Inzenjerska Grafika I

Univerzitet u Novom Sadu
Tehniki fakultet ''Mihajlo Pupin'' Zrenjanin
INENJERSKA GRAFIKA I I
scenario u AutoCAD-u
152
2011/2012
Zrenjanin, 2011.
________________________________________________________________________________________________________
INENJERSKA GRAFIKA I scenario u AutoCAD-u

Dr Duko Leti, vanr. prof. Tehnikog fakulteta M. Pupin u Zrenjaninu
Dr Eleonora Desnica, Tehnikog fakulteta M. Pupin u Zrenjaninu.
Recenzenti:
Dr ivoslav Adamovi, red. prof. Tehnikog fakulteta M. Pupin u Novom Sadu.

Dr Dragia Tolma, red. prof. Tehnikog fakulteta M. Pupin u Novom Sadu.
Izdava:
Tehniki fakultet Mihajlo Pupin, Zrenjanin, . akovia bb.

Tel. 023/550-515, 550-519, Faks. 023/550-520.
Internet: mpupin@tfzr.uns.ac.rs
Glavni i odgovorni
urednik:
Dr Milan Pavlovi, red. prof. dekan TF Mihajlo Pupin u Zrenjaninu.
Lektor:
Steluca Muli, dipl. filolog
Slog i dizajn:
Duko Leti
tampa:
Tehniki fakultet Mihajlo Pupin, Zrenjanin
Tira:
200 primeraka, godina izdanja 2011.
CIP -
,
004.42AUTOCAD(075.8)
004.925.8(075.8)
,
Inenjerska grafika I : u AutoCAD-u / Duko Leti, Eleonora
Desnica. - Zrenjanin : Tehniki fakultet Mihajlo Pupin, 2011 (Zrenjanin
: Grafopanonija), - 579 str. : ilustr. ; 24 cm. - (Biblioteka Udbenici /
Tehniki fakultet Mihajlo Pupin, Zrenjanin ; 153)
Tira 200. - Bibliografija.
ISBN 978-86-7672-138-2
1. ,
a) ''AutoCAD'' )
COBISS.SR-ID 266859783.
________________________________________________________________________________________________________
Ova publikacija odobrena je od strane Nauno - nastavnog vea na sednici od 13. 07. 2011. god. kao
osnovni udbenik za studente Tehnikog fakulteta Mihajlo Pupin u Zrenjaninu, Univerziteta u Novom
Sadu. Sva prava zadrana. Nije dozvoljeno da bez dozvole izdavaa ni jedan deo ove knjige bude
reprodukovan ili snimljen na bilo koji nain, ili bilo kojim sredstvom, elektronskim ili mehanikim,
ukljuujui fotokopiranje, snimanje, ili drugi sistem presnimavanja informacija.
Univerzitet u Novom Sadu

Tehniki fakultet ''Mihajlo Pupin'' Zrenjanin
Duko Leti
Eleonora Desnica
INENJERSKA GRAFIKA I
scenario u AutoCAD-u
Zrenjanin, 2011.
PREDGOVOR
Publikacija INENJERSKA GRAFIKA I scenario u AutoCAD-u se objavljuje u cilju

osavremenjavanja opte tehnike kulture studenata buduih kreativnih strunjaka:
konstruktora, projektanata i menadera, prvenstveno u podruju razvojnog inenjerstva. Ta
nastojanja ovde se odnose i na njihovo upoznavanje i ovladavanje osnovnim algoritmima novih
metoda iz oblasti 2D i 3D raunarskog projektovanja. Projektovanje, podrano raunarom ili
CAD/CAM tehnologija, kroz odabrana poglavlja, realizuje se tek par decenija putem redovnih i
specijalizovanih kurseva na dodiplomskim i poslediplomskim studijama na veini mainskih,
graevinskih, arhitektonskih, saobraajnih, vojno-tehnikih i drugih visokih kola na tlu nae
zemlje. Koncipirana od izabranih sadraja i poglavlja, od kojih se oekuje da e podii nivo
edukacije iz predmeta Raunarsko projektovanje, a pre svega, odigrati primarnu ulogu u
aplikaciji u cilju reavanju mnogobrojnih problema iz teorije i prakse, ova knjiga je nastala na
osnovu rukopisa pripremljenog za predavanja i vebe autora, odranih u prethodnom periodu.
Poslednjih godina, elja autora je bila pridruivanje zajednikom cilju ka modernizaciji
udbenika koji e prvenstveno imati aplikativni karakter. U tom pogledu, knjiga je logian
nastavak prethodnog udbenika AutoCAD Mechanical 2011. Uvoenje raunara, predstavlja u
nastavi jedan od veih izazova predavaima, jer za sobom povlai i kreaciju novog modela
edukacije. Edukacija studenata bi se, u laboratorijskim uslovima, ostvarivala formiranjem
svojevrsnih istraivako-projektantskih timova (grupa), u saglasnosti sa neminovnim trendom
budunosti: raunarskim i drugim komunikacijama projektanata i konstruktora, posredstvom
grafikih jedinica i raunarskih mrea. Veliku vanost u orijentaciji u sistematizovanju novijih
tendencija u razvoju projektantskih metoda, a koja su delom prezentovana u udbeniku, odigrali
su, svakako, redovni jugoslovenski simpozijumi za proizvodno mainstvo, CAD forumi, centri za
edukaciju projektanata, kao i skupovi drugih univerzitetskih i projektantskih asocijacija u zemlji i
inostranstvu. Odgovarajue bibliografske jedinice, navedene na kraju knjige, inspirativno su
uticale na proirenje rada na udbeniku, kao i pripremu sline, specijalizovane literature u
budunosti, pre svega univerzitetskog karaktera.
Knjige imaju dvadeset jedno poglavlje i vie priloga. U prvom delu knjige daju se osnovni
pojmovi o razvoju i znaaju metoda projektovanja, fragmenti iz istorije projektovanja i
neophodni resursi potrebni projektantu. Druga i trea celina su najopirnije. Tu je predstavljen
detaljan pregled metoda projektovanja, najpre u ravni (crtanje), a zatim u prostoru
(modeliranje).
U knjizi je predstavljen vei broj ilustrativnih primera, koje studenti i drugi korisnici, na
osnovu predvienog broja asova, treba da izrade. Algoritam geometrijskog modeliranja je
koncipiran tako da sve vreme vodi korisnika od poetka do kraja reenja problema,
omoguavajui mu da samo pravilnim izborom odluke doe do rezultata. Algoritam uz
deskripciju i algoritam komandne linije (AKL) sadri dovoljno komentara, tako da student moe
lekciju i samostalno savladati. Edukativni model je potpuno otvoren. Jer za svoju implementaciju
ne zahteva posebna programerska znanja. U oekivanju je da e mnoge algoritme korisnici i
sami usavriti i racionalizovati.
Autori se sa posebnim zadovoljstvom zahvaljuje recenzentima: dr ivoslavu Adamoviu, red.
prof. i dr Dragii Tolmau red. prof., sa Tehnikog fakulteta ''Mihajlo Pupin'' Univerziteta u
Novom Sadu, na savesno izvrenim recenzijama kao i gospoi Steluci Muli, dipl. filologu
lektoru na korisnim sugestijama pri ukupnoj redakciji ovog udbenika.
20. maj 2011. god.
Autori
2D INENJERSKA GRAFIKA
__________________________________________________________________________________________________________
Kratak sadraj
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
UVOD U FENOMENOLOGIJU PROJEKTOVANJA ................................................. 1-1

OSNOVNE FAZE CAD MODELIRANJA ......................................................................1-2
STILIZACIJA I EDITOVANJE TEKSTA NA CRTEU ..................... ....................... 1-3
PRIPREMA I KREIRANJE OBJEKATA U RAVNI ..................... ............................... 1-4
PODEAVANJE PARAMETARA FAJLA CRTEA ..................... ............................. 1-5
POMONE METODE CRTANJA I MODELIRANJA ..................... ........................... 1-6
OSNOVNE METODE CRTANJA ................................................................................... 1-7
POZICIJA OBJEKTA U 2D CRTANJU ..................... ................................................... 1-6
UREIVANJE OBJEKATA NA CRTEU .................................................................... 1-8
RAFURE I PRESECI MODELA ..................... .............................................................. 1-9
FORMIRANJE I EDITOVANJE KOTA ..................... ................................................. 1-10
GEOMETRIJSKE TOLERANCIJE, KVALITET POVRINA
I ZAVARENI SPOJEVI ..................... ............................................................................ 1-11
13. INTERNE GRAFIKE KOMUNIKACIJE U MODELIRANJU ............................... 1-12
14. FORMIRANJE TEHNIKE DOKUMENTACIJE ..................... ................................ 1-13
15. POVEZIVANJE I INSERTOVANJE OBJEKATA NA CRTEU ..................... ........ 1-14
PRILOZI .................................................................................................................................. 1-16
BIBLIOGRAFIJA ................................................................................................................. 14-16
Sadraj
ii
__________________________________________________________________________________________________________
PREDGOVOR
SADRAJ
1. UVOD U FENOMENOLOGIJU PROJEKTOVANJA ........... ......................................... 1-1
Fenomenologija projektovanja .... ......................................................................................... 2-1
Projektantske moi prirode .... .............................................................................................. 2-1
Projektovanje kao deo ljudske delatnosti .... ......................................................................... 4-1
Raunarski orijentisano projektovanje .... ............................................................................. 5-1
Funkcija raunara u projektovanju .... ................................................................................... 8-1
Razvoj proizvoda podrkom raunara ................................................................................ 10-1
Znanje i tehnologija potrebna CAD projektantima .... ........................................................ 12-1
Funkcionalna struktura projektovanja ................................................................................ 13-1
2. OSNOVNE FAZE CAD MODELIRANJA ........................................................................ 1-2
Faze CAD modeliranja ......................................................................................................... 2-2
Postavka zadatka na osnovu definisanog problema .... ......................................................... 2-2
Koncepcija rada i osnovna metodologija projektovanja ...................................................... 2-2
Reavanje problema ............................................................................................................. 3-2
Verifikacija reenja .............................................................................................................. 3-2
Geometrijsko CAD modeliranje .......................................................................................... 3-3
Tipovi grafikog CAD modeliranja ..................................................................................... 6-2
Konturno predstavljanje objekata putem ianih modela .................................................... 7-2
Povrinsko modeliranje objekata ......................................................................................... 7-2
Modeliranje punih tela ......................................................................................................... 9-2
Kontrolna pitanja .................................................................................................................. 9-2
3. STILIZACIJA I EDITOVANJE TEKSTA NA CRTEU ..................... .......................... 1-3
Tehniko pismo .................................................................................................................... 2-3
Raunarski generisani stilovi i veliine slova ...................................................................... 5-3
Opcione komande: Style i Text ............................................................................................ 6-3
Algoritam: formiranje razliitih stilova teksta ..................................................................... 6-3
Formiranje jednolinijskog teksta .......................................................................................... 8-3
Algoritam: formiranje i poravnavanje jednolinijskog teksta ............................................... 8-3
Formiranje vielinijskog teksta .......................................................................................... 11-3
Opcione komande: Mtext i Ddedit ..................................................................................... 11-3
Algoritam: upisivanje vie redova teksta ........................................................................... 12-3
Algoritam: formatiranje vielinijskog teksta ...................................................................... 15-3
Struktura dijaloga Text Formatting .................................................................................... 15-3
Dodavanje specijalnih znakova .......................................................................................... 17-3
Unos teksta sa tastature ...................................................................................................... 17-3
Algoritam: editovanje vielinijskog teksta ......................................................................... 17-3
Modifikovanje kreiranog teksta ......................................................................................... 20-3
iii
__________________________________________________________________________________________________________
Algoritam: podeavanje vrednosti parametara teksta ........................................................ 20-3

Modifikovanje svojstava teksta putem dijaloga Properties ................................................ 20-3
Formiranje skiciranih objekata ........................................................................................... 21-3
Algoritam: slobodno-runo crtanje polilinijskom metodom Sketch .................................. 21-3
Algoritam: slobodno-runo crtanje linijskom metodom Sketch ........................................ 23-3
Formiranje teksta du luka ................................................................................................. 24-3
Opcione komande Arctext ................................................................................................. 24-3
Algoritam: formiranje lunog teksta .................................................................................. 24-3
Formiranje tabela ............................................................................................................... 26-3
Opcione komande Table .................................................................................................... 27-3
4. PRIPREMA I KREIRANJE OBJEKATA U RAVNI ...................................................... 1-4
Formiranje objekata u ravni ................................................................................................. 2-4
Kreiranje novog crtea ......................................................................................................... 2-4
Algoritam: startovanje programa AutoCAD ........................................................................ 2-4
Korisniki interfejs programa .............................................................................................. 4-4
Algoritam: pristup komandama za crtanje i modifikovanje crtea ...................................... 4-4
Algoritam: pristup Help-u .................................................................................................... 7-4
Metode crtanja dvodimenzionalnih objekata ....................................................................... 8-4
Kreiranje linijskih objekata .................................................................................................. 9-4
Opcione komande Line ...................................................................................................... 10-4
Algoritam: crtanje linijskog objekta .................................................................................. 10-4
Algoritam komandne linije (AKL) ..................................................................................... 11-4
Algoritam: crtanje linija, luka i krunice ........................................................................... 11-4
Algoritam: formiranje linijskih objekata na osnovu apsolutnih koordinata ...................... 13-4
AKL: formiranje poligona .................................................................................................. 14-4
Crtanje objekata metodom relativnih koordinata ............................................................... 15-4
Algoritam: upotreba relativnih koordinata ......................................................................... 16-4
Algoritam komandne linije ................................................................................................ 16-4
Prikazivanje poloaja pointera ........................................................................................... 17-4
Algoritam: prikazivanje i kontrola koordinata ................................................................... 17-4
Definisanje mernih jedinica i uglova ................................................................................. 18-4
Algoritam: podeavanje vrednosti mernih jedinica i uglova .............................................. 18-4
Polarne koordinate ............................................................................................................. 19-4
Algoritam: crtanje objekata pomou polarnih koordinata ................................................. 19-4
Algoritam komandne linije ................................................................................................ 20-4
Funkcija Dynamic Input ..................................................................................................... 21-4
Primena funkcije dinamikog unosa u konstruisanju polilinije .......................................... 21-4
5. PODEAVANJE PARAMETARA FAJLA CRTEA .................................................... 1-5
Parametri fajla crtea ........................................................................................................... 2-5
Algoritam: poetak crtanja uz pomo Advanced Setup Wizard .......................................... 2-5
Opcione komande: izbor mernih jedinica ............................................................................ 6-5
Opcione komande: podeavanje granica radne povrine ..................................................... 7-5
AKL: podeavanje radne povrine A4 formata .................................................................... 8-5
Funkcija lejera u organizovanju rada na crtanju i modeliranju ............................................ 9-5
iv
Sadraj
__________________________________________________________________________________________________________
Opcione komande: definisanje lejera ................................................................................. 10-5

Upravljanje lejerima putem dijaloga Layer Properties Manager ....................................... 10-5
Tipovi i debljine linija ........................................................................................................ 11-5
Tipovi linija ........................................................................................................................ 12-5
Algoritam: kreiranje lejera i odreivanje njihovih svojstava ............................................. 14-5
Podeavanje parametara crtea za novi projekat ................................................................ 18-5
Algoritam: kreiranje novih lejera ....................................................................................... 18-5
Podeavanje parametara za precizno vezivanje za objekte ................................................ 21-5
Algoritam: izbor parametara crtea .................................................................................... 21-5
Pravougaona i izometrijska mrea ..................................................................................... 23-5
Parametri Angle i Snap Base .............................................................................................. 23-5
Definisanje mree koordinata za precizno vezivanje za objekte ....................................... 24-5
Korienje mree za crtanje pod uglom ............................................................................. 25-5
Podeavanje opcija u dijalog boksu Options ...................................................................... 26-5
Algoritam: pregled dijalog boks Options ........................................................................... 27-5
Formiranje prototip fajla .................................................................................................... 28-5
Algoritam: formiranje prototip fajla od definisanog crtea *.dwg formata ....................... 29-5
Regeneracija crtea komandama Redraw i Regen ............................................................. 30-5
6. POMONE METODE CRTANJA I MODELIRANJA ....................... 1-6
Pomone metode crtanja ...................................................................................................... 2-6
Precizno vezivanje entiteta za objekat ................................................................................. 2-6
Opcione komande Osnap vezivanja .................................................................................... 5-6
Algoritam: pojedinano vezivanje dva linijska entiteta ...................................................... 6-6
Paleta alata Object Snap ...................................................................................................... 6-6
Aktivno povezivanje taaka za objekat ............................................................................... 7-6
Algoritam: selekcija metoda za aktivno vezivanje entiteta za objekat ............................... 7-6
Algoritam: crtanje pomou aktivnog vezivanja objekata .................................................... 8-6
Projektovanje metodom polarnog usmeravanja i vezivanja za objekte .............................. 9-6
Algoritam: polarno usmeravanje dui ............................................................................... 10-6
Algoritam: konstruisanje objekata korienjem polarnog vezivanja ................................ 12-6
AKL: polarno usmeravanje dui ....................................................................................... 14-6
Konstruisanje metodom aktivnog trasiranja i vezivanja taaka za objekat ....................... 15-6
Algoritam: primena metoda AutoTrack ............................................................................ 15-6
AKL: polarno trasiranje i vezivanje objekata ................................................................... 18-6
Prikazivanje dvodimenzionalnih objekata ........................................................................ 19-6
Opcione komande: Zoom i Pan ......................................................................................... 19-6
Algoritam: korienje komande Realtime: Zoom i Pan .................................................... 19-6
Algoritam: Korienje programa Aerial View .................................................................. 20-6
7. OSNOVNE METODE CRTANJA ......................................................... 1-7
Konstrukcione linije za 2D konstruisanje objekata .............................................................
Opcione komande: Xline i Ray ...........................................................................................
Crtanje pomou konstrukcionih linija .................................................................................
AKL: formiranje horizontalnih pomonih linija .................................................................
AKL: formiranje vertikalnih pomonih linija .....................................................................
2-7
2-7
3-7
3-7
4-7
__________________________________________________________________________________________________________
Metode crtanja krunice ...................................................................................................... 5-7

Opcione komande Circle ..................................................................................................... 5-7
Algoritam: crtanje 2D objekata metodom krunica ............................................................ 6-7
AKL: formiranje krunice ................................................................................................... 7-7
Metode crtanja lukova ......................................................................................................... 8-7
Opcione komande Arc ...................................................................................................... 10-7
Algoritam: kontruisanje objekata sa lukovima ................................................................. 10-7
AKL: formiranje lunih segmenata ................................................................................... 12-7
Algoritam: konstruisanje polilinijskog lunog objekta ..................................................... 12-7
AKL: konstrukcija polilinijskog objekta ........................................................................... 13-7
Konstruisanje popunjenih prstenova ................................................................................. 14-7
Opcione komande Donut .................................................................................................. 15-7
Algoritam: crtanje kruga i prstena ..................................................................................... 16-7
AKL: konstrukcija kruga i prstena .................................................................................... 16-7
Konstruisanje elipse i eliptinog luka ............................................................................... 16-7
Opcione komande Ellipse ................................................................................................. 16-7
Algoritam: elipsa sa krajnjim takama ose i rastojanja druge poluose ............................. 17-7
Algoritam komandne linije ............................................................................................... 17-7
Algoritam: elipsa sa rastojanjima velike i male poluose ................................................... 17-7
Algoritam: formiranje eliptinih lukova ........................................................................... 18-7
Konstruisanje glatkih krivih .............................................................................................. 18-7
Opcione komande Spline .................................................................................................. 18-7
Algoritam: konstrukcija glatke krive ................................................................................ 19-7
AKL: konstruisanje lopatice turbine 1. varijante .............................................................. 20-7
Algoritam: primena metode splajna u konstruisanju zaptivka .......................................... 20-7
AKL: formiranje glatke krive ............................................................................................ 22-7
Funkcija take u crtanju .................................................................................................... 22-7
Opcione komande Point .................................................................................................... 22-7
Algoritam: podeavanje stila i veliine take .................................................................... 22-7
AKL: formiranje taaka .................................................................................................... 23-7
Rasporeivanje taaka du objekta ................................................................................... 24-7
Opcione komande: Measure i Divide ................................................................................ 24-7
Postavljanje taaka du objekata protone linije .............................................................. 24-7
Algoritam: proporcionalna i duinska podela objekta takama ........................................ 24-7
Crtanje pomou multilinija ............................................................................................... 26-7
Opcione komande Multiline i Medit ................................................................................. 26-7
Algoritam: konstruisanje objekata pomou multilinija ..................................................... 26-7
AKL: formiranje multilinija .............................................................................................. 27-7
Struktura dijaloga vezanih za formiranje multilinija ........................................................ 29-7
Crtanje polilinijskim metodama ........................................................................................ 30-7
Opcione komande Polyline ............................................................................................... 30-7
Algoritam: konstruisanje polilinijskog objekta ................................................................. 30-7
AKL: formiranje polilinije ................................................................................................ 31-7
Konstrukcija linearnih polilinija sa razliitom irinom .................................................... 32-7
AKL: formiranje polilinijskog objekta .............................................................................. 32-7
vi
Sadraj
__________________________________________________________________________________________________________
Konstruisanje polilinijskog pravougaonika ......................................................................

Opcione komande Rectangle .............................................................................................
Algoritam: konstrukcija pravougaonika ............................................................................
AKL: kreiranje pravougaonika ..........................................................................................
Formiranje poligona ..........................................................................................................
Opcione komande Polygon ...............................................................................................
Algoritam: konstrukcija etvorostranog poligona .............................................................
AKL: konstrukcija etvorostranog poligona .....................................................................
Konstrukcija linijskog objekta u Ortho reimu upisom direktnog rastojanja ...................
Algoritam: upisivanje direktnog rastojanja .......................................................................
AKL: kreiranje linijskog segmenta u Ortho reimu rada ..................................................
Sloene konstruktivne linije ..............................................................................................
Geometrijski kalkulator .....................................................................................................
Upotreba metoda Osnap sa kalkulatorom .........................................................................
Funkcije geometrijskog kalkulatora ..................................................................................
Kontrolna pitanja ...............................................................................................................
33-7
33-7
33-7
34-7
35-7
36-7
36-7
36-7
37-7
37-7
39-7
40-7
42-7
42-7
43-7
44-7
8. POZICIJA OBJEKTA U 2D CRTANJU ............................................1-8

Pozicije 2D objekata na osnovu koordinatnog sistema ....................................................... 2-8
Primena koordinatnog sistema u konstruisanju .................................................................. 2-8
Promena izgleda ikone UCS ............................................................................................... 3-8
Opcione komande UCS i Ucsicon ...................................................................................... 3-8
Algoritam: pomeranje i rotiranje UCS ................................................................................ 4-8
AKL: premetanje UCS ...................................................................................................... 6-8
AKL: rotiranje UCS ............................................................................................................ 6-8
Generisanje informacija o objektima crtea ........................................................................ 7-8
Prikazivanje informacija o kreiranim objektima ................................................................. 7-8
Algoritam: generisanje liste informacija o objektu ............................................................. 7-8
Merenje poloaja i rastojanja ............................................................................................ 10-8
Opcione komande ID i Dist ............................................................................................... 10-8
Algoritam: merenje poloaja i rastojanja na objektu ........................................................ 10-8
Merenje povrina 2D objekata .......................................................................................... 13-8
Opcione komande Area ..................................................................................................... 13-8
Algoritam: merenje povrina sa otvorima ......................................................................... 13-8
AKL: izraunavanje povrine 2D objekta ......................................................................... 14-8
Generisanje informacija o statusu tehnikog dokumenta .................................................. 14-8
Opcione komande Status ................................................................................................... 15-8
Algoritam: status crtea objekta ........................................................................................ 15-8
Algoritam: prikazivanje i upisivanje karakteristike projekta ............................................ 15-8
Prikazivanje osnovne strukture vremena projektovanja ................................................... 16-8
Opcione komande Time .................................................................................................... 16-8
9. UREIVANJE OBJEKATA NA CRTEU . ..................................................................... 1-9
Modifikovanje objekata na crteu ....................................................................................... 2-9
Selekcija objekata za ureivanje ......................................................................................... 2-9
Selekcija metodom Noun/Verb ........................................................................................... 2-9
vii
__________________________________________________________________________________________________________
Metode za selekciju objekata .............................................................................................. 3-9

Primena metode okvir za biranje ..................................................................................... 3-9
Primena metode preseni okvir ....................................................................................... 4-9
Prozori nepravilnog oblika .................................................................................................. 4-9
Metoda poligonalnog prozora ............................................................................................. 4-9
AKL: selekcija objekata metodom wp ................................................................................ 5-9
Preseni poligonalni okvir .................................................................................................. 5-9
AKL: selekcija objekata metodom cp ................................................................................. 5-9
Metoda ograivanja ............................................................................................................. 6-9
AKL: selekcija objekata metodom Fence ........................................................................... 6-9
Selekcija svih objekata ........................................................................................................ 7-9
AKL: selekcija svih objekata metodom All ........................................................................ 7-9
AKL: selekcija objekata ...................................................................................................... 7-9
Modifikacija 2D objekata izmetanjem .............................................................................. 8-9
Opcione komande: Copy i Move ........................................................................................ 8-9
Algoritam: premetanje i kopiranje objekata ...................................................................... 8-9
AKL: premetanje objekata ................................................................................................. 9-9
AKL: kopiranje objekata ..................................................................................................... 9-9
Metoda poravnavanja objekta ........................................................................................... 10-9
Opcione komande: Align .................................................................................................. 10-9
Algoritam: poravnavanja objekta u ravni .......................................................................... 11-9
AKL: poravnavanje dvaju objekata .................................................................................. 12-9
Primena metode klipborda ................................................................................................ 13-9
Algoritam: kopiranje objekata pomou klipborda ............................................................ 13-9
Metode povlaenja i putanja objekata ............................................................................. 14-9
Algoritam: primena metoda Drag and Drop ..................................................................... 14-9
Primena metoda kopiranja Offset i Array ......................................................................... 15-9
Opcione komande Offset i Array ...................................................................................... 16-9
Algoritam: primena komande Offset ................................................................................ 16-9
Algoritam: primena komande Array ................................................................................. 17-9
Formiranje ablonskog rasporeda objekata komandom Array .......................................... 17-9
Algoritam: primena komande Array za polarno nizanje objekata .................................... 17-9
Algoritam: primena komande Rectangular Array ............................................................. 19-9
Reflektovanje i rotiranje objekata ..................................................................................... 21-9
Opcione komande: Mirror i Rotate ................................................................................... 21-9
Algoritam: kopiranje reflektovanjem objekata ................................................................. 22-9
AKL: reflektovanje objekata ............................................................................................. 23-9
Algoritam: rotiranje objekata ............................................................................................ 23-9
AKL: rotiranje objekata .................................................................................................... 25-9
Modifikovanje veliine objekata skaliranjem i rastezanjem ............................................. 26-9
Opcione komande Scale i Stretch ..................................................................................... 26-9
Algoritam: kreiranje novog tipa objekta metodom skaliranja Scale ................................. 26-9
AKL: skaliranje objekata .................................................................................................. 28-9
Algoritam: kreiranje novog tipa objekta metodom rastezanja Stretch .............................. 28-9
AKL: rastezanje objekata .................................................................................................. 29-9
Produavanje objekata ...................................................................................................... 30-9
viii
Sadraj
__________________________________________________________________________________________________________
Opcione komande Lenghten i Extend ............................................................................... 30-9

Algoritam: diskretno produavanje objekata metodom Lenghten .................................... 30-9
AKL: produavanje objekata ............................................................................................ 31-9
Algoritam: produavanje objekata metodom Extend ........................................................ 31-9
AKL: produavanje objekta metodom Extend .................................................................. 31-9
Granino skraivanje i prekidanje objekata ...................................................................... 32-9
Opcione komande Trim i Break ........................................................................................ 32-9
Algoritam: odsecanje objekata metodom Trim ................................................................. 32-9
AKL: odsecanje objekata .................................................................................................. 33-9
Algoritam: uklanjanje delova objekata ............................................................................. 33-9
Modifikovanje objekata zaobljavanjem i obaranjem ivica ............................................... 34-9
Opcione komande Fillet i Chamfer ................................................................................... 35-9
Algoritam: zaobljavanje ivica na objektu ......................................................................... 35-9
AKL: zaobljavanje ivica na objektu .................................................................................. 36-9
Algoritam: obaranje ivica na polilinijskom objektu ......................................................... 37-9
AKL: obaranje ivica na objektu ........................................................................................ 39-9
Primena gripova za modifikaciju objekata ........................................................................ 42-9
Algoritam: uspostavljanje i korienje grip reima .......................................................... 42-9
Uspostavljanje gripova na razliitim objektima ................................................................ 44-9
AKL: osnovne metode modifikacije ................................................................................. 45-9
Grupisanje objekata i njihova modifikacija ...................................................................... 46-9
Opcione komande Group .................................................................................................. 46-9
Algoritam: formiranje i modifikovanje grupe objekata .................................................... 46-9
Editovanje polilinijskih objekata ...................................................................................... 50-9
Opcione komande Pedit .................................................................................................... 50-9
Algoritam: modifikovanje polilinijskih objekata .............................................................. 51-9
AKL: polieditovanje ......................................................................................................... 53-9
Usklaivanje svojstava objekata ....................................................................................... 53-9
Opcione komande Matchprop ........................................................................................... 53-9
Algoritam: uklaivanje svojstava objekata ....................................................................... 54-9
Metoda brzog selektovanja ............................................................................................... 55-9
Opcione komande Quick Select ........................................................................................ 55-9
Algoritam: primena metode filtriranja Quick Select ......................................................... 56-9
Kontrola osobina objekata posredstvom dijaloga Properties ............................................ 56-9
Opcione komande Properties ............................................................................................. 57-9
Algoritam: editovanje objekata posredstvom dijaloga Properties .................................... 57-9
Kontrolna pitanja ............................................................................................................... 64-9
10. RAFURE I PRESECI MODELA ......................................................... ......................... 1-10
rafure i preseci ................................................................................................................
rafiranje preseka mainskih delova .................................................................................
Osnovne vrste preseka ......................................................................................................
Puni presek ........................................................................................................................
Polupresek .........................................................................................................................
2-10
3-10
4-10
4-10
6-10
ix
__________________________________________________________________________________________________________
Zaokrenuti presek .............................................................................................................. 7-10

Presek paralelnim ravnima ................................................................................................ 7-10
Delimini presek ............................................................................................................... 8-10
Nedovoljno jasni detalji .................................................................................................... 9-10
Profilni presek uzastopni mestimini (popreni) presek ................................................ 9-10
Posebni i delimini izgledi .............................................................................................. 13-10
Prekidi i skraenja ........................................................................................................... 13-10
Simetrini delovi ............................................................................................................. 14-10
Detalji koji se ponavljaju ................................................................................................ 15-10
Pravougli, cilindrini i konusni otvori, lebovi za klin i blagi prelazi ............................ 15-10
Prodori cilindrinih delova .............................................................................................. 16-10
Uzastopni poloaji delova mehanizama .......................................................................... 16-10
Raunarsko kreiranje i editovanje rafura 2D objekata .................................................. 17-10
Opcione komande Bhatch i Hatchedit ............................................................................. 17-10
Algoritam: izbor i aplikacija uzorka rafure ................................................................... 17-10
AKL: rafiranje povrinskog preseka .............................................................................. 19-10
Neki uzorci rafura prema internacionalnim i internim standardima .............................. 19-10
Algoritam: selekcija objekata i naprednije rafiranje ...................................................... 20-10
Algoritam: izrada novih rafura na osnovu postojeih ................................................... 21-10
Algoritam komandne linije ............................................................................................. 23-10
Algoritam: modifikacija postojee rafure ...................................................................... 23-10
Algoritam: asocijativno rafiranje ................................................................................... 25-10
rafiranje objekata alatima palete Tool Palettes ............................................................. 26-10
Algoritam: brzo rafiranje ............................................................................................... 26-10
Filovanje povrina ........................................................................................................... 28-10
11. FORMIRANJE I EDITOVANJE KOTA ....................................................................... 1-11
Funkcionalnost kota .......................................................................................................... 2-11
Osnovni principi kotiranja ................................................................................................ 2-11
Elementi kotiranja ............................................................................................................. 3-11
Poetna taka i kotni zavreci ........................................................................................... 3-11
Oznaavanje vrednosti kota na crteu ............................................................................... 7-11
Prva metoda formiranja kota ............................................................................................. 7-11
Druga metoda formiranja kota .......................................................................................... 7-11
Kotni brojevi i simboli ...................................................................................................... 8-11
Prekidi objekata ................................................................................................................. 9-11
Karakteristini oblici i detalji ............................................................................................ 9-11
Nanoenje kota ................................................................................................................ 11-11
Metode kotiranja s obzirom na konstrukcione zahteve .................................................. 13-11
Lanano (redno) kotiranje ............................................................................................... 13-11
Kotiranje poev od zajednikog elementa ...................................................................... 13-11
Paralelno kotiranje .......................................................................................................... 13-11
Kotiranje preklapanjem ................................................................................................... 14-11
Kotiranje koordinatama ................................................................................................... 14-11
Kombinovano kotiranje ................................................................................................... 15-11
Sadraj
__________________________________________________________________________________________________________
Posebne oznake: tetive, lukovi i uglovi ..........................................................................

Kotiranje profila ..............................................................................................................
Detalji koji se ponavljaju ................................................................................................
Ponavljanje istog detalja .................................................................................................
Zakoenja i uputenja ......................................................................................................
Tabelarno kotiranje .........................................................................................................
Kotiranje konusa i nagiba ...............................................................................................
Konusi za optu primenu ................................................................................................
Kotiranje tolerancija naleganja .......................................................................................
Oblikovanje crtea s obzirom na postupak izrade predmeta ...........................................
Kotiranje i oznaavanje navoja .......................................................................................
vrsta razdvojiva veza zavrtnjima ..................................................................................
Prikazivanje razliitih vrsta navrtki ................................................................................
Primeri prikaza mainskih delova u 3D formi ................................................................
Oznake navoja na osnovu ISO standarda ........................................................................
Kotiranje lebova za klinove ...........................................................................................
Prikazivanje opruga .........................................................................................................
Prikazivanje opruga u tehnikoj dokumentaciji ..............................................................
Osnovni elementi za prikaz pritisne opruge ....................................................................
Osnovni elementi za prikaz zavojne-fleksione opruge ...................................................
Kotiranje metalnih konstrukcija ......................................................................................
Prikazivanje zupanika i njihovih parova .......................................................................
Cilindrini zupanici .......................................................................................................
Ravan zupasti par ..........................................................................................................
Konusni zupanici ...........................................................................................................
Pu i puni zupanici ......................................................................................................
Olebljena vratila i glavine ...........................................................................................
Raunarsko formiranje i modifikovanje kota ..................................................................
Primeri nekih tipova kotiranja .........................................................................................
Definisanje kota korienjem komande Quick Dimension .............................................
Opcione komande Quickdim ..........................................................................................
Algoritam: korienje komande Quick Dimension za kotiranje objekta ........................
Algoritam komandne linije .............................................................................................
Unoenje linearnih radijalnih kota, kota prenika i voice .............................................
Opcione komande: Dimlinear za linearno kotiranje .......................................................
Opcione komande Dimdiameter za kotiranje prenika ...................................................
Opcione komande Dimradius za kotiranje poluprenika ................................................
Opcione komande Qleader za formiranje voice ............................................................
Opcione komande Dimcenter za markiranje centra ........................................................
Opcione komande Dimcontinued za kontinualno kotiranje ............................................
Algoritam: unoenje linearnih kota .................................................................................
Algoritam: kotiranje voice, prenika, poluprenika i markiranje centra radijusa .........
Formiranje i modifikacija stilova kortiranja na osnovu ISO standarda ..........................
Opcione komande Dimstyle za formiranje stila kotiranja ...............................................
Algoritam: formiranje novog stila kotiranja ...................................................................
Algoritam: aplikacija novoformiranog stila kotiranja STL-DIM1 ..................................
Algoritam: formiranje drugog stila kotiranja STL-DIM2 ...............................................
Algoritam: formiranje podstilova - novih varijanata stila STL-DIM2 ............................
15-11
16-11
17-11
18-11
19-11
20-11
23-11
23-11
23-11
25-11
25-11
26-11
27-11
28-11
29-11
29-11
31-11
31-11
33-11
33-11
34-11
36-11
36-11
39-11
40-11
41-11
41-11
43-11
43-11
43-11
44-11
44-11
45-11
45-11
46-11
46-11
46-11
46-11
46-11
46-11
46-11
53-11
60-11
60-11
60-11
64-11
65-11
65-11
xi
__________________________________________________________________________________________________________
Algoritam: izmena osnovnih opcija kotiranja uglova Angular .......................................

Algoritam: aplikacija stila i pripadajuih podstilova kotiranja STL-DIM2 ....................
Auriranje kote pomou komande pomonog menija ....................................................
Algoritam: auriranje kote pomou komandi dijalog boksa Properties ..........................
Algoritam: prepisivanje parametara stila kotiranja .........................................................
Komparacija referentnog i novoformiranih stilova kotiranja ..........................................
Unoenje posebnih kota na zakrivljenim objektima .......................................................
Opcione komande za kotiranje duine luka Dimarc .......................................................
Opcione komande za skraeno kotiranje radijusa luka Jogged .......................................
Algoritam: korienje komande Arc Lenght i Jogged za kotiranje lukova .....................
Ispitivanje kota ................................................................................................................
Opcione komande za kotiranje duine luka Dimarc .......................................................
Algoritam: korienje komande Inspection ....................................................................
Prekidanje ukrtenih kota ................................................................................................
Opcione komande za kotiranje duine luka Dimbreak ...................................................
Funkcija multilidera ........................................................................................................
Opcione komande Multileader ........................................................................................
Algoritam: formiranje pozicija za sklop gasne instalacije ..............................................
65-11
71-11
71-11
72-11
73-11
75-11
76-11
76-11
76-11
76-11
79-11
79-11
79-11
80-11
80-11
81-11
81-11
81-11
12. GEOMETRIJSKE TOLERANCIJE, KVALITET POVRINA

I ZAVARENI SPOJEVI .................................................................................................. 1-12
Geometrijske tolerancije ..................................................................................................... 2-2
Oznake geometrijske tolerancije ....................................................................................... 2-12
Algoritam: formiranje geometrijske tolerancije elementa sa voicama ............................ 7-12
Oznaavanje klase hrapavosti povrina .......................................................................... 12-12
Klase povrinske hrapavosti ............................................................................................ 13-12
Oznaavanje povrinske hrapavosti ................................................................................ 13-12
Primeri oznaavanja klase hrapavosti povrina .............................................................. 16-12
Posebna obeleja povrinske hrapavosti ......................................................................... 16-12
Prikaz zavarenih spojeva ................................................................................................. 23-12
Oznaavanje spojeva na crteima ................................................................................... 23-12
Primeri oznaavanja zavarenih spojeva .......................................................................... 24-12
13. INTERNE GRAFIKE KOMUNIKACIJE U MODELIRANJU................................. 1-13
Raunarske grafike komunikacije ................................................................................... 2-13
Osnovni ciljevi grafikih komunikacija ............................................................................ 2-13
Formiranje i funkcija blokova u objekata ......................................................................... 2-13
Opcione komande Block i Insert ....................................................................................... 3-13
Algoritam: kreiranje blokova ............................................................................................ 3-13
Algoritam: umetanje formiranih blokova ......................................................................... 6-13
Algoritam: insertovanje fajl crtea kao bloka ................................................................... 9-13
Izvoz bloka i objekata ..................................................................................................... 11-13
Opcione komande: Export i Wblock ............................................................................... 11-13
Algoritam: upisivanje dela crtea u novi fajl .................................................................. 12-13
Definisanje i primena atributa ......................................................................................... 13-13
Opcione komande: Attributes ......................................................................................... 13-13
xii
Sadraj
__________________________________________________________________________________________________________
Algoritam: definisanje atributa i njihova primena ..........................................................

Formiranje grafike u okruenju vie otvorenih fajlova ...................................................
Algoritam: korienje metode Multiple Environment Design .........................................
Algoritam: rad u okruenju MED ...................................................................................
Algoritam: kopiranje nekih karakteristika objekata iz jednog u drugi fajl .....................
Primena Windows metoda klipborda ..............................................................................
Opcione komande: kopiranje, seenje i premetanje ......................................................
Algoritam: grafike komunikacije metodama Copy i Paste ............................................
Projektno-referentni centar AutoCAD ............................................................................
Opcione komande DCenter .............................................................................................
Algoritam: prikazivanje i kopiranje sadraja fajlova metodama DC ..............................
Kontrolna pitanja..............................................................................................................
13-13
18-13
18-13
20-13
21-13
22-13
22-13
22-13
23-13
23-13
24-13
28-13
14. FORMIRANJE TEHNIKE DOKUMENTACIJE . ..................................................... 1-14

Standardni formati za tehnike crtee ............................................................................... 2-14
Produena veliina formata ............................................................................................... 2-14
Ivice i okvir formata .......................................................................................................... 3-14
Razmere crtea i detalja .................................................................................................... 4-14
Vrste zaglavlja i primena .................................................................................................. 5-14
Upotreba polja ................................................................................................................... 8-14
Mere i debljine linije zaglavlja .......................................................................................... 8-14
Formiranje tehnike dokumentacije programskim putem ................................................. 9-14
Komande za upravljanje radom na realizaciji tehnikih dokumenata ............................ 10-14
Opcione komande: tampanja, za kontrolu plotera, dodavanje novog plotera
i pregleda pre tampe ...................................................................................................... 10-14
Instruktivna pomo pre tampanja .................................................................................. 10-14
Priprema i podeavanje parametara tampanja crtea ..................................................... 11-14
Dijalog boks za tampanje Plot ....................................................................................... 11-14
Plot osnovni prikaz ...................................................................................................... 12-14
Plot proireni prikaz ..................................................................................................... 12-14
Orijentacija crtea u odnosu na papir pri tampanju ....................................................... 13-14
Orijentacija po formi portreta ......................................................................................... 13-14
Orijentacija po formi pejzaa .......................................................................................... 13-14
Pregled pre tampe Plot Preview ................................................................................. 13-14
tampanje iz prikaza prostora modela Model Space ...................................................... 14-14
Algoritam: tampanje iz prikaza Model Space ............................................................... 14-14
Prelaz iz prostora modela u prostor papira ...................................................................... 17-14
Efikasno tampanje formiranjem rasporeda u prostoru papira ....................................... 18-14
Podeavanje parametara strana papira ............................................................................ 19-14
Opcione komande: Pagesetup ......................................................................................... 19-14
Pomoni meni ................................................................................................................. 19-14
Izgled papira sa formiranim viewport-ovima .................................................................. 21-14
Algoritam: priprema rasporeda i tampanje crtea iz prostora papira ............................ 21-14
Kreiranje vie viewport-ova u rasporedu ........................................................................ 30-14
Algoritam: preimenovanje rasporeda, kreiranje i modifikovanje viewport-ova ............. 30-14
xiii
__________________________________________________________________________________________________________
15. POVEZIVANJE I UNSERTOVANJE OBJEKATA NA CRTEU ............................. 1-15

Povezivanje objekata pomou spoljnih referenci .............................................................. 2-15
Opcione komande: korienje spoljnih referenci .............................................................. 2-15
Projektovanje upotrebom spoljnih referenci ..................................................................... 2-15
Pregled formiranih spoljnih referenci ............................................................................... 7-15
Povezivanje i ugneivanje objekata na crteu ................................................................. 9-15
Algoritam: metoda ugraivanja i povezivanja objekata sa crteom ................................. 9-15
Algoritam: umetanje dokumenta iz Microsoft Word-a ................................................... 11-15
Formiranje hiperveze ...................................................................................................... 13-15
Algoritam: formiranje hiperveze crtea i Excel-ovih podataka ...................................... 13-15
Algoritam: formiranje hiperveze crtea i Mathcad-ovog fajla ........................................ 15-15
Grafike komunikacije izmeu AutoCAD-a i programa Visio ....................................... 18-15
Algoritam: formiranje objekata u programu Visio .......................................................... 19-15
PRILOZI ................................................................................................................................... 1-16

Prilog A: Skraenice komandi i sistemskih promenljivih ................................................. 2-16
Prilog B: Funkcijski tasteri ............................................................................................... 4-16
Prilog C: Dvodimenzionalni objekti ................................................................................. 5-16
Bibliografija .................................................................................................................... 14-16
Osnovne konvencije u postupcima primene udbenika i fajlova sa CD
Komande na engleskom jeziku pisane su u fontu Arial.

Nazivi fajlova i foldera oznaeni su slovima latinice, npr. S32.dwg.
Zapis npr. /KRAJ_2D/K29.dwg znai da se fajl K29.dwg snima ili aurira u folderu
KRAJ_2D.
Shift+2 znai da treba pritisnuti taster Shift, a istovremeno i taster 2. Ovim se npr. dobija
znak @. Skraenica ek. taster znai ekranski taster.
Potvrda unosa se oznaava reju Enter ili simbolom ().
Svi snimljeni fajlovi crtea su formata *.dwg i mogu se otvoriti programom AutoCAD
verzije 2010 i novijim, ili programom Volo View Express, odnosno Viewer.
Skraenica AKL oznaava tzv. Algoritam komandne linije, tj. komande, sistemske
promenljive, informacione zahteve i sl. koje AutoCAD zahteva ili saoptava korisniku.
Lekcije koje se realizuju pomou AutoCAD 2011 posebno se naglaavaju u tekstu. Za
ostale se podrazumeva da su raene u AutoCAD 2010.
Sadraj
xiv
__________________________________________________________________________________________________________
Sadraj kompakt diska
ACAD
IGacad
2D_Primeri
Referentni pojmovnik
3D_Primeri
Graficka galerija
Biblioteka simbola
Geometrijske tolerancije
Formati crteza
Zavareni spojevi
Kraj_2D
Mape simbola
Kraj_3D
Nacrtna geometrija
Radovi studenata
Povrsinska hrapavost
Start_2D
Projekti
Start_3D
Planovi
Graficke komunikacije
Reference drugih autora
Zapisi
Tehnicko crtanje
Volo View Express
Ispravno_neispravno
Napomena: u vezi sadraja fajlova i foldera prateeg CD i zatitnih simbola soft korporacija.
Fajlovi, razvrstani po folderima, koji se nalaze u centralnom folderu ACAD, odnose se na

operativne i pregledne fajlove za edukaciju iz programa AutoCAD 2010 i 2011.
Fajlovi koji se nalaze u folderu IGacad odnose se, veinom, na pregledne fajlove za
edukaciju iz predmeta Tehniko crtanje sa grafikom i sl.
AutoCAD, AutoCAD Mechanical Power Pack, Mechanical Desktop Power Pack, Inventor,
Volo View Express su registrovani zatitni znaci firme Autodeck Corporation, USA.
Microsoft: Excel, Access, Word, Visio i Windows su registrovani zatitni znaci firme
Microsoft Corporation, USA.
Mathcad Professional je registrovan zatitni znak firme PTC Professional Corporation,
USA.
Poglavlje 1
1-1
__________________________________________________________________________________________________________
2-1
Uvod u fenomenologiju projektovanja
Poglavlje 1
__________________________________________________________________________________________________________
Fenomenologija projektovanja
rojektovanje geometrijskih objekata predstavlja interaktivni proces ostvaren na relaciji
ovek pomona sredstva za projektovanje u kome projektant ureuje i menja (edituje)
odreene elemente u modelu koji gradi i prilagoava ih u skladu sa unapred definisanim
funkcionalnim zahtevima. Poto u najveem broju sluajeva nije mogue dobiti potpuno
zadovoljavajue reenje, proces projektovanja se vri uz potrebne korekcije, pa je po svojoj
prirodi iterativan. Izlaz iz procesa projektovanja je strukturalni opis koji se obino javlja u vidu
elektronskog zapisa, dokumenta, crtea ili plana objekata. Postoje i mogunosti za
izraunavanjem nekih osobina projektovanog objekta ili procesa, kao to su zapremina, masa,
povrina, jaina naponskog stanja, itd. Projektanti se, dakle, bave pitanjem kakvi neki objekti i
procesi treba da budu, u cilju zadovoljenja postavljene funkcije kriterijuma. Osnovna inenjerska
aktivnost projektanta je da vri sintezu raspoloivih znanja, vetina i tehnologije, da bi se, putem
projekta, definisali odreeni proizvodi. U istoriji ima mnogo primera realizovanja ambicioznih
projekata. Tu spadaju, npr. izgradnja piramida, Kineskog zida, puteva, vodovoda, savremenih
arhitektonskih objekata, vasionskih letelica, raunara, tehnolokih sistema (maine) i sl. Ovi
proizvodi su sintetizovani od strane oveka, ali u zavisnosti od sloenosti problema njihovog
projektovanja, ne uvek sa unapred definisanim postupkom. Naime, projektom nije moglo biti sve
predvieno, nego ih je ovek reavao prilagoavajui se novonastalim problemima, te je
inenjersko projektovanje u osnovi heuristiko [61]. Danas se tei visokoj elaboraciji projekata.
U tom smislu [45], pribliavanje lingvistike teorije i teorije procesiranja informacija je trend koji
e u budunosti imati kljunu ulogu u determinizaciji procesa projektovanja virtualnih objekata,
to se moe postii jedino raunarskim tehnologijama.
Projektantske moi prirode

Mnogi objekti u prirodi razvijali su se u dugom evolutivnom putu, tako da danas izazivaju panju
projektanata vetakih objekata i predstavljaju njihovu direktnu inspiraciju. Fenomeni
projektantske i konstruktorske moi prirode jo nisu dovoljno objanjeni. Prirodnih fenomena ima
veliki broj. Navedimo npr. genetsku strukturu koja ima jednu od najsloenijih struktura sistema, a
nalazi se meu najkasnije otkrivenim [65].
Primer: Razvoj koljke nautilusa (morskog pua) u obliku spirale (sl. 1.1).
Sl. 1.1 Projektantsko delo prirode spiralni oblik

kuice nautilusa (Nautilus.dwg)
Poglavlje 1
3-1
__________________________________________________________________________________________________________
Ovakav spiralni oblik uticao je na mnoga reanja kod projektovanja savremenih tehnikih
sistema, a takoe i na znaajnije pravce u umetnosti i arhitekturi pozne renesanse, kao to su
barok i rokoko. Grafik funkcije spirale u eksponencijalnom obliku R( ) R0 e m (sl. 1.2)
definisao je uveni matematiar i inenjer Ojler (Euler, J., videti fusnotu na str. xx, reference
[76].
Sl. 1.2 Matematiki definisan polarni grafik funkcije spirale (Spirala.mcd)
Primer: Votano sae sa elijama (alveolama) ima dvostruko spojene osnove, pri emu je
zajedniko dno romboidnog oblika. Raun pokazuje da, ako treba konstruisati takve elije sa
najmanje materijala, tri romba dna moraju imati uglove 109o 28 i 70o 32, to je prirodom
odavno definisano [76].
Sl. 1.3 Poligonalna struktura pelinjeg voska (Alveole.dwg)
4-1
Poglavlje 1
__________________________________________________________________________________________________________
Matematiko reenje poligona u eksponencijalnom obliku odreeno je na osnovu kompleksnog

broja. Ovakvi objekti imaju znaajnu primenu u savremenom projektovanju.
Sl. 1.4 Matematika definicija i grafik funkcije poligona (Poligon.mcd)
Projektovanje kao deo ljudske delatnosti

Istorija projektovanja je istorija ljudske civilizacije. Projektovanje [45], kao najvii mentalni
proces u domenu razvoja civilizacije kroz istoriju, bio je privilegija izrazito umnih ljudi. U 16.
veku Descartes, R. (Dekart) je imao velike ambicije da matematikim putem opie vrlo sloen
sistem kakav je univerzum. Iako je to bila iluzija, ovim pokuajem dao je svojevrstan doprinos
teoriji projektovanja, uvodei koordinatnu geometriju u dvodimenzionalnom prostoru ravni
[69]. Gotovo istovremeno Ferma (Ferma) gradi svoju geometriju u trodimenzionalnom prostoru.
Misionarska uloga Leonarda da Vinija na projektovanju helikoptera, tenka, katapulta i sl. deluje
kao paradoks (sl. 1.5). Podsetimo se, njegova zamisao, predstavljena na bezbrojnim graficima
[14], desila se, takoe, u 16. veku. Poslednja etiri veka oznaavaju procvat teorije projektovanja
zasnovane najpre na dostignuima matematike, informatike i eksperimentalnog istraivanja. Taj
period je karakteristian po uspenoj implementaciji raznih projekata u tehnikom domenu.
Zasnovane na klasinom znanju, mnoge koncepcije pretvarale su se u koncept, to je ostavilo
traga kako u mainstvu, tako i u graevinarstvu, arhitekturi, saobraaju, elektrotehnici. Najbolja
dostignua iz tog perioda postala su osnova za projektovanja koja e se koristiti i u narednim
periodima, dok neki projekti jo ekaju realizaciju. U 20. i poetkom 21. veka svedoci smo
projektovanja izuzetno sloenih sistema i procesa, iako do danas nije izgraena opta teorija
projektovanja [45]. Kraj dvadesetog veka, u ovim domenima, je bio oznaen po praktinim
Poglavlje 1
5-1
__________________________________________________________________________________________________________
rezultatima koji su doneti na osnovu automatizacije postupaka projektovanja, u oblasti:

prorauna, dvodimenzionalnog 2D crtanja i trodimenzionalnog 3D modeliranja i sl.
Primena raunara, oigledno je donela veliko skraenje vremena projektovanja, preciznost i
kvalitet dobijenih reenja. Pored toga, projektovanje je proces u kome se za reavanje odreenih
problema, kao polazne osnove, mogu posluiti ve razvijene metode i sistemi. Postavljanje
koncepcije teorije projektovanja podrazumeva, pored matematiko-fizikih nauka, i psihologiju,
sociologiju itd. Uvoenje analitike geometrije u prostoru, matematike logike, topologije,
heuristikog istraivanja, fazi logike, neuronskih mrea, tei se postavljanju aksiomatike kao
neophodne podloge za formulisanje opte teorije raunarskog projektovanja. To je dalje
stimulisalo ljudski um da razmilja o vetakoj inteligenciji, to nije nita drugo nego
usavravanje sloenih sistema da obavljaju operacije u domenu mentalnog procesiranja [46].
Ovakav pristup danas je fundamentalan zbog potrebe velikog udela ovekove kreativnosti i tenje
za novim saznajnim vrednostima. Koristei mo raspoloive raunarske tehnologije i novih
metoda, integracijom znanja i aktivnosti inenjera projektanta i vetake inteligencije, odnosno
ekspertnih sistema, oznaava se nova faza u razvoju opte i posebnih teorija projektovanja. Ovim
se izgrauje nova generacija inenjerskih sistema ije su osnovne karakteristike [45]:
realizacija sloenih funkcija sa visokim stepenom fleksibilnosti i automatizacije,

visoka produktivnost, kvalitet i pouzdanost i
minimizacija uloenog resursa u proces realizacija cilja.
Osnovna aktivnost inenjera - projektanta je da vri sintezu raspoloivih znanja, vetina i

tehnologije da bi se definisali, putem projekta, vetaki proizvodi. Kod projektovanja i
upravljanja projektima namee se pitanje otkrivanja logike, sadraja i strukture ovih fenomena. U
optem sluaju, probleme projektovanja je mogue klasifikovati na sledei nain [46]:
Za reavanje odreenih problema postoji strukturiran algoritam zasnovan na poznatom

formalnom jeziku. Iako su ovi problemi deterministikog ili stohastikog karaktera,
njihovo reavanje je omogueno manuelnim ili raunarskim putem. Ovi zadaci
projektovanja ne pripadaju grupi tzv. inteligentnih zadataka.
U drugu klasu spadaju problemi koji nemaju razvijenu algoritamsku strukturu reavanja.
U tom sluaju, nedovoljna je baza znanja za odgovarajuu oblast reavanja. Projektant
tada sam reava problem kroz afirmaciju line kreativnosti.
Treoj klasi problema pripadaju projektantski zadaci koji apriori nisu poznati, iako
postoje izvesni algoritmi za pretraivanje reenja. Inventivnost oveka je, za sada,
dominanta u nalaenju reenja, a metod koji koristi ovek ili raunar je heuristiki.
Raunarski orijentisano projektovanje

Projektovanje, kao i mnoge druge inenjerske aktivnosti, je u periodu od 60-ih godina 20. veka
pod konstantnim uticajem raunarskih tehnologija. Tendencije razvoja ovih tehnologija: hardvera
i softvera, nagovestile su mogunost efikasnog reavanja problema projektovanja u svim
oblastima gde je ta delatnost mogua i potrebna.
6-1
Poglavlje 1
__________________________________________________________________________________________________________
a)
b)
Sl. 1.5 Koju je metodu projektant koristio? Genijalni projekti Leonarda da Vinija: streliasti
katapult a) i model letelice sa pokretnim krilima b)
Posebno se to oekivalo u domenu razvoja i primene raunarske grafike u oblasti inenjerskog
projektovanja proizvoda i procesa. Pod terminom raunarsko projektovanje podrazumeva se
projektovanje sistema i/ili procesa uz podrku raunara. Mogu se obuhvatiti mnoge projektne
aktivnosti u okviru kojih se raunar koristi za razradu, analizu ili modifikaciju tehnikog
projektnog reenja [68]. Ove aktivnosti predstavljaju sloen intelektualni i tehniki proces ije
razumevanje je proporcionalno samoj meri predvienih rezultata projektovanja. Raunarska
podrka procesa projektovanja sastoji se u tome da raunar obezbedi resurse za lake kreiranje,
trajno smetanje i modifikovanje parametara modela-projekta. Raunarsko projektovanje je jedan
od moguih prevoda sa Engleskog originalnog izraza Computer Aided Design (CAD) koje su
vezane za aktivnosti projektovanja i konstruisanja primenom raunara. Pojam CAD uveden je
sredinom pedesetih godina (1956.) od strane Massachussets tehnolokog instituta u Bostonu pri
razvoju programskog jezika APT (videti referentni pojmovnik na kompakt disku), odnosno
kompajlera za grafiko programiranje. Skraenicu CAD je definisao T.D. Ross (Ros), tako da je
naunoj i strunoj javnosti ire u terminolokoj upotrebi od 1979. godine. Pored CAD-a, termin
koji se najee koristi je i CAM tehnologija. Raunari su u prvo vreme uvedeni u proizvodnju da
bi se izraunavalo i kontrolisalo kretanje alata maine alatke [31]. Proizvodnja, u kojoj raunar
ima veliku ulogu u voenju i kontroli proizvodnih procesa, ostvarljiva je pravilnom
implementacijom CAM (Computer Aided Manufacturing) koncepta. Pojam CAM u irem smislu
vezan je i za primenu raunara za upravljanje neposrednim proizvodnim procesima kod
tehnolokih sistema tipa [31]: NC, CNC i DNC, zatim kod fleksibilne proizvodnje, odnosno
Poglavlje 1
7-1
__________________________________________________________________________________________________________
CAPP
proizvoda)
Tehnoloka
baza
podataka
CAP
(C - projektovanje
tehnologije)
(C - projektovanje
CAD
(C - projektovanje
proizvoda i
tehnologije)
FTM. Integrisan naziv CAD/CAM je akronim od Computer Aided Design/Computer Aided

Manufacturing. U domaoj strunoj literaturi ovaj pojam se prevodi razliito, npr. raunarom
podrano projektovanje i proizvodnja i drugim, slinim opisnim definicijama. S obzirom na
izrazitu primenu engleske terminologije u oblasti projektovanja i proizvodnje, ovde je izabrano
korienje izvorne skraenice CAD/CAM. Danas se ovaj naziv najee koristi kada je u pitanju
pravo projektovanje koje vezuje projektovanje i proizvodnju. Uvoenje raunara je poslednjih
decenija izvreno i u iroj oblasti pripreme proizvodnje, proizvodnje i njene integralne sistemske
podrke (logistike), tako da su se CAD, odnosno CAD/CAM tehnologije, polako ali sigurno,
implementirale u skoro sve aktivnosti savremenih proizvodno-poslovnih sistema. U tom smislu
termini kojima se objanjava primena tzv. "C" (Computer) ili CA (Computer Aided)
tehnologija, zasnovani su na pojmovima koji su u vezi sa specifinim aktivnostima u raznim
podrujima raunarski podranim tehnologijama. Uvoenje je dalje izvreno u oblasti pripreme
proizvodnje i poslovanja, te je savremeno planiranje i sama tehnologija izvoenja takvih procesa
nazvana CAP tehnologijom (Computer Aided Planning). Raunarske tehnologije i metode
CAD/CAP/CAM se delom preklapaju u domenu organizovanja i pristupa zajednikim bazama
podataka. Tehnologija CAPP, to se prevodi kao planiranje procesa izrade podrano raunarom
(Computer Aided Process Planning), donosi, svakako, bre nova tehnoloka reenja.
CAM
(C - upravljanje
proizvodnjom)
CIM
CIM (C - integrisana
proizvodnja)
Sl. 1.6 Osnovne C tehnologije i relacije izmeu njih vezane za proizvodnju

Pri tome je najpre potrebno reiti niz sloenih zadataka iz oblasti inenjerstva procesa, kao to su:
planiranje tehnolokog procesa, odluivanje o varijantama, analize sposobnosti procesa sa aspekta
ostvarivanja tehnolokih zadataka i sl. CAD/CAP/CAM/CAPP projektovanje podrano
raunarom, kao informaciona celina, moe se sagledati u preduzeu, prema prikazanom
osnovnom CIM (Computer Integrated Manufacturing) konceptu preduzea (sl. 1.6), kao modul
koji obuhvata najvei broj procesa istraivanja i razvoja (R&D). Postavljena ema je jedna od
8-1
Poglavlje 1
__________________________________________________________________________________________________________
niza moguih. U literaturi su zastupljeni razliiti koncepti. Iako su prethodni pojmovi "C"
tehnologija fleksibilni, noviji razvoj hardvera i softvera orijentisane namene poblie pojanjavaju
njihovu svrhu i namenu, pre svega, u razvojno-inenjerskoj delatnosti.
Funkcija raunara u projektovanju

U svetu postoji relativno duga praksa CAD-projektovanja. Raunari su se u poetku koristili da bi
se reili kompleksni i skupi numeriki problemi, naroito pri proraunu konstrukcija ili
balistikih putanja. Vremenom se pokazalo da su iskustva u ovoj praksi pozitivna, pa je i
praktino potvrena dobit korisnika na osnovu investicionih ulaganja u uvoenju raunarske
tehnologije u domenu projektovanja. U tom pogledu, projektovanje primenom raunara moe kao
rezultat doneti odreene utede, naroito u: smanjenju efektivnog vremena projektovanja,
poveanu preciznosti, ukidanju pojedinih ispitivanja (varijacija i simulacija odreene
konstrukcione ideje je najlake kada se nalazi u elektronskom obliku, a najskuplje kada su
realizovane), itd. Korisnici CAD sistema su prvenstveno tehnika lica koji su i pre upotrebe ovog
sistema radili na poslovima projektovanja i poseduju odreena struna znanja za datu oblast
projektovanja. Korisnici dopunjuju i prilagoavaju klasine metode projektovanja, modeliranjem
pomou raunara, da bi poveali svoju produktivnost i kvalitet rada. Pri tome se plaa odreena
cena u vremenu inovacija. Smatra se da je neophodno da se odreeni efekti automatizacije
projektovanja dobiju to ranije, kako bi se stvorila klima poverenja u implementaciji novih
raunarskih metoda projektovanja [68]. Glavni deo napora nalazi se u implementaciji odreene
tehnologije u proizvodno-poslovnom sistemu sa pitanjem kakve e implikacije izazvati njena
pojava na ukupni proces poslovanja. Tako je radna grupa 13 najveih svetskih [68] kompanija
(IBM, General Motors, Boeing, General Electrics i dr.) zakljuila da e poslovno okruenje do
2006. god. zahtevati od proizvoaa sposobnost trenutnog prilagoavanja na zahteve kupaca, pri
emu je glavni oslonac potraen u CIM sistemu organizacije. CAD tehnologija zauzima vrlo
znaajno mesto u CIM konceptu. U CAD podsistemima potrebno je uneti vrlo veliki broj
podataka kojima se opisuje proizvod i gradi njegov model u informacionom sistemu. Po nekim
procenama ak 80% svih podataka u fabrici, ija je proizvodnja podrana raunarom, dolazi iz
CAD podsistema [80]. Integracijom CAD-a sa drugim elementima CIM-a, ponajpre sa CAM,
CAE, CAQ i PDM, ostvaruje se integracija tokova informacija sa modelom proizvoda. Time se
obezbeuje stvarna integracija proizvodnje preko raunarom kontrolisane informacija. Poznato je
da se najvei broj promena na proizvodima u japanskoj industriji vri u fazi definisanja i
projektovanja putem CAD-a. Razmatraju se sve mogue varijante proizvoda [30], simuliraju se
njihova ponaanja, analizira se njihov uticaj na okruenje, koristi se simultano projektovanje, sa
ciljem da se dobije najbolje reenje u datim uslovima, koje svodi naknadne promene (korekcija
modela projektovanja) na minimum. Tim konceptom se praktino realizuje jedan od bitnih
kriterijuma sistema kvaliteta proizvoda i proizvodnje, a to je generisanje kvaliteta u njihovom
razvoju. U proizvodnim sistemima, gde je proizvodnja visoko automatizovana, sve vie dolazi do
izraaja projektovanje sekvenci procesa i proizvoda na osnovu upravljanja informacijama: EDMom, PDM-om [73], simultanim (CE) inenjeringom itd. Broj moguih varijanata modela je
teorijski neogranien, tako da izvrene promene mogu biti minorne u odnosu na mogue efekte,
kako dobijanjem boljeg kvaliteta, tako i smanjenjem troenja sirovina za dobijanje gotovog
proizvoda. Osamdesetih godina prolog veka najvei broj proizvodno-poslovnih sistema u
razvoju globalne svetske konkurencije je radilo na obaranju cena i automatizaciji proizvodnih i
poslovnih procesa. Za konkurentsku sposobnost 90-ih [68] nije bilo dovoljno samo smanjenje
specifinih cena proizvoda. Prednost e u budunosti imati oni sistemi koji e superiornijim
Poglavlje 1
9-1
__________________________________________________________________________________________________________
projektovanjem poveati vrednost svojih proizvoda, kroz brzinu pojavljivanja na tritu i

zadovoljavanju kriterijuma potroaa. Davanjem nove vrednosti, novi projekat postaje
fundamentalna proizvodna strategija. Iz tih razloga CAD tehnologija dobija posebno znaajnu
ulogu. Oekivana poboljanja poslovanja proizvodnog sistema mogu se ostvariti [68]:
1. Poveanjem prodaje zbog skraenja rokova isporuke, uzrokovane:
smanjenjem vremena projektovanja i pripreme dokumentacije za porudbinu,

poveanim kvalitetom tehnike i poslovne dokumentacije,
eliminisanjem pogrenih porudbina materijala,
laka i bra komunikacija izmeu proizvoaa i kupca.
2. Poveanjem prodaje iz drugih razloga:
datumi isporuke se mogu utvrivati znatno preciznije i sigurnije,

nove klase proizvoda se uvode bre,
imid preduzea se poveava korienjem CAD tehnologije.
3. Utede u odeljenju za generisanje tehnike dokumentacije:
smanjuje se broj potrebnih tehnikih crtaa,

smanjuje se administrativni posao u odeljenju,
eliminie se potreba za viestrukim kreiranjem modela korienjem CAD-a,
skrauje se vreme ispitivanja,
smanjuje se opti rad na dokumentaciji (za druge organizacione celine: marketing,
servis i sl.).
4. Optimiziraju se zalihe:
poboljana dokumentacija ubrzava uvoenje proizvodnje,

standardizacija komponenata smanjuje potrebe za zalihama,
optimizacija pri projektovanju smanjuje porudbine komponenata.
5. Minimiziranje trokova proizvodnje:
smanjuje se obim potrebnih popravki i dorada,

efikasnost je poboljana zbog bolje snabdevenosti komponentama proizvodnje,
CAD moe uticati na eliminiciju nepotrebne porudbine raznih vrsta resursa.
6. Kontrola trokova:
ne prihvataju se poslovi bez profita zbog poboljane procene u okruenju,

poveana je unutranja kontrola trokova zbog boljeg sagledavanja proizvodnih i drugih
poslovnih parametara.
10-1
Poglavlje 1
__________________________________________________________________________________________________________
Generalno, zadatak informacionog sistema koji se odnosi na raunarski podrano projektovanje je

da u potpunosti automatizuje rad istraivakih i razvojnih aktivnosti i da obezbedi integraciju
podataka o tehnikoj i poslovnoj dokumentaciji.
Razvoj proizvoda podrkom raunara

Veliku pomo projektantima omoguuje primena raunara u procesu: projektovanja, osvajanje
prototipa i proizvodnje proizvoda. S obzirom da razvoj proizvoda poinje fazom projektovanja,
uee raunara u toj fazi je vrlo znaajno za kasniji proces proizvodnje. Proces projektovanja
novog ili inoviranog proizvoda predstavlja nalaenje nauno opravdanog tehnikog reenja koje
se praktino moe realizovati, a da pri tome zadovolji i ekonomske kriterijume. U savremenim
uslovima [34], tenja za poveanjem konkurentskih sposobnosti preduzea menja tradicionalnu
metodologiju kreiranja novih proizvoda. Neke analize pokazuju da proces konstruisanja, crtanja i
modeliranja zauzimaju preko 33% ukupnog vremena razvoja jednog proizvoda. Proces
konstruisanja u osnovi je informacioni proces, jer polazi od ideje, odvija se korienjem znanja i
podataka i zavrava se informacijom o tome kako treba proizvod izraditi i kakvo se ponaanje
oekuje u eksploataciji. CAD/CAM sistemi postaju sve znaajniji faktor u projektovanju i
proizvodnji novih proizvoda. Jedan od vanih problema u ovoj oblasti je stalno auriranje
informacija o brojnim promenama koje se svakodnevno dogaaju; sa jedne strane na inoviranju
proizvoda, a sa druge u softveru i hardveru. Biti pravilno i brzo informisan je samo deo izazova
projektantu koji sa sobom donose nove tehnologije i novi zahtevi vezani za objekat
projektovanja. Projektovanje moe imati i kompleksniji sadraj, kada se postavljaju zahtevi
traenja optimalnih parametara, pouzdanosti komponenata u funkciji i druga specifina svojstva
potrebna u buduoj eksploataciji. Nakon toga sledi konstruisanje i ono predstavlja definitivno
oblikovanje konstrukcije kojom se definiu: geometrija (karakteristine dimenzije), materijal,
nain montae, tolerancije, kvaliteta hrapavosti povrine objekta i dr. Oigledno je da se
konstruisanje vri na bazi metoda projektovanja i njime se precizira konano reenje konstrukcije.
Iz aktivnosti konstruisanja nastaje konstrukciona dokumentacija. Dalji tok konstrukcione
dokumentacije odvija se kroz pripremu za proizvodnju i ta delatnost vie ne pripada
projektovanju i konstruisanju, ve tehnolokoj pripremi (CAPP tehnologiji). Iz tehnoloke
pripreme nastaje tehnika dokumentacija koja sadri, pored konstrukcione i tehnoloku
dokumentaciju. Ovu ine: dokumentacija opreme i alata za proizvodnju, dokumentacija za
vrenje ispitivanja i testiranja i sl. Postupak implementacije raunara uslovljen je formiranjem
baze podataka do minimalnog nivoa koji je potreban za formiranje tehnike dokumentacije o
proizvodu. To znai da su odluke donete na nivou razvoja proizvoda, od presudnog znaaja za
uspeno poslovanje firme i njene budunosti. Zato razvoj, zapravo, predstavlja kljuni segment
svake organizacije. Iz tih razloga je razumljivo da CAD modul, koji u sebe ukljuuje istraivanje
i razvoj, predstavlja najznaajniji modul u kome se generie model proizvoda i njegov kvalitet
ve u samom projektu [67]. CA koncept organizacije razvoja proizvoda [62] prikazan je na sl.
1.7. Svaki podsistem u postupku razvoja ima svoje specifinosti. U najveem broju sluajeva, za
odreenu fazu su angaovani razliiti strunjaci, pa je problem razvoja proizvoda i proizvodnje
podrkom CAD/CAM sistema u njihovoj koordinaciji. Sa ovim podsistemima, projektantima se
obezbeuje bre i kvalitetnije tretiranje razvojnih problema. Meutim, i pored toga za dobijanje
rezultata je potreban, esto, dug period razvoja i usklaivanja reenja u pojedinim njegovim
fazama.
Poglavlje 1
11-1
__________________________________________________________________________________________________________
Razvoj proizvoda
CAE
Upravljanje preduzecem
Organizacija i
informatika
Upravljanje
finansijama
Projektovanje i konstruisanje
proizvoda CAD
Marketing
Trite
MIS
Kupci
Prodaja
Dobavljaci
Nabavka i
kooperacija
Istraivanje
i razvoj
Priprema proizvodnje CAP
Planiranje i
upravljanje
proizvodnjom
PPS
Isporuka gotovih proizvoda

Sirovine, poluproizvodi i energenti
Proizvodnja (CAM): upravljanje

proizvodnim tokovima izrada montaa - kontrola
Upravljanje kvalitetom CAQ
Strategijsko
planiranje
Sistemska podrka (logistika):

transport - skladitenje odravanje - energetika
Sl. 1.7 CA koncept organizacije razvoja proizvoda
Najvei broj greaka, a time i trokovi vezani za kvalitet proizvoda, nastaje pri definisanju,
razvoju proizvoda i planiranju tehnologije izrade. Smatra se da ak 75% svih greaka koje se
pojavljuju na proizvodu, nastaju u napred pomenutim funkcijama [68]. Znatno manji procenat
nastajanja greaka je u izradi i kontroli, dok se greke pri korienju samo manifestuju, odnosno
posledice su prethodno nainjenih odstupanja. Nasuprot ranije iznetom stavu, trokovi otklanjanja
greaka su najmanji pri definisanju i razvoju novog proizvoda, posebno, ako se za to koriste
efikasni CAD alati. Najei sluaj u nerazvijenim preduzeima je da se greka otklanja pri
ispitivanju/kontroli, ili to je jo nepovoljnije, u fazi eksploatacije proizvoda, to je sa kodeksa
savremenog poslovanja nepoeljno (odnos trokova je 1:10:100). Takav pristup dovodi do
eksponencijalnog umnoavanja trokova koji se javljaju zbog greke u projektovanju. I pored
toga, neki nedostaci proizvoda mogu se otkriti tek u fazi finalizacije, a uklanjaju se nakon
paljivo izvrenog testiranja. Zbog toga se za sve projekte mora odvojiti dovoljno vremena za
testiranje probne proizvodnje, uprkos zahtevima za sve kraim razvojnim ciklusima istih. Kod
formiranja savremenog sistema projektovanja mora se uzeti u obzir potreba za organizovanjem
timskog rada, koji e doprinositi sinhronizovanom inenjeringu, tj. simultanom radu na
projektovanju [32]. Jedna od savremenih metoda i tehnologija, a koje e se u budunosti uspeno
primenjivati pri razvoju novih proizvoda, generisanju tehnologije i upravljanju procesima, su
ekspertni sistemi i vetaka inteligencija [58].
Znanje i tehnologija potrebna CAD projektantima

Do sredine 50-ih godina bilo je jedino mogue da se analizira ponaanje mainskih elemenata i
sklopova klasinim metodama projektovanja. Danas tradicionalni pristup u delu projektovanja
proizvoda, razrade tehnologije, izrade i kontrole kvaliteta, kao i u delu planiranja i upravljanja
12-1
Poglavlje 1
__________________________________________________________________________________________________________
proizvodnjom, ini se nedovoljnim, jer ne moe da obezbedi konkurentsku poziciju preduzea na

tritu. Ekonomski faktori igraju sve veu ulogu u procesu projektovanja i kasnije izrade, tako da
se tei uvoenju novih metoda koje imaju za cilj da skrate aktivno vreme projektovanja,
poveavajui mogui izbor reenja i simulirajui njegovo radno stanje u buduoj eksploataciji.
Posebno znaajan razlog korienja raunara je u injenici da obim znanja i informacija prerasta
okvire u kojima je doskora ovek runo radio. Iz toga je nastala potreba drugaijeg pristupa
znanju o projektovanju. Projektovanje raunarom zahteva vii stepen znanja u odnosu na klasino
projektovanje, jer podrazumeva, pored metoda projektovanja, poznavanje hardvera i softvera za
rad. Savremeni raunarski programi reavaju sve komplikovanije i obimnije probleme, pa je i
korienje takvih programa sve sloeniji zadatak kojem treba pristupiti sistematino i metodski.
Posebno znaajna oblast raunarstva za tehnike potrebe je oblast raunarske grafike. Ona je, sa
hardversko-softverskog aspekta, oblast koja se danas dinamino razvija i znaajno menja
tehniku operativu projektovanja i konstruisanja. Pored toga, sloenost postavljenog zadatka koji
treba reiti pomou raunara, zahteva angaovanje tima strunjaka u realizaciji, pa je neophodno
da su svi oni upoznati i da se pridravaju nekih optih principa i preporuka za efikasno
raunarsko projektovanje. Kako je raunar dobio centralno mesto, posebno u projektovanju,
potrebno je da se preduzmu i odgovarajue mere kojima e se zadovoljiti promene u
kvalifikacijama projektanata. Strunost, koja je potrebna u sferi kvaliteta projektovanja, postaje
sve sloenija. Projektant, danas, mora da raspolae znatno veim obimom znanja nego pre samo
nekoliko godina. Poznavanje teorije projektovanja trebalo bi da predstavlja element opteg
strunog znanja svakog inenjera tehnikih disciplina. Osim strunosti za pojedine specijalnosti,
takoe se trae interdisciplinarna i nova socio-tehnika znanja. Sve vei zahtevi za kvalitetom
mogu da se zadovolje, samo ukoliko su potencijalni projektanti spremni da se obrazuju i ako su
obezbeeni odgovarajui preduslovi u okviru preduzea (plan obuke, predavai, savremena
sredstva za obuku, motivacija) za realizaciju obrazovanja. Zahvaljujui novim alatima i
metodama kojima je opremljen projektant, stvaraju se uslovi za proirenjem domena njegovog
profesionalnog napredovanja. Potencijal kojim on moe raspolagati, zahvaljujui korienju
savremenih hardvera i softvera, moe prevazii mnoga oekivanja. Naime, sa svog radnog mesta
projektant moe da pristupi i realizuje skoro sve svoje potrebe za uspeno osmiljavanje i
realizaciju projekta. Da bi on uspeno definisao problem i optimalno realizovao postavljeni
zadatak, mora da poseduje potrebne resurse i da su mu, u tom smislu, dostupne odreene
informacije. Pri tome, za realizaciju zadataka projektant mora raspolagati [68]:
1. Odgovarajuim znanjem:
za reavanje problema,
za procenjivanje planiranog reenja,
za dokazivanje planiranog reenja,
stanju novih metoda i tehnologija,
dodirnim oblastima koje su od znaaja za realizaciju zadataka.
2. Kvalitetnim informacijama o:
stanju na tritu,
konkurenciji koja se bavi slinom problematikom,
patentnim podlogama koje mogu da budu od koristi i
informacijama o optem stanju u sopstvenom preduzeu.
Poglavlje 1
13-1
__________________________________________________________________________________________________________
Pored znanja projektanta o korienju metoda projektovanja, primena raunara obuhvata

korienje odgovarajueg hardvera i softvera.
3. Potrebni hardver obuhvata:
raunar,
jednu ili vie grafikih jedinica,
ostale periferijske ureaje (digitajzer, skener, ploter itd.).
4. Potrebni softver u osnovi obuhvata:
programe za primenu raunarske grafike,

aplikacione programe.
Funkcionalna struktura projektovanja

Polazei od zahteva za izgradnjom automatizovanog sistema za projektovanje na bazi
interaktivnog rada oveka i raunara, potrebno je definisati osnovne elemente. U osnovne
blokove znanja za definisanje okruenja projektanta, prema Milaiu, V. [45], spadaju:
Inteligencija. ovek kao projektant koristi intuiciju, kreativnost i znanje u procesu projektovanja.
Inteligencija moe da se smatra prirodnom i vetakom, tj. delegirana je oveku i/ili maini.
Komunikacija. ovek-maina (raunar) predstavlja sistem koji se sve vie simbioie. Istorijski
gledano, komunikacija se razvijala izmeu fizikih objekata (sredstava za rad, raunar, i sl.) i
oveka na sledeim nivoima:
manufakturni koncept - gde je funkcija sredstava za rad najee mehanika, za vrenje
unapred odreenih operacija rada;
industrijski koncept - u kome su ostvareni sloeniji nivoi komunikacija. U osnovi, ovek je
taj koji nadzire rad maine;
elektronski koncept - javlja se kao sledei vii nivo komunikacije, gde je izvrena on-line i
off-line komunikacija izmeu oveka i maine. Tipian primer je upravljanje mainom
alatkom od strane raunara iji rad je programirao ovek;
ekspertski koncept - predstavlja interaktivno komuniciranje izmeu oveka i maine, sa
injenicom da je u tom sistemu implementiran znaajan nivo vetake inteligencije.
Za izgradnju sistema za projektovanje posebno je interesantan sistem komunikacije ovek raunar, koji se danas, najee, izvodi putem interaktivnog softvera.
Ciljevi, pitanja i zadaci za Poglavlje 1.

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
Fenomenologija projektovanja.
Primena projektovanja u istoriji.
Projektantske moi prirode.
Projektovanje kao deo ljudske delatnosti.
Raunarski orijentisano projektovanje.
Pojam CAD/CAM projektovanja.
Osnovne CA tehnologije i relacije izmeu njih vezane za proizvodnju.
14-1
Poglavlje 1
__________________________________________________________________________________________________________
8. Pojam NC, CNC i DNC tehnolokih sistema.

9. Pojam CIM tehnologije.
10. Funkcija raunara u projektovanju.
11. Znaaj CAD tehnologija za proizvodnju.
12. Razvoj proizvoda podrkom raunara.
13. Znanje i tehnologija potrebna CAD projektantima.
14. Funkcionalna struktura projektovanja.
Referentni pojmovnik: fenomenologija kompjuterskog projektovanja

Project Projekat. Kompleksan pojam koji
najee oznaava: sa jedne strane, modeliranje
geometrijskih objekata sa odgovarajuim
analizama, a sa druge - plan, nacrt (sa
parametrima: vreme, resurs, cena) koji je u vezi
upravljanja projektima.
CADD (Computer Aided Design Drafting)
Raunarski podrano dizajniranje i 2D crtanje.
CAE (Computer Aided Engineering) Inenjering
podran raunarom. U ovom sluaju delatnosti
projektanata obuhvataju: analize, proraune i
traganje za najboljim tehnolokim reenjem kod
projektovanja proizvoda i proizvodnog procesa.
CAQ (Computer Aided Quality Assurence)
Obezbeenje kvaliteta proizvodnje i poslovanja
podrkom raunara.
CAT (Computer Aided Testing) Testiranje
karakteristika objekata i procesa podrkom
raunara.
CIM (Computer Integrated Manufacturing)
Integrisanje pripreme i proizvodnje pomou
raunara.
MIT (Massachussets Institut of Technology)
Tehnoloki institut u Masausetsu (SAD). Poznati
institut po razvoju i primeni informatikih Ctehnologija.
APT (Automatically Programmed Tools)
Programski jezik (alat) koji se koristi za
programiranje numeriki upravljanih maina
alatki. Njegov razvoj je vezan za MIT.
CAA (Computer Aided Analysis) Raunarski
podrana (strukturalna) analiza modela.
Dominantna metoda u ovoj oblasti je metoda
konanih elemenata.
FEM (Finite Element Method) Metod konanih
elemenata je primarna numerika metoda
inenjerske analize geometrijskog modela:
zapremine, mase, naponskih, toplotnih stanja i

procesa i sl.
NC (Numerically Control) Numeriki
kontrolisane maine alatke od strane raunara.
CNC (Computer Numerically Control)
Kompjuterski kontrolisane maine alatke ili
robota.
DNC (Direct Numerically Control) Vie
numeriki upravljanih maina alatki na osnovu
upravljakih informacije dobijenih direktno iz
centralne memorije raunara.
FTM (Flexible Manufacturing System)
Fleksibilna (automatizovana) proizvodnja.
EDM (Engineering Data Management)
Upravljanje inenjerskim podacima.
PDM (Product Data Management) Upravljanje
proizvodnim podacima.
CE (Concurrent Engineering) Simultani
(konkurentni, uporedni) inenjering.
R&D (Research and Development) Istraivanje i
razvoj u okviru proizvodno-poslovnog sistema.
ICG (Interactiv Computer Graphic) Interaktivna
raunarska grafika. U ovom softveru centralno
mesto zauzima aplikacioni program.
AI (Artificial Intelligence) Vetaka
inteligencija. Sposobnost raunara da obavlja
funkcije, kao to su: uenje, razumevanje i
upravljanje. Predstavlja vii stepen u odnosu na
adaptivno upravljanje.
Internet Internet. Globalna mrea raunara
povezanih u svetskim razmerama radi
komuniciranja i pristupima bazama podataka.
Intranet Intranet. Lokalna mrea raunara
povezanih u lokalnim razmerama radi
komuniciranja i pristupima bazama podataka.
Poglavlje 2
1-2
__________________________________________________________________________________________________________
Osnovne faze CAD modeliranja
2-2
Poglavlje 2
__________________________________________________________________________________________________________
Faze CAD modeliranja

odeliranje u projektovanju putem raunara je sloen proces koji se sastoji od vie
meusobno povezanih faza. Ne moe se smatrati da je to samo proces praenja
instrukcija raunaru, jer je neophodno da tom procesu prethodi nekoliko veoma bitnih
faza. CAD modeliranje proizvoda predstavlja skup aktivnosti koje se sagledavaju kroz faze
definisanja osnovnih stilskih reenja, prorauna, konstruisanja i simulacije ponaanja, izrade
probne serije i ispitivanja. Ima za cilj da tehniki definiu proizvod, koji zadovoljava
funkcionalne, estetske i standardne bezbednosne norme [62]. U osnovne faze projektovanja
spadaju:
Postavka zadatka na osnovu definisanog problema

Prva faza modeliranja predstavlja formulisanje projektnog zadatka na osnovu definisanog
problema. Treba je naroito ozbiljno i detaljno prouiti, jer greke nastale u ovoj fazi uslovljavaju
uzaludno utroen rad u ostalim fazama izrade projekta. Pravilnim postavljanjem zadatka precizno
se utvruju odnosi izmeu uesnika u izradi projekta. Postavkom zadataka treba obuhvatiti
specifikaciju modela, tj. precizni opis parametara, ogranienja, uslova i pretpostavki, ciljeva i
zahteva koje projekat treba da ostvari na oblikovanju geometrijskog modela. Neophodno je zatim
definisati ulazne veliine, odnosno ustanoviti najmanji broj ulaznih parametara koje su dovoljne
za reavanje problema. Pored toga, potrebno je definisati izlazne veliine preko opisa oekivanih
rezultata.
Koncepcija rada i metodologija grafikog projektovanja objekata

Projektant, u svakom trenutku mora imati jasnu viziju niza zahvata koji ga na to bri i
racionalniji nain dovode do eljenog modela, odnosno standardne tehnike dokumentacije.
Trodimenzionalni objekti u inenjerstvu se obino kreiraju pomou skica. Proces modeliranja
poinje od koncepcije (ideje), opisivanjem objekta pomou 2D crtea i njegovom specifikacijom.
Sve do skora ovaj 2D posao je raen runo, opisivanjem 3D modela [44]. Projektanti su koristili
olovku i papir za kreiranje crtea modela. Ovi crtei su bili dati putem ortogonalnih ili kosih
projekcija. Danas je mogue raunarski (u zavisnosti od softvera), sa ili bez skica, direktno
kreirati 3D model da bi se na osnovu njega, izvukli podskupovi, tj. 2D projekcije. Za to je
potrebna rutina, a ona se stie iskustvom. Pored poveanja kvaliteta i brzine neposrednog
konstruisanja modela, to je samo jedan deo procesa projektovanja, korienje raunara za
projektovanje nudi itav niz drugih pogodnosti za organizaciju konstrukcione i izradu pratee,
tehnoloke dokumentacije. Prva prepreka, odnosno mesto gde se putevi mnogih razilaze, je
odabir softvera. Preovladava preteno softver za 2D crtanje druge generacije sa 3D dodacima, sa
softverom tree generacije koji u startu polaze od 3D modela objekta, to je po miljenju mnogih
projektanata jedino adekvatno reenje. Ako je jasno ta je cilj, a uz to je prisutno saznanje koje
performanse potencijalni softver poseduje, naroito grafike, na projektantu je da nae pravi
nain da realizuje postavljen zadatak. Zadatak softvera za grafiku koji podrava rad CAD sistema
je da [6]:
kreira nove i poziva postojee crtee i prikazuje ih na interfejsu,

kreira model predmeta na osnovu postojeih crtea (skica) predmeta i
Poglavlje 2
3-2
__________________________________________________________________________________________________________
omogui snimanje crtea (modela) u sopstvenu ili spoljnu memoriju raunara.
Ovaj softver se naziva interaktivna raunarska grafika ICG . U njemu, centralno mesto zauzima
aplikacioni program. Ovo je korisniki program koji uzima u obzir modele fizikih objekata, i
preko osnovnog softvera za grafiku prikazuje ih na periferijskim ureajima: monitoru, printeru,
projektoru itd. Posebno je stvoren za svaku oblast inenjerstva, iako postoje i univerzalni
aplikacioni programi, koji pokrivaju iru klasu inenjerskih zadataka. Primeri aplikacionih
programa odnose se na: raunarsku grafiku u projektovanju (vektorsku ili rastersku), simulatore
kretanja (leta), grafiko prikazivanje podataka, matematike analize, itd.
Reavanje problema
Reavanje problema moe se definisati kao proces dobijanja izlaznih veliina-rezultata na osnovu
zadatih ulaznih vrednosti. U ovoj fazi problem se reava sa isto strune strane gledita. Vano je
istai da u ovoj fazi problem mora biti jasno predoen u svim njegovim detaljima. On se lake
reava i u vremenskom i u resursnom domenu, ako se uzima u obzir celokupni problem,
prvenstveno vodei rauna o njegovim iniocima. Rad se olakava ako se problem reava
modularno, po zasebnim delovima koji su meu-sobom relativno zavisni i koji se mogu reavati
redno i/ili paralelno. Ovakvim pristupom problemi se mogu reiti sa velikom izvesnou, ako je
ukljuen i koordiniran timski rad. Modularnost obezbeuje da se istestiran modul prilagoava i
reava u vie varijanata. Kod ove faze CAD projektovanja modela rad se svodi najee na 3D
grafiko modeliranje.
Verifikacija reenja
Nakon sagledavanja jedne, ili nekoliko projektnih varijanata, vri se njihovo vrednovanje
(evaluacija). Kriterijum za vrednovanje moe biti vrednost objekta u realizaciji (vrednost
materijala uveana za predviene trokove izrade), gabariti, servisibilnost, mogunost nabavke
materijala itd. Kada se izabere najbolje (optimalno) konstrukciono reenje proizvoda, pristupa se
daljim inenjerskim analizama. Vrednovanje se svodi na vrednovanje dobijenog reenja modela.
Analiza metodom konanih elemenata (FEA) [43], ili metodom graninih elemenata, omoguuje
sagledavanje rasporeda optereenja na modelu, toplotnih, elektromagnetskih ili drugih polja
dejstva, karakteristika stabilnosti sistema, nivoa vibracija i buke itd. Odgovarajui softver tipa
CAE uzima u obzir geometriju, poetne i granine uslove optereenja. Na izlazu, omoguuje
projektantu da sagleda ponaanje modela u simuliranim uslovima optereenja. Metoda konanih
elemenata postala je dominantan koncept u numerikoj analizi konstrukcije [66] zbog relativne
jednostavnosti, jasnog fizikog znaenja i matematike zasnovanosti. Inenjerska analiza u
principu obuhvata:
tehno-ekonomsku analizu,
analizu zapremine, mase, teita, momenata inercije,
analizu objekata metodom konanih elemenata i
simulaciju poloaja (kretanje) predmeta u radnom prostoru.
Od ovih faza u projektovanju i verifikacije reenja panja je usmerena preteno na geometrijskoj

analizi.
4-2
Poglavlje 2
__________________________________________________________________________________________________________
Prvi korak je grafiko modeliranje predmeta koje predstavlja matematiki opis modela i njegov
grafiki prikaz. Jedna ema procesa projektovanja i konstruisanja modela proizvoda prikazana je
na sl. 2.1.
Uocavanje problema
Orijentacija
Opaati
Vizija
Definisanje problema
Pronaci slicnost
Postavljanje
zadatka
Problem postavljen?
Ne
POSTUPAK MODELIRANJA
Zadovoljava?
Da
Koncipiranje
Formirati model
Da
Ne
Testirati model
Oblikovanje
Ne
Zadovoljava?
Da
Ne
Da
Razrada
Eksperimentisati
Da
Prouciti rezultate
Ne
Projektovanje
proizvodnih podloga
TEHNOLOGIJA REAVANJA PROBLEMA
Koncipirati
Ne
Da
Snimanje stanja
Proucavanje stanja
Stanje ocenjeno
Ne
Da
Koncipiranje reenja
Koncept prihvatljiv?
Ne
Da
Oblikovanje i razrada
Preslikati
Sprovodenje reenja
Da
Ne
Zadovoljava?
Rezultati ostvareni?
Ne
Da
Usavravanje postupka
Sl. 2.1 Proces projektovanja i konstruisanja kao proces reavanja problema i modeliranja [67]
Geometrijsko CAD modeliranje

Pedesetih godina zapoet je rad na grafikom modeliranju u oblasti ianih modela i poligonalnih
povrina. Najvei deo napora u teoriji raunarskog projektovanja do sada se ulagao u isto
geometrijsku interpretaciju objekata [29]. Geometrijsko modeliranje 3D [44] je ureen skup
postupaka, koji se odnosi na konstruisanje, promenu i predstavljanje fizikih objekata u
raunarskom obliku (sl. 2.2). Prikazivanje objekata pri geometrijskom modeliranju moe se
ostvariti pomou:
Poglavlje 2
5-2
__________________________________________________________________________________________________________
dvodimenzionalnog (2D) modela

i trodimenzionalnog (3D) modela.
Sl. 2.2 Geometrijski model zapreminskog objekta (3D_31.dwg)
Generatori geometrijskih 3D modela omoguavaju kreiranje virtuelnih objekta tj. prototipova

buduih proizvoda, pre nego to se oni i stvarno realizuju. Koristi se da bi se opisao objekat i/ili
simulirala dinamika njegovog ponaanja. Geometrijsko modeliranje obuhvata: analitiku
geometriju, teoriju vektora, topologiju, teoriju skupova i raunarske metode. Ovo modeliranje
obezbeuje opis modela koji je analitiki, matematiki i apstraktan. Raunarsko grafiko
modeliranje rapidno raste u mnogim oblastima. Najpoznatija je oblast CAD/CAM, ali je
proirena i na: animaciju, simulaciju, vizuelizaciju, robotiku, virtuelnu realnost itd. Na taj nain
mogu se simulirati pouzdanost, finansijski efekat, veliina, napon i druge funkcije kao to su
brzina, pronalaenje teine, potronja energije i sl. CAD sistem se u principu moe smatrati
raunarskim programom za geometrijsko modeliranje. 3D grafika kao osnova geometrijskog
modeliranja se pojavila 60-ih godina, prolog veka, najpre u oblasti automobilske i
vazduhoplovne industrije. Njena primena iziskivala je raunare velikog kapaciteta. Otkriem
sketchpad-a table za skiciranje (1962. god.), otvoreno je novo polje u raunarstvu, jer je
korisniku omogueno neposredno grafiko komuniciranje sa raunarom. Za takvu grafiku
komunikaciju koristi se pero (Lightpen) i vizuelni displej CAD sistema. Ovaj pronalazak naroito
je vezan za 2D ortogonalnu geometriju. Danas se 3D geometrijsko modeliranje koristi na mnogo
naina, pored inenjerskih i u vie drugih oblasti, kao to su [6]: medicina, energetika, nuklearna
fizika, kosmologija, balistika, kinematografija i sl. Znaaj te primene je kako u znatnom
skraenju vremena geometrijskog predstavljanja objekata, tako i zbog mnogo veih mogunosti
realnog sagledavanja delova u prostoru. Ovo je veoma bitno pri definisanju spoljanjih povrina
objekta, gde se sagledavanjem prikaza 3D objekata na raunaru mogu uoiti nedostaci ili
potencijalne greke, pristupiti i njegovoj korekciji bez prethodne prototipske realizacije. Kod
raunarskog projektovanja rad unutar 3D grafike se svodi na rad unutar prostornih konvencija.
Npr. program za projektovanje tipa AutoCAD je usklaen za rad sa 3D geometrijom preko
6-2
Poglavlje 2
__________________________________________________________________________________________________________
odgovarajueg koordinatnog sistema i konstrukcione ravni. Tu je i kreiranje, primena i

manipulacija 3D primitivima koji slue za formiranje: ianih, povrinskih ili solid modela. 3D
koncepti se koriste u svakom aspektu rada sa CAD sistemima, kod mainskih i drugih
tehnologija. Uz njihovu pomo se kreira osnova za inenjerske crtee sa vie pogleda; koriste se
kao alati preko kojih se opisuje deo, za kinematsko spajanje delova, za integraciju elemenata u
3D sklopove, i sl. Vaan aspekt 3D modeliranje je fotorealizam objekata koji omoguava da se
prikau realistine slike proizvoda pre nego to se on realizuje. Timovi ljudi koji rade na
geometrijskom modeliranju moraju da imaju visok nivo meusobne 3D komunikacije, da bi
povezali fazu 3D projektovanja sa analizom, proizvodnjom i fazom dokumentovanja proizvoda.
Danas je mogue izvriti potpunu integraciju 2D faze projektovanja i procesa 3D modeliranja.
Ovakav vid komunikacije poboljava ivotni ciklus proizvoda, proiruje kvalitet proizvoda i
obezbeuje visok nivo integracije u projektovanju proizvoda i procesa proizvodnje.
Tipovi geometrijskog CAD modeliranja

U raunarskoj grafici postoje osnovni grafiki entiteti za geometrijsko modeliranje. Tri osnovna
tipa geometrijskih modela koja se koriste u projektovanju su:
iani (skeletni),
povrinski i
solid modeli (puna tela).
Savremeni 3D CAD sistemi za modeliranje omoguuju da se 2D geometrijske projekcije kreiraju

automatski, nasuprot ranijim CAD sistemima, koji su poinjali sa 2D ianim modelima i kreirali
svaki pogled kao posebnu sliku u ravni. Da bi opisao geometriju predmeta, konstruktor koristi
naredbe za pozivanje osnovnih geometrijskih elemenata (taka, prava, ravan itd.). Skup ovih
entiteta, zajedno sa alfanumerikim karakterima i specijalnim simbolima, ine aplikacioni model.
Pored osnovnih entiteta, mogu se koristiti i tzv. primitivi, tj. tipizirani elementi geometrije, npr.
cilindar, kupa, lopta, paralelopiped i sl. Projektant, koristei mogunosti generisanja povrinskih
i/ili solid grafikih elemenata, definie model predmeta, posredstvom aplikacionog programa.
Transformacije omoguuju da se menja izgled predmeta na radnoj povrini i u bazi podataka, da
bi se bre dolo do konanog modela. Osnovne geometrijske transformacije su:
kopiranje, rotacija, translacija, skaliranje itd.
Pored toga, projektantu se omoguuje da po izboru izvri operacije modifikovanja u smislu:
zamene,
brisanja ili
drugog sloenijeg naina modifikacije dela ili celog 2D odnosno 3D modela.
Ulazne funkcije i komande programskog CAD paketa su vrlo vane grupe metoda i postupaka
geometrijskog modeliranja, jer omoguuju projektantu efikasno unoenje naredbi i podataka u
CAD sistem.
Poglavlje 2
7-2
__________________________________________________________________________________________________________
Konturno predstavljanje objekata putem ianih modela

Sedamdesetih godina 20-tog veka javljaju se 3D iani i povrinski modeli koji donose napredak
u odnosu na 2D geometriju. Najjednostavniji nain predstavljanja 2D i 3D objekata u virtuelnom
prostoru je pomou jednostavnih 2D entiteta logiki poreanih u ravni ili 3D oblasti. iani
objekti su jednostavni skeletni modeli bez povrine i zapremine, sa vrlo jasnom konturnom
strukturom ivica i temena. Primena im je danas ograniena (ali znaajno prisutna) i odnosi se,
uglavnom, na mogunost lakog povrinskog modeliranja za ve formiran iani model. Sa druge
strane ovi modeli zahtevaju manje memorije nego slini modeli oblikovani na osnovu solid
modeliranja.
Sl. 2.3 Matematiko predstavljanje linearnog i nelinearnog 2D entiteta kao geometrijsko mesto
taaka u ravni
Povrinsko modeliranje objekata

iani model je komponovan od linija i krivih koje predstavljaju ivice (sl. 2.3). Poligonalna ema
povrinskog modela bazira na topolokoj strukturi podataka. Ovakva struktura je u osnovi
razvijena da bi se, kreirala i osenena ili render slika objekta, izvrila animacija i ispitivala
vidljivost objekata na/ili u modelu. Rezultat Pierr Bezier-ovog (Bejsie) rada je matematiki oblik
2D i 3D funkcija [30], koji autoindustrija Renault upotrebljava od 1972. za konstrukciju
skulptorne povrine karoserija automobila (o ovim povrinama videti na str. 515-519). Od tog
perioda, programeri u raunarskoj grafici i ostalim oblastima CAD-a, poinju rad na dva polja
grafikog modeliranja koji se odnose na iane modele i poligonalne mree [30]. Modeliranje tog
doba poivalo je na uspenom geometrijskom modeliranju, sa primetnom ekspanzijom u oblasti
unutranjeg projektovanja metodom konanih elemenata. Sa druge strane, proizvodnja je
poela pojavom maina sa numerikim upravljanjem CNC. To je zahtevalo nov nain shvatanja
8-2
Poglavlje 2
__________________________________________________________________________________________________________
informacije konture dela, koja je morala da bude definisana iz inenjerske grafike matematikim
putem. Ovaj posao nije bio mogu dok nije bio definisan specijalni jezik, koji je razvijen da
procesira informacije o konturi iz crtea u formatu koji je kompatibilan raunarima. Sredinom 60ih (1967.) D. T. Ross (Ros) sa MIT-a je razvio napredni kompajler za grafiko programiranje.
Steven A. Coons (Kuns, 1963-65.) takoe sa MIT-a i James C. Ferguson (Ferguson, 1964.) za
kompaniju Boeing rade na vanom projektu skulptornih analiza povrina. Rezultat je veoma
vaan za modeliranje objekata i predstavljen je tzv. ivinim modelima povri (Edgesurf, videti u
referenci [44]) Razvoj poinje i u General Motors-u, Douaglas-u, Lockheed-u, McDonnell-u.
Implemantacija C tehnologije je intenzivno nastavljena pojavom numeriki kontrolisane NCtehnologije u industriji. Pressman (Presmen) i Williams (Vilijams, 1977.) i Niels Olesten
(Olisten, 1970.) prezentuju NC tehnologiju posredstvom CAD/CAM projektovanja. Novo polje
istraivanja povrinskih modela 60-ih godina, obuhvata parametarsku geometriju koja ukljuuje
tzv. Kunsove bikubne poligonalne ploice (zakrpe) i Bejzieove specijalne povrine.
Najpoznatije zakrpe, pored pomenutih su: Fergusonov i B-splajn, itd. [29], [30]. Parametarske
povri su se razvile da bi zamenile klasine loft-ing tehnike u brodogradnji, automobilskoj
industriji i avioindustriji. Teorijski rezultati ovih istraivanja doneli su znaajne aplikacije, koje
se i danas koriste za grafiko modeliranje veoma sloene geometrije proizvoda. Za razliku od
naprednijih solid modela, povrinski modeli su kreirani kao ureen skup poligonalnih povrina.
AutoCAD, kao referentni program, dozvoljava male konverzije izmeu razliitih tipova modela,
kao to je sluaj sa solid i povrinskim i konturnim modelima. Ovim programom se ne moe
izvriti konverzija konturnih modela u povrinski i povrinskih u solid, ali se moe razloiti
sloeniji povrinski model na 3D povrinske primitive. Isto tako i solid primitiv na regione
(povrine), a ako se dalje razlae region, dobijaju se krive u 3D oblasti. U sluaju da je
projektantu dovoljna samo 3D kontura, ona se moe uvek dobiti i preko ianog i preko
povrinskog, odnosno solid modela. Povrinski modeler u AutoCAD-u je razliit od solid
modelera, s obzirom da AutoCAD koristi hibridnu bazu podataka [44]. Kod veine hibridnih
modelera strategija je da se podri vii nivo tzv. konstruktivne solid geometrije (CSG) hijerarhije
stabla (za solid modele), koji onda mogu biti prebaeni u nii nivo, u tzv. NURBS-povrine
(neuniformni racionalni B-splajnovi).
Sl. 2.4 Diskontinualna kriva interpolirana metodom 2D kubne interpolacije
Poglavlje 2
9-2
__________________________________________________________________________________________________________
Za povrinsko modeliranje koristi se jedan skup primitiva, a za solid modeliranje drugi skup.
Svaki ima razliite funkcije i koristi razliite algoritme za modeliranje, odnosno generisanja
primitiva [40].
Sl. 2.5 Povrinski 3D grafik lopte kreiran na osnovu parametarskih jednaina Mathcad-a
Modeliranje punih tela

Pravi solid modeler je relativno nov. Cilj ovog modelera je da generie jasnu i kompletnu
geometrijsku predstavu vrstog 3D objekta ili punog tela. Solid model, pored toga to sadri
opis izgleda objekta sa bilo koje take u prostoru, sadri i opis objekta i dodatne informacije o
njegovom obliku, gabaritu i, eventualno, o svojstvima materijala od kojeg je sastavljen
(simuliran). Ovi puni modeli sadre detalje o masi objekta, momentu inercije, zapremini ili teita
tela. Pored toga, podaci o 3D modelu mogu da se procesiraju do numerikih maina ili do
softvera za analizu, metodom konanih elemenata, ime se proiruje upotreba 3D modela.
Potpuni 3D model prua jedinstvenu prednost: preko rada i studiranja geometrije od koje se
sastoji model, mogu se eliminisati greka i dvosmislenost koje se obino javljaju kod 2D
predstava trodimenzionalnih delova, ili kod 3D povrinskih modela. Za modeliranje putem solida,
kod AutoCAD-a se koristi tehnologija kao to je ACIS, koja sadri skup primitiva na osnovu
kojih se komponuje sloeniji model. Kod modeliranja postoje nekoliko ema za predstavu:
granina reprezentacija (B-rep), konstruktivna geometrija punog tela (CSG), hibridni modeli i sl.
10-2
Poglavlje 2
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 2.6 Matematiki definisan oseneni 3D model bavastog prstena,

Potpuni solid model obezbeuje vie informacija nego povrinski model. Ove informacije mogu
se dalje koristiti za simulaciju napona, ili za termiku analizu i testiranje, ili, kao to je reeno,
kao izlaz za kreiranje koda za numerike maine na kojima e se deo izraditi. Ovakvi modeli,
dakle, predstavljaju podlogu za potpuniju inenjersku analizu i verifikaciju CAD modela putem
odgovarajue CAE tehnologije.

1. Faze CAD modeliranja.
2. Postavka zadatka na osnovu definisanog problema.
3. Koncepcija rada i metodologija grafikog projektovanja objekata.
4. Proces projektovanja i konstruisanja kao proces reavanja problema i modeliranja.
5. Istorijski osvrt na razvoja geometrijskih modela uz kompjutersku podrku.
6. Matematike osnove kompjuterske geometrije.
7. Geometrijsko CAD modeliranje.
8. Rodonaelnici u razvoju kompjuterske vektorske grafike.
9. Tipovi geometrijskog CAD modeliranja.
10. Konturno predstavljanje objekata putem ianih modela.
11. Povrinsko modeliranje objekata.
12. Modeliranje punih geometrijskih tela.
Na sl. 2.1 dat je primer dvodimenzionalni crte uraen programskim paketom AutoCAD.
Sl. 2.1 Crte vratila

(VRATILO.dwg)
12-2
Poglavlje 2
__________________________________________________________________________________________________________
Referentni pojmovnik: osnovne faze CAD modeliranja

Drawing Crtanje objekata u ravni.
Podrazumeva, pre svega, dvodimenzionalno (2D)
tehniko crtanje, na pripremljenoj radnoj povrini.
Object Objekat. U raunarskoj CAD
terminologiji re objekat podrazumeva ureen
skup entiteta ili sloenijih delova koji formiraju
loginu dvodimenzionalnu (2D) ili
trodimenzionalnu (3D) formu u virtualnom
prostoru. Tako npr. objekti mogu biti linije,
poligoni, sferni oblici, sloeni solidi, povrinski
modeli, tekstovi i sl. U tradicionalnoj
terminologiji smisao objekta je drugaiji. Naime,
on predstavlja pojavu koja ima zapreminu, masu i
nalazi se u realnom prostoru. Tako susreemo
objekte kao to su zupanici, zgrade, drvea,
kamenje, mostovi, vratila, elektronska kola, i
slino.
Prototip File Predstavlja osnovni fajl od koga
se startuje u radnoj sesiji 2D ili 3D konstruisanju;
moe sadrati ve definisane parametre na
elementarnom nivou, kao to su: podeena radna
povrina i lejeri, pa sve do skupa informacija koji
ukljuuju i nezavrene objekte na kojima se
kasnije vri primena neophodnih komandi za
finalizaciju objekata. U daljem radu ovi fajlovi su
formata *.dwg.
Pointer Obino se odnosi na strelicu, konanicu
ili drugi simbol na interfejsu. Pointer ili kursor
slui za lociranje taaka, crtanje ili selekciju
objekata. Kretanje mu se najee kontrolie
pomou mia ili preko tastature.
Mouse-digitazer Digitajzer-mi sa dva tastera i
tokiem ili sa tri tastera. Levi taster se koristi za
izbor komandi ili drugih opcija. Pritiskivanjem
desnog tastera mia zamenjuje pritisak na tipku sa
tastature Enter (u daljem tekstu enter) ili otvara
pomoni (iskaui) meni ili tzv. pop-up meni.
Shortcut Preica. Programska ikona (ikonica)
na Windows-ovoj radnoj povrini. Program se,
zavisno od podeavanja, pokree dvoklikom na
ovaj simbol.
Startup Dijalog boks za startovanje programa.
Odreuje da li se otvara postojei crte ili poinje
rad na izradi novog crtea (modela) korienjem
jednog od ponuenih opcija.
Template File Uzorni fajl koji sadri odreene
informacija u vidu podeenih parametara fajla
(objekta). Formata je *.dwt.
SRB Nacionalni standard za propisivanje
tehnikih i drugih normi.
ISO (International Standard Organization)

Internacionalna organizacija za standardizaciju.
Drawing window Prostor za crtanje, tj. ravan na
kojoj se edituje crte.
Menu bar Linija menija. Sadri standardne
AutoCAD-ove menije.
Standard toolbar Paleta standardnih alata.
Obezbeuje pristup standardnim komandama
programa. Mnogi od tih alata se susreu i u
drugim Windows aplikacijama.
Object Properties toolbar Paleta za osobine
objekata. Obezbeuje pristup paletama alata za
analizu i izmenu osobina objekata.
Command line area Komandna linija za unos
komandi i sistemskih promenljivih.
Dialog box Kontrolni prozor, dijalog boks ili
dijalog. Prikazuje zahteve za unos (odzivnike),
kontrolu i poruke (tool tips) u vezi komandi i
sistemskih promenljivih.
Pop-up menu - Pomoni (iskaui) meni. Meni
iji sadraj zavisi od izabranog objekta, a
prikazuje se pritiskom na desni taster mia.
Minimize/Maximize button Tasteri za
minimizaciju (na nivou ikone) i maksimizaciju
interfejsa AutoCAD-a. Pored njih je i ikonica za
regularan izlazak programa iz operativne memorije
(Close).
Scroll bars Horizontalna i vertikalna linije za
pomeranje radne povrine.
Scroll box Kliza du linije za pomeranje radne
povrine.
Status bar Sadri kontrolne opcije za razne
reime editovanja, prilikom crtanja i modeliranja
(Snap Mode, Grid Display, Polar Tracking, Object
Snap, Object Snap Tracking, Allow/Dispalow
Dynamic UCS, Dynamic Input, Show/Hide
Lineweight, Quick Properties, ).
Coordinate display Prikazuje koordintne
vrednosti unete take (vektor).
UCS icon Ikona korisnikog koordinatnog
sistema.
Command area size bar Poveanje/smanjenje
povrine komandne linije, putem pointera, u
horizontalnom pravcu.
Command area scroll bar Tasteri sa strelicama
za horizontalno pomeranje povrine komandne
linije.
Poglavlje 3
1-3
__________________________________________________________________________________________________________
Stilizacija i editovanje teksta na crteu
2-3
Poglavlje 3
__________________________________________________________________________________________________________
Tehniko pismo
arakteristike slova koja se koriste u inenjerskoj grafici odreena su standardima. U
mainstvu, tehniko pismo za izradu konstruktivne dokumentacije propisano je
standardima SRB M.A0.030 i SRB M.A0.037. Pismo obuhvata: slova, arapske i rimske
brojeve, matematike oznake i znake interpunkcije. Zaglavlja, natpisi i brojevi na tehnikim
crteima piu se tehnikim pismom (SRB A.A0.101, 102, i 103). Ono se moe ispisati kao usko,
normalno i iroko i sadri mala i velika slova latinice, irilice i grkog alfabeta. Slova mogu biti
uspravna i kosa (piu se pod uglom od 75o u odnosu na horizontalu nagnuto udesno). Koriste se
tipovi A i B tehnikog pisma. Meusobno se razlikuju po odnosu datih vrednosti parametara na
sl. 3.1. Iz standardnih vrednosti propisane su sledee nazivne visine, kao osnovne mere slova
visine h tehnikog pisma: 2,5; 3,5; 5; 7; 10 14 i 20 mm. Kada se tehniko pismo oblikuje runo,
najekonominija su dva standardna odnosa: d/h=1/14 i 1/10. Kod raunarski generisanog pisanja
ovi odnosi su ureeni izborom tipa i visine pisma, ve prema instaliranim fontovima. U tabelama
(T-1) i (T-2) predstavljena je uzajamna zavisnost debljine linije i visine tehnikog pisma, a kao
ilustracija principa ispisivanja slova dat je sledei primer (sl. 3.1):
Sl. 3.1 Osnovni parametri koji definiu tehniko pismo (Slova.dwg)
Vrednosti parametara slova tipa A (SRB M.A0.101) i odnos debljine linije i visine za slova tipa A
(d= h/14).
T-3.1
Odnos
(14/14)h
2,5
3,5
(10/14)h
2,5
3,5
Rastojanje izmeu slova/brojki
(2/14)h
0,35
0,5
Minimalno rastojanje izmeu

osnovnih linija
(22/14)h
3,5

rei
(6/14)h
1,05
Debljina linija
(1/14)h
Karakteristike
Visina velikih slova
Bisina malih (bez drke i repa)
slova
Mere u mm
5
7
10
14
10
0,7
1,4
10
14
20
1,5
2,1
4,2
0,18 0,25
0,35
0,5
0,7
Poglavlje 3
3-3
__________________________________________________________________________________________________________
Vrednosti parametara slova tipa B (SRB M.A0.101) i odnos debljine linije i visine za slova tipa B
(d=h/10).
Karakteristike
Visina velikih slova
Bisina malih (bez drke i repa)
slova
T-3.2
Odnos
(10/10)h
(7/10)h
2,5
3,5
Rastojanje izmeu slova/brojki
(2/10)h
0,5
0,7

osnovnih linija
(16/10)h
3,5

rei
(6/10)h
1,5
2,1
Debljina linija
(1/10)h
0,25 0,35
2,5
3,5
Mere u mm
5
7
0,5
5
1.4
10
4,2
0,7
10
14
10
2,8
14
20
8,4
1,4
Napomena: h visina slova; c visina malih slova; a rastojanja izmeu slova i brojki u
istoj rei; k minimalno rastojanje izmeu dva susedna reda; e rastojanje izmeu dve susedne
rei; d debljina linije.
Tehnika pisma sa irilinim i latininim verzijama date su u narednim slikama.
Sl. 3.2 irilina slova tipa A, kosa (Slova.dwg)
Sl. 3.3 Latinina slova tipa A, kosa (Slova.dwg)
4-3
Poglavlje 3
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 3.4 irilina slova kosa a) i vertikalna b) na osnovu fontova Arial Italic i Arial Regular
(Slova.dwg)
Sl. 3.5 Kosi latinini fontovi Arial Narrow Italic i Arial Narrow (Slova.dwg)
Sl. 3.6 Specijalni simboli Symbol i GDT i standardni (vertikalni) fontovi AutoCAD-a ISOCP i Txt
(Specijalni simboli.dwg)
Poglavlje 3
5-3
__________________________________________________________________________________________________________
Poto se u tehnici za oznaavanje veliina i parametara koriste skoro sva slova grkog pisma,
standardom SRB A.A0.103 je definisano i ovakvo tehniko pismo. Izgled grkog tehnikog
pisma tipa B dat je na sl. 3.7.
Sl. 3.7 Tehniko pismo grkih alfabeta, vertikalno (Grcka slova.dwg)
Pored informacija matematikog porekla (grafike, numerike i simbolike) u crtanju i

modeliranju su neophodne i tekstualne informacije u vidu propisa, komentara, preporuka i
napomena, koje, u principu, obezbeuju korisniku projekta kvantitativne i kvalitativne
informacije. Tekstualnim informacijama se smatraju svi objekti zasnovani na ureenim nizovima
karaktera. Tekst se u tom sluaju koristi za opis elemenata na objektu kao to su: identifikacije
materijala, definicija kvaliteta, razmera itd. U tom smislu su razvijeni standardi za korienje i
editovanje teksta u tehnikoj dokumentaciji. U inenjerskoj grafici usvaja se, shodno standardu,
stil teksta kojim se definiu njegove karakteristike kao to su: font, irina i opti izgled. Ovim se,
takoe, zadaje visina i debljina teksta, ime se postiu razliiti vizuelni efekti.
Raunarski generisani stilovi i veliine slova

U fajlu crtea moe se definisati vie stilova teksta, tako da se razliiti stilovi apliciraju u
razliitim situacijama grafikog modeliranja. Prema tome, projektant mora stvoriti odreene
podloge za deskriptivni model putem teksta: korienjem postojeih stilova teksta, definisanjem
novih stilova, upisivanjem jednog i vie redova teksta i modifikacijom teksta. Kada se eli
promeniti stil, svi ostali tekstovi u stilu bie promenjeni u odnosu na novu definiciju.
Modifikacije su povezane i primenjuju se tokom sledee regenerenacije teksta 2D ili 3D modela.
Kada je u mogunosti, korisnik formira tekst u punoj veliini (razmeri), ali to nije est sluaj. U
situaciji da se crteu dodaje tekst, bilo da se radi o veoma velikom ili veoma malom, moe se
dogoditi da tekst bude neitljiv. Kao to je poznato [15], [16]:
Postoje standardi koji odreuju eljenu visinu teksta za tampani tekst.
6-3
Poglavlje 3
__________________________________________________________________________________________________________
Mnogi crtei se moraju tampati u razmeri, da bi se uklopili u postojee standardne

veliine papira.
Visina teksta komentara mora biti tako podeena, da dozvoljava prikazivanje u razmeri.
Prilagoavanje visine teksta obezbeuje da je tekst proporcionalan veliini crtea, a time
se omoguuje laki pregled na ekranu, ak i ako se crte ne tampa.
Veliina teksta je vana kada su i tekst i objekti projekta smeteni u prikazu Model Space.
Komentari se mogu smetati u prikaz Paper Space bez prilagoavanja. Ovi prikazi su
obraeni u poglavlju 14.
Upotrebom metoda programa DesignCenter moe se izvriti prenos stilova teksta iz
drugih fajlova (videti poglavlje 13.).
Sl. 3.8 Take poravnavanja za jednolinijski tekst (K_text.dwg)
Opcione komande
Neke opcione komande Style
Meni: Format Text Style ...

Komandna linija: style (st)
Dinamiki unos: style (st)
Paleta alata: Text Text Style ...
Paleta alata: Styles Text Style ...
Ribon: Annotate Text Style ...
Text
Meni: Draw Text Single Line Text

Komandna linija: text (dt)
Paleta alata: Text Single Line Text
Dinamiki unos: text (st)
Ribon: Annotate Single Line Text
Algoritam: formiranje razliitih stilova teksta

Primer: Komandom Style definisati nov stil teksta, za potrebe tehnikog opisa u crteu.
1. Otvoriti polazni fajl S61.dwg sa foldera Start_2D.
Iz menija Format izabrati opciju Text Style...

Iz dijalog boksa Text Style izabrati ek. taster New..., ime se otvara dijalog New Text
Style.
U polju Style Name: upisati stil1 i pritisnuti ek. taster OK.
Sa liste opcija Font Name: izabrati Tahoma; on pripada True Type fontovima.
Za Font Style: ostaje stil Regular (sl. 3.9).
Poglavlje 3
7-3
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 3.9 Dijalog boks Text Style
U polje sa tekstom Height: upisati 7 za zadavanje parametara visine teksta.

U polje Width Factor: upisati 1 za zadavanje faktora vrednosti irine izmeu slova.
Pritisnuti ek. taster Apply, pa zatim Close. Novi stil postae aktivan prilikom unoenja
novog teksta.
2. Slinim postupkom, formirati u istom fajlu jo 3 stila sa sledeim karakteristikama:
stil2: Font Name: Times New Roman, Font Style: Italic (latinini), Height: 7,
stil3: Font Name: Arial, Font Style: Regular (irilini), Height: 7,
stil4: Font Name: Arial, Font Style: Italic (irilini), Height: 7,
Komandom text formirati tekstove kao na sl. 3.10 u lejeru stilovi.
Svaki unos potvrditi dvostrukim Enter-om.
Sl. 3.10 etiri stila teksta visine 7 mm (K61.dwg)
3. Snimiti fajl kao K61.dwg u folderu Kraj_2D.
8-3
Poglavlje 3
__________________________________________________________________________________________________________
Formiranje jednolinijskog teksta

Pojedinane linije teksta primenjuju se za oznaavanje: napomena, specifikacije materijala,
legende, natpisa, potpisa i revizija u crteu. Za unos specijalnih znakova, u pojedinanu liniju
teksta, za: prenik, stepen, toleranciju, nad i podcrtavanje teksta, mogu se koristiti sledei
kontrolni kodovi.
%%d
%%p
%%c
%%o
%%u
Simbol za stepen (o).

Simbol odstupanja plus/minus ().
Simbol za kruni presek ().
Simbol za nadcrtavanja.
Simbol za podcrtavanja.
Algoritam: formiranje i poravnanje jednolinijskog teksta

Primer: Formirati redove teksta u tabeli, sa poetkom u markirnim takama, prema sl. 3.11,
odnosno 3.12.
1. Otvoriti polazni fajl S61b.dwg. Ovaj fajl sadri etiri formirana stila.
Stil: Standard sa fontom Txt.shx (pogledati u paleti Styles).

Stil: STL_1 sa fontom Arial.
Stil: STL_2 sa fontom Times New Roman.
Stil: STL_3 sa fontom Tahoma.
Podesiti lejer tekst kao tekui.
Sl. 3.11 Polazna tabela za popunu tekstom u praznim poljima, posredstvom markirnih taaka
(S61b.dwg)
Poglavlje 3
9-3
__________________________________________________________________________________________________________
2. Ispisivanje prvog teksta u tabeli u primeru 1 (sl. 3.11 odn. 3.12).
Iz menija Draw izabrati komandu Text, a zatim Single Line Text.

Podesiti da je tekui stil (npr. na osnovu postupka Format Text Style... Text Style)
Standard sa fontom txt.shx.
Izabrati startnu taku 96,228 u praznom delu tabele 1. primera.
Visinu slova podesite na 7 i ugao postavljanja teksta na 0 stepeni, a zatim unos potvrditi
Enter-om.
U komandnu liniju upisati Stezna glava. Ostali parametri stila i karakteristike teksta dati
su u desnom delu tabele. Unos potvrditi dva puta Enter-om.
Algoritam komandne linije za formiranja teksta je sledei:
Command: _dtext
Current text style: "Standard" Text height: 0.0000
Specify start point of text or [Justify/Style]: 96,228 ()
Specify height <0.0000>: 7 ()
Specify rotation angle of text <0>: ()
Enter text: Stezna glava ( )
(komanda za formiranje
jednolinijskog teksta)
(unos teksta)
3. Ispisivanje drugog teksta u primeru 2 (sl. 3.12).
U dijalog boksu Text Style izabrati nov stil STL_1 sa fontom Arial.
Iz menija Draw izabrati Text, a zatim Single Line Text.
Markirati novu startnu taku 85,197 u praznom delu prethodno date tabele sa sl. 3.11
primera.
Visinu slova podesiti na 7 i potvrditi Enter-om, a zatim i u komandnu liniju upisati
Elektromotor sa stopalima. Ostali parametri teksta dati su u desnom delu tabele.
Kliknuti na formiran tekst region i iz Object Properties Toolbar-a i liste Color Control
izabrati boju Magenta. Time tekst poprima ljubiastu boju.
Algoritam komandne linije za formiranja teksta je sledei:
Command: _dtext
(komanda za formiranje teksta)
Current text style: "ST_1" Text height: 7.0000
Specify start point of text or [Justify/Style]: 85,197 ()
Specify height <7.0000>: ()
Specify rotation angle of text <0>: ()
Enter text: Elektromotor sa postoljem ()
(unos teksta)
Enter text:
(Esc).
Command:
4. Izpisivanje treeg teksta u primeru 3.
U dijalog boksu Text Style izabrati nov stil STL_2 sa fontom Times New Roman.
Iz menija Draw izabrati Text, a zatim Single Line Text.
Markirati novu startnu taku 127,128 u praznom delu tabele 3. primera (trea kolona).
10-3
Poglavlje 3
__________________________________________________________________________________________________________
Visinu slova podesiti na 5, a ugao na 60 (stepeni) i potvrditi Enter-om. U komandnu

liniju upisati Kulisni mehanizam. Ostale karakteristike teksta date su u desnom delu
tabele.
Kliknuti na formiran tekst region i iz palete Properties i liste Color Control izabrati
proizvoljnu boju ovog teksta.
Algoritam komandne linije za formiranje teksta je sledei:
Command: _dtext
Specify start point of text or [Justify/Style]: 127,128
Specify height <5.0000>: ()
Specify rotation angle of text <0>: 60 ()
Enter text: Kulisni mehanizam ()
Enter text:
Command: *Cancel*.

()
(unos teksta)
(Esc)
5. Postupci poravnavanja i ispisivanje etvrtog teksta u primeru 4.
U dijalog boksu Text Style izabrati nov stil STL_3 sa fontom Tahoma.
Iz menija Draw izabrati komandu Text Single Line Text .
Upisati j (Justify) i pritisnuti Enter. Zatim upisati sintaksu metode srednje-centriranog
poravnavanja mc i potvrditi Enter-om.
Precizno markirati taku (145,104) u poslednjem polju tabele.
Visinu slova podesite na 10, a ugao vratiti na 0 (stepeni) i potvrditi Enter-om. U
komandnu liniju upisati DICK SPOJNICA. Ostali parametri teksta dati su u desnom delu
tabele. Dva puta potvrditi Enter-om (ili kombinacijom Enter i Esc).
Kliknuti (selektovati) na formiran tekst i iz palete Properties Toolbar-a i liste Color
Control izabrati boju Red. Time tekst dobija crvenu boju.
Iskljuiti lejer markeri.
Algoritam komandne linije za ispisivanje u srednjem centriranom poravnanju je sledei.
Command: _dtext
Specify start point of text or [Justify/Style]: J ()
Enter an option [Align/Fit/Center/Middle/Right/
TL/TC/TR/ML/MC/MR/BL/BC/BR]: mc ()
Specify middle point of text: 145,104 ()
Specify height <9.0000>: 10 ()
Specify rotation angle of text <60>: 0 ()
Enter text: DISK SPOJNICA ()
Enter text:
Command: *Cancel*.
(unos teksta)
(Esc)
Poglavlje 3
11-3
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 3.12 Tabela sa unetim jednolinijskim tekstovima (K61b.dwg)
6. Snimiti formirane tekstove u radnoj tabeli kao fajl K61b.dwg (sl. 3.12).
Formiranje i editovanje vielinijskog teksta

Vielinijski tekst ili paragraf (pasus) se ureuje u dijalog editoru Text Formatting. Ovi pasusi se
obino koriste za napomene, komentare, legende ili proirene opise. Tekst editor omoguava
klasine operacije formatiranja kao to su: kreiranje teksta, promenu vrste i veliine fonta, boje i
njegovog proreda. U pomonim (iskauim) menijima editora (otvara se desnim klikom mia,
pod uslovom da se pointer nalazi na polju za ureivanje teksta) sadrane su i druge opcije za
podeavanje. U fajlu, ili direktno u editoru, moe se importovati tekst koji je snimljen kao ASCII
ili kao Rich Text File (RTF) tekst nekog tekst procesora. Takoe se mogu koristiti i Windows
clipboard operacije: Cut, Copy i Paste. Lokacija teksta se moe modifikovati pomou gripova ili
posredstvom komandi kao to su: Move, Copy i Rotate i sl. Izmene i ureivanje teksta se vre,
izmeu ostalog, komandom Ddedit.
Opcione komande Mtext
Paleta alata: Draw Multiline Text

Paleta alata: Text Multiline Text
Meni: Draw Text Multiline Text...
Komandna linija: mtext (ili mt) ()
Dinamiki unos: mtext (mt) ()
Ribon: Annotate Multiline Text
Opcione komande Ddedit
Paleta alata: Text Edit Text

Meni: Modify Object Text Edit...
Komandna linija: ddedit ()
Dinamiki unos: ddedit ()
Dvoklik na tekst regiona.
Ribon: Annotate Text Style
12-3
Poglavlje 3
__________________________________________________________________________________________________________
Napomena: Izbor pisma vri se na osnovu podeavanja u meniju start palete Windows-ovog
interfejsa.
Sl. 3.13 Meni za podeavanje tipa tehnikog pisma
Algoritam: upisivanje vie redova teksta

Primer: Formatirati tekst kao na sl. 3.15 popunjavanjem delova donje sastavnice, prema
modelu gornje tabele. Pri ovome koristiti prethodno formirane stilove teksta.
1. Otvoriti polazni fajl S62.dwg.
Podesiti reim Snap to Intersection kao stalno aktivni (videti poglavlje 6.).
Postaviti lejer natpisi (crveni) kao tekui.
a)
b)
Sl. 3.14 Polazni fajl za tekst editovanje donje sastavnice (S62.dwg)
2. Sa palete alata Draw izabrati komandu Multiline Text.
Izabrati prvu taku za donji levi ugao, i drugu, za gornji desni ugao okvira za tekst (Poz.),
na drugom crteu, pod b).
Ovi postupci racionalno se izvode, s obzirom na aktivni reim Snap to Intersection.
Poglavlje 3
13-3
__________________________________________________________________________________________________________
U algoritmu komandne linije upisane su koordinate take ovih uglova.
3. Posle otvaranja Text Formatting-a upisati prvi tekst Poz. u prvom pravougaoniku.
Tekst je editovan u fontu Arial sa visinom 3 mm, pod uslovom da je stil teksta Stil1 (stil se
moe podesiti i u paleti alata Text).
Desnim tasterom mia otvoriti iskaui i kaskadni meni, i na osnovu izbora Justification
podesiti opciju srednje-centriranog podeavanja Middle Center MC (sl. 3.17).
Putem komandne linije prethodni postupak se izvodi iniciranjem komande j (Justify) i
podopcijom mc (Middle Center), to je ekvivalentno prethodnom postupku.
Posle unosa i podeavanja teksta Poz. kliknuti na OK.
4. Unos ostalih rei u drugoj sastavnici.
Po istom principu kao u prethodnoj taki formatirati tekstove i kod ostalih 8 polja
(sl. 3.15b).
Algoritam komandne linije za unos svih osam natpisa je sledei:
Command: _mtext Current text style: "Stil1" Text height: 3 () (komanda vielinijskog teksta)
Specify first corner: 10,181.5 ()
Specify opposite corner or [Height/Justify/Line spacing/Rotation/Style/Width/: j ()
Enter justification /TL/TC/TR/ML/MC/MR/BL/BC/BR/] <TL>: mc ()
Specify opposite corner or [Height/Justify/Line spacing/Rotation/Style/Width/: 20.4,190 ()
Command: ()
MTEXT Current text style: " Stil1" Text height: 3 ()
Specify first corner: 20.4,181.5 ()
Enter justification /TL/TC/TR/ML/MC/MR/BL/BC/BR] <TL>: mc ()
Specify opposite corner or /Height/Justify/Line spacing/Rotation/Style/Width/: 33.4,190 ()
Command: ()
Specify opposite corner or [Height/Justify/Line spacing/Rotation/Style/Width]: 43.8,190 ()
Command: Specify opposite corner:
Command: ()
Command: ()
Command: ()
14-3
Poglavlje 3
__________________________________________________________________________________________________________

Enter justification [TL/TC/TR/ML/MC/MR/BL/BC/BR] <TL>: mc ()
Command: ()
Command: _mtext Current text style: " Stil1" Text height: 3 ()
Specify first corner: 10,173 ()
Enter justification TL/TC/TR/ML/MC/MR/BL/BC/BR] <TL>: mc ()
Specify opposite corner or [Height/Justify/Line spacing/Rotation/Style/Width]: 20.4,181.5 ()
Command: ()
Specify first corner: 10,164.5 ()
Command: ()
Specify first corner: 10,156 ()
Specify opposite corner or [Height/Justify/Line spacing/Rotation/Style/Width]: 20.4,164.5 ()
Command: *Cancel*.
5. Snimiti formirani sadraj AutoCAD crtea kao fajl K62.dwg (sl. 3.15).
a)
b)
Sl. 3.15 Konani izgled popunjenih naziva u sastavnici (K62.dwg)
Poglavlje 3
15-3
__________________________________________________________________________________________________________
Algoritam: formatiranje vielinijskog teksta

Primer: Podesiti vrednosti parametara i izvriti editovanje u vie linija teksta u
Text
Formatting-u, upisivanjem proizvoljnog teksta u polju za editovanje. Podeavanje teksta se vri
na osnovu raspoloivih opcija u iskauim menijima, datim u narednim slikama.
Stil teksta
Font
Visina teksta
Bold, italik ili pod/

nadvuceni tekst
Boja prema lejeru

Lenjir Potvrda unosa
Dodatne
opcije
Marker za izvlacenje prvog reda teksta

Ostale opcije
formatiranja teksta
Markeri za
izvlacenje pasusa
Uneti
tekst
Lenjir
Kursor
Tekst region
Markeri za horizontalno
prosirenje regiona
Sl. 3.16 Dijalog polje Text Formatting
Sl. 3.16 Dijalog polje Text Formatting sa porukama
Struktura dijaloga Text Formatting
Primer: Editovanje teksta primenjuje se na izabrani tekst. Detaljna struktura Text Formattinga data je na narednoj slici.
16-3
Poglavlje 3
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 3.17 Editor vielinijskog teksta sa odgovarajuim opcijama i unetim delom teksta
Poglavlje 3
17-3
__________________________________________________________________________________________________________
Dodavanje specijalnih znakova
Primer: Specijalni znaci, esto potrebni za crtanje u inenjerstvu, kao to su simboli: prenika
(), stepena (o), tolerancije () i sl. mogu se uneti iz programa Character Map, na osnovu opcije
Simbol Other... iskaueg menija Text Formatting, ili sa tastature. Posredstvom mape simbolakaraktera dostupni su i mnogi drugi simboli koji su inae raspoloivi i u drugim Windows
aplikacijama.
Sl. 3.18 Dijalog boks Character Map za odabir specijalnih znakova
Unos teksta sa tastature
Primer: Uneti proizvoljno specijalne znake u tekst sa vie linija posredstvom tastature.
Kodovi su isti kao u sluaju pojedinane linije teksta. Npr. simbol za prenik se unosi kao %%c,
a u crteu se konvertuje u specijalni znak .
Sl. 3.19 Primer formiranog teksta od standardnih i specijalnih karaktera
Algoritam: editovanje vielinijskog teksta

Primer: Upisati tekst u vie linija sa oznakom odreenog tipa reduktora.
1. Otvoriti polazni fajl S62b.dwg.
18-3
Poglavlje 3
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 3.20 Prazan region (pravougaonik) gde e se formira vielinijski tekst (S62b.dwg)
Sa palete alata Draw, aktivirati komandu Multiline Text...

Na pravougaoniku za upis teksta odrediti donji levi ugao (20,145) (ili metodom Osnap
Enpoint ili Intersection) i kliknuti levim tasterom mia.
Nakon pojave Text Formatting-a, kliknuti na opciju pomonog menija Import Text ...
kako bi se importovao ranije pripremljen tekst iz odreenog tekstualnog fajla.
U dijalogu Select File pronai u folderu Zapisi izvorini fajl Reduktor.txt i klikniti na
njegovu ikonicu, pa zatim na ek. taster Open.
Sadraj fajla se kompletno importuje u radnu povrinu Text Formatting-a.
Kliknuti na desni taster mia i iz iskaueg menija izabrati komandu Select All kako bi se
(inverzno) selektovao ceo sadraj teksta.
Iz liste Font izabrati Arial (tekst je i dalje selektovan). Iz liste Text Height podesite visinu
slova na 8. Iz Color liste izabrati boju 185 (boja tamne vinje).
Izvriti korekciju slova c u . Ovo se moe uraditi iz iskaueg menija opcijom Slovenian
(sl. 3.13).
2. Centriranje teksta.
Otvoriti iskaui meni.

Iz menija Text Formatting-a MText Justification izabrati opciju Middle Center MC.
Kliknuti na ek. taster OK Text Formatting-a. Rezultat se, uz potrebne korekcije, pojavljuje
kao na sl. 3.21.
Sl. 3.21 Rezultat vielinijskog editovanja teksta dobijen importovanjem teksta

3. Korekcije nekih delova teksta: promena fonta, boje i unosa specijalnog karaktera.
Kliknuti na tekst region levim tasterom mia (npr. na jedno slovo). Pojavljuju se gripov.
Kliknuti desnim tasterom mia i izabrati iz iskaueg menija opciju Mtext Edit...
Poglavlje 3
19-3
__________________________________________________________________________________________________________
U editoru Text Formatting otvoriti iskaui meni. Izabrati Simbol Other... kako bi se
aktivirao program Character Map.
Iz liste Font: ovog program izabrati font Lucida Sans.
Iz seta karaktera izabrati specijalni znak kao na sl. 3.22 i pritisnuti ek. taster Select. Znak
se pojavljuje u polju Characters to copy:.
Kliknuti na ek. taster Copy i izvriti minimiziranje programa preko ek. tastera za
minimizaciju.
Pointer u editoru teksta dovesti izmeu znaka R i 50 (uz broj 5).
Otvoriti iskaui meni desnim tasterom mia i izvriti Paste na lokaciji pointera.
Ovim postupkom se uneo traeni znak (specijalni karakter) ispred broja 50.
Selektovati znak i korigovati ga na visinu 8.
Sl. 3.22 Izbor i kopiranje specijalnog znaka
4. Korekcije nekih delova teksta: promena fonta, boje i unosa specijalnog karaktera.
Selektovati samo re na nain REDUKTOR (sl. 3.23a).

Promeniti font selektovanih rei u Vineta BT (sa visinom od 8 mm).
Pored toga promeniti i boju ove rei u Magenta posredstvom liste Color.
Uz dodatne korekcije zatvoriti Text Formattig preko ek. tastera OK.
5. Snimiti sadraj u fajlu K62b.dwg (sl. 3.23b).
Sl. 3.23 Faze izmene fonta teksta u tekst regionu (K62b.dwg)
20-3
Poglavlje 3
__________________________________________________________________________________________________________
Modifikovanje kreiranog teksta

Modifikovanje teksta izvodi se korienjem komande Ddedit i sl. Lokacija teksta se moe menjati
posredstvom gripova u sklopu ostalih komandi kao to su: Move, Copy, Rotate, Erase i sl.
Algoritam: podeavanje vrednosti parametara teksta

Primer: Modifikovati deo sadraja teksta, npr. zamenom selektovane rei u vielinijskoj
reenici.
1. Otvoriti formirani fajl K62b.dwg.
Sa palete alata Text izabrati komandu Edit... (trea ikonica). Kliknuti na region teksta.
Ovom komandom se otvara dijalog boks Text Formatting.
2. Selekcija i modifikacija teksta.
Iz edit polja inverzno selektovati prevlaenjem tekstualni objekat prema sl. 3.24a.
Izmeniti tekst: Zupasti u Puni i pritisnuti ek. taster OK.
b)
a)
Sl. 3.24 Selekcija jedne rei teksta a) i izmenjen izgled teksta b) (K62c.dwg)
3. Snimiti modifikovan tekst komandom Save kao fajl K62c.dwg (sl. 3.24).
Mogunost modifikovanje svojstava teksta putem dijaloga Quick Properties
Primer: Modifikacija svojstava jednog, ili vielinijskog teksta, omoguena je alternativno i

preko dijalog boksa Properties. Opti koraci u toj izmeni su sledei:
Selektovati objekat teksta klikom na njegov region.

Pojavljuje se dijalog Qick Properties (sl. 3.25). Uslov za pojavu ovog dijaloga je da je u
statusnoj liniji aktiviran ek. taster Qick Properties.
Modifikovati tekst u polje Contents. Promene e se uoiti kada se klikne na neko drugo
polje van teksta.
Pritiskom na taster Esc ponititi izbor teksta.
Poglavlje 3
21-3
__________________________________________________________________________________________________________
Ponovo selektovati tekst.

Ponovo iz Mtext-a (Quick Properties) izabrati polje Contents, a zatim aktivirati ek. taster
sa tri take (...) ime se inicira editor Text Formatting.
Selektovati opciju MText Justification bi se sa liste izabrali drugaiji naini poravnanja
teksta.
Nakon manipulacije tekstom zatvoriti dijalog Text Formatting klikom na taster Esc.
Sl. 3.25 Mogunost izmene teksta posredstvom dijaloga Mtext, neposrednim selektovanjem
objekta
Formiranje skiciranih objekata

S obzirom da se postupak skiciranja izvodi runo, tada da se umesto olovke, kod kompjuterskog
skiciranja, koristi, najee, digitajzer u obliku obinog mia. Slobodne rune skice sastoje se od
pravolinijskih segmenata, koji mogu biti linijski (Line), pri sistemskoj promenljivoj Skpoly <0>:
ili polilinijski (Polyline), kada je vrednost Skpoly <1>: U svakom sluaju, to su manji segmenti,
skica je preciznija. Meutim, isuvie mali segmenti dovode do dugog i mukotrpnog rada na
skiciranju.
Algoritam: slobodno-runo crtanje polilinijskom metodom Sketch

Primer: Na osnovu metode crtanja Sketch skicirati kronju drveta sa stablom.
1. Otvoriti polazni fajl Skica1.dwg.
Iz liste lejera izabrati lejer Skica i postaviti ga kao tekui.

U komandnoj liniji ili dinami;kim unosom Sketch.
podesiti vrednost sistemske promenljive Skpoly <0>: 1 (), ime e formirana skica biti
polilinijska.
2. Formiranje skice drveta.
U komandnu liniju uneti komandu Sketch i potvrditi Enter-om.

Na zahtev: Record increment <18.3585>: uneti novu vrednost inkrementa (duine
segmenta) 3 ().
22-3
Poglavlje 3
__________________________________________________________________________________________________________
Da bi se uspostavio reim crtanja <Pen down>: (olovka dole), kliknuti levim tasterom
mia. Odziv je: Specify second point:
Pomeriti mia proizvoljno npr. od take A, kako bi se postepeno, bez otputanja tastera
mia u kontinuitetu formirala skica kronje drveta, slino kao na sl. 3.26.
Sl. 3.26 Skicirana kronja drveta
Kada se dolo do proizvoljne take B, ponovo kliknuti levim tasterom mia <Pen up>:
(olovka gore), ime se skiciranje privremeno prekida.
Za nastavak rada otkucati R (Record) (). Odziv je npr. 1 polyline with 130 edges
recorder. Primetno je da je dosadanja skica formirana u tekuem lejeru. Nadalje ostaju
dve mogunosti: poeti skicu na drugom mestu ili nastaviti rad od poslednje take B.
Kako je crta jo u reimu <Pen up>: nastaviti rad od prekidne take B, crtanjem stabla
(odziv je: Connect: Move to endpoint of line. <Pen down>). Pri ovome se moe koristiti
reim gripova.
Sl. 3.27 Zavrena skica hrastovog drveta (Skica1.dwg)
Poglavlje 3
23-3
__________________________________________________________________________________________________________
Snimiti skicirani objekat hrasta kao fajl Skica1.dwg, u folderu Kraj_2D.

Pribliiti pointer blizu poetne take A i pritisnuti Enter, ime se skiciranje zavrava uz
istovremeno usnimavanje svih preostalih segmenata stabla.
Napomena: Modifikovanje (reskiciranje) ovakvog objekta je mogue kao i svakog drugog

polilinijskog objekta. Te operacije se odnose na brisanje (Erase), rastavljanje na delove
(Explode), premetanje (Move), rotiranje (Rotate) i sl.
Algoritam: slobodno-runo crtanje linijskom metodom Sketch

Primer: Na osnovu metode crtanja Sketch skicirati pticu sokola sa granom.
1. Otvoriti polazni fajl Skica2.dwg sa foldera Start_2D.
Iz liste lejera izabrati lejer Skica i postaviti ga za tekui.

U komandnu liniju podesiti vrednost sistemske promenljive Skpoly <1>: 0 (), ime e
formirana skica biti linijska.
Postupak skiciranja preputen je korisniku individualno, a na sledeim slikama
predstavljene su osnovne faze skiciranja.
Sl. 3.28 Linijska skica oka sokolovog

(Skica2.dwg)
2. Pregled sadraja fajla.
Komandom Zoom Realtime postepeno relativno umanjiti prikaz zavrenog objekta ptice
sokola.
Snimiti skicu kao fajl Skica2.dwg, u folderu Kraj_2D.
24-3
Poglavlje 3
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 3.29 Faza crtanja sokolove glave
Sl. 3.30 Zavrna faza linijskog skiciranja ptice

(Skica2.dwg)
Formiranje teksta du luka

Metoda za kreiranje reenica du lukova, omoguava dizajniranje objekata bez potrebe da se
vielinijski ili jednolinijski tekst rotira ili podeava na krivoj liniji putanje. Ovaj alat, pored niza
drugih, nalazi se u meniju Express koji se moe zajedno sa ostalima instalirati u AutoCAD 2010.
Opcione komande Arctext
Meni: Express Text Arc-Aligned Text

Komandna linija: arctext ()
Dinamiki unos: arctext ().
Ribon:
Algoritam: formiranje lunog teksta

Primer: Korienjem metode Arctext iz menija Express formirati luni tekst prema sl. 3.31.
1. Otvoriti polazni fajl Lucni tekst.dwg sa foldera Start_2D.
Poglavlje 3
25-3
__________________________________________________________________________________________________________
Lejer Tekst postaviti kao tekui.
Sl. 3.31 Sadraj polaznog fajla Lucni tekst.dwg
Iz menija Express aktivirati komandu Text Arc-Aligned Text, ime se otvara dijalog za
podeavanje osnovnih parametara lunih tekstova (sl. 3.32).
Sl. 3.32 Dijalog ArcAlignedText Workshop - Create
2. Podeavanje parametara za formiranje lunog teksta.
U tekuem dijalogu podesiti sledee parametre: Text height: 12 i Offset from arc: 3. Ostali
parametri i poravnanja mogu ostati kao prema sl. 3.32.
Za stil teksta izabrati npr. GothicE (ili neki drugi po izboru).
U edit polju upisati sledei tekst: DUGA IZNAD POLJANE i kliknuti na OK.
Selektovati pikboksom luk i tekst e biti automatski formiran (sl. 3.33).
Snimiti fajl kao Lucni tekst.dwg u folderu Kraj_2D.dwg.
26-3
Poglavlje 3
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 3.33 Sadraj zavrnog fajla (Lucni tekst.dwg)
Primer: Korienjem metode
Arctext u kombinaciji sa drugim metodama crtanja, moe se
dizajnirati sloeniji objekat, kao to je to predstavljeno na sledeoj slici.
Sl. 3.34 Reenje zatitnog znaka firme Banatski soko (Znak BS.bmp)
Formiranje tabela
Tabele se formiraju u tehnikoj dokumentaciji iz vie razloga. Osnovni je taj, da se na jasan i
saet nain prikau kvantitativne i/ili kvalitativne informacije o objektu koji se predstavlja
crteom (modelom). Primeri se odnose na zaglavlja i sastavnice delova iz kojih se sastoji sklop.
Zatim, tu su tabele tolerancija, podaci o geometrijskim, mehanikih ili drugim veliinama koje su
u vezi sa projektom i sl. Aplikacije tabela mogu se izvesti na osnovu ve kreiranih ablona, zatim
preko metoda atributa, na osnovu uvoznih fajlova i sl. U programu AutoCAD postoji posebna
metoda za formiranje tabela, unos podataka i njenu modifikaciju kao objekta. Dobijena je
mogunost manipulisanja tabelama kao posebnim objektima koji se prilagoavaju potrebama
korisnika, a jednostavne su za upotrebu. Njihovo vizuelno predstavljanje se definie pomou
stilova koji su veoma slini stilovima za tekst ili kotiranje. Tabelu je mogue popunjavati
Poglavlje 3
27-3
__________________________________________________________________________________________________________
tekstom, simbolima, blokovima i novim objektima nazvanim poljima. Postupak njenog

generisanja je slian kao u Excel-u i omoguava projektantu brzu i efikasnu aplikaciju. Takoe,
mogue je insertovanje i gotovih Excel tabela. Preko polaznog dijaloga Insert Table, tabela se
podeava i insertuje direktno na crte.
Opcione komande Table
Paleta alata: Draw Table

Meni: Draw Table...
Komandna linija: table ()
Dinamiki unos: table ().
Ribon: Annotate Table
Opcione komande Table Style
Paleta alata: Styles Table Style...

Meni: Format Table Style...
Ribon: Annotate Table Style
Elementi u elijama se mogu uravnati, mogu im se klonirati osobine (Matchcell), a u svakoj eliji
postoji mogunost dodele posebne boje okvira i debljine linije.
a)
b)
Sl. 3.35 Formirana tabela a) i mogunost podeavanja

njenih elija b)
Modifikovanje cele tabele se vri na bazi deljenja ili spajanja elija, brisanja ili dodavanja redova
i sl. Biblioteka simbola koja se koristi u inenjerskoj praksi je znaajno obogaena, tako da se
sada, pri kucanju teksta moe, desnim klikom iz iskaueg menija ili posredstvom dijaloga Map
Character, insertovati posebni znak. Ovaj skup obuhvata simbole, od grkog pisma pa do veine
matematikih i tehnikih. Pored toga, esta je potreba za ubacivanjem bloka u eliju tabele, u
eljenoj razmeri, uz mogunost prilagoavanja zadatim dimenzijama elije. Tekstu u tabeli
mogue je podesiti boju pozadine. Osnovne blok eme za kreiranje tabela predstavljene su
narednim slikama. Opirnije o formiranju i editovanju tabela videti u Poglavlju xx
28-3
Poglavlje 3
__________________________________________________________________________________________________________
gripovanje
Dimenzije tabele
Podeavanje
parametara tabele
Sl. 3.36 Formiranje tabela sa razliitim stilovima i podeavanje parametara u dijalogu Quick
Properties i Properties (Kraj_2D/Tabele.dwg)
Poglavlje 3
29-3
__________________________________________________________________________________________________________
Dijalog za insertovanje tabele
Izbor stila tabele
Imenovanje
stila tabele
Opcije stila celije
Izbor fonta
Editor teksta
Aplikacija tabele
Sl. 3.37 Osnovni dijalozi potrebni za formiranje tabela i njihovih stilova
30-3
Poglavlje 3
__________________________________________________________________________________________________________
Ciljevi, pitanja i zadaci za Poglavlje 3:

1. Nacionalno tehniko pismo. Raunarski generisani stilovi i veliine slova.
2. Opcione komande Style i Text. Formiranje razliitih stilova teksta.
3. Formiranje i poravnanje jednolinijskog i vielinijskog teksta.
4. Opcione komande Mtext i Ddedit. Upisivanje vie redova teksta.
5. Tekst editor vielinijskog teksta. Struktura dijaloga Text Formatting-a.
6. Dodavanje specijalnih znakova. Unos teksta sa tastature. Komande Table i Table Style
7. Modifikovanje kreiranog teksta. Podeavanje vrednosti parametara teksta.
8. Mogunost modifikovanje svojstava teksta putem dijaloga Quick Properties.
9. Formiranje skiciranih objekata. Slobodno-runo crtanje polilinijskom metodom Sketch.
10. Slobodno-runo crtanje linijskom metodom Sketch. Opcione komande Arctext.
11. Osnovni dijalozi potrebni za formiranje tabela i njihovih stilova.
Referentni pojmovnik: stilizacija i editovanje teksta na crteu

Text Style Stil teksta. Imenovani skup
parametara kojima se definie izgled teksta,
ukljuujui: font, veliinu, irinu i ostale efekte.
Special Characters Specijalni znaci. Brojevi,
slova i stilizovani simboli (definisan standardom
SRB B.MO.103).
File Fajl fontova. Ureen skup alfa-numerikih
oznaka.
Text Height Visina teksta. Vrednost razliita od
nule je prethodna definicija visine teksta u stilu.
Ako je vrednost 0, vrednost visine teksta se definie
prilikom unoenja teksta, to je i preporueno.
Width Factor Faktor irine. Odnos visine i irine
teksta. Vrednost vea od 1 iri tekst, dok ga
vrednost manja od 0 - saima.
Single Line Text Pojedinani red teksta. Svaki
red teksta je poseban AutoCAD objekat.
Text Justification Poravnavanje teksta. Ovo
poravnavanje je bazirano na taki umetanja teksta i
izabranoj metodi poravnavanja.
Align Poravnavanje. Program trai da se unesu
dve take i izvri poravnavanje teksta izmeu tih
taaka.
Fit Prilagoavanje. Predstavlja varijaciju Align
opcije (poravnanja) uz definisanje visine teksta.
Center Centriranje. Linija teksta se poravnava u
odnosu na centralnu taku u definisanoj oblasti.
Middle Centriranje. Specifino horizontalno i
vertikalno centriranje na osnovu zadatih taaka.
Right Desno. Poravnavanje teksta u odnosu na
taku koja se zadaje desnim krajem linije.
TL(Top-Left) /TC (Top-Center) /TR (TopRight) Gore-levo/Gore-srednje/ ili Gore-desno

poravnanje ija je ema izmeu ostalih verzija
poravnanja data na slici.
ML(Middle-Left) /MC (Middle-Center) /MR
(Middle-Right) Srednje-levo/Srednje-srednje/ ili
Srednje-desno poravnanje teksta.
BL(Bottom-Left) /BC (Bottom-Center) /BR
(Bottom-Right) Dole-levo/Dole-srednje/ ili
Dole-desno poravnanje teksta.
Boundary Box Granini okvir. Okvir koji se ne
tampa i koji ograniava irinu stupca teksta. Tekst
moe da prelazi vrh i dno okvira, u zavisnosti od
naina poravnavanja.
Multiline Paragraph text Paragraf teksta sa vie
linija. Odvojeni pasusi teksta koji se mogu upisati u
polje editora za obradu teksta. Znaci mogu biti u
razliitom fontu, visini, boji i drugim
karakteristikama teksta.
At Least Prored baziran na najveem znaku
(podrazumevana opcija).
Exactly Isti prored u svim redovima teksta.
Single Prored baziran na vertikalnoj udaljenosti
od dna jednog reda do dna drugog reda teksta.
Vrednost ovog proreda je 1,66 pomnoena sa
visinom znakova teksta.
Other Spacing Mogue je izabrati neku opciju ili
upisati broj uz koji se upisuje X za mnoenje
jedininog (single) proreda. Upisati 1 za prored od
tano jedne jedinice, bez obzira na visinu teksta.
Poglavlje 4
1-4
__________________________________________________________________________________________________________
Priprema i kreiranje objekata u ravni
2-4
Poglavlje 4
__________________________________________________________________________________________________________
Formiranje objekata u ravni

reiranje objekata u ravni predstavlja ureen skup aktivnosti vezan za dvodimenzionalno
(2D) konstruisanje odreenog tehnikog objekta, sklopa i sl. Da bi se 2D konstrukcija
pravilno formirala, po standardnim tehnikim i drugim normama, neophodno je
poznavanje osnovnih pravila tehnikog crtanja i nacrtne geometrije, kao i propisa nacionalnog
SRB i internacionalnog ISO standarda. Svaki 2D crte sastoji se od entiteta pojedinanih i
sloenijih objekata. U jednostavne objekte spadaju neki od sledeih entiteta: linije, krunice,
kruni lukovi, elipse, eliptini lukovi, take i prave (poluprave). Smatra se da su oni zastupljeni sa
oko 50% u sastavu sloenijih objekata [10]. U sloenije spadaju sledei objekti: pravougaonici,
mnogougaonici (poligoni), multilinije, polilinije, splajn (glatke) krive, solidi i regioni i sl.
Zajedniko je kod njih da se sastoje od pojedinanih objekata entiteta. I jednostavniji i
kompleksniji objekti se mogu modifikovati na puno naina, kao to su: rotiranje, translacija,
kopiranje, pomeranje, skaliranje, brisanje ili kombinacijom ovih metoda. U ovom poglavlju bie
prikazana primena nekih kljunih pogodnosti programskog reenja pri izradi 2D crtea, u
AutoCAD okruenju, u odnosu na manuelan (klasini) pristup. U tom smilu, osnovni ciljevi ovog
poglavlja se odnose na:
Aktiviranje programa AutoCAD sa Windows-ove radne povrine.

Projektovanje novog crtea uz korienje unapred pripremljenog polaznog fajla.
Podeavanje odgovarajueg lejera (nivoa - slojeva).
Crtanje osnovnih entiteta: linija i krivolinijskih objekata (lukova, krunica i sl.).
Brisanje objekata.
Snimanje crtea u novoimenovani fajl itd.
Kreiranje novog crtea

Kreiranje novog crtea, uz pomo pripremljenog prototip fajla, poinje pokretanjem AutoCAD-a
korienjem opcija u odgovarajuim dijalog boksovima. Osnovni postupcima vezani za iniciranje
novog fajla su sledei:
Algoritam: startovanje programa AutoCAD

1. Aktivirati dvoklikom ikonicu AutoCAD sa Windows-ove radne povrine.
Sl. 4.1 Jedan od moguih naina za startovanje programa AutoCAD sa Windows-ovog interfejsa
Iz menija File selektovati opciju New... (Ctrl +N).

Alternativno se ovo moe uraditi i sa palete alata Standard Annotation, klikom na ikonicu
QNew.
Poglavlje 4
3-4
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 4.2 Pokretaki dijalog boks Select template pokrenut sa palete Customize Quick Access
Toolbar
Konanica (pointer) ili grafiki kursor
Sl. 4.3 Radna povrina AutoCAD-a novootvorenog fajla Drawing1.dwg

3. Otvaranje uzornog fajla.
Po otvaranju dijaloga Create New Drawing iz liste Select a Template: izabrati npr. fajl
Acadiso.dwt.
Ovaj fajl sadri podeene parametre u smislu standardne veliine radne povrine u [mm].
Zatvaranje fajla se vri opcijom Close, klikom na mali el. taster u gornjem desnom uglu
ovog dijaloga.
4-4
Poglavlje 4
__________________________________________________________________________________________________________
Korisniki interfejs programa AutoCAD

Centralno mesto korisnikog interfejsa AutoCAD-a predstavlja grafiki editor programa. Interfejs
je strukturiran od niza funkcionalnih delova, od kojih su najznaajniji radna povrina na kojoj se
kreira i prikazuje objekat, palete alata i komandna linija (sl. 4.4).
Osnovne komande
Linija menija
Standardna linija alata
Osobine objekata
Rezimi rada
Min/maks. povrsine
Zatvaranje
za modeliranje
Prostorni
navigator
Opsta paleta alata
3D model
Paleta alata za solid

modeliranje
Komandna linija
Linije za
skrolovanje
UCS (WCS)
ikonica
Paleta alata
za crtanje
Paleta alata za modifikovanje
Lista izbora
radnog okruzenja
Graficki kursor
Rezimi rada
Statusna linija
Rezimi rada
Komunikacioni centar
Sl. 4.4 Osnovna struktura interfejsa AutoCAD-a
Algoritam: pristup komandama za crtanje i modifikovanje crtea

Primer: Pristup i aktiviranje komandi vri se: u komandnoj liniji, u dijalog boksovima, sa
palete alata, linije menija, dinami;kim unosom na interfejsu ili putem pomonih menija. Sadraj
osnovnih paleti Draw i Modify je sledei:
2. Komande na paleti alata za crtanje su sledee: linija-du (Line), konstrukciona (pomona)
prava (Construction Line), polilinija (Polyline), poligon (Polygon), pravougaonik (Rectangle),
luk (Arc), krunica (Circle), oblaii (Revision Cloud), gatka kriva (Spline), elipsa (Ellipse),
eliptini luk (Ellipse Arc), umetanje bloka (Insert Block, Attach, Attach Xref, Insert a DWF
Underlay, Insert a DGN Underlay, Insert a PDF Underlay, Attach Image, Import, OLE
Object...), formiranje bloka, (Make Block), taka (Point), rafura (Hatch), gradijentno
filovanje (Gradient...), region (Region), tabele (Table) i vielinijski tekst (Multiline text).
Poglavlje 4
5-4
__________________________________________________________________________________________________________
Prava
Poligon
Luk
"Oblacici"
Elipsa Umetanje bloka Tacka Fil-rafura Tabele
Linija
(du)
Polilinija
Vielinijski
tekst
Pravougaonik
Kunica
Spajn
Elipticni luk
Blok
rafura
Region
Sl. 4.5 Poloaj komandi na paleti alata Draw
3. Komande na paleti alata za modifikovanje (editovanje) objekata na crteu su sledee: brisanje

(Erase), kopiranje (Copy Object), simetrino 2D kopiranje (Mirror), paralelno kopiranje
(Offset), kopiranje po nizu (Array), pomeranje (Move), rotiranje (Rotate), skaliranje-razmera
(Scale), dilatacija (Stretch), skraivanje, (Trim), produenje do objekta (Extend), prekid krive
u jednoj taki (Break at Point), prekid krive u dve take (Break), spajanje objekata (Join),
obaranje ivica (Chamfer), zaobljavanje ivice (Fillet) i rastavljanje na entitete (Explode).
Refleksno
kopiranje
Kopiranje
po redosledu
Rotiranje
Rastezanje
Prekid u
dve tacke
Obaranje
ivica
Rastavljanje
na entitete
Brisanje
Kopiranje
Ekstenzija
Paralelno Pomeranje Skaliranje Skracivanje Prekid u Spajanje Zaobljavanje

kopiranje
jednoj
ivica
tacki
Sl. 4.6 Poloaj komandi na paleti alata Modify

5. Pregled dijalog boksa Layer Properties Manager.
Sl. 4.7 Dijalog Layer Properties Manager
6-4
Poglavlje 4
__________________________________________________________________________________________________________
Sa linije alata Layers, izabrati ikonicu lejera Layer Properties Manager kako bi se otvorio
dijalog boks za formiranje i podeavanje lejera (sl. 4.7).
Pregledati raspoloe opcije ovog dijaloga.
Pritisnuti el. taster Close () da bi se zatvorio ovaj dijalog.
7. Iz menija Help (sl. 4.8) izabrati opciju About. Kada se zavri sa pregledom logoa Autodesk-a,
zatvara se dijalog klikom na el. taster Close. Slino uraditi sa opcijom Additional Resources.
Sl. 4.8 Meni Help za

instruktivnu pomo u radu
Pritisnuti desni taster mia da bi se na povrini za editovanje prikazao standardni pomoni

meni, a zatim izabrati Options... da bi se otvorio dijalog boks Options (sl. 4.9b).
Isti postupak se moe realizovati i iz menija Tools (sl. 4.9a).
Nakon pregledanja pritisnuti ek. taster OK ili Cancel da bi se dijalog za podeavanje
raznih opcija zatvorio.
a)
b)
Sl. 4.9 Padajui meni Tools a) i dijalog boks Options sa aktivnim tabom Display b)
Poglavlje 4
7-4
__________________________________________________________________________________________________________
Napomena: Taster Enter na tastaturi se koristi za potvrdu unosa nekog podatka. U tekstu se
koristi re Enter ili znakovno (). Prekid komande ili postupka vri se tasterom Esc. U tekstu se
koristi re Esc ili, alternativno, znak: Esc.
Algoritam: pristup Help-u

1. Iz menija Help izabrati opciju Vault Help Topics.
U dijalog boksu Autodesk Vault for AutoCAD Add-in Help User i tabu Contents izabrati
AutoCAD Tutorial.
U desnom polju selektovati Step 1: Log into a vault (sl. 4.10).
Pregledati neke opcije i vratiti se na prethodni pregled klikom na ikonicu Back koja se
nalazi u gornjoj liniji ikonica.
Sl. 4.10 Padajui meni Help i traganje za odreenim pojmovima u tabu Contents
2. Informacije o traenom pojmu.
U tabu Search i u polju Type in the word(s) to search for: upisati npr. re Line, kliknuti na
el. taster List Topics i selektovati
Pritisnuti ek. taster Display da bi se pregledalo objanjenje izabrane teme.
Posle pregledanja informacija koju prua Help, zatvoriti njegov prozor.
8-4
Poglavlje 4
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 4.11 Objanjenje o traenom pojmu u dijalogu Search
Zatvoriti fajl bez sauvanih izmena (sl. 4.12).
Sl. 4.12 Boks za odluku

o memorisanju podataka
u tekui fajl
Funkcijski tasteri i upotreba tastature

Tasteri sa tastature imaju posebno znaenje za AutoCAD. Tako se na primer:
Pritiskom na taster Enter potvruje se uneta komanda ili sistemska promenljiva. U tekstu
u knjizi se koristi natpis Enter ili znak ().
Taster Esc koristi za ponitavanje tekue komande i ponovno dobijanje zahteva
Command:
Spacebar se alternativno koristi kao i taster Enter. Upotrebom jednog ili drugog tastera
postie se ponavljanje poslednje unete komande.

Tasterima sa strelicama [], [], [] i [] postie se ''kruenje'' kroz prethodno unete
komande. Naroito se to odnosi na tastere ''gore'' ''dole''.
Taster Tab se koristi za navigaciju u prozorima za dijalog, kod prelazaka sa polja na polje.
Poglavlje 4
9-4
__________________________________________________________________________________________________________
Dvanaest funkcijiski tasteri imaju znaajnu ulogu u sledeim sluajevima.
T-4.1
Funkcijski taster
Funkcija
[F1]
Prikazuje Help
[F2]
Ukljuuje i iskljuuje AutoCAD Text Window
[F3]
Ukljuuje i iskljuuje Osnap
[F4]
Ukljuuje i iskljuuje Tabmode
[F5]
Ukljuuje i iskljuuje Isoplane
[F6]
Ukljuuje i iskljuuje Ucsdetect
[F7]
Ukljuuje i iskljuuje Gridmode
[F8]
Ukljuuje i iskljuuje Orthomode
[F9]
Ukljuuje i iskljuuje Snapmode
[F10]
Ukljuuje i iskljuuje Polar Tracking
[F11]
Ukljuuje i iskljuuje Object Snap Tracking
[F12]
Ukljuuje i iskljuuje Dynamic Input
Metode crtanja dvodimenzionalnih objekata

Raunarski definisani crtei i modeli su jedan od naina da se dokumentuju i prenesu osnovne
zamisli o geometriji objekta kakav e on u stvarnosti izgledata. 2D objekat, oblikovan kao crte,
mora biti precizno definisan, jer e se kasnije ovaj model koristiti kao praktino uputstvo za
njegovu realizaciju. Svaki objekat u crteu formira se nizom algoritama i pravilima korienjem
alata koji omoguuju brzo formiranje linearnih i/ili nelinearnih entiteta. Ovo poglavlje posveeno
je osnovnim elementima i algoritmima za korienje AutoCAD-a prilikom kreiranja razliitih
objekata upotrebom linearnih ili zakrivljenih segmenata. Tu se, pre svega, misli na precizno
postavljanje objekata u crteu - definisanjem koordinatnih taaka i ostalih geometrijskih
elemenata. U ovom delu obradie se:
Crtanje objekata korienjem linearnih i zakrivljenih segmenata.

Precizno definisanje koordinata.
Definisanje lokacije u odnosu na rastojanje geometrijskih elemenata.
Korienje korisnikog koordinatnog sistema za objekte formirane u ravni.
Kreiranje linijskih objekata

Linijski objekat se sastoje od jednog ili vie povezanih linijskih entiteta. U tom sluaju segment
objekta je poseban objekat. Niz linija moe formirati: otvoren a) i b), ili zatvoren, c) 2D
objekat. Komanda za formiranje linije dobija se na jedan od sledeih naina:
10-4
Poglavlje 4
__________________________________________________________________________________________________________
Opcione komande Line
Komandna
Paleta alata: Draw Line

Meni: Draw Line
Ribon: Home Line
a)
Dinamiki
b)
linija: line (ili samo L) ()

unos: line (L) ().
c)
Sl. 4.13 Zasebne linije a), otvoreni b) i zatvoreni oblik linija c) (K18_1.dwg)
Algoritam: crtanje linijskog objekta

1. Otvoriti polazni fajl S18_2.dwg.
Aktivirati komandu Line.

Uneti koordinate poetne take (0,0) i potvrditi Enter-om.
Uneti koordinate sledee take (20,0) i potvrditi Enter-om.
Korisniki
koordinatni
sistem UCS
Koordinate
taaka
Sl. 4.14 Koordinate karakteristinih taaka objekta (S18_2.dwg)
2. Definisanje potrebnog broja sledeih taaka.
Uneti koordinate 20,12 i potvrditi Enter-om.

Uneti koordinate poslednje take 0,0 i potvrditi Enter-om, ili
Poglavlje 4
11-4
__________________________________________________________________________________________________________
Upisati C (Close) i potvrditi Enter-om da bi se zatvorio linijski objekat.

Snimiti crte kao fajl K18_2.dwg u folderu Kraj_2D.
Sl. 4.15 Trougaoni objekat formiran od zatvorenih linija (K18_2.dwg)
Algoritam komandne linije

Command: LINE
LINE Specify first point: 0,0
Specify next point or [Undo]: 20,0
Specify next point or [Close/Undo]: c
Command: *Cancel* (Esc)
Command: _saveas
(aktiviranje komande za crtanje linije)

(unos koordinate prve take)
(unos koordinate sledee take)
(unos koordinate sledee take)
(zatvaranje linijskog objekta)
(prekid tekue komande line)
(memorisanje u novoformiranom fajlu).
Algoritam: crtanje linija, luka i krunice

Primer: Projektovanje nekog tehnikog dela ili sklopa delova poinje formiranjem
elementarnih geometrijskih oblika. Pri tome se obino koriste objekti koji sadre linije, lukove ili
krunice.
1. Otvorite polazni fajl S1.dwg sa foldera Start_2D.
Sa palete alata Draw izabrati komandu Line i slediti sledei skup komandi koji se oitava u
komandnoj liniji.
Command: _line Specify first point: 0,40 ()

Specify next point or [Undo]: 30,40 ()
Specify next point or [undo]: 30,30 ()
Specify next point or [Close/Undo]: 55,30 ()
Specify next point or [Close/Undo]: C ()
(unos prve take)

(unos sledee take)
(unos sledee take)
(unos sledee take)
(unos sledee take)
(unos sledee take)
(zatvaranje poligona sa Close).
12-4
Poglavlje 4
__________________________________________________________________________________________________________
Snimiti crte kao K1.dwg u folderu Kraj_2D.
Sl. 4.16 Konstruisanje linijskog objekta
Sa palete alata Draw izabrati komandu Line.

Specify next point or [Undo]: 0,0 ()
Specify next point or [undo]: 70,0 ()
Specify next point or [Close/Undo]: *Cancel*
(unos prve take)

(unos sledee take)
(unos sledee take)
(izvriti Esc).
Sl. 4.17 Konstruisanje linija i luka
Sa palete alata Draw izabrati komandu Arc.
Command: _arc
Specify start point of arc or [Center]: C ()
Specify center point of arc: 0,0 ()
Specify start point of arc: 70,0 ()
Specify end point of arc or [Angle/chord Length]: 0,70 ()
(komanda crtanja luka)

(metod centra luka)
(unos koordinate centra luka)
(unos poetne take luka)
(unos krajnje take luka)
Sa palete alata Draw izabrati komandu Circle, a zatim uneti sledei skup podataka:
Poglavlje 4
13-4
__________________________________________________________________________________________________________
Command: _circle
(komanda crtanja krunice)
Specify center point for circle or [3P/2P/Ttr (tan tan radius)]: 30,30 () (unos centra krunice)
Specify radius of circle or [Diameter]: 15 ()
(unos radijusa krunice)
Iz dijaloga Layer Properties Manager aktivirati lejer Kote (On), a zatim iskljuiti dijalog.
Snimiti crte u fajlu K2.dwg.
Sl. 4.18 Konstruisanje krunice poluprenika R15
Napomena: Koordinate koje su date na crteu u zagradi ne piu se na radnoj povrini.

Njihova uloga je samo vizuelna orijentacija korisnika u odnosu na ravan crtanja. Inae se ove
vrednosti mogu uvek kontrolisati u komandnoj liniji. Ako se pogrei prilikom izbora take,
greka se ispravlja opozivom prethodne instrukcije; komandom Undo ili upisom U (skraeno),
zatim se precizno definie novi poloaj take. Undo moe biti lokalna komanda (u komandnoj
liniji) ili globalna u meniju Edit (Undo skup komandi) ili sa paleti alata Standard Annotation ili
Customize Quick Access Toolbar. Inverzna komanda je Redo.
Algoritam: formiranje linijskih objekata na osnovu apsolutnih koordinata

Primer: Neki objekti (kao i prethodni) se mogu formirati, koristei apsolutne X i Y koordinate.
Njihovo editovanje se vri upisom X,Y vrednosti, gde one predstavljaju apsolutne koordinate u
odnosu na Dekartov koordinatni sistem crtea. Koristei metod apsolutnih koordinata formirati
zatvoreni linijski objekat kao na sl. 4.20.
Sa palete alata izabrati komandu Line.

Izvriti upis prve take 30,25, a zatim potvrditi Enter-om.
Uoiti raspored ostalih takaka prema matrici sa sl. 4.19.
14-4
Poglavlje 4
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 4.19 Koordinate karakteristinih taaka objekta (S18_3.dwg)
2. Zatvaranje linijskog objekta.
Sukcesivno upisati koordinate ostalih taaka prema prethodnoj slici.

Zatvaranje poligona poslednjom linijom, izvriti sa C (Close) i potvrditi Enter-om.
Iskljuiti lejer Koordinate i snimiti crte kao fajl K18_3.dwg.
Algoritam komandne linije: formiranje poligona

()
()
().
Poglavlje 4
15-4
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 4.20 Formiran 2D objekat na osnovu apsolutnih koordinata i komandom Line
Crtanje objekata metodom relativnih koordinata

Metod relativnih koordinata se ee koristi od prethodne tehnike, naroito kod modeliranja
sloenijih objekata. Upotreba ovih X,Y koordinata poinje onda kada je poznat poloaj bar jedne
(startne) take, tako da se sledea uvek definie u odnosu na prethodnu. Za definisanje relativnih
koordinata upisuje se sintaksa @X,Y gde:
@ predstavlja simbol relativne udaljenosti.

@X je udaljenost du X ose u odnosu na prethodnu poziciju i
@Y je udaljenost du Y ose u odnosu na prethodnu poziciju take.
Sl. 4.21 Vielinijski objekat formiran na osnovu komande Line i metode relativnih koordinata
@X,Y (K18_4.dwg)
16-4
Poglavlje 4
__________________________________________________________________________________________________________
Algoritam: upotreba relativnih koordinata

Primer: Upotrebom relativnih koordinata formirati objekat geometrijskog oblika sa sl. 4.23.
Sa palete alata izabrati komandu Line (L).

Izvriti upis prve take 30,25, a zatim potvrditi Enter-om.
Sl. 4.22 Relativne koordinate taaka objekta (S18_5.dwg)

Sukcesivno uneti relativne koordinate ostalih taaka (@70,0 ...) prema matrici relativnih
koordinata datih na sl. 4.22.
Zatvaranje poligona sa poslednjom linijom moe se izvriti unosom slova C i potvrditi
Enter-om.
Snimiti crte kao fajl K18_5.dwg.

Command: _line Specify first point: 30,25
Specify next point or [Undo]: @70,0
Specify next point or [Undo]: @0,25
Specify next point or [Close/Undo]: @-15,15
Specify next point or [Close/Undo]: @0,15
Specify next point or [Close/Undo]: @-70,0
()
()
()
()
()
()
()
()
Poglavlje 4
17-4
__________________________________________________________________________________________________________
Specify next point or [Close/Undo]: @0,-25

Specify next point or [Close/Undo]: @-15,-15
Specify next point or [Close/Undo]: C
()
()
()
()
()
Sl. 4.23 Formiran 2D objekat na

osnovu relativnih koordinata i
komande Line (K18_5.dwg)
Prikazivanje poloaja pointera

Program AutoCAD prikazuje trenutni poloaj pointera kao koordinatu na statusnoj liniji:
Sl. 4.24 Statusna linija i poloaj pointera, iskazan apsolutnim X,Y,Z koordinatama
Algoritam: prikazivanje i kontrola koordinata

Na statusnoj liniji (u delu Coordinates), pritiskom na desni taster mia i pomou iskaueg
menija, mogu se izabrati naini prikaza koordinata (on/off) kao to su: relativni, apsolutni i bez
prikaza. Prikazivanje koordinata moe se menjati bez korienja statusne linije, pritiskom na
funkcijski taster F6 ili dvoklikom na polje Drawing Coordinates.
18-4
Poglavlje 4
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 4.25 Meni za izbor prikaza koordinata
Definisanje mernih jedinica i uglova

U crtanju i modeliranju koristi se nekoliko vrsta mernih duinskih i uglovnih jedinica.
Programski su podrani npr. sledei formati jedinice (T-4.2):
T-4.2
Format mernih jedinica
Primer
Format ugla
Primer
Nauni
(Scientific)
2.35E+01
Decimalni stepeni
(Decimal Degress)
75.5000
Decimalni
(Decimal)
23.5
Stepeni/minuti/sekundi
(Deg/Min/Sec)
75d300
Tehniki
(Engineering)
2-3.50
Gradijenti (Grads)
83.8889g
Arhitektonski
(Architectural)
2-3 1/2
Radijani (Radians)
1.3177r
Razlomaki
(Fractional)
23 1/2
Geodetske jedinice
(Surveyors Units)
N 75d300 E
Algoritam: podeavanje vrednosti mernih jedinica i uglova

1. Podeavanje duinskih jedinica mere u novom fajlu.
Otvoriti zavrni fajl K18_6.dwg iz foldera Kraj_2D.

Iz menija Format izabrati komandu Units...
U dijalog boksu Drawing Units proveriti podeene duinske i uglovne jedinice mere.
2. Podeavanje uglovnih jedinica mere.
U polju Angle istog dijaloga, podesiti ugao i preciznost kao na sl. 4.26 desno.
Pritisnuti ek. taster OK da bi se zatvorio dijalog, a zatim zatvoriti tekui fajl.
Poglavlje 4
19-4
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 4.26 Dijalog Drawing Units za odabir duinskih i uglovnih mernih jedinica i orijentacije ugla
Napomena: Definisanje preciznosti ima uticaja samo na nain prikazivanja dimenzije

objekta. AutoCAD uvek veoma precizno proraunava geometrijske koordinate objekata bez obzira
na zahtevani prikaz decimalnih mesta.
Polarne koordinate
Ove koordinate se koriste kada su poznati rastojanje i ugao izmeu taaka. esto se koristi u
konstruisanju nagiba ili kod drugih geometrijskih zahteva, gde se entiteti postavljaju pod uglom.
Sl. 4.27 2D objekat linijske strukture (K18_6.dwg)
Algoritam: crtanje objekata pomou polarnih koordinata

Primer: Metodom polarnih koordinata i komandom Line formirati geometrijski oblik objekta,
predstavljenog na sl. 4.28.
20-4
Poglavlje 4
__________________________________________________________________________________________________________

Uneti koordinate poetne take 50<45o, a zatim unos potvrditi Enter-om.
Uneti koordinate sledee take @30<12 i potvrditi Enter-om.
Sl. 4.28 Formirani 2D objekt na osnovu relativnih polarnih koordinata i komandom Line
(K18_7.dwg)
Uneti koordinate sledee take @14<270o i potvrditi Enter-om.

Uneti koordinate sledee take @40<162o30 (@40<162.5) i potvrditi Enter-om.
Zatvaranje poligona poslednjom linijom vri se unosom slova C i potvrivanje Enter-om.

Iskljuiti lejer kotne.
Snimiti zavren crte kao fajl K18_7.dwg u folderu Kraj_2D.

Command: _line Specify first point: @50<45
Specify next point or [Undo]: @30<12
Specify next point or [Undo]: @14<270
Specify next point or [Close/Undo]: @18<0
Specify next point or [Close/Undo]: @35<90
Specify next point or [Close/Undo]: @40<162.5
()
()
()
()
()
()
()
(unos prve koordinate)

(unos sledee koordinate)
(zatvaranje linijskog poligona).
Poglavlje 4
21-4
__________________________________________________________________________________________________________
Funkcija Dynamic Input

Ova funkcija je racionalna alternative tradicionalnoj funkciji komandne linije. Naime, ako se
koriste mogunosti zasnovanom na tzv. dinamikom unosu podataka ili (DYN) znatno bre se
mogu kreirati 2D crtei i 3D modeli naroito u poetnim fazama njihovog kreiranja. Ova funkcija
se najee ukljuuje klikom na ek. taster koji se nalazi u statusnoj liniji, zajedno sa Object to
Snap, Grid Dysplay i sl. (sl. 4.29). Ukljuenje/iskljuenje je mogue i funkcijskim tasterom F12.
Sl. 4.29 Inicijalizacija funkcije Dynamic Input-a ekranskim tasterom na statusnoj liniji
Ova funkcija moe biti svrsishodna i pre i posle aktiviranja neke komande. Poruke koja ona
sadri sline su kao u komandnoj liniji i odnose se na coordinate, ugao ili opcione komande koje
se mogu upotrebiti. Tako na primer otvaranjem proizvoljnog okvira za dijalog od take A do B
dobijamo sledei odziv na radnoj povrini
Sl. 4.30 Jedna od funkcija Dynamic

Input-a
Primena funkcije dinamikog unosa u konstruisanju polilinije
Primer: Konstruisati zatvoreni luni segment predstavljen na sl. 4.31.
Sl. 4.31 Polilinijski objekat u fajlu

K11.dwg
22-4
Poglavlje 4
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 4.32 Serija dijaloga vezanih za izbor raznih parametara reima Dynamic Input
Poglavlje 4
23-4
__________________________________________________________________________________________________________
1. Otvoriti polazni fajl S11 3.dwg.
Lejer Kontura postaviti kao tekui.

Ukljuiti mod rada Dynamic Input.
Sa palate alata Draw pokrenuti komandu Polyline.
Startovati sa crtanjem u taki 100,125 (sl. 4.33).
U prvo polje za unos umesti 81 upisati vrednost 100 i pritisnuti taster sa zarezom.
Nakon prelaska u drugo polje (i zakljuavanja prvog) upisati vrednost 100. Ovim je
postavljena startna taka polilinije.
a)
b)
Sl. 4.33 Unos koordinate poetne take polilinije
2. Podeavanje parametara i rad u reimu dinamikog unosa koordinata.
Prvi segment trasirati slino kao na sl. 4.34a), pod uglom od 30o, a u polje umesto tekue
vrednosti uneti preciznu vrednost 50 mm i potvrditi Enter-om.
a)
b)
Sl. 4.34 Trasiranje i determinisanje prvog polilinijskog segmenta
Drugi segment trasirati slino kao na sl. 4.35a), pod uglom vizuelno podeene vrednosti
od 50o, a u polje umesto tekue vrednosti duine uneti vrednost 35 mm i potvrditi Enterom.
a)
b)
Sl. 4.35 Trasiranje i determinisanje drugog polilinijskog segmenta
24-4
Poglavlje 4
__________________________________________________________________________________________________________
3. Izmena reima crtanja.
Da bi se formirao luk pritisnuti taster za pomeranja na dole (). Ovim se otvara iskaui
meni sa raspoloivim komandama svojstvene poliliniji.
Klikom na opciju Arc (ili tasterom ) prei na reim crtanja lukova.
Luk trasirati do poetne take 100,100. Ovo se najlake moe izvesti Snap to Enpoint
markiranjem (sl. 4.36).
a)
b)
Sl. 4.36 Izmena reima crtanja i kreiranje lunog dela objekta
U reimu Dynamic Input mogu se prikazati neke od informacija o objektu.

Nakon zavretka crtanja aktivirati lejer kotne, kako bi crte bio vidljiv kao na sl. 4.37
(crte oigledno nije kotiran pravilima tehnikog crtanja i ovde je dat kao orijentacioni).
Snimiti polilinijski crte kao fajl K11. dwg.
a)
b)
Sl. 4.37 Zavretak crtanja u reimu dinamikog unosa parametara crtea
Poglavlje 4
25-4
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 4. 38 Crte kreiran metodama Draw, Modify i pomonim reimima rada u AutoCAD-u

1. Ciljevi formiranja objekata u ravni.
2. Startovanje programa AutoCAD.
3. Algoritam: pristup Help-u.
4. Priprema za kreiranje novog crtea.
5. Uobiajeni formati na kojima se kreira crte.
6. Raspoloive komande za 2D crtanje u AutoCAD-u.
7. Raspoloive komande za editovanje 2D crtea.
8. Algoritam crtanja: linija, luka i krunice.
9. Dodatne mogunosti editovanja.
10. Pomone metode (reimi) kod crtanja /ili modifikacije crtea.
11. Funkcija i kontrola lejera kod crtanja i modeliranja.
12. Prikazivanje i kontrola koordinata.
13. Uloga dijaloga Options.
14. Okruenja kod novijih verzija AutoCAD-a.
26-4
Poglavlje 4
__________________________________________________________________________________________________________
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
Uloga funkcijskih tastera.

Dekartove koordinate.
Relativne koordinate.
Polarne koordinate.
Definisanje i podeavanje mernih jedinica i uglova.
Funkcija komande Line.
Funkcija komande Polyline.
Uloga dinamikog unosa brojeva.
Metode objektno orijentisanih niana.
Primena funkcije dinamikog unosa u konstruisanju polilinije.
rafiranje i preseka i mogunosti njihovog editovanja.
Referentni pojmovnik: priprema i kreiranje objekata u ravni

Object Objekat. Jo jedno definisanje objekta je
da su to grafiki elementi programa u koje
spadaju: linija, taka, luk, krunica ili sloeniji 2D
ili 3D modeli sastavljeni od vie entiteta.
Grid Mrea. Pravilno rasporeene take na
povrini za crtanje koje slue kao vizuelna
referenca i pomau prilikom postavljanja objekata
u ravni ili ree u prostoru. Prilikom tampanja ne
vide se.
Snap grid Nevidljiva mrea koja poravnava
grafiki pointer, npr. sa mreom i omoguuje
precizno (diskretno) postavljanje objekata.
Coordinate Dekartove ili kartenzijanske
koordinate: X,Y,Z vrednosti koje oznaavaju
udaljenost neke take na osi od referentne take.
Distance Vrednost rastojanja. Postupak za
zadavanje neke take povlaenjem pointera u
odreenom pravcu ili upisivanjem rastojanja u
numerikom obliku u komandnoj liniji.
Line Linija. Jedan od osnovnih, i najee
korienih entiteta u grafikom modeliranju.
User Coordinate System-UCS Korisniki
koordinatni sistem.
Dynamic display Dinamiki prikaz. Aurira

vrednosti koordinata prilikom pomeranja pointera.
Static display Statiki prikaz. Aurira vrednosti
koordinata samo kada je definisana taka.
Distance and angle Udaljenost i ugao. Prikazuje
koordinate u obliku udaljenost sa simbolom ugla
<.
Distance Rastojanje. Predstavlja rastojanje do
sledee take.
Angle Ugao. Predstavlja ugao meren od nula
stepeni. Po default-u uglovi poinju od nule, du
pozitivne X ose, i rastu u pravcu suprotnom od
smera kretanja kazaljki na satu. Parametri za
usmerenost i preciznost ugla zadaju se u dijalog
boksu Drawing Units.
Distance<Angle Rastojanje, ugao. Slui za
definisanje lokacije od koordinatnog poetka.
Distance<Angle Relativno rastojanje i ugao.
Slui za definisanje nove lokacije pointera u
odnosu na prethodnu. Znak < ukazuje na to da je
drugi parametar ugao.
Poglavlje 5
1-5
__________________________________________________________________________________________________________
Podeavanje parametara fajla crtea
2-5
Poglavlje 5
__________________________________________________________________________________________________________
Parametri fajla crtea

strunoj praksi brojni ablon (uzorni, prototip) fajlovi (Template file sa npr. ekstenzijom
*.dwt) su neophodni jer omoguavaju da se na efikasan nain zapone kreiranje novih
objekata. AutoCAD koristi ablon fajlove u kojima su sauvani prethodno definisani
parametri za formiranje specifinih crtea. U tom smislu, njihovo korienje otklanja potrebu za
ponovnim definisanjem parametara prilikom svakog poetka rada na novom crteu. Parametri su
tipa: linearnih i uglovnih dimenzija, veliina radne povrine, skup lejera i sl. Korisnik moe, na
osnovu ovih fajlova, kreirati i sopstvene, ve prema potrebama radnog okruenja. Osnovni ciljevi
poglavlja su:
Korienje arobnjaka za kreiranje novih objekata sa definisanjem parametara.

Izrada novih lejera i dodeljivanje svojstava svakom lejeru.
Podeavanje parametara crtea.
Promena prozora AutoCAD-a i parametara okruenja u kome se radi.
Formiranje prototip (ablon) fajla za crtee.
Algoritam: poetak crtanja uz pomo Advanced Setup Wizard

Primer: Program sadri dva arobnjaka koji pomau korisniku pri startovanju i formiranju
novog crtea. Za poetak crtanja mogu se koristiti prethodno definisani parametri kako u
engleskim mernim jedinicama (ini), tako i u metrikom (milimetarskom) formatu, koji je
propisan nacionalnim, odnosno ISO standardom. Ove inicijalne vrednosti mogu se prilagoditi
aktiviranjem arobnjaka za brzo podeavanje Quick Setup ili napredno Advanced Setup. Drugi
postupak sadri i prvi, tako da e on jedino biti prikazan.
1. Na paleti alata Standard Annotation aktivirati ek. taster QNew.
Sl. 5.1 Aktiviranje komande New za otvaranje novog fajla
U dijalog boksu Create New Drawing izabrati opciju Use a Wizard.

Iz liste Select a Wizard: izabrati Advanced Setup, a zatim pritisnuti ek. taster OK.
Poglavlje 5
3-5
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 5.2 Dijalog boks Startup sa podopcijama za startovanje pograma
Napomena: Default vrednost predstavlja ponuenu, tj. uobiajenu, odnosno podrazumevanu

vrednost (parametara, atributa, simbola i sl.) od strane programa. Korisnik je moe promeniti u
zavisnosti od okolnosti u kojima se nalazi u (pred)fazi kreiranja objekta. Dijalog Startup se
pojavljuje kada se pokrene AutoCAD program i u slu;aju kada je sistemska promenljiva Startup
jednaka <1>. Pri svakom otvaranju novog fajla ovaj dijalog ima naziv Create New Drawing.
2. U odrednici Units dijaloga Advanced Setup, selektovati ek. radio dugme Decimal,
a zatim:
Iz liste Precision: izabrati tanost prikaza od etiri decimalna mesta (sl. 5.3). Ova vrednost
se kasnije pojavljuje u komandnoj i statusnoj liniji.
Pritisnuti ek. taster Next >.
Sl. 5.3 Odrednica Units
4-5
Poglavlje 5
__________________________________________________________________________________________________________
U odrednici Angle selektovati ek. dugme Decimal Degrees, a zatim:
3.
Iz liste Precision: izabrati tanost prikaza ugla od dva decimalna mesta (0.00).
Sl. 5.4 Odrednica Angle
U odrednici Angle Measure tekueg dijaloga:
4.
Selektovati East, kao usvojenu orijentaciju od istonog poloaja merenja ugla pri
formiranju entiteta, a zatim:
Sl. 5.5 Odrednica Angle Measure
Poglavlje 5
5-5
__________________________________________________________________________________________________________
U odrednici Angle Direction tekueg dijaloga:
5.
Selektovati Counter-Clockwise, kao usvojenu orijentaciju, suprotnu od smera kazaljke

na asovniku, a zatim:
Sl. 5.6 Odrednica Angle Direction
U dijalogu Area upisati 420 za Width i 297 za Length, a zatim izvriti Finish.
6.
Sl. 5.7 Dijalog za podeavanje radne povrine za crtanje. Unete vrednosti odgovaraju gabaritima
A3 formata, ako su podeene jedinice mere u mm.
7.
Sa palete alata Standard Annotation:
Izabrati ikonicu Save, ime se otvara dijalog boks Save Drawing As.
6-5
Poglavlje 5
__________________________________________________________________________________________________________
Iz liste Files of type: izabrati AutoCAD 2010 Drawing (*.dwg) (sl. 5.8).
U polje za tekst File name: upisati K_25, a zatim kliknuti na ek. taster Save.
Fajl formirati u folderu Kraj_2D, i zatvoriti ga ek. tasterom Close.
Sl. 5.8 Dijalog boks za uvanje fajla sa podeenim parametrima za crtanje
Opcione komande: izbor mernih jedinica

Tzv. arobnjaci Advanced Setup i Quick Setup, slue za definisanje mernih jedinica za crte.
Za podeavanje i kontrolu mernih jedinica moe se upotrebiti komanda Units. Podeavanje u
dijalog boksu Drawing Units izvrava se na jedan od sledeih naina:
Iz menija: Format Units...

U komandnoj liniji otkucati: units (ili un) ().
Dinamiki unos: units (un) ().
1. Otvoriti novi fajl (acadiso.dwt) i aktivirati komandu Units... iz menija Format.
U dijalogu Drawing Units polja Length podesiti tanost prikaza na 4 decimalna mesta.
U listi Precision: polja Angle podesiti tanost prikaza na dve decimalne vrednosti, a tip
ugla Type: Deg/Min/Sec, a Precision: 0d00.
U listi jedinica u kojima se insertuju blokova usvajaju se dimenzije u milimetrima
(Millimeters), (sl. 5.9a). Ostala polja ostaju po default-u
2. U tekuem dijalogu aktivirati ek. taster Direction... (sl. 5.9b).
U polju Base Angle otvorenog dijaloga Direction Control selektovati ek. dugme East
(istona orijentacija pri crtanju).
Kliknuti na ek. taster OK, kako bi se vratili u prethodni dijalog.
Jo jednom kliknuti na ek. taster OK, kako bi se zatvorio tekui dijalog.
Poglavlje 5
7-5
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 5.9 Izbor mernih jedinica crtea u dijalogu Drawing Units a) i orijentacije ugla i tipa
uglovnih mernih jedinica u dijalogu Direction Control b)
Opcione komande: podeavanje granica radne povrine

Za upisivanje vrednosti parametara granica upotrebiti komandu Limits. Aktiviranje komande
moe se izvriti na jedan od sledeih naina:
Iz menija: Format Drawing Limits

Komandna linija: limits ()
Dinamiki unos: limits ().
1. Aktiviranje komande Limits.
(210,297)
Pomeranje
pointera i rad
na crtanju se
moe obvijati
i van radne
povrine
210x297 mm
(0,0)
Sl. 5.10 Radna povrina za konstruisanje sa podeenim marginama A4 formata
8-5
Poglavlje 5
__________________________________________________________________________________________________________
Prihvatiti X,Y koordinate levog donjeg ugla radne povrine kao <0.000,0.000> i potvrditi
Enter-om.
Preformulisati X,Y koordinate gornjeg desnog ugla upisom nove vrednosti 210,297 koja
odgovara A4 formatu (sl. 5.10). Pritisnuti taster Enter.
Na slian nain se podeava radna povrina formata A3(420,297) (sl. 5.11).
(420,297)
Trenutna
pozicija
pointera
(486,264)
(0,0)
Sl. 5.11 Primer radne povrine za crtanje (u GRID reimu) sa podeenim marginama A3 formata
2. Vizuelizacija radne povrine.
Aktivirati komandu Zoom All sa Standard Annotation-a i sa statusne linije aktivirati prikaz
Grid Display.
Snimite fajl kao S_ RPA4.dwg u folderu Start_2D.
Algoritam komandne linije: podeavanje radne povrine A3 formata

Command: limits
Reset Model space limits:
Specify lower left corner or [ON/OFF] <0.0000,0.0000>: ()
Specify upper right corner <12.0000,9.0000>: 420,297 ()
Command: '_zoom
Specify corner of window, enter a scale factor (nX or nXP),
or [All/Center/Dynamic/Extents/Previous/Scale/Window/
Object] <real time>: _all ()
Regenerating model. (Esc)
(aktiviranje komande limitiranja)

(prihvatanje poetnih koordinata)
(unos novih vrednosti koordinata)
(aktiviranje komande zumiranja)
(zumiranja radne povrine)
(prekid tekue komande)
Poglavlje 5
9-5
__________________________________________________________________________________________________________
Funkcija lejera u organizovanju rada pri crtanju i modeliranju

Programski mogu da se definiu slojevi ili nivoi (eng. Layers) razliitih vrsta informacija o
objektnim elementima crtea. Crte moe sadrati linije koje predstavljaju, npr. elektrine ice,
vodovodne cevi, zidove i prozore. U manuelnom crtanju projektanti su esto koristili folije sa
odreenim sadrajem informacija, npr. o pomenutim instalacijama. Preklapanjem ovih folija
mogao se u gustoj mrei informacija uoiti tehniki sadraj dokumenta samo dobrim
poznavaocima crtea (projekta). Racionalna organizacija rada na crteu podrazumeva prividno
razdvajanje informacija u grupe. Ovakve metode su posebno razvijene i kod vektorske i kod
rasterske raunarske grafike, pa se esto i koriste. Svaki od ovih objekata moe biti smeten u
imenovani lejer drugaijeg naziva, kome su dodeljeni odreeni tipovi linija, debljina, boja i sl.
Lejeri se koriste ne samo kod direktnog modeliranja, nego se njima olakava pregledanje,
prikazivanje i tampanje crtea. U tom smislu, mora se posebno voditi rauna o upravljanju
lejerima u projektovanju i konstruisanju (videti reference [8], [44], [59]).
Lejer sa objektima, vezanim za

kotu, tekst, kru`nicu i polarni niz
3D objekata
Lejer objekta trajektorije
Lejer objekta gabaritne

osnove
Ure|en skup svih

lejera (objekata)
Sl. 5.12 Razvrstavanje objekata po lejerima (K_lejeri.dwg)
Savet: Lejere sa velikim brojem objekata treba selektovano iskljuiti kada korisniku trenutno
nisu potrebne sve informacije, ve samo odreene. U tom smislu korisniku sun a raspolaganju
mnogobrojne komande za upravljanje lejerima koje se mogu kompletno pronai u meniju Format
(Layers, Layers States Manager, Layer tools).
10-5
Poglavlje 5
__________________________________________________________________________________________________________
Opcione komande: definisanje lejera

Komanda Layer slui za upravljanje lejerima i njihovim karakteristikama. Moe se dobiti
posredstvom sledeih komandi:
Meni: Format Layer...

Paleta alata: Layers Layer Properties Manager
Ribon: View Layer Properties
Komandna linija: layer (la) ()

Dinamiki unos: layer (la) ().
Upravljanje lejerima putem dijaloga Layer Properties Manager

Putem dijalog boksa Layer Properties Manager (sl. 5.13) kontrolie se izrada novih, brisanje
starih, filtriranje, promena svojstava postojeih lejera i sl.. Detaljniji prikaz filtriranja lejera sa
svim pripadajuim osobinama, omoguen je opcijom Expands Layer Filter tree (ikonica >>).
Sl. 5.13 Dijalog boks Layer Properties Manager sa 1+17 definisanih lejera (S_lejeri.dwg)
Savet: Kada se isklju;i ovaj dijalog, a zatim se eli ponovno njegovo uspostavljanje, stoji na
raspolaganju brza opcija Repeat LAYER na osnovu iskaueg menija desnim klikom mia.
Ovakva opcija regeneracije komande karakteristi;na je i za druge komande AutoCAD-a.
Sl. 5.14 Ponovno brzo aktiviranje komande Layer
Poglavlje 5
11-5
__________________________________________________________________________________________________________
Tipovi i debljine linija

Linije za tehnike crtee se upotrebljavaju prema funkciji koja je propisana standardom SRB
A.A0.110. Osnovne karakteristike su im: vrsta, debljina, boja i sl. Tipovi linija obeleeni su
slovnim oznakama velikim slovima latinice. U mainskom grafikom modeliranju koriste se
linije svrstane u deset osnovnih tipova, sa po dva stepena debljine. Prilikom korienja debelih i
tankih linija, odnos izmeu njihovih debljina ne sme biti manji od 2:1. U tabeli (T-4) dat je prikaz
tipova linija sa opisom opte primene, a one se odnose na:
A Puna debela linija: koristi se za crtanje konture i nezaklonjenih ivica.

B Puna tanka linija: koristi se za crtanje linija zamiljenih prodora, kotnih i pomonih
kotnih linija, pokaznih linija, linija rafure, konture, poprenih preseka i kratkih osnih
linija.
C Puna tanka linija izvuena slobodnom rukom. Koristi se za ograniavanje preseka
prekida i skraenja izgleda (projekcija).
D Tanka cik-cak linija slui kao i linija tipa C.
E Isprekidana debela linija za zaklonjene konture.
F Isprekidana tanka linija. Linije E i F slue za crtanje zaklonjenih ivica.
G Crta-taka-crta, tanka; ovom linijom crtaju se osne linije, simetrale i putanje,
H Crta-taka-crta sa zadebljanjima na krajevima i mestima promene pravca; slui za
crtanje tragova ravni preseka.
J Crta-taka-crta, debela; ovom linijom pokazuju se povri na kojima se izvode
specijalni postupci (galvanizacija, cementacija itd.).
K Crta-dve take-crta, tanka; slui za prikazivanje kontura susednih delova, kontura
mainskih delova i za crtanje meupoloaja i krajnjeg poloaja pokretnih delova.
Sl. 5.15 Primeri primene nekih tipova linija za definisanje mainskih delova (Linije.dwg)
Debljina linije se prema funkciji odabira iz sledeeg niza vrednosti: 0,18 (vrlo retko); 0,25; 0,35;
0,5; 0,7; 1; 1,4 i 2 mm. Na jednom crteu za sve projekcije nekog objekta primenjuje jednom
izabrane debljine linija.
Napomena: Tipovi i debljine linija nalaze se u fajlovima foldera

(IGacad/Tehnicko crtanje/Linije.dwg).
Tehnicko crtanje
12-5
Poglavlje 5
__________________________________________________________________________________________________________
Tipovi linija preporueni tehnikim standardom

T-5.1
Tipovi linija
Opisi
Puna debela
Puna tanka
Primene
A1 Vidljive konture
A2 Vidljive ivice
A3 Spoljne granice elementa koji
se ponavljaju
B1 Linije imaginarnog prodora
B2 Kotne linije
B3 Pomone kotne linije
B4 Pokazne linije
B5 rafure
B6 Konture zaokrenutih preseka
B7 Kratke osne linije
B8 Znaci obrade
B9 Unutranje granice elemenata
koji se ponavljaju
Puna tanka, izvuena

slobodnom rukom
C1 Granine linije deliminih ili

skraenih pogleda ili preseka
Puna tanka (prava),

sa cik-cakom
D1 Granine linije deliminih ili

skraenih pogleda ili preseka
Isprekidana, debela
Isprekidana, tanka
E1 Zaklonjene konture
E2 Zaklonjene ivice
F1 Zaklonjene konture
F2 Zaklonjene ivice
Crta-taka-crta, tanka
G1 Osne linije
G2 Simetrale
G3 Trajektorije (putanje)
Crta-taka-crta, tanka
zadebljana na
krajevima i mestima
promene pravca
H1 Tragovi ravnih preseka
Crta-taka-crta, debela
J1 Prikazivanje linija ili

povrina kojima se postavljaju
specijalni zahtevi
Crta-dve takecrta, tanka
K1 Konture susednih delova

K2 Alternativni i krajnji poloaji
pojedinih delova
K3 Teine linije
K4 Polazne konture pre
oblikovanja
K5 Delovi koji se nalaze ispred
ravni presecanja
Poglavlje 5
13-5
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 5.16 Primeri primene nekih tipova linija za definisanje mainskih delova (Linije.dwg)
Najmanje rastojanje izmeu dve paralelne linije ne sme biti manje od dvostruke debljine linije i
ne manje od 0,7 mm. Konturne linije dva susedna dela treba da se preklapaju. U sluajevima kada
se poklope vie razliitih vrsta linija, tada je prioritet crtanja sledei:
Vidljive ivice i konture linija tipa A.

Konture predmeta ispred ravni odsecanja; konture predmeta pre oblikovanja; teine
linije; konture susednih delova linija tipa K.
Zaklonjene ivice i konture linija tipa E i F.
Ravni presecanja linija tipa H.
Osne linije i simetrale linija tipa G.
Pomone kotne linije linija tipa B i
Linije skraenih pogleda i deliminih preseka linija tipa C i D.
Sl. 5.17 Preklapanje nekih tipova linija (Prioriteti.dwg)
14-5
Poglavlje 5
__________________________________________________________________________________________________________
Linije za pokazivanje imaju iroku primenu u inenjerskoj grafici. Ove linije upuuju na odreeni
detalj, kotu, konturu i sl. Crtaju se linijom tipa B. Mogu da imaju razliite zavretke, npr. takom,
ako se zavrava u okviru konture nekog predmeta (sl. 5.18):
Vrhom strelice, ako se zavrava na kraju objekta ili na pomonoj kotnoj liniji (sl. 5.18a),
Bez take i strelice, ako se zavrava na kotnoj liniji (sl. 5.18c).
Sl. 5.18 Pokazna linija: od konturne linijea) u okviru konture b) od glavne kotne linije c)
(Prioriteti.dwg)
Algoritam: kreiranje lejera i odreivanje njihovih svojstava

1. Otvoriti novi fajl, a zatim sa palete alata Layers izabrati ikonicu Layer Properties Manager.
U dijalog boksu Layer Properties Manager pritisnuti ek. taster New Layer (Alt+N). Na
narednoj slici se prikazuje novi lejer imenovan kao Layer1.
Sl. 5.19 Dijalog boks Layer Properties Manager sa jednim definisanim lejerom
U polje za tekst upisati ime novog lejera, npr. BABL, a zatim pritisnuti Enter.
Poglavlje 5
15-5
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 5.20 Upis naziva prvog lejera i selektovanje boja u koloni Color za novoformirani lejer BABL
2. Dodeljivanje boje lejeru.
Iz liste Color u lejeru BABL, kliknuti na ikonicu White.

U paleti boja Select Color (sl. 5.20) izabrati crvenu boju (red) i pritisnuti ek. taster OK.
Sl. 5.21 Izbor boje za odgovarajui lejer u paleti Select Color
3. Selekcija tipa linije.
U koloni Linetype kliknuti na naziv tipa linije Continuous za lejer BABL, ime se otvara
dijalog boks Select Linetype.
16-5
Poglavlje 5
__________________________________________________________________________________________________________
U dijalog boksu Select Linetype pritisnuti ek. taster Load... (sl. 5.22a).
Otvara se dijalog boks Load or Reload Linetypes (sl. 5.22b).
Sl. 5.22 Dijalog Select Linetype za izbor tipa linije a) i lista selektovanih linija b)
Iz liste Available Linetypes izabrati tip linije DOT2, a zatim pritisnuti ek. taster OK.
U dijalogu Select Linetype selektovati DOT2 i kliknuti na ek. taster OK. Na ovaj nain se
lejeru BABL dodeljuje takasti tip linije.
Sl. 5.23 Dijalog boks Select Linetype File
Izgledi i opisi tipova linija nalaze se u fajlovima acad.lin i acadiso.lin i mogu se njima
videti klikom na ek. taster File... dijaloga Load and Reload Linetypes.
Neki tipovi linija predstavljeni su na sl. 5.23 i u fajlu LW_ISO.dwg foldera Formati.
Poglavlje 5
17-5
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 5.24 Tipovi linija u razliitim fajlovima ekstenzije *.lin

4.
Izbor debljine linije i njene vidljivosti.
U dijalog boksu Layer Properties Manager,

za lejer BABL izabrati opciju Lineweight.
Na sl. 5.25 se prikazuje dijalog boks
Lineweight u kome se odabira debljina
linije od 0,6 mm. Pritisnuti ek. taster OK,
kako bi se zatvorio dijalog.
Sl. 5.25 Lista Lineweights: za izbor debljine linije
Pritisnuti ek. taster Close za zatvaranje
18-5
Poglavlje 5
__________________________________________________________________________________________________________
dijaloga Layer Properties Manager.

Sa statusne linije kliknuti desnim tasterom mia pod uslovom da je pointer postavljen na
ek. taster Show/Hide Lineweight. Ovim se otvara mali pomoni meni (sl. 5.26a).
Klikom na opciju Settings... otvara se dijalog Lineweight Settings, gde se putem slajdera
Adjust Display Scale moe podesiti vidljivost debljine svake linije na radnoj povrini
crtea.
Zatvoriti dijalog klikom na ek. taster OK.
Sl. 5.26 Podeavanje vidljivosti debljine linija sa statusne linije a) u dijalogu Lineweight
Settings b)
Na paleti alata Layers otvoriti kontrolni dijalog Layer Properties Manager (sl. 5.26a).
U njemu su prikazani podrazumevani lejer 0 i novo-otvoreni BABL.
Kontrola lejera moe se izvesti i u listi palete Layers (sl. 5.27b).
Tekui fajl zatvoriti (Close) bez sauvanih izmena.
Sl. 5.27 Specifikacija lejera u dijalogu a) i u listi lejera b)
Podeavanje parametara crtea za novi projekat
Algoritam: kreiranje novih lejera

Primer: Definisati devet novih lejera za crtanje instalacije proizvodnog pogona.
Poglavlje 5
19-5
__________________________________________________________________________________________________________
1. Otvoriti novi fajl klikom na ikonicu Qnew (pri sistemskoj promenljivoj STARTUP <1>).
U dijalogu Create New Drawing kliknuti na opciju Start from Scratch (sl. 5.28).
Izabrati sistem dimenzija Metric, a zatim pritisnuti ek. taster OK.
Sl. 5.28 Dijalog boks Create New Drawing i odgovaraju'om porukom o korienju ove opcije
2. Aktiviranje komande Layer Properties Manager sa palete alata Layers.
U dijalog boksu Layer Properties Manager pritisnuti ek. taster New. Prikazuje se lista sa
default lejerom Layer1.
U polje za tekst, umesto Layer1, upisati INSTAL, a zatim pritisnuti Enter.
Iz liste izabrati kolonu Color za lejer INSTAL, da bi se otvorila paleta boja Select Color.
U paleti Select Color izabrati plavu boju (blue), a zatim pritisnuti ek. taster OK. Na taj
nain se lejeru INSTAL dodeljuje boja.
U koloni Linetype kliknuti na Default liniju Continuous da bi se otvorio dijalog boks
Select Linetype.
U ovom dijalogu Select Linetype pritisnuti ek. taster Load... , a zatim:
Iz liste Available Linetypes dijaloga Load or Reload Linetypes (fajla acadiso.lin) izabrati
tip linije GAS_LINE, a potom klikniti na ek. taster OK.
Iz dijaloga Select Linetype izabrati GAS_LINE, a zatim ek. taster OK. Na ovaj nain je
dodeljen ovaj tip linije lejeru INSTAL.
U koloni Lineweight kliknuti na Default debljinu linije kako bi se otvorila paleta
Lineweight.
Selektovati debljinu 0.50 mm i pritisnuti ek. taster OK. Na ovaj nain je izabrana debljina
linije za lejer INSTAL.
3. Formiranje ostalih lejera.
Za formiranje drugog lejera pritisniti ek. taster New.

Po ovom principu, drugi i ostale lejere formirati na osnovu podataka u tabeli (T-5).
20-5
Poglavlje 5
__________________________________________________________________________________________________________
T-5.2
Lejer
Boja
Tip linije
Debljina linije
INSTAL
plava
GAS_LINE
0,50 mm
KOTNA
bela
Continuous
Default
zelena
CENTER
0,25 mm
uta
DASHED2
Default
crvena
Continuous
0,60 mm
SIMBOL
ljubiasta
Continuous
0,30 mm
TRASIRANA
cijanidna
BORDER
Default
UNIF_RED
64
ACAD_ISO02W100
0,25 mm
UNIF_SORF
43
ACAD_ISO15W100
0,25 mm
OSNA
POMOCNA
PUNA
Aktivirati ek. taster Settings kako bi se otvorio novi dijalog boks Layer Settings koji
sadri podeene osobine tekueg (selektovanog) lejera (sl. 5.29).
4. U ovom dijalogu pritisnuti OK, a tako]e i zatvoriti i Layer Properties Manager (Close) za
snimanje izabranih parametara lejera u ovom fajlu.
Sl. 5.29 Kompletan prikaz lejera u dijalog boksu Layer Properties Manager
Poglavlje 5
21-5
__________________________________________________________________________________________________________
5. Sa palete alata Layers izabrati listu lejera. Na prvom mestu prikazuje se standardni lejer 0,
kao i ostali, prethodno definisani lejeri po abecednom redosledu.
Sl. 5.30 Promena tekueg lejera sa liste lejera iz palete Layers
6. Iz padajue liste lejera izabrati npr. lejer TRASIRANA da bi se postavio kao tekui.
Iz menija File izabrati komandu Save As..., kako bi se snimio novi fajl.
U polje za editovanje File name: upisati K_L i sauvati ovaj fajl u folderu Kraj_2D kao
uzorni, ek. tasterom Save.
Podeavanje parametara za precizno vezivanje za objekte

U dijalog boksu Drafting Settings nalaze se tabovi Snap and Grid, Polar Tracking, Object Snap,
Dynamic Input i Quick Properties. Opcije iz ovih tabova omoguavaju brzo i lako podeavanje
parametara za efikasnije crtanje i modeliranje objekata.
Algoritam: izbor parametara crtea

Parametri za mreu taaka i za precizno vezivanje za objekte (niani) podeavaju se u dijalog
boksu Drafting Settings (sl. 5.31).
1. Iz menija Tools tekueg fajla K_L.dwg izabrati Drafting Settings... da bi se otvorio istoimeni
dijalog boks.
Iz taba Snap and Grid izabrati opciju Snap On (F9), a zatim:

U edit polju za tekst Snap X spacing: upisati vrednost inkrementa 2 (mm).
Kliknuti na edit polje Snap Y spacing: (ili uneti broj 2). Na ovaj nain zadaju se iste X i Y
vrednosti Snap razmaka.
22-5
Poglavlje 5
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 5.31 Dijalog boks Drafting Settings sa tabom Snap and Grid
2. Ukljuiti drugu opciju Grid On (F7).
Podesiti parametre mree u okviru polja, kao: Grid X spacing: 4 i Grid Y spacing: 4.
U manuelnom crtanju projektant esto koristi tzv. milimetarski papir da bi mu ta
milimetarska mrea sluila kao vizuelna referenca pri kreiranju entiteta na radnoj povrini.
Prihvatiti default parametre u polju Snap type: Grid snap i Rectangular snap.
Kliknuti na ek. taster OK, kako bi se zatvorio tekui dijalog.
Na radnoj povrini prikazuju se take mree u rastojanjima od 4 mm.
Aurirati fajl K_L.dwg i zatvoriti ga.
Savet: Dijalog boks
Drafting Settings se otvara na drugi nain, tako to pritiskom na desni

taster mia pod uslovom da se trelica mia nalazi na ek. tasterima na statusnoj liniji npr. Snap
Mode ili Grip Display; pojavljuje iskaui meni koji omoguava selekciju tipa Settings... (sl.
5.32).
Sl. 5.32 Aktiviranje dijaloga Drafting Settings posredstvom iskaueg menija i opcije Settings...
Poglavlje 5
23-5
__________________________________________________________________________________________________________
Pravougaona i izometrijska mrea

Mrea na radnoj povrini moe biti prikazana kao pravougaona (Rectangular) ili izometrijska
(Isometric). Njeno podeavanje se vri, takoe u dijalogu Drafting Settings u tabu Snap and Grid
selekcijom ek. dugmeta Rectangular snap (sl. 5.33). U drugoj mrei taaka ( Isometric snap)
take se prikazuju pod uglom od 30 stepeni u odnosu na Y osu (sl. 5.34).
a)
b)
Sl. 5.33 Kvadratast objekat na pravougaonoj Grid ravni u Isometric a) i Plan (ortogonalnoj)
projekciji b) (K_isometric.dwg)
a)
b)
Sl. 5.34 Isti objekat na izometrijskoj Grid ravni ( Isometric snap) u Isometric i Plan
(ortogonalnoj) projekciji
Parametri Angle i Span Base

Za konstruisanje objekata pod odreenim uglom potrebno je upisati vrednosti u polje za tekst
Angle (sl. 5.35). Na taj nain je omogueno rotiranje mree za precizno vezivanje pod podeenim
uglom (npr. od 34o). Promena vrednosti parametara za neku mreu pod uglom moe promeniti
poravnavanje taaka mree i objekta. Korienjem vrednosti X base: i Y base: take mree se
poravnavaju sa novim koordinatama. Pored ovih opcija, mreu je mogue postaviti i u polarnom
rasporedu selekcijom ek. radio dugmeta PolarSnap.
24-5
Poglavlje 5
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 5.35 Karakteristi;ni parametri zastupljeni u dijalogu Drafting Settings
Napomena:
Opcija Snap Mode ukljuuje se ili iskljuuje (on/off) pritiskom na taster sa

tastature F9. Za ukljuivanje ili iskljuivanje mree Grid Display pritisnuti funkcijski taster F7.
Definisanje mree koordinata za precizno vezivanje za objekte
Primer: Podesiti parametre na crteu ploe (sl. 5.36), izmenom postojeih parametara ugla
vezivanja, poloaja koordinata i naina prikazivanja mree.
1. Otvoriti startni fajl S7.dwg.
a)
Sl. 5.36 Sadraj pripremnog fajla S7.dwg a) i premetanje koordinatnog sistema b)
b)
Poglavlje 5
25-5
__________________________________________________________________________________________________________
2. Korisniki koordinatni sistem UCS (sl. 5.36) locirati iz pozicije (0,0) u poziciju (30,70)
(sl. 5.37) sledeim postupkom:
Iz menija Tools aktivirati komandu New UCS Origin.

Zatim u komandnoj liniji odgovoriti na sledei zahtev: Specify new origin point <0,0,0>:
30,70 i pritisnuti taster Enter.
3. Postupkom iz menija Tools Drafting Settings... otvorite dijalog boks Drafting Settings.
U tabu Snap and Grid izabrati Snap On (F9), a zatim:

Pritisnuti levim tasterom mia u polje za tekst Snap X spacing: i upisati 1.
Na isti nain podesiti i razmak za Y. U polje za tekst Angle upisati 34o (sl. 5.37).
4. Izabrati mreu taaka Grid On (F7), a zatim:
U polje za tekst Grid X spacing: upisati 10.

Premestiti pointer u polje za tekst Grid Y spacing i uneti istu vrednost.
Kliknuti na ek. taster OK. Take mree bie prikazane sa razmakom od 10 jedinice pod
uglom od 34 stepena, a vrednost za korak pointera je 10 mm.
Sl. 5.37 Postavljenja mrea taaka pod uglom od 34o
Korienje mree za crtanje pod uglom
Primer: Na povrini Ploa koja se konstruie, definisati dva otvora korienjem mree pod
uglom.
5. Sa palete alata Draw izabrati komandu Circle, a zatim:
Na mrei markirati osmu (1+7) taku u desno na gore od novog koordinatnog poetka
(0,0).
26-5
Poglavlje 5
__________________________________________________________________________________________________________
Pritisnuti desni taster mia na povrinu za crtanje i izabrati komandu Diameter.

Upisati 20 i potvrditi unos tasterom Enter.
Pritisnuti desni taster mia na povrinu za crtanje i izabrati iz pomonog menija komandu
Repeat Circle.
Izabrati trinaestu taku (1+12) na kosoj mrei i pritiskom levim tasterom mia.
Postaviti krug prenika 30 i potvrditi unos Enter-om (sl. 5.37b).
6. Zavretak crtea Ploa.
Iz liste lejera otkljuati lejere kote i osne.

Sa statusne linije klikniti na ek. taster Show/Hide Lineweight kako bi se objekat prikazao
sa linijama definisane debljine od 0,40 mm (videti u dijalogu Layer Properties Manager).
Snimiti crte kao fajl K7.dwg u folderu Kraj_2D (sl. 5.37b).
a)
b)
Sl. 5.38 Dovren crte Ploa a) i snimljen u fajlu K7.dwg b)
Savet: Da bi se mrea crtea Ploe vratila u prvobitno stanje pritisnuti desnim tasterom mia
na komandnu liniju i izabrati Recent Input DSETTINGS. U polje Snap type kliknuti na radio
dugme Rectangular snap i pritisnuti ek. taster OK.
Podeavanje opcija u dijalog boksu Options

Programski se moe izvriti podeavanje velikog broj parametara, shodno potrebama korisnika,
odnosno timu koji projektuje. Dijalog boks Options sadri devet tabova sa poljima u kojima se
mogu izabrati ili usvojiti razliiti parametri. Ovaj dijalog se dobija jednim nainom na osnovu
menija: Tools Options... Drugi nain je, npr. putem iskaueg menija, desnim tasterom mia (sl.
5.39).
Poglavlje 5
27-5
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 5.39 Dobijanje dijalog boksa Options (sa tabom Files) na osnovu iskaueg menija i komande
Options...
Algoritam: pregled dijalog boksa Options

Primer: Izvriti unos jo nekih parametara posredstvom dijalog boksa Options.
1. Otvoriti novi fajl.
Aktivirati dijalog boks Options putem menija: Tools Options..., a zatim:

Izabrati tab Display.
Sl. 5.40 Dijalog boks Options sa tabom Display
28-5
Poglavlje 5
__________________________________________________________________________________________________________
2. Podeavanje rezolucije crtanja objekata u polju Display resolution.
Kod opcije, za rezoluciju: Arc and circle smoothness, upisati 800. to je upisana vrednost
vea, linija luka ili krunice pri iscrtavanju e biti glatkija.
3. U istom dijalogu Options izabrati tab Open and Save.
U listi Save as: podesiti ekstenzije fajlova za crtanje kao AutoCAD 2010 Drawing (*.dwg).
Ostale parametre u polju File Save prihvatiti ve podeene.
U polje za tekst Minutes between saves u delu File Safety Precautions, upisati vrednost
15, ime se podeava se broj minuta koji treba da protekne do automatskog snimanja fajla.
Sl. 5.41 Dijalog boks Options sa tabom Open and Save
Ekstenziju privremenih fajlova usvojite kao ac$.

Pritisniti ek. taster OK kako bi se zatvorio dijalog boks.
Iskljuiti fajl bez sauvanih izmena.
Formiranje prototip fajla

Izbor parametara prema potrebama ili zahtevima crtea je koristan metod za primenu i
usklaivanje sa standardom. Prototip fajl za budue crtee omoguava uvanje parametara i
prethodno definisanih lejera. Nakon toga, novi crte se moe izraditi na osnovama ovog ablonfajla crtea.
Poglavlje 5
29-5
__________________________________________________________________________________________________________
Algoritam: formiranje uzornog fajla od definisanog *.dwg crtea

Primer: Postojei fajl 2D crtea sadri definisane parametre i lejere za crtee serije buduih
tipskih konstrukcija Prirubnica. Algoritam formiranje *.dwt uzornog (template) fajla od
definisanog crtea u fajlu K9.dwg je sledei.
1. Otvoriti zavrni fajl K9.dwg iz foldera Kraj_2D (sl. 5.42).
Iz menija Modify izabrati prvu komandu Erase i upisati u komandnu liniju all.
Pritisnuti dva puta Enter. U ovom crteu su sada obrisani svi objekti.
2. Snimanje template fajla.
Iz menija File izabrati komandu Save As... ime se otvara dijalog Select Drawing As.
Sl. 5.42 Fajl sa crteom Prirubnica (K9.dwg)
Iz liste Files of type: izabrati AutoCAD Drawing Template File [*.dwt].
Sl. 5.43 Lista za odabir formata memorisanja fajla
30-5
Poglavlje 5
__________________________________________________________________________________________________________
U polje Save in: adresirati putanju npr: D:/ /ACAD/Start_2D.
Sl. 5.44 Putanja do foldera gde se memorie fajl

3. Formiranje uzornog fajla.
U polje za tekst File name i upisati S9 i pritisnuti ek. taster Save.

Iz liste Measurement izabrati Metric.
U polje za tekst Template Description upisati DATOTEKA SABLON (METRICKOG)
CRTEZA ZA KONSTRUKCIJU PRIRUBNICE PROJEKAT 05, a zatim pritisnuti ek.
taster OK.
Sl. 5.45 Dijalog boks Template

Description
Napomena: Ovaj prototip fajl je kopija fajla K9.dwg, ali bez objekata. Originalni, polazni fajl
K9.dwg i dalje postoji sauvan. Otvaranjem liste lejera moe se videti njihov sadraj definisan jo
u izvornom fajlu, a zatim prenet sa svim osobinama u novoformirani prototip fajl S9.dwt.
Regeneracija crtea komandama Redraw i Regen

Komandom Regen (meni View Regen ili Regen all) moe se regenerisati baza podataka crtea.
Regeneracijom, se izraunavaju nove pozicije crtea (modela) na radnoj povrini, to rezultira,
npr. u zaobljavanju krive krunice, lukova, elipsi, interpolacionih krivih (entiteta) i auiranje
sadraja polja (videti Poglavlje xx.) u skladu sa njihovim matematikim modelima. Komandom
Redraw eliminiu se svi blipsovi i drugi bagovi (zalutali pikseli) koji su ostali na crteu nakon
unoenja izmena.
Poglavlje 5
31-5
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 5.46 Uloga lejera je veoma znaajna pogotovo kada se radi o sloenim heterogenim crteima
kakav je ovde prikazan kao plag velikog grada (putem dva layout-a, Poglavlje xx ) i njegove
stambene i putne infrastrukture (Plan grada.dwg)
Kontrolna pitanja za Poglavlje 5.

1. Parametri fajla crtea.
2. Poetak crtanja uz pomo Advanced Setup Wizard.
3. Opcione komande: izbor mernih jedinica.
4. Opcione komande: podeavanje granica radne povrine.
5. Funkcija lejera u organizovanju rada pri crtanju i modeliranju.
6. Opcione komande: definisanje lejera.
7. Upravljanje lejerima putem dijaloga Layer Properties Manager.
8. Tipovi i debljine linija.
9. Tipovi linija preporueni tehnikim standardom.
10. Kreiranje lejera i odreivanje njihovih svojstava.
11. Podeavanje parametara crtea za novi projekat.
12. Podeavanje parametara za precizno vezivanje za objekte.
13. Pravougaona i izometrijska mrea u ravni.
14. Parametri Angle i Span Base.
15. Definisanje mree koordinata za precizno vezivanje za objekte.
32-5
Poglavlje 5
__________________________________________________________________________________________________________
16. Podeavanje opcija u dijalog boksu Options. Formiranje prototip fajla.

17. Regeneracija crtea komandama Redraw i Regen.
Referentni pojmovnik: podeavanje parametara fajla crtea

Name Ime lejera. Zadaje se najee da podsea
na osobinu ili ime objekta koji se formira i kasnije
egzistira u ovom lejeru.
Current Layer Tekui (aktivni) lejer. Lejer u
koji se smetaju objekti. Samo jedan lejer moe
biti aktivan i sa jednim ureenim skupom
karakteristika.
Layer 0 Sloj 0. Uvek je prisutan po otvaranju
novog fajla. Ovaj lejer ima default vrednost crne
(bele) boje i neprekidni (Continuous) tip linije.
Lejer 0 ne moe se izbrisati niti preimenovati,
mada se moe ikljuiti, odnosno zamrznuti.
On/Off Ukljuen (vidljiv)/iskljuen (nevidljiv)
lejer.
Freeze Zamrzavanje lejera. Ova opcija ini
nevidljivim objekte na zamrznutom lejeru.
Thaw Odmrzavanje lejera. ini vidljivim
zamrznuti lejer.
Lock Zakljuavanje lejera. Spreava biranje ili
izmenu objekata na tom lejeru.
Color Boja lejera. Bira se u dijalogu sa paletama
standardnih 7 ili dodatnih 256 boja. U AutoCAD
2004 ova lista sadri nekoliko miliona boja.
Linetype Tip linije. Definisane se u posebnom
fajlu formata *.lin. Usklaene su prema ISO
standardu, a postoji i mogunost njihove
modifikacije shodno internim standardima
(LW_ISO).
Lineweight Debljina linije. Usklaene su SRB
ISO standardom.
Plot Style Stil tampanja u boji ili crno-beloj
verziji.
Plot (On/Off) Ukljuivanje/iskljuivanje
tampanja odreenog lejere.
Snap On/Off [F9] Pomona nevidljiva mrea za
precizno vezivanje ukljuena/iskljuena.
Ograniava pokrete pointera na odreene
(diskretne) intervale ime se poveava preciznost
postavljanja objekata.
Grid On/Off [F7] Mrea ukljuena/iskljuena.
Na povrini za crtanje se mogu postaviti pravilno
rasporeene take (mrea taaka) koje olakavaju
formiranje objekata na radnoj povrini.
Profile Ime profila. Prethodno definisana

konfiguracija za upravljanje sistemom i
parametrima crtea. Unnamed Profile
(neimenovani profil) je podrazumavano ime
profila.
Registry Baza registra tekstualnih fajlova u
Windows okruenju koje sadre informacije o
hardveru i softveru raunara.
Template file, Drawing File Uzorni, ablonski
(prototip) fajl za kreiranje crtea. Tri slova na
kraju imena fajla. Fajlovi ablona imaju oznaku
(ekstenziju) dwt, ili dwg, a fajl crtea dwg.
Folder Folderi ili direktorijum (omotnice) su
mesta u kojoj se nalaze fajlovi iste ili razliite
ekstenzije, formirani od AutoCAD ili drugog
programa. Mogu biti na radnoj stanici ili na
umreenim raunarima. Ova lokacija je upisana u
tabu Files dijalog boksa Options.
Screen Refresh Osveavanje ekrana. Vri se
auriranje crtea da bi se prikazao njegov pravi,
preieni izgled.
Blips Blipsovi ili odrazi (krstii). Oznake koje
na ekranu ostaju kada se izabere taka. Iskljuuju
se na onovu promenljive blips.
Drawing Database Baza podataka crtea.
Informacije o lokacijama objekata crtea i
njegovim karakteristikama koje su upisane u fajlu
crtea kao u bazu podataka.
View Resolution Rezolucija pogleda. Broj
kratkih, pravih segmenata linija koji se koriste za
crtanje elipsi, krunica i lukova na ekranu. Sve
zakrivljene linije se u visokoj rezoluciji prikazuju
kao glatke, ali ta finoa moe da uspori njihovo
prikazivanje i regeneraciju.
Regen Regenerisanje baze podataka o crteu.
Redraw all Regenerisanje i brisanje blipsova
koji su se eventualno pojavili na crteu posle
unosa ili brisanja odreenih entiteta ili objekat.
Poglavlje 6
1-6
__________________________________________________________________________________________________________
Pomone metode crtanja
2-6
Poglavlje 6
__________________________________________________________________________________________________________

kup programski razvijenih metoda tipa Object Snap (precizno nianjenje i vezivanje za
objekat) obezbeuje efikasnu asistenciju u reavanju grafikih problema u modeliranju.
Ova podrka uoava se u domenu 2D i 3D konstruisanja. Praktino, ni jedan savremeni
softver za inenjersku grafiku nije bez ove logistike. Razlog je taj, da ovi alati nude kljune
prednosti u odnosu na manuelne metode modeliranja: lakim definisanjem konstrukcije bez
upisivanja koordinata ili nepotrebnog raunanja, realizuje se mnogo preciznija geometrija, jer je
povezivanje taaka za objekat omogueno tzv. markerima, magnetima i sl. koji na
inteligentan nain pronalaze pojedine pozicije taaka entiteta. I tree, metode se mogu
konzistentno odravati za sve vreme konstruisanja.
Precizno povezivanje entiteta za objekat
Primer: U narednoj tabeli T-6.1 su navedene sve grafike metode
Object Snap objektno
orijentisanih niana za precizno povezivanje i lociranje taaka sa objektom.

T-6.1
Objekat za koji
se povezuju
take / ikona
Puni naziv
komande
odn.
skraenice
Krajnja taka
Endpoint
END
Srednja taka
Midpoint
MID
Presek
Intersection
INT
Operacije lociranja
entiteta (objekata) sa
drugim objektima
Definicija (pronalazi se,

primenjuje se)
Krajnja taka objekta, npr.

linije ili krunog luka.
Sredinja taka linije

i lukova i sl.
Presek dva objekta: linija,

krunih lukova, krunica, ili
neka njihova kombinacija.
Poglavlje 6
3-6
__________________________________________________________________________________________________________
(nastavak)
Centar
Center
CEN
Tangenta
Tangent
TAN
Kvadrant
Quadrant
QUA
Upravan
Perpendicular
PER
Produetak
Extension
EXT
Insert
Insertion
INS
Centar: krunice, krunog

luka, luka, elipse ili
eliptinog luka.
Tangentna taka u kojoj

dolazi do dodira izmeu
izabranog objekta (krunica,
luk, splajn i sl.) iz take koja
je ve ili e tek biti
postavljena.
Najblia taka (od etiri

karakteristine); pojavljuje se
na krunici, kvadrantima
lukova ili elipsi.
Taka na objektu koja se

locira na upravno (pod 90
stepeni) pronaenoj putanji iz
neke take (objekta).
Produenje putanje objekta

koji je prethodno markiran.
Metoda produenja se
automatski aplicira na osnovu
polarnog vezivanja.
Karakteristina taka u kojoj

je izvreno umetanje
(insertovanje) tekstualnog
objekta ili bloka.
4-6
Poglavlje 6
__________________________________________________________________________________________________________
(nastavak)
Taka
Node
NOD
U blizini
Nearest
NEA
Prividni presek
Snap From
Apparent
Intersect
Pronalazi taku preseka dva

entiteta (linije, lukova,
splajna i sl.) u njihovom
zamiljenom produetku, na
osnovu postojeeg trenda.
Parallel
PAR
Tranice
Odreuje lokaciju take, na

nekom objektu za koje je
rastojanje (vektor) najblie od
prethodno definisane take.
Definie privremenu
referentnu taku (A) kao
osnovu za specificiranje
sledeih taaka (npr. B).
APP
Paralelno
Pronalazi lokaciju
pojedinane take na
povrinu van ili
na objektu.
Temporary
Tracking
Point
TTP
Postavljanje novog entiteta

(linije) koji je u paralelnom
odnosu sa prethodno
definisanom referentnom
linijom.
Nova taka koja je relativno

udaljena u odnosu na druge
take. Vektor udaljenja se
saoptava putem vertikalnih
ili horizontalnih "putanja".
Poglavlje 6
5-6
__________________________________________________________________________________________________________
(nastavak)
Nijedan
Snap to None
NON
Off/On mod
nianjenja
Object Snap
Settings
OSNAP
__
__
Iskljuuje mod povezivanje

za bilo kakav objekat, u
narednim fazama crtanja
i modeliranja.
Aktivira ili iskljuuje dijalog

boks Drafting Settings sa
funkcijama
taba Object Snap.
Napomena: Predhodne metode Osnap-a mogu se primenjivati nad objektima i entitetima u

fajlu K32_1.dwg.
Opcione komande Osnap vezivanja
Paleta alata: Izbor palate Object Snap se vri na osnovu kontekst menija, desnim tasterom
mia, pod uslovom da se kursor u obliku strelice nalazi na nekoj paleti alata.
Pomoni meni: Drati pritisnut taster
Shift (ili Ctrl) i pritisnuti desnim tasterom
mia na povrinu za crtanje. Ako se
poseduje mi sa tri tastera, srednje dugme
moe se konfugurisati za otvaranje
pomonog menija. Nakom pojave menija
bira se eljena komanda (sl. 6.1).
Komandna linija: upisati skraenicu
povezivanja linije za kraj objekta, npr.
END (tabela T-6, druga kolona).
Dinamiki upis: upisati skraenicu
povezivanja linije za kraj objekta, npr.
NON.
Sl. 6.1 Iskaui meni sa alatima za precizno

vezivanje objekata sa kaskadnim menijem Point
Filters
6-6
Poglavlje 6
__________________________________________________________________________________________________________
Algoritam: pojedinano vezivanje dva linijska entiteta

1. Otvoriti startni fajl S32.dwg.
Precizno formirati dve dui posredstvom metode Snap Endpoint.

Aktivirati komandu Line kojom se definie linija.
Za prvu taku izabrati koordinate C(130,100).
Druga taka je taka A ve definisane linije. Izabrati povezivanje tekue linije sa tom
takom klikom na ikonicu Snap to Endpoint sa palete Object Snap.
Prevui pointer preko lokacije povezivanja. Kada se pojavi marker, (u blizini take A)
kliknuti na levi taster mia da bi se prihvatila lokacija markera, a zatim izvriti Esc.
2. Snimiti crte kao fajl K32.dwg.
Sl. 6.2 Primena metode Snap Endpoint
Paleta alata Object Snap

Najei nain da se ova paleta alata aktuelizuje na interfejsu jeste na osnovu konteks menija gde
se pojavljuje spisak svih AutoCAD-ovih paleta alata. Ova paleta Object Snap sadri sledee
komande.
Od neke
tacke
Nisan
srednje
tacke
Nisan
prividnog
preseka
Nisan
prividnog
istezanja
Nalazenje
tangente
Nisan
centra
Nalazenje
paralele
Uspostavljanje
dijaloga
Drafting
Settings
Trasiranje
putanje
Nisan za
krajnju tacku
Nisan
objekta tacke
Nisan
presecne
tacke
Nisan
kvadrantne
tacke
Nalazenje
normale
Nisan
tacke
umetanja
Nisan
najblize
tacke
Prekidanje
rezima
nisana
Sl. 6.3 Paleta alata Object Snap
Napomena: Osnovno pravilo kod korienja alata
Osnap je da se prvo mora aktivirati

eljena komanda, npr. Line, pa tek onda nian, npr. Midpoint.
Poglavlje 6
7-6
__________________________________________________________________________________________________________
Aktivno povezivanje taaka za objekat

Aktivno povezivanje taaka za objekat omoguuje permanentno korienje povezivanja, i ini ga
uvek mobilnim. Kako se pointer kree preko objekata na crteu, automatski se prikazuje
najpogodniji tip povezivanja koji se bazira na tipu objekta i lokaciji pointera u odnosu na objekat.
Zahvaljujui magnetnim osobinama pointera, u ovom reimu, markeri i poruke (Snap Tip)
omoguuju lak pregled postupka povezivanja za entitete prilikom izbora koordinata u topolokoj
strukturi 2D ili 3D objekata.
Algoritam: izbor metoda za aktivno povezivanje entiteta za objekat

Primer: Postaviti vie tipova vezivanja, kako bi bili stalno aktivni, selekcijom opcija u dijalog
boksovima Options i Drafting Settings.
Iz menija alata Tools aktivirati dijalog boks Options, sledeim postupkom.

Meni Tools Options... dijalog boks Options.
Kliknuti na tab
Drafting i
podesiti
parametre
prema sl. 6.4.
Selekciju
potvrditi ek.
tasterom OK.
Sl. 6.4 Dijalog boks

Options sa tabom
Drafting
2. Na statusnoj liniji pritisnuti desnim tasterom mia mod Object Snap i izabrati Settings...
Prikazuje se dijalog boks Drafting Settings.

U treem tabu Object Snap aktivirati opciju Object Snap On (F3).
Izabrati sve tipove povezivanja taaka za objekat koji e vam biti potrebni, prema sl. 6.5.
Selekciju potvrditi ek. tasterom OK.
8-6
Poglavlje 6
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 6.5 Dijalog boks Drafting

Settings sa izabranim
metodama povezivanja u tabu
Object Snap
Savet: Posle selekcije i

upisivanja
vrednosti
parametara
za
aktivno
povezivanje
taaka
za
objekat, objektno orijentisani
niani se mogu ukljuiti
/iskljuiti (On/Off) klikom na
ek. taster Object Snap. Isto se
postie
i
funkcijskim
tasterom F3.
Algoritam: crtanje pomou aktivnog povezivanje objekata

Primer: Konstruisati objekat na osnovu linijskih entiteta, koristei metod aktivnog
povezivanja taaka objekta. Primer je preuzet i modifikovan iz literature [4].
1. Kliknuti na padajui meni Tools i izabrati Drafting Settings... Pojavom istoimenog dijalog
boksa, izabrati tab Object Snap. Izbor reima i metoda rada svodi se na selektovanje ()
sledeih modova:
Object Snap On [F3] (aktivan mod).

Endpoint (krajnja taka)
Midpoint (srednja taka).
Center (centralna taka).
Node (taka).
Nearest (u blizini)
Quadrant (kvadrantna taka).
Intersection (presena taka).
Perpendicular (taka normale).
Tangent (tangentna taka).
Sl. 6.6 Objekti pripremnog fajla

(S32_2.dwg)
Poglavlje 6
9-6
__________________________________________________________________________________________________________
Time se izabrano 8, od postojeih 13 metoda objektno orijentisanog vezivanja.

Potvrditi izbor ek. tasterom OK.
Iskljuiti na statusnoj liniji reime Object Snap i Grid Display.
Sl. 6.7 Zavren crte uraen primenom postupaka Osnap-a od 1. do 4. (K32_2.dwg)
2. Aktivirati komandu Line kao jedinu vrstu entiteta koji e se kreirati.
Postaviti pointer u blizini, npr. prve krunice (gornja leva) tekueg crtea.
Pojavom odgovarajueg informacionog boksa (Snap Tip) i AutoSnap oznake, kliknuti
levim tasterom mia. AutoCAD je izabrao prioritetni nian, npr. Quadrant jer se pointer
u momentu primicanja postavio blizu gornje kvadrantne take krunice.
Ovim se otpoelo crtanje linije, a zavrava se na sledeem kvadrantu desne krunice.
Izvriti Esc, a zatim ponoviti komandu Line.
Proces crtanja se nastavlja i korisniku se preputa put koji e izabrati. U svakom sluaju,
reaktiviranje komande Line moe se izvriti na vie naina.
Jedan od efektivnih naina je desnim tasterom mia i izborom Repeat Line.
Posle zavretka crtanja snimiti objekat u fajlu K32_2.dwg (sl. 6.7).
Projektovanje metodom polarnog usmeravanja i vezivanja za objekte

Polarno vezivanje jeste metoda ograniavanja u polarnom kretanju pointera u skladu sa prethodno
definisanim inkrementom ugla. Koristi se za brzo odreivanje lokacije pri zadatom uglu, kao i pri
automatizaciji nekih postupaka kreiranja linije izmeu poetne i naredne take koje stoje u
apsolutnom ili relativnom odnosu. Prilikom polarnog vezivanja pointer se kree du privremenih
putanja usmeravanja koje su definisane polarnim uglovima i udaljenou u odnosu na prethodnu
10-6
Poglavlje 6
__________________________________________________________________________________________________________
taku. Ovo vezivanje se ukljuuje ili iskljuuje izborom Polar Tracking na statusnoj liniji ili
funkcijskim tasterom F10.
Sl. 6.8 Usmerena putanja dui sa inkrementom ugla od 23 stepeni
Ukoliko elimo da zadamo taku na tano odreenom rastojanju od prethodne, direktno se u

komandnu liniju upisuje njena vrednost. Ova mogunost metode Polar Tracking je slina, ali
optija od Ortho metode, jer umesto horizontalnog i vertikalnog ogranienja pokreta pointera u
skoku od 90 stepeni, prirast (inkrement) polarnog poravnanja se moe podesiti na svaki
proizvoljni ugao.
Algoritam: polarno usmeravanje dui

Primer: Prikazati polarno usmeravanje dui (konstruisanje komandom
Line) uglovima od 6
stepena inkrementa (sl. 6.11), sa polarizacijom pointera na svakih 6 stepeni.

Na statusnoj liniji pritiskom tastera mia izabrati el. taster Polar Tracking, a zatim
Settings...
Izabrati tab Polar Tracking, u dijalog boksu Drafting Setting.

Selektovati Polar Tracking On (F10).
2. Iz opcije Increment angle: registrovati nov inkrement ugla od 6 stepeni (sl. 6.9) i to:
Izabrati el. taster New.

U polju za tekst Additional angles upisati 1 (kao prvi ugao koji se registruje) i kliknite
na el. taster OK.
Poglavlje 6
11-6
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 6.9 Dijalog boks sa tabom Polar Tracking
3. U okviru polja Polar Angle measurement, izabrati postupak merenja uglova:
Absolute bazira uglove polarnog vezivanja na aktivnost UCS.

Relative to last segment bazira uglove polarnog vezivanja na poslednjem nacrtanom
objektu.
Po zavretku radne sesije snimiti fajl kao K24_0.dwg.
Sl. 6.10 Primer est sluajeva, od moguih 60 (=360o : 6o), polarnog usmerenja linije (putem
komande Line) sa podeenim inkrementom od 6 stepeni
12-6
Poglavlje 6
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 6.11 Jedan primer, od moguih 72, polarnog usmerenja sa podeenim inkrementom od 5o
(K24_1.dwg)
Algoritam: konstruisanje objekata korienjem polarnog vezivanja

Primer: Formirati linijski objekat Plou sa nagibom, koristei metod polarnog vezivanja
objekta prema sl. 6.13.
U dijalogu sa palete alata Format Units... dijalog Drawing Units Angle Precision:
podesiti tip i preciznost prikaza ugla kao na sl. 6.12. Kliknuti na ek. taster OK.
Kao zahtevanu tanost crtanja podesiti inkrement ugla od 0,5 stepena (ili 0d30), u
dijalogu Tools Drafting Settings... tab Polar Tracking Increment angle: prema
sl. 6.12b i kliknuti na taster OK.
U dijalogu Units podesiti tip ugla kao Deg/Min/Sec (sl. 6.12c)
Sl. 6.12 Podeavanje parametara preciznosti i inkrementa u dijalog boksovima Drawing Units i
Drafting Settings
Poglavlje 6
13-6
__________________________________________________________________________________________________________
2. Podeavanje parametara konstruisanja.
Ako je polarno vezivanje iskljueno, na statusnoj liniji izabrati Polar Tracking.

Izabrati lejer klin i sa palete Draw aktivirati komandu Line.
U statusnoj liniji aktivirati el. taster (mod) za prikaz pune linije Show/Hide Lineweight.
Sl. 6.13 Objekat Ploa sa nagibom (K24_2.dwg)
3. Primena metode polarnog vezivanja.
Trasiranje projekcije poinje od koordinate (13,13) sa horizontalnim polarnim

usmerenjem (sl. 6.14a).
U komandnoj liniji upisati 30 i potvrditi Enter-om.
Pomeriti pointer prema gore. U komandnoj liniji upisati 5.5 i pritisnuti Enter (sl. 6.14b).
Sl. 6.14 Horizontalno usmeravanje linije a), vertikalno usmeravanje linije b)
Pomeriti pointer gore - levo.

Runo podesiti potreban ugao od 155o30.
U komandnoj liniji upisati 35 i potvrditi Enter-om (sl. 6.15).
14-6
Poglavlje 6
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 6.15 Koso usmeravanje polilinije a), zavrno usmeravanje linije b)
Poslednji segment linije realizuje se komandom c (Close), koja stoji na raspolaganju u

komandnoj liniji (sl. 6.16).
Ukljuiti lejer Kotne.
Snimiti crte pod imenom K24_2.dwg.
Sl. 6.16 Zavreni crte Ploe sa nagibom pre kotiranja
Algoritam komandne linije: polarno usmerenje dui

Command: _line
Specify first point: 13,13 ()
Specify next point or [Undo]: 30 ()
Specify next point or [undo]: 5.5 ()
Specify next point or [Close/Undo]: 35 ()
Specify next point or [Close/Undo]: c ()
Command: *Cancel*.
(aktiviranje komande za crtanje linije)

(koordinate polazne take konstruisanja)
(unos vrednosti horizontalnog rastojanja)
(unos vrednosti vertikalnog rastojanja)
(unos vrednosti rastojanja u kosom
usmerenju)
(zatvaranje linijskog objekta)
Poglavlje 6
15-6
__________________________________________________________________________________________________________
Konstruisanje metodama aktivnog trasiranja i vezivanje taaka za objekat

Napredne metode za podrku crtanju i modeliranju posebno su usavrene u AutoCAD-u.
Jednostavne su za primenu i u sebi objedinjuju nekoliko metoda kao to je: precizno vezivanje
taaka za objekat, postavljanje linija putanja od objekta, da bi se utvrdile koordinate neke take
od referente - relativnim kvantifikatorima rastojanja i polarnim uglovima i sl.
Algoritam: primena metoda AutoTrack

Primer: Modelirati objekat Klinasta ploa na osnovu metoda Polar
Tracking i Object Snap
Tracking kao metoda aktivnog trasiranja i vezivanja.

Postaviti lejer pune kao tekui.

Na statusnoj liniji iskljuiti reime Snap Mode, Grid Display, Ortho Mode, Allow/Disallow
Dynamic UCS, Dynamic Input i Quick Properties.
Ukljuiti reime Polar Tracking, Object Snap, Object Snap Tracking i Show/Hide
Lineweight.
2. U dijalog boksu Drafting Setting (iz menija Tools i opcije Drafting Setting ...) u tabovima:
Polar Tracking podesiti vrednost Increment Angle = 22d30 (22.5) i uspostaviti reim
kao i Track using all polar angle settings (reimi polarnog
Polar Tracking On (F10),
trasiranja).
U tabu Object Snap aktivirati jedino metod povezivanja sa krajnjom takom Endpoint.
Prethodna podeavanja se u statusnoj liniji vizualno manifestuju kao na sl. 6.17.
Sl. 6.17 Aktivni (svetli) i pasivni (tamni) reimi rada, podeeni u statusnoj liniji
3. Crtanje tri linijska segmenta.
Aktivirati komandu Line, npr. iz Draw palete. Iz komandne linije na zahtev: Command:
_line Specify first point: uneti 100,200 i pritisnuti Enter (taka A).
Spustiti pointer vertikalno nanie. U komandnoj liniji na zahtev Specify next point or
[Undo]: uneti 124 i pritisnuti taster Enter (do take B).
Na slian nain pomeriti pointer nadesno i na zahtev Specify next point or [Close]: uneti
200 i potvrditi Enter-om (do take C).
16-6
Poglavlje 6
__________________________________________________________________________________________________________
Pomeriti pointer na gore i u komandnoj liniji uneti vrednost 96. Izvriti Enter.
Pritisnuti taster Esc, ime se dobija projekcija kao na sl. 6.18.
Sl. 6.18 Linijski segmenti, formirani na osnovu polarnog trasiranja
4. Reaktivirati komandu Line (npr. iz Draw palete, Enter-om ili iz pomonog menija).
Sa palete Object Snap aktivirati komandu Snap From.

Pomeriti pointer ka taki B, kliknuti na nju, i nakon pojave AutoSnap i zahteva komandne
linije: Command: _line Specify first point: _from Base point: <Offset>, uneti vrednost
@80,60. Time se definisala nova taka G.
Pomeriti pointer horizontalno nadesno i uneti vrednost 16 (do take F).
Iz take F pomeriti pointer do take D do vezivanja Endpoint. Zatim pointer trasirati
prema taki E sve do pojave poruke: Polar < 22d30, Endpoint < 180d0 , a zatim kliknuti
levim tasterom mia (sl. 6.19).
Od take E moe se sada formirati linija povlaenjem pointera linija do take D. Prekinuti
komandu Line tasterom Esc.
Sl. 6.19 Polarno vezivanje na osnovu dve take F i D
Poglavlje 6
17-6
__________________________________________________________________________________________________________
5. Reaktivirati komandu Line.
Iz take G pomeriti pointer do take A.

Pomeriti pointer horizontalno na desno (otprilike do take H) sve do uspostavljanja
odnosa dvaju linija putanja saoptenog u poruci Endpoint < 0d0, Endpoint < 112d30 , a
zatim kliknuti levim tasterom mia (sl. 6.20).
Ovim je precizno pozicionirana taka H.
Od take H kreirati du HG, a zatim i AH, kako bi se zatvorile konture eljenog objekta.
Komandu Line prekinuti tasterom Esc.
Sl. 6.20 Vezivanje linija na osnovu krajnjih taaka A i G
6. Zavrna obrada crtea.
Ukljuiti lejer kote i iskljuiti lejer markeri, kako bi se dobio crte prikazan kao na
sl. 6.22.
Snimiti crte u odreenom folderu kao fajl K32_3.dwg.
Sl. 6.21 Zavreni objekat Klinasta ploa
18-6
Poglavlje 6
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 6.22 Zavreni i kotirani objekat Klinasta ploa (K32_3.dwg)
Algoritam komandne linije: polarno trasiranje i vezivanje objekata

Specify next point or [Undo]: 124
Specify next point or [Close/Undo]: 96
Command: _line Specify first point: _from Base point: 100,76
<Offset>: @80,60
Specify next point or [Undo]:
Specify next point or [Close/Undo]: 296,172
Specify next point or [Undo]: u
Specify next point or [Undo]:
Command: *Cancel*.
Napomena: Poruke koje se javljaju nakon uspostavljanja
()
()
()
()
()
()
()
()
()
()
()
()
() (Esc)
Object Snap Tracking dvaju

tragova zavise od postavljenih Osnap niana selektovanih u dijalogu Drafting Dettings.
Poglavlje 6
19-6
__________________________________________________________________________________________________________
Prikazivanje dvodimenzionalnih objekata

Za prikazivanje crtea mogu se primenjivati razliite metode. esto, projektant koristi metode
uveliavanja ili smanjenja, tj. zumiranja. Pored toga, uobiajena je i komanda za promenu
kretanja po crteu ili tzv. panovanje. Ovim, i nizom drugih komandi za vizualnu kontrolu
objekata crtea, omoguava se odabir nivoa prikaza detalja (parcijalnih i globalnih) koji je u
skladu sa kriterijumima postavljenog zadatka. Ovim pregledom obuhvaeni su sledei postupci:
Korienje komandi Realtime: Zoom za relativno uveliavanje/smanjenje i Pan za

pomeranje lokacije pogleda po crteu.
Izrada i snimanje razliitih pogleda delova crtea kako bi se kasnije mogli ponovo po
potrebi pregledati.
Korienje programa Aerial View.
Zum skaliranja
Centrirani zum
Relativno uvecanje (2x)
Okvirni zum
Dinamicki zum
Zum po gabaritima
Zumiranje objekta
Relativno umanjenje (0,5x) Ceo prikaz
Sl. 6.23 Komande zumiranja sa palete alata Zoom
Opcione komande Zoom
Paleta alata: Standard Zoom Realtime

Meni: View Zoom Realtime
Komandna linija: zoom (z) ()
Dinamicki unos: zoom (z) ()
Pomoni meni: Zoom
Ribon: View Extents ...
Opcione komande Pan
Paleta alata: Standard Pan Realtime

Meni: View Pan Realtime
Komandna linija: pan (p) ()
Dinamiki unos: pan (p) ()
Pomoni meni: Pan
Ribon: View Pan
Napomena: Kod primene komande Zoom Realtime (otkucati zoom i izvriti dvostruki )
pointer dobija izgled lupe. Za zumiranje ka crteu (poveavanje) povui pointer vertikalno
nagore. Za zumiranje od crtea (smanjenje) povui pointer vertikalno nadole. Objekti na
ekranu bie sve manji kako se pointer pribliava dnu radne povrine. U sluaju korienja Pan
opcije, pointer dobija izgled ake. Formiranje imenovanih pogleda na objekat dato je u poglavlju
16.
20-6
Poglavlje 6
__________________________________________________________________________________________________________
Povui pointer preko radne povrine da bi se relativno pomerio crte objekta. U svim sluajevima
zumiranja i panovanja neprekidno je pritisnut levi taster mia.
Algoritam: korienje komande Realtime: Zoom i Pan

Primer: Prikazati deo crtea koji se odnosi na odeljenja Protone linije-01 ispitne stanice
proizvodnog sistema korienjem komandi Zoom i Pan.
1. Otvoriti fajl K14.dwg.
Aktivirati komandu Zoom Realtime.

Poveati crte povlaenjem pointera vertikalno nagore, proizvoljno, a zatim otpustiti levi
taster mia.
2. Pomeranje prikaza - panovanje.
Pritisnuti desnim tasterom mia na povrinu za crtanje i izabrati iz menija komandu Pan.
Za kretanje po crteu prevui pointerom (u obliku ake) preko radne povrine, uz pritisnut
levi taster mia.
3. Poveanje prikaza dela crtea zumiranje.
Pritisnuti desni taster mia na povrinu za crtanje i izabrati komandu Zoom Window.
Definisati prozor na traenoj povrini crtea.
Sl. 6.24 Zumirani deo protonih linija proizvodnog sistema (K14.dwg)
Otpustiti taster da bi se definisao prozor. Objekti u crteu se poveavaju i popunjavaju

definisanu povrinu, priblino kao na sl. 6.24.
Poglavlje 6
21-6
__________________________________________________________________________________________________________
4. Zumiranje cele povrine crtea.
Pritisnuti desnim tasterom mia na povrinu za crtanje i izabrati komandu Zoom Extents.
Ovom opcijom prikazuje se ceo crte u njegovim gabaritima.
Pritisnuti desnim tasterom mia na radnu povrinu, izabrati Exit.
Ovim se veliine crtea vraaju na prvobitni prikaz i ne mora se izvriti njegovo
auriranje.
Algoritam: korienje programa Aerial View

Primer: Prikazati deo crtea koji se odnosi na protone linije proizvodnog sistema
korienjem komandi programa Aerial View.
5. Pretraivanje dela povrine crtea.
Komandom iz menija View otvoriti dijalog prozor Aerial View (sl. 6.25). Ovim prozorom
omoguavaju se razne manipulacije u vezi sa prikazom crtea.
Ispitati funkcije ovog programa na osnovu komandi u padajuim menijima prozora.
Zatvoriti program Aerial View tasterom Close i aktivirati komandu Zoom Extents, kako bi
se izvrila ekstenzija celog crtea na radnoj povrini.
Zatvoriti fajl bez snimanja bilo kakvih izmena.
Sl. 6.25 Objekti dispozicionog plana Protone linije-01 posle uveanja i pretraivanja prikaza
posredstvom dijalog prozora Aerial View (K14.dwg)
Sl. 6.26 Objekti i viziri dispozicionog plana Protone linije-01 (K14.dwg)
Poglavlje 6
23-6
__________________________________________________________________________________________________________

1. Pomone metode crtanja u AutoCAD-u.
2. Precizno povezivanje entiteta za objekat.
3. Opcione komande Osnap vezivanja.
4. Algoritam: pojedinano vezivanje dva linijska entiteta.
5. Izbor metoda i crtanje pomou aktivnog povezivanja entiteta za objekat.
6. Projektovanje metodom polarnog usmeravanja i vezivanja za objekte.
7. Konstruisanje metodama aktivnog trasiranja i vezivanje taaka za objekat.
8. Algoritam: primena metoda AutoTrack.
9. Algoritam komandne linije: polarno trasiranje i vezivanje objekata
10. Prikazivanje dvodimenzionalnih objekata.
11. Opcione komande Zoom i Pan.
12. Korienje komande Realtime: Zoom i Pan.
13. Korienje programa Aerial View.
Referentni pojmovnik: pomone metode crtanja

Zoom Zumiranje. Pomou ove komande moe se
relativno poveati ili smanjiti prikazana veliina
objekata, uoiti detalji ili prikazati ceo crte.
Pan Kretanje po crteu. Komanda Pan nam
omoguava relativno kretanje po crteu bez
zumiranja.
Realtime Zoom and Pan Interaktivni metod
promene izgleda crtea.
Display Magnification Uveanje prikaza. Mera
za zumiranje ka ili od crtea.
Extents Vizuelna ekstenzija gabarita objekta.
Pravougaona povrina koja sadri sve objekte
crtea.
Aerial View Vazduast pregled. Poseban
program za pregled povrine naroito
kompleksnijih crtea.
Polar Tracking Polarni tragovi. Metoda
polarnog vezivanja. Ortho i polarno vezivanje ne
mogu biti ukljueni istovremeno. Kada se ukljuuje
Ortho, program automatski iskljuuje polarno
vezivanje i obrnuto. Regulie se u statusnoj liniji ili
putem tastera F10.
Alignmeth Path Usmeravanje putanje.
Privremena takasta linija du koje se kree
pointer.
Objest Snap modes (Osnap) Mod vezivanja za
objekat. Metoda objektno orijentisanog nianjenja
Osnap-a bira se u dijalog boksu Drafting Settings
(meni Tools) u tabu Object snap.

Iskljuivanje/ukljuivanje (On/Off) se moe vriti u
statusnoj liniji ili putem funkcijskog tastera F3.
Marker Marker. Simbol koji se prikazuje kada se
nian postavi preko karakteristine take. Za svaki
tip povezivanja koristi se poseban oblik markera.
Tooltip Savet (poruka) o alatu. Tekst koji
identifikuje tip povezivanja taaka za objekat.
Magnet Magnet. Automatsko fiksiranje
pointera za taku povezivanja kada se pointer
priblii taki.
AutoSnaps Automatsko nianjenje. Vizualna
pomo koja koristi markere i poruke za
prikazivanje tipa povezivanja taaka za objekat.
Single Point-override-mode Rad sa
pojedinanom takom. Povezivanje taaka sa
odreenim objektom utie na biranje sledeih
taaka. Ovaj postupak je koristan ako se odreeni
nain povezivanja taaka za objekat povremeno
koristi.
Running Object Snaps mode Aktivno
povezivanje. Povezivanje taaka sa objektom utie
na sve take. Mogue je aktivirati nekoliko metoda
za povezivanje taaka za objekat: endpoint,
midpoint itd.
From Point Tip preciznog povezivanja From je
specijalni tip povezivanja taaka za objekat koji se
koristi za zadavanje privremenih referentnih taaka.
24-6
Poglavlje 6
__________________________________________________________________________________________________________
Opcija From se obino kombinuje sa ostalim

nainima preciznog povezivanja taaka i relativnih
koordinata. Moe se koristiti kada je geometrijska
figura locirana na zadatom rastojanju od neke take
ili postojee geometrijske figure.
Object Snap Tracking Opcija preciznog
trasiranja i vezivanja za objekat pomae prilikom
konstrukcije objekata koji se postavljaju u
specifinom odnosu prema ostalim objektima.
Object Snap Tracking prikazuje putanju
privremenog usmeravanja od steene take
preciznog povezivanja za objekat. Ovaj tip
nianjenja mora biti zadat pre povezivanja sa
takom objekta. Za preuzimanje take premeta se
pointer direktno na taku preciznog povezivanja za
objekat, i zastaje se iznad nje. Ne mora se birati
taka; dovoljno je da se pree pointerom preko nje.
AutoCAD e automatski izabrati taku i prikazati
krsti (+) u centru markera Osnap. Da bi se

izbrisala preuzeta taka, vratiti pointer preko
markera za preuzimanje take. Preuzeta taka
markera se automatski brie uvek kada se pojavi
novi komandni odzivnik. Opcija OTRACK moe se
ukljuiti ili iskljuiti na statusnoj liniji (On/Off) ili
tasterom F11.
Polar Tracking Opcija polarnog vezivanja (F10).
Kada je aktivirana opcija polarnog povezivanja,
privremene putanje prikazuju udaljenost od uglova
preuzetih taaka. Za zadavanje lokacije na putanji
usmeravanja, bira se taka, ili se vri upis
rastojanja dok se prikazuje putanja usmeravanja.
Ako je preuzeto vie taaka vezivanja, presek
putanja usmeravanja moe se koristiti za lociranje
take. Metode OTRACK i Polar Tracking nazivaju
se jedistveno metoda AutoTrack.
Poglavlje 7
1-7
__________________________________________________________________________________________________________
2-7
Poglavlje 7
__________________________________________________________________________________________________________
Konstrukcione linije za 2D konstruisanje objekata

inije za konstrukciju (Construction Line) korisne su, uglavnom, za postavljanje
pomonih (privremenih) linija na crteu. Pomone linije mogu biti prave ili poluprave i
obino se postavljaju u posebnom lejeru. Komandom Xline (xl) zadaje se prava, a
komandom Ray poluprava. Uloga ovih linija je velika prilikom isticanja ciljnih projekcija
objekata, a poznato je da se one koriste i u runom crtanju kao pomone linije. Njihovo nanoenje
na papir, paus i sl. izvodi se tankom linijom, obino u olovci, kako bi se kasnije mogle lake
ukloniti. Raunarski, pomone linije dobijaju se na osnovu sledeih opcija:
Opcione komande Xline
Opcione komande Ray
Paleta alata: Draw Construction Line

Meni: Draw Construction Line
Komandna linija: xline (xl) ()
Dinamiki unos: xline (xl) ()
Ribon: Home Draw Construction Line.
Meni: Draw Ray

Komandna linija: ray ()
Dinamiki unos: ray ().
Ribon: Home Draw Ray
Sl. 7.1 Konstrukcione linije a) (K25_2.dwg) u cilju postavljanja gabarita objekata u razliitim
pogledima b) (K25_3.dwg)
Napomena: Informacije o konstrukciji prave i/ili poluprave mogu se pronai u

odrednici Construction Lines.
Help-u u
Poglavlje 7
3-7
__________________________________________________________________________________________________________
Crtanje pomou konstrukcionih linija
Primer: Postaviti konstrukcione linije za formiranje sledeih pogleda; prema sl. 7.1b.
Aktivirati lejer za definisanje horizontalnih pomonih linija konstrukcione.

Sa palete alata Draw kliknuti na ikonicu Construction Line.
Iz komandne linije izabrati opciju za horizontalno konstruisanje h (Hor) i potvrditi odabir
Enter-om.
U komandnu liniju upisati poetne koordinate 0,0.
Na zahtev o specificiranju nove lokacije konstrukcione linije, upisati 0,90 i pritisnuti taster
Enter.
U komandnu liniju upisati: 0,120 i pritisnuti Enter.
U komandnu liniju upisati: 0,200 i potvrditi Enter-om.
Prekinuti tekuu komandu tasterom Esc.
Ovim postupcima su postavljene sve horizontalne pomone linije.
Skup instrukcija koji se po prethodnim zahtevima odslikava u komandnu liniju (funkcijski
taster F2) je sledei:
Algoritam komandne linije: formiranje horizontalnih pomonih linija

Command: _xline Specify a point or [Hor/Ver/Ang/Bisect/Offset]: h
Specify through point: 0,0
Specify through point:
Command: *Cancel*.
()
()
()
()
()
()
(Esc)
2. Postavljanje vertikalnih konstrukcionih linija izvodi se sledeim skupom postupaka:
Sa palete alata Draw ponovo aktivirati komandu Construction Line.

Iz komandne linije izabrati opciju za vertikalno konstruisanje v (Ver).
U komandnu liniju upisati koordinate 0,0 i pritisnuti Enter.
Na zahtev za specificiranje nove lokacije konstrukcione linije uneti vrednosti 20,0, zatim
pritisnuti Enter.
Prekinuti komandu tasterom Esc.
Ovim postupcima su postavljene sve vertikalne pomone linije.
4-7
Poglavlje 7
__________________________________________________________________________________________________________
Skup instrukcija koji se po prethodnim zahtevima odslikava u komandnu liniju,

predstavljen je u sledeem algoritmu komandne linije:
Algoritam komandne linije: formiranje vertikalnih pomonih linija

Command: _xline
Specify a point or [Hor/Ver/Ang/Bisect/Offset]: v
Specify through point:
Command: *Cancel*.
(komanda konstrukcione linije)

()
()
()
()
()
(Esc)
Sl. 7.2 Formirane konstrukcione linije (uz Grid Display reim) kao rezultat primene prethodnog
algoritma
3. Vizuelizacija pogleda na objekat.
Otvoriti lejere: pune i ose.

Zatvoriti lejere markeri, pogledi i kotne.
Iskljuiti Grid Display reim.
Snimiti crte kao fajl K25_3.dwg u folderu Kraj_2D (sl. 7.1b).
Savet: Pomone linije postaviti na posebnom lejeru kako bi se mogla kontrolisati njihova
vidljivost, ili tampanje.
Poglavlje 7
5-7
__________________________________________________________________________________________________________
Metode crtanja krunice

Krunica predstavlja jednan od osnovnih 2D entiteta. Njena uloga je velika jer je zastupljena u
znaajnom procentu kao segment sloenog objekta, bilo kao 2D ili 3D komponenta modela, npr.
kod operacija: rotacije, izvlaenja i sl. Krunica se moe crtati korienjem nekoliko metoda:
a)
b)
c)
d)
e)
Izborom centra i radijusa: Center, Radius (podrazumevani postupak).

Izborom centra i prenika: Center, Diameter.
Definisanjem prenika na osnovu dve take: 2 Points.
Definisanjem obima sa tri take: 3 Points.
Tangencijalno u odnosu na dva postojea objekta i zadavanjem radijusa: Tan, Tan,
Radius.
f) Tangiranjem krunice u odnosu na tri postojea objekta: Tan, Tan, Tan.
Sl. 7.3 Primena est metoda za konstruisanje krunica (K26.dwg)
Opcione komande Circle
Paleta alata: Draw Circle

Meni: Draw Circle
Komandna linija: circle (c) ().
Dinamiki unos: circle (c) ()
Ribon: Home Circle .
Sl. 7.4 Mogunost izbora metode iz menija

komandi Draw Circle ...
6-7
Poglavlje 7
__________________________________________________________________________________________________________
Algoritam: crtanje 2D objekata metodom krunica

Primer: Na osnovu metode crtanja krunice sa poznatim centrom i prenikom, konstruisati
2D objekat Prirubnica, prema sl. 7.5.
U statusnoj liniji ukljuiti ek. taster Show/Hide Lineweight.

Iz liste lejera izabrati lejer pune i postaviti ga kao tekui.
2. Konstruisanje spoljnog prenika krunice 80.
Sa palete alata Draw, aktivirati komandu Circle.

Za centar krunice pozicionirati taku sa koordinatama 185,160.
U komandnu liniju upisati vrednost prenika (dijametra) 80 i potvrditi Enter-om.
3. Konstruisanje spoljnog prenika krunice 200.
Sa palete alata Draw, izabrati komandu Circle.

Locirati taku 185,160 za centar krunice.
U komandnu liniju upisati vrednost prenika 200 i potvrditi Enter-om.
Sl. 7.5 Crte jedne kotirane projekcije Prirubnice (K26_1.dwg)
4. Konstruisanje sredinjeg prenika krunice 140.
Iz liste lejera izabrati lejer osne kao tekui.

Aktivirati komandu C (Circle) i pritisnuti Enter.
Uneti iste koordinate 185,160 za centar krunice.
U komandnu liniju upisati vrednost prenika 140 i potvrditi Enter-om.
Poglavlje 7
7-7
__________________________________________________________________________________________________________
5. Konstruisanje etiri manje krunice prenika 30.
Iz liste lejera izabrati lejer pune i postaviti ga kao tekui.

Iz padajueg menija izabrati Draw Circle Center, Radius.
Pozicionirati taku 115,160 za centar leve krunice.
U komandnu liniju upisati vrednost poluprenika 15 i potvrditi dvostrukim Enter-om.
Locirati taku 185,230 za centar gornje krunice i potvrditi dvostrukim Enter-om.
Locirati taku 255,160 za centar desne krunice i potvrditi dvostrukim Enter-om.
Locirati taku 185,90 za centar donje krunice i potvrditi Enter-om.
Prethodna primena algoritama konstruisanja rezultirala je crteom kao na sl. 7.6.
Sl. 7.6 Crte Prirubnica pre kotiranja
6. Snimanje kompletnog crtea.
Iz liste lejera ukljuiti lejer kotne.

Iskljuiti sa statusne linije mod Grid Display (ili pritisnuti funkcijski taster F7).
Ovim postupcima dobija se crte kao na sl. 7.5.
Komandama menija: File Save As... snimiti crte kao K26_1.dwg.
Algoritam komandne linije: formiranje krunice

Ureen skup instrukcija, koji se, na osnovu zahteva, programa unosi i automatski pojavljuje u
komandnoj liniji, je sledei:
Command: _circle Specify center point for circle or
[3P/2P/Ttr (tan tan radius)]: 185,160 ()
Specify radius of circle or [Diameter] <140.0000>: D ()
8-7
Poglavlje 7
__________________________________________________________________________________________________________
Specify diameter of circle <280.0000>: 80 ()

Command:
CIRCLE Specify center point for circle or
Command: layer
(iz dijaloga Layer Properties Manager, selektovati lejer osne kao
tekui i pritisnuti OK)

Command: layer
(iz dijaloga Layer Properties Manager, selektovati lejer pune kao
tekui i pritisnuti OK)

Command: _circle Specify center point for circle or [3P/2P/Ttr (tan tan radius)]: 115,160
Specify radius of circle or [Diameter] <70.0000>: 15 ()
Command:
Specify radius of circle or [Diameter] <15.0000>: ()
Command:
Command:
CIRCLE Specify center point for circle or [3P/2P/Ttr (tan tan radius)]: 185,90 ()
()

Command: layer
(iz dijalog boksa Layer Properties Manager, ukljuiti lejer kotne i
pritisnuti ek. taster OK).
Command: save
(iz dijalog boksa Save Drawing As u polju File name: uneti ime fajla, npr.
K26_1 i pritisnuti ek. taster Save).
Savet: Prethodni skup postupaka se moe realizovati na nekoliko razliitih naina, moda i
racionalnijih od iznetog, sa stanovita vrste i broja upotrebljenih komandi. Korisniku ostaje
mogunost da ih sam ispita i pojednostavi.
Metode crtanja lukova

Lukovi se mogu nacrtati na vie naina, u zavisnosti od lokacije i dimenzije luka. Default
postupak sastoji se u odreivanje luka na osnovu tri take: poetne, druge i krajnje take. U
optem sluaju, pri konstrukciji luka, potrebno je zadati poetnu taku i bar dva od sledeih
parametara:
centar,
krajnju taku,
Poglavlje 7
9-7
__________________________________________________________________________________________________________
neku sredinju taku,

ugao,
duinu tetive luka kao prave linije
izmeu dve take na luku,
usmeravanje,
duinu luka,
radijus.
Sl. 7.7 Opcije za crtanje lukova sa

kaskadnog menija: Draw Arc ...
Sl. 7.8 Jedanaest metoda za crtanje lukova i novoformirana paleta alata Metode lukova
(K27_1.dwg)
Napomena: Za primenu nabrojanih metoda konstrukcije lukova, moe se otvoriti polazni fajl
S27_1.dwg. Lukovi se standardno crtaju u pravcu suprotnom od kretanja kazaljki na satu.
Meutim, konstrukcija luka moe tei i obrnuto, npr. zadavanjem negativne vrednosti ugla.
Pomou komande Fillet iscrtava se luk izmeu dva postojea objekta. To je u mnogim
situacijama najefikasniji nain za kreiranje lukova.
10-7
Poglavlje 7
__________________________________________________________________________________________________________
Opcione komande Arc
Paleta alata: Draw Arc

Meni: Draw Arc ...
Ribon: Home 3-Point ...
Komandna linija: arc (a) ()

Dinamiki unos: arc (a) ().
Algoritam: konstruisanje objekta sa lukovima

Primer: Konstruisati 2D objekat Krive poluge sa lunim segmentima. Za konstrukciju se
mogu koristiti koordinate referentnih taaka, datih u optem obliku vektora T x :
y
340 100 340 100 70 100 370 340

A
, B 180 , C 180 , D 50 , E 95 , F 140 , G 210 , H 210 .

240

1. Otvoriti startni fajl S27.dwg sa definisanim pomonim linijama (sl. 7.9).
Iz palete Layers izabrati lejer lukovi i postavite ga za tekui.

U statusnoj liniji aktivirati Grid Display mod rada.
U statusnoj liniji uspostaviti Snap mode reim rada.
2. Iz menija izabrati metodu Draw Arc Start, End, Direction.
Markirati poetnu taku A sa koordinatama 340,240.

Markirati krajnju taku B sa koordinatama 100,180.
Markirati gornju konstrukcionu liniju kao direktrisu, koja je u ovom sluaju tangenta
novoformiranom luku.
Sl. 7.9 Sadraj fajla sa pripremljenim lejerima i pomonim linijama (S27.dwg)
Poglavlje 7
11-7
__________________________________________________________________________________________________________
3. Reaktivirati komandu Start, End, Direction desnim tasterom mia i izborom opcije Repeat
Start, End, Direction, kako bi se iscrtao donji luk izmeu taaka C i D.
Pozicionirati poetnu taku C sa koordinatama 340,180.

Pozicionirati krajnju taku D sa koordinatama 100,50.
Pozicionirati drugu (donju) direktrisu, koja je u ovom sluaju tangenta novoformiranom
luku.
4. Sa palete alata Draw izabrati komandu Arc (3 take).
Markirati poetnu taku D sa koordinatama 100,50.

Markirati sledeu taku E sa koordinatama 70,95.
Markirati krajnju taku F sa koordinatama 100,140.
5. Reaktivirati komandu Arc desnim tasterom mia (Repeat ARC), ili drugim raspoloivim
mogunostima (npr. ), kako bi se konstruisao desni luk AGC.
Markirati poetnu taku A sa koordinatama 340,240.

Markirati sledeu taku G sa koordinatama 370,210.
Markirati krajnju taku C sa koordinatama 340,180.
6. Sa palete alata Draw, aktivirati komandu Line, kako bi se docrtao linijski segment BF.
Pozicionirati poetnu taku B sa koordinatama 100,180.

Pozicionirati krajnju taku F sa koordinatama 100,140 i izvriti Esc.
Sl. 7.10 Konstruisani objekat sa dominantno lunim segmentima (K27.dwg)
12-7
Poglavlje 7
__________________________________________________________________________________________________________
7. Sa palete alata Draw aktivirati komandu Circle kako bi se konstruisala krunica.
Markirati sredinju taku H sa koordinatama 340,210.

Upisati vrednost poluprenika 20 i izvriti ().
Iz liste lejera iskljuiti lejer slova. Ukljuiti Show/Hide Lineweight mod sa statusne linije.
Otvoriti paletu File Save As... i u odgovarajui folder snimiti crte kao zavrni fajl
K27.dwg.
Algoritam komandne linije: formiranje lunih segmenata

Command: _arc
(aktivirati metodu: Arc Start End Direction)
Specify start point of arc or [Center]: 340,240 ()
(taka A)
Specify second point of arc or [Center/End]: _e ()
(krajnja taka)
Specify end point of arc: 100,180 ()
(taka B)
Specify center point of arc or [Angle/Direction/Radius]: _d ()
(reim direktrise)
Specify tangent direction for the start point of arc: 260,240
(kliknuti na gornju direktrisu)
Command: ()
Command: _arc Specify start point of arc or [Center]: 340,180 () (taka C)
Specify second point of arc or [Center/End]: _e ()
(krajnja taka)
(taka D)
Specify center point of arc or [Angle/Direction/Radius]: _d ()
(reim direktrise)
Specify tangent direction for the start point of arc: 170,180
(kliknuti na donju direktrisu)
Command: ()
Command: _arc Specify start point of arc or [CEnter]:
100,50 ()
(aktivirati metodu: Arc, taka D)
Specify second point of arc or [Center/End]: 70,95 ()
(taka E)
(taka B)
Command: ()
(reaktiviranje komande Arc)
ARC Specify start point of arc or [Center]: 340,240 ()
(taka A)
Specify second point of arc or [Center/End]: 370,210 ()
(taka G)
(taka C)
Command: ()
(taka H)
Specify radius of circle or [Diameter]: 20 ()
(unos vrednosti radijusa)
Command: *Cancel*
(Esc).
Algoritam: konstruisanje polilinijskog lunog objekta

Primer: Konstruisati polilinijski objekat koji sadri i lune segmente, kao to se to pokazuje
na primeru objekta Simetrina reza.
1. Otvoriti polazni fajl S27_3.dwg (sl. 7.11).
Poglavlje 7
13-7
__________________________________________________________________________________________________________
Iz liste lejera (Layer Control) izabrati lejer okvirne i postaviti ga kao tekui.
U statusnoj liniji aktivirati Snap Mode i Grid Display mod rada.
Sl. 7.11 Polazni fajl za crtanje Simetrine reze (S27_3.dwg)

2. Konstruisanje polilinijskog objekta.
Sa palete alata Draw izabrati komandu Polyline.

Ostale segmente definisati na osnovu preporuenih koordinata.
Postupak konstruisanja ovog polilinijskog objekta dat je u sledeem algoritmu komandne
linije.
Sl. 7.12 Nacrtan polilinijski objekat
Algoritam komandne linije: konstrukcija polilinijskog objekta

Command: _pline
Specify start point: 140,180 ()
Current line-width is 0.0000 ()
Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: w ()
Specify starting width <0.0000>: 1.2 ()
14-7
Poglavlje 7
__________________________________________________________________________________________________________
Specify ending width <1.2000>: ()

Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: @140<0 ()
Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: a ()
Specify endpoint of arc or [Angle/CEnter/CLose/Direction/Halfwidth/Line/Radius/
Second pt/Undo/Width]: s ()
Specify second point on arc: 320,160 ()
Second pt/Undo/Width]: L ()
Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: a ()
Second pt/Undo/Width]: s ()
Specify second point on arc: 100,160 ()
Second pt/Undo/Width]: L ()
Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: c (Esc)
Command: *Cancel*.
3. Vizuelizacija objekta.
Ukljuiti lejer markeri. Iskljuiti lejere kotne i osne.

Sa statusne linije iskljuite mod Grid Display (mreu).
Snimiti fajl komandama File Save As ... na izabranom folderu. Naziv fajla je
K27_3.dwg.
Sl. 7.13 Konstruisan objekat Simetrina reza (K27_3.dwg)
Konstruisanje popunjenih prstenova

Popunjeni prsten se sastoji od dva polilinijska luna segmenta sa zadatom debljinom. Sledi opis
brzog postupka za crtanje popunjenih prstenova ili popunjenih krugova.
Poglavlje 7
15-7
__________________________________________________________________________________________________________
Opcione komande Donut
Meni: Draw Donut

Komandna linija: donut (do) ()
Dinamiki unos: donut (do) ().

Ribon: Home Draw Donut
Algoritam: crtanje kruga i prstena

Lejer krug postaviti za tekui.

Aktivirati komandu Donut.
2. Konstrukcija punog kruga (sl. 7.14).
Uneti vrednost unutranjeg prenika 0.

Uneti vrednost spoljanjeg prenika 20.
Uneti koordinate centra kruga 30,60.
Potvrditi Enter-om, a zatim izvriti Esc.
Sl. 7.14 Iscrtani krug i prsten na osnovu komande Donut (K28_1.dwg)
3. Konstrukcija prstena.
Lejer prsten postaviti za tekui.

Aktivirati komandu Donut.
Uneti vrednost unutranjeg prenika prstena 20.
Uneti vrednost spoljanjeg prenika prstena 24.
Uneti koordinate centra prstena 70,60 i potvrditi Enter-om, a zatim pritisnuti Esc.
4. Kompletna vizualizacija kruga i prstena.
Ukljuiti lejer kote.

Sa palete alata Draw Order aktivirati komandu Send to Back.
Selektovati objekte krug i prsten i izvriti Enter.
16-7
Poglavlje 7
__________________________________________________________________________________________________________
Snimiti crte procedurom File Save As... na odabranom folderu kao fajl K28_1.dwg.
Algoritam komandne linije: konstrukcija kruga i prstena

(komanda za crtanje punog prstena)
()
()
()
(pritisnuti Esc) *Cancel*
(podesiti novi tekui lejer prsten)
()
()
()
()
(pritisnuti Esc) *Cancel*.
Command: DONUT
Specify inside diameter of donut <8.0000>: 0
Specify outside diameter of donut <10.7703>: 20
Specify center of donut or <exit>: 30,60
Specify center of donut or <exit>:
Command: layer ()
Command: DONUT
Specify inside diameter of donut <0.0000>: 20
Specify outside diameter of donut <20.0000>: 24
Specify center of donut or <exit>: 70,60
Specify center of donut or <exit>:
Konstruisanje elipse i eliptinog luka

Programski se mogu konstruisati elipsa i eliptini luk. Oba oblika podrazumevaju matematiki
pravilne konstrukcije. Default postupak za konstrukciju elipse je zadavanje krajnjih taaka na
pravoj osi i rastojanje koje predstavlja polovinu duine druge ose.
Opcione komande Ellipse
Paleta alata: Draw Ellipse (ili Draw Ellipse Arc) Ribon: Home Center ...
Meni: Draw Ellipse ...
Komandna linija: ellipse (el) ()
Dinamiki unos: ellipse (el) ().
a)
b)
c)
Sl. 7.15 Rezultati kreiranja elipsa i eliptinog luka na osnovu primene tri metode konstruisanja
(K29.dwg)
Poglavlje 7
17-7
__________________________________________________________________________________________________________
Algoritam: elipsa sa krajnjim takama ose i rastojanja druge poluose

Primer: Konstruisati elipsu zadavanjem vrednosti parametara krajnjih taaka (velike) ose i
rastojanja druge (male) poluose:
Postaviti lejer Elipse za tekui.

Ukljuiti Snap Mode na statusnoj liniji.
2. Sa menija alata Draw izabrati metodu Ellipse Axis, End.
Uneti u komandnu liniju poetnu taku A (50,180).

Uneti krajnju taku B (@100<0). Ovim je definisana jedna osa elipse.
Definisati drugu poluosu elipse kao CD (@30<90) i pritisnuti Enter.
Snimiti fajl na odreenom folderu postupkom File Save As... kao K29.dwg.

Command: _ellipse
(aktiviranje komande za crtanje elipse)
Specify axis endpoint of ellipse or [Arc/Center]: 50,180
()
Specify other endpoint of axis: @100<0
()
Specify distance to other axis or [Rotation]: @30<90
()
Command:
(Esc).
Algoritam: elipsa sa rastojanjima velike i male poluose

Primer: Konstruisanje elipse se izvodi zadavanjem koordinata centra i vrednosti rastojanja
prve i druge poluose. Ova metoda primenjuje se u tekuem fajlu K29.dwg.
1. Sa menija alata Draw izabrati metodu Ellipse Center.
Iz menija u komandnu liniju koordinate centra elipse C (290,180).

Uneti krajnju taku jedne poluose B (@70<0).
Definisati drugu poluosu elipse kao rastojanje CD (@40<90) i pritisnuti Enter.
2. Aurirati crte postupkom File Save kao fajl K29.dwg.

Command: _ellipse
Specify axis endpoint of ellipse or [Arc/Center]: _c

(metoda centra elipse)
18-7
Poglavlje 7
__________________________________________________________________________________________________________
Specify center of ellipse: 290,180

Specify endpoint of axis: @70<0
Command: (Esc)
()
()
()
(prekid tekue komande).
Algoritam: formiranje eliptinih lukova

Primer: Konstruisanje elipse se izvodi zadavanjem vrednosti krajnjih taaka jedne ose,
rastojanja druge poluose i ugla eliptinog luka. Ova metoda primenjuje se, takoe, u tekuem
fajlu K29.dwg.
1. Iz palate alata Draw izabrati metodu Ellipse Arc.
Uneti u komandnu liniju poetnu taku ose A(570,180).

Uneti krajnju taku B(@140<180); ovim je definisana jedna osa elipse.
Definisati drugu poluosu elipse kao rastojanje CD (@30<270). Pritisnuti Enter.
Definisati startnu taku od koje se formira eliptini luk A(@70<0).
Definisati krajnju taku do koje se formira eliptini luk D(@30<270).
Iskljuiti modove na statusnoj liniji: Snap Mode i Grid Display.
2. Aurirati fajl postupkom iz menija File Save.

Command: _ellipse
Specify axis endpoint of ellipse or [Arc/Center]: _a
(metoda lukova)
Specify axis endpoint of elliptical arc or [Center]: 570,180
()
Specify other endpoint of axis: @140<180
()
()
Specify start angle or [Parameter]: @70<0
()
Specify end angle or [Parameter/Included angle]: @30<270
()
Command:
(Esc).
Konstruisanje glatkih krivih

Splajn (spline) kriva je glatka kriva koja prolazi kroz koordinirani skup taaka u ravni ili u
prostoru. Splajn krive se mogu koristiti u konstruisanju krivog (valovitog) oblika objekta, iji je
poluprenik promenljiv. Prilikom konstruisanja brodskog trupa, dizajniranja raznih lunih
objekata, elisa, aviopropelera [54], evolventi standardnih i specijalnih zupanika [58], lopatica
turbo-maina sl. U pitanju su, dakle, objekti koji se ne mogu lako predstaviti lukovima ili
krunim segmentima, ve sloenijim interpolacionim krivama.
Poglavlje 7
19-7
__________________________________________________________________________________________________________
a)
b)
Sl. 7.16 Splajn krive a) i sa identinim kontrolnim takama, ali razliitim tangencijalnim
zavretkom b) (K30.dwg)
Napomena: Uputstvo za crtanje eliptinih lukova nalazi se u odrednici
Elliptical Arcs iz
AutoCAD-ovom Help-u.
Opcione komande Spline
Paleta alata: Draw Spline

Meni: Draw Spline
Komandna linija: spline (spl) ()
Dinamiki unos: spline (spl) ()
Ribon: Home Spline.
Algoritam: konstrukcija glatke krive

Izabrati lejer Splajn za tekui.

Na statusnoj liniji aktivirati reime Snap Mode i Grid Display.
2. Konstrukcija splajn krive za prvi model Lopatice turbine.
Sa palete Draw aktivirati komandu Spline.

Zadati poetnu taku A(100,140) spline krive, uzimajui u obzir sluaj konstrukcije dat
pod a) na slici sl. 7.16.
Provui splajn krivu kroz ostale markirne take: B, C, D, ... H, A. Pritisnuti Enter.
Odrediti tangentu savretka krive markirajui je, npr. u taki T. Unos potvrditi Enter-om.
Sauvati crte u fajlu K30.dwg.
20-7
Poglavlje 7
__________________________________________________________________________________________________________
3. Prethodni skup postupaka konstruisanja ponavlja se i za crtanje objekta Lopatice turbine koji
je dat na istoj slici za varijantu pod b).
Uzeti u obzir desni raspored taaka i drugi tangencijalni zavretak u taki T.

Aurirati crte kao fajl K30.dwg (sl. 7.16).
Algoritam komandne linije: konstruisanje lopatice turbine 1. varijante

Command: _spline
(aktiviranje komande splajn)
Specify first point or [Object]: 100,140
() (taka A)
Specify next point: 130,170
() (taka B)
Specify next point or [Close/Fit tolerance] <start tangent>: 170,190 () (taka C)
Specify next point or [Close/Fit tolerance] <start tangent>: 170,230 () (taka D)
Specify next point or [Close/Fit tolerance] <start tangent>: 200,250 () (taka E)
Specify next point or [Close/Fit tolerance] <start tangent>: 260,160 () (taka F)
Specify next point or [Close/Fit tolerance] <start tangent>: 200,120 () (taka G)
Specify next point or [Close/Fit tolerance] <start tangent>: 14,120 ()
(taka H)
Specify next point or [Close/Fit tolerance] <start tangent>: c ()
(zatvaranje u taki A)
Specify tangent: 150,140 ()
(prekid komande)
Command: *Cancel*
(Esc).
Algoritam: primena metode splajna u konstruisanju zaptivka

Primer: Konstruisati model Zaptivak primenom metode glatkih krivih. Konstrukciju izvesti
korienjem apsolutnih polarnih koordinata. Pri tome koristiti podatke date u tabeli (T-7).
Sl. 7.17 Dovren crte Zaptivak (K30_2.dwg)

Osnovni parametri za koordinaciju splajn krive u ravni su dati u sledeoj tabeli:
Poglavlje 7
21-7
__________________________________________________________________________________________________________
Oznaka kontrolne take

a
b
c
d
e
f
g
h
T-7.1
Polarni ugao
u stepenima
0
30
90
150
180
210
270
330
Polarno rastojanje
(radijus) mm
55
45
35
45
55
45
35
45
1. Otvoriti polazni fajl S30_2.dwg (sl. 7.18a).
Izabrati lejer kriva za tekui.

Na statusnoj liniji iskljuiti Snap Mode.
2. Konstrukcija glatke krive za Zaptivak.
Aktivirati komandu Spline.

Zadati poetnu taku a (55<0) spline krive, relativno u odnosu na koordinatni poetak.
Provui krivu kroz ostale markirne take: b, c, d ... h.
U komandnu liniju uneti c (Close) kako bi se zatvorila kriva u taki a.
Odrediti tangentu savretka krive markirajui je npr. u pravcu take t, npr. posredstvom
Ortho reima, funkcijskim tasterom F8.
Dva puta potvrditi Enter-om.
Iskljuiti ikonu UCS, postupkom iz menija: View Display UCS Icon On.
Zatvoriti lejer markeri. Ukljuiti lejer kruznice.
U statusnoj linijii iskljuiti Grid Display.
Sauvati crte kao fajl K30_2.dwg (sl. 7.17).
Sl. 7.18 Sadraj polaznog fajla (levo) i zavrena konstrukcije Zaptivka (desno) pre zamrzavanja
lejera markeri i eliminisanja simbola ikone UCS
22-7
Poglavlje 7
__________________________________________________________________________________________________________
Algoritam komandne linije: formiranje glatke krive

Command: _spline
Specify first point or [Object]: 55<0
()
Specify next point: 45<30
()
Specify next point or [Close/Fit tolerance] <start tangent>: 35<90 ()
Specify next point or [Close/Fit tolerance] <start tangent>: c
()
Specify tangent: @40<270
()
Command:
(komanda splajn)
(taka a)
(taka b)
(taka c)
(taka d)
(taka e)
(taka f)
(taka g)
(taka h)
(zatvaranje u taki a)
(tangiranje u taki t)
(Esc).
Napomena: Sredinji objekat prsten postavljen je na osnovu komande
Donut. Markirne
take a, b,... mogu se precizno odrediti poredstvom niana Snap to Node.
Funkcija take u crtanju

Komandom Point kreira se taka kao objekat. Take sa svojstvom entiteta mogu biti korisne kao
markeri ili referentni objekti bez dimenzije, za koje se mogu povezivati, ili udaljavati od njih,
ostali konstrukcioni objekti. U tom smislu, esto se koristi metoda privremenog vezivanja za
taku nianom Snap to Node. Take se mogu postaviti ponaosob, ili se mogu rasporediti du
nekog objekta (najee linijskog). Mogue je zadati vrednosti parametara za izgled i veliinu
take. Veliina se zadaje u apsolutnim jedinicama ili u odnosu na veliinu radne povrine relativno.
Opcione komande Point
Paleta alata: Draw Point

Meni: Draw Point ...
Ribon: Home Draw Multiple Point.
Dinamiki unos: point (po) ()

Komandna linija: point (po) ().
Algoritam: podeavanje stila i veliine take

Iz menija Format izabrati opciju Point Style...

U dijalog boksu Point Style selektovati, npr. stil take prema sl. 7.19.
U edit polju Point Size: upisati vrednost parametara 6 za veliinu take.
Selektovati radio dugme Set Size in Absolute Units.
Kliknuti na el. taster OK.
Poglavlje 7
23-7
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 7.19 Dijalog boks Point Style sa paletom stilova i veliinom izabrane take
2. Crtanje take na radnoj povrini.
Sa palete alata Draw, izabrati ikonicu Point.

Odrediti lokaciju take, npr. 130,110.
Zadati jo jednu lokaciju, npr. 230,150.
Izvriti sa Zoom Realtime proizvoljno zumiranje taaka da bi se uoile promene.
Pritisnuti Esc za izlazak iz tekue komande.
Snimiti crte kao fajl K28.dwg.
Algoritam komandne linije: formiranje taaka

Command: _point
Current point modes: PDMODE=97 PDSIZE=6.0000
Specify a point: 130,110
Command:
Command: _point
Current point modes: PDMODE=97 PDSIZE=6.0000
Specify a point: 230,150
Command: *cancel*.
(aktiviranje komande Point)

(tekui modovi entiteta take)
()
()
(aktiviranje komande Point)
(tekui modovi entiteta take)
() (Esc)
Napomena: Kada se veliina take definie u odnosu na veliinu ekrana, take e ostati iste
bez obzira na nivo zumiranja. Ako je veliina definisana u apsolutnim jedinicama (koje su
prethodno izabrane), take e biti projektovane u zadatoj razmeri. Stil i veliina primenjuju se na
sve take na crteu, ukljuujui i prethodno formirane.
24-7
Poglavlje 7
__________________________________________________________________________________________________________
Rasporeivanje taaka du objekta

Take se mogu postaviti na pojedinanom rastojanju du objekta korienjem komandi Measure i
Divide. Za zadavanje duine svakog segmenta rastojanja, upotrebiti komandu Measure. Za
zadavanje broja segmenata, koristiti komandu Divide. Imenovani blok-objekti mogu se, takoe,
postaviti du polilinije. Blokovi su detaljnije obraeni u poglavlju 13.
Opcione komande Measure
Opcione komande Divide
Meni: Draw Point Measure

Meni: Draw Point Divide
Komandna linija: measure (me) ()
Komandna linija: divide (div) ().
Dinamiki unos: divide (div) ()
Dinamiki unos: divide (div) ().
Ribon: Home Draw Multiple Point Measure (Divide)
Postavljanje taaka du objekata protone linije
Primer: Na osnovu postavljenog dispozicionog plana protone linije za proizvodnju

odreenog proizvoda, odrediti raspored proizvoda na protonoj liniji osnovnog toka, ako je
kriterijum: jednako rastojanje izmeu proizvoda i potpuna popunjenost linije sa ukupno 45
proizvoda od ulaznog do izlaznog osnovnog toka. Kriterijum za podtokove (1 i 2), za svaki
ponaosob, je da rastojanje izmeu proizvoda mora biti 15 jedinica mere.
Algoritam: proporcionalna i duinska podela objekta takama

Iz menija Format otvoriti dijalog boks Point Style prema sl. 7.20.
Sl. 7.20 Polazni fajl za definisanje lokacije proizvoda u protonoj liniji (S31.dwg)
Poglavlje 7
25-7
__________________________________________________________________________________________________________
Izabrati kvadratastu taku sa upisanom krunicom (kao na sl. 7.19).

U polje za tekst Point Size upisati veliinu 6.
Pritisnuti donje dugme da bi se zadala veliina take u apsolutnim jedinicama.
Pritisnuti el. taster OK da bi se zatvorio dijalog boks Point Style.
2. Podeliti osnovni tok na 46 jednakih delova. U tom smislu:
Iz menija Draw ozabrati komandu Point Divide.

Kliknuti bilo gde na poliniju osnovnog toka.
U komandnu liniju upisati 46 i potvrditi Enter-om.
Osnovni tok se automatski ispunjava sa 45 ravnomerno rasporeenih takaka.
3. Podeliti polilinijske podtokove takama sa preciznim rastojanjima od 15 mernih jedinica.
Iz menija Draw ozabrati komandu Point Measure.

Kliknuti bilo gde na poliniju podtoka 1.
U komandnu liniju upisati 15 i pritisnuti Enter.
Desnim tasterom mia aktivirati iskaui meni, pa zatim levim tasterom mia reaktivirati
prethodnu komandu (Repeat Measure).
Kliknuti bilo gde na poliniju podtoka 2.
U komandu liniju upisati 15 i pritisnuti taster Enter (videti fajl K31_1.dwg).
Time su oba podtoka pozicionirana takama sa preciznim rastojanjem od 15 mernih
jedinica.
4. Snimiti crte dispozicionog plana kao fajl K31.dwg.
Sl. 7.21 Crte protonih linija sa rasporedom pozicija proizvoda na toku (K31.dwg)
26-7
Poglavlje 7
__________________________________________________________________________________________________________

(aktiviranje komande divide)
(selektovanje osnovnog toka)
(broj intervala na toku)
Command: _divide
Select object to divide: <Snap on> 240,145 ()
Enter the number of segments or [Block]: 46 ()
Command:
Command: _measure ()
Select object to measure: 140,65 ()
Specify length of segment or [block]: 15 ()
Command: _measure
Select object to measure: 375,65 ()
Specify length of segment or [Block]: 15 ()
Command:
(Esc)
Command: *cancel*.
(aktiviranje komande measure)

(raspored po duini podtoka 1)
(vrednost rastojanja)
(reaktiviranje komande measure)
(raspored po duini podtoka 2)
(vrednost rastojanja)
(prekid tekue komande)
Crtanje pomou multilinija

Multilinijama se crta, slino kao pomou metode obinih linija, zadavanjem poetne i krajnje
take. Predstavlja jedinstven objekat, te se prilikom editovanja (Edit Multiline) modifikacija vri
na celom objektu. Bazirana je na unapred definisanom stilu multilinije, koji odreuje broj
elemenata, boju, tip linije i razmak izmeu njenih elemenata. Meutim, taj objekat moe da se
sastoji od 1 do 16 paralelnih linija. Pored ovih podeavanja potrebno je prethodno odrediti izgled
krajeva, vidljivost sredinjih taaka, faktor razmere i ravnanje. Koristi se kod crtanja putnih
pravaca, eleznike trase, kolovoza, preseka zidova, planova stambenih zgrada, ulica i naselja.
Opcione komande Multiline
Meni: Draw Multiline

Komandna linija: mline (ml) ()
Dinamiki unos: mline (ml) ()
Opcione komande Medit
Meni: Modify Object Multiline...

Komandna linija: mledit ().
Dinamiki unos: mledit ().
Algoritam: konstruisanje objekta pomou multilinija

Primer: Formirati crte arhitektonskog 2D objekta Plana zgrade sa ortogonalnim
segmentima. Za konstrukciju koristiti koordinate prethodno definisanih taaka. Konstrukciju
izvesti metodom multilinije.
1. Otvoriti polazni fajl S19.dwg (sl. 7.22).
Lejer Multilinija postaviti za tekui.

Ukljuiti Snap to Node kao trajno aktivan.
Aktivirati komandu za crtanje multilinija putem menija Draw Multiline.
Poglavlje 7
27-7
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 7.22 Matrica markirnih taaka objekta (S19.dwg)
2. Multilinijsko crtanje spoljnih kontura.
Markerom Snap to Node pozicionirati startnu taku A.

Definisati redom take: B, C, D, E, F, G i H. Zatvoriti multilinijski poligon do pozicije
take A opcijom Close (C) (sl. 7.23).
Sl. 7.23 Formirana spoljna multilinijska kontura
Napomena: Iscrtavanje vielinijske dui, od npr. taaka A do B nije ekvivalentno, ako se

izvodi u suprotnom smeru tj. od B do A.
Algoritam komandne linije: formiranje multililinije

Command: _mline
(komanda za crtanje multilinije)
Current settings: Justification = Top, Scale = 1.00, Style = STANDARD
28-7
Poglavlje 7
__________________________________________________________________________________________________________
Specify start point or [Justification/Scale/STyle]: S

Enter mline scale <1.00>: 1.5
(skaliranje entiteta multilinije)
Current settings: Justification = Top, Scale = 1.50, Style = STANDARD
Specify start point or [Justification/Scale/STyle]: _nod of
(izbor take A)
Specify next point: _nod of
(izbor take B)
Specify next point or [Undo]: _nod of
(izbor take C)
Specify next point or [Close/Undo]: _nod of
(izbor take D)
(izbor take E)
(izbor take F)
(izbor take G)
(izbor take H)
(zatvaranje konture)
3. Crtanje unutranjih kontura.
Na osnovu pritiska desnim tasterom mia izvriti Repeat Multiline.

Trasirati multiliniju od take I do D i izvriti Enter.
Regenerisati komandu Multiline da bi se iscrtale dui NE, ML i JK, kao na sl. 7.24.
Po zavrenom crtanju iskljuiti lejer Tacke.
Sl. 7.24 Plan zgrade sa zavrenim konturama
4. Modifikacija crtea.
Izvriti dvoklik na bilo koju konturu multilinije, ime se otvara dijalog boks Multiline Edit
Tools sa alatima za editovanje ovih entiteta (sl. 7.25a).
Skratiti dui izmeu dve linije multilinijskih kontura.
Ovaj postupak izvesti na osnovu dve opcije iz palete alata za editovanje multilinije
(sl. 7.25a). Izbor opcije vri se dvoklikom na ikonicu.
Poglavlje 7
29-7
__________________________________________________________________________________________________________
a)
b)
Sl. 7.25 Alati za modifikaciju a) i neka mesta za skraenje segmenata multilinije b)
Nakon skraenja crte izgleda kao na sl. 7.26.

a
)
Sl. 7.26 Zavren crte Plan zgrade (K19.dwg)
Struktura dijaloga vezanih za formiranje multilinije

Na sl. 7.27 data je razgranata struktura dijaloga koji sadre odreene parametre za podeavanje
mulilinijskih objekata.
30-7
Poglavlje 7
__________________________________________________________________________________________________________
Crtanje polilinijskim metodama

Polilinije su viesegmentni kontinualni niz linija i/ili krivolinijskih delova koje mogu:
imati jedan ili nekoliko krivolinijskih segmenata,
imati debljinu (ili poludebljinu),
sadrati segmente sa strelicama,
da budu zatvorene ili otvorene.
Sl. 7.28 Nekoliko objekata, formiranih metodom polilinija razliitih karakteristika stila
(K20.dwg)
Polilinija lii na niz segmenata linija, ali se tretira kao jedinstven objekat (singl entitet), a ne kao
skup odvojenih objekata. Prednosti korienja ove vrste entiteta su:
Polilinijom se moe raditi kao sa zasebnim objektom, koji se lako edituju.

Cela polilinija moe se izabrati klikom na bilo kom delu objekta.
Debljina polilinije moe biti razliita u razliitim segmentima.
Duina i oblast koju polilinija ograniava, lako se izraunava.
Polilinija zahteva manje raunarske memorije nego nepolilinijski objekat istog izgleda.
Opcione komande Polyline
Paleta alata: Draw Polyline

Meni: Draw Polyline
Komandna linija: pline (pl) ()
Dinamiki unos: pline (pl) ().
Ribon: Home Polyline.
Algoritam: konstruisanje polilinijskog objekta

Primer: Korienjem polilinije kreirati sledei 2D objekat (sl. 7.29). Metoda polilinije
primenjena je u ovom sluaju kombinovanim postupcima sa: apsolutnim, relativnim i polarnim
koordinatama.
Poglavlje 7
31-7
__________________________________________________________________________________________________________
Aktivirati komandu Pline.

Upisati prve take 50,60, a zatim potvrditi Enter-om.
Promeniti debljinu polilinije izborom w (Width) i pritisnuti Enter.
Startna debljina neka bude Width= 1 (mm).
Krajnja debljina je ista kao i poetna. Odabir potvrditi Enter-om.
Sl. 7.29 Objekat formiran polilinijskim metodama crtanja (K20_2.dwg)
2. Formiranje i zatvaranje polilinijskog objekta.
Sukcesivno upisati naredne take i rastojanja prema sl. 7.29.

Zatvoriti poliliniju poslednjim segmentom sa C (Close) i potvrditi Enter-om.
Iz liste sa lejerima Layers ukljuiti lejer kotne.
Algoritam komandne linije: formiranje polilinije

Command: _pline
(aktiviranje komande polyline)
Specify start point: 50,60 ()
(startna koordinata)
Current line-width is 0.0000
(tekua debljina polilinije)
Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: w ()
(opcija debljine)
Specify starting width <0.0000>: 1 ()
(podeavanje startne debljina)
Specify ending width <1.0000>: ()
(podeavanje krajnje debljina)
Specify next point or [Arc/Halfwidth/Length/Undo/Width]: @30<0
()
Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: @25<90
()
Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: @65,0
()
()
()
32-7
Poglavlje 7
__________________________________________________________________________________________________________

()
Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: @-30,0
()
()
()
Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: 50,130
()
Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/
Undo/Width]: C ()
(zatvaranje polilinijskog objekta)
Command:
(Esc).
Konstrukcija linearnih polilinija sa razliitom irinom

Primer: Izvriti konstruisanje Injektora, korienjem polilinijskih objekata.
Aktivirati komandu Polyline.

Upisati koordinate prve take 70,95 i potvrditi Enter-om.
Promeniti debljinu polilinije izborom w (Width), a zatim pritisnuti Enter.
Startna debljina neka bude Width= 70.
Sl. 7.30 Zavreni polilinijski objekat razliitih debljina preseka (K22_1.dwg)
2. Formiranje i zatvaranje polilinijskog objekta.
Sukcesivno formirati poliliniju sa razliitim rastojanjima i debljinom, prema sl. 7.30,

odnosno algoritma komandne linije.
Algoritam komandne linije: formiranje polilinijskog objekta

Command: _pline
Specify start point: 70,95
()
Poglavlje 7
33-7
__________________________________________________________________________________________________________
Current line-width is 0.0000

Specify next point or [Arc/Halfwidth/Length/Undo/Width]: w
Specify starting width <0.0000>: 70
Specify ending width <70.0000>:
Specify next point or [Arc/Halfwidth/Length/Undo/Width]: @100,0
Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]: w
Specify starting width <70.0000>:
Specify ending width <70.0000>: 20
Specify starting width <20.0000>: 45
Specify ending width <45.0000>: 0
Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/Undo/Width]:
Command: *Cancel*.
()
()
()
()
()
()
()
()
()
()
()
()
()
()
()
()
()
()
()
()
(Esc)
Konstruisanje polilinijskog pravougaonika

Pravougaonici i kvadrati konstruiu se korienjem komande Rectangle. Pravougaonik se tretira
kao zatvorena polilinija. U tom smislu i ovaj polilinijski entitet moe se modifikovati
komandama Fillet, Chamfer, Width i sl. Time se postie brzina konstruisanja, jer se ove operacije
izvode generalno na svim mestima kada se to zahteva. Aktiviranje komande za kreiranje
pravougaonika mogue je izvesti na sledee naine:
Opcione komande Rectangle
Paleta alata: Draw Rectangle

Meni: Draw Rectangle
Ribon: Home Rectangle.
Komandna linija: rectangle (rec) ().

Dinamiki unos: rectangle (rec) ().
Algoritam: konstrukcija pravougaonika

Primer: Kreirati pravougaonik sa podebljanom konturom width = 0,8 mm i svim zaobljenim
temenima radijusa R =11,5 mm.
1. Formirati novi crte korienjem polaznog fajla S23.dwg.
34-7
Poglavlje 7
__________________________________________________________________________________________________________
Aktivirati komandu Rectangle.

Opcijom w (Width) podesiti debljinu konture =0,8 mm.
Podesiti radijuse na temenima opcijom Fillet na vrednost =11.5 mm i potvrditi Enter-om.
2. Kreiranje pravougaonika.
Odrediti prvi levi (50,50) i gornji desni (150,110) ugao pravougaonika. Isto reenje dobija
se upotrebom relativnih koordinata @100,60 da bi se zadala taka dijagonalnog ugla.
Iz liste lejera Layers ukljuiti lejer kotne.
Sl. 7.31 Polilinijski pravougaonik (K23.dwg)
Algoritam komandne linije: kreiranje pravougaonika

Command: _rectang
(aktiviranje komande Rectangle)
Specify first corner point or [Chamfer/Elevation/Fillet/Thickness/Width]: w
()
Specify line width for rectangles <0.0000>: 0.8
()
Specify first corner point or [Chamfer/Elevation/Fillet/Thickness/Width]: f
()
Specify fillet radius for rectangles <0.0000>: 11.5
()
Specify first corner point or [Chamfer/Elevation/Fillet/Thickness/Width]: 50,50
()
Specify other corner point or [Area/Dimensions/Rotation]: @100,60
()
Command: *Cancel*
(Esc).
Primer: Konstrukcije pravougaonika sa razliitim parametrima date su na sl. 7.32.

a) Multilinijski pravougaonik.
b) Obian pravougaonik.
c) Pravougaonik sa oborenom i zaobljenom ivicom.
d) Pravougaonik sa svim zaobljenim ivicama.
e) Pravougaonik sa svim oborenim ivicama.
f) Pravougaonik sa podebljanom konturom.
Poglavlje 7
35-7
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 7.32 Varijacije pravougaonika (K22_2.dwg)
Formiranje poligona
Komanda Polygon omoguuje da se konstruiu zatvoreni mnogouglovi koji imaju najmanje tri, a
najvie 1024 strana jednake duine (entitet pod f)). Poligon je jedinstveni objekat predstavljen
polilinijom. Moe se rastaviti na segmente, ili mu se izvriti promena debljine pomou komande
Pedit.
a) trougao,
b) etvorougao,
c) petougao,
d) estougao,
e) sedmougao,
f) 1024-ugao.
Sl. 7.33 Poligoni kao mnogougaonici (K23_2.dwg)
Primer: Kreiranje poligona izvodi se na jedan od sledeih naina:
Upisivanjem poligona (puna linija) u zamiljenu krunicu (isprekidana linija).

Opisivanjem poligona oko zamiljene krunice.
Zadavanjem koordinata take jednog od uglova.
36-7
Poglavlje 7
__________________________________________________________________________________________________________
Opcione komande Polygon
Paleta alata: Draw Polygon

Meni: Draw Polygon
Ribon: Home Polygon
Komandna linija: Polygon (pol) ()

Dinamiki unos: Polygon (pol) ().
Sl. 7.34 Poligon upisan u krunicu a), i opisan oko krunice b) (K23_3.dwg)
Algoritam: konstrukcija etvorostranog poligona

Primer: Konstruisati pravilni etvorostrani poligon (kvadrat) postupcima upisa poligona u
(zamiljenu) krunicu, gde je rastojanje izmeu centra poligona i svakog vrha poznato.
Aktivirati komandu Polygon.

U komandnu liniju upisati 4, a zatim pritisnuti Enter da bi se potvrdio uneti broj strana.
Odrediti sredite poligona 160,130 i pritisnuti Enter.
Sl. 7.35 Formiranje upisanog kvadrata dijagonale 120 mm (K23_4.dwg)
Poglavlje 7
37-7
__________________________________________________________________________________________________________
U komandnu liniju upisati i (Inscribed in circle), zatim izvriti Enter, da bi se poligon

upisao u zamiljenu krunicu.
Upisati 60, zatim pritisnuti Enter da bi se definisao radijus.
2. Predstavljanje gabarita poligonskog objekta.
Iz liste lejera Layers ukljuiti lejer kote i kruznica.

Snimiti crte u fajlu K23_4.dwg (sl. 7.35).
Algoritam komandne linije: konstrukcija etvorostranog poligona

Command: _polygon
(aktiviranje komande Polygon)
Enter number of sides <6>: 4
()
Specify center of polygon or [Edge]: 160,130
()
Enter an option [Inscribed in circle/Circumscribed about circle] <C>: i
()
Specify radius of circle: 60
()
Command: *Cancel*
(Esc).
Konstrukcija linijskog objekta u Ortho reimu upisom direktnog rastojanja

Metoda konstruisanja unosom direktnog rastojanja (Direction entry), koristi se za formiranje
objekata, preteno vertikalnim i horizontalnim segmentima, jer je u Ortho reimu pointer
ogranien u kretanju (manuelnim putem) samo u tim pravcima. Unosom koordinata prvog
poloaja pointera, odreivanjem smera, povlaenjem mia i upisom rastojanja, odreuje se
pozicija sledee take segmenta. Postupak se izvodi sukcesivno. Ova metoda moe se
kombinovati sa drugim metodama iskljuenjem Ortho reima (mod sa statusne linije ili
funkcijskim tasterom F8) kada je to u fazama rada potrebno.
Algoritam: upisivanje direktnog rastojanja

Primer: Nacrtati objekat komandom Line upisom direktnog rastojanja da bi se dobili linijski
geometrijski oblik prema sl. 7.37.

U statusnoj liniji uspostaviti reim Ortho Mode funkcijskim tasterom F8 (On/Off).
Uneti u komandnu liniju koordinate prve take (60,145).
2. Formiranje linijskog objekta.
Pomeriti nagore i upisati u komandnu liniju vrednost za prvo rastojanje 35.
38-7
Poglavlje 7
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 7.36 Smernice za formiranje objekta metodom direktnog unosa rastojanja (S24.dwg)
Pomeranje pointera, kao i ostali rastojanja, izvriti prema emi na sl. 7.36. Svaki unos
potvrditi Enter-om.
Poslednji linijski segment formirati komplementarno opcijom zatvaranja C (Close).
Komandu Line prekinuti tasterom Enter-om i iskljuiti reim Grid Display.
Sl. 7.37 Linijski objekat formiran na osnovu Ortho reima rada i direktnim unosom duine
pojedinih segmenata (K24.dwg)
Poglavlje 7
39-7
__________________________________________________________________________________________________________
Algoritam komandne linije: kreiranje linijskih segmenata u Ortho reimu rada

Command: _line
Specify first point: 60,145 <Ortho on>
Command: *Cancel*.
()
()
()
()
()
()
()
()
()
()
()
()
()
()
()
()
()
()
()
()
()
(aktiviranje komande Line)

(uneti prvu taku i ukljuiti Ortho Mode)
( pomeriti na gore)
( pomeriti udesno)
( pomeriti na gore)
( pomeriti udesno)
( pomeriti na dole)
( pomeriti ulevo)
( pomeriti na dole)
( pomeriti udesno)
( pomeriti na gore)
( pomeriti udesno)
( pomeriti na dole)
( pomeriti udesno)
( pomeriti na dole)
( pomeriti ulevo)
( pomeriti na gore)
( pomeriti udesno)
( pomeriti na gore)
( pomeriti ulevo)
( pomeriti na dole)
( pomeriti ulevo)
(zatvaranje objekta)
Sl. 7.38 Primena metode Ortho Mode kod definisanja plana rasporeda prostorija poslovnog
objekta (K24_ort.dwg)
40-7
Poglavlje 7
__________________________________________________________________________________________________________
Sloene konstruktivne linije

Mainski delovi najee imaju kompleksan prostorni ili ravanski oblik, te se wihove konture
moraju formirati sloenim linijama. Ima mnogo naina za crtanje krivih linija. Konstruktivni
oblici mainskih delova esto su ocrtani. To su: krunica, dui, lukova, elipsa, sinusoida,
kosinusoida, parabola, hiperbola, evolventa, cikloida, zavojnica i druge krive linije. Ove sloenije
linije, bilo matematiki pravilne analitiki definisane ili proizvoqnog oblika susreemo i kod
trajektorija po kojima se odvijaju procesi u mainskim sistemima. Neke od ovih zakonitosti su
grafiki prikazane u narednim slikama.
Sl. 7.39 Povezivanje dva luka lukom datog poluprenika (Konstrukcije1.dwg)
Sl. 7.40 Povezivanje dva luka lukom datog poluprenika (Konstrukcije1.dwg)

Za konstruisanje sloenih linija potrebno je definisati sredite S krunog luka poluprenika R
kojim se povezuju dve prave kraci ugla, prava i krunica i dve krunice ili dva luka (sl. 2.1 do
2.4). Postupak odreivanja poloaja sredita S objanjen je samim crteima.
Poglavlje 7
41-7
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 7.41 Jednakostranini trougao upisan u krunicu (Konstrukcije2.dwg)
Sl. 7.42 Konstrukcija sinusoide
Sl. 7.43 Konstrukcija evolventa
42-7
Poglavlje 7
__________________________________________________________________________________________________________
Geometrijski kalkulator
Matematika izraunavanja su neophodna pri geometrijskom modeliranju, naroito kod
definisanja koordinata taaka, bez obzira {to program sadri mnogobrojne alate Osnap-a kojima
se zamenjuju klasini prorauni koordinata. AutoCAD u tom pogledu poseduje znaajan
matematiki potencijal. Primena komandi (T-5) koje se unose u komandnu liniju mogu biti
korisne kao kalkulatori kojima se vre odreene skalarne ili vektorske operacije.
Upotreba metoda Osnap sa kalkulatorom
Primer: Proraunati koordinate take D, koja se nalazi na sredini zamiljene dui AB. Taka
A je centar luka, a B krajnja taka dui BC (sl. 7.44). Pri proraunu koristiti metode nianjenja
Snap to endpoint (end) i Snap to center (cen).
Otvoriti fajl Proracun.dwg iz foldera Nacrtna geometrija.

Dalji proraun vriti na osnovu sledeeg algoritma komandne linije.
Command: cal ()
>> Expression: (CEN+END)/2
>> Select entity for CEN snap:
>> Select entity for END snap:
(180.0 156.667 0.0)
(izvrna komanda za proraun)

(formula za proraun sredine zamiljene dui)
(selekcija luka u bilo kojoj taki)
(selekcija dui blizu take A)
(proraunate koordinate take D)
a)
180
D 156,667
0
b)
Sl. 7.44 Rezultati prorauna sredinje take D a), reenje u vektorskom obliku b)
Pri radu sa kalkulatorom postoje odreena pravila kod unosa podataka i formiranja izraza, a ona
se mogu sagledati u sledeim takama.
Koordinate se upisuju izmeu uglastih zagrada.

Insertovani ili grupisani izrazi upisuju se u zagradi.
Operatori se nalaze izmeu vrednosti, kao u matematikim jednainama.
Objektno orijentisani niani se mogu koristiti umesto vrednosti koordinata.
Poglavlje 7
43-7
__________________________________________________________________________________________________________
Funkcije geometrijskog kalkulatora
Primer: Skalarni i vektorski prorauni, na numerikim osnovama, izvode se na osnovu

sledeih sintaksi operacija i operanata, odnosno odgovarajuih funkcija.
T-7.2
Operator/
funkcije
Matematike operacije
Primer
()
Grupisanje
(15+2)*2=34
Sabiranje
14+3.6=17.6
Oduzimanje
100-54=46
Mnoenje
3*6.3=18.9
Deljenje
10.3/3=3.4333
Skalarni proizvod dva vektora (za realne brojeve

Re) [a,b,c]*[x,y,z]=ax+by+cz
[2,4]*[3,1.5]=12
+, -
Sabiranje (oduzimanje) vektora
Proizvod realnog broja i vektora
&
[a,b,c]+[x,y,z]=[a+x+b+y+c+z]
a*[x,y,z]=[a*x,a*y,a*z]
Vektorski proizvod vektora

[a,b,c]&[x,y,z]=[(b*z)-(c*y),(c*x)-(a*z),(a*y)-(b*x)]
[2,5,3]-[5,5,7]=(-3 0 -4)
7*[2,3,1]=(14 21 7)
[2,4,1]&[3,1.5,6]=(22.5 -9 -9)
Eksponent broja (stepenovanje)
8.7^2.4=179.823
sin
Sinus ugla
sin(45)=0.707107
cos
Kosinus ugla
cos(60)=0.5
tang
Tangens ugla
tang(45)=1
asin
Arkus sinus ugla
acos
Arkus kosinus ugla
acos(0.707107)=45
atan
Arkus tangens ugla
atan(0.6177)=31.7036
ln
Prirodni logaritam
ln(7)=1.94591
log
Logaritam sa osnovom 10
log(3)=0.477121
exp
Prirodni eksponent
exp(1)=2.71828
Eksponent sa osnovom 10
exp10(4)=10000
exp10
sqr
Kvadrat broja
abs
Apsolutna vrednost broja
asin(0.7071)=44.9995
sqr(7)=49
abs(-56)=56
44-7
Poglavlje 7
__________________________________________________________________________________________________________
round
Zaokruivanje na najblii ceo broj
round(7.5)=8
trunc
Izostavljanje decimalnog dela Re broja
trunc(7.5)=7
r2d
Prevod radijana u stepene
r2d(1.5708)=90.0002
d2r
Prevod stepena u radijane
d2r(90)=1.5708
pi
Konstanta
pi=3.14159
vec
Vektor izmeu dve take
vec1
Jedinini vektor izmeu dve take
vec([2,3],[4,5])=(2 2 0)
vec1([2,3],[4,5])=
(0.707107 0.707107 0)
Primer1
[2<45<60]+[3<75<3]-[34.5,12,0.56]=(-33.0175 -8.39909 1.32906)
Primer2
(10.5^3)+PI+sin(45)+atan(2)=1224.91
Primer3
0.4*([2,4,1]&[3,1.5,6])=(234.0 -93.6 -93.6)
Primer4
exp(3)+round(7.5)-log(1.5)+ trunc(3.6)-(12^2)-sqr(2)=-117.091

1. Konstrukcione linije za 2D konstruisanje objekata.
2. Opcione komande Xline i Ray.
3. Crtanje pomou konstrukcionih linija.
4. Formiranje horizontalnih i vertikalnih pomonih linija.
5. Metode crtanja krunice Circle.
6. Metode crtanja lukova i lunih segmenata Arc.
7. Konstruisanje polilinijskog lunog objekta.
8. Konstrukcija polilinijskog objekta metodom Polyline.
9. Konstruisanje popunjenih prstenova Donut.
10. Konstruisanje elipse i eliptinog luka Arc.
11. Elipsa sa krajnjim takama ose i rastojanja druge poluose.
12. Elipsa sa rastojanjima velike i male poluose.
13. Konstruisanje glatkih krivih Spline.
14. Primena metode splajna u konstruisanju zaptivka.
15. Funkcija take u crtanju komandom Point.
16. Opcione komande Measure i Divide.
17. Opcione komande Multiline i Medit.
18. Crtanje polilinijskim metodama.
19. Konstruisanje polilinijskog pravougaonika.
20. Konstrukcija etvorostranog poligona.
21. Konstrukcija linijskog objekta u Ortho reimu upisom direktnog rastojanja.
22. Sloene konstruktivne linije.
23. Funkcije geometrijskog kalkulatora.
Poglavlje 7
45-7
__________________________________________________________________________________________________________
Referentni pojmovnik: pomone metode crtanja

Draw toolbar Paleta alata za crtanje.
Komande na paleti alata za crtanje su sledee:
Line - linija-du,
Construction Line -konstrukciona (pomona)
prava,
Ray - poluprava,
Multiline - multilinija,
Polyline - polilinija,
Rectangle - pravougaonik,
Polygon - poligon,
Arc - luk,
Circle - krunica,
Spline splajn ili tzv. glatka kriva,
Ellipse - elipsa,
Ellipse Arc - eliptini luk,
Insert Block - umetanje bloka,
External Reference - spoljna referenca,
Image - slika,
Import - import fajla,
OLE Object - objekat,
Make Block - formiranje bloka,
Point - taka,
Hatch - rafura,
Region region
Multiline text - vielinijski tekst,
Modify toolbar Paleta alata za izmenu i
modifikaciju (editovanje) crtea modela.
Komande na paleti alata za modifikovanje su
sledee:
Erase - brisanje,
Copy Object kopiranje objekta,
Mirror - simetrino 2D kopiranje,
Offset paralelno (ofset) kopiranje,
Array - kopiranje po redosledu,
Move - pomeranje, Rotate - rotiranje,
Scale - skaliranje-(razmera),
Stretch - dilatacija (rastezanje),
Lengthen - produavanje,
Trim - skraivanje,
Extend produavanje (krive) do objekta,
Break at Point - prekid krive u jednoj taki,
Break -prekid (krive) u dve take,
Chamfer - obaranje ivice,
Fillet - zaobljavanje ivice,
Explode - rastavljanje na entitete.
AutoCAD Help Omoguavaju pristup sadraju
AutoCAD-ove pomoi (Help Contents), indeksu
(Index) i programu za pretraivanje Find.
Whats New ta je novo? Kratak pregled novih

mogunosti i veze sa opisima tih pojmova.
Learning Assistance Pomo pri uenju. Nalazi
se na posebnom CD-u sa fajlovima za
multimedijalni postupak uenja AutoCAD-a.
Support Assistance Tehnika podrka.
Obezbeuje tehniku podrku u obliku pitanjaodgovor.
Construction lines Pomone (konstrukcione)
prave. Ove linije ne utiu na veliinu crtea i
nemaju uticaja na komande kao to su Zoom All i
Zoom Extents, jer su prostorno neograniene u
oba smera postavljenog pravca.
Ray Poluprava. Takoe predstavlja pomonu
liniju sa utvrenim poetkom i neogranienim
zavretkom.
Hor Horizontala. Konstruie horizontalnu
pomonu liniju kroz odreenu taku.
Ver Vertikala. Konstruie vertikalnu pomonu
liniju kroz odreenu taku.
Ang Ugao. Konstruie pomonu liniju pod
odreenim uglom kroz odreenu taku.
Bisec Bisekcija. Konstruie pomonu liniju
prepolovljavanjem odreenog ugla.
Offset Ofset. Konstruie pomonu liniju
paralelnu nekoj postojeoj liniji.
NURBS-Non-Uniform Rational B/Spline
Neuniformna racionalna B-splajn kriva.
Matematika definicija za poseban tip glatke
krive.
Control Point Kontrolna taka NURBS krive.
Kriva je definisana skupom kontrolnih taaka i
njihovih mera. Kriva prolazi kroz poetnu i
zavrnu kontrolnu taku, a voena je srednjim
kontrolnim takama.
Weith Mera. Odreuje koliko je jako kriva
povuena ka odreenoj kontrolnoj taki. Svaka
kontrolna taka ima drugaiju zadatu meru.
Tangency Tangentnost. Odreuje usmerenost
krive na poetnoj i u krajnjoj taki.
Order Redosled. Odreuje broj kontrolnih
taaka u redosledu. Vie kontrolnih taaka daje
precizniju kontrolu rasprostiranja krive.
Polyline Komanda za polilinijsko crtanja.
Close Zatvaranje objekta.
Halfwidth Poludebljina konture.
Length Duina entiteta, objekta.
Undo Vraanje (opoziv) na prethodno stanje u
izdavanju komandi.
46-7
Poglavlje 7
__________________________________________________________________________________________________________
Rectangle Komanda za crtanje pravougaonika.

Chamfer Vrednost oborene ivice.
Elevation Vrednost podizanje projekcije iznad
ravni UCS.
Fillet Vrednost zaobljavanja ivice na osnovu
poluprenika zaobljenja.
Thickness Debljina (visina) objekta.
Width Debljina konture.
Polygon Komanda za konstruisanje poligona.
Inscribed in circle Opcija upisivanja poligona u
krunicu.
Circumscribed about circle Opcija upisivanja

krunice u poligon.
Direction entry Direktan unos vrednosti
rastojanja.
Explode Pretvara poliliniju u pojedinane
linijske segmente.
Pedit Slui za menjanje svojstava polilinije,
odnosno editovanje polilinije.
Poglavlje 8
1-8
__________________________________________________________________________________________________________
2-8
Pozicije objekta u 2D crtanju
Poglavlje 8
__________________________________________________________________________________________________________
Pozicije 2D objekta na osnovu koordinatnog sistema

ekartov koordinatni sistem koristi tri meusobno upravne ose koje su oznaene sa X, Y i
Z. One su i uzete za orijentaciju rada u AutoCAD okruenju; slino kao i kod runog
naina konstruisanja. Parametri crtea objekata obino se definiu prema tzv. korisnikom
koordinatnom sistemu ili UCS. Kod dvodimenzionalnog crtanja dovoljno je, na relativan ili
apsolutni nain, na poetku definisati prve dve koordinate take. Za lake crtanje i
dimenzionisanje nagnutih objekata, programski se podrazumeva da je trea koordinata jednaka 0.
Sa koordinatnim sistemom moe se manipulisati u smislu njegovog rotiranja, premetanja,
translacije i sl. Pozitivne koordinate su definisane iznad, i desno od koordinatnog poetka, dok su
negativne vrednosti locirane levo, i ispod koordinatnog poetka. Za rad u ravni ili prostoru postoji
vei broj koordinatnih simbola; svaki prema svojoj nameni, ali se u konstruisanju moe raditi
samo sa jednim od njih.
Primena koordinatnog sistema u konstruisanju
Primer: Na sl. 8.1 prikazuje se poloaj svetskog (globalnog) koordinatnog sistema ije su
koordinate uvek jednake (0,0,0).
Sl. 8.1 Objekat sa kosim presekom i pogledom, konstruisanim u reimu WCS (K34_1.dwg)
Konstruktor moe da postavi ikonicu UCS, a samim tim i koordinatni sistem na razliite naine,
radi lakeg uoavanja orijentacije crtea, to je prikazano na sl. 8.2.
Poglavlje 8
3-8
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 8.2 Pogledi i preseci, formirani pojedinanim podeavanjem reima UCS (K34_2/4.dwg)
Savet: O trodimenzionalnom koordinatnom sistemu i njegovoj funkciji u modeliranju

objekata, videti u poglavlju 16.
Promena izgleda ikone UCS

UCS ikona pokazuje lokaciju i orijentaciju koordinatnog sistema. Ikona moe biti ukljuena
(vidljiva) ili iskljuena. Obino je postavljena na poetnoj taki UCS, u donjem levom uglu radne
povrine. U sluaju da je prikazana ikona sa oznakom W, UCS je tada izjednaena sa WCS-om.
Takoe, ako je prikazana ikona za znakom +, UCS ikona se nalazi na poetnoj taki WCS.
Sl. 8.3 Razni izgledi i poloaji koordinatnog sistema, korieni pri crtanju i modeliranju i pri
pripremi za tampanje crtea
Opcione komande UCS
Paleta alata: UCS ...

Meni: Tools New UCS ...
Komandna linija: ucs ()
Dinamiki unos: ucs ().
Opcione komande Ucsicon
Meni: View Display UCS Icon ...

Komandna linija: ucsicon ()
Dinamiki unos: ucsicon ()
Ribon: View UCS.
4-8
Poglavlje 8
__________________________________________________________________________________________________________
Algoritam: pomeranje i rotiranje UCS

Primer: Postaviti nove vrednosti lokacije UCS, a zatim izvriti njegovu rotaciju.
U statusnoj liniji iskljuiti Grid Display mod.

U listi lejera iskljuiti lejer konstrukcione.
Sl. 8.4 Crte objekta bez vidljivog korisnikog koordinatnog sistema (S34.dwg)
Iz menija View izabrati Display UCS Icon.

Oznaka u polju za potvrdu, opcija On, oznaava da je ikona prikazana (sl. 8.6).
2. Premetanje korisnikog koordinatnog sistema.
Sa UCS palete alata (sl. 8.5) izabrati komandu Origin.

Zadati novu poetnu taku, npr. metodama Osnap-a (npr. Snap to Center).
Ikonu UCS premestiti na novu poetnu taku, tj. u centru elipse 275,235 ().
Koordinate ove take su sada (0,0) (sl. 8.7a).
3. Rotiranje korisnikog koordinatnog sistema.
U komandnoj liniji uneti UCS (), a zatim izabrati opciju N (New) i ().
Na osnovu opcije Z zadati ugao rotacije UCS od 45o ().
Ikona UCS je zarotirana u smeru suprotnom od kazaljke na satu (sl. 8.7b).
Poglavlje 8
5-8
__________________________________________________________________________________________________________
"Svetski" UCS
Prethodni UCS
Objekat UCS
Pocetak UCS
3 tacke UCS
Komanda UCS
UCS na povrsi
Primena UCS
Pogled UCS
Vektor Z ose UCS
Rotacija UCS po X, Y ili Z osi
Sl. 8.5 Paleta alata UCS za manipulaciju korisnikim koordinatnim sistemom
Sl. 8.6 Svetski koordinatni sistem WCS u odnosu na formirani objekat
a)
b)
Sl. 8.7 Translacija UCS u taku 275,235 a), rotacija UCS za ugao od 45o (K34.dwg) b)
6-8
Poglavlje 8
__________________________________________________________________________________________________________
Algoritam komandne linije: premetanje UCS

Command: UCS
(komanda UCS)
Current ucs name: *WORLD*
Specify origin of UCS or [Face/NAmed/OBject/Previous/View/World/X/Y/Z/ZAxis]
<World>: n ()
Specify origin of new UCS or [ZAxis/3point/OBject/Face/View/X/Y/Z] <0,0,0>: 275,235 ()
Command: *Cancel*.
Algoritam komandne linije: rotiranje UCS

Command: UCS
(komanda UCS)
Current ucs name: *NO NAME*
Specify origin of UCS or [Face/NAmed/OBject/Previous/View/World/X/Y/Z/ZAxis]
<World>: n ()
Specify origin of new UCS or [ZAxis/3point/OBject/Face/View/X/Y/Z] <0,0,0>: z ()
Specify rotation angle about Z axis <90>: 45 ()
Command: *Cancel*
Napomena: Izgled ikone koordinatnog sistema moe se podesiti u meniju View, postupcima
View Display UCS Icon Properties... ime se otvara dijalog UCS Icon. Ovde se moe podesiti
izgled ikone (2D ili 3D), koninost strelice, boja, veliina u prostoru modela, odnosno u prostoru
papira i sl.
Sl. 8.8 Izgledi ikone UCS i parametri za njeno podeavanje
Poglavlje 8
7-8
__________________________________________________________________________________________________________
Generisanje informacija o projektovanim objektima na crteu

Mogunost generisanja podataka je poseban kvalitet rada u grafikom modeliranju objekata.
Zahvaljujui programski integrisanoj bazi podataka vezanoj za crte, moe se selektivati i
izdvojiti odreen skup informacija o objektima i, uopte, o grafikom radnom okruenju. Ovi
podaci potrebni su konstruktoru kao izdvojena znanja, kako bi se mogla vriti kontrola, a zatim i
odluka o eventualnim modifikacijama u modeliranju geometrije objekta. Informacije se odnose
na: lejere, tekst, boju, vrstu objekta i vrednosti koordinata na kljunim takama objekta. Zatim, tu
su i vrednosti povrinskih preseka, momenata inercije, mase, zapremine i sl. Pored niza drugih
pokazatelja, nabrojani kvantitativno kvalitativni pokazatelji su bitni da bi se kasnije vrila
inenjerska analiza i sloeniji prorauni na bazi simulacije. U ovom delu mogu se generisati neke
informacije koje se odnose na 2D objekat. U tom smislu, osnovni ciljevi ovog dela su:
Lista svojstava objekta.

Pronalaenje X-Y koordinata poloaja.
Merenje rastojanja izmeu dve take.
Prikazivanje zone objekta.
Prikazivanje informacije o crteu.
Prikazivanje vremena potrebnog za izradu crtea i vremena za unoenje izmena.
Proraunavanje povrine 2D objekta.
Prikazivanje informacija o kreiranim objektima

Za prikazivanje karakteristika nekog objekta moe se koristiti komanda List. Program prikazuje
tip objekta i nekoliko izraunatih karakteristika (T-8.1).
Tip objekta
Linija
Krunica
Luk
Polilinija
Splajn kriva
Taka
T-8.1
Proraunate karakteristike
Duina, ugao, delta X, delta Y, delta Z
Povrina, obim
Duina
Povrina, duina
Povrina (ako je zatvorena), duina
X,Y,Z koordinate
Algoritam: generisanje liste informacija o objektu

Primer: Formirati tekstualni fajl koji sadri podatke o karakteristinim koordinatama Ploa sa
upustom. Ove koordinate mogu biti potrebne za izradu programa za raunarski kontrolisano
lasersko isecanje ploe.
1. Otvoriti fajl S40_1.dwg sa crteom Ploa sa upustom.
Iz menija Format izabrati komandu Units...
8-8
Poglavlje 8
__________________________________________________________________________________________________________
U dijalog boksu Drawing Units, iz opcije Length i liste Type: izabrati Decimal, da bi
prikazivanje decimalnih jedinica bilo dato sa tri cifre. Zatvoriti dijalog sa OK.
2. Premetanje koordinatnog poetka UCS-a u donji levi ugao ploe, tako da se sve koordinate
prikazuju u odnosu na ugao ploe.
Iz menija UCS izabrati Move Origin.

Pritisnuti taster Shift i desni taster mia, zatim izabrati Endpoint za uspostavljanje
preciznog vezivanja taaka sa koordinatnom takom.
Izabrati donji levi ugao ploe.
Snimiti tekui fajl komandom Save kao K40_1.dwg (sl. 8.9).
Sl. 8.9 Objekat Ploa sa upustom sa primenom komande List (K40_1.dwg)
3. Sa palete alata Inquiry aktivirati komandu List. Ova komanda se moe dobiti opciono:
Paleta alata: Inquiry List

Meni: Tools Inquiry List
Komandna linija: list (li) ().

Dinamiki unos: list (li) ().
4. Selektovanjem objekta klikom na bar jednu liniju i potvrdom Enter-om, pojavljuje se prozor
AutoCAD Text Window sa sledeim podacima o objektu (sl. 8.10).
Tip lejera.
Mod rada.
Povrina objekta.
Obim gabaritne povrine objekta.
Koodinate taaka (a, b, ... h).
Centar i radijus polukrunice.
Poetni i krajnji ugao krunog segmenta.
Reim prikaza i sl.
Poglavlje 8
9-8
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 8.10 Podaci o objektu u AutoCAD Text Window dijalogu (K40_1.dwg)
5. Formiranje fajla sa izvetajem.
Iz ovog prozora pomou Edit Copy izvriti kopiranje u clipboard-u.

U komandnoj liniji otkucati Notepad i izvriti Enter.
Nakon otvaranja Notepad-og Untitled fajla, izvriti operaciju Paste kako bi se u okviru
ovog programa za obradu teksta formirao isti sadraj fajla, kao i sadraj AutoCAD Text
Window-a.
Snimiti sadraj tekstualnog fajla kao K40_1.txt u folderu Zapisi.
Sl. 8.11 Zapis podataka u tekstualnom fajlu Notepad-a K40_1.txt
10-8
Poglavlje 8
__________________________________________________________________________________________________________
Merenje poloaja i rastojanja

Geometrijska merenje se odnosi na: poloaj take ili objekta, rastojanje i ugao izmeu dve take,
veliinu nekog objekta i sl. Sve mere se prikazuju u skladu sa aktivnim UCS i u odnosu na zadate
parametre mernih jedinica i uglova. Za ova merenja primenjuju se komande za lociranje take i
utvrivanje rastojanja, gde su na raspolaganju sledee komande:
Opcione komande ID
Opcione komande Dist
Paleta alata: Inquiry Locate Point

Meni: Tools Inquiry ID Point
Komandna linija: id ()
Dinamiki unos: id ()
Paleta alata: Inquiry Distance

Meni: Tools Inquiry Distance
Komandna linija: dist (di) ().
Dinamiki unos: dist (di) ().
Algoritam: merenje poloaja i rastojanja na objektu

Primer: Objekat je metalna Ploa za regulaciju sa dva otvora (sl. 8.12). Za njeno pakovanje
potrebni su sledei podaci: XY poloaj donjeg desnog otvora, rastojanje izmeu centara dva
otvora i pravougaona veliina (gabariti) ploe. U tom sluaju je potrebno izmeriti ove duine.
Pritisnuti desnim tasterom mia na neku paletu alata, a zatim izabrati Inquiry da bi se
prikazala istoimena paleta alata.
Odrediti podatak o poloaju centra gornjeg otvora.
Sl. 8.12 Jedna projekcija objekta Ploe za regulaciju (K42.dwg)
Sa palete alata Inquiry izabrati Locate Point.
Poglavlje 8
11-8
__________________________________________________________________________________________________________
Pritisnuti taster Shift, i istovremeno pritisnuti desni taster mia, zatim iz pomonog menija
izabrati nian Center, da bi se izvrilo precizno vezivanje za centar objekta.
Premestiti pointer blizu centra otvora 40 kruga i pritisnuti taster mia kada se pojavi
marker za centar.
Pri tome se u komandnoj liniji prikazuju sledee koordinate centra:
Command: '_id Specify point: _cen of X = 190.00 Y = 195.00 Z = 0.00.
2. Generisanje informacija o rastojanju izmeu dva otvora.
Sa statusne linije ukljuiti opciju Dynamic Input i Snap to Intersection.

Sa palete Inquiry izabrati komandu Distance.
Osnap metodom Center precizno markirati klikom mia centar gornjeg kruga. Ponovo
aktivirati Snap to Center.
Premestiti pointer blizu centra donjeg otvora i kliknuti levim tasterom mia kada se pojavi
marker za centar.
Sl. 8.13 Objekat sa kotiranim

odstojanjem centara krugova (K42.dwg)
Nakon toga prikazuju se sledee proraunate vrednosti rastojanja i uglova:
Command: '_dist Specify first point: _cen of Specify second point: _cen of
Distance = 134.3503, Angle in XY Plane = 315, Angle from XY Plane = 0
Delta X = 95.0000, Delta Y = -95.0000, Delta Z = 0.0000.
3. Za izraunavanje horizontalnog gabarita objekta, zadati parametre za precizno vezivanje

taaka sa objektom.
U dijalog boksu Drafting Settings u tabu Object Snap, izabrati metode: Quadrant,
Endpoint, Center i kao i reime: Object Snap On (F3) i Object Snap Tracking On
(F11).
Potvrditi selekciju ek. tasterom OK. Iskljuiti lejer kote_2.
12-8
Poglavlje 8
__________________________________________________________________________________________________________
4. Sa palete alata Inquiry izabrati metodu Distance.
Preuzeti kvadrant luka sa leve strane objekta, bez pritiska na taster (sl. 8.14).
Pomeriti pointer do desnog donjeg ugla sve do njegovog povezivanja.
Sl. 8.14 Operacija povezivanja lune

kvadrantne take
Pomeriti vertikalno pointer na gore sve do pojave horizontalne i vertikalne tranice

(sl. 8.15).
Potvrditi pronalaenje desne gabaritne take sa desne strane klikom levim tasterom mia.
Pomeriti pointer do leve gabaritne take, tj. kvadrantne take luka.
Sl. 8.15 Trasiranje i povezivanje linija tragova
Potvrditi vezivanje levim klikom mia.

Protumaiti rezultate prorauna koji se automatski saoptavaju u komandnoj liniji (ili u
prozoru koji se otvara putem funkcijskog tastera F2), kao:
Command: '_dist Specify first point: Specify second point or [Multiple points]:
Distance = 230.0000, Angle in XY Plane = 180, Angle from XY Plane = 0
Delta X = -230.0000, Delta Y = 0.0000, Delta Z = 0.0000.
Iskljuiti fajl K42.dwg bez sauvanih izmena.
Poglavlje 8
13-8
__________________________________________________________________________________________________________
Merenje povrina 2D objekata

Programski se mogu meriti povrine definisane nizom taaka, krunicom, lukom, splajn krivom,
poligonom, elipsom, polilinijom i kombinovanom povrinom koja sadri izvestan broj pozitivnih
i negativnih povrina (npr. rupa i otvora). Kod primene postupaka merenja, poeljno je koristiti
aktivno povezivanje taaka za objekat. Pored toga, pojednostavljenje izraunavanja povrine
sastoji se u konstruisanju kontura povrina korienjem polilinija ili regiona.
Opcione komande Area
Paleta alata: Inquiry Area

Meni: Tools Inquiry Area
Komandna linija: area (aa) ().
Dinamiki unos: area (aa) ().
Algoritam: merenje povrina sa otvorima

Primer: U ovom primeru objekat je metalna ploa sa dva otvora. Potrebno je izraunati
povrinu merenjem povrine ograniene spoljnom polilinijom, a zatim oduzeti povrinu krunog i
kvadratnog otvora (sl. 8.16).
1. Otvoriti fajl K43.dwg iz foldera Kraj_2D.
Sa palete alata Inquiry izabrati ikonicu Area.

U komandnu liniju upisati A i pritisnuti Enter da bi se aktivirao reim rada Add.
U komandnu liniju upisati O i pritisnuti Enter da bi se aktivirao reim rada Select objects.
Sl. 8.16 Objekat Naleua ploa (K43.dwg)
14-8
Poglavlje 8
__________________________________________________________________________________________________________
2. Selektovati miem jednu liniju polilinijskog pravougaonika. AutoCAD prikazuje povrinu

ogranienu polilinijama, ukupnu (totalnu) povrinu i obim.
Potvrditi Enter-om da bi se izabrala jedna od opcija [Object/Subtract area/eXit]:

Upisati S i pritisnuti Enter da bi se aktivirao reim rada Substract.
Aktivirati O da bi se uspostavio reim biranja objekata.
Izabrati krug. Program prikazuje povrinu (i obim) kruga i novu - smanjenu vrednost
povrine.
Nastaviti sa oduzimanjem potrebnih povrina, ponavljanjem prethodno opisanih
postupaka. Izabrati kvadrat da bi se oduzela i njegova povrina. Ovim postupcima se
utvruje stvarna povrina ploe.
Pritisnuti Enter da bi se napustio reim rada Substract, a zatim ponovo pritisnuti Enter da
bi se zavrio rad sa komandom Area.
Iskljuiti fajl K43.dwg bez sauvanih izmena. Rezultati se dobijaju putem sledeih
algoritama.
Algoritam komandne linije: izraunavanje povrine 2D objekta

Command: _MEASUREGEOM
Enter an option [Distance/Radius/Angle/ARea/Volume]
<Distance>: _area
(komanda za kvantifikaciju povrine)
Specify first corner point or [Object/Add area/Subtract area/eXit]
<Object>: a ()
(metod dodavanja)
Specify first corner point or [Object/Subtract area/eXit]: o ()
(metod objekta)
(ADD mode) Select objects:
(selektovati pravougaonik)
Area = 39000.0000, Perimeter = 820.0000
Total area = 39000.0000
(ukupna povrina)
(ADD mode) Select objects: ()
Specify first corner point or [Object/Subtract area/eXit]: s () (oduzimanje selektovane povrine)
Specify first corner point or [Object/Add area/eXit]: o ()
(SUBTRACT mode) Select objects:
(selektovati krunicu)
Area = 2827.4334, Circumference = 188.4956
Total area = 36172.5666
(povr pravoug. minus povr kruga)
(SUBTRACT mode) Select objects:
(selektovati kvadrat)
Area = 2500.0000, Perimeter = 200.0000
Total area = 33672.5666
(ukupna preostala povrina)
(SUBTRACT mode) Select objects: ()
Specify first corner point or [Object/Add area/Subtract area/eXit]
<Object>:]: ()
(Esc prekid tekue komande).
Generisanje informacija o statusu tehnikog dokumenta

Informacije o tehnikom dokumentu statusu crtea, koje se mogu generisati, su sledee: zbirni
podaci o crteu (u koje spadaju: naslov, predmet i autor); opte informacije o crteu (kao to su:
naziv crtea, njegovo mesto i veliina); statistiki podaci o crteu (kao to su: datum izrade i
ukupno vreme utroeno na izradu). Zatim, tu se nalaze podaci o raznim reimima u kojima se
projektovalo i njihovim parametrima, kao i slobodna fizika memorija u prostoru diska.
Poglavlje 8
15-8
__________________________________________________________________________________________________________
Opcione komande Status
Meni: Tools Inquiry Status

Komandna linija: status ().
Dinamiki unos: status ().
Algoritam: status crtea objekta

Aktivirati komandu Status. U okviru sa tekstom prikazuju se sledei podaci (sl. 8.17).
Sl. 8.17 Prozor sa prikazom statusa crtea (K43.dwg)
Odabrane podatke selektovati iz AutoCAD Text Window prozora.

Sadraj importovati sa Copy i Paste u tekstualni fajl posredstvom tekst procesora i
komande notepad.
Snimiti podatke u tekst fajlu K43.txt.
Algoritam: prikazivanje i upisivanje karakteristike crtea

Primer: Generisati zbirne informacije o projektu Naleua ploa prema sl. 8.16.
2. Ponovo otvoriti fajl K43.dwg.
16-8
Poglavlje 8
__________________________________________________________________________________________________________
Iz menija File izabrati Drawing Properties... da bi se otvorio dijalog boks K43.dwg

Properties.
Otvoriti tab Summary.
Upisati podatke o crteu u odgovarajua edit polja, kao u dijalogu na sl. 8.18.
3. Otvoriti tab Statistics za prikazivanje informacija o vremenu u koje spadaju:
Datum i vreme izrade crtea.

Datum i vreme revizije crtea.
Ukupno vreme izrade crtea.
4. Pritisnuti ek. taster OK da bi se zatvorio dijalog boks i izvrilo auriranje fajla putem
komande Save.
Sl. 8.18 Dijalog boks K43.dwg Properties sa sumarnim podacima o tekuem projektu
Prikazivanje osnovne strukture vremena projektovanja

Programski se mogu uvati podaci o strukturi vremena crtanja i modeliranja ukljuujui: datum i
vreme izrade crtea, datum i vreme revizije i ukupno vreme modeliranja objekta. asovnik, koji
kontrolie korisnik, moe biti: ukljuen, iskljuen ili vraen na nulti poloaj. Komande za
prikazivanje ovih parametara su sledee:
Opcione komande Time
Meni: Tools Inquiry Time

Komandna linija: time ()
Dinamiki unos: time ()

Ribon:
Poglavlje 8
17-8
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 8.19. Ortogonalni crte u tri projekcije daje jasnu predstvavu o 3D modelu objekta
(2D_47.dwg)
Sl. 8.20. Ortogonalni crte u dve projekcije daje jasnu predstvavu o 3D modelu objekta
(2D_42.dwg)
18-8
Poglavlje 8
__________________________________________________________________________________________________________

1. Pozicije 2D objekta na osnovu koordinatnog sistema.
2. Promena izgleda ikone UCS.
3. Opcione komande UCS i Ucsicon.
4. Pomeranje i rotiranje UCS.
5. Generisanje informacija o projektovanim objektima na crteu.
6. Prikazivanje informacija o kreiranim objektima.
7. Komande ID i Dist.
8. Merenje poloaja i rastojanja na objektu.
9. Merenje povrina 2D objekata komandom Area.
10. Generisanje informacija o statusu tehnikog dokumenta.
11. Status crtea objekta.
12. Prikazivanje i upisivanje karakteristike crtea.
13. Mogunosti eksporta merenih veliina objekta.
14. Mogunosti dodatnog beleenja podataka o crteu.
15. Prikazivanje osnovne strukture vremena projektovanja komandom Time.
Referentni pojmovnik: pozicije objekata u 2D crtanju

3point Definie se poloaj UCS pomou 3
take i to redom: taka koordinatnog poetka,
taka na pozitivnom kraku X ose i taka na
pozitivnom kraku Y ose.
Del Brie prethodno sauvani poloaj UCS.
Face Opcijom se definie novi poloaj UCS u
odnosu na selektovanu povrinu.
Object Definie UCS na osnovu orijentacije
objekta. Opcija je ograniene primene.
Origin Odreuje se koordinatni poetak
UCS-a.
Prev Vraa UCS na prethodni poloaj.
Restore Uitava sauvani poloaj UCS.
Save Memorie poloaj UCS zbog kasnije
ponovne upotrebe.
UCS Icon Ikona korisnikog koordinatnog
sistema. Ikona na ekranu pokazuje lokaciju i
rotaciju UCS-a.
Ucsicon Kontrolie izgled i poziciju UCS.
User Coordinate System (UCS) Korisniki
koordinatni sistem. Najvie je korien sistem
orijentacije jer predstavlja tekui koordinatni
sistem ija se lokacija po potrebi menja. UCS se
odreuje kako se objekti u ravni, odnosno,

prostoru postavljaju.
View Definie UCS kao paralelan sa trenutnim
prikazom na ekranu.
Word Vraa UCS u svetski koordinatni sistem.
Word Coordinate Systems (WCS) Svetski
ili globalni koordinatni sistem ili referentni
koordinatni sistem na osnovu koga se definiu svi
ostali koordinatni sistemi. WCS je tzv. fiksirani
koordinatni sistem u kom je X osa horizontalna, a
Y osa vertikalna u odnosu na ravan monitora.
WCS se ne moe trajno menjati. Znaajan je za
rad jer se projektanti poetnici esto vraaju na
ovaj koordinatni sistem, da bi na osnovu njega
ponovo krenulo sa daljim radom, odnosno
manipulisalo koordinatnim sistemom.
X/Y/Z Definie se novi poloaj UCS rotacijom
trenutnog poloaja koordinatnog sistema oko
njegove X, Y ili Z ose.
Zaxis Definie se pravac Z ose, zadavanjem
koordinatnog poetka i take na Z osi.
Poglavlje 9
1-9
__________________________________________________________________________________________________________
Ureivanje objekata na crteu
2-9
Poglavlje 9
__________________________________________________________________________________________________________
Modifikovanje objekata na crteu

otreba za promenama i dopunama na objektima je esto prisutna kada je u pitanju
geometrijsko modeliranje. Procenjuje se da se za modifikovanje ve postojeeg objekta
utroi 70% vremena od ukupnog vremena uloenog u njegovo direktno modeliranje. U
tom smislu, razvijen je veliki broj metoda koje korisniku omoguavaju da izvri ak i vee
modifikacije na objektu, bez posledica na postavljeni rok zavretka modeliranja. U ovom
poglavlju prikazane su razliite tehnike za unoenje izmena na 2D objektima u crteima sa
velikim stepenom automatizovanosti primene metode. Ove metode ukljuuju selekciju jednog ili
skupa objekata nad kojima se vri editovanje u koje spada:
Biranje objekata za editovanje.

Editovanje objekata izmetanjem, promenom veliine i modifikovanjem.
Korienje gripova za ureivanje objekata.
Izrada imenovanih skupova selektovanih objekata.
Obrada polilinijskih objekata.
Usklaivanje karakteristika jednog objekta sa karakteristikama drugog.
Korienje opcije Quick Select za biranje objekata na osnovu kriterijuma zadatih za
filtriranje.
Obrada karakteristika korienjem dijaloga Properties.
Selekcija objekata za ureivanje

Proces ureivanja poinje selekcijom jednog, ili ureenog skupa objekata. Opti postupak za
selekciju je otvoren, to znai da se mogu koristiti mnoge raspoloive metode i po redosledu kako
konstruktoru odgovara. Pratei odziv komandne linije korisnik bira redosled, na osnovu
razgranatih algoritama, kojim e putem vriti ureivanje (editovanje). Skupovi objekata se mogu
ureivati pre ili posle aktiviranja komande Edit.
Selekcija metodom Noun / Verb

Kada je ova metoda aktivna (selektovana u Selection Modes u dijalog boksu Options u tabu
Selection) skupovi izabranih objekata mogu se formirati pre ili posle aktiviranja neke komande za
obradu, modifikaciju i sl. Za prikazivanje ovih opcija aktivirati fajl K46.dwg. U cilju
operacionalizacije metode Noun/verb selection:
Pritisnuti desni taster mia na povrinu za crtanje, a zatim izabrati Options...

Otvoriti tab Selection, a zatim u polju Selection Modes selektovati Noun/verb
selection.
Iskljuiti opciju Enable grips (u polju Grips), taba Selection dijaloga Options.
Izbor, kao na sl. 9.1, potvrditi ek. tasterom Apply ili OK.
Poglavlje 9
3-9
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 9.1 Dijalog boks Options sa tabom Selection i operacionalizovanim modovima Selection
(bez Grips reima sa desne strane)
Metode za selekciju objekata
Primer: Najei nain za selekciju objekata je obuhvatanje objekata prozorom za biranje.

Iako postoje dva naina da se ovakva selekcija izvri, veoma je vaan redosled otvaranja prozora.
Tako susreemo:
Primena metode okvir za biranje (Using Window). Pozicionirati taku A (sl. 9.2a), a
zatim, drei pritisnut levi taster mia, mi povui udesno nadole do take B, da bi se formirao
okvir za selekciju. Objekti, koji su u potpunosti (ne delimino) obuhvaeni okvirom
(pravougaonik sa punom konturom), pripadae skupu izabranih objekata (sl. 9.2b). Da bi se
deselektovali entitete, otvoriti iskaui meni i izvriti komandu Deselect All ili sa tastature izvriti
Esc.
Okvir za
selekciju
a)
b)
Sl. 9.2 Efekti primene metode selekcije okvira za biranje (K46.dwg)
Selektovani
objekti
4-9
Poglavlje 9
__________________________________________________________________________________________________________
Primena metode preseni okvir (Crossing Window) - Locirati poetnu taku A (sl. 9.3a), a
zatim mi povui ulevo nagore do take B, da bi se dobio preseni okvir (pravougaonik sa
isprekidanom konturom) kojim se selektuje objekat. Skupu izabranih objekata pridodaju se svi
objekti koji su, u celosti ili delimino, obuhvaeni ovim pravougaonikom (sl. 9.3b). Izvriti Esc.
Preseni okvir
Selektovani
entiteti
a)
b)
Sl. 9.3 Efekti primene metode selekcije presenog okvira (K34.dwg)
Prozori nepravilnog oblika
Primer: Poligon u obliku pravougaonika esto je nedovoljan da selektuje potreban skup

objekata. Naroito je to evidentno kod kompleksnih i gusto fokusiranih objekata na maloj
povrini. U tom smislu postoje i dodatne (specijalne) metode gde se skup izabranih objekata
moe formirati obuhvatanjem putem poligona, proizvoljno kreiranim od strane korisnika.
Metoda poligonalnog okvira (Wpolygon) - Da bi se operacionalizovala ova metoda, dovoljno
je, na zahtev Select (), upisati alias WP i pritisnuti Enter. Objekti koji su u potpunosti
obuhvaeni poligonalnim okvirom (sa proizvoljnim brojem taaka), dodaju se tada skupu
izabranih objekata.
a)
pikboks
b)
Wpolygon
Sl. 9.4 Efekti primene metode selekcije poligonalnim okvirom
Selektovani
objekti
Poglavlje 9
5-9
__________________________________________________________________________________________________________
Algoritam komandne linije: selekcija objekata metodom wp

(uneti komandu selektovanja)
(sintaksa izabrane metode)
(uneti koordinate take A)
(uneti koordinate take B)
(uneti koordinate take C)
(uneti koordinate take D)
(uneti koordinate take E)
(uneti koordinate take F)
(broj selektovanih ebjekata).
Command: select
Select objects: wp
First polygon point:
Specify endpoint of line or [Undo]:
3 found
Preseni poligonalni okvir - Ovaj okvir sa isprekidanim konturama se koristi da bi se skupu

izabranih objekata dodali svi objekti koji su potpuno ili delimino obuhvaeni ovim okvirom. Za
operacionalizaciju uneti komandu Select (), a zatim, na zahtev Select objects: (ili samo s i )
upisati CP (Cpoligon).
a)
Selektovani
entiteti
Sl. 9.5 Efekti primene metode selekcije presenim poligonalnim okvirom
Algoritam komandne linije: selekcija objekata metodom cp

Command: select
Select objects: cp
First polygon point:
8 found
(uneti komandu selektovanja)

(alias sintaksa izabrane metode)
(broj selektovanih objekata) (Esc).
b)
6-9
Poglavlje 9
__________________________________________________________________________________________________________
Metoda ograivanja
Primer: Ova metoda omoguuje da se definie niz privremenih linijskih segmenata koji se
formalno zovu ogradama (Fence). Skupu izabranih objekata dodaju se svi objekti kroz koje
prolazi ograda. Opcija Fence je esto efikasniji metod selekcije objekata nego to su to
poligonalne metode, naroito kod pridruivanja nesusednih objekata u skupu izabranih objekata.
Opcija Fence moe se koristiti ako se na zahtev za unos Select objects upie skraenica F. Ako
se eli upotrebiti Noun/verb reim, npr. da bi se obrisali selektovani objekti, potrebno je primeniti
sledei skup postupaka:
1. Ponovo otvoriti fajl K46.dwg.
Podesiti iz menija Tools Options... tab Selection Selection modes Noun/verb

selection, iskljuiti Enable grips kao prema sl. 9.1 i zatvoriti dijalog ek. tasterom OK.
Sa palete Modify aktivirati komandu Erase.
U komandnu liniju upisati F (Fence), a zatim pritisnuti taster Enter.
Izabrati take: A, B, C, D, E, F, A za definisanje pravih linija, a zatim pritisnuti desni
taster mia na povrinu za crtanje i potvrditi Enter-om. Pet objekata e biti izbrisano.
2. Ukljuiti mod LWT sa statusne linije i snimiti crte kao fajl K46_1.dwg.
Selektovani
objekti
a)
b)
c)
Sl. 9.6 Efekti primene metode selekcije i brisanja Fense
Algoritam komandne linije: selekcija objekata metodom Fence

Command: _erase
Select objects: F
Specify first fence point:
Specify next fence point or [Undo]:
Specify next fence point or [undo]:
(komanda brisanja objekata)

(sintaksa primenjene metode selekcije)
(uneti priblino koordinate take A)
Poglavlje 9
7-9
__________________________________________________________________________________________________________
5 found
Select objects: (Esc)
(broj selektovanih i obrisanih objekata)

Selekcija svih objekata
Primer: Svi objekti, bez obzira na boju, lejer, debljinu i sl. mogu se selektovati komandom
select () i na zahtev Select object: izvriti komandu all (sve). Ovaj skup formiraju samo objekti
iz nezamrznutih lejera. Iskljuiti fajl bez sauvanih izmena.
Svi objekti su
selektovani
Sl. 9.7 Efekti primene metode selekcije svih objekata All (K46.dwg)
Algoritam komandne linije: selekcija svih objekata metodom All

Command: select ()
Select objects: all ()
21 found
(izvrna komanda selektovanja)

(sintaksa primenjene metode selekcije)
(broj selektovanih entiteta) (Esc).
Napomena: Pored nabrojanih i primenjenih metoda postoje i druge, koje se ovde nee
koristiti, nego se njihova uloga daje u pojmovnom obliku na CD-u. Previous, Last Object Cycling
i znak pitanja ?.
Algoritam komandne linije: selekcija objekata

Command: select
(komanda za selekciju objekata)
Select objects: ?
(znak za pregled svih metoda selektovanja)
*Invalid selection*
Expects a point or
Window/Last/Crossing/BOX/ALL/Fence/WPolygon/CPolygon/Group/Add/Remove/Multiple
/Previous/Undo/AUto/SIngle/ SUbobject/Object
(opcione komande selekcije objekata)
Select objects:
(izvriti izbor metode upisivanjem aliasa)
8-9
Poglavlje 9
__________________________________________________________________________________________________________
Modifikacija 2D objekata izmetanjem

Formirani objekti mogu se menjati na nekoliko naina. Prvi od njih je da se promena vri u
strukturi objekta, modifikovanjem njegovih karakteristika ili promenom njegove strukture. Druga
promena se odnosi na modifikaciju objekata izmetanjem, gde se originalni objekat strukturalno
ne koriguje, ve se najee: umnoava, premeta, rotira i sl. U ovom delu prezentovae se ova
grupa metoda za 2D modifikovanje, a to su: Copy, Mirror, Offset, Array, Align, Move i Rotate.
Sline, ili iste verzije ovih metoda, susreu se i kod 3D modeliranja.
Opcione komande Copy
Paleta alata: Modify Copy

Meni: Modify Copy
Komandna linija: copy (co) ()
Dinamiki unos: copy (co) ()
Ribon: Home Copy.
Opcione komande Move
Paleta alata: Modify Move

Meni: Modify Move
Komandna linija: move (m) ().
Dinamiki unos: move (m) ().
Algoritam: premetanje i kopiranje objekata

Primer. Nacrtati mali ploasti objekat sa etiri otvora korienjem komandi Move i Copy.
Pritisnuti desni taster mia na povrini za crtanje i izabrati tab Options... , a zatim:.
Otvoriti tab Selection.
U opciji Selection Modes, ukljuiti opcije Noun/verb selection i Implied windowing.
U polju Grips, iskljuiti (Off) Enable grips.
Pritisnuti ek. taster OK.
Sl. 9.8 Sadraj polaznog fajla S49.dwg

2. Sa palete alata Modify izabrati komandu Move, a zatim:
Selektovati kruni objekt i pritisnuti Enter.

Ukljuiti Ortho Mode reim u statusnoj liniji, a zatim izabrati baznu taku u centru kruga.
Povui pointer na dole i u komandnu liniju upisati vrednost 50. Upis potvrditi Enter-om.
Ovim je objekat premeten na poziciju centra 275,95.
Poglavlje 9
9-9
__________________________________________________________________________________________________________
Algoritam komandne linije: premetanje objekta

Command: _move
(komanda premetanja)
Select objects: 1 found
Select objects:
Specify base point or [Displacement] <Displacement>: 275,145 ()
Specify second point or <use first point as displacement>: @50<270 () (Esc).
3. Sa palete alata Modify izabrati komandu Copy.
U komandnu liniju upisati P kako bi se prethodno premeteni objekat selektovao.

Pritisnuti desni taster na povrinu za crtanje i izabrati opciju Multiple.
Izabrati baznu taku kruga; neka to bude centar sa koordinatama 275,95.
Povui pointer ulevo za izmetanje na razdaljinu od 65, a zatim potvrditi Enter-om.
Drugu kopiju otvora formirati unosom vrednosti 130 i ponovo potvrditi Enter-om.
Tasterom Esc prekinuti tekuu komandu.
Algoritam komandne linije: kopiranje objekta

Command: _copy ()
(komanda kopiranja)
Select objects: p
1 found
Select objects:
Current settings: Copy mode = Multiple
Specify base point or [Displacement/mOde] <Displacement>: 275,95 ()
Specify second point or <use first point as displacement>: @65<180 ()
Specify second point or [Exit/Undo] <Exit>: @130<180 ()
Specify second point or [Exit/Undo] <Exit>: () (Esc)
4. Komandom Copy kopirati poslednji objekat za formiranje gornjeg otvora.
Pikovanjem selektovati donji levi otvor.

Odrediti baznu taku u sreditu otvora ije su koordinate 145,95.
Odredinu taku koordinirati relativno u odnosu na prethodnu, instrukcijom @30,55.
Pritisnuti Enter, a zatim Esc da bi se zavrio rad komandom (sl. 9.9).
Sl. 9.9 Dovrene konture objekta
10-9
Poglavlje 9
__________________________________________________________________________________________________________
Algoritam komandne linije kopiranja

Command: _copy
Select objects: 1 found
Select objects:
Current settings: Copy mode = Multiple
Specify base point or [Displacement/mOde] <Displacement>: 145,95 ()
Specify second point or <use first point as displacement>: @30,55 ()
Command: *Cancel*.
5. Vizuelizacija objekta
Ukljuiti lejer kotne i osne.

Sa statusne linije aktivirati opciju Show/Hide Lineweight (vidljivosti debljine linije).
Dobija se crte kao na sl. 9.10.
Snimiti dovreni objekat u fajlu K49.dwg.
Sl. 9.10 Dovren crte objekta (K49.dwg)
Metoda poravnanja objekata

Metoda poravnavanja objekata Align predstavlja korisnu komandu kojom se omoguava
istovremena translacija, rotacija i skaliranje objekta na odreenu lokaciju. Komanda je
jedinstvena i za 2D i za 3D objekte.
Opcione komande Align
Meni: Modify 3D Operations Align

Komandna linija: align (al) ()
Dinamiki unos: align (al) ()

Ribon: Home Modify Align.
Poglavlje 9
11-9
__________________________________________________________________________________________________________
Algoritam: poravnavanje objekata u ravni

Primer: Konstruisati 2D objekat Razvodnik koji se sastoji od dva ve formirana objekta. Pri
tome koristiti mogunosti istovremene translacije, rotacije i skaliranja objekta koji se postavlja na
odgovarajuu poziciju.
1. Otvoriti polazni fajl S29_1.dwg sa definisanim objektima (sl. 9.11).
U statusnoj liniji aktivirati Object Snap mod rada i podesiti jedino nian Intersection.
Ostali modovi Objest Snap mogu biti iskljueni.
Sl. 9.11 Izvorini i odredini objekat (S29_1.dwg)
2. Iz menija izabrati metodu Modify 3D Operation Align.
Presenim prozorom (A - B) selektovati levi objekat - plou sa dve rupe (sl. 9.12) i
pritisnuti Enter.
Sl. 9.12 Selekcija izvorinog objekta
Markirati Intersection-om prvu izvorinu taku na prvom objektu (presena taka 1).
Markirati Intersection-om prvu odredinu taku na drugom objektu (presena taka 2).
12-9
Poglavlje 9
__________________________________________________________________________________________________________
Markirati Intersection-om drugu izvorinu taku na prvom objektu (presena taka 3).
Markirati Intersection-om drugu odredinu taku na drugom objektu (presena taka 4).
Izvriti Enter, jer je trea taka suvina s obzirom da se ovde radi o 2D objektima.
U komandnoj liniji treba izvriti i podeavanje (automatskog) skaliranja izvorinog u
odnosu na odredini objekat. Ovo se radi jednostavnim odgovorom Y (Yes) i Enter.
Objekat je postavljen i skaliran na odredinom objektu, kao na sl. 9.13.
a)
b)
Sl. 9.13 Premetanje i skaliranje izvorinog objekta (K29_1.dwg)
3. Snimanje objekta Razvodnik.
Ukljuiti Show/Hide Lineweight mod sa statusne linije.

Izvriti komandu Zoom Extents i podesiti uveanje.
Otvoriti meni File Save As... i u odgovarajui folder Kraj_2D snimiti crte kao zavrni
fajl K29_1.dwg.
Algoritam komandne linije: poravnanje dvaju objekata

Command: ALIGN
Select objects: Specify opposite corner: 36 found
Select objects: ()
Specify first source point:
Specify first destination point:
Specify second source point:
Specify second destination point:
Specify third source point or <continue>:
Scale objects based on alignment points?
[Yes/No] <N>: y
(aktivirati metodu align)

(selektovati izvorini objekat)
(markiranje prve izvorine take 1)
(markiranje prve odredine take 2)
(markiranje druge izvorine take 3)
(markiranje druge odredine take 4)
(izvriti Enter)
()
Poglavlje 9
13-9
__________________________________________________________________________________________________________
Primena metode klipborda

Objekti se mogu kopirati i korienjem Windows-ovog klipborda. Zbog svoje jednostavnosti i
efektima koji se postiu njihovom primenom, ovi postupci su uobiajeni kod veine Windows
aplikacija.
Algoritam: kopiranje objekata pomou klipborda

Primer: Izvriti kopiranje objekata pomou komandi Copyclip i Pasteclip:
1. Otvoriti polazni fajl S_clip.dwg (sl. 9.14).
Formirati skup izabranih objekata (samo krunicu), npr. okvirom za selekciju.

Pritisnuti desnim tasterom mia na povrinu za crtanje i posredstvom menija izabrati
komandu Copy.
Sl. 9.14 Iskaui meni sa aktivnom

komandom kopiranja Copy selektovanog
objekta (S_clip.dwg)
2. Kopiranje objekta krunice.
Pritisnuti desnim tasterom mia na povrinu za crtanje i izabrati komandu Paste.

Izabrati taku na crteu (npr. 180,60) za prenoenje kopije krunice kao objekta.
Original
i
kopija
Sl. 9.15 Iskopirani objekat (K_clip.dwg)
14-9
Poglavlje 9
__________________________________________________________________________________________________________
Snimiti crte kao fajl K_clip.dwg.

Command: _copyclip
Select objects: 160,240 ()
Specify opposite corner: 90,160 ()
1 found
Select objects:
Command: _pasteclip
Specify insertion point: 180,60 ()
Command: *Cancel*.
(operacija klipbord kopiranja)
(operacija premetanja)
(koordinate insertovanja kopije)
Metode povlaenja i putanja objekata

Pored komandi za isecanje, kopiranje i prenoenje, na raspolaganju je Drag and Drop metoda,
odnosno, metoda povlaenja i putanja objekata na drugo mesto ravne povrine crtea: u drugi
crte tokom rada ili u fajlove programa, kao to su Microsoft Word ili Microsoft Excel i sl.
Algoritam: primena metoda Drag and Drop

Primer: Metodom povlaenja i putanja objekata dovriti crte Kliznog leaja ije su
projekcije razmetene u dva fajla.
1. Pripremanje polaznih fajlova za operaciju povlaenja.
Otvoriti fajl Drag.dwg i sameti crte na levu stranu ekrana (sl. 9.16a).
Otvorite fajl Drop.dwg i sameti crte na desnu stranu ekrana (sl. 9.16b).
2. Primena metode povlaenja i putanja.
Kliknuti na povrinu fajla sa leve strane kako bi on postao aktivan.

Izabrati objekat sa dve projekcije, obuhvatajui i taku A, npr. metodom presenog
prozora.
Nakon uspostavljanja Snap Mode reima, kliknuti levim tasterom mia na taku
A(125,170).
Drei pritisnut taster, polako ga privui do bazne take B(125,170) drugog fajla.
Primeuje se da se izgled pointera menja kada se pomera od skupa izabranih objekata.
Otpustiti levi taster mia.
Objekti sa dve projekcije su sada pridrueni treoj.
Ovim postupkom, objekti preneti u drugi crte bie samo kopirani.
Poglavlje 9
15-9
__________________________________________________________________________________________________________
a)
b)
Sl. 9.16 Postupak kopiranja selektovanih objekata iz fajla Drag.dwg u fajl Drop.dwg, metodom
Drag and Drop
3. Posle povlaenja i lociranja objekata:
Lejer pune postaviti kao tekui.

Na statusnoj liniji aktivirati mod
Show/Hide Lineweight.
4. Snimiti kompletni fajl kao K49b.dwg.
Sl. 9.17 Projekcije Kliznog leaja (K49b.dwg)
Primena metoda kopiranja Offset i Array

Na osnovu paralelnog kopiranje tipa Offset, od jednog originala mogu se formirati novi objekti
paralelni sa prethodnim na zadatom rastojanju (displacement). Pomou komande Array
omoguava se pravilno rasporeivanje vie istovetnih (kopiranih) objekata u nizu. Obe metode su
veoma zastupljene u crtanju i modeliranju iz razloga utede u vremenu i verifikovane preciznosti
umnoavanja objekta na ove naine.
16-9
Poglavlje 9
__________________________________________________________________________________________________________
Opcione komande Offset
Opcione komande Array
Paleta alata: Modify Offset

Meni: Modify Offset
Komandna linija: offset (o) ()
Dinamicki unos: offset (o) ()
Ribon: Home Offset
Paleta alata: Modify Array

Meni: Modify Array...
Komandna linija: array (ar) ()
Dinamiki unos: array (ar) ()
Ribon: Home Modify Array.
Algoritam: primena komande Offset

Primer: Kompletirati konture objekta Krivolinijski dra korienjem komande
Offset.
Osnovna kontura je formirana kao splajn entitet.

Sa palete alata Modify izabrati komandu Offset, a zatim:.

U komandnoj liniji upisati 15 za rastojanje paralelnog kopiranja (ofsetiranja).
Izabrati objekat pikboks selekcijom na njegovu konturu.
Zadati stranu na koju e se, u odnosu na original, paralelno kopirati objekat i pritisnuti
taster Enter. U ovom sluaju to je donja strana.
Rezultat ofsetiranja prikazan je na sl. 9.19a.
Splajn objekat
Selektovani objekat
a)
b)
Sl. 9.18 Primena komande Offset i odreivanje smera kopiranja selektovanog splajna
a)
b)
Sl. 9.19 Rezultat ofsetiranja i naknadnog spajanja krajeva splajnova linijskim entitetima
komandom Line i kriterijumom vezivanja Endpoint
2. Podesiti metod vezivanja Endpoint kao stalno aktivni, a zatim aktivirati komandu Line.
Spojiti krajnje take gornjeg i donjeg splajna sa leve strane linijskim entitetom. Spajanje
potvrditi Enter-om.
Poglavlje 9
17-9
__________________________________________________________________________________________________________
Izvriti Repeat Line klikom desnim tasterom mia. Spojiti krajnje take gornje i donje
glatke krive sa desne strane linijskim entitetom. Spajanje, takoe, potvrditi Enter-om.
Rezultat ovih operacija prikazan je na sl. 9.19b.
3. Otvoriti dijalog boks Layer Properties Manager.
Ukljuiti sve lejere osim lejera pomocne.

Zatvoriti dijalog boks za upravljanje lejerima ek. tasterom OK.
Sa statusne linije aktivirati mod Show/Hide Lineweight za prikaz debljine linija na ekranu.
Crte se dobija kao na sl. 9.20.
Sl. 9.20 Objekat Krivolinijski dra (K50.dwg)
4. Snimiti crte u fajlu K50.dwg.
Formiranje ablonskog rasporeda objekata komandom Array

Komandom Array se postie viestruko kopiranje objekata po polarnom (Polar) ili pravougaonom
(Rectangular) nizu. Ovi ablonski rasporedi u ravni su veoma znaani, a postoji opcija i
formiranje rasporeda u prostoru kao 3D Array.
Algoritam: primena komande Array za polarno nizanje objekata

1. Otvoriti polazni fajl S50e.dwg.
Ukljuiti lejer osne.

Komandnom Realtime Zoom podesiti po potrebi veliinu prikaza objekata.
2. Sa palete alata Modify izabrati komandu Array, a zatim:
U dijalog boksu Array... popuniti sledee podatke:

Selektovati tip rasporeda objekata, a to je Polar Array.
18-9
Poglavlje 9
__________________________________________________________________________________________________________
Na osnovu Select objects izabrati objekte koje se ele kopirati u krunom nizu: mala
krunica i jedna osna linija (sl. 9.22b), a zatim odabir potvrditi Enter-om.
Centar krunog niza (200,200) izabrati ek. tasterom Pick Center point.
Uneti broj objekata posle krunog kopiranja = 6 (original + 5 kopija).
Ukupni ugao gde se formira polarni niz = 360o (podrazumevana vrednost).
Ugao izmeu dva objekta ostaje podrazumevan, tj. generie se proraunom.
Sl. 9.21 Dijalog Array za podeavanje parametara kopiranja i geometrijskog premeravanja

objekata
Okvir za selekciju
a)
b)
Sl. 9.22 Polazni crte a) i selektovanje objekata koji se kopiraju metodom Polar Array b)
Poglavlje 9
19-9
__________________________________________________________________________________________________________
selektovani objekti
c)
d)
Sl. 9.23 Rezultati primene polarnog) kopiranja metodom Array
3. Zavrno kompletiranje crtea.
Kliknuti na OK, ime se kopiranje tipa Array zavrava. Pored toga, da bi se dobio
kompletan crte potrebno je:
Iz liste lejera ili dijaloga Properties Layer Manager ukljuiti lejer kote, Crte se dobija
kao na sl. 9.24.
4. Snimiti crte kao fajl K50e.dwg.
Algoritam: primena komande Rectangular Array

Iskljuiti lejer pomocne.

Komandnom Realtime Zoom podesiti po potrebi veliinu prikaza prototip objekata.
2. Sa palete alata Modify izabrati komandu Array, a zatim:
U dijalog boksu Array... popuniti sledee podatke:

Na osnovu Select objects izabrati objekte koje se ele kopirati u nizu: otvor sa navojem
M30 i otvor 15 (sl. 9.22b), a zatim odabir potvrditi Enter-om.
Enter-om potvrditi tip Array kopije. Po default-u to je Rectangular Array.
Uneti broj redova = 2 (original + 1 kopija) (Rows:).
Uneti broj kolona = 5 (original + 4 kopije) (Columns:).
Uneti rastojanje izmeu redova = 80 (Row offset:).
Uneti rastojanje izmeu kolona = 50 (Column offset:).
20-9
Poglavlje 9
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 9.21 Dijalog Array za podeavanje parametara kopiranja i geometrijskog premeravanja

objekata
Okvir za
selekciju
a)
b)
Sl. 9.22 Polazni fajl a) i selektovanje objekata koji se kopiraju metodom Array b)
selektovani
objekti
a)
Sl. 9.23 Rezultati primene pravougaonog (matrinog) kopiranja metodom Array
3. Zavrno kompletiranje crtea.
Kliknuti na OK, ime se kopiranje tipa Array zavrava. Pored toga, da bi se dobio
kompletan crte Spojne rame potrebno je:
b)
Poglavlje 9
21-9
__________________________________________________________________________________________________________
Iz liste lejera ili dijalog boksa Properties Layer Manager ukljuiti lejer kote, a iskljuiti
lejer pomocne. Crte se dobija kao na sl. 9.24.
4. Snimiti crte kao fajl K50b.dwg.
Sl. 9.24 Objekat Spojna rama (K50b.dwg)
Reflektovanje i rotiranje objekata

Simetrini 2D oblici se tokom crtanja lako mogu dovriti tako to e se konstruisati polovina
objekta, a zatim e se izvesti njegovo reflektovanje (komandom Mirror) kako bi se stvorila druga
simetrina polovina. Druga komanda kopiranja omoguava rotiranje (Rotate) selektovanog
objekta u ravni u odnosu na izabranu baznu taku.
Opcione komande Mirror
Paleta alata: Modify Mirror

Meni: Modify Mirror
Komandna linija: mirror (mi) ()
Dinamicki unos: mirror (mi) ()
Ribon: Home Modify Mirror
Opcione komande Rotate
Paleta alata: Modify Rotate

Meni: Modify Rotate
Komandna linija: rotate (ro) ()
Dinamiki unos: rotate (ro) ()
Ribon: Home Rotate.
22-9
Poglavlje 9
__________________________________________________________________________________________________________
Algoritam: kopiranje reflektovanjem objekata

Primer: Izvriti simetrino preslikavanje da bi se formirala kompletna projekcija objekta
Nosa sa zakivcima.
1. Otvoriti polazni fajl S50c.dwg (sl. 9.25a).
Sa palete alata Modify izabrati komandu Mirror.

Izvriti selektovanje presenim okvirom svih objekata koji se preslikavaju. Pritisnuti Enter
(sl. 9.25b).
Odrediti prvu i drugu taku ose preslikavanja (npr. pomou Endpoint taaka A i B). Izbor
potvrditi Enter-om (sl. 9.26).
Prihvatiti default opciju kojom se ne eli brisati originalni objekat.
a)
b)
Sl. 9.25 Originalni a), i selektovani pripremni objekat b) (S50c.dwg)
Sl. 9.26 Proces simetrinog preslikavanja (u odnosu na du AB) uz primenu metode Mirror
2. Kopiranje metodom Mirror je zavreno. Da bi se dobio kompletan crte potrebno je jo:
Sa statusne linije aktivirati mod Show/Hide Leneweight, za prikaz debljine linija na

ekranu.
Iz liste lejera ukljuiti lejere kotne i simetrija. Iskljuiti lejer text.
Poglavlje 9
23-9
__________________________________________________________________________________________________________
3. Snimiti crte kao fajl K50c.dwg.
linija preslikavanja
Sl. 9.27 Kompletiran objekat Nosa sa zakivcima (K50c.dwg)
Algoritam komandne linije: reflektovanje objekata

Command: _mirror
Select objects: Specify opposite corner: 34 found
Select objects:
Specify first point of mirror line: 250,250
Specify second point of mirror line: @190<270
Erase source objects? [Yes/No] <N>:
Command: <Lineweight >
Command: <Grid off>
Command: Regenerating model.
(aktiviranje komande mirror)

(selektovana 34 objekta)
()
()
()
()
(ukljuenje moda Show/Hide Lineweight)
(iskljuenje Grid Display)
Algoritam: rotiranje objekata

Primer: Izvriti promenu poloaja objekta Rotirajue poluge rotiranjem oko centralne ose.
Potrebna ugaona pozicija poluge u odnosu na baznu taku predstavljena je na sl. 9.30b.
1. Otvoriti polazni fajl S50d.dwg (sl. 9.28).
Komandom Zoom Realtime podesiti, prema potrebi, veliinu prikaza objekata na

interfejsu.
Zatvoriti lejer ugao_pre. Ukljuiti lejer markeri.
24-9
Poglavlje 9
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 9.28 Sadraj polaznog fajla (S50d.dwg)

2. Sa palete alata Modify izabrati komandu Rotate, a zatim:
Izvriti selektovanje objekata metodom poligonalnog prozora WP.

Zatvoriti poligon, npr. u pet taaka, obuhvatajui u potpunosti levu (crvenu) polugu i
njenu osu simetrije (sl. 9.29a).
Odabir potvrditi dvostrukim Enter-om kako bi se manifestovalo isprekidanom linijom svih
16 selektovanih entiteta (sl. 9.29b).
Odrediti baznu taku rotacije, tj. taku B (100,160). Pritisnuti Enter.
Uneti ugao rotacije od 26o (ili 334o). Pritisnuti Enter.
Ukljuiti lejer ugao_posle (sl. 9.30b).
Sl. 9.29 Selektovanje rotacione poluge metodom wp
b)
a)
Sl. 9.30 Rotiranje poluge za izabrani ugao (-26o) i baznu taku B
Poglavlje 9
25-9
__________________________________________________________________________________________________________
3. Rotiranje metodom Rotate je zavreno. Pored toga, potrebno je:
Iskljuiti lejer ugao_posle.

Sa statusne linije aktivirati mod Show/Hide Lineweight za prikaz debljine linija na radnoj
povrini (sl. 9.31).
Komandom Zoom Realtime podesiti veliinu prikaza objekta na radnoj povrini.
Sl. 9.31 Kompletiran objekat Rotirajua poluga (K50d.dwg)
4. Snimiti crte kao fajl K50d.dwg.
Algoritam komandne linije: rotiranje objekta

Command: _rotate
(izvrna komanda metode rotiranja)
Current positive angle in UCS:
ANGDIR=counterclockwise ANGBASE=0
(sistemske promenljive vezane za ugao)
Select objects: wp ()
(sintaksa metode presenog poligona)
First polygon point: 12,194 ()
(prva taka poligona)
Specify endpoint of line or [Undo]: 0,164 ()
(druga taka poligona)
(trea taka poligona)
(etvrta taka poligona)
(peta taka poligona)
Specify endpoint of line or [Undo]: ()
16 found
(broj selektovanih objekata)
Select objects: ()
Specify base point: 100,160 ()
(koordinate bazne take rotacije)
Specify rotation angle or [Copy/reference] <0>: -26 ()
(ugao rotacije)
Command: Regenerating model. ()
(izmena lejera)
(prikaz debljine linija objekata)
Command:
(Esc).
26-9
Poglavlje 9
__________________________________________________________________________________________________________
Modifikovanje veliine objekata skaliranjem i rastezanjem

U modifikovanju objekata esto se ima potrebe za poveavanjem ili smanjenjem celog objekta ili
nekog njegovog dela. Ova operacija omoguena je metodom skaliranja Scale. Slino skaliranju,
metodom istezanja Stretch moe se razvui (ili sameti) deo objekta do eljene veliine po jednoj
i/ili po drugoj osi. Upotrebom metoda selekcije objekata: presenim okvirom ili presenim
poligonalnim okvirima, biraju se objekti koji se ele skalirati odnosno rastezati, u odnosu na
baznu taku.
Opcione komande Scale
Opcione komande Stretch
Paleta alata: Modify Scale

Meni: Modify Scale
Komandna linija: scale (sc) ()
Dinamiki unos: scale (sc) ()
Ribon: Home Scale
Paleta alata: Modify Stretch

Meni: Modify Stretch
Komandna linija: stretch (s) ()
Dinamiki unos: stretch (s) ()
Ribon: Home Stretch.
Algoritam: kreiranje novog tipa objekta metodom skaliranja Scale

Primer: Izvriti skaliranje objekta prema sl. 9.32b kako bi se generisao novi tipski objekat,
uvean od prethodnog (sl. 9.32a) za 40% u odnosu na obe ose prostiranja objekata.
1. Otvoriti polazni fajl S51a.dwg.
Sa palete alata Modify izabrati komandu Scale.

Izvriti izbor drugog objekta metodom obuhvata, pravougaonikom za selekciju
(sl. 9.33a).
Odabir potvrditi Enter-om kako bi se selektovali svi entiteti objekata, ukljuujui i kotne
oznake, rafure i sl. (sl. 9.33b).
Odrediti baznu taku skaliranja na poetku drugog objekta. Neka to bude taka (224,120).
Pritisnuti Enter.
Uneti faktor skaliranja od 1,4 (40% uveanja).
Podeavanja potvrditi tasterom Enter.
a)
Sl. 9.32 Identini objekti polaznog fajla (S51a.dwg)
b)
Poglavlje 9
27-9
__________________________________________________________________________________________________________
selektovani objekti u Noun/verb reimu
a)
b)
Sl. 9.33 Selektovanje druge osovinice presenim prozorom
2. Skaliranje desnog objekta metodom Scale je zavreno. Pored toga, potrebno je:
Sa statusne linije aktivirati mod Show/Hide Lineweight za prikaz debljine linija na

interfejsu (sl. 9.34).
Konstatovati asocijativnost (automatsku promenu) vrednosti kotnih brojeva i rafura.
Po potrebi izvriti odreenu korekciju putem zumiranja npr. Zoom Extents.
Na sl. 9.34b, definisan je novi tip osovinice ovom metodom. U odnosu na levi objekat, on
je uvean sa zadatim faktorom skaliranja, pri emu su se i kotne vrednosti automatski
promenile, bez promene veliine kotnih elemenata: brojeva i strelica.
3. Snimiti crte kao fajl K51a.dwg.
Napomena: Veliina kotnih brojeva i strelica je i posle skaliranja ostala nepromenjena.

Njihova modifikacija je mogua izmenom odreenih parametara u dijalozima za stilove kotiranja
(poglavlje 11.).
a)
b)
Sl. 9.34 Rezultat skaliranja desnog objekta a) u odnosu na levi b) (K51a.dwg)
28-9
Poglavlje 9
__________________________________________________________________________________________________________
Algoritam komandne linije: skaliranje objekata

Command: _scale ()
41 found ()
Select objects:
()
Specify base point: 224,120 ()
Specify scale factor or [Copy/Reference]: 1.4 ()
Command: <Lineweight > ()
Command:
(izvrna komanda metode skaliranja)

(1. taka selekcionog prozora)
(2. taka selekcionog prozora)
(koordinate bazne take skaliranja)
(izabrani faktor skaliranja)
(Esc).
Algoritam: modifikovanje objekata metodom rastezanja Stretch

Primer: Izabrati objekat prema sl. 9.35, korienjem presenog okvira, a zatim desnom
cilindrinom delu objekta promeniti veliinu metodom rastezanja sa dimenzije 80 na duinu 114
mm. Uz primenu ove metode mogu se upotrebiti Polar Tracking ili Ortho Mode reimi za
horizontalno rastezanje objekata.
1. Otvoriti polazni fajl S51b.dwg (sl. 9.35).
Sa palete alata Modify izabrati komandu Stretch.

Formirati preseni prozor za odabir elemenata prema sl. 9.36. Pri tome ne selektovati ni
jedan element glave osovinice (radijus, konus i sl).
Odrediti baznu taku; neka to bude koordinata 150,155.
Povui poiner horizontalno udesno za 34 mm, da bi se razvukao cilindar objekata.
Sl. 9.35 Objekat Osovinica sa zarubljenom glavom (S51b.dwg)
Poglavlje 9
29-9
__________________________________________________________________________________________________________
a)
b)
Sl. 9.36 Faze selektovanje cilindrinog dela objekta
2. Rastezanje cilindra metodom Stretch je zavreno. Pored toga, potrebno je:
Sa statusne linije aktivirati mod Show/Hide Lineweight za vizualizaciju debljine linija.
Konstatovati asocijativnost duinske kote cilindra (sl. 9.37).
Po potrebi izvriti odreene korekciju kao to je zumiranje i sl.
Sl. 9.37 Rastegnuti objekat kao novi tip objekta Osovinica sa zarubljenom glavom (K51b.dwg)
Algoritam komandne linije: rastezanje objekata

Command: _stretch
(izvrna komanda metode rastezanja)
Select objects to stretch by crossing-window
or crossing-polygon...
(primena presenog prozora za selektovanje)
(selektovanje objekta)
(koordinate druge take prozora za selekciju)
16 found
Select objects: ()
Specify base point or [Displacement] <Displacement>: 150,155 () (bazna taka rastezanja)
Specify second point or
<use first point as displacement>: @34<0 ()
(horizontalna vrednost i smer rastezanja)
30-9
Poglavlje 9
__________________________________________________________________________________________________________
Produavanje objekata
Metodom Lengthen omoguava se promena duine izabranih objekata ili uglova koje zahvataju
lukovi. Uopteno, metode za ureivanje objekata mogu se aplicirati na otvorene ili zatvorene
objekte. Meutim, komandom Lengthen Object ne mogu se produavati zatvoreni objekti, pa je
primena ograniena na otvorene objekte kao to su: lukovi, linije ili otvorene polilinije.
Produavanje objekata metodom Extend mogu se modifikovati krive do odreenih granica, do
dodira sa drugim objektima (zamiljenim ili stvarnim) u ravni ili u prostoru. Sledei objekti se
mogu produavati na ovaj nain: linije, lukovi, eliptini lukovi, krugovi, otvorene polilinije i
zraci. Kada se eli produiti vei broj objekata, koristiti se komanda selekcije Fence.
Opcione komande Lenghten
Meni: Modify Lengthen

Komandna linija: lengthen (len) ()
Dinamiki unos: lengthen (len) ().
Ribon: Home Modify Lenghten
Opcione komande Extend
Paleta alata: Modify Extend

Meni: Modify Extend
Komandna linija: extend (ex) ()
Dinamiki unos: extend (ex) ().
Algoritam: diskretno produavanje objekta metodom Lengthen

Primer: Izvriti produavanje duina osnih linija sa etiri strane na objektu prema sl. 9.38a.
Sa palete alata Modify izabrati komandu Lengthen.

Izabrati delta metod produenja objekta; neka to bude apsolutna duina = delta.
Uneti vrednost DElta od 2 mm, kao produetak osne linije, na eljenom kraju.
Izabrati kraj produetka prve linije i pritisnuti levi taster mia.
Uraditi to isto sa ostala tri kraja osnih linija prema sl. 9.38b.
Pritisnuti Enter da bi se zavrio rad sa komandom Lengthen.
Iskljuiti lejer markeri. Uspostaviti Show/Hide Lineweight mod.
Sl. 9.38 Poetne a) i produene osne linije b)
Poglavlje 9
31-9
__________________________________________________________________________________________________________
Algoritam komandne linije: produavanje objekta

Command: _lengthen
(izvrna komanda metode produavanja)
Select an object or [DElta/Percent/Total/Dynamic]: de
(odabir metode inkrementa)
Enter delta length or [Angle] <0.0000>: 2
(vrednost inkrementa)
Select an object to change or [Undo]: 80,150
(1. taka od koje se vri produavanje)
Select an object to change or [Undo]: 120,150 (2. taka od koje se vri produavanje)
Select an object to change or [Undo]: (Esc)
(zavretak selektovanja)
Command: *Cancel*
Algoritam: produavanje objekata metodom Extend

Primer: Izvriti produenje konturnih linija sa obe strane na objektu prema sl. 9.39a.
Sa palete alata Modify izabrati komandu Extend.

Izabrati graninu ivicu (sl. 9.39a). Potvrditi izbor Enter-om.
Izabrati prvi objekat koji e se produiti.
Izabrati drugi objekat koji e se produiti.
Izvriti Enter. Iskljuiti lejer markeri.
Pritisnuti taster Esc da bi se zavrio rad sa komandom Extend.
interfejsu.
a)
b)
Sl. 9.39 Poetni a) i produeni objekti do granine ivice b)
Algoritam komandne linije: produavanje objekta metodom Extend

Command: _extend
Current settings: Projection=UCS Edge=None
(izvrna komanda metode produavanja)

(tekui kriterijumi selekcije)
32-9
Poglavlje 9
__________________________________________________________________________________________________________
Select boundary edges ...

Specify second point or
<use first point as displacement>: 110,160
(selektovanje granine ivice)
1 found
Select objects:
Specify second point or <use first point as displacement>:

86,152
(klik na 1. objekat koji se produava)
Specify second point or <use first point as displacement>:
114,152
(klik na 2. objekat koji se produava)
Select object to extend or shift-select to trim or [Fence/Crossing/Project/Edge/Undo]:
Command: *Cancel*
(Esc - prekid tekue komande).
Granino skraivanje i prekidanje objekata

Metodom Trim skrauju se, odnosno odsecaju objekti do nekog drugog objekta (entiteta). Objekti
tipa: linije, lukovi, eliptini lukovi, krugovi, otvorene polilinije i zrakaste linije (prave i
poluprave) u 2D i 3D oblasti, mogu se skraivati do granice odsecanja. Kada je komandu Trim
potrebno aplicirati na skup razliitih objekata, moe se koristiti opcija Fence. Delovi nekog
objekta uklanjaju se izmeu dve take metodom prekidanja Break. Objekti pogodni za prekidanje
su: linije, krugovi, lukovi, 2D polilinije, elipse, glatke krive i zrakaste linije. Pri tome, mora se
voditi rauna o usvojenom smeru prekida. Prekid krive u jednoj taki omogueno je metodom
Break at Point.
Opcione komande Trim
Paleta alata: Modify Trim

Meni: Modify Trim
Komandna linija: trim (tr) ()
Dinamiki unos: trim (tr) ()
Ribon: Home Trim
Opcione komande Break
Paleta alata: Modify Break (Break at Point)

Meni: Modify Break
Komandna linija: break (br) ()
Dinamiki unos: break (br) ().
Ribon: Home Modify Break (Break at Point)
Algoritam: odsecanje objekata metodom Trim

Primer: Na objektu Umetak izvriti operaciju odsecanja delova konture, prema sl. 9.40.
Sa palete alata Modify izabrati komandu Trim.

Izabrati gornju ivicu odsecanja (sl. 9.40a).
Izabrati donju ivicu odsecanja. Potvrditi izbor ivica Enter-om.
Izabrati objekat, birajui njegov gornji deo koji se odseca.
Izabrati njegov donji deo koji se odseca. Pritisnuti Enter.
Poglavlje 9
33-9
__________________________________________________________________________________________________________
a)
Sl. 9.40 Selektovanje a) i skraenje objekata do ivice odsecanja b)
Algoritam komandne linije: odsecanje objekata

Command: _trim
(izvrna komanda metode odsecanja)
Current settings: Projection=UCS Edge=None
(tekui kriterijumi postupaka odsecanja)
Select cutting edges ...
Select objects or <select all>: 114,160 ()
(odabir gornje ivice odsecanja)
1 found
(odabir donje ivice odsecanja)
1 found, 2 total
Select objects: ()
Select object to trim or shift-select to extend or[Fence/Crossing/Project/Edge/
eRase/Undo]: 112,164 ()
(odabir gornjeg dela za odsecanje)
eRase/Undo]: 112,140 ()
(odabir donjeg dela za odsecanje) Esc
eRase/Undo]:
(prikaz debljine linija objekata) Esc
Algoritam: uklanjanje delova objekata

Primer: Izvriti uklanjanje (odsecanje) delova nekog objekta (sl. 9.41) korienjem komande
Break.
1. Otvoriti polazni fajl S53c.dwg.
Zatvoriti lejer markeri.

Prema potrebi uveliati objekat opcijom Zoom Realtime.
2. Sa palete alata Modify izabrati Break, a zatim:
Izabrati prvu taku A(94,55) na objektu od koje se vri prekid entiteta.

Izabrati drugu taku prekida B(83,55).
34-9
Poglavlje 9
__________________________________________________________________________________________________________
Aktivirati lejer kotne.

interfejsu.
a)
b)
Sl. 9.41 Originalni objekat a) i objekat sa uklonjenim delom b)
Sl. 9.42 Objekat sa kotom prekida konture (K53c.dwg)

Command: _break
Select object: 94,55 ()
Specify second break point or [First point]: 83,55 ()
Command: *Cancel*.
(prekidanje dela objekta)

(taka A)
(taka B)
Esc (prekid tekue komande)
Modifikovanje objekata zaobljavanjem i obaranjem ivica

U ovom delu bie objanjeno korienje metoda zaobljavanja (Fillet) i obaranja ivica (Chamfer)
objekata. Fillet spaja dve linije koje nisu paralelne. Metodom Chamfer omogueno je spajanje dve
linije koje se ukrtaju meulinijom ili oborenom ivicom. Takoe, omogueno je dodavanje
meulinije izmeu pravih segmenata 2D polilinije. Metode Fillet i Chamfer primenljive su na:
linije i polilinije, splajnove, konstrukcione (polu)prave elipse, i lukove.
Poglavlje 9
35-9
__________________________________________________________________________________________________________
Opcione komande Fillet
Opcione komande Chamfer
Paleta alata: Modify Fillet

Meni: Modify Fillet
Komandna linija: fillet (f) ()
Dinamiki unos: fillet (f) ()
Ribon: Home Fillet
Paleta alata: Modify Chamfer

Meni: Modify Chamfer
Komandna linija: chamfer (sha) ()
Dinamiki unos: chamfer (sha) ()
Ribon: Home Fillet Chamfer.
Algoritam: zaobljavanje ivica na objektu

Primer: Zaobliti po dve konturne linije na ivicama prelaza dvaju prenika objekta
Cilindrinog zaglavka, kako bi se dobio objekat ka na sl. 9.45.
Lejer pune postaviti za tekui.

Prema potrebi uveliati objekat metodom Zoom Realtime.
2. Sa palete alata Modify izabrati komandu Fillet, a zatim:
Podesiti poluprenik zaobljenja na 5 mm. Tekui reim rada je No Trim.

Levim tasterom mia selektovati ivicu u predelu take A(103,74).
Isto uraditi sa drugom ivicom u predelu take B(110,67).
Pritisnuti Enter da bi se zavrio rad sa komandom zaobljavanja (sl. 9.43b).
3. Izvriti korekciju ovih entiteta komandom odsecanja Trim u predelu zaobljenja.
Levim tasterom mia selektovati zaobljeni deo u predelu npr. take 105,68.
Selektovati objekat iji e se deo odsei. Neka to bude, npr. u predelu take 105,67.
Pritisnuti Enter da bi se zavrilo selektovanje.
Izvriti odsecanje suvinog dela u taki 104,67. Zavriti komandu Trim tasterom Esc.
4. Ponoviti komandu Fillet da bi se zaoblila desna ivica cilindra.
Prei na reim Trim, umesto tekueg No Trim.

Podesiti nov poluprenik zaobljenja na vrednost 6,5 mm.
Levim tasterom mia selektovati ivicu u predelu take C(133,67).
To isto uraditi sa drugom ivicom, npr. u predelu take D(142,56).
Pritisnuti Enter da bi se zavrio rad sa komandom zaobljavanja (sl. 9.44b).
Zatvoriti lejer markeri. Otvoriti lejer kotne.
Sa statusne linije aktivirati mod Show/Hide Lineweight za prikaz debljine linija
(sl. 9.41).
36-9
Poglavlje 9
__________________________________________________________________________________________________________
a)
b)
Sl. 9.43 Pripremni crte a) i poetak zaobljavanja prelaza dva cilindra podkomandom
NoTrim b)
a)
b)
Sl. 9.44 Zavrno zaobljavanje prelaza dva cilindra a) i sferino zaobljavanje ivice
desnog cilindra podkomandom Trim b)
Sl. 9.45 Kotirana zaobljenja na objektu Cilindrini zaglavak (K53a.dwg)
Algoritam komandne linije: zaobljavanje ivica na objektu

Command: _fillet
(komanda zaobljavanja ivica objekta)
Current settings: Mode = NOTRIM, Radius = 0.00
Select first object or [Undo/Polyline/Radius/Trim/Multiple]: R ()
Specify fillet radius <0.00>: 5 ()
(definisanje nove vrednosti radijusa)
Command: ()
FILLET
Select first object or [Undo/Polyline/Radius/Trim/Multiple]: 103,74 ()
(taka A)
Select second object or shift-select to apply corner: 110,67 ()
(taka B)
Command: ()
Command: _trim
(komanda skraivanja objekta)
Poglavlje 9
37-9
__________________________________________________________________________________________________________
Current settings: Projection=View Edge=Extend

Select cutting edges ...
1 found
1 found, 2 total
Select objects:
Select object to trim or Shift-select to extendor [Project/Edge/Undo]: 104,67 ()
Select object to trim or Shift-select to extendor [Project/Edge/Undo]: *Cancel*
Command: ()
Command: _fillet
Select first object or [Undo/Polyline/Radius/Trim/Multiple]: T () (trim reim)
Enter Trim mode option [Trim/No trim] <No trim>: T ()
Select first object or [Polyline/Radius/Trim/mUltiple]: R ()
(defin. nove vredn. radijusa)
Specify fillet radius <5.00>: 6.5 ()
Command: ()
FILLET
Current settings: Mode = TRIM, Radius = 6.50
Select first object or [Undo/Polyline/Radius/Trim/Multiple]: 133,67 ()
(taka C)
Select second object or shift-select to apply corner: 142,56 ()
(taka D)
Command: <Lineweight > (Esc)
(prikaz deblj. linija objekata)
Command: *Cancel*.
Primer: Izvriti obaranje svih ivica polilinijskog jedinstvenog objekta, prema sl. 9.46.
a)
b)
Sl. 9.46 Polilinijski objekat bez a), i sa svim zaobljenim ivicama (K53.dwg) b)
Algoritam: obaranje ivica na polilinijskom objektu

Primer: Primeniti metodu Chamfer da bi se oborile etiri ivice na polilinijskom objektu Ploa
sa otvorima (sl. 9.48).
38-9
Poglavlje 9
__________________________________________________________________________________________________________
Zatvoriti lejer markeri. Lejer pune postaviti za tekui.

Prema potrebi uveliati objekat opcijom Zoom Realtime.
2. Sa palete alata Modify izabrati komandu Chamfer, a zatim:
Izabrati opciju D za promenu tekuih, i unos novih vrednosti obaranja Distance.

U komandnu liniju upisati 4 kao prvu vrednost rastojanja za obaranje ivice.
Izbor potvrditi Enter-om.
Upisati 6 za drugo rastojanje. Izbor potvrditi Enter-om.
3. Grupno obaranje ivica na pravougaoniku.
Izabrati opciju P za obaranje ivice polilinijskog entiteta - pravougaonika.

Selekciju izvriti u jednoj taki, npr. 100,73. Izbor potvrditi Enter-om (sl. 9.48a).
Aktivirati lejer kotne.
Sa statusne linije aktivirati mod Show/Hide Lineweight za prikaz debljine linija na ekranu
(sl. 9.48b).
Po potrebi pritisnuti Esc da bi se zavrio rad sa svim komandama.
a)
b)
Sl. 9.47 Polazni crte a) i pripremljeni crte za obaranje ivica polilinijskom pravougaoniku
komandom Chamfer b)
a)
Sl. 9.48 Rezultati obaranje svih ivica konturnog objekta a), sa svim kotama obaranja b)
(K53b.dwg)
b)
Poglavlje 9
39-9
__________________________________________________________________________________________________________
Algoritam komandne linije: obaranje ivica na objektu

Command: _chamfer
(komanda obaranja ivica objekta)
(TRIM mode) Current chamfer Dist1 = 0.00, Dist2 = 0.00
Select first line or [Undo/Polyline/Distance/Angle/
Trim/mEthod/Multiple]: d ()
(definisanje vrednosti distanci)
Specify first chamfer distance <0.00>: 4 ()
Specify second chamfer distance <4.00>: 6 ()
Command: ()
CHAMFER
(TRIM mode) Current chamfer Dist1 = 4.00, Dist2 = 6.00
Select first line or [Undo/Polyline/Distance/Angle/Trim/mEthod/Multiple]: p () (reim polilinije)
Select 2D polyline: 100,73 ()
4 lines were chamfered ()
(prikaz debljine linija) Esc
Command: Regenerating model. ()
Command: *Cancel*.
Primer: Izvriti konstruisanje 2D objekta prema sl. 9.51b. Predstaviti osnovne faze
geometrijske aplikacije, sa zavrnom fazom polarnog rasporeivanja lopatica turbine [46].
a)
Sl. 9.49 Faze definisanja: a) linija; b) krunica
b)
40-9
Poglavlje 9
__________________________________________________________________________________________________________
b)
a)
Sl. 9.50 Faze: a) konstruisanje tangente; b) eliminisanje suvinih delova
a)
Osnovne koriene komande:

Line, Erase, Circle, Layer
Offset, Polar, Tracking
Polyedit, Fillet, Lineweight
Trim, Polar Array, Dimension
b)
Sl. 9.51 Faze: a) Puna kontura lopatice, b) kotirani objekat sa lopaticama (2D_2.dwg)
Primer: Konstruisati 2D objekat, predstavljenom na sl. 9.54. Definisati osnovne faze

geometrijske aplikacije, sa zavrnom fazom punog konturnog prikaza objekta [25].
Poglavlje 9
41-9
__________________________________________________________________________________________________________
a)
b)
Sl. 9.52 Faze konstruisanja: a) linijskih entiteta i poligona, b) krunica
a)
b)
Sl. 9.53 Faze konstruisanje: a) zaobljenja, b) eliminisanje suvinih detalja
42-9
Poglavlje 9
__________________________________________________________________________________________________________
Osnovne koriene
komande:
Line
Circle
Fillet
Trim
Mirror
Polygon
Offset
2 points
Polyedit
Lineweight
Dimension
Text
b
)
Sl. 9.54 Puna kontura kotiranog objekta (2D_4.dwg)
Primena gripova za modifikaciju objekata

Metod gripova hvataljki (Grips) omoguuje da se izvre, formiranjem skupa selektovanih
objekata brze modifikacije istih. Ovo je alternativni postupak za unoenje izmena u objekat, u
odnosu na ve ranije obraene opcione komande iz menija, paleta alata ili direktno unosom
sintaksi komandi u komandnoj liniji. Pomou gripova za editovanje, mogu se na jednostavan
nain stvoriti uslovi za: rastezanje (Stretch), premetanje (Move), skaliranje (Scale),
reflektovanje-preslikavanje (Mirror) ili rotiranje (Rotate) selektovanih objekata (putem prozora za
obuhvat ili pikovanjem). Pored svake od ovih komandi raspoloiva je i opcija kopiranja (Copy).
Sve ove operacije gripovanja izvode se na objektima pomou tzv. hladnih i vruih gripova,
dok se u komandnoj liniji pojavljuju komande za eljenu modifikaciju. Prekid rada u grip reimu
je omoguen, najee, dvostrukim pritiskom na taster Esc.
Algoritam: uspostavljanje i korienje grip reima

Primer: Izvriti modifikaciju krunice posredstvom grip reima, poveavajui joj proizvoljno
prenik u odnosu na osnovni prenik dat na sl. 9.56.
1. Otvoriti polazni fajl S_grip.dwg.
Poglavlje 9
43-9
__________________________________________________________________________________________________________
Desnim tasterom mia otvoriti pomoni meni.

Kliknuti na opciju Options... kako bi se otvorio istoimeni dijalog boks (sl. 9.55).
Grip reim se uspostavlja u tabu Selection, u modu Grips, na osnovu selekcije Enable
grips.
Sl. 9.55 Dijalog boks Options sa tabom Selection
Veliina pikboksa se bira preko slajdera u donjem polju Pickbox size. Za ovaj primer neka
ova veliina ostane nepromenjena.
Posle selekcije parametara, kliknuti na ek. taster OK, kako bi se zatvorio dijalog boks
Options.
2. Selekcija putem gripova.
Selektovati drugu krunicu, klikom pointera na objekat.

Na krunici se pojavljuju gripovi (sl. 9.56).
a)
Sl. 9.56 Reimi pri selektovanju gripovima a), bez gripova b)
b)
44-9
Poglavlje 9
__________________________________________________________________________________________________________
3. Modifikacija krunice.
Pri grip reimu izabrati jedan od vorova kao bazni (vrui grip), a zatim
Povui pointer udesno, nagore. Objekat se sistemski rastee kao prema sl. 9.57b.
Uspostavljanje
Hot gripa za
modifikovanje
prenika
a)
b)
Sl. 9.57 Faze selekcije a) i poveavanja prenika krunice posredstvom gripova b)

4. Otputanje gripova.
U fazi a) i b), sa dva pritiska na Esc, ukloniti gripove (sl. 9.58).

Snimiti crte kao fajl K_circle.dwg.
a)
b)
Sl. 9.58 Grip faza a), i otputanja gripova b) (K_grip.dwg)
Uspostavljanja gripova na razliitim objektima
Primer: Uspostaviti gripove i izvriti analizu njihovog poloaja na selektovanim objektima

razliite vrste, prema sl. 9.59.
Otvoriti dijalog boks Options i tab Selection.

Proveriti da li su aktivne opcije Noun/Verb Selection i Enable Grips.
2. Selektovati svaki objekat sa desne strane b) i pregledati raspored gripova:
Pojedinanim selektovanjem, klikom na objekat (sl. 9.59b), ili
Poglavlje 9
45-9
__________________________________________________________________________________________________________
Selektovanjem putem presenog: okvira, poligona, ograde i sl.
a)
b)
Sl. 9.59 Nekoliko vrsta objekata a), selektovanih metodom gripova b) (K54.dwg)
3. Vizuelizacija i analiza aktivnog gripa.
Kada se klikom miem dva puta izabere grip, on postaje crven.

Koristiti razne opcije za ureivanje korienjem gripova, npr. putem iskaueg menija
(sl. 9.60). Sa opcije na opciju prelazi se pritiskom na taster Enter.
Upotrebiti pomoni meni ili komandnu liniju za prikazivanje opcije za rad u reimu
gripovima. Na kraju iz palete alata izvriti Erase i snimiti fajl kao K54.dwg.
Algoritam komandne linije: osnovne metode modifikacije

Nad objektom u grip reimu rada mogue je izvriti nekoliko operacija modifikacije:
** STRETCH **
Specify stretch point or [Base point/Copy/Undo/eXit]:
** MOVE **
Specify move point or [Base point/Copy/Undo/eXit]:
** ROTATE **
Specify rotation angle or [Base point/Copy/Undo/Reference/eXit]:
** SCALE **
Specify scale factor or [Base point/Copy/Undo/Reference/eXit]:
** MIRROR **
Specify second point or [Base point/Copy/Undo/eXit]: *Cancel*
Command:
()
()
()
()
(Esc)
46-9
Poglavlje 9
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 9.60 Pomoni meni (sa izabranom

komandom Move) za primenu metoda
modifikacije objekata u (vruem) grip
reimu
Sl. 9.61 Gripovani zatvoreni polilinijski objekat i njegova fitovana forma pretvorena u glatku
krivu metodom Edit Polyline / Smooth
Grupisanje objekata i njihova modifikacija

Grupisanjem objekata komandom Group, omoguena je laka modifikacija skupa objekata u
sluaju da se objekti ne moraju, zbog njihove razliitosti, ponovo modelirati. Unoenje izmena u
crte zahteva pravljenje skupova izabranih objekata. U tom smislu se formiraju imenovani
skupovi selektovanih objekata prema unapred utvrenim kriterijumima, to predstavlja veoma
efikasan metod za uvanje i manipulaciju objektima.
Opcione komande Group
Komandna linija: group (g) ()

Dinamiki unos: group (g) ().
Algoritam: formiranje i modifikovanje grupe objekata

Primer: Formirati grupe objekata na crteu radnih mesta tokova materijala da bi se efikasnije,
prema potrebi, izvrila njihova modifikacija.
Poglavlje 9
47-9
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 9.62 Raspored radnih mesta, maina i tokova materijala u proizvodnom sistemu (S57.dwg)
2. Formiranje prve grupe objekata.
Proveriti da li je iskljuena opcija Enable Grips u tabu Selection u dijalog boksu Options.
U komandnu liniju upisati komandu group i potvrditi Enter-om, a zatim:
U dijalog boksu Object Grouping u polje za tekst Group Name: uneti TOK_1.
U polje za tekst Description: upisati KATALOG: 5.45.01 5.45.10.
U polju Create Group ukljuiti opciju Selectable.
Kliknuti na ek. taster New <, a zatim izabrati 10 simbola maina prvog toka (sl. 9.64) i
potvrditi Enter-om.
Sl. 9.63 Dijalog boks

Object Grouping
48-9
Poglavlje 9
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 9.64 Selektovane maine prvog toka materijala
3. Napraviti jo tri grupe, prema sl. 9.66, 9.67 i 9.68 i to za:
Pet maina drugog toka materijala.

Radnih mesta od RM1 do RM5.
Deset maina treeg toka materijala.
Sl. 9.65 etiri selektovane grupe
Sl. 9.66 Selektovane maine drugog toka TOK_2
Sl. 9.67 Selektovana radna mesta drugog toka RM_TOK2
Sl. 9.68 Selektovane maine treeg toka TOK_3
4. Ispitati mogunost vizuelizacije jedne grupe. U komandnu liniju upisati group, a zatim:
Poglavlje 9
49-9
__________________________________________________________________________________________________________
U prozoru Group Name: izabrati TOK_1.

Izabrati Highlight da bi se istaklo 10 objekata (maina) sjedinjenih u jednu grupu, a zatim
pritisnuti ek. taster Continue.
Pritisnuti taster Esc da bi se zavrio rad sa tekuom komandom.
5. Na tastaturi pritisnuti tastere [Ctrl] + [A] i konstatovati mogunost izbora. Ako je u komandnoj
liniji:
< Group on> uspostavljen je reim rada sa grupama.

< Group off> iskljuena je mogunost rada sa grupama.
Podesiti reim <Group on> (na osnovu [Ctrl] + [A]) i pritisnuti Esc.
6. Sa palete alata Modify izabrati komandu Rotate, a zatim:
Selektovati bar jedan objekat treeg toka (npr. drugu mainu).

Selektovana je cela grupa od 149 objekata. Odabir potvrditi Enter-om.
Specificirati baznu taku rotacije grupe (npr. 230,115).
Uneti ugao rotacije grupe. Unos ugla od 9 stepeni potvrditi Enter-om.
Svi objekti treeg toka bie postavljeni u horizontali.
Algoritam komandne linije reima rada sa grupama i operacije rotiranja je sledei:
Command: <Group off> <Group on> *Cancel*

Command: _rotate
Current positive angle in UCS: ANGDIR=counterclockwise ANGBASE=0
Select objects: 210,100
149 found, 1 group
Select objects:
Specify base point: 230,115
Specify rotation angle or [Reference]: 9
Command: *Cancel*
()
()
()
()
()
()
(Esc).
7. Sa palete alata Modify izabrati komandu Move, a zatim:
Selektovati bar jedno radno mesto toka RM_TOK2 (npr. koordinata 140,205).
Selektovana je cela grupa od 15 objekata. Odabir potvrditi Enter-om.
Specificirati baznu taku premetanja ove grupe, npr. 140, 205.
Pozicionirati odredinu taku premetanja. Uneti koordinatu 170, 235 (ili @30,30) i
potvrditi Enter-om.
Svi objekti RM drugog toka bie postavljeni u nova odredita (sl. 9.69).
Algoritam komandne linije za operacije premetanja ove grupe je sledei:
Command: _move
Select objects: 140,205
15 found, 1 group
Select objects:
Specify base point or displacement: 140,205
()
()
()
()
50-9
Poglavlje 9
__________________________________________________________________________________________________________
Specify second point of displacement or <use first point as displacement>: 170,235 ()

Command: *Cancel* (Esc).
8. Iz menija File izabrati Save As i snimiti crte kao fajl K57.dwg.
Sl. 9.69 Konana forma Layouta za tekstilni proizvodni sistem (K57.dwg)
Editovanje polilinijskih objekata

Pored konstrukcije polilinije, zbog eventualnih izmena, mora se raunati na vreme i nain
korekcije prethodno formiranog objekta. Polilinijski objekti se mogu korigovati na mnogo
razliitih naina: promenom irine linije, promenom linija u poliliniju, zatvaranjem otvorenih
polilinija i sl.
Opcione komande Pedit
Paleta alata: Modify II Edit Polyline

Meni: Modify Object Polyline
Komandna linija: pedit (pe) ()
Dinamiki unos: pedit (pe) ().
Ribon: Home Modify Edit Polyline.
Redosled
crtea
Editovanje
polilinije
Editovanje
atributa
Editovanje
srafure
Editovanje
splajna
Blok atributa
Sl. 9.70 Paleta alata Modify II za modifikaciju

objekata
Usaglaavanje
atributa
Izdvajanje
atributa
Poglavlje 9
51-9
__________________________________________________________________________________________________________
Algoritam: modifikovanje polilinijskih objekata

Primer: Izvriti modifikaciju objekta (sl. 9.71) koji sadri vie entiteta, u polilinijski.
Uskljuiti opciju Enable grips u tabu Selection dijalog boksa Options.

Selektovati sve entitete objekta (sl. 9.71a).
Komandom List napravite izvetaj o osnovnim karakteristikama objekta pre modifikacije
(sl. 9.71b).
Sl. 9.71 Pripremni objekat, sastavljen od 12 kontinualnih segmenata (S57b.dwg)
a)
b)
Sl. 9.72 Objekat od 12 entiteta a), sa izvetajem o geometrijskim karakteristikama dobijenim

komandom List u dijalog boksu AutoCAD Text Window b)
2. Sa palete alata Modify II izabrati komandu Edit Polyline (sl. 9.70).
Izabrati jedan entitet, npr. luni segment sa desne strane (sl. 9.73a) i potvrditi ().
U komandnu liniju inicirati opciju J (Join) kako bi se izabrani prvi entitet spojio sa svim
ostalim u poliliniju. Izbor potvrditi Enter-om.
52-9
Poglavlje 9
__________________________________________________________________________________________________________
Selektovati ostalih 11 entiteta objekta (ili svi 12 entiteta sl. 9.73c) kako bi se omoguilo
spajanje objekata u jedan entitet. Izbor potvrditi Enter-om.
a)
b)
c)
Sl. 9.73 Operacije sa objektom nepolilinijskih svojstava: selektovanje jednog entiteta a),
aktiviranje prozora za izbor ostalih segmenata b), rezultat selekcije objekta c)
a)
b)
c)
Sl. 9.74 Operacije sa polilinijskim objektom: selekcija putem gripova a), objekat sa
promenjenom debljinom na With =1.4 b), odabrani polilinijski objekat putem gripova c)
3. Izvriti ponovno aktiviranje komande Edit Polyline (sl. 9.74) i selektovati objekat.
U komandnoj liniji izabrati opciju w (With) kako bi se promenila debljina konture objekta.
Upisati vrednost debljine od 1,4 i potvrditi Enter-om. Pritisnuti Esc.
Kliknuti na bilo koju taku objekta. Selekcija je izvrena kao da je u pitanju jedan entitet.
Dakle, postignut je podebljan polilinijski objekat (sl. 9.74b).
Aktivirati lejere: kote, osne i otvori.
Sa statusne linije uspostaviti mod Show/Hide Lineweight za prikaz debljina linija na
ekranu (sl. 9.75a).
4. Generisanje informacija o objektu.
Formirati izvetaj o objektu putem komande List u tekst-fajlu K57b.txt (sl. 9.75b).
Snimiti crte u fajlu K57b.dwg.
Poglavlje 9
53-9
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 9.75 Objekat Krilasta podloka (K57b.dwg) i izvod izvetaja o objektu dobijen
putem komande List. Kompletan izvetaj je zabeleenom u ASCII fajlu K57b.txt
Algoritam komandne linije: polieditovanje

Command: _pedit
(komanda za editovanje polilinije)
Select polyline or [Multiple]: 175,165 ()
(selektovanje polilinije)
Object selected is not a polyline
Do you want to turn it into one? <Y> ()
Enter an option [Close/Join/Width/Edit vertex/Fit/Spline/Decurve
/Ltypegen/Reverse/Undo]: j ()
(opcija spajanja u poliliniju)
12 found
Select objects: ()
11 segments added to polyline
Enter an option [Close/Join/Width/Edit vertex/Fit/Spline/Decurve
/Ltypegen/Reverse/Undo]: w
(opcija debljine polilinije)
Specify new width for all segments: 2.5
Enter an option [Open/Join/Width/Edit vertex/Fit/Spline/Decurve/Ltype gen/Undo]: ()
Command: (Esc).
Usklaivanje svojstava objekata

Karakteristike jednog objekta mogu se delimino ili u potpunosti preneti (kopirati) na drugi
objekat pomou komande Matchprop.
Opcione komande Matchprop
Paleta alata: Standard Match Properties

Dinamiki unos: matchprop (ma) ().
Meni: Modify Match Properties
Paleta alata: Standard Annotation Match Properties
54-9
Poglavlje 9
__________________________________________________________________________________________________________
Komandna linija: matchprop (ma) ()
Algoritam: usklaivanje svojstava objekata

Primer: Izvriti usklaivanje svojstava jednog krunog objekta sa drugim, prema sl.
9.76/9.77.
1. Otvoriti polazni fajl S57c.dwg.
Sa palete alata Standard Toolbar izabrati komandu Match Properties.

Selektovati izvorini objekat pravougaonik u jednoj taki, npr. 140,190 (poto je
polilinijski).
Selektovati odredini objekat, odnosno krunicu, u jednoj taki, npr. 260,195 (takoe
polilinijski objekat). Izvriti Esc.
2. Odredini objekat je poprimio sledea svojstva prvog objekta.
Lejer (Layer - izvoriste).

Boju (Color - red).
Tip linije (Linetype FENCELINE1).
Debljinu linije (Lineweight 0.50 mm).
Sl. 9.76 Objekti polaznog fajla (S57c.dwg)
Sl. 9.77 Objekti posle promene svojstava (K57c.dwg)
Poglavlje 9
55-9
__________________________________________________________________________________________________________

Command: '_matchprop
(komanda za usklaivanje osobina objekta)
Select source object: <Snap on> 140,190 ()
(selekcija izvorinog objekta)
Current active settings: Color Layer Ltype
Ltscale Lineweight Thickness PlotStyle Dim Text Hatch Polyline Viewport Table Material
Shadow display Multileader
Select destination object(s) or [Settings]: 260,195 ()
(selekcija odredinog objekta)
Select destination object(s) or [settings]:
(Esc)
Command: *Cancel*.
Metoda brzog selektovanja

Metodom brzog selektovanja, komandom Quick Select, efikasno se formiraju filtrirani skupovi
odabranih objekata baziranih na njihovim karakteristikama. Parametri i kriterijumi se definiu u
dijalog boksu Quick Select (sl. 9.78).
Sl. 9.78 Dijalog boks Quick Select
Opcione komande Quick Select
Meni: Tools Quick Select

Komandna linija: Qselect
Dinamiki unos: Qselect
Priruni meni: Quick Select... (posle gripova)

Dijalog boks: Properties ().
56-9
Poglavlje 9
__________________________________________________________________________________________________________
Algoritam: primena metode filtriranja Quick Select

Quick Select za selekciju objekata po svojstvu, izvriti

grupisanje geometrijskih entiteta na ravnoj ploi, prema sl. 9.79. Postupak je ilustrovan primerom
ploe sa pet kvadratnih otvora, pojedinane povrine od 400 mm2.
1. Otvoriti fajl K57d.dwg.
Iz menija Tools izabrati dijalog boks postupkom Quick Select ... Quick Select.
Iz liste Apply to: selektovati Entire drawing.
Iz liste Object type: izabrati Polyline, s obzirom da su kvadrati koji se ispituju filtriranjem
polilinijski objekti.
U polju Properties: podesiti svojstvo koje se ispituje tj. opciju Area.
U listi Operator: podesiti = Equals (jednako).
U polje za tekst Value: upisati 400, i pritisnuti ek. taster OK.
a)
b)
Sl. 9.79 Ploa sa kvadratnim objektima razliitih povrina a), kvadratni objekti selektovani
prema kriterijumu Area = 400 mm2 b) (K57d.dwg)
2. Grupisanje objekata prema postavljenom kriterijumu.
Na osnovu prethodno postavljenih kriterijuma, program je automatski selektovao 5

objekata sa vrednou povrina 400 mm2. Pritiskom na Esc ponititi izbor.
Zatvoriti fajl bez sauvanih izmena.

Command: _qselect
5 item(s) selected.
Command: *Cancel*
(izvrna komanda brze filter selekcije)

()
Kontrola osobina objekata posredstvom dijaloga Properties

Dijalog boks Properties prua set mogunosti za promenu karakteristika objekata, odnosno
upravljanja nekim osobinama tekuih objekata. Sadri alate za brze izmene: lejera, debljine linija,
boje itd. pa sve do geometrijskih karakteristika virtualnih modela. Zbog efikasnosti i lakoe u
Poglavlje 9
57-9
__________________________________________________________________________________________________________
modifikovanju, rad u dijalog boksu Properties na ovaj nain ne predstavlja samo alternativu ve i
dominantni metod editovanja u odnosu na metode sa pojedinanom komandom, kao to su:
Attedit, Ddedit, Pedit, Natchedit, Mledit i Dimedit. Preglednost sa mnotvom alata je najznaajnija
osobina ovog dijaloga. On se ne mora zatvarati posle unoenja instrukcije, da bi se nastavio rad
na crteu, ve se prikazuje ili uklanja sa interfejsa prema zahtevima korisnika. Kljune
performanse dijaloga su sledee [88]:
Prikazuje karakteristike i vrednosti parametara skupa izabranih objekata.

Omoguuje izmenu karakteristika pojedinanih objekata; mogu se zadati iste vrednosti
parametara za vie objekata.
Prikazuje aktivna svojstva crtea, ako nema izabranih objekata. Parametri se zadaju u
dijalog boksu, u polju za editovanje ili selekcijom u padajuoj listi.
Filtriranjem selektovanih skupova prikazuju se one karakteristike koje su im zajednike.
Na taj nain je omoguena izmena prema tipovima objekata unutar skupa selektovanih
objekata.
Omoguuje korienje metode Quick Select.
Omoguuje pregled modifikovanja objekta neposredno posle njihovog unoenja.
Opcione komande Properties
Paleta alata: Standard Properties

Dinamiki unos: (props) ()
Paleta alata: Standard Annotation Properties
Ribon: View Properties.
Komandna linija: properties (props) ().
Meni: Tools Properties (kombinacijom tastera [Ctrl]+[1])
Algoritam: editovanje objekta posredstvom dijalog boksa Properties

Primer: Korienjem dijalog boksa
Properties modifikovati nepravilno postavljene lejere i
tipove linija na objektu prema sl. 9.80.

Sl. 9.80 Objekat Umetak pripremljen za modifikaciju (S57e.dwg)
Sa palete alata Standard aktivirati komandu Properties (Ctrl+1); ime se otvara dijalog
boks Properties u kom su prikazana svojstva aktivnog crtea.
Selektovati poliliniju konturu i krunicu. Oba objekta su pod lejerom LINIJA_2.
58-9
Poglavlje 9
__________________________________________________________________________________________________________
Otvoriti listu Layers i promeniti lejer pod gripovima u lejer LINIJA_1 (sl. 9.81). Objekti se
dinamiki menjaju omoguujui praenje toka izmena.
Pritisnuti taster Esc.
Sl. 9.81 Selektovanje objekata pod lejerom LINIJA_2 i pretvaranje u lejer LINIJA_1
2. Promena prenika krunice.
Selektovati malu krunicu (sl. 9.82) koja se sada nalazi pod lejerom LINIJA_1.
U polju Radius uneti novu vrednost poluprenika 20, umesto tekue vrednosti 10. Prenik
se automatski menja ako pointerom potvrdimo, npr. levim tasterom mia, na radnoj
povrini.
Sl. 9.82 Selektovana mala krunica i izmena poluprenika
Poglavlje 9
59-9
__________________________________________________________________________________________________________
3. Promena debljine linija objekata.
Selektovati objekte: polilinijsku konturu i krunicu (sl. 9.83). Oba objekta su pod lejerom
LINIJA_1.
Otvoriti listu Lineweight i promeniti debljinu gripovanih objekata na vrednost 0,40 mm.
Kliknuti levim tasterom mia van dijaloga.
Sl. 9.83 Selektovane konture objekta i izmena njenih debljina

4. Promena lejera simetralnih linijskih objekata.
Selektovati osne linije objekata. Oba su pod lejerom LINIJA_1.

Otvoriti listu Layer i promeniti lejer pod gripovima u lejer LINIJA_2 (sl. 9.84).
Sl. 9.84 Selektovanje objekata pod lejerom LINIJA_1 i pretvaranje u lejer LINIJA_2
60-9
Poglavlje 9
__________________________________________________________________________________________________________
5. Promena faktora skaliranja osnih linija.
Selektovane osne linije su skalirane sa faktorom 1.

Promeniti u polju Linetype scale faktor na 0,5 (50%), kao na sl. 9.85.
Kliknuti levim tasterom mia van dijaloga i pritisnuti taster Esc, ime se zavrava rad na
modifikaciji objekta putem dijalog boksa Properties.
Sl. 9.85 Skaliranje osnih linija

6. Vizuelizacija objekta.
Iskljuiti dijalog boks Properties malim ek. tasterom Close ().

Alatom Zoom Realtime podesiti lokaciju objekta na radnoj povrini.
Snimiti crte kao zavrni fajl K57e.dwg.
Sl. 9.86 Modifikovan izgled objekta Konzolna podloka (K57e.dwg)
Napomena: Mogunosti dijaloga
Properties su znaajne, tako da se mogu koristiti za
modifikovanje individualnih ili grupnih svojstava unetih objekata, kota, rafura, atributa i sl.
Poglavlje 9
61-9
__________________________________________________________________________________________________________
Primer: Konstruisati 2D objekat koji je predstavljen na sl. 9.89b. Definisati osnovne faze
geometrijske aplikacije sa zavrnom fazom punog konturnog prikaza kotiranog objekta [41].
a)
b)
Sl. 9.87 Faze konstruisanja: a) linija, b) krunica
a)
b)
Sl. 9.88 Faze: a) zaobljavanja kontura, b) eliminisanje suvinih delova
62-9
Poglavlje 9
__________________________________________________________________________________________________________
a)
b)
Sl. 9.89 Faze: a) simetrino kopiranje, b) kotiranje i formiranje pune konture objekta
(2D_8.dwg)
Primer: Konstruisati 2D objekat koji je predstavljen na sl. 9.91. Definisati osnovne faze
geometrijske aplikacije sa zavrnom fazom punog konturnog prikaza kotiranog objekta [42].
a)
b)
Sl. 9.90 Faze: a) konstruisanje linija i krunica i ofsetiranje, b) crtanje krunica. Konstruisanje
ovog i slinih objekata obino poinje komandama Line i Offset
Poglavlje 9
63-9
__________________________________________________________________________________________________________
Konstrukcione linije
c)
d)
Sl. 9.90 Faze: c) konstruisanje tangencijalnih i paralelnih linija, d) eliminisanje suvinih delova.
Pored komandi za crtanje kao to su Line, Circle, Construction Line veoma su znaajne i
komande za modifikaciju kao to su Fillet, Trim, Dimension i ostale
Osnovne
komande:
Xline
Line
Circle
Fillet
Trim
Mirror
Polygon
Offset
2 points
Polyedit
Lineweight
Layer
Sl. 9.91 Formiranje pune konture objekta (2D_9.dwg)
Napomena: 2D profil e se kasnije koristiti za formiranje 3D povrinskog, odnosno 3D solid

modela (videti referencu [40]). Neki crtei su komplikovaniji jer zahtevaju vie umenosti,
znanja, vremena za kreiranje, a i potrebu da se dopune nizom kvantitativnim, geometrijskim ili
kvalitativnim podacima, kao to je to dato na sledeoj slici u obliku tehnikoh crtea.
64-9
Poglavlje 9
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 9.92 Da bi se verifikovao tehniki crte mora imati sve elemente propisane nacionalnim i/ili
internacionalnim standardom, uvaavajui i interne standarde (Ploca.dwg)
Poglavlje 9
65-9
__________________________________________________________________________________________________________

1. Modifikovanje objekata na crteu.
2. Selekcija objekata za ureivanje.
3. Selekcija metodom Noun / Verb.
4. Metode za selekciju objekata.
5. Selekcija objekata metodom wp i cp.
6. Metoda ograivanja Fence.
7. Selekcija svih objekata.
8. Modifikacija 2D objekata izmetanjem.
9. Opcione komande Copy i Move.
10. Metoda poravnanja objekata Align.
11. Kopiranje objekata pomou klipborda.
12. Primena metoda Drag and Drop.
13. Primena metoda kopiranja Offset i Array.
14. Primena komande Offset.
15. Primena komande Array za polarno nizanje objekata.
16. Primena komande Rectangular Array.
17. Komande Mirror i Rotate.
18. Kopiranje reflektovanjem objekata.
19. Rotiranje objekata.
20. Modifikovanje veliine objekata skaliranjem i rastezanjem komandama Scale i Stretch.
21. Kreiranje novog tipa objekta metodom skaliranja Scale.
22. Modifikovanje objekata metodom rastezanja Stretch.
23. Opcione komande Lenghten i Extend.
24. Granino skraivanje i prekidanje objekata.
25. Opcione komande Trim i Break.
26. Modifikovanje objekata zaobljavanjem i obaranjem ivica.
27. Opcione komande Fillet i Chamfer.
28. Obaranje ivica na polilinijskom objektu.
29. Uspostavljanje i korienje grip reima.
30. Grupisanje objekata i njihova modifikacija metodom Group.
31. Formiranje i modifikovanje grupe objekata.
32. Editovanje polilinijskih objekata komandom Pedit.
33. Opcione komande Matchprop.
34. Metoda brzog selektovanja metodom Quick Select.
35. Kontrola osobina objekata posredstvom dijaloga Quick Properties.
36. Kontrola osobina objekata posredstvom dijaloga Properties.
66-9
Poglavlje 9
__________________________________________________________________________________________________________
Referentni pojmovnik: ureevinja objekata na crteu

Select Objects Selekcija objekata. Predstavlja
zahtev za unos na komandnoj liniji prilikom
korienja komande Edit. Veina opcija za
selekciju poziva se upisivanjem kljunog (jednog
ili dva) slova.
Pointer (Cursor) Pointer (kursor). Ve
definisan grafiki prikaz koji predstavlja mobilni
simbol pokazivaa. Njegova default vrednost je
5% od veliine interfejsa i moe se menjati
povlaenjem klizaa u tabu Display dijalog boksa
Options.
Pickbox Grafiki simbol u obliku kvadratia.
Kvadrati za pikovanje (pikboks) nastaje kada se
aktivira komanda za selektovanje nekog objekta.
Veliina pointera sa kvadratiem (pikboksom)
moe se menjati u tabu Selection dijalog boksa
Options.
Noun/Verb Selection Ova specifina selekcija
predstavlja postupak biranja objekata pre izbora
komande.
Highlight Isticanje. Objekti koji se dodaju
skupu izabranih objekata istaknuti su
isprekidanom linijom, ili na drugi nain, ako nije
aktivan mod Noun/Verb.
Previous i Last Prethodni i zavrni. Prethodni
skup moe se ponovo pozvati ako se na zahtev za
unos Select Options upie skraenica P. Za izbor
poslednjeg kreiranog vidljivog objekta, na zahtev
za unos Select Options upisuje se L.
Object Cycling Selekcija objekata kruenjem.
Ovom metodom kruenja mogu se redom
selektovati objekti. Postupak se poinje tako to e
se pritisnuti i drati taster Ctrl, a zatim izabrati
objekat koji se eli dodate skupu ve selektovanih.
? Znak pitanja. Da bi se pregledale metode za
izradu skupova izabranih objekata na zahtev za
unos Select Options upisuje se ? Ovim se stvara
razgranati algoritam svih prethodno nabrojanih
metoda selektovanja.
Base Point Bazna taka. Predstavlja XY
koordinate take koja se koristi kao referentna za
komande kao to su Copy i Move.
Displacement Izmetanje. Rastojanje izmeu
bazne take i odredine druge take koristi se
najee u komandama kao to su Copy i Move.
Rectangular Array Pravougaoni razmetaj
(niz). Formiranje kopija objekata u obliku redova i
kolona (matrica) karakteristinih za komandu
Array.
Polar Array Polarni razmetaj. Razmetanje

kopija objekata u krug oko bazne take. Takoe je
podopcija komande Array.
Clipboard Klipbord. Privremena memorija za
uvanje podataka o objektima. Moe se koristiti
sekvencijalno, bez trajnog memorisanja
posredstvom Copy/Cut operacija.
Copy Kopiranje. Kopiranje objekata u klipbord i
njihovo privremeno memorisanje.
Cut Isecanje. Kopiranje objekata u klipbord i
njihovo (privremeno) brisanje iz crtea.
Paste Prenoenje (lepljenje). Prenoenje
podataka iz klipborda u odredini fajl (crte).
Copy With Base Point Kopiranje sa baznom
takom. Mogu se kopirati objekti sa definisanom
baznom takom za prenoenje u objekte u novom
crteu. Ova komanda dostupna je i sa komandne
linije upisivanjem copybase.
Paste to Original Coordinates Prenoenje na
originalne koordinate. Objekti mogu da se prenesu
iz jednog crtea u drugi koristei iste koordinate
kao u originalnom crteu. Komanda Paste to
Original Coordinates je dostupna i sa komandne
linije upisivanjem pasteorig.
Mirror Line Osa reflektovanja. Linija
preslikavanja na XY povri tekueg UCS. Objekti
se reflektuju (preslikavaju) u odnosu na
postavljenu osu.
Rotation angle Ugao rotacije. Zadaje se
relativna ili apsolutna vrednost ugla za rotiranje
objekta u odnosu na baznu taku.
Scale Factor Faktor skaliranja (razmere). Na
osnovu faktora se skalira izabrani objekat,
zadavanjem brojanih vrednosti. Izabran faktor
vei od 1 znai da se eli poveavanje objekata;
suprotno, manji brojevi od 1 znae smanjenje
objekata.
Reference Reference. Korienje veliine
postojeeg objekta za razmeru tekueg objekta.
Open Objects Otvoreni objekti. Objekti koji ne
formiraju zatvoreni oblik. Na primer, linija je
otvoreni, dok je pravougaonik zatvoreni objekat.
Delta Length Delta duina. Odreeno poveanje
(inkrement) vrednosti koje se upisuje u komandnu
liniju, ili se zadaje dvema takama. Ovakav nain
produavanja je esto koriena metoda.
Percent Procenat. Opcija procentualnog
produavanja (smanjenja) selektovanog objekta.
Poglavlje 9
67-9
__________________________________________________________________________________________________________
Dynamic Dinamiki. Dinamikim povlaenjem

pointera jednog kraja selektovanog objekta
neprekidno se prikazuje novi poloaj objekta, sve
do eljene lokacije.
Total Totalni. Opcija odreivanja apsolutne
vrednosti duine (ili ugla) selektovanog objekta.
Projection Mode Reim projekcije. Odreuje
vrstu projekcije koju program koristi kada
produava objekte. Postoje tri mogua reima
produavanja objekata: bez produavanja (None),
UCS i pogled (View).
Boundary Granica. Granica do koje se mogu
produavati objekti.
Edge Ivica. Omoguava da se produi objekat
do stvarne ili zamiljene granice. Dve komande su
na raspolaganju. Komandom Extend objekat se
produuju do neke podrazumevane ivice.
Komanda No Extend dozvoljava produavanje
objekata samo do take preseka objekta sa
odabranom ivicom.
Undo Lokalni opoziv. Ponitava prethodno
izvrenu opciju. Svojstvena je i kod Lengthen i
Extend metode.
Trim Odsecanje. Odsecanje objekata do
odreene granice nekog drugog objekta.
Cutting Edge Granica odsecanja. Ivica do koje
e neki objekat biti odseen sa presenim
objektom.
Projection Mode Reim projekcije. Ovim
reimom odreuje se vrsta projekcije pri
odsecanju objekata. Vrsta projekcije utvrena je
sistemskom promenljivom Projmode Edge Ivica
(u reimu Trim). Postoje dve opcije koje odreuju
da li e neki objekat biti odseen. Komandom
Trim odseca se objekat do neke podrazumevane
ivice. Komandom No Trim odsecaju se samo oni
objekti u kojima postoje take preseka.
Break Prekid. Metoda prekidanja entiteta i
objekata (ne svih) u 2D oblasti.
1 Point Jedna taka. Prekida objekat na jednom
mestu kod jedne definisane take.
1 Point/Select Jedna taka/Selekcija. Prvo se
vri selekcija objekta, a zatim se zadaje taka
prekida.
2 Point Dve take. Operacija prekidanja objekta
na dva mesta. Prvi prekid je na prvoj zadatoj taki.
1 Point/Select Dve take/Selekcija. Prvo se vri
selekcija objekta, a zatim se zadaje prva, pa zatim
druga taka prekida.
Fillet Zaobljavanje. Zaobljeni ugao kreiran na
postojeem objektu.
Chamfer Obaranje ivica. Oborena ivica ugla,

kreirana na postojeem objektu.
Radius Poluprenik. Omoguava definisanje
nove vrednosti poluprenika zaobljenja. Ukoliko
se definie vrednost radijusa zaobljavanja jednaka
nuli, tada nema zaobljenja u presecima dva
objekta.
Project Projekcija. Odreuje vrstu projekcije pri
odsecanju objekata. Ovaj reim odreen je slino
kao i kod prethodnih metoda modifikacije.
Edge Ivica. Omoguava da se preseni objekat
produi do take preseka sa drugim objektom;
odreuje se sistemskom promenljivom Edgemode.
Trim/No Trim (on/off) Metodama Fillet i
Chamfer omogueno je da se odsecaju oba objekta
da bi se formiralo zaobljenje, odnosno oborila
ivica. Ukoliko se ne eli odsecanje, bira se opcija
No Trim.
Polyline Polilinija. Polilinijski objekat, koji se
sastoji od niza segmenata. Imae zaobljenje,
odnosno oborene ivice u svakom vrhu objekta
ukoliko je segment linije dovoljno dugaak.
Method Metod. Omoguava da se definie jedan
od metoda za obaranje ivice i to: distantni, ili
ugaoni.
Distance Rastojanje. Omoguava da se definie
duina oborene ivice. Distance mogu meusobno
biti razliitih vrednosti.
Angle Ugao. Pretpostavlja definisanje ugla
oborene ivice u odnosu na izabranu taku na liniji.
Grips vorovi ili hvataljke. Kvadratii koji se
pojavljuju nakon selekcije objekta u
karakteristinim takama AutoCAD entiteta. Kod
polilinije rasporeeni su po tzv. vertex-ima, tj.
specifinim vorovima itd.
Cold grip Hladni grip. Predstavlja neaktivni
grip nad kojim se ne mogu direktno izvriti
operacije editovanja. Po default-u su predstavljeni
kvadratiima plave boje.
Hot grip Vrui grip. Predstavlja specijalno
(hightlight) oznaen vor. U tom sluaju grip je
aktivan, i nad objektom se mogu izvriti operacija
modifikovanja, jer je Hot grip, u tom sluaju,
referentna taka za editovanje. Po default-u se
pojavljuju kvadratiem crvene boje.
Base Grip Bazni vor. vor koji je izabran da
bude bazna taka za unoenje izmena.
Noun/Verb Selection - Kada se koriste vorovi,
objekti se najpre moraju izabrati.
Grip Size Veliina vora. Veliina vora meri
se u pikselima i regulie se u dijalogu Options taba
Selection.
68-9
Poglavlje 9
__________________________________________________________________________________________________________
Grip color Boja vora. Boja izabranog i

neizabranog vora. Zadaje se, takoe, u tabu
Selection u dijalog boksu Options.
Group Name Ime grupe. Na formiranoj listi
nalaze se imena definisanih grupa objekata.
Group Identification Identifikacija grupe. U
listi Group Name prikazuje se ime grupe i njen
opis.
Order/Reorder Redosled. Brojani redosled
nekog objekta u grupi. Ovo je veoma vana opcija
za kontrolu objekata.
Selectable Mogunost selektovanja. Selekcijom
jednog objekta, mogu biti iz neke grupe izabrani
svi lanovi grupe, osim onih koji se nalaze na
nekom drugom prostoru, ili na nekom zamrznutom
ili zakljuanom lejeru.
Edit Ureivanje. Predstavlja proces ureivanja,
korekcije, odnosno modifikacije objekta na
osnovu raspoloivih metoda za editovanje.
Segment Segment. Deo polilinije. U principu
predstavlja nezavisni entitet.
Vertex Teme, vor. X, Y i Z koordinatna taka u
kojoj se presecaju dva segmenta polilinije.
Join Spajanje na osnovu precizno postavljenih
entiteta u poliliniju.
Width Debljina. Podeavanje debljine polilinije.
Edit vertex Ureivanje temena. Vrenje raznih
izmena na temenima polilinije.
Spline curve Splajn kriva. Interpolacija
polilinije pravih segmenata u splajn (glatku krivu).
Ltype gen Opcija za izbor tipa linije koji se ne
prekida na temenima.
Decurve Pretvara glatku poliliniju u poliliniju
sastavljenu od pravih segmenata.
Fit Fitovanje. Interpolacija polilinije pravih
segmenata u glatku (prilagoenu) krivu.
Undo Opoziv. Ponitava poslednju opciju
komande Pedit (Edit Polyline).
Close Zatvaranje. Spaja krajnje take polilinije.
Matching Usklaivanje, prilagoavanje

svojstava jednog objekta drugom objektu.
Source Object Izvorni objekat. Objekat iz kojeg
se kopiraju karakteristike.
Destination Object - Odredini objekat. Objekat
u koji se kopiraju svojstva.
Apply to Odreuje da li e se kriterijumi za
filtriranje primenjivati na ceo crte, ili samo na
aktivni skup selektovanih objekata.
Object Type Precizira tip objekata za filtriranje.
Prikazuje listu svih tipova objekata ili, ako su
objekti izabrani, listu svih tipova izabranih
objekata. Podrazumevani izbor je Multiple.
Properties Odreuje koja karakteristika je
osnova filtriranja.
Operator Odreuje opseg filtra za izabrana
svojstva: jednako (=), nije jednako (< >), vee od
(>), manje od (<).
Value Zadaje se vrednost koja moe da se bira
iz liste u zavisnosti od izbora osobine.
How to Apply Opcija ukljuivanja, ili
iskljuivanja.
Append to Current Selection Set Formira
zbirni skup izabranih objekata korienjem
komande Quick Select, vie puta.
Properties Osobine. Predstavlja skup
kvalitativno-kvantitativnih karakteristika nekog
objekta.
Homogeneous Selection Sets Homogeni skup
izabranih objekata. Modifikuje svojstva vie
objekata.
Categorized Tab za svrstavanje po
kategorijama. Podrazumeva se tab koji prikazuje
svojstva kao to su General i Geometry, kao i
karakteristina svojstva odreenih objekata.
Alphabetic Tab po abecedi. Drugi tab koji
prikazuje svojstva objekta po abecednom
redosledu.
Poglavlje 10
1-10
__________________________________________________________________________________________________________
2-10
rafure i preseci modela
Poglavlje 10
__________________________________________________________________________________________________________
rafure i preseci
Prikazivanja nevidljivih linija (zaklonjene ivice, pogledi, upljine) 3D modela u tehnici
omogueno je primenom preseka razreza, preloma, i sl. Ovoj metodi se podvrgavaju
elementi konstrukcija i sklopova koji imaju geometrijske forme kao to su: rupe, otvori i
sl. u kojima se skriveni i kompleksniji oblici nego to bi se to moglo zakljuiti sa spoljne strane.
Presek predstavlja prikaz zamiljenog preseka predmeta pomou jedne ili vie ravni. Oznaavanje
tragova preseka vri se linijom crta-taka-crta i to samo na krajevima i na mestima preseka.
Formiranjem preseka dobija se u jasnoi i utedi pri crtanju i modeliranju. Da bi se on oznaio,
koristi se rafura koja simboliki oznaava trag presene ravni koji bi nastao stvarnim seenjem
predmeta. Crtei u vidu preseka ili sklopova, oznaavaju se bojom, radi jasnijeg prikazivanja
preseka, odnosno vrste materijala. Grafiko oznaavanje vrste materijala vri se razliitim
rafurama, prema SRB M.A0.060, kao na sl. 10.1.
Sl. 10.1 Vrste rafura za mainske i druge materijale (Srafure.dwg)
Sl. 10.2 Formiranje preseka sunerastog objekta

putem rafure (Srafura.dwg)
Poglavlje 10
3-10
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 10.3 Primer upotrebe razliitih rafura u niskoj gradnji (Presek ulice.dwg)
rafiranje preseka mainskih delova

U mainstvu se najee crtaju preseci metala i njihovih legura. Za crtanje rafure koristi se linija
tipa B. Gustina rafure zavisi od gabarita povrine koja se rafira i kree se od 1 do 4 mm. rafura
se nanosi uglavnom pod uglom od 45o u odnosu na konture ili ose simetrija. Promena pravca
rafiranja vri se pri rafiranju susednih povrina ije se konture preklapaju. Izrazito tanke povri
metalnih profila (> 2 mm) i limova u preseku rafiraju se punom crnom (solid) rafurom (sl.
10.4). Izmeu elemenata sloenog preseka ostavlja se uska praznina irine najmanje 0,7 mm (sl.
10.4a).
a)
b)
Sl. 10.4 Preseci limova i tankih profila (Tanki preseci.dwg)
Kompjuterskim modeliranjem, lako se generie presek predmeta nacrtanog u 3D izgledu. Ravan

preseka odreuje se izborom tri take, a odseeni deo moe da se pomeri u eljeni poloaj (sl.
18.58, str. 563) i da se pri tom obrne za odreeni ugao, ime se postie vea jasnoa oblika. Osim
toga, predmet moe da se oseni, ime se dobija pojaani prostorni utisak.
4-10
Poglavlje 10
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 10.5 Kompjuterski definisani preseci solid modela klipa (Klip.dwg)
Osnovne vrste preseka

Puni presek: Pun presek se koristi kod objekata ija je geometrijska forma takva da se za
potpuno definisanje mora koristiti jedna ili vie presenih ravni. Presek koji se dobija pomou
presene ravni paralelno se frontalnicom, crta se u izgledu i naziva se frontalni puni presek (sl.
10.6).
a)
Sl. 10.6 Puni frontalni presek solid objekta (2D_21.dwg)

Pored frontalnog, moe se formirati i vodoravni (sl. 10.7) ili vertikalni presek (sl. 10.8).
b)
Poglavlje 10
5-10
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 10.7 Pun vodoravni presek u izometriji a), u ortogonalnoj projekciji b) (Puni presek.dwg)
Profilni presek (sl. 10.8) prikazan je presekom predmeta profilnom ravni, koja je paralelna
profilnoj projekciji, a upravna na horizontalnu projekciju. Ovo je ujedno i vertikalni presek.
Sl. 10.8 Pun profilni vertikalni presek (Profilni presek.dwg)
6-10
Poglavlje 10
__________________________________________________________________________________________________________
Kada se profilni presek izmesti na neko drugo mesto, obeleava se na uobiajeni nain. Ako se
naknadno zarotira u ravni pogleda, pored slovne oznake postavlja se simbol rotacije sl. 10.9.
Sl. 10.9 Kotiranje leba za segmentni klin na konusnom zaglavku vratila (Klinovi.dwg)
Polupresek: Polupresek je specijalni vid punog preseka. Primenjuje se kod delova koji imaju
najmanje dve meusobno upravne ravni simetrije (sl. 10.10). Granica izmeu spoljanjeg izgleda
i preseka definie se punom linijom zbog formiranja zamiljenog, a ne stvarnog preseka. Seku se
uvek desne i donje polovine, mada se praktikuje da se seku i gornje.
a)
b)
Sl. 10.10 Polupresek: u izometriji a), ortogonalnoj projekciji b) (Polupresek.dwg)
Poglavlje 10
7-10
__________________________________________________________________________________________________________
Zaokrenuti presek: Kada su zaklonjeni oblici poreani u dva pravca koji zahvataju izvesni
ugao, npr. tup, seenje se vri dvema neparalelnim ravnima. Na sl. 10.11 jedna ravan je prikazana
u zaokrenutom poloaju.
b)
a)
Sl. 10.11 Zaokrenuti presek (Zaokrenut presek.dwg)
Presek paralelnim ravnima: Korienje preseka sa dve ili vie paralelnih ravni (sl. 10.12)
formira stepenasti presek. On je potreban ako su detalji objekta koje treba prikazati u preseku
tako poreani da se jednom ravni ne mogu presei. Formira se i kada poloaj ravni presecanja nije
dovoljno jasan. Ravan (trag ravni) se prikazuje tankom crta-taka-crta linijom, sa zadebljanjima
na krajevima i mestima promene pravca (linija tipa H). Moe biti: horizontalni, vertikalni,
profilni i kosi.
a)
Sl. 10.12 Presek paralelnim ravnima (Stepenati presek.dwg)
b)
8-10
Poglavlje 10
__________________________________________________________________________________________________________
Kod preseka razliitih elemenata paralelnim ravnima, ako to doprinosi jasnoi crtea, izmeu
preseka, du granine linije, rafura moe biti pomerena (sl. 10.13a). Slian ovom preseku jeste
presek susednim ravnima. Ovaj sukcesivni presek se ostvaruje sa dve ili vie paralelnih i
neparalelnih ravni. Na sl. 10.13b prikazan je presek sa tri sukcesivne ravni (dve paralelne i
srednja pod uglom). Rebra, kao elementi za ukruivanje, kada se nau u uzdunoj ravni preseka,
ne rafiraju se. Ako na crteu postoji samo jedan presek, mogu se izostaviti sve oznake (sl.
10.13b).
Sl. 10.13 Pomerene rafure a), presek susednim ravnima b) (Presek1.dwg)
Delimini presek: Delimini preseci prelomi primenjuju se kada potpuni ili polupreseci nisu
pogodni, npr. kada treba jasno pokazati samo pojedine detalje objekta (sl. 10.14). Prekid
deliminog preseka moe se izvriti pomou pune tanke linije izvuene linijom tipa C, ili pomou
pune tanke cik-cak linije tipa D. Definie se slobodnom rukom ili splajnom. Moe se
kombinovati sa pogledom. Kod ovog preseka se mora voditi rauna o mogunosti kotiranja
pojedinih detalja.
Sl. 10.14 Delimini presek (Delimicni presek.dwg)
Poglavlje 10
9-10
__________________________________________________________________________________________________________
Nedovoljno jasni detalji

Detalji objekta se izdvojeno obrazuju van kontura (pogleda), radi preciznijeg prikaza i kotiranja.
Formiraju se krunicom na odreenom mestu i pored se ispisuje veliko slovo koji predstavlja
naziv detalja. Izdvajaju se u poveanoj razmeri u blizini krunice. Detalji na narednom crteu
prikazuju rupe (navoje) za centriranje A i B i lebove za izlaz alata D, C i E.
Sl. 10.15 Crte i njegovi detalji generisani programom AutoCAD Mechanical: A i B sredina
gnezda; C, D i E lebovi za izlaz alata (Detalji.dwg)
Profilni presek - uzastopni mestimini (popreni) presek

Profilni presek nastaje tako to se posmatrani deo, odnosno detalj presee sa ravni normalnom na
dati pogled, a presena povrina oko ose zarotira za 90o. Da bi se doveo u ravan pogleda, profilni
presek moe ostati na mestu rotacije ili se odmaknuti. Ovaj presek moe da se nacrta na samom
mestu preseka (sl. 10.16), van mesta preseka u naznaenom pravcu (sl. 10.19) i na mestu prekida
(sl. 10.18). Presek moe biti nacrtan i na bilo kom pogodnom mestu na crteu, ali pri tom treba
oznaiti mesto preseka i njegovu oznaku velikim slovima. Uzastopni mestimini presek crta se
debelom linijom, izuzev u sluaju kao na sl. 10.16, kada se crta tankom linijom. Uteda na
projekcijama se moe postii kombinacijom rei, razreza i osa simetrija.
10-10
Poglavlje 10
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 10.16 Mestimini (popreni) presek a), povrinski model b) (Presek2.dwg)
Sl. 10.17 Mestimini (popreni) presek sa razrezom izmeu preloma predmeta (2D_27.dwg)
Sl. 10.18 3D model prethodnog objekta (3D_27.dwg)
Poglavlje 10
11-10
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 10.19 Mestimini (popreni) presek (Razrez.dwg)
Kod punih osnosimetrinih preseka sklopa [71], odreeni elementi mogu se nacrtati u preseku
iako ravan preseka ne prolazi kroz njih. Primena ovog preseka znaajna je za crtanje objekata koji
se ne seku uzduno, a to su: zavrtnji, navrtke, osovine, osovinice, rascepke, zupci zupanika i
lananika, klinovi i ivije. Time se tedi u prostoru, a crte dobija u jasnoi (sl. 10.20). Puna
vratila, koja se takoe ne seku, mogu se delimino presei da bi se definisao npr. leb za klin.
Sl. 10.20 Prikaz sklopa leita (Delimicni preseci.dwg)
12-10
Poglavlje 10
__________________________________________________________________________________________________________
a)
b)
Sl. 10.21 Puni simetrini presek (2D_33.dwg)
Sl. 10.22 Puni presek (Presek1.dwg)
Kod nekih nesimetrinih delova, presek se moe crtati u vidu punog ili deliminog, pri emu se
ravan preseka postavlja kroz detalje koji imaju sopstvenu ravan simetrije (sl. 10.23).
Sl. 10.23 Pun presek kosom ravni (Cetvrtka.dwg)
Poglavlje 10
13-10
__________________________________________________________________________________________________________
Posebni i delimini izgledi

Pojedini delovi objekta postavljeni su koso u odnosu na projekcijske ravni, pa je projektovanje
oteano. Specijalni izgledi upotrebljavaju se na crteu umesto cele projekcije, ime se prikazuje
samo interesantan detalj objekta. Time se postie da se prikazani detalji na crteu vide u pravim
nedeformisanim konturama. Na crteu se smer pogleda oznaava strelicom i velikim slovom. Na
sl. 10.24 dat je primer takvog crtea.
Sl. 10.24 Poseban izgled (Specijalni pogledi.dwg)
Prekidi i skraenja
Objekti vee duine sa jednolinim, uskim i dugakim oblikom, prekidaju se na pogodnom
mestu. Modelom se prikazuju samo glavni detalji predmeta, koji su dovoljni potpuno da definiu
oblik predmeta. Koriste se kod crtanja vratila, metalnih zavarenih ili zakovanih konstrukcija i sl.
Na sl. 10.26 prikazani su primeri skraenja okastog kljua i njegov puni model bez skraenja (sl.
10.25). Inae se mogu prekidati: vratila, cevi, metalni profili, tapovi, konusa i sl. Mesta skraenja
oznaavaju se linijom tipa C i D.
Sl. 10.25 Puni model bez skraenja (Kljuc.dwg)
14-10
Poglavlje 10
__________________________________________________________________________________________________________
a)
b)
Sl. 10.26 Skraenja u ortogonalnoj projekciji a), detalj kljua b) (Cevasti kljuc 2D.dwg)
Simetrini delovi
Simetrini objekti mogu se crtati kao etvrtina (sl. 10.27a) ili polovina celine (sl. 10.27b).
Simetrinost se oznaava tako to se na krajevima simetrale postavljaju po dve kratke paralelne
linije pod pravim uglom u odnosu na simetralu. Ako se linije koje prikazuju predmet izvuku malo
izvan simetrale, kratke paralelne linije mogu se izostaviti.
a)
b)
Sl. 10.27 etvrtine a) i polovine b) izgleda simetrinih predmeta (Simetricni delovi.dwg)
Poglavlje 10
15-10
__________________________________________________________________________________________________________
Detalji koji se ponavljaju

Predstavljanje detalja koji se ponavljaju moe se uprostiti na nain prikazan na sl. 10. 28. U ovim
sluajevima, broj i vrsta detalja koji se ponavljaju, odreuje se kotiranjem.
Sl. 10.28 Detalji koji se ponavljaju (Simetricni delovi.dwg)
Sl. 10.29 Uproeno crtanje deset zavrtanjskih veza (Simetricni delovi.dwg)
Pravougli, cilindrini i konusni otvori, lebovi za klin i blagi prelazi

Zbog preglednosti crtea i utede pri crtanju livenih ili kovanih delova, primenjuju se mestimina
uproenja pri prikazivanju objekata i pri kotiranju. Iako se odstupa od primene pravila nacrtne
geometrije, neki izgledi blago naglaenih linija otvora i lebova mogu se nacrtati uproeno (sl.
10.30b i 10.31b).
Sl. 10.30 Otvori i lebovi (Prodori.dwg)
16-10
Poglavlje 10
__________________________________________________________________________________________________________
a)
b)
Sl. 10.31 Otvori i lebovi: stvarno a), uproeno b) (Prodori.dwg)
Prodori cilindrinih delova

Uproeno prikazivanje prodora moe se izvesti tankim punim linijama kao na sl. 10.32.
Meutim, ako krive povrine blago prelaze jedna u drugu, linija prodora se ne mora ucrtati.
a)
b)
Sl. 10.32 Linije blagih prelaza (prodora) a), linija blagih prelaza b) (Prodori.dwg)
Uzastopni poloaji delova mehanizama

Da bi se objasnila funkcija pojedinih mehanizama, svi karakteristini poloaji pokretnih delova
crtaju se linijom crtadve takecrta. Ako je to potrebno, tekstom se moe objasniti i njihovo
funkcionalno znaenje (sl. 10.33).
Sl. 10.33 Uzastopni poloaji dela mehanizama (Polozaji mehanizama.dwg)
Poglavlje 10
17-10
__________________________________________________________________________________________________________
Raunarsko kreiranje i editovanje rafura 2D objekata

Programskim metodama rafiranja kreiraju se povrine razliitih preseka materijala, regiona ili
drugih 2D/3D objekata. rafura je sastavljena od odreenih uzoraka taaka, crtica, linija ili drugih
simbola, ili se sastoji od homogenih obojenih povrina. Metoda rafiranja se moe lako aplicirati
na selektovane povrine, a kasnije se, prema potrebi, vri modifikacija rafure. Preglednost
rafura kontrolie se komandom Fill, odnosno sistemskom promenljivom Fillmode. Za izmenu
ivica uzorka rafure, mogu se koristiti gripovi za povlaenje ili neka komanda za modifikaciju
(izuzimajui Fillet, Chamfer, Offset, Break i Divide). Ako ivice ostanu zatvorene, rafura se crta i
na novoj povrini ogranienoj ivicama. Ostavljanjem otvorenih ivica uzorka gubi se veza izmeu
rafure i njenih ivica i uzorak ostaje nepromenjen. Prilikom kopiranja, premetanja ili
preslikavanja, kao i prilikom izbora svih ivica, rafiranje ostaje povezano sa ivicama. Ako je
uzorak rafure na zakljuanom ili zamrznutom lejeru, ne crta se ponovo. rafiranje se moe
najlake izvesti u zatvorenim zonama ili tzv. ostrvima. U skladu sa njihovim pomeranjem,
pomerae se i rafirana povrina, dakle, rafura moe imati osobinu asocijativnosti.
Opcione komande Bhatch
Paleta alata: Draw

Meni: Draw Hatch
Komandna linija: bhatch (bh) ()
Dinamiki unos: hatchedit ()
Ribon: Home Draw Hatch
Opcione komande Hatchedit
Paleta alata: Modify II Edit Hatch

Meni: Modify Object Hatch...
Komandna linija: hatchedit ().
Dinamiki unos: hatchedit ()
Ribon: Home Modify Edit Hatch.
Algoritam: izbor i aplikacija uzorka rafura

Primer: Za presek objekta, prema sl. 10.34, izabrati uzorak rafure sa odreenim
karakteristikama: ugla, linija i gustine rafura prema odreenom standardu. Zatim, izvriti
aplikaciju na zatvorenu povrinu preseka A-A.
1. Otvoriti pripremni fajl S64.dwg.
Lejer srafure postaviti kao tekui.

Iskljuiti lejere presek i osne.
Sl. 10.34 Sadraj polaznog fajla

(S64.dwg)
2. Sa palete alata Draw aktivirati komandu rafiranja Hatch..., kako bi se pojavio dijalog boks
Hatch and Gradient.
18-10
Poglavlje 10
__________________________________________________________________________________________________________
Da bi se videli raspoloivi uzorci rafure, strelicom mia pritisnuti ek. taster sa tri take
(...). Iz dijaloga Hatch Pattern Palette i taba ANSI izabrati uzorak rafure ANSI31.
Kliknuti na OK.
Postaviti ugao rotacije uzorka Angle: 90.
Faktor skaliranja podesiti u polje Scale: 0.85. Vrednost manja od 1 daje guu rafuru, a
vea od 1 reu (sl. 10.35).
Sl. 10.35 Dijalog boks Hatch and Gradient iniciran komandom Hatch sa saetom porukom o
korienju komande
Kliknuti na ek. taster Add: Pick points, a zatim na neprekidnu povrinu (ostrvo) za
rafiranje, npr. u taki 70,140.
Posle selektovanja zatvorene povrine pritisnuti Enter, kako bi se ponovo pojavio dijalog
boks Hatch and Gradient.
Pritisnuti ek. taster Preview da bi se izvrio pregled odabrane rafure pre konane
aplikacije. Pritisnuti Enter. Ako je potrebno, promeniti parametre rafure i pritisnuti ek.
taster OK.
3. Ovim je proces rafiranja zavren. Pored toga

potrebno je:
Sl. 10.36 Irafiran presek Bloka (K64.dwg)
Poglavlje 10
19-10
__________________________________________________________________________________________________________
Sa statusne linije aktivirati mod Show/Hide Lineweight da bi se lejer konture vizuelizovao

u odabranoj debljini.
4. Snimiti crte kao fajl K64.dwg (sl. 10.36).
Algoritam komandne linije: rafiranje povrinskog preseka

Command: _bhatch
(komanda za kreiranje rafura)
Select internal point or [Select objects/
remove Boundaries]: 70,140 ()
(taka izbora povrine za rafiranje)
Selecting everything...
Selecting everything visible...
Analyzing the selected data...
Analyzing internal islands...
Select internal point or [Select objects/remove Boundaries]: ()
Neki uzorci rafura prema internacionalnim i internim standardima
Sl. 10.37 Uzorci rafura definisani prema nekim industrijskim standardima (tab Other
Predefined)
20-10
Poglavlje 10
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 10.38 Uzorci rafura prema ANSI (amerikom) standardu (tab ANSI)
Sl. 10.39 Uzorci rafura prema ISO (evropskom) standardu (tab ISO)
Algoritam: selekcija objekata i naprednije rafiranje

Primer: Za objekat prema sl. 10.40, izvriti rafiranje preseka navoja, uvaavajui linije
njegovog spoljnjeg i unutranjeg prenika.
Lejer srafure postaviti kao tekui.

Aktivirati sa palete alata Draw komandu Hatch...
Sl. 10.40 Sadraj polaznog fajla (S64e.dwg)
Iz Hatch and Gradient i liste Pattern: izabrati uzorak rafure ANSI31.

Postaviti ugao rotacije uzorka Angle: 0.
Faktor skaliranja podesiti na Scale: 0.3.
Poglavlje 10
21-10
__________________________________________________________________________________________________________
U desnom gornjem delu kliknuti na ek. taster Add: Pick points.
Sl. 10.41 Dijalog boks Hach

and Gradient sa tabom Hatch
Selektovati povrine za rafiranje: 1, 2, 3 i 4 i potvrditi odabir Enter-om. U dijalog boksu

(iz taba Hatch) kliknuti na ek. taster OK.
2. Snimiti srte kao fajl (K64e.dwg).
Sl. 10.42 rafiranje povrine preseka navoja (K64e.dwg)
Algoritam: izrada novih rafura na osnovu postojeih

Primer: Definisati rafuru na prvom preseku A-A i izvriti njenu aplikaciju na ostale preseke,
prema sl. 10.44.
1. Otvoriti polazni fajl Vratilo-P5 (S64b.dwg).
22-10
Poglavlje 10
__________________________________________________________________________________________________________
Postaviti tekui lejer srafura.

Privremeno iskljuiti lejer osne.
Sl. 10.43 Sadraj pripremnog fajla Vratilo-P5 (S64b.dwg)
2. Aktivirati sa palete alata Draw, komandu Hatch... Nakon pojave dijalog boksa Hatch and
Gradient.
Izabrati rafuru tipa ANSI31.

Prihvatiti default vrednosti za ugao: 0 i skaliranje: 1.
Izabrati Add: Pick points da bi se odredila prva povrina za rafiranje. Ta povrina se
odnosi na presek A - A, a taka pikovanja je npr. 50,120.
3. Izvriti Enter da bi se regenerisao dijalog Hatch and Gradient, a zatim OK.
Izabrati opciju Inherit Properties za postojeu rafuru.

Kliknuti, npr. na taku 50,120 preseka A-A, pa zatim redom na:
Presek B-B na taku 135,120.
Presek C-C na taku 210,120.
Presek D-D na taku 300,120.
Presek E-E na taku 370,120.
Odabir potvrditi Enter-om i klikom na ek. taster OK u dijalogu Hatch and Gradient.
4. Verifikacija dobijenog reenja rafiranja.

Sa statusne linije aktivirati mod Show/Hide Lineweight da bi se lejer konture vizuelizovao
u odabranoj debljini od 0.40 mm.
Kliknuti na povrinu bilo koje prenete rafure na presecima B-B, C-C, D-D i E-E.
rafura preneta na ova etiri preseka ima svojstvo jedinstvenog entiteta.
5. Snimiti crte kao fajl K64b.dwg (sl. 10.43).
Poglavlje 10
23-10
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 10.44 Irafirani preseci objekta Vratilo-P5 (K64b.dwg)

Command: _bhatch
(komanda za kreiranje rafura)
Select internal point or [Select objects/
remove Boundaries]: 50,120 ()
(taka pikovanja povrine za rafiranje)
Select internal point or [Select objects/remove Boundaries]: (pikovanja povrine za rafiranje)
Command: ()
BHATCH
Select associative hatch object: 50,120 ()
Inherited Properties: Name <ANSI31>, Scale <1>, Angle <0>
Select internal point: 135,120 ()
Select internal point or [Select objects/remove Boundaries]: 210,120 ()
Select internal point: 300,120 ()
Select internal point or [Select objects/remove Boundaries]: 370,120 ()
Select internal point or [Select objects/remove Boundaries]: ()
Command: *Cancel*.
Algoritam: modifikacija postojee rafure

Primer: Izvriti izmene postojeeg uzorka rafure na drugom objektu sl. 10.45b Nareckani
toki (SRB ISO M.A1.051). Granice i uzorci povezanog rafiranja mogu se urediti bez kreiranja
nove rafure.
24-10
Poglavlje 10
__________________________________________________________________________________________________________
1. Otvoriti polazni fajl crtea objekta sa paralelnim reckama (S64d.dwg).
Sa palete alata Modify II aktivirati komandu Edit Hatch.
Sl. 10.45 Pripremni crte Nareckani toki

(S64d.dwg)
b)
a)
Pikboksom odabrati rafuru drugog objekta, npr. u taki 290, 190.

Po otvaranju dijalog boksa Hatch Edit (slinom dijalog boksu Hatch and Gradient)
uoavaju se sledei podeeni parametri rafure: Pattern: LINE, Angle: 0, Scale: 1.25.
2. Promena tipa rafure.
Iz liste Pattern: izabrati uzorak ANSI37 (rafura ukrtenog nareckivanja).

Pritisnuti ek. taster OK, kako bi se aplicirao novi tip rafure.
3. Definisanje konanog izgleda dva nareckana tokia.
Iz liste Layers Control ukljuiti lejere kotne i osne.

Sa statusne linije aktivirati mod Show/Hide Lineweight da bi se lejer konture prikazao u
odabranoj debljini.
4. Snimiti crte kao fajl K64d.dwg (sl. 10.46).
a)
Sl. 10.46 Crte dva Nareckana tokia (K64d.dwg)
b)
Poglavlje 10
25-10
__________________________________________________________________________________________________________

Command: _hatchedit
Select associative hatch object: 290,190 ()
Command: <Lineweight>
Command: *Cancel*
(komanda za editovanje rafura)

(odabir objekta za editovanje rafure)
(vidljivost debljine linije)
Algoritam: asocijativno rafiranje

Primer: Izvriti produavanje objekta sa istovremenom izmenom granica rafure na osnovu
svojstava asocijativnog (povezanog) rafiranja.
1. Otvoriti pripremni fajl S64c.dwg (sl. 10.47).
Sa palete alata Modify aktivirati komandu produavanja objekta Stretch.
a)
b)
Sl. 10.47 Crte Ploa sa plitkim lebom a), selektovanje ljeba b) (S64c.dwg)
Ukljuiti Ortho Mode reim funkcijskim tasterom F8.

Na osnovu presenog prozora (sl. 10.47b) selektovati rafuru i bone ivice leba (ne i dna)
koji treba produiti 7,5 mm na 25 mm.
Krajnje take dijagonale prozora za selektovanje neka budu, npr. 165,185 i 155,125. Posle
selekcije kliknuti desnim tasterom mia ili Enter-om.
Za baznu taku odrediti npr. 150,130. Pritisnuti taster Enter.
Odredina taka je udaljena desno horizontalno za 17,5 mm od bazne. Pritisnuti Enter.
Rezultat asocijativnog rafiranja je vidljiv (sl. 10.48). Poto je dubina leba kotirana,
moe se uoiti numerika promena vrednosti kote, jer je i ona, takoe, asocijativni
element crtea (videti poglavlje 11.).
2. Ukljuiti Show/Hide mod i snimiti crte kao fajl K64c.dwg.
26-10
Poglavlje 10
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 10.48 Produavanje leba uz istovremeno irenje rafure i poveanje vrednosti kote
(K64c.dwg)

Command: _stretch
(komanda za produavanje objekata)
Select objects to stretch by crossing-window or crossing-polygon...
7 found
Select objects: ()
Specify base point or displacement: 150,130 ()
Specify second point of displacement: @17.5,0 ()
Command: *Cancel*.
rafiranje objekata alatima iz palete Tool Palettes

Za brzo rafiranje metodama ISO standarda, insertovanje blokova ili bojenje povrina mogu se
koristiti metode izaberi i umetni.
Algoritam: brzo rafiranje

Primer: Nacrtati proizvoljni polilinijski objekat i rafirati ga uzorkom rafure ljunka.
1. Otvorite polazni fajl S65.dwg.
Radna povrina sadri samo natpis rafura objekta sa ljunkom.

Lejer Kontura postaviti kao tekui.
Iz menija Tools pokrenuti komandu Palettes Tool Palettes (Ctrl+3) (sl. 10.49).
Poglavlje 10
27-10
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 10.49 Generisanje palete alata Tool Palettes All Palettes

2. Crtanje konture i rafiranje objekta.
Sa palete Draw aktivirati komandu Revcloud.

Ispod natpisa poizvoljno nacrtati polilinijski objekat u obliku oblaia (sl. 10.50).
Sl. 10.50 Objekat koji treba rafirati
Iz lejer liste podesiti lejer Srafura kao tekui.

U paleti Tool Palettes - All Palettes kliknuti na tab Hatches and Fills.
Paleta sadri jo tri dela sa alatima Imperial Hatches, ISO Hatches i Gradient Samples za
sve u cilju bojenje, rafiranje, odnosno umetanje gotovih blokova.
Metodom izabrati, povui i umetnuti sa ikonice Gravel (ljunak) izvriti umetanje
rafure u oblasti nacrtane zatvorene konture (sl. 10.51).
28-10
Poglavlje 10
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 10.51 Formiranje rafure na osnovu izbora i umetanja uzorka
Snimiti rafirani objekat u fajlu K65.dwg.
Napomena: U paleti alata mogua su razna podeavanja kao to su providnost (sl. 52),
umetanje novih alata, preimenovanja naziva taba, brisanje postojeih, automatsko skrivanje palete
i sl.
Sl. 10.52 Postupak podeavanja providnosti palete na osnovu komande i slajdera Transparency
Filovanje povrina
U okviru rafiranja nalaze se i dodatne mogunosti popunjavanja povrina finim prelivima boja
izmeu kontura. Ova mogunost se moe lako ostvariti komandama iz dijaloga Gradient sa
Poglavlje 10
29-10
__________________________________________________________________________________________________________
palate Draw. Ovo je potrebno ako se ne radi 3D model, a ove pune nehomogene rafure simuliraju
efekat senke i boja koje padaju na povrinu, to je svojstveno osenenim (Shade) ili
renderovanim (Render) prostornim modelima.
Sl. 10.53 Aplikacija Fill i mogunosti podeavanja boja filovanja u dijalogu Hatch and Gradient
30-10
Poglavlje 10
__________________________________________________________________________________________________________
Primer: Konstruisati i rafirati 2D objekat prema sl. 10.56b. Predstaviti kljune faze
geometrijske aplikacije [22].
a)
b)
Sl. 10.54 Faze definisanja: a) linijskih, b) krunog entiteta
c)
d)
(detalj)
Sl. 10.55 Faze: c) formiranje pomonih linija, d) eliminisanje suvinih delova objekta
Poglavlje 10
31-10
__________________________________________________________________________________________________________
e)
f)
Sl. 10.56 Faze: e) zaobljavanje i obaranje ivica, f) rafiranje i kotiranje objekta (2D_34.dwg)
Primer: Izvriti konstruisanje i rafiranje 2D objekta. Predstaviti osnovne faze geometrijske

aplikacije, sa zavrnom fazom rafiranja preseka objekta [63].
a)
b)
Sl. 10.57 Faze definisanja: a) linijskih, b) krunih entiteta (sa privremenim kotama)
32-10
Poglavlje 10
__________________________________________________________________________________________________________
c)
d)
Osnovne
komande:
Hatch
Edit hatch
Line
Circle
Fillet
Trim
Mirror
Polygon
Offset
2 points
Polyedit
Lineweight
Layer
Pedit
Dimension
Sl. 10.58 Faze: c) stvaranje zaobljenja i d) eliminisanje (trimovanje) suvinih detalja
e)
f)
Sl. 10.59 Faze: e) rafiranje preseka, f) kotiranje kreiranog objekta (2D_1.dwg)
Poglavlje 10
33-10
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 10.60 Primena rafure u gradijentnoj formi (TS2.dwg)
Sl. 10.61 Primena rafure u diskretnoj formi (C36.dwg) [41]
34-10
Poglavlje 10
__________________________________________________________________________________________________________
Kontrolna pitanja za Poglavlje 10:

1. Funkcija rafura i preseka.
2. rafiranje preseka mainskih delova.
3. Osnovne vrste preseka.
4. Nedovoljno jasni detalji.
5. Profilni presek - uzastopni mestimini (popreni) presek.
6. Posebni i delimini izgledi.
7. Prekidi, skraenja i simetrini delovi.
8. Detalji koji se ponavljaju.
9. Pravougli, cilindrini i konusni otvori, lebovi za klin i blagi prelazi.
10. Prodori cilindrinih delova.
11. Uzastopni poloaji delova mehanizama.
12. Raunarsko kreiranje i editovanje rafura 2D objekata.
13. Opcione komande Bhatch i Hatchedit.
14. Selekcija objekata i naprednije rafiranje.
15. Filovanje povrina.
Referentni pojmovnik: rafure i preseci modela

Boundary Hatch Granice rafiranja. Objekti
oivieni granicom rafiranja. Potrebno je
selektovati zatvorenu povrinu rafiranja.
Pick Points Taka pikovanja. Odabir objekta za
rafiranje pikovanjem njegove zatvorene povrine
u jednoj taki.
Select Object Izbor objekta. Opcija dozvoljava
izbor objekata za rafiranje odreivanjem skupa
objekata: povrine, granice, ostrva i sl.
Hatch Pattern Uzorci rafura. Pravilni uzorci
taaka, crtica, oblika ili linija u zatvorenoj
povrini. Uzorci rafura smeteni su u odreenim
fajlovima AutoCAD-a.
Solid Fill Obojena povrina. Kontinualna

povrina jedne boje koja ispunjava izabranu
povrinu.
Island Ostrvo. Povrina unutar neke granice
koja je zatvorena.
Associative Hatching Povezano (asocijativno)
rafiranje. Uzorak rafure povezan sa svojim
ivicama. Izmena ivica dovodi do izmene rafure.
Island Detection Option Opcija za
identifikaciju ostrva. Ovim se precizira nain
kojim putem komande odreuju granice unutar
druge granice.
Poglavlje 11
1-11
__________________________________________________________________________________________________________
Formiranje i editovanje kota
2-11
Poglavlje 11
__________________________________________________________________________________________________________
Funkcionalnost kota
Funkcionalnost kota predstavlja jednu od osnovnih faza u procesu definisanja mainskih,
graevinskih, arhitektonskih, saobraajnih i drugih objekata. Stvarni, odnosno virtualni
objekat moe da se formira samo ako je odreen dimenziono i oblikovno. Kotiranje je
odreivanje i unoenje brojnih vrednosti veliina objekta, izraeno odgovarajuom jedinicom
mere i simbolima. Na odreenom crteu mogu se upisati dimenzije gotovog dela, bez obzira na
razmeru u kojoj je crte nacrtan. Kote, po mogunosti, treba ispisati samo u pogledima, presecima
ili prelomima gde se vide konture i ivice predmeta na koje se iste kote odnose. Izraavaju se
grafiki i numeriki na crteu pomou linija, simbola i drugih oznaka. Prema vrednosti razlikuju
se sledee vrste kota [16]:
Funkcionalna kota mera bitna za funkciju dela ili prostora (vidi F na sl. 11.1c).
Funkcionalna je ona mera (F) od koje zavisi funkcija dela. Ovoj koti se propisuje
tolerancija.
Nefunkcionalna kota mera koja nije bitna za funkciju dela ili prostora (videti NF
na sl. 11.1b).
Pomona kota mera koja se daje samo informativno. Ona ne utie na proizvodne ili
kontrolne operacije i dobijena je iz drugih vrednosti na crteu ili prateoj dokumentaciji.
Pomone kote date su u zagradama i tolerancije se ne odnose na njih (vidi (P) na
sl. 11.1 i 11.2).
a)
b)
c)
Sl. 11.1 Funkcionalne (F), nefunkcionalne (NF) i pomone kote (P) (Fun_kota.dwg)
Osnovni principi kotiranja

Postoji nekoliko osnovnih principa kotiranja [16].
Svi podaci o dimenzijama predmeta moraju biti prikazani potpuno i nedvosmisleno.

Pravilno kotiran crte iskljuuje svaku potrebu dodatnog raunanja kota pri korienju
crtea u proizvodnji ili pri izradi tehnoloke dokumentacije.
Svaka mera na crteu se kotira samo jednom.
Poglavlje 11
3-11
__________________________________________________________________________________________________________
Kota se smeta u onu projekciju (izgled) u kojoj je taj deo najjasnije prikazan.
Sve mere u mainstvu se daju u milimetrima, ali se te jedinice ne piu. Ako se koristi neka
druga jedinica, onda se ona oznaava posle date brojane vrednosti. U sluaju da se na
celom crteu umesto milimetra koristi neka druga jedinica, to se upisuje na crteu optom
napomenom.
Kotni brojevi moraju biti ispisani tako da se mogu jasno itati na crteima i njihovim
kopijama.
a)
b)
Sl. 11.2 Informativne kote: R na klinu a), na viljuci R15 b) (Viljuska.dwg)
Elementi kotiranja
Osnovni elementi kotiranja su: pomona kotna linija, kotna linija, pokazna linija, kotni zavretak
strelica ili kosa crta, poetna taka i kotni broj vrednost kote (sl. 11.4). Sve kotne, pokazne i
pomone kotne linije crtaju se kao pune tanke linije (tip B, prema SRB A.A0. 110). Nanose se
normalno na veliinu koja se kotira, ili ako je to neophodno koso, sa paralelnom predstavom kao
na sl. 11.3 i 11.5a.
Sl. 11.3 Postavljanje kosih kota na objekat pri fiktivnoj veliini prenika (Kote1.dwg )
4-11
Poglavlje 11
__________________________________________________________________________________________________________
a)
b)
Sl. 11.4 Elementi kotiranja na primerima (Kote1.dwg)
Glavna kotna linija treba da bude udaljena od konture predmeta oko 11 mm, a svaka neredna 8
mm (sl. 11.5a). Pomone kotne linije i glavne kotne linije moraju se produiti izvan njihovog
preseka sa konturom ili drugom pomonom kotnom linijom za vrednost 2 do 3 mm (sl. 11.5b).
Pomona kotna linija nanosi se koso na mestima konusa u znaajnim presecima (sl. 11.5a).
a)
b)
Sl. 11.5 Kosa pomona kotna linija na objektu a), produetak pomone kotne linije b)
(Kote1.dwg)
Presecanje glavnih kotnih i pomonih kotnih linija treba izbegavati. Kada to nije mogue, ni
jedna kotna linija se ne sme prekidati (sl. 11.6b).
a)
Sl. 11.6 Primeri crtanje kotnih i pomonih kotnih linija (Kote1.dwg)
b)
Poglavlje 11
5-11
__________________________________________________________________________________________________________
Mesto gde se upisuje kotni broj treba ostaviti prazno. Npr. u sluaju rafure, prostor kotnog broja
se ne rafira, ve treba da see liniju rafure (sl. 11.7b).
a)
b)
(detalj)
Sl. 11.7 Kotiranje: skraenog dela a) i preseka preko rafure b) (Kote1.dwg)

Ako kotni broj lei na osnoj liniji, ona se prekida na tom mestu (sl. 11.8).
a
)
b
)
Sl. 11.8 Primeri kotiranje sa prekidima osne linije
Poetna taka i kotni zavreci

Kotne strelice slue za ogranienje dometa kota. Imaju na poetku i kraju kotne zavretke u
obliku strelice ili kose crte. Po potrebi, definisane su poetnom takom. Strelice mogu da budu
otvorene i zatvorene, a ove druge i ispunjene. Formiraju se na osnovu dve simetrino postavljene
crte u odnosu na kotnu liniju. U mainstvu se preporuuje otar ugao strelice od 15o. Na sl. 11.9
duina strelice iznosi priblino pet debljina (d) pune debele linije (tip A), gde slovo d oznaava
debljinu pune linije.
Sl. 11.9 Kotni zavretak strelica (Strelice.dwg)

Na jednom crteu koristi se samo jedan oblik strelice. Ona moe biti: a) otvorena, b) zatvorena, c)
zatvorena i ispunjena, d) zatvorena i do pola ispunjena (sl. 11.10). Kosa crta se crta kao kratka
linija pod uglom od 45o prema kotnoj liniji.
6-11
Poglavlje 11
__________________________________________________________________________________________________________
Duina kose linije iznosi priblino est debljina (d) pune debele linije, odnosno oko 3 mm.
Poetna taka crta se u obliku kruga prenika oko 3 mm (sl. 11.10).
a)
b)
Sl. 11.10 Oblici kotnih zavretaka b), kotna linija postavljena preko konturne b) (Strelice.dwg)
Strelica kao kotni zavretak mora biti jasno vidljiva i ne preseca se drugim linijama. Kada mora
doi do presecanja strelice i konturne linije, prekida se konturna linija (sl. 11.10b). Ako je prostor
za kotne strelice u lancu mali, postavlja se kosa crta ili taka (sl. 11.11b/c). Kotni broj se u
principu ne stavlja izvan prostora mere, sem kada je to neophodno. Kote koje treba posebno da se
kontroliu u slubi tehnike kontrole oznaavaju se okvirnom debljinom, kao npr. kota F40h9 (sl.
11.11a). Na sl. 11.11d predstavljen je sluaj idealne mere, za koju ne vae tolerancije optih
mera.
b)
a)
c)
d)
Sl. 11.11 Neki naini postavljanja kotnih linija, vrednosti kota i poloaja kotnih zavretaka
(2D_32.dwg)
Poglavlje 11
7-11
__________________________________________________________________________________________________________
Oznaavanje vrednosti kota na crteu

Kotni brojevi upisuju se na crteu u skladu sa jednom od sledee dve metode. Na jednom crteu
primenjuje se samo jedna metoda.
Prva metoda formiranja kota

Kotni brojevi se upisuju u sredini i iznad kotne linije, paralelno sa odgovarajuim kotnim
linijama (sl. 11.12a). Postavljaju se tako da se mogu itati odozdo ili sa desne bone strane crtea.
Kotni brojevi za uglove, po ovoj metodi, upisuju se kao na sl. 11.12b.
a)
b)
Sl. 11.12 Poloaj kotnih brojeva - kotni brojevi se upisuju paralelno sa glavnom kotnom linijom
(Kote2.dwg)
Druga metoda formiranja kota

U ovom sluaju poloaj kotnih brojeva je uvek horizontalan i umetnut iznad ili na mestu prekida
glavne kotne linije sl. 11.13. Kotni brojevi za uglove upisuju se na isti nain, odnosno kako je to
pokazano na istoj slici, pod b).
a)
Sl. 11.13 Poloaj kotnih brojeva alternativne metode kotiranja (Kote2.dwg)
b)
8-11
Poglavlje 11
__________________________________________________________________________________________________________
Kotni brojevi i simboli

Odreivanje mesta kotnom broju je potrebno da bi se lokacija za njegov unos prilagodila
razliitim situacijama, i to:
ka jednom delu kotnog zavretka, kako bi se izbegla dugaka kotna linija, (sl. 11.14a).
pokaznom linijom ukoliko u prostoru mere nema mesta za upisivanje kotnog broja
(sl. 11.14b).
a)
b)
Sl. 11.14 Kotni broj na jednom delu zavretka a), kotni brojevi na ogranienom prostoru sa
pokaznom linijom i kosom crtom b) (Kote3.dwg)
Kotni broj ija razmera ne odgovara nacrtanoj duini (zbog naknadne izmene crtea) podvlai se
ravnom debelom crtom (sl. 11.15c). Koristi se kod promena nekih dimenzija uz zadravanje
postojeeg crtea.
a)
b)
Sl. 11.15 Kotni brojevi sa vertikalnim produetkom kotne linije a,) kotni broj koji
nije u razmeri b) (Kote3.dwg)
Poglavlje 11
9-11
__________________________________________________________________________________________________________
Prekidi objekata
Prekidi crtea pimenjuju se, najee, u sluajevima crtanja dugakih i jednolinih delova
objekta, kao na sl. 11.16.
a)
b)
c)
Sl. 11.16 Kotiranje crtea sa varijantama skraenja tri ista dela (Prekidi.dwg)
Karakteristini oblici i detalji

Simboli znaci stavljaju se ispred kota i na taj nain definiu preseke predmetnog profila,
odnosno oblike detalja. Odgovarajui simboli su obino prefiks kotnom broju (sl. 11.17). Ispred
kotnih brojeva, radi to jednostavnijeg oznaavanja, upisuju se simboli, i to za: - prenik, R poluprenik, - kvadrat. Ostali simboli koji prethode kotnom broju dati su na emi sl. 11.23.
Sl. 11.17 Nekoliko naina oznaka prenika (Krugovi.dwg)
10-11
Poglavlje 11
__________________________________________________________________________________________________________
a)
b)
Sl. 11.18 Oznaka poluprenika a), oznaka kvadrata b) (Kote3.dwg)

Za kote poluprenika ispred kotnog broja ispisuje se simbol R (sl. 11.18a), a u kote poluprenika
sfere postavlja se oznaka SR (sl. 11.19a).
a)
b)
Sl. 11.19 Oznaka poluprenika a), prenika sfere b) (Kote3.dwg)

Prilikom kotiranja poluprenika kao kotni zavretak, koristi se samo strelica iji se vrh
pozicionira na luku. Vrh strelice moe biti sa udubljene (unutranje) ili sa ispupene (spoljanje)
strane krunog luka, to zavisi od veliine mesta za smetaj strelice i kotnog broja i slobodnog
prostora (sl. 11.20).
Sl. 11.20 Kotiranje

poluprenika (Kote3.dwg)
Poglavlje 11
11-11
__________________________________________________________________________________________________________
a)
b)
c)
Sl. 11.21 Izostavljanje oznake za prenik a), poluprenik b), kvadrat c) (Kote3.dwg)
Kruni luk nad centralnim uglom veim od 180o pa do punog kruga, kao i odvojeni delovi istog
kruga, kotiraju se prenikom (sl. 11.19b). Kada se na crteu jasno vidi da je data mera prenik (sl.
11.21a), simbol se ne upisuje. Kod sfernih oblika upisivanje simbola S obavezno je (sl.
11.19b). Kod oblika sfernog radijusa, kao to je ve naznaeno, uvek se upisuje simbol SR.
Sl. 11.22 Poloaj kota i kotnih strelica pri

kotiranju prenika i poluprenika
(2D_25.dwg)
Napomena: Simbol q, po ANSI standardu, predstavlja oznaku simetrinog dela u odnosu na

osnu liniju, gde se znak postavlja.
Nanoenje kota
Raspored kota na crteu zavisi, pre svega, od funkcije objekta, odnosno funkcije njegovih
pojedinih veliina. Mere na crteima i modelima, na osnovu kojih se izrauje objekat, postavljaju
se tako da se objekat sa postojeim tehnolokim procesom moe obraditi, a i da se moe
istovremeno izvriti kontrola prijema gotovog predmeta.
12-11
Poglavlje 11
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 11.23 Specijalni simboli generisani CAD programom Mechanical Desktop
Poglavlje 11
13-11
__________________________________________________________________________________________________________
Prema tome, tehnologija izrade i raspoloivi proizvodni resursi, mogu znaajno uticati na izbor
naina kotiranja [15]. U mainogradnji postoje vie vidova baza za kotiranje i to konstruktivne,
tehnoloke i merne [24]. Raspored kota je rezultat razliitih konstrukcijskih zahteva.
Metode kotiranja s obzirom na konstrukcione zahteve

Kod konstrukcione baze postoje povrine, linije ili take, u odnosu na koje se orijentiu i nanose
kote drugih detalja predmeta [25]. Tehnoloke baze su osnove od kojih se, u procesu obrade,
pogodnije i lake obrauju mere predmeta rada. Poeljno je da se konstruktivne i tehnoloke baze
poklapaju. Merne kote su veoma bitne za kontrolu (merenje) geometrije proizvoda. U mainstvu
se moe govoriti o nekoliko metoda nanoenja duinskih (uglovnih) kota.
Lanano (redno) kotiranje. Kod rednog kotiranja, kote se nadovezuju jedna na drugu kao lanac.
Pojedinane kotne linije postavljene su tako, da zavretak prethodne kotne linije predstavlja
poetak nove (sl. 11.24). Primenjuje se u sluaju kada su za funkciju bitna meusobna rastojanja
pojedinih elemenata i ne postoji problem naruavanja funkcije objekata pri sabiranju tolerancija
pojedinanih kota. U tom smislu, da bi se omoguila upotrebljivost dela (sklopa), treba jedan
nefunkcionalan deo (detalj) na predmetu ostaviti bez kote, radi kompenzacije greaka svih ostalih
kota u nizu.
Sl. 11.24 Lanano kotiranje (Kote4.dwg)
Kotiranje poev od zajednikog elementa

Ovaj nain kotiranja koristi se kada nekoliko kota istog smera ima zajedniki poetak mernu
bazu. Zajedniki element moe biti povrina, odnosno njena kontura, ili osa simetrije odreenog
detalja (sl. 11.25a). Preporuuje se da razmak izmeu konture i prve kotne linije i izmeu svih
kotnih linija bude oko 8 mm. Po pravilu, zajednika polazna osnova je najkvalitetnije obraena
povrina kotiranog objekta. Ovo kotiranje moe biti paralelno ili kotiranje superponiranjem
(preklapanjem).
Paralelno kotiranje. Ono predstavlja paralelno postavljanje veeg broja pojedinanih kotnih
linija koje su tako razmaknute da se kotni broj moe lako upisati (sl. 11.25). Primenjuje se kada
se zahteva da kotne brojeve objekta koriste i radnik u proizvodnji i kontrola prijema gotovih
delova, bez naknadnog proraunavanja.
14-11
Poglavlje 11
__________________________________________________________________________________________________________
U ovom sluaju ne postoji opasnost da se ugrozi upotrebljivost komada zbog sabiranja

tolerancija, jer kotni brojevi nisu u nizu. Specijalni oblik paralelnog kotiranja je simetrino
kotiranje (sl. 11.25b). Zajedniki element ovog naina kotiranja je osa simetrije predmeta u datom
pogledu (ili preseku), koja je ujedno i simetrija kotnih linija.
a)
b)
Sl. 11.25 Paralelno kotiranje a), simetrino kotiranje b) (Kote4.dwg)
Kotiranje preklapanjem kotnih linija je uproeno paralelno kotiranje. Ako ne postoji bilo
kakva mogunost nesporazuma u itanju crtea, kotiranje se moe uprostiti kako je to prikazano
na sl. 11.26. Koristi se kada postoje prostorna ogranienja i kada ne dolazi do problema jasnog
oznaavanja crtea. Sve kotne linije polaze od zajednikog elementa, odnosno od poetne take, a
zavravaju se strelicom. Kotni brojevi se mogu upisivati: blizu vrha strelice u nastavku
odgovarajue kotne linije ili blizu vrha strelice iznad kotne linije.
Kotiranje koordinatama je specijalni vid paralelnog kotiranja. Upotrebljljava se da bi se
poveala preglednost crtea i smanjila nagomilanost elemenata na crteu. Kotni brojevi detalja
prikazuju se u posebnoj tabeli kotnih brojeva koja, pored koordinata centra, sadri i prenike
otvora. Na crteu su prikazane take sa vektorima orijentacije (X,Y) i brojevima kojima su
obeleeni otvori.
a)
Sl. 11.26 Preklapanje kotnih brojeva a), kotiranje koordinatama b) (Kote4.dwg)
b)
Poglavlje 11
15-11
__________________________________________________________________________________________________________
Kombinovano kotiranje predstavlja kombinaciju pojedinanih kota, lananog kotiranja i

kotiranja poev od zajednike merne osnove elementa, zbog smanjenja zbirnih greaka
pojedinih kota. Najee se kombinuju lanano i paralelno kotiranje (sl. 11.27), ali se, kod
specifinih oblika, mogu kombinovati lanano kotiranje i paralelno, odnosno kotiranje
preklapanjem.
Sl. 11.27 Kombinovano kotiranje (Kote4.dwg)
Posebne oznake: tetive, lukovi i uglovi

Tetive, lukovi i uglovi kotiraju se kao na sl. 11.28. Sredite lune kotne linije nalazi se u preseku
krakova kotiranog ugla.
a)
b)
c)
Sl. 11.28 Kotiranje tetive a), ugla b) i luka c) (Kote4.dwg)
Napomena:
Duina luka npr. 59.9 izraunava se analitiki, na bazi formula, poznavajui

radijus i duinu iseka ili raunarski (numeriki) komandom List.
Ako kosa ivica predmeta posredstvom radijusa zaobljenja prelazi u drugu ivicu, tada se kotiranje
vri na nain kako je prikazano na sl. 11.29.
16-11
Poglavlje 11
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 11.29 Kotne linije kosih ivica kotiranje fiktivnih veliina (Kote7.dwg)
Kotiranje profila
Kotiranje objekata definisanih profilnim ili konturnim linijama koje nisu kruni lukovi, izvodi se
na poseban nain. Povrine kao to su bregaste ploe, elise i sl. kotiraju se na osnovu ostvarenih
preseka koji su izvedeni na odreenim rastojanjima, i to [15]:
Uzastopnim radijusima krivine i uzastopnim kotama koje se moraju postaviti tako da

odreuju poloaj odgovarajuih elemenata krivine.
Rednim ili paralelnim koordinatama niza taaka koje odreuju profil (sl. 11.30).
a)
b)
Sl. 11.30 Paralelno a) ili redno kotiranje b) kada je linija profila je proizvoljna kriva (Splajn
profil.dwg)
Poglavlje 11
17-11
__________________________________________________________________________________________________________
Detalji koji se ponavljaju

Detalji na objektu kao tu su kruni ili etvrtasti otvori i sl. a rasporeeni su pravilno, na
jednakim razmacima, kotiraju se kao na sl. 11.31. Razlog ovakvog naina kotiranja je najee
velik broja detalja koji se ponavljaju. Kotiranjem se definie veliina razmaka, odnosno broj
ponavljanja, tako da se kotira samo jedan razmak (korak).
Sl. 11.31 Kotiranje jednako udaljenih detalja (Kote4.dwg)
Sl. 11.32 Kotiranje jednakih detalja (Kote4.dwg)

Ugaoni razmaci otvora ili karakteristinih detalja koji se ponavljaju, kotiraju se kako je to
prikazano na sl. 11.33.
a)
b)
Sl. 11.33 Kotiranje jednakih ugaonih razmaka a), izostavljanje ugaonih razmaka b)
(Kote5.dwg)
18-11
Poglavlje 11
__________________________________________________________________________________________________________
Kruni razmaci mogu se kotirati posredno, na osnovu rasporeenih elemenata (sl. 11.34). Uglovi
se mogu odrediti i indirektno, preko broja detalja. Na kraju pokazne linije upisuje se broj tih
detalja i oznake ponavljanja, npr. 6x20. Ako se radi o krunim detaljima, oznaci se dodaje i
prenik kruga sa simbolom prenika .
Sl. 11.34 Posredno kotiranje (Kote5.dwg)
Ponavljanje istog detalja

Kotiranje sa detaljima istog oblika i veliine, a razliitog rastojanja, se izvodi kao na sl. 11.35.
Pokazna linija vrhom strelice dodiruje konturu detalja ija se veliina kotira.
Sl. 11.35 Ponavljanje detalja iste veliine (Kote4.dwg)
Kotiranje veeg broja istih detalja moe se ostvariti njihovim oznaavanjem velikim slovima
tehnikog pisma (sl. 11.36). Nekada se mogu izostaviti i pokazne linije.
Sl. 11.36 Uproeno kotiranje (Kote5.dwg)

Delimine kotne linije koriste se i u sluaju kada se predmet, sa apsolutnom simetrijom, prikazuje
u deliminom pogledu (sl. 11.37). Veliine se kotiraju skraenim kotnim linijama, dok je unos
Poglavlje 11
19-11
__________________________________________________________________________________________________________
simbola uz kotni broj prenika obavezan. Kod delimino formiranih projekcija simetrinih
objekata, kotne linije koje presecaju ose simetrije moraju biti nacrtane tako da prelaze preko
sredita osa za 2-3 mm.
(detalj)
Sl. 11.37 Kotiranje simetrinih delova
sa deliminim kotnim linijama
(Kote6.dwg)
Povri koje treba zatititi ili termiki obraditi oznaavaju se debelom crta-taka-crta linijom (tipa
J), nacrtanom na malom razmaku od povri i paralelno sa njom (ili njenom izvodnicom). Poloaj
i duina te povri odreuju se i oznaavaju kotiranjem (sl. 11.38).
Sl. 11.38 Oznaavanje posebnih zahteva

(Kote6.dwg)
Kotiranje poloaja nije potrebno kada su crteom nedvosmisleno definisani veliina i poloaj
povrina za koju se postavlja zahtev.
Zakoenja i uputenja
Kotiranje zakoenja (obaranja ivice) izvodi se kao na sl. 11.39. Kada je ugao zakoenja 45o, tada
se kotiranje pojednostavljuje, kao na sl. 11.39 (desno) i sl. 11.40.
Sl. 11.39 Naini kotiranja zakoenja (Kote6.dwg)
20-11
Poglavlje 11
__________________________________________________________________________________________________________
Za razliku od zakoenja, gde je re o spoljnjem obaranju ivica, kod uputenja je re o veim

dubinama zakoenja pod uglom koji moe biti 45o ili razliit od njega (npr. 60o i 120o). Uputenje
se kotira definisanjem prenika i ugla uputenja, dubine i ugla uputenja, unoenjem specijalnog
znaka za uputenje i sl. (sl. 11.40).
Sl. 11.40 Kotiranje uputenja (Kote6.dwg)
Tabelarno kotiranje
Predmeti koji se izrauju u istom obliku i u vie razliitih veliina (tipski) mogu se kotirati
posredstvom tabele kao na sl. 11.41.
Sl. 11.41 Tabelarno kotiranje slovnim i numerikim oznakama (Kote6.dwg)
Poglavlje 11
21-11
__________________________________________________________________________________________________________
Kotiranje konusa i nagiba

Konus: se kotira tako da korisnik crtea ne mora nita naknadno da izraunava. Na sl. 11.42 date
su karakteristine mere konusa. Iz datog trougla je (D-d)/2L=tg/2. Ako se oznai da je L/(Dd)=K, dobija se:
KONUS 1 : k
Dd
2 tg
L
2
a)
b)
Sl. 11.42 Konus karakteristine veliine a), kotiranje konusa b) (Konusi i nagibi.dwg)
Pri kotiranju konusa ija je jedna mera tolerisana, upisuju se odstupanja od nje, a ostale se
uokviruju [15] (sl. 11.42). Ovaj nain kotiranja propisan je standarom ISO 3040. Na slici su
pokazane samo tri od vie mogunosti, sa grafikim prikazom odstupanja i tolerancijskih polja.
a)
b)
c)
Sl. 11.43 Primeri kotiranja konusa sa tolerisanim merama (Tolerancije konusa.dwg)
Nagib: Na sl. 11.44 pokazane su dve od vie mogunosti kotiranja klina sa nagibom i
karakteristinim merama. Iz osenenog trougla sledi da je (H - h)/L= tg. Ako se oznai L/(H h)=N, dobija se nagib kao odnos:
NAGIB 1 : N tg
22-11
Poglavlje 11
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 11.44 Klin sa karakteristinim merama a), kotiranje klina b) (Konusi i nagibi.dwg)
Sl. 11.45 Kotiranje tolerisanog ugla a) i preciznog ugla b) (2D_17.dwg)
Sl. 11.46 Konusi i nagibi na projekcijama crtea: Predajni kaisnik.dwg a), Prijemni
zupcanik.dwg b)
Poglavlje 11
23-11
__________________________________________________________________________________________________________
Konusi za optu primenu

Vrednosti konusa za optu primenu, date su u narednoj tabeli.
T-10.1
Proraunata vrednost
Nazivna vrednost
Niz 1
120o
90o
Niz 2
75o
60o
45o
30o
1:3
1:4
1:3
1:6
1:7
1:8
1:10
1:12
1:15
1:20
1:30
1:50
1:100
1:200
1:500
Ugao konusa
o
18 5528.7
14o150,1
11o2516,3
9o3138,2
8o1016,4
7o99,6
5o4329,3
4o4618,8
3o495,9
2o5151,1
1o5434,9
1o845,2
3422,6
1711,3
652,5
Konusnost K
1:0,288675
1:0,5
1:0,651613
1:0,8666025
1:1,207107
1:1,866025
18,924644o
14,250033o
11,421185o
9,527283o
8,171234o
7,152669o
5,724810o
4,771888o
3,818305o
2,864192o
1,909682o
1,145877o
0,572953o
0,286478o
0,114591o
Kotiranje (optih) mera

Svrha tolerisancija mera je da se utvrde racionalne granice u kojima treba da budu ostvarene
veliine (kote) delova u procesu proizvodnje. Kotiranje tolerisanih optih mera, vri se na dva
naina:
Upisivanjem ISO tolerancije.

Upisivanjem tolerancija iznad kotnog broja sa nazivnom merom i gornjim, odnosno
donjim odstupanjem.
Kotiranje tolerancija naleganja

Kotiranje tolerisanih mera sa naleganjem izvodi se kao na sl. 11.47, odnosno sl. 11.48.
Tolerancije putem slovnih oznaka daju se na crteu tabelarno. Kod brojanih tolerancija
odstupanja se upisuju neposredno uz nazivnu meru.
24-11
Poglavlje 11
__________________________________________________________________________________________________________
Kotiranjem optih mera.

Upisivanjem u polju zaglavlja crtea skraene oznake stepena tanosti.
Napomena: Novim standardom umesto termina slobodne mere koristi se termin opte
mere. To su one mere koje nemaju ispisanu toleranciju, ali to ne znai da one nisu tolerisane. Za
njih vae tolerancije optih mera iji stepen tanosti se ispisuje u zaglavlju crtea npr. ISO
2768-m. Opirnije videti u referenci [36].
(na osnovu standarda)
(kompjuterski generisana tablica)

Sl. 11.47 Kotiranje tolerisanog naleganja sa odgovarajuim tablinim podacima (Tolerisane
mere.dwg)
a)
Sl. 11.48 Kotiranje naleganja sa slovnim a) ili numerikim oznakama b) (Tolerisane
mere.dwg)
b)
Poglavlje 11
25-11
__________________________________________________________________________________________________________
Oblikovanje crtea s obzirom na postupak izrade predmeta

Crtanje otkovaka (sl. 11.49) sadri odreene specifinosti s obzirom da se, u zavisnosti od izrade
predmeta, moraju propisati i geometrijski definisati dodaci za obradu, odgovarajue nagibe i
radijusi zaobljenja.
a)
b)
Sl. 11.49 Otkovak a) i zavreni deo b [69], (Otkovak.dwg)
Kotiranje i oznaavanje navoja

Kod zavrtnjeva, navrtki i sl. kotira se nazivni prenik i aktivna duina navoja. Ispred nazivnog
prenika nanosi se oznaka vrste navoja: M metriki, R cevni, Rd zaobljeni, Tr trapezni, S
kosi itd. Nazivni prenik trapeznog, oblog ili kosog, kao i ostalih vrsta navoja, kada je re o
sitnim navojima, oznaava se veliinom koraka P (npr. M25x1,5). Na sl. 11.51 pokazano je
kotiranje metrikog navoja. Jo nekoliko primera kotiranja dato je u fajlu Navoji.dwg.
Sl. 11.50 Crtanje, kotiranje i oznaavanje navoja (Zavrtanjski spojevi.dwg)
26-11
Poglavlje 11
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 11.51 Kotiranje i oznaavanje navoja (Navoji1.dwg)
(u inima)
Sl. 11.52 Kotiranje i oznaavanje zavrtnja (Navoji1.dwg)
Sl. 11.53 Kotiranje i oznaavanje zavrtnja (Navoji1.dwg)
vrsta razdvojiva veza zavrtnjima

Na sl. 11.54 i sl.11.55 pokazana je razdvojiva veza dve ploe zavrtnjem, sa tri vrste zavrtnja,
navrtkom i podlokom. Na sl. 11.55 pored detaljnog, dat je i uproen nain prikaza zavrtanjskih
spojeva.
Sl. 11.54 vrsta razdvojiva veza zavrtnjem (Zavrtanjski spojevi.dwg)
Poglavlje 11
27-11
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 11.55 vrsta razdvojiva veza zavrtnjem (Zavrtanjski spojevi.dwg)
Prikazivanje razliitih vrsta navrtki (sl. 11.56)
Sl. 11.56 Crtei navrtki generisani programom AutoCAD Mechanical (Navrtke1.dwg)
28-11
Poglavlje 11
__________________________________________________________________________________________________________
Primeri prikaza mainskih delova u 3D formi (sl. 11.57 11.60 )
Sl. 11.57 Razne vrste zavrtnjeva (3D zavrtnji.dwg)
Sl. 11.58 Razne vrste navrtki (3D navrtke.dwg)
Sl. 11.59 Razne vrste podloki (3D podloske.dwg)
Sl. 11.60 Neki mainski delovi (3D delovi.dwg)
Poglavlje 11
29-11
__________________________________________________________________________________________________________
Napomena: Prethodni 3D modeli generisani su programskim paketom Mechanical Desktop

Power Pack u *.dwg formatu.
Oznake navoja na osnovu ISO standarda

T-11.2
Vrsta navoja
Opis oznake
Primer oznake
Metriki navoj
Slovo M, i nazivni prenik u mm.
M36
Metriki navoj
redova: B, C, D i E
Slovo M, naziv prenika i korak P u mm.
M16x1
Metriki koniki
navoj
Slovo M, naziv prenika i korak u mm, na

kraju dodati re: kon odnosno kon.
skr..
M42x2 kon
M42x2 kon. skr.
Vitvortov navoj
Nazivni prenik u inima.
Vitvortov citni navoj
Nazivni prenik i korak u inima.
2 x1/6
Vitvortov cevni navoj
Slovo R, i nazivni prenik u inima, a kod

koninog dodati na kraju re kon.
R2
R2 kon
Trapezni navoj
Slovo Tr, i nazivni prenik i korak u mm.
Tr48x8
Kosi navoj
Edisonov navoj
Slovo S, i nazivni prenik i korak u mm.

S70x10
Slovo Rd, i nazivni prenik u mm i korak u
Rd40x1/6 Rd44x7
inima.
Slovo E i nazivni prenik u mm.
E27
Navoj za oklopne cevi
Slovo Re i nazivni prenik u mm.
Re9
Navoj za bicikle
Navoj za zavrtnje za
lim
Slovo Bi i nazivni prenik u inima.
Bi3/8
Slovo Ni i nazivni prenik u mm.
Ni8
Levi navoj
Re levi iza oznake.
M80 levi
Broj i re n-vojni iza ostalih oznaka i to

u zagradi.
S70x10 levi
Tr48x16 (2-vojni)
Tr48x16 levi
(2-vojni)
Obli navoj
Vievojni navoj desni

Vievojni navoj levi
Kotiranje lebova za klinove

lebovi za klinove u glavinama i na vratilima spadaju u specifine detalje. Kotiranje se izvodi u
skladu sa pravilima tehnikog crtanja sa izvesnim odstupanjima kada je to potrebno (sl. 11.61
11.64). Dubina leba na vratilu kotira se direktno, kada se to moe meriti (sl. 11.61a), ili
indirektno, kada neposredno merenje nije mogue (sl. 11.62a). Zbirna kota prenika otvora i
dubina leba, i kota prenika otvora definiu dubinu leba. Duina leba za klin definie se
ukupnom duinom leba (sl. 11.64 11.65).
30-11
Poglavlje 11
__________________________________________________________________________________________________________
a)
b)
Sl. 11.61 Kotiranje leba za klin na vratilu (Klinovi.dwg)
a)
b)
a)
b)
a)
Sl. 11.64 Kotiranje leba za klin vratilu (Klinovi.dwg)
b)
Poglavlje 11
31-11
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 11.65
32-11
Poglavlje 11
__________________________________________________________________________________________________________
Prikazivanje opruga
Opruge su sastavni delovi mnogih mainskih sistema. Njima se ostvaruje elastina veza
odreenih delova sklopa. Najvei broj opruga izvodi se u oblicima koji su standardizovani. Po
svojoj konstrukciji opruge mogu biti navojne, tanjiraste, spiralne i lisnate. Oblik opruge zavisi od
zadatka koji ona treba da obavi. Na sl. 11.66 11.69, dati su prikazi najee korienih opruga,
generisanih programom AutoCAD Mechanical [39]. Crtanje i kotiranja zavisi od oblika opruge i
njene primene (SRB M.A0.073).
Prikazivanje opruga u tehnikoj dokumentaciji

U radionikim crteima opruge se prikazuju uproeno, u sluaju runog crtanja. Tako se kod
zavojnih opruga delovi zavojnice zamenjuju pravim linijama, a kod spiralnih delovima kruga
(polukrugovima). Kompjuterskim metodama one se mogu prikazati i kompletnije, kao 3D solid
modeli (sl. 11.70).
a)
b)
c)
d)
Sl. 11.66 Vuna opruga: kompletna a), u preseku b), delimina c), uproena d)
(Vucna opruga.dwg)
a)
b)
c)
d)
Sl. 11.67 Tanjirasta opruga: kompletna a), u preseku b), delimina c), uproena d)
(Tanjirasta opruga.dwg)
Poglavlje 11
33-11
__________________________________________________________________________________________________________
a)
b)
c)
d)
Sl. 11.68 Pritisna opruga: a) kompletna, b) u preseku, c) delimina, d) uproena

(Pritisna opruga.dwg)
c)
a)
d)
b)
Sl. 11.69 Zavojna-fleksiona: kompletna a), u preseku b), delimina c), uproena d)
(Zavojna opruga.dwg)
a)
b)
c)
d)
Sl. 11.70 3D modeli opruga: tanjirasta a), zavojna-fleksiona b), pritisna c), vuna d)
34-11
Poglavlje 11
__________________________________________________________________________________________________________
Osnovni elementi za prikaz pritisne opruge
b)
a)
Sl. 11.71 Elementi za prikaz pritisne opruge a), opruga u funkciji b)
Osnovni elementi za prikaz zavojne-fleksione opruge
a)
b)
Sl. 11.72 Elementi za prikaz zavojne-fleksione opruge a), opruga u funkciji b) [39]
Poglavlje 11
35-11
__________________________________________________________________________________________________________
Kotiranje metalnih konstrukcija

Metalni profili kod metalnih konstrukcija (SRB M.AO.080) kotiraju se tako to se ispred kotnih
dimenzija preseka profila i duine ispisuje znak poprenog preseka, odnosno profila, prema
narednoj tabeli.
T-11.3
Znak
Oznacavanje - profil materijala

Okrugli - precnik
Kvadratni oblik
Pljosnati, pravougli, trakasti
Lim
Trougaoni
estougaoni
Osmougaoni
Poluokrugli
Socivasti
Talasasti, valoviti
T - profil
I - nosac
Dupli T - profili
Dupli T - profili sa paralelnim ivicama noica I
U - profili
L - profili, ugaonici
Z - profili
ina, kranska ina
vorovi zavarenih metalnih konstrukcija kotiraju se primenom optih pravila kotiranja i

korienjem simbola za profile (sl. 11.76).
Sl. 11.73 Profil 80x40x5x313 prema ISO 657/14 1982 (Profili1.dwg)
36-11
Poglavlje 11
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 11.74 Profil 76,1x7,1x297 prema ISO 4200 1982 (Profil1.dwg)

Pri kotiranju metalnih konstrukcija ne moraju se uvek primeniti pravila tehnikog kotiranja. Iz tih
razloga one se kotiraju uproenim nainom. ematski prikazana metalna konstrukcija, sl. 11.75,
kotira se samo kotnim brojevima koji oznaavaju rastojanje izmeu vorova veze. Ove vrednosti
se ispisuju na konturnu liniju detalja (tapova).
Sl. 11.75 Kotiranje ematski prikazane metalne konstrukcije (Profil3.dwg)

vorne veze metalnih konstrukcija mogu se, kao to je istaknuto, detaljano prikazati kao na sl.
11.76. Na metalnoj konstrukciji elementi (tapovi) su vezani za vorni lim zakivcima. Zavrtnji i
zakivci mogu se oznaavati specijalnim simbolima.
Sl. 11.76 Kotiranje vora metalne konstrukcije (Profil2.dwg)
Poglavlje 11
37-11
__________________________________________________________________________________________________________
Prikazivanje zupanika i njihovih parova

Grafiko modeliranje zubaca: zupanika, zupaste letve, kainika, lananika, zatim lebova na
zaglavku ili glavini vratila, spada u modeliranje detalja koji se ponavljaju, pa je nain njihovog
prikazivanja specifian. Npr. na ozubljenom vencu cilindrinog zupanika uoavaju se podeona,
temena i podnona krunica, pa su, prema tome, i njihovi prenici: podeoni do, temeni dk i
podnoni df (sl. 11.77). Konture i ivice svakog zupanika crtaju se tako da one [16]:
U pogledu bez preseka prikazuju zupanik kao pun, bez zubaca, ogranien temenom
povrinom.
Kod ortogonalnog predstavljanja zupanika u odnosu na obrtnu osu, podeona povr crta se
i u preseku tankom crta-taka-crta linijom ili tankom krunom crta-taka-crta linijom,
kada su projekcijski zraci paralelni sa obrtnom osom (sl. 11.77). Podnona povr
prikazuje se samo u preseku.
U aksijalnom preseku prikazuju zupanik sa pravim zupcima sa dva dijametralno suprotna
zupca koji nisu u preseku (ak i kada broj zubaca nije paran i kada su zupci zavojni).
Cilindrini zupanici
Cilindrini zupanici crtaju se u polupreseku u projekcijama (sl. 11.78), sa prikazom oblika
zupca i meuzublja. Na razliitim slikama pokazani su crtei cilindrinih zupanika sa: pravim
(sl. 11.80), kosim (sl. 11.78a), streliastim zupcima (sl. 11.78c).
a)
Sl. 11.77 Prikazi cilindrinog zupanika u preseku (Zupcanik2_2.dwg)
b)
38-11
Poglavlje 11
__________________________________________________________________________________________________________
Radioniki crte zupanika mora sadrati proraunate i standardizovane (propisane) podatke o

profilu zupca i drugim elementima (sl. 11.80).
d)
b)
)
c)
a)
Sl. 11.78 Cilindrini zupanici u karakteristinim pogledima (Zupcanik1.dwg, Zupcanik3.dwg)
Na sl 11.79 je predstavljen cilindini zupanik sa pravim i kosim zupcima generisan programom

Mechanical Desktop, kao 3D objekat.
a)
b)
Sl. 11.79 Prikaz profila ozubljenja cilindrinog zupanika sa pravim a) i kosim zupcima b)
(Zupcanik2_1.dwg, Zupcanik4.dwg)
Sl. 11.80 Crte Cilindrinog

zupanika (Cil_zup.dwg)
40-11
Poglavlje 11
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 11.81 Prikaz cilindinog zupanika sa kosim zupcima u sklopu zupastog vratila
(Zupcasto vratilo.dwg)
Ravan zupasti par

Zupasta letva se teorijski definie kao zilindrini zupanik sa beskonano velikim prenikom. U
tim uslovima sprega zupaste letve i zupanika slina je sprezi dvaju zupanika. Zupasta letva se
modelira kao to se to vidi na sl. 11.82, gde je prikazana u sprezi sa cilindrinim zupanikom.
Sl. 11.82 Zupanik i zupasta letva u sprezi (Spregnuti modeli.dwg)
Poglavlje 11
41-11
__________________________________________________________________________________________________________
Konusni zupanici
Konusni zupanici crtaju se na nain prikazan sl. 11.83. Podeoni konus prikazan je dvema
izvodnicama [58], tankim crta-taka-crta linijama, a u drugoj projekciji sa podeonim krugom
linijom crta-taka-crta, kako je to pokazano na sl. 11.84.
Sl. 11.83 Dimenzije konusnog zupanika (Konicni zupcanik.dwg)
Sl. 11.84 Prikaz konusnog zupanika u dve projekcije (Zupcanik3.dwg)
42-11
Poglavlje 11
__________________________________________________________________________________________________________
Pu i puni zupanici
Puni par sastoji se od pua i punog zupanika. Pu je oblika zavrtnja sa navojem pogodnog
profila (sl. 15.21). Puni zupanik je oblika zupanika sa ozubljenim vencem iji je profil
prilagoen puu (sl. 11.85), tako da sa njim ini zupasti par.
Sl. 11.85 Puni zupanik (Zupcanik3.dwg)
Puni par moe se prikazati ematski, kao na sl. 11.86.
a)
b)
Sl. 11.86 Puni par: cilindrini a), globoidni b) (Puzni parovi.dwg)
Olebljena vratila i glavine

lebovi na zaglavku vratila ili glavini, koji su definisani standardima, prikazuju se kao na sl.
11.87, odnosno sl. 11.88.
Poglavlje 11
43-11
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 11.87 lebovi ISO14 8x42x46 na zaglavku vratila (Ozleb_zaglavak.dwg)
Sl. 11.88 lebovi DIN 5474 68x78x16 na glavini vratila (Ozleb_glavcina.dwg)
Sl. 11.89 Kotiranje leba za klin na glavini (Glavcine.dwg)
44-11
Poglavlje 11
__________________________________________________________________________________________________________
Raunarsko formiranje i modifikovanje kota

Kotiranje se moe izvriti na jednostavan nain programski, tj. oznaavanje dimenzija 2D ili 3D
objekta. Ove karakteristike se u crte ili na modelu, unose kao stvarne vrednosti, zbog kasnije
realizacije modela u proizvodnji. Zato kotiranje mora biti u skladu sa postavljenim standardima,
to zahteva i izradu stilova kota. Proces kotiranja obuhvata unoenje: linearnih kota, kota za
poluprenike, prenike, uglove, izrade novih i korienje razliitih stilova kota, unoenje
geometrijskih tolerancija i modifikacije postojeih kota i sl. Mnogobrojne promenljive, vezane za
kotiranje, omoguie da se izgled kota prilagodi odreenom standardu. Primarno se ovo odnosi
na kotiranje po SRB / ISO standardu.
Poravnato Poluprecnik
Precnik
Brzo kotiranje Kontinualno
Prekid Markiranje
kote
centra
Duge
kote
Editovanje Kontrola stila

kotnog teksta
kotiranja
Stil
kotiranja
Linearno
Lucna
duzina
Koordinatno
Poluprecnik
Ugao
sa prekidom
Paralelno Prostorno Tolerancije
Inspekcija Editovanje Azuriranje

kote
kota
kota
Sl. 11.90 Paleta alata za kotiranje Dimension
Primene nekih tipovi kotiranja
Primer: Objekti se mogu kotirati, izmeu ostalih, korienjem metoda:
Linear, Aligned,
Angular, Ordinate, Radial, Diameter, Center Mark, Leader i sl.
Sl. 11.91 Primena nekih tipovi kota
Definisanje kota korienjem komande Quick Dimension

esto koriena komanda za kotiranje je Quick Dimension, kojom se moe uneti u crte vie
razliitih kota. U kombinaciji sa Object Snap alatima, npr. Endpoint, Intersection i sl. postie se
brz unos itavog niza kota.
Poglavlje 11
45-11
__________________________________________________________________________________________________________
Opcione komande Quickdim
Paleta alata: Dimension Quick Dimension

Meni: Dimension Quick Dimension
Komandna linija: qdim ()
Dinamiki unos: qdim ().

Ribon: Annotate Quick
Dimension.
Algoritam: korienje komande Quick Dimension za kotiranje objekta

Primer: Formirati linearne kote i kote prenika za objekat prema sl. 11.92, korienjem
komande Quickdim.
Postaviti aktivni lejer kote.

Sl. 11.92 Sadraj polaznog fajla (S67.dwg)
2. Pritisnuti desnim tasterom mia kada se strelica mia nalazi na nekoj paleti alata (npr. Draw ili
Modify) kako bi se prikazao iskaui meni sa nazivima svih paleta. Iz ovog menija izabrati
opciju Dimension (sl. 11.90).
Sa palete alata Dimension izabrati komandu Quick Dimension.

Pikboksom izabrati redom tri linije A, B i C koje se kotiraju i pritisnuti taster Enter.
Povui pointer nadole i izabrati npr. taku 200,107.5 za lociranje kontinualne kote.
3. Ponoviti komandu Quick Dimension, kako bi se kotirali kruni

objekti D i E.
Izabrati kruni objekat D i potvrditi Enter-om.

Pritisnuti desnim tasterom mia na povrinu za crtanje i
selektovati posredstvom pomonog menija opciju Diameter
(sl. 11.93).
Izabrati prvu taku za lociranje kota (npr. 150,170) i kliknuti
levim tasterom mia.
Ponoviti prethodni postupak pri kotiranju prenika objekta E.
Sl. 11.93 Iskaui meni za odabir vrste metode kotiranja dela objekta
46-11
Poglavlje 11
__________________________________________________________________________________________________________
4. Snimiti crte (sl. 11.94) kao fajl K67.dwg.
Sl. 11.94 Kotirani deo objekta (K67.dwg)

Command: _qdim
Select geometry to dimension: 130,150 ()
1 found
Select geometry to dimension: 197.5,130 ()
1 found, 2 total
1 found, 3 total
Select geometry to dimension:
Specify dimension line position, or
[Continuous/Staggered/Baseline/Ordinate/Radius/Diameter/datumPoint/Edit/SeTtings]
<Continuous>: 200,107.5 ()
Command: _qdim
Select geometry to dimension: 140,172.5 ()
1 found
Select geometry to dimension: 250,137.2 ()
1 found, 2 total
Specify dimension line position, or [Continuous/Staggered/Baseline/Ordinate/Radius/
Diameter/datumPoint/Edit/SeTtings] <Continuous>: D ()
Specify dimension line position, or [Continuous/Staggered/Baseline/Ordinate/Radius/Diameter/
datumPoint/Edit/SeTtings <Diameter>:150,170 ()
Command: *Cancel*.
Unoenje linearnih radijalnih kota, kota prenika i voice

Veliki broj objekata sastoji se od linija, lukova i krunica. Ovi objekti kotiraju se, izmeu ostalog,
korienjem: linearnih, radijalnih, dijametarskih kota, kota voica ili markiranja centra krunog
(lunog) dela. U tom smislu, neke komande za njihovo kreiranje su sledee:
Poglavlje 11
47-11
__________________________________________________________________________________________________________
Opcione komande Dimlinear za linearno kotiranje
Paleta alata: Dimension Linear

Meni: Dimension Linear
Ribon: Annotate Dimension Linear
Komandna linija: dimlinear ()

Dinamiki unos: dimlinear ()
Opcione komande Dimdiameter za kotiranje prenika
Paleta alata: Dimension Diameter

Meni: Dimension Diameter
Ribon: Annotate Dimension Diameter.
Komandna linija: dimdiameter ()

Dinamiki unos: dimdiameter ()
Opcione komande Dimradius za kotiranje poluprenika
Paleta alata: Dimension Radius

Meni: Dimension Radius
Ribon: Annotate Dimension Radius.
Komandna linija: dimradius ()

Dinamiki unos: dimradius ()
Opcione komande Dimaligned za poravnato kotiranje
Paleta alata: Dimension Aligned

Meni: Dimension Aligned
Ribon: Annotate Dimension Aligned.
Komandna linija: dimaligned ()

Dinamiki unos: dimaligned ()
Opcione komande Dimcenter za markiranje centra
Paleta alata: Dimension Center Mark

Meni: Dimension Center Mark
Ribon: Annotate Dimensions Center Mark.
Komandna linija: dimcenter ()

Dinamiki unos: dimcenter ()
Opcione komande Dimcontinued za kontinualno kotiranje
Paleta alata: Dimension Continue

Meni: Dimension Continue
Ribon: Annotate Continue.
Komandna linija: dimcontinue ()

Dinamiki unos: dimcontinue ()
Algoritam: unoenje linearnih kota

Primer: Za objekat Seice, dat u dve projekcije, prema sl. 11.95, kotirati sve potrebne
dimenzije.
Postaviti kotne kao tekui lejer.

Ukljuiti sa statusne linije mod Object Snap.
48-11
Poglavlje 11
__________________________________________________________________________________________________________
Postaviti metode vezivanja Endpoint, Nearest i Intersection kao stalno aktivne.
Sl. 11.95 Objekat u dve projekcije pripremljen za kotiranje (S67b.dwg)
2. Sa palete alata Dimension izabrati komandu Quick Dimension, a zatim:
Izabrati konture u takama A(82,140), B(180,140), C(214,180) i D(248,140). Pritisnuti

Enter.
Povui pointer nadole i izabrati taku lociranja kotnog pravca (npr. 190,117).
Potvrivanjem Enter-om dobijaju se kote kao na sl. 11.96.
Algoritam komandne linije je sledei:
Command: _qdim
1 found
1 found, 2 total
1 found, 3 total
1 found, 4 total
Specify dimension line position, or
[Continuous/Staggered/Baseline/Ordinate/Radius/Diameter/datumPoint/Edit/SeTtings]
<Continuous>: 190,117 ()
Command: *Cancel*.
Poglavlje 11
49-11
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 11.96 Unoenje prvih linearnih kota

3. Sa palete alata Dimension izabrati komandu Baseline, a zatim:
Sa komandne linije izabrati opciju S (Select) i potvrditi Enter-om.

Izabrati krajnju, levu pomonu liniju kote kao baznu, npr. u taki A(82,124).
Locirati krajnju - donju taku osne linije npr. u B(280,142).
Pritisnuti Enter, a zatim Esc. Dobija se kota od 198 mm, kao na sl. 11.97.
Sl. 11.97 Unos paralelne kote
Command: _dimbaseline
Select base dimension: 82,124 ()
Specify a second extension line origin or [Undo/Select] <Select>: 280,142 ()
Dimension text = 198
Specify a second extension line origin or [Undo/Select] <Select>: *Cancel*
Command: *Cancel*.
4. Sa palete alata Dimension izabrati komandu Linear, a zatim:
Kliknuti na prvu taku pomone linije (npr. 300,130).

Kliknuti na drugu taku pomone linije na kraju horizontale ose navoja, sa desne strane
(npr. 292,154). Pri ovome se koristi metod vezivanja Endpoint.
Povui pointer desno, izvan crtea i locirati kotu (npr. 312,154). Kliknuti levim tasterom
mia ili potvrditi Enter-om, kako bi se dobila kota (sl. 11.98).
Command: _dimlinear
Specify first extension line origin or <select object>: 300,130 ()
Specify second extension line origin: 292,154 ()
50-11
Poglavlje 11
__________________________________________________________________________________________________________
Specify dimension line location or [Mtext/Text/Angle/Horizontal/Vertical/Rotated]: 312,154 ()

Dimension text = 24
Command: *Cancel*.
Sl. 11.98 Unos linearne kote
5. Pritisnuti Enter kako bi se regenerisao reim linearnog kotiranja.
Formirati klikom prvu taku pomone linije na desnom delu ose otvora (npr. 231,197).
Formirati klikom drugu taku pomone linije na krajnjoj taki gornje horizontale
(300,240).
Povui pointer desno, izvan crtea, i locirati kotu (npr. u 312,240). Kliknuti levim
tasterom mia ili potvrditi Enter-om, a zatim Esc, kako bi se dobila odgovarajua kota
(sl. 11.99).
Command:
DIMLINEAR
Specify dimension line location or [Mtext/Text/Angle/Horizontal/Vertical/Rotated]: 312,240
Dimension text = 43
Command: *Cancel*.
()
6. Aktivirati sa palete alata Dimension komandu Baseline, a zatim:
U komandnu liniju ukucati s (Select) i potom pritisnuti Enter.

Kliknuti na donju pomonu liniju donje kote (npr. u 306,130).
Kliknuti na gornju pomonu liniju gornje kote (npr. u 312,240).
Dva puta potvrditi Enter-om, a zatim Esc, kako bi se dobila kota 110 mm, predstavljena
na sl. 11.100.
Poglavlje 11
51-11
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 11.100 Unos paralelne kote
Command: _dimbaseline
Specify a second extension line origin or [Undo/Select] <Select>: ()
Select base dimension: 306,130 ()
Specify a second extension line origin or [Undo/Select] <Select>: 312,240 ()
Specify a second extension line origin or [Undo/Select] <Select>: ()
Select base dimension: *Cancel*.
7. Sa palete alata Dimension izabrati komandu Linear, a zatim:
Formirati klikom prvu taku pomone linije na gornjem delu vertikalne ose otvora
(npr. 214,214).
Formirati klikom drugu taku pomone linije na desnom kraju gornje horizontale
(300,240).
Povui pointer na gore, izvan crtea, i locirati kotu (npr. 260,253). Kliknuti levim
tasterom mia ili potvrditi Enter-om, kako bi se dobila odgovarajua kota
(sl. 11.101).
Command: _dimlinear
Specify first extension line origin or <select object>: 214,214 ( )
Specify dimension line location or
[Mtext/Text/Angle/Horizontal/Vertical/Rotated]: 260,253 ()
Dimension text = 86
Command: *Cancel*.
8. Enter-om regenerisati komandu Linear, npr. posredstvom iskaueg menija, a zatim:
52-11
Poglavlje 11
__________________________________________________________________________________________________________
Formirati klikom mia prvu taku pomone linije na donjem levom kraju objekta npr.
82,130.
Formirati klikom mia drugu taku pomone linije kao krajnju taku leve vertikale npr.
82,180.
Povui pointer na levo, izvan crtea, i locirati kotu (npr. 70,160). Kliknuti levim tasterom
mia ili potvrditi Enter-om kako bi se dobila kota kao na sl. 11.102.
Command: _dimlinear
Dimension text = 50
Command: *Cancel*.
9. Prei na lokaciju prve projekcije. Enter-om regenerisati komandu Linear.
Formirati klikom mia prvu taku pomone linije na donjem levom kraju objekta npr.
82,50.
Formirati klikom mia drugu taku pomone linije na donjem desnom kraju objekta npr.
300,50.
Povui pointer nadole, izvan crtea, i locirati kotu (npr. 220,33). Kliknuti levim tasterom
mia ili potvrditi Enter-om kako bi se dobila linearna kota (sl. 11.103).
Command: _dimlinear
Command: *Cancel*.

10. Regenerisati Enter-om komandu Linear, a zatim:
Kliknuti na neku taku donje horizontale (npr. 300,50).
Poglavlje 11
53-11
__________________________________________________________________________________________________________
Kliknuti na neku taku horizontale iznad prethodne (npr. 300,57).

Locirati kotu na rastojanju 12 mm od objekta, tako to e se u komandnu liniju otkucati
@12<0 i potvrditi Enter-om (sl. 11.104).
Command: _dimlinear
[Mtext/Text/Angle/Horizontal/Vertical/Rotated]: @12<0 ()
Dimension text = 7
Command: *Cancel*.
11. Aktivirati komandu Baseline, a zatim:
Markirati desnu krajnju taku donje baze (npr. 300,50).

Markirati desnu krajnju taku gonje baze (npr. 236,73).
Pozicionirati kotu u desno (npr. 325,73).
Potvrditi Enter-om, a zatim izvriti Esc, kako bi se dobila kota kao na sl. 11.105.
Command: _dimlinear
Specify first extension line origin or <select object>: 300,50
Specify second extension line origin: 236,73
[Mtext/Text/Angle/Horizontal/Vertical/Rotated]: 325,73
Dimension text = 23
Command: *Cancel*.
Sl. 11.105 Unos kontinualne kote
12. Prei na lokaciju prve projekcije. Aktivirati komandu Aligned, a zatim:
Formirati klikom mia prvu taku kote na kosoj konturnoj liniji na njenom donjem kraju
(npr. 82,180).
Formirati klikom drugu taku kote na kosoj konturnoj liniji na njenom gornjem kraju
(npr. 114,240).
54-11
Poglavlje 11
__________________________________________________________________________________________________________
Povui pointer nagore-levo izvan crtea i locirati kotu u taki 90,220. Postupak potvrditi
Enter-om kako bi se formirala kota kao na sl. 11.106.
Command: _dimaligned
[Mtext/Text/Angle]: 90,220 ()
Dimension text = 68
Command: *Cancel*.
Sl. 11.106 Kota kose konturne linije
Algoritam: kotiranje voica, prenika, radijusa i markiranje centra radijusa

Komanda Quick Leader definie se unosom u komandnu liniju komandu qleader i kasnijeg
korienja dijaloga Text Formatting. Ovaj dijalog sadri: alat za izradu vierednog teksta,
mogunost zadavanje tipa voice koja e biti koriena i broja taaka koje definiu voicu kao i
postupak za dodavanje teksta iznad, ili ispod linije.
1. Aktivirati komandu qleader.
Pribliiti pointer Simbolu sa pticom.

Locirati voicu Snap to Nearest-om u prvu startnu taku (~128,190).
Locirati sledeu taku voice (110,210).
Pomeriti pointer desno za vrednost @11<0. Unos potvrditi Enter-om.
Upisati u komandnu liniju: Znak prema, zatim pritisnuti Enter.
U drugom redu upisati Uputstvu F32 i izvriti dvostruki Enter.
Ovim se editovao natpis kao na sl. 11.107. Algoritam komandne linije je sledei:
Command: _qleader
Specify first leader point, or [settings]<Settings>: 128,190 ()
Specify next point: 110,210 ()
Specify next point: @11<0 ()
Specify text width <0>: ()
Enter first line of annotation text <Mtext>: Znak prema
Uputstvu F32 ( ) Command: *Cancel*.
Sl. 11.107 Kreiranje voice sa natpisom

2. Aktivirati komandu Linear.
Reim Intersection treba da je aktivan. Pribliiti pointer ka veem preniku navoja, sa

njegove leve strane (taka A(270,154)).
Poglavlje 11
55-11
__________________________________________________________________________________________________________
Pribliiti pointer do take B(290,154), sa desne strane.

Pomeriti pointer na gore za vrednost @20<90 ().
Na osnovu palete Text Edit... otvoriti Text Formatting i kliknuti miem na tekst 20.
U polje za editovanje upisati: M ispred kote 20. Kliknuti na ek. taster OK.
Ovim je formiran natpis M20 kao na sl. 11.108.
Potvrditi sa OK, a zatim izvriti Esc. Algoritam komandne linije je sledei:
Command: _dimlinear
Specify dimension line location or [Mtext/Text/Angle/Horizontal/Vertical/Rotated]: @20<90 ()
Dimension text = 20
Command: *Cancel*.
Sl. 11.108 Voica sa simbolom navoja
3. Aktivirati komandu Center Mark.
Taka lokacije neka bude na segmentu zakrivljenja na drugoj projekciji (npr. 188,69).
Ovim je dobijena lokacija centra krunog segmenta (sl. 11.109).
Command: _dimcenter
Select arc or circle: 188,69 ()
Command: *Cancel*.
Sl. 11.109 Kreiranje markirne take centra zaobljenja
4. Aktivirati komandu Radius.
Taka lokacije neka bude na segmentu zakrivljenja (npr. 184,65).

Pomeriti pointer do take 170,80 i potvrditi Enter-om.
Ovim je dobijena lokacija centra krunog segmenta (sl. 11.110).
Command: _dimradius
Dimension text = 36.4
Specify dimension line location or [Mtext/Text/Angle]: 170,80 ()
Command: *Cancel*.
56-11
Poglavlje 11
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 11.110 Kotiranje radijusa zaobljenja
5. Aktivirati komandu Angular.
Selektovati konturu sa strane gornje horizontale B(120,50). Pritisnuti Enter.

Selektovati kosu konturu A(90,55) i potvrditi Enter-om.
Pomeriti pointer gore-desno do lokacije stacioniranja kote (npr. 120,65).
Pritisnuti Enter. Ovim je dobijena kota ugaone vrednosti (sl. 11.111).
Command: _dimangular
Select arc, circle, line, or <specify vertex>: 120,50 ()
Select second line: 90,55 ()
Specify dimension arc line location or [Mtext/Text/Angle]: 120,65 ()
Dimension text = 30d
Command: *Cancel*.
Sl. 11.111 Kotiranje ugla seiva
6. Aktivirati komandu Diameter.
Selektovati krunicu otvora u prvoj projekciji (npr. 223,208). Pritisnuti Enter.

Pomeriti pointer gore-desno do take (npr. 226,220) i potvrditi Enter-om.
Ovim je dobijena kota prenika otvora (sl. 11.112). Uspostaviti Show/Hide Lineweight
mod.
Command: _dimdiameter
Dimension text = 28
Specify dimension line location or [Mtext/Text/Angle]: 226,220 ()
Command: *Cancel*.
Poglavlje 11
57-11
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 11.112 Kotiranje prenika otvora
7. Snimiti kotirani crte kao fajl K67b.dwg (sl. 11.113).
Sl. 11.113 Kotirani objekat Seica (K67b.dwg)
58-11
Poglavlje 11
__________________________________________________________________________________________________________
Primer: Konstruisati Disk koji je predstavljen na sl. 11.117. Definisati osnovne faze
geometrijske aplikacije sa zavrnom fazom kotiranja objekta [24].
a)
b)
Sl. 11.114 Faze: formiranje osnovnih entiteta (sa privremenim kotiranjem) a), definisanje
krunica b)
a)
b)
Sl. 11.115 Faze: konstruisanje linija pod uglom a), eliminisanje suvinih detalja b)
Napomena: Disk je sa donje strane ravan. Debljina njegove baze iznosi 2 Kvadratni deo je
visine . etiri cilindra su visine . 3D model objekta Diska, generisan na osnovu 2D crtea,
predstavljen je u poglavlju 18.
Poglavlje 11
59-11
__________________________________________________________________________________________________________
Osnovne
komande:
Line
Circle
Fillet
Trim
Mirror
Polygon
Offset
2 points
Polyedit
Lineweight
Dimension
Edit text
Array Polar
Text
Sl. 11.116 Faza: stvaranja potpune konture objekta
Sl. 11.117 Jedna projekcija kotiranog objekta (2D_5.dwg)
60-11
Poglavlje 11
__________________________________________________________________________________________________________
Primer: Konstruisati objekat Kragna koji je predstavljen na sl. 11.119. Definisati osnovne
faze geometrijske aplikacije, sa zavrnom fazom koordinatnog kotiranja objekta [5].
a)
b)
Sl. 11.118 Faze: konstruisanje a), stvaranja konture dela objekta b)
a)
b)
Sl. 11.119 Osnovne operacije a), formiranje pune kontura objekta b) (2D_12.dwg)
Poglavlje 11
61-11
__________________________________________________________________________________________________________
Formiranje i modifikacija stilova kotiranja na osnovu ISO standarda

Razliite grane industrije u okviru svoje egzistencije i razvoja imaju potrebe za razliitim
angaovanjem inenjerskih timova kao to su: mainski, graevinski, geodetski, arhitektonski,
saobraajni, elektrotehniki ili drugih struka. Uesnici u ovom poslu moraju uvaavati
nacionalne, internacionalne i interne standarde i propise, to je u funkciji korisnika za koga se
posao radi. U tom smislu, izrada projekata moe predviati razliite standarde za stilove kota.
AutoCAD obezbeuje default stil kotiranja pod oznakom ISO-25 za metrike (evropske) tipove
crtea, i Standard za crtee raene za engleske strukture projekata. U ovom poglavlju daje se
aplikacija jednog stila kotiranja po ISO standardu sa dopunjenim podstilovima.
Opcione komande Dimstyle za formiranje stila kotiranja
Paleta alata: Dimension Dimension Style...

Paleta alata: Styles Dimension Style...
Ribon: Annotate Dimension Style (Standard).
Meni: Format Dimension Style...

Dinamiki unos: Dimstyle ()
Algoritam: formiranje novog stila kotiranja

Primer: Formirati novi stil i podstilove kota i kotirati objekat prema sl. 11.120, korienjem
ISO standarda kotiranja.
1. Otvoriti pripremni fajl

S67c.dwg.
Sl. 11.120 Objekat Ugaona

poluga (S67c.dwg)
Pritisnuti desnim tasterom na neku paletu alata da bi se pojavio pomoni meni, a zatim
izabrati opciju Dimension.
Sl. 11.121 Paleta alata Dimension sa tekuim stilom kotiranja ISO-25
62-11
Poglavlje 11
__________________________________________________________________________________________________________
Sa palete alata Dimension izabrati Dimension Style ikonu kojom se inicira prikazivanje
Dimension Style Manager-a. Svi dostupni stilovi, kao i stil koji se koristi, nalaze se u
polju Styles: Izgled aktivnog stila prikazuje se uporedo sa opisom. Crte trenutno ima
aktivni stil ISO-25. To je podrazumevani stil, usaglaen sa ISO sistemom mera.
Sl. 11.122 Dijalog boks Dimension Style Manager
4. Formiranje novog stila kotiranja.
Izabrati ek. taster New... ime se otvara dijalog Create New Dimension Style.
U New Style Name:, upisati STL-DIM1 umesto Copy of ISO-25 i pritisnuti Continue.
Sl. 11.123 Dijalog boks Create New Dimension Style
Pojavljuje se dijalog boks New Dimension Style: STL-DIM1. Ovaj dijalog sadri sedam
tabova za definisanje parametara kotiranja (sl. 11.124).
5. Izabrati prvi tab Lines, a zatim u polje:
Poglavlje 11
63-11
__________________________________________________________________________________________________________
Baseline spacing: upisati 10 (umesto 3.75).

Extend beyond dim lines: upisati 1.5 (umesto 1.25).
Offset from origin: upisati 0 (umesto 0.625).
Sl. 11.124 Kreiranje novog stila STL-DIM1 i podeavanje u prvom tabu Lines
6. Izabrati prvi tab Symbols and Arrows, a zatim:
Duinu strelice Arrow size: podesiti na 3 (umesto 2.5).

Uneti parametar u ovom tabu prikazan je na narednoj slici. Ostali su nepromenjeni.
Sl. 11.125 Tab Symbols and Arrows u dijalogu New Dimension Style: STL-DIM1
64-11
Poglavlje 11
__________________________________________________________________________________________________________
6. Izabrati sledei tab Text (sl. 11.126), a zatim u:
Text height: upisati 3 (umesto 2.5).

Offset from dim line: podesiti na 1.8 (umesto 0.625).
U polju Text Alignment selektovati ek. radio dugme ISO standard.
Sl. 11.126 Podeavanje parametara novog stila STL-DIM1 u tabu Text
7. Parametri u ostalim tabovima nee se menjati.
a)
Sl. 11.127 Podeavanje novog stila STL-DIM1 za aktivni stil
b)
Poglavlje 11
65-11
__________________________________________________________________________________________________________
Snimiti nov stil ek. tasterom OK.

Pritisnuti na ek. taster Set Current (sl. 11.127a) kako bi se stil STL-DIM1 postavio kao
tekui.
Zatvoriti dijalog boks sa Close, i u Dimension paleti alata ovaj stil postaje aktivan, umesto
default stila ISO-25.
Napomena: Znaenje pojedinih parametara i kotnih simbola koji su zastupljeni u dijalozima

mogu se videti na sl. Xx.
Sl. 11.128 Neki parametri i simboli linearnog kotiranja
Algoritam: aplikacija novoformiranog stila kotiranja STL-DIM1

Primer: Ako bi se kotirao crte na osnovu polaznog default stila
ISO-25 dobio bi se, u
principu, crte sa kotnim brojevima, strelicama i sl. neproporcionalnim u odnosu na prethodno

formirane dimenzije objekta. Ovo kotiranje, po pravilu, nije uvek u skladu sa tehnikim
zahtevima, pa se mora izvriti odgovarajua modifikacija uvoenjem novog stila ili podstila
kotiranja.
6. Podeavanje parametara radne povrine za primenu stila kotiranja STL-DIM1.
Postaviti plavi lejer kote kao tekui.

Lejer srafure privremeno iskljuiti za vreme narednog kotiranja.
Metode objektnog vezivanja: Endpoint, Intersection i Nearest postaviti kao stalno aktivne.
Takoe, ukljuiti i Snap Mode.
9. Izvriti linearno i nelinearno kotiranje postavljanjem sledeih kota (sl. 11.129):
Kotu 15 (desnog otvora) na rastojanju 10 od donje konture, metodom Linear (odstojanje

se moe izvesti posredstvom Snap Mode-a).
Kote 68 i 22, na rastojanju 20 od donje konture, metodom Quick Dimension.
66-11
Poglavlje 11
__________________________________________________________________________________________________________
Kotu: 27 i 35, na rastojanju 15 od gornje konture, metodom Quick Dimension.

Kosu kotu 80 (locirati npr. u taki 60,185) metodom Aligned (kotirati od centra,
posredstvom Snap to Intersection-om).
Kota 10 (irina desnog otvora) na rastojanju 10 od najblie (kvadrantne) take konture,
metodom Linear.
Dve kote 4 (dubine lebova) na rastojanju 10 od konture, metodom Linear.
Kotu radijusa R5 sa lokacijom u taki, npr. 203,127.
Kotu prenika 13 sa lokacijom u taki, npr. 77,195.
10. Prethodnim postupcima formirane su kote kao na sl. 11.129. Ovim se zavrava primena stila
kotiranja STL-DIM1.
Sl. 11.129 Rezultati kotiranja prenika, poluprenika i nekih linearnih kontura jedne projekcije
objekta
Algoritam: formiranje drugog stila kotiranja STL-DIM2

Primer: Stilovi kotiranja se esto meusobno neznatno razlikuju. Linearne kote mogu
zahtevati preciznost od jednog decimalnog mesta, dok, npr. ugaone, kote tanost od dve decimale
(minut, sekund). U ovom delu formirae se jo jedan stil kotiranja STL-DIM2, slian prethodnom
Poglavlje 11
67-11
__________________________________________________________________________________________________________
stilu STL-DIM1. Zatim e se upotrebiti opcije za formiranje podstila alatima u dijalog boksu
Create New Dimension Style.
1. Sa palete alata Dimension izabrati ikonicu Dimension Style..., ime se otvara Dimension Style
Manager. Crte trenutno ima aktivni stil kotiranja STL-DIM1 (sl. 11.130).
Sl. 11.130 Tekui stil STL-DIM1 u dijalog boksu Dimension Style Manager
Izabrati opciju New... i u polju New Style Name: umesto Copy of STL-DIM1 upisati STLDIM2, a zatim pritisnuti Continue (sl. 11.131).
Sl. 11.131 Kreiranje naziva novog stila u dijalog boksu Create New Dimension Style
2. Izabrati trei tab Text (sl. 11.132).
U polju Text appearance promeniti boju kotnih alfa-numerika, otvaranjem liste Text
color: Nova podeena boja je Red (umesto ByBlock).
U polju Text alignment podesiti opciju Aligned with dimension line.
68-11
Poglavlje 11
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 11.132 Kreiranje novog stila STL-DIM2 u dijalogu New Dimension Style: STL-DIM2
Kliknuti na ek. taster OK, a zatim na Close, ime je formiran novi stil STL-DIM2
(sl. 11.133).
Sl. 11.133 Kreirani novi stil STL-DIM2, registrovan u dijalog boksu Dimension
Style Manager
Algoritam: formiranje podstilova novih varijanata stila STL-DIM2

Primer: Izvriti izmenu vrste kotiranja Linear i Angular kao podvarijantu stila STL-DIM2.
1. Sa palete alata Dimension izabrati Dimension Style...
Poglavlje 11
69-11
__________________________________________________________________________________________________________
U polju Styles: dijaloga Dimension Style Manager izabrati STL-DIM2.

Kliknuti na New... za otvaranje dijaloga Create New Dimension Style.
Sl. 11.134 Kreiranje naziva podstila STL-DIM2 Linear dimensions
Iz padajue liste Use for: izabrati Linear dimensions, a zatim pritisnuti Continue.
Izabrati poslednji tab Tolerances i u polju Tolerance Format podesiti sledee opcije
(sl. 11.135):
Iz liste Method izabrati opciju Deviation (umesto None).
Uneti vrednost gornjeg odstupanja Upper value: 0.02 (0,02 mm).
Uneti vrednost donjeg odstupanja Lower value: 0.03 (0,03 mm).
Podesiti parametar Scaling for height: na vrednost 0.8 (80%).
Sl. 11.135 Podeavanje inoviranih parametara podstila STL-DIM2: Linear u tabu Tolerances
70-11
Poglavlje 11
__________________________________________________________________________________________________________
5. Pritisnuti ek. taster OK, a zatim Close u Dimension Style Manager da bi se snimio nov podstil
STL-DIM2: Linear.
Sl. 11.136 Kreirani novi podstil STL-DIM2-linear u dijalog boksu Dimension Style Manager
Algoritam: izmena osnovnih opcija kotiranja uglova Angular

1. Sa palete alata Dimension ponovo izabrati Dimension Style
U polju Styles: izabrati STL-DIM2, a zatim New... za prikazivanje okvira Create New
Dimension Style.
Iz liste Use for: izabrati Angular dimensions (sl. 11.137), a zatim pritisnuti Continue, kako
bi se otvorio dijalog New Dimension Style: STL-DIM2: Angular.
Sl. 11.137 Kreiranje podstila STL-DIM2 Angular dimensions

5. Izabrati tab Tolerances i u polju Tolerance Format.
Podesiti opcije kao prema sl. 11.137. Ovaj stil bie korien za formiranje simbola granice
tolerancije od 2o.
Poglavlje 11
71-11
__________________________________________________________________________________________________________
U listi Method: izabrati Symmetrical (umesto None).

Uneti vrednost gornjeg odstupanja Upper value: 2 (umesto 0).
Podesiti parametar Scaling for height: na vrednost 0.9 (90% od prethodne vrednosti 1).
Sl. 11.138 Kreiranje novog podstila u tekucem dijalogu i tabu Tolerances
3. Ekranskim tasterom Close u Dimension Style Manager snimiti nov podstil STL-DIM2:
Angular (sl. 11.139).
Sl. 11.139 Oba podstila Angular i Linear na konzoli matinog stila STL-DIM2
72-11
Poglavlje 11
__________________________________________________________________________________________________________
Algoritam: aplikacija stila i pripadajuih podstilova kotiranja STL-DIM2

1. Podeavanje parametara radne povrine za primenu stila kotiranja STL-DIM2.
Postaviti STL-DIM2 kao aktivni stil u listi Dim Style Control iz palete Dimension.
Metode vezivanja Endpoint, Intersection i Nearest neka i dalje ostanu aktivne.
2. Izvriti linearno i nelinearno kotiranje sledeih dimenzija:
Nazivna kota 160 (sl. 11.140) sa vrednostima odstupanja, na rastojanju 32 mm od donje

konture, metodom Linear.
Nazivna kota ugla 75o sa podeenim vrednostima odstupanja (npr. u taki 125,120),
metodom Angular Dimension.
3. Ovim se zavrava primena stila kotiranja STL-DIM2. Prei na stil STL-DIM1. Narednim
postupcima dobile su se kote kao na sl. 11.140.
Sl. 11.140 Kotirani objekat na osnovu primene formiranih stilova kotiranja
Auriranje oznake kote pomou komande pomonog menija

5. Promena lokacije simbola radijusa R5.
Izabrati (gripovati) kotu radijusa (sl. 11.141a).

Pritisnuti desnim tasterom mia u povrinu za crtanje, i istaknuti Dim Text position
Move with leader.
Poglavlje 11
73-11
__________________________________________________________________________________________________________
Povui pointer udesno i izabrati taku gde e se locirati simbol R5 (sl. 11.141b).
a)
b)
Sl. 11.140 Faze: selektovanje kote posredstvom iskaueg menija a), auriranje b)
Algoritam: auriranje kote pomou komandi dijalog boksa Properties

8. Aurirati kotu 10 mm (irina ljeba na desnoj strani) tako to e joj se dodati simbol za
toleranciju P8, da bi se editovalo na ovaj nain:
Gripovati kotu 10 (sl. 11.142a).

Pritisnuti sa Standard palete alata ikonu Properties (ili je alternativno aktivirati desnim
tasterom mia), ime se prikazuje istoimeni dijalog boks (sl. 11.142).
b)
a)
Sl. 11.142 Faze u auriranju kote posredstvom dijalog boksa Properties
c)
74-11
Poglavlje 11
__________________________________________________________________________________________________________
U edit polju Text override upisati <>P8.
9. Zatvoriti prozor Properties ek. tasterom Close. Crte bi trebao da izgleda kao na
sl. 11.142c desno.
Algoritam: prepisivanje parametara stila kotiranja

Primer: Jedan od naina za modifikaciju stila je korienje metode prepisa. Iz dijalog boksa
Dimension Style Manager. U polju Styles: uoljivo je da prepis ve postoji, a u polju Description
prikazuje se lista varijacija u odnosu na postojei (tekui) stil. Po zavretku prepisivanja, sve kote
koje su ve unete u crte na osnovu tog stila bie modifikovane. U smislu prethodnog, izvrie se
jedna izmena u postojei stil kotiranja korienjem opcije Override.
1. Sa palete alata Dimension izabrati Dimension Style, a zatim:
Odabrati stil STL-DIM1 i Set Current.

Izabrati opciju Override...
Sl. 11.143 Iniciranje novog podstila u okviru stila STL-DIM1
Izabrati tab Text u dijalogu Override Current Style: STL-DIM1.

U polju Text appearance selektovati opciju Draw frame around text (sl. 11.143a).
Pritisnuti ek. taster OK da bi se zatvorio dijalog boks Override Current Style STL-DIM1
i izvrilo vraanje u Dimension Style Manager (sl. 11.143b).
Pritisnuti ek. taster Close za snimanje izmena.
Poglavlje 11
75-11
__________________________________________________________________________________________________________
a)
b)
Sl. 11.144 Dijalog boks Override Current Style za prepis nekog parametra stila STL-DIM1 a)
i registrovanje prepisa u dijalogu Dimension Style Manager b)
2. Sa palete alata Dimension izabrati metodu Dimension Update.
Kliknuti na kotu 80 i potvrditi Enter-om. Kota dobija okvir, to oznaava da se radi o

osnovnoj (bazinoj) koti (sl. 11.145).
Podesiti poziciju kotiranog objekta komandama Pan i Zoom.
Iz liste lejera ukljuiti lejer srafure.
Sl. 11.145 Aurirana vrednost kote 80
3. Snimiti crte (sl. 11.146) kao fajl K67c.dwg.
76-11
Poglavlje 11
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 11.146 Kotiran objekat Ugaona poluga (K68c.dwg)
Komparacija referentnog i novokreiranih stilova kotiranja

Ureen skup informacija je sadran u nekoliko tabova vezanih za tehniko kotiranje formi
objekta. Pojedini stilovi i podstilovi su kreirani, dok je izvorni stil ISO-25, u principu, ostao
neizmenjen, pod uslovom da se od njega formirala, a zatim, modifikovala kopija u obliku novog
stila. Izmenjene vrednosti podataka i default vrednosti referentnog stila, mogu se sagledati u
dijalog boksu Compare Dimension Styles koji se dobija iz Dimension Style Manager-a, opcijom
Compare... Pored toga, mogu se uporeivati bilo koja dva formirana stila (i/ili podstila). Za
njihovu aktualizaciju su obezbeene dve liste: Compare: i With: (sl. 11.147).
Sl. 11.147 Dijalog boks Compare

Dimension Styles za poreenje
izmenjenih parametara pojedinih stilova
kotiranja
Poglavlje 11
77-11
__________________________________________________________________________________________________________
Unoenje posebnih kota na zakrivljenim objektima

Zakrivljeni delovi objekata se najee kotiraju poluprenicima zaobljenja ili kotiranjem uglova
koje te krivine zahvataju svojim lunim segmentima. Neki put se zahteva kotiranje krivine gde e
biti istaknuta njena apsolutna duina. U drugom sluaju se moe kotirati radijus, ali sa skraenom
kotom zbog njegove prevelike mere koja ne moe stati na crteu i sl. Niz drugih primera mogu se
navesti gde treba traiti pravi naih kotiranja koji bi ujedno zadovoljio tehnike standarde. U
sledeem primeru se daju neka reenja.
Opcione komande za kotiranje duine luka Dimarc
Paleta alata: Dimension Arc Lenght

Meni: Dimension Arc Lenght
Komandna linija: dimarc ().
Dinamiki unos: dimarc ().

Ribon: Annotate Dimension Arc
Lenght.
Opcione komande za skraeno kotiranje radijusa luka Jogged
Paleta alata: Dimension Jogged

Meni: Dimension Jogged
Komandna linija: dimjogged ().
Dinamiki unos: dimjogged ().

Ribon: Annotate Dimension Jogged.
Algoritam: korienje komande Arc Lenght i Jogged za kotiranje lukova

Primer: Formirati lunu i radijusnu kotu za objekat prema sl. 11.148, korienjem komande
Dimarc i Jogged.

Postaviti na interfejsku paletu alata Dimension.
Sl. 11.148 Sadraj polaznog fajla (S66.dwg)
78-11
Poglavlje 11
__________________________________________________________________________________________________________
4. Podeavanje parametara u stilu kotiranja luka.
Sa palete alata Dimension aktivirati ikonici Dimension Style...

Iz Dimension Style Manager-a aktivirati Modify... kako bi se dobio dijalog Modify
Dimension Style: ISO-25.
U drugom tabu Symbols and Arrows, u polju Arc length symbol postaviti ek. dugme na
opciju Above dimension text (sl. 11.149), kako bi luni simbol bio iznad kotnog teksta.
Posle ove izmene kliknuti na OK, a zatim na Close u dijalogu Dimension Style Manager.
Sl. 11.149 Promena parametra lunog kotiranja u stilu ISO-25
5. Kotiranje lune duine.
Sa palete alata Dimension aktivirati komandu Arc Lenght.

Selektovati gornji konveksni luk i izvui kotu iznad luka (sl. 11.150).
Sl. 11.150 Promena parametra lunog kotiranja u stilu ISO-25
Poglavlje 11
79-11
__________________________________________________________________________________________________________
6. Kotiranje prelomljene kote poluprenika radijusa.
Za isti crte i sa iste palete Dimension aktivirati komandu Jogged.

Selektovati desni konkavni luk i izvui kotu iznad luka, desno (sl. 11.151).
Sl. 11.151 Kotiranje radijusa sa prelomljenom kotom ISO-25
7. Snimiti prethodni crte kao fajl K66.dwg.
Napomena: Prethodne metode su primenjene nad objektima ija je duina luka i radijus
celobrojne veliine, jer su tako postavljeni kao konstrukcioni zahtevi. Kada se vrednosti
necelobrojne, a ele se celebrojne ili sa jednom decimalom tada se pre kotiranja konstrukcija ovih
krivih mora realizovati uz proraun. Pored toga, kod kotiranja duine luka se mogu podesiti
parametric u dijalogu Modify Dimension Style ISO-25 sa druge dve opcije i to (sl. 11.152):
a)
b)
Sl. 11.152 Kotiranje duine luka sa podeavanjem Precending dimension text a), None b), u
polju Arc length symbol
Komanda Jogged primenjuje se i za linearne kote, takoe za kotiranje relativno dugakih mera.
Za takvo kotiranje koristi se komanda Jogged Linear. Primer kotiranja jednog takvog objekta
data je na sl. 11.153.
80-11
Poglavlje 11
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 11.153 Kotiranje dugake osovine sa prelomljenom kotom ISO-25
Ispitivanje kota
Poseban postupak dodavanjem specijalnog znaka za ispitivanje odabrane kote realizuje se
komandom Inspection. Dodavanje ili oduzimanje ove informacije odreuje se kaliko treba u
frekvenciji delova da se proveri procentualni broj komada komparacijom sa stvarnim i kotnim
merama (i njihovim tolerancijama)..
Opcione komande za kotiranje duine luka Dimarc
Paleta alata: Dimension Inspection

Meni: Dimension Inspection
Komandna linija: diminspection ()
Dinamiki unos: diminspection ().

Ribon: Annotate Inspection.
Algoritam: korienje komande Inspection

Primer: Uneti simbol za procentualnu poroveru delova za kotu 78 u 100%-nom iznosu
ormirati, prema sl. 11.154.

Postaviti na interfejsku paletu alata Dimension.
Sl. 11.154 Priprema dijaloga Inspection Dimension za selektovanje odreene duinske kote
Poglavlje 11
81-11
__________________________________________________________________________________________________________
8. Kotiranje lune duine.
Selektovati kotu 78 (mm).

Nakon selekcije se aplicirao odgovarajui znak za inspekciju kote. (sl. 11.155).
Sl. 11.155 Priprema dijaloga Inspection Dimension za selektovanje odreene duinske kote
9. Snimiti prethodni crte kao fajl K68.dwg.
Prekidanje ukrtenih kota

Kotne linije ili strelice ije se ukrtanje ne moe izbei moraju se prekinuti bar na jednom mestu
kako bi informacija o kotiranom delu ili detalju bila verodostojna i korektna u tom smisli
prekidanje kotnih linija se ne izvodi npr. komandom Trim ili Break iz palete Modify nego se to
radi na bazi posebne komande Dimension Break iz palete Dimension. S obzirom na jednostavnos
njene primene ovde se nee navoditi skup postupaka za njenu aplikaciju ve sama par primera
njene primene.
Opcione komande za kotiranje duine luka Dimbreak
Paleta alata: Dimension Dimension Break

Meni: Dimension Dimension Break
Ribon: Annotate Break
Sl. 11.156 Primeri primene komande Dimension Break
Komandna linija: dimbreak ()

Dinamiki unos: dimbreak ().
82-11
Poglavlje 11
__________________________________________________________________________________________________________
Funkcija multilidera
Uloga multilejera je dominant kod pozicioniranja delova u sklopnom crteu ili kod sloenijih
obeleavanja gde su potrebne voice. Metode za multivoica su raznolike i u tom smislu je na
raspolaganju i poseban dijalog za izbor metoda i sltilova ovakvog naina obeleavanja
Opcione komande Multileader
Meni: Dimension Multileader

Paleta alata: Multileader
Komandna linija: mleader ()
Dinamiki unos: mleader ().
Ribon: Annotate Multileader.
Algoritam: formiranje pozicija za sklop gasne instalacije

Multileader formirati sve pozicije delova gasne instalacije
kotlarnice na osnovu specifikacija datih u sastavnici sklopnog crtea prema sl. 11.168.
1. Otvoriti polazni fajl S60.dwg sa foldera Start_2D.
Lejer pozicije postaviti kao tekui.

Postavite paletu alata Multileader na interfejsu
Sl. 11.157 Instalacija gasne instalacije (S60.dwg)
Poglavlje 11
83-11
__________________________________________________________________________________________________________
2. Imenovanje novog stila za multivoice.
Lejer pozicije postaviti kao tekui.

Na paleti alata Multileader kliknite na Multileader Style Manager.
U ovom dijalogu kliknite na ek. taster New...
U novootvorenom dijalogu Create New Multileader Style unesite u New style name: naziv
stila baloni, a zatim kliknite na Continue.
Sl. 11.158 Iniciranje novog stila multivoica
3. Podeavanje novog stila za multivoice.
U prvom tabu Leader Format podesiti sledee parametre.
Sl. 11.159 Dijalog Modify Multileader Style: Baloni
84-11
Poglavlje 11
__________________________________________________________________________________________________________
U polju Arrowhead podesiti iz liste Symbol: Dot blank.

U listi Size podesiti veliinu poetne take voice 1 mm (sl. 11.160a).
Kliknuti na tab Content.
Vrednost Text height: podesite na 3.5 (mm).
Iz liste Multileader type: izabrati opciju Block.
Iz ove oblasti izaberite stil Circle, a zatim kliknite na OK (sl. 11.160b).
a)
b)
Sl. 11.160 Dijalog Modify Multileader Style: Baloni
U dijalogu Multileader Style Manager postavite balini kao tekui stil klikom na Set
Current.
Zatvorite dijalog klikom na Close ime se pripremio novi stil za pozicije obekata crtea.
Sl. 11.161 Dijalog Modify Multileader Style i podeavanje tekueg stila baloni
Poglavlje 11
85-11
__________________________________________________________________________________________________________
4. Postavljanje prvih multivoica.
Sa palete Multileader kliknite na istoimenu ikonicu (sl. 11.162a).

Izaberite proizvoljno (npr. bez Osnap-a) prvu poetnu taku voice i pozicionirajte je
slino kao na slici (sl. 11.162b).
Na zahtev: Enter tag number <TAGNUMBER>: 1 postaviti broj jedan kao prvu poziciju.
a)
Sl. 11.162 Iniciranje komande Multileader a) i pozicioniranje prvog objekta b)
Po istom principu formirati sledei skup od 2. do 24. pozicije na sklopnom crteu.
Sl. 11.163 Pozicioniranje svih objekata gasne instalacije
b)
86-11
Poglavlje 11
__________________________________________________________________________________________________________
5. Modifikacija multivoica.
Prema tehnikoj dokumentaciji pozicija 13 i 21 obuhvata po dva objekta. U tom smislu e

se izvriti dorada na sledei nain:
Aktivirati komandu Add Multileader, a zatim selektovati voicu pozicije 21.
Pozicionirati objekat dra gasne lampe i potvrditi Enter-om (sl. 11.164b).
a)
b)
Sl. 11.164 Iniciranje komande Add Multileader a) i pozicioniranje 21. objekta b)
Na slian nain modifikovati i poziciju 13 (sl. 11.163b), ime su udvojene dve pozicije na
crteu.
a)
b)
Sl. 11.165 Udvajanje 21. pozicije a) i pozicije 13 b)
Pored ovih vidova modifikacije u dijalogu Multileader stoje na raspolaganju jo i sledee:

Remove Leader (uklanjanje pokazne linije voice), Align Multileaders (poravnanje vie
voica) i Collect Multileaders (udruivanje vie voica). U ovom primeru e se iskoristiti
metoda poravnanja veeg broja voica po horizontali ili vertikali.
Poglavlje 11
87-11
__________________________________________________________________________________________________________
Tako se npr. voice 3, 4, 6, 7, 8 i 9 mogu horizontalno poravnati na nivou voice 6. U tom

smislu treba nakon aktiviranja komande Align Multileaders (sl. 11.166a) selektovati ovu
grupu voica (sl. 11.166b), a zatim
a)
b)
Sl. 11.166 Izbor metode poravnanja pozicija a) i selekcija voica b)
Tako se npr. voice 3, 4, 6, 7, 8 i 9 mogu horizontalno poravnati na nivou voice 6. U tom

smislu treba nakon aktiviranja komande Align Multileaders (sl. 11.166a), selektovati ovu
grupu voica (sl. 11.166b), a zatim izbor potvrditi Enter-om.
Preporueno je da se kod ortogonalnih poravnanja ukljuu reim Otho Mode kao na
sl. 11.167b). Dakle poravnanje se izvrilo u nivou este pozicije.
Sl. 11.167 Ipostupak selekcije voica a) i njihovo horizontalno poravnanje b)
Istom metodom Align Multileader izvrena su ostala poravnanja voica tako da se u

krajnjem rezultatu dobija crte kao na sl. 11.168.
Ukljuiti Show/Hide Lineweight mod.
Algoritam komande linije za ovu radnu sesiju je sledei:
Command: _mleaderalign
()
Select multileaders: 1 found ()
(izbor metode poravnanja)

(selekcija prve pozicije poravnanja)
88-11
Poglavlje 11
__________________________________________________________________________________________________________
Select multileaders: 1 found, 2 total ()

Select multileaders: ()
Current mode: Use current spacing
Select multileader to align to or [Options]:
Specify direction:
Command: *Cancel*
(selekcija druge pozicije poravnanja)

(selekcija tree pozicije poravnanja)
(selekcija etvrte pozicije poravnanja)
(selekcija pete pozicije poravnanja)
(selekcija este pozicije poravnanja)
()
()
(voica po kojoj se ostale poravnavaju)

(direkcija poravnanja)
Sl. 11.168 Sklopni crte gasne instalacije sa sastavnicom mmainskih delova
Poglavlje 11
89-11
__________________________________________________________________________________________________________
Primer: Izvriti konstruisanje i kotiranje 2D objekta Umetak koji je predstavljen na sl. 11.171.
Definisati osnovne faze geometrijske aplikacije, sa zavrnom fazom punog konturnog prikaza
kotiranog objekta [25].
a)
b)
Sl. 11.169 Faze: a) konstruisanje, b) stvaranja konture objekta
a)
Sl. 11.170 Faze: a) konstruisanje zaobljenja, b) eliminisanje suvinih detalja
b)
90-11
Poglavlje 11
__________________________________________________________________________________________________________
Osnovne
komande:
Line
Circle
Fillet
Trim
Mirror
Polygon
Offset
2 points
Polyedit
Lineweight
Dimension
Sl. 11.171 Puna kontura kotiranog objekta Umetak (2D_6.dwg)
Primer: Izvriti konstruisanje i kotiranje 2D objekta Spona koji je predstavljen na sl. 11.174.
Definisati osnovne faze geometrijske aplikacije, sa zavrnom fazom punog konturnog prikaza
kotiranog objekta [25].
a)
b)
Sl. 11.172 Faze: konstruisanje linijskih entiteta a), stvaranja krunih objekata b)
Poglavlje 11
91-11
__________________________________________________________________________________________________________
a)
b)
Sl. 11.173 Faze: konstruisanje zaobljenja a), eliminisanje suvinih detalja b)
Osnovne
komande:
Line
Circle
Fillet
Trim
Mirror
Polygon
Offset
2 points
Polyedit
Lineweight
Dimension
Sl. 11.174 Puna kontura kotiranog objekta Spona (2D_7.dwg)
Napomena: 3D modeli objekata: Umetak i Spona generisani su na osnovu prethodnih 2D

objekata i predstavljeni su u Poglavlju xx, kao solid modeli. Neki crtei su komplikovaniji sa
stanovita kotiranja jer se zahtevaju precizne I sveobuhvatne informacije o nekom tehnikom delu
I sklopu, kao to je to dato na sledeoj slici u obliku delova tehnikih crtea.
92-11
Poglavlje 11
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 11.175 Kotirani objekat Prirubnica iako sadri jednu projekciju kotiranje je izvreno sa
stanovita: dimenzija, detalja, duinskih i tolerancija oblika i poloajai sl. (Prirubnica.dwg)
Poglavlje 11
93-11
__________________________________________________________________________________________________________

1. Funkcionalnost kota i osnovni principi i elementi kotiranja kotiranja.
2. Oznaavanje vrednosti kota na crteu, kotni brojevi i simboli.
3. Prekidi objekata i karakteristini oblici i detalji.
4. Metode kotiranja s obzirom na konstrukcione zahteve.
5. Posebne oznake: tetive, lukovi, profila, uglovi, zakoenja i uputenja.
6. Tabelarno kotiranje.
7. Kotiranje konusa i nagiba.
8. Kotiranje tolerancija naleganja.
9. Oblikovanje crtea s obzirom na postupak izrade predmeta.
10. Oznake navoja na osnovu ISO standarda.
11. Kotiranje lebova za klinove.
12. Prikazivanje opruga u tehnikoj dokumentaciji.
13. Kotiranje metalnih konstrukcija.
14. Prikazivanje zupanika, pua i punih zupanika.
15. Olebljena vratila i glavine.
16. Definisanje kota korienjem komande Quick Dimension.
17. Unoenje linearnih radijalnih kota, kota prenika i voice.
18. Formiranje i modifikacija stilova kotiranja na osnovu ISO standarda.
19. Auriranje kote pomou komandi dijalog boksa Properties.
20. Korienje komande Inspection.
21. Opcione komande Multileader.
Referentni pojmovnik: formiranje i editovanje kota

Linear Dimension Linearno kotiranje.
Automatsko odreivanje horizontalne ili
vertikalne kote u zavisnosti od relativnog poloaja
glavne kotne linije.
Aligned Dimension Neortogonalno kotiranje.
Kota se postavlja paralelno u odnosu na izabrani
objekat.
Baseline Dimension Paralelno kotiranje. Niz
paralelnih kota koje potiu iz iste pomone kotne
linije.
Continued Dimension Kontinualno kotiranje.
Niz kota koje se nastavljaju jedna pored druge,
redno, na osnovu pomone kotne linije.
Angular Dimension Kotiranje uglova.
Predstavlja dimenzionisanje ugla kojim se
zahvataju dve linije koje se seku, zatim kotiranje
uglova naspram nekog krunog luka ili uglova koji
su deo odreenog luka.
Diameter Dimension Kotiranje prenika

(dijametra). Ovom komandom moe se kotirati
vrednost prenika krugova ili krunih lukova. Na
osnovu ISO standarda kotiranja, prenik se kotira
oznakom, npr. 54. Kod JUS standarda
ortogonalno predstavljanje prenika ima samo
oznaku 54.
Radius Dimension Kotiranje poluprenika
(radijusa). Ovom komandom se kotiraju vrednosti
poluprenika krugova ili krunih lukova.
Ordinate Dimension Koordinatno kotiranje.
Ovim kotiranjem dimenzioniu se upravna
rastojanja od neke izvorine ili bazne (referentne)
take (npr. koordinatni poetak UCS).
Leader Pokazivai (voice). Posebna kota sa
komentarom, definisanim na kraju linije. Primeri
komentara su, najee, redovi teksta (pojedinani
ili pasusi), natpisi ili geometrijske tolerancije.
Poglavlje 11
93-11
__________________________________________________________________________________________________________
Dimension Edit Editovanje kota. Mogunost

prilagoavanja kotnih linija u vidu iskoenog
predstavljanja, rotacije i sl.
Dimension Text Edit Editovanje kotnog teksta.
Mogunost prilagoavanja poloaja kotnog teksta
u odnosu na glavnu, ili pomone kotne linije.
Dimension Style Stil kotiranja. Predstavlja skup
podeenih vrednosti sistemskih promenljivih,
kojim se omoguava kontrola okvira i izgleda
kota. Obino postoji osnovni stil (roditeljski Patern) na osnovu kojeg se prave varijacije, kao
izvedeni stilovi kotiranja.
Dimension Control Style Kontrola stilova
kotiranja. Predstavlja listu (default +
novoformiranih) stilova, na osnovu koje se moe
izabrati tekui stil kotiranja.
Dimension Update Auriranje kota. Direktan
nain promene vrednosti sistemskih promenljivih
za kreiranje odreene kote.
Center Mark Markiranje centra.
Karakteristino je za markiranje centra kruga ili
luka posebnim simbolom, najee u obliku
krstia.
Quick Dimension Brzo kotiranje. Kote se mogu
formirati na objektu na vie razliitih naina.
Korienjem ove komande moe se efikasno uneti
itav niz i vrsta kota.
Tolerance Kote tolerancije. Definisanje
geometrijskih tolerancija (tolerancija oblika)
predstavlja poseban oblik definicije o doputenom
stepenu odstupanja karakteristika kvaliteta oblika i
poloaja.
Extension line Pomona linija. Komponenta
kote koja se po zahtevu produuje van objekta.
Dimension Line Kotna linija. Komponenta kote
izmeu dve pomone kotne linije. Obino se na
ovu liniju upisuje vrednost kote.
Defpoints Definicione take. Ove take se
postavljaju na poseban lejer pod nazivom
Defpoints. Ovaj lejer se ne moe izbrisati.
Funkcija taaka definicije je odreivanje lokacije

kota.
Associative Dimensioning Asocijativno
kotiranje. Kada se kote unesu u crte, crteu se
dodaju take definicije tj. Defpoints-i. Kada se
objekat izmeni, take definicije omoguuju
automatsko auriranje asocijativnih kota.
Podrazumevana vrednost komande je On
(ukljueno), a kontrolie se sistemskom
promenljivom DIMASO.
Lines and Arrows Parametri za definisanje kota
linija, pomonih linija i vrhova strelica.
Text Tekst. Kontrolie izgled, smetanje i
poravnavanje teksta na kotama.
Fit Kontrolie smetanje kotnog teksta i strelica.
Primary Units Kontrolie prikazivanje
vrednosti kota. Preciznost i mogunost
prikazivanja voice i prateih nula takoe se
podeava u ovom tabu.
Alternative Units Kontrola izlaza promenljivih
jedinica. Na primer, kote se mogu predstaviti u
inima (1 in = 25,4 mm) ili milimetrima na istoj
kotnoj liniji.
Tolerances Kontrolie format tolerancije kota
kod granica ili predstavljanja vrednosti
odstupanja od nazivne mere.
Extended beyound dim lines Produetak
pomone kotne linije.
Offset from dim line Razmak izmeu teksta i
glavne kotne linije.
Text height Visina kotnog teksta.
Arrow size Duina strelice.
Centered Mesto postavljanja kotnog teksta
(centriranje).
Offset from origin Razmak izmeu kotnog
poetka i konture.
Poglavlje 12
1-12
__________________________________________________________________________________________________________
Geometrijske tolerancije, kvalitet povrina i zavareni spojevi
2-12
Poglavlje 12
__________________________________________________________________________________________________________
Geometrijske tolerancije
eometrijska tolerancija jeste tolerancije oblika i poloaja delova kojima se utvruje
dozvoljeno odstupanje putem odgovarajuih polja, unutar kojeg mora leati deo povrine,
ose ili sredinje ravni. Odstupanjem oblika naziva se odstupanje oblika od stvarne
povrine (koja ograniava telo i deli ga od okolne sredine) od oblika nominalne, geometrijski
idealne, povrine. Odstupanjem poloaja naziva se odstupanje stvarnog poloaja posmatranog
elementa (poloaja, ose ili ravni simetrije) od nominalnog poloaja [44], [19]. Informacija o
geometrijskoj toleranciji se upisuje u dijalog boksu za kontrolu karakteristika, npr. iz palete
Dimension. Vrste geometrijskih tolerancija i karakteristini simboli ematski su prikazane u
sledeoj tabeli.
T-12.1
Tip karakteristike
Individualne
karakteristike
Individualna
ili povezane
karakteristike
Tip tolerancije
Simbol tolerancije
Forma
Pravost
2D / 3D
Ravnost
2D
Krunost
3D
Cilindricnost
3D
Linijski profil
2D
Povrinski profil
3D
Ugaonost
2D / 3D
Upravnost
2D / 3D
Pozicija
2D / 3D
Paralelnost
2D / 3D
Koaksijalnost
3D
Simetricnost
3D
Radijalno bacanje
2D
Ukupno bacanje
3D
Forma
Profil
Orijentacija
Povezane
karakteristike
Karakteristike
Lokacija
Prolaz
Oznake geometrijske tolerancije

Oznaka tolerancije sastoji se iz simbola odstupanja, vrednosti tolerancija i slobodnog znaka
polaznog elementa. Oznaavaju se velikim slovima latinice. Vrednosti tolerancija daju se u
milimetrima.
Poglavlje 12
3-12
__________________________________________________________________________________________________________
Iz funkcionalnih razloga, jedan od elemenata uzima se kao referentni element za davanje

tolerancijskih podataka. Za referentni element treba propisati toleranciju oblika. Ako je potrebno,
moe se odrediti vie referentnih elemenata. Osnovni oblici oznaka za upisivanje tolerancije
oblika i poloaja dati su na sl. 12.1.
Geometrijska
karakteristika
Referentno
slovo
Primarni podatak
Geometrijska
tolerancija
Sekundarni podatak
0.008 M A B C
Tercijalni
podatak
Referentni
trougao
a)
b)
Voica
tolerancije
Podatak zone
tolerancija
Simbol maksimuma
materijala
Referentni element
Sl. 12.1 Tipini kontrolni okvir geometrijske tolerancije a), sa referencom b)

Oznaavanja geometrijskih tolerancija daje se na narednom crteu i klasifikovano u tabelama:
a)
b)
Sl. 12.2 Primer primene geometrijskih tolerancija na jednoj projekciji crtea a) i odgovarajui
solid model b) (CE 2D.dwg)
4-12
Poglavlje 12
__________________________________________________________________________________________________________
T-12.2
Znacenja i oznake tolerancije
Primeri
Definicija
Pravost
Kada se tolerancijsko
polje nalazi na ravni ili
na nju projektuje, njega
ogranicavaju dve paralelne
prave na me|usobnom
rastojanju velicine
tolerancije pravosti t.
Ravnost
Tolerancijsko polje je
ograniceno sa dve paralelne
ravni na medusobnom
rastojanju velicine
tolerancije ravnosti t.
Krunost
Tolerancijsko polje
u posmatranoj ravni
ograniceno je sa dva
koncentricna kruga na
rastojanju jednakom
velicini tolerancije
krunosti t.
Cilindricnost
Tolerancijsko polje
je oblast u prostoru,
ogranicena sa dva
koaksijalna cilindra,
na medusobnom
rastojanju jednakom
cilindricnosti t.
Poglavlje 12
5-12
__________________________________________________________________________________________________________
(nastavak)
Primeri
Definicija
Oblik linije
Tolerisani profil mora
se nalaziti izme|u dve
obvojne linije na
medusobnom rastojanju
koje ogranicavaju
kru`nice precnika t.
Sredita ovih krunica
nalaze se na liniji
geometrijski idealnog
oblika.
Oblik povrine
Tolerancijsko polje mora
se nalaziti izme|u dve
obvojne linije na
medusobnom rastojanju
koje ogranicavaju krunice
precnika t. Sredita
ovih kru`nica nalaze se
na liniji geometrijski
idealnog oblika.
Paralelnost
Tolerancijsko polje
projektovano na ravan,
ograniceno sa dve paralelne
ravni, na medusobnom
rastojanju t, koje su paralelne
sa referentnom linijom C,
predstavlja toleranciju
paralelnosti povrine i
referentne linije C.
Upravnost
Tolerancijsko polje je oblast
u prostoru, ograniceno
cilindrom ciji je precnik
jednak velicini tolerancije
upravnosti t= d mm, a
njegova osa je upravna na
referentnu ravan A.
6-12
Poglavlje 12
__________________________________________________________________________________________________________
(nastavak)
Poglavlje 12
7-12
__________________________________________________________________________________________________________
(nastavak)
Primeri
Definicija
Kruno bacanje
Tolerancijsko polje je oblast
u prostoru, ogranicena u
svakom radijalnom pravcu
sa dva kruga koji se nalaze
na rastojanju jednakom
aksijalnog bacanja t, koji
lee na mernom cilindru
cija se osa poklapa sa
referentnom osom.
Ugaono bacanje
Tolerancijsko polje je
oblast u prostoru, ogranicena
sa dva koaksijalna cilindra,
na me|usobnoj udaljenosti
jednakoj velicini tolerancije
ukupnog bacanja t, cija se
osa poklapa sa referentnom
osom.
Algoritam: formiranje geometrijske tolerancije elementa sa voicom

Primer: Za objekat, prema sl. 12.3, formirati simbol geometrijske tolerancije ugla nagiba.
Lejer tolerancije postaviti kao tekui.

Reim Snap Mode, sa korakom 1 mm, na statusnoj liniji postaviti kao aktivni (On).
Sl. 12.3 Iskotirani ugaoni objekat

(S70.dwg)
8-12
Poglavlje 12
__________________________________________________________________________________________________________
Otvoriti postupkom iz iskaueg menija palate alata Multileader i Dimension.

Stil STL izabrati kao tekui.
Metod vezivanja Snap to Nearest postaviti kao stalno aktivan.
2. Formiranje voice za kontrolni okvir.
Sa komandne linije uneti i aktivirati komandu Quick Leader (qleader).

Poetak voice je lociran (Snap to Nearest-om) priblino u taki ~237,157. Kliknuti
levim tasterom na izabranu taku na kosoj konturi (sl. 12.4).
Koordinate druge take neka budu 250,140, i trea, u horizontali sa drugom, 260,140
(ili @10<0).
3. Formiranje geometrijske tolerancije sa voicom.
Sa palete alata Dimension, izabrati komandu Tolerance... (sl. 12.4).
Sl. 12.4 Kreirana voica i aktiviranje komande Tolerance
Nakon pojave dijalog boksa Geometric Tolerance (sl. 12.5a) kliknuti na prvo (crno) polje
Sym, ime se otvara paleta raspoloivih simbola geometrijskih tolerancija prema
standardu ISO 1101 (sl. 12.5b).
Kliknuti na simbol za ugaonu toleranciju (drugi red, prvi simbol).
Poglavlje 12
9-12
__________________________________________________________________________________________________________
a)
b)
Sl. 12.5 Dijalog boks Geometric Tolerance a) i paleta simbola geometrijskih tolerancija
Symbol b)
U belom polju Tolerance 1 uneti vrednost tolerancije 0,08 (= 80 m).

U polju Datum 1 upisati A, ime je unos podataka zavren (sl. 12.6). Kliknuti na ek. taster
OK.
Sl. 12.6 Unos potrebnih podataka geometrijske tolerancije ugaonosti
Formirani tolerancijski okvir pribliiti krajnjoj (treoj) taki voice (260,140) i potvrditi
lokaciju levim tasterom mia (sl. 12.7a), ime se dobija kota geometrijske tolerancije kao
na sl. 12.7b.
a)
Sl. 12.7 Postupak vezivanja tolerancijskog okvira za voicu posredstvom Snap to

Endpoint-om a), formiran tolerancijski okvir sa voicom b)
b)
10-12
Poglavlje 12
__________________________________________________________________________________________________________
Algoritam komandne linije formiranja geometrijske tolerancije sa voicom je sledei:
Command: _qleader
Specify first leader point, or [Settings]<Settings>:
Specify text width <2.73>: *Cancel*
Enter first line of annotation text <Mtext>: *Cancel*
Command: _tolerance
Enter tolerance location: 260,140
Command: *Cancel*.
(komanda postavljanja voice)

()
()
()
(komanda postavljanja tolerancije)
()
4. Formiranje referentnog elementa putem multivodie.
Sa palete alata Multileader, aktivirati komandu Multileader Style.

U dijalogu Multileader Style Manager izvrsiti izmenu simbola zavretka vodice kako bi on
bio trouglast kao prema sl. 12.8.
Sl. 12.8 Dijalog boks Multileader Style Manager za izbor kotnog zavrsetka u obliku trougla
(Closed filled)
Poglavlje 12
11-12
__________________________________________________________________________________________________________
Dijalog zatvoriti sa Close.

Nakon ovog podeavanja iz palete Multileader aktivirati komandu Multileader.
Inicirati poetak voice na horizontalnoj baznoj liniji crteza (sl. ).
Sl. 12.8 Iniciranje i pozicioniranje vodice
Vertikalno postaviti vodicu na visinu 21 mm i prekinuti je klikom na OK u editoru teksta.

Sa palate Dimension inicirati komandu Tolerance.
U polje Datum Identifier: uneti simbol reference A (sl. 12.9), a zatim kliknuti na ek. taster
OK, kako bi se zatvorio ovaj dijalog.
Posredstvom osnap-a postaviti okvir sa simbolom na zavretku voice (sl. xx)
Sl. 12.8 Iniciranje i pozicioniranje referentnog simbola
12-12
Poglavlje 12
__________________________________________________________________________________________________________
5. Snimiti objekat kao fajl K70.dwg (sl. 12.11)
Sl. 12.11 Projekcija objekta sa kotiranim i geometrijski tolerisanim elementima (K70.dwg)
Oznaavanje klase hrapavosti povrina

Stvarne povrine mainskog dela sadre neravnime koje su nastale usled primene odreenog
tehnolokog postupka izrade. U eksploatacionim uslovima esto se zahteva da pojedine povri
budu manje ili vie glatke. Neki od tih razloga su [15]:
smanjenje trenja kod kliznih povrine,

estetsko oblikovanje (ukrasni delovi),
spreavanje pojava koncentracije napona, naroito kod delova koji su izloeni
naizmenino promenljivim optereenjem velikog intenziteta i uestanosti.
Za analizu i merenje hrapavosti u metalopreraivakoj industriji koristi se tzv. efektivni profil na

duini l (SRB M.A1.030). Profilna linija na izabranoj referentnoj duini l prikazana je na sl.
12.12. Osu X ini srednja linija profila m linija odreena tako da je srednje kvadratno rastojanje
profila (y1, y2, ..., yn) od te linije minimalno.
p - profi
Rmax
Ra
X
y 1 y2
m - srednja
profila
l
-Y
Sl. 12.12 Srednje odstupanje od profila Ra
linija
Poglavlje 12
13-12
__________________________________________________________________________________________________________
Oekivana vrednost odstojanja Ra svih taaka efektivnog profila od srednje linije m, naziva se
srednje odstupanje od profila. Definie se obrascem:
l
Ra
1
y dx
l 0
Ra
ili (kako je to pokazano na sl. 12.12)
1 n
yi .
l i 0
Ova vrednost najee se koristi kao parametar za odreivanje klase hrapavosti, odnosno kvaliteta
obraene povri. Kao dopunski parametar moe se koristiti i najvea visina neravnina Rm. Na
osnovu ovog kriterijuma Ra, povrinska hrapavost mainskih delova se razvrstava prema SRB
M.A1.021 i 026 u dvanaest klasa, Ra=0,025 m do Ra=50 m. Izmeu klasa ISO tolerancija i
hrapavosti povri postoji uzajamna zavisnost, data u tabeli (T-14). Vrednosti parametara Ra date
su u mikrometrima.
Klase povrinske hrapavosti

Zavisnost klase tolerancije od klase hrapavosti povrina date su u narednoj tabeli.
T-12.3
Oznaka
klase ISO
tolerancije
IT / Ra
IT5
IT6
IT7
IT8
IT9
IT10
IT11
IT12
IT13
IT14
IT15
IT16
Podruje nazivnih mera u mm
do 3
od 3 do 18
od 18 do 80
Ra / klasa
hrapavosti
0,1 / N3
0,2 / N4
0,4 / N5
0,4 / N5
0,8 / N6
1,6 / N7
1,6 / N7
3,2 / N8
6,3 / N9
12,5 / N10
12,5 / N10
25 / N11
Ra / klasa
hrapavosti
0,2 / N4
0,4 / N5
0,4 / N5
0,8 / N6
0,8 / N6
1,6 / N7
3,2 / N8
3,2 / N8
6,3 / N9
12,5 / N10
12,5 / N10
25 / N11
Ra / klasa
hrapavosti
0,4 / N5
0,4 / N5
0,8 / N6
1,6 / N7
1,6 / N7
3,2 / N8
6,3 / N9
6,3 / N9
12,5 / N10
25 / N11
25 / N11
50 / N12
od 80
do 250
Ra / klasa
hrapavosti
0,4 / N5
0,8 / N6
1,6 / N7
1,6 / N7
3,2 / N8
6,3 / N9
6,3 / N9
12,5 / N10
25 / N11
25 / N11
50 / N12
100 / -
iznad 250
Ra / klasa
hrapavosti
0,8 / N6
0,8 / N6
1,6 / N7
3,2 / N8
6,3 / N9
6,3 / N9
12,5 / N10
25 / N11
25 / N11
50 / N12
100 / 100 / -
Oznaavanje povrinske hrapavosti

Oznaavanje povrinske hrapavosti i kvaliteta na crteima koji su prethodno prezentovani,
propisano je standardom SRB M.A0.065. Njime se numeriki i simboliki definie klasa
14-12
Poglavlje 12
__________________________________________________________________________________________________________
hrapavosti pojedinih povrina korienjem pogodnih, standardnih oznaka u osnovnom obliku

kukica. Razlikuju se sledee tri vrste oznaka za povrine dobijene:
skidanjem strugotine (rezanjem) materijala,

bez skidanja materijala i
bilo kojim postupkom.
Kada se propisuje najvea i najmanja vrednost hrapavosti Ra, treba ih oznaiti kao na sl. 12.13,
gde je a1 najvea, a a2 najmanja vrednost. Vrednosti Ra daju se neposredno ili alternativno putem
broja klase povrinske hrapavosti od N3 do N12. Na slici sl. 12.13 prikazana je ema povrinske
hrapavosti prema ovom standardu, dok su u T-16 prikazani naini oznaavanja klase hrapavosti i
pravci prostiranja brazda na povrinama objekata.
Dodatak za obradu npr. 2,5 mm
Najmanja vrednost Ra ili broj klase
Najveca vrednost Ra ili broj klase
b
a1
a2
e
C(f)
d
Skidanjem
materijala
a1
Vrsta obrade (npr. buenje)
Bez skidanja
materijala
b
Vrednost referentne duine

(npr. L = 4,8 mm)
Naznaka dopunskog kriterijuma
(npr. Rm =0,30 mm)
a1
Oznaka pravca brazde
Bilo kojim putem
Sl. 12.13 ema oznaavanja klase hrapavosti na osnovu standarda
Poglavlje 12
15-12
__________________________________________________________________________________________________________
Oznaavanja klase hrapavosti (gornji deo tabele) i pravaca prostiranja brazda (donji deo tabele)
T-12.4
Najveca vrednost
Ra [m]
Broj klase povrinske

hrapavosti
0,025
N1
0,05
N2
0,10
N3
0,20
N4
0,40
N5
0,80
N6
1,60
N7
3,2
N8
6,3
N9
12,5
N10
25
N11
50
N12
Znak i oznaka povrinske hrapavosti

na crteima u mainstvu
N1
Klasa povrinske
hrapavosti
N2
N3
N4
N5
N6
N7
N8
N9
N10
10
N11
11
N12
12
Oznake i objanjenja pravaca brazde
Paralelnost ravni
projekcije u kojoj
je znak postavljen.
Ukrteno u dva kosa

pravca, relativno, prema
ravni projekcije u kojoj
je znak postavljen
Upravno na ravan
projekcije u kojoj je
znak postavljen
M
Prostiranje brazda
u vie pravaca
R
Priblino kruno prema
sreditu povrine na
kojoj je znak primenjen
Priblino radijalno prema

sreditu povrine na
koju je znak primenjen
16-12
Poglavlje 12
__________________________________________________________________________________________________________
Primeri oznaavanja klase hrapavosti povrina

Za oznaavanje povrina nastalih skidanjem materijala rezanjem, struganjem, glodanjem,
kovanjem, valjanjem, bruenjem i dr., koristi se kukica koja je zatvorena sa gornje strane (sl.
12.14). Za oznaavanje kvaliteta bez skidanja materijala rezanjem, koristi se otvorena kukica sa
dodatkom kruia u prvom redu crtea. Ista kukica koristi se i za oznaavanje zahteva da data
povr treba da ostane u stanju koje je nastalo u prethodnom procesu, bez obzira na nain obrade.
Tada se kukici ne dodaje nikakva oznaka. Kod posebnih karakteristika povri, dodaje se nastavak
na duem kraku sa desne strane, gde se ispisuju traene karakteristike obrade povri (u treem
redu crtea).
Sl. 12.14 Primeri oznaavanja kvaliteta hrapavosti povri (Oznake.dwg)
Sl. 12.15 Pozicija znaka kvaliteta povrinske hrapavosti u zaglavlju crtea
Posebna obeleja povrinske hrapavosti

Oznake hrapavosti koje se zahtevaju, a vezane su za odreeni tehnoloki postupak, nanose se, kao
i u prethodnom sluaju, na produetku, iznad linije (sl. 12.16).
Poglavlje 12
17-12
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 12.16 Klasa hrapavosti pre odreenog postupka prevlaenja (OZN_1.dwg)

Kada dolazi do ponavljanja sloenih oznaka i u ogranienom prostoru za unoenje oznaka, moe
se izvesti oznaavanje kvaliteta hrapavosti kao na sl. 12.17.
Sl. 12.17 Uproavanje unosa sloenih oznaka (OZN_2.dwg)
Sl. 12.18 Oznaavanje klase hrapavosti navoja (OZN_1.dwg)
Primer: Prilikom oznaavanja kvaliteta obrade navoja, kukica se stavlja na konturu nazivnog
prenika sa strane sa koje prilazi alata (sl. 12.18). Ako se kvalitet obrade na jednom mestu menja,
onda se mesto promene oznaava punom linijom i kotira se (sl. 12.19).
18-12
Poglavlje 12
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 12.19 Propisana hrapavost na mestima ravnih prelaza (OZN_1.dwg)
Kvalitet obrade sloene povri sa zaobljenim prelazima oznaava se kao na sl. 12.20.
Sl. 12.20 Oznaavanje klase hrapavosti sloenih povri (OZN_1.dwg)
Oznaavanje kvaliteta obrade zubaca zupanika u preseku i pogledu, vri se kao na sl. 12.21. Kod
naleuih povri, bilo da je re o istom, ili o razliitim kvalitetima, kukica se stavlja na
zajedniku konturnu liniju ili na pomonu liniju, koja je nastavak zajednike konture (sl. 12.21
donja projekcija ).
Napomena: Kada se kod oznake kvaliteta hrapavosti koristi broj 6, iza njega se stavlja
taka (6.). Time se on jasno razlikuje od broja 9 u poloaju okrenutom za 180o.
Poglavlje 12
19-12
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 12.21 Oznaavanje klase hrapavosti zubaca zupanika, odnosno olebljenog otvora
(OZN_Zup.dwg)
Ako je izvodnica, odnosno trag povrine prava linija, znak se postavlja pomou pokazne linije na
konturi ili na pomonu kotnu liniju (sl. 12.22). Kada su osnovni znaci propraeni dodatnim
oznakama za obradu, orijentiu se, po pravilu, tako da se mogu itati odozdo ili sa strane.
Sl. 12.22 Znaci sa dodatnim oznakama (OZN_2.dwg)
20-12
Poglavlje 12
__________________________________________________________________________________________________________
Znak kvaliteta hrapavosti se koristi samo jednom za jednu datu povrinu i, ako je to mogue, u
pogledu (ili preseku) koji nosi meru koja odreuje veliinu ili poloaj te povrine [16].
Kod zahteva da sve povrine jednog predmeta imaju istu hrapavost, to se moe prikazati na dva
naina:
sa napomenom blizu posmatranog pogleda ili u gornjem desnom uglu crtea (sl. 12.23) i
iza oznake broja obratka (sl. 12.24), bez napomene.
Ako se zahteva da sve povrine, izuzev oznaenih, imaju istu povrinsku hrapavost, onda se to
moe prikazati na sledee naine:
upisivanjem zajednikog znaka obrade u blizini pogleda ili u gornjem desnom uglu crtea
sa napomenom: sve povrine osim naznaenih (sl. 12.23c).
upisivanjem zajednikog znaka obrade iza oznake broja obratka i opteg znaka izmeu
dve kose crte (sl. 12.24a) i
upisivanjem zajednikog znaka obrade iza oznake broja obratka i upisivanjem (izmeu
dve kose crte) na crteu korienih znakova hrapavosti, prema rastuim brojevima koji su
meusobno odvojeni zarezom (sl. 12.246).
Oznaavanje povrinske hrapavosti nije neophodno kada uobiajeni proizvodni proces sam po
sebi osigurava prihvatljiv kvalitet obraene povrine.
a)
b)
c)
Sl. 12.23 Sve povrine imaju definisanu hrapavost (OZN_3.dwg)
a)
Sl. 12.24 Sve povrine imaju definisanu hrapavost (OZN_3.dwg)
b)
Poglavlje 12
21-12
__________________________________________________________________________________________________________
Primer: Konstruisati 2D objekte koji su predstavljeni na sl. 12.25 i 12.26. Definisati osnovne
geometrijske aplikacije, sa punim konturnim prikazom kotiranih objekata i unetim simbolima
kvaliteta povrinske hrapavosti [53].
Sl. 12.25 Puna kontura kotiranog 2D objekta (2D_3.dwg)
Sl. 12.26 Puna kontura kotiranog 2D objekta (2D_10.dwg)
Osnovne komande: Line, Circle, Fillet, Trim, Mirror, Polygon, Offset, 2 points, Polyedit,
Lineweight, Dimmension, Linear Dimmension, Quick Leader, Tolerance.
22-12
Poglavlje 12
__________________________________________________________________________________________________________
Primer: Generisati 3D solid modele na osnovu prethodnih 2D objekata i dati njihov

izometrijski pogled.
a)
b)
Sl. 12.27 Kotirani konturni 3D objekat a), u osenenoj solid formi b) (3D_3.dwg)
a)
b)
Sl. 12.28 Kotirani konturni 3D objekat a), u osenenoj solid formi b) (3D_10.dwg)
Poglavlje 12
23-12
__________________________________________________________________________________________________________
Prikaz zavarenih spojeva

Zavareni spojevi se prikazuju na nain koji je u saglasnosti sa optim vaeim principima
tehnikog crtanja. Meutim, uproen prikaz zavarenih spojeva - avova, kako je standardom
definisano, prua sve potrebne informacije za odreeni av. Simboliko prikazivanje ukljuuje
osnovne oznake, koje podrazumevaju [16]: oznaku vrste ava, naina dimenzionisanja, dodatnih
podataka (posebno za radionike crtee). Osnovni simboli razliitih vrsta zavarenih spojeva date
su u tabeli (T-17).
Oznaavanje spojeva na crteima

Zavareni ili lemljeni spoj dva elementa prikazuje se na tehnikom crteu punom debelom linijom
tipa A. Svaki postupak zavarivanja oznaen je odgovarajuim brojem i koristi se za oznaavanje
na crteima. Kada je postavljena na stranu neprekidne pokazne linije, lice ava je na strani strelice
(sl. 12.29a). Kada se postavlja na stranu isprekidane pokazne linije, lice ava je na suprotnoj
strani (sl. 12.29b).
a)
b)
Sl. 12.29 Poloaj strelice u odnosu na spoj

Oznaka moe biti postavljena iznad ili ispod pokazne linije. Znak za obeleavanje ava sastoji se
iz:
strelice (1), koja pokazuje liniju (2) spoja sa linijom ava,

pokazne linije (2), koja se sastoji od dve paralelne linije, neprekidne (2a), tipa B i
isprekidane (2b), tipa F. Isprekidana linija moe biti ispod ili iznad pune linije i slui, kao
to je naglaeno, da pokae da li je lice ava na strani strelice ili suprotnoj. Kod
simetrinog ava moe se isprekidana linija izostaviti,
oznake vrste ava (3) sa prateim brojnim vrednostima.
2a
1
2b
Sl. 12.30 Elementi oznake zavarenog spoja
Spoj
24-12
Poglavlje 12
__________________________________________________________________________________________________________
Svaki postupak zavarivanja oznaen je svojim brojem i koristi se za oznaavanje postupka na

crteima.
Sl. 12.31 Mesto oznake s obzirom na pokaznu liniju
Napomena: Zavarivanje kao posebno struna oblast zahteva detaljno prouavanje standarda
SRB C.T3.011 i 012 u kojima su objanjeni elementi neophodni za izradu i korienje crtea
zavarenih spojeva.
Primeri oznaavanja zavarenih spojeva

T-12.5
Vrsta
ava
Tackasti
- av
Neprekidni
ugaoni
- av
Primer
Prikaz oznacavanja
Objanjenje
dprecnik
tacke ava.
hpredstavlja
najmanje
rastojanje od
lica ava do
dna provara.
Poglavlje 12
25-12
__________________________________________________________________________________________________________
(nastavak)
Vrsta
ava
Primer
Prikaz oznacavanja
Objanjenje
Slobodni
- av
- av
- av
- av
hpredstavlja
najmanje
rastojanje
od povrine
objekta do
dna provara,
koje ne
moe biti
vece od
debljine
najtanjeg
komada.
26-12
Poglavlje 12
__________________________________________________________________________________________________________
(nastavak)
Vrsta
ava
Primer
Prikaz oznacavanja
Objanjenje
- av
hpredstavlja
najmanje
rastojanje od
lica ava do
dna provara.
Rubni
- av
Neprekidni
ugaoni
- av
Neprekidni
ugaoni
- av
zpredstavlja
stranu
(katetu)
najveceg
trougla koji
se moe
upisati na
preseku.
hpredstavlja
najmanje
rastojanje
od lica
ava do dna
provara.
Poglavlje 12
27-12
__________________________________________________________________________________________________________
(nastavak)
Vrsta
ava
Primer
Prikaz oznacavanja
Objanjenje
Neprekidni
- av
hpredstavlja
najmanje
rastojanje
od lica
ava do
dna provara.
Neprekidni
- av
Neprekidni
- av
Isprekidani
ugaoni
- av
hpredstavlja
stranu
(katetu)
najveceg
trougla koji
se moe
upisati na
preseku.
lduina
segmenta
ava.
e-
rastojanje
izmedu
susednih n
segmenata
ava.
28-12
Poglavlje 12
__________________________________________________________________________________________________________
(nastavak)
Vrsta
ava
Naizmenicni
isprekidani
ugaoni
- av
- av
u duguljastom
otvoru
Primer
Prikaz oznacavanja
Objanjenje
lduina
segmenta
ava.
erastojanje
izmedu
susednih n
segmenata
avova.
z - kateta
trougla.
cirina
otvora za
av.
Linijski
- av
cirina
otvora za
av.
- av
u
okruglom
otvoru
dprecnik
otvora za
av.
Napomena: Objekte zavarenih spojeva videti u fajlovima foldera Zavareni spojevi.
Poglavlje 12
29-12
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 12.31 Kotirani objekat sa mnotvom detalja tehnike prirode (CE 2D.dwg)

1. Funkcija geometrijskih tolerancija.
2. Oznake geometrijske tolerancije.
30-12
Poglavlje 12
__________________________________________________________________________________________________________
3. Kreirana voica i aktiviranje komande Tolerance.

4. Formiranje geometrijske tolerancije elementa sa voicom.
5. Oznaavanje klase hrapavosti povrina.
6. Oznaavanje povrinske hrapavosti.
7. Primeri oznaavanja klase hrapavosti povrina.
8. Posebna obeleja povrinske hrapavosti.
9. Prikaz zavarenih spojeva na crteima.
10. Primeri oznaavanja zavarenih spojeva.
Referentni pojmovnik: geom. tolerancije, kvalitet povrina i zavareni spojevi

Straightness Pravost tolerancija oblika.
Flatness Ravnost tolerancija oblika.
Circularity Krunost tolerancija oblika.
Cylindricity Cilindrinost tolerancija oblika.
Profile of any line Oblik linije tolerancija
oblika.
Profile of any surface Oblik povrine
tolerancija oblika.
Parallelism Paralelnost tolerancija oblika.
Perpendicularity Upravnost tolerancija
pravca.
Angularity Ugaonost (odstupanje od nagiba)
tolerancija nagiba.
Position Pozicija tolerancija poloaja.
Concentricity and coaxility Koaksialnost
(koncentrinost) tolerancija poloaja.
Symmetry Simetrinost tolerancija poloaja.
Circular run-out Radijalno i aksijalno bacanje
tolerancija bacanja.
Total run-out Ukupno bacanje (radijalno i
aksijalno) tolerancija bacanja.
Ra Srednje aritmetiko odstupanje mikroprofila
povrine.
Rmax Maksimalno odstupanje mikroprofila
povrine.
IT6 IT16 Oznaka klase hrapavosti.
Parallel to plane of projection Postavljanje
oznake paralelno ravni projekcije.
Perpendicular to plane of projection Upravno
na ravan projekcije.
Crossed in two slant directions Ukrteno u
dva kosa pravca.
Multidirection U vie pravaca.
Circular relative to center Kruno prema
sreditu povrine na koju je znak postavljen.
Radial relative to center Radijalno prema

sreditu povrine.
Particulate, non-directional Odvojeno, bez
odreenih pravaca.
Surface joint Povrinski spoj.
Fillet weld Zaobljeni (ovalni) zavar.
Square butt weld Kvadratast av.
Spot ar projection weld Takasti av.
Spot weld on reference line Takasti zavareni
spoj sa referentnom linijom.
Seam weld av sa brazdama.
Seam weld on reference line av sa brazdama i
referentnom linijom.
V Butt weld V av sa krajevima.
Bevet butt weld Kosi av.
J Butt weld J av.
U Butt weld (Parallel or soping sides) U av
(sa slobodnim krajevima).
V Butt weld with broad root face V av sa
irokim korenom.
Bevel butt weld with broad root face av sa
irokim korenom.
Edgeweld Ivini av.
Fold jint Preklopni av.
Inclined joint Koso (nagnuti) spoj.
Steep flanked V butt weld Strmi, boni V
av.
Steep flanked bevel butt weld Strmi, boni
av.
Flange edge weld Bono ivini spoj.
Backing run; Back or backing weld (USA)
av sa povratnim zavarom.
Plug weld; plug or slot weld (USA) av u
obliku epa, takasti zavar.
Simple weld Jednostavan pravilan av.
Poglavlje 13
1-13
__________________________________________________________________________________________________________
2-13
Interne grafike komunikacije u modeliranju
Poglavlje 13
__________________________________________________________________________________________________________
Raunarske grafike komunikacije

fikasnost inenjerskog projektovanja zasniva se, izmeu ostalog, i na njegovoj
sposobnosti da ponovo upotrebljava ve razvijene grafike objekte ili druge ureene
skupove podataka, potrebne za projektovanje i konstruisanje [8]. Devedesetih godina
prolog veka dolo je do razvoja raunarskih metoda za razmenu informacija, kako u okviru
samog programa, tako i meu razliitim programima unutar jednog raunarskog sistema, kakav je
npr. personalni raunar. Poseban fenomen predstavlja raunarska komunikacija u mrei
posredstvom Internet-a i Intranet-a [18], [9]. Razvoj metoda, na tim osnovama, i eksponencijalni
rast broja njenih korisnika utie da se razvoj raunarskih komunikacija moe tee sistematizovati
i pratiti. Grafike komunikacije se posmatraju kao segment optih komunikacija, podranih
raunarskim sistemima. Pored toga, iz ovog skupa, u ovom poglavlju analiziraju se i razvijaju
algoritmi za edukaciju samo onih izabranih komunikacija koje se odvijaju u okviru jednog ili vie
programa posredstvom radnih stanica. Projektantu je vrlo bitno da razmenjuje grafike i druge
podatke kako bi: ubrzao realizaciju (pod)projekta za koji je odgovoran, postigao vii kvalitet i
pouzdanost i odgovorio na zahteve sinhronizovanog rada na projektu u integraciji sa
projektantskim timom.
Osnovni ciljevi grafikih komunikacija

Upotreba i modifikacija objekata, projektovanim u fajlovima drugog programa, je jedna od
osnovnih prednosti AutoCAD programa. Kada se koristi okruenje vie fajlova, putem Multiple
Document Environment, moe se istovremeno otvoriti nekoliko fajlova i izvriti razmena
grafikih informacija izmeu njih. Prednosti korienja Windows komandi za brzo: isecanje,
kopiranje i umetanje (Cut, Copy, Paste), da bi razmenjivali objekte i podaci u jednom fajlu istog
programa, izmeu vie fajlova iste ekstenzije istog programa, ili izmeu fajlova sa razliitim
ekstenzijama razliitih programa, dobro su poznate. Posebni AutoCAD program DesignCenter
koristi prethodne funkcije, takoe, za efikasnu internu, veinom parcijalnu, grafiku
komunikaciju izmeu vie projekata sa visokim nivoom vizualizacije i stepenom efikasnosti. Na
taj nain mogu se koristite blokovi, lejeri i spoljne reference drugih fajl-projekata, memorisanih
na raunaru, na lokalnoj mrei, ili na Internet-u. U tom smislu, analizirae se osnove: izrade i
korienja blokova, izrade novih fajlova korienjem vrednosti parametara postojeih fajlova
(Wblock); korienje mogunosti: klipborda za brzo kopiranje ili premetanje objekata iz jednog
projekta u drugi; Multiple Document Enviroment - za istovremeni rad sa nekoliko dokumenata i
DesignCenter za prikazivanje i kopiranje podataka iz drugih formiranih ili delimino zavrenih
projekata. U verziji programa AutoCAD 2010 razvijeni su posebni alati za upravljanje tehnikom
dokumentacijom (Sheet Set Manager), koji se odnose na lokalno i/ili mreno okruenje (videti
poglavlje 21.).
Formiranje i funkcija blokova objekata

Blokovi nastaju izborom i grupisanjem jednog ili veeg broja objekata ili entiteta koji se
formiraju u jedinstven imenovani objekat, koji se naziva blok. Blok, nakon formiranja, moe se
Poglavlje 13
3-13
__________________________________________________________________________________________________________
insertovati u fajl projekat bezbroj broj puta, a da ih pri tome ne treba ponovo kreirati. Blokovi se
mogu sauvati u tekuem fajlu zajedno sa objektima u projektu, ili se memoriu u posebnom fajlu
sa raznim blokovima. Insertovanjem blokova znaajno se smanjuje veliina fajla-projekta nego
to je to u sluaju kada bi se, ponaosob, kreirao svaki objekat umesto bloka. Kada se vri
umetanje objekata formiranim na lejeru 0, gde su npr. parametri boje i tipa linije ByLayer, blok
ima boju i tip linije aktivnog lejera. Znaajna je osobina da, iako projekat moe da sadri desetine
istovetnih insertovanih blokova, ako je neophodna njihova modifikacija (u strukturi blok-objekta
ili u modifikaciji tipa: rotiranja, skaliranja, premetanja i sl.), dovoljno je izvriti korekciju samo
na originalnom bloku. Automatski e se aurirati i svi preostali blokovi, ako se oni nalaze u tom
modu. Blok sastavljen od objekata - iji su parametri za boju i tip linije zadati kao ByBlock, posle
umetanja, primie osobinu aktivnog lejera. Za zadavanje vrednosti parametara lejera, boje i tipa
linije za definisanje bloka, primenjuju se sledea uputstva [74]:
Pri zadavanju istog lejera, boje i tipa linije za svako umetanje bloka, definiu se parametri
za boju i tip linije za sve objekte bloka.
Za zadavanje boje i tipa linije bloka, koji se umee prema boji i tipu linije lejera na koji se
blok umee, objekte bloka formirati na nultom lejeru 0. Pri tome se zadaju boja i tip linije
ByLayer.
Za zadavanje boje i tipa linije bloka lejera, na koji se blok umee, treba definisati
parametre boje i tipa linije ByBlock.
Cilj formiranja blokova je oigledno automatizacija postupaka crtanja i modeliranja sa

elementima koji se ponavljaju. Blokovi mogu da sadre jednostavnije objekte kao to su: linije,
lukovi, krunice ili tekst; zatim sloenije kao to su: zavrtnji i navrtke, klizni i kotrljajni leajevi;
i kompleksne, kao to su: blokovi motora, sklopovi, reduktori, tehnoloki sistemi i sl.
Opcione komande Block
Paleta alata: Draw Make Block

Meni: Draw Block Make...
Komandna linija: block (ili b) ()
Dinamiki unos: block (ili b) ()
Ribon: Insert Create
Opcione komande Insert Block
Paleta alata: Draw Insert Block

Meni: Insert Block...
Dinamiki unos: insert (ili i) ().
Ribon: Insert Insert.
Algoritam: kreiranje blokova

Primer: Definisati dva bloka, prvi zavrtanj sa navrtkom i podlokom i drugi - kao zakivak (sl.
13.1 desno). U istom fajlu izvriti njihovo insertovanje: prvi blok u dvema baznim takama dole
a), a drugi blok gore na trima baznim takama b).
Posle pregleda sadraja fajla iskljuiti lejer bazne_tacke.
4-13
Poglavlje 13
__________________________________________________________________________________________________________
b)
a)
Sl. 13.1 Sadraj pripremnog fajla za formiranje blokova (S74.dwg)
Podesiti po potrebi prikaz objekata opcijama Zoom i Pan.

Metode vezivanja Node i Intersection postaviti kao stalno aktivne.
2. Sa palete alata Draw izabrati komandu Make Block za kreiranje prvog bloka, a zatim:
U dijalog boksu Block Definition (sl. 13.2), u polje Name: imenovati blok objekat kao
ZAKIVAK.
Izabrati ek. taster Pick point i definisati Snap to Intersection-om baznu taku kao gornju
taku na zakivku (prema sl. 13.1, to je taka 740,420).
Pritisnuti na ek. taster Select object i obuhvatiti objekt ZAKIVAK okvirom za selekciju. U
aktuelni dijalog boks vratite se Enter-om.
Opcija Delete neka postane aktivna (sl. 13.3). Time prividno nestaju objekti koji ine
blok.
Sl. 13.2 Dijalog boks Block Definition pre unosa podataka
Poglavlje 13
5-13
__________________________________________________________________________________________________________
Ostale opcije: Retain zadrava lukove, linije i tekst koji ine blok u crteu; Convert to
block brie objekte koji ine blok i insertuje blok na istu lokaciju. Ove opcije neka
ostanu neaktivne.
Podesiti listu Block unit: na Milimeters.
U polje Description: uneti tekst Blok: Zakivak za spojeve limenih ploca (sl. 13.3).
Pritisnuti ek. taster OK da bi se definisao blok ZAKIVAK. Selektovani objekat je prividno
izbrisan i definisan kao blok.
Sl. 13.3 Dijalog boks Block Definition sa definisanim blokom
Algoritam komandne linije za kreiranje ovog bloka je sledei:
Command: _block Specify insertion base point: 740,420 ()

7 found
Select objects: ()
Command: *Cancel*.
(metoda formiranja bloka)

(postupak selektovanja)
3. Sa palete alata Draw izabrati komandu Make Block za kreiranje drugog bloka, a zatim:
U dijalog prozoru Block Definition (sl. 13.4) u polje Name: imenovati blok objekat kao
NZP (navoj, zavrtanj, podloka).
Izabrati Pick point i definisati Snap to Intersection-om baznu taku kao gornju taku na
zavrtnju (prema sl. 13.1 to je taka 640,420).
Pritisnuti ek. taster Select objects i obuhvatiti objekat NZP presenim prozorom.
Enter-om se vratiti u aktuelni dijalog boks.
Default opcije u poljima: Objects i Preview icon neka ostanu aktivne.
U polje Description: uneti tekst Blok: NZP (navrtka, zavrtanj, podloska) (sl. 13.4).
6-13
Poglavlje 13
__________________________________________________________________________________________________________
Pritisnuti ek. taster OK da bi se definisao blok. Objekat NZP je prividno izbrisan.
Sl. 13.4 Dijalog boks Block Definition sa definisanim blokom NZP

46 found
Select objects: () *Cancel*.

Algoritam: umetanje formiranih blokova

Primer: Blokovi i ostali
AutoCAD crtei mogu se insertovati u tekui fajl. U tom smislu

izvriti umetanje blokova ZAKIVAK i NZP formiranih prethodnim postupcima.
1.
Sa palete alata Draw aktivirati komandu Insert Block.
U otvorenom dijalog boksu Insert, iz liste Name: izabrati blok ZAKIVAK.

Iz opcije Insertion point izabrati Specify On-screen.
U poljima Scale i Rotation opcije Specify On-screen nisu aktivne. Takoe, nisu aktivne ni
opcije: Uniform Scale i Explode (sl. 13.5).
Pritiskom na ek. taster OK pojavljuje se insertovan blok-objekat ZAKIVAK, vezan za
baznu taku, odnosno pointer.
Poglavlje 13
7-13
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 13.5 Dijalog boks za umetanje blokova Insert
Za prvo insertovanje, precizno pomou Snap to Node (ili preko komandne linije), izabrati
taku 210,460 na gornjem levom delu konture.
Potvrditi Enter-om, kako bi se objekat ZAKIVAK umetnuo kao blok.
2. Uz pomo iskaueg menija izvriti regeneraciju komande umetanja kao Repeat Insert Block
(sl. 13.6).
Za drugo insertovanje, pomou Snap to Node, izabrati taku 300,460 na konturi druge
lokacije zakivka.
Potvrditi Enter-om, kako bi se insertovao isti blok drugi put.
Sl. 13.6 Proces regeneracije

Insert Block dijalog boksa
3. Umetanje treeg zakivka.
Ovo insertovanje slino je kao i kod prethodna dva. Razlika je u tome to se taka
umetanja ne moe precizno definisati preko komandne linije ili uz pomo Object Snap
reima, nego se povezivanje mora vriti nianom Snap to Node.
8-13
Poglavlje 13
__________________________________________________________________________________________________________
Pritisnuti desni taster na povrinu za crtanje i izabrati Repeat Insert Block.

U dijalog boksu Insert ugao rotacije Angle: se podeava na 30 stepeni.
Uz ostale iste opcije jedino aktivirati jo opciju Explode.
Potvrditi Enter-om, kako bi se trei put insertovao isti blok. Ovaj objekat rastavljen je
sada na sastavne entitete (kojih ima ukupno 7). Dakle, u ovom sluaju, zadnji insertovani
zakivak gubi obeleje jedinstvenog (singl) entiteta, to se moe videti po gripovima, ako
se selektuje uneti objekat, za razliku od prethodna dva.
Algoritam komandne linije za insertovanje ovog bloka je sledei:
Command: _insert
(komanda insertovanja bloka)
Specify insertion point or [Basepoint/Scale/X/Y/Z/Rotate]: 210,460 ()
Command:
Command: _insert
Command:
Command: _insert
Specify insertion point or [Basepoint/Scale/X/Y/Z/Rotate]: r ()
Specify preview rotation angle: 30 ()
Specify insertion point:
(metoda vezivanja Snap to Node)
Command: *Cancel*.
4. Umetanje drugog bloka NZP slino je kao i kod prethodnog postupka.

Iz padajue liste Name: izabrati naziv bloka NZP.
Uz ostale default uslove kliknuti na ek. taster OK.
Specificirati Osnap-om prvu baznu taku umetanja (240,292). Potvrditi insertovanje
Enter-om.
Izvriti Repeat Insert Block, posredstvom iskaueg menija.
U dijalog boksu Insert jedino promeniti ugao rotacije bloka za 180 stepeni.
Kliknuti na ek. taster OK i precizno umetnuti blok u taki 418,215.
Iskljuiti lejer markeri ili komandom Erase obrisati svih pet taaka umetanja kako bi se
dobio crte prema sl. 13.7.
Algoritam komandne linije za dva insertovanje ovog bloka je sledei:
Command: _insert
Command:
Command: _insert
Specify insertion point or [Basepoint/Scale/X/Y/Z/Rotate]: r () (rotiranje bloka)
Command: *Cancel*.
Poglavlje 13
9-13
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 13.7 Spojevi sa: zakivcima,

zavrtnjevima i navrtkama (K74.dwg)
Algoritam: umetanje fajl crtea kao bloka

Primer: Insertovati blok sadranog u posebnom fajlu sa objektima tehnolokih sistema.
Rezultati insertovanja vidljivi su na sl. 13.11.
Ukljuiti nian Snap to Node.

Sa palete alata Draw izabrati komandu Insert Block.
U dijalog boksu Insert pritisnuti ek. taster Browse... Pojavljuje se dijalog boks Select
Drawing File.
Pronai put (adresu) do fajla K74c.dwg. (sl. 13.10).
Sl. 13.8 Tekui fajl sa crteom objekta proizvodne hale (S74b.dwg)
10-13
Poglavlje 13
__________________________________________________________________________________________________________
Pritisnuti ikonu fajla K74c.dwg u Select Drawing File, a zatim na ek. taster Open.
Sve default opcije u dijalog boksu Insert zadrati (sl. 13.9).
Kliknuti na ek. taster OK.
Sl. 13.9 Dijalog boks Insert
Sl. 13.10 Objekti (maine) fajla (K74c.dwg)
2. Insertovanje sadraja import fajla.
Kao taku insertovanja izabrati lokaciju oznaenu sa X(80,70).

Kliknuti na taku X i sadraj fajla K74c.dwg se umee kao blok.
Izbrisati taku insertovanja X pomou komande Erase ili tastera Delete.
Poglavlje 13
11-13
__________________________________________________________________________________________________________
3. Snimiti fajl (sl. 13.11) sa blokom kao K74_blok.dwg.
Sl. 13.11 Zavrni dispozicioni plan sa insertovanim blokom maina (K74_blok.dwg)
4. Rastavljanje bloka na sastavne entitete.
Selektovati blok sa 12 crtea maina klikom tastera mia.

Iz palete alata Modify aktivirati komandu Explode.
Blok je rastavljen na sastavne delove entitete.
5. Snimiti ovaj fajl sa rastavljenim blokovima kao K74b.dwg i zatvoriti ga.
Izvoz bloka i objekata

Podaci i objekti u AutoCAD crteima mogu se izvesti u nekoliko razliitih formata. Blokovi i
AutoCAD-ovi objekti mogu se prebaciti u *.dwg format fajla. Na taj nain, od postojeeg bloka ili
izabranih objekata, nastaje novi fajl projekta.
Opciona komanda Export
Meni: File Export...

Komandna linija: export (exp) ()
Dinamiki unos: export (exp) ().
Opciona komanda Wblock
Komandna linija: wblock (w) ()

Dinamiki unos: wblock (w) ().
12-13
Poglavlje 13
__________________________________________________________________________________________________________
Algoritam: upisivanje dela crtea u novi fajl

Primer: Izvriti upisivanje dela crtea u novi fajl.
1. Otvoriti fajl K74e.dwg.
Na komandnu liniju uneti komandu wblock i pritisnuti Enter. Prikazuje se dijalog boks
Write Block (sl. 13.12).
Iz opcije Source izabrati Objects, a zatim i Retain.
Izabrati ikonicu Select objects.
Selektovati blok crtea BLOK: MASINE_2. On se odnosi na srednju liniju maina
(sl. 13.13).
Pritisnuti Enter za povratak u dijalog boks Write Block.
Sl. 13.12 Dijalog boks Write Block
2. U polje sa tekstom File name and path: upisati adresu C:\TUTORIJAL ZA GRAFIKU I
VIZUELIZACIJU\\LOGISTIKA\ACAD\Kraj_2D (edukacija)\K74f.dwg. Kliknuti na ek. taster
OK kako bi se snimio novi fajl sa blokom prema sl. 13.13, a zatim iskljuiti tekui fajl.
bazna taka insertovanja bloka (140,240)
Sl. 13.13 Selektovani blok koji se upisuje u novi fajl (K74f.dwg)
Poglavlje 13
13-13
__________________________________________________________________________________________________________
Definisanje i primena atributa

Atributi u AutoCAD-u predstavljaju tekstualne podatke koji se smetaju u okviru blokova crtea.
Ovi podaci, najee, obuhvataju ime konstruktora, opis dela, napomene, cenu, vrednosti
tolerancija, datum i na desetine drugih alfa-numerikih podataka koji su razliiti, od crtea do
crtea i ne pripadaju njenoj stalnoj postavci. Od blokova se posebno izdvajaju zaglavlja i
sastavnice crtea. Iz racionalnih razloga prilikom unosa bloka formata crtea (npr. iz foldera
Formati) korisnik obino popunjava podatke o atributima, jer se oni u crte smetaju zajedno sa
blokom kome pripadaju. Uloga atributa je jo vea, s obzirom da se podaci o atributima mogu
koristiti za (tabelarnu) sistematizaciju informacija u drugim programima za upravljanje bazama
podataka, kao to su MS Access, MS Excel i sl.
Opcione komande Attributes
Meni: Draw Block... Define Attributes... Ribon: Insert Define Attributes.

Komandna linija: attdef ()
Dinamiki unos: attdef ()
Algoritam: definisanje atributa i njihova primena

Primer: Formirati tri atributa vezana za vrednosti tolerancijskog polja prenika vratila nazivne
mere 160, dok je tolerancijsko polje u8. Pri tome su vrednosti gornjeg odstupanja tolerancije
253 mm, a donjeg 190 mm.
1. Otvoriti pripremni fajl S63.dwg sa definisanom praznom tabelom (sl. 13.14).

Ostali modovi, izuzev Model, Show/Hide Lineweight i Object Snap, mogu biti iskljueni.
Sl. 13.14 Blanko tabela za definisanje atributa vezanih za tolerancije (S63.dwg)
2. Definisanje prvog atributa.
Iz menija izabrati metodu Draw Block... Define Attributes...

Ovim se otvara dijalog boks Attribute Definition (sl. 13.15).
14-13
Poglavlje 13
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 13.15 Osnovni dijalog boks za definisanje atributa
Popuniti dijalog kako bi se definisao prvi atribut vezan za oznaku tolerancije. Naziv
atributa se popunjava u polju Attribute kao Tag: TOL (tolerancije). Prelazak u drugo polje
moe se vriti pritiskom na taster tastature Tab.
Prompt: polje se popunjava sa Oznaka tolerancije.
Default: atrubuta je Value: xx.
U polju Text Settings podesiti Justification: na Middle. Ostale vrednosti ne menjati.
U polju Insertion Point uneti koordinate za X: 7.5, za Y: 5. Dakle izbor je A(7.5, 5) u
tabeli za tolerancije (sl. 13.16).
Pritisnuti OK, ime je definisan prvi atribut u tabeli (sl. 13.17b).
Sl. 13.16 Pozicije za definisanje atributa
Poglavlje 13
15-13
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 13.17 Definisanje prvog atributa u dijalogu Attribute Definition

3. Definisanje ostala dva atributa.
Druga dva atributa se definiu ponaosob, po istom principu kao i prethodni.

Iz iskaueg menija izabrati Repeat Define Attributes...
Za definisanje drugog atributa potrebno je popuniti sledee parametre: Tag: GO; Prompt:
Gornje odstupanje; Default: xxx; Justification: Left, Text height: 2.
Za definisanje treeg atributa potrebno je popuniti sledee parametre: Tag: DO; Prompt:
Donje odstupanje; value: xxx; Justification: Left; Text height: 2.
Njihovi nazivi koordinate i druge karakteristike vide se u dijalozima (sl. 13.18).
Sl. 13.18 Definisanje poslednja dva atributa

Nakon definisanja iskljuiti lejer Markeri i tabela izgleda kao na sl. 13.19b.
16-13
Poglavlje 13
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 13.19 Formirani atributi u tabeli za tolerancije
Snimiti fajl kao Tablica tolerancije u folderu Formati i zatvoriti ga.
4. Primena atributa.
Otvoriti novi fajl komandom New...

Podesiti metriki sistem mera u fajlu.
Iz palete Draw aktivirati komandu Insert Block.
Insertovati tabele (D:/ /ACAD/Formati/Tablica tolerancije) sa atributima u tekui fajl.
Taka insertovanja neka bude 100,100.
Sl. 13.20 Faze insertovanja bloka sa atributima
Popuniti dijalog sa vrednostima: Oznaka tolerancije kao %%c160u8, Donje odstupanje:

+0,190 i Gornje odstupanje: +0,293 (sl. 13.21). Kliknuti na OK.
Insertovana i popunjena tabela sada dobija izgled kao na sl. 13.22.
Sl. 13.22 Popunjena tabela sa tolerancijom

5. Mogunosti editovanja atributa.
Poglavlje 13
17-13
__________________________________________________________________________________________________________
Izvriti selekciju dvoklikom na jedan od tri atributa. Neka to bude prvi atribut.
Ovim se otvara dijalog za editovanje Enhanced Attribute Editor, gde je mogue izvriti
izmene vrednosti tolerancija.
Sl. 13.23 Dijalog za izmenu vrednosti atributa
Izmene se takoe mogu izvriti i u poljima druga dva taba Text Options i Properties.
Poto se izmene ne vre, zatvoriti dijalog ek. tasterom Cancel.
Sl. 13.24 Tabovi editora za izmenu vrednosti atributa
Snimiti fajl kao K63.dwg u folderu Kraj_2D.
Primer: Na sl. 13.25 predstavljene su onovne faze formiranja konanih informacija vezanih za
atribute zaglavlja radionikog crtea. U folderu Formati crteza, za sve okvire sa zaglavljima,
mogu se pridodati osnovni atributi.
18-13
Poglavlje 13
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 13.25 Zaglavlje okvira A4 formata pre a) i posle editovanja nekih atributa b)
Formiranje grafike u okruenju vie otvorenih fajlova

Skupom postupaka u radu sa vie otvorenih fajlova Multiple Environment Design (MED) moe se
izvriti rad na vie projekata. Grafike komunikacije u ovom sluaju se odnose na premetanje
fajlova iz Windows Explorer-a postupkom: povlaenja i putanja, kopiranja, ili premetanja
objekata ili nekih njihovih karakteristika iz jednog projekta u drugi, kao i kretanje izmeu fajlprojekata bez naputanja tekue komande.
Algoritam: korienje metode Multiple Environment Design

1. Otvoriti Windows-ov Explorer ili Total Comander (sl. 13.26a).
Podesiti veliinu prozora Explorer-a. Prei u folder sa crteima za vebu.

Selektovati izvorini fajl Plocica.dwg (sl. 13.26a) sa foldera Kraj_2D.
2. Otvoriti AutoCAD program (sl. 13.26b).
Poglavlje 13
19-13
__________________________________________________________________________________________________________
a)
b)
Sl. 13.26 Premetanje sadraja selektovanog fajla Plocica.dwg na radnu povrinu

AutoCAD -a metodama Drag and Drop posredstvom Windows-ovog Explorer-a
Podesiti parametre metrikog i tekstualnog simbola radne povrine AutoCAD-a.

Pripremiti praznu radnu povrinu (fajl).
3. Metodom selektovanja i povlaenja ikone sa Explorer-a (Drag and Drop) prevui ikonicu fajla
Plocica.dwg i spustiti je u otvoren AutoCAD-ov editor.
U komandnu liniju upisati baznu taku formiranja crtea koji se insertuje kao blok.
Podrazumevane vrednosti (faktor skaliranja, ugao rotacije i sl.) potvrdite Enter-om.
Algoritam komandne linije je sledei.
Command: _-INSERT Enter block name or [?]:

"C:\TUTORIJAL ZA GRAFICKO MODELIRANJE I VIZUELIZACIJU\
LOGISTIKA\ACAD\Kraj_2D (edukacija)\Plocica.dwg"
Units: Millimeters Conversion: 1.0000
Enter X scale factor, specify opposite corner, or [Corner/XYZ] <1>: ()
Enter Y scale factor <use X scale factor>: ()
Specify rotation angle <0>: ()
Command: (Esc)
4. Snimiti fajl (sl. 13.27) kao Plocica_blok.dwg.
20-13
Poglavlje 13
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 13.27 Fajl sa blokom

Ploica (Plocica_blok.dwg)
Algoritam: rad u okruenju MDE

Primer: Prezentovati mogunosti
MDE za pregledanje i rad sa vie dokumenata otvaranjem

dva fajla. Za prikazivanje svih otvorenih crtea iz menija Windows, izabrati Cascade ili Tile
Vertically.
1. Iz menija File kliknuti na ek. taster Open... kako bi se pojavio dijalog boks Select File
(sl. 13.28).
Odabrati dva fajla za otvaranje: K75a.dwg i K75b.dwg, sa foldera Kraj_2D.

Selektovati prvo ikonicu fajla K75a.dwg.
Drati pritisnut taster Ctrl i izabrati drugu ikonicu K75b.dwg.
Pritisnuti ek. taster Open.
Sl. 13.28 Dijalog boks Select File
Poglavlje 13
21-13
__________________________________________________________________________________________________________
2. Prenos svojstava izvornog objekta.
Iz menija Window izabrati opciju Tile Vertically.

Upotrebiti komande Pan i Zoom kako bi se obezbedio detaljan prikaz objekata na oba
prozora (sl. 13.29a/b).
a)
b)
c)
Sl. 13.29 Klasifikovani crtei po vertikali a) i dodeljivanje nekih svojstava (identiteta rafure)
odredinom od izvorinih objekata b)
Algoritam: kopiranje izabranih karakteristika objekta iz jednog u drugi fajl

Primer: Upotrebiti opcije Copy i Paste za kopiranje nekih svojstava objekata iz jednog crtea
u drugi. Crtei su predstavljeni u fajlovima K75a.dwg i K75b.dwg.
1. Klikom mia na radnu povrinu izabrati fajl K75a.dwg da bi se on definisao kao aktivni.
Sa palete alata Standard Annotation izabrati Match Properties.

Kliknuti na radnu povrinu crtea u fajlu K75b.dwg da bi postao aktivan.
Za izvorni objekat izabrati plavu rafuru objekta.
Za odredini entitet izabrati crvenu rafuru. Kliknuti na povrinu rafure.
rafura u crteu K75b.dwg sada poprima ista svojstva kao u crteu K75b.dwg.
Iz pomonog menija izvriti Cancel.
Izmenjeni drugi fajl ne mora se snimati, pa se pojavljuje poruka kao na sl. 13.30. U tom
smislu, kliknuti na opciju No.
2. Iskljuiti oba fajla bez sauvanih izmena.
Sl. 13.30 Opcije za memorisanje izmena u fajlu

ili naputanja istog bez izmena
22-13
Poglavlje 13
__________________________________________________________________________________________________________
Primena Windows metoda klipborda

Windows-ove komande za isecanje / kopiranje i prenoenje (Copy/Cut/Paste) mogu se koristiti u
AutoCAD-u da bi se podaci prenosili unutar istog, ili izmeu razliitih crtea. Podaci se mogu
smestiti kao pojedinani objekti ili kao blokovi. Objekti se uvaju u Windows-ov klipbord i mogu
se umetnuti u bilo koji drugi Windows program.
Opcione komande: kopiranje, seenje i premetanja
Komandna linija:
Komandna linija:
Komandna linija:
Komandna linija:
Dinamiki unos:
copyclip
copybase
copylink
cutclip
cutclip
()
()
()
()
().
Komandna linija:
Komandna linija:
Komandna linija:
Dinamiki unos:
pasteclip
pasteblock
pasteorig
pasteorig
()
()
()
()
Algoritam: grafike komunikacije metodama Copy i Paste

Primer: Upotrebiti opcije
Copy i Paste za premetanje objekata iz jednog crtea u drugi.
Crtei K75d.dwg i K75e.dwg su preuzeti iz reference [58] i formirani su u posebnim fajlovima.

1. Otvoriti dva fajla sa crteima: K75d.dwg i K75e.dwg.
Formirati prozore po horizontali komandom Tile Horizontally iz menija Windows.

Postaviti gornji prozor kao aktivni (fajl K75d.dwg).
Sl. 13.31 Klasifikovani crtei po horizontali a) kopirani objekat prvog fajla b) na radnoj
povrini drugog (odredinog) fajla c)
Poglavlje 13
23-13
__________________________________________________________________________________________________________
2. Selekcija i kopiranje objekata.
Izvriti selekciju celog objekta presenim prozorom (njegovu rafiranu projekciju) kako bi
se pojavili gripovi.
Sa Standard palete alata aktivirati komandu Copy (Ctrl+C).
3. Kliknuti na radnu povrinu drugog prozora kako bi fajl K75e.dwg postao aktivan.
Sa Standard Toolbar-a aktivirati komandu Paste (Ctrl+V).

Odrediti baznu taku smetanja projekcije, npr. 72,94.
Kliknuti na tu lokaciju da bi se izvrilo kopiranje.
Maksimizirati povrinu fajla K75e.dwg i izvriti Zoom Extents.
4. Snimiti ovaj fajl kao K75f.dwg (sl. 13.31c).
Projektno referentni centar AutoCAD-a

Jedan od kriterijuma organizacije projektovanja jeste zahtev za stalnim praenjem i
sistematizacijom biblioteke formiranih fajlova crtea. Mnogi od tih tehnikih dokumenata sadre
isti skup informacija u vidu identinih objekata i/ili parametara vezanih za njih kao to su: lejeri,
tipovi i debljine linija, tekstualni regioni, spoljne reference, blokovi, stilovi kotiranja, rasporedi
(za tampanje) i sl. DesignCenter (DC) obezbeuje direktan pristup sadraju podataka u fajlu,
omoguavajui sagledavanje unutranjosti projekta u grafikoj jedinici, mrei ili na Web-u.
Informacija se prikazuje na paleti sa koje se mogu pretraivati odreeni sadraji. DesignCenter se
upotrebljava u sledee svrhe [74].
Nakon lociranja objekata koji su potrebni, DC omoguuje da se duplikati tih objekata

postavljaju u aktivni projekat i da se na taj nain brzo ispunjava crte korisnim
informacijama iz drugih projekata [7].
Pregledanje definicija blokova i lejera bilo kojeg fajla projekta kao i tipova linija, stilova
teksta, stilova dimenzija i redosleda (layouts).
Za pravljenja preica za projekte, foldere i Web lokacije kojima se esto pristupa.
Za otvoranje crtea povlaenjem fajla crtea sa palete u otvorenu povrinu u
AutoCAD-ovom prozoru.
Prilikom pregledanja i dodavanja crtea povlaenjem sa palete u aktivni crte.
Kod upotrebe palete za prethodni pregled ili prikazivanje opisa izabranog sadraja.
Za kopiranje blokova iz jednog crtea u drugi, jer je takav postupak mnogo efikasniji od
korienja Windows-ovog klipborda [74], [75].
Opcione komande DCenter
Paleta alata: Standard DesignCenter (Ctrl+2) Meni: Tools DesignCenter (Ctrl+2)

Paleta alata: Standard Anottation DesignCenter (Ctrl+2)
Komandna linija: adcenter (adc) ()
Ribon: View DesignCenter.
Dinamiki unos: adcenter (adc) ()
24-13
Poglavlje 13
__________________________________________________________________________________________________________
Algoritam: prikazivanje i kopiranje sadraja fajlova metodama DC

Primer: Kopirati sadraj fajla sa simbolima maina alatki [72] u pripremljenom fajlu sa
sadrajem dispozicionog plana proizvodnog sistema.
1. Otvoriti fajl K76.dwg (sl. 13.32).
Fajl sadri dispozicioni plan dve hale sa ukupno 12 lokacija za unos crtea-simbola
maina alatki, prikazanih na istoj slici.
Postaviti Snap to Node reim kao stalno aktivan.
Postaviti lejer MASINE kao tekui.
Sl. 13.32 Dispozicioni plan pripremljen za insertovanje simbola (blokova) maina alatki
(K76.dwg)
2. Sa palete alata Standard Toolbar izabrati komandu DesignCenter (Ctrl+2).
Sa palete alata DesignCenter izabrati tab Folders za pregled lista foldera i fajlova.
U Folders List selektovati fajl K76c_blok.dwg, ija je adresa "C:\TUTORIJAL ZA
GRAFICKO MODELIRANJE I VIZUELIZACIJU\LOGISTIKA\ACAD
\Kraj_2D\K76c_blok.dwg.
Nakon izbora ikonice K76c_blok.dwg pojavljuje se lista svojstava ovog fajla
(sl. 13.33).
Poglavlje 13
25-13
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 13.33 Dijalog boks DesignCenter
Pritiskom strelicom mia na ikonicu Blocks, prikazuje se paleta sa desne strane definisane
liste blokova maina alatki.
Da bi se pregledala slika i tekst opisa za izabrani blok na paleti. Minijaturni prikaz i opis
pojavljuje se pri dnu dijalog boksa (sl. 13.35a).
Sl. 13.34 Sadraj fajla sa simbolima nekih maina alatki (prema referenci [72])
26-13
Poglavlje 13
__________________________________________________________________________________________________________
Izvorini fajl koji DesingCenter generie, moe se otvoriti u AutoCAD editoru i njegov
sadraj je kao na sl. 13.34.
3. U listi blokova izabrati npr. ikonu bloka B-H (builica horizontalna).
Metodom pritisni i prevuci pripremiti ikonicu bloka B-H, da bi se kopirala.

kopirati sadraj u aktivni crte (K76.dwg) sa desne strane na lokaciju bazne take
(260,1060) (sl. 13.35).
Po istom principu kopirati isti blok i u drugu lokaciju u horizontali desno od prve
(540,1060). Sve lokacije, tj. bazne take insertovanja, pronalaze se na osnovu metode
vezivanja Snap to Node.
U srednjoj horizontali HALE 1, locirati, ponaosob, simbole dve maine tipa B-R.
U donjoj horizontali iste hale locirati simbole dve maine tipa B-S.
U gornjoj horizontali HALE 2 locirati simbole dve maine tipa G-U.
U srednjoj horizontali locirati simbole dve maine tipa S-R.
U donjoj horizontali locirati simbole dve maine tipa U-S.
Imena lejera i sa njima povezana svojstva, bie dodata odredinom fajlu K76.dwg.
4. Kako je izvren raspored 12 maina, stvoren je dispozicioni plan. Pored toga:
Iskljuiti lejer lokacije. Zatvoriti dijalog boks DesignCenter.

Maksimizirati fajl K76.dwg i komandama Zoom i Pan podesiti prikaz dispozicionog plana
na displeju (sl. 13.36).
bazna taka insertovanja

bloka B-H (260,1060)
a)
b)
Sl. 13.35 Postupak projektovanja kopiranjem blokova, metodom povlaenja iz izvorinog

u odredini (aktivni) fajl posredstvom dijalog boksa DESIGNCENTER
Poglavlje 13
27-13
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 13.36 Dispozicioni plan rasporeda maina alatki u mainskim halama (K76d.dwg)
Snimiti crte kao fajl K76d.dwg (sl. 13.36).
Sl. 13.36 Primer crtea uraenog u AutoCAD-u (2D_44.dwg)
28-13
Poglavlje 13
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 13.36 Primeri ugraenih delova sklopnog crtea AutoCAD-u (SC1.dwg)
Poglavlje 13
29-13
__________________________________________________________________________________________________________

1. Raunarske grafike komunikacije.
2. Osnovni ciljevi grafikih komunikacija.
3. Formiranje i funkcija blokova objekata.
4. Opcione komande Block i Insert Block.
5. Umetanje formiranih blokova.
6. Izvoz bloka i objekata i njihovo umetanje fajl crtea.
7. Opciona komanda Export i Wblock.
8. Upisivanje dela crtea u novi fajl.
9. Definisanje i primena atributa.
10. Opcione komande Attributes.
11. Formiranje grafike u okruenju vie otvorenih fajlova.
12. Korienje metode Multiple Environment Design.
13. Kopiranje izabranih karakteristika objekta iz jednog u drugi fajl.
14. Opcione komande: kopiranje, seenje i premetanja.
15. Projektno - referentni centar AutoCAD-a.
16. Prikazivanje i kopiranje sadraja fajlova metodama DC.
Referentni pojmovnik: interne grafike komunikacije u modeliranju

Active or Current Drawing Crtei na kojima se
radi tokom radnih sesija sa vie otvorenih fajlova.
Ako nije maksimalizovan, aktivni crte ima plavu
naslovnu liniju.
Attdef Definie atribute i njihove
podrazumevane vrednosti.
Attdisp Kontrolie prikaz atributa na crteu.
Attreq Parametar za odreivanje da li se
atributima dodeljuju vrednosti ili ne. Moe imati
vrednosti 1 ili 0.
Attribute Atributi, karakteristike objekta
definisana u obliku podataka ili informacija.
Attribute Opcija (prvi tab) promene vrednosti
atributa u dijalogu Enhanced Attribute Editor. Pri
promeni se koristi komanda Battman.
AutoCAD Design Center (ADC) Projektni
(referentni) centar AutoCAD programa.
Base Point Bazna taka. Referentna taka za
umetanje bloka. Veoma esto se ova taka vezuje
za centar ili ugao objekta bloka.
Battman Slue za promenu definicije bloka sa
atributima.
Block Blok. Izvozi (Export) izabrani blok.
Block Redefinition Predefinisani blok. Promena
definicije bloka, uz zadravanje imena bloka.
Prethodno umetnuti blokovi istog imena auriraju

se da bi se realizovale neophodne promene.
Clipboard Klipbord. Windows-ov program za
memorisanje koji sadri objekte koji su kopirani
ili iseeni iz crtea.
Concurrent Command Execution Dok je jedna
komanda aktivna u crteu, prei u drugi crte i
aktivirati drugu komandu.
Constant (on/off) Opcija dodeljivanja iste
vrednosti atributa kada se on insertuje u crte.
Content Sadraj. Objekti kao to su reference
blokova, dimenzije stilova, lejeri, stilovi teksta i
raster. Sadraj se takoe moe obezbediti iz drugih
izvora ukljuujui i druge programe.
Copy Kopira izabrani objekat u Windows-ov
klipbord.
Copy Base Kopira objekte u Windows-ov
klipbord i zahteva zadavanje bazne take na isti
nain kao definicija bloka.
Copy Link Kopira aktivni pogled u klipbord.
Custom Content Ukoliko su prisutni namenski
objekti, u ovom nainu prikazivanja bie prikazani
aplikacioni programi koji su korieni za izradu
namenskih objekata.
Poglavlje 13
29-13
__________________________________________________________________________________________________________
Cut Brie (see) izabrane objekte iz crtea i

smeta ih u klipbord.
Description Prikazuje tekst opisa objekta u
prozoru. Iznad njega se nalazi prozor Preview.
Desktop Prikazuje liste lokalnih mrenih
jedinica.
Eattedit Slue za editovanje vrednosti pojedinih
atributa umetnutih sa blokovima.
Eattext Izvlai atribute sa crtea i smeta ih u
posebni fajl sa mogunou zapisa u nekoliko
formata.
Entire Drawing Ceo crte. Izabrani blok.
Explode Razdvajanje. Razdvajanje bloka na
posebne objekte koji su korieni prilikom
njegove definicije.
Favorites Prikazuje preice fajla ili foldera
smetenih u folderu Favorites.
Find Prikazuje dijalog boks Find. U kriterijume
pretraivanja ulaze datum poslednje izmene, tekst
u opisu definicije bloka i tekst kljunih rei u
tabovima Summary i Drawing Properties.
History Prikazuje listu poslednjih dvadeset
lokacija kojima se moe pristupili korienjem
komande AutoCAD DesingCenter.
Insert Block Komanda umetanja objekta bloka
u tekui crte.
Insertion Point Taka umetanja. Taka
(koordinate) u koju se smeta bazna taka bloka
prilikom umetanja bloka.
Invisable (on/off) Opcija odreivanja da li je
oznaka atributa nevidljiva kada se on insertuje sa
blokom u crte.
Load Prikazuje dijalog boks Load DesignCenter
Pallete. Opcije su sline standardnim opcijama
dijalog boksa.
Long Blocke Name Dugako ime bloka. Ime
bloka moe da ima najvie 255 znakova,
ukljuujui i razmake. Ako se razmenjuju podaci
sa sistemom koji ne podraava dugaka imena
fajlova, ograniava se ime na najvie osam
znakova bez upotrebe razmaka.
Make Block Komanda formiranja bloka
odabranog objekta ili celog crtea.
Multiple Document Interface U toku rada sa
fajlovima otvara vie dokument-fajlova.
Nested Block Ugnjeeni blok. Blok koji je
komponenta bloka sa kompleksnijom definicijom
parametara.
Objects Objekti. Ima istu funkciju kao dijalog
boks Block Definition. Potrebno je izabrati
objekte i definisati baznu taku.
Open Drawings Prikazuje listu otvorenih

crtea.
Pallete Palete. Prozor koji se koristi za traenje
izvora sadraja i njegovog uitavanja u aktivni
crte.
Paste Prenosi objekte iz klipborda u crte.
Paste As Block Objekte sa klipborda, u crte
umee kao blok.
Paste To Original Coordinates Umee objekte
iz jednog crtea u drugi, korienjem istih
koordinata.
Preset (on/off) Opcija prethodnog dodeljivanja
vrednosti promenljivim atributima.
Preview Prikazuje minijaturni prikaz objekata u
prozoru pri dnu okna liste Tree. Ako minijaturni
prikaz ne postoji, prozor je prazan.
Prompt Upit atributa. Podsea na znaenje
atributa i odreuje tekst koji e se pojaviti u
komandnoj liniji svaki put kada se insertuje blok.
Obino se definie u obliku rei ili upitne reenice
(moe imati razmak izmeu rei). Ako se eli da
upit bude isti kao ime atributa, pritisnuti taster
TAB (ne Enter).
Property Painter Kopira svojstva izabranog
objekta u druge objekte u aktivnom ili nekom
drugom otvorenom fajl-crteu.
Single Document Interface Ako je sistemska
promenljiva SDI postavljena na 1, tokom rada se
moe otvoriti samo jedan dokument.
Podrazumevana vrednost je 0.
Tag Ime atributa. Ime slui za identifikaciju
atributa. Mora da se sastoji od jedne rei, ili od
vie rei povezanih donjim crticama umesto
razmaka. Po unosu imena program atribute
automatski pretvara u velika slova.
Text Options Opcija (drugi tab) promene stila
teksta, njegovog poravnanja, visine i sl.
Text Options Opcija (trei tab) promene lejera,
tipa linije, boje, debljine linije i stila tampanja
bloka.
Tree List Lista stabla. Interfejs sa sadrajem
crtea na raunaru, mrei ili Web.
Up Premeta se na lejer iznad aktivnog.
Value Vrednost atributa. Obino je to
podrazumevana ili blanko vrednost atributa koja
e se kasnije menjati po insertovanju bloka.
Verify (on/off) Opcija verifikacije ispravnosti
atributa pri njegovom unosu u crte (fajl).
Views Obezbeuje etiri razliita formata za
sadraj uitan u paleti: velike i male ikone, imena i
detaljne liste sadraja.
Poglavlje 13
1-13
__________________________________________________________________________________________________________
2-13
Poglavlje 13
__________________________________________________________________________________________________________
Raunarske grafike komunikacije

fikasnost inenjerskog projektovanja zasniva se, izmeu ostalog, i na njegovoj
sposobnosti da ponovo upotrebljava ve razvijene grafike objekte ili druge ureene
skupove podataka, potrebne za projektovanje i konstruisanje [8]. Devedesetih godina
prolog veka dolo je do razvoja raunarskih metoda za razmenu informacija, kako u okviru
samog programa, tako i meu razliitim programima unutar jednog raunarskog sistema, kakav je
npr. personalni raunar. Poseban fenomen predstavlja raunarska komunikacija u mrei
posredstvom Internet-a i Intranet-a [18], [9]. Razvoj metoda, na tim osnovama, i eksponencijalni
rast broja njenih korisnika utie da se razvoj raunarskih komunikacija moe tee sistematizovati
i pratiti. Grafike komunikacije se posmatraju kao segment optih komunikacija, podranih
raunarskim sistemima. Pored toga, iz ovog skupa, u ovom poglavlju analiziraju se i razvijaju
algoritmi za edukaciju samo onih izabranih komunikacija koje se odvijaju u okviru jednog ili vie
programa posredstvom radnih stanica. Projektantu je vrlo bitno da razmenjuje grafike i druge
podatke kako bi: ubrzao realizaciju (pod)projekta za koji je odgovoran, postigao vii kvalitet i
pouzdanost i odgovorio na zahteve sinhronizovanog rada na projektu u integraciji sa
projektantskim timom.
Osnovni ciljevi grafikih komunikacija

Upotreba i modifikacija objekata, projektovanim u fajlovima drugog programa, je jedna od
osnovnih prednosti AutoCAD programa. Kada se koristi okruenje vie fajlova, putem Multiple
Document Environment, moe se istovremeno otvoriti nekoliko fajlova i izvriti razmena
grafikih informacija izmeu njih. Prednosti korienja Windows komandi za brzo: isecanje,
kopiranje i umetanje (Cut, Copy, Paste), da bi razmenjivali objekte i podaci u jednom fajlu istog
programa, izmeu vie fajlova iste ekstenzije istog programa, ili izmeu fajlova sa razliitim
ekstenzijama razliitih programa, dobro su poznate. Posebni AutoCAD program DesignCenter
koristi prethodne funkcije, takoe, za efikasnu internu, veinom parcijalnu, grafiku
komunikaciju izmeu vie projekata sa visokim nivoom vizualizacije i stepenom efikasnosti. Na
taj nain mogu se koristite blokovi, lejeri i spoljne reference drugih fajl-projekata, memorisanih
na raunaru, na lokalnoj mrei, ili na Internet-u. U tom smislu, analizirae se osnove: izrade i
korienja blokova, izrade novih fajlova korienjem vrednosti parametara postojeih fajlova
(Wblock); korienje mogunosti: klipborda za brzo kopiranje ili premetanje objekata iz jednog
projekta u drugi; Multiple Document Enviroment - za istovremeni rad sa nekoliko dokumenata i
DesignCenter za prikazivanje i kopiranje podataka iz drugih formiranih ili delimino zavrenih
projekata. U verziji programa AutoCAD 2010 razvijeni su posebni alati za upravljanje tehnikom
dokumentacijom (Sheet Set Manager), koji se odnose na lokalno i/ili mreno okruenje (videti
poglavlje 21.).
Formiranje i funkcija blokova objekata

Blokovi nastaju izborom i grupisanjem jednog ili veeg broja objekata ili entiteta koji se
formiraju u jedinstven imenovani objekat, koji se naziva blok. Blok, nakon formiranja, moe se
Poglavlje 13
3-13
__________________________________________________________________________________________________________
insertovati u fajl projekat bezbroj broj puta, a da ih pri tome ne treba ponovo kreirati. Blokovi se
mogu sauvati u tekuem fajlu zajedno sa objektima u projektu, ili se memoriu u posebnom fajlu
sa raznim blokovima. Insertovanjem blokova znaajno se smanjuje veliina fajla-projekta nego
to je to u sluaju kada bi se, ponaosob, kreirao svaki objekat umesto bloka. Kada se vri
umetanje objekata formiranim na lejeru 0, gde su npr. parametri boje i tipa linije ByLayer, blok
ima boju i tip linije aktivnog lejera. Znaajna je osobina da, iako projekat moe da sadri desetine
istovetnih insertovanih blokova, ako je neophodna njihova modifikacija (u strukturi blok-objekta
ili u modifikaciji tipa: rotiranja, skaliranja, premetanja i sl.), dovoljno je izvriti korekciju samo
na originalnom bloku. Automatski e se aurirati i svi preostali blokovi, ako se oni nalaze u tom
modu. Blok sastavljen od objekata - iji su parametri za boju i tip linije zadati kao ByBlock, posle
umetanja, primie osobinu aktivnog lejera. Za zadavanje vrednosti parametara lejera, boje i tipa
linije za definisanje bloka, primenjuju se sledea uputstva [74]:
Pri zadavanju istog lejera, boje i tipa linije za svako umetanje bloka, definiu se parametri
za boju i tip linije za sve objekte bloka.
Za zadavanje boje i tipa linije bloka, koji se umee prema boji i tipu linije lejera na koji se
blok umee, objekte bloka formirati na nultom lejeru 0. Pri tome se zadaju boja i tip linije
ByLayer.
Za zadavanje boje i tipa linije bloka lejera, na koji se blok umee, treba definisati
parametre boje i tipa linije ByBlock.
Cilj formiranja blokova je oigledno automatizacija postupaka crtanja i modeliranja sa

elementima koji se ponavljaju. Blokovi mogu da sadre jednostavnije objekte kao to su: linije,
lukovi, krunice ili tekst; zatim sloenije kao to su: zavrtnji i navrtke, klizni i kotrljajni leajevi;
i kompleksne, kao to su: blokovi motora, sklopovi, reduktori, tehnoloki sistemi i sl.
Opcione komande Block
Paleta alata: Draw Make Block

Meni: Draw Block Make...
Komandna linija: block (ili b) ()
Dinamiki unos: block (ili b) ()
Ribon: Insert Create
Opcione komande Insert Block
Paleta alata: Draw Insert Block

Meni: Insert Block...
Dinamiki unos: insert (ili i) ().
Ribon: Insert Insert.
Algoritam: kreiranje blokova

Primer: Definisati dva bloka, prvi zavrtanj sa navrtkom i podlokom i drugi - kao zakivak (sl.
13.1 desno). U istom fajlu izvriti njihovo insertovanje: prvi blok u dvema baznim takama dole
a), a drugi blok gore na trima baznim takama b).
Posle pregleda sadraja fajla iskljuiti lejer bazne_tacke.
4-13
Poglavlje 13
__________________________________________________________________________________________________________
b)
a)
Sl. 13.1 Sadraj pripremnog fajla za formiranje blokova (S74.dwg)
Podesiti po potrebi prikaz objekata opcijama Zoom i Pan.

Metode vezivanja Node i Intersection postaviti kao stalno aktivne.
2. Sa palete alata Draw izabrati komandu Make Block za kreiranje prvog bloka, a zatim:
U dijalog boksu Block Definition (sl. 13.2), u polje Name: imenovati blok objekat kao
ZAKIVAK.
Izabrati ek. taster Pick point i definisati Snap to Intersection-om baznu taku kao gornju
taku na zakivku (prema sl. 13.1, to je taka 740,420).
Pritisnuti na ek. taster Select object i obuhvatiti objekt ZAKIVAK okvirom za selekciju. U
aktuelni dijalog boks vratite se Enter-om.
Opcija Delete neka postane aktivna (sl. 13.3). Time prividno nestaju objekti koji ine
blok.
Sl. 13.2 Dijalog boks Block Definition pre unosa podataka
Poglavlje 13
5-13
__________________________________________________________________________________________________________
Ostale opcije: Retain zadrava lukove, linije i tekst koji ine blok u crteu; Convert to
block brie objekte koji ine blok i insertuje blok na istu lokaciju. Ove opcije neka
ostanu neaktivne.
Podesiti listu Block unit: na Milimeters.
U polje Description: uneti tekst Blok: Zakivak za spojeve limenih ploca (sl. 13.3).
Pritisnuti ek. taster OK da bi se definisao blok ZAKIVAK. Selektovani objekat je prividno
izbrisan i definisan kao blok.
Sl. 13.3 Dijalog boks Block Definition sa definisanim blokom

7 found
Select objects: ()
Command: *Cancel*.

3. Sa palete alata Draw izabrati komandu Make Block za kreiranje drugog bloka, a zatim:
U dijalog prozoru Block Definition (sl. 13.4) u polje Name: imenovati blok objekat kao
NZP (navoj, zavrtanj, podloka).
Izabrati Pick point i definisati Snap to Intersection-om baznu taku kao gornju taku na
zavrtnju (prema sl. 13.1 to je taka 640,420).
Pritisnuti ek. taster Select objects i obuhvatiti objekat NZP presenim prozorom.
Enter-om se vratiti u aktuelni dijalog boks.
Default opcije u poljima: Objects i Preview icon neka ostanu aktivne.
U polje Description: uneti tekst Blok: NZP (navrtka, zavrtanj, podloska) (sl. 13.4).
6-13
Poglavlje 13
__________________________________________________________________________________________________________
Pritisnuti ek. taster OK da bi se definisao blok. Objekat NZP je prividno izbrisan.
Sl. 13.4 Dijalog boks Block Definition sa definisanim blokom NZP

46 found
Select objects: () *Cancel*.

Algoritam: umetanje formiranih blokova

Primer: Blokovi i ostali
AutoCAD crtei mogu se insertovati u tekui fajl. U tom smislu

izvriti umetanje blokova ZAKIVAK i NZP formiranih prethodnim postupcima.
1.
U otvorenom dijalog boksu Insert, iz liste Name: izabrati blok ZAKIVAK.

Iz opcije Insertion point izabrati Specify On-screen.
U poljima Scale i Rotation opcije Specify On-screen nisu aktivne. Takoe, nisu aktivne ni
opcije: Uniform Scale i Explode (sl. 13.5).
Pritiskom na ek. taster OK pojavljuje se insertovan blok-objekat ZAKIVAK, vezan za
baznu taku, odnosno pointer.
Poglavlje 13
7-13
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 13.5 Dijalog boks za umetanje blokova Insert
Za prvo insertovanje, precizno pomou Snap to Node (ili preko komandne linije), izabrati
taku 210,460 na gornjem levom delu konture.
Potvrditi Enter-om, kako bi se objekat ZAKIVAK umetnuo kao blok.
2. Uz pomo iskaueg menija izvriti regeneraciju komande umetanja kao Repeat Insert Block
(sl. 13.6).
Za drugo insertovanje, pomou Snap to Node, izabrati taku 300,460 na konturi druge
lokacije zakivka.
Potvrditi Enter-om, kako bi se insertovao isti blok drugi put.
Sl. 13.6 Proces regeneracije

Insert Block dijalog boksa
3. Umetanje treeg zakivka.
Ovo insertovanje slino je kao i kod prethodna dva. Razlika je u tome to se taka
umetanja ne moe precizno definisati preko komandne linije ili uz pomo Object Snap
reima, nego se povezivanje mora vriti nianom Snap to Node.
8-13
Poglavlje 13
__________________________________________________________________________________________________________
Pritisnuti desni taster na povrinu za crtanje i izabrati Repeat Insert Block.

U dijalog boksu Insert ugao rotacije Angle: se podeava na 30 stepeni.
Uz ostale iste opcije jedino aktivirati jo opciju Explode.
Potvrditi Enter-om, kako bi se trei put insertovao isti blok. Ovaj objekat rastavljen je
sada na sastavne entitete (kojih ima ukupno 7). Dakle, u ovom sluaju, zadnji insertovani
zakivak gubi obeleje jedinstvenog (singl) entiteta, to se moe videti po gripovima, ako
se selektuje uneti objekat, za razliku od prethodna dva.
Algoritam komandne linije za insertovanje ovog bloka je sledei:
Command: _insert
Command:
Command: _insert
Command:
Command: _insert
Specify insertion point or [Basepoint/Scale/X/Y/Z/Rotate]: r ()
Specify insertion point:
(metoda vezivanja Snap to Node)
Command: *Cancel*.
4. Umetanje drugog bloka NZP slino je kao i kod prethodnog postupka.

Iz padajue liste Name: izabrati naziv bloka NZP.
Uz ostale default uslove kliknuti na ek. taster OK.
Specificirati Osnap-om prvu baznu taku umetanja (240,292). Potvrditi insertovanje
Enter-om.
Izvriti Repeat Insert Block, posredstvom iskaueg menija.
U dijalog boksu Insert jedino promeniti ugao rotacije bloka za 180 stepeni.
Kliknuti na ek. taster OK i precizno umetnuti blok u taki 418,215.
Iskljuiti lejer markeri ili komandom Erase obrisati svih pet taaka umetanja kako bi se
dobio crte prema sl. 13.7.
Algoritam komandne linije za dva insertovanje ovog bloka je sledei:
Command: _insert
Command:
Command: _insert
Specify insertion point or [Basepoint/Scale/X/Y/Z/Rotate]: r () (rotiranje bloka)
Command: *Cancel*.
Poglavlje 13
9-13
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 13.7 Spojevi sa: zakivcima,

zavrtnjevima i navrtkama (K74.dwg)
Algoritam: umetanje fajl crtea kao bloka

Primer: Insertovati blok sadranog u posebnom fajlu sa objektima tehnolokih sistema.
Rezultati insertovanja vidljivi su na sl. 13.11.

Sa palete alata Draw izabrati komandu Insert Block.
U dijalog boksu Insert pritisnuti ek. taster Browse... Pojavljuje se dijalog boks Select
Drawing File.
Pronai put (adresu) do fajla K74c.dwg. (sl. 13.10).
Sl. 13.8 Tekui fajl sa crteom objekta proizvodne hale (S74b.dwg)
10-13
Poglavlje 13
__________________________________________________________________________________________________________
Pritisnuti ikonu fajla K74c.dwg u Select Drawing File, a zatim na ek. taster Open.
Sve default opcije u dijalog boksu Insert zadrati (sl. 13.9).
Sl. 13.9 Dijalog boks Insert
Sl. 13.10 Objekti (maine) fajla (K74c.dwg)
2. Insertovanje sadraja import fajla.
Kao taku insertovanja izabrati lokaciju oznaenu sa X(80,70).

Kliknuti na taku X i sadraj fajla K74c.dwg se umee kao blok.
Izbrisati taku insertovanja X pomou komande Erase ili tastera Delete.
Poglavlje 13
11-13
__________________________________________________________________________________________________________
3. Snimiti fajl (sl. 13.11) sa blokom kao K74_blok.dwg.
Sl. 13.11 Zavrni dispozicioni plan sa insertovanim blokom maina (K74_blok.dwg)
4. Rastavljanje bloka na sastavne entitete.
Selektovati blok sa 12 crtea maina klikom tastera mia.

Iz palete alata Modify aktivirati komandu Explode.
Blok je rastavljen na sastavne delove entitete.
5. Snimiti ovaj fajl sa rastavljenim blokovima kao K74b.dwg i zatvoriti ga.
Izvoz bloka i objekata

Podaci i objekti u AutoCAD crteima mogu se izvesti u nekoliko razliitih formata. Blokovi i
AutoCAD-ovi objekti mogu se prebaciti u *.dwg format fajla. Na taj nain, od postojeeg bloka ili
izabranih objekata, nastaje novi fajl projekta.
Opciona komanda Export
Meni: File Export...

Komandna linija: export (exp) ()
Dinamiki unos: export (exp) ().
Opciona komanda Wblock
Komandna linija: wblock (w) ()

Dinamiki unos: wblock (w) ().
12-13
Poglavlje 13
__________________________________________________________________________________________________________
Algoritam: upisivanje dela crtea u novi fajl

Primer: Izvriti upisivanje dela crtea u novi fajl.
1. Otvoriti fajl K74e.dwg.
Na komandnu liniju uneti komandu wblock i pritisnuti Enter. Prikazuje se dijalog boks
Write Block (sl. 13.12).
Iz opcije Source izabrati Objects, a zatim i Retain.
Izabrati ikonicu Select objects.
Selektovati blok crtea BLOK: MASINE_2. On se odnosi na srednju liniju maina
(sl. 13.13).
Pritisnuti Enter za povratak u dijalog boks Write Block.
Sl. 13.12 Dijalog boks Write Block
2. U polje sa tekstom File name and path: upisati adresu C:\TUTORIJAL ZA GRAFIKU I
VIZUELIZACIJU\\LOGISTIKA\ACAD\Kraj_2D (edukacija)\K74f.dwg. Kliknuti na ek. taster
OK kako bi se snimio novi fajl sa blokom prema sl. 13.13, a zatim iskljuiti tekui fajl.
bazna taka insertovanja bloka (140,240)
Sl. 13.13 Selektovani blok koji se upisuje u novi fajl (K74f.dwg)
Poglavlje 13
13-13
__________________________________________________________________________________________________________
Definisanje i primena atributa

Atributi u AutoCAD-u predstavljaju tekstualne podatke koji se smetaju u okviru blokova crtea.
Ovi podaci, najee, obuhvataju ime konstruktora, opis dela, napomene, cenu, vrednosti
tolerancija, datum i na desetine drugih alfa-numerikih podataka koji su razliiti, od crtea do
crtea i ne pripadaju njenoj stalnoj postavci. Od blokova se posebno izdvajaju zaglavlja i
sastavnice crtea. Iz racionalnih razloga prilikom unosa bloka formata crtea (npr. iz foldera
Formati) korisnik obino popunjava podatke o atributima, jer se oni u crte smetaju zajedno sa
blokom kome pripadaju. Uloga atributa je jo vea, s obzirom da se podaci o atributima mogu
koristiti za (tabelarnu) sistematizaciju informacija u drugim programima za upravljanje bazama
podataka, kao to su MS Access, MS Excel i sl.
Opcione komande Attributes
Meni: Draw Block... Define Attributes... Ribon: Insert Define Attributes.

Komandna linija: attdef ()
Dinamiki unos: attdef ()
Algoritam: definisanje atributa i njihova primena

Primer: Formirati tri atributa vezana za vrednosti tolerancijskog polja prenika vratila nazivne
mere 160, dok je tolerancijsko polje u8. Pri tome su vrednosti gornjeg odstupanja tolerancije
253 mm, a donjeg 190 mm.
1. Otvoriti pripremni fajl S63.dwg sa definisanom praznom tabelom (sl. 13.14).

Ostali modovi, izuzev Model, Show/Hide Lineweight i Object Snap, mogu biti iskljueni.
Sl. 13.14 Blanko tabela za definisanje atributa vezanih za tolerancije (S63.dwg)
2. Definisanje prvog atributa.
Iz menija izabrati metodu Draw Block... Define Attributes...

Ovim se otvara dijalog boks Attribute Definition (sl. 13.15).
14-13
Poglavlje 13
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 13.15 Osnovni dijalog boks za definisanje atributa
Popuniti dijalog kako bi se definisao prvi atribut vezan za oznaku tolerancije. Naziv
atributa se popunjava u polju Attribute kao Tag: TOL (tolerancije). Prelazak u drugo polje
moe se vriti pritiskom na taster tastature Tab.
Prompt: polje se popunjava sa Oznaka tolerancije.
Default: atrubuta je Value: xx.
U polju Text Settings podesiti Justification: na Middle. Ostale vrednosti ne menjati.
U polju Insertion Point uneti koordinate za X: 7.5, za Y: 5. Dakle izbor je A(7.5, 5) u
tabeli za tolerancije (sl. 13.16).
Pritisnuti OK, ime je definisan prvi atribut u tabeli (sl. 13.17b).
Sl. 13.16 Pozicije za definisanje atributa
Poglavlje 13
15-13
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 13.17 Definisanje prvog atributa u dijalogu Attribute Definition

3. Definisanje ostala dva atributa.
Druga dva atributa se definiu ponaosob, po istom principu kao i prethodni.

Iz iskaueg menija izabrati Repeat Define Attributes...
Za definisanje drugog atributa potrebno je popuniti sledee parametre: Tag: GO; Prompt:
Gornje odstupanje; Default: xxx; Justification: Left, Text height: 2.
Za definisanje treeg atributa potrebno je popuniti sledee parametre: Tag: DO; Prompt:
Donje odstupanje; value: xxx; Justification: Left; Text height: 2.
Njihovi nazivi koordinate i druge karakteristike vide se u dijalozima (sl. 13.18).
Sl. 13.18 Definisanje poslednja dva atributa

Nakon definisanja iskljuiti lejer Markeri i tabela izgleda kao na sl. 13.19b.
16-13
Poglavlje 13
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 13.19 Formirani atributi u tabeli za tolerancije
Snimiti fajl kao Tablica tolerancije u folderu Formati i zatvoriti ga.
4. Primena atributa.
Otvoriti novi fajl komandom New...

Podesiti metriki sistem mera u fajlu.
Iz palete Draw aktivirati komandu Insert Block.
Insertovati tabele (D:/ /ACAD/Formati/Tablica tolerancije) sa atributima u tekui fajl.
Taka insertovanja neka bude 100,100.
Sl. 13.20 Faze insertovanja bloka sa atributima
Popuniti dijalog sa vrednostima: Oznaka tolerancije kao %%c160u8, Donje odstupanje:

+0,190 i Gornje odstupanje: +0,293 (sl. 13.21). Kliknuti na OK.
Insertovana i popunjena tabela sada dobija izgled kao na sl. 13.22.
Sl. 13.22 Popunjena tabela sa tolerancijom

5. Mogunosti editovanja atributa.
Poglavlje 13
17-13
__________________________________________________________________________________________________________
Izvriti selekciju dvoklikom na jedan od tri atributa. Neka to bude prvi atribut.
Ovim se otvara dijalog za editovanje Enhanced Attribute Editor, gde je mogue izvriti
izmene vrednosti tolerancija.
Sl. 13.23 Dijalog za izmenu vrednosti atributa
Izmene se takoe mogu izvriti i u poljima druga dva taba Text Options i Properties.
Poto se izmene ne vre, zatvoriti dijalog ek. tasterom Cancel.
Sl. 13.24 Tabovi editora za izmenu vrednosti atributa
Snimiti fajl kao K63.dwg u folderu Kraj_2D.
Primer: Na sl. 13.25 predstavljene su onovne faze formiranja konanih informacija vezanih za
atribute zaglavlja radionikog crtea. U folderu Formati crteza, za sve okvire sa zaglavljima,
mogu se pridodati osnovni atributi.
18-13
Poglavlje 13
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 13.25 Zaglavlje okvira A4 formata pre a) i posle editovanja nekih atributa b)
Formiranje grafike u okruenju vie otvorenih fajlova

Skupom postupaka u radu sa vie otvorenih fajlova Multiple Environment Design (MED) moe se
izvriti rad na vie projekata. Grafike komunikacije u ovom sluaju se odnose na premetanje
fajlova iz Windows Explorer-a postupkom: povlaenja i putanja, kopiranja, ili premetanja
objekata ili nekih njihovih karakteristika iz jednog projekta u drugi, kao i kretanje izmeu fajlprojekata bez naputanja tekue komande.
Algoritam: korienje metode Multiple Environment Design

1. Otvoriti Windows-ov Explorer ili Total Comander (sl. 13.26a).
Podesiti veliinu prozora Explorer-a. Prei u folder sa crteima za vebu.

Selektovati izvorini fajl Plocica.dwg (sl. 13.26a) sa foldera Kraj_2D.
2. Otvoriti AutoCAD program (sl. 13.26b).
Poglavlje 13
19-13
__________________________________________________________________________________________________________
a)
b)
Sl. 13.26 Premetanje sadraja selektovanog fajla Plocica.dwg na radnu povrinu

AutoCAD -a metodama Drag and Drop posredstvom Windows-ovog Explorer-a
Podesiti parametre metrikog i tekstualnog simbola radne povrine AutoCAD-a.

Pripremiti praznu radnu povrinu (fajl).
3. Metodom selektovanja i povlaenja ikone sa Explorer-a (Drag and Drop) prevui ikonicu fajla
Plocica.dwg i spustiti je u otvoren AutoCAD-ov editor.
U komandnu liniju upisati baznu taku formiranja crtea koji se insertuje kao blok.
Podrazumevane vrednosti (faktor skaliranja, ugao rotacije i sl.) potvrdite Enter-om.
Algoritam komandne linije je sledei.
Command: _-INSERT Enter block name or [?]:

"C:\TUTORIJAL ZA GRAFICKO MODELIRANJE I VIZUELIZACIJU\
LOGISTIKA\ACAD\Kraj_2D (edukacija)\Plocica.dwg"
Units: Millimeters Conversion: 1.0000
Enter X scale factor, specify opposite corner, or [Corner/XYZ] <1>: ()
Enter Y scale factor <use X scale factor>: ()
Specify rotation angle <0>: ()
Command: (Esc)
4. Snimiti fajl (sl. 13.27) kao Plocica_blok.dwg.
20-13
Poglavlje 13
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 13.27 Fajl sa blokom

Ploica (Plocica_blok.dwg)
Algoritam: rad u okruenju MDE

Primer: Prezentovati mogunosti
MDE za pregledanje i rad sa vie dokumenata otvaranjem

dva fajla. Za prikazivanje svih otvorenih crtea iz menija Windows, izabrati Cascade ili Tile
Vertically.
1. Iz menija File kliknuti na ek. taster Open... kako bi se pojavio dijalog boks Select File
(sl. 13.28).
Odabrati dva fajla za otvaranje: K75a.dwg i K75b.dwg, sa foldera Kraj_2D.

Selektovati prvo ikonicu fajla K75a.dwg.
Drati pritisnut taster Ctrl i izabrati drugu ikonicu K75b.dwg.
Pritisnuti ek. taster Open.
Sl. 13.28 Dijalog boks Select File
Poglavlje 13
21-13
__________________________________________________________________________________________________________
2. Prenos svojstava izvornog objekta.
Iz menija Window izabrati opciju Tile Vertically.

Upotrebiti komande Pan i Zoom kako bi se obezbedio detaljan prikaz objekata na oba
prozora (sl. 13.29a/b).
a)
b)
c)
Sl. 13.29 Klasifikovani crtei po vertikali a) i dodeljivanje nekih svojstava (identiteta rafure)
odredinom od izvorinih objekata b)
Algoritam: kopiranje izabranih karakteristika objekta iz jednog u drugi fajl

Primer: Upotrebiti opcije Copy i Paste za kopiranje nekih svojstava objekata iz jednog crtea
u drugi. Crtei su predstavljeni u fajlovima K75a.dwg i K75b.dwg.
1. Klikom mia na radnu povrinu izabrati fajl K75a.dwg da bi se on definisao kao aktivni.
Sa palete alata Standard Annotation izabrati Match Properties.

Kliknuti na radnu povrinu crtea u fajlu K75b.dwg da bi postao aktivan.
Za izvorni objekat izabrati plavu rafuru objekta.
Za odredini entitet izabrati crvenu rafuru. Kliknuti na povrinu rafure.
rafura u crteu K75b.dwg sada poprima ista svojstva kao u crteu K75b.dwg.
Iz pomonog menija izvriti Cancel.
Izmenjeni drugi fajl ne mora se snimati, pa se pojavljuje poruka kao na sl. 13.30. U tom
smislu, kliknuti na opciju No.
2. Iskljuiti oba fajla bez sauvanih izmena.
Sl. 13.30 Opcije za memorisanje izmena u fajlu

ili naputanja istog bez izmena
22-13
Poglavlje 13
__________________________________________________________________________________________________________
Primena Windows metoda klipborda

Windows-ove komande za isecanje / kopiranje i prenoenje (Copy/Cut/Paste) mogu se koristiti u
AutoCAD-u da bi se podaci prenosili unutar istog, ili izmeu razliitih crtea. Podaci se mogu
smestiti kao pojedinani objekti ili kao blokovi. Objekti se uvaju u Windows-ov klipbord i mogu
se umetnuti u bilo koji drugi Windows program.
Opcione komande: kopiranje, seenje i premetanja
Komandna linija:
Komandna linija:
Komandna linija:
Komandna linija:
Dinamiki unos:
copyclip
copybase
copylink
cutclip
cutclip
()
()
()
()
().
Komandna linija:
Komandna linija:
Komandna linija:
Dinamiki unos:
pasteclip
pasteblock
pasteorig
pasteorig
()
()
()
()
Algoritam: grafike komunikacije metodama Copy i Paste

Primer: Upotrebiti opcije
Copy i Paste za premetanje objekata iz jednog crtea u drugi.
Crtei K75d.dwg i K75e.dwg su preuzeti iz reference [58] i formirani su u posebnim fajlovima.

1. Otvoriti dva fajla sa crteima: K75d.dwg i K75e.dwg.
Formirati prozore po horizontali komandom Tile Horizontally iz menija Windows.

Postaviti gornji prozor kao aktivni (fajl K75d.dwg).
Sl. 13.31 Klasifikovani crtei po horizontali a) kopirani objekat prvog fajla b) na radnoj
povrini drugog (odredinog) fajla c)
Poglavlje 13
23-13
__________________________________________________________________________________________________________
2. Selekcija i kopiranje objekata.
Izvriti selekciju celog objekta presenim prozorom (njegovu rafiranu projekciju) kako bi
se pojavili gripovi.
Sa Standard palete alata aktivirati komandu Copy (Ctrl+C).
3. Kliknuti na radnu povrinu drugog prozora kako bi fajl K75e.dwg postao aktivan.
Sa Standard Toolbar-a aktivirati komandu Paste (Ctrl+V).

Odrediti baznu taku smetanja projekcije, npr. 72,94.
Kliknuti na tu lokaciju da bi se izvrilo kopiranje.
Maksimizirati povrinu fajla K75e.dwg i izvriti Zoom Extents.
4. Snimiti ovaj fajl kao K75f.dwg (sl. 13.31c).
Projektno referentni centar AutoCAD-a

Jedan od kriterijuma organizacije projektovanja jeste zahtev za stalnim praenjem i
sistematizacijom biblioteke formiranih fajlova crtea. Mnogi od tih tehnikih dokumenata sadre
isti skup informacija u vidu identinih objekata i/ili parametara vezanih za njih kao to su: lejeri,
tipovi i debljine linija, tekstualni regioni, spoljne reference, blokovi, stilovi kotiranja, rasporedi
(za tampanje) i sl. DesignCenter (DC) obezbeuje direktan pristup sadraju podataka u fajlu,
omoguavajui sagledavanje unutranjosti projekta u grafikoj jedinici, mrei ili na Web-u.
Informacija se prikazuje na paleti sa koje se mogu pretraivati odreeni sadraji. DesignCenter se
upotrebljava u sledee svrhe [74].
Nakon lociranja objekata koji su potrebni, DC omoguuje da se duplikati tih objekata

postavljaju u aktivni projekat i da se na taj nain brzo ispunjava crte korisnim
informacijama iz drugih projekata [7].
Pregledanje definicija blokova i lejera bilo kojeg fajla projekta kao i tipova linija, stilova
teksta, stilova dimenzija i redosleda (layouts).
Za pravljenja preica za projekte, foldere i Web lokacije kojima se esto pristupa.
Za otvoranje crtea povlaenjem fajla crtea sa palete u otvorenu povrinu u
AutoCAD-ovom prozoru.
Prilikom pregledanja i dodavanja crtea povlaenjem sa palete u aktivni crte.
Kod upotrebe palete za prethodni pregled ili prikazivanje opisa izabranog sadraja.
Za kopiranje blokova iz jednog crtea u drugi, jer je takav postupak mnogo efikasniji od
korienja Windows-ovog klipborda [74], [75].
Opcione komande DCenter
Paleta alata: Standard DesignCenter (Ctrl+2) Meni: Tools DesignCenter (Ctrl+2)

Paleta alata: Standard Anottation DesignCenter (Ctrl+2)
Komandna linija: adcenter (adc) ()
Ribon: View DesignCenter.
Dinamiki unos: adcenter (adc) ()
24-13
Poglavlje 13
__________________________________________________________________________________________________________
Algoritam: prikazivanje i kopiranje sadraja fajlova metodama DC

Primer: Kopirati sadraj fajla sa simbolima maina alatki [72] u pripremljenom fajlu sa
sadrajem dispozicionog plana proizvodnog sistema.
1. Otvoriti fajl K76.dwg (sl. 13.32).
Fajl sadri dispozicioni plan dve hale sa ukupno 12 lokacija za unos crtea-simbola
maina alatki, prikazanih na istoj slici.
Postaviti Snap to Node reim kao stalno aktivan.
Postaviti lejer MASINE kao tekui.
Sl. 13.32 Dispozicioni plan pripremljen za insertovanje simbola (blokova) maina alatki
(K76.dwg)
2. Sa palete alata Standard Toolbar izabrati komandu DesignCenter (Ctrl+2).
Sa palete alata DesignCenter izabrati tab Folders za pregled lista foldera i fajlova.
U Folders List selektovati fajl K76c_blok.dwg, ija je adresa "C:\TUTORIJAL ZA
GRAFICKO MODELIRANJE I VIZUELIZACIJU\LOGISTIKA\ACAD
\Kraj_2D\K76c_blok.dwg.
Nakon izbora ikonice K76c_blok.dwg pojavljuje se lista svojstava ovog fajla
(sl. 13.33).
Poglavlje 13
25-13
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 13.33 Dijalog boks DesignCenter
Pritiskom strelicom mia na ikonicu Blocks, prikazuje se paleta sa desne strane definisane
liste blokova maina alatki.
Da bi se pregledala slika i tekst opisa za izabrani blok na paleti. Minijaturni prikaz i opis
pojavljuje se pri dnu dijalog boksa (sl. 13.35a).
Sl. 13.34 Sadraj fajla sa simbolima nekih maina alatki (prema referenci [72])
26-13
Poglavlje 13
__________________________________________________________________________________________________________
Izvorini fajl koji DesingCenter generie, moe se otvoriti u AutoCAD editoru i njegov
sadraj je kao na sl. 13.34.
3. U listi blokova izabrati npr. ikonu bloka B-H (builica horizontalna).
Metodom pritisni i prevuci pripremiti ikonicu bloka B-H, da bi se kopirala.

kopirati sadraj u aktivni crte (K76.dwg) sa desne strane na lokaciju bazne take
(260,1060) (sl. 13.35).
Po istom principu kopirati isti blok i u drugu lokaciju u horizontali desno od prve
(540,1060). Sve lokacije, tj. bazne take insertovanja, pronalaze se na osnovu metode
vezivanja Snap to Node.
U srednjoj horizontali HALE 1, locirati, ponaosob, simbole dve maine tipa B-R.
U donjoj horizontali iste hale locirati simbole dve maine tipa B-S.
U gornjoj horizontali HALE 2 locirati simbole dve maine tipa G-U.
U srednjoj horizontali locirati simbole dve maine tipa S-R.
U donjoj horizontali locirati simbole dve maine tipa U-S.
Imena lejera i sa njima povezana svojstva, bie dodata odredinom fajlu K76.dwg.
4. Kako je izvren raspored 12 maina, stvoren je dispozicioni plan. Pored toga:
Iskljuiti lejer lokacije. Zatvoriti dijalog boks DesignCenter.

Maksimizirati fajl K76.dwg i komandama Zoom i Pan podesiti prikaz dispozicionog plana
na displeju (sl. 13.36).
bazna taka insertovanja

bloka B-H (260,1060)
a)
b)
Sl. 13.35 Postupak projektovanja kopiranjem blokova, metodom povlaenja iz izvorinog

u odredini (aktivni) fajl posredstvom dijalog boksa DESIGNCENTER
Poglavlje 13
27-13
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 13.36 Dispozicioni plan rasporeda maina alatki u mainskim halama (K76d.dwg)
Snimiti crte kao fajl K76d.dwg (sl. 13.36).
Sl. 13.36 Primer crtea uraenog u AutoCAD-u (2D_44.dwg)
28-13
Poglavlje 13
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 13.36 Primeri ugraenih delova sklopnog crtea AutoCAD-u (SC1.dwg)
Poglavlje 13
29-13
__________________________________________________________________________________________________________

1. Raunarske grafike komunikacije.
2. Osnovni ciljevi grafikih komunikacija.
3. Formiranje i funkcija blokova objekata.
4. Opcione komande Block i Insert Block.
5. Umetanje formiranih blokova.
6. Izvoz bloka i objekata i njihovo umetanje fajl crtea.
7. Opciona komanda Export i Wblock.
8. Upisivanje dela crtea u novi fajl.
9. Definisanje i primena atributa.
10. Opcione komande Attributes.
11. Formiranje grafike u okruenju vie otvorenih fajlova.
12. Korienje metode Multiple Environment Design.
13. Kopiranje izabranih karakteristika objekta iz jednog u drugi fajl.
14. Opcione komande: kopiranje, seenje i premetanja.
15. Projektno - referentni centar AutoCAD-a.
16. Prikazivanje i kopiranje sadraja fajlova metodama DC.
Referentni pojmovnik: interne grafike komunikacije u modeliranju

Active or Current Drawing Crtei na kojima se
radi tokom radnih sesija sa vie otvorenih fajlova.
Ako nije maksimalizovan, aktivni crte ima plavu
naslovnu liniju.
Attdef Definie atribute i njihove
podrazumevane vrednosti.
Attdisp Kontrolie prikaz atributa na crteu.
Attreq Parametar za odreivanje da li se
atributima dodeljuju vrednosti ili ne. Moe imati
vrednosti 1 ili 0.
Attribute Atributi, karakteristike objekta
definisana u obliku podataka ili informacija.
Attribute Opcija (prvi tab) promene vrednosti
atributa u dijalogu Enhanced Attribute Editor. Pri
promeni se koristi komanda Battman.
AutoCAD Design Center (ADC) Projektni
(referentni) centar AutoCAD programa.
Base Point Bazna taka. Referentna taka za
umetanje bloka. Veoma esto se ova taka vezuje
za centar ili ugao objekta bloka.
Battman Slue za promenu definicije bloka sa
atributima.
Block Blok. Izvozi (Export) izabrani blok.
Block Redefinition Predefinisani blok. Promena
definicije bloka, uz zadravanje imena bloka.
Prethodno umetnuti blokovi istog imena auriraju

se da bi se realizovale neophodne promene.
Clipboard Klipbord. Windows-ov program za
memorisanje koji sadri objekte koji su kopirani
ili iseeni iz crtea.
Concurrent Command Execution Dok je jedna
komanda aktivna u crteu, prei u drugi crte i
aktivirati drugu komandu.
Constant (on/off) Opcija dodeljivanja iste
vrednosti atributa kada se on insertuje u crte.
Content Sadraj. Objekti kao to su reference
blokova, dimenzije stilova, lejeri, stilovi teksta i
raster. Sadraj se takoe moe obezbediti iz drugih
izvora ukljuujui i druge programe.
Copy Kopira izabrani objekat u Windows-ov
klipbord.
Copy Base Kopira objekte u Windows-ov
klipbord i zahteva zadavanje bazne take na isti
nain kao definicija bloka.
Copy Link Kopira aktivni pogled u klipbord.
Custom Content Ukoliko su prisutni namenski
objekti, u ovom nainu prikazivanja bie prikazani
aplikacioni programi koji su korieni za izradu
namenskih objekata.
Poglavlje 13
29-13
__________________________________________________________________________________________________________
Cut Brie (see) izabrane objekte iz crtea i

smeta ih u klipbord.
Description Prikazuje tekst opisa objekta u
prozoru. Iznad njega se nalazi prozor Preview.
Desktop Prikazuje liste lokalnih mrenih
jedinica.
Eattedit Slue za editovanje vrednosti pojedinih
atributa umetnutih sa blokovima.
Eattext Izvlai atribute sa crtea i smeta ih u
posebni fajl sa mogunou zapisa u nekoliko
formata.
Entire Drawing Ceo crte. Izabrani blok.
Explode Razdvajanje. Razdvajanje bloka na
posebne objekte koji su korieni prilikom
njegove definicije.
Favorites Prikazuje preice fajla ili foldera
smetenih u folderu Favorites.
Find Prikazuje dijalog boks Find. U kriterijume
pretraivanja ulaze datum poslednje izmene, tekst
u opisu definicije bloka i tekst kljunih rei u
tabovima Summary i Drawing Properties.
History Prikazuje listu poslednjih dvadeset
lokacija kojima se moe pristupili korienjem
komande AutoCAD DesingCenter.
Insert Block Komanda umetanja objekta bloka
u tekui crte.
Insertion Point Taka umetanja. Taka
(koordinate) u koju se smeta bazna taka bloka
prilikom umetanja bloka.
Invisable (on/off) Opcija odreivanja da li je
oznaka atributa nevidljiva kada se on insertuje sa
blokom u crte.
Load Prikazuje dijalog boks Load DesignCenter
Pallete. Opcije su sline standardnim opcijama
dijalog boksa.
Long Blocke Name Dugako ime bloka. Ime
bloka moe da ima najvie 255 znakova,
ukljuujui i razmake. Ako se razmenjuju podaci
sa sistemom koji ne podraava dugaka imena
fajlova, ograniava se ime na najvie osam
znakova bez upotrebe razmaka.
Make Block Komanda formiranja bloka
odabranog objekta ili celog crtea.
Multiple Document Interface U toku rada sa
fajlovima otvara vie dokument-fajlova.
Nested Block Ugnjeeni blok. Blok koji je
komponenta bloka sa kompleksnijom definicijom
parametara.
Objects Objekti. Ima istu funkciju kao dijalog
boks Block Definition. Potrebno je izabrati
objekte i definisati baznu taku.
Open Drawings Prikazuje listu otvorenih

crtea.
Pallete Palete. Prozor koji se koristi za traenje
izvora sadraja i njegovog uitavanja u aktivni
crte.
Paste Prenosi objekte iz klipborda u crte.
Paste As Block Objekte sa klipborda, u crte
umee kao blok.
Paste To Original Coordinates Umee objekte
iz jednog crtea u drugi, korienjem istih
koordinata.
Preset (on/off) Opcija prethodnog dodeljivanja
vrednosti promenljivim atributima.
Preview Prikazuje minijaturni prikaz objekata u
prozoru pri dnu okna liste Tree. Ako minijaturni
prikaz ne postoji, prozor je prazan.
Prompt Upit atributa. Podsea na znaenje
atributa i odreuje tekst koji e se pojaviti u
komandnoj liniji svaki put kada se insertuje blok.
Obino se definie u obliku rei ili upitne reenice
(moe imati razmak izmeu rei). Ako se eli da
upit bude isti kao ime atributa, pritisnuti taster
TAB (ne Enter).
Property Painter Kopira svojstva izabranog
objekta u druge objekte u aktivnom ili nekom
drugom otvorenom fajl-crteu.
Single Document Interface Ako je sistemska
promenljiva SDI postavljena na 1, tokom rada se
moe otvoriti samo jedan dokument.
Podrazumevana vrednost je 0.
Tag Ime atributa. Ime slui za identifikaciju
atributa. Mora da se sastoji od jedne rei, ili od
vie rei povezanih donjim crticama umesto
razmaka. Po unosu imena program atribute
automatski pretvara u velika slova.
Text Options Opcija (drugi tab) promene stila
teksta, njegovog poravnanja, visine i sl.
Text Options Opcija (trei tab) promene lejera,
tipa linije, boje, debljine linije i stila tampanja
bloka.
Tree List Lista stabla. Interfejs sa sadrajem
crtea na raunaru, mrei ili Web.
Up Premeta se na lejer iznad aktivnog.
Value Vrednost atributa. Obino je to
podrazumevana ili blanko vrednost atributa koja
e se kasnije menjati po insertovanju bloka.
Verify (on/off) Opcija verifikacije ispravnosti
atributa pri njegovom unosu u crte (fajl).
Views Obezbeuje etiri razliita formata za
sadraj uitan u paleti: velike i male ikone, imena i
detaljne liste sadraja.
Poglavlje 14
1-14
__________________________________________________________________________________________________________
Formiranje tehnike dokumentacije
2-14
Poglavlje 14
__________________________________________________________________________________________________________
Standardni formati za tehnike crtee

ormati papira za tehnike crtee definisani su nacionalnim standardom SRB A.A0.104,
meunarodnim ISO ili npr. nemakim DIN 476. Njima se utvruju poloaj i struktura
zaglavlja na crteu kao i ivice i okvira. Tehniki crtei crtaju se u odgovarajuem formatu
kojima se obezbeuje potrebna jasnoa crtea. Crtei se formiraju (crtaju ili tampaju) na
formatima papira odreenog gabarita i odnosa duine stranica. Ovi formati nose oznaku A, mada
postoje i druge oznake. Za red A uzet je osnovni format A0 ija povrina iznosi m2. Ovaj format
je oblika pravougaonika sa odnosom stranica a : b= 1:1,41 ( b a 2 ). Iz tih proporcija
izraunate su duine stranica a=1189 mm i b=841 mm. Iste proporcije, ali manje veliine,
definisane su i kod ostalih A formata, gde je povrina svakog sledeeg formata A1, A2, A3, A4
dvostruko manja od povrine prethodnog (sl. 14.1). Veliine A formata papira za tehnike crtee
date su u tabeli (T-14.1 i 14.2).
T-14.1
T-14.2
Oznake formata
osnovnih veliina
Mere [mm]
Oznake formata
produenih veliina
Mere [mm]
A0
A1
A2
A3
A4
841 x 1189
594 x 841
420 x 594
297 x 420
210 x 297
A3x3
A3x4
A4x3
A4x4
A4x5
420 x 891
420 x 1189
297 x 630
297 x 841
297 x 1051
Produena veliina formata

Za konstruisanje dugakih i uskih objekata koriste se produene veliine formata (sl. 14.1b). Ovi
formati dobijaju se mnoenjem krae strane izabranog formata celim brojem, prema tabelama (Txx) i (T-14.3).
T-14.3
Oznake formata osnovnih veliina / mere u mm
A0x2
A0x3
A1x3
A1x4
A2x3
A2x4
A2x5
1189 x 1682
1189 x 2523
841 x 1783
841 x 2378
594 x 1261
594 x 1682
594 x 2102
A3x5
A3x6
A3x7
A4x6
A4x7
A4x8
A4x9
420 x 1486
420 x 1783
420 x 2080
297 x 1261
297 x 1471
297 x 1682
297 x 1892
Poglavlje 14
3-14
__________________________________________________________________________________________________________
Primeri formatiranja papira iz standardnog reda A.
Sl. 14.1 Parcelisan A0 format a) i produeni A2 (=3xA2) format b) (Formati.dwg)
Ivice i okvir formata

Okvir za ograniavanje prostora za crtanje objekata je oivien prostor na odreenom formatu.
Naznaen je neprekidnom punom linijom debljine najmanje 0,5 mm. Pozicija zaglavlja se nalazi
u ovom prostoru i to u donjem desnom uglu, tako da deo zaglavlja koji sadri identifikacionu
oznaku crtea, naziv i sl., bude vidljiv i kada je crte presavijen. Standardna irina prostora
izmeu ivice formata i okvira crtea iznosi: 10 mm za formate A0 i A1 i 7 mm za ostale manje
formate. Kada se fotokopije crtea odloe u registre, onda se du njegove leve ivice okvira
ostavlja margina za perforiranje i odlaganje. Kopije na formatima veim od A4 previjaju se na
format A4 radi ulaganja u mape. U tom sluaju, minimalna irina margine iznosi 20 mm, a
najmanja visina 297 mm (sl. 14.3). Originalni crtei formirani na providnoj hartiji (npr. pausu) ne
previjaju se.
Sl. 14.2 Ivice i okvir crtea (Ivice i okviri.dwg)
4-14
Poglavlje 14
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 14.3 Uokviravanje formata (Ivice i okviri.dwg)
Razmere crtea i detalja

Razmera ili merilo predstavlja odnos mera objekata na crteu i stvarnih mera odgovarajueg
elementa na samom predmetu u prirodi. Osnovno merilo crtea upisuje se u zaglavlje crtea
velikim brojevima. Razmere se oznaavaju reju razmera ili samo brojkama, na primer: razmera
koja odgovara odnosu 1:1 naziva se stvarna veliina, (Razmera 1:1 ili samo 1:1). Razmeru za
uveanje ine one razmere koje odgovaraju odnosima veim od 1:1 i obeleavaju se kao X:1.
Razmeru za umanjenje ine sve razmere koje odgovaraju odnosima manjim od 1:1 i obeleavaju
se kao 1:X. Osnovna razmera upisuje se u zaglavlje veim, a ostale razmere, upotrebljene na
crteu, piu se malim brojevima i to u zaglavlju crtea i kod odgovarajue projekcije na crteu.
Razmere detalja upisuju se neposredno pored istih. Bez obzira na usvojenu razmeru, na crte se
putem kota uvek upisuju stvarne vrednosti pojedinih veliina predmeta. Re razmera moe se
izostaviti ako ne moe doi do nedoumice. U tehnikim crteima koriste se razmere navedene u
tabeli (T-14.4), saglasno standardu SRB A.A0.110.
Vrste
Razmera za uveanje
(X:1)
Stvarna veliina
Razmera za umanjenje
(1:X)
T-14.4
Razmere
50:1
5:1
20:1
2:1
10:1
1:1
1:2
1:20
1:200
1:2000
1:5
1:50
1:500
1:5000
1:10
1:100
1:1000
1:10000
Poglavlje 14
5-14
__________________________________________________________________________________________________________
Vrste zaglavlja i primena

Veliine polja u zaglavljima izraene su veliinama a i b koje odreuju prostor jednog slova.
Standardom SRB M.A0.040 definisane su sastavnica koje predstavljaju popis svih predmeta,
odnosno svih sklopova i delova (standardnih i nestandardnih) i materijala koji su potrebni za
sastavljanje (izradu) jedinice prikazane crteom ili drugim delom tehnike dokumentacije, koji
slui kao osnov za izradu sastavnice. Kada se sastavnica koristi na crteu koji ima zaglavlje, tada
se ona crta iznad zaglavlja (lei na njemu) i ispunjava se odozdo nagore prema rednom broju
pozicija (sl. 14.19). Ako je sastavnica odvojeni, samostalni deo tehnike dokumentacije tada se
oznaava istom oznakom koju ima i tehniki ctre. Ona je formata A4 i crta se u nastavku
zaglavlja (lei na njemu) i ispunjava se odozgo nadole, prema SRB A.A0.113, redom prema
rednom broju pozicije. U narednim tabelama data su objanjenja za upotrebu polja u zaglavljima i
sastavnicama.
Sl. 14.4 Osnovno zaglavlje koristi se za eme, planove i sl. (SD_A.dwg)
Sl. 14.5 Varijanta zaglavlja koja ima dodatna polja za sastavnicu iznad osnovnog zaglavlja
(SD_A.dwg)
6-14
Poglavlje 14
__________________________________________________________________________________________________________
T-14.5
Polje
Naziv
Oznaka
Upisuje se
Oznaka crtea i/ili predmeta prema sistemu
oznaavanja proizvoaa.
Naziv
Naziv crtea i/ili predmeta prema odredbama

standarda SRB A.A0.006. Za pisanje naziva
upotrebljava se najvie 18 mesta.
Firma
Firma, odnosno naziv proizvoaa ili njegov

registarovani znak.
List
L (Listova)
Zamena za
Izv. pod.
(izvorni podaci)
7
8
9 i 10
Datum
Imena i podaci
Redni broj lista.

Ukupni broj listova.
Ako ukupno postoji samo 1 list, ne upisuje se nita.
Oznaka crtea koji je zamenjen novim.
Oznake izvornih tehnikih podataka.
Datum kada je crte odobren.
Imena i potpisi osoba koje su izvrile odgovarajue
radnje u toku izrade crtea.
Oznaka izmena na crteu
(redni broj ili slovo stanja izmene).
Broj izmene iz matine knjige izmena.
Datum izvrenja izmene.
Potpis izvrioca izmene.
Osnovna razmera na crteu, prema standardu
SRB A.A0.106.
Ukupna neto masa dela ili sklopa prikazanog na
crteu, u kilogramima (t), po jedinici mere.
Slobodna polja koja se mogu koristiti za specifine
potrebe (npr. faze razvoja, broj kopija, format crtea
i dr.).
Oznaka materijala, poluproizvoda, odlivka, otpreska
i sl.
Vrste termike obrade kojoj se podvrgava prikazani
deo (za delove).
12
13
14
St. i.
(Stanje izmena)
Izmene
Datum
Ime
15
Razmera
16
Masa
17 i 18
19
Materijal
20
Termika obrada
21
Povrinska zatita
22
Povrinska hrapavost
23
Tolerancija slobodnih Oznaka standarda kojim se utvruje dozvoljeno

mera
odstupanje slobodnih mera.
11
Oznaka povrinske zatite prikazanog dela, prema

standardu ili odgovarajuem postupku.
Oznaka klase kvaliteta povrinske hrapavosti prema
standardu SRB M.A0.065.
Poglavlje 14
7-14
__________________________________________________________________________________________________________
T-14.6
Polje
Naziv
Upisuje se
24
Poz. (pozicija)
Broj pozicione oznake predmeta po rastuem broju.
25
Kol. (koliina)
Koliina predmeta oznaenog pozicionom oznakom,

odnosno materijala neophodnog za kompletan sklop.
26
JM (jedinica mere)
27
Naziv
28
Izabrane
karakteristike
29
Primedba
Jedinica mere iz polja 2, npr. kom, kg, i dr.

Naziv predmeta prema pripadajuem crteu uz
sastavnicu.
Izabrane karakteristike sa podacima o identifikaciji
predmeta (materijal, vrsta, tip, mere, tolerancije).
Objanjenja ili dopunski podaci za odgovarajui
predmet, po potrebi (npr. interna oznaka, varijante
predmeta i dr).
Sl. 14.6 Osnovno zaglavlje koje se koristi za sklopne crtee (SD_A.dwg)
Zaglavlje na sl. 14.6 koristi se za sklopne crtee u sluaju kada se sastavnica (ovde oblika
A) nalazi na samom crteu, uz zaglavlje. Polja sastavnice za oblik A ili B su definisana
prema standardu SRB M.A0.041.
Sl. 14.7 Osnovno zaglavlje za crtee delova (SD_A.dwg)
8-14
Poglavlje 14
__________________________________________________________________________________________________________
Zaglavlja na prethodnim slikama, po potrebi, mogu imati i povean broj dodatnih polja,
pri emu se mere novih, dodatnih polja odreuju koristei modularne veliine a i b iz
tabele (T-24).
Zaglavlje u fajlu Zaglavlja.dwg je uproeno i sadri samo zonu za identifikaciju i koristi
se za sve listove izuzev prvog lista, za crtee sa vie listova.
Upotreba polja
Objanjenja za upotrebu polja na zaglavljima, oznaenim bojevima od 1 do 23, data su u tabeli
(T-21). Oznake za sastavnicu se nalaze u tabeli (T-22).
Mere i debljine linije zaglavlja

Date vrednosti a i b, kao i glavne mere c i e, zaglavlja prikazane su u fajlu Zaglavlja.dwg, i zavise
od formata crtea, tehnike ispisivanja, odnosno od toga da li je crte predvien za umanjenje
putem mikrofilmovanja i sl.
Vrednosti mera za zaglavlje (mere u mm).

T-14.7
Format
A4 i A0
Za brzi
tampa
4,23
2,54
38,07
182,88
Za pisau mainu
ili runo
4,25
2,6
38,25
187,2
5,96
3,6
53,64
259,2
Za A1 i A0 1)
1)
Ako se vri filmovanje, prema standardu SRB A.A0.107,

dozvoljeno je uveano zaglavlje
Debljine linija zaglavlja.

T-14.8
Vrste linija
Debljina linija
SRB M.A0.110
Okvirne linije i linije glavnih

polja
Ostale linije
Format
A4, A3 i A2
Formati
A1 i A0
0,7
0,35
0,5
Poglavlje 14
9-14
__________________________________________________________________________________________________________
Veza sa drugim standardima.

T-14.9
Podruja
Standard
SRB A.A0.006
SRB A.A0.104
SRB A.A0.106
SRB A.A0.107
SRB A.A0.110
SRB A.A0.101
SRB A.A0.112
SRB A.A0.065
SRB A.A0.020
SRB A.A0.224
SRB A.A0.410
Oznaavanje proizvoda, radova i usluga. Opta pravila.

Tehniki crtei. Formati i obrasci za crtee.
Tehniki crtei. Razmere.
Tehniki crtei. Uslovi za mikrofilmovanje.
Tehniki crtei. Osnovni principi za prikazivanje.
Tehniki crtei. Tehniko pismo, latinino.
Tehniki crtei. Zaglavlje. Opti zahtevi.
Crtei u mainstvu. Oznaavanje stanja povrina.
Hrapavost povrina. Osnovni pojmovi i definicije.
Tolerancije oblika i poloaja. Definicije i oznake na crteima.
Skraeni prikazi.
Tolerancije u mainogradnji. Tolerancije slobodnih mera.
Dozvoljena odstupanja mera ostvarenih skidanjem strugotine.
Napomena: Pregledi zaglavlja i sastavnica po SRB, ISO, DIN, GOST, ANSI i JIS
standardima nalaza se u fajlovima foldera Formati.
Formiranje tehnike dokumentacije programskim putem

Jedan od ciljeva izrade crtea projekta je i tampani izlaz koji e naruiocima posluiti da se
realizuje proizvod, na osnovu geometrijskog modela koji je projektovan uz raunarsku podrku.
Zbog toga, kada se zapoinje projekat, vano je unapred sagledati kakva treba da bude forma
tampanog crtea, da bi se ispunili zahtevi korisnika. Programski se mogu razvijati i izvesti razne
varijante, pomou kojih e se realizovati izlazni dokument u skladu sa standardnim zahtevima.
Takoe, postoji mogunost za objavljivanjem elektronskih dokumenata-crtea na Internet-u,
koristei funkcije ePlot. Ovo poglavlje opisuje osnovne karakteristike tampanja koje su dostupne
u programu AutoCAD. Razrauju se samo bazni algoritmi koji su potrebni prilikom pripreme za
tampanje i samog tampanja kao konanog izlaza crtea iz elektronskog oblika u materijalni koji je najee papirni medijum. Ova grafika komunikacija na relaciji fajl-ploter relativno je
jednostavna. Meutim, zbog izvesnih podeavanja potrebno je izvesno vreme za njenu pripremu i
realizaciju. I pored savlaivanja osnovnih postupaka korisniku ostaje da izvri eksperimente u
pokuaju da na optimalni nain realizuje tampanje. Ove radne sesije omoguavaju da se postigne
kontrola: nad veliinom i orijentacijom odtampanih crtea, nainom ostvarivanja tampanja,
prvenstveno u tzv. prostoru papira (Paper Space). Pre nego to se pone sa tampom, ploter se
mora dodati na listi sistemskih ureaja. Da bi se to uinilo, potrebno je selektovati ploter-printer
kao izlazni ureaj, a zatim ga konfigurisati putem arobnjaka Add-A-Plottter. Crte se moe
odtampati iz taba Model Space, ili, prvenstveno, iz taba Layout koji pripada ve pomenutom
modu Paper Space.
10-14
Poglavlje 14
__________________________________________________________________________________________________________
Osnovni ciljevi ovog dela generisanja tehnike dokumentacije su:
Izbor informacija o ploteru.

Zadavanje vrednosti parametara za tampu u tabu Model Space (tab Model).
Korienje komande Plot iz prikaza Model Space.
Korienje prikaza Layout u okruenju Paper Space.
Zadavanje vrednosti parametara za raspored strane.
Korienje metoda Viewports.
Izrada poreanih i slobodnih viewport prozora, odnosno vizira.
Formiranje podrazumevanih viewport prozora.
Unoenje parametara razmere sadraja viewport prozora.
Kretanje izmeu okruenja Model Space i Paper Space.
Komande za upravljanje radom na realizaciji tehnikih dokumenata

Komanda Plotter Manager... otvara dijalog Plotters u kome se uvaju konfiguracioni fajlovi
plotera, a nalazi se putem opcije Add-A-Plotter Wizard. Dijalog programa Add Plotter
Introduction Page se pokree (u zavisnosti od podeenosti sistema) sa dva pritiska tasterom mia
na fajl konfiguracije plotera. On prikazuje ocije kojima se implementiraju vrednosti parametara
potrebne za nesmetan rad tampaa. Osnovne komande za tampanje i pregled pre njegovog
izvrenja su.
Opcione komande u vezi sa tampanjem su:
tampanje Plot
Paleta alata: Standard Plot (Ctrl+P)

Paleta alata: Standard Annotation
Meni: File Plot...
Komandna linija: plot (print) ()
Dinamiki unos: plot (print) ()
Dodavanje novog plotera
Kontrola plotera
Meni: File Plotter Manager
Komandna linija: plottermanager ().
Dinamiki unos: plottermanager ().
Ribon: Output Plot.
Kontrola Preview
Meni: Tools Wizards

Add Plotter Introduction Page
Komandna linija: pcinwizard ()
Dinamiki unos: pcinwizard ()
Ribon: Output Preview.
Paleta alata: Standard Plot Preview

Paleta alata: Standard Annotation Plot Preview
Meni: File Plot Preview
Komandna linija: preview (pre) ()
Dinamiki unos: preview (pre).
Instruktivna pomo pre tampanja

Meni Help sadri mnotvo opcija sa raznim dijalozima (sl. 14.8) koji sadre korisne savete i
audio/video teme, tj. animirane prikaze najee korienih postupaka prilikom tampanja. Do
ove opcije moe se doi i iz menija na paleti alata Help.
Poglavlje 14
11-14
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 14.8 Dijalozi za pomo korisniku u pripremi realizacije tampanja crtea
Priprema i podeavanje parametara tampanja crtea

Crte se moe odtampati iz okruenja Model Space ili Paper Space istog fajla. Obino je prikaz
Paper Space funkcionalniji, pa se on preporuuje da se koristi za tampanje svih crtea. U
najveem broju projekata objekti su smeteni na odreenim lejerima. Neki crte moe imati
posebne lejere za objekte kao to su: instalacije, lune trajektorije, itd. Ako njihovo prisustvo nije
neophodno na odtampanom crteu, korienjem opcije tampati/ne tampati u dijalogu Layer
Properties Manager (sl. 14.9) mogu se izuzeti iz tampe. Iako se iskljuuje opcija za tampanje
nekog lejera, objekti njemu e se i dalje videti na crteu, odnosno radnoj povrini. Iskljuivanje
opcija za tampanje lejera, utie samo na vidljive lejere crtea. Ako se pokua tampanje objekta
u zamrznutom lejeru ili lejeru koji nije prikazan na crteu, AutoCAD ga nee realizovati. Opciju
ne tampati treba koristiti za lejere u kojima se nalaze reference kao to su: pomone linije,
okviri viewport-ova, tj. vizira i sl.
Sl. 14.9 Ikonica za omoguavanje ili ne dozvaljavanje tampanja pojedinih lejera iz liste
Dijalog boks za tampanje Plot

U dijalog boksu Plot, koji se dobija npr. iz menija File, nalazi se osnovni i proireni prikaz.
12-14
Poglavlje 14
__________________________________________________________________________________________________________
Plot osnovni prikaz. Ovaj pregled iz dijaloga Plot se koristi prvenstveno za: izbor ureaja za
tampanje, zadavanje parametara izgleda odtampane strane, prethodni pregled pre tampanja i sl.
Sl. 14.10 Osnovni dijalog boks Plot sa osnovnim listama za podeavanje tampaa i formata
crtea
Plot proireni prikaz Korienje ovog panela vezano je prvenstveno za zadavanje vrednosti
parametara za tampanje, kao to su: kvalitet pregleda, mogunosti tampe (Plot options)
orijentacija crtea (Drawing orientation) i sl.
Sl. 14.11 Proireni dijalog boksu Plot Model
Poglavlje 14
13-14
__________________________________________________________________________________________________________
Orijentacija crtea u odnosu na papir pri tampanju

Crte se na papiru moe tampati na razne naine. Ikonica u polju Drawing orientation predstavlja
orijentaciju crtea u odnosu na ploter. Slovo A na ikoni prikazuje orijentaciju crtea na papiru.
Prilikom tampanja rotacija je odreena zadavanjem veliine papira i orijentacije crtea. Mogue
je da se zarotira slika na papiru, tako da bude postavljena na nain koji se naziva Landscape
Orientation. Orijentacija Plot upside-down omoguuje daljnju promenu orijentacije tako to
okree i Portrait i Landscape naglavake. Ove opcije omoguavaju promenu slike u bilo koju
od etiri orijentacije na istom formatu papira.
Orijentacija po formi portreta

Poloaj ikone na sledeoj slici rezultat je izbora formata za tampu, npr. ISO A4 210 x 297 u
okviru Paper Size, i Portrait u polju Drawing orientation. U ovom sluaju, u tampa se
postavlja papir irine 297 mm.
Sl. 14.12 Dve opcije Portrait orijentacija tampanja
Orijentacija po formi pejzaa

Poloaj ikonice na sledeoj slici, rezultat je izbora druge opcije tj. Landscape u polju Drawing
Orientation. Koristi se npr. ako se eli tampati crte prema formatu ISO A3 (420 x 297), sa
poloajem crtea u odnosu na podeeni papir. Ova podeavanja su mogua u proirenom dijalogu
Plot Model
Sl. 14.13 Dve opcije Landscape orijentacija tampanja
Pregled pre tampanja Plot Preview

Crte se moe pregledati pre tampanja na nekoliko naina. Komanda Plot Preview omoguuje
pregledanje crtea pre tampanja, tako to prikazuje celu stranu prema zadatim vrednostima
parametara za tampanje. Ova komanda zavisi od tipa izlaznog ureaja, koji se odabira kada se
vri instalacija programa, ili prilikom odabira opcije Printer/plotter u dijalogu Plot Model. Na sl.
14.15 je dat izbor matrinog tampaa Canon LBP 2900.
14-14
Poglavlje 14
__________________________________________________________________________________________________________
tampanje iz prikaza prostora modela Model Space

Poznato je, da se geometrijski modeli realizuju i prikazuju u trodimenzionalnom koordinatnom
sistemu koji se naziva prostor modela (Model Space). Tab Model predstavlja osnovni prostor u
kome se crta i modifikuje crte modela. Ovaj tab se ne moe brisati, niti mu se moe promeniti
ime. Objekti se u ovom prostoru uvek formiraju u razmeri 1:1. Uobiajeno je da se objekti u
punoj veliini kreiraju u prikazu Model Space, dok se u planu Layout-a daju u nekoj pode[enoj
razmeri. tampanje iz prikaza Model Space zahteva pregled mernih jedinica za tampanje,
mernih jedinica crtea, veliine papira, veliine teksta i dimenzija. U ovom poglavlju bie
obraeno tampanje iz taba Model. Pomou komande Plot odtampae se crte iz prikaza ovog
modela. U prvom sluaju tampanjem iz Model Space-a mnogi parametri su podeeni u Plot
dijalog boksu. Ovo je karakteristino mesto gde treba posvetiti posebnu panju razumevanju
odnosa izmeu obima crtanja (scale) i veliine papira pripremljenog za tampanje. Pomou ovog
postupka, faktor razmere tampanja odreuje veliinu crtea, teksta i kota. Na primer, faktor
razmere 1:100 zahteva visinu teksta crtea od 250 mm za tampanu veliinu teksta od 2,5 mm.
Ako se koriste metrike jedinice formata A0 (841x1189 mm); u razmeri od 10:1, zahteva se
sledee: 841 x 10 = 8410 mm i 1189 x 10 = 11890 mm. Za visinu odtampanog teksta od 2 mm i
faktora razmere 10:1, stil teksta bi trebalo da bude 2 x 10 = 20 mm. Detaljnije informacije o ovim
mogunostima mogu se videti u Help-u.
Algoritam: tampanje iz prikaza Model Space

Primer: Odtampati sklopni crte Poluni mehanizam iz prostora modela (tab Model):
Sl. 14.14 Sklopni crte u prostoru modela (Sklop_PM.dwg)
Poglavlje 14
15-14
__________________________________________________________________________________________________________
1. Otvoriti fajl Sklop_PM.dwg sa foldera Kraj_2D.
Sa palete alata Standard izabrati komandu Plot... (Ctrl+P).

U dijalog boksu Plot izabrati polje Print/plotter (sl. 14.15) i sa liste birati tampa Canon
Bubble-Jet BJC-4200. Opcije, koje su dostupne u padajuoj listi, zavise od raspoloivih
Windows sistemskih tampaa, ili izlaznih ureaja koji je ranije konfigurisan za AutoCAD.
Proiriti dijalog strelicom More Options (Alt + >) i iz polja Drawing orientation izabrati
orijentaciju tampanja Landscape.
U listi Paper size izabrati format A4. Duina liste sa veliinama papira (sl. 14.16b) zavisi
od izabranog ureaja za tampanje.
U polju Plot area izabrati opciju Extents.
U desnom polju Plot scale trenutne parametre ostaviti nepromenjene.
Sl. 14.16 Dijalog Plot sa podeenim osnovnmi parametrima za tampanje crtea
2. Pregled pre tampe i realizacija tampe crtea.
U tekuem dijalogu Plot Model kliknuti na Preview... za prethodni pregled crtea
16-14
Poglavlje 14
__________________________________________________________________________________________________________
Na kratko se pojavljuje poruka Preview Job Progress, a zatim i puni pregled pre
tampanja crtea (sl. 14.32a).
Crte se uklapa u povrinu tampanja i zbog toga nema nikakvih upozorenja.
Desnim tasterom mia inicirati iskaui meni gde se nalaze opcije: Exit, Plot, Pan, Zoom,
Zoom Window i Zoom Original.
Napomena: U polju Plot scale podeen je odnos tampe i prave veliine formata A3
(297x210) kao 1 : 1,5. U tom sluaju tampa e biti umanjena i prikazana na papiru A4 formata.
Sl. 14.17 Izbor punog pregleda
Sl. 14.18 Pregled crtea iz taba Model
Poglavlje 14
17-14
__________________________________________________________________________________________________________
3. Kliknuti na opciju Plot da bi se odtampao crte. Na kratko se prikazuje dijalog boks Plot
Progress, i tampani crte je zavren, sl. 14.19.
Prelaz iz prostora modela u prostor papira

Pri dnu povrine za crtanje nalaze se tri taba; tab Model i dva taba za rasporede Layout-a. Prikaz
Model Space otvara se korienjem taba Model (14.20a), ili aktiviranjem slobodnih prozora, tj.
viewport-ova u aktivnom rasporedu.
Sl. 14.19 Izgled sklopnog crtea Polunog mehanizma (Sklop_PM.dwg)
Ovaj tab se moe aktivirati alternativno, tako to se u komandnu liniju upisuje re model. Tasteri
na statusnoj liniji Model or Paper space pokazuju da li je trenutno aktivan reim modela ili reim
papira. Ako se na statusnoj liniji klikne na ek. taster MODEL, kada je aktivan prostor modela,
poslednji tekui Layout e postati aktivan, a ek. dugme na statusnoj liniji e se promeniti u
PAPER. Ova dva reima se kontroliu sistemskom promenljivom Tilemode, zadavanjem
vrednosti tj. upisom 1 u komandnu liniju za Model Space, i 0 - za Paper Space.
18-14
Poglavlje 14
__________________________________________________________________________________________________________
UCS prostora
modela
Tab prostora modela

Prostor modela
Mod prostora modela
Sl. 14.20 Okruenje rada u prostoru modela MODEL
Prostor papira
Tabovi prostora papira
Simboli rasporeda
b)
UCS prostora
papira
Mod prostora papira
Sl. 14.20 Okruzenje rada u prostoru papira - PAPER
Efikasno tampanje crtea formiranjem rasporeda u prostoru papira

Kada se otvori novi fajl AutoCAD-a, automatski se pojavljuju po default-u, jedan tab Model i dva
taba rasporeda: Layout1 i Layout2. Kao to je i istaknuto, rasporedi se prikazuju izborom
(klikom) jednog od tabova za raspored koji su smeteni iznad komandne linije (sl. 14.20b).
Konani plan tampanja odreenih projekcija modela priprema se, po pravilu, u prostoru papira u
odgovarajuim Layout-ima. Raspored simulira papir na kome e objekat biti odtampan i
precizno prikazuje razmeru crtea, linije objekata i stilove tampanja. U ovom modu moe se
podesiti i odtampati vie pogleda iz istog fajla, zato to svaki raspored predstavlja poseban
format sa specifinim prikazom objekata, koji je formiran u reimu Model Space. Mogu se
postaviti ogranienja za Paper Space nezavisno od Model Space, jer Paper Space sadri svoje
jedinice mere. Prikaz Paper Space je kao papir na kom je crte rasporeen pre tampanja. U
AutoCAD-u se moe koristiti i vie od dva Layout taba, tj. onoliko koliko se eli razliitih tipova
izlaza za tampu. Fajl Plan.dwg u folderu Projekti i planovi sadri vie od 70 layout-a. Svaki od
Poglavlje 14
19-14
__________________________________________________________________________________________________________
njih moe biti podeen za drugu skalu crtanja, granice i veliine izlaza (formata). Posebno je
znaajno da se za svaki layout moe podesiti drugi tampa. Vrednosti parametara rasporeda
strane podeavaju se da bi se crte tampao na papirima iste/razliite veliine ili u istoj/drugaijoj
razmeri. Kako se viewport-ovi uvaju u fajlu, nee se izgubiti ni jedna informacija kada se
korisnik vraa u Model Space, npr. radi editovanja crtea [8].
Podeavanje parametara strana papira

Svi parametri rasporeda mogu se menjati i uvati i bez tampanja crtea, korienjem dijalog
boksa Page Setup Manager (sl. 14.22). U ovom dijalogu precizno se definiu ili modifikuju
(Modify) karakteristike lista papira na kome se kreira objekat. Kada se selektuje tab rasporeda,
npr. Layout1, prikazuje se dijalog boks Page Setup Layout1. Postupak za prikazivanje dijalog
boksa, poto je prethodno izabran tab rasporeda, je opcioni.
Opcione komande Pagesetup
Paleta alata: Layouts

Meni: File Page Setup Manager...
Komandna linija: pagesetup ()
Dinamiki unos: pagesetup ()
Selekcija tabova Model ili Layout, a zatim klik na desni taster mia i izbor Page Setup
Manager... (sl. 14.21).
Ribon: Output Page Setup Manager.
Pomoni meni
Pritiskom desnim tasterom mia na tab za raspored (Layout), otvara se meni sa sadrajem od
deset opcija. Podeavanje Page Setup Manager-a je mogue pri aktivnom Layout-u (sl. 14.21).
Sl. 14.21 Iskaui meni za podeavanje parametara prostora papira
20-14
Poglavlje 14
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 14.22 Dijalog boks Page Setup Manager

Na polju Printer/plotter dijaloga Page Setup Layout1 prikazuje se lista konfigurisanih plotera.
U polju Paper size se definiu: veliina papira (npr. A4: 210x297 mm), jedinice mere papira,
razmera, povrina, poetna taka tampanja i orijentacija crtea. Ukoliko je nemogue precizno
(standardno) skaliranje koje je potrebno, u Plot scale padajuoj listi, moe se upotrebiti opcija
Custom. Dakle, Ovaj dijalog je vrlo slian dijalogu Plot i slui za preliminarno podeavanje
parametara crtea i odgovarajueg tampaa.
Sl. 14.23 Dijalog boks Page Setup Layout1
Poglavlje 14
21-14
__________________________________________________________________________________________________________
Izgled papira sa formiranim viewport-ovima

Za jednostavnije formiranje viewports (npr. viziri, najee, pravougaonog oblika), kada korisnik
radi u okruenju prostora papira, koristi se komanda Mview (mv). Da bi se manuelno podesila
razmera u viewport-u, dva puta je potrebno kliknuti unutar povrine viewport-a. U tom sluaju se
vri prebacivanje u prostor modela iz prostora papira. Zatim se moe vriti zumiranje komandom
Zoom i podopcijom Scale u Layout-u. Na zahtev za unos Command: Enter a scale factor (nX or
nXP) upisuje se vrednost razmere nXP. Za manuelno podeavanje unosi se razmera umanjenja u
odnosu na nominalnu meru, npr. 4 puta kao 1/4xp.
Viewport ili vizir
b)
a)
Sl. 14.24 Crte klina (KRAJ_2D\AV24_2.dwg) u prostoru papira (levo) uz podeene parametre
u dijalog boksu Options i tabu Display, odnosno polju Layout elements
U rasporedu na sl. 14.24a, pravougaoni ram sa senkom pokazuje veliinu papira u odnosu na
papir za izabrani ureaj za tampanje. Prikaz crtea pojavie se na sivoj pozadini, kao to je
prikazano na slici. Belo podruje simulira papir tampaa. Margine, koje su prikazane unutar
papira, odreuju povrinu za tampanje (isprekidana linija neposredno unutar ivice belog
pravougaonika) i podrazumevani prostor viewport (pravougaonik oko klina). Tokom rada u
rasporedu se moe raditi u prikazu Model Space ili Paper Space, sa jednim ili vie viewport
prozora. To e se uiniti, ako se dva puta pritisne taster mia dok se pointer nalazi na prozoru
viewport. Prikaz Paper Space aktivira se dvoklikom mia na bilo koju povrinu izvan prozora
viewport-a. Prikazivanje pozadine papira zadaje se u tabu Display u dijalog boksu Options.
Algoritam: priprema rasporeda i tampanje crtea iz prostora papira

Primer: Pripremiti i realizovati tampanjee na A4 formatu objekta prema sl. 14.25. Pri tome
podesiti parametre: formata papira, razmere, orijentacije papira, poloaja koordinatnog poetka i
sl. Ova veba pretpostavlja da je Canon LBP2900 podrazumevani sistemski tampa.
22-14
Poglavlje 14
__________________________________________________________________________________________________________
1. Otvoriti fajl K_P.dwg (sl. 14.25) sa foldera Kraj_2D.
Klikom tastera izabrati tab Layout1 (etvrti tab).

Pritiskom desnim tasterom mia na tab Layout1, otvara se iskaui meni.
Iz File menija izabrati opcije Page Setup Manager... kako bi se pojavio istoimeni dijalog.
Zatim kliknuti na ek. taster Modify kako bi se inicirao dijalog Page Setup Layout1.
Moe se primetiti da je ovaj boks slian Plot dijalog boksu.
Sl. 14.25 Objekat Poluga u prostoru modela (K_P.dwg)
2. Podeavanje tampaa A4 formatu papira.
Otvoriti listu stampaa/plotera i selektovati tampa: Canon LBP2900 (sl. 14.26).

U polju Drawing orientation podesiti opciju Portrait.
Odabrati iz listinga Paper size format A4.
Podesiti opciju Layout u polju Plot area (What to plot:). Ostale opcije ostaju
podrazumevane.
Poglavlje 14
23-14
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 14.26 Dijalog boks Page Setup Layout sa podeenim tampaem Printer/Plotter
Pritisnuti el. taster OK kako bi se zatvorio dijalog.
Sl. 14.26 Dijalog Page Setup Manager sa

modefikovanim parametrima za *Layout1*
Podeen format pojavljuje se na radnoj povrini u obliku prostora papira (sl. 14.27a).
Izabrati 0 za aktivni lejer. Trouglasti simbol koji se pojavljuje pri dnu radne povrine,
predstavlja UCS ikonu taba Layout1. Ovo je i tzv. Paper Space ikona, vezana za
sistemsku promenljivu Tilemode 0. Dijalog zatvoriti ek. tasterom Close.
3. Formiranje viewport-a (vizira).
U komandnu liniju uneti komandu mv (mview) za formiranje viewport-a.
24-14
Poglavlje 14
__________________________________________________________________________________________________________
Zadati koordinate levog donjeg ugla A(23,85) i gornjeg desnog B(@165,170) ugla
pravougaonika.
Pravougaonik koji okruuje crte predstavlja osnovu viewport-a crtea (sl. 14.27b).
Algoritam komandne linije za formiranje viewport-a je sledei:
Command: MV
MVIEW
Specify corner of viewport or
[ON/OFF/Fit/Shadeplot/Lock/Object/Polygonal/
Restore/LAyer/2/3/4] <Fit>: 28,85 ()
Specify opposite corner: @165,170 ()
Regenerating model.
(sintaksa komande za formiranje viewport-a)
(donja leva koordinata)

(gornja desna koordinata)
a)
b)
Sl. 14.27 Blanko Layout1 a) i formiran viewport u lejeru 0 b)
4. Podeavanje razmere tampanja crtea.
Klikom selektovati konturu viewport-a, kako bi postao gripovan (sl. 14.29a).

Desnim tasterom mia otvoriti pop-up meni i izabrati stavku Properties. U dijalog boksu
Properties kliknuti na listu Standard scale i izabrati eljenu razmeru 1:1. Prikaz crtea u
prozoru se menja, s obzirom na zadatu vrednost skaliranja u tekuem viewport-u
(sl. 14.29b). Da bi se ponitili gripovi izvriti Esc.
Zatvoriti Properties dijalog boks. Iz komandne linije, skaliranje se vri na osnovu
komande Zoom, pod uslovom da je korisnik uao u prostor modela (sl. 14.28a).
Poglavlje 14
25-14
__________________________________________________________________________________________________________
Ista ova procedura otvaranja viewport-a (ulazak u prostor model iz prostora papira) se
moe isvesti otkucavanjem u komandnu liniju mspace. Komandom Zoom zumiranje (1:1)
se moe izvriti i na osnovu instrukcije 1xp i Enter umesto korienja dijaloga Properties.
Algoritam komandne linije za ulazak u viewport, zbog podeavanja razmere tampanja i
izlazak iz viewport-a u prostor papira (komandom pspace), je sledei:
Command: mspace
(komanda prostora modela)
Command: Zoom
Specify corner of window, enter a scale factor (nX or nXP), or
[All/Center/Dynamic/Extents/Previous/Scale/Window/Object]
<real time>: S ()
(komande skaliranja)
Enter a scale factor (nX or nXP): 1xp ()
(veliina skaliranja)
Command: pspace
(komanda prostora papira)
Command: *Cancel*.
Prostor modela
u prostoru papira
a)
Sl. 14.28 Prostor modela je aktivan a) i podeena razmera u istom modelu b)
b)
26-14
Poglavlje 14
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 14.29 Postupak selektovanja viewport-a a) i promena

razmere prikaza crtea u viewport-u dijalogom Propertiesb)
5. Podeavanje parametara za lejere koji se nee tampati.
Sa palete alata Layers izabrati ikonicu Layer Properties Manager ili otvoriti listu lejera.
U okviru dijaloga Layer Properties Manager pritisnuti ikonu plotera za lejer 0 ( ). Na taj
nain je zadata opcija ne tampanje ovog lejera.
Zatvoriti dijalog za kontrolu lejera klikom na OK.
Sa palete alata Standard, izabrati komandu Plot Preview. U prozoru za prethodni pregled
Preview, vidi se da okvir viewport-a nee biti odtampan.
Iz iskaueg menija izabrati Exit.
Poglavlje 14
27-14
__________________________________________________________________________________________________________
a)
b)
Sl. 14.30 Postupak pripreme i realizacije insertovanja bloka okvira sa zaglavljem
6. Umetanje standardnog okvira sa zaglavljem A4 formata i tampanje crtea.
Postaviti lejer VP kao tekui.

Sa palete alata Draw izabrati Insert Block (sl. 14.30b).
Iz dijalog prozora Insert izabrati el. taster Browse...
Selektovati fajl A4_D.dwg sa foldera Formati, a zatim kliknuti na ek. taster Open.
Kliknuti na OK u dijalogu Insert.
Upisati bazne koordinate insertovanja 15, 2 i potvrditi Enter-om.
Okvir sa zaglavljem e, u ovom sluaju, biti insertovan kao blok.
Izvriti prethodni pregled crtea pre tampanja opcijom Partial Preview... (sl. 14.32b)
odnosno Full Preview...
Algoritam komandne linije za insertovanje je sledei:
Command: _insert
Specify insertion point or/Basepoint/'Scale/X/Y/Z/Rotate/: 15,2 ()
Command: *Cancel*.
28-14
Poglavlje 14
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 14.31 Insertovan format za radioniki crte u prostoru papira
Sl. 14.32 Preview poruke o regularnom zavretku pripreme za tampu iz dijaloga Plot
Sa palete alata Standard izabrati komandu Plot... (Ctrl+P).

Izvriti tampanje komandom Plot (za selektovani tampa Canon LBP2900), kako bi se
dobio tehniki dokument kao na sl. 14.33.
Snimiti fajl kao Poluga.dwg u folderu Kraj_2D.
Poglavlje 14
29-14
__________________________________________________________________________________________________________
28. 08. 2004.
Sl. 14.33 Radioniki crte Poluga (Poluga.dwg)
Savet: Podeavanje bazne take insertovanja bloka, npr. sastavnice sa zaglavljem je

preputeno korisniku, kao i podeavanje viewport-a. Oba objekta mogu se pomerati komandom
Move u oblasti pravougaonika sa isprekidanim konturnim linijama. Pored toga, ponekad je
potrebno podesiti opciju units u Plot Scale-u, npr. umesto 1 na 1.03 i sl.
30-14
Poglavlje 14
__________________________________________________________________________________________________________
Kreiranje vie viewport-ova u rasporedu

U okviru jednog Layout-a moe se postaviti vei broj viewport-ova (sl. 14.40b), a da svaki od njih
ima istu ili razliitu razmeru prikaza, pogleda na crte, veliinu i oblik okvira i sl. Mogu se
kreirati viewport-ovi nepravilnog oblika, upotrebom polilinija: krunog, poligonalnog,
elipsastog i sl. Pored toga viewport-ovima se moe promeniti: veliina, lokacija mesta i izvriti
kopiranje. U tom smislu priprema za tampu je vrlo fleksibilna, jer prua niz mogunosti u
zavisnosti od potrebe korisnika. Iz tih razloga u literaturi profesionalnog nivoa [8], [59],
objanjavanje svih mogunosti u vezi tampe, posveuje se posebna panja. U ovom delu iznose
se jo neki znaajni aspekti kreiranja viewport-ova.
Algoritam: preimenovanje rasporeda i kreiranje viewport-ova

Primer: Za crte elektronskog sklopa Oscilator 5xBF 199, prema sl. 14.34, kreirati tri
viewport-a sa razliitim pogledima i razmerom prikaza izabranih delova crtea sklopa.
1. Otvoriti startni fajl S_oscil.dwg.
Postaviti pointer na tab Layout1, a zatim kliknuti desnim tasterom mia.
Sl. 14.34 ema elektronskog Oscilatora 5xBF 199 (S_oscil.dwg)
Iz iskaueg menija izabrati opciju Rename (sl. 14.35a).

U polje sa tekstom Layout1 upisati Pogled A4, a zatim kliknuti van jezika ovog taba
(sl. 14.35b).
Preimenovani naziv moe se videti izmeu tabova Model i Layout2 (sl. 14.35c).
Poglavlje 14
31-14
__________________________________________________________________________________________________________
a)
b)
c)
Sl. 14.35 Faze preimenovanja prvog Layout-a u naziv Pogled A4
2. Selekcija tampaa i formata za prikaz crtea.
U ovom tabu pojavljuje se prazna povrina Layout-a.

Desnim tasterom mia izabrati opciju Page Setup Manager...
Sl. 14.36 Dijalog Page Setup

Manager
Iz dijaloga Page Setup Manager izabrati ek. taster Modify ,a zatim sa liste
Printer/plotter odabrati tampa Canon LBP2900 (sl. 14.37).
U polju Paper size: bira se format A4, a u polje Drawing orientation opcija Portrait.
U polju Plot area izabrati Layout.
Kliknuti na ek. taster OK , a zatim Close kako bi se zatvorio dijalog boks Page Setup
Manager.
32-14
Poglavlje 14
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 14.37 Selekcija formata i povrine prikaza

3. Kreiranje i modifikovanje probnog viewport-a.
Postaviti tekui lejer viziri.

Sa komandne linije uneti komandu mv (Mview) za formiranje viewport-a.
Izabrati prvu A(25,105), a zatim i drugu (dijagonalnu) taku B(200,235) okvira vizira.
Posle formiranja pravougaonika pojavljuje se crte elektronskog oscilatora u granicama
izabrane povrine (sl. 14.38).
Sl. 14.38 Formiranje jednog probnog

viewport-a
Poglavlje 14
33-14
__________________________________________________________________________________________________________
4. Brisanje probnog viewport-a.
Ako formirani prozor viewport nije pogodan za postojei raspored, moe se izvriti
njegovo brisanje na sledei nain: selektovati viewport metodom gripova.
Desnim tasterom mia aktivirati iskaui meni (sl. 14.39).
Iz skupa opcija za modifikaciju izabrati komandu brisanja Erase (ili Delete sa tastature).
Posle izbora tekui viewport se brie.
Sl. 14.39 Brisanje probnog viewport-a
5. Kreiranje novog viewport-a
Iz menija View izabrati opciju Viewports 3 Viewports i iz iskaueg menija (ili

komandnoj linije) opciju Above.
Izabrati dve nove take A(25,150) i B(195,300) da bi se definisao gabaritni prozor
trostrukog viewport-a (sl. 14.40b).
Tri viewport-a su formirana sa crteima prema prethodno postavljenim dimenzijama.
Algoritam komandne linije za formiranje ovih viewport-ova je sledei:
Command: MV
(komanda formiranja vizira)
MVIEW
Specify corner of viewport or
[ON/OFF/Fit/Shadeplot/Lock/Object/Polygonal/Restore/Layer/2/3/4] <Fit>: 3 ()
Enter viewport arrangement
[Horizontal/Vertical/Above/Below/Left/Right] <Right>: A ()
Specify first corner or [Fit] <Fit>: 25,150 ()
Regenerating model.
Command: *Cancel*.
34-14
Poglavlje 14
__________________________________________________________________________________________________________
b)
a)
)
Sl. 14.40 Postupak formiranja trostrukog viewport-a
6. Podeavanje razmere i pogleda u pojedinim viewport-ovima.
Dvoklikom na povrinu gornjeg viewport-a, aktivirati pogled na model.

U komandnu liniju uneti komandu Zoom (), a zatim preko opcije Scale (ili S) () zadati
faktor skaliranja 4x (), kako bi se objekat uveliao 4 puta u odnosu na trenutni (extents)
prikaz.
Komandom Pan podesiti prikaz objekata da se vide detalji kao na sl. 14.41a.
Po potrebi izvriti regeneraciju crtea u tekuem viewport-u komandom Regen.
Iz prostora modela ovog viewport-a se izlazi tako to se izvri dvoklik van njega, ime se
korisnik vraa u prostor papira (sl. 14.41b). Algoritam komandne linije je sledei:
Command: _.MSPACE
(komanda modela papira)
Command: zoom ()
(komanda zumiranja)
Specify corner of window, enter a scale factor (nX or nXP), or
[All/Center/Dynamic/Extents/Previous/Scale/Window/Object] <real time>: s ()
Enter a scale factor (nX or nXP): 4x ()
(komanda uveliavanja)
Command: pan ()
Press ESC or ENTER to exit, or right-click to display shortcut menu.
Command: _.PSPACE
*Cancel*.
(komanda prostora papira)
7. Podeavanje prikaza i razmere donja dva viewport-a.
Poglavlje 14
35-14
__________________________________________________________________________________________________________
Dvoklikom na donji levi viewport, aktivirati pogled na model.

Nakon toga izvriti zumiranje sa faktorom 1xP (dovoenje na stvarnu vrednost 1:1) i
panovanje crtea unutar viewport-a.
Ovaj postupak se moe realizovati na slian nain kako se to izvodilo ulaskom u prostor
modela gornjeg viewport-a u prethodnoj taki.
Po potrebi izvriti panovanje prikaza.
Isti postupak ponoviti i sa donjim desnim viewport-om, kako bi se postigao izgled kao na
sl. 14.41b. Faktor zumiranja je sada izabran kao 2xP. Po potrebi izvriti komandu Regen
za svaki viewport.
Dvoklikom tastera izvan viewport-ova (ili komandom ps) vratiti se u prikaz Paper Space.
Aktivni viewport
Sl. 14.41 Postupci zumiranja i panovanja crtea u viewport-ovima
8. Snimiti crte u reimu prostora papira kao K_oscil.dwg.
Napomena: Termini vezani za tampanje nalaze se u folderu

fajl za 10 poglavlje).
Referentni pojmovnik (*.pdf
36-14
Poglavlje 14
__________________________________________________________________________________________________________
Podesavanje
parametara
stampanja
Osnovni
dijalog za
podesavanje
stampanja
Povrsina stampanja
Maksimizacija prikaza redosleda

Pregled pre stampe
Imenovanje PMP fajla
Korektovana
konfiguracija
Zavrsno
podesavanje
i testiranje
Sl. 14.42 Struktura dijaloga vezanih za podeavanje parametara tampanja u programu

AutoCAD 2010
Poglavlje 14
37-14
__________________________________________________________________________________________________________

1. Standardni formati za tehnike crtee.
2. Produena veliina formata - ivice i okvir formata.
3. Razmere crtea i detalja.
4. Vrste zaglavlja i primena.
5. Upotreba polja - mere i debljine linije zaglavlja
6. Formiranje tehnike dokumentacije programskim putem.
7. Komande za upravljanje radom na realizaciji tehnikih dokumenata.
8. Instruktivna pomo pre tampanja.
9. Priprema i podeavanje parametara tampanja crtea.
10. Funkcija dijalog boksa za tampanje Plot.
11. Orijentacija crtea u odnosu na papir pri tampanju.
12. tampanje iz prikaza prostora modela Model Space.
13. Prelaz iz prostora modela u prostor papira.
14. Efikasno tampanje crtea formiranjem rasporeda u prostoru papira.
15. Podeavanje parametara strana papira.
16. Izgled papira sa formiranim viewport-ovima
17. Priprema rasporeda i tampanje crtea iz prostora papira.
18. Kreiranje vie viewport-ova u rasporedu.
19. Mogunosti slanja tehnike dokumentacije u okviru lokalnog okruenja.
20. Mogunosti slanja tehnike dokumentacije na velike daljine.
Referentni pojmovnik: formiranje tehnike dokumentacije

Device Drivers Upravljaki programi ureaja.
AutoCAD koristi HDI.
HDI (Heidi Device Interface) Upravljaki
programi za komunikaciju sa ureajima za
tampanje Dodatne informacije o ovim opcijama
moe se nai u odrednici Supported Plotters u
AutoCAD-ovom vodiu za instaliranje. Postoje tri
kategorije ovih upravljakih programa i to:
File format drivers Upravljaki programi
formata fajla.
HDI non-system drivers HDI nesistemski
upravljaki programi.
Windows system printer drivers Sistemski
upravljaki programi za Windows. Sistemski
tampai za Windows instaliraju se i njima se
upravlja iz Windows-a korienjem foldera
Windows Printers. Ploteri ili tampai koriste se
za tampanje iz svih programa za Windows, pa
samim tim, i iz AutoCAD-a.
Pcp Files Pcp fajlovi. Fajlovi sa deliminim

konfiguracijama koje sadre posebne parametre za
podeavanje pojedinanih plotera. Ranije verzije
AutoCAD-a koriste, takoe, Pcp fajl.
Pc2 Files Pc2 fajlovi. Ovi fajlovi sadre
konfiguracije plotera, ukljuujui parametre koji
su vezani za odreene ureaje, kao i parametre
koji se ne odnose samo na odreene ureaje.
Pc3 Files Pc3 fajlovi. Konfiguracioni fajlovi
AutoCAD 2004 sadre parametre za ureaje za
tampanje. arobnjak Add-A-Plotter formira
fajlove koje adresira u folder
ACAD2004Plotters.
Drawing Orientation Orijentacija crtea.
Poloaj crtea na papiru koji moe biti vertikalan
(portrait) ili horizontalan (landscape).
Portrait Vertikalna orijentacija. Postavlja i
tampa crte tako da kraa strana papira
38-14
Poglavlje 14
__________________________________________________________________________________________________________
predstavlja vrh strane. Strana je postavljena

vertikalno (portretno).
Landscape Horizontalna orijentacija. Postavlja i
tampa crte tako da dua strana papira predstavlja
vrh strane. Strana je postavljena horizontalno
(pejzano).
Printable Area Povrina tampanja. Povrina
papira koja se koristi za tampanje bazira na
veliini papira.
Paper Size Veliina papira. Stvarna veliina
papira.
Full Preview Potpuni pregled. Prikazuje izgled
crtea onako kako e on biti odtampan na papiru.
Za izlaz iz komande Print Preview pritisnuti desni
taster i izabrati Exit.
Partial Preview Delimini pregled. Prikazuje
taan izgled korisne povrine za tampanje u
odnosu na povrinu tampanja i veliine papira.
Delimini pregled sadri i napomene ili
upozorenja o toku tampanja u AutoCAD-u.
Model Space Prostor modela. Radna povrina
gde se izvodi crtanje i modeliranje objekata.
Konsekventno, prostor modela je mesto u kome e
se kreirati model crte, dakle, to je mesto gde se
vri 2D, ili 3D projektovanje objekta.
Paper Space Prostor papira. Simulacija izgleda i
formata papira pripremljenog za tampanje. Iz
ovoga modela se prvenstveno vri priprema za
tampu aktuelnog crtea.
Creating Layouts Kreiranjem rasporeda na
strani.
Page Setups - Parametri strana. Parametri za
tampanje koji se snimaju sa rasporedom.
Limits Granice. Ova opcija za tampanje koristi
granice crtea za definisanje onoga dela koji e se
tampati.
Extents Ekstenzije. Ova opcija kreira celokupni

crte, eliminiui svaki prostor koji bi mogao
ograniavati crte.
Display Displej. Ovo je default opcija; ona
instruie programu da nacrta ono to se toga
trenutka nalazi na ekranu.
View Prikaz. View opcija za tampanje koristi
prethodno memorisani prikaz (koji mora prvo da
se odredi) da bi se definisalo ono to e biti
kasnije odtampano.
Window Prozor. Ova opcija omoguuje
upotrebu prozora za ukazivanje podruja koji se
eli tampati, i tampa se samo ono to se nalazi
unutar prozora kojeg korisnik definie.
WYSIWYG (What You See Is What You Get)
standardna skraenica sa znaenjem da e ono
to se vidi na monitoru bie odtampano na papiru.
New Layout Novim rasporedom i imenima
rasporeda, dodeljuje se sledei raspoloivi broj.
Prvi novi raspored bie nazvan Layout3.
From Template Prvi novi raspored na osnovu
postojeeg *.dwg, *.dxf ili *.dwt fajla. abloni
rasporeda smeteni su u folder
Acad2010/template.
Delete Brie postojei raspored.
Rename Menja ime rasporeda.
Move Or Copy Prikazuje dijalog boks Move Or
Copy koji slui za premetanje i/ili kopiranje
rasporeda. Ako je napravljena kopija, ime se
pojavljuje sa brojem u zagradi. Kopija taba
Layout1 bie nazvana Layout1(2).
Select All Layouts Bira rasporede kako bi se
moglo brisati, kopirate, ili tampati. U prikazu
Model Space nije mogue brisati rasporede.
Page Setup - Prikazuje dijalog boks Page Setup.
Plot - Prikazuje dijalog boks Plot.
Poglavlje 15
1-15
__________________________________________________________________________________________________________
2-15
Povezivanje i insertovanje objekata na crteu
Poglavlje 15
__________________________________________________________________________________________________________
Povezivanje objekata putem spoljnih referenci

poljanje reference predstavljaju savremeni vid grafikih komunikacija. One omoguavaju
povezivanje sa objektom koji je potreban korisniku, a nalaze se u posebnom fajlu
(originalu) i vezane su sa tekuim fajlom u kojem se trenutno izvodi modeliranje. Prilikom
povezivanja nekog objekta sa tekuim, stvara se tzv. spoljna referenca (u sintaksi Xref). I ako se
spoljna referenca u tekuem crteu odraava kao specijalna vrsta bloka, ipak ovi objekti nisu
ugraeni u crte, kao kod principa klasinog insertovanja blokova, ve su samo povezani sa
njim. Razlika izmeu spoljnih referenci i blokova je u tome to se blokovi u crte umeu konano
i postaju njegov sastavni deo, dok spoljanja referenca, povezivanjem sa fajlom crtea, nastavlja
da postoji van projekta kao nezavisan fajl. S obzirom da Xref fajlovi ne postaju deo fajla kome su
pridodati [8], mora se voditi rauna o tome da se ovi fajlovi nalaze na mestu gde im je programski
poznata adresa. Komunikacijom putem Xref-ova mogu se kombinovati informacije o objektima iz
razliitih fajlova, a da pri tom povezivanju sa tekuim projektom ne dolazi do znaajnijeg
poveanja memorije tekueg fajla crtea. Korienjem spoljnjih referentnih objekata je
obezbeena i brza regeneracija objekata u radnom fajlu. Pored preimustva u resursnom domenu,
znaajno je i to da se promene, koje se naprave u originalnom crteu (referenci), automatski
auriraju i u crteu. U tom smislu, spoljanje reference su posebno korisne, ako se pristupa
konstruisanju sloenih objekata, npr. sklopova koji se sastoje od velikog broja delova, pri emu se
projektanti pozivaju na njih kao na spoljne reference, a ne na klasine blokove. Kada je u pitanju
timski rad, ako neko od uesnika u projektu izvri modifikaciju spoljne reference, te promene e
se automatski (paralelno) prikazati i na svim crteima koje koriste pojedini projektanti u
sopstvenim tekuim fajlovima, ime se znaajno ubrzava integralni rad na crteu objekta.
Osnovni nedostatak Xref-ova je nemogunost da se rastave na osnovne objekte. Prevazilaenje
ovog nedostatka vri se posredstvom konvertovanja Xref-a u blok, da bi se blok kasnije rastavio
na entitete (metodom Bind). U svakom sluaju, organizacija crtanja i modeliranje u koordinaciji
sa ostalim lanovima projektantskog tima, putem spoljanjih referenci, dobija sve vie na znaaju
u sloenim sistemima grafikih komunikacija kod tzv. konkurentnog inenjerstva. Dakle, spoljne
reference (i pored izvesnih nedostataka [44]) mogu se proglasiti efikasnom metodom iz
metodologije konkurentskog (paralelnog) inenjerstva.
Opcione komande: korienje spoljnih referenci
Paleta alata: Reference External References

Dinamiki unos: xref (ili xr) ()
Meni: Insert External Reference... External Reference
Komandna linija: xref (ili xr) ()
Ribon: View External References Palette.
Projektovanje upotrebom spoljnih referenci
Primer: Formirati jednu projekciju Sigurnosnog ventila, prema sl. 15.7, na osnovu
povezivanja sa spoljnim referencama koje su formirane u osam fajlova.
1. Otvoriti polazni fajl S87.dwg. Ovaj crte je bez objekata sa postavljenim lejerima.
Poglavlje 15
3-15
__________________________________________________________________________________________________________
Na osnovu iskaueg menija inicirati paletu alata Reference (sl. 15.1).

Pregledati ostale alate iz ove grupe.
Sl. 15.1 Paleta alata External References
2. Sa palete alata Reference izabrati komandu External References.
Prikazuje se dijalog External References (sl. 15.2).

Izabrati ek. taster Attach DWG za prikazivanje dijalog boksa Select Reference File
(sl. 15.3).
Sl. 15.2 Dijalog External References
Pronai adresu i selektovati prvu spoljnu referencu K87_1.dwg.

Kliknuti na ek. taster Open (Sl. 15.3).
U dijalog boksu Attach External Reference u polju Insertion Point, iskljuiti sve opcije
Specify On-screen.
4-15
Poglavlje 15
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 15.3 Dijalog boks za

odabir spoljnih referenci
Select Reference File
(u reimu Views
Thumbnails)
Ostale vrednosti ostaviti po default-u.

Kliknuti na ek. taster OK kako bi se izvrila aplikacija prve spoljne reference u tekuem
fajlu, zatim zatvoriti dijalog External References tasterom Close.
Sl. 15.4 Dijalog boks Attach External Reference

3. Ponovo aktivirati komandu Xref, iskauim menijem, ili sa palete alata, a zatim:
Kliknuti na ek. taster Attach DWG.

Iz dijaloga Select Reference File izabrati K87_2.dwg.
Pritisnuti na ek. taster Open.
Poglavlje 15
5-15
__________________________________________________________________________________________________________
Pritisnuti na ek. taster OK dijaloga Attach External Reference, a zatim Close.
Sl. 15.5 Tekue stanje u dijalogu posle unosa

prve spoljne reference
4. Ponovo aktivirati komandu Attach DWG i redno dodati reference ostalih est fajlova.
U tabeli T-27 je dat pregled osam unetih spoljnih referenci, prethodnim postupcima.
Po zavretku insertovanja poslednje reference potrebno je ukljuiti lejer ose.
Kotirati samo gabaritne mere objekta ili ukljuiti lejer kote.
U statusnoj liniji uspostaviti Show/Hide Lineweight mod (On).
Sl. 15.6 Dijalog boks External

References posle unosa svih osam
spoljnih referenci
6-15
Poglavlje 15
__________________________________________________________________________________________________________
Primer: Faze konstruisanja korienjem spoljnih referenci za objekat Sigurnosni ventil koji su
predstavljene u sledeoj tabeli.
T-15.1
Redosled
unoenja
objekata
Naziv
objekta
Telo
K87_1
Dizna
K87_2
Zavrtanj sa
nareckanom
glavom
K87_3
Prigunik
K87_4
Nosa
K87_5
Naziv
fajla
*.dwg
Prikaz
unetog objekta
Faze
projektovanja
Poglavlje 15
7-15
__________________________________________________________________________________________________________
Opruga
K87_6
Navrtka
K87_7
Zaptivci
K87_8
Izgled zavrne projekcije (preseka) Sigurnosnog ventila dat je na sl. 15.7.

5. Iz menija File izabrati Save As... i snimiti fajl pod imenom K87_ref.dwg.
Sl. 15.7 Presek objekta Sigurnosni ventil (K87_ref.dwg)
Pregled formiranih spoljnih referenci

1. Ponovo otvoriti fajl K87_ref.dwg.
8-15
Poglavlje 15
__________________________________________________________________________________________________________
Pritisnuti taster F2 da bi se dobio

pregled postupaka dodavanja sadraja
spoljnih referentnih fajlova.
Zatvoriti AutoCAD Text Window ek.
tasterom Close.
Sl. 15.8 AutoCAD Text Window sa listom

rednog unosa i adresa svih spoljnih referenci
fajla K87_ref.dwg
2. Iz menija File izabrati Drawing Properties... a zatim:
Iz dijaloga K87_ref.dwg Properties izabrati tab General.

Proveriti veliinu fajla K87_ref.dwg: U ovom sluaju veliina fajla je 97.9KB.
Otvoriti tab Statistics i sagledati podatke u njoj.
a)
Sl. 15.9 Dijalog boks Properties sa tabovima General a) i Statistics b)
b)
Poglavlje 15
9-15
__________________________________________________________________________________________________________
Pritisnuti ek. taster OK da bi se zatvorio dijalog boks. Iskljuiti fajl bez sauvanih izmena.
Proveriti, izmeu ostalog, vreme potrebno za kreiranje objekta Sigurnosni ventil (ukupno
vreme koje je crta utroio iznosi 6 asova i 47 minuta).
Povezivanje i ugneivanje objekata na crteu

Programski, u AutoCAD-u je omogueno formiranje kompleksnijih fajl-crtea vezivanjem ili
ugneivanjem (ugraivanjem) objekata iz drugih programa. Posebnim metodama, koje su
relativno jednostavne, kompletiranje crtea u tekuem AutoCAD fajlu se izvodi tako to se
informacije (tekstualne, numerike, grafike i sl.), koje su ve formirane u drugim programima,
mogu koristiti u njihovom izvornom obliku. Uvoz (importovanje) tih fajlova, kao i izvoz
(eksportovanje) AutoCAD objekata u druge formate i druge programe, predstavljaju sve vie
koriene metode meuprogramskih grafikih komunikacija. Primena ove komunikacije
omoguava razvijena Windows tehnologija pod nazivom OLE-Object Linking and Emmbedding.
Metode vezivanja i ugneivanja objekata vre se podsredstvom, npr. sledeih programa: MS
Word, MS Excel, MS Visio (for Technical), MS Project ili Mathcad Professional i dr. AutoCAD
podrava OLE kao izvor (ili server aplikaciju) i kao odredite (ili klijent aplikaciju) [8]. Pri
tome, treba razlikovati pojmove vezivanja i ugraivanja. Vezani objekat OLE ponaa se slino
spoljanjim referencama. Naime, kada se crte projekta povee (linkuje) sa drugim dokumentom,
izmeu crtea i dokumenta kreira se veza, to predstavlja svojstvo slino spoljnoj referenci.
Ukoliko se modifikuje izvorni objekat, im se izvri auriranje veze, promena e se videti i u
tekuem crteu. Linkovanje bi trebalo da se koristi u sluajevima kada izmene na izvornom
dokumentu treba da se vide i na dokumentu gde je on ugraen; u ovom sluaju u fajlu projekta.
Ova metoda je posebno pogodna u onim varijantama kada se isti podaci koriste u vie od jednog
dokumenta. Nasuprot tome, ugneivanjem objekata, umee se kopija fajla u crte. Ta kopija se
smeta u ciljni dokument-fajl crtea i nijedna modifikacija, koja se izvri na kopiji, nema uticaja
na originalni crte, niti modifikacije na originalnom crteu utiu na ugraenu kopiju. Ugraeni
objekat OLE se ponaa slino bloku umetnutom iz drugog crtea. Ugneivanje se najee
odnosi na sledee objekte: tabele iz programa za tabelarna izraunavanja, tekst regione iz
procesora za obradu teksta ili grafiki objekat iz programa za crtanje. OLE objekti koji su
prikazani na crteima mogu se, uz prethodno selektovanje, modifikovati primenom sledeih
operacija: kopiranja, seenja, umetanja, brisanja, premetanja, razvlaenja, skaliranja i sl.
Algoritam: metoda ugraivanja i povezivanja objekata sa crteom

Primer: Umetnuti
OLE objekat, koji predstavlja rasterovanu sliku (sl. 15.10), u crte Dra
konzole koji se nalazi u pripremnom fajlu S89.dwg. Promeniti razmeru umetnutom objektu.
Aktivirati program Windows Explorer.

Pronai folder Zapisi gde je predstavljen fajl objekta Drzac konzole.bmp.
Otvoriti fajl Drzac konzole.bmp grafikim programom Microsoft Paint.
10-15
Poglavlje 15
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 15.10 Jedna projekcija objekta Dra konzole 2D (S89.dwg)
Izabrati sliku korienjem pravougaonog okvira (Select) za izbor (sl. 15.11).

Iz iskaueg menija izabrati opciju Copy (ili kombinacijom tatera Ctrl+C).
Zatvoriti ili minimizirati Paint editor.
Sl. 15.11 Selekcija raster slike sa radne povrine MS Paint-a.
2. Otvoriti AutoCAD editor sa fajlom S89.dwg.
Iz menija Edit izabrati Paste (Ctrl+V).

U dijalog boksu OLE Text Size prihvatiti sve vrednosti parametara.
Pritisnuti ek. taster OK. Frejm sa slikom je lociran u gornjem levom uglu radne povrine.
Poglavlje 15
11-15
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 15.12 Dijalog boks OLE Text Size
Izabrati OLE objekat i metodom pritisni i povuci locirati ga desno, pored crtea
(sl. 15.13). Minimizirati AutoCAD-ov interfejs.
Sl. 15.13 Umetanje slikovnog objekta
Algoritam: umetanje dokumenta iz Microsoft Word-a

Primer: Formiran pasus u MS Word-u, prema sl. 15.14, umetnuti u AutoCAD fajl.
1. Rad u tekst procesoru.
Aktivirati program Microsoft Word.

Pronai fajl Drzac konzole.doc u folderu Zapisi.
Selektovati ceo tekst i iz prirunog menija izabrati Copy (sl. 15.14).
12-15
Poglavlje 15
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 15.14 Editor MS Word sa selektovanim tekstom pripremljenim za insertovanje u odredini fajl
AutoCAD-a
2. Otvoriti (maksimizirati) AutoCAD editor.
Iz prirunog menija izabrati opciju Paste.

Izabrati OLE objekat i locirati ga proizvoljno ispod crtea i slike (kao na sl. 15.15.)
Sl. 15.15 Insertovanje teksta u crte AutoCAD-a (K89_ole.dwg)
3. Snimiti crte kao fajl K89_ole.dwg.
Poglavlje 15
13-15
__________________________________________________________________________________________________________
Napomena: Operacije sa OLE objektima mogu se znaajnije proiriti alatima npr. iz palete
Insert OLE Object...
Formiranje hiperveze
Programi koji omoguavaju stvaranje hiperveze dozvoljavaju korisniku da ugradi referencu
(hiperlinkove) u radni fajl. Najee je to objekat sa informacijama koji je formiran u drugom
programu, koji sa postojeim (tekuim) ini jedan logian povezan dokument. Projektant moe da
komunicira iz jednog fajla u drugi, a da pri tom ne naputa programe radnog okruenja koje je
otvorio (grupu programa grafikih, tekstualnih, matematikih ili drugog tipa). U tom smislu,
korisnik iz AutoCAD okruenja moe da se povee hipervezama, tj. da prikae podatke koji su
uraeni u drugim programima kao to su, na primer: MS Excel, Mathcad Professional, MS
Project i sl. Hiperveze se koriste najee za:
Dodavanje veze tekstualnim fajlovima koje sadre tehnike podatke za delove crtea.
uvanje podataka koji su lokalno povezani sa crteom, na raunarskoj mrei.
Povezivanje crtea u okruenju vie dokumenata (Multiple Document Enviroment).
Pristup podacima koji se povezani sa crteom posredstvom Internet-a.
Algoritam: formiranje hiperveze crtea i Excel-ovih podataka

Primer: Formirati hipervezu u crteu Srednja osovinica, prema sl. 15.16. Veze e biti
uspostavljene sa matricom podataka u Excel-u, koja sadri informacije o parametrima proizvoda.
Crte je uraen i modifikovan na osnovu priruniku [42] i prilagoen je DIN standardu.
1. Otvoriti fajl K90.dwg iz foldera Kraj_2D.dwg i formirati Hiperlink pointer sa porukom.
Sl. 15.16 Deo crtea Srednja osovinica (K90.dwg)
14-15
Poglavlje 15
__________________________________________________________________________________________________________
Iz prirunog menija izabrati Options... za prikazivanje dijalog boksa Options.

Izabrati tab User Preferences. Selektovati opciju u polju Hyperlink.
Sl. 15.17 Polje Hyperlink iz dijaloga Options
2. Iz menija Insert izabrati opciju Hyperlink... (Ctrl+K) (sl. 15.18), a zatim:
Izabrati, npr. konturu navoja na desnom delu osovinice i pritisnuti Enter za prikazivanje
dijalog boksa Insert Hyperlink.
U polje Type the file or Web page name: upisati adresu pronaenenu pomoi File...
D:// ACAD/Zapisi/Osovinica.xls.
U polje Text to display: upisati Microsoft Excel File: Osnovni podaci.
Sl. 15.18 Dijalog boks Insert Hyperlink
3. Prikazivanje putem Hyperlink-a (sl. 15.19).
Izabrati (gripovati) desni deo osovinice, npr. na konturi navoja M20.

Pritisnuti desnim tasterom mia na povrinu crtea i iz pomonog menija izabrati
Hyperlink Open Microsoft Excel: Osnovni podaci.
Poglavlje 15
15-15
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 15.19 Pikovanje objekta i pojava poruke o hyperlink-u
Otvara se fajl Microsoft Excel-a kako bi se pregledali traeni podaci.

Po zavretku radne sesije, zatvoriti prozor programa.
Sl. 15.20 Microsoft Excel editor sa fajlom Osovinice.xls
4. Snimiti hiperlinkovan fajl AutoCAD-a kao K90_hlink.dwg.
Algoritam: formiranje hiperveze crtea i Mathcad-ovog fajla

Primer: Formirati hipervezu crtea Punog vratila. Veza e biti fajl
Mathcad-a koji sadri
podatke o proraunu punog vratila i toka. Crte je preuzet iz reference [70].
16-15
Poglavlje 15
__________________________________________________________________________________________________________
1. Otvoriti fajl K91_blok.dwg (sl. 15.21).
Posredstvom Zoom Realtime-a podesiti vidljivost crtea.
2. Sa menija Insert izabrati opciju Hyperlink... (Ctrl+K), a zatim:
Izabrati deo objekta na bilo kojoj oblasti s obzirom da je on blok.

Pritisnuti Enter kako bi se prikazao dijalog boks Insert Hyperlink (sl. 15.22).
Posredstvom opcije File... definisati put, tj. adresirati putanju do Mathcad fajla Puz.mcd.
U polje Type the file or Web page name: aurirana je sada adresa:
D:\\ACAD\Zapisi\Puz.mcd.
U polje Text to display: upisati Mathcad: Proracun puznog vratila i tocka. Zatvoriti dijalog
pritiskom na ek. taster OK.
Sl. 15.21 Objekat Puno vratilo, dimenzionisano na osnovu prorauna i preporuenih

parametara (K91_blok.dwg)
Poglavlje 15
17-15
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 15.22 Dijalog boks Insert Hyperlink
3. Premestiti pointer na deo punog navoja da bi se prikazao Hyperlink pointer i poruka.
Izabrati gornji deo vratila, npr. u predelu rafura (sl. 15.23).

Pritisnuti desnim tasterom mia u povrinu crtea i iz pomonog menija izabrati opciju
Hyperlink Open Mathcad: Proracun puznog vratila i tocka.
Sl. 15.23 Pikovanje objekta i pojava poruke o hyperlink-u
Klikom na ovu opciju otvara se fajl Puz.mcd programa Mathcad Professional.

Zatvoriti prozor Mathcad-a (sl. 15.24), kako bi se zavrila radna sesija.
18-15
Poglavlje 15
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 15.24 Mathcad Professional editor sa fajlom Puz.mcd
4. Snimiti fajl kao K91_hlink.dwg.
Grafike komunikacije izmeu programa AutoCAD i Visio

Program za crtanje MS Visio prua mogunost brzog i preciznog kreiranja i editovanja 2D
objekata. Pored niza alata za dizajniranje, on poseduje mnogobrojne performanse koje su
svojstvene programima za projektovanje, a to su: alati za crtanje, asocijativno kotiranje, lejeri,
objektno orijentisani niani, biblioteka objekata (videti sl. 15.29), alati za modifikovanje i sl.
Znaajna prednost ovog programa je to se crte moe snimiti u raznim formatima rasterskog ili
vektorskog tipa, pa je iz tih razloga veoma izraena grafika komunikacija ovog programa sa
AutoCAD-om.
Poglavlje 15
19-15
__________________________________________________________________________________________________________
Algoritam: formiranje objekata u programu Visio

Primer: Formirati emu objekta Ventil-pneumatski u programu
Microsoft Visio i izvriti
njegovo importovanje u AutoCAD-u.

1. Otvoriti program Microsoft Visio.
Sa palete File po default-u pojavljuje se opcija New (sl. 15.25).

Iz polja Recently Used Templates selektovati ikonu Part and Assembly Drawing (US
units) i dvokliknuti na nju.
Sl. 15.25 Interfejs MS Visio sa paletom alata Fluid Power Valves
Iz liste Shapes izabrati opciju Quick Shapes kako bi se otvorila paleta simbola vezana za
neke mainske delove (sl. 15.26).
2. Formiranje Visio 2D crtea insertovanjem gotovih objekata.
Iz otvorene palete selektovati ikonicu Deep groove.

Drei levi taster mia, metodom pritisni i prevuci (Drag and Drop), pozicionirati
objekat proizvoljno na radnu povrinu prema sl. 15.26. Isto to uradidi i sa objektom Hex
head.
20-15
Poglavlje 15
__________________________________________________________________________________________________________
Na osnovu donjeg Zoom slajdera relativno uveliati (pribliiti) radnu povrinu i objekat.
Sl. 15.26 Radna povrina Microsoft Visio sa paletom alata Quick Shapes
3. Snimanje fajla u odgovarajui format.
Na osnovu File menija, procedurom File Save As... otvoriti dijalog boks Save As.
Iz liste Save as type: izabrati format AutoCAD Drawing u kome e se snimiti formirani
objekat.
Imenovati fajl kao npr. Va dela izvriti njegovo adresiranje u folderu Kraj_2D.
4. Otvaranje Visio *.dwg fajla u AutoCAD-u.
Na osnovu ikonice Open, AutoCAD-ovog interfejsa otvoriti dijalog Select File.

Pronai put (adresu) gde je memorisan fajl, a to je npr. D: / /ACAD/Kraj_2D.
Kliknuti na ikonicu fajla Dva dela.dwg.
U dijalogu Open Foregn DWG File izabrati opciju Continue opening DWG file.
Crte je u potpunosti importovan u AutoCAD-u, kao to je prikazano na sl. 15.27.
Poglavlje 15
21-15
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 15.27 Interfejs AutoCAD sa blok-crteom, uraenim u Visio 2010 (Lezaj i vijak.dwg)
5. Modifikacije 2D crtea.
Ovakvi objekti obino pripadaju lejeru 0.

Meutim, dodatne modifikacije su uvek mogue i u pogledu editovanja, promene lejera,
rastavljanje na entitete, podebljavanje linija, dodavanje osnih linija i sl.
Modifikovan crte vijka u AutoCAD-u prikazan je na sl. 15.27.
Sl. 15.28 Modifikovan 2D objekat vijak i rastavljen na entitete (Dva dela.dwg)
Napomena: Na sledeim paletama prikazani su mnogobrojni gotovi 2D objekti iz Microsoft

Visio programa koji se mogu eksportovati u AutoCAD-u.
22-15
Poglavlje 15
__________________________________________________________________________________________________________
Sl. 15.29 Palete 2D simbola programa Visio 2010
Poglavlje 15
23-15
__________________________________________________________________________________________________________
a)
b)
Sl. 15.30 Primeri crtea uraenih u AutoCAD Meshanical-u (2D_19.dwg) a) i AutoCAD-u
(2D_22.dwg) b)
24-15
Poglavlje 15
__________________________________________________________________________________________________________
Kontrolna pitanja za Poglavlje 15:

1. Povezivanje objekata putem spoljnih referenci.
2. Opcione komande: korienje spoljnih referenci.
3. Pregled formiranih spoljnih referenci.
4. Povezivanje i ugneivanje objekata na crteu.
5. Metoda ugraivanja i povezivanja objekata sa crteom.
6. Umetanje dokumenta iz Microsoft Word-a.
7. Formiranje hiperveze.
8. Formiranje hiperveze crtea i Excel-ovih podataka.
9. Formiranje hiperveze crtea i Mathcad-ovog fajla.
10. Grafike komunikacije izmeu programa AutoCAD i Visio.
Referentni pojmovnik: povezivanje i insertovanje objekata na crteu

External Reference (Xref) Spoljne reference.
Fajl sa objektima na koje se korisnik poziva iz
tekueg - radnog projekta.
Xref Manager Dijalog boks za upravljanje
spoljnim referencama. Prikazuje podatke kao to
su: ime spoljne reference, tekui status oitavanja,
da li je spoljna referenca povezana ili preklopljena
veliina Xref i datum poslednje izmene.
Attach Dodavanje. Dodavanje spoljnog fajla
crtea.
Detach Razdvajanje Xref od aktivnog fajla. Fajl
i sve njegove komponente (lejeri, stil kotiranja, i
sl.) e zatim biti potpuno nepovezani sa aktivnim
fajlom.
Reload Ponovo memorie neuitani Xref.
Unload Zadravanje veze sa Xref fajlom, tako
da se moe brzo ponovo uitati.
Bind Omoguuje imenovanje elemenata iz Xref
fajla uz dodavanje aktivnom fajlu.
Browse Omoguuje selektovanje, ili pretrauje
lokacije za selektovani Xref.
Bsave Path Snima put do fajla koji je prikazan u
dijalogu za unos Xref Found At.
Object Linking and Emmbedding (OLE)
Metode povezivanja i ugneivanja objekata.
Source File Izvorni fajl. Fajl sa podacima koji
se povezuju ili ugneuju.
Destination File - Odredini fajl. Fajl u koji se
umee povezani ili ugneeni objekat.
Linking Povezivanje. Postupak povezivanja i

odravanja veze izmeu izvornog (server) i
odredinog (klijent) fajla. Auriranjem izvornog
fajla automatski se aurira i fajl koji je sa njim
povezan. Povezani fajl ne postaje deo odredinog
fajla.
Embeding Ugneivanje (postupak
ugneivanja). Ugneivanjem, podaci iz
izvorinog fajla postaju deo odredinog fajla.
Frame Ram (frejm). Okvir objekta koji se
pojavljuje kada se on selektuje da bi se izvrila
neka operacija modifikovanja objekta.
Handles Pri selekciji objekta (obino klikom
strelice mia na povrinu rama), na svojim
uglovima i u srednjem delu okvira se pojavljuju
ruice za promenu veliine rama.
Hyperlink Hiperveze. Hiperveze su pokazivai
koji se mogu izraditi u AutoCAD projektima.
Omoguavaju trenutno prebacivanje na povezani
fajl. Hiperveza moe da startuje program, npr. za
obradu teksta ili da otvori odreeni fajl drugih
aplikacija, navedenih u prethodnom, uvodnom
delu.
Uniform Resource Locator (URL) Adresa
Web strane na Internet-u. Na primer:
www.autodesk.com.
Prilozi
INENJERSKA GRAFIKA
1-16
__________________________________________________________________________________________________________
Prilozi
2-16
Prilozi
__________________________________________________________________________________________________________
A: Skraenice nekih komandi u AutoCAD-u
Skraenica
3A
3DO
3F
3P
A
AA
AAD
ACADBLOCK
DIALOG
ACADWBLOCKDIA
LOG
ADC
ADCENTER
AEX
AL
ALI
AP
AR
-AR
ARO
ASE
ASQ
ATE
-ATE
ATT
-ATT
ATTE
AV
B
-B
BH
BMAKE
BMOD
BO
-BO
BPOLY
BR
C
CH
-CH
CHA
CHK
CO
COL
COLOUR
CONTENT
CP
D
DAL
(T-33)
Puni naziv
komande
3DARRAY
3DORBIT
3DFACE
3DPOLY
ARC
AREA
DBCONNECT
BLOCK
WBLOCK
ADCENTER
ADCENTER
DBCONNECT
ALIGN
DBCONNECT
APPLOAD
ARRAY
-ARRAY
DBCONNECT
DBCONNECT
DBCONNECT
ATTEDIT
-ATTEDIT
ATTDEF
-ATTDEF
-ATTEDIT
DSVIEWER
-BLOCK
-BLOCK
BHATCH
BLOCK
BLOCK
BOUNDARY
-BOUNDARY
BOUNDARY
BREAK
CIRCLE
PROPERTIES
CHANGE
CHAMFER
CHECKSTANDARD
S
COPY
COLOR
COLOR
ADCENTER
COPY
DIMSTYLE
DIMALIGNED
DAN
DBA
DBC
DC
DCE
DCENTER
DCO
DDA
DDATTDEF
DDATTE
DDATTEXT
DDCHPROP
DDCOLOR
DDI
DDIM
DDINSERT
DDLMODES
DDLTYPE
DDMODIFY
DDOSNAP
DDPLOTSTAMP
DDRMODES
DDSTYLE
DDUCS
DDUCSP
DDUNITS
DDVIEW
DED
DI
DIMALI
DIMANG
DIMBASE
DIMCONT
DIMDIA
DIMED
DIMHORIZONTAL
DIMLIN
DIMORD
DIMOVER
DIMRAD
DIMROTATED
DIMSTY
DIMTED
DIMVERTICAL
DIV
DLI
DO
DOR
DOUGHNUT
DOV
DR
DRA
DRE
DS
DST
DIMANGULAR
DIMBASELINE
DBCONNECT
ADCENTER
DIMCENTER
ADCENTER
DIMCONTINUE
DIMDISASSOCIATE
ATTDEF
ATTDEF
ATTEXT
PRPOPERTIES
COLOR
DIMDIAMETER
DIMSTYLE
INSERT
LAYER
LINETYPE
PROPERTIES
OSNAP
PLOTSTAMP
DSETTINGS
STYLE
UCSMAN
UCSMAN
UNITS
VIEW
DIMEDIT
DIST
DIMALIGNED
DIMANGULAR
DIMBASELINE
DIMCONTINUE
DIMDIAMETER
DIMEDIT
DIMLINEAR
DIMLINEAR
DIMORDINATE
DIMOVERRIDE
DIMRADIUS
DIMLINEAR
DIMSTYLE
DIMTEDIT
DIMLINEAR
DIVIDE
DIMLINEAR
DONUT
DIMORDINATE
DONUT
DIMOVERRIDE
DRAWORDER
DIMRADIUS
DIMREASSOCIATE
DETTINGS
DIMSTYLE
Prilozi
INENJERSKA GRAFIKA
3-16
__________________________________________________________________________________________________________
DT
DTEXT
DV
DWFOUT
DXFIN
DXFOUT
E
ED
EL
EX
EXIT
EXP
EXT
F
FI
G
-G
GR
H
-H
HE
HI
I
-I
IAD
IAT
ICL
IM
-IM
IMP
IN
INF
INSERTURL
IO
L
LA
-LA
LE
LEAD
LEN
LI
LINEWEIGHT
LO
LS
LT
-LT
LTS
LTYPE
-LTYPE
LW
M
MA
ME
MI
ML
MO
MS
DTEXT
TEXT
DVIEW
PLOT
OPEN
SAVEAS
ERASE
DDEDIT
ELLIPSE
EXTEND
QUIT
EXPORT
EXTRUDE
FILLET
FILTER
GROUP
-GROUP
DDGRIPS
BHATCH
HATCH
HATCHEDIT
HIDE
INSERT
-INSERT
IMAGEADJUST
IMAGEATTACH
IMAGECLIP
IMAGE
-IMAGE
IMPORT
INTERSECT
INTERFERE
INSERT
INSERTOBJ
LINE
LAYER
-LAYER
QLEADER
LEADER
LENGTHEN
LIST
LWEIGHT
-LAYOUT
LINETYPE
LINETYPE
-LINETYPE
LTSCALE
LINETYPE
-LINETYPE
LWEIGHT
MOVE
MATCHPROP
MEASURE
MIRROR
MLINE
PRPPERTIES
MSPACE
MT
MV
O
OP
OPENURL
ORBIT
OS
-OS
P
-P
PA
PAINTER
PARTIALOPEN
PE
PL
PO
POL
PR
PRCLOSE
PRE
PREFERENCES
PRINT
PROPS
PS
PTW
PU
-PU
R
RA
RE
REA
REC
RECTANGLE
REG
REN
-REN
REV
RO
RPR
RR
S
SAVEURL
SC
SCR
SE
SEC
SET
SHA
SHADE
SL
SN
SO
SP
SPL
SPE
ST
MTEXT
MVIEW
OFFSET
OPTIONS
OPEN
3DORBIT
OSNAP
-OSNAP
PAN
-PAN
PASTESPEC
MATCHPROP
-PARTIALOPEN
PEDIT
PLINE
POINT
PLYGON
OPTIONS
PROPERTIESCLOS
E
PREVIEW
OPTIONS
PLOT
PROPERTIES
PSPACE
PUBLISHTOWEB
PURGE
-PURGE
REDRAW
REDRAWALL
REGEN
REGENALL
RECTANG
RECTANG
REGION
RENAME
-RENAME
REVOLVE
ROTATE
RPREF
RENDER
STRETCH
SAVE
SCALE
SCRIPT
DSETTINGS
SECTION
SETVAR
SHADE
SHADEMODE
SLICE
SNAP
SOLID
SPELL
SPLINE
SPLINEDIT
STYLE
Prilozi
4-16
Prilozi
__________________________________________________________________________________________________________
STA
SU
T
-T
TA
TH
TI
TO
TOL
TOR
TP
TR
UC
UN
-UN
UNI
V
STANDARDS
SUBTRACT
MTEXT
-MTEXT
TABLET
THICKNESS
TILEMODE
TOOLBAR
TOLERANCE
TORUS
TOOLPALETTES
TRIM
DDUCS
UNITS
-UNITS
UNION
VIEW
-V
VIEWPORTS
VP
-VP
W
-W
WE
X
XA
XB
-XB
XC
XL
XR
-XR
Z
Napomena: Skraenice komandi i sistemskih promenljivih za
-VIEW
VPORTS
DDVPOINT
VPOINT
WBLOCK
-WBLOCK
WEDGE
EXPLODE
XATTACH
XBIND
-XBIND
XCLIP
XLINE
XREF
-XREF
ZOOM
AutoCAD 2010 date su u
Referentnom pojmovniku u fajlu Alias 2010.pdf.

B: Spisak funkcijskih tastera
(T-34)
Taster
Funkcija tastera
F1
Prikazivanje komande HELP.
F2
Ukljuivanje ili iskljuivanje tekstrualnog prozora
F3
Ukljuivanje (On) ili iskljuivanje (Off), odnosno podeavanje funkcije OSNAP.

Isti efekat se postie pritiskivanjem ek. tastera na statusnoj liniji.
F4
Omoguava prikazivanje uitanih dokumenata po sistemu stabla (eng. Tree

View). Slui za kontrolu teima Tablet prilikom umetanje referentnih ili
rasterskih slika.
F4
Postavljanje tekue izometrijske ravni.
F5
Ukljuivanje / iskljuivanje COORDS reima (moda).
F6
Ukljuivanje / iskljuivanje reima GRID.
F7
Ukljuivanje / iskljuivanje reima ORTHO.
F8
Ukljuivanje / iskljuivanje reima SNAP.
F9
Ukljuivanje / iskljuivanje reima POLAR.
F10
Ukljuivanje / iskljuivanje reima OTRACK.
F11
Ukljuivanje / iskljuivanje reima OTRACK.
Prilozi
INENJERSKA GRAFIKA
5-16
__________________________________________________________________________________________________________
BIBLIOGRAFIJA
[ 1] Acketa, D.
Mati-Keki, S.
[ 2] Babi, A.
[ 3] Babi, J. M.
Stojkovi, S.
[ 4] Beall, E. M.
Fulmer, M. H.
[ 5] Beazley, A.
Bond, T.
[ 6] Berg, de M.
Kreveld, Van M.
Overmars, M.
Schwarzkopf, O.
[ 7] Boltuhin, K. A.
Vasin, A. S.
Vjatkin, P. G.
Pu, V. A.
[ 8] Burchard, B.
Pitzer, D.
[ 9] Cedeno, N.
[10] Cohn, S. D.
[11] ermarev, A. A.
Verhovskij, V.
Puzikov, A. A.
[12] Damjanovi, B.
Damjanovi, P.
[13] Desnica, E.
[14] Doeser, L.
[15] orevi, D.
orevi, V.
[16] orevi, S.
[17] Fruht, M.
GEOMETRIJA ZA INFORMATIARE,
Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematiki fakultet,
Novi Sad, 2000.
CA COMPUTER AIDED MODELIRANJE U
PROJEKTOVANJU TERETNIH VAGONA, Biblioteka
Dissertatio, Zadubina Andrejevi, Beograd, 1997.
TURBOMAINE TEORIJA I MATEMATIKO
MODELIRANJE, Prosveta, Kragujevac, 1997.
OSNOVE AUTOCAD 14, (prevod),
Kompjuter biblioteka, aak, 1997.
COMPUTER AIDED PATTERN DESIGN & PRODUCT
DEVELOPMENT, Blackwell, Great Britain, 2003.
COMPUTATIONAL GEOMETRY ALGORITHMS AND
APPLICATIONS, Springer-Verlag Berlin Heidelberg,
Germany, 1997.
INENERNAJA GRAFIKA KONSTRUKTORSKAJA
INFORMATIKA V MAINOSTROENII,
Izdateljstvo MGTU, Moskva, 2001.
POD LUPOM - AUTOCAD 2000, (prevod),
CET, New Riders, Beograd, 2000.
INTERNET I NJEGOVI ALATI,
(prevod), Mikro knjiga, 1996.
AUTOCAD 14 Detaljan izvornik, (Prevod)
Osborne, Mc Graw Hill, Kompjuter biblioteka, aak, 1999.
NAERTATELJNAJA GEOMETRIJA, INENERNAJA I
MAINNAJA GRAFIKA, Visaja kola, Moskva, 2001.
AUTOCAD, KONSTRUISANJE I PROJEKTOVANJE
POMOU RAUNARA, Univerzitet u Beogradu, Institut za
nuklearne nauke Boris Kidri, Vina, Beograd, 1991.
MODEL UENJA NA DALJINU KAO FAKTOR EFIKASNOSTI
NASTAVE GRAFIKIH KOMUNIKACIJA U VISOKOM
OBRAZOVANJU TEHNIKIH STRUKA, (Doktorska disertacija),
Univerzitet u Novom Sadu, Tehniki fakultet Mihajlo Pupin,
Zrenjanin, 2010.
IVOT I DJELO LEONARDA DA VINIJA,
(prevod), Mozaik knjiga, Zagreb, 1996.
TEHNIKO CRTANJE,
Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2002.
INENJERSKA GRAFIKA,
Mainski Fakultet, Beograd, 2002.
DIZAJN - Od zanata preko umetnosti do nauke,
Nauka, Beograd, 1995.
6-16
Prilozi
Prilozi
__________________________________________________________________________________________________________
[18] Gejts, B.
[19] Gligori, R.,
[20] Grujin, S.
[21] Honenberg, F
[22] Ilijevi, K.
[23] Isailovi, M.
Bogner, M.
[24] Jovanovi, D.
[25] Jovanovi, D.
[26] Jovanovi, Lj. M.
[27] Jovanovi, D.
Kuzmanovi, S.
[28] Kalameja, J. A.
[29] Koovi, P.
[30] Koovi, P.
[31] Kovaevi, R.
Stani, J.
[32] Krsmanovi, C.
[33] Krsmanovi, V.
Mitrovi, R.
[34] Kuzmanovi, S.
[35] Kuzmanovi, S.
[36] Kuzmanovi, S.
[37] Lazi, S.
[38] Lee, K.
POSLOVANJE BRZINOM MISLI KORIENJE

DIGITALNOG NERVNOG SISTEMA, (prevod), Prometej, Novi
Sad, 2001.
TEHNIKO CRTANJE, Univerzitet u Novom Sadu,
Poljoprivredni fakultet, Edicija Univerzitetski ud`benik,
Novi Sad, 1998.
PRINCIPI PROJEKTOVANJA MAINA I deo,
Tehniki fakultet Mihajlo Pupin, Zrenjanin, 1999.
KONSTRUKTIVNA GEOMETRIJA U TEHNICI, (prevod),
Gra|evinska knjiga, Beograd, 1966.
TEHNIKO SPORAZUMEVANJE U MAINSTVU II,
Nauna knjiga, Beograd, 1988.
STANDARDIZACIJA JUGOSLOVENSKI STANDARDI
ZA OPTE MAINSTVO, Zavod za udbenike i nastavna
sredstva, Beograd, 2002.
ELEMENTI KONSTRUKCIJA I, (sveska 1),
Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 1982.
ELEMENTI KONSTRUKCIJA I, (sveska 2),
TEORIJA PROJEKTOVANJA KONSTRUKCIJA
RAUNAROM, Univerzitet u Niu, Mainski fakultet, 1994.
OBLIKOVANJE MAINSKIH KONSTRUKCIJA,
AUTOCAD 2002 ZA INENJERE MAINSTVA, (prevod),
Kompjuter biblioteka, Onword Press Thomson Learning, aak,
2002.
GEOMETRIJSKO MODELIRANJE,
(deo I - linije), Beograd, 1998.
GEOMETRIJSKO MODELIRANJE,
(deo II povr{ine i zapremine), Beograd, 2001.
RAUNARI NC, CNC, DNC,
AUTOMATIZACIJA PROJEKTOVANJA U
INDUSTRIJSKOM INENJERSTVU, Fakultet tehnikih nauka,
Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, 1997.
KLIZNI I KOTRLJAJNI LEAJEVI,
Gra|evinska knjiga, Beograd, 1995.
METODOLOGIJA KONSTRUISANJA, Fakultet tehnikih nauka,
Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, 1998.
KONSTRUISANJE, OBLIKOVANJE I DIZAJN I deo,
Fakultet tehnikih nauka, Univerzitet u Novom Sadu,
Novi Sad, 2001.
KONSTRUISANJE, OBLIKOVANJE I DIZAJN II deo,
Fakultet tehnikih nauka, Univerzitet u Novom Sadu,
Novi Sad, 2001.
AUTOCAD 2004, YuCAD, Beograd, 2003.
PRINCIPLES OF CAD/CAM/CAE SYSTEMS,
Addison Wesley, USA, 1999.
Prilozi
INENJERSKA GRAFIKA
7-16
__________________________________________________________________________________________________________
[39] Leti, D.
Davidovi, B.
Desnica, E.
[40] Leti, D.
[41] Ljubojevi, R.
Stevanovi, M.
[42] Maguire, D.
[43] Maneski, T.
[44] Matthews, B.
[45] Milai, M. V.
[46] Milai, M. V.
[47] Milojevi, M.
Luki, Lj.
[48] Miljkovi, . Z.
[49] Mirkov, G.
Lazi, N.
[50] Mitrovi, R.
[51] Mitrovi, .
Vasi, B.
[52] Mora, A.
[53] Nedimovi, B.
[54] Nenadi, M.
[55] Nestorovi, M.
[56] Ognjanovi, M.
[57] Ognjanovi, M.
ECDL - KOMPJUTERSKO CRTANJE I KONSTRUISANJE,

Kompjuter biblioteka, Beograd, 2007.
DIZAJN I ANIMACIJA u AutoCAD-u 2010.
Tehniki fakultet "Mihajlo Pupin", Zrenjanin, 2010.
INENJERSKO CRTANJE, Univerzitet u Novom Sadu,
Tehnoloko-metalurki fakultet, Beograd, 2002.
ENGINEERING DRAWING FROM FIRST PRINCIPLES
Using AutoCAD, Arnold, London, Great Britain, John Wiley &
Sons Inc., New York, USA, 1998.
KOMPJUTERSKO MODELIRANJE I PRORAUN
STRUKTURA, Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu,
Beograd, 1998.
AUTOCAD 2000 3D DETALJAN IZVORNIK, (Prevod),
Kompjuter biblioteka, Nia komerc, Coriolis, aak, 2000.
TEORIJA PROJEKTOVANJA TEHNOLOKIH SISTEMA
PROIZVODNI SISTEMI III, Mainski fakultet,
Beograd, 1990.
CENTRI ZA NOVE TEHNOLOGIJE OSNOVI
PROJEKTOVANJA, Savez inenjera i tehniara JugoslavijeMainski fakultet, Beograd, 1989.
MODULARNO PROJEKTOVANJE (Monografija),
Lola insitut, Beograd, 1996.
SISTEMI VETAKIH NEURONSKIH MREA U
PROIZVODNIM TEHNOLOGIJAMA (Systems of Artificial
Neural Networks in Production Technologies), Mainski fakultet
Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2003.
KOMPJUTERSKA GRAFIKA,
Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2001.
OSNOVI CAD/CAM TEHNOLOGIJE,
INFORMATIKA U MAINSTVU,
Univerzitet u Beogradu, Mainski fakultet, 2000.
INENJERSKO ODLUIVANJE,
TEHNIKO CRTANJE,
Nauka, Beograd, 1993.
OSNOVI PROJEKTOVANJA I KONSTRUISANJA ELISA,
Institut tehnikih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti,
Beograd, 1989.
KONSTRUKTIVNI SISTEMI PRINCIPI KONSTRUISANJA I
OBLIKOVANJA, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu,
Beograd, 2000.
METODIKA KONSTRUISANJA MAINA,
Mainski fakultet, Beograd, 1990.
KONSTRUISANJE MAINA,
Mainski fakultet, Beograd, 2000.
Prilozi
8-16
Prilozi
__________________________________________________________________________________________________________
[58] Ognjanovi, M.
[59] Omura, G.
[60] Pal, I.
[61] Pear, J.
[62] Petrovi, B.
[63] Petrovi, S.
[64] Richardson, M.
[65] Ridley, M.
[66] Sekulovi, M.
[67] Stoiljkovi, V.
[68] Stoiljkovi, V.
Milosavljevi, M.
[69] Toi, R.
[70] Trbojevi, D. M.
(i drugi)
[71] Volkov, V.
[72] Zelenovi, D.
osi, I.
[73] * * * * * * *
[74] * * * * * * *
[75] * * * * * * *
[76] * * * * * * *
[77]
*******
[78] * * * * * * *
MAINSKI ELEMENTI,
Nauna, Beograd, 2001.
AUTOCAD 2000 ZA INENJERE MAINSTVA,
(Prevod), Kompjuter biblioteka, Sybex, Beograd, 2000.
RAUM GEOMETRIE IN DER TECHNISCHEN PRAXIS,
Akademial Kiado Budapest, Hungary, 1974.
HEURISTICS : INTELLIGENT SEARCH STRATEGIES
FOR COMPUTER PROBLEM SOLVING, Addison-Wesley
Publishing Company, Inc., Canada, 1984.
RAZVOJ PROIZVODA, FTN - Institut za industrijske
sisteme, IIS - Istraivaki i tehnoloki centar, Novi Sad, 1997.
ZBIRKA ZADATAKA IZ TEHNIKOG CRTANJA SA
NACRTNOM GEOMETRIJOM, Prosveta, Ni, 1981.
MODERN COMPUTER GRAPHICS,
Blackwell Scientific Publications, Oxford, London, 1989.
GENOM AUTOBIOGRAFIJA VRSTE U 23 POGLAVLJA,
Saled Road, London, PAT, Beograd, 2001.
METOD KONANIH ELEMENATA,
IRO Graevinska knjiga, Beograd, 1988.
CIM STRATEGIJA PREDUZEA (Computer Integrated
Manufacturing), CIM College - Ni, BIDIF Beograd, 1993.
PROJEKTOVANJE PODRANO RAUNAROM CAD,
CIM College, Mainski fakultet, Ni, 1995.
RENE DEKART,
Alef, Novi Sad, 1996.
REDUKTORI,
ELEMENTI MAINA, I i II DIO,
Zavod za izdavanje ud`benika, Sarajevo, 1974.
ZBIRKA SLUAJEVA IZ PRIMENE OPTEG MODELA
TOKOVA MATERIJALA U PROJEKTOVANJU
PROIZVODNIH STRUKTURA, FTN Institut za industrijske
sisteme, Novi Sad, 1984.
SDRC CAD/CAM/CAE and PDM Product Catalog
Milhord, Ohio, SAD, 1998.
AUTOCAD 2010, AUTOCAD LT, Autodeskov zvanini prirunik
za obuku, 2D osnove, (prevod), Kompjuter biblioteka, ABEL,
Beograd, 2010.
AUTOCAD 2010, AUTOCAD LT, Autodeskov zvanini prirunik
za obuku, 3D osnove, (prevod), Kompjuter biblioteka, ABEL,
Beograd, 2010.
AUTOCAD MECHANICAL 2011, Autodesk Official Training
Guide, (knjiga u PDF formatu), 2010.
MATEMATIKA, OPTA ENCIKLOPEDIJA LAROUSSE,
V. Karadi, Beograd, 1973.
MICROSOFT PRESS RAUNARSKI RENIK,
Microsoft Press, CET, aak, 1999.
:
________________________________________________________________________________
1. 2 1. .......................................................................... (50).
2. .................................................................................... (20).
3 (
). 2. .................... (30).
. 1
. 2
________________________________________________________________________________
: 60 . 55 ,
100. .

Sl. 16.1 Layout

crtea Vratilo
(VRATILO2.dwg)

Inzenjerska Grafika I

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Inzenjerska Grafika I

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Univerzitet u Novom Sadu

Tehniki fakultet ''Mihajlo Pupin'' Zrenjanin

INENJERSKA GRAFIKA I scenario u AutoCAD-u

Dr ivoslav Adamovi, red. prof. Tehnikog fakulteta M. Pupin u Novom Sadu.

Tehniki fakultet Mihajlo Pupin, Zrenjanin, . akovia bb.

Dr Milan Pavlovi, red. prof. dekan TF Mihajlo Pupin u Zrenjaninu.

Steluca Muli, dipl. filolog

Tehniki fakultet Mihajlo Pupin, Zrenjanin

200 primeraka, godina izdanja 2011.

Univerzitet u Novom Sadu

Publikacija INENJERSKA GRAFIKA I scenario u AutoCAD-u se objavljuje u cilju

20. maj 2011. god.

UVOD U FENOMENOLOGIJU PROJEKTOVANJA ................................................. 1-1

Algoritam: podeavanje vrednosti parametara teksta ........................................................ 20-3

Opcione komande: definisanje lejera ................................................................................. 10-5

Metode crtanja krunice ...................................................................................................... 5-7

Konstruisanje polilinijskog pravougaonika ......................................................................

8. POZICIJA OBJEKTA U 2D CRTANJU ............................................1-8

Metode za selekciju objekata .............................................................................................. 3-9

Opcione komande Lenghten i Extend ............................................................................... 30-9

Zaokrenuti presek .............................................................................................................. 7-10

Posebne oznake: tetive, lukovi i uglovi ..........................................................................

Algoritam: izmena osnovnih opcija kotiranja uglova Angular .......................................

12. GEOMETRIJSKE TOLERANCIJE, KVALITET POVRINA

Algoritam: definisanje atributa i njihova primena ..........................................................

14. FORMIRANJE TEHNIKE DOKUMENTACIJE . ..................................................... 1-14

15. POVEZIVANJE I UNSERTOVANJE OBJEKATA NA CRTEU ............................. 1-15

PRILOZI ................................................................................................................................... 1-16

Osnovne konvencije u postupcima primene udbenika i fajlova sa CD

Komande na engleskom jeziku pisane su u fontu Arial.

Sadraj kompakt diska

Reference drugih autora

Volo View Express

Fajlovi, razvrstani po folderima, koji se nalaze u centralnom folderu ACAD, odnose se na

Uvod u fenomenologiju projektovanja

Projektantske moi prirode

Sl. 1.1 Projektantsko delo prirode spiralni oblik

Sl. 1.2 Matematiki definisan polarni grafik funkcije spirale (Spirala.mcd)

Sl. 1.3 Poligonalna struktura pelinjeg voska (Alveole.dwg)

Uvod u fenomenologiju projektovanja

Matematiko reenje poligona u eksponencijalnom obliku odreeno je na osnovu kompleksnog

Sl. 1.4 Matematika definicija i grafik funkcije poligona (Poligon.mcd)

Projektovanje kao deo ljudske delatnosti

rezultatima koji su doneti na osnovu automatizacije postupaka projektovanja, u oblasti:

realizacija sloenih funkcija sa visokim stepenom fleksibilnosti i automatizacije,

Osnovna aktivnost inenjera - projektanta je da vri sintezu raspoloivih znanja, vetina i

Za reavanje odreenih problema postoji strukturiran algoritam zasnovan na poznatom

Raunarski orijentisano projektovanje

Uvod u fenomenologiju projektovanja

FTM. Integrisan naziv CAD/CAM je akronim od Computer Aided Design/Computer Aided

Sl. 1.6 Osnovne C tehnologije i relacije izmeu njih vezane za proizvodnju

Uvod u fenomenologiju projektovanja

Funkcija raunara u projektovanju

projektovanjem poveati vrednost svojih proizvoda, kroz brzinu pojavljivanja na tritu i

smanjenjem vremena projektovanja i pripreme dokumentacije za porudbinu,

2. Poveanjem prodaje iz drugih razloga:

datumi isporuke se mogu utvrivati znatno preciznije i sigurnije,

3. Utede u odeljenju za generisanje tehnike dokumentacije:

smanjuje se broj potrebnih tehnikih crtaa,

poboljana dokumentacija ubrzava uvoenje proizvodnje,

5. Minimiziranje trokova proizvodnje:

smanjuje se obim potrebnih popravki i dorada,

ne prihvataju se poslovi bez profita zbog poboljane procene u okruenju,

Uvod u fenomenologiju projektovanja