Plavo prskanje

Posle berbe, u okviru jesenjih radova u vonjaku poinje priprema za narednu sezonu. Samo
oni vonjaci koji se blagovremeno pripreme mogu u narednoj godini oekivati zadovoljavajui
prinos i kvalitet plodova. Kada se radi o higijeni voaka, uklanjaju se osuena stabla, suve i
polomljene grane, truli plodovi i drugi biljni ostaci koji esto mogu biti izvor zaraze u narednoj
godini.
Plavo prskanje je obavezna mera zatite koja ne sme da izostane. Ovom merom zatite
suzbijaju se mnoge bolesti na vokama, a neke se samo ovim tretiranjem mogu uspeno
kontrolisati.
Tretiranje se izvodi u jesen, neposredno posle opadanja lia, kupanjem voa fungicidima na
bazi bakra. Fungicidi na bazi bakra imaju najiri spektar delovanja na patogene ukljuujui i
bakterije, ali se mogu koristiti kod veine voa samo u fazi mirovanja zbog izrazite fitotoksije na
zelene delove biljaka. Patogeni prezimljavaju na biljnim delovima, pa u jesen a i u zimu,
pogotovu ako su blage, moe doi do infekcije. Proputeno plavo prskanje kod kotiavog voa
se ne moe nadoknaditi kasnije tokom vegetacije, prskanjem ili drugim merama.
Znaaj plavog prskanja se ogleda u suzbijanju prouzrokovaa kovrdavosti lista gde je uloga
plavog prskanja 90%. Kovrdavost lista je najznaajnija bolest kotiavog voa, naroito kajsije,
breskve i nektarine, kojoj se staje na put samo umenom zatitom. Voke od primarnih zaraza,
od kojih nastaju najvee tete, efikasno se tite prskanjem u jesen i rano u prolee preparatima
na bazi bakra. Prskanja tokom vegetacije, makar bila i ea, ne baju eljene rezultate,
spreavaju samo sekundarne zaraze.
Parazit prezimi na kori, u periodu vlanog vremena prenosi do pupoljaka gde ostvaruje primarnu
infekciju. Bolest moe naneti velike tete, moe dovesti do propadanja zaraenog lia, plodova
pri emu moe znaajno da umanji rod.
Jo jedna znaajna bolest kotiavog voa jeste bakteriozni rak korena, iz razloga to nema
dovoljno efikasne mere koja bi se sprovela nakon to se bolest javi na biljci. A ne tako esto
moe dovesti do suenja voaka, zato treba pravovremeno obaviti prskanje voa bakarnim
preparatima.
Prskanje treba obaviti temeljno. Voke treba okupati sa svih strana poevi od najvie granice,
sputajui se do korenovog vrata, kako bi sredstvo ulo u sve pukotine kore. Najbolje je tretirati
kad opadne svo lie, jer se tada pored stabla i grana dezinfikuju i oiljci od lisnih drki koji
mogu da budu mesto prodora patogena.
Zatitom kotiavog voa u jesen u velikoj meri se smanjuje rizik od vee pojave bolesti kao to
su kovrdavost lista breskve, upljikavost lia, suenje cvetova i grana, roga ljive i
ospiavost lia. Takoe se ovom zatitom deluje i na bakterijsku plamenjau kod jabuastog
voa.
Zatitu obaviti preparatima gde je bakar u obliku hidroksida ili oksihlorida:
- Blauvit (a.m. bakar hidroksid) 0,5-1% ili
- Funguran-OH (a.m. bakar hidroksid) 0,2-0,3% ili
- Bakarni oksihlorid-50 (a.m. bakar oksihlorid) 0,75% ili
- Bakarni kre-50(a.m. bakar oksihlorid) 0,75% ili
- Bakrocid S-50(a.m. bakar oksihlorid) 0,75%,
kada su temperature iznad 5C a ima dovoljno vremena da se depozit osui dok ne pone da
mrzne.

Kreenje stabla se radi u jesen da bi ublaili temperaturne oscilacije izmeu dana i noi u
deblu. Ovo je obavezna mera zatite voaka od bakterijskih oboljenja i speavanja izmrzavanja
pojedinih delova tokom zime. Ova mera obavlja se u kotiavom vou svake jeseni i u mladim
zasadima jabuastog, dok kod starijih zasada se primenjuje svake etvrte godine. Kotiavo
voe je osetljivije na niske temperature jer ima krai period dubokog zimskog mirovanja i
najmanje poveanje temperature izaziva buenje i kretanje sokova.
Tanak sloj krea, koji prekriva koru, titi stablo od tetoina, a koru od zimskih mrazeva. U toku
zime ima dana kada temperatura dostigne 10-15C. Tada zbog zagrevanja kore, kreu sokovi.
Kada u toku noi naglo zahladi, sokovi se smrznu i kristali razaraju iva tkiva. Pri prelasku vode
u vrsto stanje, kristali zauzimaju iri prostor to izaziva pucanje kore. Nastale pukotine na
stablu
prestavljaju
ulazno
mesto
za
prouzrokovae
bolesti.
Glavno
mesto
ulaska bakterije Pseudomonas syringe koja izaziva suenje voa, su povrede od mraza.
Oteenja mrazopuc neminovno nastaje na stablu voa usled nejednakog
zagrevanja. Kreenje stabla ima ulogu da smanji nejednako zagrevanje stabla i da sprei
pucanje. Bela boja odbija suneve zrake , smanjuje zagrevanje i time speava stvaranje
pukotina. Kreenje usred usporavanja kretanja sokova u vokama odlae i poetak vegetacije,
to pomae u izbegavanju ranih prolenih mrazeva.
Da ne bi dolo do prekida kruenja sokova izmeu stabla i korena preporuuje se da se
ispucala kora povrati u prvobitno stanje. Na okreenim vokama zahvaljujui beloj boji sunevi
zraci u toplijem periodu zime odbijaju se od stabla, oteava se zagrevanje debla i tako usporava
kretanje sokova. Temperatura okreenih debla je tako za nekoliko stepeni nia nego
neokreenih. Ovom metodom voke se tite i u toku cele vegetacije od visokih temperatura,
koje mogu izazvati oegotine.
Voke osetljive na promene zimske temperature treba okreiti krenim mlekom koje se
priprema od 5 kg negaenog krea, 0,5kg kuhinjske soli i 0,25kg sumporau prahu. Sve ovo se
pomea i kre ugasi vodom. Da bi se poveala lepljivost, napravljena smea treba da odstoji
dan-dva. Voda se dodaje do eljene gustine u zavisnosti od naina nanoenja. Za nanoenje
etkom kozistencija traba da je to gua. Kod nanoenja prskalicom date koliine se
primenjuju sa vodom.Krenim mlekom se premazuju deblo i i delovi ramenih grana
voaka. Kreenje treba obaviti u dane kada je sunano da se depozit osui do kraja dana.

Cvetkovi Gordana, spec. zatite bilja