Na startu sezone

Kako zaustaviti crnu pegavost kada uzme

maha
Redovna tretiranja na poetku vegetacije, ekasna mera
borbe
Eskorioza, Crna pegavost vinove loze ili Fomopsis
(Phomopsis viticola) je bolest koja se redovno javlja na vinovoj
lozi u naim krajevima, ali se retko usmereno suzbija. Posledice
su zakrljavanje i neravnomeran razvoj lastara u prolee,
oteenja na listu i grozdu, kao i loe sazrevanje rodnih lastara
u jesen. Oboleli lastari lako se prepoznaju po sitnim crnim
takicama na kori koja je esto ispucala i ljuti se. Oni koji nose
grozdove gube snagu i elasinost, pucaju i lome se pri olujnom
vetru tokom leta. Oboleli i oteeni lastari moraju se ukloniti, to
stvara probleme u rezidbi ukoliko je vei broj lastara uklonjen.
Bolest se iri kinim kapima po okotu i izmeu njih u kinim i
hladnim uslovima na poetku prolea u vreme otvaranja
pupoljaka.
Pored uklanjanja obolelih lastara rezidbom neophodna su
preventivna tretiranja. Pre otvaranja pupoljaka koriste se
preparati na bazi bakra.
je najsavremniji fungicid na
bazi bakra u obliku
vodotopivih granula koji ne
stvara prainu i veoma se lako rastvara u vodi pri pripremi
rastvora. Karakteristina osobina ovog bakarnog fungicida je
njegova crvena boja koja potie od visoke koncentracije
bakar-oksida koji je najaktivnije jedinjanje bakra. Zato se
primenjuje u znatno manjim koliinama od ostalih bakarnih
fungicida: 1 - 1,5 kg/ha.
Jedna od najvanijih osobina ovog fungicida je da se rastvor
vrsto vezuje za povrinu biljke i jako se teko ispira kiom, to
obezbeuje due zatitno delovanje od ostalih bakarnih
preparata. Primenjuje se ne samo za suzbijanje crne pegavosti
pred kretanje vegetacije ve i za suzbijanje plamenjae tokom
vegetacije, a najee za zatitu lisne mase i grozdova u
poslednjim prskanjima pred berbu groa.
Od poetka kretanja lastara, crna pegavost se najekasnije
suzbija preparatima dvojnog delovanja.
je najekasnije reenje za
suzbijanje crne pegavosti
nakon otvaranja pupoljaka
kada se primeni u koliini od 2 l/ha u fazi 1-2 lista, kada su lastari
vinove loze dugaki 5 10 cm. Pored suzbijanja Fomopsisa ovaj
fungicid u istoj koliini ekasno suzbija i plamenjau vinove loze,
a naroito je pogodan za primenu u poslednjim tretmanima kada
do izraaja dolazi i njegovo dobro delovanje na pepelnicu i
prevencija od slabijih napada sive trulei. Ima i dobro delovanje
na crnu trule i crvenilo lia loze.
Savremeni trendovi u zatiti vinove loze
INFORMACIONI BILTEN ZA NAPREDNE ROBNE PROIZVOAE U POLJOPRIVREDI, BROJ 6, GODINA 2, APRIL 2011, www.syngenta.rs
Optimalna tehnologija proizvodnje
Eskorioza
Eskorioza
Optimalna tehnologija proizvodnje
je najkvalitetniji
fungicid na bazi
sumpora na naem
tritu koji se primenjuje za preventivno suzbijanje pepelnice.
Pri pripremi rastvora za prskanje njegove granule ne stvaraju
prainu, rastvaraju se u vodi brzo i lako i ne stvaraju talog,
jer su pri proizvodnji formirane od sitnijih granula koje se u
dodiru sa vodom razdvajaju. Veliina estica je idealno
podeena za dobar kontakt sa gljivom bez opasnosti od
oteenja lista na viim temperaturama.
Zbog toga se ovaj fungicid moe primenjivati tokom cele
vegetacije kao i u koliinama iznad standardnih 3 kg/ha.
Poveanjem koliine primene produava se period zatite od
pepelnice, pojaava delovanje isparenjima i poveava efekat
suzbijanja eriodnih grinja, pa primena akaricida postaje
nepotrebna.
Ukoliko se vinova loza zatiti od napada pepelice na poetku
vegetacije dalja zatita je mnogo laka, ali se nikako ne treba
opustiti, jer u uslovima viih temperatura pri visokoj vlanosti
vazduha moe doi do sekundarnih zaraza, obino u vreme
intenzivnog porasta lastara, cvetanja i formiranja bobica. Zbog
toga je neophodno reagovati pri pojavi prvih simptoma, koristiti
sistemine fungicide za pepelnicu koji e zatiti sve mlade biljne
delove ukljuujui i cvasti i mlade bobice.
je sistemini fungicid
za suzbijanje pepelnice
koji se veoma brzo
usvaja u biljku, i ne moe se isprati kiom ve dva asa posle
primene. Pored sisteminog delovanja ovaj fungicid deluje i
isparenjima, to je veoma bitno u gustim palirima bujnih sorti
loze gde je jako teko dopreti kapima rastvora na lisnu masu u
unutranjosti. Kao dobar sistemik, on ima i odlino kurativno
delovanje, tj. zaustavlja ve ostvarene zaraze unutar biljnog
2
april 2011
Dodatna pogonost u kasnoj primeni je relativno kratka karenca
od 21 dan i izostanak tetnog delovanja na fermentaciju groa.
Iskustva
Rano suzbijanje pepelnice
Tajna uspeha dobrih vinogradara
Pepelnica vinove loze (Uncinula nector) je jedna o najopasnijih
bolesti vinove loze. Gljiva prezimljava na lastarima i u opalom
liu i vreba kretanje pupoljaka vinove loze da ponovo
napadne mladu listu masu. Zbog toga zatita od pepelnice u
vinogradu mora poeti veoma rano, naroito ukoliko je napad
bolesti u prethodnoj godini bio jak, to predstavlja veliki
potencijal za zarazu u narednoj sezoni. U takvim sluajevima ne
sme se ekati pojava simptoma, takozvane bele prevlake da
bi se otpoelo sa zatitom, jer je tada suzbijanje dugotrajnije,
skuplje i neizvesnije. Za prva preventivna tretiranja protiv
pepelnice u prolee koriste se fungicidi na bazi sumpora.
Dobro delovanje sumpornog preparata na pepelnicu zavisi od
veliine njegovih estica. Ukoliko su one suvie velike, kao kod
prakastih formulacija, delovanje je slabo jer je dodirna povrina
estice i gljive mala. Ovakav preparat se takoe lako ispira
padavinama. Kod tenih (SC) formulacija sumpora estice su
suvie male i prodiru u unutranjost stome i izazivaju oegotine
na listu, naroito pri vii temperaturama i pri jaem suncu.
Crvenilo lista
Crna trule na grozdu
Pepelnica
Velike estice sumpora ne deluju na gljivicu
Veoma male estice sumpora stvaraju oegotine
tkiva u periodu do 48
asova od nastanka
infekcije. Primenjuje se u
koliini od 0,4 l/ha za
suzbijanje primarnih zaraza
i 0,25 l/ha za suzbijanje
sekundarnih infekcija
pepelnicom. Kada je to
mogue preprouuje se
kombinovanje sa
fungicidom Tihovit Jet 80
WG radi pojaanja
zatitnog delovanja i
spreavanja pojave
otpornosti gljive. Zbog
neto due karence i
smanjenja brzine porasta
loze, za poslednja tretiranja
pepelnice pred berbu treba
koristiti Quadris Max koji
u isto vreme suzbija i
Suzbijanje ovog insekta kao karantinske tetoine je obavezno
po zakonu i u proizvodnim zasadima obavllja se u periodu
izmeu sredine juna i sredine jula, najee sa 2 tretiranja
prema preporukama prognozno izvetajne slube. U
matinjacima kod proizvodnje sadnica neophodno je obaviti 3
tretmana, prvo tretiranje po zavretku cvetanja, sledee
poetkom jula i tree krajem jula meseca. Kod proizvodnje
podloga prvo tretiranje je obino krajem juna i poetkom jula,
sledee u drugoj polovini jula, a tree poetkom avgusta. Za
ova tretiranja moraju se izabrati insekticidi pouzdanog
kontaktnog i dugotrajnog rezidualnog delovanja koji su
proverenog kvaliteta, jer samo jedan promaaj u tretiranju ili lo
kvalitet preparata moe dovesti do katastrofalnih posledica.
izmeu ostalih ekasno
suzbija i sve insekte iz
roda cikada ukljuujui i
prenosioce mikoplazmatskih obolenja vinove loze. Primenjen u
koliini od 0,25 - 0,3 L/ha ima odlino kontaktno, utrobno i
izraeno perzistentno (produeno) delovanje, jer se snano
vezuje za povrinu biljke i ubija insekte koji na nju slete tokom
10-12 dana ot tretiranja. Posebna forumulacija preparata u
mikrokapsulama omoguava da se aktivna materija oslobodi
tek kada se rastvor osui na listu, ime se postie bolja
pokrivenost zelene mase, a takoe i smanjuje mogunost
iritacije koe kod osoba koje rade na prskanju. Karate Zeon je
standardni piretroid za zatitu vinove loze od cikada u svim
vinogradarskim podrujima u Evropi.
Tema broja:
Zatita vinove loze od plamenjae
Plamenjaa se moe predvideti i spreiti uz pravilan izbor
fungicida tokom godine
Plamenjaa (Plasmopara viticola) je najstarija i najopasnija
bolest vinove loze. Prvo hemijsko sredstvo ikada upotrebjeno
za zatitu bilja bio je gaeni kre za suzbijanje plamenjae.
Danas je nain ivota ove gljive dobro poznat, kao i uslovi pod
Aktuelno
Suzbijanje cikada - prenosioca
naopasnijih bolesti loze
Jedini nain da se izbegne krenje vinograda
Izaziva utila ili crvenila vinove loze (simptomi zavise od toga
da li se javi na belim ili crnim sortama) je mikoplazma,
organizam slian virusu protiv koga nema leenja. Kada se
bolest primeti u vinogradu jedina i poslednja mera je krenje
zaraenih okota, jer zaraene biljke brzo propadaju, a prinos i
kvalitet groa drastino opada. Jedine mere borbe su sadnja
serkovano zdravih okota i spreavanje zaraze da ue u
vinograd.
Jedini prenosilac ove bolesti je maleni skakutavi insekt, cikada
Scaphoides titanus. Ovaj insekt je u stanju da posle ishrane na
zaraenoj biljci prenese obolenje u zdrave vinograde. ivi
na korovima i na lozi i ima samo jednu generaciju godinje.
Poinje sa izleganjem iz jaja sredinom maja, a prvi odrasli oblici
javljaju se poetkom jula i lete sve do oktobra. Njihova pojava
najlake se prati postavljanjem utih lepljivih ploa u vinograd.
april 2011 Optimalna tehnologija proizvodnje
3
kojima napada vinovu lozu. Primarne infekcije plamenjaom
obavljaju se samo kada su listovi najmanje 2-3 cm u preniku,
temperature najmanje 3 dana iznad 11 C sa visokom vlanou
(preko 85%). Pored toga u poslednja 24 asa mora pasti
najmanje 10 litara kie po m jer spora plamenjae moe klijati i
zaraziti list samo u kapi vode. Prve zaraze se obino javljaju u
polovinom maja i od tada poinje stalna borba sa boleu.
Tokom maja i juna dolazi do brzog rasta lastara, cvetanja i
zametanja boboca. Ovo je period kada se velikom brzinom
uveava zelena masa i formiraju grozdovi i kada je loza
najosetljivija na napad plamenjae. Ovo je vreme umerenih
temperatura praeno estim pljuskovima koji su idealni za
irenje sekundarnih zaraza plamenjae. Jedina pouzdana
zatita loze u ovo vreme moe biti u unutranjosti biljke.
je jedan od malobrojnij
pravih sisteminih
fungicida na naem
tritu iju aktivnu materiju mefenoksam (metalaksil-M)
tretrirana biljka brzo usvaja i ravnomerno rasporeuje u
unutranjosti. Druga aktivna materija ovog dvokomponentnog
fungicida folpet ostaje na povrini pruajui preventivnu
zatitu od zaraza plamenjaom. Sisteminost ovog fungicida
daje mu sposobnost kurativnog delovanja tj. ubijanja gljive
koja je ve prodrla u biljku kao i mogunost unutranje zatite
nove zelene mase koja je izrasla izmeu tretiranja. Na ovaj
nain se obezbeuje pouzdana zatita od plamenjae sve do
poetka formiranja bobica.
Plamenjaa moe nainiti najveu tetu napadom na grozdove.
Bobice mogu biti direktno zaraene od poetka formiranja pa
do veliine zrna graka (5 7 mm). Napadnute bobice se sue a
grozd ostaje rehuljav i lak. Nakon toga perioda bobice stradaju
tako to plamenjaa napadne drku bobice, osui je i presee
dotok hranljivih materija u bobicu. Ovakve bobice se sue, a
simptomi se najee pripisuju sivoj trulei, ziolokim
poremeajima ili naglim promenama vremena. Za zatitu
grozdova mora se izabrati ekasan preparat koji e spreiti
zarazu pokoice i peteljke i sauvati sortne karakterisitike
groa neophodne za proizvodnju najkavlitetnijih vina.
je fungicid najnovije
generacije najekasniji
u zatiti bobica vinove
loze. Jedinstvena osobina ovog fungicida je takozvani
LOK+FLO efekat. LOK efekat podrazumeva vrsto vezivanje
preparata za zelenu masu i prodiranje u votani sloj bobice
koji slui kao rezervoar u kome je aktivna materija
mandipropamid zatiena od ispiranja kiom ve posle 20-tak
minuta od primene i iz koje se spreava infekcija. FLO efekat
postepeno kretanje aktivne materije mandipropamid prema
unutranjosti bobice tj prema naliju lista ime se tite i
delovi koji nisu bili direktno izloeni rastvoru sredstva.
Mandipropamid se takoe kree i horizontalno kroz votanu
prevlaku obezbeujui homogenu zatitu svih biljnih delova.
Druga aktivna matrerija u preparatu: folpet prua zatitu na
povini biljke, spreavajui kljijanje spora plamenjae.
Ovo je najmoniji fungicid za zatitu grozda vinove loze od
plamenjae. On prua pouzdanu i dugotrajnu zatitu bez obzira
na vremenske uslove i ne utie negativno na fermentaciju vina i
njegove karakteristike. Primenjuje se u koliini od 2,5 kg/ha u
intervalima od 10-12 dana od poetka formiranja bobica do
faze arka.
Oprez pred kraj sezone
Siva trule grozdova
Redovan protivnik u borbi za kvalitetno vino
Siva trule (Botrytis cinerea) je dobro poznata vinogradarima
kao bolest koja je u stanju da na kraju sezone umanji kvalitet
groa do te mere da je od njega nemogue dobiti iole
pristojno vino. Bolest utie na smanjenje eera u bobicama i
dovodi do poremeaja u fermentaciji kojom se dobija nestabilno
vino loeg ukusa i tamne boje koje se teko uva.
april 2011 Optimalna tehnologija proizvodnje
4
Efekat na bobici
april 2011 Optimalna tehnologija proizvodnje
5
Ova gljiva napada cvasti loze realtivno rano gde dovodi do
suenja cvetova, koji kasnije predstvaljaju izvore zaraze kada se
grozd zatvori. Bobice posle formiranja pokoice postaju
relativno otporne ukoliko ne doe do njihovog oteenja
pepelnicom, insektima gradom ili na neki drugi nain, to
predstavlja otvorena vrata za ulaz sive trulei u grozd.
Agrotehnike mere koje pomau u borbi sa sivom trulei su
dobra provetrenost biljke u zoni grozdova, kontrolisana primena
azotnih ubriva i spreavanje oteenja grozdova. Poto se
siva prevlaka na grozdovima javlja dosta kasnije od poetka
infekcije, tretiranja moraju biti preventivna.
Zatita vinove loze
je dvokomponentni
fungicid odlinog
delovanja na sivu trule
koji se smatra standardom ekasnosti u suzbijanju ove bolesti
svuda u svetu. Ima protektivno i sistemino delovanje te titi
bobice loze i spolja i iznutra. Preporuuje se preventivna
primena usmerena na zonu grozdova i to u tri navrata: u
precvetavanju, u fazi zatvaranja grozda i u vreme arka a
najkasnije 28 dana pred berbu u koliini od 0,8 kg/ha za
tretiranje itave biljke ili 0,6 kg/ha za tretiranje zone grozdova.
Takoe, ukoliko doe do oteenja grozdova gradom ili olujnim
vetrom, neophodno je obaviti tratiranje u to kraem roku kako
bi se spreile zaraze kroz otvorene rane na grozdovima.
klijanje
spora
porast
infekcione
hife
prodiranje
u tkivo
irenje
micelije
Fludiksonil Ciprodinil
insekticidi
fungicidi
herbicidi
nedostatak hraniva
lastari
2 - 5 cm
lastari
10 - 15 cm
lastari
30 - 50 cm
poetak
cvetanja
bobice veliine zrna graka
(posle cvetanja)
zatvaranje
grozda
promena boje
bobica (arak)
pred
berbu
PERGADO F
2,5 kg/ha
Cikade
Grinje (akarinoza i erinoza)
Pepeljasti i uti groani moljci
Plamenjaa, crna pegavost
i crvena pale
Pepelnica
Siva plesan
Korovi
Nedostatak gvoa - hloroza
Poveanje prinosa i kvaliteta
groa
utroak vode (l/ha) 400 600 - 800 800 - 1000 1200 - 1600 1000 - 1400
KARATE ZEON
0,25 l/ha
VERTIMEC + Okvaiva
0,75-1 l/ha
AFFIRM + Okvaiva
1,5 kg/ha
INSEGAR
0,6 kg/ha
PERGADO C
5 kg/ha
RIDOMIL GOLD COMBI
2 kg/ha
QUADRIS MAX
2 l/ha
THIOVIT JET
8 kg/ha
THIOVIT JET
3-5 kg/ha
SWITCH
0,6-0,8 kg/ha
SWITCH
0,6-0,8 kg/ha
QUADRIS MAX
2 l/ha
SEQUESTRENE 138 Fe
10 - 20 g/okotu
TOPAS
0,25-0,40 l/ha
ISABION
2,5-3 l/ha
ISABION
2,5-3 l/ha
ISABION
2,5-3 l/ha
FUSILADE FORTE
1,3 - 1,8 l/ha viegodinji travni korovi
REGLONE FORTE
2,5-3,5 l/ha irokolisni korovi
Potovani vinogradari,
Proizvodnja groa i vina kod nas svakodnevno raste. Obzirom
da u savremenoj tehnologiji dobijanja visokokvalitetnih vina
skoro da vie nema tajni, klju kvalitene proizvodnje ostaje u
vinogradu. Samo od kvalitenog i zdravog groa moe se dobiti
vrhunsko vino.
Zbog toga smo ovom prilikom izabrali nekoliko najaktuelnijih
tema iz oblasti zatite i nege vinograda koje bi Vam mogle
pomoi da postignete taj cilj. Savremen pristup ovoj oblasti
usmeren je prvenstveno na zatitu grozdova od cvetanja do
berbe, to je u vezi sa potrebama za kvalitetnom sirovinom za
vino. Sve vea panja se posveuje i preventivnoj zaiti od
novih bolesti koje se teko iskorenjavaju iz vinograda.
Uz nadu da emo vam ovim barem malo pomoi u Vaem
svakodnevnom tekom i uvek neizvesnom poslu, elimo Vam
da Vas ove godine poslui vreme i cena groa i da na jesen
oberete puno kvalitenog groa za vrhunska domaa vina.
Srdano Vaa,
Na tim
Regionalni predstavnici:
Vesna Cer / zapadna i juna Baka / +381 63 65 31 93
vesna.cer@syngenta.com
Tomislav Vareka / srednji i juni Banat / +381 63 81 22 737
tomislav.varecka@syngenta.com
umadinka Mihajlovi / Srem i Mava / +381 63 11 52 556
sumadinka.mihajlovic@syngenta.com
Livija Na / severna Baka i severni Banat / +381 63 601 712
livija.nadj@syngenta.com
Dragan Anti / centralna Srbija / +381 63 277 463
dragan.antic@syngenta.com
Aleksandar Otir / istona i centralna Srbija / +381 63 10 69441
aleksandar.ostir@syngenta.com
Struni saradnici:
ore Rasi / Inija / +381 63 255 213 djordje.syngenta@gmail.com
Nenad Lazarevi / Novi Sad / +381 63 606 374
nenad.syngenta@gmail.com
Zoltan Agoton / Baka Topola / +381 63 606 427
zoltan.syngenta@gmail.com
Ljubia Elesin / Vrbas / +381 63 606 438 ljubisa.syngenta@gmail.com
Saa Antonijevi / Panevo / +381 63 607 137
sasa.syngenta@gmail.com
Aleksandar Kremi / Vrac / +381 63 607 148
aleksandar.syngenta@gmail.com
Dragan Oegovi / Zrenjanin / +381 63 607 573
dragan.syngenta@gmail.com
Darko Dolinaj / Sremska Mitrovica, abac / +381 63 608 470
darko.syngenta@gmail.com
Bojan Miti / Leskovac / +381 63 608 754 bojan.syngenta@gmail.com
Optimalna tehnologija proizvodnje
Novosti