Univerzitet u Novom Sadu

Tehniki fakultet Mihajlo Pupin

Zrenjanin

Tipografija i raunarska grafika

Typography and the computer graphics
Diplomski (Master) rad

Student: Dijana Devi

Broj indeksa: MPT 16/12
Smer: Informatika i tehnika u
obrazovanju - master

Zrenjanin 2014. godina

Univerzitet u Novom Sadu

Tehniki fakultet Mihajlo Pupin

Zrenjanin

Tipografija i raunarska grafika

Typography and the computer graphics
Diplomski (Master) rad

Mentor: Prof. dr Ivana Berkovi

Student: Dijana Devi

Broj indeksa: MPT 16/12
Smer: Informatika i tehnika u
obrazovanju - master

Zrenjanin 2014. godina

Univerzitet u Novom Sadu

Tehniki fakultet "Mihajlo Pupin" Zrenjanin
Kljuna dokumentacijska informacija
Redni broj:
RBR
Identifikacioni broj:
IBR
Tip dokumentacije:
TD
Tip zapisa:
TZ
Vrsta rada (dipl., mag, dokt):
VR
Ime i prezime autora:
AU
Mentor (titula, ime, prezime, zvanje):
MN
Naslov rada:
NR
Jezik publikacije:
JP
Jezik izvoda:
JI
Zemlja publikovanja:
ZP
Ue geografsko podruje:
UGP
Godina:
GO
Izdava:
IZ
Mesto i adresa:
MA
Fiziki opis rada:
FO
Nauna oblast:
NO
Nauna disciplina:
ND
Predmetna odrednica, kljune rei:
PO
UDK
uva se:
U
Vana napomena:
VN
Izvod:
IZ

Monografska dokumentacija
Tekstualni tampani materijal
Zavrni MSc rad
Dijana Devi MPT 16/12
Dijana Devi MPT 16/12
Tipografija i raunarska grafika
Srpski (latinica)
Srpski (latinica) / Engleski
Srbija
Vojvodina
2014.
autorski reprint
23000 Zrenjanin, ure akovia bb
(12/48/20/0 /2 /0)
Raunarska grafika
Raunarski dizajn
Tipografija, font, anatomija slova, digitalna tipografija

Biblioteka Tehnikog fakulteta Mihajlo Pupin Zrenjanin

U radu su predstavljeni osnovni elementi, principi i pravila

tipografije, te je dat kratak tutorijal o primeni tipografije u
okviru softverskog paketa Adobe Illustrator.

Datum prihvatanja teme od strane NN vea:

DP
Datum odbrane:
DO
lanovi komisije:
(ime i prezime / titula / zvanje / naziv organizacije / status)
KO

predsednik:
lan:
lan:

University of Novi Sad

Tehnical Faculty "Mihajlo Pupin" Zrenjanin
Key word documentation
Accesssion number:
ANO
Identification number:
INO
Document type:
DT
Type of record:
TR
Concents code:
CC
Author:
AU
Menthor:
MN
Title:
TI
Language of text:
LT
Language of abstract:
LA
Country of publication:
CP
Locality of publication:
LP
Publication year:
PY
Publisher:
PU
Publication place:
PP
Physical description:
PD
Scientific field:
SF
Scientific discipline:
SD
Subject, Key words:
SKW
UC
Holding data:
HD
Note:
N
Abstract:
AB
Accepted on Scientific Board on:
AS
Defended:
DE
Thesis Defend Board:
DB

Monograph documentation
Textual printed material
Graduate Master Thesis
Dijana Devi MPT 16/12
Dijana Devi MPT 16/12
Typography and computer graphics
Serbian (Latin)
English / Serbian
Serbia
Vojvodina
2014.
Autor`s Reprint
23000 Zrenjanin, ure akovia bb
(12 /48 /20 /0 /2 /0)
Computer graphics
Graphics design
Typograhy. type, anatomy of type, digital typography

Library of Technical Faculty Mihajlo Pupin Zrenjanin

This paper introduces basic elements, principles and rules

of typography. At the end, it has done a small tutorial
about using the typography in Adobe Illustrator.

president:
member:
member:

Sadraj
1. Uvod......................................................................................................3
2. Poreklo abecede....................................................................................4
2.1. Sumeri klinasto pismo...................................................................5
2.2. Egipatski hijeroglif...........................................................................5
2.3. Feniansko pismo alfabet..............................................................6
2.4. Grki alfabet....................................................................................7
2.5. Etrurci..............................................................................................8
2.6. Latinsko pismo.................................................................................9
2.7. Karolinko (franako) pismo...........................................................11
2.8. Gotika............................................................................................12
2.9. Humanistika minuskula................................................................13
3. Tipografsko pismo................................................................................13
3.1. Poeci tampane knjige..................................................................14
3.2. Razvoj tipografje fontova kroz vekove.........................................15
3.2.1. Fontovi nastali do XVIII veka - perioda industrializacije.............15
3.3.2. Period industrializacije...............................................................18
3.3.3. Kompjuterksa era......................................................................19
4. Osnovni tipografski pojmovi................................................................20
4.1. Pismo i font....................................................................................21
4.2. Rez i porodica fontova...................................................................21
4.3. Anatomija slova.............................................................................23
4.4. Tipografski merni sistem................................................................27
4.5. Razmak izmeu slova tracking, kerning i leadnig........................28
4.6. Poravnanje (Alignment).................................................................30
4.7. itljivost i itkost............................................................................32
4.8. Majuskule i miniskule.....................................................................33
4.9. Uvlake i inicijali..............................................................................34
5. Klasifkacija fontova.............................................................................35
5.1. Antikva (Old style) fontovi.............................................................35
5.2. Tranzicionalni stil (barokna antikva)..............................................36
5.3. Modern fontovi...............................................................................36

5.4. Egipatski stil (Slab serif fontovi)....................................................37

5.5. Grotesque sans serif fontovi..........................................................37
5.6. Humanist sans serif fontovi...........................................................38
5.7. Geometric sans serifni fontovi.......................................................38
5.8. Display (neformalna) pisma...........................................................39
6. Umetnost kombinovanja razliitih tipova fontova................................40
6.1. Princip slinosti..............................................................................41
6.2. Princip kontrasta............................................................................42
6.3. Konflikt...........................................................................................43
6.4. Kratka pria o danas najomrenijem fontu Comic Sans..............44
7. Tipografska hijerarhija.........................................................................45
8. Digitalna tipografja.............................................................................48
8.1. Tipografja u web dizajnu...............................................................51
9. Tipografja put od praktine primene do umetnosti..........................52
10.Rad sa tipografjom u programskim paketima Adobe Photoshop i Adobe
Illustrator...................................................................................................54
11.Tutorijal kreiranje estitke u programskom paketu Adobe Illustrator CC
..................................................................................................................55
12. Zakljuak.............................................................................................61
13. Literatura.............................................................................................62

1. Uvod
Tipografija je za tekst ono to je interpretacija za muziko delo.
Robert Bringhurst
Poev od prvog susreta sa bukvarom, mi odrastamo u jednom grafikom okruenju sa kojim
skoro srastamo, doivljavamo ga kao normalan deo svakidanjice, pa ga najee nismo ni
svesni, kao ni vazduha koji udiemo. Ali im se od njega psiholoki odmaknemo kako bismo
ga bolje sagledali, otkrijemo da u njemu ima mnogo zanimljivog i jo uvek tajanstvenog. Tek
tada emo da shvatimo koliki je znaaj pisma u ivotu oveka. ([4], str.7)
Pitajte ljude da navedu ta su najznaajniji pronalasci u istoriji sveta i uete ih da spominju
toak, telefon, atomsku bombu, prvu raunarsku mainu, itd. Komiar Mel Bruks je 1960.
godine u parodiji ovek je star 2000 godina tvrdio da je najvei pronalazak ljudskog
drutva plastina kesa. Ono to obino niko nee spomenuti jeste porodica malih oblika preko
kojih vae oi upravo prelaze to su slova alfabeta. A i alfabet je bio pronalazak i to
spektakularno uspean. [16]
Zahvaljujui postojanju slova odnosno pisma, u mogunosti smo da prouavamo prolost,
zabeleimo sadanjost i time ostavimo trag u budunosti. Slova se mogu posmatrati kao
sredstvo pomou kojeg se misli prenose na papir dajui im vizuelnu formu. Posmatrajui
njihovu formu, uviamo da svako slovo prestavlja izraz umetnosti.
Postoji odreena lepota u jeziku ma kog naroda ali i u nainu na koji se on vizuelno
prezentuje. Slova odnosno pismo predstavljaju elementarno izraajno sredstvo tipografije.
Samuel Johanson, engleski pisac XVIII veka, rekao je da je Jezik je haljina misli.Vodei se
time, tipografija se moe posmatrati kao dezen od kojeg je sainjena ta haljina. [1]
Tipografija se najjednostavnije moe definisati kao crtanje slova. Ona ispunjava ivot
modernog oveka. Bilo da je dobra ili loa, moe se videti svuda: na ulicama (saobraajni
znaci, putokazi), zgradama (nazivi razliitih institucija poput bolnica, hotela, fabrika, grafiti),
na aerodromima, na instrument tablama automobila, na telefonima, raunarskim i TV
ekranima, preciznije reeno primenjuje se svuda gde je potrebno preneti neku informaciju.
Moe se zakljuiti da su jezik i komunikacija dve pojave sa kojima je tipografija neraskidivo
povezana.
U ovom radu e biti predstavljen razvoj pisma kao elementarnog izraajnog sredstva
tipografije, objasnie se neki od osnovnih tipografskih pojmova, izvesti klasifikacija fontova
te ukazati na njen praktian znaaj i primenu u savremenom drutvu.

2. Poreklo abecede
Tipografija se najee definie kao umetnost, nauka i tehnika korienja slova i slovnog
materijala. Umetniki aspekt tipografije se lako moe uoiti, dok je nauni aspekt utkan
duboko u njenu sr. Kao nauka, tipografija se razvijala istovremeno sa razvojem tamparstva,
meutim pismo - njeno elementarno izraajno sredstvo, svoj razvoj je zapoelo mnogo
ranije, sa razvojem prvih civilizacija.
Robert Bringhurst, kanadski tipograf, rekao je da pismo predstavlja samo vrst oblik jezika,
meutim ono je mnogo vie od toga. Prema reima R. Bugarskog pismo, u smislu
vrednosnog odreenja predstavlja najvaniji znakovni sistem koji je ovek izumeo, jer na
njemu poivaju i mnogi drugi sistemi znakova, kao i ljudska civilizacija u celini. ([4], str 9.)
Prie o nastanku i razvoju pisma povezane su sa istorijom i razvojem razliitih civilizacija, a
njegov razvoj usmeravan politikim, ekonomskim, religijskim i mnogim drugim faktorima.
U ovom radu nee biti spomenuti sistemi pisanja koji su se samostalno razvijali poput
kineskog, japanskog ili arapskog sistema pisanja, ve e akcenat biti stavljen na razvoj
alfabeta.

Slika 1. Kratka istorija nastanka slova A:

(http://cdn.ilovetypography.com/img/2010/07/the-origins-of-abc.jpg)
Na slici 1. je prikazan nastanak slova A. Svoj nastanak slovo A je zapoelo kao piktogram da
bi ga feniani iscrtavali kao sliku vola (na fenianskom alef). Kako se menjao smer pisanja
tokom vekova, tako se menjala i njegova forma. Grci su slovo A uspravno postavili, jer na
njihovom jeziku re alef nije oznaavala vola pa nije bilo potrebe za iscrtavanjem
rogova. Meutim, re alef se nije izgubila, ostala je ovekoveena u prvom delu rei
alfabet, dok drugi deo rei bet predstavlja slovo feniansko slovo B, koje oznaava pojam
kua. Krenimo od samog poetka, kao to je ve reeno, sve je poelo pre oko pet hiljada
godina.

2.1. Sumeri klinasto pismo

Kolevkom pismenosti smatra se Mesopotamija, podruje na kojem su se poetkom IV
milenijuma pre nove ere poli naseljavati Sumeri.
Sumeri su zaetnici najstarije sauvane kulture, a jedno od njihovih najveih dostignua je
bilo - pronalazak pisma. Prvobitan naziv sumerskog pisma je glasio Litterae cuneatae, od
latinske rei cuneus kiln te otuda i potie naziv klinasto pismo.
Klinasto pismo spada u grupu piktografskih - slikovnih pisama. U poetku je klinasto pismo
bilo veoma sloeno i glomazno, npr. ukoliko je pisar eleo da predstavi pojam plakati, morao
je da spaja znakove za vodu i oko. Komplikovanje jezika i pojava velikog broja raznovrsnih
rei i gramatikih oblika zahtevali su da se sistem pisanja uprosti. Te se tako piktografski
sistem pisanja postepeno zamenjuje principom prenoenja pomou pisanih znakova
glasovne strane rei (fonem). [13]

Slika 2 Klinasto pismo razvoj rei od piktograma do fonetskog oblika ;

(http://cdn.ilovetypography.com/img/2010/07/cuneiform-evolution.png)
Sumersko klinasto pismo, zajedno sa elementima sumerske kulture, preuzeli su Vavilonci.
Ono se koristilo za pisanje dokumenata, zakona ali i za pisanje knjievnih dela, te je tako oko
2100. godine p.n.e. nastalo i najstarije sauvano knjievo delo Ep o Gilgameu.

2.2. Egipatski hijeroglif

U poetku, Egipani su poput Sumera upotrebljavali jednostavan oblik piktografskog pisma,
da bi se kasnije neke od tih slika koristile za opisivanje razliitih zvukova.[13] U egipatskom
pismu rei su se obeleavale slikovnim, slogovnim i alfabetskim znacima i slikovnim
odreivaima (determinativima), tako da je ono u stvari bilo kombinovano. Jo u periodu
Starog carstva (2660 2180. godina p.n.e.) dolazi do formiranja sistema azbuke u
egipatskom pismu koji se koristio za oznaavanje 24 osnovna glasa. Meutim, egipatski
pisari se pod uticajem konzervativne tradicije nisu mogli osloboditi prevazienih ostataka iz
prolosti te stvoriti iskljuivo azbuni sistem pisma. [14]

U periodu Starog carstva dolazi do pojednostavljivanja dotadanjeg pisma - nastaje uproena

verzija egipatskog sistema pisma kurziv (iskoeno pismo, koje izgleda kao da je pisano
rukom) ili kako su ga Grci nazvali hijeratsko pismo. U VIII veku p.n.e pojavljuje se
najsavreniji kurziv demotika koja je veoma slina modernoj stenografiji (stenografija
-skraeni oblik pisanja, kojim se dobija na brzini i jednostavnosti, a u sebe moe da ukljuuje
posebne simbole, skraenice itd.) [14]
Egipani su sve oblike pisanja koristili uporedno, te su sva tri oblika pisma ostala u upotrebi
do prvog veka nove ere, kada ih je potusnulo savremenije koptsko pismo1.

2.3.

F
eniansko pismo alfabet
Slika 3 Primer hijeratskog pisma za vreme vladavine XII Dinastije;
(http://cdn.ilovetypography.com/img/2010/07/literary-hieratic.png)

Slika 4 Demotika, III p.n.e.;(http://cdn.ilovetypography.com/img/2010/07/literarydemotic.png)

Najznaajnija tekovina Fenianske kulture zasigurno je alfabet, nastao u XIII veku p.n.e.
Nastanak fenianskog alfabeta, najverovatnije je bio uslovljen razvojem trgovine, jer je
regulisanje trgovinskih odnosa iziskivalo pronalaenje jednostavnog i brzog naina za
sastavljanje poslovnih dokumenata. Feniani su se stvarajui alfabetsko pismo koristili
dostignuima Starog Egipta i Vavilona. Na Sinajskom poluostrvu, na natpisima iz ruevina
egipatskog hrama, pronaeno je pismo koje predstavlja prelazni sistem od egipatskog
hijeroglifskog pisma ka fenianskom alfabetskom pismu. Ovo pismo se sastojalo od 25
kurzivnih znakova, od kojih osam predstavljaju prelaz izmeu egipatskih hijeroglifa i
fenianskih znakova. Fenianski alfabet je imao 22 znaka, koji su sluili za oznaavanje
suglasnikih glasova.
Pisali su sa desna na levo, a slova su nazivali alef, bet, gimel, dalet to je znailo vo, kua,
buomerang, vrata, itd. [12]
Ovakvo pojednostavljeno pismo, sastavljeno samo od suglasnika iz kojeg su i poslednji
tragovi piktograma izbrisani, predstavljalo je savreno sredstvo komunikacije za trgovce, jer
se lako uilo i brzo pisalo.

1 Koprtski jezik je naziv za egipatski jezik pisan grkim pismom, njime su se

sluili Kopti, potomci starih Egipana koji nisu hteli da prihvate muslimansku
veru.

Slika 5 Fenianski zapis, kraj XI veka pre nove ere;

(http://cdn.ilovetypography.com/img/2010/08/phoenician-scripts-11th-cent.png)

Fenianski alfabet je od velikog istorijskog znaaja, jer je na osnovu njega nastao starogrki
alfabet, a potom i mnotvo drugih sistema pisanja.

2.4. Grki alfabet

Trgujui sa Fenianima, Grci su postepeno preuzeli i njihov alfabet, oko 800. godine p.n.e.
Preuzimanje fenianskog alfabeta moe se posmatrati kao jedan od najznaajnijih dogaaja u
istoriji, jer su Grci govorili jezikom koji je pripadao indoevropskoj porodici jezika, kao i
drevni latinski, te je on posluio i drugim evropskim jezicima. Alfabet Stare Grke
predstavlja najstarije evropsko pismo.
Grci nisu samo iskopirali fenianska slova za svoj alfabet, ve su uveli mnoge promene, kao
to su slova za samoglasnike, to je bilo kljuno za primenjivanje ovog pisma u drugim
evropskim jezicima. Uvo]enjem slova ya samoglasnike Grci su stvorili savreno glasovno
pismo u kome svaki glas ima svoj znak. Slova dobijaju nayive alfa, beta, gama, delta... to na
grkom jeziku nema nikakvo znaenje, ve predstavljaju modifikovane fenianske nazive ya
slova, verovatno da bi ih lake izgovarali. Grci su, takoe, uveli smer pisanja sa leva na
desno, u VII ili VI veku p.n.e. Tokom prelaznog perioda pisalo se naizmenino, sa leva na
desno u jednom redu, pa s desna na levo u drugom. To predstavlja bustrofedonski redosled
pisanja. Bustorfedon (gr ) predstavlja sloenicu koja je nastala od rei
(bous) vo i (strophe)- okretati, te je bukvalan prevod glasi - okretanje vola, a
ovakav smer pisanja je dobio upravo taj naziv, jer se vo, kada vue plug, okree na kraju prve
brazde kao bi krenuo u drugu.
U razvoju grkog pisma javljaju se razlike u oblicima pisanja zavisno od materijala koji je
koriten. Te je tako postojalo sveano, klasino pismo, pogodno za urezivanje u kamen
(slika 6). U III veku p.n.e. pojavljuju se unicijalna slova mnogo slobodnije pismo za
svakodnevnu upotrebu (slika 7), koje je imalo uticaj na stvaranje irilice. Unicijalna slova su
liila na velika slova, sa tom razlikom to su se za poetna slova esto uzimali zaokrugljeni
oblici. Pored ovih, Grci su koristili i kurzivni oblik pisma (slika 8). Vremenom se arhaini
grki alfabet razvio u dva samostalna alfabeta, istonogrki i zapadnogrki. Od istonog je
nastala klasina grka azbuka, a od zapadnog latinica, jer se koristio u grkim kolonijama,
Siciliji i Junoj Italiji.

Slika 7 Grka uncijala iz IV veka;

(http://www.fpu.bg.ac.rs/studenti/Materijali/Ist
orija%20pisma.pdf)

Slika 6 Grka klasina azbuka, V vek

p.n.e., rekonstrukcija;
(http://www.fpu.bg.ac.rs/studenti/Mater
ijali/Istorija%20pisma.pdf)

2.5.
Slika 8 Grki kurziv, VI vek;
(http://www.fpu.bg.ac.rs/studenti/Materijali/Isto
rija%20pisma.pdf)

Etrurci
Smatra se da su Etrurci doli u Italiju iz zapadnog dela Male Azije (dananja Turska) te da su
prvi put u dodir sa grkom kulturom doli u vreme kada su u Italiji osnovane prve Grke
kolonije, oko 750 godine p.n.e. Etrurci ne samo da su prisvojili Grku umetnost i verske
obrede Grka, ve su usvojili i njihov alfabet. Iako Rim nije bio erurski grad, njegovi carevi
su bili Etrurci. Kraj VI i poetak V veka p.n.e. predstavljaju prelomne trenutke za etrursku
civilizaciju, proterivanje Tarkvinijevaca iz Rima oko 524. godine p.n.e. dovelo je do gaenja
ove civilizacije. Za nekoliko vekova etrurska kultura je bila asimilovana u rimsku civilizaciju,
i zauvek nestala kao poseba entitet. Meutim, njihovo pismo je ostalo i napredovalo.
Proirilo se irom sveta zajedno sa Rimskom impreijom.

2.6.

Lat
Slika 9 Abecedari iz Marsiliana, Etrurija, 700 godina p.n.e.
(http://cdn.ilovetypography.com/img/2010/08/Marsiliana-Etruria-circa-700-BC.png)

insko pismo
Latinsko pismo, sainjeno prema grkom modelu uz vano posredstvo etrurskog kao pisma
jedne upeatljive ali slabo poznate civilizacije, javlja se poev od VII veka p.n.e. u desetak
verzija na tlu Italije. (Bugarski, R. (1997): Pismo; igoja tampa XX vek, Beograd, str. 99.)
U svom klasinom obliku sadralo je svega 23 slova, dok su slova J, U i W nestali. Slovo J se
predstavljalo kao slovo I, slovo U je pisano kao slovo V, dok za slovom W nije postojala
potreba da bude uvedeno. Ipak pria o slovu Z je posebno interesantna...[13]

Slovo Z je pozajmljeno iz Grkog alfabeta. Meutim bilo je izbaeno iz upotrebe,

najverovatnije po nalogu rimskog konzula (najvii dravni inovnik Rimske Republike)
Apije Klaudija, a umesto njega se koristilo slovo G. To je trajalo sve negde do prvog veka
nove ere, kada su Rimljani shvatili da im je neophodno uvoenje slova Z, zbog velikog broja
rei koje su pozajmili od Grka. Tako da je moralo ponovo da se uvode slovo Z, ali su ga
Rimljani stavli na kraju azbuke, gde je ostalo i do danas. [13]
Rimljani su imali vie razliitih formi pisma, u zavisnosti od namene za koju je korieno te
kojim je alatima ispisivano. Pismo rimskih klesanih natpisa ima izuzetnu lepotu. Najlepim
primerom smatra se natpis u podnoju Trajanovog stuba u Rimu (slika 10). Takvo Rimsko
kapitalno pismo naziva se monumentalna kapitala i javlja se u I veku p.n.e. Slova su pisana
tako to bi ih kaligraf prvo ispisao irokom pljosnatom etkom, a zatim bi klesar urezivao
slova pratei poteze kaligrafa. Kao knjievno pismo, kapitala je ispisivana trskom ili perom
na papirusu ili pergamentu i kao takvo je poznato pod nazivom kvadratna kapitala (slika
11). Kvadratna kapitala se veoma sporo pisla, pa je negde oko V veka n.e. zamenjena
rustinom kapitalom, pismom koje je izdueno i manje svean

Slika 10 Detalj sa Trajanskog

natpisa, 144 godina nove ere;
(http://cdn.ilovetypography.com/img/2010/
07/Trajan-inscription.jpg)

Slika 11 Rimska kvadratna

kapitala Istorija pisma, str 9

Rimljani su poput starih Grka uveli jo dva tipa slova, poznata pod latinskim nazivom
majuskula (maiusculus - ovei) i minuskula (minusculus - omanji). Oba tipa slova su mogla
da budu uspravna ili ukoena (kurziv, od scriprura cursiva pismo koje tri). Minuskula se
razvila iz unicijale (unicialis veliina unce) knjikog majuskalnog pisma sa velikim ili
zaobljenim slovima, preko poluunicijale (semiunicialis) preteno crkvenog rukopisnog
pisma smanjenih slova. Poluunicijali predstavljaju neposredni izvor savremenih malih slova.
Nasuprot velikih slova koja se piu izmeu dve zamiljene linije, mala slova se piu izmeu
etiri, jer neka slova idu iznad ili ispod dveju osnovnih linija, odnosno imaju ascendere i
descendere. [4]

Slika 12 Rimska unicijala,

rekonstrukcija; Istroija pisma, str.
10

Slika 13 Rimska poluunicijala;

Istorija pisma, str. 10

Raspad Zapadnog
rimskog carstva doveo je do naglag irenja latinskog pisma, te je na
toj teritoriji tokom Srednjeg veka nastao veliki broj modifikovanih
kurzivnih minuskula, koje paleografija (pomona istorijska nauka
koja se bavi postankom i razvojem pisma) naziva nacionalnim.
Izmeu ostalog nastala su pisma poput langobardskog (na severu
Italije), vizigotskog (panija), merovinko pismo (Francuska),
insularna (ostrvska, anglo-irska) pisma itd. [4] Insularna pisma su
imala veliki znaaj za dalji razvoj pisma u Evropi, naime ona su na
britanskim ostrvima bila u upotrebi sve do XIII veka, kada ih
zamenjuje gotiko pismo. [12]

Slika 14 Insularno pismo, Engleska,

VIII vek;
(http://cdn.ilovetypography.com/img/2
010/08/Insular-and-Visigothic.jpg)

2.7. Latinsko pismo

Latinsko pismo, sainjeno prema grkom modelu uz vano posredstvo etrurskog kao pisma
jedne upeatljive ali slabo poznate civilizacije, javlja se poev od VII veka p.n.e. u desetak
verzija na tlu Italije. (Bugarski, R. (1997): Pismo; igoja tampa XX vek, Beograd, str. 99.)
U svom klasinom obliku sadralo je svega 23 slova, dok su slova J, U i W nestali. Slovo J se
predstavljalo kao slovo I, slovo U je pisano kao slovo V, dok za slovom W nije postojala
potreba da bude uvedeno. Ipak pria o slovu Z je posebno interesantna...[13]
Slovo Z je pozajmljeno iz Grkog alfabeta. Meutim bilo je izbaeno iz upotrebe,
najverovatnije po nalogu rimskog konzula (najvii dravni inovnik Rimske Republike)
Apije Klaudija, a umesto njega se koristilo slovo G. To je trajalo sve negde do prvog veka
nove ere, kada su Rimljani shvatili da im je neophodno uvoenje slova Z, zbog velikog broja
rei koje su pozajmili od Grka. Tako da je moralo ponovo da se uvode slovo Z, ali su ga
Rimljani stavli na kraju azbuke, gde je ostalo i do danas. [13]
Rimljani su imali vie razliitih formi pisma, u zavisnosti od namene za koju je korieno te
kojim je alatima ispisivano. Pismo rimskih klesanih natpisa ima izuzetnu lepotu. Najlepim
primerom smatra se natpis u podnoju Trajanovog stuba u Rimu (slika 10). Takvo Rimsko
kapitalno pismo naziva se monumentalna kapitala i javlja se u I veku p.n.e. Slova su pisana
tako to bi ih kaligraf prvo ispisao irokom pljosnatom etkom, a zatim bi klesar urezivao
slova pratei poteze kaligrafa. Kao knjievno pismo, kapitala je ispisivana trskom ili perom
na papirusu ili pergamentu i kao takvo je poznato pod nazivom kvadratna kapitala (slika
11). Kvadratna kapitala se veoma sporo pisla, pa je negde oko V veka n.e. zamenjena
rustinom kapitalom, pismom koje je izdueno i manje svean

Slika 10 Detalj sa Trajanskog natpisa, 144

godina nove ere;
(http://cdn.ilovetypography.com/img/2010/07/Trajaninscription.jpg)

Slika 11 Rimska kvadratna kapitala

Istorija pisma, str 9

Rimljani su poput starih Grka uveli jo dva tipa slova, poznata pod latinskim nazivom
majuskula (maiusculus - ovei) i minuskula (minusculus - omanji). Oba tipa slova su mogla
da budu uspravna ili ukoena (kurziv, od scriprura cursiva pismo koje tri). Minuskula se

razvila iz unicijale (unicialis veliina unce) knjikog majuskalnog pisma sa velikim ili
zaobljenim slovima, preko poluunicijale (semiunicialis) preteno crkvenog rukopisnog
pisma smanjenih slova. Poluunicijali predstavljaju neposredni izvor savremenih malih slova.
Nasuprot velikih slova koja se piu izmeu dve zamiljene linije, mala slova se piu izmeu
etiri, jer neka slova idu iznad ili ispod dveju osnovnih linija, odnosno imaju ascendere i
descendere. [4]
Raspad Zapadnog rimskog carstva doveo je do naglag irenja latinskog pisma, te je na toj
teritoriji tokom Srednjeg veka nastao veliki broj modifikovanih kurzivnih minuskula, koje
paleografija (pomona istorijska nauka koja se bavi postankom i razvojem pisma) naziva

Slika 12 Rimska unicijala,

rekonstrukcija; Istroija pisma, str.
10

Slika 13 Rimska poluunicijala;

Istorija pisma, str. 10

nacionalnim. Izmeu ostalog nastala su

pisma
poput langobardskog (na severu Italije),
vizigotskog (panija), merovinko pismo
(Francuska), insularna (ostrvska, angloirska)
pisma itd. [4] Insularna pisma su imala
veliki
znaaj za dalji razvoj pisma u Evropi, naime
ona
su
na
britanskim ostrvima bila u upotrebi sve do
XIII veka, kada ih zamenjuje gotiko pismo. [12]

Slika 14 Insularno pismo, Engleska, VIII vek;

(http://cdn.ilovetypography.com/img/2010/08/Ins
ular-and-Visigothic.jpg)

Ovo je uvod master rada, ukoliko se budete sluili ovim tekstom molim vas da
potujete pravila citiranja.
Unapred hvala