Predavanje Java PDF

Uvod
ta je program
Kako napisati pravilno program za raunar
Prednosti i mane korienja Jave
Kako program napisan u Javi promeniti u formu koju
svaki raunar razume
Primer Java koda i komentari
Uvod u programiranje 1 Java

Uvod
SI1P1 2004
1/15
Pisanje programa i spremanje hrane
SI1P1 2004
SI1P1 2004
2/15
Pisanje programa i spremanje hrane
3/15
SI1P1 2004
4/15
ta predstavlja raunarski program
Kompajliranje
Da bi raunar mogao da izvri odreene zadatke (na

primer odtampa ocene koje student dobije na ispitu),
moraju mmu se zadati instrukcije za obavljanje
zadatka
Skup instrukcija koje vode raunar da izvri odreeni
zadatak ine raunarski program
Mi piemo program (skup instrukcija) u programskim
jezicima kao to su C, Pascal ili Java
Koristimo ove programske jezike jer su razumljivi
oveku
Ali kako raunar razume instrukcije koje mu
zadajemo?
Raunari ne razumeju programe napisane u

programskim jezicima kao to su Pascal i Java
Programi se moraju prvo kompajlirati ili prevesti u
mainski kod koji raunar moe da izvrava
Program i postupak pomou koga se kod
programskog jezika prevodi u mainski kod naziva se
kompajler i kompajliranje
Razliite platforme, ili hardver sa operativnim
sistemom zahtevaju razliit mainski kod, programi
se moraju odvojeno kompajlirati za razliite
platforme
SI1P1 2004
5/15
Kompajliranje
SI1P1 2004
6/15
Java kompajliranje
Java kompajler stvara bytecode, a ne mainski kod
Bytecode se konvertuje u mainski kod pomou Java
interpretera
Tako se moe pokrenuti bytecode na bilo kom raunaru koji
ima instaliran Java interpreter
SI1P1 2004
7/15
SI1P1 2004
8/15
Pokretanje programa
Pokretanje programa
Ulazni podaci (inputs)

Mogu se dobiti iz mnogih izvora, kao to je korisnik, fajlovi, ili drugi programi
Mogu biti u razliitim formama, kao to je tekst, slika ili zvuk
Izlazni podaci (outputs)

Takoe mogu biti u razliitim formama, kao to su brojevi, slike, zvukovi, ili
komande drugim programima
SI1P1 2004
9/15
Izvravanje programa
SI1P1 2004
10/15
Primer
elite da napiete program koji sabira dva broja

ta predstavlja ulazne podatke za va program?
dva broja
ta va program radi?
sabira dva broja
ta je izlaz vaeg programa program?

zbir dva broja
SI1P1 2004
11/15
SI1P1 2004
12/15
Kompajliranje i izvravanje programa u Javi
Prednosti korienja Jave
Kada se jednom kompajlira Java program, tada se

bytecode moe izvravati na bilo kojoj maini koja
ima Java interpreter
Zato to se ne mora rekompajlirati prgram za svaku
mainu, Java je platformski neutralna
Java je bezbedna. Drugim reima, Java i kompajler
tite raunar od estih programerskih greaka i
opasnih operacija
Java standardizuje mnoge korisne operacije kao to
je upravljanje mrenim konekcijama i obezbeuje
grafiki korisniki interfejs
SI1P1 2004
13/15
SI1P1 2004
Mane korienja Jave
Primer
Izvravanje bytecode pomou interpretera je sporije

nego izvravanje mainskog koda, koji je specifian
za svaku posebnu platformu.
Korienje specifinih mogunosti pojedine
platforme (Windows taskbar) je teko pomou Java
jezika jer je platformski neutralan.
Da bi sse pokrenuo Java program na vie maina,
mora se instalirati Java interpreter na svakoj od njih
/* HelloWorld klasa prikazuje Hello,

World! na ekranu */
public class HelloWorld {
public static void main(String[] args) {
// Prikaz Hello, World!
System.out.println("Hello, World!");
}
}
SI1P1 2004
15/15
SI1P1 2004
14/15
16/15
Komentari
Pregled lekcije
Komentari se koriste da opiu napisani kod i da se bolje

razume smisao. Java kompajler ga ignorie.
Komentari se dobijaju korienjem
//, to definie komentar do kraja linije
/* */, to definie komentar za sve to se nalazi
izmeu, ukljuujui vie linija
Primeri dve vrste komentara:
ta je program
Kako napisati pravilno program za raunar
Prednosti i mane korienja Jave
Kako program napisan u Javi promeniti u formu koju
svaki raunar razume
Primer Java koda i komentari
/* HelloWorld klasa prikazuje Hello,

World! na ekranu */
// Prints Hello, World!
SI1P1 2004
17/15
18/15
SI1P1 2004
Uvod
ta su promenljive

Promenljive i osnovni tipovi podataka
SI1P1 2004
19/15
Tipovi promenljivih
Imena promenljivih
Dodele vrednosti
Primitivni tipovi podataka

Ostali tipovi podataka (String)
SI1P1 2004
20/15
Promenljive
Promenljive
U matematikoj algebri, promenljive su simboli koji

predstavljaju odreene vrednosti u formulama
Na primer promenljiva x u sledeoj formuli

f(x)=x*2+2
Moe predstavljati bilo koju numeriku vrednost
Slino, promenljive u raunarskim programimasu
simboli koji predstavljaju odreene podatke
21/15
SI1P1 2004
Promenljive i Java
SI1P1 2004
Promenljive u Javi imaju svoj tip.

Tip promenljive definie koja vrsta vrednosti se
moe zapamtiti u okviru promenljive
Analogija sa kutijom tip promenljive je veliina ili
oblik prazne kutije
U formuli
Promenljiva x je broj.
Ako je x simbol koji predstavlja re Singidunum,
formula nema smisla.
SI1P1 2004
Pomeri KutijuX na policu A

Postavi predmet Z u KutijuX
Otvori KutijuX
Ukloni sadraj iy KutijeX
22/15
Tipovi promenljivih u Javi
f(x)=x*2+2
Promenljive se mogu predstaviti kao prazne kutije u

koje se mogu smestiti odreene vrednosti
Na kutiju se moe nalepiti nalepnica sa imenom, na
primer KutijaX i koristiti vie puta
Takoe mogu se obavljati odreene operacije, bez
obzira na sadraj same kutije:
23/15
Celobrojni tipovi:
int: veina brojeva se predstavlja pomou ovog
tipa
long: veliki brojevi, u oblasti istraivanja, finansija,
raunara.
short: mali brojevi, ne mnogo korisno.
byte: veoma mali brojevi
Floating Point (Decimalni) tipovi:
float: Single-precision decimalni brojevi
double: Double-precision decimalni brojevi
Ostali tipovi:
String: tekstualni tip.
boolean: tano ili netano (true ili false)
char: Alfanumeriki karakteri
SI1P1 2004
24/15
Deklaracija promenljivih u Javi
Dodela vrednosti promenljivih u Javi
Promenljive se kreiraju tako to se deklarie njihov

tip i ime na sledei nain:
tip ime;
Deklarisanje celobrojne promenljive sa imenom x:
int x;
Deklarisanje stringa sa imenom pozdrav:
String pozdrav;
U prethodnim primerima promenljive nisu dodeljene
vrednosti, ve su samo formirane prazne kutije
SI1P1 2004
25/15
Imenovanje promenljivih u Javi
Dodela vrednosti promenljivih se obavlja koristei sledeu

sintaksu:
ime = vrednost;
Na primer:
x = 100;
pozdrav=Zdravo;
Nelegalno je dodeliti promenljivoj vrednost pogrenog tipa:
x = Zdravo;
x = 1.2;
pozdrav = 123;
U okviru jednog koraka moe se promenljiva deklarisati i
dodeliti joj se vrednost
int x =100;
String pozdrav=Zdravo;
SI1P1 2004
26/15
Imena promenljivih (identifikatori) mogu biti

proizvoljne duine, ali moraju poeti sa:
slovo (a z),
znak dolar ($),
ili, donjom crtom ( _ ).
Imena promenljivih ne mogu sadravati specijalne
operacione simbole kao to su +, -, *, /, &, %, ^, ...
Korienje rezervisanih rei Jave je takoe
nelegalno.
Na primer class, static, int, ...
SI1P1 2004
27/15
Java je case-sensitive razlikuju se mala i velika

slova.
Bosko nije isto kao bosko, odnosno BOSKO.
Treba birati imena promenljivih koja su
informativna.
Dobar izbor: int studentIspitOcena;
Lo izbor: int tempvar3931;
Preporuka je da imena promenljivih poinju malim
slovom i da svaka re unutar imena poinje sa
velikim: studentIspitOcena.
SI1P1 2004
28/15
Celobrojni tip
Koja imena su validna?
1.$amount
2.6tally
3.my*Name
4.salary
5._score
6.first Name
7.total#
8.short
SI1P1 2004
29/15
String tip
SI1P1 2004
30/15
Racionalni tip
String nije primitivan tip podataka. Oni nasleuju

klasu Object, diskutovae se kasnije.
String je niz karaktera izmeu apostrofa i na
primerneki tekst.
Stringovi mogu koristiti specijalan operator + koji

kreira novi String:
String pozdrav= Zd+ ravo;
String josJedanPozdrav= pozdrav+ !;
SI1P1 2004
Postoje etiri osnovna celobrojna tipa podataka:

byte, short, int, long.
Svaki tip ima maksimalnu vrednost, baziranu na
njihovoj binarnoj reprezentaciji:
Bytes: 8-bits, 128
Short: 16-bits, 215 32,000
Int: 32-bits, 231 2 billion
Long: 32-bits, 263 veoma veliko
Integer Overflows: ta se deava ako se pokua
smestiti vea vrednost u tip podataka?
31/15
Inicijalizuju decimalnu vrednost broja:

double y = 1.23;
double w = -3.21e-10; // -3.21x10-10
Koristi se d da bi se vrednost prikazala kao
decimalna:
double y = 1d/3; // y = .333333333
double z = 1/3; // z = 0.0 Zato?
Float se moe definisati kao i double, ali treba
dodati i f:
float z = 1.23f;
Double je precizniji nego Floats, ali izvravanje
operacija due traje
SI1P1 2004
32/15
Logiki tip
Karakter
Boolean (logiki tip) je tip podataka koji se koristi u

situacijama kada postoje dve opcije tano ili
netano (true ili false).
Vrednosti true i false su case sensitive. Ne prihvata
se True ili TRUE.
Ovaj tip podataka se koristi za testiranje osobina
podataka i za kontrole toka
Primer:
boolean daLiCitati = true;
boolean fileOpen = false;
SI1P1 2004
33/15
Pitanja
Koje tipove podataka treba koristiti za sledee informacije?:
1. Broj stanovnika Srbije
2. Broj stanovnika na Zemlji
3. i
4. Status dokumenta (otvoren/zatvoren)
5. Ime
6. Prvo slovo imena
7. $ 237.66
int
long
double
boolean
String
char
SI1P1
2004
double
Karakter je tip podataka koji se koristi da bi se

predstavio pojedinaan karakter, kao to je slovo,
broj, odreeni znak ili neki drugi simbol.
Karakteri su pojedinani simboli smeteni izmeu
jednostrukih navodnika
Ne treba ih izjednaavati sa String-ovima.
Primer:
char prvoSlovoImena = 'e' ;
char pitanje = '?' ;
SI1P1 2004
34/15
Iskazi
35/15
Iskazi su komande koje dovode do odreenih

dogaaja
Svi iskazi moraju se zavravati sa ;
Deklarisanje promenljiv je jedan iskaz
Dodeljivanje vrednosti promenljivoj je jedan iskaz
Poziv metoda ili funkcije su iskazi:
System.out.println(Hello, World);
U narednim lekcijama emo uiti kako da se
kontrolie izvravanje iskaza
SI1P1 2004
36/15
Rezervisane rei
SI1P1 2004
Tipovi podataka
37/15
38/15
SI1P1 2004
Tipovi podataka

Operatori
SI1P1 2004
39/15
SI1P1 2004
40/15
10
Uvod
ta su operatori
ta su operatori
Aritmetiki operatori, kao to su +, Operator dodele vrednosti
Inkrement/Dekrement operatori, ++
Relacionalni operatori
Kondicionalni operatori
41/15
SI1P1 2004
Grupe operatora
SI1P1 2004
Aritmetiki operatori,
Operator dodele vrednosti
Inkrement/Dekrement operatori
U nastavku predavanja svaka grupa e se razmatrati

detaljno
SI1P1 2004
42/15
Aritmetiki operatori
Postoji 5 razliitih groupa operatora:
Operatori su specijalni simboli koji se koriste za:

-matematike funkcije
-iskaze dodele vrednosti
-logika uporeivanja
Primeri upotrebe operatora:
3+5
// korienje + operatora
14 + 5 4 * (5 3)
// korienje +, -, *
operatora
Izrazi su kombinacija promenljivih, konstanti i
operatora i definiu odreenu vrednost
43/15
Java ima 6 osnovnih aritmetikih operatora:

+ sabiranje
- oduzimanje
* mnoenje
/ deljenje
% modul (ostatka)
^ eksponent
Prioritet ili izvravanje operacija koje se nalaze u
okviru izraza moe se definisati u akronimu
PEMDAS.
SI1P1 2004
44/15
11
Proritet izvravanja operacija
Proritet izvravanja operacija
Proritet izvravanja operacija(PEMDAS)

1.Parentheses - zagrade
2.Exponents - eksponenti
3.Multiplication and Division from left to right
mnoenje i deljenje posmtrano sa leve strane ka
desnoj
4.Addition and Subtraction from left to right sabiranje i oduzimanje posmtrano sa leve strane ka
desnoj
SI1P1 2004
45/15
Primer: 10 + 15 / 5;
Rezultat se razlikuje u zavisnosti od toga da li se
prvo izvrava sabiranje ili deljenje
(10 + 15) / 5 = 5
10 + (15 / 5) = 13
Ako ne postoje zagrade Java e izvriti drugi sluaj
Trebalo bi koristiti uvek zagrade da bi se izbegla
konfuzija
SI1P1 2004
46/15
Celobrojno deljenje
Operator dodele vrednosti
U prethodnom primeru rezultat deljenja (10 + 15) / 5 je bio

celobrojan (5).
Ali ta se deava ako hocmo da izvrimo operaciju 63 / 35?
U zavisnosti od tipa podatka u kome su smeteni brojevi,
dobijamo razliite rezultate.
int i= 63;
int j= 35;
System.out.println(i/ j);
Izlaz: 1
double x= 63;
double y= 35;
System.out.println(x/ y);
Izlaz: 1.8
Rezultat celobrojnog deljenja je samo ceodeo dobijenog
rezultata!
Osnovni operator dodele (=) dodeljuje

vrednost ex promenljivoj var
var= expr;
Java dozvoljava da se kombinuju aritmetiki
i operator dodele u jedinstven operator
Primeri:
x= x+ 5; je isto to i x+= 5;
y= y* 7; je isto to i y*= 7;
SI1P1 2004
47/15
SI1P1 2004
48/15
12
Inkrement/dekrement
Inkrement/dekrement
++ se zove inkrement operator. Koristi se da bi se

poveala vrednost promenljive za 1.
Na primer:
i= i+ 1;
Moe se napisati i kao:
++i;
ili i++;
-- se zove dekrement operator. Koristi se da bi se
smanjila vrednost promenljive za 1.
i= i-1;
Moe se napisati i kao :
--i;
ili i--;
SI1P1 2004
49/15
Inkrement/dekrement
SI1P1 2004
50/15
Postfix forma i++, i -- prvo izvri ceo izraz, pa onda

povea/smanji vrednost promenljive
Primer:
int numOranges= 5;
int numApples= 10;
int numFruit;
numFruit= numOranges++ + numApples;
numFruit je dobio vrednost 15
numOranges je dobio vrednost 6
SI1P1 2004
Inkrement / dekrement operator ima dve forme :

-Prefix forma
++i; --i;
-Postfix forma
i++; i--;
Prefix forma prvo doda/oduzme 1 od promenljive i
tek onda nastavi sa ostalim operatorima u izrazu
Primer:
int numOranges= 5;
int numApples= 10;
int numFruit;
numFruit= ++numOranges+ numApples;
numFruit je dobio vrednost 16
numOranges je dobio vrednost 6
51/15
Relacionalni operatori uporeuju dve vrednosti

Dobijeni rezultat je logikog tipa (true ili false) u
zavisnosti od relacije operanada
SI1P1 2004
52/15
13
Primer relacionalnih operatora
int x= 3;
int y= 5;
boolean result;
1) result= (x> y);
U ovom sluaju vrednost promenljive result je false
zato to 3 nije vee od 5
2) result= (15 == x*y);
U ovom sluaju vrednost promenljive result je true
zato to proizvod 3 i 5 jeste jednak 15
3) result= (x != x*y);
zato to proizvod 3 i 5 jeste razliit od 3
SI1P1 2004
53/15
Tabela istinitosti
Kondicional operatori se jo nazivaju i boolean

(logiki) operatori, jer koriste samo izraze koje
imaju vrednosti true ili false.
SI1P1 2004
54/15
Primer
boolean x= true;
boolean y= false;
boolean result;
1. result= (x&& y);
U ovom sluaju vrednost promenljive result je false
2. = ((x|| y) && x);
SI1P1 2004
55/15
(x|| y) je true
(true && x) je true
SI1P1 2004
56/15
14
Korienje && i ||
Korienje && i ||
Java izvrava skraeno izraunavanje: to znai da

pri izraunavanju && i || izraza sa leve ka desnoj
strani, im se pronae rezultat prestaje se sa daljim
izraunavanjem.
Primer:
(a && (b++ > 3))
(x || y)
Java e izraunati
a pre (b++ > 3)
x pre y
SI1P1 2004
57/15
Primer
(a && (b++ > 3));

ta se deava ako je a false?
Java nee ni izraunavati izraz (b++ > 3), ako je
levi operand false, jer je rezultat automatski false.
To dovodi do toga da se vrednost b nee
inkrementirati
(x || y);
ta se deava ako je x true?
Slino, nee se izraunati vrednost desnog
operanda, jer je rezultat sigurno true.
SI1P1 2004
58/15
Operatori
1) Kolika je vrednost promenljive number?

int number= 5 * 3 3 / 6 9 * 3;
2) Kolika je vrednost promenljive result?
int x= 8;
int y= 2;
boolean result= (15 == x * y);
3) Kolika je vrednost promenljive result?
boolean x= 7;
boolean result = (x< 8) && (x> 4);
4) Kolika je vrednost promenljive numCars?
int numBlueCars= 5;
int numGreenCars= 10;
intnumCars= numGreenCars+++ numBlueCars+ ++numGreeenCars;
SI1P1 2004
59/15
Sve o Java operatorima
http://java.sun.com/docs/books/tutorial/java/nutsandbolts/
opsummary.html
SI1P1 2004
60/15
15
Izrazi
Rezervisane rei
Izrazi su komande koje dovode do odreenih

dogaaja
Svi izrazi moraju se zavravati sa ;
Deklarisanje promenljiv je jedan izraz
Dodeljivanje vrednosti promenljivoj je jedan izraz
Poziv metoda ili funkcije su izrazi:
System.out.println(Hello, World);
U narednim lekcijama emo uiti kako da se
kontrolie izvravanje izraza
SI1P1 2004
61/15
Tipovi podataka
SI1P1 2004
SI1P1 2004
62/15
Tipovi podataka
63/15
SI1P1 2004
64/15
16
Uvod

Kontrole toka
SI1P1 2004
65/15
ta su kontrolne strukture
SI1P1 2004
66/15
if struktura
Bez kontrolnih struktura, raunar bi izvravao

instrukcije iz programa korak-po-korak
Kontrolne strukture omoguavaju promenu:
redosled po kome e se instrukcije izvravati
koje instrukcije e se izvravati
kontrola toka samog programa
Kontrolne strukture ukljuuju:
blokovske izraze (sve to se nalazi unutar
velikih zagrada)
izraze odluivanja
petlje
SI1P1 2004
ta su kontrolne strukture
Tipovi kontrolnih struktura:
Blok
Izrazi odluivanja
Petlje
67/15
if klauzula doprinosi uslovnom izvravanju

programa
if (expression) {
statement;
}
next_statement;
Izraz expression mora biti logikog tipa i njegova
vrednost mora biti true ili false
Ako je vrednost izraza expression true, izvravaju
se izrazi statement, pa nakon njih next_statement
Ako je vrednost izraza expression false, izrazi
statement se nee izvriti i program e nastaviti sa
izvravanjem next_statement
SI1P1 2004
68/15
17
if struktura
if-else struktura
Osnovna if struktura se moe proiriti dodavanjem else
uslova, da bi se definisalo ta se deava ukoliko uslov nije
ispunjen
if (expression) {
statement1;
}
else{
statement2;
}
next_statement;
Ponovo izraz expression mora biti logikog tipa i njegova
vrednost mora biti true ili false
Ako je vrednost izraza expression true, izvravaju se izrazi
statement1, pa nakon njih next_statement.
Ako je vrednost izraza expression false, izvravaju se izrazi
SI1P1 2004
statement2, pa nakon njih next_statement.
SI1P1 2004
69/15
if-else struktura
70/15
Ugnjeeni if-else
Mogue je kombinovati vie if-else izraza jedan

unutar drugog i nataj nain dobiti viestruke upite
if (grade == 'A')
System.out.println(Pera je dobio A.");
else if (grade == 'B')
System.out.println("Pera je dobio B.");
else if (grade == 'C')
System.out.println("Pera je dobio C.");
else
System.out.println("Pera je dobio F.");
SI1P1 2004
71/15
SI1P1 2004
72/15
18
switch struktura
switch struktura
switch struktura je drugi nain da se testira vie vrednosti

jednog izraza
Vrednost izraza expression mora biti tipa char,byte,short ili
int, ali ne moe biti long,float, String ili double.
switch (expression) {
case value1:
statement1;
case value2:
statement2;
default:
default_statement;
}
Napomena: Svaki izraz nakon true sluaja e se izvriti
SI1P1 2004
73/15
switch struktura
SI1P1 2004
74/15
switch struktura
break; izraz definie raunaru izlazak iz switch strukture

switch (expression) {
case value1:
statement1;
break;
case value2:
statement2;
break;
default:
default_statement;
break;
}
SI1P1 2004
75/15
SI1P1 2004
76/15
19
switch struktura
Petlje
SI1P1 2004
77/15
Petlje dozvoljavaju izvravanje izraza ili bloka vie

izraza nekoliko puta
Postoje tri tipa petlji u Javi:
for petlje
while petlje
do-while petlje (nee se razmatrati u okviru ovog
kursa)
SI1P1 2004
78/15
for petlja
for petlja
for (inicijalizacija; uslov; inkrement){

//izrazi
}
Kontrola for petlje je definisana u okviru prve
zagrade i sastoji se iz tri dela
1.Prvi deo, inicijalizacija, postavlja poetne uslove
petlje i izvrava se pre samog starta petlje
2. Petlja se izvrava sve dok je uslov true i ponavlja se
izvravanje izraza
3. Trei deo kontrolnih informacija je inkrement,koji se
koristi za promenu brojaa petlje. Ovaj postupak se
izvrava na kraju svake iteracije petlje.
SI1P1 2004
79/15
SI1P1 2004
80/15
20
for petlja
for petlja
for(int div = 0; div<1000; div++) {

if(div% 12 == 0){
System.out.println(div+je deljivo sa 12");
}
}
U okviru izvravanja ovog primera e se prikazati
svaki broj od 0 do 999 koji je deljiv sa 12.
SI1P1 2004
81/15
while petlja
Ako se u uslovu inicijalizacije i inkrementa

pojavljuje vie od jedne promenljive, tada su ove
promenljive odvojene zarezom.
for (i=0,j=0; i*j<1000; i++,j+=2) {
System.out.println(i+"*"+j+"="+i*j);
}
Ne mora se popuniti svaki deo kontrole petlje, ali
mora postojati dva puta simbol ;
for (int i=0; i<100; ) {
sum+=i;
i++;
}
SI1P1 2004
82/15
while petlja
while (expression){
statement
}
while petlja se izvrava sve dok logiki izraz

expression ima vrednost true. Kada expression
postane false, izvravanje se nastavlja sa prvom
instrukcijom iza petlje
Izraz se proverava na poetku petlje, pa ako
inicijalno ima vrednost false, telo petlja se nee
izvriti nijednom.
SI1P1 2004
83/15
SI1P1 2004
84/15
21
while petlja
Korienje break naredbe
U prethodnim primerima je naredba break koriena u okviru

switch strukture.
U petljama,ova naredba se moe koristiti da bi se izalo iz
trenutne petlje
int index = 0;
while (index <= 10){
index++;
if (index==3)
break;
System.out.println(Indeks je + index);
}
Indeks je 1
Indeks je 2
SI1P1 2004
85/15
Petlja unuta petlje
SI1P1 2004
Pitanja 1
Mogue je unutar bilo koje vrste petlje ubaciti bilo

koju vrstu petlje
SI1P1 2004
86/15
87/15
U okviru programa realizuje se i opcija za podizanje

para sa rauna. Kako treba koristiti if strukturu da
bi se korektno izvrila data opcija.
If struktura se koristi da bi se proverilo da li je iznos
koji se podie manji ili jednak trenutnom iznosu u
banci.
SI1P1 2004
88/15
22
Pitanja 2
Pitanja 3
Kako se moe implementirati funkcija

AbsoluteValue, funkcija koja kao rezultat vraa
pozitivnu vrednost unetog broja
Bolje je koristiti if strukturu nego switch.
for (int i=100; i>=0; i--) {

System.out.println(i);
}
SI1P1 2004
ta je rezultat izvravanja sledee petlje?
89/15
Brojevi od 100 do 0.
SI1P1 2004
90/15
ta su nizovi

Nizovi na
nain organizovanja podataka
SI1P1 2004
91/15
Niz je serija odeljaka koji slue za smetanje

podataka.
To je u stvari blok promenljivih.
U Javi, nizovi mogu da obuhvate samo jedan tip
podataka.
Na primer niz moe obuhvatiti samo lanove koji su
celobrojni borjevi ili samo lanove koji su stringovi
SI1P1 2004
92/15
23
Nizovi
Nizove definie tip, ime i veliina.

Niz od tri celobrojne veliine koji se zove prices:
Niz od tri string veliine koji se zove people
Deklarisanje nizova
Pojedinana vrednost u okviru niza je element niza.

Pozicija svakog elementa u okviru niza je njegov
indeks.
SI1P1 2004
93/15
Rezervisanje prostora
int prices[];
SI1P1 2004
94/15
Indeksi
Za razliku od obinih promenljivih pri korienju

nizova, potrebno je rezervisati eljenimemorijski
prostor. (U jeziku C postoji naredba malloc())
Koristi se kljuna re new da bi se rezervisala
memorija:
imeNiza = new tipPodataka[veliina];
prices = new int[3];

people = new String[4];
Prvi primer rezervie prostor za niz celih brojeva
veliine 20, a drugi primer niz Stringova veliine 10.
Moe se kombinovati deklaracija sa rezervisanjem
int[] prices=new int[3];
SI1P1 2004
int[] prices;
String[] people;
Na drugi nain deklarisanje je mogue:
tipPodataka imeNiza[];
Deklaracija nizova je slina deklaraciji obinih

promenljivih, samo to se koriste srednje zagrade [
].
tipPodataka[] imeNiza;
95/15
Pojedinanom elementu niza se pristupa pomou

njegovog indeksa.
U Javi indeksi kreu od broja 0 i poslednji ima
indeks n-1, gde je n veliina niza.
Na primer niz prices ima veliinu 3, i njegovi
elementi imaju indekse 0, 1, i 2.
uvati se Array out of Bounds greaka.
imeNiza[indeks]
Sa elementima niza se moe postpuati kao sa
obinim promenljivima
prices[0] = 6;
prices[1] = 80;
prices[2] = 10;
SI1P1 2004
96/15
24
Korienje nizova
Inicijalizacija nizova
Elementima niza Stringova se pristupa na identian

nain:
String[] people;
people = new String[4];
people[0] = Lana;
people[1] = Pera;
people[2] = Mika;
people[3] = Maja;
SI1P1 2004
97/15
Korieni pojmovi
String[] people= {Lana,Pera, Mika, Maja};

int[] prices = {6, 80, 10};
Svi elemnti niza i ovom sluaju moraju biti istog
tipa.
SI1P1 2004
98/15
Pitanja
Rezervisanje prostora kreiranje prznaog

memorijskog prostora, u koji e se smestiti niz.
Inicializacija Popunjavanje rezervisanog prostora
za niz sa inicijalnim vrednostima.
Element pojedinani lan niza.
Indeks pozicija elementa u okviru niza.
Veliina ili duina niza - Broj elemenata niza.
SI1P1 2004
Mogu se definisati i svi elementi niza, pri njegovom

deklarisanju.
Tada se koristi velika zagrada da bi se odvojili
elementi niza od ostatka koda i zarez da bi se
odvojili pojedinani elementi.
99/15
Koje od sledeih naredbi ne kreiraju niz
SI1P1 2004
100/15
25
Duina niza
Primer
Svaki niz ima svoju osobinu kojoj se moe pristupiti

po imenu length
Pristup ovoj osobini se odvija na sledei nain:
imeNiza.length;
String[] people = {Lana,Pera, Mika, Maja};
int numPeople = people.length;
Vrednost promenljive numPeople je 4.
Nizovi su uvek iste duine. Njihova duina se ne
moe menjati od trenutka kada su kreirani.
SI1P1 2004
101/15
Primer 2
Primer koda:
String[] names = {Lana,Pera, Mika, Maja};
for(int i=0; i<names.length; i++)
System.out.println(names[i]+!");
Rezultat:
Lana!
Pera!
Mika!
Maja!
SI1P1 2004
102/15
Primer 3
Koji je sadraj niza c nakon izvravanja datog

programskog segmenta?
int [] a = {1, 2, 3, 4, 5};
int [] b = {11, 12, 13};
int [] c = new int[4];
for (int j = 0; j < 3; j++) {
c[j] = a[j] + b[j];
}
SI1P1 2004
103/15
SI1P1 2004
104/15
26
Primer sortiranja 1
Primer sortiranja 2
public class BubbleSort {

int[] test = {52,654,15,994,2,35,12,5,7,9};
for (int j = 1; j < test.length; j++) {
for (int i = 1; i < test.length; i++) {
if (test[i - 1] > test[i]) {
final int tmp = test[i - 1];
test[i - 1] = test[i];
test[i] = tmp;
}
}
}
for (int i=0; i<test.length; i++) {
System.out.println(test[i]);
}
}
}
SI1P1 2004
105/15
Dvodimenzionalni nizovi
public class BubbleSort {

int[] test = {52,654,15,994,2,35,12,5,7,9};
boolean sortirano = false;
while (!sortirano){
sortirano = true;
for (int i = 1; i < test.length; i++) {
if (test[i - 1] > test[i]) {
final int tmp = test[i - 1];
test[i - 1] = test[i];
test[i] = tmp;
sortirano = false;
}
}
}
for (int i=0; i<test.length; i++) {
System.out.println(test[i]);
}
}
SI1P1
} 2004
Dvodimenzionalni nizovi
Nizovi koji su do sada razmatrani mogu se

posmatrati kao jedan red vrednosti
Dvodimenzionalni niz se moe posmatrati kao
mrea (ili matrica) vrednosti.
Svakom elementu dvodimenzionalnog niza se moe
pristupiti pomou dva indeksa: redni broj reda i
redni broj kolone.
Dvodimenzionalni niz je u sutini niz iji je svaki
element novi niz
SI1P1 2004
106/15
107/15
Primer: Karta zemljita je podeljena na mreu 20 x

55 razliitih imanja. U svakom polju treba upisati
povrinu odreenog imanja.
Prvo je potrebno deklarisati dvodimenzionalni niz:
double[][] heights;
heights= new double[20][55];
Ovaj dvodimenzionalni niz ima 20 redova i 55
kolona
Da bi se pristupilo pojedinanom imanju koje se
nalazi u 11-om redu i 23-oj koloni:
heights[11][23]
SI1P1 2004
108/15
27
Viedimenzionalni nizovi
Podnizovi mogu biti razliitih duina:

int[][] a = new int[3][];
int[] b = {1,2,3};
int[] c = {4,5,6,7};
int[] d = {8};
a[0]= b; a[1] = c; a[2] = d;

Metodi
Mogu se definisati i viedimenzionalni nizovi:

int[][][][] a; // 4-D niz
SI1P1 2004
109/15
Sadraj lekcije
110/15
Koncept metoda
ta je metod
Zato koristimo metode
Kako da deklariemo metode
etiri dela metoda
Kako pozvati metod
Svrha metoda main
Neki primeri metoda
SI1P1 2004
SI1P1 2004
111/15
Metodi se jo nazivaju i funkcije ili procedure.

Metod je nain da se odreeni broj koraka integrie
u poseban deo koda i na taj nain posebno poziva i
obrauje.
Kada bi sve mogli da se koriste metodi?
izraunavanje kvadratne formule, prikaz na
ekranu, ...
SI1P1 2004
112/15
28
Koncept metoda
Izraunavanje kvadratnog korena
Metodi mogu da prihvate ulazne podatke u formi
Nakon toga mogu da izvre odreene operacije sa

argumentima
Na kraju mogu da vrate vrednost koju su dobili kao
rezultat izraunavanja, t.j. da generiu izlaz
argumenata
SI1P1 2004
113/15
Izraunavanje kvadratnog korena
Kvadratni koren je dobar primer upotrebe metoda.

Metod koji slui za dobijanje kvadratnog korena
prihvata broj kao argument i kao rezultat vraa
kvadratni koren od tog broja.
SI1P1 2004
114/15
Deklarisanje metoda
Izraunavanje kvadratnog korena obuhvata i vie

meukoraka izmeu operacija prihvatanja ulaznog
podatka i generisanja izlaza.
Kada se koristi ovaj metod, korisnika ne interesuju
pojedinani koraci. Jedino to mu je potrebno je da
se dobije korektan rezultat.
Skrivanje internog rada metoda od korisnika, ali
obezbeivanje korektnog rezultata se naziva jo i
Metod ima 4 dela: tip rezultata, ime, argumente, i

telo metoda
Tip, ime i argumenti, zajedno, se jo nazivaju i
potpis metoda
apstrakcija
SI1P1 2004
115/15
SI1P1 2004
116/15
29
Tip rezultata metoda
Generisanje rezultata
Tip rezultata metoda moe biti bilo kog tipa

podataka.
Tip metoda se odreuje na osnovu tipa podataka
koji se generie kao izlaz.
Metod moe i da ne vraa rezultat, u kom sluaju se
deklarie kao tipa void.
SI1P1 2004
117/15
Generisanje rezultata
U okviru metoda se koristi naredba return da bi se

definisao rezultat izvravanja operacije metoda.
Njegova forma je:
return vrednost_izvravanja;
Tip promenljive vrednost_izvravanja mora da
bude istog tipa kao i tip samog metoda:
double sqrt(int num) {
double answer;
// Izrauna se vrednost kvadratnog korena num
// i rezultat smesti u promenljivu answer
return answer;
}
SI1P1 2004
118/15
void metod
Metod se zavrava odmah nakon izvravanja

naredbe return
Zato je u veini sluajeva return naredba poslednja
naredba u okviru metoda
Metod moe imati i vie return naredbi.
int absoluteValue(int num){

if (num < 0)
return num;
else
return num;
}
SI1P1 2004
119/15
Metod tipa void ima return naredbu bez definisane

specifine vrednosti
return;
Na prvi pogled se ini da je ovaj pristup beskoristan,
ali se u praksi void esto koristi.
Dobar primer je metod kada je potrebno samo neto
prikazati na ekranu.
Kao se u okviru metoda tipa void ne navede naredba
return, podrazumeva se da se ona izvrava na kraju
metoda
SI1P1 2004
120/15
30
Argumenti metoda
Argumenti metoda
Metodi mogu dobijati ulazne podatke u formi

argumenata.
Argumenti se koriste kao promenljive u okviru tela
metoda.
Kao promenljive, i argumentima se mora
specificirati tip.
Argumenti se definiu unutar zagrada koje se nalaze
iza imena metoda.
double podeli(double a, double b) {

double odgovor;
odgovor = a / b;
return odgovor;
}
SI1P1 2004
121/15
Poziv metoda
pow(2, 10); //rauna 2 na 10
SI1P1 2004
SI1P1 2004
122/15
main metod
Da bi se pozvao odreeni metod, potrebno je

specificirati ime metoda, iza koga treba navesti listu
argumenata odvojenih zarezom i u okviru zagrada
Ako metod nema argumenata, treba navesti ime

metoda sa praznim zagradama:
size();
Neki metodi mogu sadrati re static pre tipa
metoda:
static double divide(double a, double b) {
return a / b;
}
Vie argumenata metoda se odvajaju zarezom:

double pow(double x, double y)
Argumenti mogu biti razliitog tipa
int indexOf(String str, int fromIndex)
Telo metoda je blok specificiran sa velikim
zagradama, { }. U okviru tela metoda se definiu
akcije metoda.
Argumenti metoda se mogu koristiti bilo gde u
okviru metoda.
Svi metodi moraju imati velike zagrade bez obzira
da li se telo metoda sastoji od jedne naredbe ili ak
od nijedne.
123/15
Do sada smo koristili jedino metod main

Ovaj metod je taka odakle uvek poinje
izvravanje Java programa
main metod je static i ima strog format koji se mora
potovati:
...
}
SI1P1 2004
124/15
31
main metod
Primer
class SayHi{
System.out.println("Hi, " + args[0]);
}
}
Ako se otkuca java Program arg1 arg2 argN u
okviru komandne linije, sve nakon imena klase se
automatski uitava u niz pod imenom args:
java SayHi Bosko
U ovom primeru lan args[0] e sadravati String
Bosko", i izlaz proma e biti "Hi, Bosko"
SI1P1 2004
static double addSometimes(num1, num2){

double sum;
if (num1 < num2){
sum = num1 + num2;
String completed = completed;
return completed;
}
}
125/15
Primer
SI1P1 2004
126/15
Primer
class Greetings {
public static void main(String args[]) {
String greeting = "";
for (int i=0; i < args.length; i++) {
greeting += "Jambo " + args[i] + "! ";
}
System.out.println(greeting);
}
}
Nakon kompaliranja i pokretanja
java Greetings Lana Pera Maja
izlaz e biti "Jambo Lana! Jambo Pera! Jambo
Maja!"
SI1P1 2004
ta nije u redu u sledeem delu programa
127/15
class Max {
if (args.length == 0) return;
int max = Integer.parseInt(args[0]);
for (int i=1; i < args.length; i++) {
if (Integer.parseInt(args[i]) > max) {
max = Integer.parseInt(args[i]);
}
}
System.out.println(max);
}
}
java Max 3 2 9 2 4 dobija se izlaz 9
SI1P1 2004
128/15
32
Najvaniji pojmovi
Metod je odvojeni deo koda koji moemo pozivati i

izvravati vie puta, a napisan je samo jednom
Metodi u Javi imaju 4 dela: tip podatka koji vraaju,
ime, argumente, telo.
Tip podatka koji se vraa i argumenti mogu biti
primitivni tip podataka (na primer int) ili sloeni (na
primer Object)
main je specijalni Java metod koji Java interpreter
trai kada eli da pokrene class fajl
main ima strog format:
public static void main(String args[])
SI1P1 2004
129/15
Do sada smo nauili
SI1P1 2004
130/15
ta moe biti problem
Tipove podataka: int, double, boolean, String

Promenljive: Pamte vrednost odreenog tipa.
Nizovi: Pamte vie vrednost odreenog tipa.
Kontrolne strukture: If-then, For petlje ...
Metodi: Delovi koda kojima moemo proslediti
argumente i izvriti ih.
Da li je to sve to nam je potrebno?
SI1P1 2004

Objekti i klase
131/15
Neki podaci se pamte zajedno.

String[] imena
int[] ocene
Metodi poinju da se komplikuju.
Metodi mogu vratiti rezultat samo jednog tipa.
Programeri ne ele da razmiljaju o svim
neprikazanim tipovima.
SI1P1 2004
132/15
33
Apstrakcija
ta je objekat
Objekti su alati za primenu apstrakcije.

Pokuavamo apstraktovati odreene detalje da bi se
suoili sa kompleksnim problemima.
Apstrakcija je fundamentalni koncept u raunarskim
naukama.
Problem je i da se ne primenjuje suvie apstrakcije.
Umee je znati oje detalje treba sakriti, a koje treba
prikazati.
SI1P1 2004
133/15
ta je objekat
SI1P1 2004
134/15
Zato koristiti objekte
SI1P1 2004
Objekat ima dva dela:

Stanje: Osobine objekta.
Ponaanje: Stvari koje objekat moe da uradi.
Primer automobila:
Stanje: Boja, vrsta motora, automatik
Ponaanje: koiti, ubrzati, svirati, voziti u
odreenom smeru
Primer oovek:
Stanje: Teina, visina, pol, godite
Ponaanje: Jesti, spavati, vebati, uiti
135/15
Modularnost: Jednom kada se objekat definie,

moe se koristiti u proizvoljnom broju aplikacija.
Sakrivanje informacija: programere ne zanima kako
objekat funkcionie, ve samo njegov interfejs.
Primer:
Razliiti automobili mogu koristiti iste delove.
Ne zanima vas kako motor funkcionie, sve dok
moete da vozite automobil.
SI1P1 2004
136/15
34
Klase
Klase
Klasa je uzorak ili kalup pomou koga se stvara

objekat
Svaka klasa moe sadrati:
- lanove podataka (osobine/karakteristike
objekta/klase)
- Metode (definiu ponaanje objekata dobijenoh od
klase)
- Konstruktore (specijalne metode)
SI1P1 2004
137/15
Prva klasa: prekidacZaSvetlo
Osnovna anatomija klase

public class imeKlase{
lanove podataka
Konstruktori
Metodi
}
SI1P1 2004
138/15
Klase
class prekidacZaSvetlo{
boolean upaljeno = true;
}
Re class govori okruenju da elimo da definiemo
novi tip Object-a.
Klase su definicije stanja i ponaanja.
Objekti su instance klasa.
Sve u okviru Jave je objekat i ima svoju klasu.
SI1P1 2004
139/15
SI1P1 2004
140/15
35
Prva klasa: prekidacZaSvetlo
Definisanje ponaanja
}
Koje stanje prekidacZaSvetlo moe imati?
Stanje se pamti u okviru polja, ovde je to upaljeno
Poljima se prilazi na sledei nain:
imePromenljive.imePolja
Kasnije e biti rei o drugim vrstama polja
Koje ponaanje prekidacZaSvetlo moe imati?
SI1P1 2004
141/15
Korienje objekata
SI1P1 2004
142/15
Konstruktori
Konstruktori povezuju objekte sa podacima koji su

im potrebni da bi se inicijalizovali
Objekti imaju default konstruktor koji nema nijedan
argument, kao prekidacZaSvetlo().
Mogu se definisati sopstveni konstruktori koji mogu
imati proizvoljan broj argumenata.
Konstruktori nemaju tip povratka i moraju imati isto
ime kao klasa:
ImeKlase(definisanje argumenata) {
telo konstruktora
}

prekidacZaSvetlo s = new prekidacZaSvetlo();
System.out.println(s.upaljeno);
s.pritisni();
System.out.println(s.upaljeno);
}
Pomou new se kreira novi objekat.
Iza new mora se navesti konstruktor.
Metodi se pozivaju na sledei nain:
imePromenljive.imeMetoda(argumenti)
ta se dobija kao izlaz ovog programa?
SI1P1 2004
void pritisni() {
this.upaljeno = !this.upaljeno ;
}
}
Re this se odnosi na pojedinani objekat
Pomou this.upaljeno se pristupa polju upaljeno.
Koje ponaanje prekidacZaSvetlo sada moe imati?
143/15
SI1P1 2004
144/15
36
Konstruktori
Konstruktori
class prekidacZaSvetlo {
boolean upaljeno ;
void pritisni() {
this.upaljeno = !this.upaljeno ;
}
prekidacZaSvetlo (boolean pocetnoStanje) {
this.upaljeno = pocetnoStanje;
}
}
Konstruktor prekidacZaSvetlo() vie ne postoji.
Kako se sada pravi instanca objekta?
prekidacZaSvetlo() {
prekidacZaSvetlo(true) ;
}
prekidacZaSvetlo (boolean pocetnoStanje) {
this.upaljeno = pocetnoStanje;
}
145/15
SI1P1 2004
prekidacZaSvetlo
SI1P1 2004
146/15
prekidacZaSvetlo - druga verzija
boolean daLiJeUpaljeno() {
return upaljeno;
}
void pritisni() {
upaljeno = !upaljeno;
}
}
SI1P1 2004
}
Moe se definisati vie konstruktora.
Konstruktori se mogu meusobno pozivati.
int upaljeno = 1;
boolean daLiJeUpaljeno() {
return upaljeno == 1;
}
void pritisni() {
upaljeno = 1 - upaljeno;
}
}
147/15
SI1P1 2004
148/15
37
Apstrakcija
Problem apstrakcije
Obe prethodne verzije se imaju isto ponaanje.

Klasu prekidacZaSvetlo treba tretirati kao
apstrakciju: ne interesuje nas unutranjikod, ve
samo njeno ponaanje
Interni kod = implementacija
Spoljanje ponaanje = interfejs
Pisanje koda i poboljanje implementacije se moe
ovbavljati sve dok je interfejs isti
Sve dok je korisnjenje objekta date klase isto, ne
zanima nas kako je dobijeno dato ponaanje.
U velikim projektima, gde ima vie timova,
programera jedino zanima njegov deo koda (na
primer Microsoft, Google, Goldman Sachs, Morgan
Stanley i finansijske kompanije)
SI1P1 2004
149/15
Ako se polja ili metodi oznae kao private, tada im

druge klase ne mogu pristupiti
Ako se polja ili metodi oznae kao public, tada im
bilo koja druga klasa moe pristupiti
Ako se ne specificira posebno da li je polje ili metod
public ili private, tada se podrazumeva da je public.
SI1P1 2004
Korisnik klase prekidacZaSvetlo koji pristupa

logikoj promenljivoj upaljeno, grei ako se ova
promenljiva promeni u celobrojnu
class PrimerGreske{
prekidacZaSvetlo ls= new prekidacZaSvetlo ();
if (ls.upaljeno) // greska!
System.out.println("upaljeno!");
else
System.out.println(Nije upaljeno!");
}
}
SI1P1 2004
150/15
Poboljana verzija klase prekidacZaSvetlo
public i private pristupi
151/15
private boolean upaljeno = true;
public boolean daLiJeUpaljeno() {
return upaljeno;
}
void pritisni() {
upaljeno = !upaljeno;
}
}
SI1P1 2004
152/15
38
Novi problemi
Promenljive i objekti
U prethodnom primeru polje upaljeno je definisano

kao private
private boolean upaljeno = true;
Ako se iz druge klase pristupa ovom polju desie se

greka pri kompajliranju
Postoje dve vrste podataka u Javi: promenljive i

objekti
Promenljive: byte, short, int, long, double, float,
boolean, char
== proverava da li dve promenljive imaju istu
vrednost
Objekti: definisani u okviru Java klasa
== proverava da li su dva objekta isti objekat
if (ls.upaljeno) // greska
SI1P1 2004
153/15
Reference
154/15
SI1P1 2004
Reference
Pomou new se uvek stvara nova jedinstvena

instanca klase
Kada se instanca povee sa odreenom
promenljivom, tada promenljiva sadri referencu ili
vezu sa datim objektom
Covek g = new Covek(Lana", 3);
Covek h = new Covek(Lana", 3);
U ovom primeru g i h predstavljaju reference na dva
razliita objekta koji u ovom trenutku imaju
identina stanja
g != h se dobija, jer g i h predstavljaju reference na

razliite objekte
Covek g = new Covek(Lana", 3);
Covek h = new Covek(Lana", 3);
Lana
3
SI1P1 2004
155/15
SI1P1 2004
Lana
3
156/15
39
Reference
Pitanja
maja1 == maja2 se dobija, jer maja1 i maja2

predstavljaju referencu na isti objekat
Covek maja1 = new Covek(Maja", 34);
Covek maja1 = maja2;
maja1
maja2
Da li je (a == b)?
int a = 7;
int b = 7;
Odgovor: Da
Da li je (g == h)?
Person g = new Person(Mwangi", 21);
Person h = new Person(Mwangi", 21);
Odgovor: Ne
Maja
34
SI1P1 2004
157/15
Pitanja
158/15
Primer BankAccount
true ili false?

Person g = new Person(James", 22);
Person h = new Person("James", 22);
Person lucy1 = new Person(Lucy", 19);
Person lucy2 = lucy1;
a) g == h
b) g.getAge() == h.getAge()
c) lucy1 == lucy2
d) lucy1.getAge() == lucy2.getAge();
SI1P1 2004
SI1P1 2004
159/15
class BankAccount{
double balance;
String name;
BankAccount(String name, doubleopenBalance){
this.name = name;
this.balance = openBalance;
}
double deposit(double amount) {
balance += amount;
return balance;
}
boolean withdraw(double amount) {
if (amount < balance){
balance -= amount;
return true;
} else return false;
}
SI1P1
} 2004
160/15
40
Java API
Sve informacije o ugraenim Java klasama i

njihovim metodama se mogu dobiti pomou
Java Application Programming Interface
(API)
Ova dokumentacija je osnov za realizaciju
bilo koje sloene Java aplikacije
SI1P1 2004
161/15

Static & Final
SI1P1 2004
Primer
Analiza
public class MyMath{

public double PI = 3.14159;
public double square (double x) {
return x * x;
}
public static void main(String[ ] args) {
MyMath m = new MyMath();
System.out.println("m: value of PI is " + m.PI);
System.out.println("m: square of 5 is " + m.square(5));
MyMath n = new MyMath();
System.out.println("n: value of PI is " + n.PI);
System.out.println("n: square of 5 is " + n.square(5));
}
}
SI1P1 2004
163/15
162/15
U prethodnom primeru, da bi se dobio kvadrat broja

5 potrebno je kreirati instancu klase MyMath:
MyMath m = new MyMath();
Tada se poziva metod square() sa argumentom 5:
m.square(5);
Rezultat poziva metoda square() sa instancama m i
n je isti:
m: value of PI is 3.14159
m: square of 5 is 25
n: value of PI is 3.14159
n: square of 5 is 25
Metod square() se ponaa isto bez obzira koja ga
instanca poziva
SI1P1 2004
164/15
41
Analiza
MyMath - ponovo
Vrednost promenljive PI = 3.14159 je ista za sve

instance klase MyMath.
Zato je potrebno smestiti vrednost PI nezavisno za
svaku instancu klase MyMath?
Da li je mogue smestiti jednu vrednost promenljive
PI za celu klasu MyMath?
SI1P1 2004
165/15
static PI

// add keyword "static" to field declaration
public static double PI = 3.14159;
// add keyword "static" to method declaration
public static double square (double x) {
return x * x;
}
// main method is always declared "static"
public static void main( String[ ] args) {
// MyMath m = new MyMath();
// MyMath n = new MyMath(); -No longer need this line!
// Now invoke square() method on the MyMathclass
System.out.println("Valueof PI is " + MyMath.PI);
System.out.println("Squareof 5 is" + MyMath.square(5));
}
}
166/15
SI1P1 2004
final
U prethodnom primeru je dodata re static kod

deklaracije konstante PI:
public staticdouble PI = 3.14159;
Na taj nain je definisano da postoji samojedna
vrednost promenljive PI za sve instance klase
MyMathclass
PI je sada podatak koji pripada klasi
SI1P1 2004
167/15
Promenljiva PI je deklarisana sa
public static double PI = 3.14159;
I na ovaj nain je mogue promeniti njenu
vrednost:
MyMath.PI= 999999999;
Da bi se definisala kao konstanta potrebno je
koristiti re final:
public static final double PI = 3.14159;
Kada se jednom promenljiva deklarie kao final,
njena vrednost se ne moe menjati!
SI1P1 2004
168/15
42
MyMath nova verzija
final
SI1P1 2004
169/15
static metod

// add keyword finalto field declaration
public static finaldouble PI = 3.14159;
public static double square (double x) {
return x * x;
}
public static void main( String[ ] args) {
System.out.println("Valueof PI is " +
MyMath.PI);
System.out.println("Squareof 5: " +
MyMath.square(5));
}
}
Jo jedan primer upotrebe final

public static final Point ORIGIN =new Point(0,0);
Time smo zabranili promenu vrednosti promenljive
na sledei nain:
MyMath.ORIGIN= new Point(3, 4);
ALI! I dalje se mogu pozivati metodi koji na nenki
nain mogu promeniti stanje promenljive ORIGIN:
MyMath.ORIGIN.setX(4);
170/15
static metod
U primeru je dodata re "static" i pred deklaracije

metoda square():
public static double square(doublex) {
return x * x;
}
Sada je metod square() podeljen izmeu svih
instanci ove klase postoji samo jedan square
metod za celu klasu, ne jedan za svaku instancu
SI1P1 2004
SI1P1 2004
171/15
Statiki metodi ne vre operacije da specifinim

instancama njihovih klasa
Ovi metodi imaju pristup samo statikim poljima i
metodama klase
Ne mogu pristupiti nijednom elemntu koji je nestatiki
Metodi klase" je bolja definicija
Suprotni termin je metodi instance"
SI1P1 2004
172/15
43
Math klasa
Primeri static polja
Detaljniji pregled klase Math u okviru Javinog API

Ne moe se kreirati instanca klase Math, ona slui
za smetanje korisnih static metoda
Svi metodi i polja su static:
Math.sqrt(16)
Math.PI
Math.abs(-3)
SI1P1 2004
173/15
Primeri static metoda
SI1P1 2004
174/15
Pitanja
Za metode koji koriste samo argumente i na taj

nain ne koriste instance
public static double pow(double b, double p)
// Math class,
Za metode kojima trebaju samo static podaci
Takoe, koristi se i kod main metoda kod klase
pomou koje se startuje program
U trenutku startovanja programa ne postoji objekti
koje bi main metod mogao da koristi
SI1P1 2004
Konstante koje se koriste u okviru klasa (uobiajeno

je da su deklarisane pomou final)
Potrebna je samo jedna po klasi, nije potrebna po
jedna u svakom objektu
Sledea deklaracija:
public static final double TEMP_CONVERT= 1.8;
Ako se ova deklaracija promenljive TEMP_CONVERT
nalazi u okviru klase Temperature, moe se koristiti
na sledei nain:
double t = Temperature.TEMP_CONVERT * temp;
Tradicionalno (C, C++) konstante se piu velikim
slovima, PI , TEMP_CONVERT, ...
175/15
Da li sledei podaci treba da budu static ili nestatic?

Podatak koji definie brzinu svetlosti
getName() metod u okviru klase Person
zbir() metod koji kao rezultat vraa zbir dva svoja
argumenta
Podatak koji definie irinu u okviru Rectangle klase
static
non
static
non
SI1P1 2004
176/15
44
Pristup i organizacija

Organizacija
Organizacija podataka i kontrola pristupa
SI1P1 2004
177/15
U ovoj lekciji
Na raunaru postoji hiljade fajlova.

Na Internetu postoji vie miliona sajtova.
Projekat moe imati hiljade klasa.
Kako pronai odreenu klasu, fajl ili sajt?
Kako organizujemo rad u sluaju istih ili
slinih imena?
Kako se moe ograniiti pristup privatnim
podacima?
SI1P1 2004
Oblast vaenja
Oblast vaenja: Odakle moemo pristupiti

pojedinanim podacima.
Kako se koriste Java paketi.
Kako se kreiraju Java paketi.
SI1P1 2004
178/15
179/15
Oblast vaenja promenljive, polja, metode ili klase

je deo programa iz koga se moe pristupiti ovim
elementima.
Promenljivama se moe pristupiti iz bloka u okviru
koga su deklarisane.
Block se oznaava pomou { i }.
Lokalne promenljive: Promenljive koje su definisane
samo u trenutnom bloku.
Pristup polju, metama i klasama je definisana
pomou njihovih specifikatora.
SI1P1 2004
180/15
45
Anonimne promenljive
Primer oblasti vaenja promenljive
Anonimne promenljive se deifiniu i

inicijalizuju, ali se nikada ne deklariu.
U jezicima C i C++ anonimne promenljive se
tretiraju kao greka, u Javi ne.
Ove promenljive nemaju ime i ne mogu se
pozivati pa nemaju oblast vaenja.
Primeri:
System.out.println(Hello);
(new String(Hello))
(new int[] {1,2,3,4})
(Poslednji primer sadri elemente koji e se
razmatrati kasnije)
0
void foo(int x) {
1
int y = 3;
2
if (y > 0) {
3
int z= 4;
4
if (z> 0) {
5
int w= 0;
6
{
7
int v = 1;
8
} // end block
9
} // end if (z>0)
10
} // end if (y>0)
11
} // end
Iz kojih linija koda se moe pristupiti
promenljivama v, w, x, y, i z?
SI1P1 2004
181/15
Primer oblasti vaenja metoda

class TestScope {
int x = 0;
void foo(int z) {
int y = 20;
x = 10;
int z = 30; // Error
}// end foo()
void print() {
System.out.println(x);
foo(x);
/* Next line error */
System.out.println(y);
}// end print()
}// end TestScope
x je definisano za celu klasu
y je definisano u okviru metoda f(int).
SI1P1
2004
z je ve definisan u f(int) jer je argument metoda.
SI1P1 2004
182/15
Primer oblasti vaenja polja
183/15
class Scope{
int x = 3;
void foo(int y) {
int x = 2;
System.out.println(this.x);
}
int x = 1;
(new Scope()).foo(x); // AnonymousObject
}
}
SI1P1
2004
ta je rezultat izvravanja programa?
184/15
46
Primer oblasti vaenja i petlje
Pitanje
int sigma(int n) {
for (int i = 0; i<n; i++) {
int sum += i;
}
return sum;
}
Metod sigma bi trebalo da generie rezultat koji je
jednak
Zato se javlja greka pri kompajliranju?
SI1P1 2004
185/15
Pitanje 2
186/15
Pitanje 3
class TestScope {
int x = 0;
int y = 0;
void foo() {
int y;
y = 20;
x = 10;
}
void print() {
foo();
}
}
ta se sada dobija na izlazu kao rezultat izvravanja programa?
0
10
0
SI1P1 2004
class TestScope {
int x = 0;
void foo() {
int y = 20;
x = 10;
}// end foo
void print() {
int y = 0;
foo();
}// end print()
}// end Class TestScope
ta se dobija na izlazu kao rezultat izvravanja programa?
0
10
SI1P1 2004
0
187/15
class TestScope {
int x = 0;
int y = 0;
void foo() {
y = 20;
x = 10;
}
void print() {
foo();
}
}
ta se sada dobija na izlazu kao rezultat izvravanja programa?

0
10
SI1P1 2004
20
188/15
47
Imenovanje promenljivih u velikim projektima
Hijerarhijska organizacija
Veliki projekti mogu imati na hiljade klasa.

Moete saraivati i deliti klase sa ljudima koji se
nalaze irom sveta.
Kako da budete sigurni da se ime vae klase nee
poklopiti sa nekim imenom neke druge?
Moete koristiti dugaka jedinstvena imena..
UtilityClassForPreparingTaxReturnsByAnthonyGfrom
WestlandsNairobiKenya
Ovakav nain je teak za pamenje i korienje.
SI1P1 2004
189/15
Imena su organizovana u hijerarhijski raspored.

Bill Gates: Porodica: Gates, lan: Bill.
rti.etf.bg.ac.yu
254-020-5555555: Kenya (254), Nairobi (020), Broj
5555555
java.lang.String: String je klasa, u okviru lang
paketa, koji se nalazi u okviru osnovnog java
paketa.
SI1P1 2004
Definicija paketa
Paketi
Potrebno je organizovati klase u skupove ili delove

programa koji se nazivaju paketi.
Na ovaj nain se smanjuje problem konflikta imena i
prepoznavanja funkcionalnosti, na primer java.util.
Moe se ograniiti pristup na nivou paketa.
Pripadnost klase paketu se definie sa:
package imePaketa;
class
imeKlase{
/* Telo klase */
}
SI1P1 2004
191/15
190/15
Deklaracija paketa mora biti prva linija u fajlu koja

nije komentar.
Prva klasa definisan au okviru fajla mora da ima isto
ime kao i ime fajla.
Samo prva klasa moe biti tipa public.
javac i java e traiti navedene poddirektorijume ili
JAR (Java Archive) fajlove za navedeni kod:
putanja \mypkg\util za paket mypkg.util (na
Windows operativnom sistemu)
putanja /mypkg/util/arrays za paket
mypkg.util.arrays (na Unix operativnom sistemu)
SI1P1 2004
192/15
48
Korienje paketa
Specifikatori pristupa
Mogu se korisno definisati imena:

java.util.Date d = new java.util.Date();
Ili specifirati klase koje se ele koristiti:
import java.util.Date;
import java.util.ArrayList;
Mogu se koristiti sve klase iz paketa:
import java.util.*;
Paketi mogu imati pod-pakete:
import java.util.logging.*;
Default korieni paket:
import java.lang.*;
SI1P1 2004
193/15
Nivoi kontrole pristupa
Polja, metode, konstruktori i klase koje su

definisane kao public omoguavaju pristup iz bilo
koje klase bilo kog paketa.
definisane kao protected omoguavaju pristup samo
klasama koje ih nasleuju.
definisane sa paketnim pristupom omoguavaju
pristup iz bilo koje klase istog paketa. Ovakav
pristup se podrazumeva.
Polja, metode i konstruktori koji su definisani kao
private omoguavaju pristup samo kodi iz klase u
kojoj se pojavljuju.
SI1P1 2004
194/15
Primer
package examples;
class Person {
String name;
//Telo klase ce se dopuniti:
// Dodavanjem polja za rodjendan
// Dodavanjem metoda za definisanje rodjendana
// Dodavanjem metoda za citanje rodjendana
}
SI1P1 2004
195/15
SI1P1 2004
196/15
49
Primer
Primer
package examples;
class Person {
String name;
java.util.Date birthDay;
void setBirthday(java.util.Date d) {
this.birthDay = d;
}
java.util.Date getBirthday() {
return this.birthDay;
}
}
SI1P1 2004
package examples;
class Person {
String name;
Date birthDay;
void setBirthday(Date d) {
this.birthDay = d;
}
Date getBirthday() {
}
}
197/15
Primer
198/15
Primer
package examples;
import java.util.*;
class Person {
String name;
ArrayList friends;
Date birthDay;
this.birthDay = d;
}
}
}
package examples;
import java.util.ArrayList;
class Person {
String name;
ArrayList friends;
Date birthDay;
this.birthDay = d;
}
}
}
SI1P1 2004
SI1P1 2004
199/15
SI1P1 2004
200/15
50
Pojam nasleivanja
U stvarnom svetu: Mi nasleujemo svoje

gene od roditelja. Nasleujemo gene i od
drugih predaka. Moemo imati razliite oi,
teinu, visinu . . . Ali i dalje veliki broj
osobina nasleujemo od naih roditelja.
U svetu softvera: Nasleivanje kod objekata
je mnogo bolje definisano! Objekti koji
nasleuju neke druge objekte, od njih
nasleuju i stanja (polja) i ponaanje
(metode).

Nasleivanje
SI1P1 2004
201/15
SI1P1 2004
Klasa Masai
Klasa Kikuyu
public class Masai{

private String name;
private int cows;
public Masai(String n, int c) {
name = n;
cows = c;
}
public String getName() { return name; }
public int getCows() { return cows; }
public void speak() {
System.out.println(Masai");
}
}
public class Kikuyu {

private int money;
public Kikuyu(String n, int m) {
name = n;
money = m;
}
public String getName() { return name; }
public int getMoney() { return money; }
System.out.println(Kikuyu");
}
}
SI1P1 2004
203/15
SI1P1 2004
202/15
204/15
51
Problem: dupliranje koda
Primer
Prethodne dve klase imaju isto polje name i

isti metod getName
Klase esto imaju veliki broj zajednikh
polja i metoda
Dobijeni rezultat: dupliranje koda!
Koristei nasleivanje mogue je napisati
novu klasu koja nasleuje neku ve
postojeu
Postojea klasa ije osobine nasleuju
naziva se klasa roditelj" ili superklasa
Nova klasa koja nasleuje superklasu naziva
se klasa potomak" ili subklasa
Rezultat: Velika uteda koda!
SI1P1 2004
205/15
SI1P1 2004
Kenyan superklasa
Masai podklasa
public class Kenyan {

public Kenyan(Stringn) {
name = n;
}
public String getName() {
return name;
}
}
public class Masai extends Kenyan{

private int cows;
public Masai(String n, int c) {
super(n); // poziv Kenyan konstruktor
cows = c;
}
public int getCows() {
return cows;
}
System.out.println(Masai");
}
}
SI1P1 2004
207/15
SI1P1 2004
206/15
208/15
52
Kikuyu podklasa
Pitanje
public class Kikuyu extends Kenyan{

private int money;
public Kikuyu(String n, int m) {
ta se dobija na izlazu?
Masaid = new Masai(Johnson" 23);
Kikuyu c = new Kikuyu(Sheila", 2200);
System.out.println(d.getName() + " has " +
d.getCows() + " cows");
System.out.println(c.getName() + " has " +
c.getMoney() + " shillings");
Johnson has 23 cows
Sheila has 2200 shillings
super(n); // poziv
money = m;
Kenyan konstruktor
}
public int getMoney() {
return money;
}
System.out.println(Kikuyu");
}
}
SI1P1 2004
209/15
SI1P1 2004
210/15
Pravila nasleivanja
Konstruktor podklase
Koristi se slubena re extends da bi se

naznailo koja klasa nasleuje koju
klasu
Podklasa nasleuje sva polja i sve
metode superklase
Koristi se slubena re super u okviru
konstruktora podklasem da bi se
pozvao kontruktor superklase
Prva stvar koju konstruktor podklase

mora da uradi je da pozove
konstruktor superklase
Na ovaj nain se delovi koji pripadaju
super klasi konstruiu pre delova koji
su deo same podklase
Ako se ne pozove konstruktor
superklase pomou naredbe super i
superklasa ima konstruktor bez
argumenata, tada e se taj konstuktor
pozati implicitno.
SI1P1 2004
211/15
SI1P1 2004
212/15
53
Pitanje
Primer
Ako je data klasa Food:
public class Food {
private boolean raw;
public Food() {
raw = true;
}
}
I podklasa Beef:
public class Beef extends Food
{
private double weight;
public Beef(double w ) {
weight = w
}
} 2004
SI1P1
public class A {
public A() { System.out.println("I'm A"); }
}
public class B extends A {
public B() { System.out.println("I'mB"); }
}
public class C extends B {
public C() { System.out.println("I'mC"); }
}
ta e se pojaviti na ekranu nakon sledee naredbe?
C x = new C();
Je ekvivalentno sa:
public class Beef extends Food
{
private double weight;
public Beef(double w) {
super();
weight = w
}
}
I'm A
I'm B
I'm C
213/15
Preklapanje metoda
SI1P1 2004
214/15
Poziv metoda superklase
Podklasa moe preklopiti odgovarajui metod svoje superklase
Kada se preklopi odreeni metod, mogue je pozvati

kopiju tog metoda superklase koristei naredbu
super.metod()
ta se dobija na izlazu nakon izvravanja sledeih naredbi?

ThermUS thermometer = new ThermUS(100);
System.out.println(thermometer.getTemp());
212
SI1P1 2004
215/15
SI1P1 2004
216/15
54
Koje se linije nee kompajlirati
SI1P1 2004
Konverzija tipova
217/15
Primer
218/15
Primer
Kompanija ima listu Zaposlenih. Potrebno je

napraviti stranicu za plaanje z asvakog zaposlenog.
Na stranici se prikazuju opti podaci (ime,
odeljenje, koliina plaanja, ) za sve zaposlene.
Razliiti tipoi zaposenih menader, inenjerm
sotverski inenjer
Postoji stara verzija klase Employee ali je potrebno
doti veoma razliite podatke i metode za menadere
i inenjere.
Neka je neko ukljuio staru Employee klasu u ssem.
U okviroe klase postoji metod printData() za svaog
zaposlenog i ovaj metod samo prikazuje ime
zaposlnog. Potrebno je ovo promeniti, tako da se
prikazuju i informacije o plaanju
SI1P1 2004
SI1P1 2004
219/15
SI1P1 2004
220/15
55
Primer
Primer
class Employee {
// Data
private String firstName, lastName;
// Constructor
public Employee(String fName, String lName)
{firstName= fName; lastName= lName;}
// Method
public void printData()
{System.out.println(firstName+ " " + lastName);}
}
SI1P1 2004
221/15
SI1P1 2004
222/15
Primer
Primer
class Engineer extends Employee {

private double wage;
private double hoursWorked;
public Engineer(String fName, String lName, double
rate, double hours){
super(fName, lName);
wage = rate;
hoursWorked= hours;
}
public double getPay() {
return wage * hoursWorked;}
public void printData() {
super.printData();
// PRINT NAME
System.out.println("Weeklypay: $" + getPay(); }}
class Manager extends Employee {

private double salary;
public Manager(String fName, String lName,
double sal){
super(fName, lName);
salary = sal; }
public double getPay() {
return salary; }
public void printData() {super.printData();
System.out.println("Monthly salary: $" +
salary);}}
SI1P1 2004
223/15
SI1P1 2004
224/15
56
Primer
Primer
class SalesManager extends Manager {

private double bonus;
// Bonus Possible as commission.
// A SalesManagergets a constant salary of $1250.0
public SalesManager(StringfName, String lName,
double b) {
super(fName, lName, 1250.0);
bonus = b; }
public double getPay() {return 1250.0; }
public void printData() {super.printData();
System.out.println("BonusPay: $" + bonus; }
}
SI1P1 2004
225/15
SI1P1 2004
Primer
Klasa Object
public class PayRoll{

fred= new Engineer("Fred", "Smith", 12.0, 8.0);
Manager ann= new Manager("Ann", "Brown",
1500.0);
SalesManager mary= new SalesManager("Mary",
"Kate", 2000.0);
employees = new Employee[3];
employees[0]= fred;
employees[1]= ann;
employees[2]= mary;
for (int i=0; i < 3; i++)
employees[i].printData();
}
}
SI1P1 2004
227/15
226/15
Sve Javine klase implicitno nasleuju klasu

java.lang.Object
Tako da svaka klasa koja se napie automatski ima
neke metode koji pripadaju klasi Object, kao o su
equals, hashCode, i toString.
Neki od ovih metoda e se obraivati u kasnijim
lekcijama
SI1P1 2004
228/15
57
U ovoj lekciji
ta predstavlja izuzetak
Uobiajena terminologija
Zato koristiti izuzetke
Kako se deava izuzetak
Kako se obrauje izuzetak
O izuzecima koji se moraju obraditi i o
onima koji se ne moraju
Primeri Java izuzetaka
Kako napisati svoj sopstveni izuzetak

Obrada gre
greaka pomo
pomou izuzetaka
SI1P1 2004
229/15
ta predstavlja izuzetak?
230/15
Terminologija
Izuzetak je dogaaj koji se dogodio tokom

izvravanja programa i moe da prouzrokuje prekid
normalnog toka izvravanja instrukcija
Mogui razlozi izuzetaka:
Pristup elementu izvan granica niza
Pokuaj upisa u read-only dokument
Pokuaj itanja nakon kraja dokumenta
Slanje nelegalnih argumenata nekom metodu
Nelegalne aritmetike operacije (n.p. deljenje sa 0)
Otkaz hardverskih resursa
SI1P1 2004
SI1P1 2004
231/15
Kada se izuzetak (exception) dogodi koristi se izraz

da je baen izuzetak (throw)
Kada se izvre odreene operacije sa izuzetkom
kae se da je izuzetak obraen (handled)
Deo koda pomou koga se izvre odreene operacije
sa izuzetkom naziva se obrada izuzetaka (exception
handler)
SI1P1 2004
232/15
58
Zato koristiti izuzetke
Pomou kompajliranja ne mogu se odrediti sve

greke
Na ovaj nain se odvaja kod za obradu izuzetaka od
ostalog, regularnog koda
Poruke kod izuzetaka
Jasnoa i razumljivost koda (debagovanje, timski rad, ...)

Obrada izuzetaka se izvrava samo na jednom mestu
Odvojeni su delovi koda za prepoznavanje greke,

izvetavanje i obradu
Mogu se grupisati i odvojiti razliiti tipovi greaka
Mogu se obraditi greke koje prouzrokuju veoma
specifine izuzetke
233/15
SI1P1 2004
Poruke kod izuzetaka
SI1P1 2004
234/15
Primeri
Poruke od izuzetaka imaju sledei format:
[exception class]: [additional

description of exception] at
[class].[method]([file]:[linenumber])
SI1P1 2004
public class ArrayExceptionExample{

String[] names = {Bilha", Robert"};
System.out.println(names[2]);
}
}
Naredba println u navedenom kodu e dovesti do
greke i sledee poruke pri obradi datog izuzetka:
Exception in thread "main"
java.lang.ArrayIndexOutOfBoundsException: 2 at
ArrayExceptionExample.main(ArrayExceptionExample.j
ava:4)
235/15
Poruka kod izuzetka u primeru sa nizovima

java.lang.ArrayIndexOutOfBoundsException: 2 at
ArrayExceptionExample.main(ArrayExceptionExample.j
ava:4)
Koja je klasa izuzetka?
java.lang.ArrayIndexOutOfBoundsException
Kom indeksu niza se pristupa, a on je izvan granica?
2
Koji metod generie izuzetak?
ArrayExceptionExample.main
Koji fajl sadri ovaj metod?
ArrayExceptionExample.java
Koja linija fajla generie izuzetak?
4
SI1P1 2004
236/15
59
Generisanje izuzetaka
Obrada izuzetaka
Svi metodi mogu koriste naredbu throw da bi

prihvatili izuzetak
if (student.equals(null))
throw new NullPointerException();
Naredba throw zahteva poseban argument:
throwable objekat
Ova vrsta objekata je instanca bilo koje podklase
Throwable klase
Ova klasa obuhvata sve tipove greaka i izuzetaka
U okviru opisa API mogu se pronai i opisi svih
throwable objekata
Moe se koristiti try-catch blok da bi se obradio

izuzetak koji se desio
try{
// kod u okviru koga moe da se desi izuzetak
}
catch([Tip izuzetka] e) {
// ta da se izvri ako se desio izuzetak
}
SI1P1 2004
237/15
SI1P1 2004
Obrada vie izuzetaka istovremeno
finally blok
Vie moguih izuzetaka se moe istovremeno

obraditi pomou vie sukcesivnih catch blokova
try{
// kod u okviru koga moe da se desi vie izuzetaka
}
catch (IOException e) {
// obrada IOException
}
catch (ClassNotFoundException e2) {
// obrada ClassNotFoundException
}
SI1P1 2004
238/15
Moe se koristiti opcioni finally blok na kraju try-catch bloka

finally blok obezbeuje mehanizam da regulie sve to se deilo
u okviru try bloka
Moe se iskoristiti za zatvranje fajla ili oslobaanja nekog
drugog resursa
Try-Catch-Finally Blok
try{
// kod u okviru koga moe da se desi izuzetak
}
catch([Type of Exception] e) {
// ta da se izvri ako se desio izuzetak
}
finally{
// naredbe u okviru bloka e se uvek izvriti
// bez obzira ta e se dogoditi u okviru bloka
}
239/15
SI1P1 2004
240/15
60
Izuzeci koji se mogu proveriti
Izuzeci koji se ne mogu proveravati
Izuzeci koji se ne mogu proveravati (unchecked

exceptions) ili runtime izuzeci se pojavljuju u okviru
Java runtime sistema
Primeri ovih izuzetaka
Aritmetike operacije (deljenje sa nulom)
pointer exceptions (pokuaj da se pristupi lanu
objekta pomou null reference)
Izuzeci sa indeksima (pokuaj da se pristupi
elementu niza sa indeksom koji je preveliki ili
premali)
Metod koji ne sadri catch ili specificira da moe da
generie unchecked exceptions, takoe moe u
nekim sluajevima ih generisati
SI1P1 2004
241/15
Obrada izuzetaka koji se mogu proveriti

Svaki metod mora obraditi izuzetak koji se moe proveriti ili
specificirati da takav izuzetak postoji (korienjem throws
naredbe)
void readFile(Stringfilename) {
try {
FileReaderreader = new
FileReader("myfile.txt");
// read from file . . .
} catch (FileNotFoundExceptione) {
System.out.println("filewas not found");
}
}
ILI
void readFile(Stringfilename) throws
FileNotFoundException{
FileReaderreader = new FileReader("myfile.txt");
// read from file . . .
}
SI1P1 2004
Izuzeci koji se mogu proveriti (checked exceptions)

ili non-runtime exceptions su izuzeci koji se mogu
desiti izvan Java runtime sistema
Na primer izuzeci koji se mogu desiti tokom
ulazno/izlaznih operacija su non-runtime izuzeci
Kompajler proverava da li su non-runtime izuzeci
obraeni (ili specificirani korienjem throws
naredbe)
SI1P1 2004
242/15
Hijerarhija klasa
243/15
SI1P1 2004
244/15
61
Nasleivanje i izuzeci
Pisanje sopstvenih izuzetaka
Metod moe specificirati manje izuzetaka, ali ne

vie od metoda koji nasleuje
public class MyClass {
public void doSomething() throws IOException,
SQLException {
// do something here
}
}
public class MySubclass extends MyClass {
public void doSomething() throws IOException {
// do something here
}
}
Postoje najmanje 2 tipa konstruktora izuzetaka:

Default konstruktor: bez argumenata
NullPointerExceptione = new NullPointerException();
Konstruktor koji ima detaljnu poruku: postoji jedan
String argument
IllegalArgumentExceptione e =
new IllegalArgumentException(Broj mora biti
pozitivan");
SI1P1 2004
245/15
SI1P1 2004
Pisanje sopstvenih izuzetaka
Checked ili Unchecked?
Sopstveni izuzeci moraju biti podklase klase Exception i

moraju imati najmanje dva standardna konstruktora
public class MyCheckedException extends
IOException{
public MyCheckedException() {}
public MyCheckedException(String m){
super(m);}
}
public class MyUncheckedException extends
RuntimeException{
public MyUncheckedException() {}
public MyUncheckedException(String m)
{super(m);}
}
SI1P1 2004
247/15
246/15
Ako korisnik oekuje da se izuzetak pojavi, trebalo

bi da bude tipa checked
Ako korisnik ne moe da preduzme nita da bi se
oporavio od datog izuzetka, trebalo bi da bude
unchecked tipa
SI1P1 2004
248/15
62
Sadraj lekcije
Izuzeci naruavaju normalno izvravanje instrukcija

u okviru programa
Izuzeci se obrauju pomou try-catch ili try-catchfinally bloka
Metod specificira postojanje izuzetka pomou throw
naredbe
Metod koji nema catch deo ili ne specificira da
postoji unchecked izuzetak, moe da ga generie
Svaki metod mora obraditi checked izuzetke ili
specificirati da postoje
Ako se pie spostveni izuzetak, on mora biti
podklasa klase Exception i imati najmanje dva
standardna konstruktora
SI1P1 2004
249/15
U ovoj lekciji
250/15
SI1P1 2004
Osnove ulaz/izlaz
Lekcija je podeljena u dva glavna dela:

I Ulaz/Izlaz:
Ulaz ili Izlaz, i Byte ili Character nizovi
Najvanije Stream klase i njihova upotreba
Primeri itanja iz i upisa u tekstualni fajl
Primeri prihvatanja teksta sa tastature
Upotreba bafera
II Uvod u postupak parsiranja:
Delimiteri
StringTokenizer
SI1P1 2004

UlazUlaz-izlaz
I/O = Input/Output ulaz/izlaz komunikacija

izmeu raunarskog programa i spoljanjih izvora
informacija
Ukljuuje: - itanje ulaznih podataka iz izvora
Upis rezultata u krajnje odredite
itanje i upis su specifirani pomou 4 abstraktne
klase:
251/15
SI1P1 2004
Reader
Writer
InputStream
OutputStream
252/15
63
Java I/O Streams
Input i Output Stream
Java programi komuniciraju sa spoljanjim svetom

pomou Streams
Streams se koriste za itanje i upis podataka
I/O Streams su jednodirekcioni
Ulazni (Input) stream se koristi za ulazne podatke u
program
Izlazni (output) stream se koristi za podatke koji
predstavljaju rezultat izvravanja programa
Izvor i odredite podataka mogu biti: fajlovi,
mrene konekcije, drugi programi, ...
SI1P1 2004
253/15
Byte i Character
Objekat pomou koga moemo proitati ulazne

podatke je Input Stream
Objekat pomou koga moemo prikazati izlazne

podatke je Output Stream
SI1P1 2004
254/15
Najvanije Stream klase
Byte Streams se koristi da bi se itali i upisivali

podaci koji su u binarnom formatu (1 ili 0)
Na primer slike, zvuk, ...
Character Streams se koristi da bi se itali i upisivali
podaci koji su u tekstualnom formatu (karakteri)
Na primer tekstualni fajlovi, web stranice, unos

korisnika pomou tastature, ...
SI1P1 2004
255/15
FileInputStream
itanje podataka u binarnom formatu iz fajlova

FileOutputStream
Upis podataka u binarnom formatu u fajlove

FileReader
itanje tekstualnih podataka iz fajlova

FileWriter
Upis tekstualnih podataka u fajlove
SI1P1 2004
256/15
64
Rad sa Stream klasama
Java I/O klase
1. Otvaranje streama instanciranjem novog stream

objekta
2. Rad sa informacijama pomou read/write,
read/write u okviru metoda Stream klasa
3. Zatvaranje streama pozivom close() metoda datog
objekta
SI1P1 2004
257/15
Upotreba Reader klase
Paket java.io sadri klase koje s ekoriste za

itanje/upis podataka iz/u fajlove
Da bi se itali/upisivali podaci, moraju se intancirati
podklase jedne od sledee 4 abstraktne superklase:
SI1P1 2004
258/15
itanje iz tekstualnog fajla
Klasa Reader se koristi za itanje karaktera ulaznog

streama
Ova klasa sari metode za itanje pojedinanog
karaktera i niza karaktera, na primer
int read()
Klasa Reader je apstraktna, tako da se mora
instancirati u podklasi koja mora preklopiti ove
metode
SI1P1 2004
259/15
SI1P1 2004
260/15
65
BufferedReader klasa
Upotreba BufferedReader klase
BufferedReader je podklasa klase Reader

Skuplja (buffers) karakter stream iz FileReader i
sadri metod readLine() za efikasno itanje ulazne
linije karaktera
FileReader fr = new FileReader("myFile.txt");
BufferedReader br= new BufferedReader(fr);
Merod readLine() kao rezultat vraa vrednost null
ako nema vie linija za itanje
SI1P1 2004
261/15
262/15
Upis u tekstualni fajl
Klasa Writer
SI1P1 2004
Klasa Writer je apstraktna klasa koja se koristi upis

karakter stream-ova
Ova klasa sadri metode za upis pojedinanog
karaktera i stringova
Na primer void write(int c)
BufferedWriter (podklasa klase Writer) sadri
metode za efikasni upis
Metodom newLine() se upisuje prazna linija, a
metodom write(String n) se upisuju konkretni
podaci
Kada se zavri eljena operacija potrebno je
zatvoriti Write pomou metoda close()
SI1P1 2004
263/15
SI1P1 2004
264/15
66
Kopiranje fajlova
Prihvatanje podataka sa tastature
SI1P1 2004
265/15
Prihvatanje podataka sa tastature
SI1P1 2004
266/15
Zakljuak
SI1P1 2004
Unos podataka sa tastature u formi Streama se

oznaava kao "standardni" unos, ali za itanje
unetih podataka potrebno je koristiti objekat klase
Reader
InputStream se koristi kao prelazna klasa, koja
uzima podatke iz Streama i konvertuje ih u tip
Reader
Da bi se itali karakteri pomou InputStream,
potrebno ih je podeliti u okviru InputStreamReader
Da bi se itala linija po linija, potrebno je podeliti
InputStreamReader sa BufferedReader
267/15
Potrebno je prouiti hijerarhiju klasa InputStream i

OutputStream, kao i Reader i Writer u okviru Java
dokumentacije da bi se uoile sve postojee
podklase i metodi koji se mogu koristiti
Treba koristiti Java API!!!
SI1P1 2004
268/15
67
Parsiranje
Delimiteri
U okviru programa podaci se obino

konvertuju u tekstualni format pre nego to
se upiu u fajlove
Kasnije je potrebno upisane podatke iz
tekstualnih fajlova konvertovati u originalne
podatke
Proces dekodovanje teksta u podatke se jo
naziva i parsiranje
SI1P1 2004
269/15
StringTokenizer
SI1P1 2004
270/15
StringTokenizer
Kada se pokuava proitati nova ulazna linija, kao

rezultat se dobija jedan, u optem sluaju dugaki
string.
Potrebno je pronai delimitere u okviru tog stringa i
odvojiti svaki pojedinani deo informacije (tokens)
Da bi se obavila ova operacija koristi se klasa
StringTokenizer u okviru paketa java.util
SI1P1 2004
Kada su podaci smeteni u tekstualnom formatu,

delimiter karakteri se koriste da bi se odvojili delovi
(tokens) podataka
Na primer pojedinana imena u listi su odvojena
pomou delimitera '#':
Lana#Pera#Maja#Mika
Ista lista sa delimiterom novom linijom:
Lana
Pera
Maja
Mika
Ostali delimiteri koji se koriste su | ili : ili tab
271/15
Kada se formira tokenizer objekat, potrebno je

specificirati koji se karakteri koriste kao delimiteri u
konkretnom sluaju
Default konstruktori pretpostavljaju da su \t\n\r
delimiteri
StringTokenizerr = new StringTokenizer(line);
Drugi konstruktori prihvataju kao argument String
koji moe definisati proizvoljan niz karaktera kao
delimiter
String line = myFile.readline();

StringTokenizert = new StringTokenizer(line, #);
StringTokenizers = new StringTokenizer(line, ,\&\|);
SI1P1 2004
272/15
68
StringTokenizer
StringTokenizer
Korisni StringTokenizer metoda:

Metod nextToken() u formi stringa kao rezultat
vraa sledei podatak izmeu delimitera u okviru
teksta
Metod hasMoreTokens() u formi boolean vraa
rezultat true ako se u tekstu nalazi jo tokena
SI1P1 2004
273/15
SI1P1 2004
274/15
Parsiranje brojeva
esto je potrebno parsirati brojeve smetene kao

tekst u okviru Java promenljivih
Klase koje sadre statike metode za razne
konverzije su
int Integer.parseInt(Strings)
double Double.parseDouble(Strings)
Potrebno je obraditi izuzetak
NumberFormatException ako se specificirani String
ne moe konvertovati u okviru promenljive
SI1P1 2004
275/15
69

Predavanje Java PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Predavanje Java PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Predavanje Java PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Uvod

Uvod u programiranje 1 Java

Pisanje programa i spremanje hrane

Pisanje programa i spremanje hrane

ta predstavlja raunarski program

Da bi raunar mogao da izvri odreene zadatke (na

Raunari ne razumeju programe napisane u

Ulazni podaci (inputs)

Izlazni podaci (outputs)

elite da napiete program koji sabira dva broja

ta je izlaz vaeg programa program?

Kompajliranje i izvravanje programa u Javi

Prednosti korienja Jave

Kada se jednom kompajlira Java program, tada se

Mane korienja Jave

Izvravanje bytecode pomou interpretera je sporije

/* HelloWorld klasa prikazuje Hello,

Komentari se koriste da opiu napisani kod i da se bolje

/* HelloWorld klasa prikazuje Hello,

Uvod u programiranje 1 Java

Primitivni tipovi podataka

U matematikoj algebri, promenljive su simboli koji

Na primer promenljiva x u sledeoj formuli

Promenljive u Javi imaju svoj tip.

Pomeri KutijuX na policu A

Tipovi promenljivih u Javi

Promenljive se mogu predstaviti kao prazne kutije u

Deklaracija promenljivih u Javi

Dodela vrednosti promenljivih u Javi

Promenljive se kreiraju tako to se deklarie njihov

Imenovanje promenljivih u Javi

Dodela vrednosti promenljivih se obavlja koristei sledeu

Imenovanje promenljivih u Javi

Imena promenljivih (identifikatori) mogu biti

Java je case-sensitive razlikuju se mala i velika

Imenovanje promenljivih u Javi

Koja imena su validna?

String nije primitivan tip podataka. Oni nasleuju

Stringovi mogu koristiti specijalan operator + koji

Postoje etiri osnovna celobrojna tipa podataka:

Inicijalizuju decimalnu vrednost broja:

Boolean (logiki tip) je tip podataka koji se koristi u

Karakter je tip podataka koji se koristi da bi se

Iskazi su komande koje dovode do odreenih

Uvod u programiranje 1 Java

U nastavku predavanja svaka grupa e se razmatrati

Postoji 5 razliitih groupa operatora:

Operatori su specijalni simboli koji se koriste za:

Java ima 6 osnovnih aritmetikih operatora:

Proritet izvravanja operacija

Proritet izvravanja operacija

Proritet izvravanja operacija(PEMDAS)

Operator dodele vrednosti

U prethodnom primeru rezultat deljenja (10 + 15) / 5 je bio

Osnovni operator dodele (=) dodeljuje

++ se zove inkrement operator. Koristi se da bi se

Postfix forma i++, i -- prvo izvri ceo izraz, pa onda

Inkrement / dekrement operator ima dve forme :