatiete da koliko god se trudili teko da ete
pronai primer nekoga ko se potpuno izgubio tokom intervjua. Adrenalin vam
pomae da istrajete. Ukoliko nemate iskustva sa intervjuima uivo ili ste veliki
tremaro, upoznajte novinara koji vas intervjuie o tome. Novninar e vam
pomoi jer i on eli da intervju tee bez ikakvih smetnji.
Snimljeni intervju
Oigledna prednost snimljenog intervjua lei u tome da ako niste zadovoljni sa
delom intervjua ili itavim intervjuom, moete ga ponoviti, ali se time ne treba
sluiti preesto. Nedostatak snimljenog intervjua je u tometo postoji opasnost
da ete poeti da se previe oslanjate na mogunost ponovnog snimanja ako
neto pogreite i tako dati nevet, nekvalitetno osmiljen intervju.
Najbolji savet:
70
Iako se teoretski intervjui mogu ponovo snimiti ako napravite

greku, nita vam ne garantuje da e urednik upotrebiti
ponovljeni snimak. Zato je uvek bolje uradi sve kako treba tokom
prvog snimanja.
inteRvjui za meDije
Panel diskusije
Mnogi programi koriste panel diskusije kako bi se javnosti predstavili svi
argumenti koji se tiu odreene prie. Potrudite se uvek da saznate ko su
uesnici diskusije i odluite se da li elite s tim osobama da uestvujete u panel
diskusiji. Ako pristanete na uee, onda pokuajte da saznate stavove drugih
uesnika i pripremite odgovore na njihove stavove. Princip formulisanja
sopstvene poruke i neodstupanja od nje koristan je i u ovoj situaciji. Kada drugi
sagovornici govore vi ih sluate da biste mogli dati razuman odgovor. Pazite da
vas kamera ne uhvati kako se grbite, treskate nogom ili zevate.
Odgovori na pitanja slualaca koji zovu u program

Ovo je izvrsna prilika da prenesete svoju poruku jer ete imati najmanje
30 minuta do jedan sat vremena na raspolaganju. Ovakvi programi vam
omoguavaju takoe da pokaete da ste upueni u ono to sluaoce zanima.
Morate se pripremiti na isti nain kao kad se pripremate za obini intervju,
priseajui se dobrih primera, testirajui svoj nain izraavanja, fokusirajui se
na pitanja koja e najverovatnije biti postavljena i na koji nain ete izai na kraj
sa najnezgodnijim pitanjima.
Ne dajte se uvui u duge razgovore o linim problemima. Takvi razgovori su
veoma dosadni za sluaoce, a esto pozivatelju ne moete ponuditi nikakvu
pomo bez dodatnih informacija. Uvek predloite da osoba koja se javlja u
program ostavi svoje podatke telefonskom operateru tako da je moete pozvati
nakon programa. U tom sluaju se pobrinite da je i nazovete.
Intervju preko veze

Ovo je nezgodna situacija za osobe koje nemaju iskustva. Na televiziji to znai
da se ne nalazite u istom studiju sa novinarom koji vas intervjuie i da gledate
samo u studijsku kameru. U ovoj situaciji potrebno je da govorite u kameru kao
da priate sa stvarnom osobom i ne dajte da vas omete studijska oprema. Ako
vodite razgovor s kamerom dovoljno je samo da gledate u nju i intervju e biti
uspean. Ako vam pogled luta studijom ili gledate u pod, izgubiete panju
publike. Na radiju je situacija neto jednostavnija, kao da vodite telefonski
razgovor.
Januar 2013
71
Najbolji saveti za televizijski intervju

Kada se spremate da date inervju za televiziju, imajte na umu da aljete poruku
ne samo onime to govorite ve i svojim izgledom. Istraivanja pokazuju da
tokom intervjua koji se emituje na televiziji:

70% poruke prenosi izgled osobe

20 % poruke prenosi nain izraavanja
10 % poruke prenosi sadraj izlaganja.
To meutim ne znai da ono to govorite nije bitno. Onog trenutka kada

izgovorite neto to para ui, panja se pomera sa vaeg izgleda i naina
izraavanja i zadrava se samo na onom to govorite.
ta treba da obuem?
Kada se oblaite za televiziju veoma je bitno da svoju poruku uskladite sa svojim
izgledom. Obucite svoju slubenu odeu/uniformu. To dodatno naglaava
kredibilitet vae funkcije glasnogovornika i osigurava da vaoj publici neto
drugo nee odvui panju. Publika treba da slua ono to govorite, a ne da
primeuje delove vae odee:

Nosite tamnu odeu koja vam pristaje i u kojoj se oseate udobno (to
vam dodatno pojaava samopouzdanje).
Tamne boje (tamno plava, tamno siva, siva) stvaraju jai utisak autoriteta
od svetlih boja.
Izbegavajte crnu boju - ona isisava boju s lica, a na ekranu se ne vide
detalji poput revera i dugmadi.
Izbegavajte belu boju - ona bljeti, ali je krem boja sasvim uredu.
Izbegavajte jake boje kao to je dreavo ruiasta ili crvena jer one
krvare po ekranu.
Izbegavajte kravate ili bluze sa zamrenim uzorcima.
Izbegavajte karo i riblja kost uzorke jer oni podrhtavaju na ekranu.
Poeljajte se.
Proverite kako izgledate u ogledalu. To nije odraz tatine, ve zdravog
razuma.
Kontrolna lista za televizijski intervju

Odravajte kontakt oima sa novinarom koji vas intervjuie i ne lutajte

pogledom jer ete izgledati nepribrano.
Nemojte se brinuti ta ete sa rukama. Vei deo pokreta u veini
sluajeva je van kadra, a pokreti rukama dok priate vam svakako daje
72
inteRvjui za meDije
prirodniji izgled. Meutim, nemojte nikada prekrstiti ruke. To izgleda

kao da zauzimate defanzivan stav. Neka vam je telo uvek u otvorenom
stavu.
Nemojte se sluiti belekama jer onda morate gledati dole pa gore i tako
ostavljate utisak da niste sigurni u svoje injenice.
Nasmeite se ako ocenite da je osmeh prikladan. Uz malo truda osmeh
dosadnu osobu pretvara u toplo ljudsko bie. Ukoliko, na primer,
govorite o vikovima, bolestima ili osobnim tragedijama, onda je osmeh
neprimeren.
Najbolji saveti za radijski intervju

Odravajte kontakt oima sa novinarom koji vas intervjuie. Na taj

nain moi ete da ocenite pravac intervjua, kao npr. da li ste dosadni,
odnosno da li se intervju blii kraju. Ovaj kontakt vam pomae da u
svom izlaganju zvuite kao da priate sa stvarnom osobom.
Ne brinite se ako izgovarate ummm ili errrr jer zvuite prirodno i
veoma malo slualaca to uopte i primeti.
Ne nosite sa sobom na intervju svoje beleke. Papir uka i vi zvuite
izvetaeno.
Kako dati intervju za radio

Kao i svi drugi tradicionalni mediji i radio je postao deo digitalne revoluciju
dok se navike slualaca stalno menjaju. To vam daje mogunost da doprete
do svoje ciljane publike na razliite naine i da privuete nove simpatizere ili
potencijalne klijente.
Najbolji nain unapreenja vidljivosti za neprofitne organizacije na radiju su

intervjui. Mnogi se ne oseaju prijatno pri pomisli da treba da daju inervju
za radio. Plae se da e ih novinar pritisnuti pitanjima ili da nee dobiti ansu
da kau ta ele. Ovi strahovi su u velikoj meri nepotrebni. Pripremom i
razmiljanjem o tome ta elite da kaete unapred vi ste ve odradili pola posla.
U ovom delu predstavili smo nekoliko praktinih saveta o tome kako izvui
najbolje iz vaeg intervjua za radio, kako uspeno izloiti svoje stavove i ta
treba izbegavati.
Januar 2013
73
Zato se ova stanica zanima za vas?

U veini situacija mediji e vas kontaktirati da s vama obave razgovor iz tri
osnovna razloga:
1.
Vaa organizacija promovie neke aktivnosti i mediji ele s vama

razgovarati da dobiju vie informacija.
Neto je objavljeno u vestima i od vas ili vae organizacije se oekuje da
date miljenje o tome.
Vaa organizacija je bila predmet kritike zbog neega i mediji ele da
uju vae objanjenje ili odbranu.
2.
3.
Pre nego to date intervju za medije zapitajte se na koji nain e va intervju

doprineti radu vae organizacije. Ukoliko je korist mala, moete odluiti da
uopte ne date intervju. Ako se odluite da date intervju, onda ponite sa
pripremama.
Priprema za intervju
Kada vas pozove novinar sa radijske stanice, dobro je imati pri ruci kontrolnu
listu sa pitanjima koja ete ga pitati.
Gde i kada e se obvaviti intervju?
Hoete li biti u studiju ili putem veze (telefonom)? Koja je adresa studija?
Koliko vremena vam je potrebno da stignete tamo? Hoe li radijska stanica
poslati auto po vas? Hoe li odreeni vremenski termin uticati na ono to
publika od vas oekuje da uje?
Ide li intervju uivo ili se snima?
Ukoliko se intervju snima, to znai da moete na brzinu ispriati to ste hteli

rei, pa zamoliti da vam se omogui da ponovite ono to ste rekli. Veina se
osea sigurnije kada to uradi, ali zapamtite da se snimljeni materijal moe
kasnije ureivati tako da vai paljivo razmotreni komentari mogu na kraju biti
skraeni ili ak potpuno izostavljeni.
Koliko dugo traje intervju?
Veina intervjua traje najdue dva do tri minuta. Zbog toga je jako bitno da
unapred razmislite o onom to elite da kaete. Pod pritiskom intervjua i sa
ogranienim vremenom na raspolaganju, lako je zaboraviti na kljunu poruku.
Ko e voditi intervju?
ta znate o kui/novinaru kojem dajete intervju? Da li poznaju vau

organizaciju? Kakve stavove moete oekivati od njih? Ako novinari na
74
inteRvjui za meDije
radijskoj stanici nikada nisu uli za vau organizaciju ili znaju veoma malo o
temama o kojima ele s vama razgovarati, razmislite na koji nain bi im saeto
mogli predstaviti kontekst, bez upotrebe argona.
Ko su sluaoci?
Koje starosne dobi su sluaoci koji prate tu emisiju? Kakva su njihova

interesovanja? Koliko su upoznati s temom o kojoj govorite i kakva se miljenja
od njih mogu oekivati? Koje informacije oni oekuju od vas?
Ko su ostali uesnici emisije?
Jesu li to osobe koje e vas kritikovati i koje se ne slau s vama? Kakve stavove
moete od njih oekivati? Jeste li razmislili na koji nain ete im odgovoriti?
U kojem pravcu e vam se postavljati pitanja?
Kakva pitanja moete oekivati? Imate li sve informacije koje su vam potrebne
pri ruci, tj. injenice i brojke. Ima li negde neko saoptenje za javnost s kojim
bi trebalo da se upoznate?
Stil: Kakav utisak ostavljate tokom intervjua?

Moda e vam se uiniti udnim da morate razmiljati prvo o stilu pa onda o
sadraju. Meutim, realnost je takva da e ljudi pre upamtiti nain na koji ste
neto rekli nego ono to ste rekli.
Sledi nekoliko preporuka o tome ta treba raditi, a ta izbegavati da biste dobro
zvuali tokom intervjua:
Budite otvoreni i predusretljivi: nikada ne gubite ivce!
Koristite se neformalnim, svakodnevnim jezikom

Nemojte koristiti argon, naroito akronime. Zamislite da se obraate

detetu od 14 godina i zapitajte se da li e vas razumeti.
Radio je intiman medij. Razgovarajte kao da priate s jednom osobom.
Ne priajte kao da ste na sastanku i obraate se
nekom skupu.
Koristite anegdote/prie da iznesete svoj stav jer e se sluaoci lake
povezati sa onim to govorite.
Januar 2013
75
Sadraj: ta elite da kaete tokom intervjua?

Obzirom da veina intervjua traje najdue tri minuta, morate paljivo razmisliti
o tome ta elite rei. Veina se fokusira na tri najbitnije stvari. Realnost je
takva da neete imati vremena da kaete vie od toga.
Kako bi izbegli pitanje za koje se niste pripremili, imajte ve spreman odgovor
kao npr. ao mi je, nisam u poziciji da odgovorim na to pitanje u ovom
trenutku, ali ono to mogu rei je da....
Budite jasni u pogledu onog to ne elite rei! Na primer, moda ne elite

da komentariete aktivnosti druge organizacije. Budite na to spremni.
Pripremljen odgovor mogao bi glasiti: Nisam spreman da dajem komentare o
tome. Moraete njih pitati.
Ne oklevajte da ponovite svoj stav. Mnogi ljudi rade neto drugo dok sluaju
radio, voze auto ili peglaju ve. Verovatno vam nee pokloniti svoju punu
panju. Zbog toga je jo vanije da budete jasni o tome ta elite rei.
Poslednji savet pred intervju

Mnogi pred intervju imaju jaku tremu. Po svemu sudei vi znate puno vie o
temi o kojoj se razgovara od novinara koji skae sa jedne teme na drugu i nema
dovoljno vremena da svaku temeljno istrai. Zato zapamtite, vi ste strunjak i
uivajte.
Praenje sadraja na web stranicama

Drutvene mree
Za poetak je dobro da krenete sa praenjem onog to drugi govore o vaoj
organizaciji na drutvenim mreama. Broj drutvenih mrea svakim danom
sve vie raste tako da provera sadraja koji se na njima objavljuje zahteva dosta
vremena. Meutim, dnevni pregled sledeih stranica drutvenih mrea moe
biti od pomoi:

Twitter proverite objavljene vesti (news feed) i sve liste koje su

relevantne za vau organizaciju. Pratite gde vas spominju da vidite ta
se o vama govori.
Facebook pretraite sadraj u kojem se spominje vaa organizacija i
pratite grupe koje su nastale kao opozicija kampanjama koje sprovodite.
LinkedIn ukoliko vaa organizacija ima profil na LinkedIn, redovno
proveravajte grupe i forume koji su relevantni za va rad.
76
inteRvjui za meDije
Flickr/YouTube nije loe pratiti objavu fotografija ili video materijala

na kojima se prikazuje ili spominje vaa organizacija.
Internetski mediji: blog i forumi

Odravajte auriranu listu najpopularnijih blogova u vaem sektoru. Redovno
ih proveravajte da biste bili u toku s trendovima. Kada imate neku pozitivnu
priu koju elite da objavite, ne zaboravite da na svoju press listu ukljuite i
blogere.
Kada se u javnosti pojavi negativna pria, obino e osvanuti i na nekom blogu

ili forumu. Proitajte komentare ispod lanka na web stranici novina. Ukoliko
se u komentarima iznose netanosti ili stavovi koji tete vaoj organizaciji, vi
(ili va advokat) trebate da objavite odgovor.
Ukoliko vaa organizacija ima blog ili neko od vaih zaposlenih objavljuje
sadraj na blogu u ime organizacije, proveravajte i komentare na tim
blogovima. Odgovarajte na pitanja koja drugi postavljaju na vaem forumu jer
time pokazujete da ste upueni u ono to javnost brine.
Imajte na umu da se komentari na lanke i blogove verovatno nee brzo

pojaviti u pretraivanju. Bolje je otii direktno na web stranicu ako ste u prilici
i proveriti sadraj.
Mobilizacija podrke
Vai simpatizeri mogu odigrati kljunu ulogu u promociji stavova vae
organizacije u sluaju medijske krize, naroito preko stranica drutvenih medija.
U zavisnosti od prirode krize i veliine vae organizacije, svoje pristalice

moete pozvati na sledee:

da koriste Twitter za objavu pozitivnih pria/pozitivnih iskustava s

organizacijom,
odgovore na negativne komentare na internetskim forumima,
postuju sadraj na svom blogu u kojem izraavaju svoje stavove o nekom
pitanju,
poalju svoje komentare drugim online medijima,
da kreiraju stranicu na Facebooku za pruanje podrke vaoj organizaciji,
da vas informiu o negativnom pisanju na koje su naili na internetu.
Praenje poznavanja brenda/monitoring medija

Neke organizacije ele da prate zastupljenost svog brenda meu kljunim
akterima, odnosno kako se o njihovoj organizaciji govori u medijima. Postoje
brojne kompanije koje nude ovakve usluge sa razliitim obimom detalja i
analiza.
Januar 2013
77
Monitoring medija

http://www.kantarmediauk.com
http://www.durrants.co.uk
http://www.precise.co.uk
http://uk.cision.com/Products-and-Services/media-monitoring
Praenje poznavanja brendova

http://www.nfpsynergy.net/tracking_research/charity_awareness_
monitor/default.aspx
http://www.visionone.co.uk/BrandResearch.htm
78
Alati za pohranjivanje
podataka na internetu
DropBox: www.dropbox.com
Google disk (Google Drive): drive.google.com
O emu se ovde radi?
Dropbox je besplatni servis koji omoguava registrovanim korisnicima da

pohranjuju svoje datoteke na internetu. Dropbox vam takoe omoguava da
s drugima delite pohranjene datoteke. Na poetku imate 2 GB slobodnog
prostora koji moete besplatno da proirite na razne naine, kao i opcije s
plaanjem za poveanje raspoloivog prostora.
Google disk je povezan sa Google raunom i besplatan je. Svaki korisnik
ima pravo na 5 GB slobodnog prostora za pohranjivanje datoteka online i
nudi druge aplikacije za obradu podataka.
januar 2013
79
Kako se postaje korisnikom ovih aplikacija?

Potrebno je da se registrujete na web stranici za DropBox i odaberete neku od
besplatnih opcija ili opcija sa plaanjem. Nakon toga s te stranice preuzimate
DropBox na svoj kompjuter i svom raunu moete pristupiti bilo gde da se
nalazite.
Za korienje Google diska morate imati otvoren Google raun. U Google
disku moete takoe koristiti i razne druge Google aplikacije za obradu
podataka. Kada Google disk pohranite na svoj kompjuter moete pristupiti
svom raunu bilo gde da se nalazite.

Dropbox:

Svom Dropbox raunu moete pristupiti sa bilo kojeg kompjutera ili
mobilnog telefona ako ste online.

Moete sa drugima da delite datoteke ili mape jednostavnim slanjem
linka putem e-maila.

Moete ga koristiti da bi napravili sigurnosnu kopiju svojih dokumenata
online.

Vie informacija moete nai u centru za pomo korisnicima, DropBox
Help, koji sadri savete o korienju i razmeni datoteka i kako da uredite
svoje fotografije i video materijal.
Google disk:

U Google disku moete da izraujete i pohranjujete razliite datoteke i
da ih delite sa drugima tako to ete im poslati poziv e-mailom.

Moete takoe preuzeti i koristiti razne Google aplikacije za obradu
podataka u Google disku.

Da bi nauili kako se koristi Google diskproitajte instrukcije u
Centru za pomo (Help Desk) ili aplikacijama na stranici za podrku
korisnicima Google diska.
80
Alternative za besplatno
pohranjivanje podataka
Povezanost sa organizovanim krugovima:
Google Plus: plus.google.com
O emu se ovde radi?
Google Plus je drutvena mrea zasnovana na Google profilu. Google+ (G+)
od decembra 2012. godine ima ukupno 500 miliona registrovanih korisnika,
od kojih je 235 miliona aktivno svaki mesec. Takoe je dostupan za mobilne
ureaje.
Google profil je povezan s mnogim uobiajenim Google servisima: Gmail,
YouTube, Google Talk i Google Voice, Google Reader, Blogger, Picasa,
Calendar, itd. Google Plus je integrisan u registraciju ovih aplikacija i
predstavlja povezujui sloj koji obedinjuje mnoge mogunosti koje Google
nudi online.
Google+ moete koristiti za sledee:

Umreavanje i lino povezivanje ili za potrebe vae neprofitne

organizacije jednostavnim kreiranjem Google profila;
Na G+ Stream moete da postavljate i pretraujete informacije putem
organizovanih krugova svoje publike-prijatelja, kolega, saradnika,
slavnih osoba, itd.
Komunikaciju putem video razgovora na Google druenju (Google
Hangout) sa najvie 10 ljudi u isto vreme u okviru jednog druenja.
Komunikaciju putem alata za slanje istovremenih poruka (messenger) s
ljudima iz vaih krugova.
Pretraivanje sadraja na Google+.
Korienje hashtagova kao na Twitteru da skrenete panju na neku temu.
Korienje Google stranice za potrebe vae organizacije/posla (http://
www.google.com/+/business/).
Promovisanje sadraja koji objavljujete na G+ na drugim web stranicama
putem G+ share i G+ tools.
januar 2013
81

Korisnik Google Plus moete postati putem svog Google profila, ukoliko
koristite bilo koji od Google servisa. Za veinu je Gmail poetna taka. Kada
kreirate profil na Googlu i logirate se na Google stranicu, otvorite plus.google.
com. Niz jednostavnih video instrukcija pomoi e vam da se registrujete na
G+ i odredite svoje postavke privatnosti.
Unoenje osnovnih informacija o profilu: Postavite svoju fotografiju i odaberite

sliku za pozadinu, unesite podatke o starosnoj dobi, poslu kojim se bavite,
adresu i odredite s kojim krugovima elite da delite informacije.
Izgradite svoju mreu: Dodajte prijatelje i lanove porodice u svoje krugove ili
ih pozovite da se pridrue Google Plus putem e-maila.

Kada postanete lan Google Plus moete:

Organizovati druenja (hangouts) sa najvie devet ljudi, odnosno deset

ukljuujui vas, a sami moete da razgovarate putem video razgovora
sa najvie deset ljudi. Moete da razmenjujete video materijal,
dokumente ili izgled svog ekrana tokom druenja. Moete da ureujete,
pohranjujete ili objavljujete video svog druenja korienjem YouTube
Editor aplikacije. Druenja su takoe finansijski isplativ nain da obavite
razgovore koji su vani. Druenje se moe koristiti kao mehanizam
integralne komunikacije jer vam omoguava da radite na dokumentima,
da razmenjujete slajdove ili video materijale sa kolegama tokom online
sastanaka.
Prikljuite se javnim druenjima sa ljudima koji dele vae interese:

Moete se ukljuiti u javna druenja koja su organizovali drugi, a
moete i sami organizovati druenje pritiskom na dugme za emitovanje
na YouTube stranici. Moete pozvati ljude koji dele vae interese
82
alteRnative za besplatno pohRanjivanje poDataka
da se pridrue vaim krugovima. Moete dopreti do svoje publike,

organizovati sesiju pitanja i odgovora sa zainteresovanim osobama i
napraviti video tog druenja koji potom moete postaviti na YouTube
za dalje korienje.
Razmenite odreeni sadraj sa odreenim krugovima: Moete
razmenjivati sve to elite sa odreenim krugom, bilo da se radi o
lanku koji delite sa kolegama ili fotografijama sa letovanja koje delite sa
porodicom. Podeavanjem postavki privatnosti vai krugovi nee moi
da vide ime kruga, odnosno da li meu lanovima nekoga preferirate.
Moete se prikljuiti razgovorima na svim strujanjima: Kada elite
neto podeliti putem G+Post, moete ograniiti s kim delite taj sadraj:
odabrani krugovi; Gmail korisnik koji nije na G+ putem e-mail adrese;
svi vai krugovi; ili cela javnost.
Moete proveravati objave koje su javne i lajkati ih tako to ete
kliknuti na G+1 dugme i ostaviti svoj komentar na neku objavu.
Moete jednostavno pretraivati Google ili Google Plus o onom to
vas zanima.
Google obavetenja (Google Alerts)

Google obavetenja (alerts) je servis internetskog pretraivaa kompanije
Google koji prati promene u sadraju i automatski obavetava korisnika kada
se novi sadraj objavljen na vestima, mrei, blogu, videu ili forumima poklopi
sa pretraivakim pojmovima koje je odabrao korisnik i koje su pohranjene od
strane Google obavesti. Obavetenja se mogu slati putem e-maila, u vidu vesti
(web feed), ili se pojaviti na iGoogle stranici korisnika.
Google obavetenja samo nude sadraj sa Google pretraivaa.
Trenutno postoji est vrsta obavetenja koje se alju kada se sadraj u vestima
poklopi sa pojmovima koje je korisnik zadao:

Sveobuhvatno (poetne postavke) prikuplja informacije objavljenje u

vestima (News), na mrei (Web) ili blogovima (Blog);
Vesti alje informacije o novom sadraju koji se poklapa sa zadanim
pojmovima, a nalazi se u top 10 rezultata na Google News Search;
Web alje informacije o novom sadraju na web stranicama koji se
poklapa sa zadanim pojmovima, a nalazi se u top 20 rezultata na Google
Web Search;
Blog alje informacije o novom sadraju na blogovima koji se poklapa
sa zadanim pojmovima, a nalazi se u top deset rezultata na Google Blog
Search;
Januar 2013
83
Video alje informacije o novom sadraju koji se poklapa sa zadanim

pojmovima, a nalazi se u top 10 rezultata na Google Video Search;
Grupe alje informacije kada se novi sadraj poklopi sa zadanim
pojmovima, a nalazi se u top 50 rezultata na Google Groups Search.
Korisnik odreuje frekvenciju traenja novih rezultata. Na raspolaganju ima

tri opcije: jednom dnevno, jednom sedmino, ili u realnom vremenu
(tj. kako se koji sadraj indeksira). Ove opcije pokrivaju najveu frekvenciju
obavetenja, ali nuno ne kontroliu koliko e esto primati obavetenja.
Obavetenja se alju samo ako novi sadraj odgovara pojmovima koje je
korisnik zadao za pretraivanje.
84
Besplatni izvori informacija i

znanja na mrei
Razmene ideja meu web surferima:
Stumbleupon: www.stumbleupon.com
O emu se ovde radi?
StumbleUpon (SU) je sajt koji omoguava pretraivanje mree putem svog
Indexa. Dodati tagovi kreiraju ivi Index za potencijalno ukljuivanje bilo
koje internetske stranice. StumbleUpon broji vie od 25 miliona korisnika
(stumblera). Takoe se smatra i najveom mreom za drutveni bookmarking.
StumbleUpon moete koristiti za izradu SU bloga za vau organizaciju/cilj
za koji se zalaete:

Moete promovisati svoju organizaciju/cilj tako to ete ih dodati na SU

Index i poveati saobraaj na vaoj stranici;
Moete voditi ivu zbirku mrenih referenci za potrebe vae
organizacije/cilja;
SU je prvobitno osmiljen kao Firefox dodatak (add-on), ali je sada dostupan

na popisu alatki Google Chrome, koji se moe besplatno preuzeti sa interneta.
SU blogovi mogu se povezivati sa Facebookom; Apple IOS appstore takoe
ima SU aplikaciju koja se moe besplatno skinuti. SU sebe nazivaju vodeim
pogonom za otkrivanje na mrei.
januar 2013
85
Kako se postaje korsnik?

Zajednici korisnika SU moete se pridruiti putem stranice www.stumbleupon.
com; moete koristiti svoj Facebook ID ili kreirati StumbleUpon ID sa svojom
e-mail adresom. Potrebno je da odaberete ime za svoj SU blog, a SU e vas
odvesti na stranicu gde moete odabrati interesne oblasti.1
Svoje interesne oblasti moete prilagoditi ili izmeniti bilo kada. Teme moete
birati putem popisa alatki i odabrati jednu od tema da bi nabasali na odreenu
oblast. Npr. odaberete temu Prehrana i kliknete na Stumble. Pokazae vam se
nasumino odabrane stranice koje su tagovane kao stranice o prehrani.
Na svojoj poetnoj stranici, koja je prikazana ispod, moete takoe kliknuti na

Stumble da bi nasumino pretraivali web stranice. Moete kliknuti na dugme
za preporueni sadraj (padajui izbornik na kojem se nalaze ranije odabrane
interesne oblasti) da bi odabrali temu kao to su recimo enske teme.
Kada odaberete enske teme kao vau oblast interesovanja i kliknete na

Stumble pokazae vam se web stranica kao to je ova na desnoj strani. Moete
odabrati Thumbs Up (svia mi se) i dodati je na svoj SU blog.
Takoe moete ostaviti komentar tako to ete kliknuti na tipku Comment
i upisati svoj komentar o toj stranici na SU Indexu. Svoje komentare moete
razmenjivati na LinkedIn, Facebooku ili Twitteru.
Ako neku stranicu na koju ste nabasali ocenite sa Thumbs Down (ne svia
mi se), to e se registrovati u Indexu za tu stranicu i ona vam se vie nee
pojavljivati.
Moete takoe kreirati i razmenjivati liste za potrebe vaeg Projekata/

organizacije.
1 http://www.problogger.net/archives/2007/09/26/building-your-blog-withstumbleupon/
86
besplatni izvoRi infoRmacija i znanja na mRei
StumbleUpon vas usmerava u poetku dok pronalazite stranice. Moete takoe

koristiti i uputstva iz novog vodia za korisnike SU, a savete o korienju
moete pronai i na blogovima i drugim vodiima.

Kada imate StumbleUpon blog, preko njega moete prikupljati web

stranice vae organizacije/cilja za koji se zalaete koje se mogu pratiti,
razmenjivati i ocenjivati od strane korisnika SU i drugih korisnika koji
imaju mogunost razmene.
Va blog moe posluiti kao referentna taka onima koje interesuje vaa
organizacija/cilj.
Moete promovisati svoje web stranice i kampanje, kao i druge reference
o vaoj organizaciji/Projektu tako to ete ih dodati na SU Index i
poveati njihovu popularnost komentarima.2
Moete se ulaniti u Stumble for Good Campaign na SU i promovisati
svoj Projekat/organizaciju kroz njihovu podrku.3
2 http://www.johnhaydon.com/2008/10/7-powerful-discoveries-ive-made-abouthow-stumbleupon-can-increase-traffic-for-your-non-profit/
3 http://adage.com/article/goodworks/stumbleupon-launches-programnonprofits/229191/
Januar 2013
87
88
Besplatni on-line alati

za istraivanje
SurveyMonkey:
http://www.surveymonkey.com/
Google disk obrasci (Google Drive Forms): drive.
google.com
O emu se ovde radi?
SurveyMonkey je alat za online ankete. Besplatan je, ali nudi i opciju uz
plaanje s kojom dobijate dodatne mogunosti. Dostupan je na internetu na
www.surveymonkey.com.
Google disk, kako je opisano u prvom delu ovog priloga, takoe nudi
aplikacije za obradu podataka, ukljuujui i obrasce za izradu anketa i obrasce
za povratne informacije (feedback).

Reigistrujte se na SurveyMonkey preko njihove web stranice i odluite se za
opciju koju elite, besplatnu ili onu koja se plaa.
Za korienje obrazaca na Google disku za izradu anketa i za povratne
informacije potrebno je da imate kreiran Google raun.

SurveyMonkey

Besplatno lanstvo u SurveyMonkey nudi vam 10 pitanja u anketi koja
moe da generie 1000 odgovora.
januar 2013
89
Moete birati izmeu razliitih vrsta pitanja, ukljuujui pitanja sa

vie ponuenih odgovora i pitanja otvorenog tipa koja daju mogunost
unoenja vie detalja u polju oznaenom za komentar.
Link za svoju anketu moete postaviti na Facebooku, Twitteru, e-mailu
ili itavu anketu priloiti na svoju web stranicu.
Stranica za pomo korisnicima SurveyMonkey (Help Page) sadri
instrukcije za korienje i esta pitanja vezana za izradu anketa,
prikupljanje odgovora i analizu podataka. Prirunik za korisnike moe
se besplatno preuzeti sa web stranice. Video instrukcije (tutorials) su
takoe dostupne i objanjavaju vam kako da napravite eljenu anketu
korienjem navedenog alata, a mogu se nai jednostavnom pretragom,
kao to je npr. ova.
Google disk obrasci:

Moete kreirati i podeliti s drugima obrazac iz vae liste dokumenata na
Google disku ili bilo koje postojee tabele.

Svoju anketu moete poslati na popunjavanje putem e-maila ili je
ukljuiti u Google Plus.

Centar za pomo (Help Desk) vam pomae da nauite kako da napravite
odreeni obrazac, dodate sekcije i ostala svojstva i kako da ih poaljete
drugima sa stranice za podrku Google diska.

Takoe na raspolaganju imate i video i pisane instrukcije o korienju
obrazaca na Google disku, a koje moete pronai jednostavnom online
pretragom poput ove i ove.
90
Drutveni mediji
Facebook: www.facebook.com
Facebook (FB) je jedna od najpopularnijih drutvenih mrea u svetu. Osnovna
svrha Facebooka je meusobno povezivanje, kao i razmena i emitovanje
informacija.
Facebook ima 32 miliona korisnikih rauna (podaci iz 2012. godine) i taj

broj je u stalnom porastu.
Kako kreirati profil na Facebooku?

1)
Idite na www.facebook.com.
2)
Unesite svoje line podatke na glavnu stranicu (ime i prezime, starost,
e-mail, itd).
3)
Potvrdite lanstvo putem sistemskog e-maila koji e vam biti dostavljen
u inbox.
4)
Postali ste lan Facebooka! Moete poeti sa pronalaenjem prijatelja.
januar 2013
91
Kako se postavljaju fotografije i video materijal?

1)
Otvorite svoju poetnu stranicu.
2)
Kliknite na add photos/videos.
3)
Odaberite upload photo.
4)
Dodajte fotografiju iz kompjutera i kliknite choose.
5)
Upiite podatke o fotografiji (ko se nalazi na fotografiji, mesto, itd).
6)
Kliknite post i vae fotografije su objavljenje na vaoj vremenskoj liniji
i na stranici sa fotografijama.
7)
Moete tagovati prijatelje na fotografiji i oni to mogu videti i podeliti
fotografiju na svojim vremenskim linijama.
Stranica: Sa prelaskom na format vremenske linije u februaru 2012. godine,

Facebook stranice (Facebook Pages) polako prerastaju u glavni centar za
korisnike koji ele da otkrivaju i povezuju se sa svim vrstama delatnosti i
organizacija putem mree. Stranice su primarno sredstvo za oglaivae u
pronalasku publike objavljivanjem sadraja koji se pojavljuje na News Feed-u
korisnika koji su vam lajkali stranicu.
OCD treba da imaju jednu Facebook stranicu na kojoj bi bile prikazane sve
aktivnosti, kako bi osigurali da govore jedinstvenim glasom i ire istu poruku.
Facebook se treba svakodnevno aurirati. Prema nekim pretragama, najbolje

vreme za postavljanje informacija je izmeu 12:00 i 13:00 h i oko 16:00 h.
92
DRutveni meDiji
Kako kreirati stranicu na FB?

1)
Logujte se na svoj FB profil i kliknite na create page.
2)
Odaberite vrstu stranice (kompanija, brend ili proizvod, zabava, itd.).
OCD treba da odaberu kategoriju Cause or Community.
3)
Unesite relevantne podatke (naziv stranice, informacije, fotografije, itd).
4)
Kliknite na Save da pohranite unesene podatke.
5)
Vaa stranica je gotova! Sada moete pozvati lanove svoje zajednice da
lajkaju vau stranicu i uestvuju u razmeni informacija.
Vremenska linija: Facebook od februara 2012. godine ima novi format.

Vremenska linija je efikasniji i jednostavniji nain komunikacije putem
Facebooka. Vremenska linija vam daje mogunost da kreirate vremensku liniju
svoje organizacije sa postovima, slikama i video materijalom. Vremenska linija
vam omoguava da poruku svoje organizacije prenesete i promoviete.
Grupe: U prvim danima postojanja Facebooka, pre pet i vie godina, grupe su
bile najstariji i najjednostavniji nain kreiranja online zajednica koje interesuje
odreena tema. Iako veina oglaivaa i marketinkih agencija treba da se
fokusira na Facebook stranice, grupe i dalje imaju potencijal za oglaivae i
menadere zajednica koji ele da uspostave saradnju i interno dele sadraj
online ili okupljaju ljude oko nekog Projekta, ideje ili cilja.
Kako kreirati grupu?

1)
Logujte se na Facebook.
2)
Kliknite na Groups. Odaberite opciju create group.
3)
Unesite podatke o grupi (naziv, definicija, kategorija, itd.) i kliknite
Create.
4)
U novoj stranici odaberite sliku za svoju grupu i pohranite odabrane
postavke.
5)
Kreirali ste grupu na Facebooku! Sada svoju zajednicu moete dodati
svojoj grupi.
Januar 2013
93
Svia mi se (Like): Like dugme je najjednostavniji drutveni dodatak koji

kreira metodu brze distribucije sadraja. Like dugme vidljivo je na drugim web
stranicama, na lancima i komentarima na blogovima. Klikom na ovo dugme
oznaavate sadraj koji vam se svideo bez da se prethodno morate logovati
na svoj FB profil. Vai lajkovi e se automatski prikazati na vaoj Facebook
stranici i moi ete da vidite kojem od vaih prijatelja se takoe svia ista
stvar i na kojim stranicama su oni aktivni. Moete postaviti Like dugme na
web stranicu vae organizacije i pratiti kome se ona svia i koliko puta je neko
lajkao.
Lokalizacija: Svoje postove moete postavljati putem specijalne lokalizacije.

Ovaj alat je bitan kada imate zajednicu koja se razlikuje po polu lanova,
starosnoj dobi ili jeziku koji lanovi govore.
94
DRutveni meDiji
U skladu sa objanjenjima u gornjoj slici, targetovanje postova samo se

primenjuje na distribuciju vesti. Svi postovi ostaju vidljivi na vremenskoj liniji
stranice. To omoguava prijateljima fanova koji ne ispunjavaju kriterijume za
targetovanje da vide prie o svojim prijateljima koji lajkaju ili komentariu
neki post. Lokalizacija omoguava vlasnicima stranice veu kontrolu nad
porukama koje dele razliitim podgrupama svoje publike. Ako stranice
iskoriste prednost ove opcije, korisnici e videti relevantniji sadraj, koji moe
smanjiti broj fanova koji se odjavljuju sa postova ili im se stranice ne sviaju.
Takoe moe poveati Talking About svojstvo stranice.
Saveti i trikovi za korienje Facebooka:

Da bi na Facebooku bili to efektniji koristite kvalitetne slike.

Facebook je alat za korisnike koji poseduju naprednije znanje.

Facebook je platforma gde se vizuelnim putem i video materijalom
privlai panja, dok je Twitter tekstovna platforma.

Vano je koristiti kljune rei.

Pratite stranice i profile koji su slini vaim.

Slike sa svojim logom dodajte na naslove koji se objavljuju na vremenskoj
liniji. Slika treba da Slika treba da dodatno opie posao kojim se bavite.
Januar 2013
95
Twitter: www.twitter.com
Twitter je najjednostavniji i najbri nain da ispriate priu ili podelite
miljenje sa lanovima druvenog medija u 140 karaktera. Twitter ima preko
100 miliona aktivnih korisnika koji dnevno alju preko 250 miliona tweetova.
Sadraj na Twitteru se kreira i razmenjuje brzo. Obzirom da su pratioci na
Twitteru deo i vae zajednice, vano je da izmeu OCD i onih koji ih prate
postoji uzajamno poverenje, tako da se moe uspostaviti faktor povezivanja.
Kako se kreira raun na Twitteru?

1)
Otiite na www.twitter.com.
2)
Unesite svoje podatke. (Ime, e-mail, lozinku)
3)
Odaberite korisniko ime na novoj stranici.
4)
Twitter e vam poslati potvrdu. Kliknite na link i potvrdite svoje
lanstvo.
5)
Kreirali ste Twitter raun. Moete poeti da pratite druge i s drugima
delite svoja miljenja.
6)
Twitter e vam predloiti neke osobe koje moete pratiti na osnovu
vaeg profila.
96
DRutveni meDiji
Pozadinska slika na Twitteru
Twitter je 2012. godine uveo pozadinske slike. Pozadinske slike su tu da

pobljaju izgled vae stranice. Ideja je slina pozadinskoj slici na vremenskoj
liniji Facebooka. Pogled onih koji vas prate odmah e se usmeriti ka veoj slici,
koja takoe sadri korisniko ime, lokaciju i line podatke, to je bilo manje
vidljivo sa ranijim izgledom.
Novi izgled daje vie karaktera i poboljava vizuelni identitet Twitter rauna.
Trend teme (TT)
Trend teme su hashtagovi koje je kreirao korisnik, a koji su postali popularni

i zbog svog obima se pojavili na Twitterovoj listi tema o kojima se najvie
razgovaralo. Neko tweetuje neto interesantno to drugi odmah preuzmu,
odgovore svojim tweetom na to i prenesu dalje, to je novi nain prenosa
informacija od usta do usta. Kada priu preuzme dosta ljudi ona se iri
velikom brzinom i postaje trend tema koja se pojavljuje u koloni na desnoj
strani svake korisnike Twitter stranice, zajedno sa mnogim drugim web
stranicama koje prate trendove na Twitteru.
Januar 2013
97
Zato su trend teme vane za OCD?

1)
OCD mogu kreirati TT za svoje ciljeve.
2)
Poveati svest.
3)
OCD se mogu pridruiti drugim TT.
Hashtagovi (#)
Ponekad se najbolji rezultati postiu malim koracima. Takav primer su Twitter

hashtagovi. Sam koncept je veoma jednostavan. Samo dodajte simbol #
ispred rei ili grupe rei bez razmaka.
Kada stavite hashtag u svoj tweet, taj tweet vide ljudi koji trae tu konkretnu
temu, ime se vi ukljuujete u generalnu diskusiju. Hashtagovi automatski
suavaju vau publiku, omoguavajui vaim tweetovima da dopru samo do
onih koje zanima ista tema i angauju ih.
Pokretanje kampanje putem hashtagova je lako zbog jednostavnosti sistema.
Evo nekoliko saveta kako da ponete.
1.
Odredite vrstu vrednosti za sebe i osobe koje vas prate koristei hashtag.
Da li nameravate da grupiete izvore informacija? elite li kreirati buzz?
elite li pokrenuti razgovor? Proverite jesu li vae namere i razlozi za
korienje hashtagova jasni i dobro usmereni. Napravite hashtag koji se
tie vaeg rada i teme o kojoj elite da tweetujete.
Proverite da li hashtag koji nameravate da kreirate ve postoji i da li se
koristi. Takoe je vano da proverite da li je va hashtag iskorien za
neko drugo znaenje ili vrednost. Twitter Search, Hashtag.org i Tagalus
su neki od alata koje moete upotrebiti da obavite brzu proveru vaeg
hashtaga.
Ponite sa tweetovanjem vaeg hashtaga. Korisno je da napravite
kontekst za va hashtag tako to ete kratko objasniti ta znai. Tweetujte
umereno. Zadnje to elite je da vas ponu smatrati spamerom. Uvek se
zapitajte kakva je korist za vas i osobe koje vas prate od tweeta koji
objavljujete.
Ukoliko hashtag nije ranije kreiran, postavite definiciju svog hashtaga
na online alatu kao to je Tagalus.
Podesite alat za primanje automatskih obavetenja koji e vam poslati
e-mail da je neko tweetovao va hashtag. Twilert je jedan od tih alata.
2.
3.
4.
5.
98
DRutveni meDiji
Prilagoeni trendovi
Trendovi na Twitteru postaju sve popularniji kako raste popularnost Twittera.

Svi ele da su njihovi hashtagovi trend na Twitteru. S ovim su trendovi
jo usmereniji ka korisnicima koji ih vide. Prilagoeni trendovi se prave na
osnovu interesovanja korisnika, osoba koje ih prate i lokacije. Ova auriranja
omoguavaju Twitteru da obavesti korisnike o relevantnim temama. Kada
se pojavi neki inovativni trend koji utie na odreenu oblast, prilagoeni
trendovi su nain da oglaivai odmah za njih saznaju i da ak ukradu tu vest
(newsjacking).
Saveti i trikovi za korienje Twittera

Twitter je bolja platforma za upravljanje percepcijom.

Uoljivo naglaavanje je vano na Twitteru, kao citat neke poznate
osobe.

Vano je koristiti kljune rei.

Pratite stranice i raune koji su slini vaim.

Dodajte fotografiju sa logom na naslov koji se objavljuje na vremenskoj
liniji. Slika treba dodatno da pojasni posao kojim se bavite.

Pronaite slavne osobe koje podravaju ono za ta se zalaete i obratite
im se putem Twittera uz opis delovanja vae organizacije i saekajte da
vidite hoe li vas podrati.
Januar 2013
99
Infografika
Informativna grafika ili infografika su grafike i vizuelne prezentacije
informacija, podataka i znanja u svrhu predstavljanja sloenih sadraja brzo
i jasno. Infografika poboljava razumevanje upotrebom grafike koja se oslanja
na sposobnost ljudskog sistema zapaanja da uoava obrasce i trendove. Proces
izrade infografike moe se opisati jo i kao vizuelizacija podataka, dizajn
informacija ili informativna arhitektura. Infografika je jedan vid prianja
prie, s tim da se pria vrti oko podataka.
Pet naina na koje neprofitne organizacije mogu iskoristiti prednosti
infografike:
Postoji dosta dobrih naina na koje NGO mogu primeniti infografiku. U

daljem tekstu dajemo pet ideja za NVO koje ele ispriati priu korienjem
infografike.
1.
2.
Ukaite na potrebu za programom. Ova infografika ilustrira potrebu

za istom pitkom vodom.
Predstavite vizuelno podatke iz izvetaja kao na ovoj infografici koja
predstavlja vizuelni saetak studije eNonprofit Benchmarks.
100
DRutveni meDiji
3.
Podstaknite ljude na akciju. Voices for Americas Children kreirali su

infografiku na kojoj je prikazano gde u SAD deca ive u siromatvu, a
gde ive visokorangirani zvaninici. Infografika je postavljena odmah
pored dopisa koji je poslan zvaninicima sa naslovom preduzmite
neto.
4.
Uticaj donacija. NVO charity: water kreirala je infografiku sa nazivom

Kako va roendan moe promeniti svet, da pokae uticaj donacija.
Januar 2013
101
5.
Uticaj usluga. Infografika amerikog Crvenog krsta ilustruje na koje

sve naine pomau rtvama prirodnih katastrofa u SAD.
Dizajniranje infografike
Neki korisni saveti za dizajniranje infografike:

Ne komplikujte! Ne trudite se da u jednoj slici kaete previe stvari.

Odaberite emu boja.
Istraite neke znaajne injenice i statistike.
Razmiljajte o tome kao o nekoj vrsti vizuelnog eseja: vai argumenti
moraju biti vrsti i relevantni.
Upamtite da se radi o brzom prenoenju znaenja sloenih podataka.
Izvucite zakljuke.
U infografiku stavite referencu na svoje injenice.
Postavite svoj URL tako da ljudi znaju ko je autor.
Vremenske linije;
Dijagram toka;
Karte sa komentarima;
Grafikoni;
Venn dijagrami;
Poreenja veliine;
Prikazivanje poznatih predmeta ili slinih veliina ili vrednosti.
Ideje za formu infografike:
102
DRutveni meDiji
Instagram
Instagram je servis za online razmenu fotografija i drutveno umreavanje
koji svojim korisnicima omoguava da fotografiju obrade primenom digitalnog
filtera i podele je nizom razliitih servisa za drutveno umreavanje, ukljuujui
njegov vlastiti servis i druge vodee stranice poput Facebooka ili Twittera.
Karakteristino svojstvo Instagrama je da obraene fotografije imaju oblik
kvadrata, neto poput Kodak Instamatic ili Polaroid fotografija, s razmerom
kontrasta 4:3, koji se tipino koristi na kamerama mobilnih ureaja.
ta sve mogu raditi sa Instagramom?

Instagram omoguava brendovima i kompanijama da se povezuju
direktno sa svojim fanovima. Sledi kratki prikaz naina na koje moete
upotrebiti Instagram za potrebe svog poslovanja.

Razmena prekao drutvenih mrea: Razmena fotografija putem
Twittera, Facebooka, Flickr, Tumblr i Foursquare. Instagram vam
omoguava da dodajete hashtagove putem kojih moete ui u trag
svakoj fotografiji putem vaih drutvenih medija.

Dogaaj: Kada zamolite ljude da fotografiu dogaaj koji organizujete
vi podstiete interakciju i stvarate osnovu za naredne aktivnosti koje e
uslediti nakon dogaaja.

Povezivanje: Obzirom da Instagram ima preko 50 miliona korisnika,
nije loe iskoristiti ga kao jo jednu platformu za lino povezivanje.

Lokacija: Geo-tagging ili Geo-oznaavanje, omoguava onima koji vas
prate da oznae gde je odreena fotografija napravljena. Ovo je korisno
za slubene dogaaje. Takoe moe biti i zabavno, jer su neki korisnici
ve pokuali da ovo svojstvo iskoriste za virtuelni lov na klijente.
Januar 2013
103
LinkedIn: www.linkedin.com
LinkedIn je najvea svetska mrea za poslovno povezivanje sa preko 175
miliona lanova i tendencijom brzog rasta. LinkedIn vas povezuje sa vaim
proverenim kontaktima i pomae vam kod razmene znanja, ideja i mogunosti
sa irokom mreom strunih osoba. Putem ove stranice moete pronai
poslovne saradnike, klijente i kolege koje ve poznajete. S njima se povezujete
preko stranice, a oni potom postaju deo vae mree.
Kada se poveete s nekim dobijate pristup listi njihovih veza, to se jo zove
proirena mrea. Moete zatraiti da vas zajedniki kontakt predstavi
ljudima u vaoj proirenoj mrei.
LinkeIn takoe nudi i druge mogunosti poput formiranja grupa i pridruivanja

grupama, te odeljke o poslovima gde lanovi mogu da objavljuju oglase za
posao ili se prijave na oglas.
Koji se pojmovi koriste na LikedIn?

Veze Veze su drugi registrovani korisnici koje vi lino poznajete na
LinkedIn. Iako moete pozvati bilo koga da se povee s vama, da bi ste
se povezali oni moraju kreirati korisniki raun na stranici.

Veze drugog reda Ovo su osobe sa kojima su povezane vae veze. Npr.
vi ste prijatelj sa Billom, koji je direktno povezan sa svojim efom. Billov
ef je vaa veza drugog reda.

Veze treeg reda Bilo koja osoba povezana sa vaim vezama drugog
reda je vaa veza treeg reda. U navedenom primeru veze Billovog efa
su vae veze treeg reda.

Stranica profila Ovo je vaa osobna stranica na LinkedIn. Svi
registrovani korisnici LinkedIn mogu je videti (osim ako ne prilagodite
postavke privatnosti tako da drugi ne mogu videti vau stranicu). Na
stranici profila moete uneti podatke o svom obrazovanju, radnom
iskustvu, tekuim ili zavrenim Projektima, grupama i udruenjima,
itd. Korisnici takoe mogu proslediti svoju stranicu profila kontaktima
na njihovim listama. Svoju stranicu profila takoe moete uiniti
javnom tako da svi (ak i ljudi koji nisu na LinkedIn) mogu da je vide.

Preporuke Vae veze mogu napisati preporuku ili svedoenje o radu
sa vama i objaviti ih na vaem profilu. Preporuke i svedoenja mogu biti
efikasno sredstvo promocije uspeha vaeg poslovanja i strunih vetina.
104
DRutveni meDiji
Upoznavanja Upoznavanje je kada trea strana posreduje u

upoznavanju dvoje ljudi koji nisu trenutno povezani. Npr, vaa kolegica
Sue i va klijent Dan ne poznaju se. Vi smatrate da bi Sue mogla pomoi
u reavanju problema koji Dan ima na jednom od njegovih projekata i
odluite da upoznate jedno s drugim preko LinkedIn. Upoznavanja su
jednostavan nain za okupljanje ljudi na jednom mestu.
Korienje za potrebe organizacije
LinkedIn moete koristiti i na sledee naine u svrhu rasta svoje organizacije:

Savet:
Poboljanje vidljivosti LinkedIn vaoj organizaciji pomae da pobolja

vidljivost brenda, proizvoda i poslovnih ciljeva. Potencijalni volonteri
i podrka mogu potraiti vau organizaciju na LinkedIn i na osnovu
nje odluiti da li su zainteresovani za saradnju s vama. Ovo je naroito
korisno ukoliko vaa organizacija prua usluge ili nudi proizvode za
druge poslove.
Istraivanje o drugim organizacijama LinkedIn se takoe moe
koristiti i za istraivanje konkurencije, potencijalnih partnera,
simpatizera ili volontera.
Ispriajte priu o svojoj organizaciji Pria o vaoj kompaniji, ako je
ispriana na pravi nain, moe inspirisati zajednicu ili potencijalne
volontere i stvoriti jednu emotivnu povezanost meu ljudima. Posebne
aplikacije, video materijal i slino, omoguavaju vam stvaranje
mulimedijalnog iskustva sa drugim korisnicima (kreiranje profila vae
organizacije je veoma korisno u tom smislu).
Januar 2013
Korienje LinkedIn za potrebe organizacije mora biti usklaeno

sa celokupnom strategijom organizacije i drugim kanalima
komunikacije.
105
Pinterest: www.pinterest.com
Pinterest je web stranica za razmenu fotografija zasnovana na principu oglasne
table, koja omoguava korisnicima da kreiraju i upravljaju zbirkama slika na
odreenu temu poput dogaaja, interesovanja, hobija i ostalog. Korisnici mogu
pretraivati druge oglasne table za inspiraciju, skinuti slike sa druge table i
prebaciti ih u svoju zbirku ili ih lajkati. Ljudi koriste table za planiranje
venanja, ureenje doma i razmenu omiljenih recepata.
Kako se koristi Pinterest:

1.
Otvorite stranicu www.pineterest.com.
2.
Logujte se preko svog e-mail rauna ili rauna koji imate na Facebooku
ili Twitteru.
3.
Pretraite kategorije i odaberite ta vas zanima.
4.
Kreirajte svoje table.
5.
Ponite da pratite druge table.
6.
Podelite s drugima slike koje ste kreirali ili koristite za svoju kampanju,
i slino.
Saveti i trikovi:

Poveite svoj Pinterest raun sa drugim raunima koje imate u
drutvenim medijima.

Razmenjujte jednu ili dve slike dnevno.

Svoju kampanju na drutvenim medijima moete voditi sa Pinterest,
Twitterom i Facebookom zajedno.

Moete oznaiti da vam se neija slika svia bez da je prebacujete u
svoju zbirku.

Ukoliko elite da razmenite ono to su drugi postavili na svoje table
kliknite na re-pin.
106
DRutveni meDiji
YouTube: www.youtube.com
YouTube je web stranica za razmenu video materijala. Veinu sadraja na
YouTube postavljaju pojedinci, iako medijske korporacije CBS, BBC, VEVO,
Hulu i druge organizacije nude svoje materijale preko ove stranice kao deo
programa partnerstva sa YouTube. Neregistrovani korisnici mogu gledati
postavljeni video materijal, dok registrovani korisnici mogu postavljati
neogranien broj videa. Video materijali sa potencijalno nasilnim sadrajem
dostupni su samo registrovanim korisnicima koji ne smeju biti mlai od 18
godina.
Saveti i trikovi:

Potrebno je dodati kljune rei koje definiu video.

Kljune rei se stavljaju u naslov videa.

Napravite linkove za va video sa drugih web stranica ili alata drutvenih
medija.

Zamolite druge da se pridrue vaem kanalu na YouTube. Na ovaj nain
ljudi mogu lako da prate vae nove video materijale.

Ne koristite programe za automatsko postavljanje video materijala jer
oni ne mogu organizovati vae datoteke.

Ne zaboravite da dodate svoju web stranicu u definiciju videa.
Januar 2013
107
108
Besplatni alternativni izvori

kancelarijskog softvera
Apache Open Office: http://www.openoffice.org/
The Document Foundation - Libre Office:
http://www.libreoffice.org/
O emu se ovde radi?
Besplatni i otvoreni softver je softver koji je besplatan i moe mu se slobodno

pristupiti. Liberalno je licenciran da bi se korisnicima omoguilo pravo
korienja, kopiranja, prouavanja, izmene i poboljanja dizajna preko izvornog
koda koji je dostupan svima. U kontekstu besplatnog i otvorenog softvera,
besplatan se odnosi na mogunost umnoavanja i ponovnog korienja softvera
bez ikakvog plaanja.
Apache Open Office je otvoreni kancelarijski softver za obradu teksta, izradu

tabela, prezentacija, grafike, baze podataka, i vie od toga. Dostupan je na
velikom broju svetskih jezika i radi na uobiajenim raunarima. Vae podatke
uva u meunarodno standardiziranom otvorenom dokument-formatu, a ita
i pie datoteke iz drugih softverskih formata. Moe se instalirati i koristiti
potpuno besplatno i u bilo koje svrhe.
LibreOffice je besplatni i otvoreni kancelarijski softver nastao zalaganjem

zajednice korisnika, koje je preraslo u Projekat NVO The Document
Foundation. LibreOffice je potekao od OpenOffice.org, iz kojeg je izdvojen
2010. godine. Dostupan je u vie od 30 jezika i za sve velike operativne sisteme,
ukljuujui Microsoft Windows, Mac Os X i GNU/Linux i druge.
januar 2013
109
Libre Office moete preuzeti na svom jeziku ukoliko je dostupan na web

stranici softvera. Na interetu moete pronai besplatne vodie za korisnike
koji e vam unaprediti sposobnosti korienja.
Open Office moete preuzeti na svom jeziku ukoliko je dostupan na web
stranici softvera. Na internetu moete pronai vodie za korisnike koji su
besplatni, kao i besplatnu kolu za korienje Open Office, i tako unaprediti
svoje sposobnosti korienja.
Nakon to preuzmete kancelarijski paket Office Suite, Libre Office van nudi
sledee:

Writer (Pisac) za obradu teksta.

Calc (Tabline kalkulacije) za obradu brojeva i pomo kada vam je teko
odluiti se izmeu vie alternativa.
Impress (Prezentacije), najbri i najlaki nain kreiranja efektnih
multimetijalnih prezentacija.
Draw (Vektorska grafika) vam omoguava da pravite dijagrame i skice.
Base (Baze podataka), pristup bazi podataka.
Math (Ureivanje matematikih formula i jednaina) jednostavni
ureiva jednaina koji vam omoguava da napravite i predstavite svoje
matematike, hemijske, elektrotehnike ili druge naune jednaine i
raunice u brzoj standardnoj notaciji.
110
besplatni alteRnativni izvoRi kancelaRijskog softveRa
Nakon to preuzmete kancelarijski paket Office Suite, Open Office vam nudi
sledee:

Writer (Pisac), alat za obradu teksta koji moete koristi za sve, od pisanja
kratkog pisma do cele knjige.
Calc (Tabline kalulacije), veoma moan alat za izradu tabela sa svim
alatima koji su vam potrebni za raunanje, analizu i prezentaciju
podataka u brojanim izvetajima ili oaravajuim grafikama.
Impress (Prezentacija) je najbri i najefikasniji nain izrade efektnih
multimedijalnih prezentacija.
Draw(Vektorska grafika) omoguava vam izradu svih vrsta grafika, od
jednostavnih dijagrama do dinaminih 3D ilustracija.
Base (Baza podataka) omoguava vam da bez problema baratate bazama
podataka. Napravite i modifikujte tabele, obrasce, upitnike, izvetaje, i
sve to sa Appache Open Office.
Math (Ureivanje matematikih formula i jednaina) omoguava vam
izradu matematikih jednaina sa grafikim korisnikim interfejsom ili
direktno unosei svoju formulu u alat za ureivanje jednaine.
Januar 2013
111
112
Otvoreni alat za upravljanje

podacima
CIVICRM: http://civicrm.org/
O emu se ovde radi?
CiviCRM je otvoreni mreni softver Constituent Relationship Management

(CRM) koji slui za reavanje potreba neprofitnih i drugih organizacija
civilnog sektora.
CiviCRM se fokusira na potrebe neprofitnih organizacija. CiviCRM u prvi

plan stavlja komunikaciju sa pojedincima, angaovanost zajednice i aktivizam,
outreach, upravljanje prilozima i upravljanje lanstvom. Za pokretanje softvera
je potrebna web stranica domain (web hosting), a sam softver vam daje
nekoliko saveta o opcijama hostinga.
CiviCRM set ima sledea svojstva:

Upravljanje kontaktima
Prilozi
Komunikacija
Peer-to-Peer prikupljanje sredstava
Kampanje zagovaranja
Dogaaji
lanovi
Izvetaji
Upravljanje predmetima
Softver vam nudi alate za ocenu kako bi mogli da odredite potrebe vae
organizacije u skladu sa svojstvima CiviCRM.
Nakon to ste proitali vodi o korienju CiviCRM, posetili njihov Forum,

isprobali alat za ocenu i odluili da vaa organizacija postane korisnik
CiviCRM, potrebno je prvo da odaberete web stranicu domaina i instalirate je
uz pomo vaeg IT osoblja. Pre nego to krenete s tim procesom bie potrebno
da organizujete podatke za prenos u sistem.
januar 2013
113
Moete upravljati svim podacima koji su relevantni za rad vae organizacije,

ukljuujui i dodatna svojstva poput Civi Grants, Civi Petition i Survey, Civi
Email i Civi SMS, Civi Memership, Civi Events, Civi Reporting itd.
Moete proitati vodi za CiviCRM u vezi sa Civi Wiki i istraivati mogunosti
Foruma, i tako se upoznati sa nainima na koje moete iskoristiti sve njihove
prednosti.
114
Prilog 1
Strategija komunikacije analiza konkurencije
Ocenite svoje jake strane u pogledu komunikacije pratei aktivnosti svoje
konkurencije.
Utvrdite ko su vai glavni konkurenti (ili organizacije koje deluju u istoj oblasti)
i rangirajte ih prema odreenom kriterijumu.
Ocenite ih od jedan do pet ili samo dodajte komentar u okviru razliitih
kriterijuma.
Primer
Web stranica
Prisutnost u
medijima
Org A
4/5 jake boje, lako

se koristi, dobro
iskoriena studija
sluaja
1/5 jedno pojavljivanje u strunim

magazinima u
zadnja tri meseca
3/5 dobar logo i

ime ali se uvek ne
povezuje sa velikim
brojem drugih pitanja kojima se bave
5/5 visokorangirani izvrni direktor,

i dobro koriste korisnike usluga
Org B
5/5 dobar dizajn,

lako se koristi,
dobro povezana s
drugim izvorima.
Dobra integracija sa
stranicama drutvenih medija
4/5 redovno ih
pozivaju da odgovore na pitanja
vezana za sektor.
Malo proaktivnih
komentara u medijima
5/5 jak brend i

odabrani komentator u njihovoj uoj
specijalnosti
4/5 dobar, visokorangirani glasnogovornici, ali glas

korisnika se ne uje
dovoljno
Jaina brenda
Glasnogovornici
Pokuajte da rangirate svoju organizaciju koristei se ovim primerom.
Ponekad je teko ostati objektivan, zato zamolite nekoliko zaposlenih u vaoj

organizaciji za miljenje. Ukoliko je vaa organizacija ve sprovela analizu
svojih aktera, ukljuite i rezultate tih analiza u ocenu.
januar 2013
115
Web stranica
Prisustvo u
medijima
Jaina brenda
Glasnogovornici
Vaa
org
Analiza web stranice konkurenata

Ukoliko se fokusirate na jednu konkretnu oblast komunikacije, kao to je
web stranica, sprovedite analizu konkurencije u toj konkretnoj oblasti sa vie
detalja. Npr.
Dizajn
Korienje
Sadraj
Online brend
Org A
Org B
Org C
Istraivanje spoljnih aktera

Sledei korak je analiza spoljnih aktera da bi saznali ta organizacije s kojima
radite zaista misle o vama. To naravno zahteva vreme i resurse, ali je vredno
truda i preporuuje se u okviru izrade strategije komunikacije.
Kada planirate anketu o akterima, postoji itav niz faktora koje treba razmotriti
u zavisnosti od veliine vae organizacije i vaeg budeta.

Vai akteri: koga elite da ispitate? Donatore ili podrku, medije,

donosioce strategija, politiare, ili krovna tela i druge organizacije u
vaem sektoru? Moda imate utisak da vaa poruka dopire samo do
jedne grupe, a da se teko povezujete sa drugima? Ovo je dobra prilika
da testirate taj utisak.
Broj ljudi: Uopteno govorei, to vie ljudi anketirate i to vie miljenja
prikupite to bolje za vas. Meutim, budite Svesni svojih rasporeda i
medija (vidi ispod) kada odluujete o broju ljudi kojima ete se obratiti.
Medij: moete vriti razgovore lino ili preko telefona. Na ovaj nain
dobiete neto detaljnije odgovore, ali to zahteva dosta vremena i zavisi
od dostupnosti vaih aktera. Za bri nain prikupljanja i analize odgovora
razmotrite mogunost online anketa kao to je Survey Monkey. Moete
takoe koristiti i standardne upitnike u tampanom obliku.
116
pRilog i
Vrste pitanja: otvorena pitanja (ta mislite o...?) daju ispitanicima vie
slobode da izraze svoje miljenja, ali pitanja zatvorenog tipa (kako
ocenjujete X od 1 do 5?) vam omoguavaju lake poreenje odgovora.
Dobro je uspostaviti ravnoteu izmeu otvorenih i zatvorenih pitanja.
Ukoliko je vaa anketa online ili se vri popunjavanjem tampanih
upitnika, onda pazite da ne preterate sa pitanjima jer to moe odvratiti
potencijalne ispitanike od uestvovanja. Kada piete pitanja potrudite se
da ne budu previe sugestivna i da su jasna i relevantna za vau publiku.
Testirajte anketu na prijateljima ili kolegama pre nego to je dostavite
stvarnim akterima.
Anonimnost: razmislite o tome da li elite da vai ispitanici odgovaraju
anonimno. Ukoliko se odluite za anonimnu anketu, moda e ispitanici
spremnije dati iskren odgovor. Ukoliko ispitanici nisu anonimni, onda
ete moi da odgovore poveete sa ispitanicima.
Januar 2013
117
118
Prilog 2
Pravila ponaanja u komunikaciji putem e-maila
E-mail moe biti veoma efikasan alat za komunikaciju kada se pravilno koristi.
U daljem tekstu obraujemo pravila ponaanja u komunikaciji e-mailom koje
svi treba da znaju i potuju.
Slanje e-maila

Pobrinite se da va e-mail sadri primeren pozdrav na poetku i na

kraju. Na taj nain va e-mail nee zvuati previe zahtevno, a ni previe
otvoreno.
Svojim kontaktima se obraajte sa primerenom dozom formalnosti i
potrudite se uvek da njihovo ime tano napiete.
Proverite u svom e-mailu da li su sve rei tano napisane jer e-mail sa
grekama u kucanju se jednostavno ne smatra ozbiljnim e-mailom.
Proitajte naglas svoj e-mail da biste proverili da li ste postigli eljeni
ton. Ne pribegavajte ureivanju teksta u svrhu naglaavanja, radije
upotrebite rei koje odraavaju ono to elite da kaete. Nekoliko
ponavljanja rei molim vas ili hvala postie puno vei efekat.
Proverite da li ste ukljuili sve relevantne detalje ili potrebne informacije
kako bi osoba kojoj aljete e-mail shvatila va zahtev ili ono to joj
elite rei. Uopteno izraavanje moe esto prouzrokovati zabunu i
nepotrebnu prepisku.
Jesu li vam reenice pravilno sastavljene? Da li je prva re u reenici
napisana velikim slovom i jesu li interpunkcijski znaci pravilno
upotrebljeni? Korienje vie od jednog interpukcijskog znaka zaredom,
kao npr. !!! ili ???, smatra se nekulturnim i snishodljivim.
Ukoliko je va e-mail emotivno obojen, odmaknite se od raunara i
priekajte sa slanjem odgovora. Ponovo proitajte ta je napisano u
e-mailu koji ste dobili da budete sigurni da niste neto pogreno shvatili.
januar 2013
119
Ako e-mailom aljete datoteke, prvo proverite da li ste upitali primatelja

kada bi bilo najbolje vreme za slanje? Jeste li proverili veliinu datoteke
da bi osigurali da ne pretrpate inbox svog sagovornika, pa vam se e-mail
vrati?
Trudite se da ne koristite opciju Ogovori svima (Reply to all) i svoje
miljenje podelite sa ljudima koje ono moda ne zanima. U veini
sluajeva opcija kojom odgovor aljete samo poiljaocu je najbolja opcija.
Jo jednom proverite da li adresa ili adrese u polju Prima (To): pripadaju
ljudima kojima elite poslati odgovor.
Proverite da li je vae ime pravilno prikazano u polju alje: Jane A. Doe
(ne jane, jane doe ili JANE DOE).
Ne ostavljajte nedovrene reenice. Ukucavanje fraza kako vam
one padaju na pamet ili zagonetnih pojmova ne doprinosi jasnoj
komunikaciji.
Nikada ne pretpostavljajte nameru e-maila. Ako niste sigurni, pitajte
kako bi izbegli nepotrebne nesporazume.
Iako osoba koja vam je poslala e-mail ne trai da joj odgovorite, to ne
znai da je treba da je ignoriete. Uvek blagovremeno potvrdite da ste
primili e-mail ljudima koje poznajete.
Proverite je li je u polju Predmet (Subject): tano opisan sadraj vaeg
e-maila.
Ne ustruavajte se da kaete hvala, kako ste, ili cenim vau pomo.
Trudite se da vai e-mailovi budu kratki i konkretni. Duge razgovore
sauvajte za dobri stari telefon.
Svoje e-mailove uvek zavravajte sa Hvala, S potovanjem, elim
vam prijatan dan, Srdaan pozdrav, ili neto slino.
Ureivanje teksta u e-mailu

Ne piite itav tekst e-maila velikim slovima. To je kao da viete ili

elite da ostavite taj utisak.
Ukoliko piete debelim masnim slovima, svoju izjavu napisanu takvim
slovima dodatno podvlaite i na taj nain e je primalac i shvatiti, kao
da ste je deset puta podvukli.
Ne koristite pozadinu s uzorkom jer to oteava itanje e-maila.
Ne koristite kiasti font. Koristite iskljuivo standardne fontove koji se
nalaze u svim raunarima.
Emotikone koristite umereno da bi va ton i namera ostali jasni.
120
pRilog ii
Pisanje itavog e-maila malim slovima stvara utisak neobrazovanosti i

lenjosti.
Nemojte koristiti razliite boje slova u jednom e-mailu. To oteava
itanje e-maila i moe samo dodatno naglasiti utisak nepreciznosti.
Alate za ureivanje teksta umereno koristite. Umesto ureivanja teksta
na taj nain pokuajte pronai najprecizniju re kojom ete uspeno
izraziti svoj ton i izbei nesporazum.
Slanje datoteka e-mailom

Kada aljete velike datoteke uvek iz zipujte ili kompresujte pre slanja.
Nikada ne aljite velike datoteke bez najave. Uvek prvo pitajte kada je
najbolje vreme da ih poaljete.
Nauite kako da prilagodite veliinu grafike na oko 600 piksela pre
nego to ih priloite u e-mail. To e znatno smanjiti vreme potrebno za
njihovo preuzimanje.
Nikada ne otvarajte datoteku od nekog koga ne poznajete jer moe
sadrati virus.
Proverite jesu li vai antivirusni programi koji tite raunar od virusa,
advera, spajvera, itd. aurirani i da su podeeni za proveru vaih
dolazeih i odlazeih e-mailova i datoteka.
Bolje je vie datoteka raspodeliti na nekoliko e-mailova, nego ih prikaiti
sve u jedan e-mail kako bi izbegli zakrenje veza.
Proverite da li primalac ima isti softver kao i vi pre nego mu poaljete
datoteku jer je u protivnom nee moi otvoriti. Koristite PDF kad god
je to mogue.
Prima, alje, Dodaj kopiju, Dodaj skrivenu kopiju,

Potvrda primanja, Predmet:

Unesite adrese u polje Prima (To): onih osoba od kojih elite dobiti
odgovor.
Pobrinite se da je vae ime na odgovarajui nain prikazano u polju alje
(From):
Upiite adrese u polje Dodaj kopiju (Cc): kada smatrate da je bitno da te
osobe dobiju informaciju. Nemojte previe koristiti Cc jer e ljudi poeti
da ignoriu vau potu.
Januar 2013
121
Kada aljete skrivenu kopiju (Bcc): pobrinite se da su vam namere ispravne.

Slanje skrivene kopije drugima kao nain ogovaranja je nepristojno.
Nikada e-mail adrese svojih prijatelja ili kontakata nemojte slati
nepoznatim osobama navodei ih u polju Prima: Koristite Bcc:!
Razmislite o svojim motivima kada dodajete adrese u Prima: Dodaj
kopiju: Dodaj skrivenu kopiju: Na vama je da odluite.
Uvek napiite opis sadraja e-maila u polju Predmet:, jer u protivnom
va e-mail bez predmeta moe otii u spam.
Ne koristite Potvrdu primanja (Return receipt) za svaki e-mail. To
je nametljivo, dosadno, a primalac svakako ima opciju da ne prihvati
slanje potvrde.
Kada odgovarate na e-mailove uklonite adrese osoba koje ne treba da da
vide va odgovor iz polja Prima: Dodaj kopiju: Dodaj skrivenu kopiju:.
Prosleivanje e-mailova

Ne prosleujte e-mailove koji vam kau da to treba da uradite bez obzira

koliko human bio razlog njihovog prosleivanja. Veina takvih mailova
su prevara i verovatno se nee svideti osobama kojima ih aljete.
Ukoliko vas neko zamoli da se suzdrite od prosleivanja e-mailova, oni
imaju na to pravo i ne treba da se ljutite ili to shvatate lino.
Kada prosleujete e-mail i ne moete odvojiti vreme da upiete svoj
komentar osobi kojoj ga prosleujete, onda se nemojte truditi ni da
aljete e-mail.
Uvek obriite sve znakove prosleivanja >>>>>, druge e-mail adrese,
zaglavlja ili komentare drugih koji su taj e-mail prosledili.
Ukoliko morate proslediti e-mail na vie osoba, svoju e-mail adresu
upiite u polje Prima (To), a sve druge kojima aljete stavite u polje
Dodaj skrivenu kopiju (Bcc) kako bi zatitili njihove e-mail adrese od
ljudi koje oni ne poznaju. Ovo je ozbiljno pitanje privatnosti!
Pazite kada prosleujete e-mail o politikim ili kontraverznim pitanjima.
Primaocu se moda nee svideti va stav.
E-mail i percepcija, privatnost, autorska prava

Svoju e-mail adresu mudro osmislite jer ona jednim delom utie na to
kako vas drugi vide.
Nastojte da ne pravite pretpostavke kada su e-mailovi u pitanu. Uvek
traite pojanjenje pre nego to reagujete.
122
pRilog ii
Postovanje ili prosleivanje privatnog e-maila je povreda autorskog

prava, da ne kaemo krajnje nekulturno. Za tako neto vam je potrebno
odobrenje autora.
E-mailovi se prosleuju drugima bez obzira to je to neprimereno
postupanje. Budite toga svesni kada u svom e-mailu piete o svojim
oseanjima ili kontroverznim temama.
Ako doe do nesporazuma zbog e-maila, nemojte se ustruavati da
osobu nazovete telefonom i izgladite stvar.
Imajte na umu da nain na koji piete, trud koji uloite ili ne uloite u
pisanje e-maila govore o tome ta je vama bitno i da li ste obrazovana i
kulturna osoba.
Ukoliko prosledite e-mail za koji se ispostavi da je prevara, budite
dovoljno obazrivi i poaljite izvinjenje svima kojima ste poslali tu lanu
informaciju.
Kada popunjavate obrazac sa kontakt podacima na web stranici budite
jasni i precizni da bi drugi ozbiljno shvatili va zahtev.
Ukoliko prijatelj stavi va e-mail u polje Prima (To): sa drugima koje vi
ne poznajete, zamolite ga da vau adresu ponovo ne otkriva osobama
koje ne poznajete bez vae dozvole.
Poslovni e-mail

Svoj poslovni e-mail tretirajte kao da se nalazi na vaem zaglavlju i

nikada neete pogreiti.
Ukoliko ne moete odgovoriti na e-mail blagovremeno, barem potvrdite
da ste primili e-mail i naznaite kada poiljalac moe oekivati va
odgovor.
Slanje e-maila vlasnicima stranica o vaem proizvodu ili usluzi putem
obrasca na toj stranici tretira se kao spam. Prvo ih upitajte da li bi eleli
dodatne informacije.
Kada odgovarate na e-mailove uvek odgovarajte blagovremeno i izbacite
nepotrebne informacije iz posta na koji odgovarate.
Formalnost je poeljna kao vid kulturnog izraavanja i pokazuje da
uvaavate drugu osobu. Sa novim kontaktima budite veoma slubeni
sve dok va odnos ne bude drugaije nalagao. Suzdrite se od naglog
prelaska na neformalan vid komunikacije e-mailom.
Nikada nemojte slati e-mail sa obavetenjem da se primalac moe
odjaviti sa liste primalaca, ako se nikada nije ni registrovao.
Budite veoma paljivi kada koristite Odgovori svima (Reply to all) i
Dodaj kopiju (Cc) u poslovnom okruenju. Ako to radite da bi zatitli
Januar 2013
123
svoja lea ili suptilno ogovarali druge moe vam se odbiti od glavu i
stvoriete utisak sitniave i nesigurne osobe.
Kada odgovarate na e-mail sa vie primalacaa koji su navedeni u polju
Prima ili Dodaj kopiju, izbriite adrese onih na koje se va odgovor ne
odnosi.
Nikada ne aljite datoteke poslovne prirode izvan radnog vremena i
proverite da li primalac moe otvoriti format u kojem aljete datoteku.
Chat, IM, slanje poruka

Kada aljete poruku ili uestvujete u razgovoru putem IM ili atujete,

potrudite se da va tekst ne bude preterano kriptian jer e vas drugi
pogreno shvatiti.
Koristite IM (trenutno razmenjivanje poruka) za neke neobavezne teme
ili prenoenje informacija. IM nije mesto za ozbiljne teme ili rasprave.
Na poetku uvek upitajte da li je osoba s kojom razmenjujete poruke
putem IM dostupna i da li joj vreme odgovara za razgovor. Suzdrite se
od razgovora putem IM tokom sastanaka, odnosno kada morate svoju
panju posvetiti neemu drugom.
Vebajte kratku i saetu komunikaciju.
Uvek prvo razmislite da li bi bilo bolje pozvati sagovornika telefonom
kada mu aljete poruku o nekoj osetljivoj temi.
Razmenjivanje trenutnih poruka ne sme biti izgovor za zanemarivanje
pravila koja ste nauili u koli.
Ukoliko niste veti u obavljanju vie stvari u isto vreme, nemojte voditi
vie razgovora u isto vreme putem IM pa da vas jedan sagovornik eka
da odgovorite dok vi komunicirate s drugima.
Nauite kako da koristite svojstva vaeg IM programa, naroito ona
kojima dajete do znanja da ste busy (zauzeti) ili away (nisam
prisutan).
Nikada ne aljite poruku putem IM pod nekim drugim imenom da
biste zavirili u aktivnosti prijatelja ili saradnika.
Uzmite u obzir s kim komunicirate pa tome prilagodite upotrebu
akronima i emotikona, ili ih potpuno izbacite.
Drutveni mediji, blogovi i forumi

Imajte na umu da kada tweetujete ili ste na Facebooku ili uestvujete u

razgovoru na nekom forumu da se nalazite u globalnoj areni.
124
pRilog ii
Kada se diskusija otme kontroli, ne nazivajte sagovornika pogrdnim

imenima i ne koristite nepristojne izraze. To je ispod vaeg nivoa.
U forumima ne prelazite dve do tri reenice u svojoj datoteci sa potpisom
(signature file).
Komercijalne aktivnosti svedite na jedan link na kraju svog komentara
ili priloga.
Drite se teme i razgovarajte o pitanjima koja su relevantna za taj niz/
temu.
Kada se elite prikljuiti novoj grupi ili forumu, prvo malo zavirite u
aktivnosti te grupe ili foruma da steknete oseaj o kakvoj se zajednici
radi i linostima forumaa pre nego to objavite svoj post.
Nikada ne otkrivajte line podatke ili podatke o vaoj lokaciji online,
kao ni line podatke drugih ljudi.
Uvek budite svesni toga da ljudi imaju razliita miljenja. Trudite se da
budete objektivni i da ne personalizujete teme.
Ne dajte da vas trolovi izbace iz takta. Trolovi su ljudi koji postuju
nekulturne komentare kako bi svima digli pritisak.
Pobrinite se da svoj post uredite pre objave i izbriete bilo koji deo posta
na koji odgovarate, a koji vie nije potreban za tekui razgovor.
O emu treba paziti u e-mail komunikaciji

Pre nego to izgubite ivce zbog toga to vam neko nije odgovorio
na e-mail, proverite da njegov/njen odgovor sluajno nije izbrisan ili
spremljen u Otpad (Trash) ili Neeljenu potu (Junk).
Sa e-mailovima koji su emotivno nabijeni saekajte do sledeeg jutra da
vidite hoete li se isto oseati pre nego to poaljete e-mail.
Slobodno doraujte tekst u polju Predmet (Subject) da to preciznije
odrazi smer razgovora.
U e-mail komunikaciji bitno je da znate kome moete verovati, a verujte
samo osobama koje poznajete.
Pre slanja svaki e-mail jo jednom proitajte kako biste bili sigurni da je
vaa poruka jasna i napisana tonom koji ste eleli.
Nikada ne koristite stari e-mail na koji ete kliknuti Reply i poeti da
piete o potpuno novoj temi.
Bez obzira koliko humano vam zvuao neki prosleeni e-mail, nemojte
ga tek tako prosleivati drugima bez da prethodno ne ispitate njegovu
autentinost.
Januar 2013
125
E-mail adrese web stranica i nove kontakte odmah dodajte listi svojih
proverenih poiljalaca ili u svoj imenik kako bi njihovi e-mailovi proli
filtere za spam.
Pre nego to popunite obrazac sa kontakt podacima na web stranici,
proverite stranicu da podaci koje traite nisu ve dostupni.
Pre nego to izbriete e-mailove u mapi Neeljena pota (Trash)
proverite da sluajno neki ispravan e-mail nije grekom zavrio u toj
mapi.
Ukoliko vam e-mail koji ste primili kae da treba da ga prosledite
svojim prijateljima ili na pet adresa, uinite svima uslugu i izbriite ga.
Nemojte zatrpavati e-mailovima ljude koji nisu izrazili elju da budu na
vaoj linoj mailing listi.
Proverite da li je va antivirusni program koji uklanja adver, spajver i
viruse podeen na automatsko auriranje barem jednom nedeljno, kako
bi softver znao od ega da vas zatiti.
I na kraju... Ne kucajte drugima ono to ne elite da drugi kucaju vama!
Nauite razliku izmeu Prima (To) i Dodaj kopiju (Cc). Opte
je pravilo da to je vie primalaca jednog e-maila, to su manje anse da
e vam svaki od njih pojedinano odgovoriti, a jo manje su anse da
e postupiti kako od njih traite. Osobe ije adrese upiete u polje To:
su osobe za koje oekujete da e proitati i odgovoriti na e-mail. Polje
Cc: treba koristiti umereno. Kopiju e-maila aljete samo onima koji
treba da budu u toku. Polje Dodaj skrivenu kopiju (Bcc): treba koristiti
jo umerenije. Osobe ije adrese upisujete u polje Bcc: drugi ne mogu
videti.
Budite saeti i konkretni u svojim porukama. Prvo iznesite ono
najbitnije to elite da kaete, a onda dodajte ostale potrebne detalje.
Na poetku jasno naznaite zbog ega aljete poruku. Nema nita gore
za primaoca nego kada mora prolaziti kroz itavu poruku da bi doao
do poente. Jo gore je ako poaljete dugu poruku. Verovatnoa da e
osoba postupiti u skladu sa vaom porukom ili odgovoriti je jo manja.
Jednostavno to oduzima puno vremena. Takve poruke obino ostavimo
za kasnije i naalost zaboravimo.
Ne bavite se sa vie pitanja u jednoj poruci. Ukoliko je potrebno da
se pozabavite sa vie tema, poaljite vie e-mailova. Na taj nain vai
e-mailovi e biti krai i vea je verovatnoa da ete dobiti odgovor.
Takoe, to ste konkretniji u naslovu svog e-maila, to bolje.
Blagovremeno odgovarajte na e-mailove. E-mailovi ne zahtevaju
uvek hitan odgovor. Odgovaranje na e-mailove jednom ili dva puta
dnevno smatra se dovoljnim, osim ukoliko se ne bavite prodajom,
pruanjem usluga, tehnikom podrkom ili nekim drugim poslovima

1.
2.
3.
4.
126
pRilog ii
5.
6.
7.
8.
9.
10.
u kojima se oekuju bri odgovori. Bez obzira na to morate odgovarati

blagovremeno, u protivnom ete neminovno otetiti svoj ugled i umanjiti
uinkovitost.
Pazite na ton. Za razliku od sastanaka ili telefonskih razgovora, osobe
koje itaju va e-mail ne mogu uti visinu vaeg glasa, ton kojim govorite,
infleksiju, ili druge neverbalne znakove. Zbog toga morate biti paljivi
sa svojim tonom. Sarkazam je naroito opasan. Ponekad se jednostavno
izgubi u prevodu i moete uvrediti drugu stranu. to ste doslovniji u
svom e-mailu, to bolje po vas.
Ne koristite e-mail da bi kritikovali druge. E-mail je odlian nain
da nekoga pohvalite i odate mu zahvalnost. Meutim, e-mail nije
pogodan medij za kritiku. Velika je mogunost da ete jednostavno
uvrediti drugu osobu i ona nee shvatiti vau poentu. Ovakve
razgovore obino je bolje voditi uivo ili preko telefona ako je to
neophodno. E-mail naroito ne treba koristiti za kritikovanje tree
strane. E-mail poruke ive veno i lako se prosleuju. Moete
prouzrokovati sukobe irokih razmera ukoliko ne budete paljivi.
Ne odgovarajte u stanju ljutnje. E-mailovi koje napiete kada ste
iznervirani skoro nikada ne postiu eljenu svrhu niti slue vaim
dugoronim interesima. Oni bre narue odnose izmeu ljudi od
bilo ega drugog. Ako e vam biti lake, sedite i napiite poruku, a
onda je izbriite. Shvatiete dan ili dva nakon to niste poslali svoj
ljutiti e-mail koliko je pametno bilo to ste se suzdrali.
Nemojte preterivati s opcijom Odgovori svima (Reply to all).
Odgovaranje svima samo nepotrebno pretrpava inbox primalaca. Po
pravilu odgovarajte samo poiljaocu. Pre nego to odgovorite svima
prvo proverite da li svi treba da budu obaveteni.
Nemojte prosleivati lanane e-mailove. Ovakve e-mailove moete
oprostiti samo svojoj majci, inae ne slue niemu osim to zatrpavaju
inbox na vaem radnom mestu. Devet od deset ovakvih mailova
sadri lane podatke. Obino se radi o urbanim legendama. Ako
smatrate da ipak morate proslediti takav e-mail, prvo proverite da
li se radi o verodostojnim podacima. Ukoliko niste sigurni proverite
na Snopes.com, web stranici koja se bavi pronalaenjem urbanih
legendi i glasina.
Nemojte slati kopije e-maila u cilju prisile. Jedna je stvar kada stavite
neijeg efa u Cc iz potovanja. Meutim, sasvim je druga stvar kada to
radite da na suptilan nain prisilite nekoga na neto. Moda e vas na
taj postupak nagnati injenica da niste dobili odgovor na zahtev koji ste
poslali. Moj vam je savet da podignete slualicu i pozovete telefonom
dotinu osobu. Ukoliko vam ne odgovara na vae e-mailove, pokuajte
drugu strategiju komunikacije.
Januar 2013
127
11.
Nemojte preterivati sa zastavicom koja oznaava e-mail visokog

prioriteta (high priority). Veina programa za e-mail omoguava
vam da odredite prioritet vaih poruka. Visoki prioritet je opcija
rezervisana za poruke koje su zaista hitne. Ukoliko je koristite za svaku
poruku, drugi e poeti da vas ignoriu. To vam je kao ona pria o
Deaku koji je vikao vuk.
Nemojte itav e-mail napisati VELIKIM SLOVIMA. To je digitalni
ekvivalent vikanja. Osim toga, VELIKA SLOVA se tee itaju (to
e vam rei svi koji se bave marketingom).
Nemojte slati ili prosleivati e-mailove koji sadre klevetnike,
pogrdne, uvredljive, rasistike ili nepristojne komentare. Moete se
nai u situaciji da neko protiv vas podnese sudsku tubu samo zato
to ste prosledili neki takav e-mail, ak i ako niste njegov autor.
Imajte na umu da va slubeni e-mail na radnom mestu nije va
privatni e-mail. Sa slubenim e-mailom niste pravno zatieni. Svi
koji imaju ovlaen pristup mogu pratiti vae razgovore na serveru
kompanije. Ukoliko elite da razgovarate o privatnim stvarima, otvorite
si raun na Gmailu. Moete ga koristiti za sve potrebe, poslovne i
privatne.
U potpisu uvek navedite svoje kontakt podatke. To se radi iz
potovanja prema onima kojima aljete e-mail. Time se takoe smanjuje
broj e-mailova jer ljudi ne moraju poslati drugi ili trei e-mail u kojem
od vas trae broj telefona ili potansku adresu.
Ponudite alternativnu opciju. Ponudite alternativnu opciju da bi
izbegli kretanje u krug. Na primer, Ukoliko ste obavili zadatak, molim
vas da to potvrdite putem e-maila. Ukoliko niste, molim vas da nam
date naznaku kada oekujete da ete zavriti, ili Mogu se sastati s
vama u 10.00, 11.00 ili 14.00 sati. Odgovara li vam neki od ovih
termina? Ukoliko vam ne odgovara nijedan termin molim vas da mi
poaljete tri termina koja bi vama odgovarala.
Uvek proverite pravopis (spellcheck). Greke u gramatici ili
interpunkciji mogu se oprostiti. Meutim, pogreno napisane rei
je lako ispraviti. Zbog toga imamo spellcheck. Ne zaboravite da
koristite svoj.
Proitajte jo jednom svoj e-mail pre slanja. Uvek je dobro proitati
svoje poruke da budete sigurni da su jasne i da ste se u njima drali
pravila e-mail komunikacije.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
128
Literatura

Tomi Z. Odnosi sa javnou- teorija i praksa, Library Communication,

2008.
Scott M. Cutlip, Allen H. Center, Glen M., Odnosi sa javnou, VIII
izdanje, Broom, MATE, Zagreb, Hrvatska, 2003.
Philip Kotler, Okvir za upravljanje marketingom, Prentice-Hall, Inc.
2001.
Umberto Eco, A Theory of Semiotics (Bloomington: Indiana University
Press, 1976).
Sam Black: Odnosi sa javnou, Clio, Beograd, 2007.
www.prsa.org
www.cipr.co.uk
http://knowhownonprofit.org
http://www.101emailetiquettetips.com/
januar 2013
129
130
Contact
REGIONAL PROJECT OFFICE
Potoklinica 16
71 000 Sarajevo
Bosnia and Herzegovina
E-mail: info@tacso.org
T/A Help Desk for
ALBANIA
Rr Donika Kastrioti
Kotoni Business Centre
K-2, Tirana, Albania
E-mail: info.al@tacso.org
T/A Help Desk for

FORMER YUGOSLAV REPUBLIC
OF MACEDONIA
11 Oktomvri 6/1-3, 1000 Skopje
Former Yugoslav Republic of Macedonia
E-mail: info.mk@tacso.org
T/A Help Desk for
MONTENEGRO
Dalmatinska 78, 81000 Podgorica
Montenegro
E-mail: info.me@tacso.org
T/A Help Desk for

BOSNIA AND HERZEGOVINA
Kalesijska 14, 71 000 Sarajevo
Bosnia and Herzegovina
E-mail: info.ba@tacso.org
T/A Help Desk for

SERBIA
panskih boraca 24, stan broj 3
11070 Novi Beograd, Serbia
E-mail: info.rs@tacso.org
T/A Help Desk for

CROATIA
Amrueva 10/1, 10000 Zagreb
Croatia
E-mail: info.hr@tacso.org
T/A Help Desk for

TURKEY OFFICE ANKARA
Gulden Sk. 2/2 Kavaklidere 06690
Ankara, Turkey
E-mail: info.tr@tacso.org
T/A Help Desk for

KOSOVO*
Str. Fazli Grajqevci 4/a, 10000 Pristina
Kosovo
E-mail: info.ko@tacso.org
T/A Help Desk for

TURKEY OFFICE ISTANBUL
Dumen sokak. Mutlu Apt. 7/14,
Gumussuyu Beyoglu, Istanbul, Turkey
E-mail: info.tr@tacso.org
www.tacso.org
* This designation is without prejudice to positions on status, and is in line with
UNSCR 1244 and the ICJ Opinion on the Kosovo declaration of independence.

Prirucnik za odnose sa medijima za OCD

Uploaded by

Document Information

Original Description:

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Prirucnik za odnose sa medijima za OCD

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

This project is

Prirunik za odnose sa medijima

Sanela Tunovi-Beirovi | Mehru Aygul | Ayca Bulut-Bican | Aida Fazli

Prirunik za odnose sa medijima za ocd

Ova publikacija je tampana uz pomo Evropske unije.

Prirunik za odnose sa medijima za ocd

Razvijanje strategije komunikacije

Kako napisati strategiju komunikacije

Plan za medije/odnose s javnou

Prirunik za odnose sa medijima za ocd

Prikupljanje povratnih informacija

Upravljanje kriznim situacijama

Prirunik za odnose sa medijima za ocd

Koje su karakteristike dobre prie

Izrada efikasnih biltena

Proitajte e-biltene drugih organizacija

Prirunik za odnose sa medijima za ocd

Pre nego to ponete

Prirunik za odnose sa medijima za ocd

Prirunik za odnose sa medijima za ocd

Alati za pohranjivanje podataka na internetu

Alternative za besplatno pohranjivanje podataka

Besplatni izvori informacija i znanja na mrei

Besplatni on-line alati za istraivanje

Prirunik za odnose sa medijima za ocd

Besplatni alternativni izvori kancelarijskog softvera

Apache Open Office

Otvoreni alat za upravljanje podacima

Strategija komunikacije analiza konkurencije

Pravila ponaanja u komunikaciji putem e-maila

Prirunik za odnose sa medijima za ocd

Tehnika podrka organizacijama civilnog drutva

Instrument pretpristupne pomoi

Organizacije civilnog drutva

Prirunik za odnose sa medijima za ocd

Od poetka rada Projekta TACSO uoene su nedostatne veze izmeu OCD s

Izvetaj Karika koja nedostaje: odnosi OCD i medija predstavlja rezultate

Kako bi se pomoglo OCD u regionu pokrivenom instrumentom pretpristupne

Palle Westergaard, voa tima

Prirunik za odnose sa medijima za ocd

Prirunik za odnose sa medijima za ocd

S obzirom na razvoj drutvenih medija i otvorene izvore dostupne na internetu,

Slubenik TACSO za komunikacije i odnose s javnou

Prirunik za odnose sa medijima za ocd

Prirunik za odnose sa medijima za ocd

Kako napisati strategiju komunikacije

Korisno je otvoreno rei zbog ega ste napravili strategiju komunikacije i ta

pomoi u ostvarivanju sveukupnih ciljeva nae organizacije;

Vaa trenutna situacija

Uvodni deo strategije komunikacije trebalo bi da ukratko navede ime se vaa

Prirunik za odnose sa medijima za ocd

Ovaj alat daje pregled politikih, ekonomskih, socijalnih i tehnolokih

Na primer, pod politikim faktorima moete ukljuiti promenu vlasti:

Ciljevi organizacije i ciljevi komunikacije

SWOT analiza ukljuuje pregled prednosti (strengths), slabosti (weaknesses),

Slino kao i prilikom pozivanja na specifine ciljeve, ovaj deo treba da da

Vano je da vai komunikacijski ciljevi budu percipirani kao doprinos ostvarenju

Razvijanje stRategije komunikacije

Omoguiti najvie standarde zbrinjavanja i podrke

Poslovni ili strateki ciljevi

Efikasna edukacija naeg osoblja za rad sa

Osigurati da svi zaposleni znaju i razumeju oekivane standarde zbrinjavanja