Nehomogeni Dodatni Razmaknuti Metalni Oklop Za Oklopna Vozila

UNIEVRZITET U NOVOM SADU
FAKULTET TEHNIKIH NAUKA
mr Sebastian S. Balo
NEHOMOGENI DODATNI RAZMAKNUTI

METALNI OKLOP ZA OKLOPNA VOZILA
doktorska disertacija
mentor: Prof. Dr Leposava ianin

komentor: Dr Vencislav Grabulov
Novi Sad, 2010.god.
lanovi komisije:
1.
Dr Katarina Geri, redovni profesor, predsednik
2.
Dr Leposava ianin, profesor emeritus, mentor
3.
Dr Vencislav Grabulov, nauni savetnik, komentor
4.
Dr Mladen Panti, redovni profesor, lan
5.
Dr Damir Kaka, redovni profesor, lan

21000 , 6

, :
, :
, :
, :
Q4.09.13
, :
, :
, . .
, :
, :
, :
, :
, :
, :
, :
2010.
, :
, :
6, 21000
, :
6 160 , 147 , 60 , 134
(// ////)
, :
, :
/q , :
, , ,
,
, :
6, 21000
, :
, :

,
7,9 - 12,7 .
Me,
50CrV4 Hardox 450.
, Hardox 450
. ,
,
9 6

.
, :
: 23.12.2009..
, :
, :
, :
Q2..06-05- 1
UNIVERSITY OF NOVI SAD FACULTY OF TECHNICAL SCIENCES

21000 NOVI SAD, Trg Dositeja Obradovia 6
KEY WORDS DOCUMENTATION

Accession number, ANO:
Identification number, INO:
Document type, DT:
Monographic publication
Type of record, TR:
Q4.09.13
Contents code, CC:
PhD.Thesis
Author, AU:
MSc Sebastian Balo
Mentor, MN:
Dr Leposava ianin, professor emeritus
Title, TI:
Non-homogenous spaced metallic armour for armoured vehicles
Language of text, LT:
Serbian
Language of abstract, LA:
Serbian and English
Country of publication, CP:
Serbia
Locality of publication, LP:
Voivodina
Publication year, PY:
2010
Publisher, PB:
University of Novi Sad, Faculty of Techical Sciences
Publication place, PP:
Trg Dositeja Obradovia 6, 21000 Novi Sad
Physical description, PD:

Scientific field, SF:
Introduction and 6 chapters on 160 pages, 147 references, 60 tables, 134

figures
Materials Science and Engineering Materials
Scientific discipline, SD:
Metallic Materials
Subject/Key words, S/KW:
spaced add-on armour, high strength steels, fences, perforated plates,

ballistic resistance
(chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/appendixes)
UC
University Library, Trg Dositeja Obradovia 6, 21000 Novi Sad
Holding data, HD:

Note, N:
Abstract, AB:
The aim of this work is to test the hypothesis that it is possible to increase
protection level from armour piercing 7.9 mm to armour-piercing incendiary
12,7 mm ammunition, by a non-homogenous spaced metallic armour. Two
fences made from patented wire and six perforated plates made from
50CrV4 and Hardox 450 steel were made. After ballistic testing, it was found
that Hardox 450 steel posesses an optimal relation between strength and
ductility. Furthermore, perforated plate made from this type of steel, with hole
diameter of 9 mm and 6 mm thickness offers optimal ballistic characteristics
and complies with domestic armour protection standards.
Accepted by the Scientific Board on, ASB:
University of Novi Sad, Faculty of Technical Sciences: 23.12.2009..
Defended on, DE:

Defended Board, DB:
President:
Dr Katarina Geri, full professor
Member:
Dr Mladen Panti, full professor
Member:
Dr Damir Kaka, full professor
Member.
Dr Vencislav Grabulov, senior research fellow
Member, Mentor:
Dr Leposava ianin, professor emeritus
Menthor's sign
Obrazac Q2..06-05- Izdanje 1
NEHOMOGENI DODATNI RAZMAKNUTI METALNI OKLOP ZA OKLOPNA

VOZILA
Saetak
Kljune rei: dodatni oklop, reetke, perforirane ploe, balistika zatita, mehanike
osobine, geometrija
Dodatni oklop za oklopna vozila predstavlja danas vrlo aktuelan vid poveanja
balistike zatite postojeih vozila. Posebna vrsta dodatnog oklopa je nehomogeni metalni
razmaknuti oklop u vidu mrea, reetki ili perforiranih ploa. Ovaj tip oklopa funkcionie na
principu indukcije nehomogenih napona unutar probojnog jezgra projektila, usled dolazi ili do
pojave napadnog ugla izmeu ose projektila i vektora brzine ili do loma jezgra. U prvom
sluaju projektil u osnovni oklop vozila vri udar pod nepovoljnim uglom priblino
pljotemice, dok je u drugom sluaju, kinetika energija pojedinanih paradi jezgra znaajno
manja u odnosu na neoteeno jezgro. Pored toga, pri lomu, parii jezgra takoe u odnosni
oklop vre udar sa napadnim uglom, tako da im je probojnost viestruko manja. Posebna
prednost ovog tipa oklopa jeste nia cena u odnosu na druge tipove dodatnih oklopa, posebno
keramike. Osnovna hipoteza rada je da se upotrebom ovog tipa oklopa, moe poveati stepen
zatite sa nivoa probojne municije kalibra 7,9 mm tipa SmK na kalibar 12,7 mm sa probojno
zapaljivim projektilom M-8, to je priblino dvostruko poveanje, uz upotrebu slobodno
dostupnog materijala. Za postizanje ovog nivoa balistike zatite, potrebna je optimizacija
mehanikih osobina materijala, posebno u pogledu dobijanja optimalnog odnosa izmeu
vrstoe i duktilnosti i geometrije.
Eksperimentalni deo ovog rada obuhvatio je izradu dva tipa reetki i est tipova
perforiranih ploa, sa geometrijom koja je dobijena u skladu sa novopostavljenim modelom
prikazanim u radu. Reetke su izraene od patentirane ice prenika 5 mm, na najmanjem
meusobnom rastojanju 9 mm, koje su umetnute u ram zavarene konstrukcije od L-profila.
Korieni su prenici otvora perforiranih ploa 7 i 9 mm, debljina 4 i 6 mm, dok je najmanje
ratojanje izmeu otvora bilo konstantno i jednako polovini prenika otvora. Perforirane ploe
su izraene od dva tipa elika visoke vrstoe, 50CrV4 i Hardox 450. elik 50CrV4 je kaljen
i otputen na dve temperature, 170 (najvea vrstoa, najmanja duktilnost) i 450 oC (srednja
vrstoa i duktilnost), dok je Hardox 450 upotrebljen u stanju isporuke (srednja vrstoa,
najvea duktilnost). Spajanje osnovne ploe sa dodatnim oklopom izvreno je nosaima, sa
vrstom vezom dodatnog oklopa i nosaa i slobodnom njihajuom vezom. Pored balistikog
ispitivanja, koje ima primarni znaaj sa gledita selektivnosti tipova predoklopa, izvrena je i
analiza otpornosti predoklopa na viestruke pogotke, kroz parametre koji opisuju oteenu
povrinu.
Rezultati balistikih ispitivanja nedvosmisleno su pokazali da se za optimalni tip
predoklopa moe smatrati perforirana ploa izraena od elika Hardox 450, sa prenikom
otvora 9 mm i debljinom 6 mm sa vrstim tipom montae. Ovaj tip predoklopa je jedini koji
je u potpunosti zadovoljio kriterijum zatite, koji podrazumeva da nijedan od pet ispaljenih
projektila ne izvri prodor ili proboj sistema predoklop osnovni oklop. tavie, ovaj tip
predoklopa je zahvaljujui optimalnim mehanikim osobinama materijala (Rm=1450 MPa,
Rp0,2%=1255 MPa, A=11 %, Z=45 %, KV=60 J i tvrdoa 445 HB) obezbedio i najmanju
oteenu povrinu u poreenju sa drugim tipovima predoklopa izraenih od drugog materijala
i iste geometrije.
NON-HOMOGENOUS ADD-ON SPACED METAL ARMOUR FOR ARMOURED

VEHICLES
Synopsis
Key words: add-on armour, wire fences, perforated plates, ballistic protection, mechanical
properties, geometry
Add-on armour is a very attractive way of improving armour protection of armoured
vehicles in service today. A special type of add-on armour is the non-homogenous spaced
armour in form of wire fence or perforated plates. This type of armour induces nonhomogenous stresses in projectiles penetrating core, which leads to a yawed impact, or core
fracture. In the first case, the core impacts roughly sideways, while in the second, kinetic
energy of the core fragments is much lower. Furthermore, the fragments yaw, which greatly
reduces their penetration ability compared to the core. A special advantage of this type of addon armour is a lower cost compared to ceramics. The basic hypothesis of this work was that it
is possible to increase protection level from 7.9 mm SmK armour piercing to 12.7 mm
armour-piercing incendiary ammunition, which is roughly a two-fold increase, by using a
commercial materials. For achieveing this level of protection, optimization of mechanical
properties is needed, especially in terms of achieving the optimal ratio of strength and
ductility, as well as optimization of geometry.
The experimental part of this work comprised the manufacture of two types of wire
fences and six types of perforated plates, in accordance to the newly proposed model,
presented in this work. Wire fences were made by using 5 mm patented wires, placed at the
minimum distance of 9 mm. These were suspended in a welded wire frame, made from Lprofiles. Perforated plates have had hole diameters of 7 and 9 mm, 4 or 6 mm thickness, while
the distance between hole edges was equal to the half of hole diameter. Perforated plates were
made from two types of high strength steel, 50CrV4 and Hardox 450. 50CrV4 was tempered
at 170 (maximum strength, minimum ductility) and 450 oC (medium strength and ductility),
while Hardox 450 was used as received from the manufacturer (medium strength, maximum
ductility). Joining the basic plate and add-on armour was achieved by using two steel frames,
in a fixed and hanging position. Besides ballistic testing, which has had a selective
significance, an analysis of multi-shot resistance was done, by using several parameters that
describe damaged area.
Ballisting testing results have shown that the perforated plate made from Hardox 450
steel, with a hole diameter of 9 mm, 6 mm thickness and fixed mounting is the optimal add-on
armour. This add-on armour is the only one that complies with protection criterion, that no
projectile out of five penetrates the add-on basic armour system. Furthermore, mechanical
properties of this type of add-on armour (UTS=1450 MPa, YS=1255 MPa, A=11 %, Z=45 %,
KV=60 J i BHN=445) enabled the smallest damaged area, compared to add-on types of
armour made from other materials and with the same geometry.
II
Ova doktorska disertacija uraena je pod rukovodstvom dr Leposave ianin,

emeritus profesora Fakulteta tehnikih nauka u Novom Sadu kojoj elim da izrazim veliku
zahvalnost za pruen nauni nadzor u toku rada. Takoe, elim da izrazim veliku zahvalnost i
Dr Vencislavu Grabulovu, trenutno direktoru Instituta za ispitivanje materijala Srbije
(Institut IMS), a u prethodnom periodu, rukovodiocu na brojnim projektima razvoja balistike
zatite na Vojnotehnikom institutu.
Izraavam zahvalnost i Dr Maldenu Pantiu, direktoru Vojnotehnikog instituta, kao i
Dr Katarini Geri i Dr Damiru Kakau, redovnim profesorima na Fakultetu tehnikih nauka
u Novom sadu, na korisnim savetima i sugestijama. Zahvaljujem se i Olgici Markovi na
pomoi pri pripremi uzoraka za svetlosnu mikroskopiju, kao i Milou Bokorovu na pomoi pri
ispitivanju uzoraka na skening elektronskom mikroskopu. Za pomo po pitanju problematike
probojnosti projektila, dugujem zahvalnost g. Jeff Duqette-u, dok za pomo pri prikupljanju
podataka vezanih za razliite tipove predoklopa, zahvaljujem g. Will Phelps-u i Richard
Simmie-u.
Dugujem veliku zahvalnost velikom broju saradnika Vojnotehnikog instituta i
Tehniko opitnog centra, Dr Milutinu Nikaeviu, Igoru Radisavljeviu i Mr Miroslavu
oreviu, na svesrdnoj pomoi oko izvrenja probnih gaanja na poligonu Nikinci. Takoe,
za veliku pomo oko izrade uzoraka elim da se zahvalim i tehnikim saradnicima na
Fakultetu tehnikih nauka, Stanislavu Konjeviu, Itvanu Palatiju i Bobanu Uljebrki, kao i
Aleksandru Adamoviu zbog pomoi oko nabavke materijala.
I konano, najveu zahvalnost dugujem porodici, na bezrezervnoj podrci tokom
celokupnog rada na ovoj doktorskoj disertaciji.
AUTOR
III
Sadraj:
Uvod
1. PREGLED DOSADANJIH ISTRAIVANJA

1.1 Zatita oklopnih vozila
1.2 Hronoloki razvoj oklopa za oklopna vozila
1.3 Vrste oklopne zatite i principi funkcionisanja
1.4 Razvoj razmaknutog predoklopa
1.5 Konstrukcija nehomogenog dodtnog oklopa
1.5.1 Mree
1.5.2 Perforirane ploe
1.6 Mehanizmi funkcionisanja nehomogenih razmaknutih predoklopa
1.7 Masa po jedinici povrine mrea i perforiranih ploa
1.8 Materijali za oklop
1.8.1 Metalni materijali
1.8.1.1 elici
1.8.1.2 Legure aluminijuma
1.8.1.3 Legure titana
1.8.2 Keramike
1.8.3 Polimeri
1.8.4 Kompozitni materijali
1.9 Mogunost primene razliitih materijala za nehomogeni predoklop
1.10 Mehanike karakteristike materijala za nehomogenidodatni predoklop
1.10.1 Analiza kvaliteta elika na osnovu balistikih mapa
1.10.2 Uticaj duktilnosti na izbor materijala za nehomogeni predoklop
5
6
6
8
14
19
19
19
21
24
25
25
26
31
33
34
36
38
39
40
40
44
2. EKSPERIMENTALNI DEO
2.1 Modeliranje nehomogenog predoklopa
2.1.1 Modeliranje mrea i reetki
2.1.2 Modeliranje perforiranih ploa
2.1.2.1 Debljina perforirane ploe
2.1.2.2 Prenik otvora
2.1.2.2.1 Najmanji prenik otvora
2.1.2.2.2 Najveiprenik otvora
2.1.2.2.3 Efekat smanjenja prenika otvora
2.2. Izbor materijala osnovne ploe
2.3 Zatitne karakteristike materijala osnovne ploe
2.3.1 Metoda ekstrapolacije
2.3.2 Metoda funkcije zavisnosti zatite i nagiba ploe
2.3.3 Metoda korienjem dijagrama probojnost zatita
2.4 Izbor materijala predoklopa
2.4.1 Izbor materijala za reetke
2.4.2 Izbor materijala za perforirane ploe
2.5 Izbor parametara termike obrade materijala predoklopa
2.6 Karakterizacija materijala
2.6.1 Ispitivanje hemijskog sastava
2.6.2 Ispitivanje mikrostrukture
2.6.3 Ispitivanje povrina preloma
47
49
49
50
51
52
52
52
53
55
55
56
56
57
61
61
62
63
64
64
64
65
IV
2.6.4 Ispitivanje zatezanjem

2.6.5 Ispitivanje tvrdoe
2.6.6 Ispitivanje energije udara
2.6.7 Ispitivanje mase predoklopa
2.7 Izrada modela dodatnog oklopa
2.7.1 Izrada reetki
2.7.2 Izrada perforiranih ploa
2.7.3 Izrada nosaa predoklopa
2.8 Montaa mete
2.8.1 Montaa osnovne ploe
2.8.2 Montaa predoklopa
2.8.3 Konfiguracije mete
2.9 Balistiko ispitivanje
2.10 Projektili
3. REZULTATI
3.1 Karakterizacija materijala osnovne ploe
3.1.1 Hemijski sastav
3.1.2 Mikrostruktura
3.1.3 Mehanike osobine
3.1.4 Povrine preloma
3.2 Karakterizacija materijala funkcionalnih elementa predoklopa
3.2.1 Karakterizacija hemijskog sastava
3.2.2 Karakterizacija mikrostrukture
3.2.2.1 Patentirana ica
3.2.2.2 elik 50CrV4
3.2.2.3 elik H
3.2.3 Karakterizacija mehanikih osobina
3.2.3.1 Zatezne karakteristike
3.2.3.2 Tvrdoe
3.2.3.3 Energija udara
3.2.4 Povrine preloma materijala za izradu predoklopa
3.2.4.1 Zatezanje
3.3 Balistika ispitivanja
3.3.1 Reetke
3.3.2.1 Perforirane ploe od elika 50CrV4
3.3.2.2 Perforirane ple od elika H
3.3.2.3 Rezultati snimanja ultrabrzom kamerom
3.3.2.4 Srednje vrednosti parametara oteenja perforiranih ploa
3.4 Mase predoklopa i sistema zatite
3.5 Mikrostruktura u zoni preloma
3.5.1 Svetlosni mikroskop
3.5.2 Skening elektronski mikroskop
3.6 Povrine preloma
3.7 Elektronska mikroanaliza
4. DISKUSIJA REZULTATA
4.1 Materijal osnovne ploe
65
65
65
66
66
66
68
69
70
70
71
72
73
77
78
79
79
79
81
81
84
84
84
84
85
88
90
90
91
91
92
92
96
98
98
104
104
105
111
114
115
115
115
117
118
120
123
124
V
4.2 Materijali funkcionalnih elemenata predoklopa

4.3.1 Reetke
4.3.1.1 Oteenje predoklopa
4.3.1.2 Balistika otpornost sistema zatite sa reetkom
4.3.2.1.1 Uticaj duktilnosti predoklopa
4.3.2.1.2 Uticaj debljine ploe i prenika otvora predoklopa
4.3.2.1.3 Uticaj nagiba predoklopa
4.3.2.2 Balistika otpornost sistema zatite sa perforiranim ploama
4.3.2.2.1 Predoklop C170
4.3.2.2.3 Predoklop H9-4
4.4 Analiza povrina preloma
4.4.1 Makro analiza povrina preloma materijala predoklopa
4.4.2 Analiza rezultata dobijenih svetlosnom mikroskopijom
4.4.3 SEM analiza povrina preloma
4.4.4 Elektronska mikroanaliza
4.5 Masena efikasnost
4.6 Praktina primena
126
130
130
130
131
132
132
132
134
136
138
138
139
139
139
140
141
141
141
142
142
144
144
145
5 ZAKLJUCI
147
6 LITERATURA
151
VI
Prestankon hladnog rata, 1991. godine, prestala je potreba za velikim budetima

namenjenim za odbranu drava lanica dva vodea svetska vojna pakta, NATO i Varavskog.
Posle raspada Varavskog pakta, njene lanice krenule u proces pridruivanja doskoranjem
protivnikom paktu. U ovim dravama, koje su ule u tranziciju, novac je poeo da se troi na
oporavak ekonomije, dok je armija ostala u drugom planu. S druge strane, slino se desilo i
meu ranijim lanicama NATO, tako da su trokovi na naoruanje i vojnu opremu drastino
smanjeni u veini zemalja na svetu. Meutim, opasnost od treeg svetskog rata, zamenila je
opasnost od ratova drugog karaktera i sasvim drugaije prirode angaovanja oruanih snaga.
Rat protiv terorizma u svetu, kao i potrebe za angaovanjem u mirovnim operacijama, znaio
je da e prioriteti nabavke naoruanja i vojne opreme potpuno da se promene. Time je
izmenjen i koncept tzv. munjevitog rata, popularno poznatim pod nemakim nazivom
blitzkrieg, prema kome se udar sa to je mogue vie snaga (avijacija, artiljerija, oklopne
jedinice, mehanizovana peadija i dr.) vri na najslabiji deo fronta protivnika, pri emu se tei
obuhvatu protivnika, opkoljavanju i prodoru u manje zatienu pozadinu. Jedan od najvanijih
parametara blitzkrieg-a bila je brzina napredovanja i odvijanja operacija, to istovremeno
znai i izbegavanje borbi u urbanim sredinama. Kako ljudska populacija poslednjih decenija
svuda u svetu sve vie ivi u gradovima, sasvim je logino da e se i borbe u budunosti
voditi upravo u gradovima i uopte naseljenim sredinama.
Velik uticaj na nain voenja rata dobili su i mediji. Mediji predstavljaju vrlo vaan
segment na pridobijanje javnog mnjenja i odravanje spremnosti stanovnitva da vodi i
podrava rat tokom dueg vremenskog perioda, to je u protivteroristikom karakteru mnogih
savremenih ratova vrlo verovatna pojava. Tako je stvoren koncept, do nedavno nezamislivog
rata bez gubitaka, sa najsavremenijom tehnologijom veoma teko ostvariv cilj.
Upravo je koncept rata bez gubitaka ili bar sa to je mogue manjim gubicima, koji
moe da traje due nego to vojni planeri predviaju, potpuno u suprotnosti sa tendencijom
poslovino veoma krvavih operacija voenih u urbanim sredinama. U takvoj klimi, od
neprocenjivog znaaja je verovatnoa preivljavanja vojnika, kao i samih vozila. Time se vie
nego ikad u prvi plan izbacuje zatita vozila, odnosno, jo uvek nezamenljiva pasivna oklopna
zatita protiv najireg mogueg dijapazona protivoklopnih sredstava. U ova sredstva spadaju
protivoklopne mine i improvizovana eksplozivna sredstva, preko runih protivoklopnih
raketnih i bestrzajnih sredstava i konano, projektila streljake municije. Sva ova sredstva su
iroko dostupna tehniki i tehnoloki inferiornoj strani u sukobu, koja e teiti da kroz
unitavanje to je mogue vie oklopnih vozila i likvidaciju protivnikih vojnika dobije
upravo medijski rat na domaem terenu tehniki i tehnoloki superiorne strane. Upravo su
probojni projektili streljake municije od izuzetnog znaaja u borbama u urbanim sredinama s
obzirom da ih je bez ikakvih ogranienja mogue ispaljivati iz zatvorenog prostora. Osim
toga, ako se zna da su mnogi projekti tekih snajperskih puaka kod kojih su kalibri najee
12,7 mm (municija 12,7x99 i 12,7x108 mm) ve realizovani i dostupni na svetskom tritu,
opasnost po lake oklopljena vozila u urbanim sredinama postaje alarmantna. U takvoj klimi,
zatita od snajperskih puaka kalibra 12,7 mm predstavlja u perspektivi jedan od prioriteta,
posebno ako se zna da je oklopna zatita boka veine lakih oklopnih vozila predviena do
nivoa probojne municije kalibara 7,62 mm (7,62x51 ili 7,62x54R) ili eventualno 7,9 mm
(7,9x57 mm).
Projektovanje bone oklopne zatite od navedenih kalibara plod je tenje za
ostvarivanjem to je mogue manje mase i pokretljivosti, a neretko i zahteva za plovnou
oklopnih vozila. Oklopna vozila iz hladnoratovskog perioda su bila predviena za masovno
angaovanje na otvorenim terenima, gde je preglednost relativno dobra, a mogunost za
manevrisanjem velika. U urbanim sredinama su oba faktora svedena na minimum zbog
ogranienja kretanja kroz ulice, to je veoma predvidljivo od strane protivnika, a mogunosti
napada iz tog razloga veoma iroke, tim pre to poznaje teren. Primera radi, iskustva ruske
2
vojske iz napada na Grozni 1994.godine, kao i izraelske vojske u sukobima sa Hezbolahom

2006. su katastrofalna. Rusi su tom prilikom od 120 angaovanih vozila izgubili 102, a
Izraelci su imali 45 % unitenih ili oteenih vozila, uprkos injenici da je njihova oklopna
zatita u proseku prevazilazila oklop ruskih vozila korienih u eeniji [1]. U ovim
sukobima, upotreba tekih snajperskih puaka kalibra 12,7 mm jo uvek nije uzela maha tako
da bi gubici u tom sluaju bili jo vei, a protivnik jo manje uoljiv.
Kao protivmera spomenutim problemima, u svetu se razvijaju i primenjuju kompleti
dodatne zatite za najrazliitiji dijapazon oklopnih vozila. Na taj nain se znaajno poveava
verovatnoa preivljavanja. Meutim, mora se voditi rauna i o dodatnoj masi, koju bi trebalo
svesti na najmanju moguu meru, zbog smanjenja optereenja pogonskog i hodnog dela, ime
se izbegava znaajnije smanjenje pokretljivosti i pouzdanosti vozila.
Mnoge manje ili vie uspene improvizacije u cilju poboljanja oklopne zatite na
vozilima JNA, izvravana su tokom ratova na teritoriji bive SFRJ. Time je dokazano da je
njihov oklop tokom ratnih operacija pokazivao izvesne nedostatke. Treba imati na umu da
arsenal protivoklopnog naoruanja u pogledu kvaliteta i masovnosti, kao i obuenost ljudstva
nije bio na nivou trenutnih potencijala ustanika u Iraku ili Avganistanu. tavie, upotreba
perspektivnih sredstava, koja mogu dospeti u ruke inferiorne strane u sukobu, poput
snajperskih puaka kalibra 12,7 mm moe doneti znaajne opasnosti tehniki superiornoj
strani. Za zadovoljavajue reavanje ovih problema, potrebna su namenska reenja, razvijana i
usvajana prema vaeim kriterijumima i standardima.
Odgovor na ova pitanja moe se dati samo uz primenu novih materijala i konstrukcija
oklopa. Razvoj novih materijala za oklopnu zatitu je permanentna aktivnost odeljenja za
metalne materijale Vojnotehnikog instituta. Rezultat prethodnih istraivanja je
projektovanje, izrada i prerada homogenih elinih limova i livova za balistiku zatitu
originalnih sastava i osobina koji su sa uspehom ugraivani u borbena vozila. Istraivanja u
podruju homogenih materijala za oklopnu zatitu su nastavljena osvajanjem aluminijumskih
legura visoke vrstoe. Aktivnosti u delu homogenih elika za balistiku zatitu su
kulminirale razvojem dvoslojnog elika i proizvodnjom limova dvoslojne tvrdoe debljine 10
mm. Na taj nain, naa zemlja je ula u krug nekoliko zemalja koje su imale ovakav proizvod,
sa poboljanim stepenom zatite za oko 30 % u odnosu na elik homogene tvrdoe. Sledei
korak istraivanja je bio usmeren ka konfiguracijama sloenog oklopa, odnosno sendvi
oklopa. U tom smislu, eksperimentisano je sa sendvi kombinacijama gde se izmeu dve
eline ploe ubacuju staklotekstolitne ploe ili keramiki segmenti. U ovom delu obavljena
su i istraivanja koja su rezultirala poboljanom oklopnom zatitom odlivaka nemetalnim
jezgrom. Kombinacije sloenih oklopa, tanije dvoslojnih oklopa su obuhvatile kombinacije
elik legura aluminijuma, staklotekstolit legura aluminijuma i kombinacije keramikih
segmenata sa elikom, odnosno legurama aluminijuma.
Meutim, situacija nakon raspada SFRJ ni u kom sluaju nije doprinela daljem
napretku na polju razvoja novih materijala za balistiku zatitu. Takoe, finansijska situacija
je posle raspada SFRJ postala vrlo nepovoljna. Iz tih razloga, potrebno je pronai reenja koja
su prihvatljiva ne samo sa gledita efikasnosti ve i jednostavnosti izvoenja i cene. Sa tih
gledita, apsolutni prioritet treba dati modernizaciji postojeih oklopnih vozila dodatnim
kompletima oklopne zatite, jer se na taj nain moe ostvariti visok odnos efikasnost cena. S
druge strane, posebnu panju bi trebalo posvetiti mogunosti nabavke materijala koji bi se
koristio za dodatni oklop, prevashodno iz uvoza, jer naa zemlja danas u preduzeima na
svojoj teritoriji ne proizvodi elike koji bi mogli da budu primenjeni u sklopu oklopne zatite
borbenih vozila. Zato je potrebno nabaviti adekvatne materijale na slobodnom tritu,
odnosno, materijale koji nisu namenski razvijani za balistiku zatitu, jer ne podleu strogim
kriterijumima i ogranienjima pri izvozu.
3
Navedene kriterijume ispunjava nehomogeni razmaknuti dodatni predoklop u vidu

mrea, reetki i perforiranih ploa. Meutim, nije poznato kakve bi mehanike karaktristike ti
materijali trebalo da imaju, pre svega odnos napona teenja i zatezne vrstoe s jedne i
enegije udara s druge strane. Osim toga, potrebno je utvrditi i geometrijske parametre, kao to
su rastojanje izmeu funkcionalnih elemenata mrea, reetki i perforiranih ploa (presek
ligamenta izmeu otvora), debljina ploa i nain montae.
U ovom radu izvren je izbor materijala i projektovanje nehomogenog razmaknutog
predoklopa u vidu mrea, reetki i perforiranih ploa sa osvrtom na postojea saznanja iz ove
oblasti. Utvrene su potrebne mehanike osobine materijala i geometrija nehomogenog
predoklopa. Konano, izvreno je eksperimentalno balistiko ispitivanje sa tenjom da se
doe do reenja pogodnog za ugradnju u vidu dodatnog predoklopa, uzevi u obzir kriterijume
za prijem ploa od elika za balistiku zatitu. Rezultati balistikih ispitivanja podrazumevaju
ne samo oteenje na spoljanjoj i unutranjoj strani osnovne ploe od elika za balistiku
zatitu, ve i oteenje nehomogenog predoklopa: kod reetki - tip oteenja, broj oteenih
ica ili ipki, dok kod perforiranih ploa, broj meusobno spojenih otvora usled loma pri
udaru projektila, kao i oteenu povrinu. Takoe, izvrena je i korelacija rezultata balistikih
ispitivanja sa mehanikim osobinama korienih materijala, koristei savremene metode
ispitivanja materijala, kao i geometrijskih parametara razliitih tipova nehomogenog
razmaknutog predoklopa.

Oklopna vozila predstavljaju najmonija orua kopnene vojske. U skladu sa razliitim
namenama i ulogama, razvijene su razliite vrste oklopnih vozila. Tenkovi su naoruana
oklopna vozila velike vatrene moi, siline udara, velike pokretljivosti i manevarske
sposobnosti [2]. Oklopni transporteri su oklopljena i naoruana motorna vozila namenjena za
prevoz i borbu peadije [3]. Borbena vozila peadije su vozila srodna oklopnim
transporterima, ali imaju i mogunost vatrene podrke mehanizovanoj peadiji koju prevoze, a
pojedini tipovi pruaju transportovanoj peadiji i mogunost da iz linog naoruanja otvara
vatru na protivnika iz unutranjosti vozila [4]. Pri konstrukciji svih navedenih vozila, mora se
voditi rauna o tzv. tenkovskom trouglu, koji se sastoji od: zatite, vatrene moi i
pokretljivosti. Dok se pokretljivost moe objasniti kao mogunost vozila da u to kraem roku
prevali i pree odreenu udaljenost ili teren, tj. da ima odreene manevarske osobine, a
vatrena mo kao mogunost da prui vatrenu podrku ili da uniti utvreno mesto, protivniko
vozilo ili vojnike, zatita ima daleko kompleksnije znaenje.
Zatita vozila podrazumeva itav niz mera i ureaja, od pasivne zatite, preko danas
sve zastupljenije, ali jo uvek relativno skupe aktivne zatite, do zatite vozila od poara,
nuklearno hemijsko biolokih agenasa i dr. [5]. Zatita vozila i posade od nuklearno
hemijsko biolokih agenasa podrazumeva oblaganje unutranjosti vozila razliitim
materijalima, koji u velikoj meri smanjuju efekat takvog dejstva, a ujedno su efikasni i za
smanjenje efekta razliitih tipova projektila koji su probili pasivni oklop vozila (sitnija parad
kao posledica dejstva probojnih projektila i smanjenje ugla mlaza kumulativnih projektila). S
druge strane, protivpoarna zatita podrazumeva upotrebu protivpoarnih ureaja sa
automatskim senzorskim sistemima, koji obezbeuju brzinu reakcije od 60 - 100 ms [6].
Sistemi aktivne zatite se mogu podeliti u dve grupe sistema: tzv. soft kill i hard kill. Soft kill
sistemi imaju zadatak da razliitim merama ometaju sistem za navoenje projektila i na taj
nain spree pogodak u vozilo, dok su hard kill sistemi namenjeni da unite ili onesposobe
nadolazei projektil. Iako su pojedini primeri ovih sistema operativni, njihova upotreba jo
uvek nije iroko rasprostranjena, pre svega zbog relativno visoke cene, osim naravno ureaja
za zadimljavanje koji su sastavni deo sistema zatite svakog oklopnog vozila [7]. U druge
sisteme zatite spadaju elementi smanjenja radarskog i toplotnog odraza, koji se svode na
posebnu konstrukciju vozila, premaze ili pokrivke [8].
Oklop oklopnih vozila titi posadu, naoruanje, vitalne ureaje i opremu vozila od
dejstva vatrenog, minsko eksplozivnog i nuklearnog oruja, a nekim od njih (tenkovima,
oklopnim transporterima i samohodnim artiljerijskim oruima) olakava jo da udarom i
gaenjem rue protivpeadijske prepreke i unitavaju nezaklonjenu ivu silu i vatrena sredstva
[9]. Pasivna zatita ili oklopna zatita vozila je nezaobilazni element svakog oklopnog vozila,
prvi i tradicionalni segment zatite vozila i posade. Oslanja se na spreavanje ulaska projektila
u unutranjost vozila (probojna municija) ili spreavanje negativnih efekata projektila po
vozilo (kumulativna municija) razliitim mehanizmima. Rad na razvoju novih tipova oklopne
zatite, odnosno novih materijala, naina spajanja i mehanizama dejstva je neprekidan i
veoma intenzivan praktino od samog poetka upotrebe oklopnih vozila.

Prva oklopna vozila, bilo da se radi o oklopnim automobilima ili tenkovima, pojavila
su se neposredno pre i tokom prvog svetskog rata. Njihova zatita bila je zasnovana na
6
elinim ploama meusobno spojenim zakovicama, a korien je elik namenjen za ratne

brodove, slika 1.1. Hemijski sastav tipinog predstavnika ove klase elika, nemakog KC
elika je: 0,34 % C, 3,78 % Ni, 0,38 % Mn i 2,06 % Cr [9].
Slika 1.1 Francuski tenk Renault FT-17 sa oklopom spojenim zakovicama [10]
U posleratnom periodu, postalo je jasno da je upotreba zakovica nepodesna, jer je pri
udaru projektila dolazilo do njihovog loma, ime se u znaajnoj meri ugroavalo i vozilo i
posada. Iz tog razloga, u Francuskoj i Nemakoj je uvedeno zavarivanje kao osnovni metod
spajanja ploa, to je imalo znaajne posledice i pokrenulo je razvoj posebnih vrsta elika,
koji su dobili zajedniki naziv elici za balistiku zatitu (armour steel). Kako su tenkovske
borbe tokom drugog svetskog rata postale vrlo uestale i sve vie uticale na ishod borbi na
kopnu, postalo je jasno da je potrebno poboljanje oklopne zatite tenkova. Meutim, problem
je bio u injenici da se masa pojedinih tenkova nije smela dalje poveavati, van okvira
mogunosti pogonske grupe. Naime, osnovni problem je bio smanjenje pokretljivosti i
pouzdanosti takvih vozila, tako da je svetlost dana ugledao dodatni oklop sa cementiranim
slojem na povrini, prema nadolazeem projektilu i reenje nagnutog oklopa. Pored toga, na
nekim vozilima se poeo koristiti beton uliven na krov vozila, kao zatita od protivtenkovskih
bombi, a posebna panja u poslednjim fazama rata je posveena razmaknutom dodatnom
oklopu. Postojalo je vie reenja, poev od dodatnih ploa od elika niske tvrdoe, preko
mrea, sve do improvizovanih reenja poput postavljanja dakova sa peskom [11-12]. Dodatni
oklop je s vremena na vreme, u doba rata esto ponovo korien, ak i za oklopljavanje
kamiona [13, 14]. Pojedina od ovih reenja su pruala izuzetnu zatitu, ali, krajem rata
jednostavno njihova upotreba nije zaivela. Povratak razvoju alternativnih materijala eliku i
u meuvremenu aktuelizovanim legurama aluminijuma, zapoeo je irom upotrebom
protivoklopnih oruja i orua sa kumulativnom bojevom glavom tokom sedamdesetih godina
prolog veka. Tako je na polju zatite tenkova ostvaren povratak razmaknutom oklopu, koji je
kasnije kombinovan sa drugim reenjima, zatim, uvedeni su keramiki materijali visoke
7
tvrdoe, sendvi oklopi na bazi gume i polimera i konano, eksplozivno reaktivni oklop
(ERO). S druge strane, slian trend je primeen i kod lakih oklopnih vozila, oklopnih
transportera i borbenih vozila peadije, s tom razlikom to razliiti tipovi razmaknutog oklopa
i keramiki materijali koriste i za poveanje zatite od sve efikasnije streljake municije [1519]. Tipian primer savremenog, dobro oklopljenog vozila iz svih aspekata je izraelski tenk
Merkava 4, slika 1.2.
Slika 1.2 Tenk Merkava 4. Jasno se vidi debljina i zakoenje oklopa na trupu i naroito na
kupoli [20]

U dananje vreme u svetu se koristi vrlo irok dijapazon tipova oklopne zatite, tako
da je vrlo teko napraviti potpuno adekvatnu podelu. U cilju pravilnog razumevanja teme,
potrebno je prikazati vrste oklopne zatite i principe funkcionisanja, odnosno, zaustavljanja
projektila.
Da bi se u potpunosti opisala efikasnost oklopa, uveden je termin masena efikasnost.
Ona predstavlja odnos izmeu mase odreenog tipa oklopa i elika za balistiku zatitu
tvrdoe 270 HB (za streljaku municiju referentna tvrdoa je 380 HB), pri emu je stepen
zatite jednak. Moe da se definie za celokupnu oklopnu zatitu, a u sluaju da je oklop
sloenog tipa, odnosno sastavljen od vie slojeva ili elemenata, masena efikasnost se moe
definisati i za svaki segment oklopne zatite posebno. Izraz po kome se moe izraunati
masena efikasnost je:
Em=
(1.1)
8
gde je: Em masena efikasnost,

mel masa po jedinici povrine elika za balistiku zatitu referentne tvrdoe i
mokl masa po jedinici po odreenog tipa oklopa koji prua zatitu kao elik za
balistiku zatitu referentne tvrdoe.
Tradicionalni i jo uvek najire rasprostranjeni materijal za oklopnu zatitu je elik. To
se ne odnosi samo na osnovnu oklopnu zatitu koja inae predstavlja i strukturalni element
vozila, ve je elik i najee korieni element u sklopu drugih tipova oklopa: sendvi,
razmaknuti i ERO. Princip zaustavljanja projektila je prvenstveno apsorpcija kinetike
energije, to se postie kako dovoljnom debljinom tako i zakoenjem eline ploe. Razvijen
je irok dijapazon legiranih elika, namenjenih za razliita vozila u razliitim sektorima. Za
efikasnost oklopa, pored vrste elika, od velikog znaaja je i ugao izmeu normale na plou i
trajektorije projektila. Kada je re o streljakoj municiji kalibra 7,62 mm i ploama tvrdoe
500 HB, primera radi, pri uglu 20o, debljina ploe moe da bude smanjena sa 12,8 na 7,3 mm,
a samim tim, mogu da se ostvare i znaajne utede u masi. S druge strane, pri uglovima koji
su vei od 80o, potkalibarni projektili stabilisani krilcima (APFSDS Armour Piercing Fin
stabilized Discarding Sabot), koji se ispaljuju iz tenkovskih topova, mogu da se rikoetiraju
[21]. Masena efikasnost oklopa na bazi elika protiv streljake municije je data u tabelama 1.1
i 1.2.
Tabela 1.1 Debljina, masa po jedinici povrine i masena efikasnost razliitih tipova oklopa u
vertikalnom poloaju protiv probojne municije 7,62x51 mm NATO na malim daljinama [19]
debljina masa po masena
[mm]
jedinici
efikasnost
povrine
[kg/m2]
elik za balistiku zatitu 380 HB
14,5
114
1,00
12,5
98
1,16
elik za balistiku zatitu >600 HB
8,5
65
1,75
dvoslojni elik za balistiku zatitu (600 HB spolja)
8
64
1,78
legura aluminijuma 5083
48
128
0,89
45
125
0,91
38
106
1,08
36
100
1,14
legura titana Ti-6Al-4V
20
89
1,28
kompozit sa staklenim vlaknima
57
107
1,07
elik 500 HB i legura aluminijuma 7039
20
91
1,25
Al2O3 keramika i elik 500 HB
12
68
1,68
Al2O3 keramika i legura aluminijuma 5083
17
52
2,19
Al2O3 keramika i kompozit sa staklenim vlaknima
18
49
2,33
Jedini materijali koji u odreenoj meri predstavljaju alternativu elicima su trenutno

legure aluminijuma. Prve koriene legure su bile one legirane sa magnezijumom (legura
5083) [19, 22], a kasnije i sa cinkom i magnezijumom (legure 7039, 7017) i bakrom (2519)
[19]. Masena efikasnost legura aluminijuma protiv streljake municije je data u tabelama 1.1 i
9
1.2. Moe se videti da legure aluminijuma imaju slinu masenu efikasnost kao elik tvrdoe
380 HB. Meutim, pokazano je da su protiv paradi artiljerijske municije legure aluminijuma
efikasnije od elika, a s druge strane, kako im je debljina vea za istu masu, krutost
konstrukcije trupa vozila je vea, tako da nisu potrebna poprena rebra za ukruenje i to je
sutinski razlog smanjenja mase vozila iji je trup izraen od legura aluminijuma. Osnovni
nedostaci legura aluminijuma su via cena u odnosu na elik za balistiku zatitu, a
tehnologija zavarivanja je kod nekih legura sloenija [23]. Tako da se primenjuju samo kod
vozila kod kojih je apsolutni prioritet relativno mala masa, najee u cilju plovnosti, odnosno
vazdune pokretljivosti.
Tabela 1.2 Debljina, masa po jedinici povrine i masena efikasnost razliitih tipova oklopa u
vertikalnom poloaju protiv probojne municije 14,5x114 mm B32 na malim daljinama [19]
debljina masa po masena
[mm]
jedinici
efikasnost
povrine
[kg/m2]
41
322
1,00
36
283
1,14
134
356
0,90
97
270
1,19
91
253
1,27
legura titana Ti-6Al-4V
45
199
1,62
elik 500 HB i legura aluminijuma 5083
192
1,68
elik 500 HB i legura titana Ti-6Al-4V
167
1,93
perforirane ploe visoke tvrdoe i legura aluminijuma 168
1,92
5083
Al2O3 keramika i elik 500 HB
152
2,12
Al2O3 keramika i legura aluminijuma 5083
146
2,19
Al2O3 keramika kompozit sa staklenim vlaknima
141
2,28
U dananje vreme u razvoju se legure titana, naroito legura Ti-6Al-4V, koje

obeavaju poveanu masenu efikasnost u odnosu na elik za balistiku zatitu tvrdoe 380
HB, ali je osnovni problem njihova cena i sloena tehnologija zavarivanja, tako da je njihova
primena ograniena na avione [24]. Masena efikasnost legure titana Ti-6Al-4V protiv
streljake municije je data u tabelama 1.1 i 1.2.
Inenjerske ili napredne keramike predstavljaju danas uobiajen tip zatite, vrlo
atraktivan i za laka i tea oklopna vozila. Kod lakih oklopnih vozila koristi se mehanizam
razbijanja probojnog jezgra projektila pri udaru u neretko i dvostruko tvru keramiku, slika
1.3. Keramika se koristi i za zatitu tenkova, ali je mehanizam dejstva neto drugaiji u ovom
sluaju. Pri dejstvu potkalibarnih APFSDS ili kumulativnih projektila, dolazi do uruavanja
zidova kratera keramikog bloka, koji zbog vee tvrdoe vri eroziju projektila ili
kumulativnog mlaza [17].
Visok odnos izmeu mehanikih osobina i specifine mase, obezbedio je kompozitnim
materijalima vrlo dobre karakteristike balistike zatite. Postoji itav spektar kompozitnih
materijala koji se koriste pre svega za dodatnu balistiku zatitu, mada je bilo pokuaja
korienja polimera ojaanih staklenim vlaknima za osnovni oklop, tj. u ulozi strukturalnog
10
elementa vozila, ali su ti eksperimenti pokazali i neke nedostatke ovih materijala. U sluaju da
se razmatra upotreba kompozita kao strukturalnih materijala, u prvi plan je istaknuta visoka
cena i oteana mogunost reparacije eventualnih oteenja [26], tako da se danas kompoziti
koriste iskljuivo kao dodatni oklop. Za balistiku zatitu se koriste kompoziti ojaani
esticama i vlaknima. Upotreba kompozita ojaanih vlaknima je danas ve tradicionalna i pre
svega je rezervisana za linu zatitu (Kevlar i Dyneema/Spectra). Osim toga, koristi se i za
zatitu letelica, kao unutranja protivparadna obloga na oklopnim vozilima i u manjoj meri
brodova. Ovi tipovi zatite se oslanjaju na visoke mehanike osobine aramidnih (Kevlar) i
HDPE (High Density Polyethylene polietilen visoke gustine Dyneema/Spectra) vlakana,
ime se pri udaru projektila ostvaruje prenos kinetike energije projektila na vie vlakana. Na
taj nain se kinetika energija projektila apsorbuje i projektil zaustavlja [27,28]. S druge
strane, kompoziti ojaani esticama su trenutno znatno manje u upotrebi. Tipian primer je
finski Exote i ameriki Onnex, koji koriste keramike estice u metalnoj osnovi, ime se
postie tvrdoa karakteristina za keramike, ali sa viom otpornou na viestruke pogotke
[29, 30]. Masena efikasnost oklopa Exote u kombinaciji sa razliitim materijalima je
prikazana na slici 1.4. Meutim, cena ovih tipova oklopa je relativno visoka, tako da se
oekuje njihova primena prvenstveno za linu zatitu vojnika.
Slika 1.3 Razaranje probojnog projektila pri udaru u oklop od keramike [25]
Mree ili perforirane ploe postavljene na odreenom odstojanju od osnovnog oklopa
imaju za cilj da unesu poremeaj poloaja (indukcija napadnog ugla) ili da izvre lom
projektila. Na taj nain, projektil ne pogaa osnovni oklop pod najpovoljnijim napadnim
uglom, odnosno, smanjuje mu se kinetika energija i znaajno smanjuje probojnost. To je
najjednostavnije izvesti u sluaju ugradnje poput kumulativnih ekrana, preko gusenica vozila.
Ovaj tip oklopa poveava i zatitu od kumulativnih bojevih glava, prevashodno zastupljenih
na runim protivoklopnim sredstvima klase RPG-7, kroz mehanizam defokusiranja
kumulativnog mlaza, odnosno poveanje rastojanja na kom se bojeva glava aktivira [25].
11
Exote + dyneema
Exote + kevlar
Exote + 3 mm elika 500 HB
Exote + 5 mm elika 500 HB
elik debljine 23 mm i tvrdoe 450 HB
osnovni oklop
Exote
Slika 1.4 Prikaz povrinske gustine referentnog elika za balistiku zatitu tvrdoe 450 HB i
kombinacije kompozitnog oklopa ojaanog esticama Exote sa elikom, kevlarom i
dyneemom, za jednak nivo zatite protiv projektila Carl Gustaf kalibra 7,62x51 mm NATO sa
probojnim jezgrom od volfram karbida tvrdoe 1360 HV [29]
Poseban tip predoklopa je tzv. kavez, odnosno na Engleskom slat oklop od elinih
traka. Ovaj tip zatite podrazumeva ugradnju elinih traka koje se nalaze na odreenom
rastojanju od osnovnog oklopa. Iako se u literaturi ovaj tip oklopa smatra vrstom predoklopa
koji samo poveava razdaljinu aktivacije bojeve glave i pojave efekta defokusiranja
kumulativnog mlaza, to se i deava u sluaju direktnog udara upaljaa u traku, u drugim
sluajevima je njegov mehanizam smanjenja probojnosti kumulativnih bojevih glava sasvim
drugaiji. Naime, ukoliko se radi o starijim tipovima bojeve glave namenjene runim
bacaima RPG-7, udarom zakoenog eonog dela projektila u elinu traku dolazi do pojave
kratkog spoja i prekida signala od upaljaa do detonatora, tako da uopte ne dolazi do
detonacije. Meutim, za novije tipove upaljaa sa inercionim ili blizinskim dejstvom,
efikasnost kaveza je znatno manja. Ukoliko doe do detonacije kumulativne bojeve glave,
moe doi do oteenja kumulativnog levka i smanjenja probojnosti, slika 1.5 [25].
12
Slika 1.5 Princip dejstva kaveza ukoliko doe do detonacije kumulativne bojeve glave,
moe doi do oteenja kumulativnog levka [25]
Kao alternativa kavezu namee se eksplozivno reaktivni oklop (ERO). Sastoji se
od dve eline ploe, izmeu kojih se nalazi eksplozivno punjenje. Nakon to kumulativni
mlaz aktivira eksploziv, dolazi do razdvajanja dve eline ploe, koje se samim razdvajanjem
kreu kroz kumulativni mlaz, remetei ga i u velikoj meri smanjujui probojnost, slika 1.6.
Druga generacija ERO ima efikasnost i protiv projektila koji dejstvuju kinetikom energijom.
Najvei problem kod ERO je velika energija udara unutranje eline ploe, to moe da
ozbiljno oteti relativno tanki osnovni oklop lakih oklopnih vozila. Iz tog razloga, pribegava
se razliitim reenjima: sa polimernim meuslojem koji u odreenoj meri apsorbuje energiju
unutranje ploe, svodei je na prihvatljiv nivo i zamena eline ploe kompozitnim
materijalom. Pri detonaciji, kompozit se raspada u sitne delove, bezopasne po osnovni oklop
vozila. Osnovna prednost ERO je visoka masena efikasnost, ak do 20, a nedostaci,
nepotpuna pokrivenost, tj. postojanje balistikih prozora, tj. nezatienih mesta izmeu
kaseta [25].
Slika 1.6 Princip stvaranja kumulativnog mlaza i dejstva ERO [25]

13
Umesto ERO, mogue je koristiti neto manje efikasan, ali daleko sigurniji i
bezbedniji sendvi oklop sa inertnim meuslojem (IRO inertni reaktivni oklop). Umesto
eksploziva, izmeu dve eline ploe se moe postaviti polimer, koji pri dejstvu
kumulativnog mlaza izaziva nadimanje elinih ploa, ime se takoe ostvaruje njihovo
kretanje unutar mlaza i smanjuje se probojnost. Osim toga, IRA ima i prednost da obezbeuje
veu mogunost zatite od viestrukih pogodaka od ERA, ali je masena efikasnost manja i
iznosi od 3 - 5 [25].

Razmaknuti oklop, tj. oklop koji se sastoji od dve razmaknute metalne ploe, pojavio
se 1913. godine u vidu jedne ploe debljine 25,4 mm na odreenom razmaku u odnosu na
osnovni oklop ratnog broda [31]. Relativno dugo je bio u upotrebi u eri oklopljenih brodova, a
osnovna funkcija je bila razbijanje probojne kape sa projektila [32]. Naime, u to doba se
pojavila probojne municija za brodske topove koja je imala probojnu kapu (APC armour
piercing cap) od elika manje tvrdoe ali vee duktilnosti (energije udara), koja je imala ulogu
da povea kontaktnu povrinu zbog zatite vrha projektila od elika relativno velike tvrdoe u
trenutku udara [33]. Ustanovljeno je da se pri debljini spoljanje ploe od 0,0805 prenika
projektila, probojna kapa se razara, a projektil bez nje moe da pretrpi lom na osnovnoj ploi
oklopa, sa velikim uticajem na smanjenje probojnosti [34]. Druga uloga razmaknutog oklopa
je bila modifikacija postojeih brodova ugradnjom protivtorpednih blistera [31].
Meutim, do primene na oklopnim vozilima nee doi na poetku, ve tek u drugoj
polovini drugog svetskog rata, kada postanu jasni efekti prolaska projektila kroz oplatu aviona
(u ovom sluaju igra ulogu spoljanje, razmaknute ploe) i udara u oklopnu plou iza
pilotskog sedita. Ispitivanja koja su imala zadatak da ustanove zbog ega se ne ostvaruje
maksimalna probojnost pri gaanju kroz trup aviona, izvrena su u Nemakoj. Prema
saznanjima nemakih naunika, pri prolasku probojnog projektila tekog mitraljeza Browning
M2 kalibra 12,7x99 mm kroz zakoenu plou od duraluminijuma (legura aliminijuma sa
bakrom, namenjena za izradu oplate aviona) debljine svega 3 mm, probojnost municije pada
za 40 % [35]. S druge strane, u Velikoj Britaniji je ispitivana probojnost tekog mitraljeza
Besa kalibra 15x115 mm, gde se pokazalo da je primenom dve ploe, spoljanje debljine 7,5
mm i unutranje 9,8 mm, ukupne debljine 17,3 mm, mogue zameniti jednu plou debljine 22
mm. Na taj nain se dobija masena efikasnost od 1,27, odnosno, uteda u masi od 27 % [36].
U oba sluaja je ustanovljeno da prolaskom kroz spoljanju plou, bilo da je ona tanka i
zakoena ili deblja i vertikalna u odnosu na projektil, dolazi do promene napadnog ugla
projektila, ime se smanjuje probojnost. S druge srane, za dobijanje dovoljnih napadnih
uglova, potreban je odreen prostor izmeu spoljanje i unutranje ploe [21, 37].
Saznanja iz nemakih istraivanja sa municijom 12,7x99 mm sa spoljanjim
predoklopom od duraluminijuma, pretoila su se u prvu praktinu primenu razmaknutog
oklopa na oklopnim vozilima, tanije, tenkovima. Naime, iako se tokom drugog svetskog rata
pokazalo da protivtenkovske puke nemaju dovoljnu efikasnost protiv eonog oklopa tenkova,
pokazalo se da one mogu biti veoma efikasne pri dejstvu na slabije zatiene bokove [10, 38].
Posebno su bile efikasne sovjetske protivtenkovske puke PTRS i PTRD kalibra 14,5 mm,
koje su imale mogunost da probiju bok nemakih tenkova PzKpfw IV Ausf G
(panzerkampfwagen tenk, ausfhrung verzija, varijanta). Kako bi se reio ovaj problem,
na sledeoj varijanti PzKpfw IV Ausf H iz 1943. godine, pojavio se po prvi put dodatni oklop
pod nazivom Schrzen (kecelja) u vidu ploa debljine 5 i 8 mm na bokovina trupa i kupole,
slika 1.7. To se pokazalo kao veoma efikasna zatitna mera, jer su probojna zrna pogaala
14
osnovni oklop pod nepovoljnim napadnim uglom. Kao dodatni efekat, na zapadnom frontu je
primeeno da ove dodatne ploe pruaju zatitu i od kumulativnih bojevih glava runih
protivoklopnih raketnih bacaa kao to je amerika M6 Bazooka [35]. Ovo je ostvareno kroz
mehanizam defokusiranja kumulativnog mlaza.
Slika 1.7 Nemaki tenk Pzkpfw IV Ausf H sa oklopom Schrzen na kupoli i trupu [20]
Slika 1.8 Dodatni oklop Thoma schrzen na trupu tenka PzKpfw IV Ausf J [38]
Od 1944. godine, na pojedinim primercima sledee varijante ovog tenka, Ausf J, prvi
put u istoriji je primenjen nehomogeni metalni dodatni oklop. Ovaj oklop je nazvan Thoma
schrzen i u osnovi je predstavljao pletenu icu, slika 1.8. Ovaj tip dodatnog oklopa se
pokazao podjednako efikasan kao Schrzen, ali je bio priblino tri puta laki. To je mnogo
znailo za ve veoma optreen pogonski sistem tenka PzKpfw IV, koji je u operativnoj
upotrebi bio jo od 1936.godine i od tada mu je masa poveana za oko 7 t [12, 38]. Dodatni
oklopi tipa Schrzen i Thoma schrzen korieni su i na drugim oklopnim vozilima (StuG III,
IV, Jagdpanzer IV, Sturmpanzer IV i dr.), gde se koncept dodatnog razmaknutog oklopa,
naroito nehomogenog, pokazao kao odlino reenje.
15
Sovjetska Crvena armija je na slian nain modifikovala svoje tenkove T-34 za

potrebe bitke za Berlin, 1945. godine. Naime, na bokove kupole i trupa su postavljani ramovi
za krevete, sa isprepletanim tankim icama, koje su imale ulogu da prevremeno aktiviraju
kumulativnu bojevu glavu runih protivoklonih sredstava, na slian nain kao Schrzen i
Thoma schrzen, ali su ove ice bile debljine svega oko 1 mm, tako da je efekat protiv
probojne municije izostao. Meutim, nije ni bio potreban jer je osnovni oklop tih tenkova bio
dovoljan da zaustavi projektile protivtenkovskih puaka [12].
Nakon Drugog svetskog rata, prestankom ratnih dejstava velikih razmera, nastaje
interesovanje za razmaknuti oklop bilo koje vrste, sve do ezdesetih godina prolog veka i rata
u Vijetnamu. U tom sukobu, ameriki tenkisti, suoeni sa opasnou od napada runim
protivoklopnim bacaima, pribegavaju improvizovanom dodatnom oklopu u vidu buntova
mree za kune ograde. Na ovaj nain je vrlo uspeno postizano defokusiranje kumulativnog
mlaza projektila. Najrazliitija improvizovana sredstva koriena su i u ratovima na
prostorima bive SFRJ [39]. irom proliferacijom protivoklopnih sredstava sa kumulativnom
bojevom glavom, proirila se upotreba protivkumulativnih ekrana u vidu tankih limova ili
impregnirane gume za zatitu bokova tenkova, a ova praksa je zadrana do danas [7].
Slika 1.9 Perforirane ploe Toga na izraelskom oklopnom transporteru M113 (Zelda-1) [40]
Velik prodor na polju nehomogenog dodatnog metalnog oklopa ostvaren je 1972.

godine, masovnim uvoenjem potpuno novog koncepta perforiranih ploa, pod nazivom
Toga. Ova istraivanja i praktina primena ostvarena su u Izraelu, a namenjena su za
poboljanje oklopa oklopnih transportera M113, slika 1.9. Prema dostupnoj literaturi,
njihovom ugradnjom je nivo zatite boka vozila M113 povean sa kalibra 7,62x51 mm
NATO, na kalibar 14,5x114 mm [40, 41]. Kalibar 14,5 mm, ranije korien na
protivtenkovskim pukama PTRS i PTRD, u posleratnom periodu je korien na tekim
mitraljezima KPV i KPVT, vrlo esto korienih na izviakim vozilima (BRDM-2), kao i
oklopnim transporterima (BTR-60, BTR-70, BTR-80) [42-44]. Za dodatni oklop Toga je
takoe poznato da zahvaljujui mehanizmu defokusiranja kumulativnog mlaza poveava
zatitu i od te vrste municije, slino prethodnim tipovima razmaknutog oklopa. Efikasnost
16
oklopa Toga dokazana je i injenicom da se koristi na zadnjem delu trupa trenutno

najsavremenijeg izraelskog tenka, Merkava 4, slika 1.10 [20].
Slika 1.10 Zadnji deo tenka Merkava 4 sa oznaenim poloajem oklopa Toga [20]
Ubrzo je dodatni oklop od perforiranih ploa Toga napravio pravu malu revoluciju u
poimanju dodatne oklopne zatite. U SAD je razvijen oklop tipa P900, koji se sastoji ne od
jedne, ve od dve perforirane ploe, a u dva razliita oblika je korien na oklopnim
transporterima M113A3/YPR-765 (slika 1.11) i borbenim vozilima peadije M2 Bradley.
Prostor izmeu ovih ploa je ispunjen poliuretanom, ime se obezbeuje plovnost vozila, a
stepen zatite je prema tvrdnjama strunjaka na nivou oklopa Toga ili vei [41; 45].
Slika 1.11 Dodatni oklop na rampi oklopnog transportera M113A3 sastavljen od dve
perforirane ploe. Takav oklop se nalazi i na bokovima trupa [20]
17
Iako je oklop Toga i njegovi derivati najpoznatiji po primeni na lakim oklopnim

vozilima, nedavno su se pojavile i informacije, tanije fotografije upotrebe slinog tipa oklopa
i na tenkovima. Konkretno, u pitanju je kanadska modifikacija nemakog tenka Leopard 1,
pod oznakom C2. Protivkumulativni ekrani na bokovima trupa, koji pokrivaju gusenice,
predstavljaju perforirane ploe koje su sa spoljanje strane gumirane, a slian tip oklopa se
nalazi i na kupoli [20], slika 1.12. Postoje indicije i da je prototip tenka Leopard 2 na kupoli
koristio perforirane ploe, vie njih u nizu, ali se od toga u serijskoj proizvodnji odustalo, s
obzirom na napredak u tehnologiji izrade kumulativnih bojevih glava, kao i keramikog
oklopa velike debljine [20].
Slika 1.12 Kanadska modifikacija tenka Leopard 1, oznaena sa C2. Na trupu (levo) i kupoli
(desno) se nalaze gumirane perforirane ploe (oznaene strelicama) [20]
Danas je koncept nehomogenog predoklopa ponovo u centru panje, posebno u
Velikoj Britaniji. Naime, nakon prihvatanja nehomogenog dodatnog metalnog oklopa u vidu
perforiranih ploa, veoma slinog izraelskom oklopu Toga za izviaka vozila Scimitar, slika
1.13. Meutim, britansko Ministarstvo odbrane, pokrenulo je program razvoja novog tipa
dodatnog oklopa sa perforiranim ploama, ali ne od elika, ve od ADI materijala
(austemperovani nodularni liv) visoke vrstoe. Iako razvoj jo uvek nije priveden kraju, tvrdi
se da su rezultati obeavajui [46].
Slika 1.13 Izviako vozilo Scimitar, sa oklopom od perforiranih ploa (detalj oznaen
strelicom) i oklopom u vidu kaveza [47]
18
1.5 Konstrukcija nehomogenog dodatnog oklopa

Kao to je prikazano, nehomogeni dodatni razmaknuti oklop za oklopna vozila je
znatno efikasniji u odnosu na homogeni, protiv probojne municije, odnosno protiv municije
koja dejstvuje kinetikom energijom. Protiv kumulativne municije, efikasnost pre svega zavisi
od razdaljine do osnovnog oklopa, a ne od toga da li je razmaknuti oklop homogenog ili
nehomogenog tipa. Iako se radi o podacima koji su poverljivi, s obzirom na istorijsku distancu
u odnosu na neka reenja i procurele podatke koji su bacili svetlo na neka druga reenja,
mogue je prikazati neke pojedinosti vezane za nehomogene dodatne razmaknute oklope.
1.5.1 Mree
Jedini tip oklopa ovog tipa bio je nemaki Thoma schrzen iz 1944. godine, slika 1.8.
Jedan od retkih preostalih primeraka ovog dodatnog oklopa prikazan je na slici 2.14. Prema
lanku Jenca i Dojla [38], relevantne dimenzije ove mree su: debljina ice 5,5 mm, rastojanje
izmeu ica 13,5 mm, to znai da je rastojanje izmeu osa ica 19 mm. ice su bile
isprepletene i relativno male tvrdoe. Posebno je interesantno da je rastojanje izmeu ica
tako odabrano, da pancirno zapaljivi projektil sa elinim jezgrom B32 kalibra 14,5 mm
protivtenkovskih puaka PTRS i PTRD ne moe da proe kroz mreu, a da ne doe do udara
u icu.
Slika 1.14 Mree Thoma schrzen sa tenka PzKpfw IV Aisf J iz 1944. [48]
Najpoznatiji tip nehomogenog dodatnog razmaknutog oklopa za oklopna vozila je
izraelski Toga, slike 1.9 i 1.10. Prema dostupnim podacima, perforirane ploe imaju debljinu
8 mm, prenik krunih otvora je 10 mm, rastojanje izmeu otvora 5 mm, to znai da je
19
rastojanje izmeu osa otvora 15 mm, slika 1.15. Rastojanje do osnovnog oklopa je 400 mm,
ali vrsta materijala nije poznata. Ovaj dodatni oklop predstavlja korak dalje u odnosu na
Thoma schrzen, jer se prema nezvaninim podacima, jezgro pri prolasku kroz perforirane
ploe, tanije pri udaru u ivicu otvora navodno lomi. To je omogueno injenicom da
probojno jezgro nema veliku duktilnost, jer je zbog probojnih karakteristika neophodno da
ima visoku tvrdou. Na taj nain se trenutno smanjuje kinetika energija projektila to znai
da je proboj osnovne ploe nemogu [20].
Slika 1.15 Perforirane ploe Toga na tenku Merkava 4, u poreenju sa papirom na linije
meusobnog rastojanja 8 mm [20]
Aluminijum 5083
Zatita od probojnih
projektila
Aluminijum 7083
Dodatni oklop
Aluminijum
5089
elik 500 HB
Poliuretanska pena
Aluminijum 7039
Slika 1.16 Oklop P900 na vozilima M2 i M3 Bradley [49]

Slian oklopu Toga je i ameriki P900, ali su kod ovog tipa oklopa, umesto jedne
deblje, koriene dve tanje perforirane ploe. Prema podacima objavljenim u [49], debljine
ploa su 6,35 mm. Postoje dve izvedbe P900: jedna namenjena za ameriki oklopni
transporter M113A3 i njegovu holandsku varijantu YPR-765, dok je druga varijanta koriena
na amerikom borbenom vozilu peadije M2 i izviakom vozilu M3. Prva varijanta ima
rastojanje izmeu ploa od 25 mm, a rastojanje unutranje ploe do osnovnog oklopa vozila
od 152 mm. Kod druge varijante, ratojanje izmeu ploa je 22 mm, a rastojanje unutranje do
osnovne ploe 82 mm. Perforirane ploe imaju tvrdou 500 HB. Prostori izmeu ploa su
ispunjeni poliuretanskom penom, zbog obezbeenja plovnosti, to na izraelskim vozilima nije
20
bio zahtev zbog specifinih terenskih i klimatskih uslova koji tamo vladaju. ematski prikaz
oklopana vozilima M2 i M3, prikazan je na slici 1.16.

S obzirom na problematiku nehomogenih razmaknutih predoklopa i njihovu namenu u
vojne svrhe, broj radova i knjiga iz ove oblasti je minimalan.
Kao to je ve reeno, osnovni mehanizam mrea u funkciji nehomogenog
razmaknutog predoklopa je unoenje poremeaja u poloaj projektila, odnosno, promena
napadnog ugla projektila, slika 1.17. Napadni ugao je ugao koji zaklapa osa projektila sa
njegovom trajektorijom.
Do promene napadnog ugla dolazi usled heterogenog otpora projektilu koji prua
nehomogeni razmaknuti predoklop projektil ne pogaa homogenu metu ve mreu, tj. icu
koja predstavlja destabiliui element. Na taj nain, projektil ne pogaa osnovni oklop pod
minimalnim napadnim uglom koji je prisutan u sluaju da predoklopa nema. Time se
probojnost u velikoj meri smanjuje, to je dokumentovano u radovima [21, 37]. U radu [21] je
utvreno u kojoj meri se poveava granina brzina v50 pri kojoj 50 % probojnih projektila
kalibra 12,7 mm M2 ostvaruje proboj mete. Prema rezultatima u ovom radu, utvreno je da se
granina brzina v50 do napadnog ugla 30 % proporcionalno smanjuje za 0,5 0,7 % za svaki
stepen napadnog ugla. Minimalna probojnost je postignuta pri uglu od 50 % i kao takva
priblino zadrana do ugla 90 %, tabela 3. S druge strane, u radu [37], prikazano je da isti
projektil, pri prolasku kroz plou od konstrukcionog elika relativno male tvrdoe prema [50]
(elika negarantovanog hemijskog sastava prema [51]) debljine 5 mm, dobija napadni ugao od
4 10o na udaljenostima iza ploe do 100 mm, a na veim, preko 400 mm, 60o.
osa projektila
trajektorija
projektila
oklop
Slika 1.17 Napadni ugao projektila
Efekat perforiranih ploa na projektil ili tanije jezgro probojnog projektila je jo
izraeniji. U radu [52], simulacijom i eksperimentalnim putem se dolo do zakljuka koji
potvruju da tokom prolaska projektila kroz perforiranu plou dolazi do loma probojnog
jezgra. Naime, vreno je ispaljivanje probojnog projektila M2 kalibra 7,62x51 mm na ivice
ploa razliite debljine (3,12, 3,22 i 6,60 mm), izraene od razliitih materijala (elik za
balistiku zatitu i legura aluminijuma 6061). Simulacijom, tanije, upotrebom metode
konanih elemenata, ustanovljeno je da se unutar probojnog jezgra javljaju savojni naponi i u
sluaju da se razmatra samo jezgro (slika 1.20) i kada se razmatra ceo projektil unutar koga se
nalazi jezgro (slika 1.21). Savojni naponi nastaju kao posledica udara u ivicu otvora, pri emu
projektil usled inercije tei da nastavi kretanje postojeom putanjom, dok materijal ploe
prua nesimetrian otpor i tei da skrene projektil sa putanje. S obzirom da je jezgro
21
napravljeno od elika relativno visoke tvrdoe od 62 HRC, njegova duktilnost je relativno

mala, tako da generisani savojni naponi, tanije zatezni naponi na ivici projektila koja je na
strani ploe, mogu pod odreenim uslovima mogu biti dovoljni za lom jezgra. Simulacije su
izvrene za sluaj da je odnos izmeu preklapanja tela projektila sa ploom (h) i poluprenika
tela projektila (R): h/R=1. Drugi odnosi nisu simulirani, jer je optimizacija izvrena
eksperimentalnim putem, ispaljivanjem projektila u ivicu ploe sa eljenim odnosom h/R.
Tabela 1.3 Smanjenje granine brzine v50 u odnosu na
napadni ugao [21]
napadni ugao [o]
smanjenje v50 [%]
2
1
4
2-3
6
3-4
8
4-6
10
5-7
20
10-14
30
15-21
40
20-28
50 i vie
25-35
Slika 1.20 Metoda konanih elemenata primenjen na jezgro projektila [52]
Slika 1.21 Metoda konanih elemenata primenjen na projektil [52]

22
Da li e doi do loma jezgra ili ne, zavisi od otpora koji prua ploa i odnosa h/R. to
je ploa deblja, otpor je vei i vea je verovatnoa da doe do loma jezgra. Osim toga, to je
odnos h/R manji, projektil zahvata manji deo ploe i savojni naponi su manji, tako da je
verovatnoa da e doi do loma jezgra takoe manja. Eksperimentalni rezultati rada [52], dati
su u tabeli 1.4.
Tabela 1.4 Zavisnost pojave loma jezgra od materijala i debljine ploe [52].
materijal ploe
debljina ploe [mm]
h/R
prelom jezgra
elik za balistiku zatitu
3,22
0,34
da
3,22
0,66
da
3,22
1,00
da
Al 6061
3,12
0,71
ne
Al 6061
3,12
0,89
ne
Al 6061
6,60
0,47
ne
Al 6061
6,60
0,94
ne
Na osnovu dobijenih rezultata, izveden je zakljuak da je za prelom jezgra potreban
najmanji odnos h/R od 0,34, to je postignuto pri upotrebi ploe od elika za balistiku zatitu
zatezne vrstoe 1400 MPa.
Iako se u radu [52] ne razmatra dodatni oklop u vidu perforirane ploe, jasno je da
zakljuak ima praktinu primenu na takav tip oklopa. Osim toga, iz tabele 1.4, moe da se
vidi da bez obzira na veu debljinu, legura aluminijuma ije su zatezne karakteristike nie u
odnosu na elik za balistiku zatitu, pri istim, odnosno slinim odnosima h/R ne dovodi do
preloma jezgra projektila. To znai, da je za praktinu izradu oklopa od perforiranih ploa
poeljan materijal sa to viim zateznim karakteristikama. Na osnovu rezultata prikazanim u
radu [52] nije mogue utvrditi uticaj drugih mehanikih osobina, primera radi, duktilnosti.
Za razliku od rada [52], gde je izvrena analiza i eksperimentalno ispitivanje
korienjem municije sa probojnim jezgrom, na slici 1.22 prikazan je efekat udara bojevog
zrna sa punom kouljicom i sa jezgrom od legure olova u ivicu lima debljine 1 mm
korienog za grudnu metu na strelitu. Na slici 1.22 jasno se vidi tendencija savijanja zrna sa
razliitom deformacijom. Do loma u ovom sluaju ne dolazi zbog relativno visoke duktilnosti
jezgra projektila.
Slika 1.22 Efekat udara zrna sa mekim jezgrom u ivicu ploe: a) neoteeno zrno, b) zrno sa
savijenim vrhom, c) savijeno zrno
23
Pored efekata poveanja napadnog ugla i loma jezgra probojnog projektila, prisutan je
i sekundarni efekat smanjenja kinetike energije projektila. Naime, pri prolasku projektila
kroz mreu ili perforiranu plou, dolazi do prenosa dela kinetike energije na prepreku, ime
se ujedno odlama deo materijala za izradu prepreke i smanjuje brzina projektila, odnosno
fragmenata. Smanjenjem brzine, smanjuje se i brzina udara, ime se probojnost dodatno
smanjuje i poveava stepen zatite, mada treba rei da je ovaj efekat izraeniji to je daljina
gaanja vea.

Kako je masa po jedinici povrine ploa tipa Schrzen iz drugog svetskog rata 39
kg/m2, a napredniji nehomogeni tip razmaknutog oklopa koji je zamenio Schrzen, Thoma
schrzen tri puta laki [38], moe se konstatovati da je masa po jedinici povrine Thoma
schrzen 13 kg/m2, odnosno laki za 66,6 %.
Podaci o perforiranim ploama nisu dostupni, ali se smanjenje povrine, odnosno
mase po jedinici povrine u odnosu na homogeni tip oklopa moe proraunati, pri razmaku
izmeu otvora (ligamentu) koji je jednak polovini prenika, odnosno, polupreniku otvora,
slika 1.23.
Ukupna povrina elementarne elije, na slici 1.23 oznaenog isprekidanom linijom
(estougaonik), moe se prikazati kao est povrina elementarnih jednakostraninih trouglova:
Puk=6P=6
dh= 6d
d=
d2
(1.2)
Gde se visina elementarnog jednakostranikog trougla h, povrine P moe dobiti kao:

h=(( d)2-( d)2)=( d2 -
d2)= d2=
(1.3)
d/2
3d/2
Slika 1.23 ema elementarne elije perforirane ploe.
24
Ukupna povrina otvora jednaka je povrini centralnog otvora na emi i zbirnoj

povrini otvora. Unutar ove ukupne povrine, nalazi se centralni otvor i periferni otvori koji
nisu celom svojom povrinom unutar elementarne elije oznaene isprekidanom linijom na
slici 1.23. Na osnovu dimenzije stranice i visine elementarnog jednakostraninog trougla
(izraz 1.3), ukupna povrina otvora se moe izraziti kao:
Pouk=Po+6 Po=Po+2Po=3Po=3 d2 = d2
(1.4)
Povrina metalnog materijala unutar elementarne elije kao razlika ukupne povrine
elementarne elije i ukupne povrine otvora, na osnovu izraza 1.2 i 1.4:
Pm=Puk-Pouk=
d2 - d2 =
d2
(1.5)
Na osnovu izraza 1.5 i 1.2, moe se izraunati udeo metalnog materijala unutar
elementarne elije, kao:
f=
100%=
100%= 59,7 %
(1.6)
To znai da je udeo metalnog materijala unutar elementarne elije 59,7 %, odnosno,

pri obradi otvora, ukloni se 30,3 % mase materijala, to je praktino jednako procentualnom
smanjenju mase.
Dakle, smanjenje mase usled obrade ploe u cilju dobijanja perforirane ploe znaajno
je manje (30,3 %) u odnosu na trostruko smanjenje mase u sluaju mree (66,6 %). Iz toga
sledi da mrea, pri pretpostavci da ima jednaku efikasnost kao perforirana ploa, moe imati
dvostruko manji masu, odnosno, dvostruko veu masenu efikasnost.

Napredak u tehnologiji pasivne zatite, pre svega treba da zahvali razvoju u oblasti
nauke o materijalima. Novi materijali i tehnologija njihovog dobijanja, oduvek su
predstavljali klju napretka u svim oblastima tehnike i tehnologije, izmeu ostalog i pasivnoj
zatiti oklopnih vozila. U ovom poglavlju e biti prikazani oni materijali i njihove osobine,
kao i prednosti i nedostaci, koji u velikoj meri odreuju efikasnost i oblast primene odreenog
tipa oklopa.
1.8.1
Metalni materijali
Za balistiku zatitu, koriste se razliiti metalni materijali, odnosno legure.

Tradicionalni materijal je elik, a za neke posebne namene, naroito za vazdunodesantna
vozila i amfibije, koriste se legure alumnijuma. U poslednjih par decenija se razmatra i
upotreba legura titana. Pored balistike zatite, metalni materijali ine i strukturalni element
oklopnih vozila, to ih ini jo uvek dominantnim u pogledu pruanja balistike zatite.
25
1.8.1.1 elici
Trenutno je u svetu u upotebi velik broj razliitih tipova elika namenjenih za
balistiku zatitu, najee u obliku valjanih limova i ploa, a ree kao liveni. Tvrdoa ovih
materijala se kree u dijapazonu od 270 HB do preko 600 HB i prema nameni, meki a
duktilniji elici se koriste za ploe vee debljine, tj. za ploe koje se koriste na tenkovima, dok
se na lakim oklopnim vozilima koriste elici tvrdoe 400 500 HB, koji su pogodniji za
zatitu od streljake municije. elici za balistiku zatitu tvrdoe preko 500 HB su zbog vieg
sadraja ugljenika manje pogodni za zavarivanje, tako da se koriste uglavnom u funkciji
dodatne zatite. Osnovni mehanizam zaustavljanja projektila kod elika za balistiku zatitu je
apsorpcija kinetike, odnosno hemijske energije projektila, kod probojne i kumulativne
municije, respektivno. Ti mehanizmi su zastupljeni i kod drugih tipova homogenih metalnih
oklopa [19]. Pored mehanikih osobina, velika panja se posveuje i tehnolokim osobinama,
kao to je prokaljivost (za obezbeenje adekvatnih mehanikih osobina po dubini za ploe
vee debljine) i zavarljivost [53].
Razvijen je velik broj specijalizovanih elika za balistiku zatitu, koji se od drugih
elika razlikuju po nekim specifinostima. U nastavku je dat pregled nekih od aktuelnih elika
za balistiku zatitu. Meu najpoznatijim elicima ovog tipa su ruska serija elika za tenkove i
oklopna vozila, a u poslednjih par decenija francuska serija elika poznatih pod
komercijalnim nazivom Mars (proizvoa Creusot Liore Industrie, Le Creusot, Francuska) i
vedska serija elika Armox (proizvoa SSAB Oxelsund, Oxelsund, vedska). U ovim
serijama, nalazi se vie razliitih elika, optimizovanih za balistiku zatitu razliitih vozila,
balistika ispitivanja, linu zatitu i dr. Hemijski sastav i mehanike karakteristike ruskih
elika date su u tabelama 1.5-1.6, elika Mars u tabelama 1.7 i 1.8, a serije Armox u tabelama
1.9 i 1.10. Mehanike osobine su date prema dostupnim podacima iz literature.
Tabela 1.5 Hemijski sastav ruskih elika za balistiku zatitu [54]

maseni udeo elementa* [%]
elik
C
Si
Mn
Cr
Ni
Mo
43 0,25-0,31 0,18-0,35 0,3-0,35 0,8-2,3
0,5
0,25-0,35
42
0,28-0,34 0,18-0,35 0,3-0,5 1,8-2,3 1,4-1,9 0,28-0,38
52
0,27-0,33 0,18-0,35 0,3-0,5 1,8-2,3 1,8-2,3 0,28-0,35
* najvei sadraj, ako drugaije nije dato
Tabela 1.6 Mehanike karakteristike ruskih elika za balistiku zatitu [54]

elik
mehanike karakteristike
debljina ploe
Rm
HB
[mm]
[MPa]
43
do 50
42
do 90
290-300
895-1016
52
do 160
*na sobnoj temperaturi
P
0,020
0,020
0,020
S
0,015
0,015
0,015
KU*
[J]
93-153
26
Tabela 1.7 Hemijski sastav elika Mars [55]

elik
C
Mn
Cr
Ni
Mo
Mars 190
0,30-0,33
1,2
1,6
2,5
0,35-0,60
Mars 240
0,32
0,8-2,1
0,5-2,2
0,4
Mars 270
0,37
0,6-0,9
>2,75
0,3-0,5
Tabela 1.8 Mehanike karakteristike elika Mars [55]

mehanike karakteristike*
elik
debljina ploe
[mm]
Mars 190
do 500
Mars 240
do 50
Mars 270
do 75
Tabela 1.9 Hemijski sastav elika Armox [56-60]
elik
C
Si
Mn
Cr
Ni
Mo
Armox 370
0,32
0,1-0,4
1,2
1,5
1,8
0,7
Armox 440
0,21
0,1-0,4
1,2
1,5
1,8
0,7
Armox 500
0,32
0,1-0,4
1,2
1,5
1,8
0,7
Armox 560
0,37
0,1-0,7
1,2
1,5
1,8
0,7
Armox 600
0,47
0,1-0,7
1,0
1,5
3,0
0,7
P
0,010
0,004
0,002
S
0,005
0,008
0,005
HB
<388
477-534
534-601
B
0,005
0,005
0,005
0,005
0,005
Tabela 1.10 Mehanike karakteristike elika Armox [56-60]

elik
debljina ploe
Rm
Rp0,2%
HB
[mm]
[MPa]
[MPa]
Armox 370
do 150
340-390
1050-1250
>900
Armox 440
do 30
420-480
1250-1550
>1100
Armox 500
do 150
480-540
1450-1750
>1250
Armox 560
do 100
530-590
1600-1900
>1300
Armox 600
do 100
570-640
2000
>1500
* energija udara pri temperaturi ispitivanja -40oC
P
0,015
0,015
0,015
0,012
0,010
S
0,010
0,010
0,010
0,005
0,005
A
[%]
>11
>10
>8
>7
>7
KV*
[J]
>25
>30
>20
>15
>12
Na osnovu hemijskog sastava datog u tabelama 1.5, 1.7 i 1.9, moe da se konstatuje da
elici namenjeni za balistiku zatitu pripadaju grupi visokokvalitetnih (prema sadraju
sumpora, ispod 0,02 %) niskolegiranih elika. Pojedini tipovi elika iz ove grupe, Mars 190 i
270, kao i Armox 560 i 600 pripadaju grupi ultra istih (premijum) elika, jer je sadraj
sumpora ispod 0,007 %. Upravo je nii sadraj neistoa, odnosno sumpora i fosfora osnovna
razlika u odnosu na niskolegirane konstrukcione elike koriene u civilstvu. Na taj nain se
poveava pre svega duktilnost, to je za elik za balistiku zatitu od velikog znaaja. Takoe,
27
primetno je da noviji elici za balistiku zatitu, imaju nii sadraj sumpora i fosfora (Mars i
Amrox u odnosu na ruske elike).
Velika slinost sa niskolegiranim konstrukcionim elicima je i sadraj ugljenika koji je
kod veine navedenih elika (osim ruskih i Armox 600) ispod 0,4 %. Za to postoje dva
razloga: postizanje ilavog paketastog-dislokacionog martenzita (nastaje pri sadraju
ugljenika ispod 0,4 %) i poveanje zavarljivosti. Paketasti-dislokacioni martenzit sadri tanak
sloj zaostalog austenita [61], zbog ega je ovaj tip martenzita ilav i veoma pogodan za elik
namenjen za balistiku primenu. S druge strane, osnovni problem pri zavarivanju ovih elika
je pojava hladnih prslina u zoni uticaja toplote, to je posledica zakaljivosti. Na zakaljivost,
velik uticaj ima sadraj ugljenika i legirajuih elemenata, to se prikazuje preko ekvivalenta
ugljenika. Veina elika je legirana sa hromom, niklom i molibdenom, dok su pojedini elici,
Mars 190 i Armox, dodatno legirani i sa manganom. Legiranjem se postie izvesno
poboljanje pojedinih osobina, vanih za elik namenjen za balistiku zatitu, kao to su:
vea energija udara pri istoj zateznoj vrstoi,
vea zatezna vrstoa za isti sadraj ugljenika
prokaljivost
Za postizanje visokih zateznih karakteristika, elici za balistiku primenu se nakon
kaljenja otputaju na temperaturama od oko 200oC. Na taj nain se poveava duktilnost,
odnosno energija udara elika, uz umereno smanjenje zatezne vrstoe i napona teenja. U
skladu s tim, moe da se konstatuje da je osnovni mehanizam ojaavanja ovih elika
mehanizam ojaavanja faznim transformacijama. Pri tome dolazi do promene kristalne
strukture, ime se oteava klizanje. Pored toga, prisutni su i drugi mehanizmi ojaavanja, pre
svega disperziono ojaavanje i ojaavanje granicama zrna. Ova dva mehanizma naroito su
izraena kod niskolegiranih elika, odnosno, elika za balistiku primenu, jer se pri otputanju
na temperaturi od priblino 200oC, stvara -karbid ili cementit. Kada su legirani elici
otputeni na ovoj temperaturi, imaju znaajno viu zateznu vrstou u odnosu na sadraj
ugljenika (vano za zavarljivost), odnosno, viu energiju udara u odnosu na zateznu vrstou,
to je vano za balistiku otpornost, slika 1.24. Ovo je izraenije to je sistem legiranja
kompleksniji najizraenije je kod elika legiranih sa hromom, niklom i molibdenom, to je u
skladu sa hemijskim sastavom i sistemom legiranja kod elika za balistiku zatitu, tabele 1.6,
1.8 i 1.10. Legiranjem se profinjuje disperzija karbida, ime se oteava i spreava kretanje
dislokacija, mehanizmom disperzionog ojaavanja (nekoherentnim esticama) [61].
Nekoherentne estice mogu da utiu na nagomilavanje i blokiranje dislokacija, ime se
postie poveanje napona teenja, ali uz smanjenu duktilnost. [62]. Duktilnost se moe
poveati dodavanjem hroma i nikla, koji grade supstitucijski vrsti rastvor sa feritom i
austenitom. Pored toga, dodavanje molibdena dodatno poveava energiju udara. Moe da se
uoi, da najnovija serija elika za balistilku zatitu tipa Armox, ima najvei sadraj
molibdena, sledi neto stariji Mars, dok su ruski elici na poslednjem mestu. Osnovni
mehanizam putem kojeg molidben utie na poveanje duktilnosti je razbijanje karbidnog
filma na granicama martenzitnih ploica ili paketa.
Legiranjem manganom se ostvaruje smanjenje veliine austenitnog zrna, a time se
utie i na smanjenje veliine paketa ili ploica martenzita koje su za red veliina manje od
austentnog zrna i nastaju unutar njega. Kristalna orijentacija izmeu ploica martenzita je
slina razlici meu subzrnima, to predstavlja prepreku kretanju dislokacija. to je zrno ili
ploica martenzita sitnija, broj prisutnih dislokacija unutar nje je manji, tako da je mogunost
da se stvori inicijalna prslina zbog nagomilavanja dislokacija takoe manja. Pri dejstvu
napona, dislokacije se gomilaju na granici prema susednom kristalnom zrnu, pri emu se
javlja koncentracija napona, to izaziva pokretanje dislokacija u susednom zrnu. to unutar
28
materijala ima vie granica zrna, vie ima i prepreka kretanju dislokacija, a uz konstantnu
masu, odnosno zapreminu, stepen ojaavanja po ovom principu e biti izraeniji to je
struktura sitnozrnija. Ojaavanje granicama zrna predstavlja jedinstveni mehanizam
ojaavanja, gde se pored poveanja napona teenja (pri dodatku 1 % mangana poveava
napon teenja za 84 MPa), poveava i duktilnost materijala, to ovaj mehanizam ini vrlo
znaajnim za elike uopte, pa i elika za balistiku zatitu [63].
b)
temperatura otputanja
200 oC
legirani elici
ugljenini
elici
elici sa Cr
elici sa Ni i Cr
elici sa Cr i Mo
elici sa Ni, Cr i Mo
energija udara KV [J]
zatezna vrstoa Rm [MPa]
a)
Cr - Mo,
Ni - Cr - Mo
Cr
Ni - Cr
ugljenini
sadraj ugljenika [%]
zatezna vrstoa Rm [MPa]
Slika 1.24 Uticaj sistema legiranja: a) zatezna vrstoa u zavisnosti od sadraja ugljenika, b)
energija udara u odnosu na zateznu vrstou [61]
Veza izmeu veliine zrna i napona teenja, moe da se prikae Hall Petch ovom
jednainom:
Rp=o+kod-1/2
(1.7)
gde je: Rp napon teenja,

o napon neophodan za kretanje slobodne dislokacije kroz kristalnu reetku (napon
potreban za savladavanje trenja reetke),
ko Hall Petch ov parametar koji definie silu kojom su dislokacije blokirane i
d srednji prenik zrna.
Pored uticaja na napon teenja, koji je prikazan izrazom 1.8, smanjenje prenika zrna
ima uticaj i na prelaznu temperaturu:
T=ln - lnC - lnd-1/2
gde je:
(1.8)
- konstanta materijala,
T prelazna temperatura i
C konstanta koja odreuje pokretljivost prsline.
29
Prema izrazima 1.7 i 1.8, to je veliina zrna (srednji prenik zrna) manja, napon
teenja je vei, prelazna temperatura je nia, ime se zadrava relativno visoka energija udara
i na niskim tempraturama [63].
Prema mehanikim karakteristikama, odnosno naponu teenja, elici za balistiku
primenu pripadaju grupi elika visoke vrstoe (750 < Rp0,2% > 1500 MPa), tabele 1.6 i 1.10,
osim elika Armox 600, koji pripada grupi elika ultra-visoke vrstoe. To je postignuto
poveanim srednjim sadrajem ugljenika, koji iznosi 0,47 %, tako da se kod ovog elika ne
dobija paketasti ve tvri, ali i krtiji ploasti-dvojnikovani martenzit (0,4 1 % ugljenika).
Povean sadraj ugljenika utie na poveanje deformacije kristalne reetke putem mehanizma
intersticijskog rastvarajueg ojaavanja, gde atomi ugljenika (koji se smetaju u oktaedarske
rupe feritne osnove) izazivaju deformacije kristalne reetke eljeza. Kao posledica toga,
kod elika sa ispod 0,4 % ugljenika, kod kojih se javlja dislokacioni (paketasti) martenzit,
javlja se veliko poveanje broja dislokacija (ojaavanje dislokacijama). Uz to, atomi ugljenika
stvaraju atmosfere oko dislokacija i blokiraju njihovo kretanje, pa je potreban vei napon za
njihovo pokretanje, to izaziva efekat ojaavanja (intersticijsko rastvarajue ojaavanje). Na
taj nain, dolazi do poveanja tvrdoe, napona teenja i zatezne vrstoe, meutim, kao
posledica se javlja i smanjenje duktilnosti. Smanjenje duktilnosti je posledica samih
mehanizama ojaavanja. U osnovi, i kod rastvarajueg i kod mehanizma ojaavanja
dislokacijama, ujedno sa poveanjem napona teenja, dolazi do smanjenja duktilnosti.
Smanjenje duktilnosti se javlja kroz mehanizam blokiranja i nagomilavanja dislokacija, koje
dospevaju u graninu povrinu prema sekundarnim fazama i nemetalnim ukljucima. Kao
posledica, dolazi do poniranja dislokacija u graninu povrinu, dolazi do dekohezije i
stvaranja mikroupljina, koje prerastaju u mikroprsline [64]. To odreuje i njihovu oblast
primene u funkciji dodatne oklopne zatite. Naime, elici najvee tvrdoe se ne koriste
samostalno, ve uvek u kombinaciji sa drugim tipom oklopa, najee elikom ili legurama
aluminijuma za balistinu namenu, ija je duktilnost vea. S druge strane, negativna posledica
poveanog sadraja ugljenika kod elika Armox 600, predstavlja i smanjena zavarljivost.
Meutim, s obzirom na injenicu da se koriste kao dodatni oklop, za koji u najveem broju
sluajeva treba da postoji potreba da se skida i ponovo postavlja, daleko je pogodniji nain
spajanja sa osnovnim oklopom vijanom vezom.
Prokaljivost je takoe vana karakteristika, pre svega kod elika za balistiku zatitu
tenkova, gde na pojedinim mestima (elo kupole), debljina iznosi i do 280 mm. Pored potrebe
za prokaljivou, permanentna je potreba za to ujednaenijom strukturom po poprenom
preseku, to se postie ukoliko je prokaljivost elika vea. Svi legirajui elementi, zastupljeni
kod elika za balistiku zatitu, hrom, nikl, molibden i mangan poveavaju prokaljivost [63].
U prethodnom periodu je bilo pokuaja i upotrebe martenzitno starenih elika sa 18
% nikla i 10 % kobalta tvrdoe od 590 HB i energije udara po arpiju na sobnoj temperaturi
(20 oC) od 31 J. Takav tip elika bi imao vrlo visoku balistiku otpornost, posebno od
probojnih projektila streljake municije [65]. Meutim, praktina upotreba ovog elika za
balistiku zatitu nije prihvaena zbog relativno visoke cene [66].
Trenutno najefikasniji elik za balistiku namenu je dvoslojni ili troslojni elik,
dobijen eksplozivnim spajanjem ili valjanjem dve ili tri vrste elika, nakon ega se vri
termika obrada (kaljenje i otputanje) [19]. Na taj nain se kod dvoslojnog tipa elika dobija
visoka tvrdoa spoljanjeg sloja (600 HB) i duktilnost unutranjeg (430 HB). Spoljanji sloj
vee tvrdoe ima viu balistiku otpornost zbog visoke zatezne vrstoe, napona teenja i
tvrdoe, ime se obezbeuje visoka mogunost oteenja vrha probojnog projektila. S druge
strane, unutranji sloj manje tvrdoe ima viu energiju udara, tako da se omoguava
apsorpcija kinetike energije i zaustavlja propagiranje nastalih prslina usled udara projektila.
Pored toga, u sluaju da se ovakav dvoslojni elik postavi pod uglom, manja duktilnost
takvog materijala ak moe da izazove poveanje mogunosti rikoeta projektila, kroz
30
mehanizam razaranja ploe iznad mesta udara projektila, pri emu projektil menja napadni
ugao i konano naputa zakoenu plou bez proboja [67], slika 1.25. Troslojni elik, sa
rasporedom debljina slojeva: spoljanji 13 % ukupne debljine tvrdoe 430 HB, srednji 60 %
od 600 HB i unutranji 27 % 340 HB [19], koristi se za pruanje pasivne zatite i kao
strukturalni element ela kupole i trupa na tenkovima, protiv kumulativnih i potkalibarnih
projektila. Srednji sloj visoke tvrdoe je primarni element zatite, slino kao kod dvoslojnog
elika, ali je ostvareno zatvaranje sa spoljanje i unutranje strane duktilnijim ploama manje
tvrdoe. Spoljanja i unutranja ploa imaju ulogu da zadre fragmente srednje, relativno
tvrde ali i manje duktilne ploe. Ovaj efekat je slian mehanizmu funkcionisanja zatite na
bazi keramikih materijala, mada se kod keramika vri i radijalno zatvaranje bloka, zbog
znaajno manje ilavosti loma sinterovane keramike u odnosu na elik (najvie 7 MPam
tabela 1.11 prema 40 - 50 MPam kod elika u otputenom stanju) [68].
Udar
t=100 s
t=50 s
t=500 s
Slika 1.25 Mehanizam razaranja ploe manje duktilnosti iznad mesta udara projektila [67]

Legure aluminijuma su takoe zastupljene, ali prevashodno za vozila koja su prema
taktiko tehnikim zahtevima predviena za transport vazdunim putem ili su amfibijskog
tipa (kretanje na vodi i kopnu). Trenutno su u svetu zastupljene tri klase legura aluminijuma,
legiranih sa razliitim osnovnim legirajuim elementima: magnezijumom (5083), cinkom i
magnezijumom (7039) i sa bakrom (2519) [19]. Hemijski sastav i mehanike karakteristike
legura aluminijuma koje su u upotrebi na operativnim oklopnim vozilima i namenjene su za
balistiku zatitu date su u tabelama 1.11 i 1.12.
Tabela 1.11 Hemijski sastav legura aluminijuma za balistiku zatitu [69].
legura
Si
Fe
Cu
Mn
Mg
Zn
Ti
5083
0,40 0,40
0,1
0,4-1,0
4,0-4,9
0,25
0,15
7039
0,30 0,40
0,1
0,1-0,4
2,3-3,3 3,5-4,5
0,10
2519
0,25 0,30 5,3-6,4 0,1-0,5 0,05-0,4
0,10
0,01-0,20
Cr
0,05-0,25
0,15-0,25
31
Tabela 1.12 Mehanike karakteristike legura aluminijuma za balistiku zatitu [69].

mehanike karakteristike
legura
Rm
Rp0,2%
A
HB
[MPa]
[MPa]
[%]
5083
78
330
240
17
7039
123
400
330
13
2519
132
429
355
16
Sve prethodno spomenute legure aluminijuma pripadaju grupi legura koje se dobijaju
plastinom deformacijom. Legura aluminijuma sa magnezijumom (5083) je materijal kod
kojeg se mehanike osobine postiu plastinom deformacijom, odnosno, mehanizmom
deformacionog ojaavanja. Od velikog znaaja je sadraj legirajuih elemenata i njihova
rastvorljivost, jer utiu na brzinu umnoavanja dislokacija, kroz Frank - Readov izvor
dislokacija, nakon ega dolazi do njihovog meusobnog blokiranja [70]. Najefikasniji
legirajui element je magnezijum, zbog relativno velike rastvorljivosti (do 5 %). Kako
aluminijum ima visoku energiju greke u redosledu, tokom valjanja, dolazi do stvaranja
subzrna, sa jasno definisanom granicom u vidu blokiranih dislokacija [71]. Iz tog razloga,
javlja se i efekat ojaavanja granicama zrna, to legure klase 5083 ini pogodnim za balistiku
primenu [72, 73].
Balistiki otpornija legura aluminijuma sa cinkom i magnezijumom (7039) ojaava
mehanizmom talonog ojaavanja, koji se postie termikom obradom: nakon zagrevanja i
brzog hlaenja, sprovodi se vetako starenje. Iz prezasienog vrstog rastvora dolazi do
stvaranja Guinier-Preston zona (GP zona). GP zone su metastabilne estice sa koherentnom
graninom povrinom, koje predstavljaju prezasieni vrsti rastvor legirajueg elementa, u
ovom sluaju Mg i Zn u Al. Iz njih nastaju polukoherentne faze, a iz njih nekoherentne
estice sastava MgZn2 [74]. Tokom starenja, tei se izluivanju i formiranju
polukoherentne faze, koju dislokacije mogu da preseku, ali je nihovo kretanje time oteano,
ime se ostvaruje efekat ojaavanja. Meutim, osnovni problem pri upotrebi ove legure je
pojava naponske korozije [19, 75-77].
Najsavremenija legura aluminijuma za balistiku primenu je 2519, legirana sa bakrom.
U odnosu na druge legure aluminijuma i bakra (duraluminijum), udeo bakra je kod legure
2519 neto smanjen, uz dodat manji udeo magnezijuma. Kod ove legure je mogunost pojave
naponske korozije znaajno smanjena, a posebna tehnologija zavarivanja uz adekvatne
parametre i dodatni materijal moe da svede mogunost pojave toplih prslina na prihvatljivu
meru [69]. Kao i druge legure aluminijuma i bakra, mehanike osobine legure 2519 su
izuzetne i neto vie nego kod legure 7039. Mehanizam ojaavanja se zasniva na talonom
ojaavanju, slino kao i kod legura 7XXX sa cinkom i magnezijumom. Osnovna razlika je u
tipu faza koje se izluuju: koherentne GP I faze (Cu rastvoren u Al), zatim krupnije nastaju
GP II faze, iz njih polukoherentne faze i nekoherentne -faze sastava CuAl2. Slino kao
kod legura 7XXX, tokom vetakog starenja se tei dobijanju polukoherentne () faze [78,
79].
Naponska korozija predstavlja najvei ograniavajui faktor ire primene legura
aluminijuma za balistiku zatitu. Prema dosadanjim saznanjima, osnovni razlog pojave
naponske korozije je segregacija elemenata i sekundarnih faza na i oko granica zrna. Primera
radi, na osnovu rezultata prikazanim u radu [77], kod legura aluminijuma sa magnezijumom i
cinkom (7175), prisutna je segregacija vodonika i magnezijuma na granicama zrna, to
izaziva interkristalni lom. S druge strane, kod legura aluminijuma sa bakrom (2519), kljuni
uticaj na pojavu naponske korozije ima segregacija taloga, odnosno osiromaenje granica zrna
i subzrna u ojaavajuim esticama faze, slika 1.26 [78].
32
Slika 1.26 Segregacija faze na: a) granicama zrna, b) granicama subzrna [78]

Upotreba legura titana je karakteristina za pojedine specifine namene, primera radi u
vazduhoplovstvu. Osnovne osobine koje ih preporuuju su visok odnos izmeu vrstoe i
specifine mase (4,43 kg/m3), via temperatura topljenja u odnosu na elik, vea otpornost na
koroziju, niska toplotna provodljivost i mali koeficijent toplotnog irenja. Meutim, upotreba
legura titana je jo uvek ograniena, pre svega zbog oteane zavarljivosti i visoke cene.
Visoka cena je rezultat izraene potrebe za uklanjanjem neistoa u obliku ugljenika, azota,
kiseonika i vodonika, na mehanike karakteristike. Ovi elementi su intersticijski rastvoreni u
kristalnoj strukturi titana, unose unutranje napone, tako da se pri udaru javlja neeljena
pojava prslina. Poslednjih par decenija, tehnologija je dovoljno napredovala da se tokom
dobijanja legura titana, sadraj svih spomenutih neistoa je smanjen, osim kiseonika koji je
prisutan u rudi rutila (TiO2) ili ilmenita (FeTiO3), a prisutan je i u atmosferi, tako da je
procenjeno da se i uz postojei sadraj kiseonika od ispod 0,2 % [80, 81], moe oekivati
adekvatna balistika otpornost. Legura Ti-6Al-4V ima visok potencijal za izradu prevashodno
otkovaka za poklopce otvora posade vozila, otvora za ventilaciju eksplozije municije,
poklopaca motora, spoljanje kutije za odlaganje alata, oklopljena kuita nianskih ureaja i
dr. [80]. Hemijski sastav i mehanike osobine legure Ti-6Al-4V dati su u tabelama 1.13 i
1.14.
Tabela 1.13 Hemijski sastav legure Ti-6Al-4V za balistiku zatitu [22]
legura
C
Fe
Al
V
N
Ti-6Al-4V
0,08
0,25
5,5-6,8
3,5-4,5
0,05
O
0,2
Tabela 1.14 Mehanike karakteristike legure Ti-6Al-4V za balistiku zatitu [82]

legura
Rm
Rp0,2%
A
HB
[MPa]
[MPa]
[%]
Ti-6Al-4V
334
950
880
14
o
* najmanje vrednosti, temperatura ispitivanja -40 C
H
0,015
KV
[J]
17
33
Legura titana Ti-6Al-4V pripada grupi legura sa + strukturom. -faza ima

heksagonalnu gusto sloenu kristalnu strukturu (stabilisana legiranjem sa Al), dok -faza ima
zapreminski centriranu kubnu kristalnu strukturu (na sobnoj temperaturi stabilisana sa V).
Nakon zagrevanja i hlaenja, u zavisnosti od brzine hlaenja i sastava, dolazi do prelaska faze u (sa heksagonalnom gusto sloenom strukturom) ili -fazu (sa ortorombinom
strukturom). -faza se javlja kada je sadraj elemenata koji stabilizuju -fazu vei. Nakon
vetakog starenja dolazi do stvaranja fine -faze, to dovodi do znaajnog stepena ojaavanja
sekundarnim fazama [83]. Ova faza se postupkom plastine deformacije moe usitniti [82].
Upravo je kovanje dominantan postupak dobijanja komponenti korienih za balistiku zatitu
[80, 84]. Meutim, poslednja istraivanja na ovom planu pokazala su svrsishodnost starenja
na uobiajenoj temperaturi od 500-600oC u trajanju od 200 h (uobiajeno trajanje je 6 h). Na
taj nain se izdvaja intermetalno jedinjenje Ti3Al ( 2) nanometarske veliine, koje daje
dodatni efekat ojaavanja sekundarnim fazama, kroz stvaranje Orowan-ovih petlji oko
intermetalnih jedinjenja [85, 86].
1.8.2
Keramike
Inenjerske ili napredne keramike se koriste za balistiku zatitu od sedamdesetih

godina prolog veka. Njihov osnovni mehanizam dejstva se zasniva na visokoj makro i mikro
tvrdoi. Materijali za izradu probojnih jezgara streljake municije, elik ili volfram - karbid,
imaju vrlo visoku tvrdou: kod elika su tvrdoe po Vikersu do 850 HV, dok u sluaju jezgra
od volfram karbida, tvrdoa po Vikersu iznosi najvie 1450 HV [87]. Keramike ploice,
ija makro tvrdoa u zavisnosti od vrste keramike i njene istoe moe varirati, imaju ulogu
da otete vrh probojnog projektila ili izazovu lom celokupnog jezgra i rasporede kinetiku
energiju projektila na veu povrinu, tako da materijal koji se nalazi iza keramike ploice
(elik, legura aluminijuma, pletivo od polimera velike vrstoe ili kompozit ojaan
polimernim vlaknima) moe da je apsorbuje. Pri tome, efikasnost keramike zavisi od njene
makro tvrdoe ako je vea od tvrdoe jezgra, vea e biti i efikasnost. Prema podacima
prikazanim u tabeli 1.15, jasno je da e keramika Al2O3 istoe 85 % biti dovoljno efikasna
protiv probojnog projektila sa elinim jezgrom, ali ne i protiv jezgra od legure volframa. Za
balistiku zatitu od takvih projektila, potrebna je ili keramika Al2O3 istoe 99,5 % ili neka
druga vrsta keramike sa jo veom tvrdoom, primera radi, SiC ili B4C.
U sluaju potkalibarnih projektila stabilisanih krilcima (APFSDS), koji se izrauju od
legure volframa i kumulativnih projektila, mehanizam je znaajno drugaiji u odnosu na
jezgra streljake municije. Legura volframa sa niklom, elezom i kobaltom ima manju
tvrdou od volfram karbida (400 450 HV) ali veu energiju udara po arpiju (32 J), jer pri
proboju zakoenog oklopa moe da se savija u znaajnoj meri i veu specifinu masu zbog
mogunosti obezbeenja vee kinetike energije udara (16 18,5 g/cm3) [88, 89]. Za
balistiku zatitu od projektila ovog tipa, keramiki blokovi (sinterovani ili dobijeni
spajanjem drugim materijalom), stavljaju se u kutije od elika ili legure aluminijuma [90-92]
Nakon proboja eone ploe, penetrator zalazi u prostor koju je pre udara zauzimala keramika,
tako da se keramika kruni i estice naputaju kutiju velikom brzinom kroz prostor izmeu
penetratora i prednje strane kutije. Kako je mikrotvrdoa estica viestruko vea (tabela 1.15)
u odnosu na tvrdou materijala penetratora, na penetratoru se javlja intenzivna abrazija ime
se smanjuje njegova masa i samim tim kinetika energija, kao i povrina poprenog preseka,
to omoguava njegovo savijanje i konano zaustavljanje [93]. U sluaju kumulativnih
projektila, pored ovog efekta koji je jo izraeniji s obzirom na vrlo niske mehanike osobine
transformisanog materijala kumulativnog levka (legura bakra) na visokoj temperaturi, javlja
34
se i razaranje stranica levka. Pri tome estice keramike upadaju unutar kumulativnog mlaza,
dodatno ga naruavajui [17].
Na osnovu iznetog, moe se konstatovati da na efikasnost keramikih oklopa vrlo
velik uticaj ima i makro tvrdoa sinterovanog keramikih bloka (streljaka municija lom
probojnog jezgra) i mikrotvrdoa estica keramikih materijala (abrazija i erozija
potkalibarnih projektila i kumulativnog mlaza). Specifina masa, tvrdoa sinterovanog bloka i
mikrotvrdoa pojedinih keramikih materijala date su u tabeli 1.11 [19].
Prema podacima datim u tabeli 1.15, sve navedene vrste inenjerske ili napredne
keramike imaju vrlo visoku tvrdou, koja dostie vrednosti i viestruko vee u odnosu na
najtvre vrste elika. To je posledica hemijskih veza koje se javljaju kod tih materijala; jonska
ili kovalentna veza, odnosno, njihovih energija veze. Energija metalne veze je 100-800
kJ/mol, dok su energije jonske i kovalentne veze 520-1250 kJ/mol i 625-1550 kJ/mol [94].
Jonska veza je posledica elektrostatikog privlaenja suprotno naelektrisanih jona i
karakteristina je za keramike koje se sastoje iz atoma metala i nemetala. Tipian primer je
Al2O3. Kovalentna veza nastaje formiranjem zajednikih elektronskih parova i karakteristina
je za keramike koje se sastoje od dva nemetala (SiC, B4C) ili u sluaju TiB2 metala i
nemetala. Keramike dobijene sinterovanjem imaju nisku vrstou, to je posledica procesa
dobijanja, gde je praktino nemogue eliminisati proznost, koja predstavlja mesto gde moe
da nastane koncentracija napona, inicijalna prslina i lom [95].
Tabela 1.15 Specifina masa, tvrdoa sinterovanog bloka i mikrotvrdoa praha keramika za
balistiku upotrebu [19].
materijal,
istoa
Al2O3, 85 %
Al2O3, 95 %
Al2O3, 99,5 %
SiC
B4C
specifina
masa
[kg/m3]
3450
3720
3900
3150
2450
tvrdoa
sinterovanog
bloka HV
900-970
1150-1250
1500-1700
2200-2500
3000
mikrotvrdoa
HK
HV
1
1800
20902
3000
2500-28002
4000
18003
36004
28003
3300-36004
4000-50004
zatezna
vrstoa
Rm [MPa]
1951
2101
2201
2005
3501
ilavost
loma KIC
[MPam]1
3,5
3,6
4,0
4,6
2,9-3,7
[22]; 2[96]; 3[97]; 4[98]
Aluminijum oksidna keramika (Al2O3), zahvaljujui injenici da se dobija

preiavanjem boksita, relativno jednostavnim Bajerovim postupkom, predstavlja jednu od
inenjerskih keramika sa najniom cenom. Postoji - i -Al2O3, meutim, samo se -Al2O3 ili
korund (sa heksagonalnom gusto sloenom strukturom) koristi u inenjerskoj praksi. Zbog
visoke tvrdoe i otpornosti na habanje, kao i svojstva elektrine i toplotne izolacije, pronala
je iroku primenu u mainstvu: abrazivi, dizne, izolatori sveica, kao ojaavajua komponenta
u kompozitnim materijalima [99-101]. Takve osobine preporuuju aluminijum oksidnu
keramiku i za balistiku zatitu, gde je od velikog znaaja masena efikasnost, jer je specifina
masa upola manja u odnosu na elik.
Silicijum karbidna keramika (SiC), zahvaljujui veoj tvrdoi u odnosu na
aluminijum oksidnu, ima jo veu balistiku otpornost, a zahvaljujui manjoj specifinoj
masi, tabela 1.15, veu masenu efikasnost. Pored toga, otpornost na visoke temperature je via
u odnosu na aluminijum oksidnu keramiku, to kao posledicu ima sloeniji i skuplji
postupak sinterovanja. Osim toga, mineral moasanit koji sadri silicijum karbid je vrlo
redak u zemljivoj kori, tako da se silicijum karbid dobija sintetikim putem, iz reakcije
koksa sa silicijum oksidom (SiO2) uz veliku potronju elektrine energije. Kako je produkt
35
ove reakcije (SiO2 + 3C-SiC + 2CO) ugljen monoksid, potrebno je preduzeti mere za
njegovu eliminaciju [108]. Svi ovi razlozi znaajno poskupljuju njegovu proizvodnju, to je
ograniilo njegovu upotrebu za balistiku zatitu u odnosu na aluminijum oksidnu keramiku
[19].
Bor-karbidna keramika (B4C) predstavlja najatraktivniji tip inenjerske keramike,
zbog veoma visoke tvrdoe i relativno male specifine mase [19]. Meutim, dobijanje
kompaktnog tipa keramike eljenog oblika je vrlo skup proces, koji podrazumeva sinterovanje
na temperaturama preko 2000oC i pritiscima preko 400 bara [102]. Osim toga, dobijanje
eljenog oblika i tanosti dimenzija iziskuje vrlo sloen i skup proces mainske obrade. To
znai da je bor karbidna keramika takoe znatno skuplja od aluminijum-oksidne i koristi se
pre svega za linu zatitu. Jedan od novih pravaca razvoja jeftinijih procesa dobijanja bor
karbidne keramike je razvijen u razvojnom centru za keramike materijale Chubu u Nagoji.
Prema ovom postupku, eliminie se potreba za nadpritiskom, ali se proces odvija u atmosferi
aluminijuma u gasnoj fazi. Pri tome dolazi do difuzije manje od 1 % aluminijuma u estice
keramike, to ne utie znaajnije na mehanike karakteristike keramikog bloka [103].
Pored visoke cene, najvei nedostatak keramike je otpornost na viestruke pogotke,
gde udarom projektila u jednu keramiku ploicu dolazi do razaranja cele ploice, odnosno,
ako se ostvari pogodak izmeu dve ploice, obe postaju eliminisane. Osnovni razlog je
relativno mala ilavost loma keramike, tabela 1.15, koja je za jedan red veliine manja u
poreenju sa metalima. Poveanju otpornosti na viestruke pogotke i optimizaciji veliine
keramike ploice za balistiku zatitu, poklanja se velika panja u naunim krugovima [104107].
1.8.3
Polimeri
Upotreba polimera u oblasti balistike zatite vezana je za sendvi oklope u

kombinaciji sa elikom ili legurama aluminijuma ili u obliku pletiva za linu zatitu vojnika.
Sendvi oklopi se dobijaju slaganjem naizmeninih slojeva elika i razliitih vrsta polimera u
inertne reaktivne oklope. Najee se koristi guma ili epoksidna smola. S druge strane, pletiva
se prave od vlakana visokih mehanikih karakteristika, pre svega zatezne vrstoe. Meu
ovim materijalima dominantnu primenu danas imaju aromatina poliamidna vlakna
(poliaramid poliparafenilen tereftalamid), odnosno aramidna vlakna (kevlar) i vlakna/trake
polietilena ultra visoke molekulske mase (dyneema/spectra).
projektil
zatezanje vlakna
vlakno
Slika 1.27 Zatezni naponi u vlaknima pletiva namenjenog za balistiku zatitu [108]
36
Pri udaru projektila u pletivo, dolazi do apsorpcije kinetike enegije kroz prenoenje
optereenja na vie vlakana, gde za zaustavljanje projektila kljuni znaaj ima zatezna
vrstoa polimernih vlakana, slika 1.27.
Zatezna vrstoa aramidnih vlakana iznosi 2600 - 3600 MPa [109, 110], dok zatezna
vrstoa dyneeme iznosi 5000 MPa [22; 111]. Aramidna vlakna imaju mikrofibrilnu strukturu,
koja je nakon udara projektila raslojava, to daje velike mogunosti apsorpcije kinetike
energije kroz mehanizam razdvajanja mikrovlakana, koji kao takvi mogu da zaustave
projektil. Iako i ugljenina vlakna imaju relativno visoku zateznu vrstou, imaju planarnu
strukturu, meusovno vezanu slabim Van-der Waals-ovim silama, slika 1.28 [112]. Iz tog
razloga, ugljenina vlakna su pogodnija za apsorpciju energije pri manjim brzinama udara,
tipa sudara dva tela sa dimenzijama istog reda veliine. Tipian primer je automobilska
industrija, gde se pri sudarima apsorbuje velika koliina kinetike energije, na raun razaranja
strukture kompozita ojaanog ugljeninim vlaknima [113-117]. S druge strane, vlakna
dyneeme imaju vrlo visok stepen polimerizacije (broj merova u jednom polimernom lancu) od
3 6 miliona, tako da je samim tim zatezna vrstoa veoma visoka [118]. Specifina masa
aramidnih vlakana je 1,44 g/cm3 [119], odnosno 0,94 g/cm3 [22], to je ini pet do osam puta
manje u odnosu na elik. Na taj nain se postie vrlo visoka masena efikasnost, to uz
savitljivost, uzrokuje upotrebu ovih vlakana u pletivu namenjenog za linu zatitu [118].
tavie, aramidna vlakna i dyneema se mogu koristiti i kao konstituent kompozitnih
materijala.
osa vlakna
Van der Waals ove

sile izmeu kristalita
kristalit
ugljeninog
vlakna
manje
ureeni
mikrovakna
jezgra
ureeni
mikrovlakna
jezgra
Slika 1.28 Razlika izmeu strukture: a) ugljeninih i b) aramidnih vlakana [112]
37
1.8.4
Kompozitni materijali
Kompozitni materijali predstavljaju materijale koji se sastoje od dva ili vie

konstituenata koji se razlikuju prema obliku i hemijskom sastavu i koji se ne rastvaraju jedan
u drugom. Za balistiku zatitu se koriste dva tipa kompozitnih materijala, kombinacija
polimer polimer i metal keramika.
Najpoznatiji materijal u grupi kompozita polimer polimer za balistiku primenu je
fenolna smola ojaana aramidnim vlaknima [119, 120]. U ovom sluaju, fenolna smola ima
ulogu da da oblik zatitnom lemu ili panelu za zaustavljanje paradi projektila unutar
oklopnog vozila. Pored fenolne, koristi se i epoksidna smola u kombinaciji sa aramidnim
vlaknima [121, 122]. Aramidna vlakna su naroito pogodna za upotrebu u ulozi ojaavajue
komponente kompozitnog materijala, jer im je temperatura degradacije relativno visoka i
iznosi 500oC, tako da se moe kombinovati sa nizom razliitih polimera. S druge strane, kod
vlakana tipa dyneema, ovaj problem je vrlo izraen, jer je njihova temperatura topljenja
relativno niska i iznosi 147oC. Iz tog razloga, veoma je suen izbor polimera koji se mogu
koristiti u ulozi matrice, jer temperatura topljenja mora biti nia. Jedno od predloenih reenja
je upotreba polietilena (PE), ime se ujedno obezbeuje i vrlo dobra athezija sa vlaknima iji
je sastav sutinski isti, ali im je struktura kristalna [123].
Kompozitni materijali tipa metal keramika su kompoziti sa metalnom osnovom i
keramikim ojaavajuim esticama. Postoje dve klase ovih materijala namenjenih za
izradu integralnog tipa oklopa vozila, koji zamenjuje elik ili legure aluminijuma za izradu
recimo trupa vozila (klasini kompozitni materijali sa metalnom osnovom) i druga klasa, za
znaajno poveanim sadrajem keramike, namenjena za zamenu keramikog oklopa, jer
poseduje veu otpornost na viestruke pogotke.
Klasini kompozitni materijali sa metalnom osnovom (MMC metal matrix
composite), posebno na bazi legura aluminijuma, u odnosu na legure aluminijuma imaju
poveanu krutost i specifinu vrstou, uz zadranu mogunost spajanja zavarivanjem. U
odnosu na kompozitne materijale sa polimernom osnovom, koja ima ulogu zadravanja
vlakana i distribucije optereenja, kod kompozitnih materijala sa metalnom osnovom, pored
efekta distribucije optereenja, osnova ima vei udeo u obezbeenju mehanikih osobina
[124]. Ovi materijali poslednjih godina privlae sve veu panju, jer pruaju adekvatne
mehanike osobine uz relativno nisku cenu i tradicionalne metode izrade, kao to je valjanje i
kovanje. Prednost je vea tvrdoa i vrstoa, a nedostatak je neto manja duktilnost, ali je za
primenu protiv streljake municije u odreenim sluajevima ovo sasvim adekvatno [125-127].
Mehanizam ojaavanja se pored prenoenja optereenja na keramike ojaavajue estice,
zasniva i na efektu stvaranja veeg broja dislokacija u okolini ojaavajuih estica, zbog
unutranjih napona koji nastaju u procesu hlaenja odlivka [128]. Dislokacije pri plastinoj
deformaciji meusobno reaguju, formiraju nepokretne grupe dislokacija, to predstavlja
prepreku kretanju drugih dislokacija i na taj nain se izaziva efekat ojaavanja dislokacijama.
Pored toga, pri veliini ojaavajuih estica do 10 m, javlja se Orowan-ov mehanizam
usporavanja i blokiranja dislokacija [129].
Postoje dve vrste kompozitnih materijala sa metalnom osnovom namenjenih za
zamenu keramike, poznatih po komercijalnim nazivima Exote i Onnex. Exote je partikulitni
kompozitni materijal koji se sastoji od osnove legure titana sa keramikim esticama TiC
[29], dok Onnex ima lamelarnu strukturu koja se sastoji od B4C i legure aluminijuma [30].
Mikrostrukture kompozitnih materijala Exote i Onnex data je na slici 1.29. Oni se od
konvencionalnih kompozitnih materijala sa metalnom osnovom razlikuju pre svega po udelu
keramike u materijalu. Primera radi, Onnex sadri 70 % keramike (maseni udeo), to je
znaajno vie u odnosu na klasini kompozitni materijal sa metalnom osnovom takoe na bazi
38
legure aluminijuma, ali ojaan sa 5 30 % partikulitnih estica Al2O3 ili SiC [130]. Dok se
kod klasinih metal matriks kompozita u odnosu na legure metala zatezna vrstoa i modul
elastinosti znaajno mogu poveati za primenu u strukturalne svrhe, cilj kombinovanja
metala i keramike kod kompozitnih materijala tipa Exote i Onnex je dobijanje materijala koji
e prema balistikoj zatiti biti na nivou keramike korienjem mehanizma loma jezgra
probojnog projektila visokom tvrdoom kompozitnog materijala, ali sa znaajno poveanom
otpornou na viestruke pogotke [29, 30, 103]. Visoka tvrdoa se obezbeuje veim udelom
keramikih estica, dok se zaustavljanje propagacije prsline postie dodavanjem legure
metala. Vrlo vaan aspekt ovih materijala je i korienje metalne osnove relativno male
specifine mase, ime se specifina masa kompozitnog materijala zadrava na nivou
inenjerske keramike.
Slika 1.29 Mikrostrukture kompozitnih materijala Exote i Onnex [29, 30]
1.9
Mogunost primene razliitih materijala za nehomogeni

predoklop
Prema podacima o mehanikim osobinama i mehanizmima postizanja mehanikih

osobina prikazanim u poglavlju 1.8, moe se izvriti izbor onih materijala koji su pogodni za
izradu nehomogenog predoklopa za oklopna vozila. Zahtevi za takav materijal su najsliniji
materijalu koji je pogodan za strukturalni element oklopnog vozila, jer predoklop pored
dobrih mehanikih osobina u pogledu zatezne vrstoe, napona teenja i tvrdoe, mora da ima
i zadovoljavajuu energiju udara, a poeljno i relativno nisku cenu. Relativne cene razliitih
materijala po ugraenom kilogramu na vozilo date su u tabeli 1.16 [20]. Iz tog razloga,
keramiku i kompozitne materijale sa metalnom osnovom sa poveanim sadrajem keramike
ne treba uzeti u obzir, jer zadovoljavaju samo u pogledu tvrdoe. Ostale mehanike
karakteristike poput duktilnosti su relativno niske, tako da ak i kod homogenog tipa oklopa
mora da se ostvari kombinacija sa metalnim materijalima. Konvencionalni polimeri ne
zadovoljavaju u pogledu tvrdoe i energije udara, osim namenski razvijenih kompozitnih
materijala ojaanih vlaknima, sa poveanim sadrajem vlakana u pojedinim delovima
polimerne osnove, ime bi se mogao dobiti efekat nehomogenog oklopa. Meutim, takav
materijal bi imao relativno visoku cenu. Grupa materijala koja u potpunosti zadovoljava tako
formirane zahteve su legure metala.
39
Od tri grupe legura metalnih materijala koje se koriste za balistiku zatitu, najiru
primenu imaju elici, iz vie razloga: cena im je najnia, zavarljivost kod veine namenski
razvijenih elika za balistiku zatitu vrlo dobra, a samim tim i mogunost reparacije
oteenja. Ove prednosti se mogu posmatrati i u odnosu na masenu efikasnost. Primera radi,
masena efikasnost elika tvrdoe preko 500 HB je jednaka ili via u odnosu na konkurentske
legure aluminijuma i titana, to mu uz veu specifinu masu, laku zavarljivost i niu cenu
daje veliku prednost.
Tabela 1.16 Relativna cena 1 kg oklopa izraenog od razliitih materijala [20].
materijal oklopa
relativna cena
1
Al2O3
4
SiC
10
B4C
20
Ti-6Al-4V
20
Meutim, situacija u kojoj se Srbija nala poetkom 21. veka nije zavidna ak ni sa
gledita upotrebe tradicionalnog materijala za balistiku zatitu, elika. Dok je SFRJ bila
jedna od retkih zemalja na svetu koja je imala mogunost proizvodnje domaih, namenski
razvijenih elika za balistiku zatitu visokog kvaliteta, u Srbiji se danas proizvodi samo
konstrukcioni elik nieg kvaliteta, koji ne zadovoljava stroge zahteve za pruanje balistike
zatite u bilo kom pogledu. Iz tog razloga, ostaje mogunost uvoza elika za balistiku zatitu,
meutim, njihova nabavka podlee strogim propisima izvoza iz zemlje proizvoaa. Stoga se
kao alternativa nameu ipak niskolegirani elici visoke vrstoe ija je upotreba zastupljena u
civilstvu.
1.10 Mehanike karakteristike materijala za nehomogeni dodatni

oklop
Za projektovanje efikasnog nehomogenog razmaknutog predoklopa, potrebno je

koristiti materijal koji predstavlja pogodan kompromis izmeu zateznih karakteristika,
tvrdoe i enegije udara, odnosno duktilnosti. Zahtevi koji se postavljaju pred ovakav materijal
su slini zahtevima koji se postavljaju pred elik za balistiku zatitu. Za procenu podobnosti
materijala na osnovu njegovih zateznih karakteristika: napon teenja, zatezna vrstoa i
jedinino prekidno izduenje, kao mera duktilnosti materijala, razvijene su balistike mape
[131]. Cilj balistikih mapa je procena kvaliteta razliitih metalnih materijala za balistiku
upotrebu, bez sprovoenja skupih i sporih eksperimenata sa poligonskim gaanjima. Naime,
atraktivnost elika koje je mogue nabaviti na slobodnom tritu, bez administrativnih
ogranienja je poznata [132, 133]. Radi bre i lake upotrebe, Balistiki indeks se daje u vidu
dijagrama (krive) u funkciji od granice teenja i brzine deformacionog ojaavanja metala.
40
Za pronalaenje balistikog indeksa potrebno je izvriti teoretsku analizu ploe

konane debljine u koju udara projektil.
Ploa se moe podeliti na dva podruja:
a) Zona I u kom se pretpostavlja preovladavajua radijalna deformacija i ovo
podruje se nalazi na povrini u koju projektil udara.
b) Zona II u kom se pretpostavlja preovladavajua aksijalna deformacija u smeru
udara projektila (slika 1.30).
Pretpostavlja se da se kinetika energija projektila u potpunosti apsorbuje na tri naina
(slika 1.31):
elastinom deformacijom materijala,
plastinom deformacijom materijala i
kinetikom energijom predatom meti.
v0
vr
II
II
d
Slika 1.30 Zone I i II u odnosu na projektil [131]
Slika 1.31 Dejstvo projektila na meti [131]

41
Kinetika energiju po mase po jedinici povrine se moe izraziti kao [131]:
=t2vr2
gde je:
- relativna irina Zone I sa preteno radijalnom deformacijom

II - relativna irina Zone II sa preteno aksijalnom deformacijom
ke, kp, kj, kb i k - bezdimenzionalni parametri koji se raunaju
na sledei nain:
(1.9)
ke=
kp=vr
(1.9a)
, Ep=
kj=
kb= vr
I+ II=1
(1.9b)
(1.9c)
, K=
(1.9d)
k =
I=1- II=1-
(1.9e)
, gde je:
vr=
(1.9f)
gde je: - specifina masa,

E - modul elastinosti,
Rp- napon teenja,
Rm - zatezna vrstoa,
A - jedinino prekidno izduenje,
v0 - udarna brzina projektila i
vr - srednja brzina nezavisna od debljine i vrste materijala,
a izraunava se kao: vr=
(1.9g)
42
Konani izraz za izraunavanje balistikog indeksa je:
(1.10)
Prvi i drugi lan unutar uglaste zagrade predstavljaju elastine komponente, trei i
etvrti su plastine komponente, a peti (poslednji) predstavlja komponentu kinetike energije.
Poto su svi lanovi sa desne strane jednakosti bezdimenzionalni, balistiki indeks, tj. je
takoe bezdimenzionalna veliina.
Radi breg odreivanja kvaliteta metalnih materijala za balistiku upotrebu, ovaj
indeks je izjednaen sa 1 u sluaju referentnog elika sledeih mehanikih osobina: Rm = 691
MPa; Rp = 325 MPa; A= 35 %. Ovako izraunati balistiki indeks daje odgovarajuu tanost
procene kvaliteta metalnih materijala za balistiku upotrebu, koja je proverena i
eksperimentalnim i empirijskim putem [131].
Iako balistiki indeks daje relativno tanu procenu kvaliteta metalnih materijala za
balistiku upotrebu u funkciji od mehanikih osobina i brzine udara projektila, njegov
algebarski oblik je vrlo kompleksan. Da bi se izbegle tekoe oko izraunavanja balistikog
indeksa, razvijene su balistike mape.
Po izrazu 1.8 za izraunavanje balistikog indeksa , kvalitet metalnih materijala za
balistiku upotrebu zavisi od: modula elastinosti, zatezne vrstoe, napona teenja, gustine i
stepena deformacije pri lomu. U ovom izrazu je zastupljen i uticaj brzine udara projektila, ali
ona naravno ne zavisi od svojstava materijala. Poto se balistiki indeks odnosi na mehanike
osobine materijala i daje samo mogunost uporeivanja materijala razliitih osobina,
parametri kao to su geometrija projektila ili napadni ugao pod kojim dolazi do udara
projektila u metu nemaju uticaja na balistiki indeks.
Od pet navedenih parametara (modul elastinosti, zatezna vrstoa, napon teenja,
gustina i stepen deformacije pri lomu), gustina i modul elastinosti se znaajnije ne menjaju
legiranjem i termikom obradom. Ostala tri parametra (zatezna vrstoa, napon teenja i
stepen deformacije pri lomu) se mogu izraziti preko parametra H (brzina deformacionog
ojaavanja):
H=
(1.11)
gde je: Rp - napon teenja

Rm - zatezna vrstoa
A- jedinino prekidno izduenje
Logaritmovana vrednost brzine deformacionog ojaavanja (log H) se nalazi na X-osi
balistike mape, a na Y-osi je vrednost granice teenja u linearnom obliku. Balistiki indeksi
su dati u obliku veeg broja krivih od kojih svaka ima odgovarajuu vrednost
bezdimenzionalnog oblika, od kojih ona sa vrednou 1 odgovara jednom referentnom eliku.
Balistike mape su u radu [131] date za elik, legure aluminijuma i titan i to po etiri
za svaki materijal, svaka za po jednu brzinu udara projektila u metu (400, 800, 1200 i
1600m/s). S obzirom da je u eksperimentalnom delu ovog rada koriena municija kalibra
43
napon teenja Rp [MPa]
12,7x99 mm, ija je poetna brzina 910 m/s, a brzina udara u metu na 100 m 870 m/s [132137], a korieni materijal funkcionalnih elemenata nehomogenog razmaknutog dodatnog
oklopa elik, za procenu pogodnosti razliitih materijala bie korien odgovarajui dijagram
za brzinu projektila 800 m/s, slika 1.32 [131].
brzina deformacionog ojaavanja logH

Slika 1.32 Zavisnost balistikog indeksa od brzine deformacionog ojaavanja: A referentni
elik Rm = 691 MPa; Rp = 325 MPa; A= 35 %., B elik Rm = 1210 MPa; Rp = 1068 MPa;
A= 11 %, C martenzitno stareni elik Rm = 1340 MPa; Rp = 1210 MPa; A= 14 % i D
elik Rm = 1860 MPa; Rp = 1610 MPa; A= 12 % [131]

Na osnovu dosadanjih eksperimentalnih istraivanja na ovom polju [52], moe se
konstatovati da je optimalni materijal za izradu nehomogenog razmaknutog predoklopa, elik.
Ako se uzme u obzir da balistiki indeks (slika 1.32) zavisi od napona teenja i brzine
deformacionog ojaavanja (izraz 1.9), moe se rei da su za ovu namenu pogodniji oni elici
kod kojih je napon teenja vei, razlika izmeu zatezne vrstoe i napona teenja to vea, a
jedinino prekidno izduenje to manje. Poslednji kriterijum vezan za to manje jedinino
prekidno izduenje je u suprotnosti sa prethodnim kriterijumom, gde je poeljna to vea
razlika izmeu zatezne vrstoe i napona teenja, tako da je potrebno izvriti detaljnu analizu
razliitih vrsta elika u razliitim stanjima termike obrade i na osnovu toga utvrditi koji su
elici pogodniji za ovu primenu. Osim toga, manje jedinino prekidno izduenje, koje izaziva
veu brzinu deformacionog ojaavanja, ujedno znai i da je elik manje duktilan, to je u
suprotnosti sa poznatim osobinama koje jedan elik za balistiku zatitu treba da ima. To se
moe oceniti kao jedan od nedostataka balistikih mapa [53]. Na osnovu podataka prikazanim
u [53], izbor elika namenjenih za balistiku primenu koji mogu da se nabave na slobodnom
44
tritu, odnosno bez ogranienja nabavke koja vai za specijalizovane elike za balistiku
zatitu, treba traiti meu niskolegiranim konstrukcionim elicima visoke vrstoe (tabela
1.17) i eventualno, elicima za izradu patentirane ice.
Tabela 1.17 Niskolegirani konstrukcioni elici visoke vrstoe sa najviim balistikim
indeksima [53].
napon
zatezna
balistiki
temperatura
teenja
vrstoa izduenje
elik
otputanja
indeks
Rp
Rm
A [%]
[oC]
[MPa]
[MPa]
[MPa]
30CrMoV9 / 4734
500
1050
1450
9
2,65
50CrV4 / 4830
430
1200
1700
6
3,80
30CrNiMo8 / 5432
500
1050
1450
9
2,80
Niskolegirani konstrukcioni elici visoke vrstoe koje je mogue nabaviti na
slobodnom tritu imaju odreene nedostatke u odnosu na namenski razvijene elike u
balistikoj zatiti. Osnovna razlika izmeu niskolegiranih konstrukcionih elika i elika za
balistiku primenu je neto vii sadraj sumpora i fosfora, kao i vii sadraj ugljenika, to sve
utie na smanjenje duktilnosti kod niskolegiranih konstrukcionih elika u odnosu na elike za
balistiku namenu. Sumpor i fosfor se smatraju neistoama i to je njihov sadraj nii, elik
je kvalitetniji ali mu je i cena via.
Poveanje sadraja ugljenika ima uticaj na poveanje vrstoe i tvrdoe, pre svega
kroz efekat ojaavanja faznim transformacijama. Poveanjem sadraja ugljenika preko 0,4 %
se nakon kaljenja ne javlja paketasti/dislokacioni ve ploasti/dvojnikovani martenzit ili preko
1 % ugljenika leasti dvojnikovani martenzit, koji ne sadre tanki nano-sloj zaostalog
austenita izmeu ploica martenzita. Iz tog razloga, ploasti odnosno leasti tip martenzita
imaju znaajno manju duktilnost. Nakon otputanja, takva struktura e rezultovati takoe
niom ilavou, to je sa gledita kvaliteta materijala za balistiku primenu nepovoljno.
Meutim, kod nehomogenih predoklopa, npr. perforiranih ploa, duktilnost materijala moe
biti od sekundarnog znaaja, jer pri udaru projektila, sve eventualno nastale prsline mogu da
propagiraju samo do susednog otvora. S druge strane, uticaj smanjene duktilnosti moe da
ima uticaja na oteenu povrinu, koja moe da bude vea kod elika sa veim sadrajem
ugljenika. U skladu s tim, postoji osnov da osnovni nedostatak balistikih mapa nema znaaja
kod primene na elik namenjen za izradu perforiranih ploa.Podataka o tome da li je od veeg
znaaja vrednost zatezne vrstoe i napona teenja, odnosno tvrdoe ili duktilnost kod elika
korienih za izradu perforiranih ploa u literaturi nema.
Pored uticaja na mehanike karakteristike, sadraj ugljenika ima uticaj i na
zavarljivost elika. to je sadraj ugljenika vei, zavarljivost je manja, jer je mogunost
nastanka hladnih prslina usled pojave martenzitne strukture u metalu ava ili u zoni uticaja
toplote. elici namenjeni za balistiku zatitu imaju relativno nizak sadraj ugljenika izmeu
ostalog i zbog poveanja zavarljivosti koja je vana ne samo za proces proizvodnje oklopnog
vozila, ve i za reparaciju oteenja u borbi [65]. Niskolegirani konstrukcioni elici visoke
vrstoe imaju neto vii sadraj ugljenika u odnosu na elike namenjene za balistiku zatitu,
izmeu ostalog i zbog injenice da veina ovih elika nisu namenjeni za izradu zavarenih
konstrukcija. Meutim, za primenu u funkciji nehomogenog dodatnog oklopa, zavarljivost
nije od velikog znaaja, jer se ta vrsta oklopa moe spajati vijanom vezom, a ne
zavarivanjem. Zbog mogunosti jednostavnije zamene oteenih modula dodatnog oklopa u
poljskim uslovima, daleko je pogodnija metoda spajanja sa osnovnom konstrukcijom vozila
45
korienjem vijaka, koje bi bilo mogue stavljati i skidati korienjem standardnog alata koji
ulazi u opremu vozila.
Udarom projektila u perforiranu plou i propagacijom prsline do susednog otvora,
dolazi do spajanja vie otvora u jedan vei, ali, s obzirom na relativno mali prenik otvora
koji je ispod 10 mm, ukupna povrina na perforiranoj ploi kroz koju projektil moe da proe
bez kontakta je relativno mala. Iz tog razloga, smatra se da je otpornost perforiranih ploa na
viestruke pogotke relativno velika u odnosu na homogene tipove oklopa, posebno keramike,
gde se udarom projektila u jednu keramiku plou, ona u celosti razara, ostavljajui vei
prostor bez potpune balistike zatite. Osim toga, postavljanje keramike predstavlja poseban
problem, jer je potrebno koristiti vrlo kvalitetne vrste lepka ili postavljanje keramike ploice
u metalnu kutiju, jer direktno spajanje vijcima nije mogue. Poslednja metoda postavljanja
keramike u metalnu kutiju ili nosa je nepogodan zbog znaajnog poveanja mase dodatnog
oklopa. S druge strane, za poveanje otpornosti perforiranih ploa na viestruke pogotke,
potrebno je imati materijal ija je duktilnost vea, kako bi broj spojenih otvora bio to manji.
Meutim, kod niskolegiranih konstrukcionih elika, to se vie povea duktilnost, opada
vrstoa i tvrdoa. Ovo moe imati posledice po otpor koji perforirana ploa prua prolasku
projektila, odnosno probojnog jezgra, ime se smanjuje mogunost da doe do loma jezgra
[52]. Iz tog razloga, neophodna je optimizacija duktilnosti i zateznih karakteristika (napona
teenja i zatezne vrstoe).
Cilj ovog rada je dobijanje adekvatnog nehomogenog metalnog predoklopa kojim e
biti podignut stepen zatite sistema oklopa sa nivoa probojnog projektila kalibra 7,9x57 mm
SmK (Spitzergeschoss mit Kern) na nivo probojno zapaljivog projektila 12,7x99 mm M-8.
Nehomogeni metalni predoklop e biti postavljen na odreenom razmaku ispred osnovne
ploe od elika za balistiku zatitu. Njegova izrada bie izvedena od nenamenskog
niskolegiranog konstrukcionog elika visoke vrstoe, koji bi uz pravilan izbor materijala,
optimizaciju mehanikih karakteristika i modelovanje geometrijskih karakteristika mogao da
omogui poveanje stepena zatite koji prua osnovna ploa od elika za balistiku zatitu.
46
PLAN ISTRAIVANJA
Za eksperimentalni rad napravljen je plan istraivanja koji je ematski prikazan na
slici 2.1.
MODELIRANJE NEHOMOGENOG
PREDOKLOPA
IZBOR MATERIJALA I PARAMETARA

OBRADE NEHOMOGENOG
PREDOKLOPA
KARAKTERIZACIJA IZABRANIH
MATERIJALA ZA FUNKCIONALNE
ELEMENTE PREDOKLOPA
-
HEMIJSKOG SASTAVA
MIKROSTRUKTURE
MEHANIKIH OSOBINA
POVRINA PRELOMA
IZRADA MODELA
DODATNOG OKLOPA
BALISTIKO ISPITIVANJE
ANALIZA POVRINA
PRELOMA
ANALIZA REZULTATA
OPTIMALNO REENJE
DODATNOG OKLOPA
Slika 2.1 ema plana istraivanja
48

Za modeliranje, odnosno raunsko odreivanje geometrijskih parametara
nehomogenog predoklopa, potrebno je izvriti analizu postojeih reenja takvih vrsta oklopa i
na osnovu tih parametara izvriti optimizaciju za datu vrstu municije i osnovne ploe.
Parametri razmaknutog nehomogenog predoklopa mogu da se podele u dve grupe; mehanike
osobine funkcionalnih elemenata i geometrije. Ako se razmotre dva potencijalna reenja, s
jedne strane reetki, a s druge strane perforiranih ploa, geometrijski parametri se razlikuju s
obzirom na osobenosti razmatranih tipova oklopa.
Potrebno je obratiti panju na sledee geometrijske parametre nehomogenog
razmaknutog oklopa:
1. debljina ploa, odnosno ica i reetki,
2. raspored, dimenzije otvora i rastojanje izmeu otvora i
3. nain montae
Geometrijski parametri nehomogenog predoklopa razlikuju se za reetke, odnosno za
perforirane ploe, tako da e se razmatrati odvojeno. Ono to im je zajedniko, jeste potreba
da se veliina rastojanja izmeu ica i veliina otvora tako dimenzioniu, da projektil,
odnosno probojno jezgro ne moe da proe kroz nehomogeni predoklop bez kontakta.
Predloeni matematiki model, prema kome e biti izraeni uzorci reetki i
perforiranih ploa, bie proveren eksperimentalnim putem, kroz balistiko ispitivanje.
Ukoliko se pokae da je matematiki model taan, uz naravno adekvatan materijal, isti moe
biti korien i za odreivanje geometrijskih parametara reetki i perforiranih ploa
prilagoenih drugim kalibrima, ime bi se omoguila znaajna uteda u resursima.
Princip funkcionisanja mrea i reetki zasniva se na indukovanju napadnog ugla u
projektilu, odnosno probojnom jezgru, koje u osnovnu plou pogaa pod nepovoljnim uglom,
slika 1.17, pri emu se probojnost znaajno smanjuje.
Prema raspoloivim podacima, nemaki nehomogeni dodatni oklop Thoma schrzen,
sastojao se od pletenih ica prenika 5,5 mm, na rastojanju 13,5 mm. Iako nisu poznate
mehanike osobine korienog elika, moe se pretpostaviti da je zatezna vrstoa izmeu
350 i 450 MPa, a napon teenja 250 do 350 MPa. Ovaj tip dodatnog oklopa je korien za
destabilzaciju probojno - zapaljivih projektila kalibra 14,5 mm, mase 63,44 g i udarne brzine
oko 875 m/s. Za mreu ili reetku od materijala slinih mehanikih osobina, koja bi trebalo da
bude efikasna protiv probojno zapaljive municije M-8, moe se proporcijom u odnosu na
energiju projektila na 100 m utvrditi minimalni otporni moment ice (kub prenika ice), a na
osnovu toga, prenik ice, korienjem izraza 2.1.
=const.
(2.1)
gde je: Ek kinetika enegija probojnog jezgra [J]

W otporni moment [mm3]: W=D3 /32; D prenik ice [mm]
49
Maksimalno rastojanje izmeu ica se moe odrediti takoe proporcijom, u odnosu na

prenike projektila, izraz 2.2, tabela 2.1.
=const.
(2.2)
gde je: D prenik projektila [mm]

r rastojanje izmeu ica [mm]
Tabela 2.1 Dimenzionisanje dodatnog oklopa u vidu mree
14,5x114 mm
B-32
masa projektila m [g]
63,44
poetna brzina vo [m/s]
976
kinetika energija na ustima cevi Ek [J]
30216
brzina projektila na 100 m v100 [m/s]
875
energija projektila na daljini 100 m Ek100 [J]
24286
dimenzije reetke
Thoma schrzen
prenik ice d [mm]
5,5
3
otporni moment ice W [mm ]
16,32
rastojanje izmeu ica r [mm]
13,5
12,7x99 mm M-8
42,27
910
17502
870
15997
Projektovana mrea
4,8
10,75
11,8
Meutim, dodatni oklop Thoma schrzen poveava oklopnu zatitu sa nivoa 30 mm

elika na preko 40 mm, odnosno za oko 35 %. U sluaju da je potrebno projektovati dodatni
oklop koji bi bio namenjen za lako oklopno vozilo, iji je oklop 10 13 mm, kako bi pruio
zatitu od projektila 12,7 mm M-8, potrebno je poveati zatitu za preko 50 %. Ovo iziskuje
ugradnju ili materijala koji prevazilazi meki elik korien na Thoma schrzen, ice vee
debljine ili smanjenjem rastojanja izmeu ica u cilju poveanja vrednosti preklapanja
dimenzija jezgra i ica. U cilju smanjenja mase predoklopa, najpogodnije je da se koristi ica
viih zateznih karakteristika, prenika D>4,8 mm i sa rastojanjem izmeu ica koje je r<11,8
mm.
Slino kao i duktilnost, pojedini geometrijski parametri perforiranih ploa mogu imati
sasvim suprotan efekat na efikasnost nehomogenog predoklopa, odnosno, povrinu oteenja
na perforiranoj ploi. Tako, vea debljina perforirane ploe moe da ima manju povrinu
oteenja usled udara projektila, jer je otpor koji prua vei usled vee debljine. S druge
strane, pri udaru projektila, tj. probojnog jezgra, na perforiranoj ploi vee debljine mogu da
se pojave vei zatezni naponi u odgovarajuoj zoni savijanja, tako da oteena povrina bude
vea. Ako se pretpostavi da je odnos prenika otvora i ligamenta izmeu dva otvora
konstantan i jednak 2, mogu se identifikovati dva suprotna efekta upotreba razliitih prenika
otvora. Ako je prenik otvora manji i ligament manji, tako da je otpor koji se prua
probojnom jezgru manji. Zbog toga se mogunost indukovanja savojnih napona u jezgru
moe smanjiti i time bi efekat preloma jezgra mogao da izostane. S druge strane, samim tim
to se prenik otvora povea, oteena povrina moe biti vea, ne samo zbog veeg prenika
50
otvora, vei zbog vee duine ligamenta. Optimizacija pomenutih parametara moe se u
odreenoj meri izvriti projektovanjem geometrije perforiranih ploa, pomou postojeih,
poznatih podataka iz razliitih izvora.
U tabeli 2.2 date su balistike karakteristike, dimenzije i mase probojnih jezgara, kao i
potrebne debljine perforiranih ploa za prelom probojnih jezgara. Takoe, u tabeli 2.2 dat je
odnos izmeu energija probojnog jezgra na 100 m i debljina modela dodatnog oklopa i
perforiranih ploa za kalibre 7,62x51 mm M-2 i 14,5x114 mm B-32, kao kljuni parametar za
dimenzionisanje debljine perforirane ploe potrebne za lom probojnog jezgra municije
12,7x99 mm M-8.
debljina perforirane ploe

d [mm]
Tabela 2.2 Uporedne karakteristike probojno municije sa elinim jezgrom 7,62x51 mm M-2,
12,7x99 M-8 i 14,5x114 mm B-32
7,62x51 mm 12,7x99
14,5x114 mm
M-2
mm M-8
B-32
masa projektila m [g]
10,74
42,27
63,44
poetna brzina vo [m/s]
828
910
976
energija na ustima cevi Ek [J]
3682
17502
30216
prenik jezgra d [mm]
6,172
10,9
12,4
2
povrina poprenog preseka jezgra S [mm ]
29,9
93,3
120,7
masa jezgra mj [g]
5,184
25,36
40,5
brzina projektila na 100 m v100 [m/s]
745
870
875
energija probojnog jezgra na daljini 100 m 1439
9597
15504
Ek100 [g]
otporni moment probojnog jezgra W [mm3]
23,07
127,07
187,09
potrebna debljina perforirane ploe s [mm]
3,22
5,99**
- 8,00
6,23*
*
na osnovu dijagrama sa slike 2.2
**
na osnovu dijagrama sa slike 2.3
10
8
d = 0,029W + 2.547
6
4
2
0
0
50
100
150
200
otporni moment probojnog jezgra W [mm3]

Slika 2.2 Zavisnost debljine ploe od momenta otpora jezgra probojnog projektila.
51
debljina perforirane ploe

[mm]
10
8
d = 0,00034Ek + 2.731
6
4
2
0
0
2500
5000
7500 10000 12500 15000 17500
kinetika energija probojnog jezgra [J]

Slika 2.3 Zavisnost debljine ploe od kinetike energije probojnog jezgra na 100 m.
Na osnovu dobijenih rezultata, moe se konstatovati da je optimalna debljina
perforiranih ploa u cilju preloma projektila 12,7x99 mm M-8 priblino 5,99 6,23 mm, pri
istim mehanikim osobinama i drugim relevantnim parametrima. Ovaj opseg je dobijen na
osnovu dijagrama na slikama 2.2 i 2.3, na osnovu zavisnosti izmeu debljine perforirane
ploe i momenta otpora probojnog projektila ili kinetike energije probojnog jezgra na 100 m.
Prenik otvora ima veoma vanu ulogu u postizanju dovoljne efikasnosti perforiranih
ploa. Manji prenik otvora moe pozitivno da utie na smanjenje oteene povrine
perforirane ploe, jer nastala prslina propagira do najbliih otvora. Osim toga, poveanjem
broja otvora poveava se i verovatnoa da e projektil pogoditi u ivicu, jer je ukupna duina
ivica otvora vea. S druge strane, smanjivanjem otvora perforirana ploa moe da postane
ekvivalentna homogenom oklopu, gde pojava savojnih napona moe u manjoj ili veoj meri
da izostane.
Najmanji prenik otvora moe da se izrauna u odnosu na dimenzije probojnih jezgara
relevatnih vrsta municije datih u tabeli 2.2. U sluaju da se kao referenca uzme prenik otvora
na dodatnom oklopu Toga od 10 mm, dimenzionisan prema preniku probojnog jezgra B-32
od 12,4 mm municije u kalibru 14,5x114 mm, tabela 2.2, u odnosu na probojno jezgro
projektila M-8 od 10,9 mm kalibra 12,7x99 mm, prenik otvora bi prema zakonu proporcije
trebalo smanjiti na 8,7 mm.
2.1.2.2.2 Najvei prenik otvora
Imajui u vidu rezultate objavljene u radu [52], gde je minimalni odnos izmeu
preklapanja tela projektila sa ploom (h, slika 2.4) i poluprenika tela projektila (R),
h/R=0,34, moe da se izrauna maksimalni prenik otvora perforirane ploe. Prenik
probojnog jezgra projektila M-8 je D=10,9 mm, tabela 2.2, to znai da poluprenik iznosi
R=5,45 mm. Na osnovu slike 2.4, moe se napisati sledei izraz:
52
D=d+h ,
(2.3)
odnosno,
2R=2r+h,
(2.4)
Ako se u izraz 1.10 uvrsti odnos h/R=0,34, tj. h=0,34R, dobijamo:

2R=2r+0,34R
(2.5)
1,66R=2r=d
(2.6)
ili
Kako je R=5,45 mm, na osnovu izraza 2.6, dobija se maksimalni prenik otvora na
perforiranoj ploi od d=9,05 mm. Za otvore veeg prenika od 9,05 mm, postoji mogunost
da projektil proe kroz otvor, pri emu je odnos h/R<0,34 i da iz tog razloga izostane
mogunost loma probojnog jezgra.
Slika 2.4 Preklapanje tela projektila sa ploom h u sluaju homogene ploe (levo) i
perforirane ploe (d prenik otvora, D prenik probojnog jezgra).
Osnovni motiv za smanjenje prenika otvora moe da bude ukupna duina otvora na
jednoj perforiranoj ploi. Naime, smanjenjem prenika otvora, pri konstantnom odnosu
prenika otvora i ligamenta, na odreenoj povrini perforirane ploe, broj otvora moe biti
vei. Sa veom ukupnom duinom otvora, dobija se i vea duina ivica, koje mogu izazvati
pojavu savojnih napona u probojnom jezgru probojnog projektila. Kao primer, bie izvren
proraun duine ivica koja se dobija prenicima otvora 9 i 7 mm, pri konstantnom odnosu
prenika otvora i ligamenta od 2.
Prenik krunog otvora 9, odnosno 7 mm, daje sledee obime otvora:
O9=d =9 =28,26 mm
53
O7=d =7 =21,98 mm
(2.7)
Ukupna duina ivica, odnosno kontura kruga unutar jedne elementarne elije
prikazane na slici 1.22, moe se izraunati na osnovu broja pripadnosti krugova jednoj eliji:
Oouk=Oo+6 Oo=3Oo
(2.8)
Izraz 2.8 je analogan izrazu 1.4. Za otvor prenika 9 i 7 mm, dobijaju se sledee
vrednosti:
O9uk=3O9=84,78 mm
O7uk=3O7=65,94 mm
(2.9)
Ukupna povrina elementarne elije, sa slike 1.22 oznaene isprekidanom linijom

(estougaonik), za prenike otvora 9 i 7 mm, moe se prikazati prema izrazu 1.16.
Puk9=
d2=473,50 mm2
Puk7=
d2=286,44 mm2
(2-10)
Jedna perforirana ploa povrine 1 m2, sa dimenzijama 1000x1000 mm (1000000

mm2) sadri n9=2112, odnosno, n7=3492 elementarne elije sa otvorima prenika 9 i 7 mm,
respektivno. Iz toga se moe dobiti ukupna duina otvora pri razliitim prenicima otvora na
perforiranoj ploi povrine 1 m2:
L9=O9ukn9=179055,36 mm 179 m
L7=O7ukn7=230262,48 mm 230 m
(2.11)
Na osnovu toga, ukupna duina otvora na perforiranoj ploi povrine 1 m 2, pri

preniku otvora 7 mm iznosi za 29 % vie nego u sluaju daje prenik otvora 9 mm. To znai
i da je verovatnoa da e doi do udara u ivicu vea za 29 % pri manjem preniku otvora. S
druge strane, smanjivanjem otvora u veoj meri, perforirana ploa bi mogla da se ponaa sve
slinije homogenoj ploi, ime moe da doe do izostanka pojave savojnih napona usled
stabilizacije probojnog jezgra okolnom konturom otvora.
Ukoliko se sumiraju geometrijski parametri mrea ili reetki, moe se konstatovati da
je protiv municije 12,7x99 mm M-8 API potrebno koristiti ice najmanje debljine 4,8 mm i
poeljno, viih zateznih karakteristika u odnosu na konstrukcione elike prema [50] (elika
negarantovanog hemijskog sastava prema [51]).
Geometrijski parametri perforiranih ploa bi prema prethodnoj matematikoj analizi za
municiju 12,7x99 mm M8 API trebalo da budu: debljina ploe 5,99 6,23 mm, prenik
otvora do 9,05 mm i ligamenta jednakom polupreniku otvora.
54
2.2 Izbor materijala osnovne ploe

Za osnovnu plou mete izabran je niskolegirani elik visoke vrstoe za balistiku
zatitu razvijen u SFRJ (u ovom radu oznaen kao elik A). elik A je zavarljivi
niskolegirani elik visoke vrstoe otporan prema prostiranju prsline. injenica da je
primenjen za balistiku zatitu domaeg BVP M-80, ukazuje da je izbor tog elika za primenu
u funkciji osnovne ploe u ovom eksperimentalnom ispitivanju odgovaraju.

Za odreivanje masene efikasnosti nehomogenog metalnog predoklopa u ovom
eksperimentalnom delu, prema izrazu 1.1, potrebno je znati koja debljina elika A pod 90o
prua zatitu od kalibra 12,7x99 mm sa probojno zapaljivim (PZ) zrnom M-8. Ova debljina
tokom domaih ispitivanja nije utvrena, jer nije razvijano oklopno vozilo sa takvim
zahtevom, tabela 2.3. Iz tog razloga, ovaj parametar je potrebno odrediti raunskim putem. Za
to je mogue iskoristiti tri metode:
metodu ekstrapolacije u odnosu na drugi tip municije za koju postoje podaci zatitnih
karakteristika
metod funkcije zavisnosti zatite i nagiba ploe i
metodu korienjem dijagrama probojnosti zatite.
Tabela 2.3 Zatitne karakteristike elika elika A [149].
R.Br. Debljina
Oruje/orue
Zrno
eline
ploe [mm]
1
6
Puka 7,9 mm M48A
P
2
8
Puka 7,9 mm M48A
P
3
10
Puka 7,9 mm M48A
P
4
13
Puka 7,9 mm M48A
P
5
15
Mitraljez 12,7 mm Browning PZ M-8
M2HB
6
20
Mitraljez 12,7 mm Browning PZ M-8
M2HB
7
20
PA top 20 mm Hispano M55 PZ M-60
8
25
PA top 20 mm Hispano M55 PZ M-60
Brzina
v10
[m/s]
765
765
765
765
910
Ugao nagiba
prema
horizontu [o]
55
65
70
90
52
910
70
835
835
35
45
S obzirom na zatitne karakteristike elika A prikazane u tabeli 2.3, upotrebom izraza

1.9 i dijagrama sa slike 1.30, moe da se dobije balistiki indeks, koji iznosi 2,2. Ova vrednost
je manja u odnosu na elike prikazane u tabeli 1.13 (vrednosti od 2,65 do 3,80). Meutim, ovu
razliku treba pripisati nedostatku balistikih mapa, prema kome se u obzir uzima brzina
deformacionog ojaavanja (izraz 1.9), prema kome manje jedinino prekidno izduenje
izaziva veu brzinu deformacionog ojaavanja. To ujedno znai da balistiki indeks ima onaj
elik koji je manje duktilan, to je u suprotnosti sa poznatim osobinama koje elik za
balistiku zatitu treba da ima. Kako stvorena prslina propagira samo do susednog otvora,
potreba za duktilnou kod perforiranih ploa moe da bude manje izraena nego kod
55
homogenog oklopa, ime se ovaj nedostatak balistikih mapa pri primeni na perforirane ploe
moe izbei.

Od probojne municije 7,9 mm P, sa razdaljine 100 m titi vertikalna ploa elika A
debljine 13 mm i ploa debljine 10 mm, nagnuta pod 70o u odnosu na horizont, tabela 2.3. S
druge strane, od municije 12,7 mm M-8 titi ploa od elika A debljine 20 mm sa istim
uglom nagiba. Zakonom proporcije, izraz 2.12, moe se dobiti debljina vertikalne ploe
elika A koja titi od municije 12,7 mm M-8:
(2.12)
gde je: S7,9-90 debljina vertikalne ploe koja titi od municije 7,9 mm P,
S7,9-70 debljina ploe pod uglom 70o koja titi od municije 7,9 mm P,
S12,7-90 debljina vertikalne ploe koja titi od municije 12,7 mm M-8 i
S12,7-90 debljina ploe pod uglom 70o koja titi od municije 12,7 mm M-8.
Na osnovu izraza 2.12 i vrednosti iz tabele 2.3, moe se dobiti da je S=S12,7-90=26 mm.
To znai da je za zatitu od projektila 12,7 mm M-8, potrebna dvostruko vea debljina elika
A u odnosu na potrebnu debljinu koja titi od projektila 7,9 mm P.
2.3.2 Metod funkcije zavisnosti zatite i nagiba ploe
Probojnost projektila M-2 (probojni), u zavisnosti od udarne brzine data je na slici 2.5.
Kako je prema [149] standardna daljina gaanja 100 m, sa dijagrama na slici 2.5 se moe
oitati probojnost eline ploe za one uglove koji odgovaraju traenom uglu (vertikalna
ploa) i uglovima koji su navedeni u tabeli 2.3. Ti uglovi su 0o (90o u odnosu na horizont), 20o
(70o) i 38o (52o). Zavisnost probojnosti od nagiba ploe, moe se prikazati na dijagramu, slika
2.5 i opisati sledeom linearnom funkcijom:
S = 0,355 3,431
(2.13)
gde je: S debljina ploe [mm], a nagib prema horizontu [o]. Pri tome je dobijena vrlo
visoka standardna devijacija od R2=0,994.
Na osnovu prethodnog, linearna funkcija se moe iskoristiti i za dobijanje zavisnosti
debljine ploe koja prema vaeem kriterijumu za prihvatanje elinih ploa za balistiku
zatitu, gde od pet ispaljenih projektila, nijedan ne sme da probije plou [149], tabela 2.3. Ova
zavisnost je prikazana na dijagramu na slici 2.6 i moe se opisati sledeom linearnom
funkcijom:
S = 0,277 + 0,555
(2.14)
gde je: S debljina ploe [mm] i

nagib prema horizontu [o].
56
Zamenom ugla 90o u izraz 2.14, dobija se debljina vertikalne ploe izraene od elika
A, koji prua zatitu od projektila 12,7 mm M-8 ispaljenog sa udaljenosti od 100 m: S=25,5
mm.
debljina ploe [mm]
30.0
y = 0,355x - 3,431
R = 0,999
25.0
20.0
15.0
10.0
5.0
0.0
0
10
20
30
40
50
60
70
o
nagib prema horizontali [ ]
80
90
Slika 2.5 Zavisnost debljine ploe elika A koja prua zatitu od municije M-2 kalibra 7,9
mm od nagiba prema horizontali.
debljina ploe [mm]
30.0
y = 0,275x + 0.665
R = 1
25.0
20.0
15.0
10.0
5.0
0.0
0
10
20
30
40
50
60
70
o
nagib prema horizontali [ ]
80
90
Slika 2.6 Zavisnost debljine ploe elika A koja prua zatitu od municije M-8 kalibra 12,7
mm od nagiba prema horizontali.
Probojnost projektila M-2 (probojni), kalibra 12,7 mm, u zavisnosti od udarne brzine
data je na slici 2.7. Kako je prema [138] standardna daljina gaanja 100 m, sa dijagrama na
slici 2.7 se moe oitati da je udarna brzina 2800 ft/s, odnosno, 853 m/s. Odgovarajua
probojnost vertikalne eline ploe (0o u odnosu na vertikalu), iznosi 1,1 in, to je jednako
57
27,9 mm. S druge strane, na daljini od 200 m, udarna brzina je 2660 ft/s, odnosno, 811 m/s.
Odgovarajua probojnost (0o u odnosu na vertikalu) je 1 in, tj. 25,4 mm. Meutim, ova
probojnost se odnosi na tzv. mornariki kriterijum (amerike Ratne mornarice), prema kome
se pod probojnou podrazumeva da celokupni projektil proe kroz oklopnu plou. Taj
kriterijum je plod potrebe da probojno razorna granata prodre i aktivira se unutar trupa
broda izazivajui znaajno razaranje. Domai kriterijum, gde se pod probojem podrazumeva
da projektil izbije ep, odnosno izbije komad oklopne ploe, je primereniji primeni na
oklopna vozila, jer i izbijeni ep moe da izazove gubitke u posadi vozila. Iz tog razloga,
probojni projektil koji zadovoljava domai kriterijum moe da ima i manju probojnost
(udarnu brzinu) u odnosu na onaj koji treba da zadovolji mornariki kriterijum.
Najpribliniji domaem kriterijumu proboja je kriterijum armije SAD. Prema tom kriterijumu,
pod probojem se podrazumeva sluaj kada se na mestu udara projektila vidi svetlost sa druge
strane ploe. Uporedni prikaz dva kriterijuma korienih u oruanim snagama SAD prikazani
su na slici 2.8. Na slici 2.8, vidi se da je proboj prema armijskom kriterijumu i kriterijumu
zatite (ekvivalent domaem kriterijumu) jednak deliminom proboju prema mornarikom
kriterijumu. Ako se pojam probojnosti zameni pojmom granine brzine (v50), koja predstavlja
brzinu udara kojom se u 50 % ostvaruje proboj, moe se videti da je za mornariki kriterijum
potrebna vea granina brzina, odnosno, ako je granina brzina jednaka za oba kriterijuma,
debljina ploe koja se probija kod mornarikog kriterijuma je manja. To znai da je u pogledu
debljine ploe koja titi od odreenog tipa municije, mornariki kriterijum blai u odnosu na
armijski.
elini valjani homogeni oklop

Probojna municija 12,7 mm M2
Slika 2.7 Zavisnost udarne brzine od daljine i probojnosti [134]

Kvantifikacija razlike izmeu armijskog i mornarikog kriterijuma se moe prikazati i
verovatnoom proboja, koja za armijski iznosi 50 % (v50), a za mornariki 80 % (v80).
Verovatnoa deliminog proboja kod mornarikog kriterijuma je jednaka proboju kod
armijskog i iznosi 50 % (v50).
Sa dijagrama na slici 2.9, pored verovatnoe proboja za raziite kriterijume, mogue je
videti verovatnou zatite, koja se opisuje kao veoma mala verovatnoa proboja. Prema
58
domaem kriterijumu [138], ploa prua zatitu ukoliko od pet ispaljenih projektila nijedan ne
ostvari proboj, to se moe opisati kao granina brzina v0.
ARMIJSKI
KRITERIJUM
zador
MORNARIKI
KRITERIJUM
KRITERIJUM
ZATITE
delimini
proboj
zador
proboj
proboj
proboj
svedok ploa
verovatnoa proboja [%]
Slika 2.8 ematski prikaz armijskog (levo), kriterijuma zatite najpriblinijem ekvivalentu
domaem kriterijumu (u sredini) i mornarikog (desno) i kriterijuma probojnosti. Svedok
ploa ima ulogu da prikae efekat dejstva fragmenata u unutranjosti vozila [139].
Proboj - mornariki
kriterijum
V80
Proboj - armijski kriterijum

Delimini proboj
mornariki kriterijum
udarna brzina [m/s]

Slika 2.9 Opti sluaj zavisnosti verovatnoe proboja od udarne brzine [139].
Na zatitne karakteristike nekog materijala, osim debljine ploe, velik uticaj imaju i
njegove mehanike karakteristike, pre svega zatezna vrstoa, odnosno tvrdoa, naravno, uz
zadranu duktilnost. Dijagram na slici 2.7 podrazumeva upotrebu elika za balistiku zatitu
amerikog porekla iz perioda drugog svetskog rata. Ovaj elik je za debljinu ploe od 25,4
59
mm (1 in) imao zateznu vrstou od 1150 MPa. Iz izraza 2.15, dobija se tvrdoa po Brinelu u
zavisnosti od zatezne vrstoe:
HB= (3,4
3,6) Rm
(2.15)
gde je: HB tvrdoa po Brinelu, a Rm zatezna vrstoa [MPa].

Za Rm=1150 MPa i faktor proporcionalnosti od 3,4 koji se odnosi na legirane elike,
dobija se tvrdoa 330 HB. Kao to je reeno, tvrdoa elika A iznosi najmanje 440 HB, a za
ovaj proraun e se uzeti vrednost 450 HB.
Na osnovu dijagrama na slici 2.10, dobijenog na osnovu rezultata ispitivanja amerike
armije koja su izvrena pedesetih godina prolog veka, razlika izmeu granine brzine u
odnosu na koju ploa prua zatitu i u odnosu na koju se ostvaruje probojnost v80 iznosi 54
m/s. Ako se za 54 m/s povea udarna brzina, sa 838 m/s na 892 m/s, upotrebom dijagrama na
slici 2.7, dobija se vrednost 2,3 mm (0,09 ina) za koju bi trebalo poveati debljinu oklopa,
kako bi se pruala zatita. S druge strane, poveanje tvrdoe oklopa smanjuje graninu brzinu
za 65 m/s (slika 2.11), to znai da se upotrebom dijagrama na slici 2.4 dobija vrednost za
koju se debljina ploe moe smanjiti, 3,6 mm (0,14 ina). Na taj nain, dobija se debljina
oklopa tvrdoe 450 HB, koji prua zatitu od projektila M-8: 27,9+2,3-3,6=26,6 mm,
odnosno, S=26,6 mm.
Slika 2.10 Zavisnost kritine brzine od tvrdoe osnovne ploe, prema armijskom kriterijumu
[139].
60
Na osnovu prorauna datih u prethodne tri take, moe se videti da su dobijene

vrednosti meusobno vrlo ujednaene:
prema metodi ekstrapolacije je dobijeno 26 mm,
prema metodi funkcije zavisnosti zatite i nagiba ploe 25,5 mm i
prema metodi korienjem dijagrama probojnost zatita 26,5 mm.
Ako se pretpostavi da su u sva tri sluaja prihvaene odreene aproksimacije, za
referentnu vrednost e se prihvatiti srednja izmeu sve tri navedene, S=26 mm.

Kao to je prikazano u poglavlju 1.10.2, izbor materijala za nehomogeni predoklop
tipa reetke treba suziti na patentiranu icu, dok se za perforiranu plou trebaju razmotriti
niskolegirane konstrukcione elike.

Patentirana ica je ica dobijena postupkom termomehanike obrade - patentiranjem.
Patentiranje je termo mehaniki postupak izotermnog kaljenja/poboljavanja elika i
procesa vuenja, kojim se dobijaju visoke zatezne karakteristike i duktilnost. Struktura koja se
takvim postupkom dobija je fini perlit (sorbit), sa irinom lamela ferita i cementita ispod 0,1
m. Takva struktura ima znatno izraeniji fenonomen deformacionog ojaavanja, sa znaajno
duktilnijim cementitom u odnosu na cementit ija je irina preko 0,1 m. Osim toga, pri
izvlaenju ice, dolazi do daljeg smanjenja debljine lamela cementita, to dovodi do pojave
smanjenja udela ugljenika u cementitu, a porasta u feritu. Na taj nain se postie blokiranje
doslokacija i dolazi do ojaavanja. Patentirana ica se koristi za dobijanje sajli, ice za
muzike instrumente, kao i glatke armature za prednapregnuti beton. Za izradu fukncionalnih
elemenata predoklopa, izabrana je patentirana ica za prednapregnuti beton, koja se bez
ikakvih administrativnih ogranienja moe nabaviti na slobodnom tritu. Minimalne
vrednosti mehanikih osobina patentirane ice prema standardu ASTM A421M [140]
namenjene za prednapregnuti beton, date su u tabeli 2.4.
Tabela 2.4 Zahtevi za elike za izradu patentirane ice [140].
napon teenja
prenik
zatezna vrstoa
Rp
[mm]
Rm [MPa]
[MPa]
4,98
1465
1725
6,35
1405
1655
7,01
1375
1620
izduenje A [%]
4
4
4
61

Za izradu perforiranih ploa, razmotreni su niskolegirani elici visoke vrstoe, koji bi
uz odgovarajue parametre termike obrade obezbedili razliite odnose izmeu zateznih
karakteristika, odnosno tvrdoe i energije udara. To je potrebno zbog odreivanja vanosti
pojedinih mehanikih osobina, tj. odnosa izmeu njih (tvrdoe i energije udara), kako bi se
obezbedila to vea balistika otpornost. Primera radi, potrebno je odrediti da li je balistika
otpornost modela oklopa vea uz upotrebu perforirane ploe visoke tvrdoe ili visoke energije
udara. Kao najmanja prihvatljiva vrednost tvrdoe niskolegiranog elika za perforirane ploe
moe da se uzme 450 HB, koja je na nivou tvrdoe elika osnovne ploe namenjenog za
balistiku zatitu, elika A. Ova tvrdoa kod niskolegiranih elika moe da se postigne na dva
naina: kaljenjem i niskotemperaturnim otputanjem (priblino 200 oC) kao i kod elika A
(karakteristino za elike sa sadrajem ugljenika izmeu 0,2 i 0,3 %), odnosno, kaljenjem i
visokotemperaturnim otputanjem (400-700 oC), to je karakteristika elika sa sadrajem
ugljenika preko 0,3 %. S druge strane, potrebno je ispitati i perforiranu plou izraenu od
elika vrlo visoke tvrdoe, ali vrlo niske vrednosti energije udara. Ovo se moe postii
elikom sa sadrajem ugljenika preko 0,3 % i termikom obradom koja bi se sastojala od
kaljenja i niskotemperaturnog otputanja (oko ili ispod 200 oC). Potreba da se postigne
znaajno vea tvrdoa u odnosu na 450 HB, daje prednost niskolegiranim elicima sa viim
sadrajem ugljenika u odnosu na 0,3 %, odnosno, sa sadrajem ugljenika od priblino 0,5 %.
Na osnovu iznetog mogu da se formiraju zahtevi koje bi trebalo da ispune elici za izradu
perforiranih ploa, tabela 2.5.
Tabela. 2.5 Prikaz zahteva mehanikih osobina i parametara termike obrade za elike
namenjene za izradu perforiranih ploa
elik
elik 1
elik 2
elik 3
napon
teenja
++
+
+
zatezna
vrstoa
++
+
+
tvrdoa
++
+
+
energija
udara
+
++
sadraj
ugljenika [%]
~0,5
>0,3
0,2-0,3
tip
otputanja*
NTO
VTO
NTO
++ maksimalna vrednost; + srednja vrednost,- minimalna vrednost

*NTO-niskotemperaturno otputanje ( 200 oC), VTO-visokotemperaturno otputanje (400700 oC)
U cilju pojednostavljenja nabavke elika za izradu perforiranih ploa, broj elika bi se
trebao to je mogue vie smanjiti, pogotovo to je u ovom sluaju to izvodljivo bez posledica
po zahteve iznete u tabeli 2.5. Sadraj ugljenika kod elika 1 i 2 je kompatibilan (oba zahteva
zadovoljava sadraj od oko 0,5 %, tabela 2.5), tako da se najvea i srednja vrednost tvrdoe
(zatezne vrstoe i napona teenja), odnosno najmanja i srednja vrednost energije udara mogu
postii jednim elikom, ali uz razliite parametre termike obrade (temperaturu otputanja).
Niskolegirani konstrukcioni elici koji mogu da zadovolje ovaj kriterijum su elici za opruge.
Tipini predstavnik elika za opruge je 50CrV4.
Jedan od elika koji mogu da zadovolje zahteve za elik 3, postavljene u tabeli 2.5, je
elik poznatog svetskog proizvoaa SSAB Oxelosund iz vedske, pod komercijalnim
nazivom Hardox 450. Ovaj elik e u narednom tekstu biti oznaen kao elik H. Kataloki
hemijski sastav ovih elika dat je u tabeli 2.6.
62
Tabela 2.6 Kataloki hemijski sastav elika 50CrV4 i elika H [141, 142]
elik
50CrV4
elik H
maseni udeo elementa [%]

Cr
Mo
Si
Mn
0,47-0,55
0,19
0,15-0,40
1,04
0,7-1,1
1,6
0,9-1,2
0,25
0,25
0,1-0,2
-
0,035
0,025
0,035
0,010
Prema katalokom hemijskom sastavu, elik 50CrV4 je niskolegirani elik, legiran sa

hromom i vanadijumom. Sadraj ugljenika kod ovog elika je neto vii u odnosu na druge
niskolegirane konstrukcione elike, ime se poveavaju zatezne karakteristike, ali je ilavost
neto nia. Hrom poveava vrstou, tvrdou i prokaljivost elika 50CrV4, dok vanadijum
utie na usitnjavanje zrna, ime se poveava i napon teenja i energija udara. Duktilnost ovog
elika, kada je temperatura otputanja ispod 500oC je neto manja u odnosu na druge
niskolegirane elike zbog vieg sadraja ugljenika, ali se na taj nain poveava napon teenja,
zatezna vrstoa i tvrdoa. Ovaj elik se koristi za delove reduktora, osovine, vratila,
klipnjae i opruge. U oprunoj nameni, moe da se koristi za vrue valjane opruge, za hladno
valjane trake za opruge, za najjae napregnute opruge drumskih vozila, kao i zavojne,
tanjiraste i torzione opruge prenika do 40 mm [141].
elik H je legiran sa silicijumom i manganom. Sadraj ugljenika je relativno nizak i
obezbeuje dobijanje paketastog (dislokacionog) martenzita, a uz to i relativno visoku
zavarljivost. Oba legirajua elementa, u sadraju od oko 1 % poveavaju napon teenja, prvi
za 70 MPa, a drugi za 84 MPa. Kombinacijom ovih legirajuih elemenata, dobija se poveana
ilavost elika. Mangan jo utie na usitnjavanje zrna i poveavanje prokaljivosti. Takoe,
silicijum pozitivno utie na raspored tvrdoe u ZUT-u. Generalno, elik H je prema
hemijskom sastavu slian eliku A, koji se koristi za osnovnu plou. elik H je namenjen za
izradu delova otpornih na abrazivno habanje sa istovremenim zahtevima za oblikovanje
hladnim deformisanjem i zavarivanjem. Od elika H se izrauju: damperi, kontejneri, tela
kaika za dozere i bagere, konvejeri, zupanici, lananici i dr. [142].

Patentirana ica i elik H su korieni u stanju isporuke, dok je elik 50CrV4 termiki
obraen postupkom kaljenja i otputanja na razliitim temperaturama.
Kaljenje elika 50CrV4 u ulju se izvodi sa temperature 830-860 oC, otputanje se
izvodi na temperaturi 420oC za oprune namene, dok se zaostale primene otputanje izvodi u
temperaturnom intervalu 530-670oC. U ovom radu, bie primenjeno kaljenje u ulju, sa
temperature 840oC i otputanje sa dve razliite temperature, 170oC i 450oC. Temperatura
170oC je odabrana zbog ispitivanja perforirane ploe sa najveom tvrdoom i najmanjom
duktilnou, dok je temperatura 450oC odabrana zbog uporednog ispitivanja uticaja
duktilnosti, sa elikom H, ija je vrstoa i tvrdoa na priblino istom nivou, ali ija je
oekivana energija udara, odnosno duktilnost vea.
Mehanike osobine elika 50CrV4 (ruski ekvivalent 50) i elika H, prema
literaturnim podacima, date su u tabelama 2.7 i 2.8. U tabeli 2.8, elici su rasporeeni prema
oekivanoj energiji udara, od najmanje do najvie vrednosti energije udara.
63
Tabela 2.7 Literaturne vrednosti mehanikih osobina elika 50 (50CrV4) [143]

temperatura
otputanja [oC]
170
450
napon teenja
Rp0,2% [MPa]
1640
1350
zatezna vrstoa
Rm [MPa]
1760
1580
tvrdoa HRC
52-54
45-47
energija udara
KU [J/cm2]
5
24
Tabela 2.8 Kataloke vrednosti mehanikih osobina elika H [142]

temperatura
otputanja [oC]
-
napon
teenja zatezna vrstoa tvrdoa HB
Rp0,2% [MPa]
Rm [MPa]
1200
1400
425-475
energija
KV [J]*
40
udara
*na temperaturi -40oC

Na osnovu katalokih i literaturnih vrednosti datih u tabelama 2.7 i 2.8, moe da se
konstatuje da su zahtevi izneti u tabeli 2.5 ispunjeni. Prema oznakama u tabeli 2.5, eliku 1 je
ekvivalentan 50CrV4 otputen na 170oC, eliku 2 elik 50CrV4 otputen na 450oC, a eliku 3,
elik H.

U cilju dobijanja optimalnog reenja dodatnog oklopa, izvrena je karakterizacija
materijala korienih za predoklop i osnovni oklop, standardnim i konvencionalnim
metodama:
-
ispitivanje hemijskog sastava materijala

ispitivanje mikrostrukture
ispitivanje povrina preloma
ispitivanje zatezanjem
ispitivanje tvrdoe po Brinelu
ispitivanje tvrdoe po Vikersu
ispitivanje energije udara po arpiju
ispitivanje mase predoklopa
balistiko ispitivanje

Hemijska analiza materijala je izvrena optikim emisionim spektrometrom ARL3460. Za odreivanje sadraja nemetala korien je infra crveni spektrometar LECO CS244. Ispitivanje hemijskog sastava izvreno je u preduzeu AD Motins u Novom Sadu.

Ispitivanje mikrostrukture je izvreno na uzorcima materijala koji su pripremljeni
standardnom metalografskom tehnikom, u konvencionalnoj Struers laboratoriji u Laboratoriji
za ispitivanje materijala na na Departmanu za proizvodno mainstvo Fakulteta tehnikih
nauka. Mikrostruktura je ispitana svetlosnim i skening elektronskim mikroskopom.
64
Upotrebljen je svetlosni mikroskop Leitz i skening elektronski mikroskop (SEM) JEOL JSM6460LV pri radnom naponu 20 kV. Priprema metalografskih uzoraka i ispitivanje svetlosnom
mikroskopijom je izvreno u Laboratoriji za ispitivanje materijala na Departmanu za
proizvodno mainstvo Fakulteta tehnikih nauka, dok je ispitivanje skening elektronskim
mikroskopom izvreno u Univerzitetskom centru za elektronsku mikroskopiju u Novom Sadu.
Ispitivanje povrina preloma izvrena je na uzorcima za ispitivanje zateznih
karakteristika i energije udara.Za ovo ispitivanje je upotrebljen skening elektronski mikroskop
(SEM) JEOL JSM-6460LV pri radnom naponu 20 kV.

Ispitivanje zatezanjem je izvreno u skladu sa standardom [144]. Zatezanje je izvreno
na kidalici Amsler SZBDA-599/531 maksimalne sile zatezanja 200 kN na Vojnotehnikom
institutu i na kidalici VEB ZDM 5/91 maksimalne sile zatezanja 50 kN u Laboratoriji za
ispitivanje materijala na Departmanu za proizvodno mainstvo Fakulteta tehnikih nauka.
Izvreno je odreivanje napona teenja, zatezne vrstoe, jedininog prekidnog izduenja i
jedininog prekidnog suenja. Za ispitivanje materijala u obliku ploe, koriene su
standardne epruvete za ispitivanje zatezanjem sa pravougaonim poprenim presekom i
debljinom koja odgovara debljini lima iz kojeg je izvreno isecanje i koji je korien za izradu
perforirane ploe. Za ispitivanje ica kao funkcionalnih elemenata mrea i reetki koriene
su tehnike epruvete.
Ispitivanje tvrdoe je izvreno metodama po Brinelu i Vikersu, u skladu sa
standardima ISO 6506 i 6507 [145, 146]. Ispitivanje tvrdoe je izvreno na ureaju VEB
HPO-250 u Laboratoriji za ispitivanje materijala na Departmanu za proizvodno mainstvo
Fakulteta tehnikih nauka i na ureaju Wolpert-Amsler Dia Testor 2RC na Vojnotehnikom
institutu. Koriena sila ispitivanja je standardna za dve metode ispitivanja tvrdoe: za
tvrdou po Brinelu 187,5 daN, a za tvrdou po Vikersu 30 daN. Dobijanje tvrdoe je izvreno
na bazi validnih pet utiskivanja.

Ispitivanje energije udara po arpiju je izvreno u skladu sa [147], sa uzorcima sa Vzarezom. Ispitivanje je sprovedeno na arpijevom klatnu sa osciloskopom tipa Tinius Olsen,
sa klatnom energije 300 J, na Vojnotehnikom institutu. Za ispitivanje energije udara osnovne
ploe od elika namenjenog za balistiku zatitu, koriena je standardna dimenzija epruvete
10x10x55 mm. Za izradu epruveta za ispitivanje energije udara materijala perforirane ploe
ija je debljina manja od 10 mm, koriene su epruvete 6x10x55 mm.
65

Ispitivanje mase je izvreno zbog odreivanja masene efikasnosti predoklopa i
celokupne mete (predoklop i osnovni oklop). Za ispitivanje mase, koriena je vaga tipa
Libela Prima mernog opsega do 10 kg i tanosti 5 g.

Izrada modela dodatnog oklopa podrazumeva izradu predoklopa u vidu reetki i
perforiranih ploa, izradu nosaa i montau na osnovnu plou.
2.7.1 Izrada reetki
Kako je patentirana ica materijal visoke vrstoe i u tom pogledu prevazilazi meki
elik korien na oklopu Thoma schrzen, na osnovu prorauna prikazanog u poglavlju 2.1.1 i
tabele 2.1, odabran je prenik ice 5 mm. Dobijanje reetke od patentiranih ica je
postignuto korienjem L-profila (vinkli 15x15 mm). Postupak izrade moe da se podeli u
nekoliko koraka:
1. odsecanje ice na potrebnu duinu, u ovom sluaju 410 mm
2. runo buenje otvora 5 mm u ugaonim profilima 15x15 mm na rastojanju 14 mm
u paralelnom ili cik-cak (naizmeninom) rasporedu, slika 2.11
3. izrada rama od L - profila spojenih armaturnom icom RA 12 mm
4. provlaenje patentirane ice kroz otvore
5. zavarivanje bonih L - profila
6. odsecanje armaturne ice RA 12 mm
Na slici 2.12 prikazan je postupak izrade predoklopa od patentirane ice, do je na slici
2.13 prikazan detalj L-profila sa naizmeninim rasporedom ica
9 mm
14 mm
5 mm
10 mm
Slika 2.11 ema buenja L-profila 15x15 mm

66
Slika 2.12 Postupak izrade reetke: a) odseena patentirana ica, b) ram od L-profila i
armarure RA 12 mm, c) patentirana ica provuena kroz otvore na L-profilima, d) zavareni
L-profili na krajevima i odseena armatura RA 12 mm.
Slika 2.13 Detalj predoklopa sa naizmeninim rasporedom ica.

67
Dimenzije mete su 400x700 mm. Pri izradi reetke sa cik-cak (naizmeninim)

rasporedom buenja L-profila, odnosno ica, odabran je ugao izmeu centara ica u odnosu na
ivicu L-profila: arctg(5/14)=20o. Na taj nain, postie se efekat nagnute reetke pod uglom
70o, sa reetkom koja je pod uglom 90o, koja je pri tome jednostavnija za ugradnju i njena
masena efikasnost je jednaka reetki sa paralelnim rasporedom ica, montiranom pod 90o.
Reetka sa paralelnim rasporedom ica izraena je u Laboratoriji za ispitivanje
materijala na Departmanu za proizvodno mainstvo na Fakultetu tehnikih nauka Novi Sad,
dok je reetka sa naizmeninim rasporedom ica izraena u radionici Odeljenja za metalne
materijale Vojnotehnikog instituta u Beogradu.
Izrada perforiranih ploa izvrena je na dva naina: mainskim buenjem i buenjem
vodenim mlazom. Buenje ploa od elika 50CrV4 je izvreno mainskim putem, na
radijalnoj builici i na obradnom centru u arenom stanju elika.
Za mainsko buenje je koriena radijalna builica SASS TL1300 u Laboratoriji za
konvencionalne postupke obrade. Pre mainskog buenja na radijalnoj builici, izvren je
postupak pripreme pred buenje, koji se sastoji iz nekoliko koraka:
1.
2.
3.
4.
5.
crtanje eme buenja u programu AutoCAD 2000

tampanje i lepljenje eme buenja na plou od elika
obeleavanje mesta gde se vri buenje takaem
zabuivanje burgijom 5 mm
buenje burgijom 9 mm
Na slici 2.14, prikazan je uzorak sa emom buenja i zabuenim pozicijama gde se vri
buenje otvora.
b
a
Slika 2.14 Izrada perforirane ploe buenjem na radijalnoj builici: a) uzorak sa zalepljenom
emom buenja, b) builica SASS TL1300.
68
Buenje na obradnom centru je izvreno na CNC - ureaju Heidenreich & Herbeck

FM38, sa sistemom za upravljanje Fanuc u Laboratoriji za maine alatke, fleksibilne
tehnoloke sisteme i automatizovane postupke projektovanja Departmana za proizvodno
mainstvo na Fakultetu tehnikih nauka Novi Sad, slika 2.15.
Slika 2.15 Buenje na obradnom centru: a) postupak buenja, b) ureaj.

Buenje vodenim mlazom elika H je izvreno u stanju isporuke elika (kaljeno i
otputeno), u firmi Water Jet u Velikoj Krsnoj, na ureaju tipa Water Jet Sweden 2010 pri
radnom pritisku 4100 bara, upotrebom mlaznice 0,76 mm i protokom abraziva 140 g/min.
Od elika 50CrV4 su izraene dve ploe, jedna dimenzija 400x700 mm, druga
250x250 mm, obe debljine 6 mm. Obe ploe su imale otvore prenika 9 mm, sa duinom
ligamenta izmeu otvora 4,5 mm, to znai da je rastojanje izmeu centara otvora 13,5 mm.
Od elika H, izraene su etiri ploe, dve debljine 4 mm i dve 6 mm. Po jedna ploa debljine
4 i 6 mm je sa otvorima prenika 9 mm i ligamentom 4,5 mm, dok je druga sa prenikom
otvora 7 mm i duinom ligamenta 3,5 mm. Sve ploe izraene od elika H su dimenzija
400x700 mm.
1 0 0 mm
4 0 0 mm
100 mm
4 0 0 mm
Slika 2.16 Nosai predoklopa sa otvorima za provlaenje ivija i rastojanjem od osnovne

ploe koje se obezbeuje montiranjem preko razliitih otvora.
69

Nosai predoklopa su izraeni od elinih profila 40x20 mm, sa debljinom zida 1 mm.
Izraeni su zavarivanjem i za osnovnu plou se povezuju umetanjem i naslanjanjem prednjim
delom. Nosai se mogu prema potrebi razmicati do eljene irine kako bi se mogli prihvatati
uzorci razliite irine.
Na horizontalnim ivicama nosaa izbueni su otvori za provlaenje ivija, za
montiranje mete na odreenom rastojanju od osnovne ploe, odnosno, za montiranje mete pod
odreenim uglom, slika 2.16.
2.8 Montaa mete

Montaa mete se odnosi na montau osnovne ploe i montau predoklopa.
Osnovna ploa se klinovima privruje za naslon (nosa, bok), pri emu naslon ima
mogunost zakretanjaza odreeni ugao u odnosu na horizontalu, slika 2.17. Na osnovnu plou
se postavlja predoklop.
Slika 2.17 Osnovna ploa privrena na naslon bonim hvataljkama.

Korieni su razliiti naini montae predoklopa:
-
predoklop kruto povezan sa osnovnim oklopom

predoklop u viseem poloaju
70
Spajanjem predoklopa je izvreno pomou:

-
ivija, slika 2.18a

vijanom vezom, slika 2.18b
Slika 2.18 Spajanje predoklopa sa nosaima i osnovnim oklopom: a) ivijama, b) vijanom

vezom.
Predoklop u viseem poloaju, slika 2.19 je montiran preko horizontalne ipke 20
mm koja se klinovima povezuje sa univerzalnim nosaima. Predoklop se sa ipkom spaja
preko dva otvorena prstena, koji omoguavaju skidanje istavljanje novog uzorka predoklopa.
Prenik prstenova iznosi 100 mm, a izraeni su od rebraste armature RA 5 mm.
Slika 2.19 Predoklop tipa perforirane ploe u viseem poloaju.

Na slici 2.20 ematski je prikazan poloaj predoklopa u odnosu na osnovnu plou.
Primenjena su etiri poloaja predoklopa:
71
kruta veza na rastojanju 400 mm od osnovnog oklopa, slika 2.20a

kruta veza na rastojanju 100 mm od osnovnog oklopa, slika 2.20b
kruta veza, sa nagnutim predoklopom u odnosu na osnovni oklop, slika 2.20c
predoklop u viseem poloaju na rastojanju 400 mm od osnovnog oklopa, slika 2.20d
projektil
projektil
predoklop
predoklop
projektil
projektil
predoklop
u viseem
poloaju
predoklop
Slika 2.20 Poloaj predoklopa u odnosu na osnovnu plou: a) kruta veza na rastojanju 400
mm od osnovnog oklopa, b) kruta veza na rastojanju 100 mm od osnovnog oklopa, c) kruta
veza sa nagnutim predoklopom u odnosu na osnovni oklop, d) predoklop u viseem poloaju
na rastojanju 400 mm od osnovnog oklopa.

Koriene konfiguracije reetki i njihove oznake su date u tabeli 2.9, a konfiguracije
perforiranih ploa i njihove oznake su date u tabeli 2.10.
Tabela 2.9 Konfiguracije meta reetke i oznake mete
elik
prenik
ice
[mm]
rastojanje
izmeu
ica [mm]
raspored
ica
rastojanje od
predoklopa
do osnovnog
oklopa [mm]
patentirana
ica
5
5
5
5
9
9
9
9
paralelni
paralelni
naizmenini
naizmenini
400
400
400
400
ugao
nagiba i
nain
montae
[o]
90, vrsti
70, vrsti
90, vrsti
90, visei
oznaka
mete
PSV
PS70
ZSV
ZHV
72
Tabela 2.10 Konfiguracije meta perforirane ploe i oznake mete

rastojanje
temperatura debljina prenik
od
elik
otputanja
ploe
otvora
predoklopa
[oC]
[mm]
[mm]
do osnovnog
oklopa [mm]
50CrV4
170
6
9
400
50CrV4
450
6
9
400
50CrV4
450
6
9
400
elik H
4
9
400
elik H
4
9
400
elik H
4
9
400
elik H
ploe su
4
7
400
elik H
koriene u
4
7
400
elik H
stanju
6
9
400
isporuke
elik H
6
9
100
ugao
nagiba i
nain
montae
[o]
90, vrsti
90, vrsti
70, vrsti
90, vrsti
70, vrsti
90, visei
70, vrsti
90, visei
90, vrsti
90, vrsti
elik H
100
90, vrsti
elik H
400
90, vrsti
oznaka
mete
C170-90
C450-90
C450-70
H9-4-90
H9-4-70
H9-4-90H
H7-4-70
H7-4-90H
H9-6-90
H9-6-90100
H7-6-90100
H7-6-90

Balistiko ispitivanje je sprovedeno u skladu sa [138]. Prema ovom standardu, orue
se nalazi na rastojanju 100 m od mete. Brzina svakog projektila se meri na udaljenosti 10 m
od usta cevi. Dozvoljeno rasturanje brzina iznosi 15 m/s. To znai da je interval prihvatljivih
brzina 91015 m/s, odnosno 895 925 m/s. Meta se postavlja na naslon i nalazi se pod
pravim uglom u odnosu na ravan gaanja. ema balistikog ispitivanja prokazana je na slici
2.21.
mitraljez/snajperska puka 12,7 mm
meta
predoklop osnovni
oklop
razdaljina 100 m
dopler radar
Slika 2.21 ema balistikog ispitivanja
73
Korieno orue je teki mitraljez Browning M2HB kalibra 12,7 mm, koji ispaljuje
municiju 12,7x99 mm (kalibar 12,7 mm, duina aure 99 mm), sa probojno zapaljivim
projektilom M-8. Pojedine mete su ispitane i upotrebom municije 12,7x108 mm ispaljivane iz
teke snajperske puke M93 Crna Strela, sa posebno razvijenim antirikoetnim zrnom M4+.
Na slici 2.22 prikazan je mitraljez Browning M2HB i puka M93 Crna strela, a na slici 2.23 je
prikazana koriena municija M4+ i M8. Brzina projektila je merena dopler radarom BS850,
slika 2.24.
U sluaju da poetne brzine ne odgovaraju postavljenim granicama, ekvivalentno
rastojanje gaanja je dobijeno na osnovu dijagrama na slici 2.7.
Slika 2.22 Teki mitraljez Browning M2HB (gore) i teka snajperska puka M93 Crna strela.
Slika 2.23 Koriena municija: metak 12,7x108 mm sa zrnom M4+ (levo) i metak 12,7x99 mm
M-8 (desno).
74
Slika 2.24 Dopler radar BS850.

Oteenja na osnovnoj ploi su odreivana opisno, prema sledeoj terminologiji, slika
2.25):
1. zador javlja se kada je zrno izvrilo oteenje spoljanje strane mete, bez drugih
efekata,
2. zador sa izboinom oteenje spoljanje strane mete sa izboinom na unutranjoj
strani,
3. zador sa prslinom oteenje spoljanje strane mete sa izboinom i prslinom ili
prslinama na unutranjoj,
4. zador-krenuo ep oteenje spoljanje strane mete sa prslinom u obliku epa na
unutranjoj strani
5. zador-izbijen ep (prodor) projektil izaziva odvajanje dela osnovne ploe krunom
propagacijom prsline u obliku epa, pri emu je prenik otvora manji od prenika
probojnog jezgra
6. proboj projektil izvrio proboj kroz metu, pri emu je prenik otvora vei od
prenika probojnog jezgra
Smatra se da meta prua zatitu u sluaju da se od pet ispaljenih projektila, nijedan ne
moe opisati kao zador-izbijen ep (prodor) ili proboj. Ova terminologija je srodna sa
terminologijom prema inostranom standardu STANAG 4146 [148]
75
a)
b)
c)
d)
e)
f)
Slika 2.25 Tipovi oteenja na osnovnoj ploi: a) zador; b) zador sa izboinom, c) zador sa
prslinom; d) zador krenuo ep; e) zador izbijen ep (prodor); f) proboj.
Udar projektila na predoklop i osnovni oklop sniman je ultra-brzom kamerom tipa
Phantom V9.1 najvee brzine snimanja 10000 frejmova u sekundi u najveoj rezoluciji
1632x1200 piksela, slika 2.26.
Slika 2.26 Ultrabrza kamera Phantom V9.1.

76
Oteenja predoklopa se utvruju prema tipu predoklopa. U sluaju mrea ili reetki,
odreen je broj pogoenih i oteenih ica, kao i tip oteenja ica (deformacija ili lom). U
sluaju perforiranih ploa, odreen je broj spojenih otvora kao rezultat loma ligamenta
izmeu otvora. Pored toga, odreena je povrina unutar koje je preklapanje izmeu materijala
predoklopa i poluprenika probojnog jezgra h/R=0,34. Za vrednosti manje od 0,34,
preklapanje nije dovoljno da se izvri lom jergra i iz tog razloga postoji vea mogunost da
doe do pojave nedovoljnog napadnog ugla, to moe da dovede do prodora projektila kroz
osnovni oklop. Povrina preklapanja je odreena na osnovu fotografija raunarskim
programom Corel Draw X4, na koje su ucrtane eme preklapanja koristei prenik probojnog
jezgra. Balistika ispitivanja su izvrena na poligonu Tehniko opitnog centra u Nikincima.
2.10 Projektili
Za balistika ispitivanja, koriena su dva tipa projektila: probojno zapaljivi M-8,
kao osnovni tip projektila i probojni antirikoetni M4+. Probojno zapaljiva municija M-8
ima probojno jezgro od elika tvrdoe 747 HV (62 HRC), mase 24,6 g. Municija sa
projektilom M4+ ima za razliku od M-8, veu masu probojnog jezgra (32 g) i drugaiju
geometriju. M4+ nema zaobljeni - oivalni vrh, nego vrh sa dvostepenim nagibom izvodnice.
Geometrija probojnog jezgra projektila M-8 i M4+ je data na slici 2.27. Na taj nain se dobija
antirikoetni efekat projektil nema tendenciju da rikoetira sa nagnutog oklopa ili da vri
prodor duom putanjom, ve kraom putanjom. S druge strane, manja poetna brzina ovog
projektila od 820 m/s, uz manji ugao vrha probojnog jezgra ima negativan efekat na
probojnost vertikalnog oklopa na malim daljinama. Protiv mrea i reetki, koje mogu da
izazovu zakretanje projektila, odnosno napadni ugao, vea masa i oblik vrha mogu da utiu na
efikasniji proboj osnovne ploe. S druge strane, municija M4+ veeg poprenog preseka du
ose probojnog jezgra moe da bude otpornija na savojne napone koji se pojavljuju u
probojnom jezgru pri prolasku kroz perforiranu plou. Takoe, u sluaju loma vrha,
smanjenje mase probojnog jezgra je manje u odnosu na municiju M-8, ime se ujedno
smanjuje i pad kinetike energije, to dovodi do manjeg pada probojnosti.
Slika 2.27 Geometrija probojnog jezgra projektila M-8 (broj 1) i M4+ (broj 3).
77

Hemijski sastav elika A dat je u tabeli 3.1. Na osnovu sadraja ugljenika, moe da se
konstatuje da je elik projektovan u skladu sa dva dominantna zahteva: zavarljivost i
dobijanje paketastog (dislokacionog) martenzita relativno visoke duktilnosti, koji se javlja kod
elika sa sadrajem ugljenika ispod 0,4 %. Silicijum je osnovni legirajui element elika A.
Obezbeuje poveanje napona teenja za 70 MPa, a dodavanjem silicijuma u elik legiran sa
hromom i manganom, poveava se energija udara. Sadraj mangana obezbeuje usitnjavanje
zrna, poveanje prokaljivosti i napona teenja za 84 MPa, kao i poveanje energije udara i
sniavanje prelazne temperature energije udara. Hrom takoe doprinosi zadravanju visoke
energije udara na niskim temperaturama i uz silicijum obezbeuje pozitivan uticaj na raspored
tvrdoe u ZUT-u. Molibden u datom sadraju takoe obezbeuje poveanje energije udara.
Meutim, aluminijum ima uticaj i na obezbeenje sitnozrne strukture elika. Spomenuti
legirajui elementi pored efekta na mehanike osobine, imaju uticaj i na poveanje
prokaljivosti. Sadraj sumpora i fosfora svrstava elik A u grupu visokokvalitetnih elika, za
koje nije potrebno pretapanje pod ljakom i iz tog razloga ne iziskuje znaajno poveanje
cene elika.
Tabela 3.1 Hemijski sastav elika A
C
0,25
Si
1,04
Mn
1,25
maseni udeo elementa [%]

Cr
Mo
0,83
0,34
Al
0,001
P
0,019
S
0,011
Mikrostruktura elika A u stanju isporuke, koje se u ovom sluaju odnosi na kaljeni i
otputeni materijal (niskotemperaturno kaljenje 180-220oC), prikazan je na slikama 3.1 - 3.3.
Na slici 3.1 je prikazana je mikrostruktura dobijena na svetlosnom mikroskopu (SM), dok je
na slici 3.2 mikrostruktura dobijena skening elektronskim mikroskopom (SEM).
Na slikama 3.1 i 3.2 je prisutna mikrostruktura paketastog martenzita, otputenog na
niskoj temperaturi, to je u skladu sa poznatim literaturnim podacima za ovaj tip elika za
balistiku zatitu. slika 3.3 prikazuje mikrostrukturu elika A pri veim uveanjima,
dobijenim na SEM, gde je jasnije ilustrovana paralelna morfologija paketastog martenzita.
Rezultati EDX analize lokalnog hemijskog sastava elika A prikazani su na slici 3.4.
Moe da se konstatuje, da je hemijski sastav ujednaen te da su u mikrostrukturi prisutni:
silicijum, mangan i hrom, tabela 3.2. Zbog injenice da se pri izvoenju EDX analize,
analizira zapremina prenika priblino 3 m (po preniku i po dubini), nije mogue utvrditi
razlike izmeu sadraja hemijskih elemenata na razliitim delovima relativno fine
mikrostrukture.
79
100 m
20 m
Slika 3.1 Mikrostruktura elika A (SM)
Slika 3.2 Paketasti martenzit elika A (SEM)
Slika 3.3 EDX analiza elika A, na dva mesta (Spectrum 1 i 2)

80
Tabela 3.2 Sadraj elemenata, EDX analiza

element
Si
Cr
Mn
maseni udeo [%]

Spectrum 1
Spectrum 2
1,43
1,23
1,10
0,93
1,90
1,42

Mehanike osobine elika A prikazane su u tabelama 3.3 3.5. U tabeli 3.3 su
prikazane zatezne karakteristike. Rezultati energije udara su date u tabeli 3.4, a tvrdoa po
Brinelu je prikazana u tabeli 3.5. Prema vrednosti napona teenja, koja iznosi 1375 MPa,
elik A pripada grupi elika visoke vrstoe. S druge strane, energija udara ima trostruko
veu vrednost u odnosu na elike za poboljavanje, koji uz to, u proseku imaju neto nie
zatezne karakteristike i tvrdou u odnosu na elik A.
Tabela 3.3 Zatezne karakteristike elika A
Zatezna
Napon teenja Jedinino
vrstoa
Rp0,2% [MPa]
prekidno
Rm [MPa]
izduenje A
[%]
Jedinino
prekidno
suenje Z [%]
uzorak 1
uzorak 2
uzorak 3
1690
1680
1670
1385
1365
1375
10
11
10
43
45
42
srednja vrednost
1680
1375
10
43
Tabela 3.4 Energija udara po arpiju elika A

Energija udara po arpiju [J]
uzorak 1
59
uzorak 2
53
uzorak 3
58
srednja vrednost 57
Tabela 3.5 Tvrdoa po Brinelu elika A

Tvrdoa po Brinelu HB [daN/mm2]
merenje 1
470
merenje 2
467
merenje 3
467
merenje 4
471
merenje 5
444
srednja vrednost 464

Povrina preloma uzorka za ispitivanje zateznih karakteristika prikazan je na slici 3.4.
Povrina preloma na slici 3.4 ima izrazito jamiastu morfologiju, tipinu za duktilni tip
preloma, koji nastaje mehanizmom poniranja dislokacija u graninu povrinu oko taloga
81
karbida i nemetalnih ukljuaka. Na taj nain dolazi do formiranja mikroupljina oko karbida i
nemetalnih ukljuaka, ijom koalescencijom dolazi do pojave loma.
Povrina preloma uzorka za ispitivanje energije udara prikazan je na slici 3.5. Na
ovom uzorku su takoe vidljive jamice kao rezultat duktilnog tipa preloma.
Slika 3.4 Povrine preloma uzorka pri ispitivanju zatezanjem: a) makro izgled povrine
preloma; b,c) duktilni (jamiasti) lom
82
Slika 3.5 Povrine preloma uzorka pri ispitivanju energije udara elika A: a) makro prikaz,
sa izraenim usnama deformacije; b,c) jamiasti (duktilni) lom
83
3.2 Karakterizacija materijala funkcionalnih elemenata predoklopa

Hemijski sastav materijala funkcionalnih elemenata predoklopa dat je u tabeli 3.6.
Prikazan je hemijski sastav elika za patentiranu icu (P), kao i elika 50CrV4 i elika H,
primenjenih za izradu perforiranih ploa. Moe se konstatovati da je patentirana ica dobijena
od nelegiranog elika, sa sadrajem ugljenika koji je vrlo blizak 0,8 %, odnosno vrlo bliskom
ravnotenom eutektoidnom sastavu. elici 50CrV4 i elik H su niskolegirani konstrukcioni
elici. elik 50CrV4 je legiran sa hromom i vanadijumom, dok je elik H legiran sa
silicijumom, manganom i hromom. Sadraj ugljenika i neistoa u eliku elik H je znaajno
nia.
Tabela 3.6 Hemijski sastav materijala funkcionalnih elemenata oklopa

maseni udeo [%]
P
50CrV4
elik H
C
0,77
0,55
0,22
Si
0,22
0,36
0,69
Mn
0,61
0,82
1.62
Cr
0,25
0,99
0,80
Ni
0,15
0,20
0,36
P
0,030
0,033
0,020
S
0,030
0,013
0,005
V
0,05
0,13
0,02

Na slici 3.6 prikazana je mikrostruktura patentirane ice dobijena SM, odnosno, na
slici 3.7, data je mikrostruktura patentirane ice na SEM.
100 m
20 m
Slika 3.6 Deformisana mikrostruktura uzdunog preseka patentirane ice (SM)
84
Na slici 3.6b i 3.7, vidi se deformisana, veoma fina perlitna mikrostruktura (sorbit), sa
tragovima ferita, karakteristina za icu od ugljeninog elika sa sadrajem ugljenika 0,77 %,
dobijen procesom termomehanike obrade patentiranjem. Perlitna mikrostruktura je izduena
u pravcu izvlaenja ice. Sa slike 3.7b, vidi se da su interlamelarna rastojanja izmeu lamela
cementita od 57,3 do 76,7 nm, odnosno, 0,0573 0,0767 m.
Slika 3.7 Patentirana ica: a) mikrostruktura uzdunog preseka, b) interlamelarna rastojanja

(SEM)
3.2.2.2 elik 50CrV4

Slike 3.8 i 3.9 prikazuju mikrostrukturu elika 50CrV4 u stanju isporuke. Na slici 3.8,
data je mikrostruktura dobijena na SM. elik je normalizaciono aren, sa mikrostrukturom
lamelarnog perlita i ferita. Na slici 3.8a, uoljiva je mala trakavost, kao posledica valjanja
elika.
100 m
20 m
Slika 3.8 Mikrostruktura elika 50CrV4 u stanju isporuke normalizovano stanje: a)uzduni
presek, b) popreni presek (SM)
85
Slika 3.9 Perlitno feritna mikrostruktura elika 50CrV4 (SEM)

Uzorci perforiranih ploa su nakon buenja, termiki obraeni kaljenjem i otputanjem
na 170 i 450oC. Mikrostruktura uzoraka otputenih na temperaturi 170oC data je na slikama
3.10 i 3.11. Na slici 3.10, data je mikrostruktura dobijena na SM, dok je na slici 3.11 data
mikrostruktura dobijena na SEM. Slika 3.10b i 3.11 prikazuju mikrostrukturu elika 50CrV4
otputenog na 170oC, sa prisustvom otputenog ploastog martenzita. Na slici 3.12 i u tabeli
3.7, prikazani su rezultati EDX analize, koja je pokazala blagu segregaciju mangana.
100 m
20 m
Slika 3.10 Mikrostruktura elika 50CrV4 otputen na 170oC (SM)
Slika 3.11 Mikrostruktura elika 50CrV4 otputenog na 170oC (SEM)

86
Slika 3.12 EDX spektri za elik 50CrV4 otpupten na temperaturi 170oC

element
Cr
Mn
maseni udeo [%]

Spectrum 1
Spectrum 2
1,40
1,38
0,90
1,24
Mikrostruktura elika 50CrV4 otputenog na 450oC data je na slikama 3.13 - 3.15.

slika 3.13 prikazuje mikrostrukturu dobijenu na SM. Mikrostruktura dobijena na SEM,
prikazana je na slici 3.14, sa uoljivom mikrostrukturom otputenog martentiza i finih
ravnomerno rasporeenih karbida. Na slici 3.15, dati su rezultati EDX analize, a sadraj
elemenata je prikazan u tabeli 3.8.
100 m
20 m
Slika 3.13 Mikrostruktura elika 50CrV4 otputenog na 450oC (SM)
87
Slika 3.14 elik 50CrV4 otputen na 450oC, otputeni martenzit i fini karbidi (b)
Slika 3.15 EDX analiza elika 50CrV4 otputenog na 450oC

element
Cr
Mn
maseni udeo [%]

Spectrum 1
Spectrum 2
1,10
1,05
0,91
1,12
3.2.2.3 elik H
Mikrosturktura elika H, prikazana je na slikama 3.16 i 3.17. Na slici 3.16 prikazana
je mikrostruktura na SM, dok je na slici 3.17 data mikrostruktura paketastog martenzita
dobijena na SEM, karakteristinog za elik iji je sadraj ugljenika do 0,4 % (kod elika H,
sadraj ugljenika je 0,22 %). Rezultati EDX analize su prikazane na slici 3.18 i u tabeli 3.9, sa
uoljivom blagom segregacijom Mn.
88
100 m
20 m
Slika 3.16 Mikrostruktura elika H (SM)
Slika 3.17 Paketasti martenzit elika H (SEM)
Slika 3.18 EDX analiza elika H
89

element
Si
Mn
maseni udeo [%]

Spectrum 1
Spectrum 2
1,08
1,05
1,23
0,99

Karakterizacija elika mehanikih osobina elika 50CrV4 i elika H je izvrena u
pogledu zateznih karakteristika, tvrdoe i energije udara. S druge strane, ispitivanje elika za
izradu patentirane ice (P) izvrena je samo u pogledu zateznih karakteristika i tvrdoe, zbog
relativno malih dimenzija poprenog preseka od 5 mm.

Zatezne karakteristike elika za P, 50CrV4 sa temperaturom otputanja 170oC i
450 C, kao i elika H, date su u tabeli 3.10.
o
Tabela 3.10 Zatezne karakteristike materijala funkcionalnih elemenata predoklopa

Jedinino
Zatezna
Jedinino
Napon teenja
prekidno
vrstoa
prekidno
Rp0,2% [MPa]
izduenje A
Rm [MPa]
suenje Z [%]
[%]
P
1570
1650
1670
1400
1462
1368
10
9
9,5
50
46
48
srednja vrednost
1630
1410
9,5
48
50CrV4 Totp.=170oC
1894
1885
1876
1865
1840
1830
2,1
1,9
2,0
6
5
5
srednja vrednost
1885
1845
50CrV4 Totp.=450 C
1442
1507
1467
1388
1440
1401
6,3
5,7
6,3
38
28
21
srednja vrednost
1472
1410
6,1
29
elika H
1448
1444
1458
1252
1251
1262
11
12
10
45
50
40
srednja vrednost
1450
1255
11
45
Na osnovu vrednosti datih u tabeli 3.10, moe da se konstatuje da najveu zateznu

vrstou i napon teenja ima elik 50CrV4 otputen na temperaturi 170 oC, meutim, ovaj
materijal ujedno ima i najnie parametre koji pokazuju duktilnost, jedinino prekidno
izduenje i suenje. elici 50CrV4 otputen na temperaturi 450 oC i elika H imaju pribino
jednake srednje vrednosti zatezne vrstoe i napone teenja. S druge strane, jedinino
prekidno izduenje i suenje je znaajno vee kod elika elika H. elik H je prema
90
jedininom prekidnom izduenju priblian eliku za izradu P, ali su mu zatezna vrstoa i

napon teenja nii.
3.2.3.2 Tvrdoe
Rezultati merenja tvrdoe po Vickersu, kao i priblina vrednost ekvivalentne tvrdoe
po Brinelu, za elik za izradu patentirane ice, prikazani su u tabeli 3.11. Rezultati merenja
tvrdoe po Brinelu prikazani su u Tabeli 3.12. Na osnovu rezultata prikazanim u tabeli 3.12,
moe da se konstatuje da je tvrdoa elika 50CrV4 otputenog na 170oC najvea od svih
materijala korienih za funkcionalne elemente predoklopa. Tvrdoa po Brinelu za elike
50CrV4 otputenog na 450oC i elika H je priblino jednaka.
Tabela 3.11 Tvrdoa materijala P
Tvrdoa HV30
P
srednja vrednost
konvertovana vrednost tvrdoa po Brinelu
499
490
505
530
533
511
485
Tabela 3.12 Tvrdoe materijala funkcionalnih elemenata predoklopa po Brinelu

Tvrdoa HB
50CrV4 Totp.=170oC
srednja vrednost
50CrV4 Totp.=450oC
srednja vrednost
611
elik H
448
592
573
611
603
470
464
440
438
598
464
477
450
465
srednja vrednost
451
448
445

U tabeli 3.13, dati su rezultati ispitivanja energije udara za elike 50CrV4 otputenog
na 170 i 450oC, kao i elika H. Prema rezultatima prikazanim u tabeli 3.13, najmanju energiju
udara ima elik 50CrV4 otputen na 170oC, to je u skladu sa vrednostima jedininog
prekidnog izduenja i suenja. Najveu energiju udara ima elik H.
Tabela 3.13 Energija udara materijala za izradu perforiranih ploa
Energija udara KV [J]
o
5
4
50CrV4 Totp.=170 C
srednja vrednost
5
o
16
12
50CrV4 Totp.=450 C
srednja vrednost
14
57
61
elik H
srednja vrednost
60
6
14
63
91
3.2.4.1 Zatezanje
Povrine preloma uzoraka dobijenih pri ispitivanju zatezanjem materijala korienih
za izradu funkcionalnih elemenata predoklopa, date su na slikama 3.19 3.22. Povrina
preloma uzorka za ispitivanje zatezanjem izraenog od patentirane ice, prikazana je na slici
3.19, gde se uoavaju jamice koje nastaju mehanizmom duktilnog loma. Na slici 3.20 data je
povrina preloma uzorka za ispitivanje zatezanjm izraenog od elika 50CrV4 otputenog na
temperaturi 170oC. Slika 3.20a prikazuje oblik aa - kupa karakteristian za duktilni lom, ali
sa vrlo malom smicajnom zonom, dok se na slici 3.20b,c uoavaju jamice karakteristine za
duktilni lom. Duktilni lom se uoava i na uzorcima za ispitivanje zatezanjem za elik 50CrV4
otputen na temperaturi 450oC i elik H, slike 3.21 i 3.22. Pri tome, treba napomenuti da je na
povrini preloma na slici 3.21 uoavaju i prsline, to je u skladu sa manjom duktilnou elika
50CrV4 otputenog na temperaturi 450oC u odnosu na elik H.
Slika 3.19 Povrina preloma uzorka za ispitivanje zatezanjem izraenog od patentirane ice:
a) makro prikaz; b, c) duktilni (jamiasti) lom
92
Slika 3.20 Povrina preloma uzorka za ispitivanje zatezanjem izraenog od elika 50CrV4
otputenog na 170oC: a) pojava smicajnih usana na krajevima povrine preloma; b,c) jamice
duktilnog loma
93
Slika 3.21 Povrine preloma uzorka za ispitivanje zatezanjem od elika 50CrV4 otputen na
450oC sa vidljivim jamicama duktilnog loma i pojavom prslina: a) makroizgled;
b,c) jamice duktilnog loma
94
Slika 3.22 Povrine preloma uzorka za ispitivanje zatezanjem od elika H sa jamicama

duktilnog lo6ma: a) makro izgled; b,c) jamice, to je posledica duktilnog loma
95

Povrine preloma uzoraka za ispitivanje energije udara, izraenih od materijala
perforiranih ploa date su na slikama 3.23 3.25. Na slici 3.23 prikazana je povrina preloma
uzorka od elika 50CrV4 otputenog na temperaturi 170oC. Uprkos relativno maloj vrednosti
energije udara od 5 J, na slici 3.23a moe da se uoi prisustvo male smicajne zone. Takoe, na
slici 3.23b,c se uoava jamiasta struktura karakteristina za duktilni lom. Na slici 3.24 je data
povrina preloma uzorka za ispitivanje izraenog od elika 50CrV4 otputenog na temperaturi
450oC. Usne karakteristine za duktilni lom su izraenije u odnosu na isti elik otputen na
temperaturi 170oC. Na oba uzorka se uoava pojava prsline sa suprotne strane od zareza.
Povrina preloma uzorka uzraenog od elika H prikazana je na slici 3.25. U odnosu na
prethodna dva uzorka, povrina preloma ima daleko izraenije smicajne usne, to je u skladu
sa viestruko veom energijom udara elika H u odnosu na elik 50CrV4, tabela 3.13.
Slika 3.23 Povrine preloma uzorka za ispitivanje energije udara elika 50CrV4 otputenog
na temperaturi 170oC : a) makro prikaz; b,c) duktilni (jamiasti) lom
96
Slika 3.24 Povrine preloma uzorka za ispitivanje energije udara elika 50CrV4 otputenog
na temperaturi 450oC : a) makro prikaz, sa vidljivom plastinom deformacijom; b,c) duktini
(jamiasti) lom
97
Slika 3.25 Povrine preloma uzorka za ispitivanje energije udara elika H: a) makro prikaz,
sa izraenom plastinom deformacijom;b,c) duktilni (jamiasti) lom
Pre balistikog ispitivanja izvreno je kontrolno gaanje osnovne ploe elika A

debljine 13 mm municijom M-8, pri emu je dolo do proboja. Treba napomenuti, da je ugao
predoklopa variran samo kod pojedinih tipova predoklopa, u skladu sa prethodno dobijenim
rezultatima balistikih ispitivanja.
3.3.1 Reetke
Rezultati balistikih ispitivanja reetki sa patentiranom icom dati su u tabelama 3.14
3.18. Rezultati balistikih ispitivanja reetke sa paralelnim rasporedom ica i upotrebom
98
standardne probojno zapaljive municije M-8 dati su u tabelama 3.14 i 3.15. U tabeli 3.14
dati su rezultati balistikog ispitivanja reetke pod uglom 90o u odnosu na trajektoriju
projektila, sa oznakom hica PSV, poetne brzine vo, ekvivalentne daljine gaanja, ugla udara
u predoklop i osnovnu plou, opis oteenja na predoklopu i oteenje na osnovnoj ploi za
svaki hitac. U tabeli 3.15, dati su rezultati balistikih ispitivanja sa metom koja je nagnuta za
ugao 70o u odnosu na trajektoriju projektila.
Rezultati balistikih ispitivanja reetke sa naizmeninim rasporedom ica upotrebom
municije M-8 dati su u tabeli 3.16, dok su rezultati ispitivanja antirikoetnom municijom M4+
prikazani u tabeli 3.17. U tabeli 3.18 su dati rezultati balistikih ispitivanja reetke sa
naizmeninim rasporedom ica u viseem poloaju.
Tabela 3.14 Rezultati balistikih ispitivanja za reetku sa paralelnim rapsoredom ica pod
uglom 90o
R.Br.
Poetna
brzina
v10 [m/s]
Ekvivalentna
daljina
gaanja [m]
Ugao udara
u odnosu na
predoklop/
osnovnu
plou [o]
PSV-1
842,2
210
90/90
PSV-2
867,3
155
90/90
PSV-3
857,1
191
90/90
PSV-4
862,0
173
90/90
PSV-5
884,4
137
90/90
Oteenje
predoklopa
pogoena jedna ica,
deformisana i
izdvojena iz rama
pogoene dve ice,
slino deformisane
pogoena jedna ica,
prelomljena
pogoena jedna ica,
prelomljena
pogoena jedna ica,
prelomljena
Oteenje osnovne
ploe
zador sa prslinom
izbijen ep
zador sa prslinom
zador sa prslinom,
udvojen sa PSV-1
zador sa dve prsline,
udvojen sa PSV-3
Tabela 3.15 Rezultati balistikih ispitivanja za reetku sa paralelnim rasporedom ica pod
uglom 70o
R.Br.
Poetna
brzina
v10 [m/s]
Ekvivalentna
daljina
gaanja [m]
Ugao udara
u odnosu na
predoklop/
osnovnu
plou [o]
PS70-1
854,5
209
70/90
PS70-2
865,0
173
70/90
PS70-3
862,3
180
70/90
Oteenje
predoklopa
pogoena jedna
ica, deformisana i
izdvojena iz rama
pogoene dve ice,
slino deformisane
pogoena jedna
ica, prelomljena
Oteenje osnovne
ploe
zador sa dve prsline

zador sa izboinom
99
Tabela 3.16 Rezultati balistikih ispitivanja za reetku sa naizmeninim rasporedom ica pod
uglom 90o i upotrebom municije M8
R.Br.
Poetna
brzina v10
[m/s]
Ekvivalentna
daljina
gaanja [m]
Ugao udara
u odnosu na
predoklop/
osnovnu
plou [o]
Oteenje
predoklopa
Oteenje osnovne
ploe
ZSV-1
871,6
147
90/90
pogoena jedna ica,

prelomljena
proboj
ZSV-2
874,3
145
90/90
pogoena jedna ica,

prelomljena
zador sa prslinom
(lom jezgra na dva
dela)
ZSV-3
884,4
137
90/90
ZSV-4
874,8
145
90/90
pogoena jedna ica,

prelomljena
pogoena jedna ica,
prelomljena
zador sa prslinom
zador
uglom 90o i upotrebom municije M4+
R.Br.
Poetna
brzina
v10 [m/s]
Ekvivalentna
daljina
gaanja [m]
Ugao udara u
odnosu na
predoklop/
osnovnu
plou [o]
ZSV-5
830,3
100
90/90
ZSV-6
825,7
100
90/90
Oteenje
predoklopa
pogoene dve ice,
slino deformisane
pogoena jedna ica,
prelomljena
Oteenje osnovne
ploe
proboj
proboj
uglom 90o u viseem poloaju i upotrebom municije M8 i M4+
R.Br.
Poetna
brzina
v10 [m/s]
Ekvivalentna
daljina
gaanja [m]
ZHV-1
822,7
100
ZHV-2
892,8
110
Ugao udara u
odnosu na
Oteenje
predoklop/
predoklopa
osnovnu
plou [o]
municija M4+
pogoene dve ice,
90/90
slino deformisane
municija M8
pogoena jedna ica,
90/90
prelomljena
Oteenje osnovne
ploe
zador
zador sa prslinom
Poetne brzine projektila municije M-8 variraju izmeu 842,2 i 892,8 m/s, tabele 3.14
3.18. Ovaj opseg je izvan dijapazona poetnih brzina definisanih u [149], koje iznose
91015 m/s, odnosno 895 925 m/s. To znai da je ekvivalentna daljina gaanja vea od 100
m. Vrednosti ekvivalentne daljine gaanja su takoe date u tabelama 3.14 3.18 i iznose 110
210 m. Poetne brzina municije M4+ je deklarisana kao 830 m/s i ako se na nju primeni isti
kriterijum dozvoljenog odstupanja, moe da se konstatuje da svi ispaljeni projektili municije
M4+ odgovaraju ekvivalentnoj daljini gaanja od 100 m. Ovo je razumljivo, s obzirom da je
100
oruje namenjeno za ispaljivanje potpuno novo (snajperska puka M93 Crna strela), sa
praktino neoteenom cevi, dok je s druge strane ovaj tip municije runo punjen, ime je
laboracija znaajno praciznija u odnosu na automatizovani proces kod masovno proizvoene
municije M-8.
Na slikama 3.26 3.29, prikazani su reprezentativni sluajevi balistikih ispitivanja
reetki. Na slici 3.26, prikazan je hitac ZSV-2, ostvaren upotrebom municije M-8, gde je zrno
pogodilo jednu icu, koja je deformisana. Na spoljanjoj strani osnovne ploe se vidi zador, a
na unutranjoj nastala prslina. Na slici 3.27 su dati karakteristini sluajevi: slika 3.27a lom
jezgra (ZSV-2), zador sa prslinom (ZSV-3) i zador (ZSV-4), a na slici 3.27b je dat sluaj
udvajanja preklapanja dva zadora, PSV-4 i PSV-1. slika 3.28 prikazuje hitac ZSV-1,
ostvaren municijom M-8, gde je zrno pogodilo jednu icu, priblino saosno, bez plastine
deformacije. Na osnovnoj ploi je proboj ostvaren preko prethodnog hica, sa priblinu
upravnim izlaznim otvorom vidljivim na unutranjoj strani osnovne ploe, to sugerie da
predoklop u ovom sluaju nije indukovao dovoljan napadni ugao projektila. Na slici 3.29, dat
je hitac ZSV-5, ostvaren antirikoetnom municijom M4+, gde je zrno pogodilo izmeu dve
ice i priblino jednako ih deformisalo. Otvor na osnovnoj ploi je pod uglom, to se vidi na
osnovu njegovog izduenog oblika. Ovo sugerie da je projektil imao odreen napadni ugao,
mada, jasno, ne dovoljan da bi ga osnovna ploa zaustavila. Na slikama 3.28b i 3.29b se pored
oznaenog traga vide i drugi zadori izduenog oblika koji pokazuju velik napadni ugao
probojnog jezgra pri udaru u osnovnu plou.
Na slici 3.30, prikazano je probojno jezgro municije M-8 sa prslinom koja je nastala
kao posledica asimetrinog savojnog napona (PS70-2).
Slika 3.26 ZSV-3, zador sa prslinom: a) pogoena jedna ica i deformisana; b) izdueni zador
na spoljanjoj strani osnovne ploe; c) prslina na unutranjoj strani osnovne ploe
101
Slika 3.27 Spoljanja strana osnovne ploe: a) ZSV-2 (oznaen sa 1) lom jezgra projektila
M8, ZSV-3 (oznaen sa 2) zador sa prslinom i ZSV-4 (oznaen sa 3) zador; b) udvajanje
PSV-4 i PSV-1
Slika 3.28 ZSV-1, proboj: a) pogodak u jednu icu, priblino saosno, bez plastine
deformacije; b) proboj preko prethodnog hica; c) izlazni otvor
102
Slika 3.29 ZSV-5, antirikoetna municija M4+, proboj: a) pogodak izmeu dve ice; b) proboj
sa ulaznim otvorom pod uglom; c) izdueni izlazni otvor pod uglom na unutranjoj strani
osnovne ploe
Slika 3.30 Probojno jezgro municije M8 sa prslinom koja je nastala kao posledica
asimetrinog savojnog napona (PS70-2)
103

Rezultati balistikih ispitivanja perforiranih ploa izraenih od elika 50CrV4
prikazani su u tabelama 3.19 3.21. Svi uzorci izraeni od ovog elika imaju debljinu 6 mm i
prenik otvora 9 mm, a udaljenost od osnovnog oklopa iznosi 400 mm. U tabeli 3.19, dati su
rezultati balistikih ispitivanja perforirane ploe izraene od elika 50CrV4 otputenog na
170oC postavljene pod uglom 90o u odnosu na trajektoriju projektila (C170-90). U tabelama
3.20 i 3.21, prikazani su rezultati balistikih ispitivanja peforirane ploe izraene od elika
50CrV4 otputenog na 450oC pod uglovima 90o i 70o u odnosu na trajektoriju projektila
(C450-90, C450-70).
Tabela 3.19 Rezultati balistikih ispitivanja za perforiranu plou od elika 50CrV4 otputen
na 170oC, debljine 6 mm, sa prenikom otvora 9 mm, pod uglom 90o (C170-90)
Ekv.
Poetna
R.
daljina
brzina v10
Br.
gaanja
[m/s]
[m]
Ugao udara u
odnosu na
predoklop/
osnovnu plou
[o]
1
2
3
4
5
870,3
857,9
851,2
859,2
862,3
157
185
200
182
164
90/90
90/90
90/90
90/90
90/90
813,3
102
90/90
Oteenje predoklopa
br.spojenih
otvora
municija M8
6
6
2*
6
5
municija M4+
12
oteena
povrina
[mm2]
Oteenje osnovne ploe
485,7
465,2
120,5*
440,7
327,2
zador
proboj
zador
zador sa prslinom
zador
802,5
zador (lom jezgra na dva dela)
*dodatno oteenje, pogodak u ivicu oteenog dela hica br.1 municijom M4+
Poetna
R.
brzina v10
Br.
[m/s]
1
2
3
4
5
864,1
862,4
869,3
875,3
873,4
Ugao udara u Oteenje predoklopa

Ekv.
odnosu na
daljina
oteena
predoklop/
br.spojenih
gaanja
povrina
osnovnu plou
otvora
[m]
[mm2]
[o]
171
90/90
7
548,8
175
90/90
2*
-*
159
90/90
4**
259,3**
143
90/90
6
466,3
150
90/90
6
460,6
proboj
*ivica perforirane ploe

** dodatno oteenje, pogodak u ivicu oteenog dela hica br.1
104
Ekv.
Poetna
R.
daljina
brzina v10
Br.
gaanja
[m/s]
[m]
1
2
872,3
863,3
153
173
Ugao udara u
odnosu na
predoklop/
osnovnu plou
[o]
70/90
70/90
Oteenje predoklopa
br.spojenih
otvora
-*
5
oteena
povrina
[mm2]
-*
330,6
*ivica perforirane ploe

U svim balistikim ispitivanjima je koriena municija M-8, osim u tabeli 3.19, gde je
ispaljen jedan projektil nestandardne municije M4+. U tabelama 3.19 3.21, dati su rezultati
poetne brzine projektila (v10), ekvivalentne daljine gaanja, ugla udara projektila u odnosu
na predoklop i osnovnu plou, kao i oteenje predoklopa i osnovne ploe. Oteenje
predoklopa je prikazano brojem spojenih otvora i oteenom povrinom.
Prema rezultatima prikazanim u tabelama 3.19 3.21, poetne brzine projektila
municije M8 variraju izmeu 851,2 i 875,3 m/s. Kako su ove poetne brzine manje u odnosu
na najmanju dozvoljenu prema [149] (895 925 m/s), odreene su ekvivalentne daljine
gaanja, koje se kreu u dijapazonu izmeu 143 i 200 m. Poetna brzina projektila municije
M4+ od 813,3 m/s, takoe odstupa od dijapazona 815 845 m/s, tako da ekvivalentna daljina
gaanja iznosi 102 m. Broj spojenih otvora na perforiranoj ploi je pet do 12. Oteena
povrina perforiranih ploa varira od 327,2 802,5 mm2.
3.3.2.2 Perforirane ploe od elika H
Rezultati balistikih ispitivanja perforiranih ploa izraenih od elika H, dati su u
tabelama 3.22 3.30. U tabeli 3.22, prikazani su rezultati balistikih ispitivanja perforirane
ploe debljine 4 mm, sa prenikom otvora 9 mm, postavljene pod uglom 90o u odnosu na
trajektoriju projekila i na odstojanju od 400 mm od osnovne ploe (H9-4-90). Rezultati
balistikih ispitivanja iste ploa, ali postavljene pod uglom 70o u odnosu na trajektoriju
projektila (H9-4-70), dati su u tabeli 3.23, dok su rezultati balistikih ispitivanja ploe
postavljene u viseem poloaju (H9-4-90H) prikazani u tabeli 3.20.
Rezultati balistikih ispitivanja perforirane ploe debljine 4 mm i prenika otvora 7
mm, prikazani su u tabelama 3.25 i 3.26. U tabeli 3.25 su prikazani rezultati balistikih
ispitivanja perforirane ploe postavljene pod uglom 70o (H7-4-70) u odnosu na trajektoriju
projektila, dok su u tabeli 3.32 prikazani rezultati za predoklop u viseem poloaju (H7-490H). Balistika ispitivanja prikazana u tabelama 3.22 3.26 izvrena su upotrebom municije
M-8.
U tabelama 3.27 i 3.28, dati su rezultati balistikih ispitivanja perforirane ploe
debljine 6 mm i prenika otvora 9 mm. Rezultati ispitivanja sa predoklopom postavljenim pod
uglom 90o u odnosu na trajektoriju projektila i odstojanje izmeu predoklopa i osnovnog
oklopa od 400 mm (H9-6-90) prikazani su u tabeli 3.27, dok su rezultati za predoklop na
odstojanju od osnovnog oklopa 100 mm dati u tabeli 3.28. Ispitivanja predoklopa H9-4-90 su
pored municije M-8, izvreni i antirikoetnom municijom M4+.
Rezultati balistikih ispitivanja perforirane ploe debljine 6 mm sa prenikom otvora 9
mm i pod 90o u odnosu na trajektoriju projektila dati su u tabelama 3.29 i 3.30. U tabeli 3.29
su prikazani rezultati predoklopa postavljenog na odstojanju od osnovnog oklopa od 100 mm
105
(H7-6-90-100), dok su u tabeli 3.30 dati rezultati za predoklop postavljen na rastojanju od

osnovnog oklopa od 400 mm (H7-6-90).
Tabela 3.22 Rezultati balistikih ispitivanja za perforiranu plou od elika H, debljine 4 mm,
sa prenikom otvora 9 mm, pod uglom 90o (H9-4-90)
R.
Br.
Poetna
brzina
v10
[m/s]
Ekv.
daljina
gaanja
[m]
1
2
865,6
866,7
168
165
Ugao udara u
odnosu na
predoklop/
osnovnu plou
[o]
90/90
90/90
Oteenje predoklopa
br.spojeni
h otvora
6
6
oteena
povrina
[mm2]
473,9
468,3
proboj
proboj
Ekv.
Poetna
R.
daljina
brzina v10
Br.
gaanja
[m/s]
[m]
1
2
891,7
870,6
110
156
Ugao udara u
odnosu na
predoklop/
osnovnu plou
[o]
82/90
70/90
Oteenje predoklopa
br.spojenih
otvora
6
4
oteena
povrina
[mm2]
476,2
248,7
proboj
proboj
sa prenikom otvora 9 mm, pod uglom 90o, u viseem poloaju (H9-4-90H)
Ekv.
Poetna
R.
daljina
brzina v10
Br.
gaanja
[m/s]
[m]
1
2
3
863,1
873,1
873,8
173
152
149
Ugao udara u
odnosu na
predoklop/
osnovnu plou
[o]
90/90
90/90
90/90
Oteenje predoklopa
br.spojenih
otvora
7
9
9
oteena
povrina
[mm2]
543,7
713,4
710,3
zador sa prslinom
zador sa prslinom
zador sa prslinom
Ekv.
Poetna
R.
daljina
brzina v10
Br.
gaanja
[m/s]
[m]
1
2
861,8
865,0
176
169
Ugao udara u
odnosu na
predoklop/
osnovnu plou
[o]
70/90
70/90
Oteenje predoklopa
br.spojenih
otvora
8
6
oteena
povrina
[mm2]
237,5
120,9
zador sa prslinom
proboj
106
sa prenikom otvora 7 mm, pod uglom 90o, u viseem poloaju (H7-4-90H)
R.
Br.
Poetna
brzina
v10
[m/s]
Ekv.
daljina
gaanja
[m]
1
2
3
858,4
868,8
879,3
184
160
137
Ugao udara u
odnosu na
predoklop/
osnovnu plou
[o]
90/90
90/90
90/90
Oteenje predoklopa
br.spojeni
h otvora
8
7
7
oteena
povrina
[mm2]
234,7
179,5
176,3
zador sa prslinom
proboj
proboj
Ugao udara u Oteenje predoklopa
odnosu na
oteena
predoklop/
br.spojenih
povrina
osnovnu plou
otvora
[mm2]
[o]
municija M-8
R.
Br.
Poetna
brzina
v10
[m/s]
Ekv.
daljina
gaanja
[m]
867,7
163
90/90
568,3
859,2
182
90/90
450,7
881,7
132
90/90
345,6
862,7
174
90/90
525,4
5
6
863,0
869,6
173
158
90/90
90/90
7
6
520,1
458,1
860,9
181
90/90
451,2
856,1
185
90/90
245,1
865,6
172
90/90
522,4
10
862,8
174
90/90
814,2
101
90/90
457,1
2
3
812,4
815,8
102
100
90/90
90/90
5
4
343,2
246,2
6
municija M4+
454,2
zador(lom jezgra na etiri

dela)
zador
zador (lom jezgra na tri
dela)
zador(lom jezgra na pet
delova)
zador
zador sa prslinom
zador sa dve prsline (lom
jezgda na dva dela)
zador sa izboinom (lom
jezgra na tri dela)
zador sa izboinom (lom
jezgra na dva dela)
zador sa izboinom
zador (lom jezgra na dva
dela)
zador sa izboinom
zador sa izboinom
107
sa prenikom otvora 9 mm, pod uglom 90o, na rastojanju 100 mm od osnovnog oklopa (H9-690-100)
Ekv.
Poetna
R.
daljina
brzina v10
Br.
gaanja
[m/s]
[m]
1
2
3
4
5
6
854,5
854,6
869,7
860,7
872,7
858,2
193
192
158
179
153
184
Ugao udara u
odnosu na
predoklop/
osnovnu plou
[o]
90/90
90/90
90/90
90/90
90/90
90/90
Oteenje predoklopa
br.spojenih
otvora
6
4
4
3
5
6
oteena
povrina
[mm2]
445,8
249,1
245,3
187,1
348,5
450,1
zador
proboj
proboj
proboj
proboj
proboj
sa prenikom otvora 7 mm, pod uglom 90o (H7-6-90-100)
Ekv.
Poetna
R.
daljina
brzina v10
Br.
gaanja
[m/s]
[m]
1
2
871,3
847,4
155
209
Ugao udara u
odnosu na
predoklop/
osnovnu plou
[o]
90/90
90/90
Oteenje predoklopa
br.spojenih
otvora
9
9
oteena
povrina
[mm2]
294,3
285,0
proboj
proboj
Ekv.
Poetna
R.
daljina
brzina v10
Br.
gaanja
[m/s]
[m]
1
2
3
860,1
886,8
858,3
180
121
184
Ugao udara u
odnosu na
predoklop/
osnovnu plou
[o]
90/90
90/90
90/90
Oteenje predoklopa
br.spojenih
otvora
6
12
9
oteena
povrina
[mm2]
294,3
proboj
380,6 zador (lom jezgra na dva dela)
281,6
proboj
Rezultati poetnih brzina projektila u tabelama 3.22 3.30 pokazuju da su poetne

brzine projektila municije M-8 od 847,4 do 891,7 m/s. Ekvivalentne daljine gaanja su
izmeu 110 i 209 m. U sluaju projektila municije M4+, poetne brzine variranu izmeu
812,4 i 815,8 m/s, to rezultuje ekvivalentnim daljinama gaanja u dijapazonu 100 102 m.
Broj spojenih otvora kao rezultat dejstva projektila na predoklop iznosi od tri do 12. Oteena
povrina kod perforiranih ploa sa prenikom otvora 7 mm je u dijapazonu 120,9 380,6
mm2. S druge strane, kod perforiranih ploa sa prenikom otvora 9 mm, oteena povrina je
od 187,1 713,4 mm2.
Na slikama 3.31 3.35 prikazana su oteenja na predoklopu i osnovnoj ploi. slika
3.31 pokazuje oteenje na unutranjoj strani perforirane ploe izrane od najmanje duktilnog
i najduktilnijeg upotrebljenog elika, 50CrV4 otputenog na 170 oC i elika H (predoklop
C170-90 i H9-6-90). Kod C170-90 se vidi odsustvo plastine deformacije uz pojavu odvajanja
materijala sa unutranje strane. S druge strane, kod predoklopa H9-6-90, prisutna je
intenzivna plastina deformacija u smeru prolaska projektila.
108
Slika 3.31 Oteenje na unutranjoj strani perforirane ploe: a) najmanje duktilni materijal
predoklopa - elik 50CrV4 (C170-90, hitac 4); b) najduktilniji materijal predoklopa elik H
(H9-6-90, hitac 5)
Na slici 3.32 prikazan je uzorak C450-70, gde je do udara dolo u samu ivicu
perforirane ploe (hitac 1). Pri tome je dolo do loma probojnog jezgra, to je rezultiralo sa
dva zadora na osnovnoj ploi. Vrednost preklapanja konture probojnog jezgra i perforirane
ploe iznosi h=2,8 mm. Razlika izmeu oteenja na perforiranim ploama od razliitih
materijala, pri istom broju spojenih otvora, data je na slici 3.33. Uzorak izraen od elika H,
sa prenikom otvora 9 mm i debljinom 6 mm, postavljenim pod uglom 90o (H9-6-90), hitac 2,
ima povrinu oteenja 450,7 mm2. To je manje u odnosu na manje duktilni materijal, elik
50CrV4 otputen na 450oC, hitac 4, sa jednakim parametrima perforirane ploe i tipom
ugradnje, gde je oteena povrina 466,3 mm2. Razlika izmeu uzoraka se pojavljuje na
ligamentima izmeu otvora.
Slika 3.32 Uzorak C450-70, hitac 1 udar u ivicu perforirane ploe, zador (lom jezgra na
dva dela. Vrednost h iznosi 2,8 mm. Bele strelice pokazuju zadore kao posledicu loma jezgra
projektila)
109
Slika 3.33 Razlika izmeu oteenja na perforiranim ploama pri istom broju spojenih
otvora: a) H9-6-90, hitac 2, oteena povrina 450,7 mm2; b) C450, hitac 4, oteena
povrina 466,3 mm2
Slika 3.34 Oteena povrina (rafirana povrina): a) predoklop H9-4-70, hitac 2, 4 spojenih
otvora, oteena povrina 248,7 mm2, proboj; b) predoklop H-9-4-90, hitac 1, 6 spojenih
otvora, oteena povrina 473,9 mm2, proboj; c) predoklop H7-6-90-100, hitac 1, 9 spojenih
otvora, 294,3, proboj; d) predoklop C170-90 hitac 1 (municija M4+), 12 spojenih otvora,
802,5 mm2, zador (lom jezgra na dva dela)
Na slici 3.34, prikazana je oteena - rafirana povrina, dobijena ucrtavanjem krugova
koji predstavljaju prenik probojnog jezgra. Preklapanje probojnog jezgra sa ivicama
perforirane ploe, tanije ligamentima izmeu otvora iznosi h/R=0,34. etiri spojena otvora
110
prikazana su na slici 3.34a (predoklop H9-4-70, hitac 2, 4 spojenih otvora, oteena povrina
248,7 mm2, proboj), est na slici 3.34b (predoklop H-9-4-90, hitac 1, 6 spojenih otvora,
oteena povrina 473,9 mm2, proboj;), devet na slici 3.34c (predoklop H7-6-90-100, hitac 1,
9 spojenih otvora, 294,3, proboj) i 12 na slici 3.34d (predoklop C170-90 hitac 1, municija
M4+, 12 spojenih otvora, 802,5 mm2, zador - lom jezgra na dva dela). Oteenje sa spoljanje
strane osnovne ploe dato je na slici 3.35, gde su prikazani razliiti sluajevi loma probojnog
jezgra: slika 3.35a na tri dela, slika 3.35b na etiri dela i slika 3.35c na pet delova. Na
unutranjoj strani osnovne ploe nema nikakvih promena.
Slika 3.35 Lom probojnog jezgra projektila, predoklop H9-6-90: a) hitac 3, lom u tri dela; b)
hitac 1, lom u etiri dela; c) hitac 4, lom u pet delova. U svim sluajevima na unutranjoj
strani osnovne ploe nema promena

Rezultati snimanja ultrabrzom kamerom predoklopa tipa perforirane ploe od elika H
prikazani su na slikama 3.36-3.39. Na slici 3.36 i 3.37 su prikazani rezultati snimanja
neposredno pre udara i u toku ispoljavanja zapaljivog dejstva municije M-8, dok su na
slikama 3.38 i 3.39, prikazani rezultati snimanja pri udaru projektila u osnovnu plou,
odnosno, na kraju dejstva zapaljivog efekta. slike 3.36 i 3.38 prikazuju rezultate snimanja
perforirane ploe od elika H, debljine 4 mm, sa prenikom otvora 9 mm, pod uglom 90o u
viseem poloaju (H9-4-90H), dok su na slikama 3.37 i 3.39 dati rezultati snimanja
perforirane ploe od elika H, debljine 6 mm, sa prenikom otvora 9 mm, pod uglom 90o sa
krutom vezom (H9-6-90).
111
Na slici 3.36 moe da se vidi da nema pomeranja predoklopa, odnosno nema njihanja
perforirane ploe u trenutku i neposredno nakon udara (do 0,3 ms). To znai da se ak i
predoklop najmanje mase, u viseem poloaju, ponaa kao da je povezan vrstom vezom za
nosae i osnovni oklop. Na slici 3.38, moe da se uoi deformisanje perforirane ploe,
meutim, ak ni nakon udara projektila u osnovnu plou (posle 17 ms), ne dolazi do njenog
njihanja. Na slici 3.39 moe da se uoi zadran poloaj predoklopa, to potvruje da je veza
ostvarena pomou ivija dovoljno kruta da ne dozvoljava pomeranja predoklopa.
Slika 3.38 prikazuje predoklop H9-4-90H, gde se nakon 1, odnosno 1,2 ms moe
uoiti izvijanje perforirane ploe, kao i trenutak udara projektila u osnovnu plou. Takvo
izvijanje nije primeeno kod predoklopa H9-6-90, slika 3.39.
Najvaniji rezultat snimanja ultra brzom kamerom je injenica da se mete u viseem
poloaju usled velike brzine projektila ponaaju kao da su kruto povezane.
0 ms
0,1 ms
0,2 ms
0,3 ms
Slika 3.36 Sekvence snimljene ultrabrzom kamerom (H9-4-90H), brzina snimanja 1000
frejmova u sekundi: a) projektil obeleen belom strelicom pre udara u reetku; b) trenutak
neposredno nakon udara, vidi se poetak aktiviranja zapaljive smee; c) zapaljivo dejstvo i
parii kouljice lete prema osnovnoj ploi; d) parii kouljice udaraju u osnovnu plou,
Reetka je sve vreme u istom poloaju, bez njihanja
112
0 ms
2,5 ms
Slika 3.37 Predoklop H9-6-90 kruto povezan sa nosaima pre udara (a) i tokom ispoljavanja
zapaljivog dejstva (b)
1,2 ms
1,0 ms
11 ms
17 ms
Slika 3.38 Deformacije predoklopa H9-4-90H, brzina snimanja 10000 frejmova u sekund
(nastavak sa slike 3.31): a) izvijanje predoklopa prema spolja, b) izvijanje predoklopa prema
unutranjosti, c) zapaljivo dejstvo lokalizovano na osnovnoj ploi, d) kraj sekvenci, 17 ms
nakon ulaskaprojektila u kadar, do promene poloaja predoklopa nije dolo
113
8 ms
9,5 ms
ms
Slika 3.39 Predoklop H9-6-90 pri udaru projektila u osnovni oklop (nastavak sa slike 3.32)
potvrena je kruta veza predoklopa sa nosaima, jer nema pomeranja pri udaru i nakon
njega
Na osnovu rezultata prikazanih u tabelama 3.19 3.30, ne uzevi u obzir pogotke u
ivicu perforirane ploe i dodatna oteenja pogoenih mesta na predoklopu, mogu se
izraunati srednje vrednosti broja spojenih otvora i oteene povrine, tabela 3.31. U Tabeli
3.31, srednje vrednosti parametara oteenja obuhvataju i ploe koje su vrsto povezane i one
koje su u viseem poloaju. Sluaj vrste veze i viseeg poloaja predoklopa u odnosu na
nosae se tretira ravnopravno, jer pri prolasku projektila kroz predoklop ne dolazi do
njegovog pomeranja, odnosno, predoklop u viseem poloaju se ponaa kao predoklop vrsto
povezan sa nosaima, slika 3.41 3.44. Pored ovih vrednosti, date su i ukupne vrednosti
parametara oteenja oklopa, gde su ukljueni i rezultati predoklopa postavljenih pod uglom
70o. Kod pojedinih predoklopa, testiranih na razliitim udaljenostima od osnovnog oklopa
(100 i 400 mm)
Tabela 3.31 Srednje vrednosti parametara oteenja predoklopa
Srednja
Srednja
Vrednost
vrednost
vrednost
Predoklop
i uzete iz
broja spojenih
oteene
tabela
otvora
povrine [mm2]
C170 (C170-90)
C450-90
C450-70
C450 (C450-90, C450-70)
H9-4-90, H9-4-90H
H9-4-70
H9-4 (H9-4-90, H9-4-90H,
H9-4-70)
H7-4-70
H7-4-90(H)
H7-4 (H7-4-70, H7-4-90H)
H9-6 (H9-6-90, H9-6-90-100)
H7-6 (H7-6-90)
Oteena
povrina po
spojenom
otvoru [mm]
3.23
3.24
3.25
3.24, 3.25
3.26, 3.28
3.27
7,0
6,3
5,0
6,0
7,4
5,0
504,3
491,9
330,6
451,6
581,9
362,4
72,0
77,7
66,1
75,3
78,6
72,5
3.26-3.28
6,7
519,2
77,5
3.29
3.30
3.29, 3.30
3.31, 3.32
3.33, 3.34
7,0
7,3
7,2
5,5
9,0
179,2
196,8
189,8
395,4
307,1
25,6
26,8
26,4
72,3
34,1
114

Mase i mase po jedinici povrine predoklopa, osnovnog oklopa i sistema zatite date
su u tabeli 3.32. Treba napomenuti, da su vrednosti za predoklop pod 90o i 70o razliite i
proraunate prema vrednosti cos70o, jer zbog nagiba, povrina koju pokriva predoklop
dimenzija 400x700 mm je manja. Izmeu perforiranih ploa izraenih od elika 50CrV4 i
elika H postoje razlike, nastale zbog ire ivice bez otvora, koja je prisutna kod ploa buenih
vodenim mlazom (elik H), tako da im je i masa, odnosno masa po jedinici povrine u
odreenoj meri vea.
Tabela 3.32 Mase i masa po jedinici povrine predoklopa, osnovnog oklopa i sistema zatite
Masa
Masa po jedinici Masa po jedinici
Povrinska
predoklopa
povrine
povrine
masa sistema
Predoklop
400x700 mm
predoklopa
osnovnog oklopa
zatite
2
[kg]
[kg/m ]
[kg]
[kg/m2]
PSV, ZSV, ZHV
PS70
C170, C450-90
C450-70
H9-4-90, H9-4-90H
H9-4-70
H7-4-70
H7-4-90(H)
H9-6 (H9-6-90,
H9-6-90-100)
H7-6 (H7-6-90)
6765
7199
7785
8285
5865
6241
5730
6098
24,2
25,7
27,8
29,6
20,9
22,3
20,5
21,8
8615
30,8
132,8
8500
30,4
132,4
102
126,2
127,7
129,8
131,6
122,9
124,3
122,5
123,8

Osnovni motiv ispitivanja mikrostrukture neposredno u zoni loma svetlosnom
mikroskopijom jeste odreivanje eventualnih promena usled dejstva zapaljivog efekta
municije M-8.
Na slici 3.40, prikazane su mikrostrukture u dve zone patentirane ice (P): zonu
nedeformisanog materijala i zonu u neposrednoj blizini loma na meusobnom rastojanju 15
mm. Moe da se konstatuje da je perlitna mikrostruktura sa ostrvcima ferita prisutna u obe
zone. slika 3.40 prikazuje usmerenost mikrostrukture u pravcu izvlaenja (van zone loma) ili
u pravcu deformacije usled prolaska projektila (u zoni loma). Do promene mikrostrukture ne
dolazi ni kod perforiranih ploa, slike 3.41 3.42. Na slici 3.41, prikazane su zona loma i
zona na dubini 5 mm od zone loma kod elika 50CrV4, dok je na slici 3.42, data
mikrostruktura elika H. Kod elika 50CrV4, prisutna je mikrostruktura otputenog
ploastog, dok je kod elika H prisutna mikrostruktura otputenog paketastog martenzita.
115
50 m
50 m
Slika 3.40 Mikrostruktura patentirane ice: a) na 15 mm od povrine preloma; b) u zoni

preloma (SM)
50 m
50 m
Slika 3.41 Mikrostruktura otputenog martenzita uzorka perforirane ploe izraene od elika
50CrV4 otputenog na 170oC: a) u zoni loma, b) i na 5 mm od povrine preloma (SM)
50 m
50 m
Slika 3.42 Mikrostruktura otputenog martenzita uzorka perforirane ploe izraene od elika
H: a) u zoni loma, b) i na 5 mm od povrine preloma (SM)
116
0,5mm
0,5mm
Slika 3.43 Smicajne prsline nastale na dubini 5 mm od povrine preloma elika 50CrV4
otputenom na temperaturi 170oC (SM)
Pored ispitivanja mikrostrukture u zoni loma i na dubini 5 mm, rezultati ispitivanja
svetlosnim mikroskopom pokazuju i pojavu smicajnih prslina, koje nastaju na perforiranim
ploama izraenim od elika 50CrV4 otputenog na temperaturi 170oC, slika 3.43. Pri
propagaciji smicajnih prslina, nastaje odvajanje materijala sa unutranje strane perforirane
ploe, slika 3.31.

Na slikama 3.44 3.46 data je mikrostruktura elika funkcionalnih elemenata reetki i
perforiranih ploa van i u zoni loma. Mikrostruktura patentirane ice, vidi se na slici 3.44 i
moe se konstatovati da dolazi do promene usmerenosti strukture usled deformacije. Savijanje
se javlja usled prolaska projektila. Na slikama 3.45 i 3.46, koje se odnose na elik 50CrV4
otputen na temperaturi 170oC i elik H, vidi se da nema promene mikrostrukture u zoni
loma.
Slika 3.44 Mikrostruktura patentirane ice: a) van zone loma, b) u zoni loma (SEM)
117
Slika 3.45 Mikrostruktura elika 50CrV4 otputenog na 170oC: a) van zone loma, b) u zoni
loma (SEM)
Slika 3.46 Mikrostruktura elika H: a) van zone loma, b) u zoni loma (SEM)
3.6 Povrine preloma

Na slici 3.47 je prikazana povrina preloma patentirane ice, gde se mogu konstatovati
dve zone, centralna i bona. U centralnoj zoni, slika 3.47b, morfologija preloma je usmerena,
dok se na slici 3.47c, u udubljenjima vidi nanet sloj relativno velike debljine. Prisustvo sloja
neto manje debljine, koji prati konturu povrine preloma, vidi se na slikama 3.48 i 3.49. Na
slici 3.48 je prikazana povrina preloma elika 50CrV4 otputenog na 170oC, dok je na slici
3.49, povrina preloma elika H. Za razliku od povrine preloma prikazane na slici 3.47, na
slikama 3.48 i 3.49 se vide jamice karakteristine za duktilni lom po celokupnoj povrini.
118
Slika 3.47 Povrina preloma patentirane ice: a) makro izgled; b,c) centralna zona; d) bona
zona. Na c,d) se uoavaju duktilne jamice
Slika 3.48 Povrina preloma perforirane ploe izraene od elika 50CrV4 otputenog na
170oC (predoklop C170-90, hitac 4): a) makro izgled; b,c) sporadina pojava jamica; d)
duktilne jamice
119
Slika 3.49 Povrina preloma perforirane ploe izraene od elika H (predoklop H9-6-90,
hitac 5): a) makro izgled; b, c) duktilne jamice

Rezultati elektronske mikroanalize (EDX Energy Dispersive X-ray analysis)
povrina preloma dobijenih djstvom projektila tokom balistikih ispitivanja, prikazani su na
slikama 3.50 i 3.51. Na slici 3.50, dati su rezultati EDX analize povrine preloma patentirane
ice, prikazane na slici 3.47. Rezultati elektronske mikroanalize povrine preloma perforirane
ploe sa slike 3.49 dati su na slici 3.51. Na osnovu ovih rezultata, moe da se konstatuje da je
naneti sloj prema elementima koji se javljaju, jednak i u sluaju patentirane ice (reetke) i
perforirane ploe. Naneti sloj na povrinu preloma, pored eleza, kao posledica injenice da
se radi o eliku kao leguri od koje su izraene i reetke i perforirane ploe, prisutni su i
aluminijum, bakar, barijum i magnezijum. Sadraj elemenata dobijen EDX analizom prikazan
je u tabelama 3.32 i 3.33. Pored toga, u oba sluaja je na povrini prisutna morfologija
poluloptastog oblika, koja moe da bude rezultat ovravanja prethodno istopljenog
fragmenta kouljice probojno zapaljivog projektila.
120
Slika 3.50 Elektronska mikroanaliza (EDX) povrine preloma ice iz predoklopa tipa reetke
Tabela 3.32 Hemijski sastav nanesenog sloja na

povrinu preloma reetke
element
O
Mg
Al
Fe
Cu
Ba
Ca
maseni udeo [%]

Spectrum 1
Spectrum 2
4,90
19,61
3,09
9,15
3,93
17,14
55,77
4,54
30,91
12,66
1,40
36,07
0,83
121
Slika 3.51 Elektronska mikroanaliza (EDX) povrine preloma ice iz predoklopa tipa
perforirane ploe
Tabela 3.33 Hemijski sastav nanesenog sloja na

povrinu preloma perforirane ploe
element
O
Mg
Al
Fe
Cu
Ba
Pb
maseni udeo [%]

Spectrum 1
26,62
4,83
15,19
12,10
19,01
19,92
1,92
122
Zatezna vrstoa Rm [MPa]
Na osnovu rezultata prikazanim u tabelama 3.3 3.5, moe da se konstatuje da elik

A (Rp0,2%= 1375 MPa), pripada grupi materijala visoke vrstoe (750 1500 MPa). U
poreenju sa drugim elicima za balistiku zatitu klase Armox, tabela 1.6, elik A prema
zateznoj vrstoi i naponu teenja odgovara elicima Armox 500 i 560, slike 4.1 i 4.2. Prema
tvrdoi po Brinelu, elik A odgovara eliku Armox 440 (slika 4.3), to vai i za jedinino
prekidno izduenje (slika 4.4).
2000
1800
1600
1400
1200
1000
800
600
400
200
0
1680
1450-1750
1600-1900
Armox 500
Armox 560
1250-1550
HPA-10
elik
A
Armox 440
Slika 4.1 Zatezna vrstoa elika A u odnosu na dijapazon zateznih vrstoa za elike Armox
440, 500 i 560
Napon teenja Rp0,2% [MPa]
1600
1400
1375
>1250
>1300
Armox 500
Armox 560
>1100
1200
1000
800
600
400
200
0
HPA-10
elik
A
Armox 440
Slika 4.2 Napon teenja elika A u odnosu na najmanje vrednosti napona teenja za elike
Armox 440, 500 i 560
124
Tvrdoa po Brinelu
HB
600
500
464
420-480
elik A
HPA-10
Armox 440
480-540
530-590
Armox 500
Armox 560
400
300
200
100
0
Jedinino prekidno izduenje

A [%]
Slika 4.3 Tvrdoa elika A u odnosu na dijapazon tvrdoa za elike Armox 440, 500 i 560
12
10
10
10
8
8
6
4
2
0
elik A
Armox 440
Armox 500
Armox 560
Slika 4.4 Jedinino prekidno izduenje elika A u odnosu na odgovarajue vrednosti za elike
Armox 440, 500 i 560
Na osnovu iznetog, kao i injenice da je energija udara elika A 57 J, moe da se
konstatuje da elik A predstavlja respektabilno reenje elika za balistiku primenu. Osim
toga, s obzirom da se elici Armox 440, 500 i 560 koriste za obezbeenje pasivne balistike
zatite na drugim oklopnim vozilima u svetu, rezultati dobijeni u ovom radu mogu da se
primene za izradu dodatnog oklopa namenjenog i drugim vozilima osim domaeg BVP M-80,
ukoliko je ekvivalent zatite osnovnog oklopa jednak. Ovo je vano zbog eventualnog izvoza
paketa modernizacije vozila na inostrano trite.
Izrazita duktilnost elika A moe da se uoi i analizom povrina preloma uzoraka za
ispitivanje zatezanjem i energije udara. Na uzorcima za ispitivanje zatezanjem je uoena
izrazita plastina deformacija u obliku ae i kupe, dok su na uzorcima za ispitivanje energije
125
udara uoene smicajne usne karakteristine za duktilni lom. Na obe povrine preloma se
analizom SEM vidi jamiasta povrina transkristalnog duktilnog loma koji nastaje
koalescencijom mikroupljina.
Visoka duktilnost i vrstoa elika A uzrokovana je mikrostrukturom tipa paketastog
martenzita otputenog na temperaturi do 200oC. Nastanku ove mikrostrukture pogoduje
relativno nizak sadraj ugljenikaod ispod 0,4 % (kod elika A 0,25 %), a ujedno pogoduje
dobroj zavarljivosti.

Prema zateznim karakteristikama, tabela 3.6, patentirana ica (P), kao i elik A,
pripada grupi materijala visoke vrstoe (Rp0,2%=1410 MPa). Uz to, zatezna vrstoa (P
1630 MPa, elik A 1680 MPa), napon teenja (P 1410 MPA, elik A 1370 MPA),
jedinino prekidno izduenje (P 9,5 %, elik A 10 %) i jedinino prekidno suenje (P 48
%, elik A 43 %) imaju vrednosti koje se razlikuju vrlo malo. Osnovno tehnoloko
ogranienje patentirane ice je zavarljivost, usled relativno visokog sadraja ugljenika od 0,77
%.
Od izabranih elika namenjenih za izradu perforiranih ploa, najveu zateznu vrstou
i napon teenja ima elik 50CrV4 otputen na temperaturi 170oC (slika 4.5 i 4.6). Sledi elik
50CrV4 otputen na temperaturi 450oC, dok su zatezna vrstoa i napon teenja elika H
najnii. Oba materijala, i 50CrV4 otputen na 450oC i elik H pripadaju grupi materijala
visoke vrstoe, dok elik 50CrV4 otputen na temperaturi 170oC pripada grupi materijala
ultra visoke vrstoe. tavie, zatezne vrstoe ova dva materijala su vrlo bliske. Naponi
teenja elika 50CrV4 otputenog na 450oC i elik H se razlikuju u neto veoj meri, to se
moe objasniti veom duktilnou elika H.
2000
1885
1800
1472
1600
1450
1400
1200
1000
800
600
400
200
0
50CrV4
170oC
50CrV4
450oC
elik H
Slika 4.5 Zatezna vrstoa elika za izradu perforiranih ploa: 50CrV4 otputen na 170oC,
50CrV4 otputen na 450oC i elik H
126
2000
1845
1800
1600
1410
1400
1255
1200
1000
800
600
400
200
0
50CrV4
170oC
50CrV4
450oC
elik H
Slika 4.6 Napon teenja elika za izradu perforiranih ploa: 50CrV4 otputen na 170oC,
Tvrdoe elika za perforirane ploe su proporcionalne zateznim vrstoama: najvea
je kod elika 50CrV4 otputenog na 170oC, dok su tvrdoe elika 50CrV4 otputenog na
450oC i elika H manje i pribline (slika 4.7). Tvrdoe elika 50CrV4 otputenog na 450oC i
elika H su takoe bliske i eliku osnovne ploe od elika A (464 HB).
700
596
Tvrdoa po Brinelu
HB
600
461
500
442
400
300
200
100
0
50CrV4
170oC
50CrV4
450oC
elik H
Slika 4.7 Tvrdoa po Brinelu elika za izradu perforiranih ploa: 50CrV4 otputen na 170oC,
127
Duktilnost, odnosno energija udara elika H je najvea od svih elika od kojih su

izraene perforirane ploe (slika 4.8) i ima vrednost koja je reda veliine kao kod elika
osnovne ploe od elika A (60 J kod elika H, 57 J kod elika A). Energija udara elika
50CrV4 otputenog na temperaturi 170 i 450oC je znaajno manja i iznosi 5, odnosno 14 J,
respektivno (slika 4.8).
Mikrostrukture svih elika korienih za izradu perforiranih ploa se sastoje od
otputenog martenzita. Meutim, s obzirom na razliit sadraj ugljenika kod elika 50CrV4 i
elika H, javljaju se i razliite vrste martenzita. Kod elika 50CrV4 koji sadri 0,55 %
ugljenika, pojavljuje se ploasti martenzit, dok se kod elika H sa 0,22 % ugljenika, kao i kod
elika A javlja paketasti martenzit. Vrsta martenzita odreuje i mehanike osobine materijala:
kod ploastog martenzita se dobija vea tvrdoa, ali znaajno manja energija udara, odnosno
duktilnost u odnosu na paketasti. U tome se ogleda irok dijapazon mehanikih osobina koje
bi mogle da rezultiraju balistiki efikasnom perforiranom ploom, u smislu efekta na
projektil. To se ogleda u efektu projektila na osnovnoj ploi, tj. njegovoj probojnosti nakon
prolaska kroz perforiranu plou, kao i oteenju perforirane ploe i obezbeenju otpornosti na
viestruke pogotke.
Povrine preloma uzoraka za ispitivanje zatezanjem i energije udara, potvruju
dobijene rezultate mehanikih osobina i mikrostrukture. Naime, povrine preloma elika H
imaju karakteristike duktilnog preloma. Kod povrine preloma uzorka pri zatezanju, prisutan
je karakteristian oblik aa kupa, dok su na uzorcima na kojima je ispitivana enegija udara
veoma izraene smicajne usne, takoe karakteristika duktilnog loma. Smicajne usne su u
manjoj meri izraene kod elika 50CrV4 otputenog na 450oC, a najmanje kod elika 50CrV4
otputenog na 170oC. To je u skladu sa rezultatima energije udara.
Energija udara po arpiju KV [J]
70
60
60
50
40
30
14
20
10
0
50CrV4
170oC
50CrV4
450oC
elik H
Slika 4.8 Energija udara po arpiju elika za izradu perforiranih ploa: 50CrV4 otputen na
170oC, 50CrV4 otputen na 450oC i elik H
128
1800
1600
1250-1550
1680
1450
HPA-10
elik A
Hardox
450
elik H
1400
1200
1000
800
600
400
200
0
Armox 440
Slika 4.9 Zatezna vrstoa elika A, elika H i Armox 440.
1800
1600
1400
1375
1255
>1100
elik H
Hardox
450
Armox 440
1200
1000
800
600
400
200
0
elik A
HPA-10
Slika 4.10 Napon teenja elika A, elika H i Armox 440

Na osnovu iznetog, kao dodatni rezultat ovih istraivanja, moe da se konstatuje da je
od svih elika korienih za izradu perforiranih ploa, elik H prema mehanikim osobinama
najpribliniji eliku za balistiku zatitu, eliku A. To znai, da bi elik H bio pogodan za
eventualnu zamenu elika A. Pored toga, mehanike osobine elika H su vrlo bliske sa
elikom za balistiku zatitu Armox 440, meutim, nabavka tog elika je uslovljena posebnim
odobrenjima. Uporedni prikaz mehanikih osobina elika A, elika H i Armox 440 su date
na slikama 4.9 4.11. Pogodnosti elika H kao zamene za specijalizovanog elika za
balistiku zatitu doprinosi i relativno mali sadraj ugljenika i drugih legirajuih elemenata.
Time se obezbeuje veoma dobra zavarljivost, to je od kljunog znaaja za izradu oklopnog
tela vozila. Zamena bi se mogla izvesti samo ako balistika ispitivanja to opravdaju.
129
Energija udara po arpiju KV [J]
70
60
57
60
48
50
>40
40
>30
30
20
10
20oC
-40oC
0
elikAA
elik
elikHH
elik
elikAA
elik
elikHH Armox
Armox440
440
elik
Slika 4.11 Energija udara elika A, elika H i Armox 440 na 20oC i -40oC

4.3.1 Reetke
Pri udaru projektila u predoklop tipa reetke, mogu se pojaviti sledei tipovi oteenja:
oteenje jedne ili dve ice, pri emu u drugom sluaju ice mogu biti deformisane ili
prelomljene.
U sluaju oteenja dve ice, pri emu je dolo do podjednake deformacije (savijanja)
ica (PSV-2, tabela 3.14), projektil je ostvario pogodak u obe ice priblino istim delom
oivala, to nije izazvalo indukciju dovoljnog napadnog ugla. Kao rezultat, na osnovnoj ploi
se javlja izbijen ep. Slian tip deformacije je primeen u sluajevima PS70-2 i ZSV-5, tabele
3.15 i 3.16. U sluaju ZSV-5 takoe je dolo do proboja, meutim, tome je doprineo i tip
koriene municije, sa probojnim jezgrom bez oivala i relativno kratkim konusom (M4+), na
koju je dejstvo patentirane ice svedeno na minimum. U sluaju hica PS70-2, ispitivanje je
izvreno municijom M-8 sa oivalnim vrhom probojnog jezgra i uprkos deformaciji obe ice,
nije dolo do proboja osnovne ploe, to se objanjava indukcijom dovoljnog napadnog ugla,
tabela 3.15. Iako su u ovom sluaju obe ice deformisane, teba napomenuti da je reetka PS70
nagnuta pod 70o, tako da ne moze da doe do jednovremenog udara u obe ice istim delom
oivala. U ostalim sluajevima balistikog ispitivanja predoklopa tipa reetke, dolo je do
pogotka u jednu icu.
Najnepovoljniji sluaj pogotka u jednu icu jeste kada se ostvaruje pogodak priblino
u osu ice, pri emu dolazi do njenog loma. Ovaj sluaj je primeen kod ZSV-1 i ZSV-6, gde
pogodak priblino osi ice nije rezultirao indukcijom dovoljnog napadnog ugla da ne doe do
proboja osnovne ploe, tabele 3.16 i 3.17. Treba napomenuti da je pri tome koriena razliita
municija, M-8 kod ZSV-1 i M4+ kod ZSV-6. To znai da je pogodak u jednu icu
130
najnepovoljniji sluaj sa gledita zatite predoklopa tipa mree i homogene osnovne ploe i za
razliku od pogotka izmeu dve ice, jer ga je nemogue izbei naizmeninim rasporedom
ica.
Rezultati balistikih ispitivanja dati u tabelama 3.14 3.18, iako se odnose na razliite
mree i naine montae, mogu da se svedu na svega dva razliita sluaja. Prvi sluaj je mrea
pod 90o, sa paralelnim rasporedom ica (tabela 3.14), a drugi sluaj obuhvata sve ostale
predoklope tipa reetke (tabele 3.15 3.18). Reetka sa paralelnim rapsoredom ica (PS70)
ima istu geometriju, odnosno raspored ica kao reetke sa naizmeninim rasporedom (ZSV).
Reetka sa naizmeninim rasporedom ica u viseem poloaju (ZHV), moe se smatrati kao
kruta, s obzirom da pri udaru i prolasku projektila kroz mreu ne dolazi do pomeranja
njihanja. To je uoeno na perforiranim ploama ija je masa manja u odosu na reetku, pa se
ne moe oekivati da njihanje postoji kod predoklopa vee mase, slike 3.42 i 3.44.
Balistika ispitivanja predoklopa tipa reetke sa paralelnim rasporedom ica i sa
uglom montae 90o, prikazana u tabeli 3.14 i upotrebom municije M-8, rezultirala su sa etiri
zadora sa prslinom (od toga jedan sa dve prsline) i jednim izbijenim epom. Treba
napomenuti da je u sluaju PSV-4 i PSV-5 dolo do udvajanja na osnovnoj ploi, to se
manifestuje udarom projektila u neposrednu blizinu ili preko prethodnog udara na osnovnoj
ploi. Tako, PSV-4 je udvojen sa PSV-1, dok je PSV-5 udvojen sa PSV-3. Ni u jednom od
ovih sluajeva nije dolo do proboja, ak ni do pojave epa koji je krenuo iz ravni osnovne
ploe. Da je kao model oklopa posluila jedna homogena ploa, ovi sluajevi bi bili
proglaeni za nevaee, jer se smatra da je balistika otpornost materijala u radijusu od dva
prenika projektila u odnosu na prethodni pogodak znatno smanjena. Rasturanje pogodaka pri
rafalnoj paljbi je znatno vee u odnosu na spomenuta dva prenika projektila. Time se moe
pokazati visoka otpornost na viestruke pogotke sistema zatite reetka homogena osnovna
ploa. Usled pojave izbijenog epa (PSV-2), ne moe se smatrati da sistem predoklop
osnovni oklop prua dovoljan stepen zatite, jer izbijeni ep moe da uzrokuje gubitke u
posadi vozila i oteenja u unutranjosti.
Balistika ispitivanja druge grupe reetki: reetke pod uglom 70o (PS70), reetka sa
naizmeninim rasporedom ica (ZSV) i reetka u viseem poloaju (ZHV), dati su tabeli 3.15
3.19. Pri korienju projektila M-8, primeeno je sedam zadora, od toga pet sa jednim ili
dve prsline. Jedan od preostala dva zadora (ZSV-2), ima dva traga (zadora oteenja), to se
objanjava lomom jezgra. To se vidi na spoljanjoj strani osnovne ploe na slici 3.33a. Pored
zadora sa ili bez prslina, zabeleen je i jedan proboj (ZSV-1), to je uzrokovano direktnim
udarom projektila vrlo blizu ose ice. S druge strane, u sluajevima PS70-3, ZSV-2, ZSV-3,
ZSV-4 i ZHV-2, pored loma jezgra, ne dolazi do pojave proboja ili izbijenog epa. Pri
upotrebi municije M4+, ija je geometrija data na slici 2.25, dolo je do proboja (ZSV-6) i
zadora (ZHV-1). Proboj ZSV-6 je takoe posledica direktnog pogotka vrlo blizu ose ice, kao
i u sluaju ZSV-1, jer je ujedno dolo i do loma ice.
Ako se razmotre ekvivalentni sluajevi PS70, ZSV i ZHV, moe da se konstatuje da je
od osam ispaljenih projektila standardne municije M8, ostvaren proboj samo jednim
projektilom, to predstavlja zatitu u 87,5 % sluajeva.
Na osnovu rezultata balistikih ispitivanja reetki sa patentiranom icom, moe da se
konstatuje da postoje dva najnepovoljnija sluaja: pogodak priblino na sredini rastojanja
izmeu dve ice i u jednu icu, blizu njene ose. Prvi sluaj je mogue otkloniti naizmeninim
rasporedom ica, samo ako se koristi municija za oivalnim probojnim jezgrom, dok se to u
131
sluaju upotrebe antirikoetne municije bez oivala (M4+) ne moe rei. Nijedna
konfiguracija reetki nije zadovoljila kriterijum [138].
Na oteenje predoklopa utie vie parametara: duktilnost materijala, debljina ploe i
prenik otvora na perforiranoj ploi. Svi ovi parametri teoretski mogu imati suprotan efekat
na parametre oteenja predoklopa broj spojenih otvora i oteenu povrinu:
1. Pri udaru projektila, deformacija perforirane ploe izraene od dovoljno duktilnog
materijala moe da bude vea, rezultujui veim otvorom, odnosno, veom oteenom
povrinom. S druge strane, udar projektila u perforiranu plou izraenu od veoma
krtog materijala, moe u veoj meri da izazove krti lom ligamenata, takoe rezultujui
veom oteenom povrinom.
2. Vea debljina ploe predstavlja veu prepreku irenju prsline, tako da oteena
povrina moe biti manja, dok s druge strane, na ploi manje debljine su zatezne
komponente savojnih napona manje, pa bi se moglo oekivati da broj ligamenata koji
se prekidaju prilikom udara bude manji.
3. Ako je odnos izmeu prenika otvora i ligamenta isti, vei prenik otvora, odnosno
dui ligament moe da prui i vei otpor razaranju i samim tim doprinese manjoj
oteenoj povrini. Suprotno tome, manji prenik otvora i ligamenta, pri jednakom
broju spojenih otvora mogu da rezultuju manjom oteenom povrinom.
Navedeni parametri: duktilnost materijala, debljina ploe i prenik otvora na
perforiranoj ploi mogu imati i kombinovan efekat. Iz tog razloga, primera radi, kod
razmatranja uticaja duktilnosti, potrebno je vriti poreenje perforiranih ploa kod kojih su
ostali parametri, kao to su prenik otvora, ugao ili debljina ploe jednaki.

Na dijagramima datim na slikama 4.12 4.14 data je zavisnost parametara oteenja
predoklopa tipa perforirane ploe od energije udara materijala. Na dijagramima na slikama
4.12 4.14, prikazani su rezultati koji se odnose na perforirane ploe izraene od elika
50CrV4 otputenog na 170oC i 450oC (C170-90, C450-90) i elika H (H9-6-90). Pri tome se
dati rezultati odnose na predoklop pod 90o, a geometrijski parametri perforiranih ploa isti:
debljina ploe 6 mm, prenik otvora 9 mm i duina ligamenta 4,5 mm
Dijagram na slici 4.12 pokazuje zavisnost srednje vrednosti broja spojenih otvora od
energije udara materijala perforiranih ploa. Na dijagramu na slici 4.13, prikazana je zavisnost
srednje vrednosti oteene povrine od energije udara materijala predoklopa, dok je na slici
4.14 data zavisnost oteene povrine po broju spojenih otvora od energije udara.
132
Na osnovu dijagrama na slici 4.12, poreenjem predoklopa C170-90, C450-90 i H9-690, moe da se konstatuje da to je energija udara materijala vea, odnosno duktilnost vea,
srednja vrednost broja spojenih otvora je manja. Pri tome je znatno vea razlika izmeu elika
50CrV4 otputenog na 170oC u odnosu na elik 50CrV4 otputen na 450oC, nego 50CrV4
otputen na 450oC u odnosu na znatno duktilniji elik H. Isti trend prati i srednja vrednost
oteene povrine, slika 4.13. Meutim, izvesna odstupanja od ovog trenda se mogu uoiti na
dijagramu na slici 4.14. slika 4.14 pokazuje da je oteena povrina po broju spojenih otvora
najmanja kod materijala perforirane ploe ija je duktilnost najmanja (uzorak C170-90).
Treba napomenuti da se prema rezultatima dobijenim svetlosnim mikroskopom, sa
spoljanje strane predoklopa C170, u pojedinim sluajevima javlja stvaranje smicajnih
prslina, slika 3.43. Stvaranje ovih prslina se objanjava malom duktilnou ovog materijala.
Ukoliko ove prsline propagiraju, mogu da izazovu odvajanje dela materijala predoklopa, slika
3.31a. Na taj nain, efektivna povrina koja predstavlja prepreku prolasku sledeeg projektila
se smanjuje, odnosno, ak i u sluaju pojave prslina, otpor koji predoklop prua prolasku
projektila je znaajno manji nego u materijalu bez prslina. Iz tog razloga, moe se smatrati da
je oteena povrina vea nego to je prikazano u tabelama 3.19, ime se smanjuje otpornost
na viestruke pogotke.
Srednja vrednost broja

spojenih otvora
10
8 C170-90
C450-90
7
H9-6-90
5.5
6.3
4
2
0
0
10
20
30
40
50
60
70
Slika 4.12 Zavisnost srednje vrednosti broja spojenih otvora od energije udara materijala
perforirane ploe za predoklope C170-90, C450-90 i H9-6-90
Na osnovu iznetog, moe se konstatovati da je dominantni parametar oteenja
perforirane ploe, oteena povrina. Ona je manja, ukoliko je materijal za izradu perforirane
ploe duktilniji, uz priblino jednaku zateznu vrstou i napon teenja, kao to je sluaj kod
elika Hardox 450 i 50CrV4 otputenog na 450oC.
133
Srednja vrednost
oteene povrine [mm2]
800
700
C170-90
600
504.3
491.9
H9-6-90
500
395.4
C450-90
400
300
200
100
0
0
10
20
30
40
50
60
70
Slika 4.13 Zavisnost srednje vrednosti oteene povrine od energije udara materijala
100
C450-90
Oteena povrina po
broju sponejih otvora
[mm]
80
60
72
C170-90
H9-6-90
77.7
72.3
40
20
0
0
10
20
30
40
50
60
70
Slika 4.14 Zavisnost oteene povrine po broju spojenih otvora od energije udara materijala

Na dijagramima na slikama 4.15 4.17 data je zavisnost parametara oteenja
predoklopa perforiranih ploa od debljine i prenika otvora, za predoklope sa oznakama H74-90(H), H7-6-90, H9-4-90 i H9-6-90. slika 4.15 pokazuje zavisnost srednje vrednosti broja
spojenih otvora, slika 4.16 zavisnost srednje vrednosti oteene povrine od tipa predoklopa,
134
dok slika 4.17 pokazuje zavisnost oteene povrine po broju spojenih otvora od debljine i
prenika otvora perforirane ploe. Kod predoklopa H7-4-90(H), H9-4-90(H), u obzir su uzeti i
rezultati dobijeni na perforiranim ploama postavljenim u visei poloaj, s obzirom na
rezultate dobijene ultrabrzom kamerom, gde se pokazalo da pri udaru projektila u predoklop,
nema njegovog pomeranja i da se predoklop ponaa kao u sluaju vrste veze.
Ako se razmatraju perforirane ploe sa prenikom otvora 7 mm, srednja vrednost broja
spojenih otvora kod ploe debljine 4 mm je manja nego kod ploe 6 mm. U sluaju
perforirane ploe sa prenikom otvora 9 mm, srednja vrednost broja spojenih otvora kod
ploe debljine 6 mm je manji nego kod ploe 4 mm, slika 4.15. Isti trend je prisuran i kada se
razmatra srednja vrednost oteene povrine i oteena povrina po broju spojenih otvora,
slike 4.16 i 4.17. Ovi rezultati su u direktnoj vezi i sa prenikom otvora na perforiranoj ploi.
Sa dijagrama na slici 4.15 moe da se utvrdi, da je broj spojenih otvora vei kod perforirane
ploe sa prenikom otvora 7 mm. Meutim, oteena povrina i oteena povrina po broju
spojenih otvora je kod perforiranih ploa sa prenikom otvora 7 mm znaajno manji, slike
4.16 i 4.17.
Na osnovu iznetog, moe se rei da na oteenu povrinu i oteenu povrinu po broju
spojenih otvora, u velikoj meri utie prenik otvora. to je prenik otvora manji, ovi manji su
i parametri oteenja, bez obzira na vei broj spojenih otvora. Pri udaru projektila u
perforiranu plou, dolazi do stvaranja prslina, koje se kreu do susednog otvora. Ukoliko je
ligament kroz koji se kree prslina krai, to je sluaj kod prenika otvora 7 mm (3,5 mm),
manja e biti i oteena povrina.

spojenih otvora
10
8
7.3
7.4
5.5
6
4
2
4 mm
6 mm
4 mm
6 mm
H7-4-90(H)
H7-6-90
H9-4-90(H)
H9-6-90
0
Predoklop
Slika 4.15 Zavisnost srednje vrednosti broja spojenih otvora perforiranih ploa od debljine i
prenika otvora za predoklope H7-4-90(H), H7-6-90, H9-4-90 i H9-6-90
135
Srednja vrednost
800
700
581.9
600
500
395.4
400
307.1
300
196.8
200
4 mm
100
4 mm
6 mm
6 mm
H7-4-90(H)
H7-6-90
H9-4-90(H)
Predoklop
H9-6-90
Slika 4.16 Zavisnost srednje vrednosti oteene povrine perforiranih ploa od debljine i
prenika otvora za predoklope H7-4-90(H), H7-6-90, H9-4-90 i H9-6-90
Oteena povrina po
broju sponejih otvora
[mm]
100
78.6
80
72.3
60
34.1
40
26.8
20
4 mm
6 mm
4 mm
6 mm
H7-4-90(H)
H7-6-90
H9-4-90(H)
H9-6-90
0
Predoklop
Slika 4.17 Zavisnost oteene povrine perforiranih ploa od debljine i prenika otvora za
predoklope H7-4-90(H), H7-6-90, H9-4-90 i H9-6-90

Uticaj ugla nagiba predoklopa na parametre oteenja predoklopa dat je na
dijagramima na slikama 4.18 4.20.
136

spojenih otvora
10
7.3
7.4
7
6.3
4
2
70o
90o
70o
90o
70o
90o
0
C450-70
C450-90
H9-4-70 H9-4-90(H)
Predoklop
H7-4-70 H7-4-90(H)
Slika 4.18 Zavisnost srednje vrednosti broja spojenih otvora perforiranih ploa od nagiba za
predoklope C450-70, C450-90, H9-4-70, H9-4-90(H), H7-4-70 i H7-4-90(H)
Zavisnost srednje vrednosti broja spojenih otvora perforiranih ploa od nagiba za
predoklope C450-70, C450-90, H9-4-70, H9-4-90(H), H7-4-70 i H7-4-90(H) dat je na slici
4.18. Na slici 4.19 je data zavisnost srednje vrednosti oteene povrine perforiranih ploa od
nagiba, dok je na slici 4.20 prikazana zavisnost oteene povrine po broju spojenih otvora
perforiranih ploa od nagiba za predoklope C450-70, C450-90, H9-4-70, H9-4-90(H), H7-470 i H7-4-90(H). Kod predoklopa H9-4-90(H) i H7-4-90(H), u obzir su uzeti i parametri
oteenja predoklopa u viseem poloaju.
Srednja vrednost
800
700
581.9
600
491.9
500
400
362.4
330.6
300
200
100
70o
90o
70o
90o
179.2
196.8
70o
90o
0
C450-70
C450-90
H9-4-70 H9-4-90(H)
Predoklop
H7-4-70 H7-4-90(H)
Slika 4.19 Zavisnost srednje vrednosti oteene povrine perforiranih ploa od nagiba za
predoklope C450-70, C450-90, H9-4-70, H9-4-90(H), H7-4-70 i H7-4-90(H)
137
Oteena povrina po broju

sponejih otvora [mm]
100
80
78.6
77.7
72.5
66.1
60
40
20
70o
90o
C450-70
C450-90
70o
90o
25.6
26.8
70o
90o
H7-4-70
H7-4-90(H)
0
H9-4-70 H9-4-90(H)
Predoklop
Slika 4.20 Zavisnost oteene povrine po broju spojenih otvora perforiranih ploa od nagiba
za predoklope C450-70, C450-90, H9-4-70, H9-4-90(H), H7-4-70 i H7-4-90(H)
Na svim dijagramima na slikama 4.18 4.20, moe da se vidi da su parametri
oteenja, srednja vrednost spojenih otvora, srednja vrednost oteene povrine i oteenje
povrine po broju spojenih otvora, za predoklop postavljen pod uglom 70o manji u odnosu na
predoklop pod uglom 90o. Ovo se moe objasniti ne samo veom efektivnom debljinom ploe
koja je pod uglom, ve i zbog zakretanja projektila pri udaru u zakoeni oklop, ime se
indukuje napadni ugao, pri emu projektil prelazi veu udaljenost kroz oklop nego kada bi
nagib bio 90o.
Od pet ispaljenih projektila municije M-8, u sistem zatite koji se sastoji od
predoklopa tipa perforirane ploe izraene od elika 50CrV5 otputenog na 170oC, debljine 6
mm i prenika otvora 9 mm postavljenog na udaljenosti od 400 mm od osnovne ploe elika
A debljine 13 mm, ostvarena su tri zadora (redni broj 1, 3 i 5), jedan zador sa prslinom (r.br.
4) i jedan proboj (r.br. 2), tabela 3.19. Hitac broj 3 je ostvario pogodak u ivicu otvora nastalog
hicem broj 1, ime je uprkos injenici da se radi o materijalu najmanje duktilnosti korienom
za peforirane ploe, prikazana relativno visoka otpornost na viestruke pogotke ovog sistema
predoklop osnovni oklop. Pojava proboja (hitac broj 2) ini ovaj tip oklopa neadekvatnim,
jer nije ispunjen zahtev da od pet ispaljenih projektila nijedan ne probije osnovnu plou
naveden u [138]. Korienjem antirikoetne municije M4+, dolo je do pojave zadora, pri
emu je primeen lom probojnog jezgra na dva dela.
Manja uestalost pojave loma probojnog jezgra moe biti rezultat injenice da su
mehanike osobine ovog materijala pribline mehanikim osobinama materijala za izradu
probojnog jezgra, pa je malo verovatno da e do loma da doe u sluaju udara probojnog
jezgra veeg poprenog preseka.
138

Kod predoklopa izraenog od elika 50CrV4 otputenog na 450oC, sa prenikom
otvora 9 mm i debljinom 6 mm, pri montai predoklopa pod 90o (C450), etiri hica je na
osnovnoj ploi izazvalo oteenje tipa zadora, dok je jedan projektil izvrio proboj (r.br.1).
Meutim, sva etiri zadora na predoklopu C450 rezultirala su takoe i lomom probojnog
jezgra, u svim navedenim sluajevima na dva dela, tabela 3.20. To se manifestuje sa dva traga
zadora na spoljanjoj strani osnovne ploe. Prelamanjem probojnog jezgra se zbog smanjene
mase svakog fragmenta proporcionalno smanjuje i kinetika energija, to izaziva znaajno
smanjenje oteenja na osnovnoj ploi. Samim tim, otpornost na viestruke pogotke moe biti
vea.
Uprkos injenici da je zatezna vrstoa i tvrdoa predoklopa C450 manja u odnosu na
predoklop C170, zbog uestale pojave preloma jezgra probojnog jezgra, moe da se
konstatuje da je otpor koji predoklop C450 prua prolasku projektila vei, zbog vee
duktilnosti tog materijala.
Pri ugradnji oklopa pod uglom 70o, za 6 % se smanjuje masena efikasnost zbog manje
pokrivenosti osnovnog oklopa tabela 3.28, ali se spreava pojava proboja, tabela 3.21. S druge
strane, smanjuje se i uestalost loma jezgra projektila. U sluaju hica broj 2, ostvaren je zador
uz lom probojnog jezgra projektila na dva dela, slika 3.32. Pri tome je vrednost preklapanja
konture probojnog jezgra i perforirane ploe h=2,8 mm. Kako je prenik probojnog jezgra
projektila municije M-8 od 10,9 mm, odnosno poluprenik R=5,45 mm, dobija se odnos
h/R=0,51. Ovaj odnos je vei od 0,34, ime su potvreni rezulati prikazani u radu [52], a
samim tim i metodologija dobijanja oteene povrine u ovom radu.

Rezultati balistikih ispitivanja predoklopa izraenog od elika H sa prenikom
otvora 9 mm i debljinom 4 mm (H9-4) prikazani su u tabelama 3.22-3.24. Kako pri prolasku
projektila kroz predoklop u viseem poloaju nema pomeranja njihanja predoklopa, dobijeni
rezultati sa takvim tipom veze se mogu razmatrati kao da je predoklop vrsto povezan sa
nosaima. Na osnovu rezultata datim u tabeli 3.22 i 3.24, moe da se konstatuje da perforirana
ploa sa prenikom otvora od 9 mm i debljinom 6 mm ne moe da zadovolji postavljeni
kriterijum, jer je od pet projektila, dva ostvarilo proboj (tabela 3.22, r.br.1 i 2). Ostala tri
(tabela 3.24) su ostvarila zador sa prslinom, bez pojave loma probojnog jezgra projektila.
Postavljanjem predoklopa izraenog od elika H debljine 4 mm i prenika otvora 9
mm pod ugao 70o (H9-4-70), ostvarena su dva proboja, tako da se i ovaj tip predoklopa moe
smatrati neadekvatnim sa gledita pruanja potrebnog stepena zatite.

Prema rezultatima balistikih ispitivanja perforirane ploe od elika H, sa prenikom
otvora 7 mm i debljine 4 mm, datih u tabelama 3.25 i 3.26 (H7-4), moe da se konstatuje da
ova geometrija nije adekvatna postavljenim zahtevima. Primeena je uestala pojava proboja
pri oba tipa montae: pod uglom 70o i 90o u viseem poloaju, tako da dalja ispitivanja sa
ovim tipom predoklopa nisu raena, uprkos nizu prednosti koji favorizuje ovaj tip predoklopa.
To su: korieni materijal ima njaveu duktilnost od svih ispitivanih, oteena povrina je
relativno mala, ploa manje debljine prua mogunost smanjenja mase predoklopa, a otvor
139
manjeg prenika obezbeuje veu ukupnu duinu otvora, odnosno, ivica u koje projektil pri
prolasku kroz predoklopa moe da udari.

Rezultati balistikih ispitivanja perforiranih ploa izraenih od elika H, debljine 6
mm i sa prenikom otvora 9 mm, dati su u tabelama 3.27 i 3.28. U sluaju upotrebe municije
M-8, od ukupno deset ispaljenih projektila, nijedan projektil nije ostvario proboj. Od deset,
jezgra etiri projektila nisu prelomljena (r.br. 2, 5, 6 i 10), od ega su dva ostvarila zador, a
dva zador sa izboinom. Od probojnih jezgara koja su prelomljena, dva su prelomljena na dva
i na tri dela, jedno na etiri i jedno na pet delova. Za razliku od prethodnih rezultata, pre svega
predoklopa iste gemetrije, ali izraenog od elika 50CrV4 otputenog na 450oC, sa prenikom
otvora 9 mm i debljinom 6 mm, pri montai predoklopa pod 90o (C450), postignut je lom
jezgra ne samo na dva dela, ve i na tri, etiri i pet delova. To se moe objasniti veom
duktilnou elika H, koji kao takav, predstavlja veu prepreku prolasku projektila kroz
predoklop. U prilog tome govori znaajna plastina deformacija kao posledica prolaska
projektila kroz predoklop, prikazana na slici 3.31b. Na taj nain, kriterijum da od pet
ispaljenih projektila [138], nijedan ne izvri proboj ispunjen je dva puta.
tavie, od tri ispaljenih antirikoetnih projektila M4+, koji su se u prethodnim
balistikim ispitivanjima reetki pokazali kao efikasniji protiv nehomogenog tipa predoklopa,
nijedan nije ostvario proboj. Zabeleena su dva zadora sa izboinom i jedan zador sa lomom
probojnog jezgra na dva dela. Kako je municija M4+ eksperimentalnog tipa, vei broj
projektila nije ispaljen, jer je jasno da postoji i izvesna rezerva zatite koju prua predoklop
H9-6-90.
Smanjenjem rastojanja od predoklopa do osnovnog oklopa od 400 mm na 100 mm,
rezultati balistikih ispitivanja (tabela 3.28) su pokazala da je predoklop neadekvatan. Od est
ispaljenih projektila, pet je ostvarilo proboj, dok je jedan ostvario zador. Ovi rezultati
pokazuju da je nakon prolaska projektila kroz predoklop potreban prostor za odvajanje delova
jezgra pri eventualnom lomu istog. U suprotnom, projektil ima dovoljno kinetike energije da
ostvari proboj osnovne ploe. Na ovu injenicu je potrebno posebno obratiti panju pri
montai nehomogenih predoklopa na vozilo.
Rezultati balistikih ispitivanja perforirane ploe izraene od elika H, upotrebom
municije M-8, nedvosmisleno pokazuju da u sluaju upotrebe materijala visoke ili ultra visoke
vrstoe, dominantna mehanika osobina nije zatezna vrstoa, napon teenja ili tvrdoa, ve
energija udara. Upotrebom perforirane ploe od elika H, debljine 6 mm i prenika otvora 9
mm, postavljene pod 90o i na rastojanju od 400 mm od osnovnog oklopa, dobija se relativno
malo oteenje na osnovnoj ploi sa ili bez loma probojnog jezgra. Na osnovu toga se moe
konstatovati da postoji mogunost obezbeenja zahtevanog stepena zatite (od svih pet
ispaljenih projektila) i pri upotrebi osnovne ploe manje debljine od 13 mm. U prilog tome
govore i rezultati balistikih ispitivanja nestandardnom antirikoetnom municijom M4+, koja
je masivnija, veeg poprenog preseka i manje podlona smanjenju probojnosti usled
indukcije napadnog ugla, gde nijedan od tri ispaljena projektila nije izvrio proboj.
Treba napomenuti da je pri balistikim ispitivanjima predoklopa debljine 6 mm i
prenika otvora 9 mm, koriena samo jedna perforirana ploa dimenzija 400x700 mm. U tu
plou je ispaljeno ukupno 13 projektila M8 i M4+, a ostvarena su samo lokalna oteenja.
Kako je povrina koriene ploe 0,28 m2, moe da se dobije da je proseno, po jedan
projektil ostvarivao udar na svakih 0,0215 m2, odnosno, 215 cm2. To znai, da bi standardna
ploa dimenzija 1x1 m, mogla da izdri vie od 46 pogodaka. Na osnovu toga, moe da se
140
konstatuje da bi ista perforirana ploa datih dimenzija mogla da izdri dodatna gaanja i u
sluaju da se ne pogode oteena mesta, sprei proboj osnovne ploe. Isto se ne moe tvrditi
za homogenu plou od elika za balistiku zatitu, jer postoji mogunost spajanja nastalih
prslina i loma ploe, to pokazuje visoku otpornost na viestruke pogotke predoklopa tipa
perforirane ploe.

Uestala pojava proboja osnovne ploe izraene od elika H, sa prenikom otvora 7
mm i debljinom 6 mm ima za posledicu odbacivanje ovakve predloene geometrije kao
neadekvatne (tabele 3.29 i 3.30). Iako je debljina ploe za 50 % vea u odnosu na perforiranu
plou sa istim parametrima tipa vrste materijala i prenika otvora, to nije rezultiralo veim
stepenom zatite na osnovnoj ploi. Na osnovu toga, konstatuje se da je prenik otvora 7 mm
neadekvatan. Ukoliko bi se prenik otvora dalje smanjivao na ispod 7 mm, perforirana ploa
bi se u sve veoj meri ponaala kao homogena ploa, a s obzirom na njenu relativno malu
debljinu, nije realno oekivati da bi kao takva pruala zatitu od probojnog jezgra projektila
M-8 kalibra 12,7 mm.
Generalno, rezultati balistikih ispitivanja reetki i perforiranih ploa, pokazali su
ispravnost predloenog modela iz poglavlja 2.1 ovog rada. Oni parametri predoklopa,
konkretno perforiranih ploa, koji su van granica postavljenih u poglavlju 2.1, nisu dali
zadovoljavajue rezultate. To se pre svega odnosi na debljinu perforirane ploe, koja je prema
modelu u poglavlju 2.1 u dijapazonu 5,99 6,23 mm. Kao to se na osnovu balistikih
ispitivanja moe konstatovati, perforirane ploe debljine 4 mm nisu dale zadovoljavajuu
balistiku otpornost sistema oklopa. Takoe, prenik otvora koji bi trebalo da bude u rasponu
od 8,7 9,05 mm, pokazao se kao adekvatan, jer je najbolju balistiku otpornost imala
perforirana ploa sa prenikom otvora 9 mm. Perforirane ploe sa prenikom otvora 7 mm,
koji izlazi iz datog optimalnog dijalazona, nisu dale zadovoljavajue rezultate.

Na slikama 3.26a, 3.27b i 3.29a uoava se pojava intenzivne plastine deformacije
patentirane ice, odnosno, savijanja ica tokom prolaska projektila kroz reetku. slike 3.26a i
3.27b pokazuje ice koje su prelomljene, to je u skladu sa drugim pokazateljima duktilnosti
patentirane ice, jedininim prekidnim izduenjem i suenjem, kao i duktilnim karakterom
loma sa jamiastom povrinom preloma uzorka ispitivanog zatezanjem.
Kod materijala najnie duktilnosti korienog za izradu predoklopa, odnosno
perforirane ploe, elika 50CrV4 otputenog na temperaturi 170oC, postoji odsustvo plastine
deformacije u zoni loma perforirane ploe, slika 3.31a. Pored toga, prisutna je pojava krtog
odlamanja materijala sa unutranje strane perforirane ploe. Ove pojave su u skladu sa veoma
malom energijom udara, kao i veoma malo izraenim smicajnim usnama koje pokazuju
duktilni lom na povrinama preloma uzoraka pri odreivanju energije udara, slika 3.23a.
141
Najduktilniji materijal upotrebljen za izradu perforirane ploe, elik H, u zoni loma

ima izrazitu plastinu deformaciju, slika 3.25b. Energija udara ovog materijala je relativno
visoka. Takoe, povrina preloma odgovarajueg uzorka ima izraene smicajne usne, slika
3.25a, dok je povrina preloma izrazito jamiasta, slika 3.25b,c.

Ispitivanje povrina preloma svetlosnim mikroskopom izvrena je za sledee
materijale: patentirana ica, elik 50CrV4 otputen na temperaturi 170oC i elik H (slike 3.40
- 3.42). Na osnovu dobijenih rezultata, odnosno mikrostrukture u zoni loma, moe da se
konstatuje da je mikrostruktura u zoni loma (uz povrinu preloma) nepromenjena, osim u
sluaju patentirane ice, gde je mikrostruktura izduena, to ukazuje da je podnela odreeni
stepen plastine deformacije, slika 3.40. Iz tog razloga, moe da se konstatuje da zapaljivi
efekat municije M-8, zbog vrlo kratkog dejstva, koje ima trajanje od svega 10,9 ms (od slike
3.36b do 3.38c), nema uticaj na promenu vrste mikrostrukture. Na taj nain moe da se
objasni ponaanje materijala predoklopa, koji uprkos zapaljivom dejstvu prua dovoljan otpor
prolasku projektila, kako projektil ne bi imao mogunost da probije osnovni oklop. Tipini
primeri su hitac broj 3 predoklopa C170, koji je izvrio dodatno oteenje postojeeg otvora
nastalog hicem 1 municijom M4+, kao i hitac 3 predoklopa C450 koji je izvrio dodatno
oteenje otvora nastalog hicem 1 municijom M-8.

Na slici 3.44 uoavaju se dve zone: glatke centralne (slika 3.44a) i hrapave bone
(slika 3.44b). Obe zone su, manje (bona) ili vie (centralna) pokrivene slojem najverovatnije
nastalim kao posledica prolaska projektila kroz predoklop. Ovaj sloj je deblji u centralnoj zoni
(slika 3.44c), tako da se ona na manjem uveanju vidi kao glatka povrina, slika 3.44a.
Prenik jamica nastalih usled duktilnog loma na slici 3.19b, moe da se uoi da je prenik
najveih jamica oko 10 m, to je priblino kao i na slici 3.44c,d. To pokazuje da se ispod
nanetog sloja na prelomljenoj patentiranoj ici nalaze jamice i da je lom duktilan. Centralna
zona povrine preloma ice nakon prolaska projektila, slika 3.44c, pokrivena je nanetim
slojem vee debljine, to bi mogao biti rezultat vee izloenosti ovog dela povrine preloma i
pogodnijeg ugla za nanoenje sloja.
Na slici 3.48b-d, koja se odnosi na elik 50CrV4 otputen na temperaturi 170oC se
jasno vide jamice kao posledica dukrilnog loma. Meutim, jamice se na povrini preloma ne
nalaze po celokupnoj povrini preloma, ve se uoavaju sporadino, u odliku ostrvaca.
Izmeu jamica, na veem delu povrine se uoavaju izduene lune linije. Ove linije su
veoma sline linijama koje su uoene pri ispitivanju projektila izraenih od legure titanijuma
u radu [146], slika 4.21, gde je ustanovljeno da se one pojavljuju usled smicajnog optereenja
i plastine deformacije jamica nastalih mehanizmom duktilnog loma.
142
glatka povrina
sa izduenim
jamicama
jamice
Slika 4.21 Povrine preloma sa meovitom morfologijom povrine preloma, sa izduenim

deformisanim jamicama i podrujima sa jamicama kao posledica duktilnog loma: a) uzorak
perforirane ploe od elika 50CrV4 otputen na 170oC, hitac hitac 4; b) projektil od legure
titanijuma iz rada [146]
preteno
smicanje
(mestimina
pojava jamica)
projektil
preteno
zatezanje
(jamice)
projektil
Slika 4.22 Pojava smicajnih napona kod materijala nie duktilnosti kod kojeg se ne javlja
plastina deformacija u zoni loma (a) i zateznih napona kod materijala vee duktilnosti (b)
Kod materijala sa najveom duktilnou, korienog za izradu perforiranih ploa,
elika H, povrina preloma predoklopa pokazuje prisustvo jamica nastalih mehanizmom
duktilnog loma, slika 3.49b,c. Ovo je u skladu sa jasno vidljivom plastinom deformacijom u
smeru prolaska projektila kroz predoklop, slika 3.31b. Odsustvo smicajnog optereenja i
lunih linija kod uzorka izraenog od elika H, kao to je uoeno na slici 3.48 (kod uzorka
izraenog od elika 50CrV4 otputenog na 170oC), moe da se objasni upravo prisustvom
plastine deformacije u pravcu prolaska projektila, to izaziva preteno zatezni karakter
preloma ligamenta predoklopa izraenog od elika H. ematski prikaz mehanizma preloma
preteno krtog i duktilnog materijala dat je na slici 4.22. Na ovaj nain moe da se objasni i
vea oteena povrina kod perforiranih ploa izraenih od materijala nie duktilnosti, jer
plastino deformisani deo u blizini povrine preloma takoe predstavlja prepreku prolasku
projektila.
143

Elektronska mikroanaliza (EDX) povrina preloma kod svih uzoraka pokazala je
prisustvo sloja, koji se sastoji od sledeih elemenata: barijum, bakar, aluminijum, magnezijum
i elezo, slike 3.50 i 3.51. Prisustvo eleza se objanjava injenicom da je osnova elezna. Do
nanoenja barijuma, aluminijuma i magnezijuma, dolazi usled sagorevanja zapaljive smee
koja se u projektilu nalazi izmeu kouljice i probojnog jezgra i do njenog aktiviranja dolazi
sabijanjem pri udaru u prepreku. Zapaljiva smea municije M-8 ima oznaku IM-11 i
predstavlja smeu 50 % barijum nitrata Ba(NO3)2 i 50 % legure aluminijuma i magnezijuma
[147]. Prisustvo bakra se objanjava razaranjem i topljenjem paria kouljice projektila
tokom ispoljavanja zapaljivog dejstva projektila, slike 3.36-3.39. Istopljeni parii se nanose
na povrinu preloma, hlade se i ovravaju.
Predlog mehanizma dobijanja razlilite debljine nanetog sloja na povrini preloma, dat
je na slici 4.23. Debljina nanetog sloja na povrine preloma peforiranih ploa je manja u
odnosu na patentiranu icu (slike 3.47 3.49). To je posledica manje plastine deformacije
kod perforiranih ploa, tako da je povrina preloma nepovoljnije orijentisana prema prostoru
izmeu predoklopa i osnovnog oklopa, gde dolazi do ispoljavanja zapaljivog dejstva
projektila, slika 3.36-39.
Slika 4.23 Mehanizam dejstva zapaljivog efekta municije na razliite tipove predoklopa: a)
reetka sa patentiranom icom, b) krti elik, c) duktilni elik

Prema rezultatima balistikih ispitivanja, odabrani kriterijum, prema kome sistem
zatite mora da zaustavi svih pet ispaljenih projektila, zadovoljava samo predoklop oznaen sa
H9-6-90. Kod ove perforirane ploe prenik otvora je 9 mm, a debljina ploe je 6 mm, dok je
rastojanje do osnovne ploe 400 mm.
144
Predoklop H9-6-90 ima masu po jedinici povrine 30,8 kg/m2 (tabela 3.32), to uz
masa po jedinici povrine osnovne ploe koja iznosi 102 kg/m2, daje ukupnu masu po jedinici
povrine od 132,8 kg/m2. Za zatitu homogenim oklopom izraenim od elika A, potrebna je
debljina ploe 26 mm, to je jednako masi po jedinici povrine od 204 kg/m2. Na osnovu toga,
masena efikasnost sistema zatite sa perforiranom ploom iznosi 1,54, odnosno, ako se uzme
u obzir da postoji odreeno rastojanje od otvora do kraja perforirane ploe, za masenu
efikasnost moe da se smatra najmanja vrednost 1,54.
Ako se uzme u obzir samo predoklop, ija je masa po jedinici povrine 30,8 kg/m2, a
dodatna masa homogenog elinog oklopa od elika A debljine 13 mm 102 kg/m2, dobija se
masena efikasnost predoklopa tipa perforirane ploe H9-6-90 od 3,31, to je takoe na nivou
vrednosti masene efikasnosti keramikog oklopa, ako se razmatra nezavisno od osnovne
ploe.
to se tie reetki, uz injenicu da PS70, ZSV i ZHV predoklopima nije ostvarena
zatita na nivou H9-6-90 od 100 %, ve 87,5 %, masena efikasnost oklopa izraenog na
principu ZSV (naizmenini raspored ica, predoklop pod 90o) iznosi 1,62 (masa po jedinici
povrine reetke je 24,2 kg/m2). Odnosno, ako se uzme u obzir samo reetka, masena
efikasnost iznosi 4,21.

Iako predoklop tipa reetke nije zadovoljio postavljeni kriterijum zatite, da od pet
ispaljenih projektila nijedan ne ostvari proboj osnovne ploe, njihova upotreba moe da bude
uzeta u obzir u sluaju obezbeenja specijalnog tipa dodatne zatite primenjivog u hitnim
sluajevima, od materijala dostupnog na civilnim stovaritima. Osnovni razlog za to je vrlo
jednostavna izrada, koja se moe izvesti ureajima i alatima na raspolaganju u bilo kojoj
radionici, dok se nabavka L-profila i patentirane ice za prednapregnuti beton moe ostvariti u
gvoarama, odnosno, skladitima graevinskih preduzea.
Materijal za perforirane ploe se s druge strane, mora nabavljati na slobodnom tritu,
iz uvoza. Korieni materijal koji je pokazao najbolje karakteristike, elik H, je veoma
jednostavno nabaviti, bez ikakvih administrativnih ogranienja vezanih za materijale za
balistiku primenu. Meutim, metode izrade otvora u perforiranim ploama primenjene u
ovom radu nisu pogodne za serijsku i masovnu proizvodnju, zbog male brzine procesa
(mainsko buenje) i visoke cene (buenje vodenim mlazom). Iz tog razloga, potrebno je
potraiti alternativu, gde bi jedna od mogunosti bila presa sa odgovarajuim alatom za
probijanje (tehnologija razdvajanjem presovanjem). Na taj nain bi se dobile ujedno jeftinije
perforirane ploe, proizvodnja bi bila bra, a postojeu opremu je relativno jednostavno
adaptirati izradom odgovarajuih alata - igova.
Ako se uzme u obzir da bona projekcija trupa borbenog vozila peadije iznosi
priblino 7 m2, odnosno 14 m2 za obe strane vozila (slike 4.23, 4.24) a perforirane ploe H96-90 imaju masu po jedinici povrine od 30,8 kg/m2, ukupna masa dodatnog oklopa tipa
perforirane ploe tipa H9-6-90 iznosi 431 kg. Ako se umesto perforiranih ploa, postave
reetke tipa ZSV masu po jedinici povrine 24,2 kg/m2, masa dodatnog oklopa iznosi 339 kg.
To znai, da je dodatna masa u okviru poveanja mase vozila usled zamene kupole i
formacijskog naoruanja. Time se stepen zatite poveava sa nivoa probojnog projektila
kalibra 7,9x57 mm sa zrnom SmK (P) na nivo probojno zapaljivog projektila M-8 kalibra
12,7x99 mm, S druge strane, poveanje mase za 431 ili 339 kg je priblino ekvivalentno
145
1800 cm
etvorici vojnika sa opremom, to predstavlja jednu polovinu broja transportovanih

peadinaca u zadnjem delu borbenog odeljenja vozila.
6420 cm
Slika 4.23 Bona projekcija borbenog vozila peadije sa kljunim dimenzijama (klirens 400
mm).
~7 m2
Slika 4.24 Povrina pokrivena dodatnim oklopom.
146
Na osnovu dobijenih rezultata i diskusije rezultata iz ove doktorske disertacije, mogu

se izvui sledei zakljuci:
1. Novopostavljeni matematiki model kojim se odreuje geometrija nehomogenih
predoklopa, pokazao se kao taan i veoma selektivan. Kao takav, moe da se zakljui
da je pogodan za odbacivanje predoklopa sa neadekvatnom geometrijom. To moe da
se iskoristi za odreivanje geometrije nehomogenih predoklopa tipa reetke i
perforirane ploe koji bi trebalo da obezbede efikasnost protiv drugih tipova municije.
2. Debljina perforirane ploe nema odluuju uticaj na parametre oteenja predoklopa.
Ploe debljine 4 mm ne pruaju dovoljan otpor prolasku projektila i ne indukuju
dovoljne savojne napone da doe do loma probojnog jezgra.
3. Prenik otvora ima veliki uticaj i na balistiku otpornost i na oteenu povrinu.
Perforirane ploe sa otvorima prenika 7 mm u neuporedivo manjem broju sluajeva
izazivaju lom jezgra probojnog projektila u odnosu na perforirane ploe sa otvorima
prenika 9 mm. To znai, da balistika otpornost perforiranih ploa sa otvorom
prenika 7 mm nije dovoljna. S druge strane, oteena povrina kod perforiranih ploa
prenika 7 mm je znaajno manja u odnosu na oteenu povrinu perforirane ploe sa
otvorima prenika 9 mm, zbog ograniavanja irenja prsline koja se iri od mesta
udara do susednog otvora.
4. Nagib perforirane ploe omoguava ujedno poveanje i balistike otpornosti i
smanjenje oteene povrine. S druge strane, na taj nain se smanjuje masena
efikasnost, jer se povrina koju pokriva nagnuti predoklop smanjuje. Montaa
nagnutog predoklopa je sloenija i u veoj meri utie na poveanje spoljanjih gabarita
vozila. Meutim, kako je traena balistika otpornost postignuta i sa predoklopom
postavljenim pod 90o u odnosu na trajektoriju projektila, nema nikakve potrebe za
primenom nagnutog predoklopa.
5. Perforirane ploe obezbeuju vei stepen dodatne zatite u odnosu na reetke, iako su
mehanike osobine optimalnog materijala (elik H) nie u odnosu na patentiranu icu,
funkcionalni element predoklopa tipa reetke. Oteenje osnovnog oklopa je u sluaju
upotrebe perforiranih ploa manje, jer u velikom broju sluajeva dolazi do loma
probojnog jezgra projektila. U sluaju loma jezgra, kinetika energija se srazmerno
smanjuje, tako da projektili na osnovnoj ploi mogu da ostvare relativno mala
oteenja tipa zadora. Takvo oteenje je jednostavnije i bre reparirati navarivanjem,
bez potrebe za reparacijom prsline ili prslina. Ujedno, znaajno se poveava otpornost
na viestruke pogotke.
6. Reetke na bazi patentirane ice imaju visok potencijal upotrebe u vidu dodatnog
oklopa, ali prevashodno za reenje dodatnog oklopa primenjivog u hitnim situacijama.
Najefikasnije reenje reetki na bazi patentirane ice je ono sa icama u naizmeninom
rasporedu (u ovom radu oznaka ZSV), jer je montaa na vozilo u vertikalnom poloaju
jednostavnija, a povrina osnovnog oklopa koju pokriva reetka je vea u odnosu na
jednako balistiki efikasno reenje sa zakoenom reetkom (PS70).
148
7. Prema rezultatima balistikih ispitivanja, ako se uporede perforirane ploe iste

geometrije prenika otvora 9 mm i debljine 6 mm, a razliitih mehanikih osobina,
jedini zadovoljavajui materijal predstavlja elik H. Negativni efekat relativno male
duktilnosti kod elika 50CrV4, pored najvee oteene povrine, predstavlja i pojava
smicajnih prslina. Propagacijom prslina i potpunim odvajanjem materijala sa
unutranje strane, perforirana ploa postaje tanja. U oba sluaja je otpor prolasku
projektila u zoni neposredno pored zone loma znaajno manji u odnosu na materijal
bez prsline poetnog poprenog preseka. To znai da je realna oteena povrina vea
od izraunate, to dodatno smanjuje otpornost predoklopa na viestruke pogotke.
8. Visoka duktilnost elika H posledica je mikrostrukture paketastog (dislokacionog)
martenzita, otputenog na temperaturi do 200oC, zahvaljujui prisustvu tankog nano
sloja zaostalog austenita. S druge strane, dvojnikovani martenzit (ploasti i leasti),
imaju znaajno manju duktilnost. Mikrostruktura otputenog paketastog martenzita je
prisutna i kod elika za balistiku zatitu, elika A.
9. elik H, uz prednosti vezane za balistiku otpornost i oteenu povrinu, ima i
najmanji sadraj ugljenika (0,22 %). Ovaj elik predstavlja znatno tehnologiniji
materijal u odnosu na elik 50CrV4 (0,55 % C), u pogledu zavarljivosti. To znai, da
je konstruktorima, pored spajanja vijcima, na raspolaganju i tehnologija spajanja
metala zavarivanjem, ime se ukupna dodatna masa postavljena na vozilo moe
smanjiti. Pored toga, moe se oekivati i poveanje vrstoe spajanja i krutosti
celokupne konstrukcije sistema dodatnog oklopa koja se postavlja na vozilo.
10. Zahvaljujui veoma kratkom vremenu dejstva zapaljive smese unutar pancirno
zapajivog projektila M8, promena mikrostrukture elika perforirane ploe nije
prisutna. Iz tog razloga, otpornost na viestruke pogotke pancirno zapaljive municije
perforiranih ploa je izuzetno visoka.
11. Optimalni tip perforirane ploe predstavlja ploa izraena od elika H, debljine 6 mm
i prenika otvora 9 mm, postavljen pod 90o u odnosu na trajektoriju projektila i na 400
mm od osnovne ploe (H9-6-90). Perforirana ploa izraena od ovog materijala,
geometrije i ugradnje, u sklopu sa osnovnom ploom, ispunila je relativno stroge
kriterijume zatite (zatita od svih pet ispaljenih projektila), koji se inae odnose na
homogene tipove oklopa na bazi elika ili legura aluminijuma. tavie, jedna
perforirana ploa 400x700 mm je obezbedila zatitu od deset pancirno zapaljivih
projektila tipa M8 i tri antirikoetna projektila M4+.
12. Perforirane ploe predstavljaju vrlo dobar kompromis izmeu efikasnosti i cene.
Masena efikasnost sistema oklopa sa perforiranom ploom, postignuta u ovom radu,
koja iznosi 1,54, stavlja ih u red sa kombinacijom aluminijum oksidne keramike i
elika tvrdoe 500 HB. Nedostatak perforiranih ploa predstavlja potreba za
odreenim rastojanjem izmeu perforirane i osnovne ploe, ime se poveavaju
gabariti vozila. Meutim, na taj nain se ujedno smanjuje efikasnost kumulativnih
bojevih glava, kroz mehanizam defokusiranja kumulativnog mlaza, to nije predmet
ovog istraivanja. Pored toga, u meuprostor se u odreenom broju sluajeva moe
postaviti neki vid dodatne protivkumulativne zatite. Dodatna prednost perforiranih
ploa nad dodatnim keramikim oklopom jeste vea otpornost na viestruke pogotke,
149
to je rezultat same konstrukcije, gde nastala prslina propagira do susednog otvora,

ime se oteena povrina ograniava.
13. U ovoj doktorskoj disertaciji, pokazano je da se pravilnim izborom materijala u
pogledu mehanikih karakteristika i novopostavljenim modelom odreivanja
geometrije nehomogenih predoklopa, moe se obezbediti dodatna oklopna zatita
oklopnih vozila.
150
[1]
Faurby, I. & Magnusson, L.M. The Battle(s) of Grozny, Baltic Defence Review, Vol.2,
1999, 75-87
[2]
Vojna enciklopedija, drugo izdanje, tom 9, Izdanje redakcije vojne enciklopedije,

Beograd, 1973., 726
[3]

Beograd, 1973., 336
[4]
S. Balo, Oklopni transporteri i borbena vozila peadije - Tokai protiv guseniara,

Odbrana Br.86, mart 2009, specijalni dodatak Arsenal 28, 12-22
[5]
R. Ogorkiewitz, Technology of tanks, Janes Information Group Limited, Coulsdon

1991., 357-378
[6]
M. orevi, Tenkovi 1945-2005., NIU Vojska, Beograd 1997., 48-49
[7]
M. orevi, Uslov opstanka u borbi, Odbrana br. 69, 2009., Arsenal 23, 9 - 24
[8]
M. orevi, Stanislav Arsi, Oklopni transporteri 1945-2005, NIU Vojska, Beograd

2001., 30-32
[9]

Beograd, 1973., 310
[10] http://www.laberezina.com
[11] W. Phelps, R. Schoeters, Panzer IV Survivors: Ausf. A-J. self published 2005. 75
[12] II svjetski rat Tenkovi, Alfa Zagreb 1977., 26 (naslov originala: Eric Grove, World
War II Tanks, Orbis Publishing Limited, London 1976)
[13] D. Doyle, Gun Trucks in Vietnam 1, Classic Military Vehicles 80, 2008, 20-23
[14]
D. Doyle, Gun Trucks in Vietnam 2, Classic Military Vehicles 81, 2008, 24-27
[15] I. Kemp, E. Biass, The trend, Armada International complete guide 2006; 1: 1-32
[16] R. Hilmes, Main Battle Tanks Developements in Design since 1945, Brasseys
Defence Publishers, London, 1987., 71-79
[17] P. Marjanovic. Razvoj oklopa za borbena vozila, Vojnotehnicki glasnik 1/1996, 113121
[18] R. Ogorkiewitz. Advances in Armour Materials, International Defence Review 4/1991,
349-352
[19] R. Ogorkiewitz. Armor for Light Combat VehiclesAdvances in armour materials,
International Defence Review July/2002, 41-45
[20] 63.99.108.76/forums/index.php
152
[21] W. Goldsmith, Review: Non-ideal Projectile Impact on Targets. International Journal

of Impact Engineering 22, 1999, 95-395
[22] www.azom.com
[23] A. Norman, V. Drazhner, P. Prangnell, Effect of welding parameters on the
soldification microstructure of autogenous TIG welds in an AlCuMgMn alloy,
Material Science and Engineering A 259, 2000, 5364
[24] B. Gunston, M. Spick, Modern Air Combat, Modern Land Combat, Salamander Ltd.,
London, 1987., 102
[25] S. Balo, Y Report 25, jul 2008, 47 - 53
[26] T. Laur, S. Llanso, Encyclopedia of U.S. Modern Military Weapons, Berkley Books,
New York, 1998., 202
[27] R. Vujovi, Uticaj polimernih dodataka na svojstva viekomponentnih sistema,
doktorska disertacija, tehnoloki fakultet Novi Sad, 2000.
[28] M. Emilijan, Modelovanje zatitnih karakteristika polimernih materijala izloenih
dejstvu jakih udara u cilju zatite radne i ivotne sredine, Magistarski rad, Institut za
fiziku PMF Novi Sad, 2002.
[29] http://www.exote-armour.com;
[30] http://www.ml.afrl.af.mil
[31] Spaced Armor, Second Tank Conference, Aberdeen Proving Ground, Marylend, 1950,
1-15
[32] Vojna enciklopedija, drugo izdanje, tom 1, Izdanje redakcije vojne enciklopedije,
Beograd, 1973., 659
[33] Vojna enciklopedija, drugo izdanje, tom 3, Izdanje redakcije vojne enciklopedije,
Beograd, 1973., 293
[34] http://www.navweaps.com
[35] http://ciar.org/ttk/
[36] Spaced Armour Part I Trials with A.P. 15 mm Besa ammunition, Orfordness
Research Station report, decembar 1942., 1 - 7
[37] N. K. Gupta, V. Madhu, An experimental study of normal and oblique impact of hardcore projectile on single and layered plates, Int J Impact Engng 19, 1999, 395-414
[38] T. Jenz, D. Doyle, Drachtgeflectschuerzen, AFV news may-august 2002; 6-8
[39] http://stef124.tripod.com/
[40] D. Miller, C. Foss, Modern Land Combat, Salamander Ltd., London, 1987., 56
153
[41] Grupa autora, Janes AFV Retrofit Sytems 90-91, Janes Information Group Ltd.,
Coulsdon, 1990., 155-167
[42] Grupa autora, Janes Infantry Weapons, 89-90, Janes Information Group Ltd.,
Coulsdon, UK, 1989, 520
[43] Grupa autora, Janes Armour and Artillery 89-90, Janes Information Group Ltd.,
Coulsdon, UK, 1989; 531-550
[44] C. Foss: Jane's recognition guide, Harper Collins publishers, Glazgow, 2008., 390-397
[45] Grupa autora, Janes AFV Retrofit Sytems 92-93, Janes Information Group Ltd.,
Coulsdon, 1992., 159-171
[46] http://news.bbc.co.uk
[47] http://ArmyRecognition.com
[48] Richard Simmie, lina komunikacija, 2005.
[49] M. Radeti, Pravci daljeg razvoja borbenih vozila peadije, vojnotehniki glasnik,
1/2001, 83-100
[50] Standard SRPS CR 10260, Sistem oznaavanja elika, 2003.
[51] Standard JUS C.B0.002, Oznaavanje vrsta elika, 1986.
[52] S. Chocron, C. Anderson Jr, D. Grosch, C. Popelar, Impact of the 7.62-mm APM2
projectile against the edge of a metallic target. International Journal of Impact
Engineering 25, 2001, 423-437
[53] V. Grabulov: Current approach to Weldability testing of low alloy high strength
steel3rd International Conference on Inovate Technologies for Joining of Advanced
Materials, Timisoara, Romania, 2009, 57-64
[54] S. Balo, Analiza problematike izbora materijala i tehnologije termike obrade elika
namenjenog za balistiku zatitu, 2000
[55] Broura Creusot Loire Armour plates, 1987
[56] Broura SSAB Oxelsund Armox 370, 2000;
[59] Broura SSAB Oxelsund Armox 550, 2000
[60] Broura SSAB Oxelsund Armox 600, 2000
[61] R.W.K.Honeycombe, Steels Miscostructure and Properties, Edward Arnold Ltd,
London 1981, 150-163
154
[62] A. Kokosza, J. Pacyna, Effect of retained austenite on the fracture toughness of

tempered tool steel, Archives of Materials Science and Engineering 31, Issue 2, 2008,
87-90
[63] A. Radovi, Metalurko projektovanje zavarljivog niskolegiranog elika visoke
vrstoe otpornog prema prostiranju prskotine, Doktorska disertacija,Univerzitet u
Beogradu, Tehnoloko metalurki fakultet, 1977.
[64] L.ianin, Mainski materijali II, Fakultet tehnikih nauka Novi Sad-Stylos, Novi Sad,
1996, 164-165
[65] F. Rizzitano, E. Abrahamson, 18 % NiMoCo Maraging Steel Having Improved
Toughness and its Method of Manufacture, United States Patent 4098607, 1978
[66] C. Hickey, T. Thomas, Fabrication of 18% Ni maraging steel laminates by roll
bonding, United States Patent 4941927, 1989
[67] Z. Rosenberg, Z. Surujon, Y. Yeshurun, Y. Ashuach, E. Dekel, Ricochet of 0.300 AP
projectile from inclined plates, International Journal of Impact Engineering 31, 2005,
221233
[68] D. Sandstrom, Armor anti-armor materials by design, Los Alamos Science, 1989 36-50
[69] J. Fisher, Aluminium alloy 2519 in Military Vehicles, Advanced Materials and
Processes, Seprtembar 2002., 43-46
[70] E.L. Huskins, B. Cao, K.T. Ramesh, Strengthening Mechanisms in an Al-Mg Alloy,
Materials Science and Engineering A 527, 2010, 1292-1298
[71]
I.J.Polmear, Light alloys, Halstead Press, London, 1996, 96-100
[72] T. Demir, M. beyli, R. Yldrm, Investigation on the ballistic impact behavior of

various alloys against 7.62 mm armor piercing projectile, Materials & Design 29, Issue
10, 2008, 2009-2016
[73] P. Jena, K. Ramanjeneyulu, K. Siva Kumar, T. Balakrishna Bhat, Ballistic studies on
layered structures, Materials & Design 30, Issue 6, 2009, 1922-1929
[74] R. Smallman, R. Bishop, Modern Physical Metallurgy & Materials Engineering,
Butterworth Heinemann, London, V.Britanija, 1999., 386
[75] D. Showalter, B. Placzankis, M. Burkins, Ballistic Performance Testing of Aluminum
Alloy 5059-H131 and 5059-H136 for Armor Applications, Army Research Laboratory
Aberdeen Proving Ground, 2007, 1-26;
[76] L. Huang, K. Chen, S. Li and M. Song, Influence of high-temperature pre-precipitation
on local corrosion behaviors of AlZnMg alloy, Scripta Materialia 56, 2007, 305308;
[77] R. Song, W. Dietzel, B. Zhang, W. Liu, M. Tseng, A. Atrens, Stress corrosion cracking
and hydrogen embrittlement of an AlZnMgCu alloy, Acta Materialia 52, 2004,
47274743
155
[78] L. Hui-Zhong, L. Xiao-Peng, L. Fang-Fang, G. Fei-Fei, L. Zhou, Z. Xin-Ming, Effect

of Y content on microstructure and mechanical properties of 2519 aluminum alloy,
Transactions of. Nonferrous Metals Society of China 17, 2007, 1194-1198
[79] S. Dymek, M. Dollar, TEM investigation of age-hardenable Al 2519 alloy subjected to
stress corrosion cracking tests, Materials Chemistry and Physics 81, 2003, 286288
[80] http://www.tms.org
[81] http://cartech.ides.org
[82] http://asm.matweb.com
[83] V.Yoshi, Titanium Alloys Atlas of Structures and Fracture Features, Taylor &
Francis, New York, USA, 2006, 11
[84] http://www.steelforge.com
[85] D. Lee, Y. Kim, D. Nam, S. Hur, S. Lee, Dynamic deformation behavior and ballistic
performance of Ti6Al4V alloy containing fine 2 (Ti3Al)precipitates, Materials
Science and Engineering A 391, 2005, 221234
[86] D. Lee, S. Lee,C. Lee, Quasi-static and dynamic deformation behavior of Ti6Al4V
alloy containing fine 2 -Ti3Al precipitates, Materials Science and Engineering A 366,
Issue 1, 2004, 25-37
[87] P. Hogg, Composites for Ballistic Application, Laboratory Report, Department of
Materials, Queen Mary, University of London, 2002., 245
[88] D. Kuk Kim, S. Lee, W. Hyung Baek, Microstructural study of adiabatic shear bands
formed by high-speed impact in a tungsten heavy alloy penetrator, Materials Science
and Engineering A 249, 1998, 197205
[89] S. Bless, K. Tarcza, R. Chau, E. Taleff, C. Persad, Dynamic fracture of tungsten heavy
alloys, International Journal of Impact Engineering 33, 2006, 100108
[90] H. Espinosa, S. Dwivedi, P. Zavattieri, G. Yuan, A numerical investigation of
penetration in multilayered material/structure systems, International Journal of Solids
& Structures 35, issue 22, 1998, 2975-3001
[91] P. Forquin, L. Tran, P.-F. Louvign, L. Rota, F. Hild, Effect of aluminum
reinforcement on the dynamic fragmentation of SiC ceramics, International Journal of
Impact Engineering, Volume 28, Issue 10, 2003, 1061-1076
[92] D. Sherman Impact failure mechanisms in alumina tiles on finite thickness support and
the effect of confinement, International Journal of Impact Engineering, Volume 24,
Issue 3, 2000, 313-328
[93] D. Sandstrom, Armor anti-armor materials by design, Los Alamos Science, 1989, 36-50
[94] L.ianin, K. Geri, Mainski materijali, Novi Sad 2006/2007., 14-17
156
[95] R. Smallman, A. Ngan, Physical Metallurgy and Advanced Materials, Elsvier Ltd.,
Oxford, V.Britanija, 2007, 540
[96] I. Marinescu, M. Hitchiner, E. Uhlmann, W. Rowe, I. Inasaki, Handbook of Machining
and Grinding wheels, Taylor and Francis Book, New York, USA, 2007., 75-100
[97] D. Miliki, M. Gostimirovi, M. Sekuli, Osnove tehnologije rezanjem, FTN Novi Sad,
2008, 160
[98] http://www.memsnet.org
[99] Grupa autora, Physical Metallurgy Vol.III, North Holland, Amsterdam, 1996, 25192650
[100] B. Park, A. Crosky, A. Hellier, Fracture toughness of microsphere Al2O3Al particulate
metal matrix composites, Composites: Part B 39, 2008, 12701279
[101] J. Hashim, L. Looney, M. Hashmi, Particle distribution in cast metal matrix
compositesPart I, Journal of Materials Processing Technology 123, 2002, 251257
[103] R. Palicka, J. Negrych, Method of manufacturing boron carbide armor tiles, United
States Patent 4824624, 1989.
[104] A less expensive way to make boron carbide components, Chemical Engineering, May
1, 2008, 19
[105] P. Hazell, C. Roberson, M. Moutinho. The design of mosaic armour: The influence of
tile size on ballistic performance, Materials & Design 29, 2008, 1497-1503
[106] S. Bless and D. Jurick. Design for multi-hit capability, International Journal of Impact
Engineering 21, 1998, 905908
[107] W. de Rosset. Patterned armor performance evaluation, International Journal of Impact
Engineering 31, 2005, 12231234
[108] B. Cheeseman, T. Bogetti, Ballistic impact into fabric and compliant composite
laminates, Composite Structures 61, 2003, 161173
[109] M. Sabu Sebastian, K. Unnikrishnan, S. Narayanan, Viscoelastic properties of Kevlar29 fabric tape strength member, Mechanics of Materials 40, 2008, 949960
[110] Z. Dong, C. Sun, Testing and modeling of yarn pull-out in plain woven Kevlar fabrics,
Composites: Part A 40, 2009, 18631869
[111] Y. Cohen, Dmitry M. Rein, L. Vaykhansky, A novel composite based on ultra-highmolecular-weight polyethylene, Composites Science and Technology 57, Issue 8, 1997,
1149-1154
157
[113] A. Mamalis, D. Manolakos, M. Ioannidis, D. Papapostolou, On the experimental
investigation of crash energy absorption in laminate splaying collapse mode of FRP
tubular components, Composite Structures 70, Issue 4, 2005, 413-429
[114] L. Greve, A. Pickett, Delamination testing and modelling for composite crash
simulation, Composites Science and Technology 66, Issue 6, 2006, 816-826
[115] H. Hamada, S. Ramakrishna, Scaling effects in the energy absorption of carbonfiber/PEEK composite tubes, Composites Science and Technology, Volume 55, Issue
3, 1995, 211-221
[116] C. Harper, Modern Plastics Handbook, McGraw-Hill, New York, 2000, 42
[117] http://composite.about.com
[118] B. Cheeseman, T. Bogetti, Ballistic impact into fabric and compliant composite
laminates, Composite Structures 61, 2003, 161173
[119] M. beyli, R. Orhan Yldrm, B. gel, On the comparison of the ballistic performance
of steel and laminated composite armors, Materials & Design 28, 2007, 28, 1257-1262
[120] V. McConnell, Ballistic protection materials a moving target, Reinforced plastics, 12,
2006, 20-25
[121] C. Thama, V. Tanb, H. Lee, Ballistic impact of a KEVLARs helmet: Experiment and
simulations, International Journal of Impact Engineering 35, 2008, 304318
[122] Y. Cohen, D. Rein, L. Vaykhansky, A novel composite based on ultra-high-molecularweight polyethylene, Composites Science and Technology, 57, Issue 8, 1997, 11491154
[123] E. Devaux, C. Caze, Composites of UHMW polyethylene fibres in a LD polyethylene
matrix, Composites Science and Technology 59, 1999, 459-466
[124] V. Vasiliev, E. Morozov, Mechanics and Analysis of Composite Materials, Elsevier,
Amsterdam, 2001, 20
[125] M. Karamis, F. Nair, A. Tasdemirci, Analyses of metallurgical behavior of AlSiCp
composites after ballistic impacts, Composite Structures 64, Issue 2, 2004, 219-226
[126] M. Karamis, A. Tasdemirci, F. Nair, Failure and tribological behaviour of the AA5083
and AA6063 composites reinforced by SiC particles under ballistic impact, Composites
Part A: Applied Science and Manufacturing 34, Issue 3, 2003, 217-226
[127] Y. Li, K. Ramesh, E. Chin, The mechanical response of an A359/SiCp MMC and the
A359 aluminum matrix to dynamic shearing deformations, Materials Science and
Engineering A 382, Issues 1-2, 2004, 162-170
158
[128] T. Raghavan Vijayaram, Metallurgical Applications Of Metal Matrix Composites

(MMCs) - http://www.themetallurgist.co.uk
[129] Z. Ma, J. Bi, Y. Lu, Y. Gao, Effect of SiC Particulate Size on Properties and Fracture
Behaviour of SiCp/2024Al Composites, Proceedings of the Ninth International
Conference on Composite Materials, 1993, 448-452
[130] O. Kolednik, L. Unterweger, The ductility of metal matrix composites Relation to
local deformation behavior and damage evolution, Engineering Fracture Mechanics 75,
2008, 36633676
[131] B.Shrivatsa, N. Ramakrishnan, Ballistic maps for thick metallic armour, Journal of
Materials Processing Technology 96, 1996, 81-91
[132] A. Williams, Rapid Fire, Shrewsbury: Airlife Publishing Ltd; 2000, 342
[133] I. Hogg, J. Weeks, Military Small Arms of 20th Century, Wausau; Krause Publication
Inc: 2000, 240.
[132] M. Edwards, A. Mathewson, The ballistic properties of tool steel as a potential
improvised armour plate. International Journal of Impact Engineering 19, 1997, 297309
[133] T. Borvik, S. Dey, A. Clausen, Perforation resistance of five different high-strength
steel plates subjected to small-arms projectiles. International Journal of Impact
Engineering 36, 2009, 948964
[134] Standard SNO 1645 Pancirni lim od celika HPA-10, Prilog 1 - Uslovi gaanja i
tehnike karakteristike, 1985, p.11
[135] FT 0.50-H-1 Firing tables, gun, machine M2, 1942, 51
[136] Jeff Duqette, lina komunikacija, 2008.
[137] ASTM A421M, Standard Specification for Uncoated Stress-Relieved Steel Wire for
Prestressed Concrete, ASTM International, Vol. 01-04, 2005
[138] Grupa autora, Inenjersko-mainski prirunik tom 1, Zavod za udbenike i nastavna
sredstva Beograd, 1992, 445
[139] Broura SSAB Oxelsund Hardox 450, 2000
[140] Grupa autora, , , 1989, 353
[141] Standard SRPS EN 10002-1 Ispitivanje zatezanjem na sobnoj temperaturi, 1996
[142] Standard ISO 6506, Brinell hardness test, 2005
[143] Standard ISO 6507, Vickers hardness test, 2005
[144] Standard SRPS EN 10045, Ispitivanje udarom po arpiju, 2003
[145] Standard STANAG 4146 Annex D, Description of target damage, 1998, p.D-1
159
[146] X. Liu, C. Tan, J. Zhang, F. Wang, H. Cai, Correlation of adiabatic shearing behavior
with fracture in Ti-6Al-4V alloys with different microstructures. International Journal
of Impact Engineering 36, 2009, 11431149
[147] http://www.inetres.com
160
Sadraj:
Uvod
1. PREGLED DOSADANJIH ISTRAIVANJA

1.5 Konstrukcija nehomogenog dodtnog oklopa
1.5.1 Mree
1.8.1 Metalni materijali
1.8.1.1 elici
1.8.2 Keramike
1.8.3 Polimeri
1.8.4 Kompozitni materijali
1.9 Mogunost primene razliitih materijala za nehomogeni predoklop
1.10 Mehanike karakteristike materijala za nehomogenidodatni predoklop
5
6
6
8
14
19
19
19
21
24
25
25
26
31
33
34
36
38
39
40
40
44
2. EKSPERIMENTALNI DEO
2.1.2.2.2 Najveiprenik otvora
2.2. Izbor materijala osnovne ploe
2.3.2 Metoda funkcije zavisnosti zatite i nagiba ploe
47
49
49
50
51
52
52
52
53
55
55
56
56
57
61
61
62
63
64
64
64
65

2.7.1 Izrada reetki
2.8 Montaa mete
2.10 Projektili
3. REZULTATI
3.2 Karakterizacija materijala funkcionalnih elementa predoklopa
3.2.2.2 elik 50CrV4
3.2.2.3 elik H
3.2.3.2 Tvrdoe
3.2.4.1 Zatezanje
3.3.1 Reetke
3.3.2.2 Perforirane ple od elika H
3.6 Povrine preloma
4. DISKUSIJA REZULTATA
65
65
65
66
66
66
68
69
70
70
71
72
73
77
78
79
79
79
81
81
84
84
84
84
85
88
90
90
91
91
92
92
96
98
98
104
104
105
111
114
115
115
115
117
118
120
123
124

4.3.1 Reetke
126
130
130
130
131
132
132
132
134
136
138
138
139
139
139
140
141
141
141
142
142
144
144
145
5 ZAKLJUCI
147
6 LITERATURA
151

Nehomogeni Dodatni Razmaknuti Metalni Oklop Za Oklopna Vozila

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Nehomogeni Dodatni Razmaknuti Metalni Oklop Za Oklopna Vozila

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIEVRZITET U NOVOM SADU

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

NEHOMOGENI DODATNI RAZMAKNUTI

mentor: Prof. Dr Leposava ianin

Novi Sad, 2010.god.

Dr Katarina Geri, redovni profesor, predsednik

Dr Leposava ianin, profesor emeritus, mentor

Dr Vencislav Grabulov, nauni savetnik, komentor

Dr Mladen Panti, redovni profesor, lan

Dr Damir Kaka, redovni profesor, lan

6 160 , 147 , 60 , 134

UNIVERSITY OF NOVI SAD FACULTY OF TECHNICAL SCIENCES

KEY WORDS DOCUMENTATION

Type of record, TR:

Contents code, CC:

MSc Sebastian Balo

Dr Leposava ianin, professor emeritus

Non-homogenous spaced metallic armour for armoured vehicles

Language of text, LT:

Language of abstract, LA:

Serbian and English

Country of publication, CP:

Locality of publication, LP:

Publication year, PY:

University of Novi Sad, Faculty of Techical Sciences

Publication place, PP:

Trg Dositeja Obradovia 6, 21000 Novi Sad

Physical description, PD:

Introduction and 6 chapters on 160 pages, 147 references, 60 tables, 134

Scientific discipline, SD:

Subject/Key words, S/KW:

spaced add-on armour, high strength steels, fences, perforated plates,

Holding data, HD:

Accepted by the Scientific Board on, ASB:

University of Novi Sad, Faculty of Technical Sciences: 23.12.2009..

Defended on, DE:

Dr Katarina Geri, full professor

Dr Mladen Panti, full professor

Dr Damir Kaka, full professor

Dr Vencislav Grabulov, senior research fellow

Dr Leposava ianin, professor emeritus

Obrazac Q2..06-05- Izdanje 1

NEHOMOGENI DODATNI RAZMAKNUTI METALNI OKLOP ZA OKLOPNA

NON-HOMOGENOUS ADD-ON SPACED METAL ARMOUR FOR ARMOURED

Ova doktorska disertacija uraena je pod rukovodstvom dr Leposave ianin,

1. PREGLED DOSADANJIH ISTRAIVANJA

2.6.4 Ispitivanje zatezanjem

4.2 Materijali funkcionalnih elemenata predoklopa

Prestankon hladnog rata, 1991. godine, prestala je potreba za velikim budetima

vojske iz napada na Grozni 1994.godine, kao i izraelske vojske u sukobima sa Hezbolahom

Navedene kriterijume ispunjava nehomogeni razmaknuti dodatni predoklop u vidu

1.1 Zatita oklopnih vozila

1.2 Hronoloki razvoj oklopa za oklopna vozila

elinim ploama meusobno spojenim zakovicama, a korien je elik namenjen za ratne

1.3 Vrste oklopne zatite i principi funkcionisanja

gde je: Em masena efikasnost,

Jedini materijali koji u odreenoj meri predstavljaju alternativu elicima su trenutno

U dananje vreme u razvoju se legure titana, naroito legura Ti-6Al-4V, koje

Exote + 3 mm elika 500 HB

Exote + 5 mm elika 500 HB

elik debljine 23 mm i tvrdoe 450 HB

Slika 1.6 Princip stvaranja kumulativnog mlaza i dejstva ERO [25]

1.4 Razvoj razmaknutog predoklopa

Sovjetska Crvena armija je na slian nain modifikovala svoje tenkove T-34 za