GLAGOLSKI OBLICI

1. AORIST
-

Oznaava radnju koja se dogodila neposredno pre trenutka govora.

Lini glagolski oblik.
Gradi se tako to se na infinitivnu osnovu dodaju nastavci:
1) -h, -, -; -smo, -ste, -e.
2) -oh, -e, -e; -osmo, -oste, -oe.
Uglavnom se gradi od glagola svrenog vida.
Kod nekih glagola, kao to su REI i PODII, u 2. i 3. licu jednine deava se promena K, G i H u
, , i , odnosno palatalizacija.

2. FUTUR II
-

Oznaava neostvarenu radnju za koju pretpostavljamo da e se dogoditi u budunosti, pre, za vreme

ili posle neke budue radnje.
Gradi se od prezenta pomonog glagola BITI i radnog glagolskog prideva.
Lini glagolski oblik.

3. IMPERFEKAT
-

Koristi se za izricanje radnje koja je trajala u prolosti i koja se upotrebljava samo u pripovedanju.
Via se uglavnom u starijim knjievnim delima.
Moe da se zameni perfektom.
Gradi se od nesvrenih glagola, tako to se na infinitivnu ili prezentsku osnovu dodaju nastavci:
1) -ah, -ae, -ae; -asmo, -aste, -ahu.
2) -jah, -jae, -jae; -jasmo, -jaste, -jahu.
3) -ijah, -ijae, -ijae; -ijasmo, -ijaste, -ijahu
Pomoni glagol BITI ima dvojake oblike za imperfekat.
Lini glagolski oblik.

4. PLUSKVAMPERFEKAT
-

Koristi se za izricanje radnje koja se desila u prolosti pre neke druge prole radnje.
Gradi se na dva naina:
1) od perfekta pomonog glagola BITI i radnog glagolskog prideva.
2) od imperfekta pomonog glagola Biti i radnog glagolskog prideva (ovaj oblik pluskvamperfekta
javlja se u knjievnim delima, ali se retko upotrebljava u govoru).
Lini glagolski oblik

5. IMPERATIV (ZAPOVEDNI NAIN)

-

Koristi se za izricanje molbe, zabrane, podsticaja ili saveta da se izvri neka radnja.
Nema oblike za 1. lice jednine, 3. lice jednine i 3. lice mnoine.

Gradi se tako to se od 3.lica mnoine prezenta odbije nastavak, a zatim se na tako dobijenu osnovu
dodaju nastavci:
1) -, -j; -jmo, -jte.
2) -, -i; -imo, -ite.
U nekim oblicima imperativa vri se palatalizacija.

6. POTENCIJAL
-

Koristi se za izricanje elje, mogunosti ili namere da se radnja izvri.

Ne oznaava vreme vrenja radnje.
Gradi se od aorista pomonog glagola BITI (samo ovde 3. lice mnoine glasi bi) i radnog
glagolskog prideva.
Lini glagolski oblik.

7. TRPNI GLAGOSKI PRIDEV

-

Oznaava da subjekat trpi, a ne vri radnju.

Dobijen od glagola.
Ima osobine prideva (tri roda).
Gradi se samo od prelaznih glagola.
Oznaava da je na nekome ili na neemu izvrena glagolska radnja.
Gradi se od infinitivne (ree prezentske) osnove i nastavka en, -n ili t.
Pisanje odrine rece NE
- Ukoliko se koristi kao glagol odvojeno
- Ukoliko se koristi kao pridev - spojeno

8. GLAGOLSKI PRILOG SADANJI

-

Oznaava radnju koja se deava istovremeno sa nekom drugom radnjom.

Najee ima slubu priloke odredbe (vreme, nain, uzrok)
Nelian glagolski oblik.
Gradi se tako to se na 3. lice mnoine prezenta doda nastavak i.
Gradi se samo od glagola nesvrenog vida.
Pisanje odrine rece NE
- Ukoliko se koristi kao glagol odvojeno
- Ukoliko se koristi kao pridev spojeno

9. GLAGOLSKI PRILOG PROLI

-

Oznaava radnju koja se deava pre radnje iskazane predikatom reenice.

Nelian glagolski oblik ne moe imati slubu predikata.
Najee ima slubu priloke odredbe.
Moe se graditi i od svrenih i od nesvrenih glagola, ali su mnogo ei oblici od glagola svrenog
vida.
Glagolski prilog proli pomonog glagola BITI (bivi) upotrebljava se kao pravi pridev.

PODELA GLAGOLSKIH OBLIKA

1. Lini glagolski oblici (razlikuju lica)
a)
b)
-

Vremena (imaju vremenska znaenja)

prezent
perfekat
aorist
imperfekat
pluskvamperfekat
futur I

2.
-

Nelini glagolski oblici (ne razlikuju lica)

infinitiv
radni glagolski pridev
trpni glagolski pridev
glagolski prilog sadanji
glagolski prilog proli

1.
-

Prosti glagolski oblici (sastoje se od jedne rei, tj. ne sadre pomoni glagol)
prezent
aorist
imperfekat
imperativ
infinitiv
radni glagolski pridev
trpni glagolski pridev
glagolski prilog sadanji
glagolski prilog proli

2.
-

Sloeni glagolski oblici (sastoje se od dve ili vie rei, tj. sadre pomoni glagol)
perfekat
pluskvamperfekat
futur I
potencijal
futur II

Naini (nemaju vremenska znaenja, ve oznaavaju neku neostvarenu radnju)

imperativ
potencijal
futur II