Et2012 4 PDF

EK O N OM SK E
TEME
Ni, 2012.
godina 50
ISSN 0353-8648
EKONOMSKE TEME
Izdaje: Ekonomski fakultet Univerziteta u Niu
Za izdavaa:
Dr Zoran Aranelovi, dekan
Ureivaki odbor:
Dr Dejan Spasi, Ekonomski fakultet Ni
Dr Blagoje Novievi, Ekonomski fakultet Ni
Dr Sreten uzovi, Ekonomski fakultet Ni
Dr Vera orevi, Ekonomski fakultet Ni
Dr Sran Marinkovi, Ekonomski fakultet Ni
Dr Biljana Raki, Ekonomski fakultet Ni
Dr Bojan Krsti, Ekonomski fakultet Ni
Dr Ljiljana Maksimovi, Ekonomski fakultet Kragujevac
Dr Dragana Pokraji, Ekonomski fakultet Beograd
Dr Robert Gora, University of Information Technology and Management, Rzeszow, Poland
Dr Robert Vodopivec, University of Maribor, Slovenia
Dr Angel Georgiev Angelov, Faculty of Management and Informatics, UNWE, Sofia, Bulgaria
Dr Penka Goranova, Tsenov Academy of Economics - Svishtov, Bulgaria
Dr Dino Martellato, Faculty of Economics, University "Ca' Foscari" Venezia, Italy
Dr Ljubica Kostovska, Faculty of Economics Skopje, Macedonia
Dr Tatiana Orekhova, Donetsk National University, Ukraine
Dr Alexandru Trifu, University ,,Petre Andrei of Iasi, Romania
Dr mit Gkdeniz, Marmara University, Istanbul,Turkey
Dr Nikola Knego, Faculty of Economics Zagreb, Croatia
Dr Veselin Drakovi, Maritime faculty, University of Montenegro
Dr Predrag Ivanovi, Faculty of Economics Podgorica, Montenegro
Glavni i odgovorni urednik:
Dr Sran Marinkovi
E-mail: srdjan.marinkovic@eknfak.ni.ac.rs
U finansiranju ovog asopisa uestvuje
MINISTARSTVO PROSVETE, NAUKE I TEHNOLOKOG RAZVOJA REPUBLIKE SRBIJE
Lektor:
Miroslava orevi
Tehnika obrada:
Marina Stanojevi
Adresa redakcije i administracije:
Ni, Trg kralja Aleksandra Ujedinitelja br. 11, tel. +381 18 528-624, 528-601
E-mail: ekonomske-teme@eknfak.ni.ac.rs Web: http://eknfak.ni.ac.rs/ekonomske-teme/
Tekui raun Ekonomskog fakulteta Univerzitet a u Niu: 840-1683666-17
tampa: Sven, Ni
Tira: 200
*********************************
UNIVERZITET U NIU
EKONOMSKI FAKULTET
EKONOMSKE TEME
GODINA 50
BROJ 4
Ni, 2012.
*********************************
RE UREDNIKA
Akademski asopis Ekonomske teme ima dugu istoriju. Prvi brojevi
izlazili su pod nazivom Zbornik Ekonomskog fakulteta u Niu. Publikaciju
vie od 50 godina bez prekida izdaje Ekonomski fakultet Univerziteta u
Niu. Izdava se istakao u oblasti visokog obrazovanja i naunih
istraivanja i osigurao mesto meu vodeim institucijama ekonomske
profesije. U proteklih pola veka svog postojanja asopis je objavio vie od
1600 originalnih ili preglednih naunih radova, saoptenja i prikaza knjiga,
u oblasti opte ekonomije, raunovodstva i finansija, poslovnih nauka i
menadmenta, marketinga, turizma, ugostiteljstva, kao i mnogih drugih
disciplina.
Trenutno asopis izlazi kvartalno kao dvojezina akademska
publikacija, kategorisana od strane Ministarstva prosvete, nauke i
tehnolokog razvoja kao vodei asopis nacionalnog znaaja (M51).
asopis je otvoren za sve priloge kojima se saoptava originalna
ideja ili inovira metod istraivanja. U procesu smo obrazovanja novog
Ureivakog odbora, koji bi okupio istaknute naune radnike iz itavog
sveta. Takoe, naredno izdanje e se pojaviti sa izmenjenim vizualnim
identitetom i tehnikim elementima u skladu sa najviim standardima u
izdavatvu.
Ovo je specijalno izdanje asopisa, koje se pojavljuje nakon
specijalnog poziva upuenog povodom naeg 50-ogodinjeg jubileja. Ovih
petnaest radova je odabrano, pre svega zbog kvaliteta, i to iz trostruko
vie priloga. Odabrani radovi u potpunosti odraavaju razliitost
ekonomskih disciplina i autora koji redovno biraju na asopis da
promoviu rezultate svojih istraivanja.
Ovo izdanje asopisa je izvorno najavila i uredila prethodna
Urednica asopisa, profesorka Ljiljana Stankovi, zbog ega joj se ovom
prilikom zahvaljujemo.
Glavni i odgovorni urednik
Prof. dr Sran Marinkovi
SADRAJ
1.
Petar Veselinovi
IZAZOVI EKONOMSKE NAUKE
U USLOVIMA GLOBALNE EKONOMSKE KRIZE ........................................433-450
2.
Veselin Drakovi, Mimo Drakovi

PUT U INSTITUCIONALNI NIHILIZAM
SLUAJ DRAVA JUGOISTONE EVROPE .................................................451-464
3.
Gordana Marjanovi, Vladimir Mihajlovi

SVREMENA ANALIZA MONETARNE POLITIKE
PRIMENOM IS-PC-MR MODELA ....................................................................465-485
4.
Dragan Petrovi
DOPRINOS HAJEKA I KEJNZA RAZVOJU TEORIJSKOMETODOLOKOG PLURALIZMA U EKONOMSKOJ NAUCI ....................487-501
5.
Yuriy Makogon
SPOLJNO-EKONOMSKE AKTIVNOSTI UKRAJINE:
SLUAJ MALE PRIVREDE ...............................................................................503-510
6.
Slavica Joveti, Nenad Jankovi

ZNANJE I INOVATIVNOST KAO FAKTOR
DRUTVENO-EKONOMSKOG RAZVOJA ZEMLJE:
STATISTIKO-EKONOMETRIJSKI MODEL .................................................511-533
7.
Borko Krsti, Jelena Radojii

OSIGURANJE DEPOZITA KAO EX ANTE I EX POST ANTIKRIZNI
MEHANIZAM U BANKARSTVU .....................................................................535-554
8.
Sran Marinkovi, Isidora Ljumovi

STRANE BANKE U SRBIJI
STRATEGIJA ULASKA I POSLOVNE PERFORMANSE ............................555-570
9.
Sreten uzovi, Svetlana Sokolov-Mladenovi

MARKETINKA DIMENZIJA INTERNACIONALNIH TRGOVINSKIH
KOMPANIJA S POSEBNIM OSVRTOM NA TRITE SRBIJE ...................571-597
10. Ljiljana Stankovi, Suzana uki, Ana Popovi

RAZVOJ TEORIJE I PRAKSE MARKETINGA ...............................................599-614
11. Aleksandar Grubor
IZAZOVI KVALITETA USLUGA VISOKOOBRAZOVNIH INSTITUCIJA ....615-631
12. Slavica Mani
DEZAVUISANJE TEORIJSKE EKONOMIJE: UZROCI I POSLEDICE .........633-649
13. Aleksandar Trajkov, Jovanka Biljan, Spasko Kostoski
BRENDIRANJE DESTINACIJE: KONKURENTSKI POTENCIJAL
OHRIDA KAO TURISTIKOG BRENDA........................................................651-668
14. Sneana Raduki, arko Popovi, Jelena Stankovi
CILJEVI I OGRANIENJA VIEKRITERIJUMSKIH MODELA
ZATITE IVOTNE SREDINE .........................................................................669-681
15. Ognjen Radovi, Ksenija Deni -Mihajlov
AGENT BAZIRANO MODELIRANJE
NOVA PARADIGMA EKONOMSKOG MODELIRANJA ...........................683-700
UNIVERZITET U NIU
EKONOMSKI FAKULTET
asopis EKONOMSKE TEME
Godina izlaenja 50, br. 4, 2012, str. 433-450
Adresa: Trg kralja Aleksandra Ujedinitelja 11, 18000 Ni
Tel: +381 18 528 624 Fax: +381 18 4523 268
IZAZOVI EKONOMSKE NAUKE

U USLOVIMA GLOBALNE EKONOMSKE KRIZE
Petar Veselinovi
Apstrakt: Globalna ekonomska kriza koja je otpoela krajem 2007. godine,
nakon najdueg perioda ekonomskog uspona, oznaila je krah dominantnog
neoliberalnog koncepta upravljanja ekonomskim tokovima. Vaan preduslov
argumentovane kritike neoliberalizma je utvrivanje jasne korelacije izmeu
normativnih preporuka neoliberalne teorije i ekonomskih promena u trinim
privredama u protekloj deceniji. Elementarni uvid u ekonomska kretanja
pokazuje da postoji odreeno podudaranje izmeu neoliberalnih ideja i
trajektorije mnogih, pre svega, kapitalistikih privreda, ali i jasne
diskrepance izmeu neoliberalne teorije i politike i ekonomske prakse.
Posledice globalne ekonomske krize ukazuju na to, da stavovi o ulozi trita i
dravnog intervencionizma, ne mogu da ponude adekvatno tumaenje uzroka
i posledica krize. Makroekonomske teorije koje su poivale na ideji o
savrenom funkcionisanju trita, vrstoj, monetarnoj i fiskalnoj politici kao
okosnicama uspene ekonomske politike, bile su iznenaene pojavom ovako
intenzivne i dugotrajne krize. Zbog toga su se objanjenja uzroka krize, ali i
preporuke ekonomskoj politici, mahom zasnivale na kritici neoliberalnog
koncepta i njegovih fundamentalnih principa.
Kljune rei: globalna ekonomska kriza, neoliberalizam, svetska privreda,
ekonomska politika, posledice.
Uvod
Globalna kriza je ozbiljno uzdrmala svetsku privredu, pa i ekonomsku
nauku, koju je naterala na ozbiljno preispitivanje njenih kljunih postulata. Ono to
se posebno mora istai kada su mogue pouke ove krize u pitanju je to da
opreznost od opasnosti nastanka krize mora uvek biti prisutna. Najriziniji su
periodi velikog ekonomskog uzleta, koji po prirodi stvari dovode do brojnih
neravnotea koje mogu lako izmai kontroli, a tada je kriza neminovna.
Univerzitet u Kragujevcu, Ekonomski fakultet, pveselinovic@kg.ac.rs

UDK 338.124.4, pregledni rad
Primljeno: 29.06.2012. Prihvaeno: 03.09.2012.
Rad je rezultat istraivanja u okviru projekta br. 47005, finansiranog od strane
Ministarstva prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije.
Petar Veselinovi
Globalizacija, zbog gusto isprepletanih tokova meusobnih povezanosti,

vrlo brzo velike neravnotee prenosi na ceo prostor. Zbog toga je izgradnja nove
arhitekture meusobnog finansijskog sistema nuna, i moda je najdelikatniji
zadatak u naporima da se nova svetska kriza u skoro vreme ponovo ne pojavi.
Brojne negativne posledice ove krize dovele su do toga da se ve danas u
svetu, kada je ekonomska budunost u pitanju, razmilja na sasvim drugaiji nain
nego to je bilo u skoroj prolosti. Vodea ekonomska sila sveta kao kljuni
imperativ ekonomskog oporavka istie surovi zahtev izvoziti ili umreti, ili nema
vie lumperaja. Oigledno, novo vreme trai novi pristup ekonomskom rastu, koji
e se zasnivati na realnim izvorima pre svega tednji i konkurentnsoti. Onaj ko ne
tedi i nije konkurentan, nee moi da rauna na uspeh u globalnoj ekonomiji.
Stopa tednje u SAD, posle Velike krize (1929-1933), bila je preko 30%,
danas ne dostie ni 10%, dok je u Kini oko 50%. Nije li u ovome jedan od najveih
uzroka prosperiteta jednih i kraha drugih? Podaci o budetskom deficitu slino
pokazuju. Dok je manjak sredstava u budetu SAD 10,5% bruto domaeg
proizvoda, u Kini je svega 3,2%. Taj neshvatljivi raskorak izmeu prohteva i
mogunosti, to jest praksa da se permanentno vie troi nego stvara, koja je postala
pravilo i to kako u zemljama gde se sistem vie oslanjao na trite, tako i u onim
koje su bile sklonije dravnom intervencionizmu, jednostavno je morao dovesti do
kraha poretka.
Za nas je od velike vanosti da sagledamo pouke koje nam ova kriza
donosi, a da bismo to videli nuno je ukazati na njene kljune odlike, odnosno
uzroke koji su doveli do njene pojave. Osim toga, veoma je bitno ukazati na
reakciju ekonomske nauke, odnosno njenih koncepata na globalnu ekonomsku
krizu.
1. Pojavni oblici i posledice globalne ekonomske krize
Govorei o krizi koja se desila, moe se rei da je u pitanju sveukupna
kriza savremene civilizacije koja se iz SAD prelila na sve delove sveta. Ekonomisti
esto istiu da je nukleus svetske ekonomske krize - kriza tzv. hipotekarnih kredita.
Godinama je u SAD promovisana ideja o amerikom snu, ideja koja je,
izmeu ostalog, podrazumevala da svaka porodica ima kuu u svom vlasnitvu.
Kupovina nekretnina, kao i svuda u svetu, odvijala se preko finansijskih
posrednika, tako to su hipotekarni krediti uzimani od poslovnih banaka i drugih
depozitno-kreditnih institucija. Ove transakcije odvijale su se na primarnom
hipotekarnom tritu. Sistem kupovine nekretnina odlino je funkcionisao sve do
uvoenja novog subprimarnog hipotekarnog trita, koje e, kao to e se kasnije
ispostaviti, biti glavni uzrok nastanka krize na tritu nekretnina u SAD. Naizgled,
oba trita funkcionisala su po istom principu, meutim, postojala je bitna razlika
koja je imala presudnu ulogu u nastanku krize. Razlika izmeu pomenutih trita
jeste u stepenu regulacije i uslovima pod kojima su plasirani hipotekarni krediti
434
Izazovi ekonomske naukeu uslovima globalne ekonomske krize
stanovnitvu. Razlog nastanka subprimarnog trita lei u konstantnom rastu cena

nekretnina i elji za ostvarivanjem sve veeg profita. Konstantan rast cena
nekretnina prouzrokovan je pregrejanom tranjom, koja je finansirana upravo
putem hipotekarnih kredita.
Na tritu su se javile dve vrste hipotekarnih kredita:
primarni hipotekarni krediti koji su se odobravali poveriocima koji su

kreditno sposobni da otplate uzeti hipotekarni kredit i
subprimarni hipotekarni krediti koji su se odobravali poveriocima koji nisu
ispunjavali uslove za dobijanje ove vrste kredita, ali su banke bile prilino
lagodne kod odobravanja ove vrste kredita jer je rast cena nekretnina u
SAD, iz godine u godinu, uveavao vrednost colaterala te je posle samo
nekoliko godina vrednost hipoteke prevazilazila iznos uzetog kredita.
Osnovni uzrok krize treba traiti u veoma ekspanzivnoj monetarnoj politici

koju su vodile Amerike Federalne Rezerve (FED). Politika jeftinog novca,
odnosno niske kamatne stope FED-a kojaje voena u duem vremenskom periodu,
odreivala je koliinu novca u SAD, a samim tim i koliinu novca u svetu, jer je
dolar funkcionisao kao rezervna valuta. Politika jeftinog novca, koju su vodile
FED, bila je mogua zato to se deficit tekueg rauna SAD mogao refinansirati
pozajmicama, izmedju ostalih, i od Kine koja je imala suficit na svom tekuem
raunu. Zbog toga su SAD bile u stanju da dre niske kamate i da imaju, relativno
dugo vremena, jeftinu ponudu novca sopstvenim graanima. Usled visokog priliva
jeftinog novca iz inostranstva dolazilo je do vikova izvora sredstava banaka u
SAD i banke su morale da plasiraju slobodna novana sredstva kako bi ostvarile
profit. Usled niske kamatne stope u SAD dolo je do buma trita nekretnina.
Zahvaljujui injenici da je dolar ostao jedina rezervna valuta, kao i
ogromnom prilivu stranog kapitala po bruto osnovama, SAD su dve decenije troile
znatno vise nego to je iznosio njihov bruto domai proizvod, to se ispoljavalo
kroz ogroman deficit tekueg rauna platnog bilansa. Troenje budueg dohotka
postala je praksa na svim nivoima u toj zemlji - od pojedinca, porodice, kompanije
i drave u celini. Sve vea razlika izmeu ukupnog priliva stranog kapitala u
zemlju od njegovog ukupnog odliva, omoguavala je viegodinje troenje od
stvorenog BDP-a. Zbog toga se vrednost akcija i nekretnina u SAD enormno
poveavala.
Zahvaljujui ogromnom prilivu stranog kapitala u banke na teritoriji SAD,
stvoren je i ogroman kreditni potencijal, pa su banke preko svoje agresivne
kampanje dokazivale da e cene stanova i kua dinamino rasti i da je racionalno
uzeti kredit za njihovu kupovinu ili izgradnju.
Posledica toga je stanje na tritu nekretnina. Mnogo vie kua i stanova je
prodato zbog jeftinih kredita, to je uzrokovalo jedan ogromni mehur od
sapunice" na tritu nekretnina SAD. Taj mehur se, ni manje, ni vie, pretvorio
relativno brzo u globalnu ekonomsku krizu.
435
Petar Veselinovi
Globalna ekonomska kriza je pogorala realno stanje privreda svih zemalja

i donela ogromnu nelikvidnost, dubok pad proizvodnje, niz bankrostava, rast
nezaposlenosti, smanjenje bogatstva i druge negativne efekte koji su globalizovani,
preneti na sve zemlje i njihove privrede. Kod svih zemalja u vreme krize resursi su
gomilani (nezaposleni radnici, neangaovani kapaciteti, sirovine i poluproizvodi) i
nisu mobilisani i produktivno korieni da bi se poveala proizvodnja, zaposlenost
i dohoci. Aktere mobilizacije resursa zahvatila je depresija i poslovna neaktivnost,
a institucionalni poredak je postao nedelotvoran u pogledu usmeravanja privrede i
koordinacije privrednih tokova. Kriza se velikim delom prenosila meunarodnom
trgovinom i finansijama, posebno zbog naglog obaranja tranje i posledino je
dovela do pada proizvodnje i rasta nezaposlenosti.
Recesija kao posledica globalne ekonomske krize manifestovala se u
drugoj polovini 2008. godine kada je ostvarena nia godinja stopa globalnog
privrednog rasta (3,4%) u odnosu na prethodnu godinu (5,2%). SAD su ostvarile
stopu rasta od 1,1%, a EU od 1,3%, to je nie u odnosu na 2007. godinu (2% i
3,1%, respektivno). Rast svetske trgovine od 4,1% je bio znatno sporiji u odnosu
na 2007. godinu (7,2%). Monetarni i fiskalni stimulansi uticali su na ekonomske
rezultate u 2009. na godinjem nivou. Zabeleen je pad globalne privrede (-0,7%),
SAD (-3,5%), EU (-4,2%), evrozone (-3,9%). Realni pad BDP u 2009. godini
zabeleile su Nemaka (-4,8%), Francuska (-2,3%), Italija (-4,8%), panija (3,6%). U 2009. godini, zemlje u razvoju ostvarile su realni rast BDP od 2,4%, a
zemlje Centralne i Istone Evrope realni pad BDP od 3,7%, dok su azijske zemlje
ostvarile realni rast BDP od 6,6%. Istovremeno, kao posledica globalne
ekonomske krize, poveena je stopa nezaposlenosti u evrozoni na 9,4%, a u SAD
na 9,3% u odnosu na 2008. godinu kada je iznosila 5,8% i 7,6%, respektivno.
Vodee privrede su ule u recesiju krajem 2008. i poetkom 2009. godine.
Prema podacima Eurostata, privreda SAD je ula u recesiju u treem i etvrtom
kvartalu 2008. godine (-0,1% i -1,6%), dok su evropske privrede EU 27 ule u
recesiju u drugom (-0,1%), treem (-0,3%) i etvrtom (-1,5%) kvartalu 2008.
godine, sve mereno u odnosu na prethodni kvartal. Prema podacima o
meugodinjem realnom BDP, amerika i evropske privrede su ule u recesiju u
etvrtom kvartalu 2008. godine (-0,8% i -1,4%, perspektivno). Recesija amerike i
evropske privrede posmatrano u odnosu na prethodni kvartal i na meugodinjem
nivou je produbljena u 2009, dok je u 2010. i 2011. godini, registrovan realni rast
BDP u SAD i EU, to prikazuju naredne tabele.
Svetska privreda ula bi dublje u recesiju da veina zemalja nije
obezbedila fiskalne i monetarne podsticaje u 2008. i 2009. godini. Izostanak
podsticaja gurnuo bi privrede pojedinih zemalja u stagdeflaciju
(recesija+deflacija).
Podsticajne mere koje su preduzete krajem 2008. i tokom 2009. godine
doprinele su ublaavanju posledica globalne ekonomske krize, posebno
zaustavljanju dubljeg pada privredne aktivnosti.
436
Prvi znaci blagog oporavka privrede SAD registrovani su u treem i

etvrtom kvartalu 2009. godine kao rezultat dravne intervencije, nakon pada BDP
u prethodnih pet kvartala. U treem kvartalu 2009. godine je zabeleen nii
meugodinji realni pad BDP (-2,7%), u odnosu na drugi (-3,2%) i prvi (-3,3%)
kvartal 2009. godine, dok je u odnosu na prethodni kvartal prvi put zabeleen
realni rast BDP od 0,4% u treem kvartalu 2009. godine. U etvrtom kvartalu
2009. godine, zabeleen je meugodinji rast BDP od 0,2%, odnosno rast BDP od
1,2% u odnosu na prethodni kvartal 2009. godine.
Tabela 1. Realni BDP u 2008. godini, (u %)
U odnosu na prethodni kvartal
SAD
EU 17
EU 27
Nemaka
Francuska
Italija
Ceska
Maarska
Poljska
Slovaka
Slovenija
Rumunija
Bugarska
2008
Ql
Q2
Q3
0,2 0,7
-0,1
0,6
-0,2
-0,2
0,5
-0,1
-0,3
1,5
-0,5
-0,5
0,4
-0,3
-0,1
0,3
-0,6
-0,7
0,6 0,7
0,3
0,5
-0,1
-0,6
0,9 1,0
0,8
-3,4 1,9
1,8
1,9
0,6 0,8
Q4
-1,6
-1,6
-1,5
-2,1
-1,1
-1,9
-0,9
-1,2
0,3
2,1
-4,1
U odnosu na isti kvartal prethodne

godine
Q1
2,5
2,2
2,4
2,8
2,0
0,4
4,9
0,5
6,1
9,3
5,9
8,2
7,0
2008
Q2
Q3
Q4
2,1 0,7
-0,8
1,5
0,6
-1,4
1,7
0,7
-1,4
2,0 0,8
-1,6
1,1
0,6
-0,9
-0,4
-1,3
-2,9
4,0
2,9 0,7
-1,9
-5,2
-10,3
5,5
4,9 3,1
7,9
6,6
2,5
5,0
3,7
-0,9
9,3
9,2
2,9
7,1
6,8
3,5
Izvor: EUROSTAT, februar, 2009.
Za oporavak privrede SAD u 2009. godini bilo je izdvojeno 800 mlrd.

dolara iz programa ekonomskih podsticaja. Mere za podsticanje potronje dale su
rezultate, posebno olakice za kupovinu novog automobila i za kupovinu prvog
stana. Ukupna potronja koja je u SAD iznosi 70% BDP, porasla je u treem
kvartalu 2009. godine za 3,4%. Izvoz je bre rastao od uvoza, a deficit budeta
iznosio je oko 10% BDP.
Blagi oporavak privreda EU 17 i EU 27 registrovan je u treem kvartalu
2009. godine kada je zabeleen realni rast BDP od 0,4% i 0,3% respektivno, kao i
u etvrtom kvartalu 2009. godine od 0,2% i 0,2%, respektivno, sve u odnosu na
prethodni kvartal. Posmatrano meugodinje u etvrtom kvartalu 2009. godine EU
17 i EU 27 su ostvarile manji pad BDP (-2,2% i -2,3%), u odnosu na meugodinji
pad BDP u treem (-4,1% i -4,3%), drugom (-4,9% i -5,1%) i prvom (-5,0% i 437
Petar Veselinovi
4,9%) kvartalu 2009. godine. U okviru EU do ublaavanja recesije privreda

Nemake i Francuske dolo je u drugom kvartalu 2009. godine kada je zabeleen
blagi rast po stopama od 0,4% i 0,2%, u odnosu na prethodni kvartal, nakon
negativne stope u drugom (-0,5%. i -0,3%), treem (-0,5% i -0,1% i etvrtom (2,1% i -1,1%) kvartalu 2008. i u prvom (-3,5% i -1,4%) kvartalu 2009. godine.
Nemaka i Francuska kao vodee evropke privrede su registrovale realni rast BDP
i u treem kvartalu (0,7% i 0,3%) i etvrtom kvartalu (0,3% i 0,6%) 2009. godine.
Blagom rastu BDP od drugog kvartala 2009. godine u Nemakoj i Francuskoj
doprinele su vladine mere stimulisanja potronje, odnosno ulaganja u stimulativne
pakete (kupovina novih automobila) i smanjenje poreza, smanjenje uvoza i
poveanje izvoza. U ovim zemljama je povean fiskalni deficit zbog ulaganja u
preduzea radi spreavanja njihovog zatvaranja i vee nezaposlenosti i zbog
pomoi nezaposlenima i onim sa manjim primanjima. Vei broj zemalja lanica
EU ostao je u recesiji u etvrtom kvartalu 2009. i prvom kvartalu 2010. godine.
Tabela 2. Realni BDP u 2009. godini (u %).
2009
Q2
Q3
Q1
SAD
EU 17
EU 27
Nemaka
Francuska
Italija
eka
Maarska
Poljska
Slovaka
Slovenija
Rumunija
Bugarska
-1,6
-2,5
-2,4
-3,5
-1,4
-2,7
-4,4
-2,3
0,1-8,1
-6,2
-4,6
-0,2
-0,1
-0,2
0,4
0,2
-0,3
-0,5
-1,4
0,6
0,8
-0,1
-1,5
0,4
0,4
0,3
0,7
0,3
0,4
0,5
-0,6
0,6
1,1
0,1
0,1
Q4
1,2
0,2
0,2
0,3
0,6
-0,1
0,5
0,0
1,2
1,3
0,1
-1,5
-0,2
U odnosu na isti kvartal prethodne

godine
Q1
-3,3
-5,0
-4,9
-6,7
-3,5-6,0
-4,2
-5,6
1,5
-5,7
-8,8
-6,2
-3,5
2009
Q2
Q3
Q4
-3,2
-4,9
-5,1
-5,8
-3,1
-6,1
-4,7
-7,2
1,4
-5,1
-8,8
-8,0
-4,9
0,2
-2,2
-2,3
-2,0
-0,5
-2,8
-3,2
-5,2
2,8
-4,2
-6,1
-6,9
-6,7
-2,7
-4,1
-4,3
-1,4
-2,7
-4,7
-4,4
-7,2
1,4
-5,2
-8,8
-7,6
-5,4
Blagi oporavak svetske privrede i nacionalnih privreda od druge polovine

2009. godine nije bio dovoljan za smanjenje stope nezaposlenosti. Drave nisu
imale mogunost da zbog visokog budetskog deficita izdvajaju direktne
investicije u javne radove da bi otvorile nova radna mesta, pa je privatni sektor
kljuna poluga za otvaranje novih radnih mesta. Ekonomski oporavak dolazi iz
privatnog sektora, ukljuujui i poboljanje situacije na tritu rada. U septembru
438
2008. godine stopa nezaposlenosti u evrozoni bila je 7,7%, a u EU 7,1%, a zatim je

u vreme globalne ekonomske krize poveavan broj nezaposlenih i stopa
nezaposlenosti kod svih zemalja. U 2009. godini kriza je u SAD ugasila 8 miliona
radnih mesta, a u EU 4 miliona radnih mesta.
Svetska privreda je u 2010. i 2011. godini zabeleila oporavak od
posledica krize, ali i rizik za finansijsku stabilnost i privredni rast. Intenzitet
privrednog oporavka najslabiji je u evrozoni, dok je jai u SAD i privredama
azijskog regiona. U SAD se belei umereni privredni oporavak zahvaljujui
vanrednim stimulativnim merama monetarne i fiskalne politike i merama iz oblasti
finansijske regulative koje su donete sa ciljem da onemogue neodgovorno
ponaanje banaka i drugih finansijskih institucija. Procenjuje se da e stopa rasta u
SAD biti znatno vea nego u evrozoni. Oekuje se da e u evrozoni doi do
konsolidacije javnih finansija, to e uticati na povratak poverenja investitora i
smanjenje premije rizika i doprineti privrednom rastu, uprkos irenju dunike
krize i drugim turbulencijama u evrozoni.
Tabela 3. Realni BDP u 2010. godini (u %)
U odnosu na prethodni kvartal U odnosu na isti kvartal prethodne
godine
SAD
EU 17
EU27
Nemaka
Francuska
Italija
eka
Maarska
Poljska
Slovaka
Slovenija
Rumunija
Bugarska
Qi
0,9
0,4
0,4
0,6
0,3
0,4
0,7
1,4
0,7
0,7
-0,1
-0,3
-0,5
2010.
Q2
Q3
0,4
0,6
1,0
0,3
1,0
0,5
2,2
0,7
0,6
0,3
0,5
0,3
0,8
0,9
0,2
0,6
1,2
1,3
0,9
0,9
1,0
0,3
0,3
-0,7
0,7
0,3
Q4
0,6
0,3
0,2
0,5
0,3
0,1
0,5
0,2
0,9
0,8
0,5
0,4
0,5
Ql
2,4
0,8
0,6
2,1
1,2
0,5
1,0
-0,6
3,1
4,5
-0,2
-3,2
-0,8
2010.
Q2
Q3
3,0
3,2
2,0
1,9
2,0
2,2
3,9
3,9
1,6
1,7
1,3
1,2
2,3
2,8
0,8
2,2
3,8
4,7
4,2
4,0
1,4
1,3
-1,5
-2,2
-0,3
0,5
Q4
3,1
1,9
2,1
3,8
1,4
1,5
2,7
2,5
3,9
3,4
2,2
0,2
3,7
Izvor: EUROSTAT, novembar, 2011.
Makroekonomske performance veine zemalja su poboljane u 2010.

godini. Na globalnom nivou je ostvaren privredni rast od 5,1% zahvaljujui brzom
rastu zemalja u razvoju (7,3%). EU je ostvarila privredni rast od 1,8%, a SAD od
3%. Zemlje Centralne i Istone Evrope zabeleile su rast privrede u proseku od
439
Petar Veselinovi
4,5%. Svetska trgovina je porasla za 12,8%. Stopa nezaposlenosti u evrozoni je

iznosila rekordnih 10,1%, a u SAD 9,6%. Inflacija je u razvijenim zemljama
poveana sa 0,1% u 2009. na 1,6% u 2010. godini.
Ubrzanje oporavka svetske privrede nastavljeno je u prvom kvartalu 2011.
godine, a zatim je dolo do usporavanja privrednog oporavka sa rizikom da svetska
privreda ponovo ue u recesiju, imajui u vidu da usporeni oporavak privrede prati
visoka nezaposlenost, slaba potroaka tranja i finansijski problemi, posebno u
evrozoni.
Tabela 4. Realni BDP u 2011. godini (u %)
SAD
EU 17
EU 27
Nemaka
Francuska
Italija
Ceka
Maarska
Poijska
Slovaka
Slovenija
Rumunija
Bugarska
Q1
0,1
0,8
0,7
1,3
0,9
0,1
0,6
0,7
1,0
0,8
-0,1
1,2
0,5
2011.
Q2
Q3
0,3
0,5
0,2
0,1
0,2
0,3
0,3
0,6
-0,1
0,3
0,3
-0,2
0,2
-0,1
0,1
0,4
1,2
1,0
0,9
0,8
0,0
-0,2
0,9
1,8
0,3
-0,1
Q4
0,7
-0,3
-0,3
-0,2
0,2
-0,7
-0,3
0,3
0,9
-0,2
-0,2
U odnosu na isti kvartal

prethodne godine
Q1
2,2
2,4
2,4
4,6
2,2
0,8
2,8
2,1
4,5
3,4
1,9
1,3
3,3
2011.
Q2
Q3
1,6
1,5
1,6
1,3
1,7
1,4
2,9
2,7
1,6
1,5
0,7
0,2
2,0
1,2
1,7
1,5
4,6
4,2
3,4
3,2
0,7
-0,1
1,9
4,4
2,0
1,6
Q4
1,6
0,7
0,9
2,0
1,4
-0,5
0,5
1,5
3,3
2,1
0,9
Ekonomski oporavak svetske privrede, nakon ubrzanja u prvom kvartalu

2011. godine usporen je u drugom, a posebno u treem i etvrtom kvartalu. Prema
podacima Eurostata, realni rast BDP u treem kvartalu je iznosio 0,5% u SAD,
0,1% u evrozoni i 0,3% u EU 27, dok je u etvrtom kvartalu u evrozoni ostvaren
pad BDP od 0,3% i u EU 27 od -0,3%.
Usporavanje globalnog ekonomskog rasta, posebno rasta zemalja koje su
glavni spoljnotrgovinski i investicioni partneri Srbije, poput Nemake i Italije,
nepovoljno e uticati na oporavak privrede Srbije. Italija je ostvarila nisku stopu
meugodinjeg rasta BDP u drugom kvartalu 2011. godine od 0,7% i treem
kvartalu od 0,2%, dok je u etvrtom kvartalu ostvarila pad BDP od 0,5%. Nemaka
je, nakon ubrzanja rasta BDP u prvom kvartalu 2011. godine od 4,6%, zabeleila
usporavanje rasta BDP u drugom (2,9%), treem (2,7%) i etvrtom (2,0%) kvartalu
2011. godine. SAD belee umeren meugodinji rast u svim kvartalima 2011
(2,2%, 1,6%, 1,4% i 1,6%).
440
Ekonomski oporavak usporava visoka nezaposlenost i slaba lina

potronja, kao i problemi refinansiranja dugova drava, posebno nesolventnost
pojedinih lanica evrozone. Procene MMF-a ukazuju na visoku nezaposlenost u
razvijenim zemljama kao posledicu skromnog privrednog rasta. Najveu stopu
nezaposlenosti u 2011. godini zabeleile su panija (20,7%) i Grka (16,5%).
Ekonomije u usponu i zemlje u razvoju, na bazi breg privrednog rasta od
razvijenih zemalja, bre e reavati visoku nezaposlenost i socijalne posledice
nezaposlenosti.
2. Srednjoroni izgledi oporavka od globalne ekonomske krize
Ekonomski oporavak svetske privrede zapoet u drugoj polovini 2009. i
nastavljen u 2010. i 2011. godini nije bio dovoljan za poveanje zaposlenosti i
ivotnog standarda. Procenjuje se da krhki ekonomski oporavak nije odriv u 2012.
godini i da e evropske zemlje, posebno lanice evrozone ui ponovo u recesiju, to
pokazuju nove prognoze MMF. Predvia se recesija u evrozoni u 2012. godini od 0,5% i blagi rast BDP zemalja Centralne i Istone Evrope od 1,1%. Predvia se,
takoe, da e privreda SAD u 2012. godini ostvariti rast od 1,8%.
Neizvesno je kako e izgledati putanja oporavka svetske privrede. Kljuni
makroekonomski indikatori ne mogu biti stabilni sve dok se ne podigne nivo
zaposlenosti, realnih zarada, potronje i investicija. Oporavak svetske privrede nije
bio brz i potpun u 2010. godini, tako da se u kratkom roku dostigne pretkrizni nivo
BDP, to je podrazumevalo nastavak rasta BDP iz treeg i etvrtog kvartala 2009. i
bri rast u 2010. godini zasnovan na fiskalnom stimulansu i postepenom
oivljavanju potronje i investicione tranje. Za dostizanje prekriznog nivoa
razvijenosti nije dovoljan ni rast BDP u 2011, a verovatno ni u 2012. godini.
Oekuju se neto vie stope rasta u 2013. i narednih godina, a visoke stope
rasta nisu mogue dok se ne uspostavi regulativa (pravila), koja reava strukturne i
institucionalne slabosti sistema koji je generisao krizu. Realno je raunati nakon
toga na dugorono odriv rast, ali po niim stopama u odnosu na stope rasta pre
globalne ekonomske krize. Poetkom 2012. godine, postaje realistian scenario da
vodee ekonomije zbog opreznosti potroaa i investitora ponovo uu u recesiju, a
zatim da usledi dugi i spori oporavak, pa tek zatim brzi i puni oporavak. Najmanje
je verovatan brzi oporavak privrede koji kompenzuje pad BDP i izgubljeni
dohodak za vreme recesije i dovodi privredu na putanju dugorono odrivog rasta.
Nakon vie od tri godine trajanja globalne ekonomske krize, oekuje se
njen nastavak u 2012. godini i dui oporavak svetske privrede zbog rastue
nezaposlenosti i velikog oteenja finansijskog sistema i slabih korporativnih
performansi, kao i rasta cena energije i hrane. Po svemu sudei, 2012. godinu
obeleie ekonomska stagnacija uz mogunost ponovnog ulaska u recesiju. MMF
svojim projekcijama za 2012. predvia usporavanje rasta svetske privrede i
trgovine, zadravanje stope nezaposlenosti na postojeem visokom nivou,
441
Petar Veselinovi
usporavanje inflacije. U nepovoljnijem meunarodnom ekonomskom okruenju i

za Srbiju je predvieno usporavanje rasta BDP i povezanih ekonomskih indikatora,
sa rizikom da se zabelei privredna stagnacija ili recesija zavisno od privrednih i
finansijskih kretanja u EU i posebno evrozoni sa kojom Srbija ostvaruje znaajnu
robnu razmenu i investicije.
Tabela 5. Meunarodno okruenje - osnovni ekonomski indikatori
Realni rast bruto domaeg proizvoda1, %
Svet ukupno
* Evropska unija
SAD
Zemlje u razvoju
Zemlje Centralne i Istone Evrope
Rast svetske trgovine,%
Stopa nezaposlenosti, %
Evrozona
SAD
Potroake cene, godinje promene, %
Razvijene zemlje
Zemlje u razvoju
Rast cena nafte, u dolarima, godinje promene, %
2009.
2010.
2011.
2012.
-0,7
-4,2
-3,5
2,8
-3,6
-
5,1
1,8
3,0
7,3
4,5
12,8
4,0
1,7
1,5
6,4
4,3
7,5
4,0
1,4
1,8
6,1
2,7
5,8
9,4
9,3
10,1
9,6
9,9
9,1
9,9
9,0
0,1
5,2
-36,3
1,6
6,1
27,9
2,6
7,5
30,6
1,4
5,9
-3,1
*Svetski BDP raunat po paritetu kupovne moi

Izvor: IMF, World Economic Outlook, september, 2011.
Smanjuju se izgledi da se u 2012. godini ostvari skroman ekonomski rast

praen fiskalnom konsolidacijom, poboljanjem uslova na finansijskom tritu,
povoljnijim uslovima na tritu rada, kao i smanjivanjem neravnotee tekueg
rauna. Sve manje se oekuje popravljanje budetskog bilansa, postepeno
poveavanje kreditne aktivnosti banaka i privatne domae tranje kao glavnog
pokretaa ekonomskog rasta. Rizici ostvarenja projekcija preteno su vezani za
fiskalnu odrivost i stabilnost evropske valute zbog rastueg dravnog duga u
pojedinim zemljama i visoke stope nezaposlenosti prisutne u veem broju zemalja.
S tim u vezi MMF upozorava da usporavanje globalnog rasta oteava napore
zemalja u postizanju fiskalne stabilizacije i shodno tome odrivosti duga i javnih
finansija. Takoe, postoje realni rizici po bankarski sektor usled rasta
problematinih kredita i smanjene kreditne aktivnosti banaka. Osnovne poluge
globalnog oporavka mogue je obezbediti kroz blagovremenu fiskalnu
konsolidaciju i prateu finansijsku podrku bankarskom sektoru, kao i spoljno
rebalansiranje razvijenih privreda u pravcu podsticanja izvoza. Pronalaenjem
adekvatnog balansa izmeu fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi, s jedne
strane, i eksterne finansijske podrke, s druge strane, obezbedilo bi se odrivo
prilagoavanje.
442
Evropska komisija je u projekcijama makroekonomskih indikatora ukazala

na stagnaciju privrednog oporavka zemalja EU sa velikim rizikom ulaska u novu
recesiju. Projektovan je rast BDP EU od 0,6% u 2012. i skroman oporavak u 2013.
godini (1,5%). Nepovoljna investiciona kretanja i rizik od brzog irenja krize
javnog duga uticali su da projekcije rasta privredne aktivnosti za veinu zemalja u
2011. i 2012. godini budu revidirane nanie. Postepeni ekonomski oporavak u
narednom periodu bie praen neophodnom fiskalnom i spoljnotrgovinskom
konsolidacijom, poboljanjem uslova na finansijskom tritu, uz nepromenjene
uslove na tritu rada i mogu rast strukturne nezaposlenosti, koji moe da ugrozi
potencijalni rast.
Rizici ostvarenja navedenih projekcija preteno su vezani za
obezbeivanje fiskalne odrivosti i spreavanje kontrakcije svetske trgovine usled
usporene dinamike privrednog rasta koja bi se negativno odrazila na globalnu
tranju i neto izvoz.
Imajui u vidu novije makroekonomske trendove i sagledane ekonomske
izglede, procenjuje se da globalna recesija ponovo preti. Spori oporavak privredne
aktivnosti i poveanje nezaposlenosti, uz stagnaciju kreditne aktivnosti banaka
preti produenjem krize sve dok banke ne uvrste kapital i dok znaajnije ne prue
podrku privredi. Po oceni eksperata, svet je izbegao da se ponovi velika
ekonomska depresija zabeleena u periodu 1929 - 1933. godina, zahvaljujui
podsticajnim merama vlada najrazvijenijih zemalja, ali e oporavak svetske
privrede biti dugotrajan i zahtevati uspostavljanje potrebne regulative trita.
Efekti direktnih intervencija drave dokapitalizacijom pojedinih banaka ili
garantovanjem dunikih hartija od vrednosti koje su izdavale banke koje su
pretrpele najvee gubitke su ogranieni, poverenje je i dalje nisko, a dugoronije
finansiranje nemogue bez garancija drave. Dubina i trajanje krize zavisie od
odgovora ekonomske politike i dravne regulative na izazove globalne ekonomske
krize, kao i od ponovnog uspostavljanja poverenja u finansijski sistem i poveanja
likvidnosti trita. Regulatornim reformama potrebno je obezbediti smanjenje
rizika koje banke preduzimaju i koje mogu da dovedu do finansijske krize.
Fiskalne mere za suzbijanje krize ojaale su bankarsku industriju, ali je potrebna
regulativa koja onemoguava velike banke da ponovo preduzimaju rizike, koji su
doveli do globalne ekonomske krize.
Vlade i centralne banke veine zemalja sveta u prvoj fazi borbe protiv
krize preduzele su mere, kako bi povratile funkcionisanje meubankarskog
kreditnog trita i zaustavile krah svetskih berzi, a zatim su monetarnom i
fiskalnom politikom podsticale tranju i privrednu aktivnost. Meutim, za izlazak
iz krize potrebne su promene ponaanja potroaa i investitora kroz institucionalne
i regulatorne reforme, kao i promene strukture potronje i proizvodnje i
unapreenje meunarodnog finansijskog sistema. Radi povratka poverenja u
finansijske institucije i finansijske instrumente potrebno je ienje kontaminirane
aktive, promena ponaanja finansijskih institucija i jaanje menadmenta u
443
Petar Veselinovi
finansijskom sektoru. Dugorono odriv ekonomski razvoj u postkriznom period,

nakon izlaska iz globalne konomske krize, zahteva temeljniji ekonomsko-politiki
odgovor vodeih zemalja sveta u smislu da se interventnim merama ne mogu
ukloniti sistemski rizici, ve je to mogue institucionalnim i regulatornim
reformama. Prethodno je potrebno dovriti zapoeto ienje sporne i toksine
aktive finansijskih institucija i izvriti institucionalno poboljanje u finansijskom
sektoru, ime bi se povratilo poverenje potroaa i investitora. U sprovoenju
reformi poseban znaaj ima kreiranje i primena nove regulative finansijskog
sektora koordinirane sa monetarnom i fiskalnom politikom, efikasnija kontrola u
finansijskom sektoru, kontrola sistemskih rizika, efikasno upravljanje poslovnim
rizicima, adekvatno nagraivanje poslovnog doprinosa u finansijskim
institucijama. Dakle, kljuna je odgovarajua regulacija i kontrola finansijskih
institucija, u ijem odsustvu je i nastala globalna ekonomska kriza.
3. Odgovor ekonomske nauke na globalnu ekonomsku krizu
Da li je neoliberalna paradigma i njom inspirisana ekonomska politika
najdirektnije odgovorna za finansijsku i ekonomsku krizu 2008. godine, kako tvrde
pripadnici alternativnih kola (novog kejnsijanstva, neoinstitucionalizma,
evolutivne ekonomije...) ili kao to, nakon izbijanja krize, samokritiki priznaju
neki od korifeja neoliberalizma, meu njima i bivi dugogodinji direktor Federalnih
rezervi SAD Alen Grinspen? Zar nije dovoljno to takvo shvatanje imaju i tako
poznati ekonomisti nobelovci, kakvi su Samuelson, Stiglic, Akerlof. Krugman?
Samuelson je, zato, u vreme izbijanja krize alio to nije iv Fridman, kako bi vidio
do ega je dovela deregulacija privrede, za koju se on sa toliko ara borio.
Reklo bi se da je neoliberalizam opovrgnut i empirijski (aktuelnom
krizom) i teorijski (alternativnim paradigmama), kao i priznanjima nekih od
vatrenih pobornika neoliberalizma koji sada uviaju da su dugo bili u svojoj
zabludi. Naroito je rasprostranjeno uverenje o pogubnosti neoliberalne doktrine
primenjene na postsocijalistike privrede (privrede u tranziciji) putem angaovanja
Meunarodnog monetarnog fonda na sprovoenju univerzalnog modela tranzicije
u obliku Vaingtonskog konsenzusa. U javnosti se ire poklii: neoliberalizam je
mrtav, Vaingtonski konsenzus je mrtav! Krajem 2010. godine ve ga je zamenio
Seulski konsenzus, koji insistira na specifinostima svake od zemalja u tranziciji.
S obzirom na prethodno istaknuto, ini se da je sudbina neoliberalizma ve
izvesna - on odlazi u istoriju doktrina i vie nije tema za raspravu. A, zar se to od
70-ih godina XX veka ne govori za kejnsijanstvo, koje je tako efikasno
detronizovano sa Fridmanovom monetaristikom kontrarevolucijom? I otkud to
da danas Kejnsa treba iznova i paljivije iitavati, jer je on aktuelniji nego ikada?
Kako se to desilo da je Marksov Kapital 2008. godine bio bestseler, kada smo sa
padom Berlinskog zida 1989. godine pokopali marksizam kao najveu utopiju
naeg vremena?
444
Svi ovi paradoksi imaju neko svoje dublje i ne lako dokuivo utemeljenje.
Sudbina ideja uopte, pa tako i ekonomskih ideja, je mnogo sloenije i zamrenije
pitanje, te se njime bavi posebna ekonomska disciplina - istorija ekonomske misli.
Zato emo sa pozicija te discipline pokuati da smestimo neoliberalnu doktrinu u
tokove istorije ekonomske misli i time, bar donekle, demistifikujemo utisak o
aveti neoliberalizma. Pokazae se da spor o neoliberalizmu, kao i svaki nauni
spor, sadri, kako je to konstatovao Sumpeter, imajui u vidu konfrontirane strane
u raspravi o metodu, veliku koliinu meusobnog nerazumevanja izmeu
uesnika u raspravi, kao i to da su to esto sukobi temperamenata i intelektualnih
sklonosti, ali i da su kole miljenja iva bia. ,,0ne imaju svoje strukture, odnose
izmeu voa i sledbenika svoje zastave, svoje bojne poklie, svoja raspoloenja i
svoje obine ljudske interese, konstatuje umpeter (Schumpeter, 1975, 680). Ako
je neoliberalna paradigma danas, u vreme duboke ekonomske krize, sa malim
koeficijentom korisnog dejstva, zar nije mogue pretpostaviti da e neko
postkrizno stanje privrede biti prijemivije za postulate neoliberalizma? Pogotovu
ako njegovi pripadnici budu spremni da ue uz uvaavanje elemenata kritike koja
dolazi od alternativnih kola ekonomske misli.
Teza o postojeem neoliberalizmu u suprotnosti je sa uvreenim
shvatanjem koje karakterie prihvatanje normativne vizije ustrojstva privrede i
drutva u okviru neoliberalne teorije kao vernog opisa vanih politikih i
ekonomskih promena u protekle tri decenije. Tumaei neoliberalizam kao trijumf
slobodnog trita, odnosno neregulisanog kapitalizma, Kevin Rudd istie da je
globalna finansijska kriza unitila ideoloki legitimitet neoliberalizma (Rudd,
2009, 29). Sve se ee mogu uti tvrdnje da ekonomsko-politiki odgovor na
probleme izazvane finansijskom krizom oznaavaju povratak kejnsijanskoj politici
upravljanog kapitalizma. Pojednostavljeno shvatanje liberalizma kao sistema
slobodnih trita, upotpunjenih povlaenjem drave, u osnovi je tvrdnje da
globalna ekonomska kriza istovremeno oznaava i kraj neoliberalizma.
U toku perioda koji se oznaava neoliberalnim dolo je do nekoliko kriza u
razliitim delovima sveta, poput azijske finansijske krize, ,,Dot.com krize, kriza
tednje i kredita u SAD 1986-1995. godin, propasti LTCM hed fonda 2000.
godine. Odgovor drava i supranacionalnih entiteta na te krize doprineo je daljoj
institucionalizaciji neoliberalizma. Neoliberalizam se, istiu Pek, Teodor i Brener
(Peck, Theodore & Brenner, 2009, 105), ponovno i kumulativno rekonstruie kroz
krize. Ideoloka ukorenjenost liberalizma implicira da su generacije kreatora
ekonomske politike neoliberalizam koristile kao okvir za sprovoenje i evaluaciju
politika.
Institucionalna ukorenjenost liberalizma uslovljava visok stepen inercije.
Socijalno-relaciona ukorenjenost liberalizma implicira da su strategije akumulacije
vlasnika kapitala uslovljene odravanjem neoliberalnih formi regulacije i da oni
imaju znaajnu politiku mo da realizuju svoje interese. injenica da je
neoliberalizam postao naddeterminisan, sugerie da je on tako duboko ukorenjen
da je preuranjeno govoriti o njegovoj propasti, istie erni (Cerny, 2008, 29).
445
Petar Veselinovi
Iako nacionalizacija finansijskih institucija u SAD i Velikoj Britaniji

naizgled predstavlja radikalan zaokret od neoliberalne politike i neoliberalnih
institucionalnih formi, nije dolo do fundamentalnih promena u odnosima moi
rada i kapitala. Nacionalizacija je sprovedena sa ciljem potpore sistemu
kapitalistike akumulacije, a ne obezbeenja jeftinih kredita za radnike ili
sredstava za finansiranje politike pune zaposlenosti. tavie, date su javne
garancije da e se banke vratiti u privatno vlasnitvo im se za to stvore uslovi.
Dobar primer je i reforma sistema zdravstvene zatite u SAD, inicirane od strane
Obamine administracije. Ono to je poelo kao ambiciozna reforma sektora
zdravstva rezultiralo je irenjem subvencija privatnim zdravstvenim ustanovama,
to predstavlja svojevrsnu demonstraciju moi privatnog lobija u zdravstvu, koji
utie na politiki proces. Predlog regulacije banaka od strane G20 primer je uticaja
finansijskog kapitala na politiku regulacije, budui da je finansijski lobi uspeo da
izdejstvuje da se primena dogovorenih regulatornih mera odloi za vreme kada je
to sa stanovita finansijskog sektora najpovoljnije (Cahill, 2011, 13).
Odgovor evropskih drava na krizu dravnog duga sugerie da je
neoliberalizam i dalje konceptualni okvir za kreiranje ekonomske politike. I
britanska i nemaka vlada su najavile smanjenje izdataka za socijalna davanja, uz
obilne programe pomoi privatnom kapitalu. S jedne strane, suoeni smo sa
smanjivanjem izdataka koji tite rad od posledica krize i trinih fluktuacija dok, s
druge strane, kapital dobija znaajne subvencije. I ako su uvedena neka
ogranienja kapitalu ona su, bar do danas, bila skromna.
Standardan pristup kritiara je jednostavan: grdi se tzv. neoliberalizam kao
koren svih zala, a da se ne pokuava dokazati ni da on postoji, ni da vlada svetom,
ni da su njegove mere krive za duboku krizu, ni da kriza uopte postoji. Kada se
bolje pogleda, vidi se da je sve vreme na delu jedan jednostavan silogizam, ijim
se stalnim ponavljanjem pokuavaju postii polemiki efekti.
Nijedan od stavova ovog silogizma nije taan: niti svetom vlada tzv.
neoliberalizam, niti se svet nalazi u dubokoj ekonomskoj krizi, pa ni tzv.
neoliberalizam ne moe biti kriv.
Neoloberalizam ne postoji, pa samim tim ne moe ni da vlada. Radi se o
pojmu, odnosno etiketi, koju su smislili protivnici liberalizma. On se koristi kao
diskvalifikacija koju protivnici liberalizma upuuju ne samo radikalnim liberalima,
ve i svim ostalima, a ija je svrha da se sugerie sledee: jeste, stari liberali su bili
dobri ali savremeni nisu.
Pod udar optube o neoliberalizmu ne potpadaju danas samo liberali, ve
kompletna dominantna struja politikog i ekonomskog miljenja u svetu. U
neoliberalizam, po miljenju kritiara, spadaju, kako glavnina iz akademske
ekonomije, tako i sve politike struje koje su danas na vlasti u razvijenim
zemljama, pa i mnogim zemljama u razvoju, bez obzira na to da li su na desnom
centru, u samom centru ili na levom centru.
446
Antiglobalizacijski pokret, koji je i popularisao pojam neoliberalizma,

usmeren je podjednako prema svim vladajuim elitama zbog njihove naklonosti
ekonomskom povezivanju sveta i umerenim protrinim reformama. Takav napad
na sve dominantne politike struje jasno ukazuje gde je mesto veine kritiara tzv.
neoliberalizma: na krajnje levoj strani politikog spektra, tamo gde se do pre dve
decenije nalazio komunistiki pokret. I oni jesu (neo)komunisti, koji su posle pada
berlinskog zida promenili samo dlaku (retoriku), ali ne i ud (ciljeve). Sutinska
meta im nije trite, ve kapitalizam.
Drugu struju ine radikalni nacionalisti, koji u slobodnoj spoljnoj trgovini i
finansijskoj globalizaciji nalaze neokolonijalizam, odnosno podjarmljivanje
nerazvijenih od strane razvijenih zemalja radi eksploatacije. Njima svakako ne
pada na um injenica da su mnoge zemlje u razvoju krenule stazama ubrzanog
razvoja tek onda kada su napustile socijalizam, protekcionizam i Prebieve i
Singerove ideje i krenule putem integracije u svetske tokove.
Treu struju kritiara ine protivnici ekonomskih reformi u zemlji i svetu,
oni koji pokuavaju da zadre svoje privilegije i monopole, pa se, politiki pametno,
prikljuuju napadu na protrine reforme, koje ugroavaju njihove pozicije.
ini se da je, makar u Srbiji, najea kombinacija ovih struja i pogleda,
pa se antikapitalistiki stav obino pojavljuje zajedno sa antiimperijalistikom
retorikom.
Kritiari tzv. neoliberalizma nemaju sopstveni ozbiljan ekonomski
program, a jo manje ekonomsku teoriju, koje bi mogli da suprotstave
preovladjujuim teorijama. Oni se sutinski bave politikom borbom, ne shvatajui
da bi primena njihovih zahteva uveala siromatvo. S toga ne udi da i srpski
kritiari tzv. neoliberalizma izbegavaju da iznesu ideje o tome kakvim bi sistemom
trebalo zameniti sadanji ili kakvom bi teorijom trebalo zameniti preovlaujuu
ekonomsku teoriju, a imajui u vidu realnosti, ve samo grde trini
fundamentalizam.
Kritiari neoliberalizma imaju ozbiljan problem kada treba da definiu
predmet svojih napada. Ukoliko kau da se neoliberali iskljuivo zalau za trite,
a bez imalo drave - to zvui vrlo efektno - liberali e lako dokazati da to nije
tano. A ako definiu neoliberalizam kao koncept koji se zalae za naglasak na
tritu, a uz skromnu/umerenu ulogu drave - to je tanije - kritiari gube na
polemikoj ubojitosti, jer koga van struke interesuje sitno merenje da li trita ima
10%, vie ili manje.
Vaingtonski konsenzus je omiljena batina kritiara tzv. neoliberalizma,
posebno efektna kod onih koji nemaju pojma o emu se radi i kojima je dovoljno
da uju Vaington pa da odreaguju. tavie, Vaingtonski konsenzus se predstavlja
kao zvanini prirunik MMF-a i Svetske banke, napisan po diktatu SAD, o tome
kako se moraju voditi ekonomski poslovi svih zemalja sveta. Naravno, to je
besmislica: ne postoji takav prirunik, ve samo tekst jednog manje poznatog
447
Petar Veselinovi
ekonomiste napisan krajem 80-ih godina u kome je pokuao da sumira iskustva

makroekonomskih stabilizacionih programa vie zemalja Latinske Amerike tokom
prethodne decenije i izvue korisne pouke.
I ta je tu toliko sporno? Da li je, moda, dobro stalno voditi deficitnu
budetsku politiku i zapadati u dunike krize? Ili usmeravati javnu potronju u
subvencije propalim dravnim preduzeima i partijskim prijateljima? Moda voditi
politiku visokih poreskih stopa, sa puno olaica i osloboenja? Ili propisivati kurs
valute i kamatne stope, uvesti visoke carine radi supstitucije uvoza i podsticanja
rentijerstva zatienih domaih proizvoaa? Zabraniti strane investicije, a domai
kapital usmeriti u inostranstvo? Beskrajno odravati neefikasna dravna i
drutvena preduzea? Oteavati firmama ulaz u poslove i izlaz iz njih i tako
likvidirati konkurenciju? Pljakati privatnu svojinu? ta je od ovoga prihvatljivo
kritiarima tzv. neoliberalizma?
Naravno, nai kritiari tzv. neoliberalizma nemaju vremena za sitnice kao
to je elementarna analiza Vaingtonskog konsenzusa i dokazivanje da je pogrean,
ve koriste pominjani silogizam: kriza je duboka, znai neoliberalni Vaingtonski
konsenzus je lo.
Globalna ekonomska kriza je pokazala da na globalnom nivou i
nacionalnim nivoima nije uspostavljen stabilan i efikasan sistem otporan na spoljne
udare (okove) i pogreke ekonomske politike. U ureenom drutvu,
privrednosistemski (institucionalni) poredak, kao makroekonomski regulatorni
sistem moe da amortizuje ekonomsko-politike promaaje i spoljne udare.
Neizgraeni ili institucionalno manjkavi regulatorni sistem generie poremeaje i
uzrokuje propadanje privrede i osiromaenje drutvene zajednice. Proizilazi da su
glavni uzronici krize sistemski mehanizmi koji nisu otporni na spoljne udare i ne
obezbeuju makroekonomsku stabilnost i efikasno funkcionisanje privrede. Stoga
kao prioritet treba da bude razvijanje institucionalnog okvira za bolje upravljanje
privrednim i drutvenim procesima. Time se unapreuje sistemski ambijent i
institucionalni poredak u kome je ekonomska politika delotvornija, budui da su
komponente ekonomske politike i njeni instrumenti sistemski determinisani.
Kompleksnost i znaaj sistemskih i drugih mera za oporavak finansijskog i realnog
sektora proizilazi iz razmera tekue globalne ekonomske krize, koje nisu u
potpunosti sagledane. Sve je izvesnije da su neophodna sistemska poboljanja,
adekvatnija uloga drave i njene ekonomske politike, kao i meunarodnih
ekonomskih i finansijskih organizacija i institucija, ime bi se ojaala sposobnost
sistema i ekonomske politike za odbranu od jakih eksternih okova.
Zakljuak
Najnovija globalna finansijska i ekonomska kriza dala je vetar u jedra
kritiarima neoliberalizma. Sve ee se u kontekstu globalne finansijske i
ekonomske krize govori o tome da je legitimitet neoliberalnog projekta nepovratno
448
potkopan. Iz ugla najvatrenijih kritiara, neoliberalizam je politika strategija

voena ekonomskim interesima. Raniji protagonisti neoliberalnih ideja, poput
Hajeka, svet su posmatrali kao proizvod ideja, a neoliberalizam smatrali
bedemom odbrane od socijalizma. Nemaki ordoliberali bili su jo eksplicitniji u
ovom pogledu, istiui da konstrukcija trita mora da se izvede iz ideje
slobodnog, konkurentnog ekonomskog poretka. ikakim ekonomistima, poput
Fridmana, pripisuje se promovisanje interesa korporativne Amerike, nezavisno od
posledica na planu slobode.
Kritiari istiu da idealizacija trita, koja predstavlja sr neoliberalizma,
ne daje pravu sliku stvarnosti i da se takav svet bitno razlikuje od onog u kojem
ivimo. Iz njihovog ugla, ekonomsko-politike preporuke koje proizlaze iz takvih
modela zasnovane su na povrnom razumevanju ekonomskih principa, a ne na
razumevanju konkretnih problema i njihovih uzroka. Na neoliberalizam se
uobiajeno gleda kao na politiku filozofiju koja daje prioritet individualnoj
slobodi i privatnoj svojini. Pa ipak, ne radi se o jednostavnoj i homogenoj
filozofiji, kako to na prvi pogled moe da izgleda. Iako postoji dosta zajednikih
taaka izmeu razliitih varijanti neoliberalizma, one su i dovoljno razliite da
zahtevaju iznijansiranu kritiku. Jo jedan vaan preduslov argumentovane kritike
neoliberalizma je utvrivanje jasne korelacije izmeu normativnih preporuka
neoliberalne teorije i politikih i ekonomskih promena u trinim privredama u
proteklih nekoliko decenija. Elementarni uvid u ekonomska kretanja tokom
poslednjih decenija prolog veka pokazuje da postoji odreeno podudaranje
izmedju neoliberalnih ideja i trajektorije mnogih kapitalistikih privreda u ovom
periodu, ali i jasne diskrepance izmeu neoliberalne teorije i politike i ekonomske
prakse.
Neoliberalizam se esto povezuje sa minimalnom dravnom intervencijom
i regulacijom. Ipak, bez razlikovanja tipova intervencije, bilo bi previe uproeno
i pogreno povezati neoliberalizam sa minimalnom dravom. Neoliberalizam je,
kao politiki projekat, usmeren na demontiranje onih formi dravne intervencije,
koje se povezuju sa tzv. dravom blagostanja, socijalistikom dravom ili
razvojnom dravom. S druge strane, neoliberalizam podrazumeva dravnu
intervenciju na planu razvoja novih formi upravljanja, koje predstavljaju podsticaj
razvoju trine privrede.
Osnovni zakljuak koji se namee je da, ukoliko neoliberalizam
posmatramo samo kao drutveno ukorenjen, moemo da govorimo o
neoliberalizmu kao ekonomsko-politikoj praksi, procesu ekonomske
transformacije i politiko-ekonomskoj doktrini i da ustanovimo vezu izmeu njih.
Neoliberalizam je ukorenjen u postojeim institucijama, koje se pokazuju prilino
stabilnim u periodu krize i drutvenog nezadovoljstva. Iako u ovom trenutku nije
mogue precizno predvideti budunost neoliberalizma, sve glasnija upozorenja o
njegovoj skoroj propasti pokazuju se ipak kao preuranjena.
449
Petar Veselinovi
Literatura
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
Braithwaite, J. (2008) Regulatory Capitalism, How it Works, Ideas for Making it Better.
Cheltenham: Edward Elgar.
Cahill, D. (2011) Neoliberalism, Crisis and the Socially Embedded Economy. Political
Economy Department, University of Sydney.
Cerny, P. (2008) Embedding Neoliberalism: The Evolution of a Hegemonic Paradigm. The
Journal of International Trade and Diplomacy, 2(1): 1-46.
IMF (2011) World Economic Outlook, September.
Jaki, M., Praevi A. (2011) Istorija ekonomije. Beograd: Ekonomski fakultet.
Madzar, Lj. (2012) Avet neoliberalizma. Globalna kriza i ekonomska naukaNeoliberalizam i alternative. Beograd: Akademija ekonomskih nauka i Ekonomski fakultet
Beograd: 203-233. Beograd: Ekonomski fakultet.
Peck, Theodore & Brenner, (2009) Postneoliberalism and its Malcontents. Antipode, 41(6):
94-116.
Praevi A. (2011) Monetarna politika i ekonomske recesije - ciljevi, instrumenti i efekti.
Ekonomske teme, 49(2): 153-174.
Rudd, K. (2009) The Global Financial Crisis. The Mounthly, February: 20-29.
Schumpeter (1975) Povjest ekonomske analize. Zagreb: Informator I-II.
Thorsen, D. & Amund, L. (2006) What is Neoliberalism. Department of Political Science,
University of Oslo.
Vlada Republike Srbije (2011) Izvestaj o fiskalnoj strategiji za 2012. sa projekcijama za
2013. i 2014. godinu. Beograd.
World Bank (2009) Dealing with the Crisis: Taking Stock of the Global Poliey Response.
Crisis Response Note No. 1, June.
http://epp.eurostat.ec.europa.eu/portal/page/portal/eurostat/home/ (07.05.2012).
hhtp://www.sef.rs/makroekonomija/svetska-ekonomska-kriza-uzroci-posledice- i politike-za
prevazilazenje.html (01.06.2012).
CHALLENGES TO ECONOMIC SCIENCE IN CONDITIONS

OF THE GLOBAL ECONOMIC CRISIS
Abstract: The global economic crisis, which began in late 2007, after the longest
period of economic rise, marked the downfall of the dominant neoliberal concept
of economic trends management. An important precondition for substantiated
critique of neoliberalism is to establish a clear correlation between the normative
recommendations of neoliberal theory and economic changes in market economies
during the past decade. Elementary insight into the economic trends indicates that
there is a certain correspondence between neoliberal ideas and the trajectories of
many, above all, capitalistic economies, but also a clear discrepancy between
neoliberal theory and political and economic practices. The consequences of the
global economic crisis suggest that the views about the role of market and state
interventionism can not offer an adequate interpretation of the causes and
consequences of the crisis. Macroeconomic theories that rested upon the idea of a
perfect market functioning, a firm, monetary and fiscal policy as the backbone of
successful economic policy, were struck by the appearance of such an intense and
long lasting crisis. Therefore, the explanation of the causes of crisis, but also the
recommendations for the economic policy, were predominantly based on the
critique of neoliberal concept and its fundamental principles.
Keywords: global economic crisis, neoliberalism, global economy, economic
policy, consequences.
450
UNIVERZITET U NIU
EKONOMSKI FAKULTET
Tel: +381 18 528 624 Fax: +381 18 4523 268
PUT U INSTITUCIONALNI NIHILIZAM

SLUAJ DRAVA JUGOISTONE EVROPE
Veselin Drakovi
Mimo Drakovi
Rezime: U periodu postsocijalistike tranzicije djelovao je itav sistem
koionih institucionalnih faktora, koji su uslovili stvaranje konglomeratne
nesistemnosti. Navedeno dejstvo je bilo sinergistiko, destruktivno i
antirazvojno. Dvije decenije trajanja, dubina i intenzitet krize, sa svim
propratnim dogaajima, nijesu bile dovoljno upozorenje nosiocima
(vulgarizovane neoliberalne) ekonomske politike u postsocijalistikim
dravama Jugoistone Evrope da neto nije u redu i da antirazvojni model
konano treba mijenjati. Veinu balkanskih drava karakteriu
postsocijalistiki tranzicijski privredni sistemi s dubokim problemima,
deformacijama i disproporcijama, koje je generisanje globalne krize jo vie
produbilo i uslonilo.U lanku se analiziraju odstupanja institucionalnih
promjena od proklamovanog smjera reformi i posebno institucionalne
devijacije, koje su destruktivno uticale na privredu i drutvo. U njemu se
istrauje i objanjava preobraaj institucionalnog vakuuma u
kvaziinstitucionalni monizam, koji je izrastao u fenomen institucionalnog
nihilizma, zahvaljujui dosljednoj primjeni interesno orijentisanih
neoliberalnih rjeenja. U radu se dokazuje da monistike pseudotrine
reforme u periodu postsocijalistike tranzicije nijesu uspjele da supstituiu
ogroman institucionalni vakuum, i da su ak dovele do njegovog irenja i
pretvaranja
u
kvaziinstitucionalizaciju,
metainstitucionalizaciju
i
institucionalni nihilizam. U radu se pokuava dokazati pogubnost dosadanje
dezinvesticione i antiinstitucionalne ekonomske politike postsocijalistikih
balkanskih drava i poeljnost primjene antikrizne ekonomske politike
zasnovane na realnim inovaciono-institucionalnim elementima. Polazi se od
hipoteze da je institucionalni nihilizam glavni uzrok neuspjene
postsocijalistike tranzicije i antirazvojne vulgarizovane neoliberalne
ekonomske politike.
Kljune rei: ekonomske institucije, institucionalni monizam, neoliberalizam,
tranzicijske privrede.
Univerzitet Crne Gore, Fakultet za pomorstvo Kotor

veso-mimo@t-com.me, rookie@t-com.me
UDK 330.342(4-12), pregledni rad
1. Uvod
Neuspjeh tranzicije u postsocijalistikim dravama Jugoistone Evrope je
rezultat primjene neoliberalne reformske politike s dvostrukim standardima. Pod
retorikom neoliberalnom maskom trita, konkurencije, preduzetnitva, privatne
svojine i sloboda, politika i strategija reformatora bila je usmjerena prema
netrinim procesima, motivisana iskljuivo pojedinanim interesima, umjesto
propagiranih drutvenih i ekonomskih rezultata. Drutvene i humane vrijednosti su
degradirane. Sve ili gotovo sve je izmaklo kontroli. Drutveni i ekonomski rezultati
su bili katastrofalni. Fokusiranje na proces i zanemarivanje rezultata je mogue
samo u uslovima institucionalne nerazvijenosti.
U ovom radu se pravi distinkcija izmeu institucionalnog vakuuma, koji je
karakterisao poetni period tranzicije, i uhodanog institucionalnog nihilizma, koji
je rezultat dugorone primjene patologije neoliberalnoga modela, o kojoj govori
M. Mesari (2011, 12). On je doveo do stvaranja drutveno neodgovornog i
nemoralnog mutantnog privrednog i drutvenog poretka, navodne varijante
kapitalizma, ali bez ljudskog lica, koja je u potpunoj suprotnosti s modelima
koje predlau S. Young (2003), P. Aburdene (2005) i drugi autori. Stvoren je
rekombinovani poredak, u kojem ekonomska politika lii na marionetu pojedinih
partija i osoba, kojima, kako izgleda, jedino slui za ouvanje moi i uveanje
imovine. Poto su potpuno zakazala institucionalna rjeenja, odgovornost snose
kreatori vladine politike (ekonomske i druge).
Bez obzira na raznovrsnost savremenih teorijskih pristupa i uestalo
razmatranje institucionalnih problema ekonomskog rasta i razvoja, pitanja konkretnih
sadraja, dinamike i usavravanja ekonomskih institucija, a posebno njihove
funkcionalne primjene u tranzicijskim privredama do danas nemaju duboku i
kompleksnu zasnovanost, niti zadovoljavajue analitike i praktine odgovore. Sve
se uglavnom svodi na deskriptivni nauni pristup. To je na odreeni nain uslovilo
polaznu hipotezu iz koje su formulisani predmet i cilj istraivanja ovog rada. Oni se
sastoji u pokuaju identifikacije stvarnih i konkretnih uzroka reprodukovanja
institucionalnog vakuuma u tranzicijskim privredama Jugoistone Evrope.
U radu se pokuava objasniti:
a) sutina zapostavljanja realne institucionalizacije u postsocijalistikim
dravama Jugoistone Evrope, preko identifikovanja modela
kvaziinstitucionalizacije, metainstitucionalizacije i kratke analize njihovih
uzroka i
b) paradoksalnost ustaljenog fenomena da su institucije kao pravila i
ogranienja postali paravan za njihovo neogranieno zaobilaenje.
Odgovorni za ekonomski razvoj nijesu mu mnogo doprinijeli. Naprotiv,
nomenklature vlasti su poveale stepen dominacije politike nad ekonomijom,
praen demokratskom retorikom. Na taj nain je lobistiki stvarana jataka
452
Put u institucionalni nihilizam sluaj drava Jugoistone Evrope
ekonomija, s novim ekonomskim elitama, kontrolisanim od politikih elita logrollingom i drugim metodama. Te kvazielite, podrane od apologetskih
kvaziintelektualnih elita uvrstile su svoju vlast i predstavljaju osnovnu prepreku
institucionalnim i drugim promjenama.
Umjesto realne institucionalizacije sprovoeno je nasilje nad njom, pod
parolom irenja individualnih sloboda. Zaboravilo se na injenicu da kada sloboda
nema moralna, zakonska, ekoloka i druga drutvena ogranienja, pohlepa postaje
pokretaki nagon pojedinaca za bogaenjem po svaku cijenu. Ekonomsko
ponaanje u praksi je daleko od regularnih normi i pravila, jer ga kontroliu
subjektivni regulatori. Izopaeni i redukovani individualizam je nametnut kao
drutvena i civilizacijska norma (Drakovi, Drakovi 2009a, 22-25).
Interesni motivi kvazielita dominirali su nad racionalnim ekonomskim i
drutvenim izborima. Paradoksalno je da je redukcija ekonomske teorije i prakse
postala osnovno metodoloko orue za suzbijanje institucionalizacije, posebno u
dijelu institucionalne konkurencije. Dolo je do pretjeranog siromaenja veine
naroda i enormnog bogaenja manjine, unitavanje srednjeg sloja, koncentrisanja
politike i ekonomske moi i nastavka autoritarne tradicije. Nesumnjiva je
interesna i druga povezanost politikog leadershipa i novokomponovanih
biznismena.
Posljedice su nesagledive. Poremeen je sistem drutvenih vrijednosti.
Forsira se partijska pripadnost, autoritet, podobnost i vjerovanje umjesto struke,
kreativnosti, znanja i nauke. Caruje negativna selekcija kadrova, kriminalizacija
privrede, korupcija i lepeza sociopatolokih pojava. Retorika o promjenama je
supstituisala realne promjene civilizacijske, institucionalne i druge. Tone se u
apatiju, sve nii ivotni standard i sve veu nesigurnost. Stvoren je zaarani koioni
krug.
U navedenim uslovima se ne moe kreirati ni realizovati konzistentna
razvojna strategija i uspjena ekonomska politika. Sve koncepcijske razrade
blokiraju se i modifikuju politikim odlukama i izborima, koje su motivisane
interesima kreatora reformi. Borba s ekonomskim i ideolokim mitovima i
stereotipima se neuspjeno nastavlja. Potreba realne institucionalizacije i
institucionalne komplementarnosti se zanemaruje, kao i razvoj nauke, obrazovanja,
javnih interesa, efikasnih vlasnika kao masovnog fenomena i efikasnog
privreivanja. Odlae se odrivi razvoj, stvaranje konkurenstskih sposobnosti i
kompetencija i dr.
Apofatinost (gr. Apofazis negativan) tranzicijskih privreda se u
literaturi povezuje uglavnom s neefikasnim institutima, neracionalnim
ponaanjem individua, nenormalnim bankarskim sistemom, nedovoljnom
trinom disciplinom i sl. Uzroci se najee trae u nekim uoptenim
akademskim konstatacijama i karakteristikama, bez fenomenolokog zalaenja u
stvarne korijene problema, iako su oni vidljivi golim okom i medijski prilino
453
razoblieni. Akademska sfera svojim utanjem i neinjenjem (ast rijetkim

izuzecima) istupa kao duhovni sauesnik svih negativnosti o kojima je rije. Ali,
zato su glasni apoligetiari, koji svojim dogmatskim tumaenjima opravdavaju sve
i svata.
2. Eksperiment socijalistikog institucionalnog monizma
Eksperiment institucionalnog monizma u socijalistikim dravama je
poeo u socijalizmu, negdje prije (1917, Rusija), a negdje kasnije (1945,
Jugoslavija). Karakterisali su ga (Drakovi 1994):
otvorena represivnost sistema vlasti, dominacija birokratskog etatizma i

upravljanja (command economy), sa planskom naturalizacijom robnonovanih odnosa i nerazvijenim i neorganizovanim tritem,
neefikasnost privreivanja uzrokovana destimulativnou sistema,
paternalizmom, nezainteresovanou zaposlenih, fiktivnom zaposlenou,
uravnilovkom itd.
ideoloko-politiki subjektivizam i dogmatizam, koji je uticao na
nezadovoljstvo naroda i brojne sociopatoloke pojave,
ideoloko zamagljivanje sutine ekonomske stvarnosti, u kojima su
dominirale monopolske strukture,
lani kolektivizam s organizovanom ekonomskom i politikom prinudom,
kao i jednakou na niskom nivou zadovoljenja potreba,
zaarani i kontroverzni krug temeljnih elemenata sistema (dravna svojina,
monopol dravnog sektora, totalna planska determinisanost put u
komunizam), i
brojne negativne posljedice, kao to su cjenovni dispariteti, robni deficiti,
privredne disproporcije, pekulativno trite, inflacija, dvojni kurs rublja,
nizak nivo ivotnog standarda, ekstenzivni privredni rast, privredna
stagnacija i kriza, reprodukovanje totalitarizma u svim oblastima ivota i
rada itd.
Sprovoenje optih drutvenih i ekonomskih reformi (perestrojka)

poelo je 1985. u SSSR, uz zahtjev za vie socijalizma. Rezultati su bili
poraavajui. Oni su pokazali da je mnogo lake neto proklamovati, nego
ostvariti. Nije bilo lako sruiti kulu koja se decenijama zidala na direktivama,
parolama i lanim obeanjima, s jedne, i entuzijazmu, progonu i odricanjima, s
druge strane.
Poetkom 90-ih je poela postsocijalistika tranzicija u Rusiji, svim bivim
dravama SSSR i drugim dravama Istone i Jugoistone Evrope (Drakovi
1995). Ona je pretpostavljala radikalne ekonomske i drutvene reforme, prelaz od
autoritarizma ka demokratiji, monizma ka pluralizmu, od socijalizma ka
mjeovitom drutvu progresa, od formacijskog ka civilizacijskom razvoju.
454
Bijedni raun socijalizma (Shatalin) zamijenjen je novim mutantnim

poretkom, koji nije doveo do eljenog prosperiteta. Narodi i dalje plaaju tue
raune za neuspjene reforme, koje su bile interesno usmjerene na uski krug
novih elita, kriza se zaotrava i reprodukuje, enormne su polarizacije izmeu
osiromaenog naroda i privilegovano obogaenih rijetkih pojedinaca,
nezadovoljstvo je veliko. Uzrok se mora traiti u zatajivanju, vulgarizaciji i
zloupotrebi institucionalnih promjena.
Tabela 1. Rast realnog BDP u periodu 1989-2009 (za selektovane drave tranzicije)
Drava
Poljska
Rebublika eka
Estonija
Maarska
Slovenija
Centralna Evropa i
baltike drave
Bosna i Hercegovina
Bugarska
Makedonia
Crna Gora
Rumunija
Srbija
Jugoistona Evropa
Jermenija
Belorusija
Gruzija
Ukrajina
Rusija
Istona Evropa i Kavkaz
Sve drave tranzicije
Indeks 2009 (1989=100)

180
137
128
127
144
Godinja stopa rasta

3,0
1,6
1,2
1,2
1,8
150
2,0
81
109
100
88
118
69
107
131
156
58
60
99
91
131
-0,1
0,4
0
-1,1
0,8
-2,9
0,3
1,4
2,2
-3,7
-2,5
0
-0,5
1,4
Izvor: prilagoeno prema: Domazet 2010, str. 15.
Prelazak na mjeovitu institucionalnu ekonomiju u Kini 80-ih i 90-ih

godina svjedoi da je gradacijska tranzicija mnogo bezbolnija i efikasnija od ok
terapijske. Kinezi su u praksi potvrdili svoju mudru izreku da nije vano kakve je
boje maka, nego da lovi mieve. Pored toga, relativizovali su tvrdnje mnogih
zapadnih ekonomista o nespojivosti trita i socijalizma (spontane evolucije i
saznajne kontrole F. Hayek).
Ni fijasko trita, ni sve deformacije trita, ni mnogobrojne ekonomske
krize koje se nadovezuju jedna na drugu, ni pogubne posljedice tranzicije nijesu
dovoljne da se shvati iluzija i prevara vulgarizovanog institucionalnog trinog
monizma. Dosljedna primjena ak i onog dijela dravnog regulisanja koji se tie
455
pravila ponaanja (valjda jednakih za sve?) bila bi dovoljna da eliminie sve

neregularnosti, negativnosti i i deformacije koje su obiljeile vladavinu prava i
preduzetniki poredak neoliberalnih reformatora.
Totalno nepovjerenje u institut dravnog regulisanja nije ni logino, ni
produktivno, a nije ni primjereno rastuim informatikim, proizvodnim,
inovacijskim, finansijskim i civilizacijskim integracijama. ak da i zanemarimo
dravne ekonomske funkcije (u dijelu makroekonomske politike), moramo se
pitati: zato je zatajila njena pravna i kontrolna funkcija, koju niko ne osporava?
Jasno je da su politike odluke forsirale ekonomske odluke, koje su bile usmjerene
na maksimiranje line koristi privilegovanih pojedinaca.
3. Postsocijalistika kvaziinstitucionalizacija, metainstitucionalizacija
i institucionalni vakuum
Postsocijalistika tranzicija je sprovedena kao pliana revolucija i odgovor
na socijalistiku tiraniju (partije, ciljeva, parola, obeanja). Ali, sprovodila se
rekombinacija stare i nove tiranije. Pojavili su se novi i vei problemi,
protivurjenosti, kriza, siromatvo, raslojavanje i nesigurnost. Socijalistiki poroci
su upakovani u novo, opasnije ruho. Zajedniki imenilac socijalistikih i
postsocijalistikih ekonomskih i drutvenih problema je institucionalni vakuum s
dominacijom degenerisanog trinog institucionalnog monizma. Proklamovana
konkurencija je zamijenjena raznim oblicima monopola.
Privredni razvoj postsocijalistikih drava zasnivao se na fonu
premanentne protivurjenosti izmeu retorike o pluralistikim institucionalnim
promjenama i monistike primjene neoliberalnih recepata makroekonomske
politike. Ova druga je bila izuzetno interesno motivisana nezasitim apetitima
dravnih nomenklatura, to je predstavljalo glavnu konicu institucionalnih
promjena, pored izraenog sociopatolokog miljea. Sve je to rezultiralo u
dugoronoj destabilizaciji privrednih sistema, preko dezinvestiranja i prelivanja
pozitivnih efekata u potronju umjesto u proizvodnju.
Postojao je veliki raskorak izmeu formalno uspostavljenih ekonomskih
instituta od strane ekonomske politike i ekonomskog ponaanja u praksi, koje je
bilo daleko od regularnih normi. Vulgarizovani individualizam je od pojedinih
novokomponovanih vjetih i sposobnih preduzetnika (efikasnih vlasnika)
nametnut kao drutvena i civilizacijska norma. Takav redukovani individualizam
(privilegovanih) je brzo postao temelj formalnog institucionalnog monizma kao
teorijske i ideoloke podloge neoliberalne ekonomske politike.
U postsocijalistikom periodu je stvoren sistem alternativnih instituta. Tu
spadaju razne sociopatoloke pojave, siva ekonomija, istrajavanje u primjeni
pogrenih monistikih recepata neoliberalne ok terapije, kompenzovanje
strogosti formalnih pravila njihovim neizvravanjem, korupcija, naruavanje
456
(podrivanje - attenuation) prava svojine, formiranje raznih stereotipova ponaanja,

djelovanje neformalnih normi ponaanja (koje iri institucionalne konflikte) itd.
Dejstvo sistema alternativnih instituta posebno je bilo upeatljivo na
mnogobrojnim primjerima grabeke privatizacije, koja ni do danas u veini drava
nije zavrena. A kako je brzometno i nepravedno sprovoena, najbolje govori
bogaenje manjine na raun ogromne veine narosnih slojeva. Pri tome je sasvim
jasno da su novokomponovani bogatai prihvatizovali samo ono to je narod
izgubio. Jer, bogatstvo ne pada s neba, niti bez razloga (rada, znanja, vjetina,
inovacija, nasledstva i dr.), niti je dolo iz inostranstva.
Institucionalne promjene u postsocijalistikim dravama Jugoistone
Evrope su vremenski, strukturno, kvalitativno, kvantitativno i funkcionalno
zaostajale za drugim tranzicijskim promjenama, umjesto da budu njihov oslonac,
stimulans i garant. Postojao je veliki raskorak izmeu formalno uspostavljenih
alternativnih ekonomskih instituta i ekonomskog ponaanja u praksi, koje je bilo
daleko od regularnih normi (Drakovi 2010, 9-10).
Nijesu formirani mnogi trini instituti, pa ak ni neki njegovi osnovni
segmenti, a nijesu se znaajnije unaprijedile trina infrastruktura i kultura.
Integralno trite je jo uvijek misaona imenica. Ukorijenili su se mnogi trini
supstituti, mutantne i pseudotrine strukture, alternativnog tipa. Oni samo
imitiraju trinu infrastrukturu: buvljaci, crno, sivo i kvazitrite (koji su u funkciji
preivljavanja veine stanovnitva), i monopoli (koji su u funkciji bogaenja
manjine). Konkurencija je redukovana na navedene primitivne trine strukture.
Sve analize trinih odnosa u veini postsocijalnih drava pokazuju da su monopoli
do kraja iskoristili sve anse koje su im se ukazale (povlaeno omoguile).
Ekonomske institute su zamijenili pseudooblici (imitacije i improvizacije)
kao to su: metainstitucionalizacija (stvaranje nadinstituta i totalnih instituta
kontrole), institucionalni monizam (mesijansko nekontrolisano trite bez
paralelnog formiranja komplementarnih instituta) i kvaziinstitucionalizacija
(paternalizam, monopolizam, lobizam, socijalna patologija, siva ekonomija, rentno
orijentisano ponaanja, naturalizacija, ulina konverzija valuta, dominacija politike
nad ekonomijom, grabeka privatizacija (prihvatizacija), privilegovani
novokomponovani preduzetnici kao navodni efikasni vlasnici itd.). Dejstvo
navedenih koionih faktora u periodu postsocijalistike tranzicije bilo je
sinergistiko i destruktivno.
4. Tranzicijski institucionalni nihilizam
Dijalektika privrednog razvoja je verifikovala neophodnost resursnoalokacione, organizacione, inovacione, motivacione, institucionalne i informacione
kombinacije, kao i pluralistikog djelovanja svih ekonomskih, politikih i drugih
instituta. Nije problem kada ekonomisti grijee, nego kada (ako) interesno grijee,
457
posebno ako interesne ambicije mogu aktivno uticati na aktuelnu ekonomsku

politiku, uz pratee oportunistiko neznanje (Myrdal). To vodi promociji i
realizaciji sopstvenog izbora, kojim se maksimizuje sopstvena korisnost na raun
tue (ime se redukuju tui izbori - Drakovi 2008a, 5). Nealternativna interesna
jednostranost je ispoljena u djelovanu mnogih ekonomskih politika balkanskog
regiona, a karakterisala je paradoksalna dominacija sociopatolokog koionog
sistema antirazvojnih, privilegovanih i monopolskih interesa, u kojoj je institut
porijekla imovine bio persona non grata.
Institucionalni nihilizam definiemo kao:
krizno stanje nastalo poslije dugoronog antiinstitucionalnog djelovanja,

dugorona svjesna blokada realnih institucionalnih promjena,
forsiranje kvaziinstitucionalnih i metainstitucionalnih promjena,
dugorono djelovanje vulgarizovanog neoliberalnog institucionalnog
monizma i
dugorono reprodukovanje institucionalnog vakuuma.
Pogrene postsocijalistike ekonomske politike doprinijele su formiranju

specifinog koionog i kriznog tranzicijskog modela 23d, kojeg ine:
458
deformacije (ekonomske stvarnosti, preduzetnitva, vrijednosnih

kriterijuma, konkurencije, trinih principa),
deficiti (vladavine prava, razvijene demokratije, institucionalnog ambijenta
i institucionalnih promjena),
deregulacija (prekomjerna, neselektivna, interesno motivisana),
degeneracija (institutionalnog okruenja, trinih struktura i zdrave
konkurencije),
dizinvestiranje (merkantilistika i interesna orijentacija u prodaji kljunih
privrednih objekata),
destructivnost (vulgarizovane neoliberalne ekonomske politike,
nomenklatura vlasti),
diferencijacija (socijalna, izmeu bogatih i siromanih, povlaenih novih
elita i veine naroda),
devijacije (tranzicije, institucionalizacije, motivacije, bogaenje po svaku
cijenu, civilizacionih standarda, drutvenih i ekonomskih sloboda,
individualnog izbora)
disproporcije (drutvene, ekonomske, socijalne, razvojne, izmeu
proklamovanih obeanja i ostvarenih rezultata),
dominacija (politike nad ekonomijom, vulgarizovanog institucionalnog
monizma nad institucionalnim pluralizmom, privilegovanog individualizma
nad individualizmom kao masovnim fenomenom, monopola, socijalne
patologije, totalitarizma),
diskriminacija (stvarnih ekonomskih sloboda, srednje klase, znanja),
diktati (novih elita, interesnih partijskih koalicija i partija na vlasti,

institucionalnih imitacija i improvizacija),
determinisanost (filozofije voa, lanih reformatora i mesijanaca),
demagogija (vulgarizovanih neoliberalnih ekonomskih ideja i retorikih
alibi-liberala, navodnih reformista, koji su mnogo profitirali na svojoj
retorici i sofistikoj zamjeni teza u smislu masovnog individualizma
individualizmom povlaenih pojedinaca),
dualnost (izmeu retorike i prakse, individualizma i masovnosti, bogatstva
manjine i siromatva veine, demokratije i partikratije, enjoyment and
survival, protekcionizma nad sopstvenim narodom i lanog
neoliberalizma),
dihotomija (izmeu ekonomskih institucija dravnog regulisanja i trinog
regulisanja),
dogmatizam (vulgarizovanih neoliberalnih recepata),
dezorijentacija (ekonomskih subjekata, naroda),
dezorganizacija (svih socijalnih podsistema i nedostajue institutucionalne
kontrole)
destabilizacija (privrede i drutva, u kojima se reprodukuje kriza),
degradacija (privrede, drutva, moralnih vrijednosti, ekonomskih sloboda,
privatne inicijative, preduzetnitva i konkurencije),
denacionalizacija (grabeki obavljena, s neobjanjivim prethodnim
pretvaranjem drutvene svojine u dravnu) i
demotivacija (naroda, veine ekonomskih sbjekata).
Navedeni uslovni model karakterie funkcionisanje grabeke drave,

koja je supstituisala dravu razvoja, erodirala socijalistike institute i stvorila
institucionalni vakuum. To je omoguilo prvobitnu grabeku masovnu privatizaciju
(prihvatizaciju) i kasniju privatizaciju dobiti i nacionalizaciju gubitaka (Maj
2008, 7).
459

Tabela 1 : Od socijalistikog institucionalnog monizma, preko
postsocijalistikog institucionalnog vakuuma do institucionalnog nihilizma
komandna ekonomija,
sveobuhvatno planiranje,
naturalizacija robno-novanih
odnosa, nerazvijeno i
neorganizovano trite,
ideoloki i politiki subjektivizam i dogmatizam,
direktivno upravljanje, parole i
lana obeanja
Socijalistiki
eksperiment
institucionalnog
monizma
paternalizam, nedostatak
zainteresovanosti zaposlenih
(uravnilovka), fiktitivna
zaposlenost, lani
kolektivizam, organizovana
ekonomska i politika prisila,
reprodukcija totalitarizma u
svim podrujima ivota i rada,
entuzijazam masa, progoni,
rtvovanje itd.

usmjerena na uske interese
novih elita, iluzija i obmana
institucionalnog trinog
monizma, potpuno
nepovjerenje u ustanove
dravne regulacije, privatizacija
dobiti i nacionalizacija gubitaka
Postsocijalistika
tranzicija
kriza je intenzivirana i
reprodukovana, ogromna
polarizacija izmeu
siromanog naroda i
obogaenih rijetkih
privilegovanih pojedinaca,
uruavanje socijalistikih
institucija i stvaranje
institucionalnog vakuuma

nastavak autoritarne tradicije,
dominacija vulgarizovanog
trinog institucionalnog
monizma,
ostvarenje nezakonitog i
netrinog profita,
institucionalizacija privilegija,
rekombinacija starih i novih
oblika tiranije (partija, ciljeva,
slogana, obeanja),
grabeka privatizacija,
teoloka zamjena ciljeva
privrednog razvoja i rasta
pomou pria o liberalizaciji,
pravednoj privatizaciji,
demokratizaciji, realnoj
institucionalizaciji i stabilizaciji
Mutantni
poredak
ekonomska politika kao

marioneta pojedinih politikih
stranaka i pojedinaca, sistem
"alternativnih instituta" (razne
sociopatoloke kreacije i siva
ekono-mija, nastavak primjene
pogrenih i vulgarizovanih
monistikih rece-pata
neoliberalne ok terapije,
kompenzovanje strogost
formalnih pravila njihovim
neizvravanjem, korupcija,
guenja prava svojine,
stvaranje razliitih stereotipova ponaanja)

Kvaziinstitucionalizacija:
buvljaci, crno i sivo tri-te,
monopoli i pseudo-trine
strukture, nepotizam, logrolling, lobiranje, rentno
orijentisano ponaanje
Institucionalni
vakuum
460
Metainstitutionalizacija:
nadinstituti, instituti totalne
kontrole

deformacije,
disproporcije,
destabilizacija,
demotivacion,
diferencijacija
dugorono antiinstitu-cionalno
djelovanje, blokada realnih
institucionalnih promjena,
redukcija masovnog
individualizma (od
privilegovanog)
Specifini
koioni
tranzicijski
model
23 d

INSTITUCIONALNI
NIHILISM
deficiti,
dizinvestiranje,
deregulacija,
dogmatizam,
diktati
dugoroni efekti vulgarizovanog neoliberalnog

institucionalnog moniz-ma i
dugorona reprodukcija
institucionalnog vakuuma,
retorika promjena je supstituisala stvarne promjene

sociopatoloki milje,
dugorona destabilizacija privrednog sistema,
vulgarizovani individualizam je nametnut kao drutvena
i civilizacijska norma,
grabeka drava je zamijenila dravu razvoja,
dominira paradoksalna potreba da javne ekonomske politike
slue privatnim interesima,
sistem kljunih drutvenih vrijednosti je poremeen
Izvor: kreacija autora
5. Pitanja za neoliberale reformatore

Najdoslednije pozicije o trinoj samodovoljnosti i spontanom
mesijanstvu decenijama zauzimaju neoklasiari i kvazineoliberali. Oni su pisali i
jo piu da e sve privredne probleme rijeiti cijena, konkurencija, privatna svojina,
efikasni vlasnici i preduzetnitvo.
Koje cijene? Monopolske? Dominira neutrini otkup zemljita, fabrika,
preduzea, ustanova i drugo po izuzetno niskim cijenama. Kasnije se isto prodaje
po stostruko veim cijenama.
Koja konkurencija? Takoe monopolska? Kako se opljakan i osiromaen
narod moe takmiiti s bogatim tajkunima? Koja privatna svojina? Grabeki
privatizovana?
Koji efikasni vlasnici? Oni privilegovani, netrino obogaenji, grabeom
dravne svojine? Ogroman kapital je pretvoren u mrtvu imovinu, koja se ne
pretvara nove investicije, fabrike, poduzea i nove mogunosti za zapoljavanje.
Koje preduzenitvo? Povlaeno? Gdje su tu blagostanje i pravednost koje
drava treba da obezbijedi, prema shvatanju institucionalista? Posebno, gdje je ta
efikasnost trita? Gdje je i drava kao garant ekonomskih sloboda i realizacije
jednakih formalnih pravila privredne igre? Sjetimo se da je dobitnik Nobelove
nagrade D. North (1981, 32) napisao prije tri decenije: dominantan cilj
461
kapitalistike drave je izgradnja takvih institucionalnih struktura, posebno u

strukturi vlasnitva, pomou kojih se ostvaruje uveanje prihoda (socijalno
blagostanje prim. autora) i visok stepen slobode (kroz smanjivanje trokova za
specifikaciju i zatite vlasnikih prava prim. autora). Gdje su te toliko
propagirane ekonomske slobode?
Neoliberali to se stalno pozivaju na F. Hayeka, zaboravljaju da je upravo
on jasno napisao da je neophodno postupati po pravilima, jer je bez njih trina
koordinacija teko dostian proces. Pored ostalog, to dokazuje neoliberalnu
proizvoljnost, blef, fiktivnost i neoboljevizam (u smislu: jedno priati, drugo
misliti, tree raditi), koji su jednosmjerno usmjereni prema ostvarenju linih
materijalnih interesa. Sve ekonomske teorije se, na ovaj ili onaj nain, pozivaju na
pridravanje odreenih pravila, povezujui privrednu kordinaciju s njima.
Postsocijalistiki neoliberali se pozivaju samo na floskule! I na uspostavljanje
pravila totalne kontrole povlaenih i netrino obogaenih elita! Na alost,
takav poredak funkcionie ve dvije decenije! U tom poretku je individualizam
privilegovanih supstituisao masovni individualizam (svih) u svim bitnim
segmentima drutva i privrede: kod ekonomskih sloboda, preduzetnitva, privatne
svojine i dr. Na taj nain je izbor svih redukovan na izbor pojedinih. Da li se pojam
slobode izbora moe i smije svoditi na slobodu izbora rijetkih, ko god da su oni?
To je mogue samo u haosu poremeenih i unitenih vrijednosnih kriterijuma.
Poreenje s razvijenim drutvima i privredama najbolji je pokazatelj tranzicijskog
institucionalnog nihilizma, koji je formiran pod dominantnim uticajem
vulgarizovane neoliberalne (nihilistike) ideologije.
6. Zakljuak
Postoji jedan zajedniki elemenat kojeg e sve postsocijalistike privrede
morati prije ili kasnije da primijene. Rije je o univerzalnom mehanizmu
pluralistike institucionalne koordinacije. Mnogi autori s pravom istiu znaaj
koordinacije kao procesa uzajamnog usaglaavanja ekonomskih institucija trinog
regulisanja i dravnog regulisanja. Na taj nain, oni se direktno zalau za
ravnopravnost, meusobnu uslovljenost i uzajamnost dejstava ekonomskih
institucija kao sastavnih djelova zajednikog privrednog mehanizma koordinacije i
regulacije. Drugim rijeima, pravilno uoavaju imperativnu potrebu djelovanja
institucionalnog pluralizma, umjesto retorike (vie nego prakse) o institucionalnim
monizmima, a posebno umjesto djelovanja vulgarizovanih institucionalnih
monizama.
Saznanja ekonomske nauke i ekonomska stvarnost pokazali su da je
neophodno potrebno regulisanje trita (institucionalizacija trita kao ekonomskog
instituta) ako se ele izbjei veliki ekonomski problemi, krize, nezaposlenost,
siromaenje i neizvjesnost, odnosno smanjiti posledice stihijnih trinih djelovanja.
U uslovima izraene nesistemnosti (organizacionog, institucionalnog i normativnog
462
vakuuma) u postsocijalistikim dravama nije bilo mogue formiranje efikasnih

ekonomskih instituta. Strukture vlasti su se opredijelile za rekombinovane institute,
koji su omoguili uspostavljanje raznih oblika kvaziinstitucionalnih odnosa.
Forsiranje institucionalnog monizma (trinog, dominantno neoliberalnog tipa) i
usko privilegovane motivacije i preduzetnike inicijative rijetkih pojedinaca dovelo
je do nesagledivih i dugoronih kriznih posljedica.
Krizni izazovi mogu, u principu, imati samo jedan efikasan odgovor, koji
je isti na globalnom, regionalnom ili lokalnom nivou. Taj odgovor podrazumijeva
fokusiranje i koordinaciju razvoja pet i faktora (Drakovi 2010, 20): instituti,
infrastruktura, inovacija, investicije i informacije (uslovno: znanje).
U radu je dokazana polazna hipoteza da je institucionalni nihilizam glavni
uzrok neuspjene postsocijalistike tranzicije i antirazvojne vulgarizovane
neoliberalne ekonomske politike. Prikazan je put i nain na koji se formirao
institucionalni nihilizam, od naslijeenog socijalistikog institucionalnog monizma,
preko njegovog rekombinovanja sa postsocijalistikom neoliberalnom
vulgarizacijom trinog institucionalnog monizma (fundamentalizma) i raznim
oblicima kvaziinstitucionalizacije i metainstitucionalizacije, do stvaranja i
viedecenijskog reprodukovanja institucionalnog vakuuma, koji se vremenom
pretvorio u strogo kontrolisani institucionalni nihilizam.
Literatura
1.
Aburdene, P. (2005) Megatrends 2010: The Rise of Conscious Capitalism. Charlottesville:

Hampton Roads Publishing Company.
2. Domazet, T. (2010) Facing the Future of Economic Policy- Causes of the Crisis from the
Political Econmomy Point of View. Proceedings of the Scientific Conference Facing the
Future of South East Europe:7-70. Zagreb: Croatian Institute of Finance and Accounting.
3. Drakovi, M. (2009) Globalna finansijska kriza i neoliberalna dogma.
Ekonomija/Ekonomist,16(1): 127-148.
4. Drakovi, V. (1994) Razvoj sovjetske ekonomske misli. Beograd: Ekonomika.
5. Drakovi, V. (1995) Tranzicija i mjeovita ekonomija. Beograd: Ekonomika.
6. Drakovi, V. (2003) Znaaj institucionalizacije i njena ogranienja u periodu
postsocijalistike tranzicije. Ekonomska misao, 1-2: 143-151.
7. Drakovi, V. (2007) Kritika odnosa ekonomske politike i institucionalizacije u Crnoj Gori.
Ekonomija/Economics, 15(1): 83-99.
8. Drakovi, V. (2010) Neoliberalni mitovi globalizacije i pseudo-trine tranzicijske
privrede. Montenegrin Journal of Economics, 6(11): 11-18.
9. Drakovi, V. (2010a) The Real Institutionalization as a Condition of the Efficient Economic
Politics and Economic Development. Montenegrin Journal of Economics, 7(1): 5-20.
10. Drakovi, V., Drakovi, M. (2009) Neoinstitucionalizam, neoliberalizam i globalna
finansijska kriza. Montenegrin Journal of Economics, 5(9): 23-32.
11. Drakovi, V., Drakovi, M. (2009a) Prepreke ekonomskoj institucionalizaciji u dravama
tranzicije. Zbornik sa naunog skupa Institucionalne promene kao determinanta privrednog
razvoja Srbije: 21-29. Kragujevac: Ekonomski fakultet.
463

12. Earle, J. S. et al. (1996) Ownership Structures, Patterns of Control, and Enterprise Behavior
in Russia. Simon Commander Q. Fan and Mark Schaffer (eds.), Enterprise Restructuring
and Economic Policy in Russia: 205-252. Washington: The World Bank.
13. Keeljevi, A. (2007) Indexes of economic freedom An outline and open issues. Zbornik
radova Ekonomskog fakulteta u Rijeci, 25(2): 223-243.
14. Kuli, S. (2000) Koncepcija neoliberalizma, edukacija i egzistencija. Ekonomski pregled,
51(9-10): 867-894.
15. Mau, V. (2008) Ekonomieskaja politika 2007 goda: uspehi i riski. Voprosi ekonomiki, 2: 4-25.
16. Mesari, M. (2011) Neoliberalizam vs. planiranje kao institut drutveno-ekonomskog
razvitka. Montenegrin Journal of Economics, 7 (9): 5-20.
17. Murell, P. (1996) How Far has the Transition Progressed. Journal of Economic
Perspectives, 10: 29-42.
18. North, D. (1981) Structure and Change in Economic History. New York.
19. Polterovic, V. M. (2001) Transplantacija ekonomieskih institutov. Ekonomieskaja nauka
sovremennoj Rosii, 3: 11-22.
20. Young, S. (2003) Moral Capitalism: Reconciling Private Interest with Public Goods. San
Francisco: Berret Kohler Publishing.
THE WAY INTO INSTITUTIONAL NIHILISM

THE CASE OF SOUTHEAST EUROPE
Abstract: During the period of the post-socialism transition, the whole system
of inhibiting institutional factors has caused the disfunctional conglomerate
system. The effect was synergetic, destructive, and anti-development. Two
decades of intense crisis, with all the accompanying events, has not been
sufficient warning to holders of (vulgarised neoliberal) economic policy in the
post-socialist SEE states that something is wrong and that the antidevelopment model ultimately needs to be changed. Most of the Balkan
countries are characterised by post-socialist transitional economic systems
with deep problems, deformations, and disproportions, which have been
deepened and complicated even more by global economic crisis. The article
analyzes variation of institutional changes from proclaimed direction of reform
and its turn to institutional deviations, which destructively affected economy
and society. It explores and explains the transformation of institutional vacuum
to quasi-institutional monism, which has grown into a phenomenon of
institutional nihilism, by consistent application of interest-oriented neoliberal
solutions. The article provides evidence that monistic pseudo-market reforms
in the period of post-socialist transition have not succeeded in compensating
for a vast institutional vacuum, and that they have even led to its spreading and
turning into a quasi-institutionalization, meta- institutionalization and
institutional nihilism. This article is trying to show the ruinedness of hitherto
disinvestment and anti-institutional economic politics of post-socialist Balkan
countries and wishfulness for applying anti-crisis economic policy based on
real innovative-institutional elements. We start from the hypothesis that the
institutional nihilism is the main cause of unsuccessful postsocial transition
and anti-development and vulgarized neoliberal economic policy.
Keywords: economic
transition economies.
464
institution,
institutional
monism,
neoliberalism,
UNIVERZITET U NIU
EKONOMSKI FAKULTET
Tel: +381 18 528 624 Fax: +381 18 4523 268
SVREMENA
VREMENA ANALIZA MONETARNE POLITIKE
PRIMENOM IS-PC-MR
IS
MODELA
Gordana Marjanovi*
Vladimir Mihajlovi*
Rezime: U okviru tzv. novog konsenzusa u makroekonomiji obuhvaeni
eni su
najvredniji elementi makroekonomske teorije,
teorije koji predstavljaju rezultat
viedecenijskog razvojnog procesa. Izmeu ostalog, definisane su i smernice
koje na praktinom
nom
nom planu treba da sledi centralna banka u voenju
vo
vo
monetarne politike u savremenim uslovima.
uslovima Targetiranje inflacije, kao reim
monetarne politike,
politike smatra se najkompatibilnijim sa pomenutim smernicama.
Stoga, u radu se koristi tzv. IS-PC-MR model, koji obuhvata kljune
ne aspekte
ovog reima monetarne politike. Cilj je ukazivanje na mogunosti
nosti modela u
analiziranju naina
ina na koji centralna banka
banka reaguje na privredna kretanja i
poremeaje,
aje, kao i na ostale prednosti u odnosu na druge modele,
modele
prevashodno u odnosu na IS-LM
IS
model.
Kljune rei: novi konsenzus, monetarna politika, targetiranje inflacije, ISIS
PC-MR model, IS--LM model, okovi tranje i ponude
Uvod
U ekonomskoj literaturi poslednjih
poslednjih godina sve vie se govori o
uspostavljanju tzv. novog konsenzusa u makroekonomskoj teoriji, koji se esto
sreee i pod nazivom nova neoklasina
neoklasi na sinteza. U njemu su sadrani najbitniji
elementi vezani za funkcionisanje privrede, ulogu finansijskog sektora, znaaj
zna
novca, ulogu i efikasnost razliitih
razli
mera ekonomske politike i slino.
no. Jedna od
implikacija ovog konsenzusa na praktino-politikom
prakti
planu odnosi se i na nain
na na
koji se monetarna politika vodi u savremenim uslovima.
Uoeni znaaj
aj
aj tzv. nominalnog sidra kao brane za preterani rast inflacije
otvorio je put razliitim
itim reimima targetiranja kao strategijama
jama monetarne politike
politik
(targetiranje deviznog kursa, ponude novca, nivoa cena, inflacije). Targetiranje
inflacije u najveoj meri uvaava stavove definisane u okviru novog konsenzusa,
ineii monetarnu politiku zna
znaajnim
ajnim faktorom za uspostavljanje makroekonomske
*
Univerzitet u Kragujevcu, Ekonomski fakultet, vmihajlovic@kg.ac.rs

UDK 338.23:336.74,, pregledni rad
Primljeno: 28.06.2012. Prihvaeno:
Prihva
06.09.2012.
stabilnosti. U okviru modelskog pristupa monetarnoj politici, predloeni su razliiti

modeli za opisivanje naina na koji centralna banka reaguje na privredna kretanja i
poremeaje. U ovom radu izloen je IS-PC-MR model, i ukazano je na mogunosti
koje prua u analizi monetarne politike.
U prvom delu rada predstavlja se razvojni put strategija monetarne
politike, do targetiranja inflacije. U drugom delu se diferenciraju dve osnovne
paradigme u modelskom pristupu monetarnoj politici. Trei deo objanjava
strukturu IS-PC-MR modela. U etvrtom delu se primenom IS-PC-MR modela
analizira reakcija centralne banke na razliite okove u privredi.
1. Strategije monetarne politike u savremenim uslovima
Stavovi o ulozi, znaaju i mogunostima monetarne politike, oko kojih
danas postoji saglasnost, rezultat su viedecenijskog procesa teorijskog
usaglaavanja i empirijske provere. Ovaj proces tekao je uporedo sa razvojem
makroekonomske teorije u drugoj polovini XX veka. Periodi dominacije odreenih
teorijskih pravaca determinisali su i sisteme monetarne politike koji su bili na
snazi, a koji su ukljuivali jednu ili vie strategija.
Od ranih 60-ih godina prolog veka, primenjivana su tri sistema monetarne
politike (Heron 2003, 13-14): kejnzijanski (do 1973-74. godine), monetaristiki (do
kraja 1980-ih godina), i sistem tzv. novog konsenzusa (od 1990-ih). Monetarna
politika u kejnzijanskom sistemu se fokusirala na veliine poput nominalne
kamatne stope, pozajmice banaka od centralne banke i slino. U pozadini
kejnzijanskih naela leao je stav o trade-off-u izmeu inflacije i nezaposlenosti, u
skladu sa uvenom Filipsovom krivom. To je praktino znailo da ekspanzivna
monetarna politika moe dovesti do rasta agregatne tranje, koja e voditi rastu
autputa i smanjenju nezaposlenosti, uz relativno skromnu stopu inflacije.
Pojava sve viih stopa inflacije 70-ih godina prolog veka stvorila je
sumnju u ispravnost kejnzijanskih stavova. Na scenu je stupio monetaristiki
sistem monetarne politike. Milton Fridman, zajedno sa Edmundom Felpsom,
zastupao je stav da postoji odreena, tzv. prirodna stopa nezaposlenosti koja je
konzistentna sa stabilnom inflacijom, i da svaki pokuaj da se nezaposlenost smanji
ispod te stope dovodi do akceleracije inflacije (Friedman 1968, Phelps 1967).
Filipsova kriva je dugorono vertikalna pri nivou prirodne stope nezaposlenosti, a
ne negativnog nagiba, kako su to smatrali kejnzijanci. Takoe, iako nisu negirali da
je monetarna politika koja je voena kasnih 50-ih godina doprinela stabilnosti cena,
monetaristi su tvrdili da bi politika koja ukljuuje manje fluktuacije u ponudi novca
dala isti rezultat (Nelson 2007, 154). Stoga, stav Fridmana i monetarista bio je da
monetarna politika treba da bude voena na bazi pravila konstantne stope
monetarnog rasta, pri emu u fokusu politike treba da bude kontrolisanje inflacije.
Takva politika e doprineti veoj transparentnosti i spreiti preterani rast i
volatilnost inflacije.
466
Svremena analiza monetarne politike primenom IS-PC-MR modela
Navedeni stavovi monetarista, zajedno sa intenzivnim razmatranjem

negativnih efekata inflacije, doveli su do zakljuka o znaaju tzv. nominalnog sidra
za uspenost monetarne politike, kojim se promoviu oekivanja niske i stabilne
inflacije. Ulogu nominalnog sidra u monetaristikom sistemu monetarne politike
imala je ponuda novca, u okviru reima monetarnog targetiranja. Meutim,
uspenost ovog reima u najveoj meri je zavisila od stabilnosti odnosa izmeu
targetirane varijabile (monetarni agregat) i tzv. varijabile cilja (inflacija ili
nominalni dohodak). Odreivanje stope rasta monetarnog targeta obino se izvodi
iz tzv. kvantitativne jednaine, i zavisi od numerikog cilja inflacije, procenjenog
potencijalnog rasta autputa i oekivane tendencije brzine opticaja novca (Mishkin,
2006, 9). Jedan od glavnih razloga to je veina zemalja prestala da targetira
ponudu novca u srednjem roku jeste to to su inovacije na finansijskom tritu
uinile relaciju izmeu koliine novca i inflacije krajnje nestabilnom, uglavnom
zbog nepredvidljivosti u brzini opticaja novca. Pored toga, ponuda novca je
prestala da se posmatra kao pouzdan indikator monetarnih kretanja u kratkom roku
(Ptursson 2000, 39).
Novi konsenzus u makroekonomiji, o kojem se esto govori poslednjih
godina, determinisao je i principe na kojima treba da poiva optimalna monetarna
politika u savremenim uslovima (Goodfriend, King 1997, Clarida, Gali, Gertler
1999). Miskin navodi devet takvih principa (Mishkin 2011, 2-3): 1) inflacija je
uvek i svuda monetarni fenomen; 2) stabilnost cena prua znaajne koristi; 3) ne
postoji dugoroni trade-off izmeu nezaposlenosti i inflacije; 4) oekivanja igraju
kljunu ulogu u determinisanju inflacije i karakteru transmisionog mehanizma
monetarne politike; 5) monetarna politika treba da sledi Tejlorov princip, koji
nalae poveanje realnih kamatnih stopa u sluaju rasta inflacije; 6) monetarna
politika esto pati od problema vremenske nekonzistentnosti; 7) nezavisnost
centralne banke unapreuje efikasnost monetarne politike, 8) uspostavljanje
snanog nominalnog sidra je kljuno za ostvarivanje dobrih ishoda monetarne
politike, i 9) finansijski poremeaji imaju znaajnu ulogu u formiranju poslovnih
ciklusa.
Meu razliitim reimima targetiranja, smatra se da targetiranje inflacije
kao strategija monetarne politike u najveoj meri uvaava navedene principe
optimalne monetarne politike. Ovaj reim prvi put je primenjen 1990. godine od
strane centralne banke Novog Zelanda. Targetiranje inflacije moe se voditi
postavljanjem stope inflacije kao implicitnog targeta (npr. kao u SAD) ili stope
inflacije kao eksplicitnog targeta (centralna banka objavljuje stopu inflacije koju
targetira, sa odreenim odstupanjem od te stope). Postavljanje ciljane stope
inflacije kao implicitnog targeta prua veu fleksibilnost centralnoj banci u
odreenim kriznim situacijama, budui da se stopa inflacije moe nai u irem
intervalu, a da pri tome javnost ne posumnja u efikasnost voenja monetarne
politike. Istovremeno, u sluaju postavljanja stope inflacije kao eksplicitnog
targeta, uspenost centralne banke u ostvarenju postavljenog cilja moe biti lake
467
procenjena, pri emu se smanjuje i verovatnoa javljanja problema vremenske

nekonzistentnosti monetarne politike.
Bez obzira koja varijanta inflacionog targetiranja se primenjuje, veliki
znaaj poklanja se transparentnosti monetarne politike i komunikaciji sa javnou.
Pri tome, mogu se izdvojiti etiri standarda transparentnosti kojih centralna banka
treba da se pridrava (Blinder 2002, 4-5): 1) jasnost u obraanju javnosti; 2)
saoptavanje sutinski relevantnih informacija; 3) otvorenost centralne banke za
javnu kontrolu, i 4) omoguen uvid ire javnosti u sve aktivnosti centralne banke.
Potovanje ovih standarda bitno je zbog izgradnje poverenja javnosti, a naroito
zbog formiranja ispravnih oekivanja ekonomskih subjekata, kao vanog uslova
uspenosti monetarne politike. Na primer, u sluaju da centralna banka povea
kamatne stope u posmatranom periodu, promena agregatne tranje zavisie od toga
da li je ovo poveanje bilo oekivano, da li je uslovilo formiranje oekivanja o
poveanju kamatne stope i u narednom periodu, kao i od oekivane budue stope
inflacije (Bain, Howels 2009, 128). U svemu tome, poseban znaaj imaju
oekivanja vezana za stopu inflacije, koja predstavlja razliku izmeu nominalne
kamatne stope (odreuje je centralna banka i koristi je kao instrument monetarne
politike) i realne kamatne stope (na bazi koje domainstva i firme donose odluke o
potronji). Odnos ovih veliina prikazuje tzv. Fierova jednakost: i r + E, gde je
i nominalna kamatna stopa, r realna kamatna stopa i E oekivana stopa
inflacije. Prema tome, ako je oekivana stopa inflacije data, poveanje nominalne
kamatne stope izazvae ekvivalentno poveanje realne kamatne stope. Meutim,
ukoliko poveanje nominalne kamatne stope utie na smanjenje oekivane stope
inflacije, to e usloviti vei rast realne u odnosu na nominalnu kamatnu stopu i u
veoj meri redukovati agregatnu tranju.
Targetiranje inflacije poseduje nekoliko prednosti u odnosu na monetarno
targetiranje. Poto se ne temelji na odnosu novac-inflacija, promene u brzini
opticaja ne utiu na ishod monetarne politike. Pored toga, javnost bolje shvata
inflacioni target od monetarnog targeta, budui da su promene cena deo
neposrednog iskustva pojedinaca. To ujedno prua i veu mogunost praenja
uspenosti monetarne politike (Miskin 2006, 15).
Meu ekonomistima se esto vodila debata o tome da li targetiranje nivoa
cena moe dati bolje rezultate od targetiranja inflacije. Mada se zlatni standard
moe interpretirati kao vid implicitnog targetiranja nivoa cena, ovaj reim je do
sada praktino primenjivan jedino u vedskoj u periodu 1931-1933. godina
(Svensson 1996, 1). Targetiranje nivoa cena predstavlja reim voenja monetarne
politike u kojem centralna banka cilja prethodno najavljen nivo cena, koji se
obino formulie na bazi Indeksa potroakih cena (Consumer Price Index CPI).
Kao i kod targetiranja inflacije, ostvarenje ciljanog nivoa cena postie se
odgovarajuim prilagoavanjem kamatnih stopa. Meutim, targetiranje nivoa cena
zasniva se na praenju kretanja cena u prolom periodu, sa namerom da se odre na
istom nivou. S druge strane, kod targetiranja inflacije cilj se postavlja za naredni
468
period (npr. stopa inflacije od 2% u sledeoj godini). Takoe, jo jedna bitna

razlika lei u intenzitetu mera monetarne politike koje su potrebne kako bi se
postigao cilj. Na primer, ako se opti nivo cena u proloj godini poveao za 3%,
centralna banka koja targetira nivo cena bi morala da monetarnom politikom utie
na smanjenje cena u ovoj godini, kako bi se dovele na ciljani nivo. Jasno je da ovo
zahteva otriju promenu kamatne stope kao instrumenta monetarne politike, nego u
sluaju da se targetira odreena (pozitivna) stopa inflacije. Postoji saglasnost da su
kod primene targetiranja nivoa cena prisutne vee kratkorone fluktuacije u stopi
inflacije i zaposlenosti nego u sluaju targetiranja inflacije.
Vano pitanje u vezi sa operacionalizacijom monetarne politike u reimu
targetiranja inflacije jeste koja stopa inflacije je optimalna. esto se istie da
centralna banka ne treba da targetira stopu inflacije od 0%, jer pozitivna i niska
stopa inflacije (oko 2%) moe imati vie pozitivnih efekata (Sinclair 2003, 345).
Naime, pozitivna stopa inflacije moe olakati uspostavljanje ravnotee na tritu,
naroito u sluaju poveanja agregatne ponude. Takoe, uticaj smanjenja
nominalne kamatne stope koja je pod kontrolom centralne banke imae vei efekat
na smanjenje realne kamatne stope pri vioj stopi inflacije, budui da nominalna
kamatna stopa ne moe biti negativna. Ovaj argument je naroito dobio na znaaju
nakon krize iz 2008. godine, pa su se javile i preporuke da nivo inflacionog targeta
treba poveati na 4%, kako bi se poveao manevarski prostor za smanjenje realne
kamatne stope kao neophodan odgovor na recesiju (Blanchard, Dell Ariccia 2010,
10-11).
Postoje brojna istraivanja iji rezultati pokazuju da targetiranje inflacije,
osim to dovodi do sniavanja prosene stope inflacije, daje i dobre
makroekonomske rezultate. Generalno posmatrano, reim monetarne politike
zasnovan na targetiranju inflacije utie na trite rada tako to obezbeuje niu
nezaposlenost u poreenju sa targetiranjem deviznog kursa. Meutim, ovaj odnos u
velikoj meri zavisi od stepena otvorenosti odreene privrede (Larsson, Zetterberg
2003, 34). Takoe, odreene studije pokazuju da postoji pozitivan uticaj
targetiranja inflacije na privredni rast, kao i na smanjenje gubitaka u autputu u
sluaju sprovoenja dezinflacionog procesa. Grupa autora (Mollick, Torres,
Carniero 2008) je na bazi uzorka od 22 industrijski razvijene i 33 zemlje u razvoju
u periodu 1984-2004. godina pokazala da je primena reima targetiranja inflacije
dovela do porasta per capita dohotka, pri emu je ovaj uticaj izraeniji u kratkom u
odnosu na dugi rok. Pri tome, efekti targetiranja inflacije su posmatrani izolovano
od bazinih determinanti privrednog rasta i uticaja procesa globalizacije. S druge
strane, istie se stav da je inflacija znaajno smanjena u zemljama koje su usvojile
ovaj reim prevashodno zbog toga to su u njima stope inflacije inicijalno bile
visoke, i to je postojao globalni trend pada inflacije, a ne iskljuivo kao rezultat
primene targetiranja inflacije (Ball, Sheridan 2003). Ipak, ostaje zakljuak da
targetiranje inflacije ima najvei potencijal u ograniavanju visoke inflacije i
smanjenju kratkoronih fluktuacija autputa.
469
2. Primena modela u analizi monetarne politike

Jedan od kljunih aspekata modelskog pristupa analizi monetarne politike
tie se pitanja da li ponuda novca ima egzogeni ili endogeni karakter. Na osnovu
toga, pravi se razlika izmeu dve paradigme monetarne politike, i dva modela u
kojima ulogu instrumenta monetarne politike imaju razliite varijabile.
Prva je tzv. LM paradigma, na bazi koje je izgraen model ponude novca.
U tom modelu, ponuda novca je konana determinanta nivoa cena i stope inflacije.
Dakle, instrument monetarne politike je upravo ponuda novca. Mehanizam putem
kojeg privreda reaguje na okove i prilagoava se novoj ravnotei uz konstantnu
inflaciju inkorporiran je u poznati IS-LM model (Carlin, Soskice 2006, 138). U
pozadini modela deluje relacija Filipsove krive dopunjena oekivanjima.
Dakle, prema ovom shatanju monetarne politike, koliina baznog novca
(ponuda novca u uem smislu) je egzogena varijabila odreena od strane centralne
banke. Ponuda novca u irem smislu (broad money) zavisi od koliine baznog
novca i vrednosti multiplikatora. To se moe prikazati na sledei nain (Bain,
Howels 2009, 101):
BMiL
gde je B koliina baznog novca, M koliina novca u irem smislu, i
kamatna stopa i L obim zajmova. Ekspanzivna monetarna politika, preko
poveanja koliine baznog novca, dovodi do pada kamatne stope (pomeranje LM
krive na dole), poveanja obima zajmova i rasta autputa.
Slika 1. Pozitivan ok agregatne tranje u IS-LM modelu
LM
E
LM
i2
i1
A
E
i0
IS
IS
ye
y1
Izvor: Autori na osnovu Blanchard, Giavazzi, Amighini 2010, 91
470
Prilagoavanje privrede na pozitivni ok agregatne tranje u okviru LM

paradigme prikazano je kroz IS-LM model na slici 1. Pretpostavlja se da se
privreda prvobitno nalazi na ravnotenom nivou nezaposlenosti, uz konstantnu
inflaciju koja je jednaka stopi rasta ponude novca odreenoj od strane centralne
banke (taka E), pri kamatnoj stopi i0 i autputu ye. Pozitivni ok tranje utie na
pomeranje IS krive na desnu stranu. Pri tome, uticaj rasta agregatne tranje na
autput u kratkom roku je ublaen injenicom da rast dohotka utie na poveanje
tranje za novcem. Ovo dovodi do rasta kamatne stope na nivo i1 i autputa na y1, a
taka ravnotee se pomera na gore i desno uz LM krivu, do take A. Promena u
autputu i zaposlenosti nastaje kroz rast inflacije, koja pri datoj fiksnoj stopi rasta
ponude novca utie na pomeranje LM krive na levo, u poloaj LM. Ovo utie na
dalje ublaavanje poetnog stimulansa, i privreda se vraa na nivo autputa ye, pri
kamatnoj stopi i2 (taka E). U okviru ove paradigme, monetarna politika je
pasivna (u formi fiksne stope rasta ponude novca). Autput odstupa od ravnotenog
nivoa zbog kanjenja u nastanku inflacije, odnosno kanjenja u pomeranju LM
krive. Rast kamatne stope objanjava se tzv. Kejnsovim efektom: rastua inflacija u
odnosu na fiksni rast monetarne ponude smanjuje realnu ponudu novca i dovodi do
prilagoavanja portfolija obveznica, tako to se one prodaju. Ova akcija subjekata
koji dre obveznice utie na sniavanje cena obveznica i rast kamatne stope. Via
nominalna, a time i realna kamatna stopa, ograniava prvobitni rast potronje.
Ovakvom pristupu moe se uputiti nekoliko zamerki. Kako se polazi od
pretpostavke da ponuda novca ima egzogen karakter, u okviru LM paradigme moe
se analizirati monetarno targetiranje, ali ne i targetiranje inflacije. Pasivna
monetarna politika takoe nije u skladu sa karakteristikama savremenih privreda.
Pored toga, postoje brojni nedostaci IS-LM modela koji se koristi u analizi
monetarne politike. Naime, pretpostavlja se da je nivo cena fiksan, omoguena je
samo kratkorona analiza, ukljuuje se samo nominalna, ali ne i realna kamatna
stopa, ne uvaava se znaaj oekivanja ekonomskih subjekata itd. (Nelson 2003, 4).
U okviru druge, tzv. MR paradigme, politika centralne banke ini konanu
determinantu nivoa cena i inflacije. Kratkorona kamatna stopa, koju kontrolie
centralna banka, predstavlja osnovni instrument monetarne politike. Stoga, u
fokusu analize savremenog voenja monetarne politike je razmatranje efekata
primene razliitih pravila kamatne stope, pri emu ne postoji neophodnost da se
ova pravila prvo prevedu u ekvivalentna pravila vezana za monetarnu ponudu
(Woodford, 2003, 48.). Budui da centralna banka direktno odreuje zvaninu
(referentnu) kamatnu stopu, ona postaje egzogena varijabila, to se moe
predstaviti kao:
iLMB
Promena zvanine kamatne stope utie na promenu trine kamatne stope i
(obino u istom pravcu, ali sa odreenim kanjenjem). Trina kamatna stopa
determinie obim tranje za zajmovima, a time i ponudu novca u irem smislu, dok
promenu koliine baznog novca centralna banka vri onda kada se za to ukae potreba.
471
Kao analitiki instrumentarijum u okviru MR paradigme, koristi se

nekoliko, u osnovi slinih modela, koji se u literaturi sreu pod sledeim nazivima:
IS-MP-IA model (Romer 2000, Allsopp, Vines 2000, Walsh 2002, Giesse, Wagner
2006), BMW model (Bofinger, Mayer, Wollmershuser 2006) i IS-PC-MR model
(Carlin, Soskice 2005). U ovom radu e za analizu voenja monetarne politike biti
korien IS-PC-MR model, budui da, prema miljenju autora, na najbolji nain
obuhvata najvanije aspekte politike u reimu targetiranja inflacije.
Prema MR paradigmi, u sluaju pozitivnog oka agregatne tranje,
centralna banka reaguje na rast inflacije tako to poveava kamatnu stopu. Autput
pada ispod ravnotenog nivoa i dovodi do sniavanja inflacije, pri emu centralna
banka prilagoava kamatnu stopu kako bi privredu vodila niz MR krivu do take
gde se ostvaruje targetirana stopa inflacije pri ravnotenom autputu. Dakle, u
okviru MR paradigme sugerie se da centralna banka ne treba da dopusti da
mehanizam prilagoavanja deluje automatski putem Kejnsovog efekta kao to je to
sluaj u okviru LM paradigme. U sluaju fiksne stope rasta ponude novca,
prilagoavanje novoj ravnotei prate produeni poremeaji privredne aktivnosti.
Razlog za to lei u interakciji izmeu inercione inflacije i procesa prilagoavanja
portfolija, pri emu promene realne ponude novca utiu na kamatne stope (LM
kriva se pomera na gore kako raste inflacija u odnosu na fiksnu stopu rasta ponude
novca, tj. pada realna ponuda novca).
U IS-PC-MR modelu, funkcija reakcije centralne banke bazira se na
upotrebi kamatne stope kao instrumenta aktivistike politike, to omoguava
usmeravanje privrede ka ravnotenoj (prirodnoj) stopi nezaposlenosti. Primena
pravila monetarne politike sama po sebi obezbeuje nominalno sidro i na taj nain
determinie nivo cena ili stopu inflacije. Budui da su potrebna esta
prilagoavanja kamatne stope kako bi se postigao cilj centralne banke, pravila koja
se primenjuju su u velikoj meri aktivistika.
3. IS-PC-MR model
IS-PC-MR model, koji predlau Carlin i Soskice (Carlin, Soskice 2005),
predstavlja jedan od najpotpunijih modela namenjenih kratkoronoj i srednjoronoj
analizi monetarne politike u reimu targetiranja inflacije. U ovom modelu,
monetarna politika koju vodi centralna banka zasniva se na sledeih est varijabila:
1. stopi inflacije koju centralna banka targetira, : ona odreuje poloaj MR
krive;
2. parametru koji predstavlja preferencije centralne banke, : determinie
oblik elipsi (krugova) gubitka i utie na nagib MR krive;
3. nagibu Filipsove krive, : takoe utie na nagib krive MR;
4. osetljivosti agregatne tranje na promenu kamatne stope, a: odreuje nagib
IS krive;
472
5. ravnotenom nivo autputa, : determinie poloaj vertikalne (dugorone)

Filipsove krive (VPC) i utie na poloaj MR krive;
6. stabilizacionoj kamatnoj stopi, : centralna banka prilagoava kamatnu
stopu u odnosu na stabilizacionu, stalno vodei rauna da li je dolo do
njene promene, bilo kao rezultat pomeranja IS krive ili usled promene
ravnotenog nivoa autputa, .
Slika 2. IS-PC-MR model
a
E
rs
IS
VPC
PC (I=2)
T=2
E
MR
1/
ye
Izvor: autori na osnovu Carlin, Soskice 2005
Na slici 2. predstavljen je IS-PC-MR model. IS kriva se prikazuje na

gornjem delu grafika, i predstavlja inverzan odnos izmeu kratkorone realne
kamatne stope () i autputa (). U modelu se polazi od toga da je kratkorona
nominalna kamatna stopa pod direktnom kontrolom centralne banke, to znai da
ako je data stopa inflacije u kratkom roku, centralna banka moe da kontrolie
realnu kamatnu stopu indirektno. IS relacija se prikazuje na sledei nain:
473
IS: 1 = 0
Dakle, realni dohodak (autput) je u pozitivnom odnosu sa autonomnom
potronjom () i u negativnom odnosu sa realnom kamatnom stopom (). Takoe,
uoava se da je autput u sadanjem periodu (1 ) pod uticajem kamatne stope iz
prethodnog perioda (0 ). Razlog za to lei u injenici da je potreban odreeni
vremenski period da promena realne kamatne stope izazove izmene u odlukama o
potronji ekonomskih subjekata, a onda i autputa. Parametar determinie nagib
krive IS, odnosno ugao koji ova kriva zaklapa sa vertikalnom osom. to je ova kriva
strmija (to je manje), osetljivost dohotka na odreenu promenu kamatne stope je
manja, i obrnuto. Taka preseka dugorone Filipsove krive (VPC) i IS krive postie
se pri stabilizacionoj kamatnoj stopi, , i pri ravnotenom autputu, .
Druga relacija u IS-PC-MR modelu odnosi se na Filipsovu krivu (PC), koja
je radi lake analize prikazana kao prava linija na donjem delu slike 2. Budui da u
ovom modelu Filipsova kriva reprezentuje odnos izmeu stope inflacije i nivoa
autputa, a ne stope nezaposlenosti, njen nagib je pozitivan. PC relacija ima sledei
oblik:
PC: = +
Dakle, stopa inflacije u sadanjem periodu je pod uticajem stope
inflacije iz prethodnog perioda (tzv. inerciona inflacija, ), kao i odstupanja
nivoa autputa u sadanjem periodu od ravnotenog autputa ( ). Stopa
inercione inflacije odreuje taku preseka kratkorone i dugorone Filipsove krive
(taka E), koja na slici 2 predstavlja optimalnu ravnoteu pri targetiranoj stopi
inflacije od 2% i ravnotenom autputu. Vrednost parametra determinie nagib
krive PC. Ukoliko je stopa inflacije via od targetirane, PC relacija pokazuje da je
njeno sniavanje mogue jedino u sluaju kada je manje od . Vei nagib PC
krive znai da je potreban manji pad autputa za odreeno smanjenje stope inflacije,
i obrnuto. U okviru ove varijante Filipsove krive lei ponaanje ekonomskih
subjekata koje je okrenuto unazad (backward-looking). Alternativno, moe se
govoriti o racionalnom ponaanju (gledanje unapred), koje u uslovima
nepotpunih informacija i postojanja razliitih institucionalnih aranmana ima za
posledicu postojanost inflacije, kao i realne trokove dezinflacionog procesa
(poveanje stope nezaposlenosti).
Da bi se formulisala trea relacija u IS-PC-MR modelu, koja se odnosi na
monetarno pravilo (MR Monetary Rule), potrebno je prethodno izvesti funkciju
gubitka centralne banke. Naime, pri voenju monetarne politike centralna banka
mora da vodi rauna kako o stopi inflacije, tako i o nivou autputa. U pozadini
kretanja ove dve veliine lei poznati trade-off izmeu inflacije i nezaposlenosti u
kratkom roku. S jedne strane, cilj centralne banke jeste da minimizira odstupanje
stope inflacije od one stope koju targetira ( ), odnosno da minimizira funkciju
gubitka oblika:
474
2
Uoava se da centralna banka nastoji da u to veoj meri smanji odstupanje
stvarne stope inflacije od targetirane u oba pravca, dakle i na gore i na dole. Na
primer, ukoliko je targetirana stopa inflacije 3%, funkcija gubitka imae vrednost 4
bez obzira da li je stvarna stopa inflacije 5% ili 1%.
S druge strane, centralna banka nastoji da minimizira gep izmeu
targetiranog nivoa autputa (pretpostaviemo da je to ravnoteni nivo autputa, , i
da je taj nivo poznat) i stvarnog nivoa, odnosno:
2
Kao i u sluaju stope inflacije, centralna banka nastoji da minimizira
odstupanje stvarnog autputa od targetiranog u oba smera. Razlog za to lei u
pretpostavci da je stopa inflacije konstantna jedino u sluaju kada je stvarni nivo
autputa jednak ravnotenom. Pri tome, pod ravnotenim autputom podrazumeva se
onaj nivo koji se postie kada je trite rada u ravnotei, tj. kada je nezaposlenost
jednaka prirodnoj stopi.
Dakle, funkcija gubitka koju centralna banka treba da minimizira i koja u
obzir uzima i stopu inflacije i obim autputa ima sledei oblik:
= 1 2 + 2
... (1)
gde je parametar koji odraava relativni znaaj koji centralna banka pridaje
inflaciji u odnosu na autput i zaposlenost. to je vrednost ovog parametra vea,
vea je i averzija centralne banke prema inflaciji (sluaj konzervativnog guvernera
centralne banke). To znai da e, u sluaju rasta inflacije, centralna banka biti
spremna da prihvati vee smanjenje autputa i viu stopu nezaposlenosti kako bi
inflaciju vratila na nivo targetirane. Suprotna situacija bi se javila u sluaju
centralne banke kod koje je vrednost parametra u funkciji gubitka manja od 1.
Na slici 3 prikazan je uticaj vrednosti parametra na oblik funkcije
gubitka i nagib krive MR. Funkcija gubitka predstavlja se krivom indiferencije
centralne banke koja ima oblik kruga za = 1 (tzv. krugovi gubitka), odnosno
oblik elipse u sluaju kada je 1 (tzv. elipse gubitka). Svaka taka na odreenoj
krivoj indiferencije predstavlja istu vrednost funkcije gubitka. Ova funkcija ima
vrednost nula u taki E na svakom od tri dela grafika, budui da u toj taki vai da
je = , = . to je vei poluprenik kruga (elipse) gubitka, vei je i gubitak
za centralnu banku (vea vrednost funkcije gubitka). Takoe, na svakom od tri dela
grafika dat je isti poloaj Filipsove krive. Budui da kriva MR prolazi kroz taku E,
njen nagib je determinisan takom u kojoj funkcija gubitka centralne banke sa
najmanjim prenikom (odnosno, sa najmanjom vrednou funkcije gubitka) tangira
datu krivu PC (koja u tom smislu predstavlja ogranienje za centralnu banku). Na
osnovu oblika funkcije gubitka na delu a) grafika vidi se da centralna banka pridaje
475
podjednak znaaj inflaciji i nezaposlenosti, tako da je spremna da za smanjenje

stope inflacije za npr. 3 procentna poena rtvuje poveanje nezaposlenosti
(smanjenje autputa) u istoj meri (kretanje od take A preko B do take E). Na delu
b) grafika, prikazana je centralna banka koja ima averziju prema inflaciji, odnosno
spremna je da prihvati vee poveanje nezaposlenosti kako bi smanjila inflaciju
(kretanje od take C preko D do E). Oblik funkcije gubitka ove banke determinie i
nagib krive MR, koja je u ovom sluaju ravnija. Na kraju, na delu c) prikazana je
centralna banka koja ima averziju prema nezaposlenosti. Iz oblika njene funkcije
gubitka vidi se da nije spremna da prihvati veliko poveanje nezaposlenosti kako bi
stopu inflacije spustila na targetiranu (kretanje od take M preko N do take E). U
sluaju ove centralne banke, kriva MR e biti relativno strmija.
Slika 3. Funkcije gubitka centralne banke i nagib krive MR
PC
PC
PC
B
D
MR
MR
MR
ye
a) Jednak znaaj inflacije i

nezaposlenosti: = 1
ye
ye
b) Averzija prema inflaciji: c) Averzija prema nezaposlenosti:

>1
<1
Izvor: autori na osnovu Carlin, Soskice 2005

Relacija MR se moe izvesti iz funkcije gubitka centralne banke (1) i
relacije koja predstavlja Filipsovu krivu (2):
= 1 2 + 2
... (1)
= +
... (2)
Zamenom jednakosti (2) u (1), i diferenciranjem po , dobijamo:

= + + = 0 ... (3)

Ako sada zamenimo jednakost (2) u (3), dobijamo MR relaciju:
MR: =
476
1

Iz MR relacije se vidi da nagib krive MR zavisi od vrednosti inioca

.

Ve je reeno da parametar prikazuje znaaj koji centralna banka daje inflaciji u

odnosu na nezaposlenost, to utie na nagib MR krive. S druge strane, nagib krive
MR zavisi i od vrednosti parametra , koji ujedno determinie i nagib Filipsove
krive. Moe se uoiti da vea vrednost parametra ini krivu PC strmijom, dok
krivu MR ini vie ravnom. Drugim reima, to je Filipsova kriva u nekoj privredi
strmija, MR kriva bie relativno ravnija, i obrnuto.
4. Monetarna politika u IS-PC-MR modelu
IS-PC-MR model obuhvata dve bitne karakteristike monetarne politike
koja se vodi u savremenim uslovima. Prva se odnosi na ponaanje centralne banke
na bazi funkcije reakcije, to znai da kao odgovor na promenu stope inflacije
prilagoava realne kamatne stope uz nastojanje da se ostvare minimalne fluktuacije
autputa u kratkom roku. Pri tome, prati se svako odstupanje inflacije od targetirane.
Druga karakteristika odnosi se na postojanje vremenskih kanjenja u
primeni monetarne politike. Iako ponaanje centralne banke sadrano u MR relaciji
ukljuuje komponentu gledanja unapred i korienje svih raspoloivih
informacija, ponaanje ekonomskih subjekata ukljuuje komponentu gledanja
unazad i inkorporirano je u relacije IS i PC. Stoga, mogu se izdvojiti dva vida
kanjenja u IS-PC-MR modelu: ono koje je ukljueno u IS relaciju, vezano za
primenu politike (vremenski period potreban da promenjena kamatna stopa ostvari
efekte na nivo autputa), i kanjenje u relaciji Filipsove krive (vremenski period
potreban da promenjen nivo autputa promeni stopu inflacije). Odnos relevantnih
veliina u IS-PC-MR modelu, u dva sukcesivna vremenska perioda (0 i 1),
prikazan je na slici 4.
Slika 4. Struktura kanjenja u IS-PC-MR modelu
y0
y1
r0
Izvor: Carlin, Soskice 2009, 15
Moe se videti da nivo autputa utie na stopu inflacije u istom periodu (0
utie na , dok 1 utie na ). Takoe, stopa inflacije u periodu 1 ( ) je pod
uticajem stope inflacije iz prethodnog perioda (inerciona inflacija, ). Ova
477
kanjenja sadrana su u relaciji PC. S druge strane, realna kamatna stopa u periodu
0 (0 ) utie na autput u narednom periodu (1 ), to je sadrano u relaciji IS. Kao to
se moe videti, ovakva struktura kanjenja determinie ponaanje centralne banke i
stavlja naglasak na kvalitet njenih projekcija o kretanju relevantnih varijabli, to je
naroito bitno u sluaju pojave iznenadnih privrednih poremeaja (okova).
Pod privrednim okovima podrazumevaju se neoekivane promene u
relacijama agregatne tranje ili ponude, koji za posledicu mogu imati naglu
promenu stope inflacije, kao i promenu autputa i zaposlenosti. S tim u vezi, moe
se govoriti i o okovima monetarne politike, kao delu varijacija u politici centralne
banke koji ne proistie iz njene sistematske reakcije na privredne promene.
Na slici 5 prikazana je reakcija centralne banke na trajni pozitivni ok
agregatne tranje u IS-PC-MR modelu. Pretpostaviemo da se ravnotea prvobitno
nalazi u taki A na donjem delu grafika uz stopu inflacije jednaku targetiranoj
( = 2%), i autputu jednakom ravnotenom, pri preseku krivih PC ( = 2) i MR.
Odgovarajua ravnotea na gornjem delu dijagrama nalazi se u taki A, pri
stabilizacionoj realnoj kamatnoj stopi , koja je u skladu sa ravnotenim autputom.
Neoekivani rast agregatne tranje dovodi do pomeranja krive IS na
desno, u poloaj IS. U tekuem periodu autput se poveava iznad ravnotenog
nivoa, pretpostavimo da je to nivo y (y > ye). Kao posledica, takoe u tekuem
periodu, stopa inflacije raste iznad targetirane (na 4%), a privremena ravnotea
nalazi se u taki B. U narednom periodu, ova stopa inflacije postaje inerciona
stopa, na osnovu ega centralna banka predvia poloaj nove Filipsove krive PC
( = 4), koja see krivu VPC pri stopi inflacije od 4%. Da bi stopu inflacije
spustila na nivo ciljane, centralna banka mora da povea realnu kamatnu stopu i
smanji autput ispod ravnotenog nivoa, birajui odreenu taku na krivoj PC ( =
4) levo od linije pune zaposlenosti. Taka C u preseku nove Filipsove krive i krive
koja predstavlja monetarno pravilo (MR) odreuje potrebno smanjenje autputa.
Istovremeno, centralna banka mora da proceni da li je u pitanju trajni ili privremeni
ok tranje. Pretpostavimo da je ispravno procenila da se radi o trajnom oku, i da
se kriva IS pomerila u poloaj IS. Ovo implicira novu, viu stabilizacionu kamatnu
stopu, rs. Kako bi se autput spustio ispod ravnotenog nivoa, centralna banka mora
da povea realnu kamatnu stopu iznad nove stabilizacione kamatne stope. Ta
kamatna stopa dobija se povlaenjem vertikale od take C na donjem delu grafika
do take C na krivoj IS, iz ega se vidi da je ta stopa r.
Sve dok je autput ispod ravnotenog nivoa, Filipsova kriva e se pomerati
na dole, to e biti praeno smanjenjem kamatne stope od strane centralne banke.
Ravnotea e se kretati niz krivu MR sve do take E na donjem delu grafika
(odnosno taka E na gornjem delu), u kojoj se uspostavlja konana ravnotea, pri
stopi inflacije jednakoj targetiranoj, ravnotenom nivou autputa i stabilizacionoj
realnoj kamatnoj stopi rs. Moe se videti da je sposobnost centralne banke da
478
kontrolie privredu ograniena postojanjem inercione inflacije i vremenskim

kanjenjem u delovanju kamatne stope na agregatnu tranju i autput.
Slika 5. Reakcija centralne banke na trajni pozitivni ok agregatne tranje
r
C
r
rs
E
a
A
rs
IS
IS
VPC
PC
(I=4)
PC (I = 2)
B
C
T=2
A, E
MR
1/
ye
Izvor: Carlin, Soskice 2006, 150
Osim analize reakcije centralne banke na okove na strani tranje, IS-PCMR model omoguava i posmatranje uticaja koje na privredu ostvaruju okovi na
strani agregatne ponude, kao i mere koje u tom sluaju primenjuje centralna banka.
Karakteristika okova na strani agregatne ponude jeste da dovode do promene
ravnotenog autputa, a time i do pomeranja vertikalne Filipsove krive. Ova vrsta
okova moe nastati u sluaju promena koje utiu na ponaanje ekonomskih
subjekata u odreivanju cena i nadnica, kao to su: strukturne promene u
aranmanima vezanim za ugovaranje nadnica, promena u oporezivanju i/ili
nadoknadama za nezaposlene, kao i promene u nivou konkurencije na robnom
tritu, koje utie na visinu mare (Carlin, Soskice 2009, 21).
Umesto izolovanog posmatranja delovanja oka samo na stranu ponude, na
slici 6 prikazan je realniji scenario, koji moe nastati u sluaju kombinovanog
uticaja kreditnog kraha i naftnog oka na agregatnu ponudu i agregatnu tranju.
479
Kreditni krah predstavlja negativni ok agregatne tranje, budui da se dostupnost

kredita znatno ograniava i pootravaju se uslovi za njihovo odobravanje. Ova
situacija se moe vezati za stvarne dogaaje koji su pratili veliku ekonomsku krizu
iz 2008. godine. S druge strane, naftni ok utie i na stranu tranje i na stranu
ponude. U zemlji koja je neto-uvoznik nafte doi e do pada agregatne tranje.
Kada je re o strani ponude, naftni ok uticae na smanjenje ravnotenog autputa
(negativni ok ponude) u sluaju da ekonomski subjekti na tritu rada odbiju
redukciju realnih nadnica i profitnih mari. U suprotnom, naftni ok e se
manifestovati samo kao privremeni inflacioni ok, bez uticaja na ravnoteni
autput. Situacija kada doe do negativnog oka ponude je znatno nepovoljnija za
centralnu banku, jer inflacioni target moe postii samo pri veoj ravnotenoj
nezaposlenosti, tj. niem autputu.
Zbog znaaja u objanjenju promena u nivou ravnotenog autputa, na slici
6 predstavljen je i grafik za trite rada (najnii panel), gde je na vertikalnoj osi
predstavljena realna nadnica (nominalna podeljena sa indeksom potroakih cena).
Relaciju odreivanja nadnica reprezentuje WS kriva koja je pozitivnog nagiba, jer
pri veem nivou autputa, tj. manjoj stopi nezaposlenosti, radnici (radniki
sindikati) zahtevaju vie realne nadnice. Kriva PS predstavlja relaciju odreivanja
cena od strane firmi. Uz pretpostavku konstantne produktivnosti rada i konstantne
mare, ova kriva je horizontalna.
Nagli rast cene nafte poveava trokove preduzea, pa je poveanje cena
jedini nain da zadre maru na istom nivou. Rast cena sniava realnu nadnicu, to
se vidi iz pomeranja krive PS na dole, u poloaj PS. Pretpostavlja se da subjekti
koju uestvuju u odreivanju nadnica i cena ne prihvataju smanjenje raspoloivog
realnog dohotka po radniku, kao posledicu rasta cene nafte. Ogranienja u
prilagoavanju cena i nadnica uzrokuju smanjenje ravnotenog nivoa autputa sa
nivoa ye na nivo ye (pomeranje krive VPC na levo), i ravnotea se pomera u taku E.
Drugim reima, potrebno je da se povea stopa nezaposlenosti da bi radnici prihvatili
smanjenje realnih nadnica. Taka B oznaava ravnoteu pri nepromenjenom autputu,
koja bi bila uspostavljena da nema ogranienja na tritu rada.
Kao rezultat negativnog oka ponude, dolazi do pomeranja kratkorone
krive PC na gore, u poloaj PC ( = 2, ye). Prva posledica oka ogleda se u rastu
inflacije iznad targetirane (na 4%), kako se privreda pomera iz take A u taku B
(srednji panel slike 6). Kako bi odredila potrebne mere monetarne politike,
centralna banka mora da predvidi poloaj krivih PC i IS u narednom periodu.
Centralna banka pretpostavlja da kratkorona Filipsova kriva zauzima novi poloaj
PC ( = 2, y) i bira nivo autputa koji e dovesti do pada inflacije. Taj autput je
nii od novog ravnotenog autputa ye i oznaen je takom C. Da bi odredila
potrebnu promenu kamatne stope, centralna banka predvia novi poloaj krive IS.
Budui da i kreditni krah i rast cene nafte i ostalih potronih dobara utie na pad
agregatne tranje, kriva IS se pomera u levo, u poloaj IS. Na najviem panelu
slike 6 moe se uoiti da ukoliko se tranja smanji u tolikom stepenu, autput e se
480
smanjiti ispod novog ravnotenog nivoa (taka C) bez promene aktuelne kamatne
stope rs. Istovremeno, ta kamatna stopa je iznad nove stabilizacione kamatne stope
rs. Sve dok je autput ispod novog ravnotenog nivoa, kriva PC e se pomerati na
dole, i centralna banka e sniavati kamatnu stopu, do nivoa rs (taka E). Nakon
procesa prilagoavanja, centralna banka je postigla inflacioni target u taki E, ali
pri niem ravnotenom autputu.
Slika 6. Reakcija centralne banke na kreditni krah i naftni ok
r
VPC
VPC
C
a
rs
rs
E
A
E
IS
IS
y
PC (I = 4, y)
PC (I = 2, ye)
PC (I = 2, ye)
B
4
C
E
T=2
1/
y
ye
MR
MR
ye
y
WS
W
Pc
W'
Pc
A
E
B
ye
ye
PS
PS
Izvor: autori na osnovu Carlin, Soskice, 2009, 24
Na slici 6, takoe, se moe posmatrati reakcija centralne banke u sluaju da

doe do negativnog oka tranje bez uticaja na agregatnu ponudu. U tom sluaju,
481
kriva IS bi ostala u istom poloaju, a centralna banka bi morala da povea kamatnu

stopu u veem iznosu da bi autput smanjila na nivo y. Tanije, ta kamatna stopa bi
se nalazila u nivou take C, i bila bi iznad nove stabilizacione stope koja bi se
tada nalazila u nivou take E. Dakle, u situaciji oka koji utie samo na stranu
ponude, centralna banka bi postigla svoj srednjoroni inflacioni target pri niem
ravnotenom autputu i stabilizacionoj kamatnoj stopi na znatno viem nivou.
Zakljuak
Monetarna politika, kao znaajno sredstvo za regulisanje ekonomske
aktivnosti i reakcije na privredne poremeaje, u savremenim uslovima sve vie
sledi smernice postavljene u okviru novog konsenzusa u makroekonomiji. Reim
targetiranja inflacije bazira se na ovim smernicama, a njegova primena u sve
veem broju zemalja demonstrira potencijal za ostvarenje stabilne i niske stope
inflacije, niske nezaposlenosti i postojanog privrednog rasta. Ukljuivanje znaaja
oekivanja, kredibiliteta monetarne politike centralne banke, dugorone
neutralnosti novca, primene pravila kamatne stope kao reakcije na privredne
okove, govori o superiornosti targetiranja inflacije u odnosu na druge reime
monetarne politike.
IS-PC-MR model predstavlja pogodno sredstvo za analizu monetarne
politike u reimu targetiranja inflacije. Budui da se bazira na MR paradigmi,
njime se uspeno mogu analizirati odnosi izmeu kamatne stope kao instrumenta
monetarne politike i stope inflacije kao cilja. IS-LM model, u kojem vai
pretpostavka o nepromenjenim cenama i koji reprezentuje odnos nominalne
kamatne stope i autputa na bazi LM paradigme, nema tu mogunost. Analiza
inflacije i monetarne politike zasnovane na targetiranju inflacije, ostaje van dometa
IS-LM modela. Ovaj model prua mogunost analize monetarne politike zasnovane
na monetarnoj ponudi, i to u ogranienom obimu.
Kljuna prednost IS-PC-MR modela je to to na eksplicitan nain obuhvata
sutinski bitne varijabile u reimu targetiranja inflacije. Stvarna stopa inflacije i
njeno odstupanje od targetirane stope se jednostavno prikazuje. Na isti nain se
prate odstupanja stvarnog od potencijalnog autputa, odnosno stvarne stope
nezaposlenosti od prirodne stope. Kratkorona i dugorona Filipsova kriva u
modelu omoguava praenje kratkoronih i dugoronih efekata monetarne politike
(zasnovane na promeni realne kamatne stope) na autput, nezaposlenost i stopu
inflacije. Takoe, kroz IS i PC relacije omoguena je analiza uticaja oekivanja
ekonomskih subjekata na ishode monetarne politike. Dok su oekivanja
ekonomskih subjekata (sektor privrede i sektor domainstava) mahom adaptivnog
karaktera, oekivanja na kojima se bazira ponaanje centralne banke su racionalna.
Razliiti nagibi krivih u IS-PC-MR modelu, takoe, doprinose
kompleksnosti pristupa analizi monetarne politike. Nagib IS krive odraava
elastinost agregatne tranje na odreenu promenu kamatne stope, ukljuujui
482
vremensko kanjenje. Nagib PC krive prikazuje karakter trade-off-a izmeu

inflacije i autputa (nezaposlenosti), u smislu smanjenja proizvodnje (rasta
nezaposlenosti) neophodnog za sniavanje stope inflacije na targetiranu (tzv.
indeks rtvovanja). Takoe, nagib krive MR odraava preferencije centralne banke
vezane za relativni znaaj koji pridaje inflaciji u odnosu na nezaposlenost.
Navedeni aspekti analize monetarne politike u IS-PC-MR modelu
kvalifikuju ga kao efikasno sredstvo za analizu savremenih trendova na polju
monetarne politike. Meutim, pored brojnih prednosti koje ovaj model poseduje u
odnosu na IS-LM model, postoje i odreeni nedostaci koji daju prostor za njegovo
poboljanje. Pre svega, PC relacija u kojoj figuriraju adaptivna oekivanja
ekonomskih subjekata moe biti unapreena ukljuivanjem oekivanja koja su
okrenuta unapred, odnosno racionalnim oekivanjima. U predstavljenoj formi ISPC-MR modela jedino je ponaanje centralne banke bilo zasnovano na racionalnim
oekivanjima, uglavnom vezanim za predvianje novog poloaja krivih IS i PC
nakon javljanja odreenog privrednog poremeaja. Meutim, u sluaju kada i
ekonomski subjekti imaju racionalna oekivanja, mere monetarne politike imae
razliite efekte na autput i inflaciju, kako prema intenzitetu, tako i prema
vremenskom periodu kada se ovaj uticaj manifestuje. Takoe, uvoenje tzv.
strukture dvostrukog kanjenja u modelu doprinelo bi njegovog pribliavanju
realnim uslovima u privredi. Umesto odnosa varijabli , koji je
ubuhvaen u ovom radu, moe se uvesti odnos . Drugim reima,
dvostruko kanjenje odnosi se na kanjenje u reakciji autputa na promenu realne
kamatne stope, kao i kanjenje u reakciji stope inflacije na promenu u nivou
autputa.
Literatura
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
Allsopp, C., Vines, D. (2000) The assessment: macroeconomic policy. Oxford Review
of Economic Policy, 16 (4): 1-32
Bain, K., Howells, P. (2009) Monetary Economics Policy and its Theoretical Basis.
New York: Palgrave Macmillan
Ball, L., Sheridan, N. (2003) Does Inflation Targeting Matter? IMF Working Paper
WP/03/129
Blanchard, O., Dell Ariccia, G. (2010) Rethinking Macroeconomic Policy. IMF Staff
Position Note, SPN/10/03
Blanchard, O., Giavazzi, F., Amighini, A. (2010) Macroeconomics A European
Perspective. Harlow, Essex: Pearson Education Limited
Blinder, A. S. (2002) Through the Looking Glass: Central Bank Transparency. CEPS
Working Paper No. 86
Bofinger, P., Mayer, E., Wollmershuser, T. (2006) The BMW Model: A New
Framework for Teaching Monetary Economics. The Journal of Economic Education,
37 (1): 98-117
Carlin, W., Soskice, D. (2005) The 3-Equation New Keynesian Model The
Graphical Exposition. CERP Discussion Paper No. 4588
483

9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
484
Carlin, W., Soskice, D. (2006) Macroeconomics: Imperfections, Institutions, and

Policies. Oxford: Oxford University Press
Carlin, W., Soskice, D. (2009) Teaching Intermediate Macroeconomics using the 3Equation Model. in: Fontana, G., Satterfield., M. Macroeconomic Theory and
Macroeconomic Pedagogy. New York: Palgrave Macmillan, 13-35
Clarida, R., Gali, J., Gertler, M. (1999) The Science of Monetary Policy: A New
Keynesian Perspective. Journal of Economic Literature, 37 (4): 1667-1707
Friedman, M. (1968) The Role of Monetary Policy. American Economic Review, 58
(March): 1-17
Giese, G., Wagner, H. (2006) Graphical Analysis of the New Neoclassical Synthesis.
Discussion Paper No. 411, University of Hagen, Department of Economics
Goodfriend, M., King, R. G. (1997) The New Neoclassical Synthesis and the Role of
Monetary Policy. NBER Macroeconomics Annual, Vol. 12: 231-296
Heron, E. de. (2003) A New Consensus in Monetary Policy? Brazilian Journal of
Political Economy, 23 (4): 3-27
Larson, A., Zetterberg, J. (2003) Does Inflation Targeting Matter for Labour
Markets? - Some Empirical Evidence. FIEF Working Paper Series, No. 191
Mishkin, F. S., (2006) Monetary Policy Strategy: How did we get here? NBER
Mishkin. F. S., (2011) Monetary Policy Strategy: Lessons from the Crisis. NBER
Mollick, A.V., Torres, R.C., Carneiro, F.G. (2008) Does Inflation Targeting Matter
for Output Growth? Evidence from Industrial and Emerging Countries. World Bank
Policy Research Working Paper No. 4791
Nelson, E. (2003) Money and the Transmission Mechanism in the Optimizing IS-LM
Specification, Federal Reserve Bank of St. Louis, Working Paper 2009-019
Nelson, E. (2007) Milton Friedman and US Monetary History: 1961-2006. Federal
Reserve Bank of St. Louis Review, May/June, 89 (3): 153-182
Ptursson, T. G., (2000) Exchange Rate or Inflation Targeting in Monetary Policy?
Central Bank of Iceland Monetary Bulletin, 2000/1: 36-45
Phelps, E. (1967) Philips Curves, Expectations and Optimal Unemployment Over
Time. Economica, 34(August): 254-81
Romer, D., (2000) Keynesian Macroeconomics without the LM Curve. Journal of
Economic Perspectives, 14 (2): 149-169
Sinclair, P. (2003) The Optimal Rate of Inflation: An Academic Perspective. Bank of
England Quarterly Bulletin, 43 (3): 343-351
Svensson, L. E. O., (1996) Price Level Targeting vs. Inflation Targeting: A Free
Lunch? NBER Working Paper No. 5719
Walsh, C. E., (2002) Teaching Inflation Targeting: An Analysis for Intermediate
Macro. The Journal of Economic Education, 33(4): 333-347
Woodford, M. (2003) Interest and Prices: Foundations of a Theory of Monetary
Policy. Princeton: Princeton University Press
A CONTEMPORARY ANALYSIS OF MONETARY POLICY BY

THE APPLICATION OF THE IS-PC-MR MODEL
Abstract: The most valuable elements of macro-economic theory, resulting
from decades-long development process, are encompassed by the so-called
new concensus in macro-economics. What has been defined by it, among
other things, are guidelines which central bank should follow when engaged
in contemporary monetary policy. Inflation targeting, as a form of monetary
policy, is considered to be most compatible with the guidelines. For this
reason, IS-PC-MR model which includes the main aspects of this form of
monetary policy, is applied in this paper.The purpose of the paper is to show
the potentials that this model may have in analysing the manner by which a
central bank responds to economic trends and disruptions, as well as to list its
advantages to other models, above all to IS-LM model.
Keywords: new consensus, monetary policy, inflation targeting, IS-PC-MR
model, IS-LM model, supply and demand shocks
485
UNIVERZITET U NIU
EKONOMSKI FAKULTET
Tel: +381 18 528 624 Fax: +381 18 4523 268
DOPRINOS HAJEKA I KEJNZA RAZVOJU TEORIJSKOMETODOLOKOG PLURALIZMA U EKONOMSKOJ NAUCI

Dragan Petrovi
Rezime: Pojavom Kejnza i Hajeka ekonomska nauka poela je da menja
principe svog razvitka od monizma ka pluralizmu. Njihove ideje postale su
izvor novih koncepcija, to je dobra osnova za pojavu mnogobrojnih
teorijsko-metodolokih varijacija i tumaenja. Pomak ka metodolokoj
heterodoksiji praen je znaajnim razlikama meu ovim autorima, ali i
brojnim slinostima. Stoga je cilj ovog rada da rasvetli odnos i pronikne u
razlike i eventualnu povezanost naunoistraivakih programa Kejnza i
Hajeka. U vezi s tim bie uinjen pokuaj ka odreivanju teorijskih osnova i
koncepcijskih sadraja na osnovu kojih moemo sagledati u kojoj su meri
dela ovih autora alternativa neoklasinoj ekonomskoj teoriji, kao i
inspiracija daljem razvoju ekonomske teorije i metodologije.
Kljune rei: metodoloki pluralizam, privredna ravnotea, neizvesnost,
ograniena racionalnost, formalizacija ekonomske nauke
Uvod
Zadatak savremene ekonomske nauke, izmeu ostalog, jeste da izgradi
relevantan stav prema razliitim ekonomsko-teorijskim pravcima. Posebno je
vano detaljno rasvetliti stvaralatvo ekonomskih teoretiara koji su zaduili
ekonomsku nauku. Meu njima svakako treba pomenuti Kejnza i Hajeka, imajui u
vidu da su svojim originalnim i revolucionarnim razmiljanjima uzdrmali
neprikosnovenost neoklasinog mejnstrima. Polazei od metodoloke
mnogoznanosti i pluralizma, Hajek i Kejnz postali su uzor i inspiracija mnogim
poslenicima ekonomske i socioloke nauke. Primera radi, Kejnzova teorija
omoguila je pojavu brojnih naunih pravaca: kejnzijanstvo, neokejnzijanstvo,
posteknzijanstvo. Po impulsima za dalja istraivanja, njega moemo uporediti sa
Smitom i ostalim velikanima ekonomske misli. Istoriari ekonomske nauke skloni
su da kau kako se upravo na primeru Kejnza, Smita i Seja potvruje teza po kojoj
nedovoljno precizne, donekle i konfuzne ideje ponekad mogu biti plodotvornije za
razvoj ekonomske misli od onih istananih, preciznih i jasnih stavova koje moda
nude neki drugi autori (, 1995, 102).
Univerzitet u Niu, Ekonomski fakultet, dragan.petrovic@eknfak.ni.ac.rs

UDK 330.831.8+330.834, pregledni rad
Dragan Petrovi
Prva polovina dvadesetog veka za ekonomsku nauku predstavljala je

period otrih diskusija i sukoba miljenja. U osnovi kembridke debate dominirale
su dve figure Fridrih Hajek i Don Majnard Kejnz. Njihovo intelektualno
suprotstavljanje poprimilo je u to vreme obeleja vanog dogaaja u ekonomskoj
teoriji, uprkos tome to su su se oni bavili razliitim aspektima ekonomske nauke,
ne ulazei esto u rasprave po istim pitanjima. Izuzetak predstavljaju dve epizode:
diskusija iz 1931. i 1932. godine i razmatranje Hajekovog dela Put u ropstvo, gde
je Kejnz ukazao Hajeku na neophodnost sprovoenja analize dravnog upravljanja
u kratkom roku. S druge strane, Hajek je upozorio Kejnza da nije uvaavao
dugorone posledice opasnog dravnog delovanja, smatrajui da je mogue
preduzeti prikladne mere kako bi se to izbeglo (Sm.: Collected Writings of John
Maynard Keynes, Vol. XXVII, 1971-1989).
Razliitost filozofskih stavova
U nastojanju da precizno izvrednuju teorijske doprinose Hajeka i Kejnza,
autori se najpre razliito izjanjavaju po pitanju karaktera naunog stvaralatva
pomenutih autora. Neki smatraju, da za razliku od Kejnza, Hajekovo uenje nema
karaker revolucionarnog. Argumenti koji se navode u prilog takve tvrdnje jesu ti da
je on navodno nastavio tradiciju asustrijske kole ekonomske misli (Menger,
Mizes, Bem Baverk), dok je Kejnz nastojao da srui klasinu ekonomsku
teoriju. S druge strane, ne postoji jedinstveno miljenje koliko je Kejnz u tome
uspeo. Ima onih koji smatraju da njegove ideje ipak nisu toliko revolucionarne
koliko se to njemu i popularizatorima njegovih shvatanja inilo. U Kejnzovom delu
puno toga je bazirano na Maralovim koncepcijama, posebno kada je re o analizi
kratkog i dugog roka, kao i poimanju trine ravnotee. Hajek je posedovao
bogato znanje o istoriji ekonomske misli, dok Kejnza nisu inspirisali dogaaji iz
19. vek, zbog ega on nije stremio izuavanju privrede i ekonomske istorije tog
vremena. Na ekonomsku teoriju Hajek je gledao kroz prizmu austrijske kole, dok
je Kejnz bio daleko slobodniji u kreiranju i odbrani svojih stavova. To je jedan od
razloga to nekima moe izgledati da je ekonomskim istraivanjima Kejnz
pristupio na kompetentniji nain, iako se po Hajekovom miljenju u njegovom
sluaju radi samo o dopuni davno razraenih teorija ( 2006, 48).
Razliku izmeu Hajeka i Kejnza moemo posmatrati i u kontekstu
njihovog odnosa prema legitimnosti naunog znanja i pojavi greaka u nauci.
Delei miljenje Mengera, Hajek smatra da je za ostvarenje potpune pobede neke
naune ideje potrebno dozvoliti slobodno razvijanje svih ostalih teorija i ideja. Na
taj nain teorijske greke e ieznuti same po sebi, a to je jedini put kojim
oveanstvo postaje mudrije. Za razliku od toga, Kejnz smatra da naune greke
treba prosto likvidirati. U ovom sporu valja se osvrnuti na miljenje Popera koji
smatra da je karakteristika ljudskog znanja pogreivost, i da ideja greke implicira
traenje objektivne istine u odnosu na koju se grei i kojoj se, upravo uei na
grekama neprekidno pribliavamo. Kljuno pitanje po njemu nije odbacivanje
488
Doprinos Hajeka i Kejnza razvoju teorijsko-metodolokog pluralizma u ekonomskoj nauci
greke, ve to na osnovu ega se moemo nadati da emo otkriti ili otkloniti greku
(Poper 2002, 67).
Sa stanovita ekonomske nauke zanimljivo je osvrnuti se na razliita
shvatanja dugog roka. Dok Kejnz istie injenicu da smo dugorono posmatrano
svi mrtvi, Hajek naglaava to da protekom vremena ljudi postaju mudriji. Usled
prihvatanja gorke istine o konanosti ljudskog ivota, pojedinci imaju sklonost da
odbace linu obaveznost potinjavanja optim pravilima, opteprihvaenim
moralnim normama, kao i tradicionalnim pravilima ponaanja (Sm.: Collected
Writings of John Maynard Keynes, Vol. X. 1971-1989, 446). Oigledno je da
Kejnz zastupa varijantu radikalnog utilitarizma, povezanog sa individualistikim,
antropomorfnim pogledom na svet, dok je Hajek pristalica mekog (opreznog)
utilitarizma, sa metafizikom verom u akumulaciju modrosti i tradicije (Barry
1979). Pomenuta utilitaristika stanovita mogu posluiti i kao osnov tumaenja
trinih normi ponaanja. Tako lejnik ( 1999, 135) razlikuje normu
standardnog (sloenog) utilitarizma koja polazi od namere pojedinaca da
maksimiraju svoju korisnost, ali iskljuivo u skladu sa radnim uinkom, odnosno
proizvodnim doprinosom. Ekonomski znaaj ove norme izrazito je veliki, jer ona
iskljuuje mogunost nesklada izmeu pojedinanog uea u potronji i
individualne produktivnosti rada. S druge strane, prema normi prostog
utilitarizma postoji tenja individua za uveanjem korisnosti, ali ona ne poiva na
intenzivnijem angaovanju rada i stvarnim proizvodnim uincima.
Kasnije je Kejnz odustao od svojih rigidnih pogleda na utilitarizam, i
razlika u odnosu na Hajekovo institucionalizovano shvatanje utilitarizma postala je
sve manja. Njegovi pogledi su se promenili pod uticajem promena u kulturnoj,
ekonomskoj i politikoj sredini, zbog ega se on uverio u neophodnost postojanja
sistema odreenih pravila ponaanja.
Odnos prema dravi i liberalizmu
Pitanje uloge drave u privredi esto se posmatra kao esencijalno pitanje
ekonomske teorije i ekonomske politike. Stoga je kod ekonomista veoma vano
odreenje za i protiv dravnog intervencionizma, odnosno liberalizma. Smatra se
da su pozicije Kejnza i Hajeka u tom smislu dovoljno profilisane, tako da Kejnz
slovi za pristalicu dravnog interevencionizma, dok Hajeka smatraju jednim od
najdoslednijih zagovornika liberalne doktrine.1
Dominantni Hajekovi stavovi vezuju se za njegov rigidni stav protiv
dravnog meanja u sferu privreivanja. Objanjenje polazi od toga da je trite
superiorniji koordinacioni mehanizam od nepouzdanog dravnog planiranja.
Logika ovakvog pristupa je da su individue svesne svojih preferencija, trokova i
relativnih cena, dok dravni planeri ako ele da supstituiu trini mehanizam
1
Iako postoje sutinske razlike po pitanju dravne intervencije u privredi, i Hajek i Kejnz imaju
kritiki odnos prema sistemu sovjetskog centralistikog planiranja.
489
Dragan Petrovi
moraju znati daleko vie. Dok u cenovnom sistemu svaki pojedinac mora da
razume samo svoju sopstvenu situaciju, planer treba da uvai interese svih.
Drutveni ivot, a naroito njegova ekonomska sfera prilino je kompleksna, iz
ega proizilazi da svoje strategije planeri zasnivaju na ogranienim, nedovoljnim i
fragmentarnim znanjima i informacijama. Zato su planske odluke, po pravilu,
praene neeljenim posledicama, dok aktivnosti dobronamernih vlada mogu
rezultirati opadanjem drutvenog blagostanja.
Ono to Hajeka razlikuje od liberala 19. veka i njihovog shvatanja
ekonomskog liberalizma jeste to to po njemu ekonomski liberalizam ne
podrazumeva odsustvo pravila. Sama drava, ali i individue u svom delovanju
ogranieni su pravilima. Iako institucije nisu primarni predmet Hajekovog
interesovanja, u njegovom nastojanju da prepozna i osmisli efikasan drutvenoekonomski poredak, one ipak postaju faktor znaajne ekonomske relevancije
(Kitanovi, Petrovi 2007, 5). Odbacivanjem standardne neoklasine koncepcije o
potpunoj racionalnosti, Hajek zapravo unosi prepoznatljive sadraje
institucionalnog pristupa. To se prevashodno ogleda u prihvatanju realnih injenica
o postajanju nepotpunih informacija, a to, po Hajekovom miljenju, prilino
uslonjava i oteava koordinaciju delovanja ekonomskih agenata. To dalje otvara
pitanje neophodnosti institucija, to je samo potvrda da se funkcije institucija, kao i
u institucionalnoj toriji, dovode u vezu sa iznuenom potrebom za relaksiranjem
meusobnih odnosa trinih subjekata.
Hajek potpuno stoji na stanovitu da pojedinac prilikom ostvarenja svojih
ciljeva mora maksimalno potovati odreena pravila ponaanja (Hayek 1978, 8).
Ciljna funkcija ekonomskih uesnika uslovljena je institucionalnim okvirima i
ogranienjima, s jedne strane, i ekonomskim veliinama o kojima privredni
subjekti mogu samostalno odluivati, s druge strane. Prema tome, pravila i
korisnost Hajek stavlja u isti rang, iako je opti utisak da se u svojim analizama on
najee koristi terminima kao to su koristi i trokovi. Po njegovom miljenju,
Kejnz je bio svestan toga, ali je ipak nastojao da definie i razradi razliite teorije i
instrumente ekonomske politike, koji bi imali svoju primenu u razliitim
situacijama. Hajeku se nije dopadalo to to je Kejnz esto menjao miljenja,
smatrajui da se radi o naunoj nedoslednosti i neprincipijelnosti. Odgovarajue
neprincipijelno dravno upavljanje, bez precizno definisanog kursa, moglo bi po
Hajeku da dovede do tzv. totalitarizma. Suprotno tome, Kejnz smatra da bi
odsustvo budnosti i slepo pridavanje principa predstavljalo put u katastrofu
( 2006, 48).
Tridesetih godina dvadestog veka dolazi do preispitivanja liberalistike
doktrine. Velika svetska ekonomska kriza uticala je na to da je kejnzijanstvo
postalo oficijelni kredo zapadne buroazije. Drava je pozvana u pomo za spas
trine ekonomije, zbog ega je liberalistiko gledanje na dravu kao uljeza u
privredi, izgubilo na popularnosti. Relativno dugo opstajanje socijalizma takoe je
usporilo potpuno prihvatanje Hajekovih stavova po pitanju neefikasnosti
socijalistikih privreda.
490
Iako se Kejnz slagao sa velikim delom epistemolokih pogleda Hajeka, on

je pre svega verovao u makrokonomsku politiku, koja je povezana sa sistemom
nacionalnih rauna, ekonometrijskim modelima i dravnim upravljanjem
agregatnim veliinama. Iako drava moe kontrolisati sve rashode samo u prilino
gruboj formi, ipak je to bolja varijanta u odnosu na laissez-faire. Kejnzovi
naslednici otili su korak dalje. Oni su smatrali da problem ogranienosti ljudskog
znanja nije tako izraen kako su to neki predstavljali, da se pojavljuje s vremena na
vreme, i da je pomou naprednih statistikih metoda analize mogue uveati
kapacitete subjektivne kontrole.
Razlika u teorijskim shvatanjima, izmeu ostalog, posledica je i praktinog
delovanja i naina ivota dvaju autora. Poznato je da je Kejnz sledio tradiciju
aktivizma, upranjavajui politiku delatnost i obavljajui vane dravnike
dunosti. Za razliku od njega, Hajek je bio politiki emigrant, sa njemu
svojstvenom naunom ostraenou, bez prilika da praktino primeni svoje
teorijske zamisli. Sa tog aspekta moemo se osvrnuti i na Hajekove opaske da
Kejnz zapravo nije bio visokoobrazovani ekonomista. Njegov glavni intereses bio
je uticaj na tekuu politiku, pri emu je ekonomska teorija bila samo instrument za
ostvarivanje tih ciljeva, smatra Hajek ( 2008, 122).
Teorija privrednih ciklusa
Zanimljivo je uporediti stavove Hajeka i Kejnza o fenomenu privrednih
ciklusa, to je u bliskoj vezi sa njihovim shvatanjima o ravnotei i uposlenosti
faktora proizvodnje. Prema Hajeku, odlika slobodnog trinog sistema jeste puna
zaposlenost resursa, pri emu takvo stanje nije karakteristino za svaki dati
momenat, ve je to mogue ostvariti u dinamici vremena. U osnovi ovog gledita
svakako je neoklasina teorija vrednosti, u kojoj je umesto teze o statikom
ravnotenom stanju afirmisan stav o dugoronoj ravnotei. U tom sistemu cenovni
mehanizam koordinirao je reenja o tednji i investicijama u saglasnosti sa
pretpostavkama i oekivanjima individua, pri emu je visok nivo tednje jedan od
kljunih faktora ekonomskog razvoja.
Meutim, realna dogaanja tokom 1930-ih godina nisu potvrdila teoriju
Hajeka jedna od karatkeristika tog vremena bila je nepotpuno korienje resursa.
Namee se pitanje: Zato trini mehanizam nije obezbedio efikasnu alokaciju
resursa? Ono to remeti koordinacionu funkciju trita po Hajeku jeste dravno
meanje kroz monetarnu politiku. On smatra da tzv. kreditno novana ekonomija
moe funkcionisati samo u sluaju kada je novac neutralan, to jest kada drava
nivo novca podesi nivou proizvodnje, spreavajui inflaciju. Kako je to u realnom
svetu teko sprovesti, ekonomski ciklusi postaju neizbeni. Drugim reima, glavni
uzrok privrednih ciklusa jeste ekspanzivna monetarna politika drave, koja kroz
poveanje ponude novca obara kamatne stope ispod ravnotenog nivoa. Nerealno
niske kamatne stope, koje nisu izazvane poveanjem tednje stanovnitva, daju
pogrene signale i proizvoaima i potroaima (Stefanovi, Mitrovi 2011, 39).
491
Dragan Petrovi
Za predupreenje negativnih posledica Velike svetske ekonomske krize,

kako smatra Hajek, bilo je neophodno podrati sistem zlatnog standarda. Meutim,
zapadne drave nisu uspele da obezbede takav sistem, i kreditna ekspanzija 1920-ih
godina naruila je stabilnost relativnih cena u ekonomiji, to je proizvelo krizu.
Kejnz se bavio istraivanjem navedenih problema polazei od
kvantitativne teorije novca, po kojoj je promena cena proporcionalna promeni
obima novanih sredstava u privredi. Saglasno datoj teoriji, nivo emisije novca je
fiksiran, iz ega proizilazi da je na taj nain nemogue objasniti kolebanja novane
mase. Za potpuni uticaj izmena novane mase na nivo cena potrebno je izvesno
vreme i u tom periodu prilagoavanja cena moe se dogoditi ekonomski rast ili
recesija. Re je o svojevrsnom prelaznom periodu u cilju ijeg izuavanja je Kejnz
uveo model neizvesnih oekivanja (Keynes, 1924). Pri izmeni cena, neizvesnost u
pogledu njihovog budueg nivoa zahteva trenutnu korekciju nominalnih i realnih
zarada, a to je neophodno za potvrdu zakljuaka kvantitativne teorije novca.
Vlasnici preduzea mogu ostvariti nepredviene dobitke u uslovima iznenadne
inflacije, kao i nepredviene gubitke pri neoekivanoj deflaciji. Dovodei u pitanje
tezu o neutralnosti novca, Kejnz istie da kvantitativna teorija u kratkom roku ne
vai, dok dugi rok ne bi trebalo previe da zaokuplja panju ekonomista. Pristajui
na analizu dugog roka ekonomisti su sebi zadali lak, beskoristan zadatak, to je
Kejnz slikovito objasnio da bi to bilo isto kao kada bi u sezoni bura iznova
saoptavali kako treba oekivati talase (Sm.: Collected Writings of John Maynard
Keynes, Vol. IV 1971-1989, 34). On je insistirao na praktinom znaaju
ekonomske teorije - ekonomisti bi trebalo da se bave ne samo burom, ve i
zatijem, kao i osmiljavanjem metoda u borbi sa problemima do kojih pomenuta
bura moe dovesti.
Metodoloki individualizam versus metodoloki holizam
U cilju dolaenja do naunih istina razvijen je veliki broj naunih metoda.
Metodoloki pluralizam pri tom nije ometao naunike da, sutinski gledano,
izdvoje dva osnovna teorijska puta za razumevanje i konkretnije objanjenje
drutveno-ekonomske stvarnosti: metodoloki individualizam i metodoloki
holizam.
Posebnu zaslugu u afirmisanju metodolokog individualizma imaju
predstavnici austrijske kole, meu kojima i Hajek, dok se Kejnz stvrstava u grupu
autora koji su dali poseban peat primeni metodolokog holizma u razumevanju
ekonomske stvarnosti.
Sutina metodolokog individualizma ogleda se u nastojanju da se sloeni
ekonomski fenomeni svedu na njihove jednostavne elemente kao to su akcije
pojedinanih ljudskih bia. To konkretno znai da je za razumevanje ekonomskih
fenomena kljuno da se adekvatno spozna nain na koji funkcionie ljudska
individua (Menger (1883) 1963, 93). Smatra se da je Hajek, nalazei se pod
492
uticajem Mengera i Mizesa, prihvatio metodoloki individualizam, uprkos tome to

je prilikom formulisanja koncepcije spontanog poretka koristio kompozitivni ili
sintetiki metod (Hayek 1952). To je kod nekih autora stvorilo sumnju u Hajekovu
odanost metodolokom individualizmu. Primera radi, on govori o istinskom i
lanom individualizmu (Vukoti 2005, 13), odnosno o iracionalnom i
racionalnom individualizmu. Istinski individualizam polazi od toga da uloga uma
nije presudna u ureenju odnosa u drutvu, zbog ega se veruje, da e ljudi, ako su
slobodni, esto postii vie nego to bi pojedinani ljudski um mogao predvideti ili
projektovati. Nasuprot naelu slobodnog drutva, lani individualizam
pretpostavlja da je um uvek i potpuno dostupan ljudima, te da je sve to ovek
postigne direktno rezultat kontrole individualnog uma i, prema tome, podlono toj
kontroli. Na taj nain lani individualizam vodi ka neemu to je suprotno
individualizmu, tj. konstruktivizmu i kolektivizmu. Zato Hajek smatra da
konstruktivizam predstavlja idealizaciju individualne moi i inenjeringa. Kao
takav, on stvara pogubno ljudsko samopouzdanje, koje u sadejstvu sa
egoistikim interesima pojedinaca za posledicu ima neefikasno korienje resursa.
Uprkos izvesnim sumnjama, Hajekovi stavovi ipak ne nagovetavaju
raskid sa metodolokim individualizmom (Hayek 1952, 27). Ono to Hajek opisuje
kao kompozitivni ili sintetiki metod u stvari je svojevrsno prikrivanje
metodolokog individualizma, imajui u vidu da insistira na takvom objanjenju
drutvene celine koje se oslanja na koncepcijsko povezivanje pojedinih delova
(Jaki, 1988, 13). Hajek nije prihvatao Kejnzove metode stabilizacije privrednih
kretanja, kao i makroekonomiju kao nauku. Po njemu, individue se rukovode
subjektivnim procenama dogaaja, zbog ega opti parametri ne mogu uticati na
individualna reenja (Petrovi 2008, 188).
Za razliku od Hajeka, Kejnz slovi za pobornika holistike orijentacije, po
kojoj fenomeni drutva prevashodno mogu biti objanjeni pomou socijalnih
struktura, institucija i kulture drutva. Osnovni stavovi metodolokog holizma,
dakle, odnose se na to da postoje specifina svojstva celine nesvodljiva na
individualna stvojstva, odnosno da postoje zakoni drutvenih procesa, koje nije
mogue izvesti iz zakona individualnog ponaanja (ei 1974, 318). Kejnzov
koncept u osnovi je inspirisan neizvesnou i nedovoljnim znanjem ekonomskih
subjekata, to implicira ostvarenje neoekivanih posledica individualnih ponaanja
(Kitanovi, Petrovi 2007, 2). Time njegovo nauno opredeljenje poprima karakter
zalaganja za primenu metodolokog holizma, to je, izmeu ostalog, uticalo da
reenje ekonomskih problema Kejnz vidi u dravnom intervencionizmu (Kitanovi,
Petrovi 2008, 5). Zalaui se za intervencionistiku ekonomsku politiku i dajui
jednu sasvim novu ulogu dravi, za razliku od one koju je imala u oima klasiara,
on relativizira ulogu pojedinaca u ekonomskoj sferi drutvenog ivota. Drava
preuzima vanu ulogu u nacionalnoj ekonomiji sa ciljem regulisanja privrednilh
procesa.
493
Dragan Petrovi
Hajekova privrenost metodolokom individualizmu jedan je od razloga

to on i ostali predstavnici neoaustrijske kole nisu razradili teoriju oekivanja.
Suprotno tome, zahvaljujui metodolokom holizmu, Kejnz se svrstava u
teoretiare koji smatraju da se kolektivna oekivanja odraavaju i iskazuju kroz
individualne preferencije i oekivanja. Time Kejnz zapravo poziva dravu da
posredstvom upravljanja agregatnom tranjom utie na individualna oekivanja i
rast proizvodnje i zaposlenosti.
Slinost izmeu Hajekovih i Kejnzovih shvatanja
Godine pre, kao i godine tokom Drugog svetskog rata pokazale su da
Hajek i Kejz, uprkos napred pomenutim razlikama, dele i mnoge sline stavove i
vrednosti. Kejnz je decembra 1939. godine izjavio da konani cilj bezumnog, ali i
neizbenog rata nije samo pobeda nad Nemakom, ve i to da takav in predstavlja
povratak na put istorijskog razvoja zapadne civilizacije, zasnovane na hrianskoj
etici, potovanju zakona i naunih dostignua. Samo u takvoj institucionalnoj
sredini, po Kejnzu, mogue je razviti linost i sve individualne potencijale. Osim
toga, posle rata u ekonomskom razvoju zapadnih zemalja nastupio je period
interesovanja za porast obima proizvodnje i ostvarenje pune zaposlenosti, to je
umanjilo neslaganja izmeu Kejnza i Hajeka ( 2006, 48).
Odnos prema koncepciji privredne ravnotee
Neoklasina ekonomska teorija ve decenijama uiva reputaciju vodee
ekonomske paradigme. Od pojave marginalizma 1870. i novog predmeta i metoda
ekonomske nauke, optimizacija postaje osnovni nain opisivanja ekonomskog
ponaanja, a analiza ravnotenih stanja osnovni metod istraivanja privredne
dinamike. Hajek i Kejnz su se suprotstavljali pozitivistikoj orijentaciji neoklasine
teorije, dovodei u pitanje teoriju opte privredne ravnotee i teoriju potpune
racionalnosti.
Teorijske rasprave o privrednoj ravnotei u Hajekovom sluaju moemo
sagledati kroz analizu statike i dinamike ravnotee, dok su predmet Kejnzovih
interesovanja neravnotena stanja. Naime, itanje Hajekovih lanaka moe nas
navesti na miljenje o Hajeku kao teoretiaru statike ravnotee. Meutim, dublje
razumevanje njegovih radova potvrdie da je njegov interes u znaajnoj meri
fokusiran na dinamiki karakter ekonomske organizacije (Stalebrink 2004, 34).
Dobro je poznato da se Hajek, u svojim radovima o znanju, u velikom broju
sluajeva poziva na postojanje tendencije ka ravnotei (Hayek 1948). Pri tom se
on nije eksplicitno izjanjavao o prirodi veze ove tendencije sa stanjem potpune
ravnotee. Ostaje nejasno da li je i koliko tendencija ka ravnotei zapravo
neraskidiva sa poimanjem stanja potpune ravnotee, odnosno da li ta tendencija u
praksi rezultira ostvarenjem potpune ravnotee. Primera radi, u svojoj lekciji iz
1936. godine Ekonomska teorija i znanje Hajek je definisao ravnoteu kao
494
situaciju kojoj su namere svih agenata u meusobnoj saglasnosti (

2006, 57). Meutim, ukoliko se postavi pitanje ta je sve neophodno za
ostvarivanje ravnotee kada je u pitanju znanje ekonomskih agenata, onda
ravnoteno stanje poprima karakter empirijski neutemeljene konstrukcije. Otuda je
zakljuak Hajeka da se na trite mora gledati kao na proces (Palermo 2002, 62), te
da trini sistemi retko dovode do ravnotenog stanja na nivou pune zaposlenosti.
Monetarna politika, koja se sprovodi sa ciljem poboljanja ekonomskih
performansi, zapravo samo pogorava stanje, uzrokujui porast inflacije.
Kada se Hajekovo stvaralatvo posmatra u irem kontekstu, stav prema
njemu kao teoretiaru statike ravnotee dolazi pod znak pitanja. U svojim
kasnijim delima Hajek znaajnu panju posveuje dinamikim koncepcijama, tako
da je tezu o efikasnosti trita na temelju korienja postojeeg znanja oplemenio
idejom o kreiranju novog znanja (iako je ignorisao vanost novog tehnolokog
znanja) (Witt 2011, 1). Hajekovi sledbenici istiu to da je stari Hajek shvatio
koliko su inovacije, otkria i proces uenja vani za funkcionisanje drutvenog
poretka, a to nam daje za pravo da na njega gledamo kao na teoretiara dinamike
ravnotee.
Kada je u pitanju Kejnz, on se, nastavljajui tradiciju svog oca,
suprotstavljao klasinoj tradiciji iz brojnih razloga. Smatrao je da glavni
metodoloki problem teorije opte privredne ravnotee jeste to to ne postoji
saglasnost izmeu apstraktno-teorijske slike sveta, koja odraava samo poseban
sluaj ekstremnog stanja ekonomske ravnotee, s jedne strane, i opteg stanja
realnog ekonomskog sistema, s druge strane ( 2008, 122). Po Kejnzu,
predstavnici klasine i neoklasine kole nude sliku sveta po meri oveka, dajui
predloge o tome kako bi drutvo trebalo da funkcionie. Meutim, pretpostaviti da
e drutvo u stvarnosti tako funkcionisati, znai ne obraati panju na realne
probleme. Zato je Kejnz, za razliku od neoklasine kole, nastojao da ponudi
drugaiju ontoloku ili apstraktno-teorijsku sliku, koja bi uvaila sve potekoe u
izuavaju realnosti. U tom smislu on je preusmerio akcenat svojih istraivanja sa
problema alokacije ogranienih resursa na problem odreivanja obima proizvodnje
koji obezbeuje punu zaposlenost faktora proizvodnje.
Kejnz je svoju analizu trita, koja poiva na pretpostavci ostvarenja
ravnotee ispod nivoa pune zaposlenosti, iskoristio za teorijsko obrazloenje
neophodnosti aktivne dravne politike. Osnovni doprinos ekonomskoj nauci Kejnz
vidi u istraivanju trinog poretka kao procedure i tehnike otkrivanja, a ne kao
nekakvog strogo determinisanog sistema.
Iako su Kejnz i Hajek na ravnoteu gledali kao na jednakost faktikih
veliina, ipak su imali razliite stavove kada je u pitanju proces ujednaavanja
pojedinih agregatnih varijabli. Kod Hajeka tednja se postepeno transformie u
investicije, dok se po Kejnzu investicije i tednja mogu uravnoteiti samo pomou
stabilizacione politike. Trini sistem ne predstavlja automatski mehanizam koji
nepogreivo dovodi do uspostavljanja ravnotee izmeu investicija i tednje, ve je
495
Dragan Petrovi
takva vrsta ravnotenog stanja samo poseban sluaj. Zato je, po miljenju Kejnza,
neophodna stabilizaciona politika koja bi dala nadu u oporavak privrede, to Hajek
nije podravao.
Shvatanje neizvesnosti i teorija ograniene racionalnosti
Za Hajeka se moe rei da pripada grupi autora koji su u ekonomskoj
teoriji prepoznatljivi po tome to su prepoznali znaaj informacionih problema i
potencirali ulogu znanja u ekonomskom procesu (Hodgson 1980, 258). Polazei od
postojanja tzv. spontanog poretka on naglaava da isti nije rezultat izuma, ve
posledica evolucionog procesa u koji je utkano pregrt informacija, ija koliina
znatno prevazilazi informisanost i najobavetenijih ekonomskih agenata. Pojedinci
imaju svoje planove i u cilju njihove realizacije nezavisno jedan od drugoga
stupaju u meusobne kontakte putem trita. Pojedinane elje i namere, dakle,
nailaze na opti trini proces koji je sloeniji od bilo kakvog namernog
inenjeringa njegovih uesnika, i koji kao takav formira niz objektivnih pravila
ponaanja. Proces razmene kroz saradnju i konkurenciju i sastav robne proizvodnje,
odjednom upregnjuje znanje sa svih nivoa: s nivoa pojedinaca, domainstava, i
preduzea i, kroz promene cena, kamatnih stopa, rente, dohodaka, dobiti, gubitaka
itd. Na taj nain, spontano ureenje trinog procesa nadmauje spoznajna
ogranienja pojedinaih ljudskih umova i planova (Mises, Hayek 1997, 12).
Hajek se eksplicite ne izjanjava u prilog koncepcije ograniene
racionalnosti, ali jedno od temeljnih uporita njegovog naunog opusa svakako je
koncepcija ogranienih saznanih sposobnosti. Sama predstava o oveku kao biu sa
nesavrenim kognitivnim kapacitetima zasigurno predstavlja uvod u teoriju
ograniene racionalnosti. To znai da sumnju u neoklasini model potpune
racionalnosti Hajek bazira na osporavanju pretpostavke savrenog znanja. Nasuprot
savrenom znanju, Hajek insistira na implicitnom znanju koje ima subjektivistiki
karakter. Individua po Hajeku ima ograniene saznajne sposobnosti i nije dovoljno
obavetena o mogunostima korienja sopstvenih resusa ( 1999, 46).
Zato ljudi ne treba previe da veruju u sopstveno znanje, ime se osporava
sposobnost drave i njenih inovnika da mogu upravljati privredom i drutvom
(Mises, Hayek 1997, 13, 14).
Propuste ekonomske teorije, izmeu ostalog, Kejnz vidi u tome to je u
mnogim istraivanjima ignorisana neizvesnost koja predstavlja imanentno obeleje
realnosti, kao i to da su mnogi ekonomisti izbegavali da se bave posledicama
ogranienosti ljudskog znanja ( 2006, 146).
Metodoloki iskorak Kejnza u odnosu ne neoklasinu kolu, to ima
slinosti sa Hajekovim shvatanjem drutvenog poretka, ogleda se pre svega u
isticanju postojanja neoekivanih, nenameravanih posledica delovanja ekonomskih
subjekata. Iako je ideja o postojanju nenameravanih posledica ve sadrana u tezi
o nevidljivoj ruci klasiara, ona kod Kejnza ima odreene specifinosti. On je
496
naglaavao injenicu da na ekonomske odluke ne utiu samo racionalni motivi

ekonomskih subjekata. Pored prirodne tenje pojedinaca da budu racionalni,
ponaanje ekonomskih subjekata odvija se i pod uticajem psihologije, iracionalnog
miljenja, intuicije itd. Metodoloki gledano, intuicija se prevashodno oslanja na
sposobnost neposrednog opaanja injenica, i to bez pomoi iskustva. Meutim,
kako postoji realna opasnost da intucija u veoj meri bude produkt fantazija nego
injenica, Kejnz pojam neizvesnosti (Kregel 1976, 209), izmeu ostalog, povezuje
sa pojmom verovatnoe, zbog ega se u literaturi koja se bavi metodologijom
ekonomske nauke Kejnz smatra jednim od utemeljivaa logike verovatnoe. Radi
se o epistemolokom pravcu koji razmatra prosuivanje o pojavama u sluaju kada
ne postoje naune osnove za izraunavanje verovatnoe, odnosno u uslovima
postojanja realne neizvesnosti.
Ekonomska neizvesnost znai da ekonomski mehanizam u svakom
momentu trpi uticaj mnogih faktora koji se uzajamno prepliu i koji su povezani
sa razliitim gledanjima na budunost. Kejnz je polazio od toga da se aktuelna
stvarnost nalazi pod uticajem prolosti, ali da ne treba zapostaviti i ulogu buduih
oekivanja i prognoza. Posebno sredstvo koje povezuje sadanjost i budunost po
njemu je novac, koji nije samo sredstvo razmene i plaanja. On je taj koji
podgreva ili gui nadu ljudi u svetu punom neizvesnosti. Otuda sama tranja za
novcem nije samo funkcija transakcionih potreba, ve i posledica tranje za
novcem kao sredstvom akumulacije i garantom nade.
Formalizacija ekonomske nauke
Bliskost naunih pogleda Kejnza i Hajeka verovatno je najuoljivija kada
treba objektivno sagledati i svestrano odrediti odnos izmeu prirodnih i drutvenih
nauka. Obojica istiu da ekonomska nauka nije slina prirodnim naukama,
kritikujui scijentizam, tj. nekritiku primenu metoda prirodnih nauka u onim
oblastima gde one nisu odgovarajue. Hajek je jasno opisao prakseoloki metod
nasuprot metodologiji prirodnih nauka i naglasio empirijsku prirodu prakseolokih
aksioma u irem smislu (Golubovi 2011, 53). Sutinska razlika je u tome da u
prirodnim naukama proces dedukcije mora da krene od nekih hipoteza koje su
rezultat induktivne generalizacije, dok u drutvenim naukama on poinje direktno
od poznatih empirijskih elemenata i koristi ih u cilju otkrivanja zakonitosti u
sloenim pojavama, koje se ne mogu otkriti posmatranjem (Hayek 1935, 11).
Hajek i Kejnz spadaju u teoretiare koji nisu blagonaklono gledali na sve
izraeniji proces formalizacije u ekonomskoj nauci, dok su prema ekonometrici bili
jako skeptini. Na Kejnzova ekonomska shvatanja znaajan uticaj ostavili su
predstavnici tzv. logikog pozitivizma, iji se istraivaki program sastoji u
primeni sredstava matematike logike na teorijsko-saznajne probleme, to je esto
za posledicu imalo preorijentaciju panje sa objekta na formu i jezik. Meutim,
Kejnz ipak izraava sumnju u to da ekonomska nauka moe biti egzaktna po
497
Dragan Petrovi
odreenju, kao i da merne jedinice kojima se obino slue ekonomisti jesu potpuno
precizne. Iako je cilj njegovih analiza utvrivanje funkcionalne zavisnosti (funkcija
potronje, funkcija tranje za novcem, funkcija investicija), odnosno uzronoposledinih veza, on ipak sumnja u mogunost dobijanja egzaktnih rezultata.
Problem nije u tome da li se neto moe izraunati, nego u tome to je teko
napraviti otklon od subjektivnih oseanja, zbog ega ekonomska teorija
neizostavno ima subjektivistiki karakter. Odluke ljudi, ukoliko one imaju uticaja
na ono to e se dogaati na linom, politikom i ekonomskom planu, ne mogu se
bazirati na strogim, matematiki zasnovanim pretpostavkama. Stereotipi,
konvencije i oekivanja, a ne optimizaciona proraunavanja opredeljuju odluke
pojedinaca, koje iz tih razloga ne podleu preciznoj kvantitativnoj analizi
( 2007, 28). Primera radi, uz iste matematike parametre jedan
preduzetnik moe postii dobar rezultat a drugi ne, jedna vlada funkcionisati
efikasno a druga ne. Ispostavlja se, dakle, da bi bilo kakvo matematiko odreenje
ekonomskih pojava umanjilo znaaj preduzetnitva, a koje je, mora se priznati, u
samom centru ekonomskog ivota.
Problem matematike u ekonomskim istraivanjima (Woods 2008, 220)
jeste u tome to, izmeu ostalog, povezuje i one veliine koje se u dimanici
vremena ne mogu ba uvek povezati i smatrati sinhronim.2 Po Hajeku, priroda
ekonomskog ivota ne moe se razumeti kroz umetanje mnogobrojnih informacija
u matematike formule i jednaine. U njima se, kako on kae, gubi uvid u stvarnu
strukturu ljudskih odnosa, statike veliine nas samo poduavaju o prolosti i ne
daju opravdanje za pretpostavku da e ti odnosi ostati konstantni i mi ne
dospevamo do uspenih predvianja pojedinanih dogaaja (Hajek 2001, 136).
Hajek i Kejnz su verovali u vanost ideja, odustajui pri tom od
objanjenja ekonomskih dogaaja na temelju tehnolokih promena i uticaja
zainteresovanih grupa ( 2006, 50). Smatrali su da je zapadna
civilizacija prilino kruta, to je donekle poljuljalo njihovu veru u mogunost
uspene evolucije takvog sistema. Na kraju, jednako su gledali na fundamentalna
pitanja politike filozofije i line slobode, iako su predlagali razliite metode
stvaranja slobodnog drutva, a to se, kao to smo videli, odraavalo i na njihove
ekonomske stavove.
Zakljuak
Razuenost ekonomske misli kakva je danas, nuno pokree pitanje
odnosa najuticajnijih ekonomsko-teorijskih pravaca, kao i najpoznatijih
ekonomskih teoretiara. Imajui u vidu da Hajek i Kejnz pripadaju korpusu
ekonomista koji su, izmeu ostalih, zaduili ekonomsku nauku, cilj ovog rada jeste
2
Protivljenje ekonomskoj formalizaciji verovatno je i najvaniji razlog to je austrijska kola iz

situacije u kojoj je svrstavana u jednu od varijanti dominirajue neoklasine ekonomije, 30-ih godina
ipak izvojevala samostalnost i postala ekonomsko-teorijski pravac koji se bitno razlikuje u odnosu na
nekoklasini mejnstrim.
498
utvrivanje, rasvetljavanje i dublje razumevanje razlika, slinosti i eventualne

povezanosti njihovih naunoistraivakih programa. Ekonomskoj teoriji Kejnz je
dao izuzetan doprinos, imajui u vidu da je svojim teorijskim konceptima
obezbedio visoku metodoloku osnovanost, formalizujui logike i intelektualne
zakljuke. Hajek je, s druge strane, odbacio potrebu za postojanjem
makroekonomije i makroekonomske politike u celini. Meutim, on je superioran
kada je u pitanju ekonomska i politika filozofija. Kvalitet njegovih radova iz te
oblasti mogue je objasniti odsustvom potreba za razradom formalnih
matematikih modela. Hajek je u zastupanju svojih beskompromisnih liberalnih
stavova bio izrazito dosledan, potencirajui vanost radikalnih zakljuaka. Za
razliku od njega, Kejnz nije bio tako rigidan u zastupanju svojih stavova, negujui
izvesnu dozu popustljivosti, ideoloke tolerancije i fleksibilnosti. Zato uz sporenja
ovih autora oko uloge drave u ekonomiji, pitanja kratkog i dugog roka, vanosti
uspostavljanja institucija i stabilnih pravila ponaanja, znaajnu panju treba
posvetiti i onim stavovima koji se mogu okarakterisati kao slini i bliski. U tom
smislu jako je korisno identifikovati ta je to zajedniko za Kejnza i Hajeka kada su
u pitanju shvatanja uloge neizvesnosti u ekonomskom ivotu, privredne ravnotee,
racionalnosti, kao i sve izraenijeg trenda formalizacije ekonomske nauke.
Literatura
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
Barry, N. (1979) Hayek's Social and Economic Philosophy. London: Macmillan.

Golubovi, N. (2011) Drutvena ekonomika Ekonomska aktivnost u drutvenom
okruenju. Ni: Ekonomski fakultet.
Hajek, F. A. (2001) The Economy, Science, and Politics (iz knjige Studies in
Philosophy, Politics and Economics), prevod Dragan Lakievi, Ekonomski anali: 1478, Beograd: Ekonomski fakultet.
Hayek, F. A. (1978) New Studies in Philosophy, Politics, Economics and the History of
Ideas. Chicago.
Hayek, F. A. (1935) The Nature and History of the Problem, in: Hayek, F.A. (ed),
Collectivist Economic Planing. London: George Routledge and Sons.
Hayek, F. A. (1952) The Counter-Revolution of Science, Studies on the Abuse of
Reason. Glencoe, Illionis: The Free Press.
Hayek, F.A. (1948b) Economics and Knowledge. In Hayek 1948a: 33-56.
Hodgson, G. M. (1980) Institutional economic theory: the old versus the new. History
of Economic Society: 249-269. Annual meeting at the University of Toronto.
Jaki, M. PC Prevod, Def Hodgson. Ekonomija i institucije (Hodgson, G. M. (1988),
Economics and institutions: A Manifesto for a Modern Institutional Economics.
Cambridge: Polity Press, Oxford.
Keynes, J. M. (1924) A Tract on Monetary Reform. London: Macmillan.
Kitanovi, D., Petrovi, D. (2007) Teorija ograniene racionalnosti Hajek, Kejnz i
institucionalisti. Ekonomske teme, 45 (3): 1-11.
Kitanovi, D., Petrovi, D. (2008) Methodological Holism and the Contemporary
mainstream in economy. Economic Themes, 46 (4): 1-13.
Kregel, J. A. (1976) Economic Methodology in the Face of Uncertainty: the modelling
Methods of Keynes and the post-Keynesians. Economic Journal, 86 (342): 209-225.
499
Dragan Petrovi
14. Menger, C. (1883) 1963, Problems of Economics and Sociology. Urbana: University Press.
15. Mises, L.V., Hayek, F. A. (1997), O slobodnom tritu, klasini eseji, Mate, Zagreb.
16. Palermo, S. G. (2002) Discovery versus creation: implications of the Austrian view of
the market process, 62-75; In: Hodgson, G. M. (eds), A Modern Reader in Institutional
and Evolutionary Economics. European Association of Evolutionary Political
Economy.
17. Petrovi, D. (2008) Methodological individualism - criticizing and superseding
possibilities. Facta Universitatis: Series economics and organization, 5 (3): 185-194.
18. Poper, K. R. (2002) Pretpostavke i pobijanja. Beograd: IK Zorana Stojanovia.
19. Salerno, J. T. (2003) Biography of Carl Menger: The Founder of the Austrian School
of Economics. Auburn.
20. Sm. Collected Writings of John Maynard Keynes. L.: Masmillan /CUP, 1971-1989.
Vol. XXVII.
21. Sm.: Collected Writings of John Maynard Keynes, L.: Masmillan /CUP, 1971-1989.,
Vol. X.
22. Sm.: Collected Writings of John Maynard Keynes, London: Masmillan /CUP, 19711989., Vol. IV.
23. Stalebrink, O. J. (2004) The Hayek and Mises Controverssy: Bridging Differences. The
Quarterly Journal of Austrian Economics, 76 (1): 27-38.
24. Stefanovi, Z., Mitrovi, B. (2011) Nova austrijska kola: teorija trinog procesa i
privrednih ciklusa. Nauka i svetska ekonomska kriza: 33-42. Ni: Ekonomski fakultet.
25. ei, B. (1974) Osnovi metodologije drutvenih nauka. Beograd: Nauna knjiga.
26. Vukoti, V. (2005) Individualizam, ekonomski poredak i drava, Pojedinac i drava.
Beograd: Centar za ekonomska istraivanja Instituta drutvenih nauka.
27. Witt, U. (2011) Competition as an Ambiguous Discovery Procedure: a Reappraisal of
Hayek's Epistemic Market Liberalism. Jena, Germany: Max Planck Institute of
Economic.
28. Woods, T. E. (2008) What Austrian Economics Can Teach Historians. Quarterly
Journal of Austrian Economics, 11: 219-229.
29. , ., , . (1995) . : .
30. , . . (2006) . . (
). , 2: 143-155. :
.
31. , . (1999) 4, .
, 4: 132-148.
32. , . (2007)
. , 4.
33. , . (2006) : . ,
6: 47-66.
34. , . (2008) . . ""
. ,
1: 120-130.
35. . (1999) .
, 6.
500
THE CONTRIBUTION OF KEYNES AND HAYEK TO THE

DEVELOPMENT OF THE THEORETICAL METHODOLOGICAL
PLURALISM IN THE ECONOMIC SCIENCE
Abstract: With the appearance of Keynes and Hayek, the economic science
started to change the principles of its development from monism toward
pluralism. Their ideas became the source of the new conceptions, which was
a good basis for the appearance of numerous theoretical methodological
variations and interpretations. The progress toward the methodological
heterodoxy was followed by the important differences among these authors,
but also by numerous similarities. Therefore, the aim of this work is to shed
light on the relations and understand the differences and possible connections
of the scientific research programmes of Keynes and Hayek. In relation to it,
this will be an attempt to determine the theoretical basis and the conceptual
content that can help analyse to what extent was the work of these authors the
alternative to the neoclassical economic theory, as well as the inspiration to
the further development of the economic theory and methodology.
Keywords: methodological pluralism, economic equilibrium, uncertainty,
bounded rationality, formalisation of the economic science
501
UNIVERZITET U NIU
EKONOMSKI FAKULTET
Tel: +381 18 528 624 Fax: +381 18 4523 268
SPOLJNO-EKONOMSKE AKTIVNOSTI UKRAJINE:

SLUAJ MALE PRIVREDE
Yuriy Makogon
Rezime: Trenutno, meunarodni ekonomski odnosi su pod jakim
transformacijama u vezi sa novim ekonomskim izazovima 21. veka. Kritinu
ulogu imaju procesi globalizacije i formiranje postindustrijskog drutva.
Tehnika baza proizvodnje se ubrzano poboljava. Optimizacija granskih i
teritorijalnih struktura nacionalne ekonomije je u procesu. Pored ovih
promena deavaju se i procesi intenzivnog razvoja male privrede:
proirivanje sfere operativnosti i opsega intenzivnog razvoja funkcija koje
vre. Mala privreda je sektor ekonomije koji sam ili u vezi sa velikim firmama
i dravnim organizacijama uestvuje direktno u formiranju i promociji
pozitivnih drutvenih i ekonomskih procesa, uveliko odluivajui oblik i
trendove u razvijenim zemljama za decenije koje dolaze.Cilj istraivanja je
ispitivanje trenutnog stanja i problema stranih ekonomskih aktivnosti male
privrede u Ukrajini u kontekstu globalizacije kao i utvrivanje perspektive
njenog razvoja uzimajui u obzir meunarodno iskustvo i menadment
nacionalnog identiteta.
Kljune rei: spoljne ekonomske aktivnosti, mala privreda, globalizacija,
svetska ekonomija
Uvod
Trenutno, meunarodni ekonomski odnosi su pod ozbiljnim
transformacijama u vezi sa novim ekonomskim izazovima 21. veka. Kritinu ulogu
su preuzeli procesi globalizacije i formiranje postindustrijskog drutva. Tehnika
osnova proizvodnje se ubrzano poboljava. Optimizacija granskih i teritorijalnih
struktura nacionalnih ekonomija je u toku. Pored ovih promena deava se i proces
intenzivnog razvoja male privrede: proirivanje sfere delovanja i opsega funkcija
koje vre. Mala privreda je sektor ekonomije koji sam ili u sklopu veih preduzea
i dravnih organizacija uestvuje direktno u formiranju i promociji pozitivnih
drutvenih i ekonomskih procesa, i veim delom odreuje i formu i trendove u
razvijenim zemljama u decenijama koje dolaze.
Nacionalni Univerzitet u Donjecku, Departman za meunarodnu ekonomiju, Ukrajina

int-ec.dep@donnu.edu.ua
UDK 339(477)
Yuriy Makogon
Argumentacija
Cilj istraivanja je da se ispita trenutno stanje i problemi spoljne
ekonomske aktivnosti male privrede u Ukrajini u kontekstu globalizacije, kao i
odreivanje perspektiva njenog razvoja, uzimajui u obzir meunarodno iskustvo i
menadment nacionalnog identiteta.
Teorijska i metodoloka osnova teze se sastoji od savremene ekonomske
teorije internacionalizacije preduzea, naunog rada domaih i inostranih naunika
na ovom problemu. Osnovni metod istraivanja je sistematian pristup. Metode
sinteze, komparativne, ekonomske i statistike analize, socioloka istraivanja su
korieni u istraivanju. Baza istraivakih podataka je meunarodna i nacionalna
statistika, ukrajinskog zakonodavstva.U radu su korieni podaci iz asopisa,
naunih publikacija i materijala sa konferencija.
U svetskoj praksi postoje sledee osnovne forme stimulacije male privrede:
Direktno finansiranje (novana sredstva, pozajmice) koje dostie 50%

trokova stvaranja novih proizvoda i tehnologija (Francuska, SAD).
Dodeljivanje pozajmica bez plaanja kamate (vedska).
Subvencije (u skoro svim razvijenim zemljama).
Stvaranje inovacija finansiranja uzimajui u obzir mogue rizike
(Ujedinjeno Kraljevstvo, Nemaka, Francuska, vajcarska i Holandija).
Smanjena dravna plaanja za pojedinane pronalazae (Austrija,
Nemaka, SAD).
Produenje plaanja taksi ili oslobaanje od njih ako se inovatorstvo
odnosi na tednju energije (Austrija).
Besplatno voenje evidencije po zahtevu pojedinanih pronalazaa,
besplatne usluge advokata za patente, oslobaanje od plaanja taksi
(Holandija, Nemaka).
Meutim, postoje znaajne razlike u evropskom (kontinentalnom) i anglosaksonskom (amerikom) modelu razvoja male privrede. Dok Francuska podrava
malu privredu pruajui garancije do 65% od pozajmice, u SAD vie vole da prue
podrku najinovativnijim preduzeima. Naroito, federalna vlada finansira 35%
izdataka malih i srednjih preduzea u vidu poreskih podsticaja i kroz vladine
ugovore. Na nivou drave i nivou lokalnih uprava funkcioniu programi za podrku
inovativnim malim i srednjim preduzeima za specifine potrebe teritorije. Pri
tom, drava finansira mala preduzea kroz poslovne poduhvate stvorene uz uee
drave u investicionim kompanijama male privrede koje imaju poreske i
finansijske podstreke i vladine garancije za kredite (do 75%). Prema ekspertima ,
mala i srednja preduzea su odgovorna za 20%-30% svih novih proizvoda, dok je
njihov udeo u trokovima za inovativnost samo 4%-5% (Makogon, 2009)
Globalna ekonomska kriza s kraja prve dekade 21. veka se izrazila u
irokom opsegu socioekonomskih pojava. Sektor male privrede je u potekoama
504
Spoljno-ekonomske aktivnosti Ukrajine: sluaj male privrede
zbog otrog i dubokog smanjenja u potranji i uruavajuih kreditnih uslova. U

razliitim zemljama opadanje prodaje male privrede znaajno varira u zavisnosti od
ekonomskog razvoja i integracije ovih zemalja u spoljnu trgovinu. Tokom krize
mnoge evropske zemlje su usvojile mere za podrku male privrede da bi im se
pomoglo da preive teka vremena:
Pruanje zajmova sa kamatnom stopom ispod realne, korinje lizinga,

franize, podugovaranja.
Pruanje (niskih ili besplatnih savetodavnih usluga, naunih i tehnolokih
informacija).
Razvijanje i implementacija stratekih razvojnih planova uzimajui u
obzir specifine socioekonomske karakteristike regiona: ekonomski razvoj,
specijalizovanje u industrijskoj i poljoprivrednoj proizvodnji, istorijskim,
kulturnim i etnikim karakteristikama teritorije.
Pomo nezaposlenima da izgrade svoje biznise.
Stvaranje primerene konkurencije u poreskoj minimizaciji.
Smanjenje potroakog trita i opadanje prodaje uz smanjenje likvidnosti

preduzea i veoma sumorni izgledi za budunost imaju depresivni efekat na sektor
male privrede. I kao to je pomenuto prethodno, pozicija male privrede je
pogorana naruavanjem pristupa kratkotrajnim i dugoronim pozajmljivanjem.
Anketa je je pokazala da meu preduzetnicima koji ekaju za dodatna smanjenja u
poslovnoj aktivnosti e dovee to daljeg uruavanja sektora male privrede u
2001.To je zbog sledeih kljunih faktora kao to su:
Poveanje broja odloenih plaanja to vodi vrstom i poveanom

smanjenju radnog kapitala to za posledicu ima smanjenje likvidnosti.
Poveanje broja neplaenih finansijskih obaveza (neplaanja, neispunjenje
vremena dostave), to dovodi do poveanja u broju bankrotstava i
celokupnog smanjenja u poslovanju u sektoru male privrede.
Nedostatak finansijskih resursa i poveanje neispunjenih potreba za
kreditima.
Suoavajui se sa oteanim uslovima u pristupu kreditu, preduzea sektora

male privrede trae alternativne naine finansiranja kao to su mobilizacija
sopstvenih resursa za samofinansiranje, smanjenje ulaganja i inovacionih projekata
ak i njihovog obustavljanja.
Grupa malih preduzea moe biti uspena u korienju finansijskih resursa,
ali pristup je otean naroito u kontekstu globalne krize i to je glavna prepreka u
kreiranju novih malih poslovnih jedinica za njihov opstanak i dalji razvoj. Naroito
aktivna u traenju dodatnih resursa za opseno prikupljanje mala preduzea su
ukljuena u u implementaciju ulaganja i inovativne projekte. Ovo je zbog shvatanja
da posle krize, resultati investiranja u modernizaciju proizvodnje i inovacione
projekate e biti vano sredstvo ostvarivanja ekonomskog uspeha u globalizovanoj
505
Yuriy Makogon
ekonomiji zasnovanoj na znanju u vezi sa najnovijim naunim i tehnolokim

dostignuima.
Uprkos nedavnom progresu i pozitivnim rezultatima Ukrajina zaostaje za
razvijenim zemljama, gde je po pravilu, veina radne populacije zaposlena u maloj
privredi i doprinos male privrede u BDP-u je najmanje 60% ( u Ukrajini je 4%).
Grafikon 1. Udeo malih preduzea u bruto domaem proizvodu Ukrajine
80
60
67
55
52
40
11
20
0
EU
Japan
countries
USA
Russia Ukraine
Izvor: Yankovskiy, 2010 i Dravna statistika sluba, 2011
Moe se primetiti da je prednost razvijenih zemalja koja je fiksirana

globalizacijom ta da je visok procenat BDP-a koji pruaju mala i srednja
preduzea uravnoteen sa kupovnom moi potroaa koji su zaposleni u velikim
preduzeima. U Ukrajini, izmeteni sa svojih radnih mesta, mnogi zaposleni
industrijskih, naunih, obrazovnih i drugih sistema reavaju problem svoje
egzistencije emigrirajui u inostranstvo. Danas, veliki broj eksperata je poeo da
veruje da stopa decentralizacije zemlje (ili zaostala stopa nekonkurentskih
industrija) je isuvie visoka nego li starost proizvodnje u malim i srednjim
preduzeima, to moe dovesti do pojaanja drutvenih tenzija u drutvu i gubitka
celih segmenata ukrajinske industrije. U tom smislu, razvoj malih i srednjih
preduzea se mora razmotriti u kontekstu celokupnog razvoja industrijske politike
u Ukrajini. Drugim reima, potrebno je da se izjednae stope uklanjanja posledica
hiper-industralizacije i stvaranja novih poslova u malim i srednjim preduzeima.
Takoe, postoje velike nacionalne razlike naroito u indiktatorima
inostrane ekonomske aktivnosti. Prema OECD-u u razvijenim zemljama oko
etvrtina malih industrijskih kompanija dobija od 10% do 40% prihoda od
meunarodnih operacija. Njihov izvoz je zasluan za 25%-30% od svetkog izvoza
robe i izvozna orijentacija malih i srednjih preduzea razvijenih zemalja nastavlja
da raste prevazilazei rast izvoza nejveih kompanija za 2% do 2.2%.
U zapadnim malim i srednjim preduzeima proporcija proizvoda koji su
prodati u inostranstvu se kree od 20% do 47% (u Ukrajini 3.5%), i u
inenjerskim industrijama Japana i SAD ovaj udeo je jednak 30% i 40%. Kako
mnoga mala i srednja preduzea rade po podugovorima njihovo indirektno uee
506
u spoljnim operacijama je mnogo vei, naroito u Japanu. Na primer, samo na

izvoz robe, udeo malih preduzea u SAD je 20% od totalnog obima artikala koje
prodaje ameriko poslovanje na globalnom tritu. U zemljama kao to su
Holandija, Belgija, Nemaka, Japan, u nekim godinama dostie od 35% do 40%.
Mnoga mala i srednja preduzea Japana, Francuske i drugih zemalja izvozi od 20%
do 50% njihovog autputa (Makogon).
Spoljna-ekonomska aktivnost Ukrajine privlai veliku panju. I to je
prirodno jer Ukrajina je jedna od prvih mesta u svetu u smislu odnosa spoljne
trgovine i BDP-a. Promet spoljne trgovine Ukrajine je skoro jednka njenom BDP-u
a to znai da je znaajan udeo Ukrajinskog poslovanja povezan sa operacijama
spoljne trgovine. Meutim, u Ukrajini stvoreni uslovi za rad male privrede, kao to
je izvoz njenih proizvoda, je manje profitabilan od prodaje proizvoda na domaem
tritu. U smislu ekonomskih interesa Ukrajine, aktivno uee malih preduzea u
spoljnoj trgovini i drugim oblicima inostranih economskih odnosa moe biti izvor
poveanja deviznih prihoda da bi se uzeli u obzir neki ekonomski problemi.
Prisutstvo na svetskom tritu omoguie im da implementiraju da bi poboljali
prozvodnju moderne tehnologije, da uestvuju u raznovrsnim poslovnim
saradnjama sa inostranim firmama da bi privukle strani kapital. Godine 2009. samo
10% malih i srednjih preduzea su iznele 20% ukrajinskih izvoznih aktivnosti.
Udeo velikih firmi koje izvoze svoje proizvode i usluge je vii od 50%.
Tabela 1. Procena eksperta o udelu male privrede koja je uestvovala u izvozu
roba i usluga ukrajinskih preduzea za 2005-2011
Indikatori
2005
2006
2007
2008
2009
2010
Udeo malih preduzea u

celokupnoj prodaji
6,60
5,30
5,50
4,76
4,39
4,48

celokupnom broju
preduzea
85,7
85,6
85,7
85,3
85,1
84,2
Izvoz roba i usluga
27,31
37,97
40,36
45,87
58,36
78,70
Izvoz male privrede
1545,0
1722,8
1902,5
1861,6
2180,2
2968,6
5,66
4,54
4,71
4,06
3,74
3,77

celokupnom izvozu
Na osnovu izvora iz literature, rezultati ankete preduzimaa koju je

sprovela privredna komora i industrija Ukrajine pokazuje da je za sve forme
internacionalizacije poslovnog okruenja Ukrajine tipino sledee:
Uvozno-izvozne transakcije (proizvdi za domainstvo, potroaka roba).

Ugovorno i korporativno partnerstvo naroito, licencni ugovori i franizing
507
Yuriy Makogon
Usluge (konsultovanje, prodaja nekretnina, putovanja)

Privlaenje stranih direktnih investicija
Druge forme internacionalizacije poslovanjapre svega uspostavljanje

svojih kancelarija u inostranstvu- izostaju.
Tako, na osnovu suda eksperata moemo rei da je geografija izvoza ukrajinskih
malih i srednjih preduzea u 2010 razvrstana na sledei nain: CIS (24.4%), EU
(19.7) druge evropske zemlje (16.6%), Azija (28.2%).
Grafikon 2. Izvoz malih preduzea u Ukrajini, procentualno
Izvor: Dravna statistika sluba
Uvoz male privrede nije isti u geografskim podruijima kao izvoz, ali je
razvrstan na sledei nain: CIS (37%), EU (21%), druge evropske zemlje (13%),
Azija (22%).
Grafikon 3. Uvoz malih preduzea u Ukrajini u 2011, procentualno
Azija
23%
Druge evropske
zemlje
13%
Druge zemlje
7%
CIS,
37%
EU
21%
Izvor: Dravna statistika sluba
508
U strukturi artikla u izvozu male privrede, poljoprivredni proizvodi i

industrija hrane zauzimaju oko 10%. Velika udeo njihovih uvoza i izvoza je u lakoj
industriji: odea, obua. Ako u celoj strukturi ukrajinskog izvoza glavni artikli
sirovo gvoe, valjani metal, cevi, hemijska ubriva, mala privreda u sektoru
spoljne trgovine igra samo ulogu posrednika ili komercijalne strukture kreirane za
velika industrijska postrojenja.
Bitan uslov za razvoj meunarodne saradnje male privrede je dobar nivo
svesnosti o potencijalnim partnerstvima. Lokalni preduzimai su slabo obaveteni o
izgledima koji mogu biti implementirani uz pomo razliitih meunarodnih
organizacija.
Zakljuak
U okviru postojeeg tradicionalnog pristupa sutini svetske ekonomije,
njen glavni predmet su transnacionalne korporacije. Meutim, globalizacija male
privrede u kontekstu njenog uea u inovativnom procesu zahvaljujui
akumulaciji ljudskog kapitala ini moguim da se na mesto male privrede u
svetskoj ekonomiji gleda kao na punopravnog uesnika u globalnom ekonomskom
procesu zajedno sa tradicionalnim subjektima i postaviti ga u inovativni model
globalnog eknomskog razvoja.
Proces globalizacije i tehnoloke promene, odreuju inovaciju kao razvojni
vektor svetske ekonomije, to se u praksi realizuje u okviru nacionalne svetske
ekonomije koja vodi ka cilju diversifikacije male privrede u oblasti inovacija
usvojenih za njene spoljno trgovinske aktivnosti: razvoj postindustrijskih oblasti
trgovina u uslugama, istraivake aktivnosti, meunarodna franiza, meunarodni
lizing, privlaenje stranog kapitala u zajednika ulaganja itd. Postoji urgentna
potreba za razvojem adekvatnih trendova globalizacije i internacionalizacije
sredstava male privrede, selekcija prioritetnih vrsta i formi spoljne trgovine za
inovativnu prirodu male privrede koja se moe koristiti za formiranje regionalnih
razvojnih programa za malu privredu u oblasti spoljne ekonomske aktivnosti.
Literatura
1.
Makogon Y., Orekhova T., Khadzhinov I., Koshelenko V. (2009) Globalization and
socialization of economic development: experience for Ukraine. // International
Conference Economics and Management 2009. Collection of the scientific works:
29-33. Kaunas, Lithuania.
2. State statistical service of Ukraine. Retrieve from: http://www.ukrstat.gov.ua/
3. Yankovskiy, M., Makogon, Y., Ryabchyn, O. (2010) Innovative and classical theories
of catastrophes and economic crises: Monograph / ed. Makogon Y. - Donetsk:
International Economics Department, Donetsk National University.
4. .., .., .., .., ..
(2011) . : , : .
509
Yuriy Makogon
FOREIGN ECONOMIC ACTIVITIES OF UKRAINE:

CASE OF SMALL BUSINESSES
Abstract: Currently, international economic relations are under severe
transformations related to new economic challenges of the XXI century.
Critical role is played by the processes of globalization and the formation of
post-industrial society. The technical base of production is rapidly improving.
The optimization of branch and territorial structures of national economies
are in the process. Among these changes are happening and the process of
intensive development of small business: expanding its sphere of operation
and a range of functions performed by them. Small business is a sector of the
economy, which alone or in conjunction with large firms and state-owned
organizations participates directly in shaping and promoting positive social
and economic processes, largely determine the shape and trends in developed
countries for coming decades.The aim of the research is to study the current
state and problems of foreign economic activity of small business in Ukraine
in the context of globalization, as well as determining the prospects of its
development, involving into account international experience and national
identity management.
Keywords: foreign economic activity, small business, globalization, world
economy
510
UNIVERZITET U NIU
EKONOMSKI FAKULTET
Tel: +381 18 528 624 Fax: +381 18 4523 268
ZNANJE I INOVATIVNOST KAO FAKTOR

DRUTVENO
DRUTVENO-EKONOMSKOG
RAZVOJA ZEMLJE:
STATISTI
STATISTIKO-EKONOMETRIJSKI
MODEL
Slavica Joveti
Nenad Jankovi1
Rezime: Savremeni uslovi poslovanja su uticali na porast znaaja
zna aja ulaganja u
znanje, tehnologiju i inovativnost. Porast opteg nivoa obrazovanja je
doprineo da paradigma posao za ceo ivot bude zamenjena novom,
novom
uenje
enje tokom celog ivota,
ivota pri emu se obrazovanje smatra jedinim
odrivim resursom konkurentske prednosti u dugom roku. Ulaganje
laganje u znanje
treba da bude u uzrono-posledinoj
uzro
noj vezi sa ostalim faktorima kao to su
ulaganje u istraivanje i razvoj, primena rezultata istraivanja, inovacije i
razvoj i primena novih tehnologija. Zbog toga inovacija predstavlja sr
strategije Evropa 2020, to treba da dovede do stvaranja neke vrste
Inovacione unije. Poslednja revizija familije ISO standarda pokazuje da se
odrivi
drivi uspeh organizacije postie efektivnim i efikasnim sistemom
menadmenta kvalitetom, upravljanjem faktorima dejstva iz okruenja,
uenjem
enjem i primenom poboljanja
poboljanj i inovacija. Primenom ovog standarda
postie se stalno unapreenje
unapre enje performansi organizacije i stalno poboljanje i
prevazilaenje zadovoljenja korisnika i ostalih zainteresovanih strana. Cilj
rada je specificiranje statistiko-ekonometrijskog
statisti
modela koji treba da
pokae od kojih faktora zavisi ekonomski rast i stepen razvijenosti zemalja.
Na osnovu formirane baze podataka i specificiranog modela utvren je oblik,
tip i smer funkcionalnog slaganja izmeu
izme
zavisno promenljive bruto
domaeg
eg proizvoda po sta
stanovniku
novniku i izabranih nezavisnih promenljivih i
testirane su hipoteze pomou regresionih modela.
Kljune rei:: znanje, inovativnost, ekonomski razvoj, statistikostatisti
ekonometrijski model
1. Uvod
Konstantne i veoma dinamine
dinami ne promene ekonomskih, tehnolokih i
drutveno-politikih
kih prilika dovele su do toga da se sve vie istiee znaaj
zna ulaganja
Univerzitet u Kragujevcu, Ekonomski fakultet, sjovetic@kg.ac.rs

UDK 005.6
001.101+330.341.1]:330.34,
]:330.34, pregledni rad
Prihva
29.11.2012.
Rad je rezultat istraivanja u okviru projekta br. 47005, finansiranog od strane Ministarstva
prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije.
u znanje, tehnologiju i inovativnost. Danas ekonomski razvoj zahteva mnogo vie

od prostog preputanja trinim snagama i komparativnim prednostima, pri emu
sektor istraivanja i razvoja i obrazovni sistem postaju kljuni faktori. Inovacioni
sistem, shvaen kao skup institucija i njihovih interakcija usmerenih ka stvaranju
novih znanja i primeni postojeih, postaje deo infrastrukture svake moderne
privrede. Primetan je trend porasta opteg nivoa obrazovanja, gde je paradigma
posao za ceo ivot zamenjena novom paradigmom uenje tokom celog ivota.
Pored formalnog, sve vie panje se posveuje i neformalnom nainu obrazovanja.
Jednostavno, uenje i usavravanje na svim poljima postaje neophodnost, pri emu
dinamine i turbulentne uslove poslovanja ne treba tretirati kao pretnju, ve kao
potencijalnu ansu za uspeh i napredak u narednom periodu. Vie nije dovoljno
posedovati prirodne resurse, tehnologiju ili finansije obrazovanje se smatra
jedinim odrivim resursom konkurentske prednosti u dugom roku. Svakako,
obrazovanje treba da bude u odreenoj uzrono-posledinoj vezi sa ostalim
faktorima kao to su ulaganje u istraivanje i razvoj, primena rezultata istraivanja,
inovacije i razvoj i primena novih tehnologija (Veselinovi, Stanii i Jankovi
2011, 153-154)
Evropska unija, kao jedna od vodeih svetskih ekonomija, prati navedene
svetske trendove i ini veliki napor da stvori drutvo zasnovano na znanju. Vreme
ogranienja dravnih budeta, klimatskih promena, nestaica energije i resursa,
velikih demografskih promena (zdravlje i starenje populacije) i poveanja globalne
konkurencije (samo su neki od problema koji iz dana u dan sve vie dobijaju na
znaaju), u jo veoj meri pojaava efekte adekvatnog upravljanja znanjem i
inovacijama, pri emu jedna od najznaajnijih uloga pripada dravi koja
uobliavanjem odreenih zakonskih okvira treba da stvori povoljan
makroekonomski ambijent za njihovo unapreivanje. Iz tog razloga, kada se
posmatraju evropski okviri, inovacija predstavlja sr strategije Evropa 2020, to
treba da ima za posledicu stvaranje neke vrste Inovacione unije. Najvei izazov
za Evropsku uniju i njene zemlje lanice je da pristup inovacijama podignu na
jedan vii, strateki nivo gde e inovacije predstavljati jedan sveobuhvatni politiki
cilj koji e se posmatrati pre svega sa aspekta srednjeg i dugog roka. Svi
instrumenti, mere i finansije treba da budu kreirane tako da doprinesu inovacijama.
Nacionalna i regionalna politika treba da budu usklaene i da se meusobno
podstiu, dok najvii politiki nivo utvruje strateki plan, redovno prati napredak i
otklanja nedostatke. Naravno, stvaranje ovakve unije treba da doprinese
ostvarivanju odreenih, pre svega, ekonomskih ciljeva.
Proizvodi visoke tehnologije, zasnovani na znanju i modernim
dostignuima, su postali preduslov ekonomskog razvoja na dugi rok pri emu je
usaglaenost privredne i izvozne strukture bitna pretpostavka uspenog
konkurisanja na zajednikom, otvorenom tritu (Joveti, Stanii 2009a, 1).
Nepovoljna struktura izvoza nerazvijenih zemalja (izvoze se uglavnom proizvodi
nie faze prerade) je postala u velikoj meri ograniavajui faktor za razvoj njihove
privredne strukture. Ulaganje u obrazovanje, istraivanje i razvoj i podsticanje
512
Znanje i inovativnost kao faktor drutveno-ekonomskog razvoja zemlje:

statistiko-ekonometrijski model
inovativnosti mogu biti kljuni faktori poboljanja te strukture ime se moe

stvoriti pozitivan efekat na celokupnu konkurentnost. U suprotnom, nerazvijene
zemlje e i dalje ostati mesto gde se izmetaju poslovi za ije obavljanje je
potrebno manje vetina i koji se mogu obavljati uz nie trokove zbog jeftinije
radne snage.
Cilj ovog rada je specificiranje adekvatnog statistiko-ekonometrijskog
modela. Dobijeni model e omoguiti ostvarenje i ostalih optih ciljeva: stvaranja
platforme za uspeno odluivanje i upravljanje u oblasti nauno-tehnolokog
razvoja, baziranog na nauno fundiranim informacijama; komparativnu analizu sa
zemljama visokog-tehnolokog razvoja i sa zemljama iz okruenja, pozicioniranje i
anticipiranje drutveno-privrednog i naunotehnolokog razvoja Srbije; formiranje
statistike baze podataka koja bi omoguila dobijanje nauno fundiranih
informacija. Takoe, omoguuje i ostvarenje posebnih ciljeva: analiziranje i
utvrivanje tendencije kretanja BDP i stope njegovog rasta (zavisno promenljive u
modelu) i svih indikatora nauno-tehnolokog razvoja (nezavisno promenljive u
modelu) u dugom vremenskom periodu; utvrivanje tipa, oblika i smera slaganja
izmeu BDP i privrednog rasta i svih indikatora nauno-tehnolokog razvoja;
utvrivanje i merenje statistike znaajnosti modela i uticaja pojedinih indikatora;
definisanje politike razvoja NIR-a i definisanje konkretnih mera naunotehnolokorazvojne politike za realizaciju specificiranih ciljeva i usvojene politike; testiranje
razliitih hipoteza, koje bi omoguile usvajanje odgovarajuih menaderskih mera
na svim nivoima NIR-a u funkciji donoenja validnih poslovnih odluka. Odabrani
optimalni statistiko-ekonometrijski modeli omoguili bi predlog i izradu realne,
optimistike i pesimistike varijante budueg privrednog razvoja u funkciji
indikatora naunotehnolokog razvoja.
2. Definisanje promenljivih u modelu
Savremeni uslovi poslovanja su uticali na to da je za ekonomski rast i
razvoj postalo neophodno ne samo imati potrebna znanja, ve i na pravi nain
iskoristiti tua. U velikoj meri pomo moe pruiti adekvatan nain prikupljanja,
korienja i prenoenja tuih iskustava. U tom kontekstu, akcenat se stavlja na
posmatranje problema sa dva nivoa: (1) mikro nivo pri emu se sprovode
istraivanja u cilju definisanja promenljivih koje utiu na inovativnost firmi i (2)
makro nivo gde se sprovode istraivanja u cilju definisanja promenljivih koje
utiu na naunoistraivako-razvojni (NIR) potencijal jedne zemlje i na njen
privredni rast i razvoj.
(1) Osnovni pokreta razvoja svake ekonomije je pojedinac, firma dakle,
mikro nivo. Iz tog razloga je neophodno na to bolji nain pratiti i meriti
inovacione aktivnosti firmi, pri emu je kljuno definisati koji su to faktori koji
utiu (pozitivno, ili negativno) na njih. Problem predstavlja osnovna karakteristika
inovacionih aktivnosti to je kontinuirani proces i samim tim ga je tee izmeriti i
513
staviti u neke odreene okvire. Pored svega, tokom 1980-ih i 1990-ih godina
razvijaju se odreeni modeli i analitiki okviri za prouavanje inovacija. OECD i
Eurostat su prepoznali znaaj pomenutog problema i zajednikim delovanjem je
stvoren Oslo Prirunik (1992. godine) koji je samo jedan iz Frascati porodice
uputstava koji pokriva merenje inovacija i tehnologije na mikro nivou.
Istraivanja sprovedena na bazi prve verzije Prirunika, naroito
Community Innovation Survey (CIS) koji je organizovan od strane Evropske
komisije, pokazala su da je mogue razviti sistem i prikupiti podatke i za tako
razliite i kompleksne procese kao to su inovacioni procesi. Vremenom, okviri
posmatranja su se irili i 2005. godine je napravljeno tree izdanje Prirunika koje
je, pored toga to se oslanja na velike koliine podataka i iskustva koja proistiu iz
ranijih istraivanja, proireno u nekoliko veoma bitnih pravaca (Oslo Manual,
Guidelines For Collecting And Interpreting Innovation Data 2005, 11):
stavljen je vei naglasak na ulogu povezivanja sa ostalim firmama i

institucijama u inovacionom procesu;
prepoznaje se znaaj inovacija u industrijama koje su manje zavisne od
funkcije istraivanja i razvoja;
definicija inovacije je proirena tako da ukljuuje dva dodatna tipa
inovacija organizacione i marketing inovacije i
prirunik sadri aneks o inovacionim istraivanjima u zemljama koje nisu
lanice OECD-a i pokazuje injenicu da rastui broj tih zemalja sada
sprovodi inovaciona istraivanja.
Najvaniji cilj Prirunika je da obezbedi smernice za prikupljanje i

interpretaciju podataka o inovacijama kako bi se bolje razumeo njihov uticaj na
ekonomski rast. Inovacija je primena novog ili znaajno unapreenog proizvoda
(robe ili usluge), ili procesa, nove marketing metode, ili nove organizacione
metode u poslovnoj praksi, organizaciji radnog mesta ili spoljnim odnosima (Oslo
Manual, Guidelines For Collecting and Interpreting Innovation Data 2005, 46), pri
emu postoje tri koncepta noviteta - nov za firmu, nov za trite i nov za svet. U
treem izdanju Prirunika, minimum zahteva za inovaciju je biti nov (ili znaajno
unapreen) za firmu. Harmonizacija (usaglaavanje) metoda istraivanja uz pomo
Prirunika treba da doprinese da se putem dobijenih indikatora omogui poreenje
i na nacionalnom i na meunarodnom nivou.
Familija ISO standarda je takoe nastala kao odgovor na promenjene
uslove poslovanja. Iz tog razloga proizali su opti zahtevi familije ISO 9000
standarda koji podrazumevaju obavezu organizacije da mora da uspostavi,
dokumentuje, primenjuje i odrava sistem menadmenta kvalitetom (SMK) i da
stalno poboljava njegovu efektivnost i efikasnost. Za preduzee je postalo
neophodno da: identifikuje procese koji su potrebni za funkcionisanje SMK i da ih
primenjuje u celoj organizaciji, odredi redosled i meusobno delovanje ovih
procesa, osigura resurse neophodne za podrku sistemu/procesima, prati
514

sistem/procese/proizvode, meri i analizira njihove performanse i primenjuje mere

potrebne za ostvarivanje planiranih rezultata i poboljanje karakteristika
sistema/procesa/proizvoda i zaposlenog osoblja. Vremenom familija ISO standarda
se razvijala i sada se sastoji iz tri standarda: ISO 9000-Renik, ISO 9001-Sistem
menadmenta kvalitetom-zahtevi i ISO 9004-Rukovoenje sa ciljem ostvarivanja
odrivog uspeha, pri emu se kao principi familije ISO standarda izdvajaju:
liderstvo; usmeravanje na interne korisnike, krajnje korisnike i zainteresovane
strane; ukljuivanje zaposlenog osoblja; sistemski pristup menadmentu; uzajamno
korisni odnosi sa isporuiocima; odluivanje na osnovu injenica, stalno
poboljanje i procesni pristup. Evolucija standarda nam govori da je za konani
uspeh nedovoljno samo uvoenje istih, ve da je postalo neophodno raditi i na
obezbeivanju uslova za njihovu kontinuiranu primenu u duem vremenskom
periodu, kao i na kontinuiranom poboljanju sistema/procesa/proizvoda/
kompetentnosti zaposlenog osoblja. Pojam odrivi uspeh organizacije
podrazumeva rezultat sposobnosti organizacije da postigne i odrava dugorono
svoje ciljeve. Kao kljuni segmenti su se izdvojili efektivni i efikasni sistem
menadmenta kvalitetom, upravljanje faktorima dejstva iz okruenja i uenje i
primena poboljanja i inovacija (SRPS ISO 9004, 6).
Zbog velikog znaaja koji se pridaje inovacijama izdvojiemo taku 9
standarda ISO 9004:2008 koja glasi: Poboljavanje, inovacije i uenje. U okviru
nje taka 9.3 je posveena inovacijama. Istie se da izmene u okruenju
organizacije mogu da zahtevaju inovacije da bi se ispunile potrebe i oekivanja
zainteresovanih strana. Stoga organizacija treba da identifikuje potrebe za
inovacijama, uspostavi i odrava efektivan i efikasan proces inovacija i obezbedi
resurse u vezi s tim. Na uspostavljanje, odravanje i upravljanje procesima za
inovacije unutar organizacije utiu: hitnost potrebe za inovacijama, ciljevi inovacija i
njihov uticaj na proizvode, procese i organizacionu strukturu, reenost organizacije
za inovacije, reenost ljudi da odgovore na izazove i da promene postojee stanje i
dostupnost ili pojava novih tehnologija. Ovom prilikom posebnu panju treba obratiti
na ocenu rizika koji sa sobom nose planirane aktivnosti inovacija, pripremu
preventivnih mera za ublaavavanje tih rizika i pravljenje plana za vanredne situacije
koje mogu nastati u takvim sluajevima (SRPS ISO 9004, 23-24).
(2) Drugi nivo posmatranja je makro nivo. Nepostojanje adekvatnih
institucionalnih i zakonskih reenja moe u velikoj meri ponititi pozitivna dejstva
do kojih dolazi na mikro nivou. Kljunu ulogu treba da odigra drava koja treba da
stvori povoljan makroekonomski ambijent. Ipak, pored velikog uticaja i znaaja
koji ima R&D, razvoj i komercijalizacija novih tehnologija je koncentrisana u
malom broju zemalja pa su tokom sedamdesetih i ranih osamdesetih, dve zemlje,
Sjedinjene Amerike Drave i vajcarska, imale stopu meunarodnih patenata po
stanovniku veu od svih ostalih zemalja zajedno.
515
Za stvaranje adekvatnog makroekonomskog ambijenta u velikoj meri je

odgovoran koncept nacionalnog inovacionog kapaciteta (NIK) koji stvara svaka
drava. Dosadanja istraivanja su bazirana na tri teorije (Joveti, Stanii 2009b,
91): Romerovom modelu rasta privrede zasnovanog na idejama kao pokretau
razvoja, Porterovom modelu nacionalne industrijske konkurentske prednosti i
Nelsonovom istraivanju nacionalnog inovacionog sistema. Tom prilikom je
veoma bitno utvrditi koji to faktori utiu na stvaranje NIK-a. Generalni zakljuak
je da faktora ima mnogo i da se razlikuju u zavisnosti od primenjene teorije
(Joveti, Jankovi 2011, 145). Izbor varijabli za specificiranje odreenih
statistiko-ekonometrijskih modela (kao i u ovom radu) u najveoj meri je
ogranien trenutnom dostupnou podataka.
Za Evropsku uniju je pokuaj stvaranja Inovacione unije znak da postoji
vizija, agenda, odnosno jasno utvrena raspodela zadataka i procedura monitoringa
za ostvarivanje konkurentske prednosti zemalja lanica. Iz tog razloga je u okviru
Evropske komisije kao inicijativa Directorate General Enterprise and Industry
oformljena PRO INNO Europe iji je cilj da kroz integrisani pristup postane
sredite analize nove i bolje inovacione politike i politike saradnje u Evropi. Sastoji
se iz dva osnovna dela: Politike analize i Politike saradnje. Politika analize
obuhvata benmarking inovacionih performansi, analizu glavnih inovacionih
trendova i udruivanje u svetu znanja i kontakte u vezi inovacione politike i
poslovnih inovacija i olakavanje dijaloga izmeu dravnih organa, industrije i
akademskih institucija u vezi inovacione politike. Politika saradnje podrazumeva
stimulisanje transnacionalne saradnje u sferi inovacione politike i pruanje
podsticaja za zajednike akcije u oblasti inovacija (http://www.proinnoeurope.eu/overview).
Benmarking inovacionih performansi, kao deo Politike analize, se sastoji
od dva instrumenta: Innovation Union Scoreboard - IUS (nekada je to bio
European Innovation Scoreboard (EIS)) i Innobarometer. IUS pokuava da
uporedi, na godinjoj osnovi, inovacione performanse zemalja lanica, na osnovu
statistikih podataka iz razliitih izvora, pre svega iz Community Innovation
Survey-a. Innobarometer dopunjuje rezultate IUS analizirajui specifine aspekte
inovacija kroz istraivanja na bazi 3.500 sluajno odabranih preduzea u Evropskoj
uniji (http://www.proinno-europe.eu/metrics).
IUS 2011 predstavlja drugo izdanje IUS koje se bazira na prethodnom
izdanju IUS iz 2010. godine, kao i na prethodnim izdanjima EIS. To je alat koji
treba da pomogne u nadgledanju implementacije dostizanja Inovacione unije u
okviru strategije Evropa 2020, obezbeujui uporedive procene inovacionih
performansi zemalja lanica i prikazujui relativne snage i slabosti njihovih
istraivakih i inovacionih sistema. IUS 2011 pravi razliku izmeu 3 glavna tipa
indikatora i 8 inovacionih dimenzija koje su opisane sa ukupno 25 razliitih
indikatora. Glavni tipovi indikatora su: najznaajniji pokretai inovacionih
performansi (Enablers) koji se nalaze van firme, aktivnosti firme koje obuhvataju
516

inovacione napore na nivou firme i autputi koji pokrivaju efekte inovacionih

aktivnosti firme. Slika o karakteristikama inovacionih sistema u zemljama
lanicama obezbeuje se uz pomo Opteg inovacionog indeksa koji predstavlja
kompozitni indeks koji se dobija odgovarajuom agregacijom 25 pojedinanih
indikatora. Najnia vrednost indeksa je 0, dok je najvia mogua vrednost 1. Pored
Opteg indeksa u IUS se izraunava i promena inovacionih performansi zemalja
lanica i celokupne EU 27 na bazi podataka iz petogodinjeg perioda. Najbolje
rezultate belee zemlje koje imaju adekvatno izbalansiran nacionalni istraivaki i
inovacioni sistem, pri emu kljunu ulogu igraju dobra saradnja izmeu privatnog i
javnog sektora, povezanost naune baze i preduzea i komercijalizacija
tehnolokog znanja. S druge strane, zemlje koje zaostaju karakterie neujednaen
istraivaki i inovacioni sistem.
3. Statistiko-ekonometrijski model
Statistiko-ekonometrijski model odreen je za etiri uzastopne godine i to
2006, 2007, 2008. i 2009. godinu. Definisana je zavisno promenljiva i nezavisno
promenljive i posle testiranja problema naruenih pretpostavki regresionog modela i
njihovog otklanjanja, specificirani su, za svaku godinu posebno, regresioni modeli
(R1, R2, R3 i R4) na osnovu strukturnih podataka. Zatim je sprovedena komparativna
analiza statistika pojedinih modela, testirane su hipoteze o statistikoj znaajnosti
regresionih modela, statistikoj znaajnosti pojedinih promenljivih i testirane su
hipoteze o jednakosti parametara populacije. Ovako odraena komparativna analiza
omoguuje izbor promenljivih i modela koji daje bolje rezultate u predvianju i moe
pouzdanije da slui za donoenje mera makroekonomske i poslovne politike, kao i za
makroekonomsko i poslovno odluivanje.
3.1. Opis modela
Cilj specificiranog statistiko-ekonometrijskog modela je da se:
Utvrdi oblik, tip i smer funkcionalnog slaganja izmeu zavisne promenljive
bruto domaeg proizvoda po stanovniku (Y) i nezavisnih promenljivih:
Broja istraivaa na milion stanovnika (X1),
Javne potronje na obrazovanje uee u GDP (X2),
Ulaganja u R&D uee u GDP (X3),
Udela visoko-tehnolokih proizvoda u izvozu (X4) i
Broja prijavljenih patenata (ukupno) (X5)
Testiraju hipoteze u regresionim modelima. Nulte hipoteze su:
Viedimenzionalne hiper-ravne povrine funkcionalne zavisnosti su

statistiki znaajne.
Uticaj pojedinih nezavisih promenljivih je visoko statistiki znaajan.
517
Ne postoji problem multikolinearnosti izmeu nezavisnih promenljivih.

Ne postoji problem autokorelacije izmeu podataka.
Ne postoji problem heteroskedastinosti.
Postoji dejstvo sa zaostajanjem (od jedne ili dve godine) nezavisno
promenljivih na zavisno.
Efekat rasta i pada ulaganja u R&D je asimetrian.
Korieni su strukturni podaci za 32 evropske zemlje. Podaci se odnose na
period od 2004. godine do 2009. godine i preuzeti su iz statistikih baza podataka
Svetske banke i UNESCO-a. Razlike u posmatranim varijablama meu izabranim
zemljama su prikazane na slikama br.1, 2, 3, 4, 5 i 6. Prikazane su vrednosti
varijabli za zemlje sa najveim vrednostima posmatranih varijabli, aritmetika
sredina, vrednosti za Srbiju i zemlje okruenja i za zemlje sa najniim vrednostima
varijabli u 2009.godini.
Slika br.1
GDP po stanovniku u meunarodnim dolarima u 2009. godini
Norway
ARIT.SRED.
Slovenia
Czech Republic
Slovak Republic
Hungary
Croatia
Romania
Bulgaria
Serbia
Macedonia, FYR
0,0000
10000,0000 20000,0000 30000,0000 40000,0000 50000,0000 60000,0000
Stan.dev. (s) = 11200,114
Slika br.2
Broj istraivaa na milion stanovnika u 2009. godini
Finland
ARIT.SRED.
Slovak Republic
Bulgaria
Serbia
Turkey
0,0000 1000,0000
2000,0000
3000,0000
4000,0000
5000,0000
6000,0000
7000,0000
8000,0000
9000,0000
Stan.dev. (s) = 1666,254
518

Slika br.3
Udeo javne potronje na obrazovanje u GDP-u, u 2008. godini
Denmark
Estonia
Hungary
Serbia
Czech Republic
Slovak Republic
0,0000
1,0000
2,0000
3,0000
4,0000
5,0000
6,0000
7,0000
8,0000
9,0000
3,5000
4,0000
4,5000
Stan.dev. (s) = 1,0173%

Slika br.4
Ulaganja u R&D (%GDP) u 2009. godini
Finland
ARIT.SRED.
Hungary
Croatia
Slovak Republic
Latvia
0,0000
0,5000
1,0000
1,5000
2,0000
2,5000
3,0000
Stan.dev. (s) = 0,9379%

Slika br.5
Udeo visokotehnolokih proizvoda u izvozu, u 2009. godini
Iceland
Switzerland
ARIT.SRED.
Croatia
Slovenia
Turkey
0,0000
5,0000
10,0000
15,0000
20,0000
25,0000
30,0000
35,0000
Stan.dev. (s) = 7,6798%
519

Slika br.6
Prijava patenata, rezidenti, u 2009. godini
Germany
Poland
Czech Republic
Slovenia
Croatia
Iceland
0,0000
10000,0000 20000,0000 30000,0000 40000,0000 50000,0000 60000,0000
Stan.dev. (s) = 10435,4147
Izvor: World development Indicators, World Bank 2008, 2009 i UNESCO 2009
U radu je primenjena statistiko-ekonometrijska analiza. U prvom koraku

testirani su dvodimenzionalni linearni i nelinearni modeli da bi se odredio oblik
uticaja pojedine nezavisno promenljive na zavisno promenljivu. Eksperimentisano
je sa sledeim modelima: linearnim, log-log, lin-log, log-lin, kvadratnim. Samo je u
sluaju specifikacije dvodimenzionalnog modela uticaja broja patenata na zavisno
promenljivu prihvaen lin-log model (Joveti 2007, 478-489). Takoe, i u sluaju
testiranja problema heteroskedastinosti, eksperimenstisano je sa gore navedenim
dvodimenzionalnim modelima.
U specifikaciji viedimenzionalnog regresionog modela koriena je
regresija u koracima. Ona se bazira na uporednoj analizi i merenju optimalne veze i
uticaju nezavisno promenljivih na zavisno promenljivu, pomou F-testa. U svakom
koraku se biraju promenljive koje imaju najvei uticaj na zavisno promenljivu. U
poslednjem koraku sve varijable koje su u modelu moraju da imaju F statistiku
iznad donje kritine vrednosti F (3,90) i sve promenljive koje su izvan modela
moraju da imaju vrednost ispod kritine (3,90) (Joveti 1996, 84-88).
Eksperimentisano je sa sledeim viedimenzionalnim hiper-ravnima: viestruki
regresioni model, viestruki log-log model, viestruki lin-log model i viestruki
log-lin model (Joveti 2007, 515-542).
U drugom koraku testiran je problem multikolinearnosti. Pretpostavka
modela je da su nezavisno promenljive nezavisne. Meutim, ova pretpostavka je
retko ispunjena. ee se javlja sluaj da postoji funkcionalna veza izmeu
nezavisno promenljivih. To je problem odnosa podataka u uzorku i dovodi do
nepreciznosti ocena varijansi i standardnih greaka. Moe se dogoditi da, usled
navedenih pristrasnosti, ocenjeni parametri imaju suprotan znak dejstva od onog
koji je poznat i priznat u ekonomskoj teoriji. Multikolinearnost je testirana preko
inverzne korelacione matrice iji se dijagnalni elementi nazivaju varijansa
inflatornog faktora (VIF), tj. VIF =1/(1-Rk2), gde je Rk2 viestruki koeficijent
520

determinacije k-te nezavisne promenljive na sve druge nezavisne promenljive. Snee

sugerie najstroi kriterijum za utvrivanje multikorelacionog problema, a to je da
multikolinearnost postoji ako je VIF5 (Joveti 1996, 90). Idealno je da VIF bude
oko jedan. Meutim, jedan od metoda koji se moe koristiti za otklanjanje
multikolinearnosti je regresija u koracima.
U treem koraku, testiran je problem heteroskedastinosti. Pretpostavka
modela je da sluajne greke modela imaju konstantnu i konanu varijansu, 2i=
2. Ako je ispunjena navedena pretpostavka kae se da su sluajne greke
homoskedastine. U suprotnom, sluajne greke su heteroskedastine. Posledice
heteroskedastinosti su da ocene nisu efikasne i intervali poverenja i testovi
bazirani na ocenama varijansi su nepouzdani. U radu je korien Glejserov test za
otkrivanje heteroskedastinosti (Mladenovi, Petrovi 2003, 172). Apsolutne
vrednosti reziduala regresirane su u odnosu na svaku nezavisno promenljivu
posebno. Eksperimentisana je sa svim gore navedenim krivama. Zatim je pomou
t-testa i F-testa testirana hipoteza o izboru zavisnosti. Izabrani model zavisnosti i
izraunate vrednosti reziduala koriste se za transformaciju svih promenljivih u
modelu. Na transformisane promenljive, u odabranom modelu zavisnosti,
primenjen je generalizovani metod najmanjih kvadrata (Johnston 1998, 211).
U etvrtom koraku testiran je problem autokorelacije. Pretpostavka modela
je da su sluajne greke nekorelisane, cov(i, j)=0. Postojanje autokorelacije
(prvog reda) ne utie na nepristrasnost i konzistentnost ocenjenih parametara
regresije, ali utie na efikasnost ocena. Za testiranje nulte hipoteze o nepostojanju
autokorelacije prvog reda korien je Durbin-Watsonov test (Johnston 1998, 211).
U petom koraku testiran je i asimetrian uticaj nezavisno promenljive za
koju se pretpostavlja da ima takav uticaj (Mladenovi, Petrovi 2003, 146). U
model je uvedena vetaka promenljiva X5, tj.
X5 =1, za Xi Xi-1 i
X5 =0, za Xi >Xi-1.
Testiranje hipoteze o asimetrinom efektu svodi se na testiranje hipoteze o
statistikoj znaajnosti parametra uz vetaku promenljivu.
Poto je pretpostavljeno da postoji dejstvo sa zaostajanjem od jedne i dve
godine primenjen je viestruki klasini regresioni model:
gde je zavisno promenljiva GDP po stanovniku u 2006. godini, a nezavisno

promenljive su iz 2004. 2005. i 2006. godine (Joveti 2007, 539).
promenljive su iz 2005, 2006. i 2007. godine.
521
Na kraju, poto su specificirana etiri regresiona modela testirane su

hipoteze o jednakosti parametara populacije. Statistika obrada podataka vrena je
uz raunarsku podrku statistikog programa SPSS (Statistical Package for the
Social Science for Windows, version 15.0) i Microsoft Excel. U obradi podataka
korieni su razliiti testovi (t-test, z-test, Durrbin-Watsonov test, Gejslerov test
itd.), to je determinisano statistikim pravilima i uslovima. Za odreivanje
statistike znaajnosti korieni su nivoi poverenja =0,01 =0,05.
3.2.Rezultati istraivanja
3.2.1. Regresioni model za 2006. godinu
U prvom koraku eksperimentisano je sa svim gore navedenim regresionim
krivama. U 2006. godini izabran je logaritamski (log-log) viestruki regresioni
model, jer su ocene koeficijenta determinacije (R2 = 0,716) i Snedekorova F
statistika (F =25,261, p=0,000) bile najvee. Poto je F >F2;22;0.05 = 3,4434 i poto
je p=0,0000, to se prihvata H1, a to znai da je odabrana regresiona kriva statistiki
znaajna. U modelu samo nezavisno promenljive ulaganje u R&D (X3 -%uee u
BDP) i udeo visoko-tehnolokih proizvoda u izvozu (X4) imaju statistiko znaajni
uticaj na zavisno promenljivu, odnosno Studentove t-statistike su vee od teorijske
vrednosti t;/2 i p je jednako nuli .
Testiranje multikolinearnosti U modelu, gde je zavisno promenljiva
GDP po stanovniku u 2006. godini, VIF=1,653. Poto je VIF blizu jedan, to
zakljuujemo da ne postoji multikolinearnost izmeu odabranih nezavisno
promenljivih u modelu.
Testiranje heteroskedastinosti: Utvreno je da u podacima 2006. godine
postoji heteroskedastinost, odnosno da postoji funkcionalna veza izmeu
apsolutne vrednosti rezidualae i nezavisno promenljive ulaganje u R&D (X3 %uee u BDP) i apsolutne vrednosti reziduala ei udela visoko-tehnolokih
proizvoda u izvozu, tj.
e= f(X3) oblik zavisnosti: prava, F = 27,915;
e= f(X4) oblik zavisnosti:prava, F = 14,723.
Sve promenljive su transformisane deljenjem sa modeliranom apsolutnom
vrednou reziduala. Tada je primenjen generalizovani metod najmanjih kvadrata.
Eksperimentisano je sa svim gore navedenim viedimenzionalnim regresionim
modelima. Posle otklanjanja heteroskedastinosti empirijskim podacima se najbolje
prilagoava lin-lin model.
Testiranje autokorelacije prvog reda: Odreena je Darbin-Watsonova d
statistika. Poto je d06= 1,53, to je zakljueno da u 2006. godini ne postoji ni
pozitivna (d>dg>dd ) ni negativna autokorelacija (d06<4-dg<4-dd) prvog reda.
522

Testiran je asimetrian uticaj nezavisno promenljive - ulaganje u R&D. U

model je uvedena vetaka promenljiva X5.
X5 =1, za udeo R&D u GDP na nivou proseka
X5 =0, za udeo R&D u GDP ispod nivoa proseka.
Studentova t-statistika je manja od t ;/2 i p >0,05, pa se prihvata H0, a to
znai da ne postoji statistiki znaajno asimetrino dejstvo uea ulaganja u R&D.
Model za 2006. godinu je: = 57336,1+ 8861x3i*. U tabeli br. 1
prikazane su statistike dvodimenzionalnog linearnog regresionog modela za 2006.
godinu.
Tabela br. 1. Statistike regresionog modela R1
Parametri
Ocena
stand.
greke
t-stat.
Parametri
Ocene
9302,153
6,164
0,904
14,364
'
0,899
616,877
F-stat.
206,338
VIF
DW
1,530
Iz napred navedenog mogu se izvesti sledei zakljuci koji potvruju

postavljene hipoteze:
Odabrani viedimenzionalni model je statistiki visoko znaajan, poto je:
F 06= 206,338> F1;2 i p=0,000.
U linearnom regresionom modelu ostala je samo promenljiva ulaganja u
R&D uee u GDP (X3) u 2006. godini, to znai da samo ta nezavisno
promenljiva ima statistiki znaajan uticaj na GDP (t3=14,364, p=0,000).
Koeficijent determinacije pokazuje da je 90,4% varijacije zavisno promenljive
objanjeno izborom linearne funkcije i transformisane X3* promenljive. Poto u
modelu nije ostala ni jedna promenljiva iz 2004. i 2005. godine, to se moe
zakljuiti da nema uticaja nezavisno promenljivih na zavisno sa zaostajanjem.
Varijansa inflatornog faktora je jedan, pa u modelu i dalje ne postoji problem
multikolinearnosti.
Regresioni model omoguuje izraunavanje koeficijenta elastinosti koji
pokazuje da, ako se ulaganja u R&D uee u GDP (X3) promeni za 1%,
nezavisno promenljiva je na nivou prosene vrednosti ( x3 = 1,409032%), onda e
se GDP po stanovniku promeniti za 0,1788%.
523

U 2007. godini izabran je dvostruko logaritamski (log-log)
dvodimenzionalni regresioni model, jer su ocena koeficijenta determinacije (R2 =
0,67) i Snedekorova F07 statistika (F07 =40,591, p=0,000) bile najvee. Poto je F07
>F2;22;0.05 = 3,4434 i poto je p=0,0000, to se prihvata H1, a to znai da je odabrani
regresioni model statistiki znaajan. U modelu nezavisno promenljiva ulaganje u
R&D (X3 -%uee u BDP) ima statistiki znaajan uticaj na zavisno promenljivu,
odnosno Studentove t-statistike su vee od t;/2 i p je jednako nuli .
U drugom koraku je testirana multikolinearnost. U modelu, gde je zavisno
promenljiva GBP po stanovniku u 2007.godini, VIF=1. Poto je VIF jednak 1, to se
moe zakljuiti da ne postoji multikolinearnost izmeu odabranih nezavisno
Zatim je testiran problem heteroskedastinosti. Utvreno je da u podacima
ne postoji heteroskedastinost, odnosno da ne postoji funkcionalna veza izmeu
apsolutne vrednosti reziduala i nezavisno promenljive ulaganje u R&D (X3 %uee u BDP), tj.
e= f(X3).
Model je log-log za 2007.godinu
= 4,376+ 0,543x3i*, gde je logaritam zavisno promenljive, a x3i*
logaritam nezavisno promenljive X3.
Parametri
Ocena
stand.
greke
t-stat.
Parametri
Ocene
4,376
174,791
0,670
0,543
6,371
'2
0,653
F-stat.
40,591
DW
1,530
VIF
Iz tabele br. 2 mogu se izvesti i sledei zakljuci koji potvruju postavljene

hipoteze:
524
Prihvata se alternativna hipoteza - odabrani dvodimenzionalni regresioni

model je statistiki visoko znaajan jer je Snedecorova F07 statistika
jednaka 40,591 > F1;2;,.i p=0,0000.

Koeficijent determinacije pokazuje da je 67% varijacije zavisno

promenljive objanjeno izborom dvodimenzionalnog regresionog modela i
transformisane nezavisno promenljive X3*.
Kod stepene funkcije ili log-log modela ocene parametara populacije su
ujedno i koeficijenti elastinosti, tako da se moe izvesti sledei zakljuak:
ako se uee ulaganja u R&D promeni za 1%, onda e GDP po
stanovniku promeniti za 0,543% .
Ne postoji dejstvo sa zaostajanjem nezavisno promenljivih.
Mada uvoenje vetake promenljive u model nije potvrdilo pretpostavku

o postojanju asimetrinog dejstva ulaganja u R&D, ipak su posebno odraeni
regresioni modeli za:
1. zemlje ija su ulaganja u R&D vea od proseka.
2. zemlje ija su ulaganja u R&D manja od proseka.
Meutim, odabrani regresioni modeli nisu bili statistiki znaajni (testirani
su i otklonjeni svi ekonometrijski problemi ije prisustvo moe da dovede do ovog
zakljuka), to je potvrdilo pretpostavku o homogenosti izabranog uzorka.
U prvom koraku eksperimentisano je sa svim gore navedenim regresionim
krivama. U 2008. godini izabran je logaritamski (log-log) viestruki regresioni
model, jer su ocene koeficijenta determinacije (R2 = 0,749) i Snedekorova F
statistika (F =37,281, p=0,000) bile najvee. Poto je p=0,0000, to se prihvata H1,
a to znai da je odabrana regresiona kriva statistiki znaajna. U modelu samo
nezavisno promenljive ulaganje u R&D (X3 - %uee u BDP) i udeo visokotehnolokih proizvoda u izvozu (X4) imaju statistiki znaajan uticaj na zavisno
promenljivu, odnosno Studentove t-statistike su vee od teorijske vrednosti t;/2 i p
je jednako nuli. Ni jedna nezavisno promenljiva nema uticaj sa zaostajanjem na
zavisno promenljivu.
Testiranje multikolinearnosti U modelu, gde je zavisno promenljiva
GDP po stanovniku u 2008. godini, VIF=3,048. Poto je VIF manje od 5, to
zakljuujemo da ne postoji multikolinearnost izmeu odabranih nezavisno
Testiranje heteroskedastinosti: Utvreno je da u podacima 2008. godine
ne postoji heteroskedastinost, jer je p1=0,150 i p3=0,348 vee od =0,05 (prihvata
se nulta hipoteza).
Testiranje autokorelacije prvog reda: Odreena je Darbin-Watsonova d
statistika. Poto je d08= 1,497, to je zakljueno da u 2008. godini test za pozitivnu
autokorelaciju neodreen (dg>d>dd ), a da ne postoji negativna autokorelacija
(d06<4-dg<4-dd) prvog reda. Poto je test za pozitivnu autokorelaciju prvog reda
525
neodreen, to je, ipak, primenjen postupak za otklanjanje autokorelacije. Sve

nezavisno i zavisno promenljive su transforminisane na sledei nain:
X 1*t = X 1t X 1,t 1 ,
Yt * = Yt Yt 1 ,
X 3*t = X 3t X 3, t 1 , gde je
ocena autokorelacionog koeficijenta. Poto postoji autokorelacija, to znai da

postoji funkcionalna veza izmeu reziduala, pa je et = et 1 + vt . Iz ove jednaine
T
je =
ee
t = 2 t t 1
T
2
t = 2 t 1
Posle otklanjanja autokorelacije dobijen je sledei model:

Model za 2008. godinu je: = 2,7578+0,2242x1i*+0,3755x3i*. U tabeli
br. 3 prikazane su statistike trodimenzionalnog regresionog modela za 2008.
godinu.
Parametri
Ocena
stand.
greke
t-stat.
Parametri
Ocene
2,7578
9,1543
0,7932
0,2242
1,899
0,3755
3,1983
'2
0,899
F-stat.
49,8647
DW
2,023
VIF
Testiran je asimetrian uticaj nezavisno promenljivih: broja istraivaa na

milion stanovnika (X1) i ulaganja u R&D uee u GDP (X3). U model su
uvedene vetake promenljive X5 i X6, tj.
X5 =1, za broj istraivaa na nivou proseka i
X5 =0, za broj istraivaa ispod nivoa proseka i
X6 =1, za udeo R&D u GDP na nivou proseka i
X6 =0, za udeo R&D u GDP ispod nivoa proseka.
Iz napred navedenog mogu se izvesti sledei zakljuci koji potvruju
postavljene hipoteze:
526

Odabrani viedimenzionalni modeli je statistiki visoko znaajan, poto je

F 08= 49,8647> F1;2 i p=0,000 i bolji je od prethodno odreenog modela za 2008.
godinu jer je Snedecorova F statistika vea u drugom modelu.
U trodimenzionalnom regresionom modelu ostala su promenljive: broj
istraivaa na milion stanovnika i ulaganja u R&D uee u GDP (X3) u 2008.
godini. Samo promenljiva ulaganja u R&D uee u GDP (X3) ima statistiki
znaajan uticaj (t3=14,364, p=0,000). Promenljiva broj istraivaa nema statistiki
znaajan uticaj. Meutim, kada ona izae iz modela smanjuje se koeficijent
determinacije. To znai da neka druga nezavisno promenljiva deluje preko ove, pa
je iz tog razloga X1 ostalo u modelu.
Koeficijent determinacije pokazuje da je 79,32% varijacije zavisno
promenljive objanjeno izborom viedimenzionalnog regresionog modela i
transformisanih promenljivih X1* i X3* . Poto u modelu nije ostala ni jedna
promenljiva iz 2006. i 2007. godine, to se moe zakljuiti da nema uticaja
nezavisno promenljivih sa zaostajanjem na zavisno promenljivu. Varijansa
inflatornog faktora je jedan, pa u modelu i dalje ne postoji problem
multikolinearnosti.
U 2009. godini izabran je dvostruko logaritamski (log-log) viestruki
regresioni model, jer su ocena koeficijenta determinacije (R2 = 0,748) i
Snedekorova F09statistika (F09 =29,758) bile najvee. Poto je F09 >F2;22;0.05 =
3,4434 i poto je p=0,0000, to se prihvata H1, a to znai da odabrana regresiona
hiperravan statistiki znaajna. U modelu nezavisno promenljive ulaganje u R&D
(X3 - % uee u BDP) i udeo visoko-tehnolokih proizvoda u izvozu (X4) imaju
statistiki znaajni uticaj na zavisno promenljivu, odnosno Studentove t-statistike
su vee od t;/2 i p je jednako nuli .
U drugom koraku je testirana multikolinearnost. U modelu gde je zavisno
promenljiva GBP po stanovniku u 2009. godini VIF=1,22. Poto je VIF priblino
jednak 1, to zakljuujemo da ne postoji multikolinearnost izmeu odabranih
nezavisno promenljivih u modelu.
Zatim je testiran problem heteroskedastinosti. Utvreno je da u podacima
ne postoji heteroskedastinost, odnosno da ne postoji funkcionalna veza izmeu
apsolutne vrednosti reziduala i nezavisno promenljive ulaganje u R&D (X3 - uee
u BDP) i apsolutne vrednosti rezidualaei udela visoko-tehnolokih proizvoda u
izvozu, tj.
e= f(X3)
e= f(X4).
527
Testiran je asimetrian uticaj nezavisno promenljive - ulaganje u R&D i

asimetrian uticaj nezavisno promenljive - udeo visoko-tehnolokih proizvoda u
izvozu. U model su uvedene vetake promenljive X5 i X6, tj.
X5 =1, za udeo R&D u GDP na nivou proseka,
X5 =0, za udeo R&D u GDP ispod nivoa proseka i
X6 =1, za udeo visoko-tehnolokih proizvoda u izvozu (X4) na nivou
proseka i
X6 =0, za udelo visoko-tehnolokih proizvoda u izvozu (X4) ispod nivoa
proseka.
To je potvrdilo pretpostavku o homogenosti izabranog uzorka, odnosno o
homogenosti statistikog skupa.
Model je log-log za 2009. godinu, tj.
= 4,131+ 0,4679x3i* + 0,203x4i*. U tabeli br. 4 prikazane su statistike

trodimenzionalnog regresionog modela za 2009.godinu.

i

Para
metri
Ocena
parametara
t-stat.
Sig.
Parametri
Ocene
populacije
0
4,131
48,201
0,0000
0,748
0,4679
5,587
0,0000
'2
0,723
0,203
2,443
0,024
DW
1,314
29,758
0,0000
Iz tabele br. 4 mogu se izvesti i sledei zakljuci koji potvruju postavljene

hipoteze:
528
Prihvata se alternativna hipoteza - odabrani viedimenzionalni regresioni

model je statistiki visoko znaajan; jer je Snedecorova F09 statistika
jednaka 29,758 > F1;2;, i p=0,0000.
Koeficijent determinacije pokazuje da je 74,8% varijacije zavisno
promenljive objanjeno izborom viedimenzionalne hiper-ravne povrine i
transformisanih nezavisno promenljivih X3* i X4*.
Kod stepene funkcije ili log-log modela ocene parametara populacije su
ujedno i koeficijenti elastinosti, tako da se mogu izvesti sledei zakljuci.

Ako se uee ulaganja u R&D promeni za 1%, onda e GDP po

stanovniku promeniti za 0,467% . Ako se udeo visoko-tehnolokih
proizvoda u izvozu (X4) promeni za 1%, onda e se GDP po stanovniku
promeniti za 0,203%.
3.2.5. Komparativna analiza rezultata dobijenih pomou regresije R1, R2, R3 i R4
Uporednom analizom regresije R1 - promenljive su podaci iz 2006. godine,
R2 - promenljive su podaci iz 2007. godine, R3 - promenljive su podaci iz 2008.
godine i R4 - promenljive su podaci iz 2009. godine mogu se izvesti sledei
zakljuci:
Analizom oblika zavisnosti moe se zakljuiti da se oblik zavisnosti menja
iz godine u godinu, tj. 2006. i 2008. godine je prava, a 2007. i 2009. godine
je log-log model. Takoe, 2006. i 2007. godine oblik zavisnosti je
dvodimenzionalna regresija, a 2008. i 2009. godine je trodimenzionalna
regresija.
Statistiki su znaajne sve etiri regresije (F06=206,338, F07=40,591,
F08=49,8647 i F09=29,758).
Ni u jednoj regresiji nema dejstva sa zaostajanjem promenljivih i nema
asimetrinog dejstva nezavisno promenljivih posle primene regresije u
koracima.
Promenljiva X3 - udeo R&D u GDP ima u svim godinama statistiki
znaajan uticaj na zavisno promenljivu, promenljiva broj istraivaa na
milion stanovnika (X1) u 2008. godini ima statistiki znaajan uticaj na
zavisno promenljivu, a promenljiva udeo visoko-tehnolokih proizvoda u
izvozu (X4) ima statistiki znaajan uticaj u 2009. godini. Javna potronja
za obrazovanje uee u GDP i broj prijavljenih patenata (ukupno) (X5)
ni u jednoj godini nemaju statistiki znaajan uticaj.
U regresijama ne postoji problem multikolinearnosti.
U regresijama ne postoji problem heteroskedastinosti. Postojao je u
podacima iz 2006. godine i on je otklonjen.
U regresijama ne postoji ni negativna ni pozitivna autokorelacija I reda. U
2008. godini test za otklanjanje pozitivne autokorelacije je primenjen i ona
je otklonjena u prvoj iteraciji.
Statistiki skup je homogen.
Poto promenljiva X3 - udeo R&D u GDP ima uticaj na zavisno
promenljivu i poto u 2007. i 2009. godini oblik uticaja je logaritamski to
se moe testirati hipoteza o jednakosti parametara populacije.
Nulta hipoteza H 0 je da se vrednost parametra 3 statistiki znaajno ne
razlikuje od hipotetike vrednosti parametra 30 , tj. 3 = 30 ; 30 =0,5.
529
Alternativna hipoteza je H 0 : 3 30 , tj. vrednost parametra 3 se

statistiki znaajno razlikuje od hipotetike vrednosti parametra 30 .
Test je dvosmeran. Verovatnoa nivoa znaajnosti testa =0,05, a kritina
vrednost testa je t( v, / 2 ) .
Statistika testa je t =
b3 30
.
sb3
Zona prihvatanja nulte hipoteze je t t( v , / 2) i p>0,05.

Zona odbacivanja nulte hipoteze i prihvatanja alternativne
H 1 je
t f t( v, / 2) i p0,05.
Statistika
t=
testa
za
2007.
b3 30 0,543 0,5
=
= 0,5059.
sb3
0,085
godinu
Statistika testa za 2009. godinu je: t =
je
ovom
sluaju
je:
b3 30 0,467 0,5
=
= -0,3928.
sb3
0,084
Poto je t07 i t09 p t( v, / 2) i p07,p09>0,05, to se u oba sluaja prihvata nulta

hipoteza H 0 , a to znai da se moe smatrati, na osnovu uzoraka 2007. i 2009.
godine, da je parametar u populaciji uz promenljivu X3 jednak 0,5 ili parametri
populacije 2007. i 2009. godine uz promenljivu X3 se statistiki znaajno ne
razlikuju.
4. Zakljuak
U model u radu su ukljuene samo neke promenljive, meutim, teorijska i
praktina istraivanja ovog problema, u svetu i kod nas, ukazuju da, u daljoj analizi
i specifikaciji statistiko-ekonometrijskog modela, treba ukljuiti i brojne druge
promenljive i to:
a. promenljive apsorpcionog kapaciteta: broj diplomiranih u prirodnim i
tehniko tehnolokim naukama, broj zaposlenih u srednje i visoko tehnoloki
intenzivnim industrijama, broj zaposlenih u visoko tehnolokim intenzivnim
uslugama itd.
b. promenljive R&D sposobnosti: trokove za nauno-istraivaki i R&D rad
poslovnog sektora kao procentualno uee u BDP, broj patenata u visoko
tehnoloki intenzivnim oblastima. Opravdanje za ovu tvrdnju nalazi se i u injenici
530

da koeficijenti deteterminacije pokazuju da: u drugoj regresiji R2 nije ukljueno

33% nezavisnih faktora dejstva, u treoj 20,7%, a u etvrtoj R4 25,2% faktora
dejstva.
U radu su specificirana etri modela koja su dala potpuno razliite modele
u pogledu promenljivih koje su ukljuene u model i u pogledu oblika zavisnosti.
Jedino za promenljivu udeo R&D u GDP moe se tvrditi da ona ima statistiki
znaajan uticaj, tako da se samo zakljuci u vezi ove promenljive mogu koristiti za
statistiko zakljuivanje. Naime, ako se ova promenljiva povea za 1% (smanji za
1%) GDP po stanovniku e se poveati (smanjiti) za oko 0,5%. To poveanje bi u
2009. godini u Srbiji proseno iznosilo 59,465 meunarodnih $ po stanovniku, a u
masi bi to bilo 435331788,255 me. $ (Srbija je u 2009. godini imala 7320807
stanovnika). Srbija (11893 me. $) i Makedonija (11159 me. $) imaju najmanji
GDP po stanovniku u 2009. godini od posmatranih zemalja. Najvei GDP po
stanovniku imaju Norveka (56214 me. $), vajcarska (45224 me. $), Irska
(40697 me. $) i Holandija (40676 me. $). Proseni GDP po stanovniku za
posmatrane zemlje je 28169,38 me. $. Srbija spada u zemlje koja ima najmanja
ulaganja u R&D (0,86% u GDP). Najvea ulaganja imaju Finska (3,96%) i
vedska (3,6%). Ako bi se ulaganja u R&D u Srbiji poveala za 1%, to bi iznosilo
1,86% i to bi, tek u tom sluaju, bilo na nivou prosenih ulaganja za ove 32 zemlje.
Srbija bi tada imala GDP po stanovniku 11952,465 me. $, to bi opet (uz
Makedoniju) bio najnii iznos za ove 32 zemlje.
U daljoj specifikaciji regresionog modela bie sproveden i drugi postupak,
tj. u prvom koraku bie odreena faktorska analiza. U drugom koraku bie
specificiran regresioni model sa faktorima kao nezavisno promenljivim. Dobijeni
rezultati koristie se za testiranje hipoteza i za komparativnu analizu sa
specificiranim regresionim modelima R1, R2, R3 i R4. Ovo je naroito znaajno za
merenje uticaja dejstva nezavisno promenljivih sa zaostajanjem.
U daljoj analizi i specifikaciji ovog modela bie ukljuene i sve godine u
analizu (2006, 2007. i 2008. godina). Naroito treba da se istakne da su
publikovani podaci za 2010. godinu i da e biti specificirana oba modela, (klasian
regresioni model i model gde su faktori nezavisno promenljive) i na osnovu
podataka 2010. godine. Specificiranje ovog drugog regresionog modela i testiranje
hipoteza o jednakosti parametara populacije omoguilo bi izbor regresionog
modela koji bi mogao da poslui kreatorima ekonomske i poslovne politike za
upravljanje razvojem na makro i mikro nivou, odnosno posle adekvatne
kvalitativne analize i nadgradnje modela, za ekonomsko i poslovno odluivanje,
planiranje, kontrolu i upravljanje.
531
Literatura
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
532
Furman, J., Porter, M., Stern, S. (2002) The Determinants of National Innovative
Capacity. Research Policy, 31: 899 933.
Johnston, J. (1998) Econometric Methods. New York: McGrowHill.
Joveti, S. (1996) Upravljanje trokovima kvaliteta. Kragujevac: Ekonomski fakultet.
Joveti, S. (2007) Statistika sa aplikacijom u EXCEL-u, IPDositej. Gornji
Milanovac.
Joveti, S., Stanii, N. (2009a) Konvergencija izvoznih struktura evropskih tranzicionih
zemalja i zemalja EU15 sa posebnim osvrtom na Srbiju. Industrija, 3: 1-19.
Joveti, S., Stanii, N. (2009b) Ulaganje u razvoj ljudskog kapitala kao osnovna
determinanta savremenog privrednog razvoja: empirijska studija na primeru evropskih
zemalja. Ekonomske teme, 47(1): 89-105.
Joveti, S., Jankovi, N. (2011) Znaaj nauno-tehnolokog razvoja za drutvenoekonomski razvoj zemlje: statistiko-ekonometrijski model. Zbornik radova sa 18.
naunog skupa meunarodnog znaaja: Tehnologija, kultura i razvoj (ured. Vlastimir
Mateji): 142-151. Pali, Srbija, Udruenje Tehnologija i drutvo.
Mladenovi, Z., Petrovi, P. (2003) Uvod u ekonometriju. Beograd: Ekonomski
fakultet.
Oslo Manual, Guidelines For Collecting And Interpreting Innovation Data (2005)
OECD and Eurostat.
Reinert, E. (2006) Globalna ekonomija: kako su bogati postali bogati i zato siromani
postaju siromaniji. Beograd: igoja tampa.
SRPS ISO 9000:2007, Sistemi menadmenta kvalitetom Osnove i renik. Beograd:
Institut za standardizaciju Srbije.
SRPS ISO 9001:2008, Sistemi menadmenta kvalitetom Zahtevi, Beograd: Institut za
standardizaciju Srbije.
SRPS ISO 9004:2009, Ostvarivanje odrivog uspeha pristup preko menadmenta
kvalitetom. Beograd: Institut za standardizaciju Srbije.
SPSS 15.0 (2006) Brief Guide. Chicago, USA: SPSS INC.
Veselinovi, P., Stanii, N., Jankovi, N. (2011) Obrazovna struktura radne snage
Srbije kao faktor meunarodne konkurentnosti i ekonomskog razvoja zasnovanog na
znanju, Zbornik radova sa 18. naunog skupa meunarodnog znaaja:Tehnologija,
kultura i razvoj (ured. Vlastimir Mateji):152-161. Pali, Srbija, Udruenje
Tehnologija i drutvo.
Unesco Institute for Statistics,
http://stats.uis.unesco.org/unesco/ReportFolders/ReportFolders.aspx, (26. 09. 2011.)
Inno Metrics Pro Inno Europe, http://www.proinno-europe.eu/overview,(29. 03. 2012.)

KNOWLEDGE AND INNOVATION AS ESSENTIAL FACTORS

OF SOCIO-ECONOMIC DEVELOPMENT OF THE COUNTRY:
A STATISTICAL AND ECONOMETRIC MODEL
Abstract: Contemporary business enviroment has contributed to the growing
importance of investment in knowledge, technology and innovation. Increase
of the general level of education has contributed that a paradigm job for life is
replaced by a new, lifelong learning, where education is considered the only
viable resource of competitive advantage in the long run. Investing in
knowledge should be in causal relation with other factors such as investment
in research and development, application of research results, innovation,
development and application of new technologies. This is the reason why
innovation is considered to be the core strategy for Europe 2020, which
should lead to the creation of some kind of "Innovation Union". The last
revision of the ISO family of standards shows that the sustainable success of
the organization can only be achieved by effective and efficient quality
management system, managing the effects of environment factors,learning
process and improvement and innovation applying. Applying this standard is
achieved by continuously improving organization performance, as well as
customer and other interested parties satisfaction exceeding. The aim of this
paper is to specify the statistical and econometric model which has to show
the factors of economic growth and countries development level.On the basis
of established database and specified model, the shape, type and direction of
functional agreement between the dependent variable were defined - GDP per
capita and selected independent variables and hypotheses were tested using
regression models.
Keywords: knowledge, innovation, economic development, statistical and
econometric model
533
UNIVERZITET U NIU
EKONOMSKI FAKULTET
Tel: +381 18 528 624 Fax: +381 18 4523 268
OSIGURANJE DEPOZITA KAO EX ANTE I EX POST

ANTIKRIZNI MEHANIZAM U BANKARSTVU
Borko Krsti
Jelena Radojii
Rezime: Zbog znaaja depozita u poslovanju banaka i njihove
osetljivosti u kriznim uslovima, osiguranje depozita se poslednjih
decenija promovie kao jedan od stubova moderne dravne mree
sigurnosti. Kreiranje i implementacija efikasne eme osiguranja je teak
zadatak, jer prekomerna zatita banaka moe da podstakne banke na
rizinije ponaanje i destabilizuje sistem koji treba da zatiti. Izazov za
kreatore ovih sistema je obezbeenje zaitite deponenata bez
prekomernog podrivanja trine discipline. Globalna finansijska kriza je
istakla znaaj osiguranja depozita kao antikriznog mehanizma.
Podizanjem praga osiguranja, vlasti su uspele da zatite deponente. To je
pomoglo u prevenciji panike i osvetlilo je snagu uticaja osiguranja
depozita na poverenje javnosti. Iskustva su apostrofirala znaaj
proaktivnog pristupa u spreavanju buduih finansijskih kriza. Efikasne i
stabilne nacionalne eme eksplicitnog osiguranja depozita imaju kljuni
znaaj za globalnu finansijsku stabilnost. Iz toga proizilazi potreba
njihove reforme uz postizanje veeg stepena harmonizacije propisa na
globalnom nivou.
Kljune rei: osiguranje depozita, finansijska stabilnost, moralni hazard,
bankarska panika
Uvod
Znaajan segment izvora sredstava banaka ine depoziti a u okviru njih
depoziti po vienju koji su posebno osetljivi u nestabilnim uslovima poslovanja.
Bankarsko poslovanje se temelji na deliminom pokriu depozita rezervama, to
znai da banka ne moe istovremeno da zadovolji zahteve za isplatu svih svojih
deponenata. Naglo povlaenje depozita ne predstavlja samo problem individualnih
banaka koje su zapale u probleme ve se, zbog domino efekta, moe lako proiriti
Univerzitet u Niu, Ekonomski fakultet

borko.krstic@eknfak.ni.ac.rs, jelena.radojicic@eknfak.ni.ac.rs
UDK 368:336.781.2, pregledni rad
Primljeno: 02.10. 2012. Prihvaeno: 29.11.2012.
na itav bankarski sistem. U situaciji kada postoje problemi u bankarskom sektoru,

deponenti koji ne raspolau potpunim informacijama o poslovanju banaka,
sumnjaju u njihovu predstojeu nesolventnost, pa e povlaiti sredstava, ak i u
sluaju nepostojanja inicijalnog pogoranja njihovog bilansa stanja. Deponenti e
opsedati, kako loe, tako i dobre banke pa propast jedne moe doprineti propadanju
drugih banaka. Juri na banke moe se izbei ili ublaiti uvoenjem osiguranja
depozita u bankama. U sluaju nepostojanja osiguranja depozita, propast banke
znai da deponenenti ekaju sve dok se banka ne likvidira (dok se njena aktiva ne
pretvori u novac) da bi povratili svoje depozite. Osiguranje depozita predstavlja za
deponente garanciju na osnovu koje im se, u odreenoj meri, isplauju depoziti ta
god da se sa bankom desi. Zbog psiholokog uticaja koji ima na deponente,
postojanje ovakve zatite umanjuje pritisak na banke za isplatu depozita u kriznim
uslovima. Na taj nain, postojanje sistema osiguranja depozita doprinosi ouvanju
stabilnosti finansijskog sistema.
Meutim, zatita koju osiguranje depozita prua deponentima podstie
njihovo rizino ponaanje a posredno i rizino ponaanje banaka. Ukoliko, tako
podstaknut, moralni hazard poprimi vee razmere moe dovesti do nestabilnosti
bankarskog sektora. Ta negativna posledica osiguranja depozita se mora imati u
vidu prilikom ureenja konkretnog sistema osiguranja depozita. Velika raznolikost
ema osiguranja depozita u svetu proizilazi upravo iz nastojanja da se razliitim
pravnotehnikim reenjima umanje njegovi nedostaci.
1. Funkcije instituta osiguranja depozita
Svrhu osiguranja depozita moemo posmatrati u uem i irem smislu. U
uem smislu, osiguranje depozita ima za cilj pruanje zatite deponentima u obliku
naknade depozita u sluaju propasti banke. Potreba zatite deponenata na ovakav
nain moe se objasniti injenicom da nemaju svi deponenti dovoljno znanja i
mogunosti za samostalno procenjivanje rizika pojedinanih banaka. To se naroito
odnosi na male deponente koji su slabije informisani, pa su time u loijoj poziciji
ako banka zapadne u probleme. U isplati depozita vai pravilo prvi doao - prvi
usluen a kako su vei deponenti bolje informisani oni e prvi povui svoje
depozite. Pogrena procena rizika banke bi mogla da dovede do gubitka depozita
velikog broja deponenata. Sa postojanjem osiguranja depozita se u stvari titi iroki
krug manjih deponenata.
U irem smislu, cilj osiguranja depozita je jaanje finansijske stabilnosti
bankarskog sistema. Osiguranje depozita ublaava pritisak deponenata na banke u
kriznim uslovima. Tada moe doi do opteg povlaenja depozita iz banaka iz
straha da bi banke mogle postati nesolventne (ak i kada nema objektivnih razloga
za to). Takoe, jaanjem poverenja u bankarski sistem stvara se povoljno okruenje
za normalan rast tednje. Time se pospeuje ostvarenje osnovne funkcije
bankarskog sektora kao finansijskog posrednika.
536
Osiguranje depozita kao ex ante i ex post antikrizni mehanizam u bankarstvu
Uloga osiguranja depozita u spreavanju juria na banke (bank run),

objanjena je u poznatom DiamondDybvig modelu (Diamond, Dybvig 1983).
Prema ovom modelu, juri na banku usled panike deponenata je jedan od nekoliko
racionalnih ishoda odnosa ponude i tranje depozita. Banka pozajmljuje sredstva
na dui rok dok deponenti mogu da povlae sredstva u kratkom roku. Problem
neusklaenosti rone strukture aktive i pasive poveava verovatnou nastanka
juria na banku. U sistemu bez osiguranja depozita mogu da nastanu dve situacije
(ravnotee): a) situacija u kojoj deponenti ne povlae svoje depozite jer imaju
poverenje u banku (dobra ravnotea), b) situacija u kojoj dolazi do juria na
banku (loa ravnotea). Drugu situaciju Douglas Diamond i Philip Dybvig
objanjavaju efektom koordinacijske greke depozitara (coordination failure
among depositors). Pojedini deponenti povlae svoje depozite iz banke zato to
veruju da e to uiniti i ostali to dovodi banku u stanje nelikvidnosti (iako je
banka na poetku bila likvidna) (Ahec-onje 2002).
Sa stanovita deponenata, uestvovanje u optem povlaenju depozita iz
banke predstavanja racionalno ponaanje. Iako je okida lananog juria na banke
banka sa izrazito nepovoljnom strukturom aktive i pasive, to je samopodravajui
proces koji, u sutini, nema veze sa tim da li su banke zapravo stabilne ili nestabilne.
Problem sistemskog rizika i irenja zaraze kroz bankarski sistem
objanjava proireni Diamond-Dybvig model. U njemu se polazi od pretpostavke
da bilo koji egzogeni ok koji dovodi do odliva gotovine jedne ili vie banaka,
moe dovesti do destabilizacije celog bankarskog sistema. Problemi u poslovanju
pojedinih banaka mogu da podstaknu optu paniku meu deponentima, to e
usloviti povlaenje depozita iz svih banaka u sistemu. Direktna meusobna
izloenost banaka na meubankarskom tritu moe dovesti do institucionalne
zaraze. Brza naplata meubankarskih potraivanja od strane privremeno nelikvidne
banke moe dovesti ostale banke u slinu situaciju ime se destabilizuje bankarski
sistem. Sutina DiamondDybvig modela je da uspostavljanje adekvatnog
insistucionalnog i regulatornog okvira, pri emu je od posebnog znaaja osiguranje
depozita, slabi efekat koordinacijske greke deponenata i smanjuje verovatnou
nastanka juria na banke (Ahec-onje 2002).
Pored navedenih osnovnih funkcija osiguranja depozita (zatite deponenata i
prevencije juria na banke) moe se dodati jo jedan razlog koji opravdava njegovu
implementaciju. Osiguranje depozita omoguava vlastima da lake zatvore propale
banke jer je to politiki prihvatljivije usled manje socijalizacije trokova takve akcije.
2. Teorijsko-metodoloke kontroverze osnivanja i funkcionisanja
sistema osiguranja depozita
2.1. Kritika instituta osiguranja depozita
Moralni hazard, kao pratilac svih vrsta osiguranja, osnovni je nedostatak i
osiguranja depozita. Generalno, samo postojanje osiguranja podstie preuzimanje
537
rizika koji vode ka njegovoj isplati. Saznanje o postojanju institucije za smanjenje

rizika ini da sistem u buduem periodu postane sklon preuzimenju veeg stepena
rizika. eme osiguranja depozita doprinose ouvanju stabilnosti finansijskog
sistema ali potencijalno mogu da podstaknu rizinije ponaanje, kako banaka, tako
i deponenata, odnosno da podstaknu poveanje moralnog hazarda.
Usled zatite koju im prua sistem osiguranja depozita, deponentima
nedostaje podsticaj da prate poslovanje banka. Zbog nedostatka trine discipline
nametnute od strane deponenata, banke se uputaju u rizinije plasmane kako bi
ostvarile vie stope povraaja. Uputanje banaka u vee rizike nego to bi bio
sluaj da nema osiguranja depozita vodi ka poveanju verovatnoe nastanka
njihovog bankrotstva. Prema tome, sistem osiguranja depozita, koji ima za cilj da
smanji rizik likvidnosti kod banaka, na kraju moe da povea verovatnou nastanka
njihove nesolventnosti. U tome se sastoji paradoks dravnog osiguranja depozita:
nastojanje da se banke uine stabilnijim (tako to e se zatiti od juria
deponenata) u stvari moe da ih oslabi.
Zbog prisustva moralnog hazarda kao pratee pojave njegovog
funkconisanja institut osiguranja depozita je predmet brojnih kritika.
Fundamentalnu kritiku osiguranja depozita dao je Kevin Dowd. Njegova analiza se
zasniva komparaciji bankarskog sistema u kom ne postoji dravno osiguranje
depozita i bankarskog sistema sa dravnim osiguranjem depozita (Dowd 1993).
U prvom sluaju, ako banka propadne deponenti gube novac. Zbog
postojanja ovog rizika deponenti su oprezniji kada odluuju o deponovanju svog
novca. S druge strane, da bi privukli depozite u svoje banke, bankarski menaderi
moraju da ulau vei napor kako bi izgradili i ouvali poverenje svojih deponenata.
To podrazumeva oprezniju politiku plasmana, odravanje odgovarajueg nivoa
rezervi likvidnosti i dranje adekvatnog nivoa kapitala u odnosu na rizinu aktivu.
Sutina je da je finansijsko zdravlje banaka odreeno tranjom: ako javnost
eli sigurne banke onda e ih dobiti, ali pri tom e to morati i da plati prihvatanjem
relativno niskih kamatnih stopa na depozite i plaanjem relativno viih kamatnih
stopa na zajmove (Dowd 1993, 16).
Trina disciplina jaa finansijsku stabilnost bankarskog sistema u kom ne
postoji osiguranje depozita. Kada banka koja posluje rizino zapadne u probleme
doi e do gubitka poverenja deponenata u njenu stabilnost. Odliv depozita iz
loe banke moe se zavriti i njenim bankrotstvom. Pri tom, dolazi do
redepnovanja sredstava kod dobrih banaka koje su finansijski jae i opreznije u
preuzimanju rizika. Na taj nain juri na konkretnu banku se ispoljava kao juri
u kvalitet jer deluje u pravcu jaanja tine discipline svih banaka u sistemu.
Proces konkurencije izmeu banaka deluje u pravcu nagraivanja dobrih i
kanjavanja loih banaka. (irovi 2007)
U bankarskom sistemu u kojem postoji dravno osiguranje depozita
deponenti znaju da je njihov deponovani novac siguran. Oni postaju neosetljivi na
538
rizike koje prouzima njihova banka, ve na njihove odluke utie visina kamatne
stope koju dobijaju. U tom sluaju dolazi do moralnog hazarda u ponaanju
banaka. Banke mogu da se kockaju sa depozitima graana one ulau u
rizinije plasmane koji donose vie stope prinosa i poveavaju kamatne stope na
depozite kako bi privukle dodatna sredstava za ulaganje (Dowd 2009.) Ukoliko se
rizici pokau kao poslovni uspesi, koristi pripadaju bankama, dok u suprotnom
dravne eme zatite depozita preuzimaju na sebe isplatu depozita.
U sistemu sa dravnim osiguranjem depozita konkurencija deluje u pravcu
pogoranja finansijske stabilnosti bankarskog sistema. Riziinije banke mogu da
ponude deponentima vie kamatne stope i mogu da ostvare svojim akcionarima
vie stope povraaja pa kozervativne i oprezne banke gube u konkurentskoj borbi
(Dowd 2009, 17). Dowd je doao do zakljuka da je dravno osiguranje depozita u
sutinskoj suprotnosti sa stablnim i zdravim bankarskim sistemom, pa ga zato treba
ukinuti. (irovi 2007, 427)
Demirguc-Kunt i Huizinga (Demirguc-Kunt, Huizinga 2004) smatraju da
je nedostatak trine discipline neeljena posledica finansijske zatitne mree.
Trina disciplina igra znaajnu ulogu u prevenciji prekomernog preuzimanja
rizika od strane banaka. Ona ih primorava na ponaanje kojim e izbei prevelike
gubitke i smanjiti rizik od neuspeha. Ukoliko banka preuzima prekomeran rizik,
deponenti e zahtevati vie kamatne stope na depozite ili e povui novac iz te
banke. Meutim, u sluaju postojanja dravnog osiguranja depozita sposobnost
banaka da privue depozite ne zavisi od rizika koji preuzima. To, u sluaju
postojanja korelacije rizika u bankarskom sistemu, moe doprineti finansijskoj
nestabilnosti i nastanku finansijske krize.
Rezultati nekih od najranijih empirijskih studija ili su u prilog kritikama
osiguranja depozita. U studiji bankarskih kriza od poetka osamdesetih do sredine
devedesetih godina dvadesetog veka, utvreno je da postojanje eksplicitnog
osiguranja depozita tei da povea verovatnou juria na banke. Meutim, kasnija
istraivanja su utvrdila da loe dizajniran sistem osiguranja depozita u
institucionalno slabom okruenju poveava verovatnou nastanka bankarskih
problema, a ne postojanje eksplicitnog osiguranja depozita samo po sebi.
(Demirg-Kunt, Kane 2002).
2.2 Kontrola moralnog hazarda i dizajniranje
optimalnog sistema osiguranja depozita
Veliki deo ekonomskih teorija analizira prednosti i nedostatke osiguranja
depozita i istrauje kako balansiranje izmeu njih moe dovesti do optimalnog
sistema osiguranja depozita. Poetna pretpostavka je da je osnovna korist od
osiguranja depozita prevencija juria na banke. Centar teoretskih debata je koliko
hipotetike varijacije aranmana osiguranja depozita mogu efikasno da smanje
moralni hazard banaka.
539
Rizik koji banke preuzimaju ograniavaju dva mehanizma: regulacija i

trina disciplina. Bankarska regulacija namee neposredna ogranienja u
poslovanju banaka ime se njihovo rizino ponaanje svodi u prihvatljive okvire. U
uslovima efikasne regulacije i supervizije banaka, osiguranje depozita ne bi bitnije
uticalo na moralni hazard banka. Tu se, pre svega, misli na regulisanje stope
obaveznog kapitala banaka. U literaturi o adekvatnosti kapitala se esto tvrdi da je
regulisanje kapitala neophodno da bi se kontrolisao moralni hazard, kao postojanje
osiguranja depozita. Osiguranje depozita podstie banke da preuzimaju
prekomerne rizike jer koristi idu akcionarima a gubitak ide na tetu fondova za
osiguranje depozita. Takvo ponaanje banka moe da doprinese nastanku
finansijskih kriza. U tom smislu se zahtevi za adekvatnou kapitala mogu
smatrati, u neku ruku, sredstvom za neutralisanje uzimanja rizika do kog dovodi
osiguranje depozita (Allen, Carleti 2008, 16). Takoe, bankarske regulative na
osnovu kojih se ograniava rizina aktiva na direktan nain primoravaju banke da
se ne uputaju u prevelike rizike.
S druge strane, deponenti mogu da nametnu trinu disciplinu bankama
povlaenjem sredstava iz rizinih banaka ili zahtevanjem viih kamatnih stopa. S
obzirom na potencijalno negativne efekte osiguranja depozita na trinu disciplinu,
pojedini autori su predlagali i mogua reenja ovog . Radi se o razliitim dizajnima
koji ostavljaju mesta za delovanje trine discipline u eksplicitnim emama
osiguranja depozita. Predlau se razni metodi za kontrolisanje moralnog hazarda
banaka: vezivanje premija osiguranja za visinu rizika, limitiranje osiguranog
iznosa, koosiguranje, ukljuivanje privatnog osiguranja.
Znaajnu analitiku argumentaciju primene odgovarajueg raspona
premija osiguranja koji je usklaen sa nivoom rizika banke dao je Thakor (Thakor
1993). Ovaj koncept je zasnovan na ideji da vei rizik koji preuzimaju
osiguravatelji depozita treba da bude kompenziran veom premijom. To znai da
banke koje karakterie rizino poslovanje treba da plaaju veu premiju osiguranja
depozita od sigurnijih banaka.
Meutim, ovde nastaje problem tzv. privatnih odnosno asimetrinih
informacija koji se odnosi na to da banke bolje znaju rizik njihovog portfolia od
dravne regulatorne agencije. Usled toga nastaje problem da osiguravatelji depozita
adekvatno mere rizik koji pojedine banke preuzimaju (irovi 2007). Reenje ovog
problema Thakor objanjava na sledei nain: regulatorne institucije nude bankama
izbor izmeu dva razliita ugovora o osiguranju depozita: a) prvi koji sadri niske
premije osiguranja uz visoki obavezni iznos kapitala b) drugi, koji sadri visoku
premiju osiguranja i nisku stopu obaveznog kapitala. Banke koje ulau u
niskorizine projekte (ija je verovatnoa uspeha vea) e, najverovatnije, izabrati
prvi tip ugovora o osiguranju depozita dok e banke koje ulau u visokorizine
projekte (ija je verovatnoa uspeha manja) birati drugi tip ugovora. Izbor izmeu
ponuenih ugovora u stvari otkriva privatne bankarske informacije na osnovu ega
se moe izgraditi sistem premija u kome je svaka banka optereena onom visinom
540
premije koja pokriva prosean gubitak koji banke tog tipa prenose na fond
osiguranja (Thakor 1993).
Jedan od moguih naina za reavanje problema merenja rizinosti banaka
je regulatorno rangiranje u kome se banke rangiraju od najbezbednije do
najrizinije i u skladu sa rangom kom pripadaju odreena je i premija osiguranja
koju plaaju. Na tom principu se zasniva CAMELS (Capital adequacy, Asset
quality, Management quality, Earnings, Liquidity risk exposure, Sensitivity to
market risk) metodologija depozitnog osiguranja SAD koja predstavlja kompozitno
rangiranje zasnovano na ocenjivanju razliitih aspekata poslovanja banaka, iji su
rezultati predstavljeni jedinstvenom ocenom (u zavisnosti od dobijene ocene banke
su rangirane od 1 do 5). Visina premije moe da se vee uz neki parametar (ili vie
njih) koji odraava nivo preuzetog rizika banke. Kao prametri mogu da se koriste:
profitabilnost, kvalitet imovine, kvalitet kreditnih plasmana, velika izloenost i sl.
Edward J. Kane (Kane 2000) predlae reenja koja podrazumevaju to
vee ukljuivanje razliitih pojedinaca u eme osiguranja depozita kako bi
usklaivanje njihovih interesa preventivno uticalo na preuzimanje prekomernog
rizika od strane banaka. Jedno od reenja je kombinacija dravnog i privatnog
osiguranja depozita. Ukljuivanje privatnog osiguranja depozita bi trebalo da utie
na jaanje trine discipline jer su ovi uesnici zbog snoenja dela gubitaka
motivisani da prate i ograniavaju prekomerno preuzimanje rizika. Drugi nain je
ogranieni iznos osiguranja depozita (nepotpuno pokrie) i trei nain je da se
deponenti, na osnovu ugovora, sloe da apsorbuju deo gubitka u sluaju propasti
njihove banke (koosiguranje).
3. Osnovni aspekti operacionalizacije eme osiguranja depozita
Iako je svrha svake eme osiguranja depozita ista, razlikuju se
pravnotehnika reenja za njeno ostvarenje u zemljama irom sveta.
Sa stanovita neposrednosti zatite deponenata postoji veliki broj
metoda zatite deponenata koje drave irom sveta primenjuju: potpuno eksplicitno
garantovanje depozita, eksplicitno ogranieno pokrie depozita, osiguranje
depozita uz neogranieno pokrie, pravni osnov isplate umesto osiguranja depozita,
potpuno oslanjanje na trinu disciplinu.
U sluaju nepostojanja eksplicitnog osiguranja, sigurnost depozita se
ostvaruje posredno preko jaanja finansijske stabilnosti bankarskog sistema. Drava
e pruiti pomo banci kako bi ona prebrodila broblem likvidnosti i spreila njena
propast. Meutim, ako banka propadne i pored pruene podrke njenoj likvidnosti
deponentima nije garantovano da e biti obeteeni. Eksplicitno osiguranje depozita
predstavlja mehanizam koji vlade koriste za promovisanje stabilnosti finansijskog
sistema. Osiguranje depozita je eksplicitno ukoliko je nekom legislativnom formom
utemeljeno. U nedostaku formalnog aranmana pretpostavlja se da drava ima
implicitno osiguranje depozita (Demirguc-Kunt, Sobaci 2001, 482).
541
Eksplicitno osiguranje depozita je prvi put uvedeno u SAD 1934. godine, a

zatim se rairilo svetom naroito krajem sedamdesetih i osamdesetih godina
dvadesetog veka usled velikog broja bankarskih kriza u ovom periodu u veem
broju zemalja (slika 1).
Slika 1: Dinamika uvoenja sistema eksplicitnog osiguranja depozita tokom vremena
Izvor: Carns, 2011
Broj zemalja koje nude eksplicitno osiguranje depozita se brzo poveavao

poslednjih decenija. Meu poslednjim su zemlje u tranziciji Istone Evrope koje
su to uvodile u tenji da ispune Direktivu EU o osiguranju depozita. Uvoenje
eksplicitnog osiguranja depozita postalo je jedan od osnovnih saveta koji su spoljni
eksperti davali zemljama koje sprovode reforme. Meutim, postavlja se pitanje da
li je to dobro reenje ukoliko postoje slabosti u institucionalnom okruenju (to je
upravo jedna od karakteristika tih zemalja) (Demirguc-Kunt, Kane, Laeven 2008).
Sa stanovita pravne forme sistema osiguranja depozita razlikuju se
privatno-pravni sistem i dravno-pravni sistem. U prvom same banke vide interes
u uspostavljanju sistema i lanstvo je po pravilu dobrovoljno (zatita depozita se
obezbeuje samo za banke koje uestvuju u emi). U dravno-pravnom sistemu,
koji je ureen zakonom, lanstvo je, po pravilu, obavezno a drava utie na
njegovo uspostavljanje i funkcionisanje.
Veina aktuelnih ema osiguranja depozita karakterie obavezno lanstvo.
Obaveznim lanstvom u emama osiguranja depozita izbegava se problem
negativne selekcije (koji bi bio naroito izraen u kombinaciji doborovoljnog
lanstva i sistema sa nediferenciranim premijama). Takoe, banke koje bi ostale
van eme bile bi manje konkurentne, s obzirom da su deponetni izuzetno osetljivi
na postojanje institucionalne zatite. (Marinkovi 2004)
Sa stanovita ovlaenja osiguravaa postoji velika raznovrsnost sistema
osiguranja depozita u svetu. Na jednom kraju spektra je ameriki model u kom
Savezna korporacija za osiguranje depozita (FDIC) ima veliki broj nadlenosti:
542
pored osiguranja depozita i isplate osigurane sume u sluaju bankrotstva banka one
ukljuuju i superviziju, kao i reorganizaciju problematinih banaka. Na drugom
kraju spektra su tzv. pay box modeli koji ovlaenja osiguravaa ograniavaju na
isplatu potraivanja deponenata. Izmeu su modeli koji osiguravau daju
ovlaenja izmeu ova dva modela. (slika 2.) Cost reducer model omoguava
osiguravau da, u specifinim okolnostima, intervenie preduzimanjem
preventivnih ili korektivnih mera kako bi se ouvali depoziti i smanjili trokovi i
eksternalije. Resolution facilitator modeli omoguavaju proaktivnu podrku
bankama koje zapadaju u probleme (pomo u njihovoj prodaji, rekapitalizacija i
sl.) (Bernet, Walter 2009).
Slika 2: Tipovi ema osiguranja depozita prema irini ovlaenja osiguravaa
Izvor: Bernet, Walter, 2009, 28
Prema nainu finansiranja, odnosno vremenu prikupljanja sredstava za

obeteenje deponenata, razlikujemo dva osnovna modela osiguranja depozita: exante i ex-post sistemi.
Ex ante osiguranje depozita podrazumeva da se unapred osniva fond za
isplatu osiguranih depozita. Sredstva se prikupljaju pre nego to nastane potreba za
obeteenjem deponenata tako to banke plaaju premije za osiguranje depozita.
Kod ex post modela fond se ne kreira unapred ve se sredstva prikupljaju u
trenutku kada je potrebno isplatiti osigurane depozite. Kada nastane potreba da se
obetete deponenti neke banke, potrebna sredstva se prikupljaju od ostalih banaka u
odgovarajuoj utvrenoj razmeri. Imajui u vidu navedene karakteristike ova dva
modela moe se zakljuiti da prvi model prua veu sigurost deponentima i za
finansijski sistem. Unapred prikupljena sredstva su raspoloiva odmah a izbegava
se mogunost da obeteenje deponenata jedne banke prelije krizu na druge banke
usled udara na njihovu likvidnost, smanjuje se pritisak na dravu da fiskalnim
543
sredstvima obeteti deponente (Markovinovi 2011). Meoviti sistem kombinuje

karakteristike oba sistema: deo unapred (uplate premija) a deo ako je potrebno se
prikuplja naknadno.
Prema nainu odreivanja premije razlikuju se sistemi osiguranja
depozita sa diferenciranim premijama prilagoenim riziku (risk-adjusted
differential premium system) i sistemi sa nediferenciranim premijama (flat-rate).
Kod prvog sistema se premije odreuju prema stepenu rizinosti poslovanja
pojedinih banaka dok kod drugog veze izmeu rizika svojstvenog pojedinanoj
instituciji i visine premije nema.
Prvi sistem ima viestruke prednosti u odnosu na drugi (Markovinovi
2011, 795-796):
primenjuje se jedno od fundamentalnih naela osiguranja - da se premija
odreuje u skladu sa verovatnoom nastupanja osiguranog sluaja,
pravednije se rasporeuju trokovi uspostavljanja sistema osiguranja jer se
vie terete one banke kod kojih postoji vea verovatnoa nastanka
osiguranog sluaja,
podstie banke da budu konzervativnije jer time smanjuju trokove
osiguranja depozita a to istovremeno doprinosi i stabilnosti bankarskog
sistema u celini.
Za uspeno ostvarivanje zatitne funkcije visina premije treba da odraava
stvarni stepen rizika koji preuzimaju banke. U suprotnom, sistem osiguranja
depozita moe dodatno podstaknuti banke na preuzimanje suvie velikih rizika.
S obzirom na poloaj na tritu razlikuju se:
Sistem osiguranja depozita sa monopolskim poloajem- nosilac jednog

sistema osiguranja depozita ima iskljuivo pravo da ostvaruju funkciju
osiguranja depozita.
Ukoliko je funkcija osiguranja preputena trinim pravilima onda nema
monopolski poloaj. Meutim, ukoliko postoji vie subjekta koji obavljaju
funkciju osiguranja depozita tako da je jasno razgranieno koji subjekt
osigurava depozite odreenih banaka i to tako da meusobno nisu u
konkurentskom poloaju onda se radi o monopolskom poloaju.
(Markovinovi 2011)
Pokrie depozita osiguranjem se razlikuje u pojednim emama i zavisi

od vie faktora:
a) Limit po individualnom deponentu u jednoj banci - kako se ne
zabranjuje da pojedinci imaju raune u vie banaka to je ukupan iznos garantovanih
depozita potencijalno odreen brojem banka u zemlji i limitom po individualnom
deponentu (Tabela 1).
544

Tabela 1: Ukupan garantovani iznos depozita po deponentu u izabranim zemljama
(april, 2011)
Limit po
individualnom
deponentu u
jednoj banci
Velika Britanija
Nemaka
SAD
85.000
100.000
$250.000
Broj banka u
zemlji
(priblian)
200
2000
7500
Ukupno
raspoloiv
garantovani
iznos depozita
po deponentu
17,000.000
200,000.000
$1,875,000.000
Izvor: Huertas, 2011, 146

b) Obuhvat deponenata obino se osiguranje odnosi na deponente
fizikih lica, ali mogu biti ukljueni i depoziti pravnih lica, dok su po pravilu
iskljueni depoziti finanisijskih institucija.
c) Obuhvat depozita obino se osiguranje odnosi na tekue, tedne i
druge transakcione raune a ne ukljuuje investicije kao to su obveznice.
d) Koosiguranje - odreuje da li i u kojoj meri deponenti snose rizik
propasti banke. U sistemu sa ueem deponenata, deponentu se isplauje samo
jedan deo depozita, ak i u sluaju da njegovo potraivanje ne prelazi osigurani
limit (na primer: ako je limit 50.000 i koosiguranje 10% deponent e dobiti
maximum 45.000 evra). Bez postojanja koosiguranja deponetnu se isplauje
celokupan osigurani iznos depozita. Treba imati u vidu da sistem sa postojanjem
koosiguranja efikasno funkcionie dok su normalni uslovi, jer su deponenti vie
svesni limita a ne koosiguranja, ali kada banka zapadne u probleme postaju svesni
moguih gubitaka ispod limita. Zato je ovaj sistem manje u spreavanju odliva
depozita kada kriza ve nastupi (deponenti povlae depozite kako bi izbegli
gubitak dela depozita koji im ne bi bio nadoknaen u sluaju propasti banke).
Empirijsko istraivanje ema osiguranja depozita Demirguc-Kunt i
Huizing (2004) nalazi da su vii nivoi pokria, pokrie meubankarskih depozita,
ex ante finansiranje i dravno upravljanje povezeni sa opadanjem trine discipline.
S druge strane, trina disciplina je izraenija kada postoji koosiguranje i privatno
upravljanje. Empirijski rezultati do kojih su doli Cull, Senbet, and Sorge (Cull,
Senbet, Sorge, 2005) pokazali su da irok obuhvat eme osiguranja depozita bez
adekvatnog regulatornog okvira ima negativan efekat na finansijsku stabilnost i
razvoj zemlje. Laeven (Laeven 2004) je razlike u dizajnu ema osiguranja depozita
u raznim dravama pokuao da objasni, sa politikog, regulatornog i
institucionalnog aspekta, da je pokrivenost depozita osiguranjem vea u zemljama
gde banke sa relativnom niskom stopom sopstvenog kapitala ine vei deo
bankarskog sistema. To ukazuje da sistemi osiguranja depozita nisu socijalno
optimalni u veini zemalja.
545
3. Ex ante i ex post dejstvo osiguranja depozita kao antikriznog mehanizma

u bankarstvu
Zatita deponenata od strane drave ima veoma vanu ulogu u upravljanju
bankarskim krizama. Njena uloga je odluujua kada opada poverenje javnosti u
bankarski sektor i kada postoji opasnost od juria na banke. Osiguranje depozita
od strane drave deluje na vraenje poverenja u banke i smanjenje rizika od odliva
depozita. Meutim, drava ne obezebeuje sigurnost deponenata samo osiguranjem
depozita, ve i kreditnom podrkom problematinim bankama od strane centralne
banke ili vlade, kao i preuzimanjem banaka od strane drave. Prema tome,
osiguranje depozita je samo jedan element ire dravne mree sigurnosti
(Government Safety Net). Uska definicija dravne mree sigurnosti, pored
osiguranja depozita, obuhvata i funkciju poslednjeg utoita banaka dok ira
ukljuuje i bankarsku regulaciju i superviziju.
Definicija dravne mree sigurnosti se, u cilju smanjenja rizika nastanka
buduih finansijskih kriza, proiruje mehanizmima za efikasno restruktuiranje
propalih institucija ukoliko one ne odu u likvidaciju (failure resolution mechanisms
for financial institutions). Svi elementi su u meusobnoj interakciji i svaki se
suoava sa slinim trade-off-om izmeu spreavanja poremeaja u bankarskom
sistemu i smanjena moralnog hazarda (Slika 3) (Schich, 2008).
Slika 3: Interakcija izmeu etiri kljuna elementa dravne mree sigurnosti
Izvor: Schich, 2008,5
Efikasna dravna mrea sigurnosti ima vanu ulogu u kontroli sistemskog

rizika koji nastaje, pre svega, iz specifinosti finansijskog posredovanja kojeg
karakterie rona transformacija sredstava i meusobna povezanost finansijskih
institucija. U periodima krize, sistemski rizik se manifestuje kao: opti juri na
depozite, opta nelikvidnost finansijskog sektora i gubljenje poverenja u finansijski
sistem.
546
Pre uvoenja prvog eksplicitnog osiguranja 1934. godine u SAD,

bankarska panika je bila esta pojava u SAD. U devetnaestom i poetkom
dvadesetog veka, bankrotstva banaka su predstavljala ozbiljan problem na svakih
dvadesetak godina. U periodu 1929-1933. godina oko 9.000 banaka je propalo a
javnost je izgubila poverenje u banke. Nakon to je FDIC osnovan smanjio se broj
banaka koje su godinje propadale (pre oko 2000 a posle oko 15 sve do 198.
godine) (Mishkin 2006, 261). Zbog rastue zabrinutosti za stabilnost bankarskih
sistema u svojim zemljama, od esdesetih godina dvadesetog veka drave irom
sveta poele su da osiguravaju depozite.
Do osamdesetih godina dvadesetog veka inilo se da osiguranje depozita
savreno dobro obavlja svoju funkciju. Meutim, uvoenje institucije osiguranja
depozita je u nekoj meri doprinelo preuzimanju veih rizika od strane pojedinanih
banaka i time doprinelo njihovom bankrotstvu tokom osamdesetih i devedesetih
godina dvadesetog veka. U tom periodu su voene najvee diskusije o opravdanosti
postojanja dravnog osiguranja depozita. U fokusu je bilo pitanje da li je dravno
osiguranje depozita (uz kredite za likvidnost centralne banke) odgovorno za
rairenu pojavu moralnog hazarda, odnosno da li je sistemski rizik precenjen. U
SAD je FDIC bila predmet otrih kritika koje su rezultirale Zakonom o
unapreenju FDIC iz 1991. Meutim, kritika nije bila toliko usmerena prema
fundamentalnom konceptu osiguranja depozita ve prema nainu upravljanja
FDIC-om koji je mogao da dovede do njene nesolventnosti. Takoe, u mnogim
zemljama osiguranje depozita nije imalo znaajnu ulogu u uzrokovanju krize (npr.
u Norvekoj, vedskoj i Finskoj krajem osamdesetih i poektom devedesetih,
Latinoamerike bankarske krize, u Japanu devedesetih godina itd.). Ono na ta je
iskustvo ukazalo je da spremnost drave da pomogne bankama (bez obzira da li su
depoziti osigurani ili ne) moe da utie na poveanje moralnog hazarda.
Finansijska liberalizacija bila je znaajan faktor u nastanku i razvoju finansijskih
kriza. Rairena pojava finansijski inovacija u tom periodu uticala je na smanjenu
profitabilnost tradicionalnog poslovanja banka. Banke su tragale za novim i
rizinijim poslovima kako bi odrale svoj profit. Pojava novih finansijskih
istrumenata i novih trita (finansijski fjuersi, visokorizine obveznice, svop
poslovi i sl.), kao i deregulacija bankarskog sektora, olakala je bankama
uputanje u vee rizike, Postojane osiguranje depozita je samo povealo moralni
hazard banaka (Miskin 2006).
Moe se zakljuiti da osiguranje depozita nije samo po sebi negativno ili
pozitivno, ve ga treba posmatrati u kontekstu ireg okruenja. Ako se u zemlji sa
osiguranjem depozita odvija finansijska liberalizacija, a to nije propraeno dobro
dizajniranim i efektivnim sistemom prudencione regulacije i supervizije, mogue je
da banke preuzmu prekomerni rizik, to e u krajnjem poveati verovatnou
nastanka bankarske krize.
Finansijska kriza koja je zapoela sredinom 2007. godine na tritu
nekretnina i u finansijskom sektoru SAD se, zbog visokog stepena globalizacije,
547
rairila svetom izazivajui naglo smanjenje agregatne tranje, to je na kraju vodilo

globalnoj recesiji. Globalni karakter savremene finansijske krize naglasio je
problem sistemskog rizika. Kriza je osvetlila fundamentalne slabosti u oblasti
regulacije i nadzora finansijskih sistema u dravama irom sveta a naroito SAD i
Evropskoj uniji. Takoe, negativni efekti finansijske krize istakli su ponovo znaaj
osiguranja depozita kao antikriznog mehanizma.
Delovanje osiguranja depozita kao elementa antikrizne regulacije
bankarskog sektora se razlikuje od dejstva neposredne bankarske regulacije. Dok
su druge regulativne mere usmerene na kontrolu banaka osiguranje depozita je u
stvari u funkciji kontrole straha deponenata da ne izgube svoje depozite.
Delovanje osiguranja depozita kao antikriznog mehanizma moe biti
proaktivno i reaktivno. Kao ex ante mehanizam jaa poverenje u bankarski sektor,
ime se preventivno deluje na odlivanje depozita iz banaka i nastanak finansijskih
kriza. Kao ex post mehanizam titi deponente od gubitaka u sluaju nesolventnosti
banke i spreava irenje zaraze kroz bankarski sistem.
U kriznim uslovima veoma vana je psiholoka uloga osiguranja depozita
kao instrumenta za ouvanje finansijske stabilnosti. Kada nastane kriza primarni je
zadatak da se obnovi poverenje i sprei panika. Preduzimaju se nagle, reaktivne
mere koje se smatraju neizbenim u datoj situaciji. Uobiajena mera u kriznim
situacijama je podizanje iznosa osiguranih depozita To je jednostavan instrument
koji ima pozitivno psiholoko delovanje na javnost u kratkom roku. Zato je
razumljivo zato je prva reakcija drava irom sveta na paniku koja je zapoela
oktobra 2008. godine kolapsom banke Lehman Brothers bila podizanje iznosa
osiguranih iznosa, pa ak i uvoenje neogranienog osiguranja depozita. U nekim
dravama, poput Australije i Novog Zelanda, gde nije postojalo uvedeno je
eksplicitno osiguranje depozita. Usled straha od sistemskog irenja zaraze, pored
podizanja osiguranog iznosa, preduzimane su i druge mere u cilju jaanje
mehanizma osiguranja depozita: smanjenje znaaja koosiguranja, obezbeenje
brzog pristupa osiguranim depozitima, irenje obuhvata depozita osiguranjem
(Schich, 2008).
Poektom okobra 2008. godine u SAD je povean osigurani iznos depozita
po deponentu banke sa 100.000 dolara na 250.000 dolara. Pre krize, propisi EU su
nalagali da limit za osiguranje depozita iznosi 20.000 evra. Brzina reakcije zemalja
lanica EU je uslovila nedostatak meusobne koordinacije, pa su postojale razlike
u pogledu obuhvata i iznosa osiguranih depozita. U oktobru su se ministri finansija
zemalja lanica sloili da se minimalni iznos osiguranja povea sa 20.000 na
50.000 evra (Slika 4).
548

Slika 4: Iznos osiguranog depozita po deponentu u izabranim zemljama sredinom
septembra i poetkom decembra 2008. godine, u USD
Izvor: Schich, 2008; OECD
Promptna reakcija Evropske komisije bila je upuivanje predloga direktive

o osiguranju depozita kojom se menja postojea direktva iz 1994. godine.
Miljenje ECB bilo je da se osigurani iznos mora dalje poveavati kako bi se
549
odralo poverenje deponenata i finansijska stabilnost. Na sastanku 2008. godine

CMF-a (Committee on Financial Markets) zakljueno je da sistemi sa niskim
osiguranim iznosom i parcijalnim osiguranjem moda nee biti efikasni u
prevenciji juria na banke.
Podizanje osiguranih iznosa je brzi antikrizni lek koji lei ne samu
bolest, ve i njene simptome. U dugom roku, ova mera znai za dravu i zdrave
banke poveanje potencijalinih obaveza. Takoe, poveava se moralni hazard
loih banka (jer se smanjuju potencijalne obaveze vlasnika banke), to u krajnoj
instanci moe loe da utie na finansijsku stabilnost. Zato ove, ad hoc preduzete,
mere mora da prati i adekvatna izlazna strategija. Tu je, pre svega, vano ograniiti
vremensko trajanje ovih mera. U SAD, trenutni limit za osiguranje depozita
(250.000 USD) vaie do kraja 2013. godine, od kada e iznositi 100.000 USD.
Isticanje potpuno dravnog osiguranja depozita u lanicama EU uglavnom je bilo
predvieno do poetka 2010.
Koosiguranje je bilo karakteristika eme osiguranja depozita u Velikoj
Britanji pre bankrotstva Northern Rocka ali nije primenjeno kada je banka propala.
Nakon toga FSA je ukinula koosiguranje iz eme i poveala pokrie na 100% od limita.
Evropska komisija je sredinom oktobra 2008. predloila ukidanje koosiguranja
kako bi se poveala efikasnost osiguranja depozita u irenju bankarske panike. U
veini zemalja (Austrija, eka, Irska, Poljska, Rusija Luksemburg, Maarska itd.)
kod kojih je u prekriznim emama osiguranja depozita egzistiralo koosiguranje,
ono je naputeno do decembra 2008. godine.
Kako bi povratile poverenje javnosti, neke drave su proirile obuhvat
osiguranja depozita. Najee su u osiguranje ukljuivani depoziti pravnih lica.
Irska je, na primer, krajem septembra garantovala sve depozite u 6 najveih
banaka. Pored mere usmerenih na vee pokrie depozita osiguranjem preduzimane
su i mere za bre isplate u sluaju nesolventnosti banke.
Navedenim hitnim merama vlasti su uspele da zatite deponente i nije
dolo do opteg juria na banke tokom krize. Osim to su ovakve intervencije
pomogle u prevenciji bankarske panike one su osvetlile snagu uticaja osiguranja
depozita na jaanje poverenja javnosti i njegov znaaj za finansijsku stabilnost.
Meutim, bez obzira na njihovu efikasnost ove inicijalno preduzete mere
predstavljaju samo kupovinu vremena. Pravo reenje za prevenciju sistemskog
rizika je reforma i kreiranje stabilnih i sigurnih nacionalnih sistema depozita uz
postojanje meunarodne koordinacije u akcijama.
Reforma sistema osiguranja depozita u EU poiva na novim naelima
uoblienim u odredbe nove Direktive iz 2009. godine (Directive 2009/14/EC).
Direktiva EU o emama za osiguranje depozita iz 1994. godine (Directive
94/19/EC) je bila ograniena na obezbeivanje usaglaenog minimuma zatite
depozita, pri emu je minimalni iznos osiguranih depozita iznosio 20.000 evra.
Revizija odredbi Direktive kretala se u pravcu poveanja limita za osiguranje
depozita, irenja spektra moguih naina finansiranja i uvoenje premija
550
prilagoenih riziku, pri emu se nastojalo postizanje veeg stepena harmonizacije

propisa zemalja lanica.
Da bi se odralo poverenje deponenata i ouvala finansijska stabilnost,
propisano je da od 1. januara 2011. godine pokrie za ukupne depozite za svakog
deponenta treba da bude 100.000 evra (ovaj uslov su u predvienom roku ispunile
sve lanice). U julu 2010. Godine, Evropska Komisija je predloila amadmane za
temeljnu reviziju Direktive o emama garantovanja depozita iz 1994. Ovi predlozi
prate i potvruju hitne legislativne promene koje je Komisija predloila 2008. a
koje su stupile na snagu 2009. godine. Odreivanje osiguranog iznosa po
deponentu od 100.000 evra kao maksimalnog iznosa doprinosi harmonizaciji
osiguranih iznosa i onemoguava neogranieno osiguranje depozita. Takoe,
novom Direktivom osiguranje je proireno na depozite pravnih lica i obustavljena
je praksa netiranja. Skraen je period u kome je obavezno izvriti isplatu
osiguranog iznosa deponentu u sluaju propasti banke (rok isplate je jedna nedelja
dok je ranije rok bio tri meseca). Agencija zemlje lanice je duna da isplati svoje
graane ako su imali depozite kod propale banke u nekoj drugoj zemlji lanici a
zatim e lokalna agencija naplatiti potraivanje od nadlene agencije, odnosno
fonda iz zemlje u kojoj je propala banka bila registrovana. Uvodi se veoma
fleksibilan oblik finansiranja fondova osiguranja depozita kroz kombinaciju ex ante
i ex post doprinosa (u odnosu 75:25), uz uvoenje mogunosti meusobnog
kreditiranja agencija odnosno fondova iz razlicitih zemalja lanica. Obavezno
lanstvo u eksplicitnoj emi osiguranja depozita implicira da su svi deponenti
zatieni i da je svako bankrotsvo banke pokriveno emom.
Znaajne meunarodne inicijative obuhvataju i utvrivanje Osnovnih
principa za efikasan sistem osiguranja depozita (The Core Principles for Effective
Deposit Insurance Systems. Ovi principi koje su, u junu 2009. godine, zajedno
objavili IADI (International Association of Deposit Insurers) i Bazelski komitet za
bankarsku superviziju, predstavljaju svojevrsan vodi za reformu ili uspostavljanje
efikasnog sistema osiguranja depozita. Dalja inicijativa je usmerena ka
uspostavljanju Osnovnih principa kao autoritativnog meunarodnog standarda za
osiguranje depozita (IADI, zajedno sa MMF-om i Svetskom bankom, radi na izradi
metodologije za procenu usklaenosti pojedinanih sistema osiguranja depozita sa
Osnovnim principima, koja bi to omoguila).
Zakljuak
Ouvanje i jaanje stabilnosti bankarskog sektora je osnovna svrha
implementacije i funkcionisanja sistema osiguranja depozita, a sredstvo za njeno
ostvarivanje je obezbeenje neposredne zatite deponenata. Efikasnost sistema
osiguranja depozita, kao mehanizma za ograniavanje sistemskog rizika, treba
posmatrati u kontekstu ireg instucionalnog okruenja. Adekvatan instucionalni i
regulatorni okvir predstavlja svojevrsni balans izmeu pozitivnih i negativnih
efekata uvoenja dravnog osiguranja depozita.
551
Na znaaj koji sistem osiguranja depozita ima za ouvanje finansijske

stabilnosti jasno ukazuje i inicijalni odgovor mnogih drava na nastajanje
savremene globalne finansijske krize: podizanjem limita osiguranja depozita i
naputanjem uea deponenata u osiguranju ublaile su pritisak za isplatu depozita
kome su bile banke izloene.
Mere koje se preduzimaju kao incijalni odgovor na bankarsku krizu mogu
da budu korisne u spreavanju deljeg uruavanja poverenja deponenata. Njima se
kupuje veme ali cena koja se plaa moe da budu dosta velika ako se nema u vidu
sledee:
u uslovima poveanje globalne finansijske integracije i brzog prelivanja
okova nepostojanje meunarodne koordinacije u akcijama moe dovesti
do regulatorne arbitrae,
one utiu na porast moralnog hazarda (to je nariito povezano sa
neogranienim osiguranjem depozita pa to delimino objanjava zato su
samo neke zemlje to uinile). Zato je vana izlazna strategija kojom e biti
odreeno kada ekstra-osiguranje prestaje i doslednost u njenom
sprovoenju.
Finansijska kriza je osvetlila slabosti prekriznih ema osiguranja depozita,
zato se uz razmatranje izlaza iz ad hoc antikriznih mera odvija i proces njihove
reforme. U osnovi regulatornih promena u zemljama irom sveta je ideja de se na
osnovu nauenih lekcija izgradi stabilan sistem osiguranja depozita koji e
preventivno delovati na nastanak i irenje buduih finansijskih kriza. Napori da se
na meunarodnom nivou definiu osnovna pravila i naela za reformu i
uspostavljanje efikasnog sistema osiguranja depozita imaju za cilj da olakaju te
procese i da doprinesu harmonizaciji propisa. Pri tom, konkretna ema osiguranja
depozita bi trebalo da bude operacionalizovana na specifian nain koji uvaava
ekonomske, istorijske i kulturne karakteristike svake zemlje.
Literatura
1.
2.
3.
4.
5.
552
Ahec-Sonje A., 2002, Analiza osjetljivosti bankarskog sustava primjena singalne

metode, Ekonomski pregled, 53 (9-10): 807-848
Allen, F., Carleti, E. (2007) Finansijski sistem: amortizer ili pojaiva oka? ( esta
godinja konferencija BIS 2007, Financial System and macroeconomic resilience,
Brunnen), Bankarstvo, 9-10 2008: 12-41
Basel Committee on Banking supervision International Association of Deposit Insurers
(2009) Core Principles for Effective Deposit Insurance Systems
Bernet, B., Walter, S. (2009) Design, Structure And Implementation Of A Modern
Deposit Insurance Scheme, SUERF The European Money and Finance
Forum,Vienna SUERF Studies: 2009/5
Carns, F. (2011) Role of Deposit Insurance Schemes in the Financial Safety Net, IADI:
http://www.iadi.org/docs/2011%20Annual%20Conference/12.CARNS%20FRED%20
DI%20Safety%20Net%20Presentation.pdf

6.
Cull, R., Senbet, L. W., Sorge, M. (2005) Deposit Insurance and Financial
Development, Journal of Money, Credit & Banking, Volume: 37. Issue: 1: 43-82
7. irovi, M. (2007) Bankarstvo, Nuno drutvo Srbije, Beograd
8. Demirg-Kunt, A., E. Kane (2002) Deposit Insurance Around the globe: Where Does
it Work?, Journal of Economic Perspectives, American Economic Association, vol.
16(2), pages 175-195, Spring
9. Demirg-Kunt, A., Huizinga, H. (2004) Market Discipline and Deposit Insurance,
Journal of Monetary Economics, Elsevier, vol. 51(2), pages 375-399, March
10. Demirg-Kunt, A., Kane, E. J., Laeven, L. (2008), Deposit Insurance around the
World: Issues of Design and Implementation, MIT Press Books, MIT Press, The MIT
Press, edition 1, volume 1, number 026204254, Cambridge
11. Demirg-Kunt, A., Sobaci, T. (2001), Deposit Insurance Around the World: A Data
Base, The World Bank Economic Review, VoL.15, No. 3, pp. 480-490
12. Diamond, D., Dybvig P. (1983) Bank Runs, Deposit Insurance, and Liquidity, Journal
of Political Economy 91(3): 410-419
13. Directive 2009/14/EC of the European Parliament and of the Council of 11 March
2009 amending Directive 94/19/EC on deposit-guarantee schemes as regards the
coverage level and the payout delay, Official Journal of the European Union No L
68/3, 2009
14. Directive 94/19/EC on deposit-guarantee schemes as regards the coverage level and the
payout delay
15. Dow, K. (2009) Moral Hazard and the Financial Crisis, Cato Journal, Vol. 29, No. 1:
141-166
16. Dowd, K..(1993) Deposite Insurance: A Skeptical View, Review,Federal Reserve Bank
of St. Louis:
http://research.stlouisfed.org/publications/review/93/01/Dowd_Jan_Feb1994.pdf
17. FSB (2012) Thematic Review on Deposit Insurance Systems,Peer Review Report 8
February 2012
18. Huertas, T. F. (2011) Crisis: Cause, Containment and Cure, 2nd edition, Palgrave
Macmillan, London
19. Kane, E. J., (2000) Design Financial Safety Nets to Fit Country Circumstances, The
World Bank, Development Research Group, Finance
20. Laeven, L., (2004) The Political Economy of Deposit Insurance, Journal of Financial
Services Research, Springer, vol. 26(3): 201-224
21. Marinkovi, S. (2004) An Incentive-Compatible System of Deposit Guarantees: Serbia
and South-Eastern Europe, Facta Universitatis, Series: Economics and Organization,
Vol. 2, No 2, 2004, pp. 133 - 153
22. Markovinovi, H. (2011) Osiguranje depozita ureenje de lege lata i perspektive,
Zbornik PFZ, 61, (2):785-819
23. McCoy, P. , A. (2007) The Moral Hazard Implications of Deposit Insurance: Theory
and Evidence, Seminar on Current development in Monetary and Financial law,
Washington D.C. October 23 27 2007
24. Mishkin, F. S. (2006) Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska trita, prevod
sedmog izdanja knjige The Economics of Money, Banking, and Financial Markets,,
Data status, Beograd
25. Schich, S. (2008b), Financial Crisis: Deposit Insurance and Related Financial Safety
Net Aspects, OECD, Financial Market Trends, Volume 2008/2
26. Thakor, A. (2003) Deposit Insurance Policy, Review, Federal Reserve Bank of St. Louis
553
DEPOSIT INSURANCE AS EX ANTE AND EX POST ANTI-CRISIS

MECHANISM IN BANKING
Abstract: Due to the importance of deposits in bank operations and their
vulnerability to crisis conditions, deposit insurance is being promoted over
the past decades as one of the pillars of modern government-established
financial safety network. Creation and implementation of an effective
insurance scheme is a difficult task because the excessive bank protection
may encourage banks to riskier behavior and destabilize the system that it
should protect. The challenge for the designers of these systems is to ensure
the protection of depositors without excessive undermining of market
discipline. The global financial crisis has highlighted the importance of
deposit insurance as an anti-crisis mechanism. By raising the threshold of
insurance, the authorities have managed to protect depositors. This helped in
the prevention of panic and highlighted the strength of the influence of
deposit insurance on the public trust. Experiences have emphasized the
importance of a proactive approach to the prevention of future financial
crises. Efficient and stable national schemes of explicit deposit insurance are
critical for global financial stability. This results in the necessity of their
reform, together with achieving a higher rate of legal harmonization at the
global level.
Key words: deposit insurance, financial stability, moral hazard, banking
panic
554
UNIVERZITET U NIU
EKONOMSKI FAKULTET
Tel: +381 18 528 624 Fax: +381 18 4523 268
STRANE BANKE U SRBIJI

STRATEGIJA ULASKA I POSLOVNE PERFORMANSE
Sran Marinkovi
Isidora Ljumovi
Rezime: U radu istraujemo strategijski izbor banaka da prodru na strana
trita: motive i postojee modalitete. Pored toga, bavimo se i poloajem
stranih banaka u Srbiji, sa posebnom panjom na strategiju ulaska na trite
i poslovne performanse. Na taj nain moemo proceniti da li su ostvareni
poslovni rezultati ispunili oekivanja. Nismo potvrdili pretpostavku da strane
banke ostvaruju najbolje performanse. Mada u neskladu sa teorijom, ovakvi
rezultati su ne retko empirijski potvrivani. Ovo moe biti zbog toga to je
bankarski sektor Srbije pretrpeo snane promene tokom poslednje decenije, a
veina stranih banaka posluje tek nekoliko godina. Zbog toga se dogaalo da
su bankama koje su kasnije ulazile na domae trite najeu konkurenciju
predstavljale upravo strane banke koje su do tada ostvarile dominantnu
poziciju na tritu. Primenjenom metodologijom nismo u stanju da
nedvosmisleno odgovorima na pitanje koji tip vlasnitva obezbeuje najbolje
poslovne performanse, ali smo ukazali da ih strano vlasnitvo, samo po sebi,
ne garantuje.
Kljune rei: bankarski sektor, internacionalizacija, strane banke, poslovne
performanse
Uvod
Ulazak stranih banaka je u prethodnoj deceniji predstavljao glavni uticaj
koji je doveo do restrukturiranja vlasnike strukture bankarskog sektora Srbije.
Konkurencija iz inostranstva ulazila je na domae trite najee preuzimanjem
domaih privatnih ili dravnih banaka. Na istom talasu nastale su promene kako u
vlasnikoj strukturi bankarskog sektora, tako i u stepenu njegove konsolidacije. Niz
preuzimanja postepeno je doveo do uveanja koncentracije bankarskog sektora i
dominacije stranog vlasnitva.
Univerzitet u Niu, Ekonomski fakultet, srdjan.marinkovic@eknfak.ni.ac.rs

Ekonomski institut, Beograd, isidora.ljumovic@ecinst.org.rs
UDK 336.7, pregledni rad
Rad je rezultat istraivanja u okviru projekata br. 179066 i 179001, finansiranih od strane
Sa isto teorijskog gledita, istovremeno prisustvo razliitih tipova

vlasnitva smatra se poeljnom odlikom bankarskog sektora, jer moe doprineti
stabilnom rastu kreditne aktivnosti, ublaiti ogranienja firmama u pristupu
kreditnom tritu i omoguiti im da postignu optimalnu investicionu aktivnost, ali i
omoguiti sektoru stanovnitva da postigne sklad u intertemporalnoj strukturi
potronje (Haas, Lelyveld, 2010). Ipak, u praksi ovakva oekivanja esto nisu
ostvarivana.
Od izbijanja poslednje globalne finansijske krize, tee debata sa puno
oprenih stavova o razliitim efektima koje ulazak stranih banaka moe imati na
stabilnost bankarskog sektora zemlje destinacije. S jedne strane, esto se ocenjuje
da multinacionalne banke unose sistemski rizik i uveavaju finansijsku nestabilnost
na globalnom nivou. Sreemo i istraivanja sa suprotnim zakljucima. Na primer,
Navaretti et al. (2010), istraujui na uzorku sa velikim brojem banaka koje posluju
unutar Evropske unije, ne nalaze da su multinacionalne banke ugrozile stabilnost
ekonomija na koje su irile svoje poslovne aktivnosti, ve upravo suprotno. Autori
zakljuuju da odnos izmeu plasmana i izvora kod multinacionalnih banaka
prisutnih na analiziranim tritima nije opadao, ve ak rastao, i to posebno
izraeno na onim tritima na kojima su strane banke ve stekle dominaciju. Bez
veih razlika, Haas i Lelyveld (2010) su zakljuili da su tokom sistemskih
bankarskih kriza, ogranci multinacionalnih banaka odravali nepromenjen nivo
kreditne aktivnosti, dok su istovremeno domae banke bile prinuene da otro
redukuju obim kreditne ponude. Autori zakljuuju da je kreditna aktivnost domaih
banaka prociklina i usko povezana sa lokalnim poslovnim ciklusom. Naime, u
sluajevima znaajnijeg pada ekonomske aktivnosti, domae banke se u kreditnoj
aktivnosti sreu sa problemima znaajnijim od onih sa kojima se sreu strane
banke, pa obim aktivnosti obino znaajnije opada. S druge strane, aktivnost
stranih banaka ne pokazuje tako izraenu zavisnost od poslovnog ciklusa zemlje
destinacije, jer one lake dolaze do kapitala na tritu zemlje porekla. Autori
zakljuuju da bi prisustvo ogranaka multinacionalnih bankarskih grupa moglo
imati pozitivne efekte na zemlju destinacije preko stabilizacije kreditne aktivnosti,
jer aktivnost multinacionalnih banaka nije zavisna od domaih izvora finansiranja.
Ukupna kreditna aktivnost u zemlji destinacije postaje stabilnija i slabije povezana
sa lokalnim poslovnim ciklusom. Meutim, ovakva analiza ignorie mogunost da
kreditna aktivnost domaih banaka presahne kao posledica injenice da ih
konkurentnije strane banke potiskuju sa trita (Giannetti, 2009). Na primeru
Indije, Gormley (2010) je utvrdio da su nakon ulaska stranih banaka, koji je
izazvao pad kreditne aktivnosti domaih banaka, domaa preduzea dola u
poziciju da verovatnoa dobijanja zajma padne za osam procenata. Ovo nas dovodi
do problema konkurencije u bankarskom sistemu zemlje destinacije. I po ovom
pitanju naizlazimo na suprotne stavove. U izvesnim analizama ukazano je da
konsolidacija prati ulazak stranih banaka, ali ne i da se time smanjuje stepen
konkurenicje u bankarskom sektoru (Gelos, Roldos, 2002; Ljumovi, 2011), dok
Tassel et al. (2007) upozoravaju da uveanje uea stranih banaka otvara pitanje
556
Strane banke u Srbiji strategija ulaska i poslovne performanse
opstanka domaih organizacija, podie kreditne kamatne stope i unosi niz negativnih
implikacija uveane konkurencije. U skladu sa ovim zakljucima, Marinkovi i
Radovi (2010) su utvrdili da ulazak stranog kapitala u veem obimu na bankarsko
trite Srbije nije bio praen statistiki znaajnim opadanjem kreditnih kamatnih
stopa kao i raspona izmeu kreditnih i depozitnih kamatnih stopa.
Uvoz kapitala se smatra najvanijim motivom da zemlja otvori put stranim
bankama ka svom tritu. Ako se ovaj proces nadgleda na odgovarajui nain, sve
kapital bi sam po sebi mogao pokrenuti rast ekonomske aktivnosti u zemlji. Ovaj
motiv je naroito vaan za zemlje u tranziciji i zemlje u razvoju, s obzirom da se
prisustvo stranih banaka u ovim dravama po pravilu ocenjuje kao pozitivan razvoj
dogaaja. Ipak, uticaj koji poiva na obilnom i postojanom prilivu kapitala iz
inostranstva je samo deo ukupnih efekata. Strane banke bi takoe mogle doneti i
resurse kao to su nova tehnologija, marketing, obuka kadrova, menaderske i
organizacione vetine, kao i iskustva u oblasti kontrole i nadzora nad poslovanjem.
Istraivanje koje je sproveo Goldberg (2009) pokazalo je da strane banke
stabilizuju trite u zemlji destinacije unosom napredne kreditne prakse i efikasnije
alokacije produktivnih resursa.
Internacionalizacija kao poslovna strategija banaka
Deavanja u vezi sa sve veom multinacionalizacijom bankarstva imaju
snane impikacije na drave koje koriste usluge banaka sa globalnom poslovnom
orijentacijom, jednako kao i na same banke koje su angaovane u podrujima
internacionalnog bankarstva. U ovom delu rada daemo pregled razloga koji mogu
motivisati multinacionalne banke da uu na strana trita.
Rast profita na srednji ili dugi rok, uz prihvatljiv rizik, smatra se glavnim
motivom koji pokree banke da pokrenu prodor na strana trita. O ovom motivu je
bilo dosta rei u ekonomskoj literaturi. Izmeu ostalih, Focarelli i Pozzolo (2005),
istraujui na uzorku od dvadeset osam zemalja, od kojih je osam bilo iz grupe
ekonomija u tranziciji, utvrdili su da strane banke migriraju ka dravama za koje
se moe oekivati da e u neposrednoj budunosti ostvariti natprosean privredni
rast. Takoe, banke ee ulaze na ona trita gde su profitne stope vie, a odnos
bilansne sume bankarskog sektora prema bruto domaem proizvodu nii. I u
drugim istraivanjima se takoe dolo do zakljuka da strane banke migriraju ka
tritima na kojima je mogue ostvariti ekonomiju obima i visoke stope rasta
aktive, to su u prethodnih petnaest godina bila upravo trita zemalja u razvoju ili
tranziciji (Buch, DeLong, 2004). Zbog svojih obeleja, trita zemalja u razvoju i
tranziciji su prave destinacije za ovako motivisane strane investicije u bankarstvu.
Zbog toga ne treba da iznenauje to je potveno da su upravo motivi povezani sa
oekivanom profitabilnou najznaajniji meu pokretaima ulaska stranih banaka
u zemlje u razvoju i tranziciji.
557
Druga grupa motiva tie se konkurentskih prednosti. Smatra se da e banke

odluiti da prodru na nova trita ukoliko bar u nekom aspektu uivaju
konkurentsku prednosti u odnosu na domae i druge strane banke koje ve posluju
na ciljnom tritu (Classens, Van Horen, 2006; Ljumovi, Jovanovi, 2010).
Marinkovi et al. (2011) naglaavaju da su konkurentske prednosti posebno
znaajan motiv kada multinacionalna banka odluuje da prodre u bankarski sistem
razvijenih drava. to je razvijenija drava destinacije to je verovatnije da e strane
banke takoe poticati iz razvijenih drava. Kod manje razvijenih drava ovaj
argument takoe moe objasniti obrazac porekla stranih banaka.
Trea grupa motiva okupljena je oko teorije traganja za tritem.
Najpoznatije objanjenje iz ove grupe je da banke dolaze u pratnji svojih
klijenata. Ovaj motiv pripada traganju za tritem, s tom razlikom to se trite ne
posmatra kao statina kategorij, ve vie kao kategorija koja pokazuje mobilnost u
globalnim razmerama. Ovakav ugao posmatranja motiva stranih banaka poznat je
kao klasina hipoteza odbrambene ekspanzije. Ovu hipotezu je formulisao Aliber
(1984), i podrazumeva da banke prate svoje klijente u inostranstvo, kako bi ih
zadrale i kada svoje poslovanje presele u druge drave. Postoje dva naina
praenje klijenata. Prvi podrazumeva nita vie do slepog praenja klijenata iz
zemlje porekla. Ovaj sluaj podrazumeva da multinacionalna banka svoje usluge
ne nudi domaoj klijenteli niti drugim multinacionalnim kompanijama. Ovaj tip
ima neznatan ili nema uticaj na domau privredu. Drugi tip, pored poslovanja sa
klijentima koji dolaze iz drave porekla banke ili ostalih drava u kojima je
bankarska grupacija prisutna, ukljuuje i poslovno prisustvo na ostalim
segmentima, kao to su preduzea i stanovnitvo iz drave destinacije, ali i ostale
multinacionalne kompanije. Prisustvo motiva praenja klijenata se lako moe uoiti
poreenjem prisustva stranih banaka sa obimom bilateralne spoljne trgovine i
stranih direktnih investicija u nebankarskim sektorima zemlje destinacije. Brojne
studije potvruju ovakvu aktivnost (Goldberg, Johnson, 1990; Goldberg, Grosse,
1994; and Fisher, Molyneaux, 1996).
Poslednja grupa ukljuuje motive u vezi sa upravljanjem rizikom i
geografskim odrednicama zemlje domaina. U zavisnosti od odnosa prema riziku,
banke bi trebalo da tragaju za onim tritima koja se uklapaju u optu poslovnu
politiku. Na osnovu preporuka moderne teorije portfelja, bilo koji investitor mora
razlikovati dva tipa rizika: specifini rizik i sistemski rizik. Koncentracijom
dovoljnog broja instrumenata, iji su prinosi uzajamno nekorelisani, prvi tip rizika
se u velikoj meri moe izbei. to je vei skup (portfelj), vei deo ovog rizika se
moe ukloniti iz portfelja investitora. Drugi tip rizika, s obzirom da je odreen
faktorima koji utiu na itavo trite, nije mogue ukloniti diversifikacijom. Ipak,
investitor i dalje moe ublaiti izloenost sistemskom riziku ako u porfelj ukljui
investicije sa razliitih (po pretpostavci nekorelisanih) trita. Zbog toga se, kako
bi se dalje umanjio sistemski rizik, preporuuju ulaganja na razliita trita.
Meutim, globalizacija, sama po sebi, dovodi do povezivanja ak i prostorno vrlo
udaljenih trita, ostavljajui neznatan prostor za uspenu primenu strategije
558
internacionalne diversifikacije. Konano, izvestan znaaj potvruju i motivi koji

naglaavaju znaaj geografskih, istorijskih i kulturolokih determinanti na proces
prodora banaka na strana trita.
U pogledu porekla stranog bankarskog kapitala bankarski sektor Srbije u
velikoj meri potvruje uoene opte pravilnosti. Sve strane banke potiu iz
razvijenijih drava, pri emu vei znaaj pokazuju faktori kao to su ekonomska
povezanost i prostorna udaljenost. Osim u jednom sluaju, u svim ostalim
sluajevima vlasniki kapital banaka u vlasnitvu nerezidenata potie iz Evropske
unije. Ovo obeleje potvruje znaaj argumenata teorije traganja za tritem i
teorije konkurentskih prednosti. Ista pravilnost takoe moe biti tumaena i kao
potvrda znaaja objanjenja karakteristinih za teoriju da banke dolaze u pratnji
svojih klijenata, s obzirom da su drave porekla bankarskog kapitala istovremeno
drave iz kojih dolazi najvei deo direktnh stranih ulaganja, ali i drave glavnih
spoljnotrgovinskih partnera.
Poslovne performanse stranih banaka
Istraivanja uticaja tipa vlasnitva na razliite mere poslovnih performansi
banaka od nedavno su postala vrlo popularna. U sada ve klasinom radu,
analizirajui performanse razliitih tipova vlasnitva i modaliteta ulaska na skupu
od est ekonomija u tranziciji, Bonin et al. (2005b) su potvrdili da su strane de
novo banke bile efikasnije od svih ostalih tipova. Slede banke koje su nakon
inicijalnog restrukturiranja prodate stratekom stranom vlasniku. Ova studija
otkrila je da su banke u dravnom vlasnitvu potvrdile najnii stepen efikasnosti,
kao i da su strane banke koje su na istraivana trita ulazile preuzimanjem
kontrolnog uea u kapitalu dravnih banaka, nakon izvrenih privatizacija
poslovale efikasnije od stranih banaka koje su stekle manjinsko vlasnitvo.
Ukazano je i da su strane banke opreznije kada je u pitanju spremnost da kreditiraju
u nepovoljnom okruenju (Clarke, et al. 2005; Yilmaz, Koyuncu, 2010). Sline
zakljuke sreemo i u drugim radovima. Banke u kontroli lokalnih poslovnih
grupacija su obino izloenije kreditnom i kamatnom riziku (Boubakri et al., 2005),
ali zadravaju prednost u odnosu na ostale banke kada su u pitanju usluni poslovi
(Bonin et al., 2005a). Uticaj stranog vlasnitva na efikasnost banaka nije redovno
pozitivno ocenjivan. U nedavno objavljenoj studiji (Lensink et al., 2008), kojom je
obuhvaen veliki broj drava, utvreno je da su strane banke inferiorne u odnosu
na domae, pri emu stepen inferiornosti u ostvarenoj efikasnosti opada uporedo sa
smanjenjem razlika u stepenu institucionalne razvijenosti drave porekla i drave
destinacije banke. Pored toga, studije efekata koje vlasnitvo moe imati na
efikasnost banaka koje posluju u razvijenom okruenju (na primer, trite
Nemake) daju rezultate suprotne od onih za zemlje u razvoju i tranziciji. Chen i
Liao (2011) su utvrdili da profitabilnost stranih banaka kritino zavisi od razlika u
uslovima koji vladaju u zemlji porekla i zemlji destinacije (konkurentnost, kvalitet
sistema za nadzor i drugo). Drugi aspekti se takoe pokazuju kao znaajni.
559
Altunbas et al. (2001) su potvrdili prednost banaka u javnim oblicima vlasnitva u

odnosu na konkurente u privatnom vlasnitvu, pri emu su svi oblici vlasnitva, bez
razlike, ostvarivali koristi od ekonomije obima. Vea efikasnost pokazala se
postojanom, ak i kada su iz analize iskljueni efekti koji bi se mogli pripisati
veliini banke, to je objanjeno razlikama u trokovima finansiranja.
Mogunost tipa vlasnitva da objasni razlike u ostvarnim poslovnim
performansama esto je istraivana i na primeru drava iz naeg regiona. Koak i
ok (2008) su poredili performanse banaka u stranom i domaem vlasnitvu u est
drava ugoistone Evrope, ali nisu jasno ukazali na prednost jednog ili drugog tipa
vlasnitva. Paghosyan (2010) je na sluaju drava Centralne i Istone Evrope,
utvrdio da uee stranih banaka ne pokazuje relevantan uticaj na neto kamatnu
maru. Razlike u finansijskom poloaju banaka u razliitom vlasnitvu mogu
odraavati razliitu bazu klijenata, poslovne procedure, ali i poreski status
(Claessens et al., 2001). Jedino poznavanje lokalnih okolnosti i postojea baza
klijenata predstavljaju prednosti domaih banaka.
Postoji prihvatljivo objanjenje za ovako neujednane rezultate kada je u
pitanju uticaj tipa vlasnitva na performanse banaka. Uticaj politike privatizacije je
prvo objanjenje ka kome treba posegnuti kada razmatramo stanje u ekonomijama
u razvoju i tranziciji. Sama po sebi, privatizacija transformie efikasnost
bankarskih sistema u tranziciji, ali e krajnji efekti preteno zavisiti od toga da li
drava najpre privatizuje najbolje banke, a zadrava interes u bankama koje belee
gubitke, ili ini suprotno (Bonin et al., 2005a). Naime, na bazi rezultata empirijskih
instraivanja ne moemo biti veliki optimisti da e privatizacija znaajno popraviti
stanje u bankama sa kritino loim performansama (Megginson, 2005). Ova
pravilnost ukazuje da e razlike u efikasnosti izmeu banaka sa razliitim
vlasnitvom uglavnom biti odreene razlozima koji su specifini za svaku dravu,
jer je model privatizacije banaka i redosled koraka odreen nacionalnom politikom
privatizacije.
Problemi odreenja tipa vlasnitva u empirijskim istraivanjima
Proces vlasnike transformacije srpskih banaka je fenomen prisutan ve
izvesno vreme. Osvrt na rezultate teorijskih i empirijskih istraivanja, koji smo
prethodno uinili, ukazuje da razlike izmeu banaka u ostvarenim performansama
mogu biti povezane sa razlikama u vlasnitvu. Da bi istraili ovu pretpostavljenu
vezu, prvi korak koji treba uiniti je da izdvojimo ukupan skup banaka u
podskupove: banke u stranom vlasnitvu, banke u domaem privatnom i banke u
domaem dravnom vlasnitvu. Banke su grupisane u odgovarajue klase (tipove)
vlasnitva na osnovu porekla vlasnikog kapitala. Ukoliko ne postoji vlasnik koji
poseduje preko polovine vlasnikog kapitala, banku smo klasifikovali na osnovu
veinskog vlasnitva. Ipak, nije tako jednostavno istraiti efekte vlasnitva na
performanse banaka koje posluju u sektoru koji je proao kroz privatizaciju i stalne
560
izmene u institucionalnom okruenju. U periodu koji smo obuhvatili analizom

mnoge banke su prele iz jednog u drugi tip vlasnitva. Zbog toga se vlasnika
struktura na kraju perioda znaajno razlikuje od vlasnike strukture sa poetka
perioda. S obzirom da se baza podataka sastoji od podataka za banke u razliitim
godinama, kod klasifikacije banaka u razliite grupe na osnovu obeleja vlasnitva
morali smo da istraimo kada je dolazilo do prelaska iz jedne u drugu klasu
vlasnitva. Podaci o godinama u kojima su banke menjale tip vlasnitva date su u
tabeli koja sledi (1).
Tabela 1: Spisak obuhvaenih banaka: vlasniki status i pokrivenost podacima
2002
2003
2004
2005
2006
2007
2008
2009
Agrobanka
AIK banka
Alpha banka
BancaIntesa
aanska banka
Credi Agricole
EFG banka
Erste banka
Findomestic
Hypo Alpe Adria
Jubmes
KBC banka
Komericijalna banka
Marfin banka
NLB banka
Opportunity banka
OTP
Pireaus banka
Potanska tedionica banka
Privredna banka Beograd
Procredit
Raiffeisen banka
Razvojna banka Vojvodine
Societe Generale banka
Srpska banka
Unicredit
Univerzal banka
Vojvoanska banka
Volksbanka
Legenda:
Strane
Privatne
Dravne
Bez podataka
561
Izdvajanje perioda prethodnog vlasnitva od perioda izmenjenog vlasnitva

je uinjeno na osnovu sledeeg pravila. Kao godina od koje poinje period
izmenjenog vlasnitva je uzimana prva godina nakon godine u kojoj je vlasnika
transformacija okonana.
Rezultati empirijske analize
Poslovne performanse banaka procenjivane su na bazi opte prihvaene
metodologije, ali uz ogranienja koja su nametnuta nedostupnim podacima. Bazu
podataka ine finansijski indikatori raspoloivi u BankScope bazi (Bureau van
Dijk), ili indikatori koje smo sami preraunavali na osnovu podataka iz godinjih
finansijskih izvetaja. Analizom je pokriveno nekoliko kriterijuma performansi, pri
emu je svaki kriterijum predstavljen bar sa jednim indikatorom. Profitabilnost
banaka je predstavljena stopom prinosa na prosenu vrednost kapitala (ROAE) i
stopom prinosa na prosenu ukupnu aktivu (ROAA). Dva dodatna indikatora su
ukljuena kako bi se obuhvatila efikasnost banaka: neto kamatna mara i takozvani
brzi test efikasnosti (engl. cost to income ratio). Neto kamatna mara se
izraunava deljenjem dobitka po osnovu kamata, koji je razlika izmeu prihoda od
kamate i rashoda kamate, sa takozvanom kamatonosnom aktivom. Ovaj indikator
odraava kako politiku kamata, tako i sastav plasmana i izvora sredstava. Brzi test
efikasnosti izraunavamo podelom fiksnih nekamatnih poslovnih rashoda (engl.
overheads) zbirom dobitka po osnovu kamata i ostalog dobitka iz poslovanja. Ovo
je finansijski indikator specifian za banke, osmiljen da predstavi uticaj
nefinansijskih rashoda (trokovi amortizacije, zarada i drugo), pa samim tim
iskljuuje rashode po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja. Uticaj
strukture aktive na performanse je procenjivan indikatorom koji predstavlja udeo
kamatonosne aktive u ukupnoj aktivi. Uee posebne rezerve iz dobiti za
procenjene gubitke u bruto vrednosti zajmova je esto korien indikator kvaliteta
aktive. Ovaj indikator ne pokazuje sposobnost banke da izvri rezervisanja, ve
trenutni stepen kontaminacije portfelja aktive, s obzirom da su banke u obavezi da
rezerviu najmanje onaj iznos koji je utvrdio regulator (Narodna banka Srbije) na
bazi jedinstvene metodologije. Odnos (vlasnikog) kapitala i ukupne aktive
odraava strukturu izvora finansiranja banke, pa time prati uticaj finansijskog
leverida na krajnje mere performansi. Likvidnost banaka se redovno procenjuje
poreenjem iznosa likvidne aktive i iznosa obaveza koje dospevaju u narednih
godinu dana ili u kraem periodu. Na primer, u svrhe izvetavanja regulatora,
banke u Srbiji koriste jednomeseni horizont kako za potraivanja, tako i za
obaveze. Na alost, ovi podaci nisu dostupni javnosti, tako da smo bili prinueni da
koristimo manje precizan indikator, koji poredi likvidnu aktivu sa kratkoronim
obavezama, koje su definisane kao zbir depozita i kratkoronih nedepozitnih
obaveza. Ovo nije savren indikator, jer ne dospevaju svi depoziti u periodu
kraem od godinu dana.
562
Profitabilnost
Prinos na prosean kapital
Prinos na prosenu aktivu
Efikasnost
Neto kamatna mara
Brzi test efikasnosti
Struktura i kvalitet aktive
Kamatonosna u ukupnoj aktivi
Rezerve za gubitke/bruto
vrednost zajmova
Solventnost
Kapital u ukupnoj aktivi
Likvidnost
Likvidna aktiva/depoziti i
kratkoroni nedepozitni izvori
Kamatni rizik
Kamatonosna aktiva (depoziti
i kratkoroni nedepozitni
izvori)/kapital
Finansijski indikator
2,23
0,48
8,55
149,26
69,32
7,36
23,69
46,81
58,48
7,85
70,65
65,47
6,68
23,25
62,48
53,89
2008
47,81
32,79
20,62
9,61
68,46
7,04
145,76
3,52
0,61
2009
Strano vlasnitvo
3,28
0,48
2007
97,84
52,35
19,71
6,42
69,27
7,72
103,80
2,16
0,15
period
26,42
59,29
26,19
10,00
70,58
8,92
66,35
1,37
0,31
2007
41,98
37,02
31,04
7,97
75,02
10,66
66,19
11,29
3,45
2008
49,62
40,53
24,26
8,00
75,44
9,10
59,96
6,80
2,28
2009
Domae privatno
Tabela 2: Odabrani indikatori performansi banaka: prosek po podskupovima

za odabrane godine
48,19
52,11
30,32
11,33
70,67
10,07
65,02
10,01
3,39
period
141,55
82,68
31,98
23,73
51,03
11,50
81,44
2,91
3,18
2007
42,83
72,25
28,17
17,56
60,92
14,59
93,56
3,95
0,22
2008
23,35
34,62
18,63
15,92
70,50
7,08
108,65
3,73
0,52
2009
Domae dravno
63,03
69,85
29,87
27,36
64,52
11,84
73,87
7,68
0,23
period
563
564
Profitabilnost
Prinos na proseni kapital
Prinos na prosenu aktivu
Efikasnost
Neto kamatna mara
Brzi test efikasnosti
Struktura i kvalitet aktive
Kamatonosna u ukupnoj aktivi
Rezerve za gubitke/bruto
vrednost zajmova
Solventnost
Kapital u ukupnoj aktivi
Likvidnost
Likvidna aktiva/depoziti i
kratkoroni nedepozitni izvori
Kamatni rizik
Kamatonosna aktiva (depoziti
i kratkoroni nedepozitni
izvori)/kapital
Finansijski indikator
42,70
9,86
26,01
419,84
96,18
25,86
91,44
145,74
553,90
3,35
77,87
11,33
5,50
11,73
22,25
99,81
Maks
17,33
3,11
St. dev
Min
0,33
15,86
5,03
1,37
49,25
1,63
32,20
70,12
12,66
Strano vlasnitvo
45,58
22,40
14,32
8,49
10,01
3,49
26,53
26,27
7,42
St. dev
220,97
164,61
77,71
41,86
87,24
18,24
155,39
124,36
28,74
Maks
Min
2,52
16,66
13,28
0,68
34,42
3,25
10,54
68,05
20,80
Domae privatno
Tabela 3: Odabrani indikatori performansi banaka: podaci o raspodeli
82,75
31,12
16,04
26,27
14,51
5,94
20,76
39,29
8,77
St. dev
494,12
150,14
65,52
97,95
92,44
24,29
136,42
36,71
21,32
Maks
Min
0,32
23,46
7,52
1,97
34,25
2,77
40,79
110,31
28,11
Domae dravno
Konano, ukljuili smo i indikator kamatnog rizika, definisan kao razlika

izmeu kamatonosne aktive i zbira depozita i kratkoronih nedepozitnih obaveza,
koja je dalje normalizovana vrednou (vlasnikog) kapitala. Kamatni rizik nastaje
uvek kada se struktura dospea aktive ne slae sa strukturom dospea izvora. Kod
ovog indikatora se iz istih razloga kao i kod prethodnog indikatora, pojavljuje
izvesna nedoslednost u klasifikaciji pozicija.
Podaci dati u tabeli 2 predstavljaju prosek definisanih podskupova za tri
poslednje godine (za banke za koje su podaci bili raspoloivi u bazi) i prosek za
itav period od 2002. do 2009. godine. Zapazimo da podaci nisu ponderisani bilo
kojim indikatorom veliine banke, ve predstavljaju neponderisanu srednju
vrednost podataka za banke u datim godinama ili za itav viegodinji period. Zato
to vee banke redovno ostvaruju bolje performanse, ovakav nain prikazivanja bi
mogao dovesti do pogrene predstave o finansijskom poloaju banaka koje
pripadaju razliitim tipovima vlasnitva.
Uoavamo da se prosena profitabilnost (ROAE, ROAA) po definisanim
podskupovima tipa vlasnitva znaajno razlikuje. Domae privatne banke su
naizgled najprofitabilnije. Banke iz ove grupe u proseku belee prinos na prosenu
vrednost kapitala (sopstvena sredstva) vii od svojih stranih konkurenata u svim
godinama izuzev 2007. Ova promena ranga, koja je nastala vremenom, zasluuje
dalju analizu, na koju emo se vratiti u kasnijim razmatranjima.
Banke u stranom vlasnitvu posluju sa najniom neto kamatnom marom.
Domae privatne banke ih slede, dok se domae dravne banke nalaze na dnu. Isti
rang dobijamo i u odnosu na kriterijum kvaliteta aktive, kao i kriterijum
solventnosti. Strane banke konzervativnije alociraju zajmove, posluju sa niom
stopom kapitala, to znai da vode u pogledu upotrebe finansijskog leverida u
cilju podizanja profitabilnosti. Razlike izmeu klasa u pogledu ire definisane
strukture aktive su prilino zanemarljive.
Paljiviji pregled podataka o statistikoj raspodeli (tabela 3) otkriva visok
stepen varijabilnosti kod svih indikatora. Isti utisak ostaje bez obzira koji podskup
posmatramo. Ovo znai da se banke koje pripadaju istom tipu vlasnitva ekstremno
razlikuju u pogledu ostvarenih finansijskih performansi, to dalje otvara pitanje
pouzdanosti analize zasnovane iskljuivo na bazi prosenih vrednosti. Velike
razlike mogu nastati kako zbog toga to su se uslovi poslovanja naglo menjali u
posmatranom periodu, tako i zbog izuzetne i postojane neujednaenosti u okviru
svake klase vlasnitva.
U analizu smo ukljuili podatke o svim bankama za period koji obuhvata
poslednjih osam godina za koje su podaci bili dostupni u datoj bazi, sa posebnom
panjom na godine koje neposredno prethode ili slede izbijanju globalne krize.
Ovakav okvir analize omoguio nam je da procenjujemo razlike u performansama
koje nastaju kao posledica razliite reakcije na ovaj globalni ok. Kriza na
globalnom kreditnom tritu, kao i naglo pogoranje likvidnosti, koji su usledili
565
nakon 2008, posebno su ugrozile opstanak banaka sa meunarodnom poslovnom

orijentacijom. Uprkos tome, potpunije diversifikovane meunarodno izloene
banke sauvale su bolju poziciju od konkurenata koji su preteno bili fokusirani na
ua geografska podruja. Naime, u vremenu finansijskih kriza, globalne banke sa
mreom koja se grana na razliita trita imaju prednost, jer do likvidnosti mogu
doi pozajmljujui sa razliitih trita sredstva koja dalje redistribuiraju lanicama
unutar grupacije. Ovakvo interno trite kapitala dopunjuje sredstva koja su bilo
kojoj lanici raspoloiva na tritu na kome posluje. Bolji pristup stranim tritima
kapitala, verovatno e objasniti zato su meunarodne finansijske grupacije, koje
su proirile svoje poslovne operacije globalno, uspele da zadre pravac. Nestabilna
vremena su se pokazala posebno tekim za banke iz Grke. Za 2009. godinu, Alpha
banka je objavila 20,15, a Pireaus banka 5,21 procenata prinosa na prosenu
vrednost kapitala. U istoj godini, bankama sa najloijim performansama pridruila
se i slovenaka NLB (10,43). Za ostale strane banke koje su zabeleile gubitke
ova godina je bila samo jo jedna u nizu loih godina (npr. Credi Agricole, Marfin
ili KBC).
Sagledavan kao prosek podskupa, dobijen rang stranih banaka, u odnosu na
njihove domae konkurente, takoe se moe objanjavati aspektima koje smo do
sada uglavnom zanemarivali. Naime, upravo momenat i modalitet ulaska mogu
objasniti promene koje su vremenom nastale u zabeleenoj profitabilnosti.
Momenat ulaska ima izvesne implikacije na profitabilnost banaka na stranim
tritima. Potpuno u skladu sa ostalim impirijskim istraivanjima (npr. Schmidt,
2008), uoavamo pravilnost da su strane banke koje su na trite Srbije dole
kasnije, posebno de novo banke, beleile nii profit od stranih banaka koje su u tom
momentu ve poslovale na ovom tritu. Ovo ne iznenauje s obzirom da su banke
koje su kasnije ulazile na trite bile izloene otrijoj konkurenciji. Banke koje su
ule ranije, npr. Raiffeisen, Hypo Alpe Adria i Procredit, bez razlike su beleile
profit za itav period od 2003. do 2009. godine. Izuzetak je jedino Societe
Generale, koja je izvestila o znaajnim gubicima u 2003. i 2005. godini (24,33 i
24,18 procenata prosenog kapitala, tim redom). Takoe je interesantan sluaj
Unicredit (biva HVB), koja je na trite ula neto kasnije od prethodno
pomenutih konkurenata, ali je od samog ulaska uspela da pokrene trend postojane
profitabilnosti.
Za banke koje kasnije kao de novo ulaze na trite izuzetno nepovoljne
vrednosti dobijene brzim testom efikasnosti po pravilu prate negativne vrednosti
profita zabeleene u prvoj godini poslovanja. Na primer, banci Opportunity je bilo
potrebno nekoliko godina da doe do nivoa aktivnosti dovoljnog da pokrije fiksne
nekamatne rashode i doe do mrtve take renatabiliteta. Ovaj modalitet ulaska, na
strani aktive karakteriu nesrazmerno velike investicije u stalna sredstva, i
nerazvijen portfelj zajmova, dok na strani izvora najizraenije probleme
predstavljaju siromaan depozitni potencijal i dominacije vlasnikih izvora
finansiranja. Zbog dominacije vlasnikih izvora, finansijski indikatori koji se
normalizuju iznosom (vlasnikog) kapitala, dostiu ekstremene vrednosti. Jo jedan
566
nedostatak ovog modaliteta ulaska moe objasniti gubitke kod de novo banaka u
poetnim godinama poslovanja. Kamatna, i tarifna politika uopte, je obino
dirigovana postavljenim ciljevima brzog poveanja trinog uea. Agresivna
politika potcenjenih usluga moe imati negativan efekat na profitabilnost banke.
Da li e takva banka opstati, ili nestati sa ciljnog trita, zavisi od toga u kom
stepenu, i koliko brzo, ovakva politika moe obezbediti rast trinog uea do
nivoa koji banci omoguuje uivanje ekonomije obima uporedive sa onom koja je
raspoloiva glavnim konkurentima.
Ako banka odlui da se spoji sa domaom bankom, ili je preuzme, izlae se
riziku da stekne vlasnitvo nad bankom ije poslovne knjige ne odraavaju pravo
stanje stvari. Za banku koja preuzima, neobino je vano da to objektivnije
proceni finansijsko stanje ciljne banke, posebno kako bi utvrdila iznos plasmana
ugroene naplativosti. U do sada obavljenim sluajevima preuzimanja esto su se u
finansijskim izvetajima stranih banaka za godinu preuzimanja ili prvu godinu
nakon obavljenog preuzimanja pojavljivale neobine vrednosti odreenih
finansijskih indikatora. Ovo je bio sluaj sa BancaIntesa, Credi Agricole, Marfin i
KBC, koje su redom prijavljivale gubitke u godini preuzimanja, iako su ciljne
banke za itav period koji je prethodio preuzimanju izvetavale o ostvarenim
profitima. U svim pomenutim sluajevima, osim BancaIntesa, date vrednosti su
ostale negative i u nizu narednih godina. Na primer, vrlo visoki profiti Meridian
banke pretvorili su se u gubitke odmah nakon to je ova banka preuzeta od Credi
Agricole. U sluajevima Credi Agricole i Marfin, ovakva kretanja blisko
koincidiraju sa naglim rastom u visini objavljene posebne rezerve za procenjene
gubitke. Takoe, u 2006. godini, kada je preuzela Panonsku banku, BancaIntesa je
prijavila rekordan nivo kako uea posebne rezerve iz dobiti za procenjene
gubitke u bruto vrednosti zajmova tako i rekordno nizak nivo efikasnosti procenjen
brzim testom. Ovo poslednje je verovatno posledica naglog uveanja trokova
zarada, koje je nastalo preuzimanjem velikog broja zaposlenih. Slinu situaciju
sreemo i kod EFG, koja je za prvu godinu nakon preuzimanja Post banke,
izvestila o gubicima koji su dostizali 37,52 procenta prosene vrednosti
(vlasnikog) kapitala. Za EFG, ova godina je bila rekordno loa kako u pogledu
efikasnosti procenjene brzim testom (117,59), tako i u pogledu uea posebne
rezerve iz dobiti za procenjene gubitke u bruto vrednosti zajmova (6,91). Politika
podrezervisanja, poznatija kao kozmetiko raunovodstvo, verovatno je razlog
to isti poslovni entitet, kada je u vlasnitvu domicilnih poslovnih grupacija belei
prinos na aktivu i prinos na akcijski kapital, znaajno vei od onog koji belei kada
ga preuzme strani vlasnik, i verovatno razlog to u ovoj analizi, banke u domaem
privatnom vlasnitvu belee bolje performanse od stranih i banaka u domaem
dravnom vlasnitvu.
567
Zakljuak
Da bi uoili pravilnosti koje objanjavaju razlike u poslovnim
performansama meu tipovima vlasnitva pregrupisali smo podatke o 29 banaka i
izdvojili ih u nekoliko podskupova: banke u stranom vlasnitvu, domae privatne i
domae dravne banke. Nismo jasno utvrdili koji tip vlasnitva daje najbolje
performanse. U pogledu pretpostavljene veze izmeu tipa vlasnitva i poslovnih
performansi banaka, uoavamo da strane banke u proseku posluju sa najniom neto
kamatnom marom, najmanje rizinim kreditnim portfeljom i sa najniim ueem
(vlasnikog) kapitala u finansijskog strukturi. U godini koja prethodi izbijanju
aktuelne finansijske krize, strane banke su ostvarivale bolje performanse od
domaih privatnih i dravnih banaka kako u pogledu prinosa na prosenu vrednost
kapitala, tako i u pogledu prinosa na prosenu vrednost ukupne aktive. U narednim,
godinama, godinama nestabilnosti, dolazi do promena u rangu. Ipak, prosena
vrednost moe zamagliti specifine faktore, koji mogu objasniti varijabilnost
unutar podskupova. Skloni smo da veliki deo uoene varijabilnosti pripiemo
faktorima kao to su momenat i modalitet ulaska na trite. Naime, banke koje su
prve ule na trite uspele su da dosegnu nivo aktivnosti koji im je omoguio
prednost kroz ekonomiju obima. Ove banke lake pokrivaju fiksne nekamatne
rashode, posluju sa daleko povoljnijom strukturom aktive i pasive, a takoe su
uspele i da privuku najbolju klijentelu. Ove banke su trenutno na vodeim
pozicijama u bankarskom sektoru Srbije. One druge, kao novajlije bile su
prinuene da se agresivno bore protiv ustolienih konkurenata. Trenutno se ove
banke bore za opstanak, beleei performanse loije, ak i od banaka koje su svoje
poslovanje ograniile iskljuivo na trite Srbije. Ipak, metodologija koju smo
primenili u radu ne omoguuje izvoenje nedvosmislenog zakljuka o tome da li
strane banke u Srbiji ostvaruju bolje performanse od svojih domaih konkurenata,
ve jedino ukazuje da strano vlasnitvo, samo po sebi, ne garantuje bolje
performanse.
Literatura
1.
2.
3.
4.
5.
6.
568
Aliber, R. Z. (1984) International banking: a survey. Journal of Money, Credit and

Banking, 16 (2): 661678.
Altunbas, Y., Evans, L. and Molyneux, P. (2001) Bank ownership and efficiency.
Journal of Money, Credit and Banking, 33 (4): 926954.
Bonin, P. J., Hasan, I, and Wachtel, P. (2005b) Privatization matters: Bank efficiency
in transition countries. Journal of Banking and Finance, 29 (89): 21552178.
Bonin, P. J., Hasan, I. and Wachtel, P. (2005a) Bank performance, efficiency and
ownership in transition countries. Journal of Banking and Finance, 29 (1): 3153.
Boubakri, N., Cosset, J., Fischer, K, and Guedhami, O. (2005) Privatization and bank
performance in developing countries. Journal of Banking and Finance, 29 (89):
20152041.
Buch, C., De Long G. (2004) Cross border bank merger: what lures the rare animal?
Journal of Banking and Finance, 28 (9): 20772102.

7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
Chen, S., Liao, C. (2011) Are foreign banks more profitable than domestic banks?
Home- and host-country effects of banking market structure, governance, and
supervision. Journal of Banking and Finance, 35 (4): 819839.
Claessens, S., Demirg-Kunt, A. and Huizinga, H. (2001) How does foreign entry
affect domestic banking markets? Journal of Banking and Finance, 25 (5): 891911.
Claessens, S., Van Horen, N. (2006) Location decision of foreign banks and competitive
advantage. Policy Research Working Paper Series, 4113, The World Bank.
Clarke, R. G., Cull, R. and Shirley, M. (2005) Bank privatization in developing
countries: A summary of lessons and findings. Journal of Banking and Finance, 29
(89): 19051930.
Fisher, A., Molyneaux, P. (1996) A note on the determinants of foreign bank activity
in London between 19801989. Applied Financial Economics, 6 (3): 271277.
Focarelli, D., Pozzolo, A. F. (2005) Where do banks expand abroad? An empirical
analysis. Journal of Business, 78 (6): 24352463.
Gelos, G., Roldos, J. (2004) Consolidation and market structure in emerging market
banking systems. Emerging Markets Review, 5 (1): 3959.
Giannetti, M., Ongena, S. (2009) Financial integration and firm performance:
evidence from foreign bank entry in emerging markets. Review of Finance, 13 (2):
181223.
Goldberg, G., Grosse, R. (1994) Location choice of foreign bank in the United States.
Journal of Economics and Business, 46 (5): 367379.
Goldberg, G., Johnson, D. (1990) The determinants of U.S. banking activity abroad.
Journal of International Money and Finance, 9 (2): 123137.
Goldberg, L. (2009) Understanding banking sector globalization. IMF Staff Papers, 56
(1): 171197.
Gormley, T. (2010) The impact of foreign bank entry in emerging markets: evidence
from India. Journal of Financial Intermediation, 19 (1): 2651
Haas, R., Lelyveld, I. (2010) Internal capital markets and lending by multinational
bank subsidiaries. Journal of Financial Intermediation, 19 (1): 125.
Koak, M., ok, M. (2008) Ownership structure and profitability of the banking
sector: The evidence from the SEE region. Zbornik radova Ekonomskog fakulteta
Rijeka, 26 (1): 93122.
Lensink, R., Meesters, A. and Naaborg, I. (2008) Bank efficiency and foreign
ownership: Do good institutions matter? Journal of Banking and Finance, 32 (5):
834844.
Ljumovi I., Jovanovi M., (2010) Foreign direct investments as the driving force
behind the developement of the banking sector of Serbia. in Forces Driving the Revival
of the Companies and Economy, Belgrade: Megatrend University, pp. 215226.
Ljumovi, I. (2011) Proces finansijske globalizacije i transformacija bankarskog
sektora Srbije. Doktorska disertacija, Ekonomski fakultet, Ni.
Marinkovi, S., Ljumovi, I., ivkovi, A. (2011) Strane direktne investicije u bankarstvu
republike Srbije: istraivanje motiva. Meunarodni problemi, 63 (4): 505535.
Marinkovi, S., Radovi, O. (2010) On the determinants of interest margin in
transition banking: the case of Serbia. Managerial Finance, 36 (12): 10281042.
Megginson, L. W. (2005) The economics of bank privatization. Journal of Banking
and Finance, 29 (89): 19311980.
569

27. Navaretti, G., Calzolari, G., Pozzolo, A., Levi, M. (2010) Multinational banking in
Europe financial stability and regulatory implications: lessons from the financial
crisis. Economic Policy, 25 (64): 703753.
28. Paghosyan, T. (2010) Re-examining the impact of foreign bank participation on
interest margins in emerging markets. Emerging Markets Review, 11 (4): 390403.
29. Schmidt, N. F. (2008) Foreign bank entry: the stability implications of Greenfield
entry vs. acquisition. FMG Discussion Paper No. 623, London School of Economics.
30. Tassel, E., Vishwasrao, S. (2007) Asymmetric information and the mode of entry in
foreign credit markets. Journal of Banking and Finance, 31 (12): 37423760.
31. Yilmaz, R., Koyuncu, C. (2010) Foreign bank participation and banking crises in
transition economies. Economic Research, 23 (1): 1529.
FOREIGN BANKS IN SERBIA

ENTRY STRATEGY AND PERFORMANCE
Abstract: The paper explores the strategic choice of banks to enter foreign
markets: their motives and modes. Moreover, it reviews the case of foreign
banking in Serbia, with special attention to the strategy of entry and business
performance, which make us able to assess whether the realized performance
met the expectations. There is found rather mixed support of foreign banks
superior performance. Although inconsistent with the theory, it is in line with
some other empirical investigations. This might be because the Serbian
banking industry was constantly reshaping within the last decade, with most
foreign banks operating no more than a couple of years. It happened that late
entrants had to catch up with foreign banks that came early and up to that
time took over a lion share of the market. The employed methodology gives
no conclusive result about relative performance of foreign vs. domestic
banks, but it rather states that foreign ownership per se does not guarantee
better performance.
Keywords: banking industry, internationalization, foreign banks, business
performance
570
UNIVERZITET U NIU
EKONOMSKI FAKULTET
Tel: +381 18 528 624 Fax: +381 18 4523 268
MARKETINKA DIMENZIJA
INTERNACIONALNIH TRGOVINSKIH KOMPANIJA
S POSEBNIM OSVRTOM NA TRITE SRBIJE
Sreten uzovi**
Svetlana Sokolov-Mladenovi**
Rezime: Internacionalizacija trgovine ukazuje na mogui pravac strategije
rasta i razvoja trgovinskih kompanija u meunarodnim i globalnim
razmerama. Ovakvo poslovanje ne moe se odvijati ad hoc, ve podrazumeva
paljivo osmiljavanje i usmeravanje aktivnosti. Drugim reima, neophodno
je oprezno sagledavanje moguih strategija internacionalizacije na bazi
jasnih i proverenih marketing smernica. Na taj nain do izraaja dolazi
marketinka dimenzija internacionalizacije trgovine, to je i predmet
istraivanja u ovom radu. Kroz teorijsko-praktino istraivanje pokuaemo
da damo odgovor na pitanja koja se nameu trgovinskim kompanijama u
procesu opredeljenja za poslovanje izvan nacionalnog trita, a to su: 1) da
li poslovati izvan nacionalnog trita?, 2) gde nastupiti?, 3) sa kojim
programom marketing aktivnosti se predstaviti na inostranom tritu? Iz tog
razloga, u fokusu rada najpre se nalaze teorijske osnove marketinga
internacionalnih trgovinskih kompanija, a zatim i praktina analiza s
posebnim osvrtom na trite Srbije.
Kljune rei: internacionalizacija, trgovina, marketing, marketing miks,
trite Srbije
Uvod
Trgovina je brzo prela put od lokalne do internacionalne aktivnosti. U
dananjim uslovima, internacionalizacija trgovine postaje neminovan i
nezaustavljiv proces. Oslanjajui se na teorijske eksplikacije, internacionalizaciju
je mogue posmatrati s evolutivnog, matrinog i globalnog aspekta. Svi ovi aspekti

sreten.cuzovic@eknfak.ni.ac.rs; svetlana.sokolov@eknfak.ni.ac.rs
UDK 658.8:339, pregledni rad
339.1(497.11)
Rad je rezultat istraivanja u okviru projekta br. 179081, finansiranog od strane
ukazuju na injenicu da je internacionalizacija trgovine strategija sa jakim

marketing impulsima. Naime, mnoge trgovinske kompanije ostvarile su zapaene
rezultate zahvaljujui irokim marketinkim vidicima i stimulansima. Sve to govori
u prilog tezi o meusobnoj povezanosti meunarodnog marketinga i
internacionalizacije, odnosno o marketinkoj dimenziji internacionalizacije
trgovine. U uslovima rastue internacionalizacije trgovine, marketing dobija
usmeravajuu i savetodavnu ulogu jer neposredno doprinosi upoznavanju
meunarodnog poslovnog okruenja i trinih mogunosti, sagledavanju trine
atraktivnosti i perspektiva pojedinih poslovnih formata, ali i integrisanju svih
poslovnih funkcija u pravcu realizacije postavljenih trinih ciljeva. S druge strane,
marketinko iskustvo i marketinka sposobnost preduzea predstavljaju znaajan
faktor uspene realizacije strategije internacionalizacije trgovine. Otuda i nije
sluajno to dolazi do naglog i paralelnog razvoja meunarodnog marketinga, s
jedne strane, i internacionalizacije trgovine, s druge strane. Polazei od ovih
injenica, namee se potreba analize marketinga internacionalnih trgovinskih
kompanija, odnosno istraivanja, selekcije i izbora trita za nastup, to je i
predmet prvog dela rada. Loginim sledom, otvara se i pitanje standardizacije
versus prilagoavanja paketa ponude zahtevima lokalnog (ciljnog) trita. Kako
trite Srbije poslednjih godina postaje atraktivno za internacionalne trgovinske
lance, to upuuje na injenicu da internacionalizacija trgovine nije zaobila nae
trite. Polazna hipoteza ovog rada jeste da internacionalne trgovinske kompanije
imaju svoje marketing smernice i iskustva. U cilju testiranja ove hipoteze, u radu
e najpre biti analizirane teorijske osnove marketinga internacionalnih trgovinskih
kompanija, s fokusom na istraivanje, selekciju i izbor trita za nastup, kao i
strategijske opcije u kreiranju paketa ponude. Drugi deo rada, korienjem
sekundarnih izvora podataka, metoda analize i komparacije, ima za cilj da ukae na
slinosti i razlike marketinkih aktivnosti internacionalnih trgovinskih lanaca na
tritu Srbije. Krajnji cilj rada je da ukae na marketinki aspekt
internacionalizacije poslovanja trgovinskih kompanija na tritu Srbije.
1. Teorijske osnove marketinga internacionalnih trgovinskih kompanija
istraivanje, selekcija i izbor trita za nastup
Marketing aktivnosti internacionalnih trgovinskih kompanija na prvom
mestu zahtevaju istraivanje internacionalnog trita odnosno trita zemalja gde se
poslovanje iri. Nakon toga vri se selekcija i izbor trita, na kome se nastupa ili
putem standardizovanog paketa ponude ili njegovim prilagoavanjem lokalnim
zahtevima. Ove aktivnosti predmet su istraivanja u narednim izlaganjima.
Informacije o internacionalnom tritu i uslovima pod kojima se posluje
predstavljaju kljunu komponentu uspene marketing strategije onih trgovinskih
kompanija koje ele da uu na to trite. Informacije se mogu kretati od optih, u
smislu ocene trinih mogunosti do specifinih, koje se odnose na asortiman
proizvoda, cene, promociju i distribuciju. Brojne studije o nastalim grekama u
572
Marketinka dimenzija internacionalnih trgovinskih kompanija

s posebnim osvrtom na trite Srbije
meunarodnom marketingu upuuju na zakljuak da je veina greaka mogla biti

izbegnuta da su donosioci odluka bolje poznavali internacionalno (meunarodno)
trite (Cavusquil, Ghauri, Agarwal 2000, 10). Pomenute greke se najee
javljaju zbog toga to je potreba za istraivanjem trita bila ignorisana, zbog
neadekvatnog istraivanja, ili greaka u oceni kulturnih, ekonomskih, politikih i
drugih razlika izmeu trita.
Sama injenica da trgovinske kompanije ire svoje poslovanje izvan
nacionalnog trita, ukazuje na potrebu za aktuelnim i tanim informacijama, koje
se dobijaju putem istraivanja trita.
Govorei o istraivanju trita, u literaturi postoje brojne definicije (Rakita
2009, 71-78). Najire prihvaena je ona koja ukazuje da je to sistematsko
prikupljanje, obrada i analiza podataka za dobijanje informacija u cilju donoenja
marketing odluka. Sutina istraivanja domaeg i internacionalnog trita je ista, s
tom razlikom da je okruenje razliito. Alati i tehnike koje se primenjuju su isti, pri
emu sam predmet istraivanja varira od zemlje do zemlje.
Nezavisno od toga da li je re o istraivanju domaeg ili internacionalnog
trita, sve informacije koje se dobijaju na ovaj nain, mogu se podeliti u tri grupe
(Ghauri, Cateora 2006, 151): 1) opte informacije o tritu, 2) informacije
neophodne za ocenu trinih mogunosti uz anticipiranje socijalnih, ekonomskih i
potroakih trendova na izabranom tritu, i 3) specifine trine informacije
potrebne za donoenje odluka o proizvodu, ceni, promociji, distribuciji i razvoju
marketing plana. Kod istraivanja domaeg trita naglasak je na treoj grupi
informacija, s obzirom da su prethodne dve uglavnom raspoloive iz sekundarnih
izvora. Kod istraivanja internacionalnog trita naglasak je na sve tri grupe
informacija, uz iri obim istraivanja koji posebno treba da obuhvati sledee
informacije (Douglas, Craig 1997, 380): 1) Informacije o ekonomiji, 2) Informacije
o sociolokoj i politikoj klimi, 3) Informacije o trinim uslovima, 4) Informacije
o tehnologiji, i 5) Informacije o konkurenciji.
Imajui u vidu iroko postavljen predmet istraivanja, kao i potrebu
donoenja kompleksnih marketing odluka, istraivanje internacionalnog trita je
multidimenzionalna aktivnost koja se sprovodi kroz proces komponovan od
sledeih faza (Ghauri, Cateora 2006, 151): definisanje predmeta i cilja istraivanja,
razvoj plana istraivanja, prikupljanje relevantnih podataka iz primarnih i
sekundarnih izvora, analiza i interpretiranje prikupljenih podataka i donoenje
zakljuaka i prezentovanje rezultata. Iako su faze procesa istraivanja trita sline
za sve zemlje, razlike u implementiaciji posledica su razlike u kulturnim,
politikim, ekonomskim i tehnolokim uslovima izmeu zemalja. Ove razlike
mogu biti vidljive ve kod prve faze procesa istraivanja internacionalnog trita
definisanja predmeta i cilja istraivanja. Iz tog razloga, u procesu istraivanja
trita treba sagledati i njegovu internacionalnu dimenziju, to se moe videti sa
slike broj 1.
573

Slika br. 1: Proces istraivanja trita i njegova internacionalna dimenzija
Proces
1. Predmet i cilj
istraivanja
Internacionalna dimenzija
-Osiguranje uporedivosti koncepata
2. Plan istraivanja
Identifikovanje razlika u uporedivosti
Selekcija metodologije
3. Prikupljanje podataka
Eliminisanje kulturnih razlika
4. Analiza podataka
Uporeivanje koncepata istraivanja
Prilagoavanje nivoa interpretacije kulturnim,
ekonomskim razlikama trita
5. Prezentovanje
podataka
Prilagoavanje izvetaja korisnicima
Jeziko i terminoloko prilagoavanje izvetaja
Provera prilagodljivosti izvetaja razliitim tritima
Izvor: Douglas, Craig 1997, 154
Ovako sagledan proces istraivanja trita primenjuje se za sve zemlje, pri

emu posebno treba imati u vidu njegove internacionalne dimenzije kako bi se
istraivanjem trita dolo do tanih i verodostojnih podataka koji e posluiti za
donoenje odluka o izboru zemlje na ije trite e trgovinska kompanija proiriti
poslovanje.
Istraivanjem internacionalnog trita ne zavravaju se marketinke
aktivnosti trgovinskih kompanija koje ire svoje poslovanje izvan nacionalnih
trita. Poetni cilj je realizovan, odnosno kreirana je globalna slika o situaciji na
internacionalnom tritu. Nakon toga, neophodno je odrediti ciljna trita, odnosno
zemlje u kojima e se poslovati u buduem periodu. Aktivnost selekcije trita
dodatno ine sloenom promene u internacionalnom poslovnom okruenju, koje
ukljuuju formiranje regionalnih trgovinskih grupa, strategijskih alijansi izmeu
kompanija i eksponencijalni rast informacionih tehnologija, to u celini utie na
eliminisanje barijera izmeu zemalja i potrebu da se na svet gleda kao na globalni
entitet. Kao posledica toga izbor adekvatnog pristupa selekciji trita postaje
sloeniji, pa se kao reenje primenjuje primena sistemskog pristupa selekciji trita
od strane svake kompanije pojedinano (Onkvisit, Shaw 2009, 253).
574

U skladu sa prethodnim, selekcija i izbor internacionalnog trita trebalo bi

da bude strateka orijentacija trgovinske kompanije, i kao takva deo ukupne
poslovne strategije, koja povezuje njenu resursnu bazu, s jedne, i poziciju u odnosu
na konkurenciju, s druge strane.
U procesu selekcije i izbora trita, koje moe da prui najbolje potencijale
za rast i razvoj trgovinske kompanije, neophodno je sagledati karakteristike
pojedinih trita, kao i stepen do koga su ta trita integrisana sa drugima.
Posmatrano iz ugla trgovinskih kompanija, poseban akcenat treba staviti na
strukturu trgovinskog sektora potencijalnog trita, kao i strategiju postojeih i
potencijalnih konkurenata (Burca, Fletcher, Brown 2004, 227).
Kako bi se odgovorilo na ove izazove, razvijeni su brojni pristupi selekciji
internacionalnih trita i izboru najpovoljnijeg za irenje poslovanja. Tako je
australijska trgovinska komisija (AUSTRADE User Guide 1990, 55) razvila
pristup selekcije internacionalnih trita, koji se odvija u dve faze, i to: 1) analiza
atraktivnosti inostranih trita, i 2) ocena konkurentnosti lokalnih firmi. U prvoj
fazi sagledava se atraktivnost pojedinih trita na osnovu analize trinih
karakteristika (stopa rasta, predvidivost rasta, stepen trine segmentacije, stepen
trine koncentracije, raspoloivost proizvoda supstituta i sl.), uslova konkurencije
(koncentracija konkurenata, koncentracija izvoznika, kompleksnost sistema
distribucije), finansijskih i ekonomskih uslova (strategija cena, uslovi plaanja,
paritet domae falute, uslovi izvoza, trokovi poslovanja, ulazne barijere) i pravnih
i socio-politikih uslova (politika stabilnost, trgovinsko zakonodavstvo,
potroako zakonodavstvo, licenciranje, zakonodavstvo o stranim ulaganjima,
radno zakonodavstvo, zatita intelektualne svojine). U okviru ove faze izdvajaju se
trita sa najpovoljnijim konkurentskim, finansijskim, ekonomskim, zakonskim i
socio-politikim uslovima. Za ova trita, u okviru druge faze, vri se ocena
konkurentnosti lokalnih kompanija, koje mogu biti potencijalni konkurenti
trgovinskoj kompaniji. U oceni njihove konkurentnosti sagledavaju se njihove
menaderske karakteristike (resursi, prisustvo u meunarodnim strategijskim
alijansama), trine karakteristike (efikasnost distributivne mree, strategija cena,
reklama), tehnoloke karakteristike (uvoenje savremenih informacionih
tehnologija) i karakteristike asortimana proizvoda i usluga (kvalitet proizvoda i
usluga, uvoenje novih proizvoda, pakovanje, trgovinska marka). Trita sa
najpovoljnijim konkurentskim uslovima jesu trita na koja e se fokusirati
trgovinske kompanije u buduem poslovanju.
Prethodno opisan pristup selekciji internacionalnih trita doiveo je svoju
modifikaciju i unapreenje od strane autora Toynea i Waltersa, koji su proces
selekcije internacionalnih trita sagledali kroz pet faza, to se moe videti sa
grafikona broj 1.
575

Grafikon br. 1: Proces selekcije internacionalnih trita
100
80
60
40
20
0
Faza 1
Faza 2
Faza 3
Faza 4
Faza 5
Menaderske
preferencije
Ocena
inicijalnog
ulaska
Konkurentsko
okruenje
Atraktivnost
Interna
Trade off
Izvor: Toyne, Walters 1993, 103
U okviru prve faze odreuju se trita koja nisu interesantna za trgovinsku

kompaniju zbog svojih potencijala rasta, kao i trita koja se isljuuju iz dalje
analize zbog zakonsko-pravnih i politikih ogranienja. esto se deava da se
mnoga trita iskljue zbog subjektivnih preferencija menadera (npr. loe iskustvo
tokom putovanja u Indiju kao rezultat moe da ima iskljuivanje Indije iz dalje
analize od strane menadera). Kao to se sa grafikona moe videti, u okviru ove
faze iz dalje analize iskljuuje se priblino 20% zemalja sveta kao potencijalnih
trita za dalje poslovanje.
Druga faza ukljuuje ocenu makroekonomskih faktora na internacionalnim
tritima. Opisana kao ocena inicijalnog ulaska, ova faza iskljuuje ekonomski
neatraktivna trita. U ovom kontekstu, ocenjuje se atraktivnost trita sa aspekta
politikih i socijalnih uslova, kao i potencijala za dalji rast i razvoj. Cilj je da se
oceni postojea tranja na tritu, kao i nezadovoljena tranja, odnosno trine nie
koje mogu predstavljati potencijalni izvor generisanja prihoda trgovinske
kompanije. Kao to se sa grafikona moe videti, u okviru ove faze iskljuuje se oko
50% zemalja sveta kao potencijalna trita.
U okviru tree faze, koja za predmet analize ima 30% zemalja sveta,
analiziraju se uslovi konkurencije na potencijalnim tritima. Pre svega, predmet
analize su ulazne barijere (carine, kvote, standardi), izlazne barijere (repatrijacija
profita, dividende i kapitala, plaanje poreza i transfer tehnologije), kao i trine
barijere (kadrovi, raspoloivost skladinog prostora, transporta, alokacija resursa).
Posebno se u okviru ove faze analiziraju postojei i potencijalni konkurenti na
inostranom tritu, koji mogu predstavljati pretnju trgovinskoj kompaniji.
576

etvrta faza procesa selekcije internacionalnih trita fokusira se na

sagledavanje uslova koji vae na potencijalnim tritima u smislu efikasnog
pristupanja resursima (nabavka iz lokalnih izvora, korienje lokalnih
distributivnih mrea, pristup lokalnim sredstvima promocije), kao i korienja
adekvatne strategije, odnosno modela nastupa na tim tritima. Na primer, ako
jedna trgovinska kompanija internacionalizuje svoje poslovanje kroz licencne
aranmane, a na potencijalnom tritu postoje zakonska ogranienja u pogledu
broja licencnih aranmana koji se mogu realizovati, nastup na tom tritu moe biti
pod znakom pitanja. Kao rezultat ove faze, iz dalje analize iskljuuje se jo oko
10% zemalja sveta kao potencijalnih trita.
U okviru poslednje faze (interna trade-off analiza) vri se izbor trita na
koja e trgovinska kompanija proiriti svoje poslovanje u buduem periodu. U tom
kontekstu, ocenjuje se atraktivnost trita sa aspekta potrebe za dodatnim
ulaganjima i njihove kompatibilnosti sa ciljevima kompanije i mogunostima
kreiranja i odravanja dugorone konkurentske prednosti. Pravo prvenstva se daje
onim tritima koja zahtevaju manje resursa i iji su uslovi kompatibilni sa
ciljevima trgovinske kompanije i njenim planovima i mogunostima za odravanje
konkurentske prednosti i privlaenje i zadravanje potroaa. Kao rezultat ove
poslednje faze izdvajaju se trita koja predstavljaju predmet interesovanja
trgovinske kompanije, i na kojima e se realizovati dalje marketing aktivnosti,
poev od kreiranja paketa ponude, preko strategije cena, distribucije, sve do
lokacije prodajnih objekata.
2. Strategijske opcije u kreiranju paketa ponude - globalna standardizacija
versus prilagoavanje potrebama odabranog trita
Internacionalne trgovinske kompanije, u cilju irenja svog globalnog
prisustva, poveanja trinog uea i prevazilaenja problema koji se odnose na
saturaciju na postojeim tritima, kontinuirano pronalaze mogunosti za rast i
razvoj. Kada odlue da zaponu poslovanje izvan nacionalnog trita, u odreenoj
zemlji, jedna od sutinskih stratekih odluka je da li koristiti standardizovani
marketing miks (asortiman proizvoda i usluga, cena, promocija, distribucija,
lokacija) i istu marketing strategiju u svim zemljama, ili marketing miks i strategiju
poslovanja prilagoditi uslovima lokalnog trita. U vezi sa ovim pitanjem, u
literaturi iz oblasti meunarodnog marketinga mogu se nai dva dijametralno
suprotna tumaenja, pri emu jedno zagovara tezu o standardizovanom paketu
ponude, a drugo potrebu za prilagoavanjem paketa ponude uslovima koji vae
na odabranom tritu.
Tako pristalice standardizovanog paketa ponude svoju tezu opravdavaju
injenicom da potroai ive u globalnom svetu u kome razliita trita i uslovi na
njima ne predstavljaju determinantu marketing aktivnosti. Po njima, potroai
pripadaju homogenim grupama ije potrebe mogu biti zadovoljene standardizovanim
577
paketom ponude koji kreiraju internacionalne kompanije. Ovoj grupi teoretiara

pripada i Levitt (1983, 100), po kome su uspene samo globalne kompanije koje su
u stanju da potroaima ponude globalno standardizovani paket ponude
proizvoda i usluga.
U svojim teorijskim eksplikacijama, Papavassiliou i Stathakopoulus (1997,
504) navode etiri razloga koji opravdavaju Levittovu tezu. Prvo, omoguava
internacionalnim kompanijama da odre konzistentan imid i identitet brenda na
globalnim osnovama. Drugo, minimizira konfuziju kod kupaca koji putuju irom
sveta. Tree, omoguava internacionalnim kompanijama da razviju jedinstven
strategijski nastup. etvrto, omoguava kompanijama da ostvare prednosti u
ekonomiji obima u oblasti prodaje proizvoda, ali i iskustva koja stiu na pojedinim
tritima.
Suprotno teorijskim stavovima Levitta, pristalice adaptacije, odnosno
prilagoenog paketa ponude polaze od pretpostavke da je prenaglaena filozofija
globalne standardizacije paketa ponude potpuno kontradiktorna realnim
injenicama. Po njima je standardizacija u najboljem sluaju nepraktina. Tako
Ruigrok i Van Tulder (1995, 210) sugeriu da je nemogue ostvariti trinu
efikasnost korienjem istog marketing miksa i iste marketing strategije u svim
zemljama (tritima). Sutina je u prilagoavanju elemenata marketing miksa
potrebama i eljama potroaa na ciljnim tritima, zbog razlika u makro i
mikromarketinkim faktorima koji determiniu ta trita.
Prethodno navedena dijametralno suprotna teorijska tumaenja
(standardizacija versus prilagoavanje) odbaena su od strane razliitih autora koji
istiu da je teko primeniti iskljuivo jednu strategiju u praksi i naglaavaju vanost
simultane primene obe strategije, i standardizacije i prilagoavanja (Choi, Jarboe
1996, 33; Van Raij 1997, 260; Hennessey 2001, 50; Akaka, Alden 2010, 40).
Prema njima, kompanije koje ire svoje poslovanje izvan nacionalnog trita
moraju da inkorporiraju elemente i jednog i drugog pristupa. Dakle,
internacionalne kompanije, u ovom sluaju trgovinske, standardizovae razliite
elemente marketing miksa i marketing strategiju, s jedne strane, i izvrie njihovo
prilagoavanje kada je to neophodno, u cilju zadovoljenja tranje na ciljnom
tritu. Na koji nain e internacionalne trgovinska kompanija inkorporirati
elemente ova dva pristupa zavisi od brojnih determinanti. Vrontis (2001, 290) je
ove determinante grupisao u razloge i faktore, to se moe videti sa slike broj 2.
Kao to se sa slike moe videti, razlozi su one determinante od kojih zavisi
da li e se kompanija opredeliti za standardizaciju ili prilagoavanje, odnosno
njihovo integrisanje, dok su faktori one determinante koji utiu kako na razloge
izbora strategijskih opcija, tako i na instrumente marketing miksa koji se
standardizuju i/ili prilagoavaju potrebama lokalnog trita.
578

Slika br. 2: Konceptualni pristup standardizovanom ili prilagoenom paketu
ponude internacionalnih trgovinskih kompanija
Razlozi za
prilagoavanje:
1. Razvoj
trita
P
R
I
L
A
G
O
A
V
A
N
J
E
2. Ekonomske
razlika
Proizvod:
Cena:
1. Dizajn i
1.Promene 1.Kanali
distribucije
osobine
cena
proizvoda
2.Snienja 2.Logistika
i usluga
5.
Konkurencija
6. Tehnoloki
faktori
Ljudi
Fiziko
prisustvo
Lokacija
3. Brend
4. Pakovanje
6. Ulsluge
pre
prodaje
7. Ispruka
8. Politiki
faktori
8. Usluge
nakon
prodaje
distribucije
S
T
A
N
D
A
R
D
I
Z
A
C
I
J
2. Logistika
3. Ekonomija
obima u
prodaji,
promociji i
istraivanju
4. Globalna
uniformnost i
imid
5. Veliina
7. Socioloki
faktori
Distribucija:
1. Kanali
3.Uslovi
plaanja
2. Kvalitet
3. Kultura
4. Razlike u
percepciji
potroaa
Distribucija:
5. Konzistentost
sa mobilnim
potroaima
6. Lakoa
planiranja i
kontrole
9. Nivo
slinosti
potroaa
7. Smanjenje
trokova zaliha
10. Marketing
Faktori koji utiu na vanost razloga i elemenata:

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
Struktura trgovinskog sektora

Odnosi sa dobavljaima i potroaima
Kategorija proizvoda
Ciljno trite
Strategija ulaska na trite
Koeficijent obrta zaliha
Broj zaposlenih
Politiki faktori
Nivo slinosti potroa
Marketing
Izvor: Vrontis 2001, 290
579
3. Marketinka dimenzija internacionalizacije trgovine primer trita Srbije

Prelaskom na koncept otvorene i moderne trine privrede krajem 2000.
godine, trite Srbije postaje atraktivno za inostrane trgovinske kompanije.
Dolazak prve inostrane trgovinske kompanije zabeleen je 2002. godine, da bi
nakon toga nastupio period intenzivnijeg nastupa inostranih trgovinskih lanaca na
nae trite. Trenutno u Srbiji posluju sledei inostrani trgovinski lanci: 1.
Merkator (Slovenija), 2. Merkur (Slovenija), 3. Energo Tu (Slovenija), 4. Metro
Cash&Carry (Nemaka), 5. Veropoulos (Grka), 6. Pevec (Hrvatska), 7. Interex
Intermarche (Francuska), 8. Idea (Hrvatska), 9. Mr Bricolage (Francuska) i 10.
Delhaize (Belgija).1 Imajui u vidu strategije poslovanja, vremena dolaska na nae
trite i irenja maloprodajne mree, predmet naredne analize odnosie se na
sledee kompanije: 1. Metro Cash&Carry (Nemaka), 2. Merkator (Slovenija), 3.
Interex Intermarche (Francuska), i 4. Idea (Hrvatska) (uzovi, Sokolov
Mladenovi 2011, 295). Korienjem relevantnih metoda naunog istraivanja i
zakljuivanja, ukazaemo na kljune karakteristike ovih kompanija, poslovanje na
tritu Srbije, njihove strategije nastupa, kompoziciju instrumenata marketing
miksa, konkurentsku prednost, kako bismo komparativnom analizom ukazali na
slinosti i razlike izmeu ovih kompanija, perspektive njihovog daljeg rasta i
razvoja na tritu Srbije, s posebnim akcentom na marketinku dimenziju
internacionalizacije njihovog poslovanja.
3.1. METRO Cash&Carry
Metro Cash&Carry je trini lider u veleprodaji koji posluje u okviru
METRO Group, trgovinskog lanca koji je trei po veliini u svetu. Grupa je danas
prisutna u 31 zemlji sveta na vie od 2.2000 lokacija i ima 270.000 zaposlenih.
Strukturu METRO Group ine trgovinski lanci koji nezavisno posluju na tritu: 1)
Veleprodajni lanci Metro Cash&Carry, koji su ujedno i najvee lanice grupe; 2)
Real supermarketi maloprodajni lanci prehrambene robe; 3) Media Markt&Saturn
evropski trini lider, specijalizovan za trgovinu na malo medijskim i drugim
elektrinim ureajima; 4) Galerija Kaufhof moderne robne kue.
Metro Cash&Carry, tokom svog istorijskog razvoja, belei uspeh u razvoju
koncepta samousluivanja na veliko. Osnovan 1964. godine u Nemakoj, ubrzo
zapoinje irenje poslovanja u mnogim zemljama Evrope, Azije i Severne Afrike.
Tradicionalni koncept samousluivanja na veliko ove kompanije praen je
socijalnim nasleem razvoja internacionalne korporativne kulture (Mierdorf,
Mantrala, Krafft 2010, 32-36).
Dakle, internacionalna ekspanzija kompanije predstavlja vaan element
njene korporativne strategije. Tako je za vie od etiri decenije poslovanja, Metro
1
Postoje indicije da e i nemaki trgovinski lanac Lidl uskoro proiriti svoje poslovanje na srpko
trite, s obzirom da je najavio otvaranje svog prodajnog objekta u Subotici.
580

Cash&Carry ostvario zapaenu stopu rasta u zemljama Zapadne Evrope i postao

lider u samousluivanju na veliko, poslujui kroz 670 prodajnih objekata u 31
zemlji. Strategija internacionalizacije kompanije fokusirana je na rastua trita
Azije i Istone Evrope, kao i Srednjeg Istoka i Severne Afrike. Veina lokacija na
kojima kompanija posluje pripada grupi rastuih regiona, a preko tri milijarde ljudi,
to je skoro polovina svetske populacije, ivi u zemljama gde je kompanija
trenutno prisutna.
Ulaskom na nova trita, Metro Cash&Carry ini mnogo vie od
osiguranja svoje budunosti: kreira nova radna mesta i esto trasira pravac razvoja
moderne trgovine i strukture snabdevanja. Kompanija je posveena socijalnoj
odgovornosti, s obzirom da razvija vrste veze sa lokalnim proizvoaima i
potroaima ime izgrauje poverenje i poveava uspeh.
Svoj razvoj u Srbiji Metro Cash&Carry je zapoeo 2005. godine
otvaranjem prvog distributivnog centra u Beogradu-Krnjaa. Vrednost investicije u
tom trenutku iznosila je 15.000.000 evra, zaposleno je 300 radnika, a period
izgradnje bio je tri meseca. Dalji razvoj kompanije Metro Cash&Carry odvijao se
otvaranjem jo po jednog objekta u Beogradu i Kragujevcu 2005. godine, zatim
otvaranjem prodajnih objekata u Novom Sadu i Niu 2006. godine, i jednog
objekta u Subotici 2010. godine.
Dakle, Metro Cash&Carry u Srbiji posluje kroz 6 distributivnih centara,
odnosno samousluga na veliko. Do sada je kompanija na trite Srbije ukupno
investirala 120 miliona evra i zaposlila oko 1500 radnika (www.metro.rs).
Kao i na ostala trita, nastupajui na trite Srbije kompanija Metro
Cash&Carry koristi strategiju direktnog investiranja, konkretno greenfield
investicije. Za trite Srbije kompanija se odluila analizirajui sve preduslove o
kojima smo ranije govorili. Uraena je studija opravdanosti, koja je kao pozitivne
aspekte poslovanja u Srbiji markirala: trini potencijal, mogunosti generisanja
profita, dobru poslovnu klimu i politiku oporezivanja, politiku i finansijsku
stabilnost. Pri tome, kroz studiju opravdanosti izvreno je i istraivanje trita, koje
predstavlja sastavni deo donoenja odluke o irenju poslovanja u jednoj zemlji.
Poslovanje kompanije na tritu Srbije bazira se na strategiji prilagoenog
paketa ponude zahtevima lokalnog trita. Pri tome, ide se na koncept razvoja
asortimana iju strukturu ini oko 80% domaih proizvoda, to zavisi od sezone, i
oko 50% proizvoda pod trgovinskom markom. Trendovi koje je kompanija donela
na trite Srbije su: transparentnost poslovanja, kvalitet proizvoda, usluga i ljudskih
resursa, fokusiranost na specifian trini segment (profesionalni kupci), razvoj
dugoronih odnosa sa dobavljaima i potroaima i B&B koncept poslovanja.
Ono po emu je kompanija Metro Cash&Carry prepoznatljiva u svetu, a
tako i na tritu Srbije, je uvoenje koncepta samousluivanja na veliko, gde se pod
jednim krovom moe pronai irok asortiman proizvoda, namenjen kupcima iz
581
sektora ugostiteljstva, trgovcima, zanatlijama, koji robu koriste za dalje obavljanje

svoje profesionalne delatnosti. Iz ovog moemo markirati primarne grupe kupaca
kompanije i prednosti koje im koncept Cash&Carry nudi. Dakle, primarne grupe
kupaca kompanije su: 1) HoReKa hoteli, restorani, kafei, barovi, ketering slube;
2) Trgovci kiosci, STR, benzinske pumpe, knjiare; 3) Ostali profesionalni kupci
usluna preduzea, ministarstva, diplomatska predstavnitva, udruenja, koja na
jednom mestu mogu pronai sve za opremanje svog poslovnog prostora, kao i
proizvode za svakodnevnu upotrebu (deterdenti, kancelarijski materijal, papir za
fotokopiranje, skeneri, kompjuteri itd.).
Koncept samousluivanja na veliko ovim kupcima prua sledee prednosti:
1) Na jednom mestu, pod jednim krovom, irok spektar proizvoda, olakava
kupovinu, tedi vreme i poveava efikasnost u nabavci; 2) Samoizbor eljenih
proizvoda; 3) Izuzetno konkurentne cene; 4) Produeno radno vreme 7 dana u
nedelji, omoguava kupovinu u svako doba dana u toku nedelje; 5) Redovne
isporuke kataloga kojima se kupci informiu o akcijskim proizvodima u odreenom
vremenskom periodu; 6) 80% asortimana sastavljeno je od proizvoda domaih
proizvoaa i dobavljaa.
Konkurentska prednost kompanije Metro Cash&Carry na tritu Srbije
bazirana je na dva aspekta. Prvo, razvoj partnerskih odnosa sa dobavljaima i
drugo, razvoj partnerskih odnosa sa kupcima.
Razvoj partnerskih odnosa sa dobavljaima inicijalno se bazira na
selektovanom pristupu i njihovom izboru, koji sadri nekoliko kljunih aspekata:
1) kvalitet proizvoda, 2) konkurentnost cena, 3) konstantno osiguranje kvaliteta i
izvrsnosti proizvoda u praenju kvalitativnih i sigurnosnih standarda, 4)
pouzdanost u isporukama, 5) efikasnost logistike za svaki distributivni centar, 5)
tehnoloka infrastruktura, 6) finansijska stabilnost, i 7) poslovanje u skladu sa
politikom okruenja.
Ovi aspekti istovremeno ukazuju da kompanija Metro Cash&Carry vri
optimalnu kombinaciju instrumenata marketing miksa, to, s drugo strane govori i
o marketinkoj dimenziji internacionalnog poslovanja kompanija, o emu smo ve
govorili.
Sistem poslovanja Metro Cash&Carry dozvoljava odabir dobavljaa
upravo na osnovu prethodno navedenih kriterijuma, nakon ega zapoinje
kooperativni aranman koji dobavljae obavezuje na potovanje svetski priznatih
standarda: ISO 9000, ISO 14000, IFC (International Food Standard), HACCP,
CODEX ALIMENTARIUS. Na taj nain se prua garancija poslovanja u skladu sa
zadovoljenjem kontrole kvaliteta. Krajnji cilj je da se obezbedi visok kvalitet
pruene usluge, koji se odnosi kako na proizvode u prodajnim objektima, tako i na
nain poslovanja i nain pruanja usluge u 40 godina dugoj tradiciji poslovanja.
U elji da sauva visok kvalitet proizvoda, u Metro Cash&Carry objektima
sprovodi se detaljna interna kontrola proizvoda. Kontrola se sprovodi u pogledu:
582

osiguranja kvaliteta svih proizvoda, proizvodnje proizvoda pod trgovinskom

markom i uvoza.
Posebno vaan aspekt razvoja partnerskih odnosa sa dobavljaima odnosi
se na proizvodnju proizvoda pod Metro trgovinskom markom. Proizvod Metro
trgovinske marke jeste onaj proizvod koji se proizvodi ekskluzivno za Metro i ni za
koga drugog. U svom poslovnom portfoliu kompanija Metro ima preko 200
trgovinskih marki, a u Srbiji je zapoeta proizvodnja proizvoda pod nazivom: Aro,
Horeca Select, Sigma i Fairline. Proizvode koji na ambalai imaju oznaku Aro
karakterie kvalitet i niska cena, dok su proizvodi sa oznakom Horeca Select
namenjeni prvenstveno ugostiteljima.
Metro u Srbiji sarauje sa vie od 1.000 proizvoaa i dobavljaa. Projekat
pokrenut 2007. godine do sada je ostvario sledee rezultate: 1) saradnja sa 56
proizvoaa u proizvodnji sa trgovinskom markom, 2) 320 lokalno proizvedenih
proizvoda sa trgovinskom markom, 3) 10 proizvoaa koji izvoze, 4) 70 proizvoda
koji se izvoze, 5) zemlje u koje se izvozi: eka (4 proizvoda), Ukrajina (19
proizvoda), Maarska (20 proizvoda), Rumunija (1 proizvod) i Hrvatska (preko 50
proizvoda).
Drugi aspekt izgradnje i odravanja konkurentske prednosti na tritu
Srbije, Metro Cash&Carry bazira na razvoju partnerskih odnosa sa kupcima, s
obzirom da je re o specifinom trinom segmentu koji proizvode kompanije
koristi za dalje poslovanje. U tom kontekstu, paket ponude, cene, promocija i
usluge distribucije prilagoene su zahtevima ovog ciljnog segmenta.
U prilog ovoj injenici ide i projekat pod nazivom Partnerski odnos sa
kupcima, koji je kompanija razvila poslujui na tritu Srbije. Karakteristike ovog
projekta ogledaju se u sledeem: 1) projekat za cilj ima unapreenje poslovanja
malih trgovaca; 2) kroz pravila ureenja prodajnog prostora kupcima se prua puna
podrka; 3) projekat se sprovodi uz uee zaposlenih kompanije Metro kroz
pruanje konsultantskih saveta; 4) krajnji rezultat jeste postizanje bolje ponude za
krajnje potroae i prednosti u odnosu na konkurenciju; 5) uee u projektu
Partnerski odnos sa kupcima omogueno je svim sadanjim i buduim
profesionalnim kupcima kompanije.
Implementacija ovakvog projekta od strane sitnih trgovaca omoguava im
ostvarenje viestrukih koristi, posebno iz razloga to su ugroeni konkurencijom
velikih trgovinskih lanaca. Krajnji rezultat jeste poveanje obima prodaje i sitnih
trgovaca i kompanije Metro, to vodi jaanju konkurentske prednosti i poslovnih
performansi.
Osnove konkurentske prednosti kompanije Metro usmerene su na kreiranje
razliitosti u odnosu na konkurenciju. Ovakav nain poslovanja dovodi nas do
zakljuka o implementaciji strategije diferenciranja od strane kompanije Metro,
koja je zasnovana na izgradnji partnerskih odnosa sa dobavljaima i kupcima, o
emu smo ve govorili.
583
Osim toga, izgradnja konkurentske prednosti kompanije Metro na bazi

prethodno analiziranih aspekata, dovela ju je do nivoa da trenutno ostvaruje 221
miliona evra prometa, 8% trinog uea.
3.2. Mercator-S, d.o.o.
Mercator Grupa je jedna od najveih i najuspenijih trgovinskih lanaca u
ugoistonoj Evropi, vodei trgovinski lanac u Sloveniji i sve afirmisaniji lanac na
tritima Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Albanije i Makedonije. Re je o
tritima koja brzo rastu i na kojima se u velikim gradovima otvaraju trgovinski
centri zbog broja stanovnika i njihove kupovne moi. Cilj kompanije je da na
ovakav nain stekne znaajno trino uee i na svakom tritu postane prvi ili
drugi po veliini trgovinski lanac.
Najvanija i najira aktivnost Mercator Grupe odnosi se na maloprodaju i
veleprodaju proizvoda prehrambenog i neprehrambenog tipa, koji se nude u okviru
razliitih poslovnih formata. Trenutno strukturu Mercator Grupe ine sledee
kompanije, koje se bave trgovinskom delatnou: 1) Mercator IP, d.o.o.
(Slovenija), 2) Mercator-H, d.o.o. (Hrvatska), 3) Mercator-BH, d.o.o. (Bosna i
Hercegovina), 4) Mercator-B, d.o.o. (Bugarska), 5) Mercator-S, d.o.o. (Srbija), 6)
M-BL, d.o.o. (Bosna i Hercegovina), 7) Mercator-A, sh.p.k. (Albanija), 8)
Mercator-Mex, do.o. (Crna Gora)
Mercator Grupa ima svoju viziju, misiju i strateka opredeljenja koja su
ista za sva trita na kojima posluje, a tako i za trite Srbije, na kome posluje
poev od 2002. godine (Annual Report 2010, 13-14).
Vizija kompanije je da bude vodei trgovinski lanac prehrambenih
proizvoda i proizvoda. Misija kompanije je da svojim poslovnim aktivnostima
ostvaruje: koristi za potroae pruanjem kvalitetnih trgovinskih usluga, visokim
kvalitetom robe i konkurentskim cenama; koristi za zaposlene obezbeivanjem
bezbedne i prijatne radne sredine i pruanjem mogunosti za lini i struni razvoj;
koristi za dobavljae saradnjom u razvijanju kvalitetnih i originalnih proizvoda i
obezbeivanjem mogunosti za rast u Sloveniji i na stranim tritima; koristi za
vlasnike obezbeivanjem profitabilnog poslovanja, poveanjem poslovne
efikasnosti i poveanjem trine vrednosti preduzea; koristi za ire okruenje
odgovornim odnosom prema prirodnoj i drutvenoj sredini i potovanjem poslovne
etike i drutvenih vrednosti u svim oblastima delovanja.
Vrednosti korporativne kulture Mercator Grupa baziraju se na sledeem: 1)
kompaniju povezuje poverenje i meusobno potovanje; 2) niko ne poznaje elje
kupaca bolje od kompanije; 3) poslovanje kompanije je u svakom trenutku i na
svim nivoima transparentno i u duhu korporativne kulture; 4) kompanija se iri
putem vrste korporativne kulture.
Iz prethodno definisane vizije, misije i vrednosti korporativne kulture
proizilaze i dalja strateka opredeljenja Mercator Grupe:
584

Najvei trgovinski lanac u Sloveniji, kroz: poboljanje konkurentnosti

paketa ponude i razvoj sopstvene maloprodajne mree;
Vodei trgovinski lanac na tritima Jugoistone Evrope, kroz: strategijske
alijanse i razvoj sopstvene maloprodajne mree;
Ulazak na nova trita, kroz: kupovinu atraktivnih lokacija, razvoj
sopstvene maloprodajne mree i strategijske alijanse;
Razvoj paketa ponude, kroz: pozitivnu sinergiju razliitih proizvoda u
asortimanu, uvoenje proizvoda sa potencijalima dugoronog rasta i
profitabilnosti na ciljnim tritima i unapreenje dugorone konkurentske
prednosti;
Profitabilno poslovanje, kroz: ostvarivanje zadovoljavajueg nivoa
trgovinske mare, racionalizaciju trokova i poveanje produktivnosti i
poveanje prinosa na uloeni kapital.
Mercator Grupa je na trite Srbije ula 2002. godine izgradnjom i

otvaranjem trgovinskog centra na Novom Beogradu. Dakle, koristila je strategiju
direktnog investiranja, da bi ovu strategiju proirila 2006. godine akvizicijom
kompanije Holding Rodi M&B, najpre sa 88% kapitala, a zatim i sa 100%
vlasnitva nad kapitalom pomenute kompanije. Do sada je kompanija investirala 80
miliona evra u srpsko trite i zaposlila 3700 radnika (www.mercator.rs). Nastupu
na srpsko trite prethodila je i izrada studije opravdanosti koja je ukljuila sve
faze istraivanja inostranog trita, kao i identifikovanje preduslova nastupa na
odabrano trite. Poslovanje kompanije na tritu Srbije bazira se na strategiji
prilagoenog paketa ponude zahtevima lokalnog trita.
Kreiranje konkurentske prednosti kompanije Mercator Grupa na tritu
Srbije bazira se na sledeem: 1) razvoj portfolia poslovnih formata, 2) razvoj
trgovinske marke, 3) organizovanje permanentnih aktivnosti snienja cena , 4)
razvoj kartica lojalnosti i 5) drutveno odgovorno ponaanje i briga o okruenju.
Ove aktivnosti istovremeno predstavljaju i trendove koje je kompanija donela na
trite Srbije.
Ono to kompaniju Mercator najvie razlikuje od konkurenata kako na
slovenakom tritu, tako i na srpskom tritu, jeste diverzifikovanost poslovnih
formata. Kao odgovor na razliite potrebe i zahteve potroaa kompanija
permanentno vri reviziju poslovnih formata koja ukljuuje sledee aktivnosti:
redistribucija prodajnog prostora po kategorijama proizvoda, proirenje prodajnog
prostora i poveanje efikasnosti paketa ponude u prodajnim objektima. Na tritu
Srbije poslovni portfolio kompanije ini ukupno 108 prodajnih objekata u okviru
kojih postoji: 12 hipermarketa, 24 supermarketa, 25 supereta, 3 konvenijentne
prodavnice, 2 cash&carry, 7 objekata za prodaju tehnikih proizvoda, 19 modnih
prodajnih objekata, 10 objekata za prodaju sportske opreme i 6 restorana. Svakako
da je najvea novina koju je Mercator doneo na trite Srbije izgradnja modernih
trgovinskih centara.
585
Mercator trgovinski centri pod jednim krovom nude iroku ponudu

proizvoda i usluga u sopstvenim prodajnim objektima ili objektima koji su dati u
zakup. Ovi centri naim potroaima pruaju mnogo vie od mogunosti kupovine
jer predstavljaju centre zabave, relaksacije i utede vremena. Trenutno postoje 3
Mercator trgovinska centra u Srbiji: u Beogradu, Novom Sadu i Niu. Otvaranje
ovih centara, putem strategije direktnog investiranja, donelo je viestruke koristi
lokalnim samoupravama, zapoljavanje novih radnika, dobijanje dozvola za
izgradnju, kupovina zemljita, plaanje poreza i sl.
Pored razvoja diverzifikovanih poslovnih formata Mercator razvija i
sopstvenu trgovinsku marku. Time nastoji da se diferencira od konkurencije i prui
dodatu vrednost potroaima. S druge strane, nastoji da angauje domae
proizvoae u proizvodnji proizvoda pod trgovinskom markom i time ih podstakne
na izvoz. Mercator trenutno sarauje sa 10 srpskih proizvoaa, dok proizvode sa
prestinim markama uvozi iz Slovenije. Na tritu Srbije trgovinsku marku
Mercator ine sledei proizvodi: Mercator proizvodi; Linija Mercator; Stoiu,
postavi se; Zdrav ivot; Lumpi; Generika linija i Potpuna nega.
Ove trgovinske marke obuhvataju iroku paletu proizvoda namenjenih
razliitim kategorijama potroaa. Posebno je vano da ih karakterie visok kvalitet
i niska cena, to je u naim trinim uslovima vano prilikom privlaenja i
zadravanja ciljne grupe potroaa.
Stalne promotivne aktivnosti komplementarne su sa razvojem trgovinske
marke. Stalne akcije pokrivaju sledee: srpska korpa, trajno niske cene, nedeljna
akcija, 5 na dan i dupli bodovi. Ponudu srpske korpe ini preko 100 proizvoda
srpskih proizvoaa koji se mogu kupiti u Mercator hipermarketima po povoljnim
cenama, a izbor je prilagoen sezoni, eljama i potrebama potroaa.
Akcija trajno niske cene ukljuuje vie od 300 proizvoda afirmisanih,
najprodavanijih robnih marki. To su proizvodi za svakodnevnu potronju koji
zauzimaju znaajan udeo u potroakoj korpi. Po trajno niskim cenama nude se
brojni proizvodi za svakodnevnu upotrebu, a nia cena je na raspolaganju dui
vremenski period. Osim toga, svake nedelje nudi se pet zanimljivih proizvoda po
izuzetno povoljnim cenama.
Akcija 5 na dan ima za cilj da na srpskom tritu podstakne uzimanje
sveeg voa i povra, s obzirom da se odabrane vrste ovih proizvoda nude po
izuzetno povoljnim cenama. Akcija dvostruki bodovi nudi korisnicima kartice
Mercator Pika duple bodove za svaku kupovinu u Mercator hipermarketima,
centrima tehnike, mode i restorana.
Dakle, Mercator Pika kartica predstavlja sastavni deo redovnih
promotivnih aktivnosti kompanije. S druge strane, ona je osnov izgradnje i
odravanja lojalnih potroaa na tritu Srbije, to je jedan od osnova kreiranja i
odravanja dugorone konkurentske prednosti. Korisnicima Mercator Pika kartice
lojalnosti nude se brojne prednosti, to dovodi do poveanja broja njenih korisnika.
586

Tako je 2008. godine bilo 129. 017 korisnika, dok je 2009. godine taj broj povean
na 154. 915. Planovi kompanije su da se vremenom broj korisnika kartice lojalnosti
poveava.
Ove aktivnosti ukazuju da kompanija Mercator vri optimalnu kombinaciju
instrumenata marketing miksa, to, s druge strane, govori o marketinkoj dimenziji
internacionalnog poslovanja kompanija.
Pored toga, ono to kompaniju Mercator izdvaja u odnosu na konkurenciju
jeste i drutveno odgovorno ponaanje i briga o okruenju. Kroz sponzorstva,
donacije i uea u humanitarnim kampanjama kompanija se drutveno odgovorno
ponaa. Sredstva sponzora namenjena su razvoju sporta, kulture, obrazovanja i
projektima za ouvanje ivotne sredine. Tako Mercator podstie ekonomski,
socijalni i drutveni razvoj lokalne zajednice u kojoj deluje. Upravo ukljuenost u
lokalnu zajednicu stvara ire ekonomske i drutvene rezultate, oblikuje ugodnu i
ureenu okolinu za potroae i zaposlene i poveava kvalitetnu ponudu proizvoda i
usluga.
Osnove konkurentske prednosti kompanije Mercator usmerene su ka
stvaranju razliitosti u odnosu na konkurenciju. To nas upuuje na zakljuak o
primeni strategije diferenciranja od strane ove kompanije, a na bazi poslovnih
formata, paketa ponude, trgovinske marke i drutveno odgovornog poslovanja.
Osim toga, poslovanje kompanije Mercator na tritu Srbije u prethodnih
osam godina na bazi opisanih aktivnosti, omoguilo joj je da doe do nivoa od 9%
trinog uea.
3.3. Interex (C.D. S. d.o.o.)
Interex je deo francuskog trgovinskog lanca Intermarch, koji predstavlja
lanac supermarketa lociranih na pristupanim lokacijama za potroae. Trenutno u
svom poslovnom portfoliu ima oko 4.000 prodajnih objekata, prisutnih u 10
zemalja. Ukupan broj zaposlenih kompanije iznosi 112.000, raspolae sa 46
logistikih baza i 10 specijalizovanih trgovinskih marki.
Strategiju poslovanja kompanije Intermarch u svim delovima sveta ini
ponuda proizvoda po niskim cenama, sa naglaskom na sveinu i kvalitet proizvoda
koji se mogu kupiti u prodajnim objektima veliine izmeu 2000 i 2500 kvadratnih
metara, lociranih na pristupanim lokacijama za potroae.
Iz strategije poslovanja kompanije proizilaze i vrednosti korporativne kulture:
Niska cena: u skladu sa kupovnom moi potroaa nudi se irok izbor

proizvoda po niskim cenama;
Prijateljski prodajni objekti: veliina prodajnih objekata prilagoena je
potrebama potroaa, to im omoguava da brzo i lako pronau traene
proizvode i tede vreme prilikom kupovine;
587
Blizina: prodajni objekti (supermarketi) kompanije Intermarch nalaze se u

blizini mesta stanovanja potroaa, ime se radi na kreiranju i odravanju
lojalnih potroaa.
Kompanija Intermarch je na srpsko trite nastupila 2004. godine, nakon

detaljne analize svih faktora koji kreiraju ukupan trini ambijent jedne zemlje.
Studija opravdanosti ulaganja na trite Srbije prola je kroz sve faze istraivanja
trita, kao i identifikovanja zadovoljavajueg trinog potencijala, kao orijentira
za donoenje odluke o irenju poslovanja. Poslovanje kompanije na tritu Srbije
bazira se na strategiji prilagoenog paketa ponude zahtevima lokalnog trita.
Na naem tritu ova kompanija je zapoela svoje poslovanje putem svojih
Interex prodajnih objekata. Olakavajua okolnost za kompaniju je bila i injenica
to je pre Srbije, proirila poslovanje na trite Bosne (1999. godine), tako da je
uoena kulturna, jezika, demografska i socioloka slinost izmeu srpskih i
bosanskih potroaa. Ono to trgovinski lanac Interex diferencira od konkurencije
jeste i injenica da je najpre otvorio svoj objekat u Pritini i aku, za razliku od
ostalih inostranih trgovinskih kompanija koje su svoje poslovanje zapoinjale u
Beogradu. Procena kompanije je bila da se krene iz srca Srbije, da se tamo
realizuju dobri rezultati, detaljno upozna trite, a nakon toga otvori objekat u
Beogradu, kao najveem i najzahtevnijem trinom segmentu Srbije. Procena
kompanije je ostvarena, tako da je nakon objekata u Pritini, aku, Niu i
Zajearu, usledilo otvaranje supermarketa u Beogradu, tako da kompanija trenutno
u Srbiji posluje sa 7 prodajnih objekata (www.interexsrbija.rs).
Strategija nastupa kompanije Interex na trite Srbije realizovana je kroz
direktno investiranje, tako da je kompanija do sada uloila preko 50 miliona eura i
zaposlila oko 200 radnika. Za izgradnju svojih objekata u veini sluajeva je kupila
zemljite na odabranim lokacijama, to je jo jedan od razloga zbog koga se
kompanija najpre odluila za centralnu i junu Srbiju, s obzirom da je cena
zemljita jeftinija nego u Beogradu.
Kreiranje i odravanje konkurentske prednosti na tritu Srbije kompanija
Interex bazira na dve injenice: 1) bogata ponuda proizvoda po niskim cenama
(biti najjeftiniji na tritu) i 2) bogata ponuda proizvoda pod sopstvenom
trgovinskom markom. Ovo su istovremeno i trendovi koje je kompanija donela na
trite Srbije, s obzirom da se nakon 2004. godine belei trend poveanja trinog
uea proizvoda pod trgovinskom markom.
Uz niske cene, kompanija Interex srpskim potroaima nudi i odloeno
plaanje na 30, uz potovanje obaveza prema dobavljaima kako kompanija ne bi
ula u rizik obustave isporuka, to je u suprotnosti sa njenom poslovnom politikom.
Ponuda to jeftinijih proizvoda, koje jeftinije i nabavlja, omoguila je kompaniji da
po ovome i postane prepoznatljiva na srpskom tritu.
Pored ovoga, kompanija Interex je na srpskom tritu prepoznatljiva po
prodaji proizvoda pod sopstvenom trgovinskom markom, koja je zapoela 2004.
588

godine. Najvei uspeh kompanija ostvaruje sa svojom trgovinskom markom Top

Budget, za koju se u Srbiji trenutno proizvodi 80 proizvoda od strane 10
proizvoaa, dok se iz Francuske uvozi jo 120 proizvoda koji su jeftiniji od
proizvoda istog kvaliteta. Tako Interex razvoja saradnju sa srpskim proizvoaima
koje podstie na izvoz u BiH i Rumuniju.
Pod trgovinskom markom, Top Budget prodaje deo asortimana kune
hemije, amponi i lina higijena, konditori, okolada i sokovi. Odluka o tome ko e
proizvoditi proizvode pod trgovinskom markom donosi se na osnovu trinih
uslova. Konkretno, kompanija Interex ima recepture za proizvodnju proizvoda pod
trgovinskom markom i na osnovu njih i donosi odluku kog e proizvoaa
odabrati. Ako se recepture kompanije podudaraju sa onima po kojima rade
postojei proizvoai, onda se njihov proizvod uzima i pakuje pod trgovinskom
markom, a ukoliko nije tako, onda proizvoai zapoinju da rade po recepturama
kompanije. Trenutno je u ukupnom asortimanu Interex-a uee proizvoda pod
trgovinskom markom oko 30%.
Prethodne aktivnosti kompanije Interex, koje svoj izraajni oblik dobijaju
kroz iroku ponudu raznovrsnih proizvoda, politiku niskih cena, politiku trgovinske
marke, dugoronih odnosa sa potroaima i proizvoaima, govore o tome da
kompanija sprovodi optimalnu kombinaciju instrumenata marketing miksa, to, s
druge strane, ukazuje i na marketinku dimenziju internacionalizacije poslovanja.
Osnove konkurentske prednosti kompanije Interex usmerene su na snienje
trokova poslovanja. To nas upuuje na zakljuak o primeni strategije trokovne
prednosti, koja se kod ove kompanije ostvaruje kroz jeftinije nabavke i niske cene.
Osim toga, kreiranje i odravanje konkurentske prednosti na bazi
prethodno opisanih aktivnosti omoguilo je kompaniji Interex da u Srbiji ostvari
trino uee od 5%.
3.4. Idea, d.o.o.
Idea d.o.o. je deo hrvatske kompanije Agrokor koncern, koja je najvea
privatna kompanija u Hrvatskoj i jedna od najjaih kompanija u Jugoistonoj
Evropi sa konsolidovanim prihodom od 7 milijardi evra i 40.000 zaposlenih.
Unutar Agrokor koncerna, kome su primarne delatnosti proizvodnja i
distribucija hrane i pia i maloprodaja, izmeu ostalih posluju i najvei hrvatski
proizvoa mineralne vode Jamnica, sladoleda Ledo, ulja, margarina i
majoneza Zvijezda, najvea hrvatska mesna industrija PIK Vrbovec, zatim
Belje najvei poljoprivredno-industrijski kapacitet u Hrvatskoj, kao i vodei
maloprodajni lanac Konzum.
Tokom 30 godina postojanja, Agrokor je od malog porodinog preduzea
za proizvodnju i prodaju cvea, a zahvaljujui jasnoj poslovnoj viziji, strategiji i
promiljenom investiranju, uspeo da izraste u vodei prehrambeno-trgovinski
589
sistem na tritu regije. Liderske pozicije Agrokor kompanija izraene su visokim

trinim ueem, pa tako Ledo zauzima 80% hrvatskog trita sladoleda, Zvijezda
vrsto dri 83% trita margarina, dok Jamnica dominira tritem mineralnih i
izvorskih voda u Hrvatskoj sa 82%.
Postigavi i uvrstivi takve liderske pozicije na tritu Hrvatske u svim
svojim delatnostima, Agrokor je dalje krenuo ka postizanju svog stratekog cilja u
ostvarivanju kljune i dugorono stabilne pozicije u regiji. Pored kompanija iz
Hrvatske, Agrokor se sastoji i od kompanija iz regije pridruenih tokom nekoliko
proteklih godina: iz Bosne i Hercegovine to su Ledo itluk, Sarajevski kiseljak i
Velpro Sarajevo, zatim Dijamant, Frikom i Idea iz Srbije, kao i Ledo i Fonyodi iz
Maarske.
Hrvatski maloprodajni lanac Idea na tritu Srbije je prisutan od 2005.
godine, kada putem akvizicije ulazi u sastav Agrokor koncerna. Pre toga, Idea je u
Srbiji poslovala kao domaa kompanija u segmentu veleprodajnih usluga. Ovo nam
ukazuje na injenicu da je hrvatska kompanija Agrokor na trite Srbije ula putem
strategije akvizicije, preuzevi na taj nain kompaniju Idea. Ovom poslovnom
poduhvatu prethodila je izrada studije opravdanosti koja je ukljuila istraivanje
trita, kao i identifikovanje svih preduslova i zadovoljavajueg trinog
potencijala, to je uticalo na donoenje odluke o irenju poslovanja na trite
Srbije. Poslovanje kompanije na tritu Srbije bazira se na strategiji prilagoenog
paketa ponude, ali uz odreen stepen standardizacije jednog dela paketa
ponude.
Prvi prodajni objekat kompanije Idea otvoren je u Beogradu, da bi nakon
toga kompanija krenula u intenzivno irenje svoje maloprodajne mree i u drugim
gradovima Srbije (Subotica, aak, Ni, Leskovac, Uice, Vrbas, Kula, Parain,
Kraljevo), tako da trenutno u svom poslovnom portfoliu ima 122 prodajna objekta
kategorije hipermarketa, supermarketa i supereta. Takoe se u njenom sastavu
nalazi i 7 veleprodajnih objekata. irenje maloprodajne i veleprodajne mree
kompanija Idea na tritu Srbije sprovodi strategijom akvizicije, preuzimajui tako
nekadanja drutvena trgovinska preduzea u veim gradovima Srbije
(www.idea.rs).
Hrvatska kompanija Idea na trite Srbije nastupila je nakon paljive
analize svih faktora koji determiniu ukupan trini ambijent (ekonomski, politiki,
demografski, institucionalni faktori). Polazei od jezikih, kulturnih i demografskih
slinosti izmeu srpskog i hrvatskog trita, kao i procenjenog trinog potencijala,
poslovanje kompanije Idea zapoeto je 2005. godine, sa vizijom da postane jedan
od vodeih maloprodajnih lanaca na tritu Srbije. Ono to ovu kompaniju
diferencira od konkurencije je dosta razgranata maloprodajna mrea koja pokriva
gotovo sve delove Srbije. Osim toga, u strukturi asortimana nalazi izmeu 60-70%
proizvoda domaih proizvoaa.
590

Kreiranje i odravanje konkurentske prednosti na tritu Srbije kompanija

Idea bazira na pruanju vrednosti potroau, kroz vrhunsku uslugu, zadovoljstvo
prilikom kupovine i paljivo odabran asortiman robe s naglaskom na kvalitet i
trgovinsku marku. Osim toga, kompanija ima dobro razvijen sistem upravljanja
ljudskim resursima i politiku upravljanja zatitom ivotne i radne sredine.
Tokom nekoliko godina poslovanja na srpskom tritu kompanija Idea je
postala prepoznatljiva po razgranatoj maloprodajnoj mrei i prodajnim objektima
pristupanim potroaima u kojima znaajan deo asortimana ini ponuda proizvoda
pod trgovinskom markom. Ovo je poslednjih godina posebno atraktivno za
potroae imajui u vidu nisku cenu proizvoda pod trgovinskom markom, s jedne
strane, i visok kvalitet, s druge strane. Prepoznatljive trgovinske marke kompanije
Idea su K+ i Rial, ije je uee u strukturi asortimana oko 30%.
Proizvodnja proizvoda pod trgovinskom markom kompanije Idea sprovodi
se od strane domaih proizvoaa, pri emu je u ovaj proces ukljueno 20 srpskih
proizvoa. Istovremeno, njihovi proizvodi se izvoze i u Hrvatsku i Bosnu, gde je
kompanija Idea prisutna. Na taj nain kompanija daje svoj doprinos podsticanju
izvoza srpskih proizvoaa koji su ukljueni u proces proizvodnje proizvoda sa
trgovinskom markom Idea. Meutim, u odabiru proizvoaa pravo prvenstva imaju
oni koji svoju proizvodnju prilagoavaju zahtevima upravljanja kvalitetom prema
meunarodnim standardima: ISO 14001:2004-sistem upravljanja ivotnom
sredinom, ISO 9001:2000 sistem upravljanja kvalitetom, HACCP sistem
analiza opasnosti i kritinih kontrolnih taaka, GLOBALGAP sistem kontrole
sigurnosti i kvaliteta u poljoprivrednoj proizvodnji. Kvalitet i zdravstvena
ispravnost tokom celog proizvodnog i prometnog ciklusa, sigurnost na radu i
zaokrueni ciklus zatite ivotne sredine, ostvaruju se kroz navedene sisteme
upravljanja. Cilj je zadovoljavanje potreba potroaa uz potovanje najznaajnijih
meunarodnih standarda.
Sprovoenje prethodnih aktivnosti ukazuje i na injenicu da kompanija
Idea vri optimalnu kombinaciju instrumenata marketing miksa, to, s druge strane,
govori o marketinkoj dimenziji internacionalizacije poslovanja kompanije.
Kompanija Idea ima i razvijen koncepta upravljanja ljudskim resursima, s
obzirom da su oni najvredniji deo kompanije, trajna i komparativna prednost u
trinoj utakmici i pokretai novih dostignua. U tom smislu kompanija prua
brojne prilike za razvoj karijere i napredovanje, uz uslov da su sposobni i voljni
odgovoriti na zahteve i dinamiku poslovanja, spremni na predani rad, uenje i
lojalnost kompaniji. Rezultat je zadovoljstvo zaposlenih, pozitivna organizaciona
klima i kultura koja vrednuje i ceni upseh u svim podrujima.
Kompanija Idea ima i precizno definisanu politiku upravljanja okolinom. U
tom kontekstu, utvruju se opti i pojedinani ciljevi zatite okoline s konkretnim
programima za njihovo ostvarenje. Zajedno s potroaima, prenosi se znanje i na
591
sve ostale stejkholdere, i vlastitim ponaanjem nastoji se biti primer i putokaz

svima u cilju dobrobiti prirodi i okoline.
Osnove konkurentske prednosti kompanije Idea usmerene su na stvaranje
razliitosti u odnosu na konkurenciju. To nas upuuje na zakljuak o primeni
strategije diferenciranja koja se u sluaju kompanije Idea realizuje kroz razgranatu
maloprodajnu mreu, koncept upravljanja ljudskim resursima i politikom
upravljanja okolinom.
Osim toga, kreiranje i odravanje konkurentske prednosti na prethodno
opisan nain dovelo je kompaniju Idea do nivo trinog uea od 8,3% u Srbiji.
3.5. Komparativna analiza poslovanja inostranih trgovinskih kompanija
na tritu Srbije
Polazei od prethodnih studija sluajeva koje ilustruju poslovanje
inostranih trgovinskih kompanija na tritu Srbije, moemo napraviti komparativnu
analizu koja ima za cilj da ukae na kljune slinosti i razlike izmeu ovih
kompanija, to, s druge strane, kreira osnovu za sagledavanje marketinke
dimenzije internacionalizacije trgovine na primeru Srbije. Komparativnu analizu
ovih kompanija uradiemo na osnovu rezultata dobijenih istraivanjem odabranih
kompanija, tako da moemo ukazati na sledee slinosti i razlike analiziranih
inostranih trgovinskih kompanija:
592
Metro Cash&Carry je na trite Srbije nastupio 2004. godine, Mercator

2002. godine, Interex 2004. godine, dok je Idea prisutna od 2005. godine.
Ovo nam ukazuje da je svoje poslovanje na srpsko trite najpre proirio
Mercator, a kasnije i druge trgovinske kompanije. Meu njima jedino je
Metro Cash&Carry na listi deset najuspenijih trgovinskih kompanija na
svetu, posmatrano po obimu prodaje.
Trenutan broj zaposlenih po analiziranim kompanijama je sledei: Metro
Cash&Carry ima 1.500 zaposlenih, Mercator 3.700, Interex 200, Idea
2.000. Ovo nam ukazuje na injenicu da trnutno trgovinski lanac Mercator
daje najvei doprinos reavanju problema nezaposlenosti u Srbiji.
U poslovnom portfoliu kompanije Metro Cash&Carry nalaze se prodajni
objekti tipa cash&carry (samousluge na veliko), ukupno 5 objekata.
Poslovni portfolio kompanije Mercator ine trgovinski centri,
supermarketi, hipermarketi, superete, konvenijentne prodavnice,
cash&carry, ukupno 108 objekata. Poslovni portfolio kompanije Interex
ine supermarketi, ukupno 7 objekata, dok poslovni portfolio kompanije
Idea ine supermarketi, hipermarketi, superete i veleprodajni centri,
ukupno 120. Ovi podaci ukazuju nam na injenicu da je diverzifikovanost
poslovnih formata karakteristina za kompaniju Mercator, dok po broju
objekata lidersku poziciju ima kompanija Idea. Diverzifikovanost,
prostorno i brojano irenje poslovnih formata su trendovi koje su ove
kompanije donele na nae trite.

Trino uee inostranih kompanija iznosi: Metro Cash&Carry 8%,

Mercator 9%, Interex 5%, Idea 8,3%. Ovo podaci nam ukazuju da
inostrane trgovinske kompanije imaju priblino isto trino uee.
Sve analizirane kompanije imale su detaljnu analizu trinih uslova i
prilika u Srbiji, koje su uraene u okviru investicionih studija. U okviru
ovih analiza je procenjeno da Srbija ima trinim potencijal za nastup
inostranih trgovinskih kompanija. Komparativnu prednost imale su
kompanije Mercator i Idea, zbog jezikih, kulturnih, geografskih i
demografskih slinosti izmeu domaeg i srpskog trita.
Kompanije Metro Cash&Carry, Mercator i Interex su na srpsko trite ule
putem strategije direktnog investiranja, s tim to je 2006. godine Mercator
primenio i strategiju akvizicije, preuzevi kompaniju Rodi. Idea je ula
putem strategije akvizicije, preuzivi na taj nain domaa drutvena
trgovinska preduzea. Ukupna sredstva koje su kompanije do sada
investirale na srpskom tritu iznose: Metro Cash&Carry 97 miliona evra,
Mercator 80 miliona evra, Interex 50 miliona evra, Idea 40 miliona evra.
Ovo nam ukazuje na injenicu da kompanija Metro Cash&Carry prednjai
u pogledu ukupno investiranih sredstava na trite Srbije.
Kompanije Metro Cash&Carry, Mercator i Idea su, nastupajui na trite
Srbije, pole najpre od Beograda. Kompanija Interex se najpre odluila za
centralnu i junu Srbiju, s obzirom da je cena zemljita jeftinija nego u
Beogradu.
Analizirane inostrane kompanije na razliitim osnovama kreiraju i
odravaju konkurentsku prednost na tritu Srbije. Metro Cash&Carry
razvija partnerski odnos sa kupcima i dobavljaima, razvija trgovinsku
marku i opsluuje specifian trini segment (profesionalni kupci).
Mercator ima diverzifikovan portfolio poslovnih formata, razvija
trgovinsku marku, ima redovne akcije snienja cena, razvija kartice
lojalnosti i karakterie ga drutveno odgovorno ponaanje. Interex razvija
koncept ponude proizvoda po niskim cenama (biti najjeftiniji na tritu) i
ponude proizvoda pod trgovinskom markom. Idea stavlja akcenat na
usluge, odabran asortiman proizvoda, kvalitet, trgovinsku marku,
upravljanje ljudskim resursima i politiku zatite ivotne sredine. Ovo su
ujedno i trendovi koje su pomenute kompanije donele na srpsko trite,
stavivi tako pred izazov domae trgovinske kompanije.
Osnove kreiranja konkurentske prednosti ukazuju na primenu razliitih
strategija. Strategiju diferenciranja ili diferentne prednosti primenjuju
kompanije Metro, Mercator i Idea, dok kompanija Interex primenjuje
strategiju trokovne prednosti.
Sve analizirane inostrane kompanije, paket ponude prilagoavaju
uslovima srpskog trita, s tim to je kod kompanije Idea paket ponude
jednim delom i standardizovan.
593
U strukturi asortimana analiziranih kompanija dominira uee domaih u

odnosu na inostrane proizvode. Procenat domaih proizvoda u ukupnom
asortimanu po analiziranim kompanijama iznosi: Metro Cash&Carry 80%,
Mercator 50%, Interex 60%, Idea 70%.
Sve analizirane kompanije imaju sopstvenu trgovinsku marku za iju
proizvodnju angauju srpske proizvoae, koji se istovremeno i podstiu
da izvoze na trita u kojima su ove kompanije prisutne. Tako Metro
Cash&Carry sarauje sa 10 proizvoaa koji istovremeno i izvoze. Sa istim
brojem proizvoaa sarauje i Mercator, dok sa po 20 srpskih proizvoaa
sarauju Interex i Idea.
Struktura asortimana (uee domaih proizvoda u ukupnom broju), kao i
prodaja proizvoda sa trgovinskom markom (proizvedenih od strane
domaih proizvoaa) ukazuje na injenicu da analizirane inostrane
kompanije imaju razvijene odnose sa srpskim proizvoaima.
Sve analizirane kompanije imaju razvijen koncept dugoronih odnosa sa
potroaima, putem kartica lojalnosti i permanentnim istraivanjem
potreba i zahteva potroaa. U razvoju kartica lojalnosti najdalje je otiao
Mercator koji za svoje potroae izdaje Mercator Pika karticu.
Sve analizirane kompanije nastoje da vode politiku najniih cena na tritu.
U ovom segmentu, posebno se izdvaja Interex koji nastoji da ponudi
proizvode po niskim cenama, pod sloganom biti najjeftiniji na tritu.
Sve analizirane kompanije imaju permanentnu politiku promocije putem
razliitih sredstava (tampanih kataloga, televizije, tampe, reklame,
publiciteta i sl.).
Planovi svih analiziranih kompanija su da nastave irenje poslovanja na tritu
Srbije koristei iste strategije kao i prilikom prvog ulaska na trite Srbije.
Prethodno prikazane slinosti i razlike analiziranih inostranih trgovinskih

kompanija ukazuju na karakteristike njihovog poslovanja i istovremeno proces
internacionalizacije trgovine na tritu Srbije. S druge strane, dolaskom ovih
kompanija zapoela je jedna nova etapa u razvoju trgovinskog sektora Srbije.
Procesi, tendencije i osnovni tokovi savremene trgovine poinju da se
implementiraju i u na trgovinski sektor. Iz faze zastarelosti i disperzovanosti, naa
trgovina postepeno prelazi u fazu koncentracije i postepene modernizacije. Domai
potroai menjaju navike u potronji, izotravaju svoje potrebe i zahteve i
postepeno prihvataju koncept velikih nabavki i kupovine u hipermarketima i
trgovinskim centrima, do kojih se esto dolazi uz prelazak odreene geografske
distance.2
2
Brojna su istraivanja koja su sprovedena na tritu Srbije, a iji rezultati ilustruju da su srpski
potroai promenili navike u kupovini, pri emu su se postepeno orijentisali na nedeljne i mesene
krupne nabavke. Ova istraivanja redovno se sprovode od strane marketinke agencije GfK i
rezultati se objavljuju na oficijelnom sajtu, kao i u asopisima koji tangiraju podruje trgovine,
maloprodaje i ponaanja potroaa (asopisi Market, Progressive Magazine, Naa radnja, Instore
magazine). Blie o tome videti na www.gfk.rs.
594

Imajui u vidu ove injenice, ali i dobijene rezultate istraivanja, moemo

zakljuiti da je promena navika domaih potroaa posledica i trendova u
poslovanju koje su sa sobom donele inostrane trgovinske kompanije na tritu
Srbije. Rezultati istraivanja pokazuju da se ovi trendovi odnose na uvoenje novih
poslovnih formata, prilagoavanje paketa ponude zahtevima trita Srbije,
ponudu raznovrsnog asortimana, politiku niskih cena, razvoj trgovinske marke,
dugoronih odnosa sa dobavljaima i potroaima, programa lojalnosti i sl. Pri
tome, ovi trendovi imaju razliit stepen implementacije od strane analiziranih
kompanija. Nezavisno od toga, rezultati istraivanja ukazuju na marketinki aspekt
internacionalizacije poslovanja trgovinskih kompanija na tritu Srbije, to je bio i
jedan od osnovnih ciljeva rada.
Zakljuak
Internacionalizacija poslovanja trgovinskih kompanija ne moe se odvijati
ad hoc, ve podrazumeva paljivo osmiljavanje i usmeravanje aktivnosti. Drugim
reima, neophodno je oprezno sagledavanje moguih strategija internacionalizacije
na bazi jasnih i proverenih marketing smernica. Na taj nain do izraaja dolazi
marketinka dimenzija internacionalizacije trgovine, koja ukljuuje set
kompleksnih aktivnosti, poev od selekcije, istraivanja i izbora trita za nastup,
do donoenja odluke o tome da li nastupiti sa standardizovanim ili prilagoenim
paketom ponude. U ovakvim okolnostima, marketing na sebe preuzima
usmeravajuu i savetodavnu ulogu, tako da istraivanja potvruju injenicu da one
trgovinske kompanije koje imaju marketinko iskustvo i marketinke sposobnosti
ispunjavaju sve preduslove za uspenu realizaciju strategije internacionalizacije.
Polazei od teorijskih eksplikacija o meusobnoj povezanosti marketinga i
internacionalizacije trgovine, imali smo za cilj da to i praktino testiramo na
primeru trita Srbije, koje poslednjih godina postaje atraktivno za mnoge
internacionalne trgovinske lance. U radu su uraene studije sluajeva kompanija
Metro, Mercator, Interex i Idea, koje su na trite Srbije nastupile u razliitim
vremenskim periodima, koristei karakteristine strategije nastupa uz kombinaciju
instrumenata marketing miksa. Komparativna analiza poslovanja ovih kompanija
pokazala je da postoje i slinosti i razlike u pogledu marketinke dimenzije
internacionalizacije njihovog poslovanja. S druge strane, dolaskom ovih kompanija
zapoela je jedna nova etapa u razvoju trgovinskog sektora Srbije. Procesi,
tendencije i osnovni tokovi savremene trgovine poinju da se implementiraju i u
na trgovinski sektor, koji iz faze zastarelosti postepeno prelazi u fazu
koncentracije i modernizacije.
595
Literatura
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
596
Akaka, M.A., Alden, D.L. (2010) Global brand positioning and perceptions.
International Journal of Advertising, 29 (1): 37-56.
Annual report 2010 (2010) Mercator Group, Ljubljana.
Australian Trade Commision (1990) AUSTRADE User Guide. Sydney.
Burca, S., Fletcher, R., Brown, L. (2004) International Marketing. New York: Pearson
Education.
Cavusqil, T., Ghauri, P., Agarwal, M. (2000) Doing Business in Emerging Markets:
Entry and Negotiation Strategies. Sage: Thousand Oaks.
Choi, K.C., Jarboe, T.B. (1996) Mass customization in Power Plant Design and
Construction. Power Engineering, 100 (1): 30-45.
uzovi, S., Sokolov Mladenovi, S. (2011) Strategies of trade internationalization on
serbian market. Proceedings of the International Scientific Conference Distributive
trade as SEE and CEE development driver: 290-301. Zagreb: Faculty of Economics.
Douglas, S., Craig, S. (1997) The Changing Dynamic of Consumer Begavior:
Implications for Cross-Cultural Research. International Journal of Research in
Marketing, 14(4): 373-395.
Ghauri, P., Cateora, P. (2006) International Marketing. New York: McGraw-Hill.
Hennessey, J. (2001) Global Marketing Strategies. New York: Houghton Mifflin.
Levitt, T. (1983) The Globalization of Markets. Harvard Business Review, May-June:
92-102.
Mierdorf, Z., Mantrala, M.K., Krafft, M. (2010) Retailing in the Global World: Case
Study of Metro Cash&Carry, in: Krafft, M., Mantrala, M.K. Retailing in 21st Century.
Berlin: Springer.
Onkvisit, S., Shaw, J.J. (2009) International Marketing. London: Routledge.
Papavassiliou, N., Stathakopoulos, V. (1997) Standardisation versus Adaptation of
International Advertising Strategies: Towards a Framework. European Journal of
Marketing, 31 (7-8): 502-517.
Rakita, B. (2009) Meunarodni marketing. Beograd: CIDEF, Ekonomski fakultet.
Ruigrok, V., Van Tulder, R. (1995) The Logic of International Restructuring. London:
Routledge.
Toyne, B., Walters, P. G. (1993) Global Marketing Management. Boston: Allyn and
Bacon.
Van Raij, W.F. (1997) Globalisation of Marketing Communication. Journal of
Economic Psychology, 18(2): 259-270.
Vrontis, D. (2001) Integrating Adaptation and Standardisation in International
Marketing, The AdaptStand Modelling Process. Journal of Marketing Management,
19(3-4): 283-305.
www.idea.rs [23.05.2012.]
www.interex.rs [31.05.2012.]
www.mercator-s.rs [1.06.2012.]
www.metro.rs [3.06.2012.]

MARKETING DIMENSION
OF THE INTERNATIONAL TRADE COMPANIES
WITH SPECIAL EMPHASIS ON THE SERBIAN MARKET
Abstract: The internationalization of trade indicates the possible direction of
strategy of growth and development on international and global scale. This
business can be done ad hoc, but implies a careful design and orientation of
activities. In other words, it is necessary to carefully consider the possible
strategy of internationalization based on clear and proven marketing
guidelines. Thus, trade marketing dimension of internationalization comes to
the forefront, which is the subject of this paper. Through theoretical and
practical research will try to answer questions that come to mind to retailers
in the determination of business outside the national market, namely: 1)
whether to operate outside the national market? 2) Where to perform? 3)
What program of marketing activities to present with in the foreign market?
For this reason, the focus is firstly on the theoretical basis of marketing
international trading companies, and then the practical analysis with special
emphasis on the Serbian market.
Keywords: internationalization, trade, marketing, marketing mix, the Serbian
market
597
UNIVERZITET U NIU
EKONOMSKI FAKULTET
Tel: +381 18 528 624 Fax: +381 18 4523 268
RAZVOJ TEORIJE I PRAKSE MARKETINGA
Ljiljana Stankovi
Suzana uki
Ana Popovi1
Rezime: Teorija i praksa marketinga su znaajno evoliuirale. Podruje
istraivanja se stalno irilo i prilagoavalo kao odgovor na veoma dinamine
i brojne promene. Razvoju teorije marketinga doprineli su brojni autori,
organizacije i institucije. Razvijani su razliiti metodi i modeli ija je
primena doprinosila unapreenju efikasnosti privrede i drutva. Autori su u
radu analizirali razvoj marketing misli, marketing pristupa, promene u
predmetu marketing istraivanja i izazove za razvoj teorije i prakse
marketinga u savremenim uslovima privreivanja.
Kljune rei: marketing, teorija marketinga, pristupi marketingu, marketing
istraivanja
Uvod
Izazovi sa kojima se suoava marketing su brojni i sve sloeniji. Od teorije
i prakse marketinga se trae odgovori na veoma kompleksna i bitna pitanja, to
uslovljava potrebu njihovog kontinuiranog razvoja. Promene u formi i sadraju
marketing misli reflektovali su prirodu dominantnih marketing problema. S
obzirom na to da su se od nastanka, tj. izdvajanja marketinga kao posebne naune
discipline, uslovi poslovanja konstantno, esto ak i veoma drastino menjali
predmet marketing istraivanja je dobijao nove obrise. Posledino, marketing
koncepti su evoluirali, bivali modifikovani, ak i nestajali kako bi ustupili prostora
onima koji interpretiraju aktuelno poslovno okruenje na adekvatniji nain.
Brojne dinamine promene uslova u kojima posluju trini subjekti na
poetku dvadeset prvog veka, dovele su do daljih modifikacija i razvoja predmeta
marketing istraivanja. Grupa faktora koji utiu na poslovanje preduzea se
Univerzitet u Niu, Ekonomski fakultet,

ljiljana.stankovic@eknfak.ni.ac.rs, suzana.djukic@eknfak.ni.ac.rs, ana.popovic@eknfak.ni.ac.rs
UDK 658.8, pregledni rad
Primljeno: 02.10.2012. Prihvaeno:10.12.2012.
Rad je rezultat istraivanja u okviru projekta 179066 koji finansira Ministarstvo prosvete,
nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije.
Ljiljana Stankovi, Suzana uki, Ana Popovi
konstantno uslonjavala, a te faktore je trebalo inkorporirati u predmet razmatranja

marketinga definisanjem novih koncepata. Na poslovanje savremenih preduzea
izraen uticaj imaju brojni subjekti sa kojima se ostvaruju raznorodni odnosi, pa je
jedan od najznaajnijih izazova vezan za usklaivanje meusobnih interesa,
potreba, ciljeva resursa i sposobnosti. S druge strane, savremena preduzea moraju
uskladiti naine poslovanja i sa odreenim standardima poslovanja, profesionalnim
kodeksima, zakonskom regulativom, etikim naelima, zahtevima za ouvanje
ivotne sredine. Navedeni i drugi faktori od uticaja (politiki, ekonomski, tehnikotehnoloki) su intenzivirali potrebu kontinuiranog razvoja marketing teorije i
prakse u cilju nalaenja odrivih izvora konkurentnosti u izmenjenom marketing
okruenju.
Usled intenzivnih promena poput razvoja tehnologije, globalizacije,
deregulacije, privatizacije, jaanja pozicije kupaca, poveanja konkurencije,
konvergencije privrednih grana, transformacije maloprodaje, eliminisanja
posredovanja (Kotler, Keller, 2006, 13-15) definisan je holistiki marketing kao
odgovor na ove i sline promene koje su se javljale od 2000. godine i na
novonastalo marketing okruenje. Ovaj potpuniji, kohezivni pristup koji
prevazilazi tradicionalne primene marketing koncepta polazi od razvoja,
oblikovanja i sprovoenja marketing programa, procesa i aktivnosti, kojima
priznaje irinu i meuzavisnost efekata. Holistiki marketing se zasniva na
shvatanju da je u marketingu sve znaajno i da je neophodna iroka, integrisana
perspektiva svih aktivnosti, funkcija i procesa.
Cilj autora ovog rada je da utvrde da li iroko postavljen i sveobuhvatan
koncept
holistikog
marketinga
predstavlja
odgovarajuu
teorijsku
konceptualizaciju kojom je mogue interpretirati kljune procese u marketing
okruenju danas. Naime, osnovna istraivaka pitanja su: Da li holistikim
marketingom mogu biti obuhvaene i aktuelne promene u poslovnom ambijentu ili
je neophodan razvoj novog koncepta ili nove teorije marketinga? Ili: Da li predmet
istraivanja savremenog marketinga treba da bude samo ono to je obuhvaeno
ovim konceptom, ili ga je potrebno proiriti? Ova pitanja su isprovocirana
radovima velikog broja autora2 koji su, polazei od nesklada izmeu teorije i
prakse marketinga, doprineli brojnim inovacijama u marketing i poslovnim
modelima.
1. Evolucija marketing misli
Piter Drucker (prema: Kotler, 1988, 21) smatra da je koncepcija
marketinga u praksi prvi put bila prihvaena jo sredinom sedamnaestog veka.
Meutim, nastanak marketinga kao discipline formalno se vezuje za prvu dekadu
2
Analizirani su brojni radovi referentnih autora i publikacija (knjiga i asopisa) na osnovu kojih je dat
pregled razvoja teorije i prakse marketinga. Spisak referenci sadri izvore koji su najee citirani u
literaturi.
600
Razvoj teorije i prakse marketinga
dvadesetog veka (Milisavljevi, 1998, 51; Vasiljev, 2001, 21-24; Hani, 2003, 3538), od kada se njegov predmet i obuhvat istraivanja menjaju i razvijaju na nain
koji je sa razliitih stanovita sagledavan u teoriji marketinga. Definiui razvoj
centralnih pitanja u marketingu, autori su evoluciju marketing misli sagledavali
hronoloki po dekadama, na primer, Bartles (Bartles, Milisavljevi), dok su drugi
(npr. Hunt) razvoj objanjavali sa aspekta dominantnih pristupa marketingu.
Istorijski razvoj marketinga kao naune discipline Razvoj marketing
misli se moe objasniti hronoloki, najee po dekadama. Bartels (prema:
Milisavljevi, 1973, 34-35) je razvoj naune misli o marketingu u periodu od 1900.
do 1960. godine podelio u est dekada ili etapa:
1. Period otkria koji je trajao od 1900. do 1910. godine, obeleen je
pojavom koncepcije marketinga (kao odgovora na sve kompleksnije probleme
distribucije u SAD), zasnovane na konceptima iz razvijenijih naunih oblasti poput
ekonomije, psihologije i sociologije. U ovoj dekadi je naziv marketing prvi put
upotrebljen i za univerzitetsku disciplinu koja poinje da se izuava na nekim
poslovnim kolama.
2. Period kristalizacije (1910-1920. godina) smatra se periodom nastanka
marketing istraivanja1. Naime, tokom ove dekade poinju da se osnivaju odeljenja
za marketing, najpre kao odeljenja za istraivanje trita/komercijalna istraivanja.
Tada su i publikovani radovi u kojima su objanjeni fundamentalni pojmovi i ideje
marketinga, tako da se osnovne koncepcije marketinga kristalizuju i definiu
aktivnosti koje spadaju u domen marketinga.
3. Period integracije je trajao od 1920. do 1930. godine i obeleen je
daljim razvojem teorije i prakse marketinga. U ovo vreme nastali su opseni pisani
radovi u kojima su integrisana dotadanja saznanja, meu kojima je i knjiga
Principi marketinga autora Clarka iz 1921. (Milisavljevi, 1973, 35). Ovaj rad je
znaajan jer je autor obraivao ulogu marketinga sa drutvenog stanovita, za
razliku od svojih prethodnika ije su analize imale polazite u predmetnom
pristupu. Istovremeno se u praksi razvijala i oblast marketing istraivanja,
usmerena konkretno na istraivanje trita. Odeljenja za obavljanje ovih aktivnosti
osnivana su u gotovo svim organizacijama. Zahvaljujui njima, formulisani su
odgovarajui metodi i tehnike (npr. George Gallup poeo je da razvija tehnike
merenja efekata privredne propagande, a Arthur Nielsen je razvio koncept merenja
trinog uea2).
4. Tokom perioda razvoja, izmeu 1930. i 1940. godine, razvijale su se
posebne, specijalizovane oblasti marketinga i naglo se poveavao broj poslovnih
kola koje su u nastavnim planovima imale specijalizovane predmete iz ove oblasti.
1
Smatra se, naime, da se ideja marketing istraivanja javila oko 1910. godine a kao tvorac se navodi
Stanley Latshaw. Vie u: Milisavljevi, 1973, str. 34.
2
Videti: Hani, 2003, str. 36.
601
Pojavile su se brojne i opsene studije, meu kojima i knjiga Market Research and
Analysis Lyndona Browna (citirano prema Hani, 2003, 37). U oblasti marketing
istraivanja sve vie su se primenjivale kvantitativne i sociopsiholoke metode.
5. Period preispitivanja (1940-1950. godina) oznaava dovoenje u pitanje
dotadanjih, tradicionalnih pristupa i afirmaciju novog upravljakog pristupa
marketingu. Tokom ove dekade ostvaren je znaajan napredak u razvoju
metodologije istraivanja, a razmatrani su i novi specifini aspekti marketinga.
6. U periodu rekonceptualizacije, izmeu 1950. i 1960. godine, nastavljeni
su trendovi zapoeti u prethodnoj dekadi, uz izraen napor da se postojee
koncepcije integriu u optu teoriju marketinga. Zato se i fokus u orijentaciji
istraivanja menja od analize trita ka istraivanjima u funkciji upravljanja
marketingom. Ovaj period je obeleen poveanom usmerenou na odluivanje,
socioloke aspekte marketinga i kvantitativnu analizu.
Dalji razvoj marketing misli po dekadama se odvijao na naredni nain3:
7. Najznaajnije promene koje su se dogodile izmeu 1960. i 1970. godine
su proirivanje koncepcije marketinga na neprivredne i neprofitne organizacije i
zaetak koncepcije drutvenog marketinga.
8. Tokom naredne dekade, 1970. 1980. godina, koncepcija drutvenog
marketinga je dalje razvijana i definisana kao zahtev da pri odluivanju
menadment organizacije uskladi tri cilja: ostvarivanje profita preduzea,
zadovoljenje elja potroaa i ispunjenje drutvenih interesa (videti: Kotler, 1988,
26). U ovom periodu je objavljen i vei broj radova koji se odnose na marketing na
poslovnom (B2B) tritu.
9. Devetu dekadu (1980-1990) obeleava razvoj marketinga uslunih
organizacija, i poveano interesovanje iz domena globalnog marketinga,
makromarketinga, komparativnog marketinga, marketing etike i marketing odnosa.
U ovom periodu naroito se razvija makromarketing, koji se odnosi na analizu
faktora iz okruenja i evaluaciju marketing aktivnosti sa stanovita interesa
javnosti, a ne samo potroaa4.
Bartlesovo razmatranje istorijskog razvoja marketing misli odnosi se samo na period od 1900. do
1960. godine. Za definisanje daljih kretanja u razvoju marketing misli korieni su naredni izvori:
Milisavljevi (1975), Bartles (1983), Kotler (1988), Hani (2003) i tekst Ruth N. Bolton (2011) u
specijalnom broju relevantnog asopisa Journal of Marketing povodom 75-godinjice objavljivanja, u
kome je dat pregled dominantnih oblasti kojima su se autori objavljivanih lanaka bavili tokom
narednih dekada 20. veka.
4
Do razvoja ove oblasti dolazi nakon zaokreta u analizi uticaja iz okruenja aktivnosti javnosti su
najpre sagledavane kao faktor na koji preduzee nema nikakvog uticaja. Meutim, tokom 1980-ih
bivaju sve ee sagledavane (naroito aktivnosti vladinih organizacija i agencija) kao faktor koji je
pod kontrolom preduzea.
602
11. U poslednjoj dekadi 20. veka, razvijani su novi koncepti i tehnike

marketinga: elektronski, relacioni marketing, direktni, 1-na-1 marketing i dr.
Posebna panja u ovom periodu, u radovima autora, bila je usmerena na
prouavanje trino zasnovane aktive (kapital marke, kapital potroaa, trinog
znanja i sl.) i pokuaja njenog vrednovanja. Realizovana su empirijska istraivanja
koja su imala za cilj da ocene i vrednuju doprinos trine orijentacije poslovnom
uspehu preduzea.
12. U prvoj dekadi 21. veka, dominantne istraivane teme u marketingu su:
razvijanje novog marketing pristupa usmerenog na kreiranje i isporuku vrednosti za
uesnike na tritu i ostale konstituente, unapreenje odnosa i mree odnosa
razliitih subjekata i grupa, njihovo povezivanje i ukljuivanje u proces stvaranja
vrednosti, doprinos marketinga poveanju nematerijalne imovine preduzea,
razvijanje adekvatnih sistema merenja poslovnih i marketing performansi,
inovacije u marketingu i marketing inovacija, uticaj tehnologije i globalizacije na
marketing i marketing zasnovan na sofisticiranim informacionim i
komunikacionim tehnologijama i dr.
Razvoj pristupa marketingu- Za razmatranje predmeta istraivanja
marketinga znaajno je sagledati i evoluciju pristupa marketingu (Hunt, 1976;
Milisavljevi, 1973; 1975; Hani, 2003), do koje je dolo usled razvoja marketinga
kao ekonomskog procesa, poslovne koncepcije i poslovne funkcije i njegove sve
izraenije interdisciplinarnosti.
Institucionalni, predmetni i funkcionalni pristup bili su usmereni na
razmatranje uglavnom postojeih (pozitivni karakter) poslovnih sistema (profitne
organizacije) iz perspektive marketing okruenja (makro aspekt). Predmetni
pristup, fokusiran na izuavanje marketinga proizvoda odreenih vrsta (tj.
proizvoda proizvedenih u odreenoj industriji), nastao je tokom perioda
kristalizacije, izmeu 1910. i 1920. godine i smatra se prvim ozbiljnim korakom u
prouavanju marketinga. Tekovine predmetnog pristupa su specifine oblasti
marketinga kao npr. marketing prehrambenih proizvoda, marketing farmaceutskih
proizvoda i sl. Institucionalni pristup, takoe nastao tokom perioda kristalizacije,
se karakterie prouavanjem specifinosti obavljanja odreenih marketing
aktivnosti u razliitim institucijama/organizacijama. Na temelju ovog pristupa
razvijeni su marketing proizvodnih preduzea, marketing uslunih organizacija i sl.
ili specifinije marketing poljoprivrednih preduzea, marketing banaka itd. U
analizi, organizacije su sagledavane sa aspekta proizvoda koji proizvode i trita
koje opsluuju, sa ciljem objanjenja uloge i naina ukljuivanja konkretne
organizacije u marketing sistem. Funkcionalni pristup (nastao je u istom periodu
kad i prethodna dva) se odnosi na prouavanje marketinga sa stanovita funkcija
odnosno grupa aktivnosti koje preduzee obavlja u domenu marketinga i usmeren
je na poboljanje procesa vezanih za ove aktivnosti.
603
Upravljaki pristup je nastao tokom perioda preispitivanja, izmeu 1940. i

1950. godine, a naroito je razvijan tokom 1960-ih. Ovaj pristup je fokusiran na
optimizaciju procesa upravljanja marketingom (kroz faze koje obuhvataju analizu,
planiranje, organizovanje i kontrolu) i poboljanje uloge marketinga kao poslovne
funkcije. Smatra se normativnim, mikro pristupom koji se odnosi na profitni sektor
i usmeren je na pitanja vezana za optimizaciju marketing miksa. Za ovaj pristup je
karakteristina poveana primena teorije upravljanja i odluivanja na probleme
marketinga u preduzeu. S obzirom na to da se marketing odluke donose u
uslovima rizika i neizvesnosti, akcenat je na informisanju, strategiji i taktici u
marketingu, to je bilo omogueno razvojem i korienjem nauka o ponaanju i
kvantitativne analize.
Sistemski pristup u marketingu je poeo da se razvija sredinom 1960-ih i
fokusiran je na ispitivanje razliitih marketing institucija kao svojevrsnih sistema.
Osnovni cilj je ispitivanje optimalnih naina funkcionisanja ovih sistema (pri
postojanju ogranienja u okruenju) kao entiteta, ali i u interakcijama koje
meusobno ostvaruju. Sistemski pristup podrazumeva i mikro-normativni (npr.
analiza mogunosti primene sofisticiranih modela optimizacije, poput
programiranja razvijenog u operacionim istraivanjima u menadmentu preduzea)
i makro normativni (ispitivanje efikasnosti i efektivnosti sistema pri postojanju
ogranienja poput konkurencije i drave), ali i makro pozitivni aspekt koji se
odnosi na profitne organizacije (ispitivanje interakcija razliitih marketing
institucija).
Environmentalistiki pristup marketingu, razvijan kasnih 1960-ih
podrazumeva deskriptivnu analizu ogranienja za marketing aktivnosti koja dopiru
iz okruenja i odnose se na potroae, konkurenciju, kulturu, pravni okvir,
tehnologiju i institucionalni okvir. Ima makro/pozitivan karakter i odnosi se na
profitne organizacije, a podrazumeva deskriptivnu analizu ogranienja za
marketing aktivnosti koja dopiru iz okruenja.
Naglasak na socijalnom marketingu, sa fokusom na drutvene probleme,
dovodi do irenja polja marketing istraivanja koje dobija mikro/normativni
karakter i odnosi se i na neprofitne organizacije.
2. Promene predmeta marketing istraivanja
Kotler je 1972. godine definisao polje istraivanja marketinga svrstavajui
do tada istraivane oblasti u odgovarajue grupe na osnovu 3 kategorike
dihotomije: 1. da li se oblast odnosi na profitni ili neprofitni sektor, 2. da li
podrazumeva mikro ili makro aspekt i 3. da li ima pozitivni ili normativni karakter
(Kotler 1972). Polazei od ovih, kao i od istraivanja drugih autora, mogu se
definisati izvesni zakljuci o razvoju predmeta i obuhvata marketing istraivanja
kao naune discipline. Hronoloki, fokus istraivanja se menjao od problema
distribucije, preko trinih kretanja (na poetku razvoja marketinga kada se svodio
604
na istraivanje trita), razliitih aktivnosti i specifinih aspekata marketinga,

naina odluivanja i organizovanja aktivnosti, do drutvenih aspekata marketinga,
marketing etike, marketing okruenja, interakcija subjekata koji funkcioniu u tom
sistemu i efekata njihovog delovanja, marketing problema u neprofitnom sektoru,
na poslovnom, uslunom i meunarodnom tritu, uticaja globalizacije i razvoja
tehnologije na marketing, te pitanja poput inovacija, merenja marketing
performansi i sl.
Ukoliko se razvoj marketing misli sagledava sa aspekta predmetnog
pristupa, zakljuak je da se najpre razvijao marketing potronih dobara, a znatno
kasnije, tokom 1970-ih, marketing proizvodnih dobara (odnosno, marketing na
poslovnom, B2B tritu) i 1980-ih marketing usluga. Predmetni pristup je i danas
polazite u studijama koje se odnose na specifine oblasti poslovanja. Logika
primene ovog pristupa ogleda se u injenici da se marketing strategije, instrumenti
i tehnike znatno razlikuju na tritu finalne potronje u odnosu na poslovno trite,
a i u razliitim delatnostima u okviru ovih trita.
Danas se smatra da je koncepcija marketinga primenljiva u svim
organizacijama, ali se istorijski posmatrano (Kotler, 1988, 21) razvoj predmeta
marketing istraivanja sa stanovita institucionalnog pristupa odvijao postepeno.
Koncepcija marketinga je najpre primenjivana iskljuivo u profitnim
organizacijama poslovnog sektora i to sledeim redosledom: u preduzeima koja
proizvode i prodaju netrajna potrona dobra; potom u preduzeima koja proizvode
trajna potrona dobra, a onda i onim za proizvodnju industrijske opreme; zatim
redom u saobraajnim (najpre vazduhoplovnim) preduzeima, bankama,
osiguravajuim organizacijama i ostalim uslunim organizacijama. Kao to je
pomenuto, od 1970-ih se zagovara i primena marketinga u neprofitnim
organizacijama5.
Razvoj marketing istraivanja sa aspekta funkcionalnog pristupa
najoigledniji je kroz razvoj i diverzifikaciju marketing aktivnosti, koje se danas
uglavnom definiu sa aspekta marketing miks koncepta, kao sve aktivnosti
usmerene na kreiranje, isporuku i komuniciranje superiorne vrednosti za potroae.
Sa aspekta upravljakog pristupa, predmet marketinga se najadekvatnije moe
5
Kotler (1972) je proirio generiki koncept marketinga time to je predloio primenu marketinga na
svim tritima i u sluaju svih drutvenih transakcija u kojima postoji momenat razmene i neke vrste
reciprociteta. On i Levi su proirenje polja marketinga na neprofitne organizacije objasnili time da je
sr marketinga generalna ideja razmene, pre nego ue definisana trina transakcija. Hunt (Hunt,
1976, str.18) navodi da najvei broj poslenika marketinga definie predmet istraivanja marketinga
kao transakciju. Neki primenjuju ue gledite i ele da ga ogranie na trinu transakciju, dok drugi
predlau liberalnije stanovite elei da ukljue u predmet istraivanja marketinga sve transakcije
koje ukljuuju bilo koju formu razmene vrednosti izmeu ukljuenih strana. Marketing se zato moe
definisati kao nauka o transakcijama njihovoj strukturi, svojstvima i odnosima sa ostalim
fenomenima. Tako definisan predmet istraivanja marketinga preklapa se sa predmetima istraivanja
ostalih disciplina ekonomije, psihologije i sociologije, jer se u svima njima analiziraju transakcije.
Ipak, samo je u marketingu transakcija fokalna taka. (Hunt, 1976, str.18- 25).
605
sagledati kroz nastanak i razvoj strategijskog marketinga, sa aspekta sistemskog

pristupa kroz razvoj relacionog, i sa aspekta enviromentalistikog pristupa kroz
razvoj socijalnog marketinga.
Analiza razvoja teorije i prakse marketinga pokazuje da su nastale znaajne
promene koje su uslovile potrebu prilagoavanja predmeta marketing istraivanja.
Razvoj strategijskog menadmenta i marketinga je afirmisao znaaj proaktivnog
reagovanja, to je uslovljavalo potrebu proirivanja i produbljivanja predmeta
marketing istraivanja. Analize pokazuju da su se neke od najznaajnijih promena
u teoriji marketinga, pa i marketing istraivanjima, desile krajem 1960-ih, kada su
irom sveta poele da se razvijaju tzv. alternativne teorije marketinga kroz pristupe
kojima se marketing sagledava kao interaktivni proces u drutvenom kontekstu, pri
emu je u fokusu graenje i upravljanje odnosima. S obzirom na to, zagovara se
redefinisanje polja i predmeta marketing istraivanja.6 Za razliku od do tada
dominantnog pristupa baziranog na marketing miksu, u pomenutim teorijama se
integriu u razmatranja i injenice da u kupoprodajnim relacijama prodavac ne
mora nuno biti inicijator, da relacije ne moraju podrazumevati samo sporadine
transakcije, ve i dugotrajne i bliske odnose, kao i to da su subjekti u poslovnom
okruenju povezani u svojevrsne mree u kojima se odvijaju procesi razmene
dobara, kapitala, znanja, informacija, idceja i dr. Meu najbitnijim pristupima u
tom smislu navode se pristup koji se odnosi na interakcije/mree u industrijskom
marketingu (nastao na Uppsala univerzitetu u vedskoj, 1960-ih) iz koga se razvio
relacioni marketing, i marketing usluga, kao posebna oblast marketinga sa
sopstvenim konceptima i modelima koji uzimaju u obzir specifinosti usluga.
Brojne dinamine promene uslova u kojima posluju trini subjekti koje su
usledile, dovodile su do daljih modifikacija i razvoja predmeta marketing
istraivanja. Teoretiari i praktiari marketinga su postali svesni injenice da se
grupa faktora koji utiu na poslovanje preduzea uslonjava, i da te faktore treba
inkorporirati u predmet razmatranja marketinga. Teoretiari koji su se bavili
definisanjem trine orijentacije (npr. Kholi&Jaworski, 1990; Narver &
Slater,1990) su razmatrali kupce i konkurente kao kljune stejholdere preduzea.
Meutim, na poslovanje savremenih preduzea, bez sumnje, izraen uticaj imaju i:
zaposleni, kompanije koje predstavljaju aktuelne i potencijalne saradnike (lanovi
kanala marketinga, lanaca snabdevanja, mrea kojima preduzee pripada),
finansijske institucije, naunoistraivake organizacije, nevladine organizacije,
dravne institucije, mediji i drugi subjekti na tritu, kao i (ne)formalne grupe
graana, i najzad drutvena zajednica kao celina. Sem toga, savremena preduzea
6
Grnroos (1994) u jednom od najee citiranih naunih radova koji za cilj imaju preispitivanje
predmeta, prirode i perspektiva razvoja marketinga istie da je tada dominantno svoenje gotovo
itave teorije marketinga na 4P koncept; predmeta istraivanja na iskljuivo proizvod, cenu,
promociju i mesto kupovine (distribucija); marketing aktivnosti na kreiranje, isporuku i
komuniciranje vrednosti za potroae, i zadataka marketinga na nalaenje optimalne kombinacije
instrumenata marketing miksa potpuno neadekvatno i nedopustivo.
606
moraju uskladiti naine poslovanja sa odreenim standardima poslovanja,

profesionalnim kodeksima, zakonskom regulativom, etikim naelima, zahtevima
za ouvanje ivotne sredine. Navedeni i drugi faktori intenzivirali su potrebu za
novim marketing teorijama i praksama u cilju nalaenja novih izvora
konkurentnosti u izmenjenom marketing okruenju.
3. Izazovi za teoriju i praksu marketinga
U uslovima kada marketing i ostali menaderi moraju da donose
kompleksne i meupovezane odluke koje se odnose na brojna pitanja unutar i izvan
preduzea, tehnike masovnog marketinga poinju da gube na efikasnosti.
Posledino, marketing u praksi u XXI veku izgledae znatno drugaije nego tokom
prethodnog perioda (Keller i Kotler (2006) jer:
a) Aktivnosti marketinga se ne sprovode samo u marketing odeljenjima i u
okviru marketing funkcije, ve menadment preispituje interne strukture i
procese i naine sprovoenja ovih aktivnosti tako da ukljue sve zaposlene;
b) Promene u uslovima poslovanja i odnosa na tritu nameu potrebu
proaktivnog reagovanja, kreiranja i isporuke superiorne vrednosti za sve
uesnike i personalizovanja marketing ponude to zahteva prilagoavanje
predmeta marketing istraivanja i svih instrumenata marketinga: proizvoda,
cene, kanala i komuniciranja;
c) U cilju zadovoljavanja sve sofisticiranijih potreba i preferencija kupaca,
preduzea razvijaju jake veze sa raznim partnerima;
d) Dugoroni i kratkoroni ciljevi poslovanja postaju sve vie
multidimenzionalni, jer se odnose na balansiranje potrebe za
maksimiziranjem prinosa na uloena sredstva sa zahtevima da preduzea
potuju legislativu, budu drutveno odgovorna, angaovana u zajednici i sl.
Imajui u vidu to da marketing menaderi moraju donositi odluke o raznim
pitanjima, pri emu odluke vezane za jednu oblast moraju biti usklaene sa onima
koje se odnose na druge oblasti, neophodnost uvoenja integrisane perspektive
postaje oigledna. U marketing teoriji je kao odgovor na ove izazove definisan
koncept holistikog marketinga koji podrazumeva, kreiranje i implementaciju
marketing aktivnosti, procesa i programa na nain koji reflektuje irinu i
meuzavisnost njihovih efekata (Kotler&Keler, 2006; Keller & Kotler, 2006, 300301). Osnovna postavka holistikog marketinga je da everything matters in
marketing (Keller, Kotler, 2006), usklaena sa poznatim stavom McKennae
(1991, 68) da je marketing sve i sve je marketing, odnosno da u organizaciji
marketing postaje svaiji posao (Greyser , 1997). Ovim konceptom su sumirana
proirenja polja marketing istraivanja kao discipline i postignut je koncenzus
vezan za injenicu da ono viestruko prevazilazi istraivanje samo marketing
miksa. Naime, marketing miks je predmet istraivanja tzv. integrisanog marketinga
koji je (samo) jedan od stubova holistikog, sveobuhvatnog, savremenog
607
marketinga. Holistiki marketing je postavljen kao koncept koji podrazumeva

procese integracije na nekoliko nivoa: integraciju marketing aktivnosti u okviru
marketing funkcije, integraciju marketing i ostalih poslovnih funkcija u
organizaciji, integraciju aktivnosti fokalne organizacije i njenih partnera, kao i
integraciju organizacije u okruenje prirodno i drutveno. U skladu sa
navedenim, koncept holistikog marketinga obuhvata sledee oblasti: integrisani,
interni, relacioni i drutveno odgovorni marketing.
Integrisani marketing je usmeren na kombinovanje razliitih sredstava za
kreiranje, isporuku i komuniciranje vrednosti na optimalni nain. On podrazumeva
osmiljavanje integrisanih marketing programa koji se odnose na niz odluka koje
su, pak, usmerene na poboljanje vrednosti marketing aktivnosti vezanih za skup
marketing instrumenata koje organizacija koristi radi postizanja marketing ciljeva.
Interni marketing je usmeren na to da svi zaposleni u kompaniji prihvate
odreene marketing principe i budu orijentisani na zadovoljenje potreba potroaa.
On se odvija na 2 nivoa u okviru marketing funkcije/odeljenja i u procesima
integracije sa ostalim poslovnim funkcijama/organizacionim delovima.
Relacioni marketing (Bruhn 2003, Egan 2010, Gummesson 2002, Dwyer et
al. 2009, Harrell 2002) je usmeren na graenje i razvijanje bliskih, dugoronih
odnosa sa pojedincima i organizacijama koji mogu direktno ili indirektno da utiu na
uspeh marketing aktivnosti firme. Ovi odnosi podrazumevaju snane ekonomske,
tehnike i drutvene veze meu zainteresovanim stranama. Za razvoj relacionog
marketinga prelomni trenutak predstavlja zaokret od shvatanja da su samo
potroai kljuni stejkholderi organizacije, do toga da su to brojni i raznovrsni
partneri7. Krajnji rezultat razvoja ovih odnosa je izgradnja jedinstvene marketing
imovine marketing mree koju ine organizacija i njeni podravajui stejkholderi.
Znaaj marketing mrea proistie iz injenice da se konkurencija sve vie odvija
izmeu umreenih partnera, a sve ree izmeu organizacija kao entiteta. Pri tom,
vodei izazovi u razvoju snanih odnosa podrazumevaju razumevanje ciljeva,
potreba, zahteva, sposobnosti i resursa razliitih grupa (Martin, Schonten, 2012).
Drutveno odgovorni marketing je usmeren na inkorporiranje ekonomskih,
etikih, pravnih i ekolokih principa u poslovanje. On podrazumeva razmatranje
interesa drutvene zajednice ili javnosti; etikog, pravnog, drutvenog i konteksta
ivotne sredine; odnosno razmatranje marketing aktivnosti i programa, imajui u
vidu da se i uzrok i posledice marketinga proiruju i izvan organizacije i potroaa
na drutvo kao celinu (Kotler&Keller, 2006, 22). Drutvena odgovornost
podrazumeva i to da zaposleni u marketingu treba paljivo da razmotre ulogu koju
imaju i mogu imati u smislu poboljanja drutvenog blagostanja graana. Cilj
organizacije se u ovom smislu moe definisati kao utvrivanje potreba, elja i
7
U tom smislu je i bazini koncept relacionog marketinga, CRM (engl. Customer Relationship
Marketing) upravljanje odnosima sa (strategijski znaajnim) kupcima proiren u PRM (engl. Partner
Relationship Management) upravljanje odnosima sa (strategijski znaajnim) partnerima.
608
interesa ciljnih trita i zadovoljavanje tih potreba na efikasniji i efektivniji nain

od konkurenata, a da se pri tom ouva i unapredi dobrobit potroaa i drutva u
celini. Osnovni izazovi u sferi drutveno odgovornog marketinga vezani su za
usklaivanje esto konfrontiranih ciljeva ostvarivanja profita i ispunjenja interesa
drutvene zajednice, uz ouvanje i unapreenje ivotne sredine.
Ovako postavljen koncept holistikog marketinga obuhvata definisanje i
implementaciju marketing strategije, kao i planova i programa koji iz nje proistiu
kako bi se ostvarili ciljevi preduzea, potroaa i ostalih partnera, a u skladu sa
etikim, pravnim, ekolokim, drutvenim i ostalim principima fer poslovanja
Iz svega navedenog sledi da predmet istraivanja holistikog marketinga
podrazumeva sve oblasti koje su u fokusu istraivanja njegovih integrativnih
delova. Predmet istraivanja holistikog marketinga, ujedno i savremenog
marketinga, bi tako mogao da se definie kao:
Razvijanje marketing strategije (korporativne, marketing strategije SPJ,

funkcionalne) i marketing programa kao skup elemenata koji se kombinuju
na nivou organizacije, pri emu je cilj nalaenje optimalne kombinacije
kojom e se vrednost za potroae, i ostale uesnike, adekvatno kreirati,
isporuivati i komunicirati;
Implementacija marketing strategije i programa, tako da organizacija bude
trino orijentisana i usmerena na adekvatno reagovanje na potrebe kljunih
stejkholdera, pri emu marketing ima ulogu integriue funkcije;
Odnosi organizacije sa subjektima u poslovnom okruenju, pri emu je
fokus na uspostavljanju i odravanju uzajamno korisnih odnosa
organizacije i subjekata koji imaju uticaja na njeno poslovanje,
podrazumevajui i poslovne i neposlovne (komercijalne i nekomercijalne),
i profitne i neprofitne, i formalne i neformalne, i privatne i javne
organizacije i grupe;
Etiki, pravni, socijalni i ekoloki aspekti poslovanja, pri emu je fokus na
ostvarivanju ekonomskih ciljeva preduzea, uz istovremeno ispunjenje
interesa drutvene zajednice i ouvanje prirodne sredine.
4. Izazovi za razvoj prakse marketinga na tritima u razvoju
Razmatrajui stepen razvijenosti marketinga pre skoro 30 godina, Bartles

(1983) je postavio naredno pitanje: Da li je savremeni marketing usklaen sa
zahtevima i mogunostima koje mu se pruaju? Kao jedan od osnovnih
nedostataka tadanjeg marketinga kao discipline, ovaj autor je naveo nedostatak
razmatranja koja se odnose na globalni karakter marketinga, odnosno njegove
globalne odgovornosti i mogunosti. Bartles, naime, zakljuuje da marketing,
originalno razvijen u kontekstu razvijenih nacionalnih privreda i teorije domaeg
trita, nije disciplina globalno razvijenih principa koji se mogu primeniti na
razliite nacionalne privrede. U tom smislu, autor smatra da marketing nije bio
609
sredstvo kojim je bilo mogue pomoi nerazvijenim ekonomijama da se razviju:

Ultimativno pitanje je vezano za pozitivni i normativni karakter marketinga ta
marketing jeste i ta on treba da bude (Bartles, 1983, 35)
Gotovo 30 godina nakon Barlesa, Sheth (2011) je ponovo pokrenuo pitanje
primenljivosti etabliranih marketing konstrukata, teorija i pristupa u kontekstu tzv.
nastajuih trita ija je stopa rasta veoma visoka i koja se smatraju arenama u
kojima e se odvijati najznaajnije borbe globalnih konkurenata. I ovaj autor
navodi da je dosadanja marketing teorija bazirana na razmatranju procesa koji su
se odvijali u razvijenim ekonomijama, tj. na industrijalizovanim tritima i
postavlja pitanje koliko e i na koji nain jaanje nastajuih trita uticati na
njihovu promenu. On ak smatra da su mnogi fundamentalni koncepti poput
segmentacije trita, trine orijentacije i kapitala marke, u suprotnosti sa realnou
trita u razvoju (Seth, 2011, 166), i da rast ovih trita, uz promenu naina
razmiljanja o njima (jer su do sada naunici iz razvijenih zemalja istraivali ova
trita iz aspekta kolonijalizatora, uz veliki broj predrasuda i stereotipa) prua
ansu za razvoj ili otkrivanje novih perspektiva i praksi znaajnih i za zanemarena i
ekonomski neodriva trita (ili trine segmente) u okviru trita razvijenijih
nacionalnih ekonomija. Osnovno pitanje koje ovaj autor postavlja je: Da li e
trita u razvoju biti voena marketingom koji nam je poznat (kakav je bio do sada)
ili e nove marketing prakse i sama disciplina biti voene ovim tritima? (Sheth,
2011,166) Osnovne karakteristike ovih trita su, naime, znatno razliite od
karakteristika tradicionalnog industrijalizovanog kapitalistikog drutva, pa se
javlja potreba za preispitivanjem kljunih pretpostavki i koncepata marketing
teorije i prakse. Kao osnovne specifine karakteristike veine nastajuih, odnosno
trita u razvoju, Seth (2011) navodi:
1. Heterogenost trita Ova trita su lokalna i veoma fragmentisana, a
njihova heterogenost nije uzrokovana razlikama u potrebama, eljama i
aspiracijama potroaa (jer je veina njih male kupovne moi i sofisticiranost
tranje je na niskom nivou), koliko ogranienjima u raspoloivim resursima za
kupovinu proizvoda i usluga. U ruralnim podrujima, sem zbog znatno manjih
dohodaka, potroai ne kupuju proizvode i usluge jer su esto nedostupni. Ova
trita, sa ponudom koju uglavnom pruaju mala domaa preduzea u kojima je
direktor ujedno i vlasnik, lie na privrede pre ere industrijalizacije, na
poljoprivrednu ekonomiju;
2. Veliki uticaj sociopolitikih institucija, poput religije, vlade, poslovnih
grupa, nevladinih organizacija, lokalne zajednice na trina kretanja uz znatno
manji uticaj konkurencije. Na ovim tritima esto dominiraju dravna preduzea i
visoko diverzifikovane trgovake i industrijske grupe iji poloaj omoguava
lobiranje i zagovaranje pri definisanju nacionalnih ekonomskih politika. Ostvareno
poverenje u domae ponuae (koje ponekad podrazumeva i iznuenu lojalnost,
usled nedostatka izbora) implicira i otean ulazak globalnih konkurenata na ova
trita;
610
3. Dominacija proizvoda i usluga nepoznate marke, ili nemarkiranih

proizvoda i usluga oko 60% potronje u ovim zemljama odnosi se na
nemarkirane proizvode i usluge, jer markirani jo uvek nisu dostupni u velikom
delu ruralne oblasti, a domainstva nisu samo potroake jedinice, ve i jedinice
koje proizvode nemarkirana dobra. Neorganizovana konkurencija ogleda se i u
injenicama da korieni proizvodi predstavljaju direktne konkurente novima, da
proizvodi generalno imaju dui ivotni ciklus, da su usled nedostatka regulacije i
standardizacije imitiranja, duplikacije i krivotvorenja este pojave, a da su barter i
reciprone ponude najei oblici razmene;
4. Hronini nedostatak resursa je karakteristian za proizvodnju, razmenu
i potronju, pa se smatra da perspektiva improvizacije u korienju resursa treba da
bude kljuna za inoviranje, distribuciju i korienje proizvoda.
5. Neadekvatna infrastruktura, ne samo u klasinom smislu, ve i u smislu
neizgraenosti infrastrukture koja omoguava trine transakcije: sofisticirani logistiki
sistemi za distribuciju dobara, transportni sistemi koji omoguavaju potroaima
jednostavan pristup prodajnim mestima, odgovarajue telekomunikacione usluge,
finansijske usluge kojima se ubrzava novana razmena, dostupnost adekvatno
usmerenih elektronskih i tampanih sredstava komuniciranja itd.
Meutim, bez obzira na navedene probleme, mogue je identifikovati i
komparativne prednosti ovih u odnosu na razvijena trita:
1. Prednost zasnovana na snanoj ekonomskoj politici orijentisanoj na
reforme - dravna politika doprinosi jaanju konkurentnosti na razne naine: od
toga da je drava najvei kupac na ovim tritima, do podsticanja izvoza i zatite
od inostrane konkurencije i razvoja specijalnih privrednih zona. Sem toga, drava
moe pokretati velike marketing inicijative za jaanje pozicije domaih marki,
potenciranje drutvenih interesa u marketingu, regionalne integracije i sline
inicijative vezane za omoguavanje vee prisutnosti preduzea na tritima.
2. Prednost zasnovana na posedovanju sirovina, od radne snage (npr. IT
strunjaci iz Indije su ve postali veoma traeni u svetu, moe se oekivati da se to
desi i sa zaposlenima ili kadrovima iz oblasti ostalih profesionalnih usluga), preko
industrijskih sirovina i energije do prirodnih resursa;
3. Komparativna prednost bazirana na NVO-ima suprotno kretanjima na
razvijenim tritima, gde je koncepcija marketinga poela da se primenjuje najpre u
profitnim, a potom u neprofitnim organizacijama, nevladine organizacije su u
zemljama u razvoju pokretale neverovatne nove, netradicionalne marketing prakse
i doprle do trita koja su bila nedostina, tj. nepristupana, koje su zatim usvajane
i u profitnim organizacijama. Koncepti koji su pri tom korieni su inkluzivni
marketing, vezan za usluivanje velikog broja ljudi ispod linije siromatva na
inovativni nain, i javno-privatna partnerstva kao sve ee inicijative za odgovor
na socijalne potrebe potroaa koje slobodno trite ne ispunjava na pravi nain.
611
To dovodi do potrebe za promenama, posebno u praksi marketinga koje se

ogledaju, pre svega, u usklaivanju poslovnih i marketing strategija sa promenama
u okruenju, a samim tim i predmeta marketing istraivanja. Kao i na razvijenim
tritima, i na tritima u razvoju mogue je identifikovati razliita stanja tranje
koja zahtevaju odgovarajue strategijsko reagovanje poslovnih subjekata. Na
osnovu toga mogue je izvesti zakljuak da su neophodna prilagoavanja
marketing prakse.
4. Zakljuak
Zakljuak koji se moe izvesti na osnovu analize razvoja marketinga, kako
na razvijenim tritima, tako i na tritima u razvoju je da se mogu oekivati
znaajna prilagoavanja marketing prakse. Za teoriju marketinga veoma je
znaajno insistiranje na razvoju marketinga voenog drutvenim interesima.
Marketing voen drutvenim interesima omoguio bi percipiranje discipline kao
pozitivne pokretake sile u drutvu. Najvei izazovi e se u tom smislu odnositi na
fuziju postojeih perspektiva sa mogunostima koje slede iz novog konteksta: kako
uklopiti nove i stare koncepte, kako uskladiti trinu orijentaciju sa razvojem
trita, prednost zasnovanu na resursima i nedostatak resursa, praksu marketinga na
razvijenim i tritima u razvoju?
Neophodne su promene u nainu razmiljanja i stalna prilagoavanja
marketing koncepata i modela. Transformacija teorije i prakse marketinga je
kontinuirani proces koji se odvija kroz:
Razvoj teorije.
Realizovanje adekvatnih empirijskih istraivanja
Analizu rezultata empirijskih istraivanja kako bi se testirale teorije i
Kontinuirano uenje.
Literatura
1. Anderson, J., Narus, J.A., Narayndas, D. (2009) Business Market Management

Understanding Creating and Delinering Value. Pearson International Education.
2. Baker, M.J. (2007) Marketing Strategy&Management. Palgrave Macmillan.
3. Bartels, R. (1951) Can Marketing Be a Science. Journal of Marketing, 15 (January):
319-328.
4. Bartles R. (1983) Is Marketing Defaulting Its Responsibilities? Journal of Marketing,
47 (4): 32-35.
5. Bolton, R. N. (2011) To JM on Its 75th Anniversary. Journal of Marketing, 75 (July):
129131.
6. Bradley, F.(2003) Strategic Marketing in the Customer Driven Organiyation. John
Wiley&Sons Ltd.
7. Bredly, F.(2005) International Marketing Strategy. Harlow, England: FT/ Prentice Hall.
8. Bruhn, M. (2003) Relationship Marketing Management of Customer Relationship.
612

Prentice Hall, Pearson Education Limited.
9. Burgess, S. M., Steenkamp, J. B. (2006) Marketing Renaissance: How Research in
Emerging Consumer Markets Advances Marketing Science and Practice. International
Journal of Research in Marketing, 23 (December): 33756.
10. Day, G. S. (2011) Closing the Marketing Capabilities Gap. Journal of Marketing, 75
(4): 183-195.
11. Day, S. G. (1999) Market Driven Strategy. The Free press.
12. Dwyer, F. R., Tanner, Jr J. F. (2009) Business Marketing Conecting Strategy
Relationship and Learning. McGraw Hill International Edition.
13. Egan, J. (2010) Relationship Marketing. Prentile Hall.
14. Grewal, D., Levy, M. (2008) Marketing. McGraw Hill International Edition.
15. Greyser, S. A. (1997) Janus and Marketing: The Past, Present and Prospective Future of
Marketing, in: Reflections on the Futures of Marketing (eds. Lehmann, D.R., Jocz, K.):
3-14. Cambridge MA: Marketing Science Institute.
16. Grnroos C. (1994) Quo vadis, marketing? Toward a Relationship Marketing Paradigm.
Journal of Marketing Management, 10: 347-360.
17. Gummesson, G. (2002) Total Relationship Marketing. Butterworth Heinemann.
18. Gummesson E. (2006) Many-to-Many Marketing as Grand Theory. In: R.F. Lusch and
S.L. Vargo, Editors, The Service-Dominant Logic of Marketing: Dialog, Debate and
Directions. New York:M.E. Sharpe, Armonk: 339353.
19. Hkansson, H., Harrison, D., Waluszewski, A. (2005) Rethinking marketing. John
Wiley and Sons Ltd.
20. Hani, H. (2003) Istraivanje trita i marketing informacioni sistem. Beograd: CID
Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
21. Harrell, G.D. (2002) Marketing Conecting with Customers. Prentice Hall.
22. Hollensen, S. (2003) Marketing Management A Relationship Approach. FT/Prentice
Hall
23. Hooley, G., Sanders, J., Piercy, N. (2004) Marketing Strategy and Competitive
Positioning. Prentice Hall
24. Hunt S. D. (1976) The Nature and Scope of Marketing. Journal of Marketing, 40 (July):
17-28.
25. Jaworski, B. J. (2011) On Managerial Relevance. Journal of Marketing, 75 (4): 211-224.
26. Keller, K. L.; Kotler, Ph. (2006) Holistic Marketing A Broad, Integrated Perspective
to Marketing Management, in: Does Marketing Need Reform?: Fresh Perspectives on
the Future (Editors: Sheth, J. N., Sisodia, R. S.), New York: M.E.Sharpe.
27. Kinnear T. (1999) A Perspective on How Firms Relate to Their Markets. Journal of
Marketing, 63 (Special Issue): 112-114.
28. Kohli, A.K., Jaworski, B. J. (1990) Market orientation: The Construct, Research
Propositions and Managerial Implications. Journal of Marketing, 54 (2): 1-18.
29. Kotler, P. (1972) A Generic Concept of Marketing. Journal of Marketing, 36 (April): 49.
30. Kotler P., Levy S. J. (1969) Broadening the Concept of Marketing. Journal of
Marketing, 33 (January): 15.
31. Kotler Ph., Keller K.L. (2006) Marketing Management (12 th edition). Upper Saddle
River, New Jersey: Prentice Hall.
32. Kotler, P., Calder, B.J., Malthouse, E. C., Vorsten P. J. (2012) The Gap Between the
Vision for marketing and Reality. Sloan Management Review, 54 (1): 13-14.
33. Kotler, Ph. (1988) Upravljanje marketingom (knjiga prva). Zagreb: Informator.
613

34. Martin, D., Schonten, J. (2012) Sustainable Marketing. Prentice Hall.
35. McKenna, R. (1991) Relationship Marketing. Successful Strategies for the Age of the
Customer. Reading: Addison-Wesley.
36. Milisavljevi, M. (1973) Marketing (1. izdanje). Beograd: Savremena Administracija.
37. Milisavljevi, M. (1975) Marketing (3. izdanje). Beograd: Savremena Administracija.
38. Milisavljevi, M. (2010) Strategijski marketing. Beograd: Centar za izdavaku delatnost
Ekonomskog fakulteta.
39. Milisavljevi, M., Marii, B., Gligorijevi, M. (2007) Osnovi marketinga. Beograd:
Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta.
40. Narver, J. C., Slater, S. F. (1990) The Effect of a Market Orientation on Business
Profitability. Journal of Marketing, 54 (4): 20-35.
41. Piercy, N. F. (2009) Market-led Strategic Change. Elsevier Ltd.
42. Ranchhad, A. (2004) Marketing Stratgies: A Twenty-Firs Century Approach. Prentice
Hall.
43. Rust, T. R. (2010) Rethinking marketing. Harvard Business Review, January-February.
44. Seni, R. (1998) Marketing menadment. Kragujevac: Prizma.
45. Seth, J. N. (2011) Impact of Emerging Markets on Marketing: Rethinking Existing
Perspectives and Practices. Journal of Marketing, 75 (4): 166-182.
46. Sheth J., Sisodia R. S. (1999) Revisiting Marketings Lawlike Generalizations. Journal
of the Academy of Marketing Science, 27 (1): 71-87.
47. Stankovi, Lj., uki, S. (2009) Marketing. Ni: Ekonomski fakultet.
48. Tihi, B. i drugi (1999) Osnovi marketinga. Sarajevo. Ekonomski fakultet.
49. Vasiljev, S. (2001) Principi marketinga. Subotica: Beografika.
50. Walker, Jr. O. C., Mullines, J. W., Larreche, J. C. (2008) Marketing Strategy A
Decision Focused Approach. McGraw Hill International Edition
51. Wilson, A., Zeithanl, V. A., Bitner, M. J., Gremler, D. D. (2008) Services Marketing
Integrating Customer Focus Across Firm. McGraw Hill Companies.
52. Wind, Z. Z. (2008) A Plan to Invent Marketing We Need Today. Sloan Management
Review, Summer: 21-28.
MARKETING THEORY NAD PRACTICE DEVELOPMENT

Abstract: The theory and practice of marketing have evoluted significantly.
The research area is constantly expanding and adapting in response to a very
dynamic and numerous changes. A number of authors, organizations and
institutions contributed to development of marketing theory. Various methods
and models have been developed and their application contribute to
improving the efficiency of the economy and society. The authors have
analyzed the development of marketing thought, marketing approaches,
changes in the marketing and research challenges for the theory and practice
of marketing in the modern economic environment.
Keywords: marketing, marketing theory, approaches to marketing,
marketing research
614
UNIVERZITET U NIU
EKONOMSKI FAKULTET
Tel: +381 18 528 624 Fax: +381 18 4523 268
IZAZOVI KVALITETA USLUGA

VISOKOOBRAZOVNIH INSTITUCIJA
Aleksandar Grubor
Rezime: irenje podruja primene marketinga usluga u obrazovnu delatnost
posebno dolazi do izraaja kod visokoobrazovnih institucija. Dinamine i sve
izraenije promene u okruenju uslunog marketinga dovode do realne
potrebe drugaijeg pristupa pruanju visokoobrazovnih usluga. Radi se o
tome, da univerziteti, fakulteti i visoke kole trebaju studente posmatrati kao
kupce sopstvenih usluga. Studenti u drugoj deceniji XX veka sve vie se
ispoljavaju kao kupci visokoobrazovnih usluga, pri emu oekuju visok
kvalitet obrazovnih usluga, nie trokove, savremene i u praksi primenljive
studijske programe. Konceptualizacija obrazovnog marketinga omoguuje
njegovo razlikovanje od poslovnog i izdvajanje unutar uslunog marketinga.
Visokoobrazovne institucije trebaju da ostvare balans izmeu potreba i
oekivanja studenata, s jedne strane i izgraivanja akademske reputacije i
ostvarivanja obrazovnih ciljeva, s druge strane. Upravo zbog toga, kvalitet
usluga visokoobrazovnih institucija sve vie dolazi do izraaja u obrazovnom
marketingu, imajui u vidu da se radi o kljunoj komponenti unapreivanja
naune kompetencije znanja i akademske afirmacije visokoobrazovnih
institucija.
Kljune rei: kvalitet usluga, marketing usluga, visokoobrazovne institucije.
1. Uvod
irenje podruja primene marketinga na neprofitni sektor poelo je 60-ih
godina XX veka, a prva znaajnija teorijska i praktina istraivanja sproveli su
Kotler i Levy 1969. godine, istiui da je marketing generika aktivnost za sve
organizacije. U radu koji je posveen irenju marketing koncepta, autori (Kotler &
Levy, 1969) ukazuju na ire mogunosti primene marketinga, to je otvorilo put
snanom razvoju neprofitnog marketinga. Uoavanjem pojave sve veeg broja
razliitih ponuda na tritu, mogu se izdvojiti i ponude visokoobrazovnih institucija
koje se nadmeu sa konkurencijom u privlaenju studenata.
Univerzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet Subotica, agrubor@ef.uns.ac.rs

UDK 378:658.8, pregledni rad
Primljeno: 17. 09. 2012. Prihvaeno: 10.12.2012.
Aleksandar Grubor
U prvoj deceniji XXI veka irenje podruja primene marketinga rezultiralo

je novim oblastima izuavanja efekata marketing aktivnosti (Kotler, 2005), pa se
tako analiziraju performanse drutvenog marketinga, marketinga u obrazovanju,
marketinga u zdravstvu, marketinga u sportu, marketinga poznatih linosti,
marketinga u kulturi, kao i marketinga mesta.
Marketing poreenja visokoobrazovnih institucija sa kompanijama u
realnom sektoru bila su gotovo neprihvatljiva sve do pre dvadesetak godina.
Meutim, ako se studenti posmatraju kao kupci usluga visokoobrazovnih
institucija, onda se uoava njihova zainteresovanost da za svoj novac dobiju to
bolji proizvod, odnosno uslugu (Gliovi, 2003).
U teoriji obrazovnog marketinga sve ee su komparativne analize
industrijskih kompanija i visokoobrazovnih institucija, kako po pitanju finansijskih,
tako i po pitanju ostalih marketing performansi (Kotler & Fox, 1995). Sutinska
razlika odnosi se na shvatanje profita kao bitnog poslovnog cilja u realnom sektoru,
za razliku od ciljeva koje tee da ostvare neprofitne organizacije. Navedene analize
dovele su do izdvajanja specifine prakse marketinga visokoobrazovnih institucija.
2. Marketing visokoobrazovnih institucija
U teoriji marketinga moe se pronai vei broj definicija marketinga u
obrazovanju. Veoma jasno je definisao obrazovni marketing vodei autoritet
marketing teorije Philip Kotler, koji istie da on predstavlja analizu, planiranje,
implementaciju i kontrolu paljivo formulisanih programa oblikovanih da dovedu
do dobrovoljne razmene vrednosti sa ciljnim tritem, kako bi se ostvarili
organizacioni ciljevi (Hemsley-Brown & Oplatka, 2006).
Radi se o tome da visokoobrazovne institucije treba da uravnotee odnos
potreba i oekivanja studenata sa odravanjem i unapreenjem akademske
reputacije i drugih obrazovnih, odnosno drutvenih ciljeva. Upravo zbog toga,
marketari u obrazovnoj delatnosti treba da prihvate drutvenu odgovornost, te da
prilikom odluivanja uvaavaju uticaj etiri relevantna faktora (Kotler & Fox,
1995):
potrebe potroaa,
elje potroaa,
dugoroni interesi potroaa, i
interesi drutva.
U marketingu visokoobrazovnih institucija zadovoljenje potreba studenata,
kao specifinih potroaa, treba da bude prioritetni cilj, ali nikako ne i jedini.
Usluge visokog obrazovanja tee zadovoljenju irih drutvenih potreba, na nain da
se osposobljavanjem studenata razvijaju ljudski resursi koji e biti kvalifikovani da
aktivno preuzimaju nove drutvene odgovornosti. Imajui navedeno u vidu,
visokoobrazovne institucije objektivno imaju drutvenu odgovornost i zbog toga
treba da razvijaju drutvenu marketing orijentaciju.
616
Izazovi kvaliteta usluga visokoobrazovnih institucija
Pojam drutvene marketing orijentacije afirmisao je Philip Kotler, koji pod

njom podrazumeva da je osnovni zadatak institucije da identifikuje potrebe, elje i
interese svojih korisnika kako bi se njima prilagodila, te da isporuuje usluge sa
ciljem ostvarivanja satisfakcije kojom e se sauvati ili unaprediti korisnika i
drutvena dobrobit, kao i dugoroni interesi (Gliovi, 2003). Ovakvo odreenje
drutvene marketing orijentacije blisko je viziji i misiji visokoobrazovnih
institucija, jer ukazuje na sloenost i specifinost primene marketing koncepta u
visokom obrazovanju.
Sa marketing aspekta, studente treba posmatrati kao aktivne i inventivne
korisnike visokoobrazovnih usluga, koji u procesu viegodinjeg pruanja ovih
usluga stiu nova znanja, iskustva i vetine, pri emu je potpuno pogreno
shvatanje studenata kao kupaca strunih kvalifikacija, odnosno diploma. Osim
toga, i marketing okruenje visokoobrazovnih institucija postaje sve dinaminije i
podlonije promenama, a naroito u smislu afirmacije evropskog prostora visokog
obrazovanja, Bolonjskog procesa i Lisabonske konvencije o priznavanju.
Usluge koje pruaju visokoobrazovne institucije u strunoj literaturi
nazivaju se i sloenim obrazovnim proizvodom, koji ukazuje na iroku drutvenu
ulogu obrazovnih institucija, uticaj finansijskih performansi u dizajniranju i
pruanju ovakvih usluga, kao i na rastui intenzitet konkurencije i rivaliteta
institucija visokog obrazovanja (Gaji, 2011).
Prema tome, trinu ponudu visokoobrazovnih institucija predstavlja
sloeni proizvod, koji se moe posmatrati u irem i u uem smislu. Proizvod
visokoobrazovnih institucija u irem smislu obuhvata znanja i iskustva kojima e
se studenti osposobiti za aktivo ukljuivanje na trite rada. Osim toga, ovakav
proizvod u uem smislu moe da se posmatra sa dva aspekta. Studenti su aktivni
uesnici kreiranja i realizovanja obrazovnih doivljaja, korisnici raspoloivih
obrazovnih resursa i dizajneri sopstvenog strunog usavravanja. Istovremeno,
sloena drutvena uloga visokoobrazovnih institucija potvruje se i u formi njihove
autonomnosti, to se dalje odraava na specifino dodavanje vrednosti u okviru
promena iniciranih praktinim potrebama.
Nisu nepoznate situacije da proces pruanja usluga visokog obrazovanja
nije usklaen sa misijom visokoobrazovne institucije, to otvara pitanje
neophodnosti promene obrazovnog procesa, sa ciljem afirmacije ire drutvene
uloge ovakve institucije. U uslovima komercijalizacije visokog kolstva, kada
univeziteti, fakulteti i visoke kole postaju trini uesnici, visokoobrazovne
institucije svojim proizvodom treba da privlae panju studenata, poslodavaca,
investitora, sponzora, donatora, odnosno stejkholerda visokoobrazovnog procesa.
Trina orijentisanost visokoobrazovnih institucija omoguuje ostvarivanje koristi,
kako njima samima, tako i korisnicima njihovih usluga, odnosno zainteresovanim
faktorima marketing okruenja. Direktni efekti trine orijentacije visokog
obrazovanja ogledaju se u funkcionalnoj razliitosti i poveanim mogunostima
izbora atraktivnih studijskih programa.
617
Aleksandar Grubor
Visokoobrazovne institucije svoju misiju ostvaruju na heterogenom tritu,

sa rastuim intenzitetom konkurencije, gde ostvarivanje kratkoronog profita esto
predstavlja pogrean izbor u odnosu na dugoronu profesionalnu afirmaciju.
Duguroan opstanak i izgraivanje prestinog imida na tritu visokog
obrazovanja zaheva dobro poznavanje sutine i strukture usluga visokoobrazovnih
institucija.
3. Komponente usluga visokoobrazovnih institucija
Usluge visokog obrazovanja po definiciji se smatraju neprofitnim delom
uslunog sektora, dok je teorija marketinga usluga najveim delom fokusirana na
aktivnosti profitnih uslunih organizacija. Ovakve usluge mogu da pruaju
institucije iji je osniva drava, njeni organi ili institucije, ali visokoobrazovne
usluge mogu da pruaju i institucije iji su osnivai pojedinci, konzorcijumi,
fondacije, kao i drugi faktori privatnog sektora. Nezavisno od svojinskog odnosa,
neprofitni karakter visokoobrazovnih usluga trebao bi da bude jasno prepoznatljiv
u oblikovanju i isporuivanju ovakvih uslunih ponuda.
U strunoj i praktinoj javnosti sve vie se govori o komercijalizaciji
visokog kolstva i izlasku univerziteta na trite (Bok, 2005). Re je o tome, da su
u proteklih tridesetak godina univerziteti postali neuporedivo aktivniji u trinom
predstavljanju i konkurentskom nadmetanju svojih usluga. Praksa visokog
obrazovanja u SAD pokazuje da savremena akademska politika ide u pravcu
profitabilnog takmienja u ponudi atraktivnih i aktuelnih studijskih programa.
Nadmetanje u privlaenju interesovanja studenata ak se poredi sa privlaenjem
panje kupaca proizvoda iroke potronje.
Trino nadmetanje institucija visokog obrazovanja rezultira
prilagoavanjem njihovih ponuda promenjenim oekivanjima studenata,
poslodavaca, kao i faktora ireg drutvenog okruenja. Uoavanje i razvijanje
komponenti visokoobrazovnih usluga predstavlja pravi pristup u marketing
afirmaciji savremenih univerziteta, fakulteta i visokih kola.
Uprave visokokolskih institucija nailaze na ne male tekoe u trinom
prilagoavanju svojih ponuda. Osnovi problem ogleda se u nematerijalnosti
obrazovnih usluga i aktivnom ueu studenata u obrazovnom procesu, to namee
potrebu trajne brige o doivljenoj usluzi visokog obrazovanja. Razumevanje
nematerijalne prirode visokoobrazovnih usluga olakano je ukoliko se identifikuju i
razvijaju komponente ovih usluga. Trinu ponudu visokoobrazovnih usluga
mogue je dekomponovati na etiri kljune komponente (Ljubojevi, 2002):
618
fiziki proizvod,
usluni proizvod,
usluni ambijent, i
isporuka usluge.
Fiziki proizvod predstavlja komponentu koja se odnosi na ono to

institucije visokog obrazovanja prenose studentima i korisnicima svojih usluga, a
to moe da se fiziki predstavi i dodirne. Ova komponenta je materijalna i fiziki
prisutna, a u akademskoj praksi je predstavljena odgovarajuim diplomama. Ona je
posebno oblikovana, prepoznatljiva, zatiena, usklaena sa zakonskim i
akademskim odreenjima.
Usluni proizvod oznaava kljunu performansu visokoobrazovne usluge
koja omoguuje njeno razmenjivanje korisnicima, a odnosi se na kreirani tok
dogaaja koji treba da dovedu do eljenog rezultata. Svi kontakti nastavnog i
nenastavnog osoblja, odnosno interakcije zaposlenih na univerzitetima, fakultetima
i visokim kolama sa studentima koje trebaju da omogue krajnje osposobljavanje
studenata, sticanje teorijskog i praktinog znanja, ishodi uenja i kompetencije
integrisani su u usluni proizvod visokoobrazovnih institucija.
Usluni ambijent predstavlja fiziko okruenje u kojem se realizuje proces
pruanja, odnosno isporuke usluge. Kod usluga visokog obrazovanja tu se pre
svega radi o amfiteatrima, sluaonama, bibliotekama, tj. akreditovanom prostoru, a
u irem smislu usluni ambijent visokoobrazovnih usluga ukljuuje i studentske
domove, menze, studentska odmaralita, sportske terene i sline prostore koji su u
funkciji podizanja kvaliteta studentskog ivota. Radi se o komponenti
visokoobrazovnih usluga koja utie na kritine incidente koji se pojavljuju u
okviru akademskih dogaaja, a koji u krajnjoj instanci dovode do zadovoljstva ili
nezadovoljstva studenata. Osim toga, usluni ambijent ukazuje i na odabranu
strategiju ciljnog marketinga, kao i na trinu poziciju visokoobrazovne institucije.
etvrtu komponentu visokoobrazovne usluge ini usluna isporuka, koja
svedoi o tome ta se zaista deava tokom razmene visokoobrazovnih usluga.
Isporuka usluge jasno pokazuje kako ponuda usluga visokog obrazovanja izgleda u
praksi, za razliku od uslunog proizvoda koji je teorijski ili konceptualno definie.
Ona moe da bude geografski dislocirana, a merenje njenih efekata nije
jednostavno. Kod visokoobrazovnih usluga isporuka se odnosi na realizaciju
predavanja, vebi, konsultacija, ispita, zavrnih radova, kao i na administrativne
procedure predviene akreditacijom (prijava ispita, overa semestara, upisivanje
predmeta, izdavanje potvrda, uverenja, priznavanje i dodela diploma i sl.). Uprave
visokokolskih ustanova sve vie su zainteresovane za odrivu isporuku
obrazovnih usluga visokog kvaliteta, to zahteva trajnu orijentaciju na podizanje
kvalifikovanosti angaovanog nastavnog i nenastavnog personala, ali i na merenje
satisfakcije studenata, odnosno korisnika ovakvih usluga.
Uprave visokokolskih institucija treba da vode rauna o svim
komponentama svojih usluga, jer se one u celini percipiraju od strane studenata, tj.
korisnika. Zbog toga je vie nego poeljno da se doivljene komponente
visokoobrazovnih usluga usklade sa eljenim uslunim paketom. Relativni znaaj
pojedinih komponenti visokoobrazovnih usluga moe da oscilira, ali pruanje usluga
visokog kvaliteta treba da bude stalna orijentacija uprava visokokolskih institucija.
619
Aleksandar Grubor
4. Kvalitet visokoobrazovnih usluga

Interes za izuavanje i uspostavljanje kvaliteta u visokom obrazovanju, kao
i za merenje njegovih performansi primetan je u duem vremenskom periodu.
Poznati evropski univerziteti su takorei od osnivanja teili da evaluiraju svoje
primarne aktivnosti (Joveti, Stanii, Semenenko, & Mosurovi, 2011). Smatra
se da upravo evaluacija predstavlja kljunu komponentu unapreivanja naune
kompetencije znanja, pri emu se uoava njen uticaj i na odreivanje opteg
akademskog imida. Re je o tome, da je neophodno vriti procenu novog znanja,
sertifikaciju studenata i profesora, kao i njihovo rangiranje na osnovu zajednikih
standarda sistema visokog obrazovanja.
Kvalitet visokoobrazovnih usluga je sve do 70-ih godina prolog veka
posmatran prilino birokratizovano. Zakonskom regulativom ureivan je nain
delovanja visokoobrazovnih institucija, kako kroz budetsko finansiranje ovih
institucija, uslova koje studenti moraju da zadovolje da bi ostvarili pravo na
budetsko finansiranje svog studiranja, normativno odreena pravila upisnih
konkursa, tako i kroz formalizovane i centralizovane kriterijume izbora nastavnog
osoblja u odgovarajua akademska zvanja. Rezultat ovakvog pristupa ogledao se u
onovremenom prilino uspenom obezbeenju kvaliteta dravno kontrolisanog
evropskog sistema visokog obrazovanja.
Poetkom 80-ih godina XX veka, na osnovu tenje veeg broja evropskih,
ali i ne samo evropskih univerziteta, specificiraju se i uvode formalizovane
procedure obezbeenja kvalieta obrazovnog procesa u visokom kolstvu, na
osnovu ega je razvijen poseban alat menadmenta, poznat pod nazivom Sistem
obezbeenja kvaliteta u visokom obrazovanju.
Razvoj evropskog sistema visokog obrazovanja doveo je do shvatanja da
definisane i specificirane procedure mogu obezbediti eljeni kvalitet sistema,
procesa, osoblja i krajnjeg rezultata. Nedugo potom, Bolonjski proces je u velikoj
meri ubrzao specificiranje i uvoenje navedenih procedura. Konano, na preporuku
EU, veina zemalja potpisnica Bolonjske deklaracije osnovala je i nacionalne
agencije za obezbeenje kvaliteta visokog obrazovanja, nakon ega je formirana i
Evropska mrea za obezbeenje kvaliteta u visokom obrazovanju (ENQA). Srbija
je postala pridrueni lan ENQA 2010. godine.
Cilj ovakvog pristupa shvatanju kvaliteta visokoobrazovnih usluga ogleda
se u definisanju zajednikih kriterijuma uspostavljanja sistema kvaliteta evropskih
univerziteta, odnosno u razvijanju eksternih mehanizama podrke. Interesantno je
istai, da je ENQA u radu doao do zakljuka da nema univerzalno prihvaene
definicije sistema kvaliteta usluga visokog obrazovanja, iako su prethodno
definisani standardi i pravila obezbeenja kvaliteta evropskog visokog obrazovanja
(ESG).
620
Zakljueno je da je obezbeenje kvaliteta visokoobrazovnih usluga generiki

pojam, koji se moe tumaiti na razliite naine, to implicira da jedna definicija ne
moe da obuhvati sve konstatacije. Problem se ogleda u pojavi velikog broja
subjekata razliitih specifinosti i interesa, koje je neophodno uskladiti kako bi se
ostvario adekvatni kvalitet visokoobrazovnih usluga. Treba imati u vidu da je pored
ENQA i ISO organizacija jo 2003. godine definisala i usvojila standarde i zahteve u
obrazovnim institucijama, koji su ak obuhvatniji, detaljniji i jasnije razraeni, a uz
to su i u praktinoj primeni pokazali veoma dobrim.
Na osnovu standarda Nacionalnog saveta visokog kolstva, srpski
univerziteti su usvojili Strategiju obezbeenja kvaliteta, iako se pojam obezbeenja
moe smatrati prevazienim. Umesto termina obezbeenje, pogodnije je koristiti
odreenje sistem menadmenta kvalitetom, jer on ukazuje na strateki cilj
visokoobrazovnih institucija da upravljaju organizacijom na nain stalnog
poboljanja kvaliteta, poveanja efektivnosti i efikasnosti kako bi se ostvarila i
prevazila oekivanja stakeholdera.
Strategijom obezbeenja kvaliteta definisani su principi i naela kojih u
svom radu treba da se pridravaju univerziteti, zatim misija, ciljevi i mere
obezbeenja kvaliteta, potom akcioni plan kojim se razrauju ciljevi, mere,
aktivnosti, rokovi, odgovornosti i ovlaenja. Pored strategije, razvijena je i mrea
procesa, potpuno u skladu sa zahtevima standarda ISO 9001.
Izuavanje kvaliteta visokoobrazovnih usluga sprovodi se i u okviru
Tuning projekta, koji je fokusiran na razvijanje i implementaciju studijskih
programa na evropskim univerzitetima. Uz tenju da se ouvaju razliitosti u radu
evropskih univerziteta, osnovni cilj projekta ogleda se u kreiranju zajednikih
pokazatelja na osnovu kojih e studijski planovi i programi postati uporedivi prema
strukturi, sadraju i bitnim elementima nastavnog procesa. Tuning projekat treba da
omogui kreiranje zajednikog okvira uporedivih kvalifikacija za sve zemlje
potpisnice Bolonjske deklaracije. Projekat je realizovan primenom metoda
ispitivanja u 16 evropskih zemalja i ukljuio je kljune stakeholdere.
Rezultati razliitih istraivanja ukazuju da je za dostizanje adekvatnog
nivoa kvaliteta visokoobrazovnih usluga neophodno uvoenje sistema
menadmenta kvaliteta saglasno seriji ISO 9000 standarda, a za uprave
visokokolskih institucija preporuuje se primena koncepta upravljanja totalnim
kvalitetom (TQM). Ovakva praksa u radu visokoobrazovnih institucija omoguila
bi veu uporedivost studijskih programa i dovela bi do zadovoljenja zahteva za
konstantnim poboljanjem sistema, procesa, osoblja i rezultata.
5. Istraivanja kvaliteta usluga stranih visokoobrazovnih institucija
Strunoj javnosti poznata su brojna istraivanja kvaliteta visokoobrazovnih
usluga (Chua, 2004; Sherry, Bhat, Beaver, & Ling, 2004; Barnes, 2007; Legevi,
2009; Oliveira & Ferreira, 2009; Faganel, 2010; Rozsa, 2010; Shauchenka &
621
Aleksandar Grubor
Buslowska, 2010; Bahadori et al. 2011). Metodologija navedenih istraivanja bila

je prilino izjednaena, a najee je korien prilagoeni SERVQUAL upitnik.
Rezultati istraivanja se razlikuju, imajui u vidu razlike uzoraka, institucija i
okruenja u kojima su istraivanja sprovedena.
Chua (2004) je jedan od prvih istraivaa koji se ovim problemom bavio
na navedeni nain. Rezultati ovog istraivanja pokazuju da je najvee negativno
odstupanje vezano za dimeziju kvaliteta Sigurnost, uz najmanje negativno uoeno
odstupanje u okviru dimenzije kvaliteta Odgovornost. Interesantno je da se kao i
kod drugih istraivanja primeuje negativno odstupanje kod svih dimenzija
kvaliteta, pa se poreenje svodi na odstupanje izmeu najmanjeg i najveeg
negativnog jaza. Istraivanjem su obuhvaeni studenti, roditelji, nastavno i
nenastavno osoblje.
Sherry et al. (2004) istraivali su stavove lokalnih (domaih) i stranih
studenata. Na osnovu rezultata istraivanja zakljueno je da postoji znaajna
razlika izmeu oekivanja i percepcije studenata. Osim toga, rezultati istraivanja
ukazuju i na znaajnu razliku izmeu percepcije lokalnih i stranih studenata prema
svih pet dimenzija kvaliteta usluge, pri emu su percepcije kvaliteta pruene usluge
kod stranih studenata nie u odnosu na domae studente. Uoeno je da studenti na
osnovnim studijama imaju vea oekivanja od studenata na master studijama, kao i
da je percepcija kvaliteta pruene usluge na master studijama neto vea od
percepcije kvaliteta pruene usluge na osnovnim studijama.
Barnes (2007) je sproveo istraivanje kineskih studenata postdiplomskih
studija na prestinim poslovnim i menaderskim visokokolskim ustanovama u
Velikoj Britaniji. Istraivanje je realizovano primenom SERVQUAL upitnika.
Anketirani studenti poreklom iz Kine naveli su nizak nivo zadovoljstva, to se
objanjava visokim oekivanjima od studiranja u Velikoj Britaniji u odnosu na
studiranje u Kini. Na osnovu rezultata istraivanja izdvojeni su odreeni nedostaci i
ogranienja, imajui u vidu kulturne specifinosti ispitanika obuhvaenih uzorkom.
Legevi (2009) je istraivao kvalitet obrazovnih usluga na Pravnom
fakultetu u Osijeku (Hrvatska). Studenti osijekog Pravnog fakulteta najslabije su
ocenili dimenziju kvaliteta usluge Susretljivost, a najmanje negativno odstupanje je
uoeno kod dimenzije kvaliteta usluge Pouzdanost. Legevi je izvrio poreenje
srednjih vrednosti, a na osnovu izvrene faktorske analize dobijeni su rezultati
kojima se identifikuju etiri faktora u okviru skale Oekivanja: Empatija i
Odgovornost, Sigurnost, Pouzdanost i Opipljivost. Navedeno istraivanje pokazuje
opravdanost prilagoavanja SERVQUAL dimenzija kvaliteta usluga pruenih na
visokokolskim institucijama.
Oliveira i Ferreira (2009) bavili su se prilagoavanjem i primenom
SERVQUAL upitnika za ispitivanje studenata. Poreenjem ovako kreiranog
upitnika sa upitnikom koji se koristi u profitnom sektoru, izdvojili su listu pitanja
koju je celishodno postavljati studentima u okviru istraivanja kvaliteta
622
visokoobrazovnih usluga. Na osnovu sprovedenog istraivanja, zakljuili su da sve

dimenzije kvaliteta visokoobrazovnih usluga imaju negativno odstupanje, to dalje
ukazuje da nivo pruenih usluga na visokokolskim institucijama nije vei od
oekivanja studenata u vezi kvaliteta ovih usluga.
Bahadori et al. (2011) izvrili su istraivanje studenata Medicinskog
fakulteta u Teheranu (Iran). Istraivanje je uraeno na metodoloki slian nain kao
i prethodna, pa ne iznenauje da su i rezultati koji istiu negativno odstupanje po
svim dimenzijama kvaliteta pruenih usluga podudarni sa prethodno navedenim
istraivanjima. Kod ovog istraivanja najvee negativno odstupanje primeuje se
kod dimenzije kvaliteta usluge Empatija, a najmanje negativno odstupanje
dimenzije kvaliteta usluge zabeleeno je kod Sigurnosti. Pored toga, izmeu svih
pet dimenzija kvaliteta usluga koje su pruene na Medicinskom fakultetu u
Teheranu utvrena je znaajna statistika razlika.
6. Istraivanje kvaliteta visokoobrazovnih usluga
na Univerzitetu u Novom Sadu
Na Univerzitetu u Novom Sadu studenti doktorskih studija Ekonomskog
fakulteta sproveli su istraivanje kvaliteta pruenih usluga. Istraivanje je
realizovano u periodu februar maj 2012. godine. Uzorkom je obuhvaen 861
student Univerziteta u Novom Sadu (tabela 1). Istraivanje je imalo za cilj da se
utvrdi nivo kvaliteta pruenih usluga, na nain da se izvri poreenje nivoa
kvaliteta percipirane usluge sa nivoom kvaliteta oekivane usluge. Osim toga,
izdvojeni su i faktori koji utiu na percepciju nivoa oekivanog kvaliteta i nivoa
stvarnog kvaliteta visokobrazovnih usluga.
Izbor uzorka je realizovan na sluajan nain i radi se o jednostavnom
sluajnom uzorku, to govori o tome da su sve jedinice osnovnog skupa imale
podjednaku verovatnou da budu izabrane u uzorak.
Tabela1. Struktura ispitanika po fakultetima
Fakultet
Broj ispitanika
Procenat
Ekonomski fakultet
219
25,4
Prirodno-matematiki fakultet
136
15,8
Poljoprivredni fakultet
67
7,8
Filozofski fakultet
143
16,6
Fakultet tehnikih nauka
98
11,4
Pravni fakultet
66
7,7
Pedagoki fakultet
132
15,3
UKUPNO
861
100,0
623
Aleksandar Grubor
Istraivanje je sprovedeno primenom prilagoenog upitnika iz

SERVQUAL modela kvaliteta, kojim se meri odstupanje izmeu oekivanja i
percepcije kvaliteta usluge. Prilagoavanje upitnika je izvreno za potrebe
visokoobrazovnih institucija, prema prethodno realizovanim slinim istraivanjima
(Sherry, Bhat, Beaver, & Ling, 2004; Legevi, 2009; Oliveira & Ferreira, 2009;
Shauchenka & Buslowska, 2010). Istraivanje je obuhvatilo i prikupljanje
demografskih i socioekonomskih podataka o ispitanicima.
Primena prilagoenog SERVQUAL upitnika odnosila se na prikupljanje
odgovora na 29 pitanja u vezi sa nivoom oekivane visokoobrazovne usluge, kao i
na prikupljanje isto toliko odgovora na pitanja koja se odnose na nivo pruene
visokoobrazovne usluge. Za merenje stavova studenata koriena je Likertova
skala u rasponu od 7 taaka. Kod skale kojom je meren nivo oekivane usluge
ocena 1 podrazumeva stav studenata da odreena odlika fakulteta nema sutinski
znaaj, a ocena 7 oznaava stav ispitanika da je odreena odlika fakulteta sutinski
neophodna. Kod skale kojom je meren nivo percipirane usluge, ocena 1 svedoi o
stavu studenata da apsolutno nisu saglasni da je fakultet izgradio odreenu odliku,
a ocena 7 ukazuje na to da su ispitanici svesni potpune zastupljenosti odreene
odlike na fakultetu.
Za potrebe merenja pouzdanosti merne skale upotrebljen je Kronbahov
koeficijent alfa. Treba napomenuti, da se koeficijenti vei od 0,7 smatraju
prihvatljivim, dok se koeficijenti vei od 0,8 smatraju dobrim (Ivy, 2008). U
istraivanju kvaliteta pruenih usluga na Univerzitetu u Novom Sadu za 29
varijabli vezanih za skalu kojom se meri nivo oekivane usluge izmeren je
Kronbahov koeficijent alfa 0,884, a za 29 varijabli koje se odnose na skalu za
merenje nivoa percipirane usluge Kronbahov koeficijent alfa iznosio je 0,967, to
svedoi o pouzdanosti upotrebljenih mernih skala.
Tabela 2. Pouzdanost mernih skala
Broj
Kronbah
Broj
Kronbah
varijabli
alfa
varijabli
alfa
Opipljivost
0,797
Opipljivost
0,876
Pouzdanost
0,752
Pouzdanost
0,872
Odgovornost
0,790
Odgovornost
0,916
Sigurnost
0,651*
Sigurnost
0,879
Empatija
0,750
Empatija
0,877
29
OEKIV
ANJA
PERCEPCIJA
29
0,967
DIMENZIJE
CELA
SKALA
DIMENZIJE
Napomena: *Izraunata vrednost korelacije izmeu stavki iznosi 0,323
624
Pored toga, za svaku podskalu (opipljivost, pouzdanost, odgovornost,

sigurnost i empatija) navedenih mernih skala takoe je utvren Kronbahov
koeficijent alfa. Osim kod merne skale Oekivanja, u podskali Sigurnost, kod
koje je vrednost Krobnahovog koeficijenta alfa iznosila 0,651, sve druge merne
skale pokazuju visok nivo pouzdanosti. Nia vrednost Kronbahovog koeficijenta
alfa u podskali Sigurnost objanjava se relativno uestalim vrednostima za skale
koje imaju manje od 10 stavki. U dodatnoj proceni pouzdanosti ove merne skale
koriena je preporuka Briggsa i Cheeka (Palant, 2009) da se proveri izraunata
vrednost korelacije izmeu stavki, ija se optimalna vrednost kree od 02, do 0,4.
U konkretnom sluaju, izraunata vrednost korelacije izmeu stavki iznosila je
0,323, to potvruje da je i merna skala podskale Sigurnost takoe pouzdana.
Treba napomenuti, da su u istraivanju kvaliteta visokoobrazovnih usluga
na Univerzitetu u Novom Sadu prikupljeni podaci analizirani korienjem
statisitikog paketa za analizu podataka SPSS 17,0. U okviru analize prikupljenih
podataka izvren je i t-test uparenih uzoraka za testiranje znaajnosti odstupanja
oekivanja i percepcije ispitanika vezanih za kvalitet pruenih visokoobrazovnih
usluga. Osim toga, uraena je i faktorska analiza uz primenu ekstrakcije faktora po
metodi glavnih komponenti. Faktorskom analizom grupisano je 29 varijabli na
manji broj faktora kojima se odraavaju osnovne dimenzije oekivanja i percepcije
ispitanika u vezi kvaliteta pruenih visokoobrazovnih usluga.
U tabelama 3 i 4 prikazani su rezultati koji ukazuju da sve izjave osim
jedne potvruju negativno odstupanje oekivanih i percipiranih visokoobrazovnih
usluga. Najvee odstupanje zabeleeno je kod uparenih izjava numerisanih pod 11,
16 i 14. Navedene izjave vezane su za pruanje usluga nenastavnog osoblja u
studentskoj slubi, njihovu empatiju, pristupanost i pomo studentima. To
potvruje da nisu ispunjena oekivanja ispitanika kada je re o pruanju usluga
zaposlenih u studentskoj slubi, jer je kvalitet ovih usluga znaajno ispod nivoa
oekivanja.
Pozitivno odstupanje registrovano je samo kod jednog para varijabli, koje
istiu dobru lokaciju i pristupanost fakulteta. Budui da je vrednost Sig. (2-tailed)
ovde izmerena na 0.361, moe se zakljuiti da u ovom sluaju nema znaajne
statistike razlike, odnosno da je kvalitet visokoobrazovne usluge po pitanju dobre
lokacije i pristupanosti fakulteta prevaziao oekivanja ispitanika (E<P). Kod
varijabli vezanih za urednost zaposlenih i eksterijer fakulteta primeuje se neto
manje negativno odstupanje u odnosu na ostale varijable.
625
Aleksandar Grubor
Tabela 3. Odstupanje kvaliteta oekivane i percipirane visokoobrazovne usluge
SD
Aritmetika
sredina
percipirane
usluge (P)
SD
Odstupanje
izmeu kvaliteta
oekivane i
percipirane
usluge (P-E)
6.54
0.967
4.22
1.747
-2.317
6.31
1.097
4.17
1.783
-2.135
P3
6.45
1.025
5.34
1.484
-1.118b2
P4.
5.70
1.334
3.93
1.738
-1.765
P5.
5.55
1.407
4.12
1.768
-1.423b3
P6.
5.68
1.387
5.75
1.447
0.64b1
P7.
6.64
0.794
3.94
1.773
-2.699
P8.
6.84
0.590
3.56
1.807
-3.281
P9.
6.01
1.278
3.10
1.832
-2.915
P10.
6.84
0.532
3.81
1.870
-3.028
P11.
6.79
0.678
3.09
2.035
-3.696a1
P12.
6.67
0.779
4.01
1.810
-2.660
P13.
6.74
0.626
3.93
1.850
-2.804
P14.
6.79
0.622
3.32
2.028
-3.463a3
P15.
6.75
0.596
4.34
1.787
-2.417
P16.
6.81
0.572
3.23
2.007
-3.587a2
P17.
6.74
0.635
4.33
1.796
-2.404
P18.
6.49
0.829
3.34
1.850
-3.151
P19.
6.70
0.631
3.62
1.917
-3.081
P20.
6.77
0.616
3.96
1.914
-2.811
P21.
6.32
1.199
3.60
1.909
-2.722
P22.
6.78
0.614
4.69
1.866
-2.089
P23.
6.79
0.629
5.15
1.752
-1.634
P24.
6.69
0.689
4.19
1.828
-2.509
P25.
5.89
1.266
3.04
2.032
-2.846
P26.
6.06
1.162
3.76
1.841
-2.300
P27.
6.30
1.154
4.19
1.978
-2.116
P28.
6.23
1.090
3.61
1.865
-2.623
6.76
0.627
3.71
1.964
-3.043
Aritmetika
sredina oekivane
usluge (E)
P1.
P2.
P29.
Napomena:
a1,2,3
tri najvea negativna odstupanja kvaliteta percipirane i oekivane

visokoobrazovne usluge
b1,2,3
tri najmanja odstupanja kvaliteta percipirane i oekivane visokoobrazovne
usluge
626

Tabela 4. Test uparenih uzoraka
Razlike u parovima
Interval 95%
poverenja
Sig.
(2tailed)
Ar.
sredina
SD
Ar.
sredina
S greke
Donji
Gornji
df
Par 1
-2.317
1.892
0.064
-2.444
-2.191
-35.936
860
Par 2
-2.135
2.033
0.069
-2.271
-1.999
-30.811
860
0.000
Par 3
-1.118
1.872
0.064
-1.244
-0.993
-17.531
860
0.000
Par 4
-1.765
2.177
0.074
-1.911
-1.620
-23.798
860
0.000
Par 5
-1.423
2.268
0.077
-1.574
-1.271
-18.406
860
0.000
Par 6
0.064
2.053
0.070
-0.073
0.201
0.913
860
0.361
Par 7
-2.699
1.986
0.068
-2.832
-2.566
-39.885
860
0.000
Par 8
-3.281
1.944
0.066
-3.411
-3.151
-49.525
860
0.000
Par 9
-2.915
2.228
0.076
-3.064
-2.766
-38.394
860
0.000
Par 10
-3.028
1.968
0.067
-3.159
-2.896
-45.155
860
0.000
Par 11
-3.696
2.223
0.076
-3.844
-3.547
-48.780
860
0.000
Par 12
-2.660
2.010
0.068
-2.794
-2.525
-38.834
860
0.000
Par 13
-2.804
2.000
0.068
-2.937
-2.670
-41.135
860
0.000
Par 14
-3.463
2.218
0.076
-3.612
-3.315
-45.812
860
0.000
Par 15
-2.417
1.897
0.065
-2.544
-2.290
-37.382
860
0.000
Par 16
-3.587
2.152
0.073
-3.730
-3.443
-48.902
860
0.000
Par 17
-2.404
1.937
0.066
-2.534
-2.275
-36.416
860
0.000
Par 18
-3.151
2.105
0.072
-3.292
-3.010
-43.925
860
0.000
Par 19
-3.081
2.073
0.071
-3.220
-2.943
-43.623
860
0.000
Par 20
-2.811
2.053
0.070
-2.948
-2.673
-40.175
860
0.000
Par 21
-2.722
2.232
0.076
-2.872
-2.573
-35.789
860
0.000
Par 22
-2.089
1.949
0.066
-2.220
-1.959
-31.451
860
0.000
Par 23
-1.634
1.872
0.064
-1.759
-1.509
-25.615
860
0.000
Par 24
-2.509
2.002
0.068
-2.643
-2.375
-36.768
860
0.000
Par 25
-2.846
2.354
0.080
-3.003
-2.688
-35.466
860
0.000
Par 26
-2.300
2.106
0.072
-2.441
-2.159
-32.039
860
0.000
Par 27
-2.116
2.430
0.083
-2.279
-1.954
-25.552
860
0.000
Par 28
-2.623
2.161
0.074
-2.767
-2.478
-35.618
860
0.000
Par 29
-3.043
2.118
0.072
-3.185
-2.901
-42.149
860
0.000
0.000
627
Aleksandar Grubor
U tabeli 4 prikazana je procenjena razlika oekivanog i percipiranog

kvaliteta visokoobrazovne usluge na osnovu t-testa uparenih uzoraka. Imajui u
vidu da je vrednost Sig. (2-tailed) osim u jednom sluaju manja od 0.05, izvodi se
zakljuak o postojanju znaajne razlike unutar parova, to znai da su anketirani
studenti razlikovali SERVQUAL dimenzije kvaliteta visokoobrazovne usluge.
U tabeli 5 prikazano je odstupanje dimenzija kvaliteta visokoobrazovnih
usluga po fakultetima u sastavu Univerziteta u Novom Sadu. Iz tabele je uoljivo
da su sve dimenzije zabeleile negativno odstupanje, to je podudarno sa slinim
istraivanjima vrenim u svetu.
Tabela 5. Odstupanje percipirane i oekivane visokoobrazovne usluge po
dimenzijama kvaliteta
OEKIVANJA
DIMEZIJE
Aritmetika
sredina
PERCEPCIJA
DIMENZIJE
Odstupanje
percipirane i
oekivane
Aritmetika
sredina
visokoobrazovne
usluge
Opipljivost
6.192
Opipljivost
4.238
-1.954b
Pouzdanost
6.758
Pouzdanost
3.711
-3.047a
Odgovornost
6.714
Odgovornost
3.697
-3.017
Sigurnost
6.671
Sigurnost
4.318
-2.353
Empatija
6.248
Empatija
3.663
-2.585
Napomena: a Najvee odstupanje percipiranog i oekivanog kvaliteta usluge

b
Najmanje odstupanje percipiranog i oekivanog kvaliteta usluge
Iz tabele 5 se primeuje da je najvee negativno odstupanje kod dimenzije

kvaliteta Pouzdanost, koja ukazuje na reenost zaposlenog univerzitetskog
personala da prua usluge u predvienom roku, da ima razumevanje za potrebe
studenata, a da u pruanju visokoobrazovnih usluga ispoljava konzistentnost.
Podseanja radi, Oliveira i Fereira (2009) istiu da pouzdanost ukazuje na
konzistentnost organizacije i izvesnost po pitanju performanse, te da, prema njima,
predstavlja najvaniju dimenziju kvaliteta za korisnike usluge. Prema tome, moda
i najbitnija dimenzija kvaliteta visokoobrazovne usluge ima najvee negativno
odstupanje, prevashodno zbog neodgovarajueg angaovanja nenastavnog osoblja,
tj. zaposlenih u studentskoj slubi.
Za razliku od dimenzije Pouzdanost, najmanje negativno odstupanje
utvreno je kod dimenzije Opipljivost, koja podrazumeva opiljive indicije
visokoobrazovne usluge ili postojanje fizikih dokaza u vidu objekata, opreme,
sredstava za rad, ali i izgleda angaovanog personala (Faganel, 2010). U
628
predmetnom istraivanju ova dimenzija je ire opisana, tako da je potkrepljena

pitanjima vezanim za eksterijer fakulteta, lokaciju, studijski program i dodatne
studijske aktivnosti. Rezultati sprovedenog istraivanja potvruju stav anketiranih
studenata da percpecija visokoobrazovne usluge po pitanju opipljivih indicija ne
prelazi njihova oekivanja, ali je relativno najbolje pozicionirana u odnosu na
druge dimenzije kvaliteta visokoobrazovnih usluga.
Sprovedeno istraivanje kvaliteta visokoobrazovnih usluga na Univerzitetu
u Novom Sadu ukazuje na oekivanja i percpecije studenata po ovom pitanju.
Vrednost istraivanja ogleda se u injenici da je u okviru skale Oekivanja tri od
inae pet opteprihvaenih dimenzija kvaliteta usluga identifikovano primenom
faktorske analize. Radi se o dimenzijama kvaliteta visokoobrazovnih usluga
Opipljivost, Empatija i Sigurnost, to upuuje na kompatibilnost rezultata
istraivanja sa izvornim dimenzijama SERVQUAL modela kvaliteta usluga. Na
ovaj nain, potvrena je primenljivost SERVQUAL modela u istraivanju kvaliteta
visokoobrazovnih usluga.
7. Zakljuak
Kvalitet usluga visokoobrazovnih institucija rezultira odgovarajuim
nefinansijskim i finansijskim efektima. Uprave univerziteta, fakulteta i visokih
kola treba da tee uspostavljanju optimalnog odnosa izmeu finansijskih i
nefinansijskih rezultata, to znai da je podjednako znaajno merenje i jednih i
drugih uinaka. Metodi praenja performansi trebaju da budu dinamiki zasnovani,
te da uvaavaju interne i eskterne promene u oblasti visokog obrazovanja.
Ostvarivanje odrivog uspeha visokoobrazovnih ustanova u savremenim uslovima
gotovo da nije mogue bez adekvatnog upravljanja sistemom kvaliteta.
Percepcija kvaliteta visokoobrazovnih usluga u velikoj meri zavisi od
oekivanja studenata. Adekvatno upravljanje oekivanjima studenata i stalna
fokusiranost na pruanje sve kvalitetnijih usluga omoguie e upravama
visokoobrazovnih institucija eliminisanje negativnog odstupanja izmeu ova dva
veoma znaajna nivoa visokoobrazovnih usluga. Satisfakcija studenata opravdano
se dovodi u vezu sa njihovim zadravanjem i napredovanjem u akademskom
statusu.
Dostizanje visokog nivoa kvaliteta visokoobrazovnih usluga omoguuje
organizacijama efikasno angaovanje resursa, odluivanje utemeljeno na
injenicama, fokusiranost na potrebe, zahteve i oekivanja studenata, te
zadovoljenje interesa svih stejkholdera. Imajui navedeno u vidu, politikom
kvaliteta visokoobrazovnih institucija treba da se bavi predstavnici svih
zainteresovanih strana.
629
Aleksandar Grubor
Literatura
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
630
Bahadori, M., Sadeghifar, J., Nejati, M., Hamouzadeh, P., & Hakimzadeh, M. (2011)
Assessing Quality of Educational Service by the SERVQUAL Model: Viewpoints of
Paramedical Students at Teheran University of Medical Science. Technics
Technologies Education Management, 6 (4): 1058-1065.
Barnes, B. R. (2007) Analysing Service Quality: The Case of Post-Graduate Chinese
Students. Total Quality Management and Business Excellence, 18 (3): 313-331.
Bok, D. (2005) Univerzitet na tritu. Beograd: Clio.
Chua, C. (2004) Perception of Quality in Higher Education. Australian Universities
Quality
Forum.
Preuzeto
jun
15,
2004
sa
www.auqa.edu.au/augf/2004/program/papers/Chua.
Faganel, A. (2010) Quality Perception Gap Inside the Higher Education Institution.
International Journal of Academic Research, 2 (1): 213-215.
Gaji, J. (2011) Merenje satisfakcije studenata u visokom obrazovanju. Marketing, 42
(1): 71 - 80.
Gliovi, J. (2003) Razvoj marketing koncepcije u obrazovnim institucijama. Teme, 27
(2): 245 - 258.
Hemsley-Brown, J., & Oplatka, I. (2006) Universities in a Competitive Global
Marketplace: A systematic Review of the Literature on Higher Education Marketing.
International Journal of Public Sector Management, 19 (4): 316 - 338.
Ivy, J. (2008) A New Higher Education Marketing Mix: The 7Ps for MBA Marketing.
International Journal of Educational Management, 22 (4): 288-299.
Joveti, S., Stanii, N., Semenenko, D., & Mosurovi, M. (2011) Merenje kvaliteta
nastavno obrazovnog procesa na univerzitetima. Beograd: Institut "Mihajlo Pupin".
Kotler, P. (2005) The Role Played by the Broadening of Marketing Movement in the
History of the Marketing Thought. Journal of Public Policy & Marketing (24): 114-116.
Kotler, P., & Fox, K. (1995) Strategic Marketing for Educational Institutions.
Englewood Cliffs, New Jersey: Prentice - Hall Inc.
Kotler, P., & Levy, S. (1969) Broadening the Concept of Marketing. Journal of
Marketing, (January): 10 - 15.
Legevi, J. (2009) Quality Gap of Educational Services in Viewpoints of Students.
Ekonomska misao i praksa , XVIII (2): 279-298.
Ljubojevi, . (2002) Marketing usluga. Novi Sad: Stylos.
Oliveira, O. J., & Ferreira, E. C. (2009) Adaptation and Application of the
SERVQUAL Scale in Higher Education. POMS 20th Annual Conference. Orlando.
Palant, D. (2009) SPSS: prirunik za preivljavanje: pristupni vodi kroz analizu
podataka pomou SPSS-a za Windows (verzija 15) (prevod 3. izdanja). Beograd: Mikro
knjiga.
Rozsa, Z. (2010). Adaptation of the SERVQUAL Scale in Sempa Bratislava.
International Scientific Conference Management: 24-32. Kruevac.
Shauchenka, H., & Buslowska, E. (2010) Methods and Tools for Higher Education
Service Quality Assessment (survey). Zeszyty Naukowe Politechniki Bialostockiej
Informatyka, 5: 87-102.
Sherry, C., Bhat, R., Beaver, B., & Ling, A. (2004) Student's as customers: The
expectations and perceptions of local and international students. Transforming
Knowledge into Wisdom. Proceedings of the 27th HERDSA Annual Conference.
THE CHALLENGES OF SERVICE QUALITY AT HIGHER

EDUCATION INSTITUTIONS
Abstract: Expansion of the scope of application of services marketing into
education industry is especially manifest in higher education institutions.
Dynamic and increasingly prominent changes in the services marketing result
in a real need for a different approach to service provision in higher
education. Essentially, universities, faculties and colleges should regard
students as consumers of their services. In the second decade of the 21st
century, students are increasingly perceived as buyers of higher education
services, who expect higher quality of educational services, lower costs, upto-date and practically applicable curricula. Conceptualisation of education
marketing enables its distinction from business marketing and opening a
separate niche within services marketing. Higher education institutions should
achieve a balance between the students needs and expectations on the one
hand and building their academic reputation and attaining education goals on
the other. It is for this reason that higher education institutions service
quality is gaining importance in education marketing, bearing in mind that it
is a key component of enhancing the scientific competence of knowledge and
academic affirmation of higher education institutions.
Key words: service quality, services marketing, higher education institutions.
631
UNIVERZITET U NIU
EKONOMSKI FAKULTET
Tel: +381 18 528 624 Fax: +381 18 4523 268
DEZAVUISANJE TEORIJSKE EKONOMIJE:

UZROCI I POSLEDICE
Slavica Mani
Rezime: U ovom radu se analiziraju svi dosadanji nastavni planovi
Ekonomskog fakulteta u Beogradu. U njegovoj viedecenijskoj tradiciji isti su
esto menjani radi formiranja razliitih profila ekonomista. Raznoliki
pomaci nainjeni u dosada preduzetim reformama su ponekad
podrazumevali minorne dopune i kozmetike korekcije, ali i radikalne
rezove koji tangiraju strukturu nastavnih planova. Diferenciranje
ekonomskih disciplina, izmene u nazivima predmeta i usmerenja su, u
najveoj meri, bili rezultat egzogeno iniciranih podsticajnih impulsa. Cilj
ovog rada je da pokae da se, uprkos nesumnjivim poboljanjima (u smislu
prilagoavanja vaeim svetskim standardima), primeuje trend generalno
sve loijeg pozicioniranja teorijske ekonomije (a pogotovo u odnosu na
poslovnu ekonomiju), prouzrokovan, izmeu ostalog, komodifikacijom
obrazovnog procesa.
Kljune rei: teorijska ekonomija, poslovna ekonomija, reforme nastavnih
planova, komodifikacija
Uvodna razmatranja
Ekonomski fakultet u Beogradu je institucija sa tradicijom dugom 75
godina. Osnovan je kao Ekonomsko-komercijalna visoka kola davne 1937, te
prerastao u Fakultet u okviru Univerziteta u Beogradu 1946. godine sa ciljem da
svojim postojanjem teorijski i struno obrazuje i osposobljava kadrove u oblasti
ekonomskih, finansijskih i komercijalnih nauka i na taj nain prevazie problem
insuficijentnosti dotadanjeg visokog ekonomskog obrazovanja (40 godina
Ekonomskog fakulteta, 1977, 11). Od tog vremena do danas nastavni planovi i
programi su se dinamino i kontinuirano menjali. Reforme su preduzimane u
dobroj nameri da se omogui, pre svega, stvaranje onih profila ekonomskih
kadrova koji odgovaraju potrebama privrede i drutva, ali i da se, u meri u kojoj je
to mogue i izvodljivo, unapredi ekonomska teorija i praksa.
Univerzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet, slavica@ekof.bg.ac.rs

UDK 371.214:330.1, pregledni rad
Slavica Mani
Cilj ovog rada je da, na osnovu analize strukture nastavnih planova

Ekonomskog fakulteta u Beogradu, prikae tendenciju generalno nepovoljnog
pozicioniranja teorijske ekonomije u istima (a pogotovo u odnosu na poslovnu
ekonomiju). Na poetku je, naravno, neophodno napomenuti da je izvravanje gore
pomenutog zadatka oteano postojanjem odreenih metodolokih ogranienja.
Polazna taka je, svakako, determinisanje samog pojma teorijske
ekonomije, odnosno preciziranje sutine istog u kontekstu nae analize. U
ekonomskoj nauci je dugi niz godina vladalo miljenje da teorijska ekonomija
formulie opte zakonitosti o vezama izmeu ekonomskih pojava i procesa, da
prua kvalitativna saznanja o prirodi ekonomskih fenomena, da konstruie idealne,
apstraktne modele koji odraavaju pravilnosti u ekonomskim procesima. Bilo je to
vreme kad su, zapravo, teorijska i matematika ekonomija tretirane kao dva
pojavna oblika obuhvatanja i analize ekonomskih zakonitosti.
A onda je neoklasika, kao mainstream u ekonomiji, jednim delom zarad
podizanja nivoa realistinosti mikroekonomije, a drugim delom u svrhu
proklamovane odbrane naunosti ekonomske nauke (a zapravo u cilju jaanja
sopstvene unutranje snage), potenciranom upotrebom matematikog
formalizma u potpunosti preinaila ideju teorijske ekonomije. Zahvaljujui
insistiranju iskljuivo na logikoj konzistentnosti teorije su postale, ili drugaijim
vokabularom izreene, prastare ideje (Guerrien, 2003, 105) ili ad hoc hipoteze
umetnute u neoklasino tvrdo jezgro (Nightingale, 2003, 182). Na taj nain je
izvorni koncept teorijske ekonomije supsumiran pod matematiku ekonomiju, te
ona u sadrajnom (sutinskom) smislu ima drugaije znaenje.
Iz navedenih razloga bi svaki pokuaj da se, na osnovu uvida u nastavne
planove, spozna ili barem naznai (i nasluti) u kojoj meri je u iste inkorporirano
ono to (shodno gore navedenim tumaenjima) spada u domen teorijske
ekonomije, ak i na papiru izgledao utopijski. Stoga smo se odluili da pod
teorijskom ekonomijom podrazumevamo iroku tematiku koja pokriva razliite
discipline iz fundamentalnih oblasti mikro i makroekonomije, potom istoriju
ekonomske misli, ekonomsku metodologiju, privrednu istoriju, te oblast
ekonomskih sistema i ekonomije rada. To je podrazumevalo i premoavanje
nove potekoe terminolokih razlika (od neznatnih do drastinijih) izmeu
nastavnih planova. A da bismo zaista dokuili kakav je status ovako percipirane
teorijske ekonomije u istim, bilo je neophodno ustanoviti koje od pomenutih
disciplina su imale status obaveznih ili zajednikih za sve studente (u svakom od
do sada donetih nastavnih planova).
Rad je strukturiran na sledei nain : u prvom delu emo dati pregled
osnovnih karakteristika i osobenosti svakog od nastavnih planova, te na osnovu
istih sublimirati zapaanja o promenama u statusu teorijske ekonomije; u drugom
delu emo prouiti izvesne izabrane elemente kojima potkrepljujemo prethodno
ustanovljeno pozicioniranje teorijske ekonomije (konkretno, pokazaemo da je
njen nepovoljan status mogue uoiti na osnovu broja studenata koji se opredeljuju
634
Dezavuisanje teorijske ekonomije: uzroci i posledice
za prouavanje ove oblasti, te broja odbranjenih magistarskih i doktorskih

disertacija iz ove tematike u poreenju sa tezama iz domena poslovne ekonomije) ;
u treem delu emo se posvetiti internim i eksternim uzrocima loeg pozicioniranja
teorijske ekonomije, kako bismo ustanovili koje od pomenutih smatramo
odgovornim za trenutni status teorijske ekonomije u nas.
Kontinuirano potiskivanje teorijske ekonomije:
studija sluaja Ekonomskog fakulteta
Prvih sedam decenija egzistiranja Fakulteta percipira se kroz sledee
faze (70 godina Ekonomskog fakulteta, 2007, 36-92): obnova rada Ekonomskokomercijalne visoke kole i osnivanje Ekonomskog fakulteta (1944-1951), rast
(1951-1967), razvoj (1967-1997) i sedma decenija (1997-2007). Ovakva
konceptualizacija njegovog evoluiranja, meutim, po najmanje dva osnova nije
pogodna za potrebe nae analize. Prvo, predmet naeg interesovanja ne
koincidira sa gore pomenutom shemom. Drugo, dati prikaz ne obuhvata
poslednje izmene u nastavnom planu (nainjene 2008), niti njihove
mnogobrojne konsekvence koje se ve manifestuju i materijalizuju. Iz datih
razloga fokusirati emo se iskljuivo na one osobenosti svih dosadanjih
nastavnih planova koje su od znaaja za analizu statusa teorijske ekonomije.
Pregled pomenutih karakteristika (ukupan broj predmeta, njihov status,
specifinosti nastavnog plana) dat je u sledeoj tabeli:1
Nast. plan
1937
Broj
predmeta
54
Status
predmeta
Obavezan
Specifinosti
nastavnog plana
Preglomazan;
nekoherentan (predmeti
su koncipirani kao
kvalitativno i
kvantitativno
neusaglaeni delovi
naunih oblasti ili kao
kombinacija nespojivih
disciplina); dominiraju
poslovi tehnike
Pozicija teorijske
ekonomije
Loa: zanemarljiv je
udeo teorijskih
disciplina
(ispod 10%)
Kalkulacije autora na osnovu: 40 godina Ekonomskog fakulteta, 1977; 50 godina Ekonomskog

fakulteta, 1987; 60 godina Ekonomskog fakulteta, 1997; 70 godina Ekonomskog fakulteta, 2007.
635
Slavica Mani
Nast. plan
1945/46
1947/8
1951/52
1956/57
1958/59
636
Broj
predmeta
32
24
Status
predmeta
Obavezan
Obavezan i
samo jedan
izborni
do 27
21 obavezan i
zajedniki,
ostali
determinisani
usmerenjem na
viim
godinama
(opcioni)
23
14 obaveznih i
zajednikih,
ostali su
determinisani
usmerenjem
(opcionom
grupom) od II
godine
15
Determinisan
odsekom ( AOpta i BPoslovna
ekonomija), 12 izborna
predmeta
Specifinosti
nastavnog plana
Rezultat pokuaja da se
eliminiu uoeni propusti:
(komponovanje predmeta
iz razliitih naunih
oblasti, njihova teorijska
neusaglaenost);
radikalne promene u
sadrini i drugaije
pregrupisavanje u
strukturi
Saimanje nastavne
materije; preciznije
definisanje naunih
oblasti; spolja nametnuto
formiranje optih profila
Ideoloki obojen
uprkos dobro
koncipiranim pripremama
(diskusije na Fakultetu,
razmene iskustava na
interfakultetskim
konferencijama,
konsultacije sa strunim
udruenjima i
predstavnicima privrede)
Prvo radikalnije
podvajanje na teorijsku i
poslovnu ekonomiju
(makroekonomiju i optu
ekonomsku teoriju s
jedne, te ekonomiku i
organizaciju preduzea,
sa druge strane).
Saimanje nastavne
materije; drastino
smanjenje broja ispita;
opreni zahtevi (tenja ka
ostvarivanju jedinstva
teoretskog i primenjenog
dela ekonomske nastave,
uz istovremeno
zadravanje podvojenosti
na odseke)
Pozicija teorijske
ekonomije
Poboljanje
(poveanje udela
teorijskih disciplina
na oko 20%)
Poboljanje
sa rezervom:
nastalo kao
posledica tadanjih
ekonomskih prilika
koje nisu zahtevale
vii stepen
specijalizacije.
Nepromenjena u
odnosu na prethodna
dva plana
Neznatno
pogoranje
(dislociranje jednog
teorijskog predmeta
iz zajednikih u
opcione)
Drastino pogorana
(jedan predmet
teorijske orijentacije
na odseku B)

Nast. plan
1960/61
1966/67
1977/78
1987/88
Broj
predmeta
Status
predmeta
Specifinosti
nastavnog plana
26-28
Determinisan
odsekom
( A-Opta i
B-Poslovna
ekonomija), 15 izbornih
predmeta
Inverzija u strukturi
(grupisanje predmeta
poslovne ekonomije na
prvi, a teorijskih
predmeta na drugi stepen
studija); dvostepena
nastava se primenjuje
samo na odseku B
32-36
33-37
38
17 obaveznih i
zajednikih na
prve dve
godine, ostali
su
determinisani
izborom smera
na viim
godinama
Postoje
zajedniki
predmeti, kao i
oni
determinisani
izborom jednog
od tri odseka
od II godine, ili
predodreen
smerom na
viim god.
studija.
Postoje
zajedniki
predmeti,
kao i oni
determinisani
izborom
jednog od 7
smerova (poev
od IIIg); jedan
izborni
predmet
Ukidanje inverzne
strukture; povean broj
usmerenja na 7; percipira
se kao jedan od
najradikalnijih reformskih
zahvata jer je prvi
dugotrajniji plan koji
poseduje ugraenu
fleksibilnost (mogunost
usavravanja i
dopunjavanja programa,
bez suvinih rezova u
nastavnom planu)
Uvoenje
jednosemestralne nastave
za veinu predmeta;
obavezna struna praksa;
solidan zajedniki fond
znanja (60% ukupnog
broja asova nastave);
mogunost osnivanja
novih smerova shodno
potrebama privrede;
grananje disciplina
poslovne ekonomije
Jednosemestralna nastava
za sve predmete; ovaj
plan kombinuje principe
prethodna dva; dalje
diferenciranje disciplina
poslovne ekonomije
Pozicija teorijske
ekonomije
Poboljanje sa
rezervom: 3
teorijske discipline
na odseku B
(rezerva postoji jer
je reper za procenu
izuzetno loa
pozicioniranost
teorijske ekonomije
u prethodnom
nastavnom planu).
Relativno
poboljanje:
povean je broj
obaveznih
ekonomskoteorijskih disciplina;
fond asova
posveen njihovom
prouavanju je ispod
petine ukupnog
fonda asova.
Fond asova
namenjen teorijskim
disciplinama ini
sedminu ukupnog
fonda
Fond asova
namenjen
fundamentima
ekonomskog
obrazovanja je retko
na nivou sedmine
ukupnog fonda
637
Slavica Mani
Nast. plan
2000
2004
2008
Broj
predmeta
30-33
Status
predmeta
13 zajednikih,
ostali su
determinisani
usmerenjem od
II godine i
opcionom
grupom; jedan
izborni
predmet
27-32
13 zajednikih,
ostali su
determinisani
studijskim
programom;
jedan izborni
30-33
13 zajednikih,
ostali su
determinisani
modulom i
opcionom
grupom; raste
broj izbornih
predmeta
Specifinosti
nastavnog plana
Obiluje polovinim
reenjima; nije produkt
analize programskih
sadraja (za nepotpunost
plana optuene su
nepovoljne opte
okolnosti); promene
tangiraju samo prateu
literaturu
Nepromenjena osnovna
struktura; formalno
preureenje plana
(uvoenje ECTS),
izvesne promene u
programima predmeta sa
prve dve godine
Uglavnom formalno
rekonstruisanje
prethodnog plana
(prevoenje studijskih
programa u module,
ispotovana propisana
struktura po disciplinama,
vei broj korpi izbornih
predmeta)
Pozicija teorijske
ekonomije
Pogorana (jedna
teorijska disciplina
je transferisana iz
zajednikih u
opcione).
Pogorana: fond
asova namenjen
fundamentalnim
disciplinama ini
oko jedne devetine
ukupnog fonda
Nepromenjena
pozicija teorijskih
predmeta;
problematino
(odokativno)
razvrstavanje
disciplina na
akademske,teorijske,
nauno-strune i
aplikativne
ta je zajedniki imenitelj za mnotvo raznolikih (formalnih i sutinskih)

promena kojima su podvrgavani nastavni planovi? Svaki preobraaj u sferi
ekonomskog obrazovanja bio je samoproklamovan kao reformski. Pitanje je samo
ta se pod terminom reformski zaista podrazumevalo. Prema Vujaklijinom
Reniku (1997, 778), re reforma je latinskog porekla i znai: preinaenje,
preobraaj, promenu nabolje, izmenu, popravku nekog stanja ne menjajui mu
sutinu. Ovakvo znaenje koje sadri restaurativnu komponentu (Liessman,
2008, 138) je daleko od onog to se zbivalo u nas.
Svaki reformski pokuaj je samo na poetku zvuao izvorno, pledirajui da
je re o kompleksnom poduhvatu i permanentnom procesu, iji je cilj sve vreme
identian: obezbeivanje sutinskog povezivanja i usklaivanja obrazovanja
ekonomista sa potrebama privrede i drutva. Pri tom, ak i minorne, korekcije ili
dopune su, budui novine u datom trenutku, automatski tretirane kao poboljanja i
unapreenja, ak i kad bi se, nakon samo par godina njihove primene, ispostavilo
da je re o promaajima, zarad kojih je, naravno, neophodno novo, opet reformsko,
provetravanje.
638
Zapravo, viedecenijsko reformisanje je konano ispoljilo svoju

iskljuivost: o povratku ili obnovi vie nema ni govora. Potku svake od prethodnih
reformi karakterie i, nekako usput (a opet davno) data napomena, da iste
podrazumevaju naputanje tradicija ukoliko su one predstavljale konicu daljeg
privrednog razvitka i progresa (40 godina Ekonomskog fakulteta, 1977, 13).
Oblast poslovne ekonomije je ovo shvatila kao poziv na akciju (i apel za
korenitim promenama), te je ostvarila svoje namere u formalnom i sutinskom
smislu: tadanja Katedra za ekonomiku i organizaciju preduzea je uspela da se
odupre ideolokim uplivima socijalistikih vremena, uspeno zadravi svoj naziv
vie od tri decenije; na talasima velike ekspanzije oblasti i podruja organizacionih
nauka otvoren je prostor za enormno narastanje broja novih predmeta i sutinskih
promena nastavne materije (zbog ega, u krajnjoj instanci, dolazi i do
preimenovanja gore pomenute katedre u Katedru za poslovnu ekonomiju i
menadment).
S druge strane, teorijska ekonomija se, uglavnom, drala postojeih
procedura i zacrtanih drutvenih opredeljenja. Upoznavanja sa kritikim pristupima
ekonomskoj analizi, te sa usavravanjima u oblasti ekonomske metodologije su se,
po pravilu, usputno spominjala, pa se stekao utisak da je re o elementima od
sekundarnog znaaja pri koncipiranju narednih nastavnih planova, pogotovo kad
imamo na umu stalno prisutan reformski zahtev o neophodnosti prilagoavanja
planova i programa zahtevima privrede. Drugim reima, ako izuzmemo postojanje
izvesnog interesovanja strane naune javnosti za osobenosti samoupravnog
socijalizma (a zajedno s tim i doprinose koji su tim povodom pruili ovdanji
ekonomisti), za pomake u domenu teorijske ekonomije nije bilo ni motivacije ni
ikakvih oekivanja. Otuda je, osim uzleta u prvim poratnim godinama (to je
takoe izazvano dejstvom faktora van njenih okvira), relativna letarginost
teorijske ekonomije kulminirala (slobodno se moe rei) oajnom pozicioniranou
u nastavnom planu iz 1958. godine.
Decenija oporavka i kakvog-takvog oivljavanja koja je potom usledila, je
za optimiste bila dokaz da je reverzibilnost u procesu potiskivanja teorijske
ekonomije mogua. Meutim, ono to je usledilo je predstavljalo potvrdu slutnji da
uporite od svega par inventivnih umova nije dovoljno za dugorone i
dalekosene poduhvate u situaciji kad, s druge strane, stoji armada poslovne
ekonomije. Naime, nekako u slino vreme kad su inicirani prvi ozbiljniji koraci u
domenu poslovne ekonomije, usvojen je i uveni nastavni plan iz 1966, koji je
rezultirao (ukoliko imamo u vidu sve dosadanje planove Ekonomskog fakulteta)
relativno najpovoljnijom situacijom bar kad je re o formalnoj prisutnosti
disciplina teorijske ekonomije u obrazovanju ekonomista. A onda je usledila
kontraofanziva poslovne ekonomije par godina kasnije. Naime, diferenciranje
ekonomskih i organizacionih fenomena predstavljalo je osnovu da podruje
poslovne ekonomije materijalizuje svoju prednost. Tako je ve 1971. godine
dostignut maksimalan broj predmeta iz podruja ekonomike i organizacije
639
Slavica Mani
preduzea (60 godina Ekonomskog fakulteta, 1997, 126), to se nadalje

manifestuje njihovim razgraniavanjem i odvajanjem u dve posebne naune oblasti
i nastavne discipline, te opredmeuje kroz prodor i dalji razvoj predmeta sa
slinom orijentacijom (Planiranje i razvojna politika preduzea, Marketing, a
potom i mnotva drugih).
Pa ipak, zaetnici marketinke orijentacije su se konstantno alili da
postoji raskorak izmeu razvijenosti teorije u ovoj oblasti (kao da su istu lino
koncipirali!) i njene praktine primene, te prozivali odsustvo politike odlunosti
na stvaranju ekonomskog ambijenta koji e funkcionisati na principima modernog
trinog sistema (60 godina Ekonomskog fakulteta, 1997, 124) kao glavnog
krivca za pomenuti propust. To ih, naravno, nije omelo u nastojanjima da teite
daljeg razvoja usmere na formiranje novih smerova za menadment, proirivanje i
jaanje postojeih smerova (za marketing, organizaciju preduzea, trgovinu i
turizam), te da potenciraju neophodnost stalnog osmiljavanja i organizovanja
inovacionih kurseva za potrebe privrede. Sa stanovita teorijske ekonomije,
meutim, najvei deo tog vremena se moe tretirati kao povratak jednosmernom
procesu njenog potiskivanja. Jedina svetla taka, bar sa aspekta ukupnosti
obrazovanja ekonomista, je injenica da je otpor nastavnog kadra ove orijentacije
onemoguio profilisanje profesionalno orijentisanih kratkih studija (iskljuivo
usmerenih na praksu), poto bi takva tendencija ila na utrb sutine obrazovnih
sadraja, a posrednim putem dodatno ugrozila (ionako nezavidan) nivo naunosti i
refleksivnosti prisutan u ekonomskoj nauci na ovim prostorima.
Merljive posledice dugotrajnog potiskivanja teorijske ekonomije
U kojoj meri je kontinuirano potiskivanje teorijske ekonomije ostavilo
traga, moe se uoiti na osnovu trendova u opredeljivanju za ovo usmerenje kako
na osnovnim, tako i na postdiplomskim i doktorskim studijama.
Na osnovu podataka o brojnom stanju redovnih studenata upisanih u treu
i etvrtu godinu studija po smerovima u periodu 1975-1977, uoava se sledee:
smer ekonomske politike i planiranja se kotirao kao drugi od sedam smerova, a u
to vreme se za isti opredeljivalo oko 20% ukupnog broja redovnih studenata.2
Odnos broja upisanih na drugu godinu u periodu 1980-1987 je takoe iao u korist
Opte naspram Poslovne ekonomije. U istom periodu je na treoj godini situacija
izmenjena u korist poslovne ekonomije (naroito u periodu 1980-1982), a
agresivnost u plasiranju noviteta (za koje ak i gurui ove oblasti tvrde da su nita
vie do narodne mudrosti pretoene u kitnjaste nazive)3, inicirana uvoenjem
predmeta Marketing na odsek Poslovne ekonomije davne 1977. godine, rezultirala
je, samo deceniju kasnije, pozicioniranjem ovog predmeta kao opteobrazovnog za
2
Obraun autora na osnovu: 50 godina Ekonomskog fakulteta, 1987, 35.

Filip Kotler je tvrdio da su poslovne kole dale intelektualni respekt onome to je u stvari narodna
mudrost, te na taj nain stekle auru potovanja. Citirano prema: Crainer, 1999, 1.
640
sve studente, te uvoenjem smera pod istim nazivom koji je upisivalo oko 35%
ukupnog broja studenata.4
Rapidno smanjenje interesovanja za teorijsku ekonomiju na etvrtoj godini
se oitava u apsolutnom padu, ali i kroz strukturu broja upisanih na ukupno osam
smerova (na koje su se mogli upisati studenti oba pomenuta odseka) naime, udeo
Ekonomske teorije je iznosio 10% (u periodu 1980-1982), da bi kolske
1986/1987. pao na svega 2% .5
U narednih deset godina (1986-1996), kao rezultat poveanja interesovanja
za studije ekonomije, broj studenata se udvostruio. U slinom periodu (19901996), broj redovnih studenata tree godine koji su se opredeljivali za smer Opte
ekonomije je varirao od 35 do 79 (6-10% ukupnog broja studenata tree godine),
to je daleko manje od opredeljenih, na primer, za smer Marketing (ije uee u
ukupnom broju studenata tree godine iznosi 24-38%).6
U periodu 2007-2010. broj redovnih studenata tree godine koji upisuju
studijski program (modul) Ekonomska analiza i politika je relativno slian i varira
od 20 do 69 (to ini 1,38 do maksimalnih 4,6% ukupnog broja studenata tree
godine). Studijski program Marketing je u isto vreme upisivalo 123 244 studenta,
ili 8,53 16,9% ukupnog broja studenata tree godine.7
U ovoj kolskoj godini su treu godinu modula Ekonomska analiza i
politika upisala 53 studenta. Sudei po rezultatima ankete koju smo sproveli na
uzorku od 120 studenata prve godine Ekonomskog fakulteta, traei od njih da u
ovom trenutku iskau svoje preferencije po pitanju modula, teko je oekivati da e
se nepovoljni trend zaustaviti ili izmeniti nabolje. Naime, samo bi tri studenta (od
120 anketiranih) u ovom trenutku bila spremna da upiu modul Ekonomska teorija
i analiza, to nas navodi na zakljuak da e se, u najboljem sluaju, sledee godine
samo 4-5% od ukupnog broja studenata zaista opredeliti da to i uini.
Slina je situacija i u tzv. drugom ciklusu obrazovanja. Postdiplomske
studije se organizuju od kolske 1960/61. godine, a broj kurseva je prilagoavan
potrebama privrede i interesovanjima studenata. Rezultati postignuti u narednih
petnaestak godina pozitivno su ocenjeni sa stanovita obuhvatnosti. Ipak, na
osnovu uvida u listu magistarskih kurseva i tema odbranjenih teza, stie se utisak
da su se kao dominantni u to vreme isfiltrirali kursevi : Poslovna ekonomija,
Privredni razvoj i Meunarodna ekonomija. U petnaestogodinjem periodu (19601975) skoro treina odbranjenih magistarskih teza je bila iz oblasti poslovne
4
Obraun autora na osnovu: 60 godina Ekonomskog fakulteta, 1997, 123.

Obraun autora na osnovu: 50 godina Ekonomskog fakulteta, 1987, 65-67.
6
Kalkulacija autora na osnovu : 60 godina Ekonomskog fakulteta, 1997, 37.
7
Za period 2007-2010, podaci su preuzeti iz studentske slube Ekonomskog fakulteta. Oni bi bili jo
nepovoljniji kad bismo vrili uporeivanje broja studenata na modulu Ekonomska analiza i politika sa
opredeljenima za tri bazina programa poslovne ekonomije zajedno (Marketing, Trgovinski
menadment i marketing i Menadment).
5
641
Slavica Mani
ekonomije (ekonomike preduzea). U narednoj razvojnoj dekadi (preciznije do

1986/87) se na pojedinim magistarskim kursevima vri dodatno diferenciranje na
smerove (kao u sluaju kursa Poslovne ekonomije), dok kurs pod nazivom Opta
teorijska ekonomija ne pokazuje interesovanje i pomake u ovom smislu. Od
ukupnog broja upisanih studenata (na est magistarskih kurseva), tokom
desetogodinjeg perioda 35% njih se opredeljivalo za poslovnu ekonomiju, a samo
5,4 % za optu teorijsku ekonomiju. Rezultat je i dramatiniji iskorak u broju
odbranjenih teza iz poslovne ekonomije ak etiri puta vie nego u sferi opte
teorijske ekonomije.8 Situacija je neto povoljnija u periodu 1987-1997. te je broj
odbranjenih magistarskih teza u oblasti poslovne ekonomije samo tri puta vei u
odnosu na one iz sfere teorijske ekonomije.9
U periodu od etvrt veka (1961-1986) na Ekonomskom fakultetu su raene
doktorske disertacije iz skoro svih naunih oblasti koje su bile predmet izuavanja.
Ipak, najbrojnije su one iz domena primenjene ekonomije; odnos izmeu broj
disertacija iz poslovne ekonomije naspram onih koje tangiraju discipline teorijske
ekonomije je u tom periodu 3:110, da bi se u godinama naredne decenije ovaj odnos
sveo na razumnih 50% vie teza u poslovnoj ekonomiji.11
Ako se na prvi pogled ini da se zaista neto menjalo na bolje, bar kad je
re o teorijskoj ekonomiji, onda je neophodna napomena koja e rasvetliti
pomenute promene. Naime, za razliku od perioda 1977-1987, kad su odsek
Poslovne ekonomije od tree godine redovnih studija inile tri grupe usmerenja: za
organizaciju, marketing, te finansije i raunovodstvo, pri narednoj promeni
nastavnog plana osamostaljuje se obrazovni profil za poslovne finansije i
raunovodstvo. Ova izmena je prirodno transferisana i na magistarske studije, te je
Finansijsko-raunovodstvena analiza prestala da bude smer u okviru poslovne
ekonomije i postala je samostalna oblast. To posledino donosi neto manje
nepovoljan odnos broja teza na optoj teorijskoj naspram poslovne ekonomije. U
stvari, injenino stanje i realni odraz odnosa snaga ova dva suprotstavljena tabora
je u celokupnom posmatranom periodu (1961-1997) nepromenjen broj odbranjenih
teza na poslovnoj ekonomiji je tri puta vei u odnosu na teorijsku ekonomiju.
Sa protekom jo jedne decenije, broj kurseva menadmenta se dramatino
poveao, to uz marketing, ekonomiku, organizaciju i druge elemente vezane za
preduzee jaa poslovnu ekonomiju, a teorijska ekonomija pod nazivom
Makroekonomska analiza i transformacija jugoslovenske privrede ostaje prilino
osamljena meu nagomilanih 19 kurseva (70 godina Ekonomskog fakulteta, 2007,
54-55).

10
Kalkulacija autora na osnovu: 50 godina Ekonomskog fakulteta, 1987, 82-86.
11
Kalkulacija autora na osnovu: 60 godina Ekonomskog fakulteta,1997, 485-495.
9
642
Uee odbranjenih teza na kursevima poslovne ekonomije u ukupnom

broju magistarskih radova u ovom periodu iznosi ak 43,65%, dok je uee teza
kojima su rukovodili predavai sa Katedre za ekonomsku teoriju i analizu samo
4,9%.12 U isto vreme, broj doktorskih teza na poslovnoj ekonomiji je dva puta vei
od onih na teorijskoj ekonomiji.
Navedeni podaci o broju studenata opredeljenih za usmerenja teorijske
naspram poslovne ekonomije, te broj odbranjenih magistarskih i doktorskih teza u
istim podrujima ovde su posluili kao ilustracija merljivih i materijalizovanih
efekata procesa kontinuiranog potiskivanja teorijske ekonomije. Sad kad su nam
konsekvence poznate, logino bi bilo da se vratimo na uzroke koji su pomenuti
proces pokrenuli i/ili podsticali.
Uzroci loeg pozicioniranja teorijske ekonomije
Da bismo valjano analizirali uzroke koji su direktno ili indirektno uticali
na lou pozicioniranost teorijske ekonomije, neophodno je iste podeliti u dve
kategorije: interne, koji potiu iz okrilja same teorijske ekonomije i eksterne, koji
su rezultantna pojedinanog ili simultanog dejstva raznolikih faktora, poteklih iz
ostalih domena ekonomije, ali i iz drugih nauka, ili jednostavno indukovanih
sveukupnim drutvenim promenama.
Podsetimo se u kratkim crtama dogaanja unutar teorijske ekonomije.
Ekonomisti su dosta dugo bivali zabrinuti nesaglasjem unutar discipline, smatrajui
da takva arolikost ne daje mogunost da je drugi percipiraju kao nauku, pa su
ulagali velike napore da kopiranjem metodologije prirodnih nauka obezbede
epitet naunosti. Potom je ekonomija crpela pokretaku snagu iz ideje o
sopstvenom elitistikom statusu (u okviru korpusa drutvenih nauka), to je, u
krajnjoj instanci, rezultiralo pojaanom hijerarhijom i postepenim, a potom i
naglim, slabljenjem heterogenosti ideja unutar same discipline i potpunim
ustolienjem neoklasike kao mainstream-a. U obrazovanju ekonomista to se
materijalizovalo u vidu ugraivanja neoklasine ekonomske teorije u temelje
programa kao jedine koju studenti treba da znaju (Lee, 2007, 315), te posledino i
sve prisutnijeg inkliniranja ka veem stepenu formalizma u studijskim programima
ekonomije.13 Ovakva zbivanja u okrilju teorijske ekonomije su, sasvim sigurno,
bila destimulativna za upisivanje studija ekonomije. A opet, neki od tih poteza su u
izvesnoj meri bili iznueni i kompleksnou novih tendencija u drutvu. Naime,
stalno rastue potrebe korporacija u pogledu visoko kvalifikovanog rada su unele
notu komercijalizacije u hramove znanja, a pratei efekat te komercijalizacije je
bilo relativno smanjenje broja studenata ekonomije u odnosu na poslovne kole. Da
12
Kalkulacija autora na osnovu: 70 godina Ekonomskog fakulteta, 2007, str 457-520.

Mainstream smatra da je matematiko rezonovanje od takve vanosti da bi ublaavanje insistiranja
na korienju matematikih metoda znailo isto to i odustajanje od mogunosti da se ekonomija
tretira kao nauka (Lawson, 2003. xvii)
13
643
Slavica Mani
bi zadrala svoju poziciju i presti, pa i pokazala se korisnom za biznis, ekonomija

je prirodno posegnula za formalizacijom, te su modeliranje i raznolike
kvantitativne tehnike prosto postali obavezni kao uslov ulaska u profesiju.
Imajui u vidu injenicu da programi modula teorijske ekonomije kod nas
jo uvek nisu ekstremno formalizovani, ini se da su uzroci internog karaktera tek
delimino odgovorni za dugotrajno lou pozicioniranost teorijske ekonomije. A
ako na to dodamo i najmanju mogunost da je dejstvo internih zbivanja
modifikovano uticajima spolja, za oekivati je da nau panju u potpunosti
fokusiramo na uzroke eksternog karaktera koji su presudni za trenutni status
teorijske ekonomije.
Naime, po ugledu na univerzitete i fakultete iz inostranstva i domae
visokokolske institucije su se priklonile komercijalizaciji, odnosno tzv.
preduzetnikom duhu (koji je ohrabrio i ozakonio takve inicijative- Bok, 2005,
21), pokuavajui da zarade sredstva od istraivakih i obrazovnih aktivnosti (u
vidu konsaltinga, projekata i kurseva zvanino koncipiranih u skladu sa potrebama
privrede, a nezvanino tretiranih kao centara za ostvarenje zarade). Poto se (barem
kad je re o ekonomskoj nauci) tesna povezanost privrede i fakulteta smatra nimalo
zabrinjavajuom, kontinuiranom aktivnou, koja profesorima prua priliku da se
upoznaju sa novonastalim problemima koji e pobuditi njihovo profesionalno
interesovanje, te posredno uticati i na prekomponovanje nastavnih programa, onda
se i razliiti oblici produbljivanja pomenute saradnje posmatraju kao prirodni
nastavak prethodnih procesa. Osim toga, sa stanovita fakulteta je preduzimanje
profitabilnih poduhvata opravdano, jer budetsko finansiranje dravnih fakulteta ni
izdaleka ne podmiruje nivo sredstava neophodnih za normalno funkcionisanje ovih
institucija (Slaughter, 1997) dok, s druge strane, profiti od komercijalnih aktivnosti
donose korist svim uesnicima u obrazovnom procesu (time e se npr. finansirati
istraivaki poduhvati, kupovina raunarske opreme, renoviranje sluaonica i
slino).
Ipak, pored nesumnjive privlanosti ovakve strategije, sasvim je uputno
upozoriti i na njene mane, naroito u okolnostima ubrzane komercijalizacije.
Problem sa nedostacima je to se ne iskazuju u novcu, ve u mogunostima
ugroavanja vrednosti akademske zajednice i kvaliteta obrazovanja. Re je, pre
svega, o mogunosti podrivanja akademskih standarda. Naime, priklanjanje
sveprisutnom trendu komercijalizacije moe prouzrokovati veu posveenost
nastavnog kadra dodatnim, bolje plaenim, aktivnostima nautrb kvaliteta nastave
na osnovnim (dodiplomskim) studijama. A koncipiranje sadraja tipa Kako
napraviti biznis plan? iskljuivo kao komercijalnih kurseva moe proizvesti rizike
po reputaciju institucije, u smislu sumnji u aplikativnost programa osnovnih studija
(poto bi bilo izvodljivo i poeljno da se znanja poput ovih ponude redovnim
studentima).
644
Ovakvo podrivanje akademskih standarda je u neposrednoj vezi sa

komercijalizacijom. Ono je, naravno, prisutno i u drugim okolnostima. Recimo,
kao posledica prilagoavanja standardima Bolonjske deklaracije, primetne su
izvesne promene u kanonima ispitivanja. To podrazumeva vetako (pritiskom
institucije izazvano) sputanje kriterijuma u smislu da se profesori odvraaju od
ideje da ispituju znanje studenata o zahtevnijim pitanjima i problemima.
Takoe, Fakultet u nadmetanju za studente sa mnotvom novoosnovanih
privatnih fakulteta prenaglaava znaaj biznisa, marketinga, menadmenta i kroz
kampanje za upis naglaava potencijalnim studentima koliko naa diploma vredi na
tritu. Na taj nain se i pre upisa na fakultet potencira znaaj materijalnih
vrednosti, a potom se situacija dodatno komplikuje konstantnim apostrofiranjem
prie o homo economicusu kao racionalnom biu koje se iskljuivo rukovodi
profitnim interesom. Naravno, ponaanjem jedne institucije u skladu sa profitnom
motivacijom ne dovodi se u pitanje usklaenost rei i dela, ali stvara se klima
u kojoj se usmerenja poput teorijske ekonomije smatraju, blago reeno, manje
vrednim.
U tom smislu se ini da nemilosrdni (bespotedni) rast komercijalizacije
zaista menja prirodu akademskih institucija (Bok, 2005, 8), favorizujui samo
praktine, utrive discipline, na raun ostalih, neaplikativnih oblasti.
No, bez obzira da li ovakve poduhvate posmatramo u gore pomenutom
smislu (kao ue poimanje komercijalizacije), ili definiciju proirujemo (Brennan,
2008 ; Shumar, 1997) na nain da ona obuhvata i druge trendove (uticaj irih
ekonomskih procesa i poslovne kulture, pokuaje bespogovorne kvantifikacije svih
elemenata obrazovnog procesa), ini se da smo ne samo svedoci, ve i aktivni
uesnici svojevrsne komodifikacije. Ista se u dananje vreme posmatra na dva
naina: ili upuuje na to da su razmenske vrednosti potisnule upotrebne vrednosti
ili, optije, opisuje kako se potroaka kultura infiltrirala u sve pore svakodnevnog
ivota kroz niz suptilnih procesa (Gottdiener, 2000).
Zagovornici komodifikacije tvrde da se fakulteti sporo prilagoavaju
zahtevima novog vremena, te da je eksperimentisanje sa trinim mehanizmom u
ovoj oblasti poeljno jer unapreuje fleksibilnost, jaa ekonomsku autonomiju
visokokolskih institucija, te poveava transparentnost funkcionisanja fakulteta i
univerziteta (Teixeira i drugi, 2004, 344-345).
Po pravilu, raznovrsne ideje neposredno povezane sa tzv. usmeravanjem
fakulteta na korisnike potiu iz sfere poslovne ekonomije. Upravo paradigma
poslovno ekonomskog miljenja tretira fakultete kao preduzea (kojima rukovode
menaderi znanja), a koja se mere prema njihovim trino usmjerenim
rezultatima (Liessman, 2008, 69). Tu su i preko potrebni testovi i evaluacije, te
rangiranja na osnovu istih, koja e nuno iznedriti potrebu formiranja nezavisnih
tela za sprovoenje jedne orkestrirane i administrirane kontrole pedagokog rada.
645
Slavica Mani
Eksterno uplitanje u nain organizovanja i funkcionisanje fakulteta i

univerziteta, po miljenju nekih autora (Slaughter, 1997) znai redukovanje
autonomije gore pomenutih institucija. Ipak, postoje i oni koji tvrde da ovakvi
postupci ne gue autonomiju u potpunosti (Maton, 2005, 697). Pretpostavimo,
naime, da imamo dve vrste autonomije: pozicionu i relacionu. Prva sugerie ko
rukovodi visokim obrazovanjem, a druga na osnovu kojih principa se to radi. Ako
tako posmatramo stvari, na prvi pogled zaista izgleda da smo svedoci redukcije
relacione autonomije, ali da nema sutinske promene u pozicionoj autonomiji.
Drugim reima, visoko obrazovanje jo uvek (bar na papiru) kontroliu ljudi iz te
oblasti, ali je poveano usmeravanje svih aktivnosti na osnovu principa koji potiu
iz ekonomije (Maton, 2005, 700).
Meutim, kljuni problem upravo i lei u injenici da nita od kontrolnih
postupaka nije nastalo kao rezultat unutranje potrebe fakulteta ili univerziteta, ve
je eksterno zadato i preuzeto iz onog to nalae poslovna (menaderska)
ekonomija. A politikim ugovorom iz kojeg je proizala Bolonjska deklaracija, ono
to je preutno postojalo dui niz godina je jednim ovakvim aktom
institucionalizovano i dodatno ojaano.
Obrazovanje je, dakle, prestalo da bude kolektivno drutveno dobro o
kojem brinu akademske i profesionalne asocijacije; umesto toga, ono postaje
roba na globalnom tritu koje je, u ovoj situaciji, posrednik izmeu obrazovanja i
zaposlenja (Munch, 2010). Za drutvo poput naeg, koje kuburi sa
nezaposlenou, injenica da svi imaju interes da studiraju (da ue uenja (tj.
nametnutih zahteva za permanentnim obrazovanjem) radi), je dobrodola zarad
promovisanja vrednosti trita i odlaganja suoavanja sa (za njega) kljunim
problemom gde i ta e raditi oni koji zavre fakultete.
A cilj svakog studenta je da napravi za sebe najpovoljniji izbor poloivih
predmeta, da unapred kalkulie kako da doe do maginog broja bodova (sa ili bez
seminarskog i diplomskog rada, koji nose dva, odnosno etiri poena respektivno), e
da bi takvom kombinatorikom to pre stigao do diplome (nezavisno o kvantumu i
kvalitetu znanja koje sve to sa sobom nosi).
Ono to je najproblematinije je injenica da se pedagoke vrednosti
marginalizuju, pa student ostaje pasivni slualac, iako je aktivni potroa
(konzument). Zapravo, sveprisutni ekonomizam ovde postaje najoitije ispoljen: na
fakultetima i univerzitetima vlada logika ciljevi/sredstva i obrazovanje u svrhu
postizanja vee konkurentnosti. Na taj nain se drutveni procesi poduavanja i
istraivanja transformiu u skup standardizovanih, merljivih proizvoda. A
korienje indikatora ostvarenih performansi takoe doprinosi ovom postvarenju
obrazovnog procesa (Ball, 2004, 14).
Pozivanje na dejstvo trinih zakonitosti ostaje i dalje savren izgovor
zato se, na primer, na poslovima kreditnog referenta preferiraju i zapoljavaju
visokoobrazovani a ne oni koji su zavrili srednju kolu odgovarajueg profila
646
(banka e za iste novce dobiti diplomiranog ekonomistu, pravdajui se otrom

konkurencijom za svako radno mesto).14 Imajui sve navedeno u vidu,
srednjokolcima nee preostati nita drugo do da odlue da studiraju po svaku
cenu. Pokoravajui se diktatu aktuelne iskoristivosti, opredelie se za fakultet koji
nudi utrivu diplomu na primer ekonomski, te za usmerenje sa kojim je
izvesnost iznalaenja posla (ne ma kakvog, ve bolje plaenog) daleko vea.
Zbog toga, izmeu ostalog, oponenti komodifikacije potenciraju da je
pretvaranje univerziteta u fabrike znanja u kojima je novac dobio primat nad
akademskim idealima (Bok, 2005, 22), odnosno trite vlast nad visokim
kolstvom (Aronowitz, 2000, 164) dovelo do toga da se uenje i istraivanje
posmatraju kao sredstva za ostvarivanje praktinog cilja, te da se vrednuju
iskljuivo na osnovu mogunosti da se transferiu u gotovinu (Shumar, 1997, 5). U
takvoj situaciji su u vrlo looj poziciji svi oni koji i dalje veruju (i ponaaju se u
skladu sa svojim uverenjima) da je svrha bavljenja naukom potraga za istinom i
znanjem. Zapravo, generalno se u takvoj situaciji potcenjuje znaaj onih predmeta
koji nisu korisni za pronalaenje posla. Zato i nisu iznenaujui naini na koji se
koncipiraju nastavni planovi i programi, odnosno, u naem sluaju, istiskivanje
teorijske ekonomije u korist njenog poslovnog pandana.
Zakljuak
Analizom svih dosadanjih nastavnih planova Ekonomskog fakulteta u
Beogradu ustanovili smo da je potiskivanje teorijske ekonomije u istim
predstavljalo dugotrajan, uglavnom kontinuiran i do sada, sveukupno gledajui,
jednosmeran proces. Rezultanta istog je i njena loa pozicioniranost naspram
poslovne ekonomije. Ovakav status teorijske ekonomije u nas prouzrokovan je i
indukovan eksternim uzrocima i to predominantno onim poteklim iz sfere
menaderske (poslovne) ekonomije.
Preusmeravanjem obrazovnih ciljeva na vetine, sposobnosti i kompetencije
izvreno je uniformisanje svih elemenata obrazovnog procesa kako bi se omoguio
menadment (i neki oblik teledirigovanja) znanjem. U takvom procesu
ekonomizacije znanja, razmenske vrednosti su skoro u potpunosti potisnule
upotrebne vrednosti. A naglaavanje prednosti komercijalizacije je toliko uzelo
maha da se previaju, ili u potpunosti negiraju, njene mane. Sutina je u tome da su
pogodnosti primene iste vrlo opipljive i uglavnom kratkorono ostvarive, a opasnosti
koje nosi sa sobom nekvantifikabilne i vrlo izvesne, ali na dugi rok, kao posledica
kumulativnih efekata slinih aktivnosti(Bok, 2005, 114).
U situaciji u kojoj ne postoji metod za procenu ta su studenti zaista
nauili, u okolnostima od pamtiveka prisutnoj tendenciji potcenjivanja znaaja
14
Munch (2010) takoe tvrdi da dodiplomske studije (BA courses) masovno slue kao dodatna
kvalifikacija za radna mesta koja zahtevaju srednju strunu spremu.
647
Slavica Mani
posveenih predavaa, sasvim je prirodno oekivati da se i jedni i drugi rukovode

logikom isplativosti njihovih poteza na kratak ili srednji rok.
Hvatanje u kotac sa ovim problemom, prema tome, nije nimalo naivan
zadatak, poto su trendovi povezani sa biznisom i menadmentom daleko
prevazili nivo ekonomskih fakulteta i proirili se na sve sfere visokokolskog
obrazovanja. U ovakvoj situaciji skoro da je irelevantno ko je podmetnuo poar,
poto se vatra proirila nesluenom brzinom. Otuda je teko poverovati u ideju
da bi se reverzibilnost procesa potiskivanja teorijske ekonomije mogla postii
samo individualnim i sporadinim akcijama. Iste bi morale biti masovnije, te
simultano pokrenute i implementirane. No, pitanje je jesmo li tom zadatku dorasli ?
Reference
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
648
Aronowitz, S. (2000) The Knowledge Factory: Dismantling the Corporate University

and Creating the Higher Learning. Boston: Beacon Press.
Ball, S. (2004), Education for Sale! The Commodification of Everything?, Kings
Annual Education Lecture. University of London.
http://www.epicpolicy.org/files/CERU-0410-253-OWI.pdf [20.11.2011.]
Bok, D. (2005) Univerzitet na tritu - komercijalizacija visokog kolstva. Beograd:
Clio.
Brennan, J. (2008) Higher education and social change. Higher Education, 56(3): 381393.
Crainer, S., Dearlove, D. (1999) Gravy Training: Inside the Business of Business
Schools. San Francisko: Jossey-Bass Publishers.
Gottdiener, M., (ed.), (2000), New Forms of Consumption: Consumers, Culture and
Commodification. Maryland: Rowman and Littlefield.
Guerrien, B. (2003) Is there anything worth keeping in standard microeconomics?, in:
Fullbrook, E. (ed) The crisis in economics: 104-108. London: Routledge.
Lawson, T. (2003) Reorienting Economics. London: Routledge.
Lee, F.S. (2007) The Research Assessment Exercise: the state and the dominance of
mainstream economics in British Universities. Cambridge Journal of Economics,
31(2): 309-325.
Liessmann, K.P. (2008) Teorija neobrazovanosti zablude drutva znanja. Zagreb:
Naklada Jesenski i Turk.
Maton, K. (2005) A question of autonomy: Bourdieus field approach and higher
education policy. Journal of Education Policy, 20(6): 687-704.
Munch, R. (2010) Bologna, or The capitalization of education. www.eurozine.com
[20.11.2011.]
Nightingale, J. (2003) An alternative framework for economics, in: Fullbrook, E. (ed.)
The crisis in economics: 180-183. London: Routledge.
Slaughter, S., Leslie, L. (1997) Academic Capitalism: Politics, Policies and the
Entrepreneurial University. Baltimore: Johns Hopkins University Press.
Shumar, W. (1997) College for Sale: A Critique of the Commodification of Higher
Education. London and Washington: Falmer Press.
Teixeira, P., Jongbloed, B., Dill, D., Amaral, A., (eds.) (2004) Markets in higher
education: Rhetoric or reality? Dordrecht: Kluwer Publishers.

17. Vujaklija, M. (1996/97) Leksikon stranih rei i izraza. Beograd: Prosveta.
18. 40 godina Ekonomskog fakulteta u Beogradu (1977) Beograd: Ekonomski fakultet
Beogradskog Univerziteta.
19. 50 godina Ekonomskog fakulteta u Beogradu (1987) Beograd: Ekonomski fakultet
Beogradskog Univerziteta.
20. 60 godina Ekonomskog fakulteta u Beogradu (1997) Beograd: Univerzitet u Beogradu,
Ekonomski fakultet.
21. 70 godina Ekonomskog fakulteta u Beogradu (2007) Beograd : Univerzitet u
Beogradu, Ekonomski fakultet.
DISAVOWAL OF THEORETICAL ECONOMICS:

CAUSES AND CONSEQUENCES
Abstract: The paper analyzes all previous curricula of the Faculty of
Economics in Belgrade. In its longstanding tradition, they were (and still are)
often changed for the purpose of forming different profiles of economists. A
progress that has been made through the reforms undertaken includes minor
amendments and cosmetic corrections, as well as the radical cuts that
refer to the structure of curricula (and/or content of the courses).
Differentiation of economic disciplines, changes in the names of subjects and
courses were mainly caused by exogenously initiated impulses. The aim of
this paper is to show that, despite the undoubted improvements (adjustments
made in compliance with the applicable world-wide standards), theoretical
economy experienced the deterioration of its general position (and
particularly in relation to the business economy), caused by (among other
things) commodification of educational process.
Key words: theoretical economics, business economics, reforms of curricula,
commodification
649
UNIVERZITET U NIU
EKONOMSKI FAKULTET
Tel: +381 18 528 624 Fax: +381 18 4523 268
BRENDIRANJE DESTINACIJE:
DESTINACIJE KONKURENTSKI POTENCIJAL
OHRID KAO TURISTIKOG BRENDA
OHRIDA
Aleksandar Trajkov
Jovanka Biljan
Spasko Kostoski
Rezime: Brendiranje destinacije predstavlja spektar aktivnosti u pravcu
kreiranja imida odreenog mesta. Proces globalizacije je poveao
pove
konkurentni potencijal malih gradova, jer globalna konkurencija nije vie
ograniena na glavne,
glavne tj. velike gradove. Miljenje posetilaca o odreenom
odre
mestu, veoma je vano i mora se uvek uzimati u obzir prilikom kreiranja
strategije za turistiku
turisti
promociju. Veoma esto strani turisti stvaraju sliku
pre nego to posete turistiku destinaciju i imaju odreena oekivanja
ekivanja na
osnovu te slike. Nakon to su posetili destinaciju, suoavaju se njihova
oekivanja i realnost.
realno Na osnovu tih iskustava posetioci kreiraju kompletnu
sliku o poseenom
enom mestu. Pozitivna iskustva mogu biti korisna alatka za
lokalne samouprave i svim zainteresovanim stranama za odredite
brendiranja. Ovo istraivanje ima za cilj da identifikuje eventualne
disproporcije izmeu
izme oekivanja stranih turista pre nego to posete Ohrid i
njihovih iskustava nakon njihove posete kako bi se ponudile reenja za bolje
brendiranje destinacije.
destinacije
Kljune rei: brendiranje,
brendiranje destinacija, Ohrid, strani turisti, motivacija,
motivacija
promocija
Uvod
Turistika destinacija koja predstavlja svaku zemlju, region, grad ili oblast
i koja je atraktivna i poseena od strane turista, sastoji se od dobara,
dobara usluga i
Univerzitet Sv. Kliment Ohridski Bitola,

Bitola Fakultet za turizam i ugostiteljstvo Ohrid
aleksandar.ftu@gmail.com, jovankabiljan@yahoo.com
aleksandar.ftu@gmail.com
E KUL TUR Ohrid, ekultur.ohrid@gmail.com

UDK 658.8:338.48(497.7
497.7 Ohrid),
Ohrid) pregledni rad
Prihva
06.09.2012.
Rad je rezultet istraivanja u okviru projekta Ohrid obeavajui turstiki
tursti
brend,
prevazilayei jaz izmeu
u realnosti i obeanja
obe
koji je deo G1 programaa za podrku
razvoja lokalne privrede 2011, podran i finansiran od strane optine Ohrid, broj ugovora
319/1 zakljuen 24/08/2011.
24/08/2011
Aleksandar Trajkov, Jovanka Biljan, Spasko Kostoski
ostalih turistikih vrednosti koje mogu zadovoljiti potrebe turista i moe privui
posetioce da provedu veinu svog slobodnog vremena tamo. Brendiranje je moan
marketinki alat koji se moe koristiti od strane svih inilaca u odreenom mestu,
kako bi se poveala atraktivnost samog mesta. U dananje vreme brendiranje
destinacije je veoma zanimljiva tema meu marketing profesionalcima i
vladama. Proces globalizacije, kao i skup inovativnih procesa su naglasili jo vie
potencijale svakog grada ili mesta da postane popularna turistika
destinacija. Tehnoloki napredak, kao to je, na primer, internet omoguuje
davateljima turistikih usluga da zajedniki kreiraju centraliziranu internet
stranicu...,ili moe ... olakati prisustvo individualnim turistikim subjektima na
tritu tako to bi direktnije pristupili na potencijalnim tritima...(Palmer, 2006,
129). Konkurencija u svetu vie nije ograniena na velike gradove koji se takmie
da budu sedita multinacionalnih korporacija, meunarodnih organizacija i tela ili
za velike sportske dogaaje. Zahvaljujui tehnolokim dostignuima i trinim
regulativama, ak i manja mesta mogu iznenada da postanu konkurenti drugim
mestima koja se nalaze na nekom drugom kontinentu (Van Gelder, Alan, 2011, 5).
Kreiranje slike (imida) o odreenoj destinaciji ili grada je veliki izazov ne
samo lokalnim samoupravama, ve isto tako i svim turistikim subjektima u
odreenom mestu. Turisti stvaraju sliku o nekom mestu pre nego to ga posete i na
osnovu prethodno dobivenih informacija.Svakako da kvalitet promocije ima uticaj
na odluku da li e turista posetiti neko mesto ili ne. Ipak, potpunu sliku o nekom
mestu posetitelj dobija posle posete jer onda i moe uporediti svoja prethodna
oekivanja sa iskustvima koje je doiveo.
Glavni cilj ovog istraivanja je da se identifikuju eventualne razlike
izmeu slike koje strani turisti imaju o Ohridu kao turistikom brendu pre nego to
ga posete i slike koja se stvara kada strani turisti posete Ohrid. Kao derivati
glavnog cilja, specifini ciljevi se utvruju na sledei nain: (a) Odobravanje
izvorne slike Ohrida kao turistikog brenda, (b) Utvrivanje slike o Ohridu kao
turistike destinacije stvorene kroz promotivne marketinke aktivnosti, (v)
Dobijanje podataka o slici koju strani turisti kreiraju u prvoj poseti Ohridu, (g)
Poreenje iskustava turista koje imaju tokom posete Ohrida, sa njihovim
prethodnim saznanjima o Ohridu kao turistikom brendu, (d) Davanje uputstva za
prevazilaenje prethodno navedenih disproporcija, u cilju poboljanja imida
Ohrida i promovisanje istog kao kompetitivnog turistikog brenda.
Na taj nain, ovo istraivanje bi trebalo da bude dobra platforma za
naredne promotivne aktivnosti koje treba da budu definisane od strane lokalnih
vlasti i drugih zainteresovanih strana u oblasti turizma.
Ovo istraivanje se sastoji iz etiri dela: pregled literature, kratak osvrt Ohrid kao turistika destinacija, metodologija istraivanja i rezultati
istraivanja. Na kraju rada dati su zakljuci i preporuke za sve relevantne
zainteresovane strane.
652
Brendiranje destinacije: konkurentski potencijal Ohrida kao turistikog brenda
1. Pregled literature
Razne studije su se bavile brendiranjem destinacije. Ta problematika je
tretirana iz razliitih istraivakih uglova. Na primer, neki od njih su posvetili
panju meunarodnim sluajevima u turistikom menadmentu (Suzan Hommer i
Don Svarbrook, 2005). Drugi smatraju da je ... brendiranje destinacije disciplina
koja se brzo razvija, i iji temelji su samo teorijski razvijeni i stavljeni u punu
praksu u poslednjih nekoliko godina ... (Van Gelder, Alan, 2011). Neki istraivai
su vie posvetili panju procesu inovacije i oni analiziraju brendiranje destinacije
u novom dobu inovacija (Go, Goovers, 2010). Kada se analiziraju brendiranje
destinacije i alati za promociju, takoe moramo uzeti u obzir da su u istraivanju
analizirani motivi, aktivnosti i zadovoljstvo posetilaca (Markusen, Dang, 2007;
Prangoska, 2003) i istraivanja koja analiziraju miljenja lokalnih stanovnika o
turistikom potencijalu odreenog turistikog mesta (Trajkov, Kostoski, 2011).
Slika o odreenom gradu (mestu) je ...zbir verovanja i utisaka koje ljudi
imaju o mestima slike. Predstavljaju pojednostavljenje velikog broja udruenja i
komadia informacija povezanih sa mestom. Oni su proizvod svesti koja pokuava
da obradi i izabere bitne informacije iz ogromne koliine podataka o mestu...
(Kotler, Dejvid, 2006, 42). Svi uspeni brendovi imaju socijalnu, emocionalnu i
identitetsku vrednost korisnicima: oni imaju personalitet i poboljavaju vienje
korisnosti, poeljnosti i kvalitet proizvoda (Kotler, Gertner, 2002). Mnogi gradovi
imaju privlanost, ali bitno je da se izgradi brend na neemu to na unikatan nain
povezuje odredite (destinaciju) i potroae (posetioce) sada ili ima potencijal da to
uradi u budunosti. Takoe, zainteresovane strane moraju uzeti u obzir i
konkurenciju koja e eleti i moda biti u stanju da kopira, ali i dalje nee moi da
nadmai i uzurpira stvoreni moni brend. Na primer, i drugi gradovi u svetu mogu
da tvrde da su romantini i duhovni, ali samo Rim je Veni grad. Rim je prvi
dobio taj epitet i niko mu ne moe to oduzeti. Meutim, ...taka diferencijacije
mora da odraava obeanje da se moe isporuiti i da odgovara
oekivanjima. Dobro brendirana destinacija je originalna i drugaija, ali njegova
originalnost i razliitost treba da bude odriva, uverljiva i relevantna... (Morgan,
Priard, 2006, 65).
Prema svim ovim teorijskim i empirijskim nalazima, promocija odreenog
mesta kao turistikog brenda moe da se uradi na tri nivoa. Prvi nivo e biti
izvorna slika o turistikom brendu, derivirana iz linih kontakata, medija, knjiga,
filmova, obrazovanja itd. Drugi nivo, kao dodatak izvornoj slici, je onaj koji je
stvoren preko PR aktivnosti, preko reklama i marketing aktivnosti.Meutim, trei i
verovatno najvaniji nivo za kreiranje kompletnog turistikog brenda je lino
iskustvo koj je kreiran kroz direktan kontakt sa turistikom destinacijom. U ovoj
fazi, oekivanja turista o nekom turistikom mestu, stvorena u prva dva nivoa
promocije, treba da se ispune i opravdaju (slika 1).
653

Slika 1: Nivoi promocije odreenog grada u turistikom brendu
kreiranje izvorne slike
preko nepromotivne
informacije o turistikom
mestu
kreiranje imida
preko posete
destinacije
informacije koje se dobijaju

preko PR aktivnostima, reklame
i drugih marketing aktivnostima
Iako je Ohrid dobro promovisan turistiki brend i mnogi ljudi su ve

stvorili originalnu sliku o tome, samo posetom mesta cela slika e biti
upotpunjena. Prilikom posete, doivljaji turista trebal bi da imaju kljunu ulogu u
potvrdi imida, slike samog mesta. Stoga, svi relevantni faktori u turizmu i sve
zainteresovane strane treba da obrate posebnu panju ta posetioci (turisti) misle o
mestu koje se poseuje. Identifikovanje disproporcija izmeu oekivanja pre posete
destinaciji i imid stvoren nakon posete samog mesta je prioritet pri izgradnji
turistikog brenda zvanog Ohrid. Dakle, potrebno je dati uputstva za izbegavanje
pomenutih disproporcija kako bi promotivne aktivnosti bile efikasnije i kako bi
broj turista koji poseuju Ohrid bio povean.
Ovaj rad moe da se koristi kao solidna osnova za dalje promovisanje
Ohrida kao turistike destinacije. To bi trebalo da pokrene iri spektar aktivnosti u
pravcu promocije Ohrida kao atraktivnog brenda u turizmu. Te aktivnosti bi trebalo
da pojaaju interesovanje potencijalnih turista da posete Ohrid, a kad sakupe
pozitivna iskustva iz njihove posete, sam broj turista bi se poveao.
2. Ohrid kao turistika destinacija kratak osvrt
Grad Ohrid nalazi se na jugozapadnom delu Republike Makedonije i na
severoistonoj obali Ohridskog jezera, na visini od 690-800 metara nadmorske
visine. Prema podacima na internet sajtu Optine, Ohrid ima oko 56.000
stanovnika. Ohrid je jedno od najstarijih stanita u Evropi, koje sadri neolitske
arheoloke lokacije iz bronzanog doba i helenistikog perioda. Sa brojnim
tragovima praistorijskog postojanja i tragovima materijalne kulture koji su stariji
od 5.000 godina, Ohrid je zaista arheoloko blago, a okolina jezera moe se
posmatrati kao magina zemlja arheologije.Vei napredak u razvoju Ohrida
desio se kada su Sloveni poeli da naseljavaju oblast u sedmom veku. Tu je i
najstariji slovenski manastir (Sveti Pantelejmon), kao i vie od 800 ikona u
vizantijskom stilu iz perioda od jedanaestog do kraja etrnaestog veka. Spomenuta
654
zbirka ikona moe se smatrati najvanijom na svetu, odmah iza Tretjakove galerije
u Moskvi (UNESCO, 2012). Grad je pun ivopisnih kua i spomenika, a turizam je
najdominantnija delatnost. Ohridsko jezero je jedno od najdubljih i najstarijih u
Evropi, sa dubinom od 286 metara i starou izmeu 4 i 10 miliona godina
(Optina Ohrid, 2012). Ima jedinstven vodeni ekosistem sa vie od 200 endemskih
vrsta svetske vanosti. Znaaj jezera je dodatno naglaen kada je u 2010, NASA
odluila da imenuje jedno od Titanovih jezera ba prema Ohridskom jezeru. Grad
Ohrid i Ohridsko jezero proglaeni su svetskom batinom od strane Uneska. ta
vie, Ohrid je jedan od 28 gradova koji su kao deo Svetske batine Uneska
klasifikovani kao kulturna i kao prirodna batina (UNESKO, 2012).
Tabela 1: Broj posetilaca i noenja u Ohridu 2008 i 2009
Domai
Strani
Ukupan
2008
193643
62461
202104
Posetioci
2009
122258
67441
189699
2009/2008
83.6
108.1
93.9
2008
874071
172765
1046836
Noenja
2009
774424
176830
951254
2009/2008
88.6
102.4
90.9
Izvor: Optina Ohrid, 2010
Tabela 1 pokazuje broj turista i broj noenja u Ohridu u 2008. i

2009. Prema ovim podacima, ukupan broj turista koji je posetio Ohrid je u
opadanju. To je rezultat smanjenog broja domaih posetilaca od oko 12,4% u 2009.
u odnosu na prethodnu godinu. Ali, vanije je da se broj stranih posetilaca
poveao preko 8%, to pokazuje poveanu zainteresovanost stranih turista za
posetu Ohridu.
U istom periodu, broj noenja u Ohridu pokazuje iste vrednosti kao i broj
posetilaca. Domai turisti su ostvarili 11,4% manje noenja u 2009. u odnosu na
prethodnu godinu. Ipak, strani turisti su ostvarili vei ukupan broj noenja (2,4%) u
2009. prema 2008, a samim tim su neutralizovali opti negativan uticaj na ukupan
broj noenja u Ohridu.
Grafikon 1: Udeo domaih i
stranih turista u Ohridu
Grafikon 2: Udeo noenja domaih i

stranih turista u Ohridu
100%
100%
80%
80%
60%
60%
40%
40%
20%
20%
0%
0%
2007
Domestic tourists
2008
2009
Foreign tourists
Izvor: Optina Ohrid, 2010, sopstvene kalkulacije
2007
Domestic tourists
2008
2009
Foreign tourists
655
Tokom 2009. godine, 189.699 turista je posetilo Ohrid, a 64% njih su bili
domai turisti, dok je stranih bilo 36% (tabela 1). U istoj godini, turisti su ostvarili
951.254 noenja u Ohridu i 81% njih bila su noenja domaih turista, a 19% su
noenja stranih turista (tabela 2). Iako je uee stranih turista (posetioci i noenja)
u ukupnom broju turista koji su posetili Ohrid i proveli bar jednu no nisko, ipak je
vei broj u odnosu na prethodne godine. Uee domaih turista od 68% u 2007. je
smanjen na 64% u 2009, dok je udeo broja noenja u Ohridu domaih turista
smanjen sa 85% na 81% u istom periodu. Da uporedimo, u istom periodu, uee
stranih turista od 32% u 2007 porastao je na 36% u 2009, dok je broj noenja
stranih turista u Ohridu povean sa 15% na 19% u istom periodu.
Tabela 2: Broj noenja po posetiocu u Ohridu
Domai turisti
Strani turisti
Ukupan
2007
6,57
2,57
5,30
2008
6,26
2,77
5,18
2009
6,33
2,62
5,01
Ove tendencije rezultirale su poveanjem prosenog broja noenja po

stranom posetiocu u Ohridu od 2,57 u 2007. godini na 2,62 u 2009 (tabela
2). Istovremeno, domai turisti su ostvarili 6,33 noenja u proseku u 2009, znai
manje od 6,57 noenja ostvarenih u 2007. Vee uee domaih posetilaca u
ukupnom broju posetilaca Ohrida, kao vee uee u broju noenja u Ohridu,
rezultiralo je smanjenjem prosenog broj noenja po posetiocu u Ohridu od 5,30
2007. godine na 5,01 u 2009.
3. Metodologija istraivanja
Samo istraivanje sastoji se iz dva dela. Prvi deo je kabinetsko istraivanje
koje prua uvid u dinamiku turistikih tokova u Ohridu putem niza pokazatelja kao
to su: broj stranih turista, broj ostvarenih noevanja, prihod od turizma itd.
Takoe, bie napravljena i sistematizacija i identifikacija izvora koje strani turisti
koriste za kreiranje takozvane izvorne slike (imida) o gradu kao i pregled svih
promotivnih aktivnosti (PiAr, reklame, marketing) na lokalnom i nacionalnom
nivou, u pravcu stvaranja Ohrida kao turistikog brenda. Takoe, kabinetsko
istraivanje e pomoi u pripremi terenskih istraivanja, posebno u stvaranju
reprezentativnog uzorka ispitanika, formiranje upitnika i nauno tumaenje
dobijenih podataka. Drugi deo istraivanja je povezan sa terenskim aktivnostima,
kao to su intervjuiranje stranih turista da bi se to vie saznalo o njihovim
iskustvima tokom prve posete Ohridu i saznanje da li su ispunjena njihova
prethodna oekivanja. U zavisnosti od rezultata, bie odreeni pravci i predlozi za
poboljanje turistike ponude i turistike promocije.
656
a. Kabinetsko istraivanje
Kabinetsko istraivanje je u nekom smislu bilo osnova terenskog
istraivanja. Koriena je nauna i struna literatura u cilju stvaranja metodologije
istraivanja i identifikacije kriterijuma za utvrivanje izvora stvaranj slike o
turistikom mestu. Korieni su brojni izvori informacija, uglavnom internet, kako
bi se dobili podaci o nainu i obimu promocije i prezentacije Ohrida pred stranim
turistima, kao i podaci o dinamici turistikih tokova u Ohridu tokom prethodnih
godina. Kao najrelevantniji izvori su uzeti: internet stranice lokalne samouprave
Optine Ohrid, Makedonska agencija za promociju i podrku turizma, HOTAM
(Makedonska asocijacija hotela), Ministarstvo ekonomije, Dravni zavod za
statistiku Makedonije itd.
b. Terensko istraivanje
Terensko istraivanje sprovedeno je pomou metode intervjua stranih
gostiju. U tom pravcu, pripremljen je upitnik koji sadri 12 pitanja koja su usko
povezana sa osnovnim ciljevima istraivanja. Sam upitnik je preveden na 3 jezika:
srpski, engleski i holandski.
Za potrebe projekta, odtampano je 200 (dve stotine) upitnika i isti su
distribuirani razliitim hotelima, privatnom smetaju, turistikim vodiima i
turistikim agencijama. Kako bi obezbedili pravilno popunjivanje upitnika,
izvrene su kratke obuke za anketare. Oko 45% distribuiranih upitnika je
popunjen i vraen.
Pored toga, uz pomo lokalnih turistikih vodia i turistikih agencija, online upitnik je distribuiran na preko stotinu e-mail adresa ispitanika (odnos poslato
vraeno 4 prema 1). Relevantan broj od 111 ispunjenih upitnika je bio ostvaren.
Broj vraenih upitnika je solidna osnova za donoenje zakljuaka koji se
mogu koristiti u procesu donoenja odluka za dalje unapreenje turistike
promocije Ohrida.
c. Odreivanje reprezentativnog primerka
Strukturna analiza ispitanika je napravljena prema zemlji iz koje turisti
dolaze, kao i prema njihovom uzrastu, i to da li su posetili Ohrid ranije. Veina
intervjuisanih stranih turista bilo je iz Holandije (31%), ispred gostiju iz Srbije
(16%), Albanije (7%), Velike Britanije (7%), Hrvatske (6%) i drugih zemalja, kao
to su: Alir, Australija, Austrija, Belgija, Bugarska, Kanada, Nemaka, Finska,
Maarska, Irska, Izrael, Italija, Letonija, Maroko, Severni Kipar, Norveka, Kina,
Rumunija, Slovenija, panija, vedska, vajcarska, Turska i SAD (ukupno 33
%). Najnoviji podaci o turizmu objavljeni od strane Dravnog zavoda za statistiku,
potvruju da su posetioci iz prvih pet zemalja nabrojanih u izvetaju, bili oko 30%
od ukupnog broja stranih turista koji su posetili Makedoniju u septembru, 2011.
657
godine (RZS, 2011). Dakle, struktura gostiju intervjuisanih u istraivanju je

proporcionalna strukturi gostiju koji su posetili Ohrid i nau zemlju, to znai da je
reprezentativan uzorak ispitanika potvren. Struktura nacionalnosti moe se videti
u tabeli 3.
Grafikon 3: Procenat ispitanika (zemlja i starost)
Albanija
7% Hrvatska
6%
Ostali
33%
35-45
24%
Holandija
31%
Britanija
7%
25-35
34%
Srbija
16%
> 45
27%
15-25
15%
Vei deo ispitanika, ili 66% posetilo je Ohrid prvi put, dok jedna treina
njih ili 34% su ve posetili Ohrid ranije. Ve smo pomenuli da kompletna slika o
jednom turistikom mestu nastaje tokom i nakon posete tog mesta, kada se i
oekivanja i utisci uporeuju. Struktura anketiranih gostiju je uobiajena za
postizanje ciljeva istraivanja i ista e pomoi da se obezbede odgovarajui
zakljuci i preporuke za poboljanje turistike promocije i ponude Ohrida.
4. Rezultati istraivanja
Rezultati ankete pokazuju razloge (motive) da se poseti Ohrid. Takoe, oni
pomau da se prepoznaju izvori informacija koji su strani turisti koristili u
kreiranju imida pre posete, a kasnije i iskustva njihove posete. Ovo omoguava
prepoznavanje kritinih taaka u promociji turizma, gde postoji nesrazmernost
izmeu oekivanja i stvarnosti.
a.
Razlozi za posetu Ohridu
Prema Svetskoj turistikoj organizaciji (World Tourism Organization),

vei deo ili oko 51% svih meunarodnih putovanja u 2010. realizovani su u
slobodno vreme turista, za odmor i rekreaciju. Oko 27% turista su ukljueni u
meunarodna putovanja u svrhu posete prijatelja i rodbine, iz verskih razloga, za
leenje itd. 15% ljudi putuju zbog posla i profesionalnih razloga, dok samo 7% iz
drugih razloga (UNWTO, 2011).
658
Pratei ove trendove, vei deo ili 43% stranih turista koji su popunjavali
upitnik su kazali da njihovi glavni motivi za posetu Ohrida su rekreacija i
zadovoljstvo dok 11% ispitanika je odgovorilo da motiv da posete Ohrid je
uglavnom razgledanje kulturnognaslea. Dakle,oko 55% stranih gostiju posetilo je
Ohrid da bi provelo svoje slobodno vreme. Relativno visok procenat ispitanika
(31%) dolisu na Ohrid kao uesnici seminara ili konferencija, a 6% iz poslovnih
razloga. Istraivanje je sprovedeno van glavne sezone, tako da rezultati pokazuju
da tzv kongresni turizam ima veliki potencijal u Ohridu.
Grafikon 4 prikazuje odgovore stranih turista o razlozima posete Ohridu. U
dodatku, prezentovan je procenat stranih turista koji su posetili Ohrid po prvi put i
onih koji su ve posetili Ohrid prethodno.
Vano je istaknuti da je veina stranih turista koji su posetili Ohrid prvi
put, uglavnom bila motivisana rekreacijom i uivanjem, kao i razgledanjem
kulturnog naslea. To potvruje nesumnjivu atraktivnost Ohrida u vidu turistikog
centra, koji motivie goste iz inostranstva da provedu deo svog slobodnog vremena
u njemu.
Grafikon 4: Razlozi da posetite Ohrid
60
50
40
30
20
10
0
konferencija,
seminar
rekreacija i
uzivanje
biznis
prvi put
razgledanje
kulturnog naslea
ostalo
ponovo
Rezultati ankete pokazuju da je 75 odsto stranih turista odgovorilo da

finansije nisu odluujui faktor prilikom donoenja odluke da posete Ohrid. Oko
25% njih priznaje da su finansije odluujui faktor pre nego to su krenuli na
putovanje u Ohrid, ali veina njih e ponovo posetiti grad.
Vano je istai da je samo jedna etvrtina onih koji poseuju Ohrid prvi put
donela odluku u skladu sa svojim finansijama, to dovodi do zakljuka da su
inostrani gosti (75%) obino motivisani da posete Ohrid, bez obzira na finansije. Ove
informacije treba uzeti u obzir tokom formiranja cena turistikih usluga.
659
b.
Izvor informacija za kreiranje imida Ohrida kao turistikog brenda
Postoje mnogi izvori koji strani turisti mogu da koriste u cilju da se

obezbedi slika o Ohridu kao turistik destinaciji. Informacije se mogu dobiti iz
linih kontakata, medija, knjiga, filmova, preko obrazovnog procesa i (ili) drugih
izvora koji nisu deo promotivnih aktivnosti vlada ili drugih zainteresovanih strana
u turizmu. Na primer, neki od makedonskih filmova koriste motive iz
Ohrida. Jedan od njih je film Pre kie (Before the rain, reija Milo
Manevski), nominovan za Oskar i koji je pobudio iri interes za
Ohrid. Takoe, Ohrid se pominje u mnogim rubrikama monih medija kao to su
CNN, Lonely planet, Yahoo travel, Darmstader ECHO itd. Holandski pisac Aart
den Doolaard i njegove poznate knjige Orient Ekspres i Svadba sedam cigana
su vredni pomena jer su generisali izuzetan interes za Makedoniju i
Ohrid. Najistaknutiji u promotivnim aktivnostima su centralne i lokalne vlasti. Za
ilustraciju, Ohrid je predstavljen na mnogim TV stanicama i pisanim medijima na
Balkanu, kao i na mnogim turistikim sajmovima kao to su: Utreht (Holandija),
Budva (Crna Gora), Istanbul (Turska), Beograd (Srbija), Sofija (Bugarska), Berlin
(Nemaka), Ni (Srbija), Brisel (Belgija), Veliko Trnovo (Bugarska), Jalova
(Turska), Novi Sad, Kragujevac i Leskovac (Srbija) itd.
Meutim, kao to je istaknuto, trei i verovatno najvaniji nivo za kreiranje
kompletnog turistikog brenda je lino iskustvo koje je kreirano kroz direktan
kontakt sa turistikim mestom. Uglavnom, turistika oekivanja stvorena na prva
dva nivoa promocije treba da budu ispunjena i opravdana kroz direktan kontakt sa
turistikim mestom. Motivacija za posetu odreenog mesta znai da potencijalni
posetioci imaju odreena oekivanja o tom mestu. Ta oekivanja su zasnovana na
informacijama dobijenim na prva dva nivoa promocije.
Ovaj deo istraivanja e utvrditi kako su gosti iz inostranstva dobili
inicijalne informacije koje su potaknule elju da posete Ohrid. Dalje, ovo saznanje
e nam pomoi da se utvrdi da li ovaj turistiki brend ispunjava prethodna
oekivanja i koja su iskustva posle prve posete koja je, kao to je ve pomenuto,
trei nivo promocije.
Dobijeni rezultati pokazuju da je ak 45% stranih posetilaca prvi put ulo
o Ohridu preko linih kontakata. Vie od 14% njih, uglavnom iz balkanskih
zemalja, su uli o Ohridu tokom kolovanja, a samo 5% iz knjiga ili
novina. Donekle neoekivano, 65% ispitanika je dobilo prvu sliku i neka
oekivanja za Ohrid od prvog nivoa promocije, tj. bez ikakvih posebnih aktivnosti
turistikih predstavnika.Ovo pokazuje da pozitivno iskustvo turista tokom posete,
moe da pomogne u poveanju broja turista i broja noenja u Ohridu. Takoe se
naglaava i atraktivnost grada, kao znaajan kulturni i istorijski centar na Balkanu.
Mnogo informacija o tome mogu da budu rairene preko knjiga, filmova, asopisa
itd. To motivie strane turiste, posebno iz zemalja Balkana da posete Ohrid.
660
Brendiranje
rendiranje destinacije: konkurentski potencijal Ohrida kao turistikog
og brenda
Grafikon 5: Izvori korieni kao poetne informacije o Ohridu
u
kola
knjiga, novine
5%
14%
internet
15%
ostalo
7%
line kontakate
promocija
(medije, sajmove,
agencije)
14%
45%
Nasuprot oekivanjima
ekivanjima, manje od 36% posetilaca je odgovoriloo da su prve
informacije o Ohridu dobili preko promotivnih aktivnosti turistikih vlasti.
vlasti Veina
njih (15%) je dobilo poetnu
po
informaciju putem interneta dok 14% njih preko
novina i raznih medija.
medija Mali deo ispitanika (7%), su uli za Ohrid preko
informacija dobivenih na sajmovima, letnjim kolama itd. (grafikon 5).
Iako je Ohrid promovisan na razne naine, ipak veina posetilaca koji
dolaze po prvi put stvorili su sliku o Ohridu iz drugih izvora. Moe se zakljuiti
zaklju
da
se potencijal specijalizovanih oblika prezentacije i promocije turistikih
kih vrednosti
Ohrida, nedovoljno koristi od strane svih zainteresovanih strana.
strana Dakle, u
budunosti se oekuje
ekuje poveanje broja stranih turista na osnovu odgovarajue
odgovaraju
prezentacije kreirane na vrstoj osnovi i ispunjavanjem oekivanja turista koji e
svoja pozitivna iskustva da podele sa drugim potencijalnim turistima.
c.
Iskustva stranih turista
Pre razmatranja stepena zadovoljstva vezanog za posetu Ohrida,

Ohrid strani
turisti su bili upitani o njihovom prvobitnom miljenju o ovom turistikom
turistiko brendu
pre nego to ga ustvari i posete. Do odreenog nivoa, to bi treballo da bude
pokazatelj o oekivanja
ekivanjama koje su imali strani turisti pre posete mesta.
Prvi utisci koji potencijalni posetioci imaju o Ohridu variraju od odgovora
tipa prelepo jezero (39%) do grad sa prirodnim lepotama (15%). Visok
procenat stranih turista misli da je Ohrid grad sa bogatom istorijom (24%) i da
je Ohrid bogat kulturn
kulturnim nasleem (10%). Mali broj ispitanika je odgovorilo
odgovori da
je Ohrid jeftina destinacija
destinacija (6%), dok niko nije povezao Ohrid sa dobrom
hranom (grafikon 6).Prema
Prema ovim rezultatima, stranci obraaju mnogo vie panje
prirodnim karakteristikama nego kulturnim i istorijskim znaajem mesta u kome
borave.
661

Grafikon 6: Prvi utisak stranih turista pre posete Ohridu
grad sa bogatom istorijom
mesto za zabavu
24%
1%
prelepo jezero
39%
prirodna lepota
15%
kulturno naslee
nasle
dobra hrana
jevtina destinacija
ostalo
10%
0%
6%
5%
Sledei rezultati su vezani za nivo zadovoljstva kod stranih turista,

turista to bi
trebalo da pokae koliko je Ohrid ispunio njihova oekivanja i da li ele da ga
ponovo posete. Ostali rezultati pokazuju stepen zadovoljstva posetom, odnosno da
li je Ohrid ispunio njihova oekivanja i da li oni ele da ga ponovo posete.
posete
Najpre je napravljeno istraivanje o tome koliko od turista je

posetilo znaajnije turistike
turisti
motive Ohrida, one koji se naje
ee koriste
prilikom turistike promocije.Rezultati
promocije
su pokazali da je najmanje poseen
Nacionalni muzej, oko 70% stranaca su odgovorili da nisu posetili Kuu Robevi.
Takoe, slabije su poseeni
pose
i NP Galiica (60% ga nisu posetili) i Zaliv
Zaliv kostiju
(55% ga nisu posetili).
). Najposeenije mesto je Sveti Naum sa oko 80% poseta od
strane ispitanika. Preko 60% ispitanika su posetili i Svetu Sofija, lokalitet Kaneo
i Samoilovu tvravu. Samo pola od ispitanika su posetili Plaonik.
Strani posetioci dali su svoje najvie ocene za Plaonik i Sveti
Naum. Takoe, Zaliv
Zaliv kostiju, Kaneo i Nacionalni park Galiica imaju
visok zadovoljavajui
i nivo. Nii nivo zadovoljstvapokazan je prema Kui
Robevih Samuilova tvrava,
tvr
Sveta Sofija i Antiki teatar (grafikon
rafikon 7).
Iako imaju visoke ocene zadovoljstva, oigledno je da su neka mesta retko
poseena od stranaca.. Ovo potvruje potrebu za veim brojem organizovanih
putovanja i ekskurzija.. Povean stepen zadovoljstva odreenim mestima zavisi od
dobre prezentacije. Ljudi koji su ukljueni u proces prezentacije moraju biti
paljivo odabrani
662
Brendiranje
og brenda
Grafikon 7: Poseena
P
mesta i strani turisti zadovoljavajui nivo
Procenat poseta mestima
mest
odlino
100%
90%
80%
70%
60%
50%
40%
30%
20%
10%
0%
veoma dobro
dobro
Nivo zadovoljstva
loo
poseeno
nije poseeno
eno
100%
90%
80%
70%
60%
50%
40%
30%
20%
10%
0%
Deo ovog istraivanja se bavi temom Opti nivo zadovoljstva

zadovoljstva od posete
grada, kao i nivo zadovoljstva od odreenog segmenta turistike ponude u Ohridu
kao to su smetaj, ishrana,
ishrana higijena, cene, plae, bezbednost i sl.
Nivo zadovoljstva moe se videti na grafikonu 8.
Grafikon 8: Nivo zadovoljstva i procenat onih koji bi ponovo posetili Ohrid
A. Opti stepen zadovoljstva.
B. Da li elite da posetite Ohrid ponovo?
n
9%
d
91%
Svaki ispitanik pojedinano ocenjuje linu satisfakciju od svoje posete

Ohridu na skali od 1 do 10, gde je deset maksimalno zadovoljstvo.
zadovoljstvo Vei deo
ispitanika (oko 42%) su obeleili 8 na skali Opteg nivoa zadovoljstva, dok samo
15% ocenjuje sa 3 do 6 Prosenu ocenu opteg nivoa zadovoljstva je 7,8.
7,8 Vie od
91% turista bi elelo da ponovo posete Ohrid, to u krajnjoj liniji vodi do zakljuka
da Ohrid zadovoljava turistika
turisti
oekivanja.
663
Glavni razlozi za ponovnu posetu bi bili: ljubaznost domaina, dobra

usluga i da su jednostavno oduevljeni (grafikon 9).
Grafikon 9: Glavni razlozi za ponovnu posetu
ljubaznost
domaina
jednostavno dobra usluga

dobra
oduevljeni
infrastruktura
istoa
priroda
kuturno
naslee
Ispitanici koji nebi ponovo posetili Ohrid (9%), ukazuju na lou

infrastrukturu, udaljenost i dostupnost.
Da bi se identifikovalo odreeno nezadovoljstvo od posete Ohridu i da se vidi
gde to turistiko mesto nije uspelo u ispunjavanju oekivanja, strani turisti su bili
zamoljeni da rangiraju zadovoljavajui nivo raznih segmenata turistike promocije.
Grafikon 10: Nivo zadovoljstva pojedinih segmenata turistike ponude
higijena
klima
5,0
ljubaznost domaina
4,0
noni ivot
lokalni saobraaj
3,0
info table
2,0
prirodne pejsae
1,0
0,0
ponuda ekskurzije
bezbednost
lokalna kuhinja
smetaj
turistike operatore
cene u duanima
plae
664
cene u restoranima
Brendiranje
og brenda
Strani turisti su pokazali rezerviraniji stav to se tie opteg oseaja

bezbednosti u gradu,, to je svakako posledica nekoliko incidenata koji su se
dogodili prolih godina.
godina Izvesno nezadovoljstvo je pokazano i prema cenama u
lokalnim prodavnicama i lokalima, prema kvalitetu nonog ivota,, smetaju i
plaama, segmenti koji su dobili niske ocene tokom istraivanja.Suprotno
Suprotno, vii
nivo zadovoljstva je prikazan kada je u pitanju ljubaznost domaina i lokalne
kuhinje, pa moda bi ovi rezultati trebalo da dovedu do jo jae promocije
promocij ovih
segmenata.Kao to je i oekivano, ispitanici su najvie zadovoljni sa lepotom
krajolika i klimom,, dve kategorije sa gotovo savrenim ocenama.
Imajui u vidu da ne postoji unificirani i karakteristini slogan koji lei
Ohridu, strani turisti su bili pitani koja parola najbolje opisuje Ohrid?
Grafikon 11: Koji parola najbolje opisuje Ohrid?
Grad svetlosti
5%
Balkanski
Jerusalim
24%
42%
Biser Balkana
Kolevka kulture
Ostalo
15%
14%
Veina ispitanika (42%) voli slogan Biser Balkana, dok 24% njih smatra
da je Ohrid Balkanski
Balkanski Jerusalim. Malo njih je izabralo Kolevka kulture,
kulture jo
manje Grad svetlosti.
svetlosti Vie od 2/3 od gostiju smatra da je Ohrid ne samo
makedonski, ve i simbol Balkana.
Zakljuci i preporuke
Rezultati ankete su u potpunosti ispunili oekivanja i doprineli
doprinel ciljevima
projekta. Takoe, ovi su rezultati doprineli prevazilaenju razlike izmeu onoga to
je obeano stranim posetiocima pre same posete Ohridu i realnosti kojom se
suoavaju tokom posete.
posete Kao to se oekivalo, Ohrid, kao glavni turistiki
turisti
centar
Makedonije, uglavnom privlai strane posetioce svojim prirodnim lepotama,
lepotama kao
i za rekreaciju i zadovoljstvo,
zadovoljstv bez obzira na njihove finansije. Van sezone visok
procenat posetilaca dolazi
do
u Ohrid da uestvuje na ranim konferencijama,
konferencija
seminarima, radionicama
ma, kolama itd. Vano je istai da je veina turista koji su
665
posetili Ohrid prvi put, kazala da su glavni razlozi za posetu bili rekreacija i
zadovoljstvo, kao i razgledanje kulturnog naslea, neto to potvruje
nesumnjivu atraktivnost ovog turistikog mesta, kao priznate turistike destinacije.
Rezultati su pokazali da ljudi koji su posetili Ohrid radi kongresnog
turizma (seminari, konferencije i sl.) ponovo planira da poseti Ohrid, ali e
njihova odluka zavisiti od njihovih linih finansija, to dovodi do zakljuka da
ovaj segment promocije mora biti paljivo razmotren od strane vlasti i turistikih
subjekata u smislu koje se cene nude prilikom organizovanja konferencija,
seminara itd.
Tokom ovog istraivanja pronaene su mnoge informacije (odnosno prvi
utisci) o Ohridu, koje stranci koriste kako bi im to pomoglo da donesu odluku i
zapravo posete Ohrid. Uprkos velikom broju prezentacija Ohrida na turistikom
tritu, a sve to kroz razne aktivnosti turistikih subjekata (vlasti), stranci su ve
napravili poetnu sliku (miljenje) o Ohridu i to na osnovu informacija iz potpuno
razliitih izvora. To dovodi do utiska da se potencijal specijalizovanih formi
prezentacije i promocije turistikih vrednosti Ohrida nedovoljno koristi od strane
zainteresovanih inilaca u turizmu. Samo pravilna prezentacija moe da dovede do
poveanja broja stranih posetilaca. Prilikom kreiranja promotivne strategije, treba
uzeti u obzir injenicu da je veina stranih posetilaca privuena prirodnim
karakteristikama Ohrida, umesto njegovog istorijskog ili kulturnog znaaja, koji je
ipak nesumnjiv. Veoma mali broj ispitanika vidi Ohrid kao mesto urki ili kao
jeftinu destinaciju.
Neki od najee promovisanih lokaliteta u Ohridu, kao to su Plaonik,
Zaliv kostiju, ili NP Galiica su vrlo malo poseeni od stranaca. Takoe,
mesta i spomenici velikog istorijskog znaaja, kao to je Narodni muzej Kua
Robevi su vrlo malo poseeni, a to podstie potrebu za mnogo vie ponuda za
organizovanim ekskurzijama.
Kada se organizuju promocije, glavne teme trebalo bi da budu pitanja ko
predstavlja turistike vrednosti i kako je turistiki potencijal predstavljen
posetiocima, posebno zbog toga to veina stranih posetilaca nije zadovoljna
ponudama za izlet, nedostatkom informacija i niskim nivoom kompetencije
tur-operatora.
Znatno vee ocene od ispitanika dobili su ljubaznost domaina i
lokalna kuhinja. Ova injenica na neki nain potvruje poznatu gostoljubivost
lokalnog stanovnitva i renomiranost domae kuhinje. Pozitivni trendovi u ovom
segmentu turistike ponude trebalo bi da se nastave i moraju biti istaknuti u
prezentacijama i promocijama vezanih za Ohrid.
Osim toga, segmenti kao to su bezbednost, higijena, cene u lokalnim
prodavnicama, smetaj, plae i noni ivot su proseno ocenjeni. U cilju postizanja
veeg efekta promocije irom svetske industrije turizma, ovi segmenti turistike
ponude moraju biti odmah poboljani.
666
Kao to se oekivalo, strani turisti su najzadovoljniji lepotom prirode

Ohrida i klime, segmentima upitnika sa ubedljivo najviim ocenama. Treba
napomenuti da Ohridu treba i privlaan slogan da bi bio bolje promovisan. Iz
navedenih opcija, 2/3 ispitanika smatra da je Ohrid Biser Balkana (neto to
treba imati u vidu tokom promovisanja grada kao turistike destinacije).
Pravilna identifikacija prednosti i nedostataka u turistikoj prezentaciji, na
domaem tritu, a posebno u inostranstvu, treba da dovedu do poboljanja
promocije ove turistike destinacije, a sve u cilju stvaranja brend destinacije.
Glavni zakljuak izveden iz ovog istraivanja je da Ohrid kao turistiki centar,
uglavnom ispunjava oekivanja stranih posetilaca, ali svakako ima prostora za
poboljanje promocije i kvalitet njegove meunarodne prezentacije.
Literatura
1.
Go, F., Goovers, R. (2010) International place branding yearbook 2010: Place
branding in the new age of innovation. MGP Group, Badmin and Kings Lynn, GB.
2. Homer, S., Swarbrooke, J. (2005) International cases in tourism management.
ELSEVIER.
3. Kotler, P., Gertner, D. (2006) Country as a brand, product and beyond: a place
marketing and brand management perspective. Destination branding, creating the
unique destination proposition, second edition: 40-56. Amsterdam: ELSEVIER.
4. Kotler, P., Gertner, D. (2002) Country as a brand, product and beyond: a place
marketing and brand management perspective. Journal of brand management, 9 (4-5):
249-261.
5. Marcussen, C., Zhang, J. (2007) Comparing tourist motives, activities and satisfaction
between first time and repeat visitors in Denmark. 16yh Nordic symposium in tourism
research. Helsingborg.
6. Morgan, N., Pritchard, A. (2006) Meeting the destination branding challenge.
Destination branding, creating the unique destination proposition, second edition: 5978. Amsterdam: ELSEVIER.
7. Municipality of Ohrid (2010) Statistical report on tourist flows in Ohrid, 2010. Online
edition:
http://ohrid.gov.mk/AdministracijaOpstina/Sektorzaturizamilokalenekonoskirazvoj/tek
ovnidokumenti/Sporedbeni%20podatoci%202008_2009%20god..pdf, last retrieved
10.11.2011
8. Palmer, A. (2006) The internet challenge for destination marketing organizations.
Destination branding, creating the unique destination proposition, second edition:
128-140. Amsterdam: ELSEVIER.
9. Prangoska, L. (2003) Motivation in tourist propaganda. Ohrid: FTU.
10. SSO (2011) Tourism report, September 2011, No: 8.1.11.27. Skopje, Macedonia. State
Statistical Office.
11. TLER (2011) Annual report for program realization on promotion and tourism
development in Municipality of Ohrid in the period 01.01.2010 31.12.2010. Ohrid:
Municipality of Ohrid.
667

12. Trajkov, A., Kostoski S. (2011) Local residents awareness on cultural tourism potential
of Ohrid. Cultural corridor Sofia Ohrid Cultural tourism without boundaries,
International Scientific Conference. Sofia: .
13. UNESKO, Natural and Cultural Heritage of the Ohrid region. Online edition:
http://whc.unesco.org/en/list/99, last retrieved on 25.06.2012
14. UNWTO (2011) Tourism Highlights 2011. Online edition:
http://mkt.unwto.org/sites/all/files/docpdf/unwtohighlights11enlr_1.pdf, last accessed
on 05.09.2011
15. Van Gelder, S., Allan, M. (2006) City branding How will cities compete in 21st century.
Online edition: http://www.placebrands.net/_files/placebrands_city_branding_book.pdf,
last accessed on 03.09.2011
16. http://www.lonelyplanet.com/macedonia/southern-macedonia/ohrid broadcast onLonely
planet
17. http://ohrid.gov.mk/pdf/ohrid.pdf Broadcast onDARMSTADERECHO
18. http://ohrid.gov.mk/ - Municipality of Ohrid
19. http://www.economy.gov.mk/ - Republic of MacedoniaMinistry of Economy
20. http://www.tourismmacedonia.gov.mk/ - Agency for tourism support in Republic of
Macedonia
21. http://www.tkm.org.mk/ - Macedonia tourism chamber
22. http://www.stat.gov.mk/ - State Institute of Statistics in Republic of Macedonia
23. http://unwto.org/ - World tourism organization
24. http://edition.cnn.com/video/?/video/world/2010/05/05/robertson.ilist.macedonia.ohrid.
cnn tv broadcastCNN
25. http://www.unesco.org United Nations Educational, Scientific and Cultural
Organization
DESTINATION BRANDING: COMPETITIVE POTENTIALS

OF OHRID AS A TOURIST BRAND
Abstract: Destination branding enrolls a spectrum of activities towards
creating an image on a certain place. The process of globalization has
increased the competitive potential of small cities, as the global competition
is no longer limited to the capital or big cities. Visitors opinion for a certain
place is very important and must be always considered when creating
strategy for tourist promotion. Very often foreign tourists create an image
before they visit the tourist destination and have expectations based on that
image. After they visit the destination, they meet their expectations with
reality, and based on those experiences they create a complete image for the
place. Positive experiences can be a useful tool to local governments and all
stakeholders for destination branding. This research paper aims to identify
eventual disproportions between expectations of foreign tourist before they
visit Ohrid and their experiences after their visit in order to offer solutions for
better destination branding.
Keywords: destination branding, Ohrid, foreign tourist, motivation, promotion
668
UNIVERZITET U NIU
EKONOMSKI FAKULTET
Tel: +381 18 528 624 Fax: +381 18 4523 268
CILJEVI I OGRANIENJA
OGRANI ENJA VIEKRITERIJUMSKIH MODELA
ZATITE IVOTNE SREDINE
Sneana Raduki
arko Popovi
Jelena Stankovi
Rezime: Nakon razmatranja principijelnih problema usklaivanja
uskla ivanja ekolokih i
ekonomskih ciljeva i ogranienja,
ograni enja, ove uslove treba adekvatno uvesti u
matematike
ke viekriterijumske modele koji se primenjuju u zatiti ivotne
sredine. U novije vreme, u teoriji odluivanja intenzivno se radi na razvijanju
metoda optimizacije modela sa vie kriterijuma. U ovom radu razmotriemo
razmotri
ovaj metod, sa aspekta svrsishodnosti njegove
ove primene u ekolokoj
problematici. Glavni akcenat u ovom radu je na ogranienjima
ograni enjima i njihovoj
meusobnoj
usobnoj uslovljenosti kod viekriterijumskih modela zatite ivotne
sredine.
Kljune rei: viekriterijumski modeli optimizacije, ekonomska ogranienja
ograni
modela - minimiziranje trokova,
trokova ekoloka ogranienja modela minimiziranje zagaenja,
zaga
zatita ivotne sredine
1.
Uvod
Svaka drutvena
ena zajednica kao primarni cilj svog napretka
ka i razvoja, a to
je propraeno
eno odgovarajuim
odgovaraju im institucijalnim ponaanjem i odlukama, ima ouvanje
i poveanje
anje dobrobiti ove
oveka, kao pojedinca, i blagostanja samog drutva, odnosno
ouvanje i unapreenje
enje realnog kvaliteta ivota i poveanje ukupnog blagostanja.
U tom smislu, dalji razvoj i unapreenje
unapre enje delovanja na pojedince ekonomskog
sistema, socijalno-zdravstvenog
zdravstvenog sistema, obrazovnog sistema i drugih
rugih sistema,
sistema kao
podsistema, u krajnjem
em sluaju
slu
podreen je razvoju i unapreenju
enju glavnog
drutvenog sistema. To je osnovni i prioritetni cilj svake drutvene zajednice.
Univerzitet u Niu, Ekonomski fakultet,
snezana.radukic@eknfak.ni.ac.rs zarko.popovic@eknfak.ni.ac.rs, jelena.stankovic@eknfak.ni.ac.rs

snezana.radukic@eknfak.ni.ac.rs,
UDK 519.863:502/504
Primljeno: 29. 06. 2012. Prihvaeno:
Prihva
15.10.2012.
Rad je rezultat istraivanja u okviru projekata br. 44007 i 174013, finansiranih od strane
Sneana Raduki, arko Popovi, Jelena Stankovi
U prvoj polovini prolog veka vladalo je opte miljenje da se kvalitet

ivota po svojoj sutini moe izjednaiti sa materijalnim ivotnim standardom
stanovnika jedne drave, a drutveno blagostanje sa ukupnim nacionalnim
dohotkom te drave, odnosno sa nacionalnim bruto-proizvodom, tj. sa stepenom
raspoloivosti, odnosno dostupnosti, materijalnih i drugih dobara. Na osnovu
takvog miljenja u drugoj polovini prolog veka dolazi do promene shvatanja
prema kome izrazito veliki znaaj i potpuni prioritet imaju ekonomski ciljevi,
posebno ciljevi u kojima se forsira privredni rast i poveanje materijalne
proizvodnje, u odnosu na sve druge drutvene ciljeve koji u tom periodu ostaju u
drugom planu.
Meutim, za razliku od prethodnih perioda u novije vreme preovladava i
sve vie zauzima prioritetno mesto miljenje da je ivotni standard preuzak cilj koji
se ne moe smatrati optim i jedinim ciljem razvoja i rasta posmatrane drutvene
zajednice, kao i da nacionalni dohodak, odnosno nacionalni bruto-proizvod zemlje,
ne moe biti siguran i pouzdan reper ukupnog blagostanja posmatranog drutva. Na
promenu miljenja, koje smo pomenuli, uticao je veliki broj faktora od kojih
najvei uticaj su imali ekoloki problemi ivotne sredine do kojih je dolo zbog
stalnog privrednog rasta posmatrane drutvene zajednice. Privredni rast ima takve
razmere da preovladava miljenje da je on nekontrolisan. Nekontrolisan privredni
rast ustvari predstavlja slepi progres drutvene zajednice.
Takoe, nakon svih deavanja i iscrpnih debata dolo se do formiranja
stava da kvalitet ivota i drutveni standard, odnosno drutveno blagostanje, pored
svakako vanih i izraenih materijalnih komponenti sadri i bitne i ne manje vane
nematerijalne komponente koje su neizostavne za ukupnu dobrobit oveka i
drutva. Tu se, pre svega, misli na zdravlje i socijalnu sigurnost, kvalitet ivotne
sredine, obrazovanje, zadovoljstvo u radu i drugo. Jedan od glavnih zakljuaka do
kojeg je doao Rimski klub, koji se ovom problematikom bavio na bazi
modeliranja ekolokih problema, bio je da pokae da postoji divergentni i
nesrazmeran razvoj materijalne i ekoloke komponente drutvenog blagostanja,
kao posledica stalnog i kontinuiranog privrednog rasta.
Predmet istraivanja u ovom radu predstavlja mogunost izbora
adekvatnog modela optimizacije ekonomskih i ekolokih ciljeva da bi se
istovremeno ostvario privredni rast uz unapreenje kvaliteta ivotne sredine.
Iskustava u voenju politike zatite ivotne sredine u razvijenim zemljama su
polazala da se pri njihovom definisanju i implementaciji uvaava princip
ekonomske efikasnosti, odnosno maksimiziranje drutvenog blagostanja uz
minimiziranje ulaganja raspoloivih resursa u drutvu. Zbog toga, kao ogranienja
u izabranom modelu treba razmatrati minimiziranje trokova i minimiziranje
zagaenja ivotne sredine.
Osnovna nauna hipoteza koju e autori u radu nastojati da potvrde je
mogunost ostvarivanja oba pomenuta cilja za koja se nekada smatralo da su
meusobno konfliktna uz uvaavanje ograniavajuih faktora. Metodoloki,
670
Ciljevi i ogranienja viekriterijumskih modela zatite ivotne sredine
mogunost ostvarivanja ciljeva se moe analizirati korienjem razliitih metoda i

modela. Na osnovu pozitivnih i negativnih karakteristika raspoloivih metoda
izabrae se jedan koji je najprikladniji za odreivanje optimalnog odnosa
ekonomskih i ekolokih ciljeva. U tom cilju kao najpogodniji pokazali su se
viekriterijumski modeli linearnog programiranja
2.
Strukturne osobine ekonomskih ogranienja
Ekonomska teorija se slae u tome da je primena ekonomskog principa

osnovni uslov za maksimiranje materijalnog blagostanja, ostvarivanje to veeg
rezultata sa datim ulaganjima (1. verzija ekonomskog principa), odnosno
ostvarivanje planiranog rezultata sa to manjim ulaganjima (2. verzija ekonomskog
principa), odnosno da je maksimiranje materijalnog blagostanja pri datom obimu
drutvenih potreba istovetno sa minimiziranjem ulaganja raspoloivih resursa u
celokupnom drutvenom sistemu (Costanza, 1991). Zbog toga se glavni ekonomski
cilj maksimiranja materijalnog blagostanja u matematikom modelu sa ekolokom
problematikom moe zameniti ciljem minimiziranja ulaganja raspoloivih resursa,
odnosno ciljem minimiziranja ukupnih trokova u privredi (Colby,1991). Poto se
monetarne veliine mogu porediti, u ovom sluaju trokovi predstavlaju idealno
merilo.
Jedan strukturni problem vezan za korienje trokova kao ciljnog
ogranienja, a koji se javlja u svakoj ekonomsko-ekolokoj analizi, jeste problem
eksternih efekata proizvodnih procesa (externalities), odnosno problem dodatnih
drutvenih trokova (social costs). Kratko reeno, drutveni trokovi jesu svi
oni trokovi koje ne snosi onaj koji ih je prouzrokovao svojim aktivnostima
(Coase, 1960). U ovu kategoriju spadaju, na primer, trokovi preiavanja
zagaene vode koja potie iz nekog proizvodnog subjekta koji je lociran na
gornjem toku reke. U ekonomskoj teoriji zastupa se stav da takvi drutveni
trokovi, ustvari, predstavljaju (eksterni) deo trokova onih aktivnosti koje su ih
prouzrokovale i da se, prema tome, moraju uraunati u ukupne trokove ovih
aktivnosti. Iz ovog stava sledi i primena principa polluter pays.
Drutveni trokovi koji se, po pravilu, javljaju kao trokovi oteenja i
trokovi sanacije tete, teko se mogu utvrditi, dok je njihova podela na pojedine
emitente i procese u veini sluajeva nemogua (Anthoff, Tol and Yohe, 2009).
Zbog toga se esto primenjuje postupak indirektne procene drutvenih trokova
(Fujiwara and Campbell, 2011), po kome se umesto trokova oteenja i trokova
sanacije tete (damage costs) procenjuju trokovi potrebnih prohibitivnih mera
(avoidance costs). Ekonomska istraivanja su pokazala da se trokovi prohibitivnih
mera otprilike kreu na istom nivou kao i trokovi oteenja i trokovi sanacije
tete, a njihova procena ne pravi neke vee potekoe.
Pored praktinih razloga, za upotrebu trokova prohibitivnih mera postoje i
principijelni razlozi, pogotovo kada se radi o modelima za optimizaciju energetske
671
ili privredne efikasnosti. Naime, cilj dugorone strukturne politike u oblasti zatite
ivotne sredine mora prvenstveno biti realizacija efikasnih zatitnih mera, a ne
postavljanje sistema kompenzacije oteenja pomou utvrivanja trokova
oteenja i njihove pravedne podele na uzronike.
Na osnovu iznetih argumenata moe se doi do zakljuka da cilj
minimalnih trokova mora obuhvatiti i drutvene trokove, ali u indirektnom
obliku trokova prohibitivnih mera. Naravno, takav koncept ekonomskog cilja
odreuje i spektar mera koje se mogu uvesti u model zatite ivotne sredine, u
smislu loginog jedinstva izmeu ciljeva, ogranienja i mera. S druge strane, ovaj
koncept omoguava da se za svaki dati nivo ekolokih ciljeva odredi najpovoljnija
kombinacija prohibitivnih mera, odnosno kombinacija mera sa minimalnim
ukupnim trokovima (ukljuujui i drutvene trokove prohibitivnih mera). Ne
treba posebno obrazlagati, da takva koncepcija cilja minimalnih trokova najbolje
doprinosi i ostvarivanju ekolokih ciljeva, naime, efikasnoj zatiti ivotne sredine
od zagaenja. Prema Gylfasonu, drutveni trokovi proizvodnje ne sainjavaju
jednostavno sumu individualnih trokova proizvodnje. Drutveni trokovi
proizvodnje sadre elemente o kojima emiter zagaenja ne vodi rauna pri
donoenju odluke o proizvodnoj aktivnosti. Ti trokovi ukljuuju takoe uinak
proizvodne aktivnosti na kvalitetu ivota npr. ivot u gradovima, razliite vrste
zagaenja vazduha, zemlje, vode (Gylfason, 2001).
Kao to se vidi, pojam drutvenih trokova predstavlja odreenu
modifikaciju mezoekonomskog pojma trokova (Pearce and Atkinson,1993) u tom
smislu da drutvo, kao celina, mora voditi rauna i o nekim efektima proizvodnje
koji se javljaju mimo obrauna trokova u proizvodnim subjektima i mimo robnonovanih tokova u privrednom sistemu, a koji bitno mogu uticati na ukupnu
dobrobit drutva. Osnovna problematika individualnih i drutvenih trokova lei
upravo u tome da efikasnost i optimalnost podsistema (u odnosu na njegove
ciljeve, ogranienja i namere) nikako ne moe osigurati drutvenu efikasnost i
ekonomsku optimalnost privrede kao celine. Naprotiv, racionalno usmeravanje
podsistema na princip maksimalne dobiti dovee do gubitka takvih drutvenih
ciljeva i vrednosti koje su veoma vane za makrosistem i koje predstavljaju osnovu
individualnog blagostanja i opstanka. Zbog svega napred navedenog, u ovom radu
primenjuje se koncept minimalnih drutvenih trokova prohibitivnih mera.
3.
Strukturne osobine ekolokih ogranienja
U dananjim uslovima velike zagaenosti ivotne sredine, glavni ekoloki

cilj maksimalnog kvaliteta ivotne sredine se moe formulisati i kao cilj minimalne
zagaenosti okoline, odnosno kao cilj minimalnih emisija. Takva preformulacija
glavnog ekolokog cilja predstavlja, ustvari, odreeno pojednostavljenje celokupne
problematike kvaliteta ivotne sredine, koja, izmeu ostalog, obuhvata i odreene
estetske i socioloke aspekte ovekovog bitisanja. Za razliku od ekonomskog
672
ogranienja minimalnih trokova, za ekoloko ogranienje minimalnih emisija ne

postoji neko univerzalno merilo slino trokovima. Emisije sumpor dioksida i
emisije ugljen monoksida se ne mogu sabrati, a isto tako i zagrevanje reke se ne
moe meriti u jedinicama zagaenog vazduha. Zbog toga, za svaku vrstu tetnih
emisija i za svaki ivotni medijum moraju se postaviti posebni ciljni kriterijumi u
vidu odgovarajueg ogranienja, to je i uinjeno u obliku emisionih standarda za
mnoge vrste tetnih materija, kao i za otpadnu toplotu i to odvojeno za vazduh i
vodu.
Principijelna neuporedivost pojedinih vrsta emisija, meutim, nije bila
prepreka raznim pokuajima vrednovanja razliitih emisija i njihovog uticaja na
oveka, floru i faunu, materijalna dobra itd. U oblasti energetike javljale su se
kvantitativne procene ekoloke podobnosti, odnosno stepena zagaivanja
pojedinih nosilaca energije, zasnovane na manje-vie komplikovanim postupcima
ponderisanja specifinih emisija raznih tetnih materija i njihovog uticaja na
pojedine komponente ekosistema.
Najzad, mogunost poreenja monetarnih veliina dovela je i do pokuaja
da se monetarne jedinice upotrebljavaju i za vrednovanje ekolokih ciljeva, pre
svega preko trokova oteenja u tzv. cost-benefit analizama. Meutim, iza
prividne prednosti zajednikog merila za ekonomska i ekoloka ogranienja u
sutini se krije pokuaj ekonomizacije ekolokih ogranienja, odnosno pokuaj
monetarnog vrednovanja neekonomskih komponenata ovekove dobrobiti, sa
sistemskim potcenjivanjem ovih komponenata. Upotreba monetarnog merila, u
svakom sluaju, jo manje odgovara potrebi vrednovanja ekolokih ogranienja,
nego upotreba drugih pondera. Meutim, i takvo ponderisanje predstavlja veoma
sloeni zadatak sa prilino nesigurnim rezultatima.
4.
Optimizacija ekonomskih i ekolokih ogranienja
Funkcije ogranienja u viekriterijumskom modelu zatite ivotne sredine

najlake se mogu prikazati na primeru modela linearnog programiranja sa dva
ogranienja. Najee se kao ekonomsko ogranienje uzimaju minimalni trokovi,
a kao ekoloko ogranienje minimalne emisije tetnih materija. Skup svih efikasnih
reenja predstavlja kompletno reenje posmatranog problema (Zimmermann 1976,
455). Iz kompletnog reenja se, pomou dodatnih kriterijuma, odreuje optimalno
reenje, odnosno optimalni kompromis. Zavisno od primenjenog postupka, Marti i
Zimmermann razlikuju sledee osnovne metode za odreivanje optimalnog
kompromisa, odnosno sledee grupe viekriterijumskih linearnih modela zatite
ivotne sredine (Marti 1977, Zimmermann 1976): modele sa vrednovanjem
(ponderisanjem) ogranienja, modele ciljnog programiranja (goal programming) i
interaktivne metode traenja optimalnog kompromisa.
673
Metode tree grupe bile su razvijene za sve one situacije u kojima

donosilac odluka svoje preferencije ne moe formulisati unapred, nego tek na
osnovu dodatnih informacija o moguim alternativnim posledicama (Marti, 1977).
Modele druge grupe, Zimmermann opisuje kao viekriterijumske modele
kod kojih se optimalno kompromisno reenje odreuje na taj nain, da se
minimizira odstojanje od idealnog reenja (Zimmermann 1976, 456-457). Idealno
reenje predstavlja ono reenje na ijem nivou bi svi ciljevi postigli svoj optimum.
Na prvi pogled lako se moe stei utisak da modeli ciljnog programiranja
omoguavaju isto matematiko odreivanje jedinstvenog optimalnog
kompromisa, bez potrebe za nekim dodatnim sistemima vrednovanja. Meutim,
Zimmermann ukazuje na injenicu da upotreba parametra odstojanje, kao
kriterijuma optimalnosti, upravo implicira egzistenciju odgovarajueg sistema
preferencija (Zimmermann 1976, 457).
Kod modela prve grupe, sve preferencije eksplicitno se uvode u
viekriterijumski model. Odreivanje optimalnog kompromisa se moe vriti na taj
nain,
da se svi ciljevi i ogranienja podele na glavni cilj i sporedne ciljeve, s tim
da ciljna funkcija sadri samo glavni cilj, dok se sporedni ciljevi formuliu kao
ciljna ogranienja (Zimmermann 1976, 456, Hax 1974, 32) ili
da se formulie sloena funkcija ponderisanih ciljeva opteg oblika:

(),
gde je 0 1,
= 1, () je funkcija i-tog cilja, odnosno ogranienja,
dok je relativan znaaj (ponder) tog cilja, odnosno ogranienja (Marti 1977,
Fandel 1972, 32-33).
Svi navedeni viekriterijumski modeli mogu se u principu primeniti i na
ekoloko-ekonomsku problematiku, tj. mogu predstavljati viekriterijumske
modele zatite ivotne sredine, pri emu izbor najpodobnijeg postupka u svakom
konkretnom sluaju zavisi od niza subjektivnih i objektivnih faktora (Munda,
Nijkamp and P. Rietveld, 1994). Na primer, uspena primena interaktivnih metoda
za traenje optimalnog kompromisa obino pretpostavlja takve situacije
odluivanja u kojima se kao partner za dijalog javlja samo jedan kompetentan
nosilac odluka. U oblasti zatite ivotne sredine takva situacija retko postoji, zato
to su kompetencije obino podeljene na niz nadlenih institucija na razliitim
nivoima odluivanja (Mastrandre, 2009).
U odnosu na primenu ostalih modela na ekoloko-ekonomsku
problematiku, u strunoj literaturi preovladava miljenje (subjektivan faktor) da
modeli sa vrednovanjem ciljeva najbolje izraavaju realni problem vrednovanja
pojedinih komponenata drutvenog blagostanja i da na taj nain omoguavaju
kritiko preispitivanje sistema drutvenih vrednosti i preferencija.
674
Kod modela u kojima se vri kvantitativno vrednovanje ciljeva, formiranje

sloene funkcije ponderisanih ciljeva iz praktinih razloga nije preporuljivo kada
se radi o vie od dva cilja (Marti 1977). U dosadanjoj, formalnoj analizi, problem
optimizacije ekonomskih i ekolokih ciljeva bio je prikazan kao problem
odreivanja optimalnog kompromisa izmeu dva cilja, naime, izmeu ciljeva
materijalnog blagostanja (odnosno minimalnih trokova), s jedne, i kvaliteta
ivotne sredine (odnosno minimalnih emisija), s druge strane. U realnosti je,
meutim, ovaj problem mnogo sloeniji, iz razloga to se emisije tetnih materija
ne mogu sabrati na isti nain kao trokovi, odnosno iz razloga to kvalitet ivotne
sredine predstavlja skup meusobno nekompatibilnih ekolokih ciljeva.
5.
Uvoenje ekolokih ogranienja u model
Kao to je ranije reeno, formiranje sloene funkcije ponderisanih

ekonomskih i ekolokih ciljeva i ogranienja predstavljao bi izuzetno teak
zadatak, pre svega zbog meusobne nekompatibilnosti pojedinih ekolokih ciljeva.
S druge strane, ekoloki ciljevi su u procesu politikog odluivanja ve utvreni na
nivou optimalnog kompromisa izmeu materijalnog blagostanja i kvaliteta ivotne
sredine, a formulisani su kao granine vrednosti doputenih emisija tetnih
materija. To namee zakljuak da za ekoloko-ekonomsku optimizaciju u
strukturnim modelima energetskog i ekonomskog razvoja najvie odgovara
uvoenje ekolokih ciljeva preko ciljnih ogranienja, s tim da ciljna funkcija sadri
samo ekonomski cilj minimalnih ukupnih trokova. Tretman ekolokih ciljeva kao
ogranienja omoguava neposredno uvoenje graninih vrednosti doputenih
emisija tetnih materija u model i prema tome potpuno odgovara strukturi realnog
sistema.
Uvoenje ekolokih ciljeva preko ciljnih ogranienja pretpostavlja
klasifikaciju svih ciljeva na: (1) glavni cilj minimalnih trokova predstavljen
ciljnom funkcijom i (2) sporedne ciljeve maksimalno doputenih emisija
predstavljene ogranienjima. Ova podela na glavni cilj i sporedne ciljeve,
meutim, nema sutinski ve samo formalni karakter, iz razloga to se ne moe rei
da je za odreivanje optimalnog reenja ciljna funkcija vanija od ogranienja ili
obratno. U svakom viekriterijumskom linearnom modelu zatite ivotne sredine,
ciljna funkcija i sistem ogranienja ine jedinstvo jednako potrebnih uslova za
pronalaenje optimalnog reenja za taj model.
Prema tome, podela ciljeva na glavni cilj i sporedne ciljeve predstavlja
samo odreeni tehniki postupak viekriterijumskog programiranja, dok je
relativan znaaj pojedinih ciljeva odreen preko nivoa ciljnih ogranienja. Naime,
podizanje nivoa ciljnih ogranienja poveava relativni znaaj ovih ciljeva u odnosu
na cilj sadran u ciljnoj funkciji, dok snienje nivoa ciljnih ogranienja poveava
relativan znaaj cilja ciljne funkcije u odnosu na ciljeve sadrane u ogranienjima
(Hax 1974, 33).
675
Odreivanjem konkretnih nivoa ekolokih ciljeva, dakle, odreen je i

relativan znaaj pojedinih ekolokih ciljeva u odnosu na ekonomski cilj. To se
slae sa iznetim stavom da je kod odreivanja emisionih standarda tetnih materija
u procesu politikog odluivanja ve dolo do kompromisa izmeu ciljeva
materijalnog blagostanja i kvaliteta ivotne sredine. Sistem konkretnih emisionih
standarda predstavlja, prema tome, zajedno sa ciljnom funkcijom minimalnih
trokova, ponderisani sistem ekonomskih i ekolokih ciljeva. Vrednovanje ciljeva
je prethodno obavljeno u procesu politikog odluivanja, na osnovu drutvenih
preferencija.
Pretvaranjem ekolokih ciljeva u ogranienja, matematiki postupak
viekriterijumskog modeliranja metodom linearnog programiranja se svodi na
klasini zadatak linearnog programiranja s jednom ciljnom varijablom. Reenje
tog zadatka jeste, po pravilu, efikasno reenje, a optimalno je u onoj meri u kojoj
ponderisani sistem ekolokih i ekonomskih ciljeva odgovara stvarnim drutvenim
preferencijama.
U principu se moe poi od pretpostavke, da su dozvoljeni emisioni
standardi prema danas raspoloivom znanju utvreni na nivou optimalnog
kompromisa izmeu drutvenih ciljeva materijalnog blagostanja i kvaliteta ivotne
sredine. Matematika analiza moe dati dragocene informacije kod preispitivanja
sistema ciljeva, jer alternativni nivoi ekolokih ciljeva utiu na ostvarenje
ekonomskog cilja (opportunity costs), to dakle poveava kvalitet procesa
politikog odluivanja.
6.
Uvoenje ekonomskih ogranienja u model
Kao to je ve reeno, u viekriterijumskim modelima za ekonomskoekoloku optimizaciju energetske ili privredne strukture kao kljuni kriterijum
ciljne funkcije uvodi se, kao najsvrsishodnije, minimiziranje ukupnih trokova u
drutvenom sistemu. Ciljni kriterijum minimalnih trokova moe obezbediti izbor
takve strukturne varijante koja u granicama datih ogranienja osigurava
maksimalno mogue materijalno blagostanje, ukoliko su u celokupnom privrednom
i drutvenom sistemu ispunjeni i drugi nuni uslovi iz oblasti ekonomske politike.
To su, na primer, uslovi optimalne raspodele nacionalnog dohotka na akumulaciju i
potronju, kao i na pojedine vidove potronje (na linu, optu i zajedniku
potronju), uslovi uravnoteenog razvoja privrednih grana i regiona, uravnoteenog
razvoja spoljnotrgovinskih odnosa, efikasnog trinog mehanizma za odreivanje
cena i sl. Kako trokovi predstavljaju proizvod utroenih koliina proizvodnih
faktora i njihovih cena, karakteristike sistema cena imaju odluujui uticaj na
realnost trokova, a samim tim i na mogunost upotrebe ukupnih trokova kao
kriterijuma drutvene optimalnosti. U sistemima trine privrede javljaju se
specifini problemi deformacije trinog mehanizma (na primer, eksterni efekti
proizvodnih procesa i drutveni trokovi, monopoli i oligopoli, karteli i sl.) kao i
676
problemi odgovarajuih korekcija. U sistemu ekonomskih ciljeva ovi uslovi,

ustvari, predstavljaju mere za postizanje glavnog ekonomskog cilja maksimalnog
materijalnog blagostanja, odnosno ekonomske podciljeve koji stoje pored cilja
minimalnih trokova. Neki od ovih dodatnih ekonomskih ciljeva se preko
odgovarajuih ciljnih ogranienja mogu uvesti u model, kao, na primer, preko
ogranienja raspoloivih sredstava za investicije, ogranienja raspoloivih deviznih
sredstava, ogranienja uvezenih koliina energije i sl. R. M. Solow je u svom
modelu za optimizaciju energetske strukture ve predvideo mogunost za uvoenje
takvih ciljnih ogranienja. Ustvari, R. M. Solow je predvideo i alternativne
mogunosti formulacije ciljnog kriterijuma ciljne funkcije (kriterijum minimalnih
investicija, kriterijum minimalne potrebe deviznih sredstava), s tim da kod svake od
ovih alternativa ostali ekonomski ciljevi u model ulaze kao ogranienja. Ako se, na
primer, za ciljnu funkciju izabere kriterijum minimalnih trokova, ciljevi investicione
i spoljnotrgovinske politike u model ulaze u obliku ogranienja raspoloivih
investicionih i deviznih sredstava (Solow, 2008). Na isti nain, preko odgovarajuih
ogranienja, u model se mogu uvesti i drugi, na primer, drutveni ciljevi.
7.
Mere unapreenja i specifina ogranienja u modelu
Kako veliki broj faktora utie na ivotnu sredinu, svi ostali ciljevi koje
shodno tome treba da budu optimizirani u viekriterijumskim modelima zatite
ivotne sredine uvode se u model kao odgovarajua ciljna ogranienja. U smislu
loginog jedinstva ciljeva, ogranienja i mera, usvojena koncepcija ekonomskih i
ekolokih ciljeva odreuje i dijapazon mera koje se mogu uvesti u model.
Ekonomski cilj minimalnih trokova poiva na konceptu trokova prohibitivnih
mera, a ekoloki ciljevi formulisani su kao maksimalno doputene emisije tetnih
materija. Iz toga sledi da u model prvenstveno ulaze prohibitivne mere koje na neki
nain utiu na smanjivanje ukupnih emisija.
Mere za smanjenje specifinih emisija tetnih materija posmatranih
proizvodnih procesa predstavljaju najvaniju grupu prohibitivnih mera, pa prema
tome i najvaniju grupu mera u modelu (Tietenberg and Lewis, 2000). Mere za
supstituciju goriva i energetskih sistema ne moraju se eksplicitno uvesti u
viekriterijumski model, iz razloga to su supstitucione mogunosti ve ugraene u
strukturu modela. Naime, mogunost optimizacije je u modelu vezana za
postojanje supstitucionih mogunosti.
Primena principa polluter pays predstavlja aktivnu kompenzacionu meru
koja kao ekonomsko ogranienje deluje u pravcu smanjivanja emisija tetnih
materija. Ova mera se u viekriterijumskom modelu moe uzeti u obzir kroz
odgovarajue poveanje specifinih trokova.
Kvantitativna i kvalitativna, prostorna i vremenska ogranienja predstavljaju
prohibitivne mere sa neposrednim delovanjem na ukupnu zagaenost ivotne sredine.
Kvalitativna ogranienja u obliku emisionih standarda u viekriterijumski model se
677
preuzimaju preko odgovarajuih koeficijenata specifinih emisija (npr. emisioni

standardi za automobile), dok se sva ostala ogranienja uvode u model tek ukoliko se
mogu formulisati na takav nain koji odgovara strukturi modela (Newbold and
Daigneault, 2009). Vremenska ogranienja, na primer, treba po mogunosti pretvoriti
u kvantitativna ogranienja. Prostorna ogranienja koja se odnose na ceo posmatrani
region, neposredno se mogu preuzeti u model (na primer, ogranienje ili zabrana za
upotrebe mazuta u odreenoj gradskoj sredini sa izrazito visokim nivoom zagaenja).
Zbog ekolokih ciljeva svaki viekriterijumski model za ekonomskoekoloku optimizaciju energetske strukture mora da sadri i dimenziju prostora u
obliku prostorne podele nacionalnih proizvodnih kapaciteta na celokupnoj teritoriji
posmatranog regiona (Hope, 2008). Regionalni karakter zagaenja ivotne sredine,
kao i potreba zatite od zagaivanja nalau da se u modelu:
odrede ciljna ogranienja maksimalno doputenih emisija tetnih materija

za svaki region posebno i da se, s druge strane,
izvri prostorna identifikacija svih proizvodnih procesa koji zagauju
ivotnu sredinu, tj. svih izvora zagaivanja ivotne sredine.
Smatra se da najprikladnija prostorna podela ukupne teritorije nacionalne

privrede, sa aspekta zagaivanja i zatite ivotne sredine, jeste podela na gradske i
seoske regione. S teritorijalnim regionima se u modelu moraju identifikovati svi
procesi koji zagauju ivotnu sredinu. Na taj nain se za svaki region obezbeuje
veza izmeu emisionih procesa, s jedne, i ciljnih ogranienja, s druge strane.
Kod stacionarnih procesa prostorna identifikacija ne predstavlja nikakav
problem. Nasuprot tome, kod pokretnih zagaivaa problem prostorne
identifikacije mnogo je tei, iz razloga to mesto napajanja esto nije identino sa
mestom potronje goriva i emitovanja tetnih materija. To posebno vai za brodski,
elezniki i vazduni, a u odreenoj meri i za drumski transport. Zbog toga se u
model uvode faktori koji pokazuju koji se deo goriva, koji se napaja u odreenom
regionu, utroi na teritoriji tog regiona. Na taj nain se za svaki region dobija veza
izmeu napajanih i utroenih koliina goriva u pokretnim energetskim procesima.
Zahvaljujui podeli celokupne teritorije nacionalne privrede na gradske i
seoske regione, reenje optimalne energetske strukture ukljuuje i optimalan
raspored energetskih i emisionih procesa na pojedine regije. Meutim, ovo reenje
ne moe pruiti odgovor na pitanje optimalnog rasporeda energetskih i emisionih
procesa unutar svakog regiona ponaosob, zato to je svaki region u modelu
predstavljen samo punktualno. To znai, da su u modelu svi energetski i emisioni
procesi koncentrisani u jednoj taki, koja istovremeno predstavlja i centralno mesto
kod optimizacije meuregijskog transporta energije.
Optimizacija energetske i emisione strukture unutar jednog regiona moe
se vriti samo pomou modela sa intraregionalnom podelom prostora i regiona, kao
to je to npr. model za odreivanje optimalnog snabdevanja gradova energijom
(Loucks, D at el., 2005), pod uslovom da se u taj model na adekvatan nain ukljue
678
i ekoloki parametri. U takvom viekriterijumskom modelu mogu se uzeti u obzir i

one mere koje ne mogu ui u interregionalne modele, kao npr. prostorni premetaj
emitenata tetnih materija unutar regije, ureivanje zelenih pojasa i sl.
Polazei od navedenog modela, postavljen je viekriterijumski model za
ekonomsko-ekoloku optimizaciju energetske strukture. To znai da se pomou
rezultata ovog modela moe pristupiti daljoj optimizaciji energetske strukture
unutar pojedinih regiona, ali da se isto tako i sa parcijalnim optimalnim reenjima
pojedinih regiona moe ui u veliki nacionalni model. Verovatno e biti korisno
da se za iznalaenje optimalnog reenja iterativno koriste obe mogunosti, s tim to
optimum celokupnog sistema (nacionalne privrede) uvek mora imati prioritet u
odnosu na optimum parcijalnih sistema i podsistema (pojedinih regiona).
8. Zakljuak
Bez obzira na stalan i konstantan privredni rast i stalno poveanje
privrednih i drutvenih resursa i njihove sveukupne raspoloivosti, stalan i glavni
sukob i konflikt izmeu materijalnog ivotnog standarda i kvaliteta ivotne sredine
se moe reiti i bez smanjenja materijalnog blagostanja stanovnika, u apsolutnom
smislu. Takoe, s druge strane, u strunoj literaturi preovladava miljenje da
ulaganje u razvoj i uvoenje dobara u proizvodne procese koja slue za zatitu
ivotne sredine (npr. postavljanje ureaja za preiavanje vode ili vazduha)
poveava ukupno drutveno blagostanje, jer nakon toga takve proizvodne
delatnosti poveavaju ukupni nacionalni bruto-dohodak, odnosno drutveni brutoproizvod. Ovakva razmatranja i miljenja predstavljaju samo jo jedan dokaz o
nedostacima razmatranih indikatora i repera drutvenog blagostanja.
U svakom drutvu kompromis izmeu ekonomskih i ekolokih ciljeva
predstavlja najprihvatljivije reenje u sukobima i konfliktima izmeu konkurentnih
ciljeva u sistemu drutvenih ciljeva. Iako se moe ostvariti veliki broj razliitih
kompromisa, optimalan je onaj kompromis ija realizacija u najveoj meri
doprinosi ostvarivanju glavnog drutvenog cilja, tj. ostvarenju najvieg nivoa
drutvenog blagostanja. Prema tome, mogunost realizacije i postizanja optimalnog
kompromisa izmeu konkurentnih ciljeva prevashodno zavisi od dostupnosti
kriterijuma za uporeivanje nekih drugih alternativnih kompromisa, odnosno od
mogunosti merenja doprinosa svakog pojedinanog cilja i stepena njihovog
doprinosa ukupnom drutvenom blagostanju.
Kompromisi mogu da budu razliiti. Neki kompromisi jesu efikasni
kompromisi ciljeva. U teoriji viekriterijumske analize, efikasni kompromisi
izmeu konkurentnih ciljeva se oznaavaju kao efikasna reenja (videti npr.
Zimmermann 1976, 455; Hax 1974, 32.); oni su optimalni u smislu Pareta
(Popovi, ., Vasi, S. 2003, 388-395), zato to se stepen realizacije jednog cilja
vie ne moe poveati bez istovremenog gubitka u realizaciji drugog cilja.
Nasuprot tome oni drugi, neefikasni kompromisi, su suboptimalni u smislu Pareta:
kvalitet materijalnog standarda se moe poveati bez smanjivanja kvaliteta ivotne
679
sredine, a kvalitet ivotne sredine se moe poveati bez smanjenja materijalnog

blagostanja. Pareto efikasnost ne podrazumeva i pravednost. Korienje svih
raspoloivih drutvenih resursa i tehnolokih mogunosti koje jednog potroaa
stavljaju u najpovoljniju poziciju, uz uslov da svi ostali potroai ostaju na istom
nivou korisnosti, rezultira u alokaciji koja je Pareto optimalna, ali nije poeljna sa
stanovita distribucije (Popovi, ., Raduki, S., 2004, 112).
U ovom radu opisali smo glavne aspekte i karakterizacije najvanijih
ciljeva i ogranienja, kao i njihove implikacije u viekriterijumskim modelima
zatite ivotne sredine. U najveoj meri istakli su se ekonomski i ekoloki ciljevi i
ogranienja, koji iako meusobno suprostavljeni, kompromisnim ponaanjem
dovode do realizacije optimalnog drutvenog blagostanja. Postizanje optimalnog
reenja uz veliki broj ograniavajuih faktora je mogue dostii strategijama
razvoja i rasta drutvenog blagostanja koje pravilno sagledavaju i primenjuju
ciljeve i ogranienja koja su ovde prezentovana.
Na osnovu analize koja je izloena u ovom radu mogu se postaviti
teorijsko-metodoloka i aplikativna pitanja koja bi bila relevantna za naredna
istraivanja. Jedno od takvih pitanja je mogunost proirenja modela drugim
ciljevima i podciljevima koji su od znaaja za svaku konkretnu zemlju ili region.
Ovakav pristup dovodi do uvoenja specifinih ogranienja u ekonomskoekolokim modelima. Pojedini regioni ili zemlje imaju visok nivo razvoja, pa vei
prioritet pridaju ekolokim problemima u odnosu na druge. To znai da shodno
politikoj hijerarhiji ciljeva u nekom drutvu, optimalni modeli bi se razlikovali od
zemlje do zemlje. Na osnovu modela optimizacije, svaka zemlja bi mogla da
definie najpoeljniju ekonomsku politiku i politiku zatite ivotne sredine i
preduzme adekvatne mere za podizanje nivoa privrednog razvoja i kvaliteta ivotne
sredine, odnosno drutvenog blagostanja. Takoe, u narednim istraivanjime mogu
se razmatrati uslovi, nain i domet korienja metodolokog instrumentarijuma
prezentovanog u ovom radu na reavanje konkretnih ekolokih problema.
Literatura
1.
2.
3.
4.
5.
6.
680
Anthoff, D., R. Tol, and G. Yohe. (2009), Risk aversion, time preference, and the social
cost of carbon, Environmental Research Letters 4: 024002 (7pp).
Bimonte, Salvatore (2002) Information access, income distribution, and the Environmental
Kuznets Curve, Ecological Economics, Volume 41, Issue 1, April 2002, Pages 145156
Coase, R. (1960) The Problem of Social Cost, The Journal of Law and Economics, October
1960
Colby, M.E. (1991) Environmental management in development: the evolution of
paradigms, Ecological Economics Volume 3, Issue 3, September 1991, Pages 193213
Costanza, R. (1991) Ecological Economics: The Science and Management of Sustainability,
Columbia University Press
Fujiwara D. and Campbell R. (2011), Valuation Techniques for Social Cost-Benefit
Analysis: Stated Preference, Revealed Preference and Subjective Well-Being Approaches,
HM Treasury, London, UK

7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
Gylfason, T. (2001) Natural resources, education, and economic development, European

Economic Review, Volume 45, Issues 46, May 2001, Pages 847859
Hax, H. (1974) Decision models in the enterprise. Hamburg and Reinbek: Rowohlt Verlag.
Hope C. (2008) Optimal carbon emissions and the social cost of carbon under uncertainty.
The Integrated Assessment Journal, 8 (1):107-122.
Loucks, D. P., Stedinger, E., Dijkman, J. R., Jozef, P.M., Villars, M. T. (2005) Water
Resources Systems Planning and Management: An Introduction to Methods, Models and
Applications. Paris: UNESCO.
Marti, Lj. (1977) Primjena matematikih metoda u ekonomskoj analizi. Zagreb: Informator.
Mastrandre, M. (2009) Calculating the benefits of climate policy: Examining the
assumptions of Integrated Assessment Models, Pew Center on Global Climate Change
Working Paper, 60.
Munda G., P. Nijkamp, P. Rietveld (1994) Qualitative multicriteria evaluation for
environmental management. Ecological Economics, 10 (2) July: 97112.
Nacionalni program zatite ivotne sredine Republike Srbije (2005), nacrt, 3. revizija,
Evropska agencija za rekonstrukciju, Ministarstvo nauke i zatite ivotne sredine Republike
Srbije - Uprava za zatitu ivotne sredine.
Newbold, S, Daigneault, A. (2009) Climate response uncertainty and the benefits of
greenhouse gas emissions reductions. Environmental and Resource Economics, 44:351-377.
Pearce, D. W., Atkinson, G. D. (1993) Capital theory and the measurement of sustainable
development: an indicator of weak sustainability. Ecological Economics, 8 (2): 103108.
Popovi, ., Raduki, S. (2004) Pareto optimality and externalities. Economic themes, 42
(1-2): 111-119.
Popovi, ., Vasi, S. (2003) Mathematical Models in Analysis of Pareto Optimality and
Externalities, Inter. Sci. and Prac. Conf. The Challenges of the Information Society to
Statistics and Mathematics in 21st Century. D. A. Tsenov Academy of Economics
Svishtov, Inst. of Math. and Inform. at the Bulg. Acad. of Sci., National Statistics Institute
Sofia, Svishtov, Bulgaria: 388-395.
Solow, R. M. (2008): The Economics of Resources or the Resources of Economics. Journal
of Natural Resources Policy Research, 1 (1): 69-82.
Tietenberg, T. , Lewis, L. (2000) Environmental & Natural Resource Economics. Pearson.
Zimmermann, H., J. (1976) Optimal decisions in multi-objective programming. Journal of
Organisation, Wiesbaden, 8.
THE GOALS AND LIMITATIONS OF MULTICRITERIA MODELS OF

ENVIRONMENTAL PROTECTION
Abstract: After considering the principal issue of the harmonization of the
environmental and economic objectives and constraints, these conditions
should be properly introduced in multicriteria mathematical models that are
used to protect the environment. More recently, there is in the theory of
decision making intensive work in developing optimization methods of
mathematical models with multiple criteria. This method, we consider here
briefly, in terms of appropriateness of its use in environmental issues. The
main emphasis in this paper is on the constraints and their mutual
interdependence of the multicriteria model of the environmental protection.
Key words: multicriteria optimization models, economic limitations of the
model minimizing costs, environmental limitations of the model
minimizing pollution, enviromental protection
681
UNIVERZITET U NIU
EKONOMSKI FAKULTET
Tel: +381 18 528 624 Fax: +381 18 4523 268
AGENT BAZIRANO MODELIRANJE

NOVA PARADIGMA EKONOMSKOG MODELIRANJA
Ognjen Radovi
Ksenija Deni -Mihajlov
Rezime: Standardni modeli u finansijama
finansijam polaze od pretpostavki
racionalnosti trinih agenata i teorije
teorij efikasnog trita. Veliki broj
empirijskih injenica
injenica ukazuju na nerealnost ovih pretpostavki. AgentAgent
bazirano modeliranje i simulacije predstavljaju nov pristup u posmatranju i
modeliranju ekonomskih sistema kroz prizmu nelinearnih dinamikih
dinami
sistema. Agent-bazirano
bazirano modeliranje je raunarsko-matematiki
ra
ki metod
zasnovan na sintetikom
sinteti
pristupu izgradnje modela od veeg
eg broja
autonomnih entiteta (agenata) i simulacije njihovog ponaanja i meusobnih
me usobnih
interakcija. Cilj ovog rada je da prikae osnovne postavke agent-baziranog
baziranog
modeliranja i prednosti ovog pristupa u odnosu na klasine
klasi ne finansijske
modele. Pored toga, u radu je prikazan jednostavan agent-bazirani
agent bazirani model
finansijskog trita sa periodinom
periodi
aukcijom. Rezultujuee vremenske serije
naeg modela vetakog
veta
finansijskog trita uspeno repliciraju
najznaajnije
ajnije statistike
statisti ke osobine prinosa na realnim finansijskim tritima i
ukazuju na jasno odstupanje od normalne distribucije prinosa kao stuba
klasine
ne finansijske teorije.
Kljune rei: Agent-bazirano
Agent
modeliranje, Agent-bazirane simulacije, Agent,
Vetaka
ka finansijska trita.
Uvod
Tokom poslednje dve decenije pojavio se veliki broj empirijskih dokaza o
problematinosti
nosti postavki savremene finansijske teorije. Takoe,
Takoe, osnovne
karakteristike perfektnog trita
tri nisu pronaene
ene ni na jednom finansijskom tritu.
U cilju prevazilaenja mana klasinih
klasi
teorija, krenulo se u vie razliitih
itih pravaca.
Jedan pravac dolazi od Teorije kompleksnosti i posmatranja trita kao nelinearnih
adaptivnih sistema sastavljenih od velikog broja jednostavnih komponenti. Drugi
pravac ine
ine bihevioralne finansije, skup istraivanja iz oblasti kognitivne

ognjen.radovic@eknfak.ni.ac.rs ksenija.dencic-mihajlov@eknfak.ni.ac.rs
UDK 004:336
Prihva
10.12.2012.
Ognjen Radovi, Ksenija Deni-Mihajlov
psihologije investitora. Kombinacijom ova dva pristupa, nastala je Hipoteza

adaptivnog trita, dopuna klasine Hipoteze efikasnog trita. Objedinjujui
postavke novih teorija, agent-bazirano modeliranje prua raunarski okvir za
proveru kako relaksirajuih klasinih modela tako i novih finansijskih modela.
Agent-bazirano modeliranje (ABM) je raunarski metod kojim se sistem
modelira kao skup autonomnih entiteta (agenata) koji samostalno odluuju i
meusobno interaguju. Agent-bazirana vetaka finansijska trita (ASM), deo
agent-bazirane raunarske ekonomije (ACE), posmatra trita kao evoluirajue
sisteme sastavljene od heterogenih autonomnih agenata ograniene racionalnosti u
kojima cene instrumenata nastaju kao emergentni fenomeni.
Cilj ovog rada je da se prikau osnove agent-baziranog modeliranja i
njegova primena na finansijskim tritima. U prvom delu rada razmotriemo
kritiku klasinih teorija, dok u drugom ukratko izlaemo postavke novih
finansijskih teorija. U treem delu prikazaemo osnove agent-baziranog
modeliranja i simulacija. U etvrtom delu prezentiramo pojednostavljeni agentbazirani model finansijskog trita, dok u petom delu diskutujemo rezultate
simulacije. Poslednji deo rada sadri zakljuna razmatranja.
1. Kritika klasinih finansijskih teorija
Klasina teorija cene aktive zasniva se na apstrahovanju unutranjih
mehanizama trita i u osnovi ima racionalne investitore koji momentalno
prilagoavaju svoja oekivanja novim informacijama. Sam proces trgovanja
posmatra se kao crna kutija koja nema uticaja na otkrivanje cene. Centralne
postavke klasine finansijske teorije baziraju se na Hipotezi efikasnog trita
(EMH) i Hipotezi o racionalnosti investitora (Hipotezi racionalnih oekivanja
REH). Obe hipoteze su suoene sa empirijskim protivrenostima odakle i dolaze
kritike klasine finansijske teorije.
Kontroverze o trinoj efikasnosti uglavnom dolaze od testova slabe-forme
i pretpostavci o sluajnom kretanju cena. Kako je sve vea koliina trinih
podataka postala dostupna, novija istraivanja pokazala su postojanje znaajne
autokorelacije u prinosima (Lo and MacKinlay,1988; Conrad and Kaul, 1988), kao
i da podaci o dividendama (Fama and French, 1988) i P/E racio (Cempbell and
Shiller, 1988) poveavaju predvidljivost prinosa. Testovi normalnosti distribucije
prinosa pokazuju da ova pretpostavka nije valjana. Distribucije prinosa pokazuju
debele repove i velike skokove to je u suprotnosti sa normalnom distribucijom.
Ponovo, i dalje ne postoji adekvatna distribucija prinosa, mada istraivanja
sugeriu na neki oblik Pareto-Levy distribucije. Moemo zakljuiti, novija
istraivanja su uglavnom pokazala postojanje predvidljivosti i pruila dokaze
protivne Hipotezi efikasnog trita.
684
Agent bazirano modeliranje nova paradigma ekonomskog modeliranja
Trina efikasnost se uglavnom proverava analizom statistikih osobina

finansijskih vremenskih serija. Empirijske injenice koje odstupaju od predvianja
EMH nazivaju se trine anomalije. Bailey (2005) navodi najpoznatije anomalije
EMH: 1. Anomalije slabe-forme EM: (a) Dugorono pamenje (Long-term
memory) ili dugorona istrajnost (Long-term persistence) (Mandelbrot, 1969,
1972; Lo, 1991); (b) Prevelika volatilnost (Excess volatility) (Shiller, 1979; LeRoy
i Porter, 1981; Cutler et al., 1989); (c) Grupisanje volatilnosti (Volatility
clustering) (Mandelbrot, 1963); (d) Korelacija obim/volatilnost (Volume/volatility
correlation (Lobato i Velasco, 2000) itd; 2. Kalendarske anomalije (Calendar
effects): (a) Efekat januara (January effect) ili efekat kraja godine (turn-ofthe-year) (Keim, 1983; Ariel, 1987; Haugen i Jorion, 1996); (b) Efekat
ponedeljka (Monday effect). (French, 1980; Gibbons i Hess, 1981; Barone, 1990);
(c) Efekat praznika (Holiday effect) (Lakonishok i Smidt, 1988; Petengill, 1989)
itd; 3. Anomalije polujake-forme EMH: (a) Efekat malih firmi (small-firm
effect),ili efekat veliine (size effect) (Reiganum, 1981; Banz, 1981; Fama i French,
1992, 1993); (b) Efekat vieg dobit/cena odnosa (high earnings/price ratio effect)
(Basu, 1977) itd.; 4. Anomalije jake-forme EMH: (a) Efekt insajderskih
transakcija (Insider transaction effect) (Finnerty, 1976; Lakonishok i Lee, 2001).
Glavni problem dokazivanja empirijskih istraivanja lei u injenici da
EMH sama po sebi nije proverljiva. To je pre svega rezultat nemogunosti provere
trine efikasnosti bez znatnih ogranienja u dinamici oekivanog prinosa. Druga
problematina pretpostavka klasinih finansija je Hipoteza racionalnih investitora.
2. Teorija kompleksnosti i nelinearna dinamika
Teorija kompleksnosti prouava interakcije i adaptacije u dinamikim
sistemima i njihov uticaj na stvaranje novog kvaliteta i evoluciju sistema (BarYam, 2003). Dinamiki sistem je sistem koji evoluira prema skupu dobro
definisanih pravila. Ako su ova pravila nelinearna, tada se ovi sistemi nazivaju
nelinearnim dinamikim sistemima. Kod ovih sistema, izlaz sistema nije
proporcionalan ulazu u sistem (kao kod linearnih sistema). Naprotiv, proizvoljno
male promene na ulazu u sistem mogu dovesti i do eksponencijalnih promena na
izlazu iz sistema. Teorija haosa prouava odreenu klasu nelinearnih dinamikih
sistema koji pod odreenim uslovima pokazuju haotino ponaanje. Posebnu klasu
nelinearnih sistema ine kompleksni nelinearni dinamiki sistemi ili krae
kompleksni sistemi. Mada ne postoji opte prihvaena definicija, kompleksni
sistem je skup relativno jednostavnih komponenti bez centralne kontrole, u kojem
se pojavljuje emergentno ponaanje. Prisustvo kompleksnih sistema se zapaa na
svim organizacionim nivoima, od galaktikih struktura preko ivih organizama do
atomskih struktura.
Kompleksni adaptivni sistemi predstavljaju posebnu klasu kompleksnih
sistema. Pojam kompleksni adaptivni sistemi (Complex Adaptive Systems CAS),
685
objanjen je u Santa Fe Institute (SFI) kao dinamika mrea sastavljena od

interagujuih agenata. Svaki adaptivni agent opisan je odreenim skupom pravila.
Ovi agenti se adaptiraju menjajui svoja pravila ponaanja sa porastom iskustva. U
CASu, okruenje jednog adaptivnog agenta ine drugi agenti tako da najvei deo
nastojanja agenta da se prilagodi sredini zavisi od prilagoavanja drugih agenata.
Ova osobina sistema je glavni izvor nastajanja kompleksnih obrazaca koje tokom
vremena generie CAS (Holland, 1995, str.10). Kao to se moe videti iz ovog
opisa, SFI istraivai komponente kompleksnih adaptivnih sistema nazivaju
generikim imenom agenti (elije, pojedinci, firme, nacije itd.). Ovim terminom
se upravo istie njihova aktivna osobina, odnosno da agenti imaju sposobnost
izbora ili donoenja odluka koje utiu na druge u sistemu i okruenju (Harrison,
2006, str. 3).
Mada, kao to smo ve istakli, ne postoji neka opte prihvaena definicija
kompleksnih adaptivnih sistema, autori najee istiu sledee zajednike osobine:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
Veliki broj meusobno povezanih heterogenih delova.

Viestruki hijerarhijski sistemi (multiple scales of resolution).
Viestruka metastabilna stanja.
Osetljivost na poetne uslove.
Lokalna obrada informacija.
Samoorganizovanost.
Emergentnost (emergence).
Prilagoavanje i koevolucija.
Ravnotea haosa i reda.
Tesfatsion (2002) posmatra decentralizovanu trinu ekonomiju kao

kompleksni adaptivni sistem koji se sastoji od velikog broja kupaca i prodavaca
ukljuenih u masivne paralelne lokalne interakcije. Lokalne interakcije su izvor
makroekonomskih zakonitosti, poput zajednikih trinih protokola i normi
ponaanja, koje i obrnuto, povratnom spregom utiu na lokalne interakcije. Kao
rezultat toga nastaje komplikovana dinamika sa rekurentnim uzronim lancima koji
povezuju ponaanja pojedinaca, mree interakcija i okruenje. Ovakve dvosmerne
povratne sprege izmeu mikrostrukture i makrostrukture od ranije su poznate u
ekonomiji. Meutim, one bivaju ponovo aktuelne u radovima Arthura (1990, 2005)
sa mogunou njihove raunarske simulacije.
U okviru Teorije kompleksnosti postoje dva razliita pristupa modeliranju
osobina i ponaanja socioekonomskih sistema - Ekonobiologija (evoluciona
ekonomija) i Ekonofizika (Econophysics) (Rickles, 2009). Oba ova pristupa, u
cilju objanjavanja kolektivnih fenomena polaze od populacionog nivoa (nivoa
agenata). Kolektivne (makroskopske) osobine se posmatraju kao posledice
interakcija na mikroskopskom nivou (nivou agenata).
686
3. Agent-bazirano modeliranje
Metodologija koja objedinjuje postavke novih finansija jeste agentbazirano modeliranje (ABM). Agent-bazirano modeliranje (ABM) je raunarski
metod kojim se sistem modelira kao skup autonomnih entiteta koji samostalno
odluuju i meusobno interaguju na netrivijalan nain. ABM se sastoji od skupa
agenata i okvira za simulaciju njihovih interakcija i odluivanja. Polazei od
Teorije kompleksnosti, cilj izgradnje agent-baziranih modela je razumevanje
principa koji dovode do pojave emergentnog ponaanja i nastajanja novih kvaliteta.
Osnovna ideja ABM je da se mnoge pojave, ak i veoma sloene, najbolje mogu
shvatiti kao sistem autonomnih agenata koji su relativno jednostavni i slede
relativno jednostavna pravila za interakcije.
Prednosti agent-baziranog modeliranja u odnosu na ostale tehnike
modeliranja, Bonabeau (2002) sumira u tri stavke: (i) ABM obuhvata emergentne
fenomene, (ii) ABM prua prirodan opis sistema, (iii) ABM je fleksibilan.
Da bismo izgradili agent-bazirani model nekog sistema, polazimo od
navedenog sintetikog pristupa. Sistem moramo da posmatramo sa mikro i makro
nivoa. Na mikro nivou moramo da uoimo osnovne komponente sistema. Na
makro nivou, posmatramo interakcije komponenti i emergentne fenomene. U
sutini, postoje dve osnovne komponente ABM (Wooldridge, 2002): agenti i
okruenje. Svaki agent okarakterisan je skupom individualnih osobina i svojim
ponaanjem. Ponaanje agenata odreeno je jednostavnim pravilima na osnovu
meusobnih interakcija. Okruenje ima odreenu autonomiju, tj. poseduje odreeni
stepen nezavisnosti od onoga ta agenti rade, ali je takoe pod uticajem ponaanja
agenata. Modeliraju se meusobne interakcije izmeu agenata, kao i interakcija
izmeu agenata i okruenja.
Prvo emo pojasniti ta je to agent, zatim zajednica agenata i na kraju
okruenje u kome se nalaze agenti.
Dizajn agenata je najvanija komponenta izgradnje agent-baziranog
sistema. Premda ne postoji opte prihvaena definicija pojma agent, obino se
pod agentom podrazumevaju razliiti tipovi nezavisnih komponenti (programi,
modeli, pojedinci) ije se ponaanje moe kretati od jednostavnih reaktivnih
pravila odluivanja do sloenih adaptivnih inteligentnih komponenti (Bonjak,
2006). Brustoloni (1991) agente smatra jednostavnim sistemima sposobnim za
autonomne, namerne akcije u stvarnom svetu. Maes (1995) zamenjuje realni svet
terminom okruenj. Maes posmatra agenta kao raunarski sistem koji je
smeten u kompleksno dinamiko okruenje. Agent je (raunarski) sistem koji
koristi ula (senzore) za praenje nekog podskupa sveta oko sebe, prosuuje o
opserviranom svetu, i koristi ogranien skup akcija za aktiviranje efektora kojima
agent vri promene u okruenju (Merrick i Maher, 2009). Okruenje se i zapaa i
menja od strane agenta. Agent samo parcijalno opaa stanja u kome se okruenje
nalazi. Opservacija (opaanje) se razlikuje od zapaenih stanja.
687
Osnovna odlika jednog agenta je sposobnost da donosi nezavisne odluke.

To zahteva da agent bude aktivna komponenta sistema, a ne isto pasivna. Casti
(1997) tvrdi da agenti treba da sadre dva nivoa ponaanja, osnovna pravila
ponaanja, kao i skup pravila za promenu pravila. Osnovni skup pravila odreuje
odgovore agenta na okolinu dok metapravila (pravila za promenu pravila)
obezbeuju adaptaciju.
Osnovni gradivni element agent-baziranih modela je adaptivni autonomni
agent. Ovakvi agenti pokuavaju da zadovolje niz postavljenih ciljeva (koji mogu
biti fiksni ili vremenski zavisni) u promenljivom i nepredvidljivom okruenju. Ovi
agenti su adaptivni u smislu da se oni mogu koristiti svojim iskustvom kako bi
kontinuirano unapreivali svoje sposobnosti pri promenljivim ciljevima i
motivacijama. Takoe, njihova autonomnost govori o samostalnosti u radu i
nepostojanju potrebe za centralnom kontrolom. U zavisnosti od sistema koji
modeliramo i okruenja koje ispunjavaju agenti, adaptivni autonomni agenti mogu
da imaju razliite oblike.
Proirujui adaptivnost i autonomnost, Wooldridge i Jennings (1995)
uvode termin inteligentni agent i definiu ga kao raunarski sistem koji je
sposoban za fleksibilne autonomne aktivnost kako bi ispunio projektovane ciljeve.
Slino, Poole, Mackworth i Goebel (1998) oznaavaju agenta kao sistem koji
deluje inteligentno na date okolnosti i prema ciljevima, koji je fleksibilan na
promene u okruenju i promenu ciljeva.
Ono to razlikuje inteligentnog agenta od jednostavnog agenta jeste
njegova fleksibilnost. Prema Wooldridgu i Jenningsu (1995), fleksibilni agent ima
sledee osobine: autonomnost, socijalne sposobnosti, reaktivnost i proaktivnost.
U razliitim okruenjima, agenti mogu imati posebne karakteristike sa
razliitim zadacima. Reakcija na okolinu, autonomija, ciljna orijentacija i istrajnost
su glavne karakteristike koje razlikuju agente od drugih programa. Osim toga,
agentima se esto pripisuje odreen stepen intecionalnosti. To jest, njihovo
ponaanje se objanjava preko metaforikog renika uverenja, elja, motiva, pa ak
i emocija, koncepata koji se vie primenjuju na ljude nego na raunarske programe.
Mo agenata dolazi od njihove interakcije sa okolinom i drugim agentima.
Konkretno, u drutvenim naukama kao to je ekonomija, ili u populacionoj
biologiji, akcenat se stavlja na interakcije agenata a manje na njihovo autonomno
delovanje (Schweitzer, 2007). Vie-agentski sistem (Multi-Agent System - MAS)
je sistem koji se sastoji od velikog broja agenata koji meusobno interaguju sa
malo ili bez centralne kontrole (Axelrod, 2003). Uopteno govorei, jedan MAS
ima sledee karakteristike (Jennings et al., 1998): (1) svaki agent u MAS je
parcijalno informisan ili ogranienih mogunosti (znanje, informacije ili resursi);
(2) ne postoji globalni sistem kontrole; (3) podaci u MAS su decentralizovani; (4)
akcije su asinhrone; i (5) agenti mogu biti heterogeni, na primer, prema
predstavljanju znanja, formatu podataka, modelu zakljuivanja, cilju, arhitekturi,
algoritmima, jeziku ili hardverskoj platformi.
688
Pored toga, agenti mogu da reprezentuju razliite komponente sistema

koji, takoe, mogu biti kompleksni. Na primer, na finansijskom tritu, neki agenti
mogu predstavljati trgovce, neki investicione analitiare, banke, institucionalne
investitore, koji ne moraju obavezno direktno da utiu na trite, ve to ine preko
posrednika.
Kod izgradnje MAS, esto se postavlja pitanje izbora izmeu sloenih
agenata ili sloenih veza i interakcija. Arthur et al. (1997), istiu da je nain
interakcije izmeu agenata mnogo vaniji od naina pojedinanog donoenja
odluka. Zbog toga, autori smatraju da istraivai agent-baziranih ekonomskih
modela treba da pronau to jednostavnije ponaanje agenata koje e stvoriti
traeni emergentni fenomen, pre nego ono koje je blisko aktuelnom ljudskom
ponaanju. Pored toga, odreene bihevioralne osobine utiu na nain i uestalost
meusobne interakcije agenata, a ne toliko na sam kvalitet doneenih odluka.
Kontrola ovih parametara moe da vodi ka ciljnom emergentnom fenomenu.
Model koji razvijamo u ovom radu upravo stavlja akcenat na kognitivnobihevioralno ponaanje agenata u grupi, za razliku od modela sa visoko
inteligentnim agentima (poput LeBaronovog modela).
U naelu, agent-bazirano modeliranje predstavlja istraivaku
metodologiju koja na poseban nain izgrauje model, a agent-bazirane simulacije
su konkretan nain korienja simulacije. Meutim, gotovo sve agent-bazirane
simulacije konstruisane su pomou ABM metodologije, i obrnuto. Prema tome,
ova dva pojma se esto koriste kao sinonimi. Zbog toga smo u ovom radu
integrisali oba pojma u jedan termin - agent-bazirano modeliranje i simulacije
(ABMS).
Postupak izgradnje ABMS polazi od posmatranja realnog sistema i
prikupljanja podataka. Model se gradi prema apstrakciji ciljnog sistema i
utvrenim pretpostavkama. Izvedeni model se prevodi u raunarski program koji
se potom izvrava vie puta. Procesom simulacije dobijaju se rezultati u obliku
serija podataka i odgovarajue statistike koja govori o valjanosti i pouzdanosti
dobijenih rezultata. Simulirani podaci se mogu (i moraju) uporeivati sa podacima
prikupljenim iz ciljnog realnog sistema (Troitzsch, 2004). Ipak, u veini sluajeva,
raunarski modeli ne moraju direktno da polaze od posmatranih podataka, ve od
teorije na kojoj se zasniva model. Tada se obino polazi od verbalnog opisa teorije
koja odraava naa verovanja o tome kako realni sistem funkcionie, a rezultati
simulacije se uporeuju sa stilizovanim injenicama umesto sa prikupljenim
podacima. Ovaj pristup koristimo u izgradnji naeg modela i postupka simulacije.
Sa finansijskog trita ne koristimo konkretne finansijske vremenske serije, ve
osnovu modelovanja ine stilizovane injenice zapaene u velikoj veini tih serija.
Takoe, cilj naeg modela je da replicira najvanije stilizovane injenice pa se nai
rezultati uporeuju sa zajednikim osobinama finansijskih vremenskih serija, kao i
rezultatima drugih modela.
689
4. Jednostavni agent-bazirani model finansijskog trita

U nastavku rada prikazaemo jedan pojednostavljeni ABMS model
finansijskog trita. Osnovni elementi dizajna vetakog trita prikazani su u
LeBaron (2001), i Wan et al. (2002), a detaljnije razraeni i proireni u Radovi
(2011). Najznaajnije komponente ABM modela su model trita (instrumenti
trgovanja, tipovi naloga, mehanizam formiranja cene) i model vetakog agenta
(investiciona politika i strategija, preference agenata). Izneemo najznaajnije
komponente modela.
Osnovnu strukturu modela ini N agenata (i=1, 2,... N). Model dozvoljava
postojanje vie vrsta agenata, koji nisu u direktnoj interakciji, ve iskljuivo putem
market mejkera. Model koristi model trgovanja koji podrazumeva da se celokupno
trgovanje obavlja jednom dnevno. Ovaj prilaz je poznat u literaturi (Levy et al.,
2000; Chen and Yeh, 2001) i odslikava trgovanje koje se realizuje na realnim
tritima putem periodine aukcije.
Radi pojednostavljenja, na tritu postoje dve aktive sa kojima je mogua
trgovina: (1) nerizina aktiva novac, i (2) rizina aktiva akcije otvorenih javnih
kompanija. Ukupan iznos novca (C) i akcija (S) raspoloivih za trgovanje na tritu
ostaje nepromenjen. Pretpostavka je da je cena akcija kontinuirano promenljiva sa
p(t) cenom po akciji u vremenu t. Vreme je diskretno (i=1,2, ...). Pored toga, na
ulaganje u gotovinu se ne ostvaruje kamata, a trokovi posredovanja u trgovini se
ne naplauju.
Bazini okvir vetakog finansijskog trita razmatran u ovom radu
predstavljen je standardnim modelom vrednovanja aktive (standard asset pricing
model). Trina dinamika opisana je interakcijom heterogenih agenata. Svaki od
njih ima za cilj da maksimizira oekivanu korisnost baziranu na buduim
projekcijama. Svaki vetaki agent prilagoava svoj portfolio koji se sastoji od s
akcija pojedinane rizine aktive i nerizine gotovine c. Pri ceni akcija od p,
ukupan kapital agenta u vremenu t je Wt=ct+ptst. Trgovci mogu da investiranjem
poveaju svoj kapital. Drugim reima, u svakom trenutku vremena, svaki trgovac
ima dva naina da zadri svoje bogatstvo, tj.
Wi,t = ci,t + pthi,t (1)
gde ci,t i hi,t oznaavaju novac i broj akcija u posedu trgovca i u vremenu t.
Izabrana varijabla za optimizaciju modela je hi,t. Dobro je poznato da je
pod pretpostavkama CARA korisnosti i Gaussian distribucije za projekcije, eljena
trnja trgovca i (ili optimalna frakcija investicija) h*i,t, za posedovanjem akcija kao
rizine active linerana funkcija oekivanog vika prinosa:
690
hi*,t =
Ei ,t ( pt +1 ) pt
i2,t
(2)
gde je 2i,t uslovna varijansa od pt+1 pod uslovom Ii,t , sa dodatim

ogranienjima st* 0 (nema dranja kratke poziije) i wt pt st* (ne postoji
mogunost zaduivanja). Strategija agenta je da proda akcije ukoliko je st > st* ,
odnosno da kupi akcije kada je st < st* .
U realnom ivotu, oekivanja u vezi sa cenama akcija i dividendama
umnogome zavise od informacija sa trita. U naem modelu informacije dolaze na
trite u sluajnim intervalima vremena. Informacije mogu varirati od veoma
negativnih (-1) preko neutralnih (0) do veoma pozitivnih (+1). U naem
modelu vetaki agenti koriste pojednostavljene modele predvianja. Radi
pojednostavljenja, podrazumevamo postojanje tri razliita tipa agenta:
Agent fundamentalista (fundamentalist agent). On koristi

fundamentalistiku strategiju koja uvek tei odranju cena na odreenom
nivou. To znai da e prodati akcije ukoliko je cena iznad fundamentalne
vrednosti, i obrnuto kupiti po ceni nioj od fundamentalne vrednosti. Treba
naglasiti da agenti ne interpretiraju na isti nain svaku pojednianu
informaciju koju dobiju. Samo ovaj tip agenata reaguje na novosti.
Agent artista (chartist agent). On kreira strategiju na osnovu
posmatranja trinog trenda za precizirani vremenski period u prolosti.
Ovaj metod je poznat i kao pomeranje proseka (moving average - MA).
Agent prodaje ako je MA(h) vrednost, izraunata za h vremenski
horizonnt, via od tekue cene. tavie, ovi agenti se mogu ponaati kao
tzv. momentum trgovci (jednostavni trgovci koji se bave tehnikom
analizom i ija je projekcija sutranjih prinosa jednaka dananjim
prinosima).
Neinteligentni agent. On se odluuje za transakciju kupiti ili prodati
sluajnim izborom sa verovatnoom 0,5.
Nakon upuivanja svih naloga, kriva tranje (ponude) nastaje kao

agregacija naloga svih agenata koji ele da izvre kupovinu (prodaju). Tranja i
ponuda odreuju ravnotenu cenu, pri emu ponuda i tranja samo balansiraju, tj.
market mejker pronalazi cenu trgovanja koja obezbeuje da se svi upueni nalozi
izvre (ostali mehanizmi koji omoguuju market mejkeru stvaranje profita su
izbaeni iz modela radi pojednostavljenja).
Cilj market mejkera koji se odnosi na balansiranje ponude i tranje moe
biti ostvaren izborom one cene koja odrava nepromenjenim ukupan broj akcija u
posedu investitora. U modelu koristimo pojednostavljenu emu prilagoavanja
cena, baziranu iskljuivo na viku tranje
691
h c
*
j
p=
(1 h )s
*
j
(6)
j
gde se za vrednosti h*j, cj, i sj uzimaju oni iznosi koji su postojali pre nego
to se trgovina realizovala u tekuem danu.
5. Rezultati simulacije
Provera valjanosti ABM modela trita vri se validacijom modela.
Validacijom proveravamo slinost ASM modela sa stvarnim finansijskim tritem.
Kao to smo pokazali u Delu 3.3, postoje tri naina validacije ASM modela:
replikativna validacija, kojom uporeujemo izlazne rezultate simulacije sa realnim
finansijskim vremenskim serijama; prediktivna validacija, kojom uporeujemo
rezultate simulacije sa buduim kretanjima na tritu; i strukturna validacija, kojom
uporeujemo unutranju dinamiku simulacionog modela sa strukturom i
dinamikom na realnom tritu.
U ovom radu, provera vetakog modela berze izvrena je replikativnom
validacijom. Moda je najvanija osobina agent-baziranih modela ta da rezultujue
vremenske serije poseduju najvanije karakteristike realnih vremenskih serija
(LeBaron, 2001). Izgraeni model smatra se uspenim ako vremenske serije
trinih prinosa, dobijenih simulacijom, repliciraju kljune statistike osobine
finansijskih vremenskih serija. Statistike osobine finansijskih vremenskih serija
trinih prinosa nazivaju se stilizovane injenice.
Proveru osobina finansijskih vremenskih serija izvriemo veim brojem
statistikih alata. Za statistiku analizu i grafiku prezentaciju rezultata simulacije
korieni su programski paketi Matlab R2011, Eviews 7.2, i R.
Simulacija se otpoinje sa N agenata, od kojih svaki poseduje deo ukupne
sume novca C i raspoloivog broja akcija S. Dogaaji su raspodeljeni po danima.
Nakon to je model pokrenut, agenti plasiraju naloge i realizuju ih jednom u toku
svakog dana. Osnovni algoritam je sledei:
% Initialization
Market.Initialize
% Cash and shares distributed amongst agents.
Agent.Initialize
% Start of new day
loop until Market.Day EndData
% Agents forecast return-on-investment (with noise)
[return, variance] = Agent.Forecast
% Agents calculate optimal investment fraction and
% submit trading schedules (optimal holdings as a
692

% function of stock price).
Agent.SubmitOrder
% Market maker finds market clearing price
% (supply balances demand)
NewPrice = Market.Clearing
Market.Trade
% Agents calculate stock's daily return-on-investment
% and append to history
Agent.Update
Market.EndOfDay
end loop
Prikazani model je implementiran u programu NetLogo 5.0. Parametri

smulacija prikazani su u tabeli 1. Generisana je vetaka vremenska finansijska
serija na osnovu 10.000 opservacija. Prvi korak u analizi odnosi se na procesiranje
podataka tako da oni mogu biti statistiki testirani. Rauna se logaritamski prinos
simulirane cene da bi se kreirala originalna vremenska serija. Slika 1 prikazuje
simulirane serije cena akcija (a) i logaritamskih prinosa {rt}, gde je rt = ln(pt)
ln(pt1) (b).
Slika 2 pokazuje deskriptivnu statistiku serija prinosa, ukljuujui srednju
vrednost, standardnu devijaciju i dr. Vetaka finansijska serija trinog prinosa
podeljena je u tri dela: AS-1: od prvog do 3.000 simulacionog dana, AS-2: od
3.001 to 6.000 simulacionog dana, and AS-3: od 6.000 do 10.000 simulacionog
dana. Takoe, normalizovana vremenska serija prinosa je promeana na
sluajnoj osnovi. Sve serije prinosa pokazuju snano odstupanje od normalnosti,
koeficijenti asimetrije i spljotenosti statistiki znaajno odstupaju od oekivanih
vrednosti za normalnu distribuciju. Sve serije imaju izraenu leptokurtozu i
asimetrine repove. Sve serije imaju due leve repove. Histogrami serija prinosa
(Slika 2) pokazuju postojanje debljih repova i otrijeg vrha nego kod normalne
distribucije. Takoe, distribucije nisu simetrine. Konkretno, leva strana
distribucije je dua od desne, tj. ee se deavaju nagli padovi cene nasuprot
skokovima.
Tabela 1. Parametri simulacije
Parameters
Broj agenata (N)
Struktura fundamentalista-artista-buan
Ukupan broj akcija (S)
Poetni kapital - gotovina (C)
Poetna cena
Broj dana simulacije (T)
Vrednost
500
40-40-20
100.000
1.000.000
100
10000
693

Tabela 2. Osnovni statistiki testovi heteroskedastinosti i nelineranosti
Serije
JB(5%)
141508.85
13616.64
43654.67
67124.87
140010.87
Prinos
AS-1 (1-3000)
AS-2 (3001-6000)
AS-3 (6001-10000)
Promeana serija (AS)
KS(5%)
0.40817
0.41165
0.41001
0.40715
0.05193
ARCH
2116.5075
459.0469
669.7441
884.0673
3.8917
BDS
A (71.971)
A (38.231)
A (38.999)
A (46.284)
R (2.044)
Kritina vrednost za Jarque-Bera (JB) test je 5.98637, za Kolmogarov-Smirnov (KS) je 0.01356, i za

Arch test je 18.3070. Rezultati testa 'A' (accept) ili 'R' (reject) u koloni BDS zasnivaju se na nivou
poverenja od 0.05 za =1, i DIM=5.
Slika 1. a) Simulirana vremenska serija kretanja cena; b) logaritamski prinos

a)
Simulated price
250
200
150
100
50
1000
2000
3000
4000
5000
Days
6000
7000
8000
9000
6000
7000
8000
9000
10000
b)
Logaritmic returns
1.5
0.5
-0.5
-1
-1.5
694
1000
2000
3000
4000
5000
Days
10000

Slika 2. Statistika serija vetakih prinosa
a)
Prinos
5,000
Series: RETURN
Sample 1 10001
Observations 10000
4,000
Mean
Median
Maximum
Minimum
Std. Dev.
Skewness
Kurtosis
3,000
2,000
5.34e-05
0.008072
1.142901
-1.395651
0.112533
-1.817014
21.06696
1,000
Jarque-Bera 141508.8
Probability
0.000000
0
-1.0
-0.5
0.0
0.5
1.0
b) AS-1
800
Series: AS1
Sample 1 10001
Observations 3000
700
600
Mean
Median
Maximum
Minimum
Std. Dev.
Skewness
Kurtosis
500
400
300
-5.00e-05
0.005602
0.453010
-1.012366
0.099292
-1.508201
12.99172
200
Jarque-Bera
Probability
100
13616.64
0.000000
0
-1.0
-0.8
-0.6
-0.4
-0.2
0.0
c)
0.2
0.4
AS-2
1,600
Series: AS2
Sample 1 10001
Observations 3000
1,400
1,200
Mean
Median
Maximum
Minimum
Std. Dev.
Skewness
Kurtosis
1,000
800
600
400
0.000277
0.009800
1.142901
-1.128670
0.113385
-1.766504
21.35089
Probability
0.000000
200
0
-1.2
-1.0
-0.8
-0.6
-0.4
-0.2
0.0
0.2
0.4
0.6
0.8
1.0
1.2
695

d) AS-3
2,000
Series: AS3
Sample 1 10001
Observations 4000
1,600
Mean
Median
Maximum
Minimum
Std. Dev.
Skewness
Kurtosis
1,200
800
-3.70e-05
0.008113
1.141249
-1.395651
0.120950
-1.942469
22.68899
400
Probability
0.000000
0
-1.0
-0.5
0.0
0.5
1.0
Grafik verovatnoe normalne raspodele je koristan za procenu da li podaci

potiu iz normalne distribucije. Pretpostavka o normalnosti prinosa je razumna
ukoliko se veina podataka nalazi u blizini linije. Slino, quantile-quantile grafik je
koristan za proveru da li dva uzorka dolaze iz iste raspodele. Oba grafika (slika 3)
jasno potvruju da distribucija prinosa nije normalna.
Sve simulirane serija prinosa ukazuju na pojavu grupisanja volatilnosti
(heteroskedastinost) (Bollerslev, 1992). Engleov ARCH test ispituje postojanje
grupisanja volatilnosti u vremenskim serijama. Poput ranijih testova, i ARCH test
snano odbacuje nultu hipotezu nepostojanja korelacije volatilnosti i normalnosti
distribucije prinosa (tabela 2).
Slika 3. a) Grafik verovatnoe normalne raspodele i b) Quantile-quantile grafik
QQ Plot of Return Data versus Standard Normal
Normal Probability Plot

1.5
Quantiles of Return
Probability
0.999
0.997
0.99
0.98
0.95
0.90
0.75
0.50
0.25
0.10
0.05
0.02
0.01
0.003
0.001
0.5
-0.5
-1
-1.5
-4
-1
-0.5
0
Return
a)
0.5
-3
-2
-1
0
1
Standard Normal Quantiles
b)
Jedan od najinteresantnijih rezultata simulacija agent-baziranih modela je

da rezultujue serije prinosa prate distribuciju stepenog zakona, sa jasno izraenim
debelim repovima. Slike 4 i 5 pokazuju postojanje stepenog zakona distribucije
696
prinosa. Pored toga, Slika 5 ukazuje na pojavu skaliranja koje je zapaeno u

realnim vremenskim serijama (Stanley and Mantegna, 1999). Slika pokazuje
razdvojene Gausove distibucije od Levy distribuciji prinosa. Ova osobina ukazuje
na pojavu multi-fraktalnog ponaanja i samoslinosti u posmatranim vremenskim
serijama.
Grafik 4. Distribucija normalizovanog
prinosa
Slika 5. Gustina vervatnoe negativnih i

pozitivnih prinosa.
0
0.5
10
Simulated Data
Gaussian Data
0.45
negative tail
positive tail
0.4
Probability density P(return>x)
-1
0.35
0.3
0.25
0.2
0.15
10
-2
10
-3
10
0.1
0.05
0
-10
-4
-8
-6
-4
-2
10
10
-1
10
10
10
x (Unit of standars deviation)
10
Zakljuak
Odstupanje empirijskih injenica finansijskih podataka od pretpostavki
klasine finansijske teorije pokrenulo je vie razliitih pravaca istraivanja. Jedan od
njih je agent-bazirano modeliranje i simulacije (ABMS), i njihova primena u
ekonomskoj nauci - agent-bazirana raunarska ekonomija (ACE). Zasnovana na
posmatranju ekonomije kao nelinearnog dinamikog sistema, ACE stavlja akcenat na
modeliranje komponenti sistema, predstavljenih vetakim agentima i relacija
izmeu njih u kome se dinamika modela ispoljava kroz samoorganizovanost
komponenti i pojavu emergentnih fenomena. Cilj ovog pristupa je bolje razumevanje
kompleksnih obrazaca i fenomena opaenih u ekonomskim sistemima.
Raunarska simulacija agent-baziranih modela je vana za izgradnju i
proveru novih teorijskih modela. Premda postoji vie razliitih naina validacije
modela kroz simulaciju, ova oblast je jo uvek nova i bolje prihvatanje ABM
modela u budunosti e u mnogome zavisiti od izgradnje jasnijih i preciznijih
tehnika za proveru izgraenih modela.
ABMS metodologiju smo primenili u izgradnji jednostavnog modela
finansijskog trita. Model agenta koji predstavlja trgovca zasniva se na
uproenom modelu tehnikog i fundamentalnog trgovca. Mehanizam formiranja
trine cena bazira se na modelu periodine aukcije sa pronalaenjem ravnotene
cene koja izjednauje ponudu i tranju. Nai rezultati pokazuju da i pored toga to
se model zasniva na izuzetno pojednostavljenom modelu trinih uesnika i samog
697
trita, vremenske serije prinosa dobijene raunarskom simulacijom ispoljavaju

najznaajnije osobine prinosa na realnim finansijskim tritima. Vremenske serije
trinih prinosa dobijene simulacijom jasno pokazuju odstupanje od normalne
distribucije prinosa. Rezultujue serije prinosa imaju izraeno visoke vrednosti
koeficijenata asimetrije (skewness) i spljotenosti (kurtosis), mnogo izraeniji vrh
distrbucije u odnosu na normalnu distribuciju i pojavu debelih repova u distribuciji
(fat tail distribution of returns). Konano, simulirane serije prinosa reprodukuju
osobinu postojanja heteroskedastinosti - grupisanja volatilnosti (volatility cluster),
kao i pojavu nelinearnosti u seriji prinosa.
Budua istraivanja autora u ovoj oblasti idu u pravcu kreiranja realnijeg
modela trgovaca, inkorporiranja mikrostrukture trita u model, i modeliranja
relacija izmeu trinih uesnika. ABMS modeliranja zahtevaju i kvalitetniju
prediktivnu validaciju modela, kao i mnogo blie povezivanje agent-baziranih
raunarskih modela i modeliranja rizika na finansijskom tritu. Meutim, ABMS
metodologija predstavlja veliki iskorak u odnosu na klasino matematikoraunarsko modeliranje i sa ubrzanim rastom raunarske snage procesora i
paralelnog raunarstva dobijae sve znaajniju ulogu.
Literatura
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
698
Ariel, R. (1987) A Monthly Effect on Stock Returns. Journal of Financial Economics. 18: 161-174.
Arthur, B. W., Durlauf, S. and Lane, D. (editors) (1997) The Economy as an Evolving
Complex System II, SFI Studies in the Sciences of Complexity, vol. 27. Addison-Wesley,
Reading, MA.
Arthur, W. Brian (1990) Positive Feedbacks in the Economy, Scientific American, 262
(February 1990), pp.92-99
Arthur, W. Brian (2005) Complexity and the Economy: An Interview with W. Brian Arthur,
Complexity And The Economy: Implications for Economic Policy, John Finch edt., pp.17-32
Arthur, W.B. (1994) Inductive reasoning and bounded rationality, American Economic Review,
84(2):406-411.
Axtell, Robert (2000) Why Agents? On the Varied Motivations for Agent Computing in the
Social Sciences, in Proceedings of the Workshop on Agent Simulation: Applications, Models
and Tools, Argonne National Laboratory, IL.
Bailey E. Roy (2005) The Economics of Financial Markets, Cambridge University Press.
Banz, R (1981) The Relationship Between Market Value and Return of Common Stocks,
Journal of Financial Economics, November pp.453-460.
Barone, E (1990) The Italian stock market: efficiency and calendar anomalies, Journal of
Banking and Finance, 14, 483-510.
Bar-Yam,Yaneer (1997) Dynamics of complex systems, Addison-Wesley.
Bianchi, C., Cirillo, P., Gallegati, M. and Vagliasindi, P.A. (2007) Validating and Calibrating
Agent-Based Models: A Case Study. Computational Economics, 30 (3): 245-264.
Bollerslev, T., Chou, R.Y., Kroner, K.F. (1992) ARCH modeling in finance: A review of the
theory and empirical evidence, Journal of Econometrics, 52, 5-59.
Bonabeau, Eric (2002) Agent-based modeling: Methods and techniques for simulating human
systems, PNAS, vol. 99, suppl. 3, pp.7280-7287
Bonjak, Z. (2006) Inteligentni sistemi i poslovna primena, Novi Sad.

15. Brustoloni, J.C. (1991) Autonomous agents: Characterization and requirements, (Technical
Report CMU-CS-91-204) Pittsburgh, PA: Carnegie Mellon University.
16. Chen, S.H. and Yeh, C.H. (2001) Evolving traders and the business school with genetic
programming: A new architecture of the agent-based artificial stock market, Journal of
Economic Dynamics and Control, 25(3-4), 363393.
17. Conrad, J. and Kaul, G. (1988) Time-variation in expected returns, Journal of Business, 61(4):
409425.
18. Cutler, D., Poterba, J. and Summers, L. (1989) What moves stock prices?, Journal of Portfolio
Management, 15, 412.
19. Dawson, M.R.W. (2004) Minds and Machines: Connectionism and Psychological Modeling,
Blackwell.
20. Engle, R.F (1995) ARCH: Selected Readings, Oxford University Press.
21. Fama, E. and French, K. (1992) The Cross-Section of Expected Stock Returns, Journal of
Finance, 47, 427-465.
22. Fama, E.F. and French, K.R. (1988) Dividend yields and expected stock returns, Journal of
Financial Economics, 22: 325.
23. Farmer, J. Doyne and Geanakoplos, John (2009), The virtues and vices of equilibrium and the
future of financial economics, Complexity, 14(3): 11-38.
24. Finnerty, J. (1976) Insiders and Market Efficiency, Journal of Finance, 31, pp. 1141-1148.
25. French, Kenneth (1980) Stock Returns and the Weekend Effect, Journal of Financial
Economics, 8, 55-69.
26. Gibbons, M., and Hess, P. (1981) Day of the week effects and asset returns, Journal of
Business, 54, 579-596.
27. Haugen, R and Jorion, P (1996) The January Effect: Still Here after All These Years, Financial
Analysts Journal (January-February): 27 31.
28. Holland, J. (1995) Hidden order: How adaptation builds order, Basic Books.
29. Holland, J. H. and Miller, J. H. (1991) Artificial adaptive agents in economic theory, American
Economic Review, 81(2):365370.
30. Holland, John H. (1992) Genetic Algorithms, Scientific American, 267, 66-72.
31. Keim, D (1983) Size-related anomalies and stock return seasonality: further empirical
evidence, Journal of Financial Economics, 12:1332.
32. Lakonishok, J. and Lee, I. (2001) Are Insiders Trades Informative, Review of Financial
Studies, 14 (1), 79-112.
33. Lakonishok, J. and Smidt, S. (1988) Are seasonal anomalies real? A ninety year perspective,
The Review of Financial Studies, 1, 403-425.
34. LeBaron, B. (2001) A builders guide to agent based financial markets, Quantitative Finance, 1
(2). 254261.
35. LeBaron, B. (2006) Agent-based computational finance, In Handbook of Computational
Economics, Vol. 2: Agent-Based Computational Economics, L.Tesfatsion and K. Judd, Eds.
North-Holland.
36. Lo, A. W. and MacKinlay, A. C. (1999) A Non-Random Walk Down Wall Street, Princeton
University Press.
37. Lo, A.W. and MacKinlay, A.C. (1988) Stock market prices do not follow random walks:
evidence from a simple specification test, Review of Financial Studies, 1(1): 4166.
38. Maes, P. (1995) Artificial life meets entertainment: Life like autonomous agents,
Communications of the ACM, 38(11), 108-114.
39. Mandelbrot, B. (1963) The variation of certain speculative prices. The Journal of Business, 36:
394-419.
40. Mandelbrot, B.B. (1972) Statistical methodology for nonparametric cycles: From covariance to
R/S analysis, Annals of Economic and Social Measurement, 1/3, 259-290.
699

41. Mandelbrot, B.B., (1969) Long - run linearity, locally Gaussian process, H-spectra, and infinite
variances, International Economic Review, 10, 82 -111.
42. Merrick, K.E. and Maher, M.L. (2009) Motivated Reinforcement Learning, Springer.
43. Poole, D., Mackworth, A., and Goebel, R. (1998) Computational intelligence - A logical
approach, New York: Oxford University Press.
44. Radovi, Ognjen (2011) Agent-bazirani model elektronskog finansijskog trita, doktorska
disertacija, Ekonomski fakultet u Subotici, maj 2011.
45. Reiganum, M (1981) Misspecification of capital asset pricing: empirical anomalies based on
earnings, yields and market values, Journal of Financial Economics 9:1946.
46. Rickles, Dean (2009) Econophysics and Financial Market Complexity, In J. Collier and C.
Hooker (eds.). Handbook of the Philosophy of Science, Vol. 10: Philosophy of Complex
Systems. Elsevier.
47. Tesfatsion, L. (2002) Agent-Based Computational Economics: Growing Economies From the
Bottom Up, Artificial Life, 8, 5582.
48. Tesfatsion, L. (2003) Agent-based computational economics: modeling economies as complex
adaptive systems, Information Sciences, 149:4, 262-268.
49. Tesfatsion, L. (2006) Agent-Based Computational Economics: A Constructive Approach To
Economic Theory, in L. Tesfatsion and K. L. Judd (eds.), Handbook of Computational
Economics, Volume 2: Agent-Based Computational Economics, Handbooks in Economics
Series, North-Holland.
50. Troitzsch, K. (2004) Validating simulation models, Proceedings of the 18th European
Simulation Multiconference, pp. 98-106.
51. Wan, H.A., Hunter, A., and Dunne, P. (2002) Autonomous Agent Models of Stock Markets,
Artificial Intelligence Review, 17:2, 87-128.
52. Wooldridge, M., and Jennings, N. R. (1995) Intelligent agents: Theory and practice, The
Knowledge Engineering Review, 10(2), 115-152.
53. Wooldridge, Michael (2002) An Introduction to Multi-Agent Systems, John Wiley and Sons,
Chichester, England.
AGENT-BASED MODELING
A NEW PARADIGM OF ECONOMIC MODELING
Abstract: Standard financial models are based on the assumptions of the market
agents' rationality and the efficient market theory. A significant empirical
evidence indicates the unreality of these assumptions. Agent-based modeling and
simulations represent a new approach in the economic systems monitoring and
modeling by using nonlinear dynamic systems. Agent-based modelling is a
computational method based on synthetic approach for building a model as a set
of a number of autonomous entities (agents) and simulation of their behaviour
and interactions. The aim of the paper is to give a review of the postulates of
agent-based modeling and to stress the advantages of this approach in
comparison to classical financial models. to show its application at the financial
markets. Besides that, the authors develop a simple agent-based model of
financial market with the periodic auction. Resulting time series of the model of
artificial financial market replicate successfully the most important statistical
features of the returns at the real financial markets and emphasizes the deviation
of the normal distribution as a pillar of the classical financial theory.
Key words: Agent-Based Modeling, Agent-Based Simulation, Agents, Artificial
Stock Market.
700
Uputstvo za pisanje radova za asopis EKONOMSKE TEME

1. Obim referata: najmanje jedan autorski tabak (30000 karaktera bez razmaka); Margine:
Page Setup - Margins - top, bottom - 5cm, left, right - 4cm, header, footer - 4.3cm;
Paper size: A4; Font: Times New Roman (latinica) - 11pt. Prored: Paragraph - Indents
and spacing: Indentation: Left, Right 0; Special: First line 1.27; Spacing: Before 6pt,
After 0pt; Line spacing: Single. Tabele raditi u programu Word for Windows, slike u
Corel Draw.
2. Forma rada: Naslov rada na srpskom (bold, velika slova, 12pt, centrirano); Nauno
zvanje, ime i prezim (bold, mala slova, 12pt, centrirano); Fusnota: institucija, e-mail
(10pt); Rezime i kljune rei na srpskom (italic, 10pt); Podnaslovi (bold, mala slova,
11pt, centrirano); Uvod, razrada i zakljuak (11pt); Tekst rada (11pt); Literatura (10pt);
Naslov rada, abstract i kljune rei na engleskom (10pt).
3.
Reference u tekstu navoditi na sledei nain: (Stankovi, uki 2009, 41) - br.strane
ako je potrebno.
Reference ne navoditi u fusnotama.
Listu referenci na kraju rada navesti po abecednom redu prezimena autora (10pt) po
sledeem modelu:
Knjige, monografije: Prezime, ime autora (godina izdanja) Naslov publikacije. Mesto:
ime izdavaa.
Npr. Stankovi, Lj., uki, S. (2009) Marketing. Ni: Ekonomski fakultet.
lanci u naunim asopisima: Prezime, ime autora (godina izdanja) Naslov lanka.
Naslov asopisa, Vol(broj): strane.
Npr. Keller, K. (1993) Conceptualizing, Measuring, and Managing Customer-Based
Brand Equity. Journal of Marketing, 57(1): 1-22.
Radovi u zbornicima sa konferencija: Prezime, ime autora (godina izdanja) Naslov
lanka. Naziv konferencije: br. strana. Mesto odravanja, organizator.
Npr. Jerger, J., Knogler, M. (2009) The economic and financial crisis in South-Eastern
Europe. Proceedings of the Scientific Conference The Challenges of the World
Economic Crisis: 1-11. Ni: Faculty of Economics.
Internet izvori: Naziv, adresa sajta (datum pristupa). Npr. Narodna banka Srbije,
www.nbs.rs (15.02.2011.)
SVI RADOVI SE RECENZIRAJU. RADOVI E BITI KATEGORIZOVANI PREMA

PRAVILNIKU MINISTARSTVA ZA NAUKU I TEHNOLOKI RAZVOJ REPUBLIKE
SRBIJE. SAMO RADOVI KOJI DOBIJU DVE POZITIVNE RECENZIJE BIE
OBJAVLJENI.
Guideline for writting papers for ECONOMIC THEMES:

1.
The paper should be introduced at at least one authors sheet (30 000 characters without
spaces). Page format: Page Setup - Margins - top, bottom - 5cm, left, right - 4cm, header,
footer - 4.3cm; Paper size: A4; Font: Times New Roman (Latin) - 11pt. Spacing:
Paragraph - Indents and spacing: Indentation: Left, Right 0; Special: First line 1.27;
Spacing: Before 6pt, After 0pt; Line spacing: Single; Tables and formulas write in
program Word for Windows, and for pictures use Corel Draw.
2.
Paper should have: Title in English (bold, all caps, 12pt, center); Scientific degree,
authors name (bold, small caps, 12pt, center); Footnote: institution, e-mail (10pt);
Abstract and key words in English (italic, 10pt); Subtitles (bold, small caps, 11 pt,
center); Introduction, elaboration and conclusion (11pt); References (10pt); Title,
abstract and key words in Serbian (10pt).
3.
References should be cited in the text as follows: (Stankovi, uki 2009, 41) - page
number if necessary.
References should not be listed in the footnotes.
The list of references should be arranged in alphabetical order by the authors last
name at the end of the paper (10pt), according to following model:
Books, monographs: Authors last name, first name (year of publication) Title. Place:
Publisher.
E.g. Stankovi, Lj., uki, S. (2009) Marketing. Ni: Ekonomski fakultet.
Articles in scientific journals: Authors last name, first name (year of publication)
Article title. Journal title, Vol (issue): Page numbers.
E.g. Keller, K. (1993) Conceptualizing, Measuring, and Managing Customer-Based
Brand Equity. Journal of Marketing, 57(1): 1-22.
Papers in Proceedings: Authors last name, first name (year of publication) Paper title.
Conference title: Page number(s). Place of meeting, Organizator.
E.g. Jerger, J., Knogler, K. (2009) The economic and financial crisis in South-Eastern
Europe. Proceedings of the Scientific Conference The Challenges of the World
Economic Crisis: 1-11. Ni: Faculty of Economics.
Internet sources: Title, website address (access date). E.g.Narodna banka Srbije,
www.nbs.rs (15.02.2011.)
ALL PAPERS WILL BE REVIEWED. ONLY PAPERS WHICH HAVE TWO

POSITIVE REVIEWS WILL BE PUBLISHED.
CIP -
,
33(497.11)
EKONOMSKE teme / glavni i odgovorni
urednik Sran Marinkovi. - God. 28, br. 1
(1990)- . - Ni : Ekonomski fakultet
Univerziteta u Niu, 1990- (Ni : Sven). - 24
cm
Tromeseno. - Je nastavak: Zbornik radova Univerzitet u Niu. Ekonomski fakultet =
ISSN 0351-1367
ISSN 0353-8648 = Ekonomske teme
COBISS.SR-ID 17960194

Et2012 4 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Et2012 4 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

EK O N OM SK E

Veselin Drakovi, Mimo Drakovi

Gordana Marjanovi, Vladimir Mihajlovi

Slavica Joveti, Nenad Jankovi

Borko Krsti, Jelena Radojii

Sran Marinkovi, Isidora Ljumovi

Sreten uzovi, Svetlana Sokolov-Mladenovi

10. Ljiljana Stankovi, Suzana uki, Ana Popovi

IZAZOVI EKONOMSKE NAUKE

Univerzitet u Kragujevcu, Ekonomski fakultet, pveselinovic@kg.ac.rs

Globalizacija, zbog gusto isprepletanih tokova meusobnih povezanosti,

Izazovi ekonomske naukeu uslovima globalne ekonomske krize

stanovnitvu. Razlog nastanka subprimarnog trita lei u konstantnom rastu cena

primarni hipotekarni krediti koji su se odobravali poveriocima koji su

Osnovni uzrok krize treba traiti u veoma ekspanzivnoj monetarnoj politici

Globalna ekonomska kriza je pogorala realno stanje privreda svih zemalja

Izazovi ekonomske naukeu uslovima globalne ekonomske krize

Prvi znaci blagog oporavka privrede SAD registrovani su u treem i

U odnosu na isti kvartal prethodne

Izvor: EUROSTAT, februar, 2009.

Za oporavak privrede SAD u 2009. godini bilo je izdvojeno 800 mlrd.

4,9%) kvartalu 2009. godine. U okviru EU do ublaavanja recesije privreda

U odnosu na isti kvartal prethodne

Izvor: EUROSTAT, februar, 2009.

Blagi oporavak svetske privrede i nacionalnih privreda od druge polovine

Izazovi ekonomske naukeu uslovima globalne ekonomske krize

2008. godine stopa nezaposlenosti u evrozoni bila je 7,7%, a u EU 7,1%, a zatim je

Izvor: EUROSTAT, novembar, 2011.

Makroekonomske performance veine zemalja su poboljane u 2010.

4,5%. Svetska trgovina je porasla za 12,8%. Stopa nezaposlenosti u evrozoni je

U odnosu na isti kvartal

Izvor: EUROSTAT, februar, 2012.

Ekonomski oporavak svetske privrede, nakon ubrzanja u prvom kvartalu

Izazovi ekonomske naukeu uslovima globalne ekonomske krize

Ekonomski oporavak usporava visoka nezaposlenost i slaba lina

usporavanje inflacije. U nepovoljnijem meunarodnom ekonomskom okruenju i

*Svetski BDP raunat po paritetu kupovne moi

Smanjuju se izgledi da se u 2012. godini ostvari skroman ekonomski rast

Izazovi ekonomske naukeu uslovima globalne ekonomske krize

Evropska komisija je u projekcijama makroekonomskih indikatora ukazala

finansijskom sektoru. Dugorono odriv ekonomski razvoj u postkriznom period,

Izazovi ekonomske naukeu uslovima globalne ekonomske krize

Iako nacionalizacija finansijskih institucija u SAD i Velikoj Britaniji

Izazovi ekonomske naukeu uslovima globalne ekonomske krize

Antiglobalizacijski pokret, koji je i popularisao pojam neoliberalizma,

ekonomiste napisan krajem 80-ih godina u kome je pokuao da sumira iskustva

Izazovi ekonomske naukeu uslovima globalne ekonomske krize

potkopan. Iz ugla najvatrenijih kritiara, neoliberalizam je politika strategija

CHALLENGES TO ECONOMIC SCIENCE IN CONDITIONS

PUT U INSTITUCIONALNI NIHILIZAM

Univerzitet Crne Gore, Fakultet za pomorstvo Kotor

Veselin Drakovi, Mimo Drakovi

Put u institucionalni nihilizam sluaj drava Jugoistone Evrope

Veselin Drakovi, Mimo Drakovi

razoblieni. Akademska sfera svojim utanjem i neinjenjem (ast rijetkim

otvorena represivnost sistema vlasti, dominacija birokratskog etatizma i

Sprovoenje optih drutvenih i ekonomskih reformi (perestrojka)

Put u institucionalni nihilizam sluaj drava Jugoistone Evrope

Bijedni raun socijalizma (Shatalin) zamijenjen je novim mutantnim

Indeks 2009 (1989=100)

Godinja stopa rasta

Izvor: prilagoeno prema: Domazet 2010, str. 15.

Prelazak na mjeovitu institucionalnu ekonomiju u Kini 80-ih i 90-ih

5. ravnotenom nivo autputa, : determinie poloaj vertikalne (dugorone)

Zamenom jednakosti (2) u (1), i diferenciranjem po , dobijamo: