Erik Lustbader

KAIO
Prevela c engleskog:
Valerija Por
Naslov originala:
Eric Lustbader KAISHO

Majku, mom zetu, mom prijatelju koji je

prerano umro. Seamo ga se ovde i uvek.

Priznanja
Hvala svima za svu pomo u hotelu Monalambar u Parizu i palati
Griti u Veneciji.
Hvala Rozalindi Endrjus za objanjenje rada WITSEC-a,
Fedearlnog programa obezbeenja svedoka.
Avionska putovanja Nikole Lajnira ekskluzivno je osmislio Bon
Kanikov iz Mark Alen Trevela, Njujork.
Najvie zahvaljujem Viktoriji za njen mudri savet i veto ureenje.

Lana oaranost moe lako

da traje itavog ivota.
(V.H. Odin)
Ne smeta mi da
ivim u svetu mukaraca
sve dotle dok mogu da budem ena u njemu.
(Merilin Monro)
UPORNOST PAMENjA
Ne moete da kaete da
civilizacija ne napreduje, pa u svakom
ratu vac ubijaju na nov nain.
(Vil Roders)

1
Holivud/Njujork jesen

Ime mu je bilo Do Duk Fudiru, ali svi su ga u Holivudu, na Floridi,

zvali Donald Trak jer je u svim falsifikovanim dokumentima stajalo to
ime. Do Duk, fiziki velianstven mukarac, govorio je da je miie
nasledio od oca, vijetnamskog strunjaka za borilake vetine, a duh
od majke. Niko u Holivudu nije ba preterano bio zainteresovan za
njegov duh, a ni za bilo iji drugi. Bar niko nije bio zainteresovan u
automehaniarskoj radionici gde je radio. U stvari, otac Do Duka i nije
bio uopte Vijetnamac.
Sa trideset osam godina on je bio najstariji mehaniar tamo. Dok
su mlai mehaniari serfovali u slobodno vreme, Do Duk je vebao u
gimnastikoj dvorani i u doou borilakih vetina koji je po njegovim
standardima bio emerno neadekvatan, ali ipak bolje nego nita.
On je bio vrlo zgodan mukarac na onaj taman, egzotini nain,
poguban po ene, zastraujui za druge mukarce. Imao je gustu crnoteget kosu i drske oi istraivaa. Otre crte lica davale su mu oreol
koji je mogao da pojaa iz unutranjosti svog bia kad oceni da je to
neophodno.
Svi su se pitali ta on radi gubei vreme u automehaniarskoj
radionici, uprkos injenici da je voleo sve to je u vezi s vozilima.
Mogao je da popravi motor bilo koje vrste tako da je on nadmaivao
ono to je zamislila fabrika.
U stvari, Do Duk je odabrao Holivud jer je tako mogao da se
umea u etniku orbu, da ostane anoniman u gradu beskrajnih
etalita, gotovo identinih kua i autoputeva uz obalu.
Bio je u braku dve godine sa lepom, potpuno Amerikankom po
imenu Houp. Ona je bila visoka, vitka, plavooka plavua koja je
odrasla u Fort Loderdejlu. Pored toga to je oboavala Do Duka bila
6

je zaljubljena u brza kola, brzu hranu i ivot bez obaveza.

Za Do Duka, koji je bio obuen da brine o tuta i tma odgovornosti
odraslog oveka sa brigom i potovanjem, ona je bila kao neko
velianstveno bie s druge planete, nedokuiva, retka zver koju je
vodio u krevet onoliko esto koliko je eleo. U tim trenucima, kad su
odzvanjali njeni krici ekstaze u njegovim uima, kad se njeno jako,
vrsto telo nekontrolisano grilo ispod njega, Do Duk je gotovo
dolazio do toga da je ivot u Americi podnoljiv.
Ali, u stvari, ti trenuci su naglo prolazili.
Bio je u spavaoj sobi svoje kue, oblaio je umaeni radniki
kombinezon, kad se oglasi zvonce na ulaznim vratima. Bilo je jasno
jutro kasnog oktobra, a sunce je bilo toliko jako da bi severnjaka oi
ve bolele. Pogleda najpre svoju enu, koja je leala usnula, na
stomaku, usred izguvane posteljine. Odmah oseti muninu, sve
erotike je nestalo kad je pogledao njene nage butine.
To oseanje mu nije bilo novo. Bilo je to vie kao zubobolja, ako
ne stalna, onda ona koja se ponavlja kad zagrize kiflu. Zvuk zvonceta
se opet oglasi, ovog puta mnogo upornije, ali ena se i ne pomae.
Zaitavi iz dubine grla, Dok Duk otrapka bosonog niz hodnik,
kroz kuhinju i dnevnu sobu, da bi otvorio ulazna vrata.
Tamo je stajao mladi kurir brze pote. Dao mu je da se potpie na
listi isporuka i pruio mu mali paket. Dok je to radio, mladi primeti
istetovirani crte na Do Dukovom levom lanku. Bilo je to ljudsko
lice. Leva strana je bila boje koe, oko otvoreno; desna strana je bila
plava, a tamo gde je trebalo da bude oko bila je vertikalna pukotina.
Mladi se preko volje zagleda, a onda se povrati i pouri da ode.
Do Duk je okretao paketi. Video je da dolazi iz prodavnice u
Londonu koja se zvala Avalon Ltd. On se osmehnu prema ve
nevanoj kui.
Kad je zatvorio vrata, otpakovao je paket. Unutra je bila
tamnoplava, mat kutija u kojoj je naao par arapa zavijenih u papir
lovaki zelene boje. arape, na zelene i bele pruge. imale su neto
napisano sa strane. Do Duk ode u kuhinju gde je svetlost lila kroz
7

veliki prozor okrenut istoku.

Tada je video rei. Bile su poreane vertikalno sa strane svake
arape. Pisalo je Primo Zani.
Paket ispade iz Do Dukovih ruku i on oseti kako mu jako udara
srce. Seo je na stolicu od plastike i aluminijuma da bi obukao belozelene arape. Onda je proao kroz kuu, gledajui paljivo svaku
prostoriju. Priao je svom plakaru, izvukao pranjavi sak, ubacio u
njega ta mu je bilo potrebno iz plakara i fioka. Otkrio je da mu nije
mnogo potrebno. U kupatilu je uradio isto.
Kad se vratio u spavau sobu, bacio je brz pogled na svoju jo
usnulu enu pre nego to je uklonio komodu na jednu stranu. Izvadio
je depni no na izvlaenje, uvukao je otricu ispod ivice tepiha i
podigao je.
Odvalio je dve daske s poda koje je izrezao im se uselio u kuu,
pre nego to je sreo Houp. Izvadio je staru metalnu zelenu kutiju za
oruje. Otvorio je, gurnuo u stranu neobeleene novanice i izvukao
masku. Bio je to sjajan komad. Delovala je staro i bila je rukom
obojena punom, crnom bojom, sa zelenim i zlatnim akcentima na
obrazima, iznad rupa za oi i iznad usana. Napravljena od
papijemaea, ona je prikazivala oveka prilino irokog nosa, jakih
obrva i naglaenih jabuica, s elom u obliku slova v. Maska se
zavravala tamo gde bi trebalo da budu usta oveka. Do Duk je drao
masku neno, kao telo bebe.
- ta je to?
Trgao se, pogledao oko sebe i video Houp kako sedi naga na ivici
kreveta.
- ta radi? - provukla je ruke kroz dugu, plavu kosu i poela da
se razvlai na onaj svoj, greni nain.
- Nije to nita - ree on brzo i vrati masku u njen neodgovarajui
dra.
- Nije nita, Donalde - ree Houp i ustade. - Ne govori mi to. Zna
da mrzim tajne - prila je tamo gde je on jo uao.
Video je kako joj jutarnje sunce pali dlaice na oblinama miica i
8

vazduh oko nje eksplodira u duginim bojama. Aura je isijavala iz nje,

inilo se da pulsira u ritmu udaraca njenog srca ili ukljuivanjem nerva
sinapsisa u njenom mozgu. Do Dukove usne se otvorie samo malo,
kao da je eleo jezikom da okusi auru.
Osmeh prelete preko Houpinog lica.
- Pretpostavlja se da treba sve da kaemo jedno drugom. Zar nismo
obeali
Do Duk zabi seivo depnog noa na izvlaenje u donji deo njenog
stomaka, koristei snagu koja je polazila od njegovih tabana, povue
noem kroz njeno meso i miie i dosee srce.
Posmatrao je to drhtei od jaine oseanja dok su iznenaenje,
neverica, zbunjenost i uas smenjivali jedno drugo preko njenog lica.
Bila je to prava svetkovina najdivnijih emocija koje je on upijao
svojom duom.
Koraknuo je brzo unazad da izbegne svetlu fontanu krvi koja je
izbila. Teak miris ispuni sobu.
Tiina. ak ni krika. On je bio obuen da ubija na ovaj nain.
Do Duk pogleda dole, zagledavi se u utrobu svoje ene, koja je
potmulo svetlucala na jutarnjoj svetlosti. Puila se. Zavoji koji su se
prelivali u duginim bojama inili su mu se lepi i po obliku i teksturi,
govorei mu jezikom koji nema pravila, nema naziva.
Izgled i miris, poznati kao stari drugar, podsetie ga kuda e
uskoro da se zaputi.
***
U avionu za Njujork Do Duk je imao vremena da razmilja. On izvue
fotografije u boji koje je snimio u automatu na etalitu gde se
zaustavio na putu prema aerodromu u Loderdejlu. Onda ih odloi,
zajedno s ostatkom karte, koja je bila izdata na ime Roberta Aukoa.
Otvorio je primerak Forbsa. Dok je poeo da ita, izvue iz memorije
informaciju koju je tu pohranio odmah kad se doselio u Holivud. Bila
mu je poslata u knjizi reprodukcija slika Dona Singera Serdenta,
9

poznatih po udesnoj senzualnosti ena, mekoi pejzaa.

Informacija je bila na stranici na kojoj je bila reprodukcija
Serdentove velianstvene slike Madam Iks. Do Duk je smatrao da
ona krije carski erotizam skupljen u enskim biima iz drugog doba.
On je deifrovao informaciju, zapamtio je, a onda spalio. Pepeo je
bacio u toalet i povukao vodu. Knjigu je sauvao da je povremeno
pogleda. Bila je to jedina stvar za kojom je alio to je ostavio, ali bila
je suvie velika i kabasta da bi je nosio na ovom posebnom putovanju.
im ce spustio na aerodrom Kenedi, Do Duk je pourio prema
ormariima na glavnom terminalu. Izvadio je klju s odtampanim
brojem. Ubacio ga je u odgovarajuu kljuaonicu i uzeo sadraj iz
ormaria. Bilo je to neto nalik na lekarsku torbu.
Do Duk iznajmi kola. Koristio je lanu vozaku dozvolu i
zatienu kreditnu karticu, onu po kojoj ne bi mogli da mu uu u trag, i
koja se nije pojavljivala na listi sumnjivih. Proveo je neko vreme u
Njujorku pa mu nije bilo teko da nae Belt Parkvej iako je trebalo
proi kroz varave podzemne prolaze aerodroma. Nekoliko milja
istono, u pokrajini Nasau, autodrom je postao Sautern Stejt Parkvej.
Sputalo se vee i saobraaj se jedva kretao. Kamion mak
natovaren ljunkom iao je na zapad, ali je preskoio u suprotnu traku
i zabio se najpre u bubu folksvagena, a onda u tojotu MR2 i najzad u
evi sitejn. Do Duku nije smetalo usporeno kretanje; imao je vremena
da ubije, a pored toga zanimale su ga razmere nesree. Po stepenu
krvoprolia raunao je brzinu kretanja odreenih vozila. Onda poe da
zamilja kako mora da je bilo u kolima.
Smrt, brza ili spora, bila je njegova hrana i on nikada nije mogao
da je se zasiti.
uo je urlanje koje mu je ispunjavalo ui, preplavljujui um sve
dok prsti nisu poeli da odzvanjaju na toj frekvenciji. Divlje svetlosti
poee da mu igraju pred oima kao umske vile i svaki trag
civilizacije se izgubi. Vreme, tako ogoljeno, postade kao u prvim
danima, a Do Duk, zver u umi, bio je neustraiv, svemoan. Pomislio
je na trenutak na Houp, ne na njen ivot, ve na njenu smrt i ponovo je
10

uivao u njoj.
Do Duk je skrenuo na Vantah Stejt Parkvej izlaz i krenuo je na
sever proavi dva izlaza s autoputa. Sada je bio na Old Kantri Roudu.
Do tada se svet vratio u normalno stanje, sem to je svaka osoba
pored koje je proao imala vidljivu auru.
Old Kantri Roud odveo ga je u Hiksvil, gde je stigao do velike
zgrade Lilko s desne strane. Na prvi pogled izgledala je kao kola;
zgrada od cigala, na dva sprata. Stao je, izvadio rukom nacrtan plan
unutranjosti zgrade. Sve to mu je bilo potrebno da zna bilo je jasno
obeleeno. Zapamtio je mapu, prineo upaljenu ibicu jednom uglu i
posmatrao kako dogoreva do prstiju. Zdrobio je pepeo koji je ostao u
pepeljari kola, onda je izaao i brzo preao preko Old Kantri Rouda.
Uao je i izaao za sedam minuta sa izmama, kombinezonom,
kouljom, slubenim kaiem i, najvanije, sa identifikacionom
karticom na klipsu. ovek na slici Roder Berk nije uopte liio na Do
Duka, ali to nije smetalo.
Tri milje dalje od zgrade Do Duk stade i presvue se u uniformu
radnika Lilko. Pomou skalpela, koji je izvadio iz lekarske torbe,
otvorio je plastini omot kartice. Odsekao je jednu svoju fotografiju
koju je snimio u automatu Van Loderdejla, namestio je preko
Berkovog tamnog lica i vratio plastini omot. Ovo ne bi moglo da
prevari za dugo, ali Do Duku nije to ni bilo potrebno.
Pogledao je na sat: prolo je sedam. Vreme za veeru. Naao je
kineski restoran s hranom za odnoenje, naruio i vratio se sa
prepunom plastinom kesom do kola. Otvorio je nekoliko kartonskih
kutija, ispruio prvi i drugi prst desne ruke. Pomou ove alatke
ubacivao je u usta hladan pirina, preliven ukusnim sosom od ribe.
Spirao je zalogaje gutljajima jakog crnog aja. Osveen, bio je
spreman da krene.
Vratio se na prenatrpani Vantah Parkvej koji je iao prema severu i
koji se uskoro slio u Norten Stejt Parkvej to je iao na zapad. Prvi
izlaz bio je za Post aveniju i on je iao na sever. Samo to je proao
Deriko Ternpajk, naao se u predgrau Old Vestberija. Proao je
11

ispod Long Ajlend Ekspresveja, skrenuo nalevo na severni slubeni

drum. im je proao policijsku stanicu Old Vestberija, on skrenuo je
desno na Vitli Roud. Ovde, u velikom kontrastu sa industrijskim
zveckanjem Hiksvila, on je vozio polako pored velikih bogatakih
imanja, s belo okreenim zidovima od cigala, starim hrastovima,
zavojitim prilazima i masivnim kuama od cigle ili kamena sa
okreenim tremovima ili stubovima.
Kua koju je traio stajala je podalje od druma, iza deset stopa
visokog zida od cigle. Imala je crnu kapiju od kovanog gvoa i
elektronsku opremu obezbeenja. Do Duk stade ispred nje.
- Roder Berk, Lilko - ree on u reetke na metalnoj kutiji u
odgovor na tanki, elektronski glas. Morao je da izvue glavu i ramena
kroz prozor kola i sada je video kroz kapiju put od belog tucanika koji
je vodio prema beloj i tamnozelenoj kui. Primetio je ogromnog crnog
rotvajlera kako se pribliava ispod gustog zimzelenog bunja na
ivicama. Opasne zveri, pre mnogo vekova bili su ovarski psi u
Rumuniji. Sada su bili najpopularniji kao policijski psi i uvari zbog
krvoednosti i snage.
Dao je broj Berkove Lilko identifikacione kartice i rekao da mora
da proveri kabl za napajanje struje zbog opasnosti od varnienja u toj
oblasti. U najjednostavnije lai je uvek najlake poverovati, u to su ga
nauili, a pomisao na nekontrolisano oticanje struje izazivala je
nervozu i kod najmirnijih ljudi. Trenutak kasnije uo je elektronsko
zujanje i kapija poe polako da otvara.
Do Duk navue postavljene rukavice s gumenom povrinom, i
krenu polako kolima niz prilaz. Vozio je samo levom rukom. Desnu
ruku je drao u otvorenoj lekarskoj torbi.
Video je naoruanog straara kako mu prilazi preko irokog
travnjaka i on posluno stade. Nedaleko odatle rotvajler, bez povoca,
nervozno je urinirao, drei poluotvorenih usta Do Duka na oku.
uvar prie, pogleda ga i zatrai identifikacionu karticu. Bio je
odeven u patike, farmerke, kariranu koulju i somotsku jaknu ispod
koje se video njegov revolver u ramenom drau. Mafija ili bivi
12

policajac, zakljuio je Do Duk, teko je to danas bilo odrediti.

U svakom sluaju on nije bio glup i Do Duk naini pokret pre nego
to je uvar mogao da postane sumnjiav zbog ruke u torbi. Levom
rukom epa oveka za koulju i povue ga prema sebi. uvareva
ruka krenu prema revolveru, ali tada Do Dukova desna ruka,
obavijena oko elinog bodea, sinu kao munja nagore.
Do Duk je bio spreman za izvesnu galvansku reakciju kad se
bode zabi u mekou uvarevog grla. Ali ak i tada, uvar koji je bio
vrlo jak, gotovo se istre iz Do Dukovog zagrljaja. Do Duk se podie
sa sedita, zabi bode kroz nepce uvarevih usta u osnovu mozga.
Telo u njegovim rukama je drhtalo. Osetio se grozan smrad kad je
uvaru popustila petlja. Rotvajler je bio niz vetar, ali poe da zavija a
onda da rei kad mu se nozdrve ispunie mirisom smrti.
- Nije moglo da se izbegne - ree Do Duk kao nevidljivom drugaru
dok je uo kako mu se pas brzo pribliava. Pustio je le i istovremeno
otvorio vrata automobila.
Rotvajler, oborenih uiju, ve je bio na njemu. Zastraujua,
pljosnata njuka bila je bela od pljuvake. Do Duk prui levu ruku,
gurnu je u razjapljene eljusti psa i zavitla ga na krov kola.
Dugi zubi su prodrli u gumiranu rukavicu i dok je ivotinja bila
time okupirana, Do Duk izvue krvavi bode i zabi ga u rotvajlerovo
levo uvo, tako snano da je izleteo na drugu stranu.
Zubi gotovo probie postavu jer je pas nastavio refleksno da stee
vilicu. Do Duk se odmae od fontane krvi, drei ivotinju koja se
uvijala na duini ruke, jeei od njene teine, ali zadovoljan to je
oseao kako mu se bicepsi i njegovi deltoidni miii napinju.
Na kraju bio je primoran da izvue rukavicu jer, ak ni u smrti
rotvajler nije hteo da se odrekne plena. Do Duk se sae i izvue bode
iz psa. Obrisa ga o nogavicu uvarevih farmerki, a onda se vrati u
kola, krenuvi dalje prilazom prema masivnom tremu.
Lani dorski stubovi su se dizali iznad njega dok je pristajao, gasio
motor. Uzeo je lekarsku torbu sa sedita kraj sebe i popeo se
stepenitem od cigala do ulaznih vrata.
13

- Gospodin Goldoni?
Dobro odeven ovek koji je stajao na pragu odmahnu glavom.
- Dominik Goldoni je, ah, na putu.
Do Duk se namrti, pogledavi u papire na tabli sa tipaljkom;
papiri su bili beznaajni u ovoj situaciji.
- Ovo je Goldonijeva kua?
- Da, jeste - ree dobro odeveni ovek.
Bio je zgodan na mediteranski nain. Smee oi su imale sputene
kapke, bile su vlane. Bio je blizu pedesete i delovao je kao stranac,
skoro uglaeno u svom skupom Brioni odelu, rimskoj svilenoj koulji i
mokas-inama od hiljadu dolara.
- Jeste li vi ovek iz Lilka?
- Tako je - ree Do Duk, i brzo pokaza svoju karticu za
identifikaciju dok je prelazio preko praga.
ovekove oi pogledae plastinu karticu.
- Ja sam Toni Dekamilo, zet gospodina Goldonija.
- Da, znam - ree Do Duk i udari Dekamila u solarni pleksus.
Podie oveka gotovo neno dok je Dekamilo povraao i gutao
vazduh. Onda ga udari kolenom u bradu tako da mu glava polete
unazad.
Do Duk pusti onesveenog Dekamila da sklizne na pod. Dok se
saginjao, imao je vremena da pretrese ovekov nakit - prstenje, sat,
dugmad za manete, iglu za kravatu. Onda uhvati Dekamila ispod
pazuha i odvue ga u plakar u ogromnom foajeu poploanom
mermerom. Izvadi gajtan iz torbe i uveza Dekamilove lanke na
rukama i nogama. Uze maramu s police, naini loptu od nje i gurnu je
Dekamilu u usta, onda je zavi sa jo gajtana.
Nije bilo kuvarice; Margarita Dekamilo se ponosila to je
prvoklasna u tom poslu. Ali postojala je sluavka koja je ivela u
kui. Do Duk je nae u kuhinjskoj ostavi gde je sebi pripremala
veeru. Priao joj je neujno s lea, obavio joj gajtan oko vrata i
zategao. Ona je dahnula, pokuala da krikne. Nokti su joj cepali
vazduh, ogrebla ga je po jednoj napetoj miici pre nego to je prestala
14

da die i sruila se u konzerve pirea od paradajza. Ostavio ju je tu,

presamienu. Brzo se hladila. Priao je telefonu na zidu kraj ogromnog
ugraenog friidera. Obazrivo je podigao slualicu. Nije bio zauzet.
Okrenuo je lokalni broj, oslukivao neko vreme elektronsko
pucketanje. Izbrojao je da je telefon pet puta zazvonio pre nego to se
neko javio. On ree tiho:
- Uao sam.
Ponovo u foajeu Do Duk se pope irokim stepenitem od
mahagonija. Drvo je bilo ispolirano do tako visokog sjaja da je video
svoj odraz u njemu. Njegovi koraci se nisu uli po persijskoj stazi.
***
Margarita Dekamilo je uivala u toploj kupki u kupatilu kraj spavae
sobe. Glavu je naslonila na gumeni dra, oi su joj bile napola
zatvorene dok je oseala kako joj vrelina prolazi kroz miie sve do
kostiju. Ovo je bio njen najdrai deo dana, kad je mogla da iskljui
svet, da se opusti i pusti misli da slobodno lete. Dodatne odgovornosti
koje je njen mu nedavno primio na sebe mnogo su ga promenile.
Znala je da je zabrinut, i to preko glave, a moda je bio i u neprilici.
Znala je da je jedina osoba na svetu koja moe da mu pomogne, ali
on je bio Sicilijanac i ona je znala da e morati da bude obazriva.
Nee biti dobro da ga podseti na gomilu linosti iz ou-biznisa koje su
postale njegovi klijenti zbog njenih veza.
Serenisima, njena veoma uspena kozmetika firma, snabdevala je
najvee zvezde Holivuda i Njujorka, a poto je ona bila tvorac svih
proizvoda, svi su eleli da je upoznaju. Poto je bila veoma
pronicljiva, nije joj bilo teko da neke od njih prepusti Toniju.
Dok su joj misli lutale, prsti su joj gotovo nesvesno ispitivali telo,
pritiskajui take koje su bolele, posekotine koje su zarastale. Vrelina
kupke izvlaila je bol, kao pipci nekog morskog bia i ona se
oputala.
Najzad, kao to je to bilo neizbeno, njene misli se okrenue
15

Frensin. Njena erka je imala petnaest godina, teko doba, suvie

velika da bi se smatrala detetom, suvie mlada za odgovornosti
odrasle osobe. injenica to je ona ve imala telo ene samo je
komplikovalo problem. Nekoliko puta, pre nego to je njen brat uao u
program WITSEC, Margarita je bila prisiljena da ode do njega i zamoli
ga da izvue Frensin iz problema koje je imala u koli ili u vezi sa
momkom suvie starim za nju.
Margarita uzdahnu. Volela je Frensin vie nego bilo ta u svom
ivotu - i moda su je odjeci te ljubavi preplavljivali. Bila je rastrgnuta
izmeu graenja karijere i podizanja Frensin doslovce sama. Suvie je
bila svesna da nikada nije provodila dovoljno vremena sa svojom
erkom. Ali ta da radi? Ona bi se smeurala i umrla da je neko vee
za kuu. Toni nije imao vremena ni strpljenja za ensko dete - ona je
verovala da on nastavlja da je odbacuje to mu nije dala mukog
naslednika kojeg je toliko oajniki eleo. Margarita vie nije mogla
da ouva trudnou i zato e imati samo Frensin. Nije ni udo to je
Toni bio stalno besan.
Ogromna kada bila je isklesana u komadu crno-smeeg oniksa,
bila je to ovalna inija sada ispunjena toplom vodom, mirisnim solima
i raskonim oblinama Margarite Dekamilo. Slavina za vodu bila je od
zlata, u obliku labudove glave na izvijenom vratu, a otvarai, takoe u
zlatu, bili su kao labudova krila. Nia u koju je bila ugraena kada,
bila je obloena od poda do tavanice ogledalima u kojima se sada
video Do Duk koji je uao u vlanu prosgoriju.
Margarita Dekamilo se prenu i prinese ruke nagim grudima. Njene
oi boje ilibara irom se otvorie, a njene pune usne oblikovae se
kao da e izgovoriti slovo O.
- Ko ste vi? ta znai da ste
- Tu sam da bih vam neto ponudio - Do Dukov duboki glas bio je
nean.
Ipak, Margarita je bila prisiljena da uti.
Buljila je u uljeza i na Do Dukovo iznenaenje, nije izgubila
prisustvo duha.
16

- ta ste uradili s mojim muem?

- Nije mrtav - ree Do Duk - ako na to mislite.
Priblii joj se preko parom zamagljenih ploica.
Njene oi su ga posmatrale kao to mungos posmatra kobru, sa
istom oaranou i strahom.
- Nije ak ni teko povreen. Samo spava.
Do Duk je sada stajao uz ivicu kade i gledao dole na Margaritu.
Bila je beskrajno lepa ena, starija od trideset, visokih jabuica, iroko
postavljenih iskrenih oiju, ponosnog nosa, guste, kovrdave crne kose
koja je sada bila vlana na krajevima i u bievima se lepila za njenu
kou osutu kapima vode kao biserima. Bilo je to agresivno lice, ipak,
mogao je da vidi da je umela da krije svoje misli. Imala je onaj
prefrigani, inteligentni izgled koji je video kod mnogih uspenih
kockara. Poetnog straha je nestalo i boja se vratila u njene obraze.
Do Duk pomisli da ga se ona ne plai onoliko koliko bi trebalo.
- Rekli ste neto o ponudi.
Do Duk klimnu glavom, primetivi izbor njenog odgovora kao i
mir njenog glasa.
- Tako je. Vi i ja imamo neto to onaj drugi eli - dopustio je da
mu se osmeh proiri po licu. - Na primer, elim da znam gde je
Dominik Goldoni.
Margarita oseti olakanje i odahnu, a onda se nasmeja.
- Onda ste doli kod pogrene osobe. Upitajte federalce. Pojma
nemam gde mi je brat - onda frknu besno.
- A sada se gubite odavde, vi jevtina barabo.
Dok Duk ne obrati panju na nju. On ree:
- Da li vas interesuje ta ja imam to vi elite?
Ona se slatko osmehnu:
- ta biste vi mogli?
Do Duk je ve uao u kadu, voda se buno preli preko ivica. On
joj stavi ruku na lice, drugu na grudi i pritisnu je besno dok joj glava
ne potonu ispod vrue vode.
Obuhvati nogama njene noge kojima je mlatarala a onda zakopa
17

prste u gustu kosu i izvue je iz vode dok je frktala i kaljala. Oi su

joj bile pune suza, njene teke dojke su se dizale i sputale. Primetio
je to, najzad joj je skrenuo panju na sebe.
- A sada - ree - da li moemo da se sloimo da imamo neto o
emu emo razgovarati?
- Barabo - jeala je - barabo, da mi to uradi.
Jo nisi videla ta mogu da uradim, mislio je Do Duk
zadovoljno.
- Nemam ta da kaem - Margarita je sklonila kosu sa lica. Sedela
je na ivici kade, oigledno nesvesna svoje nagosti. - Moj ivot mi nije
vaan. Nikada ne bih izdala brata, ak i da znam gde su ga odveli.
Do Duk izvue jedan ogroman pekir za kupanje iz police iznad
svoje glave i baci ga na nju.
- Obriite se - ree i izae iz kade. - Neto u da vam pokaem.
Izveo je Margaritu iz kupatila. Obavila je pekir oko sebe tako da
ju je pokrivao iznad grudi do kolena.
- Kako ste glupi? Zar ne shvatate da nije vano ta ete da uradite
sa mnom? Ja ne znam nita. Federalci su se zato pobrinuli.
Poveo ju je kroz veliku spavau sobu sa ogromnim krevetom za
etiri osobe i ulegnutim delom za sedenje, pored duple stolice za
zaljubljene i ukraenog mermernog kamina, gde su policu iznad njega
drala dva kerubima. Nasred police tiktakao je pozlaeni, bronzani
asovnik.
Na pola puta niz hodnik Margarita oseti kako je neto stee u grlu.
Znala je kuda su krenuli.
- Ne - rekla je tihim glasom. - O, molim vas, Boe, ne!
Dopustio joj je da mu se otrgne i ona pretra ostatak puta do
poluotvorenih vrata koja su vodila u drugu spavau sobu. Do Duk je
iao za njom, zastavi na pragu, poto je prethodno pokupio pekir koji
joj je ispao. Stavio ga je preko levog ramena dok je ulazio u ruiasto
ofarbanu sobu. Nabrane zavese pokrivale su prozore, a bezbroj
plianih ivotinja sedelo je ili stajalo na krevetu.
- Frensin!
18

Do Duk je posmatrao scenu: naga majka, izbezumljena, u suzama,

lica pokrivenog rukama, bulji u uasu u petnaestogodinju ker
obeenu za lanke za luster nasred sobe.
- O, Boe moj, Frensin!
Tinejderkino ovalno lice, podliveno krvlju, bilo je bezizraajno.
Oi su joj bile zatvorene, usne poluotvorene.
- Nije mrtva - ree Do Duk. - Ali bie, ako ne radite onako kako ja
kaem.
Margarita se okrenula.
- Da, da. Bilo ta. Samo je spustite!
- Kad uradite onako kako sam traio! - Do Dukov glas je bio
nean. - Nemam namere da je povredim, vidite. Ali da znate da je njen
ivot u vaim rukama. Preao je preko sobe i pruio pekir Margariti. Da li se sada razumemo?
Margarita mu opet uputi onaj pogled koji je viao kod lukavih
kockara i on je znao da ona smilja kako da mu gurne no za otvaranje
pisama izmeu rebara. Pitao se da li ima snage za tako neto, to bi
zauvek promenilo njenu sr. Posmatrajui je to je postalo pitanje koje
ga je najvie zanimalo, ali sada kad je stupio u vezu s njom, otkrio je
neto to ga je privlailo.
- ta hoete od mene? - pitala je.
Dole u biblioteci on nasu rakiju sebi i njoj. Dopustio joj je da se
obue, ali samo pod njegovim pogledom. Obukla je kratku plisiranu
crnu suknju, krem bluzu i antilopske mokasine sa zlatnim ukrasom.
Bio je impresioniran kako se oblai lakim pokretima i dostojanstveno,
trudei se da se zatiti od njegovog prisustva.
U prvi mah je odbila njegovu ponudu.
- Pijte - insistirao je - rakija e vam smiriti ivce. Gledao ju je. Bie to za vae dobro.
Prihvatila je staklenu au od njega, polako srkutala, jednolino.
Do Duk uze svoje pie, sede na plianu sofu kraj nje.
- U redu - ree on. - Evo ta traim. Kad vas brat pozove, nai ete
naina da ga privolite da vam kae gde je.
19

Margarita spusti svoju aicu na sto od stakla i mesinga.

- Ludi ste. To se nee dogoditi. Pre svega, ne dolazi u obzir da
pozove mene ili bilo koga iz porodice. To je protiv pravila.
- Ipak - ree Do Duk - on e zvati.
Margarita ga je posmatrala jedno vreme, pre nego to se nagnula
napred da izvadi cigaretu iz srebrne, filigranske kutije. Dok je to
radila, dojke joj se nagnue u bluzi. Bio je to prvi provokativni gest
koji je nainila i Do Duk je znao da je poela da razmilja o situaciji.
Bilo je to dobro za njih oboje. to bolje upozna demona
- Ti, glupa ivotinjo. Moj brat Dominik je ve godinu dana na
WITSEC-y, Federalnom programu obezbeenja svedoka. Doputeno
mu je da povede enu i decu sa njim. Otada nisam ula o njemu. Ni
njegova majka. Reeno mu je bez okolienja kakva su pravila: nema
veza sa porodicom ili prijateljima, inae mu federalci nee garantovati
bezbednost.
Posmatrala ga je dok je podizao srebrni upalja da bi joj zapalio
cigaretu. Oklevala je samo tren pre nego to se nagnula da bi joj
zapalio cigaretu. Duboko je udahnula, a onda snano izbacila oblak
dima na takav nain da je on tano primetio koliko je uznemirena.
- Da li ste svesni da je svako ko je bio na Programu zatite to sam
odluio? Nastavila je da ga posmatra dok je puila. - ef Programa iz
odeljenja za sprovoenje operacija rekao nam je to, a i posle toga to
je Dominik uinio, znam da mu je stalo do toga. On ne eli da umre,
ba suprotno. Ima sve zbog ega treba da ivi.
Odjednom je prestala da govori i Do Duk je znao da ona oajniki
eli odgovor od njega. Bio je ovo njen prvi pokuaj da zadobije
prednost i zato joj je on dao jo poena. utao je.
Margarita je nastavila da pui dok nije zavrila cigaretu. Onda je
ugasila opuak u tojben pepeljari. Do Duk je oekivao da e sada
posegnuti za drugom, ali ponovo ga je iznenadila snagom svoje volje.
Sedela je s rukama u krilu.
- Pustite moju ker - rekla je tiho.
- Govorili smo o vaem bratu Dominiku - Do Duk je s
20

interesovanjem posmatrao kako joj se jedna jedina kapljica znoja

sputa s ivice kose niz slepoonicu do obraza. Bio je svestan napetosti
na isti nain na koji je video aupu oko ljudi. Osealo se zujanje u
vazduhu.
Mogao je da vidi siuni drhtaj usana pre nego to je oborila
glavu.
- U redu, recimo da Dominik zove - rekla je preputajui se. - ta
onda?
- Odmah zakaite sastanak - bez njegovog uvara iz Programa.
- On to nee hteti.
Uzeo je drugu cigaretu iz srebrne kutije, zapalio je i pruio joj je.
- Ali hoe, Margarita. Znam da vam je telefonirao nekoliko puta
ranije. Poslednji put, da vidimo, bilo je to kad je saznao ta vam je
Toni D. uradio iza zatvorenih vrata, je li?
Margarita tiho kriknu. Privukla je kolena kao da su je njegove rei
fiziki povredile. Lice joj je bilo bledo i teko je disala kroz
poluotvorena usta.
- Ovog puta Dominik e dobiti obavetenje da je va mu prebio
Frensin - bio je tako miran kao da ita broj iz telefonskog imenika. On e vas zvati, Margarita, zar ne? I kad to uini, vi ete odigrati svoju
ulogu. Biete pristojno histerini i ako Dominik to ne ponudi, vi ete
insistirati na tome.
- Ah, barabo - zatvorila je oi. Sve je unitio, mislila je.
Oseala je kako gubi kontrolu, kako joj slane suze klize niz
obraze, kako joj panika pretvara mozak u kau. Trudila se da
iskristalie jednu misao.
- Vi znate ta zahtevate od mene - apnula je.
Do Duk iznenada pljesnu rukama. Njena aa s rakijom bila je
izmeu njih i ona se razbi s pucnjem tako da Margarita poskoi.
Dopadalo mu se ta je to nainilo s njenim oima i njega to podseti na
Serdentovu sliku Madam Iks.
Rekao je:
- Ubio sam vaeg telohranitelja, vaeg rotvajlera i devojku. Ne
21

mislite da u i tren oklevati da ne liim ivota vau ker. Njegove

klizave oi nisu isputale njen pogled. - Kao to sam rekao, Frensin
ivot je doslovce u vaim rukama.
Margarita ugasi cigaretu.
- Hriste, kako uspevate da spavate nou?
Do Duk je ustao.
- Zanimljivo pitanje koje postavlja sestra Dominika Goldonija. Zar
ne koristite svoje devojako prezime, njegovo prezime, u sopstvenom
poslu? Naravno da koristite.
Podarivi joj mali osmeh on ree:
- Pitam se kako se Toni D. osea to ste vi poznati kao Margarita
Goldoni. Da li delimino osea bes i zbog toga?
Posmatrala ga je na neki nain fascinirana kao da hoda ivicom
brijaa. On obie i zae za sofu, zastade gledajui ogromnu sliku
Anrija Martena na kojoj se videlo itno polje bogato bojom i
teksturom.
- Margarita, vi ste dovoljno inteligentni da znate da mi svi imamo
svoje puteve racionalizacije; to teko da je podruje fanatika i
pravednika.
ekao je, izgubivi se delimino u pejzau Provanse koji je Marten
doarao s monom snagom arobnjaka. Do Duk pomisli da bi
dragovoljno dao sve, ak i stalnu bliskost sa smru zbog ega je bio
usmeren i stabilan, kad bi mogao da naslika samo jedno ovakvo
platno. Nije imao dece - bar nijedno za koje je on znao, ali ovo remekdelo je bilo bolje od deteta jer se kao Bog irilo nad vaom glavom i
ostajalo ba onakvo kakvo ste vi zamiljali. Nije mogao da zamisli
veu nagradu u ivotu.
- Ba zanimljivo, zver koja se divi lepoj umetnosti - ree Margarita
pored njegovog lakta.
uo je kako prilazi ili - preciznije - osetio je i ponovo je se pitao
da li e imati hrabrosti da potegne otvara za pisma. Nije skrenuo
pogled s Martena, ali je rekao:
- Dominik e pozvati u toku sledea dva sata. Da li ste spremni da
22

odrite svoj deo pogodbe?

- Samo tren - rekla je. - Nikada ranije nisam sklapala ugovore s
avolom.
- Moda niste - ree on i okrete se prema njoj - ali kladim se da
va brat jeste i to vie puta nego to moe da izbroji.
Ne zna ti nita o mom bratu, htela je da drekne, ali se uasno
plaila da e joj on precizno dokazati koliko grei.
Pogledi im se sudarie i Do Duk prepozna vrebanje ispod
neprijateljstva koje je zrailo. Pitao se da li je ona ve svesna koliko
je on privlai. Bio je siguran da ona nije znala za njegovo poznavanje
klasine ispitivake tehnike vreanja, onda uspostavljanje prisnosti to
je po svemu bilo nalik na uspostavljanje i prekidanje veze. Ali ona je
mogla da prepozna drugu stranu onoga to je on radio. Jo pre
nekoliko godina je zakljuio da ene ne ele toliko da se njima
dominira, ali je bilo jasno da vie cene mukarce koji mogu da
sprovedu takvu dominaciju nad drugima.
Margaritin jezik se pojavi, ovlai usne.
- Imate li ime?
- Nekoliko. Moete me zvati Robert.
- Robert. Koraknula je prema njemu tako da je bila vrlo blizu.
Posmatrala je njegovo lice. - Zanimljivo. To nije istonjako ime, a
oigledno je da ste orijentalac. Nakrivila je glavu. - Jeste li? Koja
druga rasa Da vidim Polineanin? Osmehnula se. Ja sam
Venecijanka, pa znam kako to izgleda.
- ta kako izgleda?
- Da budete autsajder - Margarita se odvoji od njega, vrati se na
sofu. - ivim meu Sicilijancima. Niko vam ne veruje, stvarno. Sela
je, prekrstila noge. - Stalno morate da dokazujete svoju odanost, ak i
porodici.
Do Duk se osmehnu. Dopadala mu se ta njena strana, spletkarenje.
Pogledao je njene duge noge sa eljom - to nije bilo teko - da bi je
ohrabrio. to je njegova elja bila namerna nije znailo da ona to treba
da zna. On je eleo - ne, bilo mu je potrebno - da zna koliko e daleko
23

otii, ta moe da uini u ekstremnim sluajevima. Znao je jedno:

dopustie mu da to sazna.
- Imate li porodicu?
Pitanje ga probode, pa joj se osmehnu, armirajui je jednom od
svojih mnogih maski.
- Davno sam je imao - ali glas mu je zvuao prazno ak i u
sopstvenim uima i Margarita je bila dovoljno mudra da to shvati.
- Bili ste siroe?
- Seme mog unitenja je posejano kad sam bio vrlo mlad.
Margarita je zadrala njegov pogled.
- Kako je udno to to kaete. Je li to istina? Nemate porodicu?
To je bilo tako pa on slee ramenima da ona shvati da moe da to
odbaci. Bio je zaprepaen onim to je izalo iz njegovih usta. Je li
lud?
Prekinuo je vezu sa njom koja je poela da ga uznemirava ba kao
i nju.
- ta hoete od Dominika? - pitala je Margarita.
- Informaciju koju jedino on moe da mi da.
- To pojednostavljuje stvari. Ja u vam to srediti kad on pozove.
Do Duk se hladno osmehnu tako da je ona srcem osetila da je on
samo oruje.
- Margarita, sada u vam rei da ako se ne povinujete naem
pripremljenom scenariju, Frensin e umreti i vi ete biti svedok toga.
- U redu! - ona slee ramenima i sakri lice rukama. - Nemojte
samo to ponovo da kaete. Ne elim ak ni da mislite o tome.
Okrenula se prema njemu, a njen pogled je pretraivao njegovo
lice kroz suze.
- Vi znate da uprkos tome to je Dominik uradio, on ima mnogo
prijatelja koje je spasao od federalaca i oni su veoma moni.
- Da, znam koliko su moni. ta mislite ko me poslao?
Bio je to proraunati rizik, ali neophodan da mu pomogne da zadri
kontrolu nad njom.
- Hriste, ne mislite to stvarno - ree Margarita uspanieno. - To e
24

ga ubiti.
Do Duk slee ramenima i on prie i sede kraj nje.
- ivot je pun iznenaenja, ak i za mene.
- Ne, ne, ne - ree ona bez daha - vi laete. Ona zadrhta. - Znam
Dominikove prijatelje. Oni su krajnje lojalni. Ako ga povredite, oni e
krenuti na vas. Zar ne brinete zbog toga?
- Ba naprotiv. Ja to pozdravljam.
Posmatrao je kako se emocije menjaju na njenom licu.
- Boe moj, ko ste vi? - apnula je. - ta sam zgreila da biste vi
doli ovamo?
- Recite mi jeste li vi onoliko nevini koliko je va brat kriv?
Ona nije obraala panju na suze koje su joj se slivale niz obraze.
- Niko nije potpuno nevin, ali ja, ovo je kao sudnji dan. Nema veze
ta u da uradim, imau krv na rukama.
- Ipak smo svi mi ivotinje. Moramo nekada da se okaljamo. Sad
je na vas red.
Ona izvue drugu cigaretu.
- Da postanem kao vi, mislite? Nikada!
- eleo bih da vam se to ne dogodi. Margarita uhvati upalja, a
onda kao da je bolje razmislila, vrati nezapaljenu cigaretu u kutiju.
- Plai me to to znate da e Dominik zvati.
- Da, znam.
- Njegovi prijatelji
- On nema vie prijatelja.
On umoi prst u prosutu rakiju i pokupi ne samo tenost ve i
komadie stakla. Posmatrala je kako pritiska staklo dok mu nije
probilo kou i dok se nije pojavila krv. Tim gestom maizma shvatila
je da je bol u ovom ili onom obliku deo njegove linosti. Ona to
odbaci, poto jo nije mogla da razume korisnost toga.
Pitala se zato je nije napao. Imao je prilike da je epa u nizu
situacija; dok je bila naga u kadi, dok se oblaila a on je posmatrao,
bilo kada otkako su bili ovde u biblioteci. Svakako, kad se povratila
od prvobitnog oka njegovog prisustva, dala mu je svaku ansu za to,
25

znajui da on nee moi jasno da razmilja uhvaen izmeu njenih

butina dok mu krvlju kola testosteron.
Morae da pokua neto da se izvue iz ovog komara. Smestila
se na sofi, povukla suknju na butinama. Primetila je kako mu pogled
skree s krvi na njegovom prstu na njene butine. Pogled mu je imao
teinu dok se odmarao na njoj, i vrelinu. Mogla je da oseti kako obrazi
poinju da joj gore.
- ta je s vama? - nije prepoznala sopstveni glas. Do Duk ju je
gledao. Njegov kaiprst je vukao crveni trag po uzdrhtalom mesu
unutranje strane njene butine. Vukao je vie, do take gde je bila
vrela, ak i sada. Osetila je neku povezanost i uinila je to je mogla
da ga privue, da mu krv prokljua.
Otar zvuk telefona natera je da skoi. Buljila je u njega kao da je
guja otrovnica. Sklonila je njegovu ruku i njene jedine prilike je
nestalo.
- Javi se - naredi Do Duk zagledavi se u njene preplaene oi.
Margarita je oklevala, drhtei. To nije morao da bude Dominik,
mogao je da bude bilo ko, govorila je samoj sebi. Samo da bude bilo
ko drugi a ne on.
Ona podie slualicu odlunim pokretom. Progutala je, a onda
rekla s puno nade.
- Alo?
- Margarita, belisima! - ree joj Dominikov glas u uvo i ona polako
zatvori oi.

26

Prva knjiga:
Stari prijatelji
Godinu za Godinom
Na majmunovom licu,
Majmunska maska.
(Macuo Bao)

27

2
Tokio/Marina u Sen Kroa/Njujork

Rano ujutro Tokio je mirisao na ribu. Moda je to bila reka Sumida

koja je jo bila dom stotine ribara koji su obavljali svoj stari zanat. Ili,
mislio je Nikola Lajnir, moda je to zbog izmaglice pune elika koja je
uala kao prodrljivi gost iznad raepljenog metropolisa.
Negde daleko u unutranjosti sunce se trudilo da pree planinske
vrhove, ali ovde u srcu grada jo je bio mrak. Samo neto malo
predjutarnje svetlosti obojilo je senke sedefasto.
Dok se Nikola vozio beskrajnim liftom u zgradi inuku Sjuraj,
razmiljao je o mnogim odlukama koje su ekale na njega u Sato
interneenelu, ogromnom keiretsu - industrijskom konglomeratu, koji je
vodio zajedno sa Tanzanom Nangijem.
Nangi je bio promuurni Japanac, bivi potpredsednik MITI-a,
japanskog svemonog Ministarstva meunarodne trgovine i industrije.
Nikola je odluio da ujedine snage tako to je udruio svoju
kompaniju, Tomkin industriju sa Nangijevom firmom.
Zanimljivo je bilo da su oba oveka nasledili vrhunske poloaje u
svojim firmama, Nangi od brata svog najboljeg prijatelja, a Nikola od
svog tasta. Zbog toga i mnogih drugih razloga postojala je jedinstvena
veza izmeu njih dvojice koja nije nikada mogla da bude preseena.
Nikola izae iz lifta na pedeset drugom spratu, proe pored prazne
recepcije od tikovine i hroma, praznih kancelarija i radnih mesta i ue
u svoju kancelariju, koja je, zajedno sa Nangijevom, zauzimala itavu
zapadnu stranu sprata.
On prie niskom kauu pored ogromnog prozora i sede zagledavi
se u grad. Izmaglica, bleda kao zeleni aj bila je prljavi nimbus - kini
oblak, koji mu je zaklanjao pogled na planinu Fudi.
Znao je da vrlo brzo treba da se vrati u Ameriku, ne samo da bi se
28

suoio sa Harlijem Gantom ve da bi lino u Vaingtonu ustao protiv

narastajueg talasa neprijateljstava prema dokazano arogantnim
Japancima. Gant je unajmio oveka po imenu Terens Mek Noton,
profesionalnog meetara, da radi u njihovu korist, ali Nikola je
poinjao da veruje da u ovim propalim vremenima sluajno ubeivanje
nije dovoljno. Bezbroj puta je u toku proteklih nekoliko godina
nameravao da odleti u Vaington, ali Nangi ga je uvek ubedio da je
neophodno da ostane tu da bi branio njihov promeunarodni stav pred
samim Japancima.
Nangi je s neoborivom logikom dokazivao da je samo Nikola
kvalifikovan da to uradi poto Japanci nisu smatrali da je on iteki strani avo. Nikolin otac engleski pukovnik Denis Lajnir zauzimao je
posebno mesto u generaciji starijih Japanaca, jer on je bio najblii
saradnik generala Daglasa Makartura u General-tabu posle zavretka
Drugog svetskog rata. On je bio taj koji se povezao sa vrhunskim
slubenicima kad je Makartur dao poraenom Japanu novi
demokratski poredak koji je preiveo do sada. Kad je pukovnik Lajnir
umro, njegova sahrana bila je tako raskona i o njoj se toliko pisalo
kao da je umro neki japanski car.
Nikola oseti da je Tanzan Nagi doao na sprat pre nego to ga je i
video. Nangi je sada davno preao srednje godine. Lice mu je bilo
izborano, ali ne na normalan nain. Njegovo desno oko bila je mlena
kugla na koju nije video, napola skrivena ispod polusputenog kapka
zauvek tako sleenog. Inae, njegovo lice je moglo da bude lice
vrhunskog diplomate koji je znao potrebe svog sveta i kako da se
kree meu njima.
Nangi kucnu na poluotvorena vrata Nikoline kancelarije drkom
svog tapa za etnju, ukraenog izrezbarenim zmajem. Zavisno od doba
dana, njegovog zdravlja i vremena on se okretao manje ili vie
ukrueno na nogama unitenim za vreme rata na Tihom okeanu.
Dva oveka se pozdravie toplo, s najmanje moguih formalnosti.
Bilo bi sasvim drugaije da je neko drugi bio u prostoriji sa njima.
Uivali su u svom zelenom macha aju utei u bliskosti, a onda
29

poee posao tog jutra - strategijsko planiranje za Sato, to su voleli

da obave pre nego to ostali stignu.
- Vesti su loe - poe Nangi. - Nisam mogao da naem kapital za
koji si ti oseao da nam je oajniki potreban da bismo se proirili na
Vijetnam.
Nikola uzdahnu.
- To je ironija, poto posao cveta. Pogledaj samo poslednje
podatke. Zahtevi za Sifnks T-PRAM nadmauju nae proizvoake
mogunosti.
T-PRAM je bio kompjuterski ip Sato interneenela - prvi i jedini
ip memorije na tritu.
- Zato moramo da se to pre proirimo na Vijetnam. Pretrpavati
nove proizvodne pogone koji odgovaraju naim standardima i koji
obuzdavaju trokove proizvodnje iscrpljujui je maraton.
Nangi je srkutao svoj aj.
- Naalost, Sfinks je jedini poznati kobun u prostranoj poslovnoj
mrei keiretsu-a. Niko ne radi tako dobro.
Kobun je bio odvojena kompanija u keiretsu-u - konglomeratu.
Nikola je shvatio na ta se to odnosi. Za razliku od Tomkins
indastriz pre spajanja, Sato interneenel je uvek imao slobodan pristup
kapitalu sve do sada, kada su se osnovna pravila u Japanu iznenada
promenila. Osnovna razlika izmeu amerikih i japanskih korporacija
poslednjih godina se preokrenula do toga da bude prednost u opasno
optereenje. Svi vei keiretsu-y u Japanu bili su vlasnitvo ili deo
komercijalne banke. Ta zgodna veza unutar keiretsu-a doputala mu je
da pozajmljuje novac za irenje ili istraivanje ili razvoj, sa niskim
kamatama i povoljnim rokom vraanja.
Ipak, sada je Japan bio u stezi privredne krize ija su ozbiljnost i
veliina bile samo primerene onoj koja se javila odmah posle rata.
Poelo je 1988. sa pogrenim naporima vlade da podigne privredu
koja je ve patila od prvih efekata prejakog jena stvorenog vetakim
bumom zemlje. Investiranje unutar roene zemlje, rezonovali su ti
ministri, ublaie bar donekle vrednost jena. Teorija je uspela 30

donekle. Onda su vrednosti poele da rasteu granice stvarnosti. A

japanski biznismeni - puni gotovine i arogantni u svom naizgled
neumornom uspehu - poeli su da ulivaju novac u nepokretnosti. Bilo
je neizbeno da balon pukne. Suvie usmereni na vlasnitvo, nisu vie
mogli da daju ak ni uz velika odbijanja, mnogi biznismeni su propali,
izgubivi velika bogatstva doslovce preko noi.
Krvoprolia su bila sve ea, irila su se kao krugovi na vodi.
Centralne banke koje su davale kredite za ono to je izgledalo sigurno
ulaganje, bile su ostavljene sa mrtvim vlasnitvima koja nisu mogla da
im obezbede kapital. Morale su da posegnu u gotovinu da bi platile
velike gubitke i za manje od godinu dana njihovi dokumenti su bili
ivrljani crvenim mastilom to je jedina krv koju bankari prepoznaju.
Ni Daimio banka za razvoj nije bila izuzetak. Mada pogoena
manje od nekih koje su sada bile van posla, banka je prolazila kroz
izuzetno teak period i njeni gubici su nedavno postali znaajno
optereenje Sato interneenela. Jo pre est meseci Nangi je morao da
zameni predsednika Daimioa, ali jo je bilo daleko od toga da sve
bude pod kontrolom. Bilo je to posebno ponienje za njega jer je
nekada on bio direktor banke.
Nova lozinka u Japanu bila je risutora, neto za ta se do sada nije
ulo: industrijska kontrakcija. Japan Inc. dolazio je da epa sve
ponovnim obnavljanjem, uz bolnu redukciju u fabrikama, proizvodnju
potroake robe, a sve to uz pomo najdragocenijeg japanskog izvora,
krajnje dobro istreniran i odan personal. U zemlji gde je ekspanzija
vea i bolja bila kljuna privredna fraza za vie od etiri dekade,
risutora je bio, u stvari, gorki suprotni tok. Sva srea, Nangi i Nikola
nikada nisu dopustili da njihov keiretsu postane nadut i neefikasan.
Nikolina uloga unutar konglomerata stalno je rasla, dok nije stekao
vie iskustva u znaajnim ekonomskim obrtima od bilo kog Japanca.
Ipak, pukotina u njihovom obrtnom kapitalu bila je stvarno velika.
- Na ovaj ili onaj nain mi moramo da damo kapital - rekao je
Nikola. - Ako se ne umeamo naveliko i brzo, moe da nam se dogodi
da nas proguta neki vei keiretsu.
31

- Trebalo bi dati vremena situaciji da se razvije - upozori Nangi i

to ne prvi iut. - Vijetnam se tek nedavno otvorio, a ja ne verujem vladi
u potpunosti.
- Znai da uopte ne verujete Vijetnamcima.
Nangi je vrteo listie aja u olji. Nije voleo tu napetost meu
njima. Otkako je prvi put Nikola bio u Sajgonu pre nekoliko godina da
angauje Vensana Tina za njihovog direktora u Vijetnamu, Nangi je bio
zabrinut. Tin je bio Vijetnamac i Nangi je pretpostavljao da je Nikola
u pravu, on im nije verovao. Toliko novca je ve bilo dato u taj udni,
novi kapitalistiki Vijetnam a Nikola ih je gurao da daju jo vie. ta
ako se komunisti vrate i nacionalizuju privatni biznis? On i Nikola e
sve izgubiti.
- Ti ljudi su mi neshvatljivi - ree Nangi podiui pogled sa rupa
koje su stvarali listii aja.
- Samo su drugaiji.
Nangi odmahnu glavom.
- Kinezi iz Hong Konga su drugaiji, a ja stalno poslujem s njima.
Oni su neiskreni, ali moram da priznam da uivam u njihovim
intrigama. Nemam oseanja za Vijetnamce.
- Zato ja radim sa njima - ree Nikola. - Ali pogledajte samo
izvetaje. Zarade od malih proizvoda koje sada radimo van Sajgona
pod Vinijevom upravom astronomske su. Pomislite ta bi to znailo za
kobun koji se ve sputa spiralno nadole.
Naravno, Nikola je bio u pravu, mislio je Nangi. Najee je tako
bilo. Isto tako nije mogao da umanji Nikolin uspeh u predvianju
novih tokova u poslu. Klimnuo je glavom.
- U redu, uradiu to mogu da od nekuda izvuem kapital koji nam
je potreban.
- Odlino - ree Nikola i nasu jednom i drugom jo aja. - Neete
zaaliti zbog svoje odluke.
- Nadam se da neu. Morau da pozovem neke svoje jakuza veze.
- Kad biste samo znali Kaioa - ree Nikola sarkastino.
- Znam da ti ne potuje jakuzu. Ali, nikada se nisi ni potrudio da
32

ih razume. Mislim da je to udno kad se uzme u obzir koliko si uloio

u to da se doslovce asimilie u svaki drugi aspekt japanskog ivota.
- Jakuza su gangsteri - ree jednostavno Nikola. - Kakve bih
koristi imao od toga da ih razumem?
- Ne mogu da odgovorim na to pitanje. Niko ne moe, sem tebe.
- Ne mogu da zamislim kakva je vaa veza sa njima.
Prepustite ih njihovim prljavim rabotama.
- To je kao da kae: Molim vas, nemojte da udiete ugljen
dioksid sa kiseonikom. To je nemogue.
- Mislite nije praktino.
Nangi uzdahnu, znajui da ne moe da pobedi u ovoj raspravi s
prijateljem; nikada nije mogao.
- Idite onda da se naete sa svojim Kaioom - ree Nikola - ili ma
ko da je on.
Nangi odmahnu glavom.
- Kaio je ojabun svih ojabuna efova. Bos svih bosova jakuza
porodica. Verujte mi on ne postoji. To je termin koji je neki mudri
jakuza smislio da bi drao policiju na mestu. Kaio je znaio
misteriozni komandant. Dok mi autsajderi verujemo da postoji kvazi
mitski bos svih ojabuna, postoji nivo hijerarhije jakuze na koji niko ne
moe da prodre. To pojaava njihov misticizam, daje aroliju njihovom
obrazu kad god policajci upadnu u neku kockarnicu da bi zadovoljili
medije - pomakao se na seditu. - Svi ljudi s kojima kontaktiram iz
jakuze odbijaju da znaju za postojanje Kaioa.
Njihov razgovor se poveo o kompjuteru Hajv, Nikolinom
omiljenom projektu, koji je sada zastao jer se Hajroteh-ink., amerika
firma koju je amerika vlada odredila da oblikuje kompjuter za sve
grane, bez objanjenja povukla iz posla o kome se Nikola dogovorio.
- Najvie me zabrinjava to to niko iz Hajrotehna nee uzvratiti
pozive Harlija Ganta - rekao je Nikola.
- Ja sam mu rekao da nastavi i uradi sve to treba da se vidi zato
je prekinut ugovor. tavie, kazao sam da imenuje vladu SAD kao
suoptuenog.
33

- Vladu? - ree Nangi zabrinut.

- Da. Mislim da su oni iza svega. To je njihova strategija, nije
Hajrotehnova.
Obavestio je Nangija o napredovanju kompanije na projektu i.
Nikola je odabrao naziv i, to je znailo mudrost. Postojala je ideja
da se jedan ceo kobun-odeljenje - kompanije posveti projektu i. n
je bio nova vrsta kompjutera kome nije trebalo softvera: on je bio
fleksibilan kao njegov korisnik. Nije mu bio potreban softver jer je on
bio maina sa nervnim sistemom. Projekat i imao je hiljadu majunih
kockica - za razliku od ipova - sastavljenih od ezdeset etiri
elektronska neurona koji su oblikovani na osnovu ljudskog mozga. Ta
maina je radila prema primeru. Prava odluka, ako je tako odluio
korisnik, izazivala je neku vrstu toka kroz ivanu mreu, pogrena
odluka drugu vrstu toka. Na taj nain kompjuter je, u stvari, uio
funkcije koje se od njega zahtevaju i kako da ih najbolje obavlja bez
da bude konfigurisan za razliite softver interfejse.
- Mada izgleda da e Riko biti prvi na tritu sa kompjuterom sa
nervnom mreom - ree Nikola. - Ubeen sam da e i biti mnogo
napredniji i da emo brzo osvojiti deo trita im ga prikaemo.
Zavrio se sastanak u rano jutro. Nangi ustade, uze svoj tap za
etnju i poe hodnikom prema svojoj kancelariji.
Nikola je sledei sat i etrdeset pet minuta proveo pozivajui
svoje fabrike direktore u Bangkoku, Singapuru, Sajgonu, Kuala
Lumpuru, Indoneziji i Guangdou u jugoistonoj Kini. Za to bi mu
normalno trebalo upola manje vremena, ali telefonske veze u tim
oblastima su oajne i on je morao da se navikne da stalno dobija
signal da je linija zauzeta, da ga presecaju u pola reenice i na to da
poziva jedan telefon, a dobija drugi. Ali ti pozivi na mesta koja su
nekada bila udaljena, nikada neposeena, postajali su sve znaajniji.
Najzad je obavljen teak zadatak telefoniranja sa treim svetom.
Bacio je pogled na sat, a onda je spremio ajnik zelenog aja.
Ba je uzeo metlicu kad zazvoni njegov lini telefon. Spustio je
teak tuani ajnik i zagledao se u telefon. Suvie je bilo rano da bi
34

sada zvonio, pomislio je. Podigao je slualicu s jasnim oseanjem

kobnog znaka.
- Moi-moi.
- Gospodin Lajnir? Nikola Lajnir? - ree mu nepoznati glas u uvo.
- Ko zove?
- Predstavljam Mikio Okami. Da li vam to ime neto znai?
Nikola je mogao da oseti kako mu u podgrlcu jako i teko kuca
srce. Trudio se da kontrolie disanje.
- Otkuda vam ovaj broj?
- Mikio Okami alje line pozdrave - ree glas.
- Okami-san vodi rauna o svemu. Nastala je mala pauza tokom
koje je Nikola mogao da uje disanje. - Okami-san eli da
Nikola ree:
- Evo telefonskog broja - on odvergla osam brojeva.
- Pozovite za deset minuta.
Iskoristio je prvih ezdeset sekundi da postigne potpunu kontrolu
disanja. Onda je pet minuta radio za-zen. Ali ak ni meditacija nije
mogla da mu zaustavi misli da se ne vrate u vremenu.
Pre nego to je Nikolin otac umro, rekao mu je da mu je Mikio
Okami prijatelj - poseban prijatelj. Pukovnik je kazao Nikoli da
duguje ivot Okamiju i da ukoliko Okami stupi u vezu s njim, znai da
je situacija takva da nema drugog izlaza nego da trai pomo od
Nikole.
Sada posle svih tih godina, stigao je poziv.
Nikola izae iz svoje kancelarije, krenu praznim hodnikom do
liftova. Predsedniki lift je ekao na njega, strpljiv kao odani sluga, ali
dok je pritiskao dugme za mezanin, pitao se kuda li ga sada vodi.
Nikola i Nangi su odluili da kupe mezanin u inuku Sjuraj
zgradi kasno prole godine, poto se iselio jedan francuski restoran sa
bezumno visokim cenama. Otada oni su koristili veliki prostor,
postavili svoje unutranje pregrade i pripremali se da otvore luksuzan
noni klub Indigo.
Mirisi maltera, laka, boje i zagrejanih gajtana pozdravie Nikolu
35

dok je izlazio iz lifta. Predradnik ga je odmah prepoznao, poklonio mu

se i pruio mu lem, koji Nikola bez rei stavi na glavu. Odmah je
priao zidnom telefonu. Imao je samo trideset sekundi da saeka pre
nego to je zazvonio.
- Da?
- Gospodin Lajnir.
- Ja sam.
- Ah - oseala se emocija u tom kratkom uzviku. - Shvatio sam da
sada moemo mirno da razgovaramo. Zahvalan sam da smo tako brzo
uspostavili vezu.
Nikola je buljio u prostor sa puno platformi na kojima je bilo
mesta za tri ili etiri mala stola, uz koji e biti polukrune klupe, koje
je arhitekta smislio da bi izgledale kao da lete na arobnom tepihu
iznad podijuma za igru, iaranog laserima da lii na persijski tepih.
- Ko je to? - pitao je Nikola. - Vi svakako mene znate, ali
- Ja radim za Mikija Okamija. Moje ime, dakle, nije vano. Glas je
malo saekao. - Seate li se svog obeanja?
- Da, svakako.
- Okami-sanu je potrebna vaa pomo i to hitno.
- Shvatam.
- On trai od vas da odete u Veneciju, u Italiji. Karta prvog razreda
na vae ime eka vas na alteru Er Fransa u Nariti. Molim vas budite
tani i podignite je bar dva sata pre leta koji je zakazan u devet i
etrdeset
- Veeras? Ne mogu tek tako da sve ostavim - Nikola zastade,
shvativi da govori uprazno; glas je spustio slualicu.
Nikola vrati slualicu na mesto. Praina od maltera visila je u
vazduhu, a bila je otra i blistava od svetlosti lampi koje su nosili
radnici i koja je nemilosrdno otkrivala svaki nabor i svaku izboinu na
zidu.
Mislio je na to kako mu je otac malo rekao o misterioznom Mikio
Okamiju. Doe trenutak, Nikola, kad neko iscrpe sve mogunosti da
bi postigao neki cilj, rekao je Denis Lajnir kad Nikola nije imao vie
36

od trinaest godina. A cilj mora da se postigne po svaku cenu. Ti si

sada jo mali, ali verovao ili ne ima trenutaka kad je zavretak tako
znaajan da se ne vodi rauna o nainima na koji e se to uraditi. To
moe da bude svaki nain, nesrean moda, ali ne moe ivot da se
proivi kao da si svetac; esto treba nainiti kompromise, ma kako bili
bolni i sumnjivi. Tako doe trenutak kad si zahvalan to poznaje
oveka kakav je Mikio Okami.
Odjednom, u okviru poziva, pukovnikove rei su imale zaista
udan znaaj. Nikola je odbacivao ak i tada, tako davno, da Mikio
Okami moe da bude jakuza. U stvari, s obzirom na tekou i prirodu
oevog posla u mutnim posleratnim tokovima japanskih politikih
krugova, inilo se sasvim prirodno da on doe u dodir sa monim i
sumnjivim elementima japanskog drutva. Nikola se seao stalnih
govorkanja o tome kako su amerike okupacione vlasti angaovale
neke frakcije jakuze da okonaju radnike trajkove 1947/48. za koje
se govorilo da su ih pokrenuli i koordinirali komunisti. Nasilne jakuze
koji se nisu nieg plaile bili su logina snaga u takvom ratu do
istrebljenja, jer su oni bili odani, spremni i eljni da umru za slobodu
svoje zemlje, a sasvim na suprotnoj strani od bilo kakvih levih
stremljenja.
Ali ako je Mikio Okami bio ojabun jakuze, ef porodice,
neposredno posle rata i ako se pretpostavi - s puno naklonosti mislio
je Nikola - da je tada imao trideset godina, on e sada biti u poznim
sedamdesegim - verovatnije iznad osamdesete. Suvie star da bi
nastavio beskrajno upravljanje koje je bilo neophodno da se zadri
jedinstvena simbioza jakuze sa policijom, vlau i birokratijom? Ili
dovoljno star da mu je bila potrebna zatita od drugih porodica jakuze
koje su jaale u moi i uticaju? Nikoli se nije dopadalo ni jedno ni
drugo.
Kad se vratio u kancelariju, brzo je izdiktirao dve poruke Seiko
Ito, svojoj pomonici: prvu da joj kae za putovanje i da je zamoli da
potvrdi njegovu rezervaciju; drugu, koja se odnosila na osam
najvanijih stvari koje je trebalo da prosledi, a to se odnosilo na
37

praenje posla, slanje pisama, pozive, slanje faksova. Poslao je faks

Viniju Tinu u Sajgon da bi ga obavestio da odlae svoje planirano
putovanje za najmanje nedelju dana, a onda je obavio niz telefonskih
razgovora koje je bio odloio za posle povratka iz Sajgona.
Kad je to zavrio, pomislio je na Justinu. Ona e biti izbezumljena,
naravno. Bilo je loe to je odbio da je odvede natrag u Ameriku; sada
ju je ostavljao samu u Japanu. Pitao se kako je dolo do toga da ona
ne voli ovu zemlju? Da li je to bilo njeno odbijanje da naui japanski,
njena stalna udnja za domovinom, ili to to nije podnosila Japance?
Moda je to bila kombinacija svega toga. Pored prijateljstva s
Nangijem ona je nainila tek nekoliko dragocenih poznanstava u
Tokiju i tako je bila izolovana, poslata na ostrvo Elbu koje je sama
stvorila. Ili da li je bilo ba tako? Nikola se pitao da li je bio nepoten
prema njoj - ili mu je jednostavno dosadilo njeno aljenje.
Naravno bilo je posebnih pritisaka na njih. Justina je dva puta
zatrudnela. Prvi put je rodila devojicu koja je ubrzo umrla. Drugi put,
pre manje od godinu dana, ona je spontano pobacila u estom mesecu.
inilo se da nema utehe njenom bolu.
Nikola stavi glavu u ruke, neprestano je mislio na maleno lice
svoje tri nedelje stare keri, na njeno modrobledo lice iskrivljeno pod
atorom sa kiseonikom. U snovima su odjekivali njeni tihi krici, kao
grozniavo dahtanje vuka koji mu je kaskao za petama.
uo je zvuke u hodniku i kancelarije poee da se pune. Nije ga
interesovalo da se sretne s bilo kim u tom trenutku, pa kliznu kroz
krajnja vrata kancelarije, dohvati se spiralnog stepenita i ode do
potpuno opremljene gimnastike dvorane. Tu se skide u orts, majicu i
patike pa provede tri sata radei najpre aerobik, onda na spravi za
miie na trbuhu; malo je dizao teret i onda se bavio svojim omiljenim
borilakim vetinama: aikido, kendo, kao i sa nekoliko poddisciplina
akare, to je bila tako stara vetina da za nju nije bilo naziva u
japanskom jeziku. Na taj nain je najpre proistio svoje telo, onda um
i na kraju duh izbacivi razne negativne toksine koje je postmoderni
svet stvarao.
38

Nikola je imao duge miie i iroka ramena. Bilo je jasno da je

atleta, ali sama njegova pojava, to su Japanci nazivali hara, bila je
dovoljna da svakog postidi. On se kretao od struka nadole, kao da su
mu noge deo poda ili zemlje po kojoj je hodao. Kad bi ga ovek prvi
put video, imao je neodreeno oseanje da on ne moe da bude
pokrenut sa take na kojoj stoji ni uz kakve mere. Imao je neobine,
jasne oi koje je nasledio od majke, zajedno sa uglastim, markantnim
obrazima, nosom i bradom svog oca. Bio je zgodan na harizmatski a ne
na manekenski nain. Imao je tamnu, kovrdavu kosu u kojoj se tu i
tamo video odsjaj srebra.
On sam to nije video, ali oni dovoljno stari koji su poznavali
pukovnika Denisa Lajnira videli su neverovatnu slinost izmeu oca i
sina u celini Nikolinog lica, liniji nosa, usta, brade. Otac, koji je meu
svoje pretke ubrajao Rimljane i Kelte, pre nego Saksonce, imao je taj
neverovatni dar da istovremeno bude i ratnik i dravnik. Oni koji su
poznavali obojicu, rekli su da isti kvalitet ima i sin.
Nikolina majka eong bila je Orijentalka i tek nedavno on je
otkrio mozaik njenog porekla. Bila je tajno tanian, kao Nikolin deda
Kinez, So-Peng koji ju je usvojio. I Nikola je bio tanian.
Obuen u tajanstvenim misterijama Tau-taua, tanian, iji su
koreni posezali daleko u mitovima prepunu staru Kinu, kada su iveli
arobnjaci-ratnici koji su posedovali tako mono znanje, tako
elementarno da je veina oveanstva bila od toga vekovima
odvojena.
Osnova Tau-taua bio je kokoro, srce kosmosa. Kokoro je bila
membrana ivota. Ba kao to u fizici pokretanje atoma izaziva
najudesniju reakciju energije - svetlost, toplinu i eksploziju - tako je i
uznemiravanje kosmike membrane dovodilo do irenja eterske
energije.
Akara i Kira, Put svetlosti i Staza tame bile su glavne grane Tautaua. Nikola, koji je tek nedavno bio uveden u osnove Akare, ipak je
imao neka iskustva kao i bitke na smrtonosnim stazama senki. On je
moda bio jedini ovek na zemlji koji se suoio sa pripadnicima Kire.
39

To je radio delimino koristei dar So-Penga koji mu je ovaj predao, a

to su bili mistini smaragdi taniana. Oni su postali neka vrsta
psihikog oruja koje je probilo Kanzacuovu Kiru, na Nikolin zahtev,
i unitilo ga.
Kanzacu je obuavao Nikolu Akari, ali on je bio i tajni pripadnik
Kire, a to je gotovo unitilo Nikolu. A onda je u stvari Kira unitila
Kanzacua. On je mislio da je sposoban da moe da nastavi u sebi da
zadri dve razliite discipline; verovao je da je dovoljno moan da bi
zadrao Kiru pod kontrolom, koristei je samo kad bude potrebno, ali
je pogreio. Njeni otrovi su se izlili tako polako da on nije mogao da
ih prepozna, otrovali su ga, okrenuvi ga od dobrog na zlo.
to je vie Nikola prouavao Akaru, vie je shvatao Kanzacuovo
iskuenje, jer mu je postalo jasno da je Put svetlosti na neki nain
nekompletna disciplina. Nije postojalo dokumentacije tako daleko u
vremenu, ali on je nasluivao da su u prvim danima Tau-taua dve
discipline bile deo jedne celine. Kada su razdvojene - ili zato - nije
mogao da kae. Moda se to dogodilo nekada, u vreme ve davno
zaboravljeno u razumu oveka - ak i u umu taniana - kad se videlo
da Kira vie ne moe da se bezbedno koristi; moda je privlanost
masivne moi postala prevelika za one stare arobnjake uma.
U svakom sluaju, ono to je nekada bilo jedno bilo je sada
razdvojeno takvim dubokim filozofskim ambisom da je zagovornicima
Akare bilo zabranjeno da urone u tamne misterije Kire.
Jednom je Kanzacu govorio o koryoku - moi koja prosvetljuje sa toliko potovanja koju je imao samo za bogove. Ako je nekada
postojalo arite - stvarno ili zamiljeno - izmeu Akare i Kire,
Kanzacu je bio ubeen da je to korioku. aljenje to uprkos
poznavanju Tau-taua nije mogao da postigne mo koja prosvetljuje,
bilo je ono to mu je zadalo poslednji udarac - bilo je to tako duboko
da nije doputao nikome da posumnja.
Tokom uenja posle Kanzacuove smrti Nikola je poeo da veruje
da koruyoku mora da bude Staza, uporite kao igla odakle e se sve
otvoriti kao cvet.
40

On je tu celinu nazvao uken - Dominion: tamo gde neiji um

moe da sadri i Akaru i Kiru, obe hemisfere Tau-taua, a da ih tamna
strana ne uniti.
Ali kouoki nije bio kao ostala stanja duboke meditacije. Mada se
malo znalo o tome, izgleda da je bilo jasno da neko mora da se rodi sa
psihikim okidaem koji e pokrenuti vrata. Bez tog okidaa, nikakvo
uenje, koncentracija ni kokoro nisu koristili.
Nikola nije nikada nikoga sreo sa koryoku-om i nikada nije mogao
da proveri svoje teorije. Nije znao ak ni da li on sam poseduje taj
okida i da li e imati pristup vratima. Samo druga obdarena osoba to
je mogla da mu kae.
Ponekad, leei u pliacima noi, Nikola bi se probudio da bi
shvatio da sanja. U njegovom svetu iz snova on je postojao u ukenu,
kao to je verovao da su nekada bili njegovi preci, otvoren punim
granicama Tau-taua - a puna sfera Akare i Kire bila je pod njegovom
komandom. Znao je sa sigurnou koja se ima samo u snovima da je
koryoku jedini put do ukena.
Dok se dizao sa leaja, odvajajui se od sna, mogao je gotovo da
posegne i dotakne koryoku, vrata, jo samo sekunda i
Ali kad bi se probudio, saznanje ga je napustilo i nije mogao a da
ne oseti akutno oseanje gubitka koji mu je naterao suze u oi.
Ipak, znao je da je itav novi svet pred njim koji treba da istrai.
Taj razlog, moda vie od ostalih, privoleo ga je da ostane u Japanu,
mada je to bilo izvor stalnih trvenja izmeu njega i njegove ene
Justine, koja je eznula da se vrati u Ameriku.
Pomisao na Justinino nezadovoljstvo bila je toliko bolna kao
pogled na promrzlog vrapca. Stavio je ruke na oi i zatvorio ih. ak i
ovde on je mogao da oseti njenu uznemirenost kao pla deteta u noi.
A ipak je izmeu njih postojao neki jaz taman i nepoznat. Otkada je
bio tu? Nikola, poevi da klizi u Tau-tau, okusio ga je, video je da
mu je poznat kao stari sako. Sa zaprepaenjem je shvatio da je to
poelo da se formira u vreme kad je otkrio da je tanian. Da li je iao
dalje od sveta koji je poznavala veina ljudi? Da li su njegova
41

istraivanja Tau-tau sveta oblikovala neku vrstu nepravilnosti iz koje

nije mogao da se izvue? Mislio je da nije tako, a ipak je taj jaz zjapio
izmeu njega i Justine.
Ponekad je njegov bes Justini bio gotovo opipljiv. Ve je godinama
bila u Japanu, a ipak nije nainila nikakav znaajniji napor da se
ukljui. Nije imala sopstvene japanske prijatelje - sem Nangija, a i to
je bilo zbog njegovog insistiranja i uloenog truda. Jo se ponaala sa
tipinim, oajanjem zapadnjaka u kompleksnoj mrei obiaja,
ljubaznosti i izraza potovanja koji su bili karakteristika japanskog
drutva. to je jo gore poela je da izraava onu vrstu slepe
nestrpljivosti i odbacivanja Japanaca, sa im se Nikola suoavao u
brojnim poslovnim kontaktima sa Amerikancima.
Kao to ga je Kanzacu nauio, poeo je unutranje putovanje dok
nije dostigao kokoro, srce svih stvari. Onda je odabrao pravi ritam,
poeo je da udara u membranu kokoroa, stvarajui psihiku rezonancu
koja e pretvoriti misao u in.
Potonuvi dublje u Akaru, vibriranja kokoroa ispunjavala su
prostor oko njega, a Nikolina svest se irila dok nije ispunila itavu
dvoranu, eksplodirala van zidova. U mislima je video grad kako se iri
ispred njega, a onda kao da je skupljao ogromnu brzinu slika se
zamaglila. To poznato oseanje predaje otpalo je dok je uz eksploziju
psihike energije on probio matericu vremena.
Napolje u tami prolost, sadanjost i budunost postojale su samo
kao beznaajne definicije koncepata kojih nije bilo. On jo nije znao
svoj put kroz taj prostor ili kako da efektnije koristi njegov beskrajni
horizont. Za to su bile potrebne mnoge godine pokuaja i greaka.
Instrukcije bi, naravno, dobro dole, ali jedini drugi tanian koji je bio
kvalifikovan da ga poduava sada je bio mrtav, a on ga je lino ubio
neobjanjivom snagom Tau-taua.
Koliko dugo je Nikola proveo u istraivanju svog novog sveta bilo
je teko rei, jer vreme kako ga ljudi znaju nije odgovaralo tom stanju.
Oni su znali kako je to kad si napolju usred snova, kad sati, ak dani,
mogu da budu stisnuti u prostor mikrosekundi.
42

Kad je ponovo otvorio oi, oseao se osveenim i ojaanim; senka

Justinine tuge bila je miris u vazduhu koji se uskoro rasuo.
Tokom vebi beini telefon na drugom kraju sale zazvonio je
nekoliko puta i mada je znao da su pozivi za njega, nije obraao
panju na njih. Njegov personal je navikao na njegovo ekscentrino
ponaanje i znali su da ako ne odgovara, znai da ga treba
uznemiravati samo u krajnjoj nudi.
Stajao je pod ledenim tuem, pustio je onda vrelu vodu, pa se
istuirao i obukao novu odeu. ak je i strane slike njegove male
keri kako udie svoj poslednji vazduh nestalo na neko vreme.
Seiko je ekala na njega ispred dvorane. Odana poslu, ona je imala
nekoliko fascikli u rukama i dok je sedela na spiralnom stepenitu,
vredno je pravila beleke, ispravke i izmene za svog efa.
- Seiko - ree Nikola.
Ona skoi, zatvori fascikle i duboko se pokloni, a onda skloni
blistavu kosu s vrata. Njena lepota je delovala tako krhko zbog svetle
koe i izgledalo je kao da se produbila otkako je radila kao njegova
pomonica.
- Lajnir-sane - ree ona - dobila sam faksove za suenje koje su
nai advokati u Njujorku pripremili irotiv Hajroteha. Mislim da bi
trebalo da ih pregledate pre nego to odete.
- Jeste li ih vi pogledali? - pitao je Nikola dok su se penjali
stepenitem prema kancelarijama.
- Jesam, gospodine. Imam pitanja o takama est i trinaest.
- Seiko, ne znam koliko dugo u biti odsutan - ree on kad su stigli
do odmorita. - Morate da se naviknete da se oslanjate na sopstvenu
dobru procenu. Setite se da vam ja verujem - osmehnuo joj se dok je
iao prema svojoj kancelariji. - Sada mi recite zbog ega brinete.
Odgovorila je jasnim, konciznim reenicama i on je odmah video
da je lako prola kroz zaglupljujue zakonske formulacije.
- Slaem se - rekao joj je kad je zavrila. - Da vidimo kako ete
reiti problem povuenog ugovora pre nego to ja odem danas posle
podne. Ako se sloim s vama, predaemo ga naem pravnom odeljenju
43

u Njujorku. Pre nego to je otila dodao je: - I recige Nangi-sanu da

moram to pre da ga vidim.
***
Evo me u groznom hotelu na autoputu 95, Margarita Goldoni je
mislila. ta ja ovde radim? Mora da sam izgubila razum. Ne, ne
razume, podsetila se, slobodu.
Bili su na deset milja od marine u St. Kroa u Minesoti. To je bio
gradi u koji su ljudi iz Programa za uvanje svedoka, u svojoj
beskrajnoj mudrosti, odabrali da odvedu Dominika Goldonija. Dali su
mu dokumente novog identiteta, kuu, dva automobila, posao
savetnika koji je odgovarao njegovom obrazovanju graevinskog
ininjera.
Robert je insistirao da povedu Frensin sa sobom, to je nju
uasnulo, ali je shvatala o emu je re. Ako nju i Frensin uhvate kao
taoce, Toni e morati da uti.
Naravno, Dominikova prva reakcija je bila da ubije Tonija.
Polako, rekao joj je. Ubijau kukinog sina tako polako da e mu oi
iskoiti od bola. Pravi venecijanski odgovor. Ali ona je rekla. Oboma
nam je potreban Toni, Dom, i on se smirio, duboko se zamislivi nad
mrnjom i ambicijom. I kad mu je predloila da se sami sretnu, sloio
se. S obzirom na okolnosti to je bilo razumno i on je to znao.
Tokom itavog puta do Minesote preklinjala je Roberta da pusti
Frensin. Robert se samo okrenuo, osmehnuo joj se, kao da je njen
ljubavnik a ne tamniar.
Da su bili samo njih dvoje, mogli su da uzmu avion,
pretpostavljala je, ali trebalo je misliti na Frensin - zato ju je naterao
da ih ona vozi svojim BMV-om. Pored toga, shvatila je da bi svaki
drugi oblik putovanja ostavio traga. U kolima Robert je mogao da se
pobrine da zaturi trag. Pored toga naterao ju je da napie poruku muu.
U njoj je rekla da ako njen tamniar makar i posumnja da je Toni neto
pokuao, on e ubiti Frensin. Mislila je da je to nareenje koje e Toni
44

Sicilijanac uzeti k srcu.

Iskreno govorei njoj nije smetalo da vozi; beskrajne milje
autoputa uljuljkivale su je u lano oseanje bezbednosti. Tu na
amerikim drumovima nisu bili ogranieni vremenom, izgubljeni u
etalitima sa strane, prodavnicama, prodajnim mestima korienih
kola, pa joj se inilo da je gotovo zaboravila da oni imaju odrednicu,
to je mogla da gurne dublje u mislima kao da to postoji samo u
nekom komaru koji ima vrednost stvarnosti. Pored toga postojalo je
olakanje, ivo kao kande gladi, to je dalje od Tonija.
Onda su uli u Minesotu i budunost je bila neizbena. Ona je
plakala gorkim suzama u loem motelu kraj autoputa. Stalno zujanje
kola u prolazu liilo je na zvrndanje insekata. Nije vie bilo vano da
li je u gradu ili u unutranjosti jer je postojala u zoni sumraka, muva
uhvaena u ilibaru, obuzeta onim to e se dogoditi.
Frensin, koja je bila drogirana tokom celog puta, leala je na
poljskom krevetu koji je dao vlasnik motela. Robert je sedeo na svojoj
strani kreveta i itao asopis Forbs, kao da je njen mu Toni. Nisu ga
potresale njene suze, ali kad se zavukla pod pokrivae, odloio je
asopis i rekao:
- Sutra emo videti vaeg brata i sve e biti gotovo.
Margarita, koja je toliko drhtala da je navukla pokrivae do brade,
ree:
- ta e se desiti?
Robert nije dugo odgovarao. Mogla je da ga oseti, njegovu vrelinu,
sluala je njegovo tiho disanje nalik na plimu, oseala je udan, mada
ne neprijatan miris, ali nije mogla da ga pogleda. Da to uini bilo je za
nju previe.
- Spavajte - glas mu je bio tih, gotovo nean tako da je na kraju
oseala potrebu da okrene glavu, da ga pogleda.
Lice mu je bilo lepo na nonoj svetlosti motela - bledo
ljubiastoplavo od neona i insekata koji su sipili iza zavesa kao
pepeo. U nekoj drugoj zamiljenoj stvarnosti on je mogao da bude njen
ljubavnik koji joj se neno okree kad bi ona ugasila svetlost.
45

Zatvorila je oi, pokuavajui uzalud da zamisli takvu stvarnost,

kao da e mentalnim naporom uspeti da je dozove i izbegne stranoj
zamci koja joj je bila postavljena.
Tog poslednjeg dana njihovog putovanja do krajnje take koja e
je zauvek promeniti ona je opet mislila o mogunostima bega.
Naravno, Dom je insistirao da Frensin doe da ga vidi, ali Margarita je
videla da je to Robert znao od poetka; beg sa drogiranom devojkom
bio je nemogu.
Znao je o emu razmilja.
Margarita je ostavljena sa tom nepromenljivom injenicom; ako
hoe da pobegne, morae da ra ubije.
Nije znala da li to moe - nije znala da li ima dovoljno hrabrosti da
ispali metak u njegov mozak ili da mu zabije bode u srce, niti da li je
bila dovoljno mudra da epa priliku kada joj se za to ukae.
On je imao jedan starinski brija. Videla ga je tokom prve noi na
drumu, dok je brijao ruke, a ona bila vezana na krevetu. Uspela je da
se okrene na jednu sgranu i da vidi deo ogledala u kupatilu. Nije bio
dlakav, ali oigledno je bio sreniji bez ijedne dlake.
Kupatilo je bilo jedino mesto gde joj je doputao da bude sama, ali
nije mogla da zakljua vrata, nije mogla ak ni da ih sasvim zatvori.
uei na olji bila je svesna njegovog disanja, njegove mase prisutne,
ali nevidljive.
Brinula je za Frensin koja je spavala zbog tenosti koju joj je na
silu sipao niz grlo svakog jutra. Imao je mnogo flaica i malih boica u
torbi u kojoj je bio i njen spasilac, brija. Svake noi on bi proveo
jedan sat tucajui neto to je njoj liilo na suve trave i zaine i neke
druge stvari u kamenom avanu, dodajui povremeno tenost iz svojih
boica. ta je to radio? To ponaanje alhemiara koje je mirisima
ispunjavalo motelsku sobu bilo je njegov najopasniji deo. Bila je
ubeena da osea primitivnu vrelinu kako izbija iz njega, neku vrstu
moi koja ju je plaila.
Nije bila po prirodi sujeverna, ali njegova gotovo kabalistika
predanost tim ceremonijama u tami nervirala ju je. Kao da je
46

posedovao mo da komar pretvori u stvarnost. Mogla je da ga zamisli

kako se zalee u tamni ugao, hvata senku i pretvara je u stvarnost.
- Svetlost se gasi - ree on i prui se prema nonoj lampici.
- ekajte - apnula je - moram u toalet.
Lica zategnutog od straha, prela je sobu, zatvorila vrata kupatila
dovoljno da ga iskljui. Dok je dizala spavaicu, mogla je da ga uje
kako ustaje iz kreveta, ide za njom da bi stao, diui plitko pored
vrata. To to ga je samo ula, a nije i videla, bilo je nekako stranije
jer joj je mata radila, dodavala njegovom prisustvu zlom i
fantomskom, kao da ima mo da proe kroz vrste predmete da bi je
se doepao.
Buno je urinirala, obrisala se, onda pustila vodu u toaletu. Uz te
zvuke prila je lavabou i okrenula slavinu levom rukom. Desnom
rukom je izvadila brija iz saka.
Osetila je trenutak panike jer nije sve dobro osmislila. Gde e
sakriti tu stvar da je on ne vidi? Mogla je da se seti samo jednog
mesta, i ona brzo pokleknu, rairi noge i uvue brija u svoju toplinu.
Nije bilo lako, ali bol je sluio kao opipljiva potvrda njene volje da
hoe da uradi tu groznu stvar.
Drhtavom rukom zatvori slavinu, izae tamo gde ju je on ekao u
polutami.
- Gotovo?
Ona mu klimnu glavom suvie uplaena da govori. U krevetu
povue pokrivae preko glave i okrete se od njega. On ugasi svetlost.
Oseala ga je - zamiljala da e ga uvek oseati: to udno oseanje
pretnje i uzbuenja koje ju je zbunjivalo i palilo.
Stavila je ruku na dlaice izmeu butina, pokreui kaiprst
ivicom zatvorenog brijaa. Prisilila se da ne zadrhti. Zatvorila je oi,
pokuavajui da smiri lupanje srca, ali svakako samo je njena mata
bila ta koja ju je upozorila da to moe da je izda.
Ipak, trgla se kad je osetila pritisak njegove ruke na svom ramenu.
- Vibrirate.
Jeknula je.
47

Znao je ta misli.
- ta elite da kaete?
- Vidim kako se energija iri od vas kao dim.
Okrenula se u tami prema njemu.
- ta vidite?
- Vidim aure. Ima naina za to. Ja sam obuen.
- U redu. Vidite da sam preplaena. ta ste oekivali? Ovde sam
sama sa svojom malom devojicom - da li joj je glas pukao? Grizla je
usnu, odluna da bolje zadri kontrolu nad sobom. Ali mogla je da
oseti potoie znoja ispod pazuha, na leima, pri samoj pomisli da on
moe da vidi u nju, da zna njene misli.
On ree:
- Na kraju svi ostanemo sami sa svojim gresima.
Ona se strese.
- Ja nikada nisam bila sama. Otkako mogu da se setim pored mene
su bili mukarci; moj otac, stric, momci, ljubavnici, mu. Kako to
izgleda kad si sam? Sloboda je neto
- Ja sam uvek bio sam - ree on zamiljeno. - ak i u
najprometnijoj gradskoj ulici ja sam izolovan.
- Zar nemate porodicu prijatelje?
- Na koga mogu da se oslonim - ree on - nego na sebe?
Ona prvi put pomisli da moe da vidi kroz koljku opasnosti i
pomisli: on je povreen.
- to sam imao porodice mrtvo je. Opasno.
Margarita se okrete prema njemu, vidljivo fascinirana.
- Opasno?
Nastavio je da bulji u plafon, iaran bledom, fosforescentnom
svetlou.
- Porodica - ree on posle izvesnog vremena - porodica je opasna.
- Ne, ne. Greite. Porodica je jedina uteha u trenucima tragedije.
- Ali ne ako tragedija uniti ono porodice to ste imali.
- Svu ljubav koja vam nedostaje.
Povreen.
48

- Ustajemo u zoru. Spavajte - ree on.

Posmatrala ga je, uplaena da se okrene.
- Kako oekujete od mene da sada spavam?
Kako izgleda videti ubijanje majke, oca, sestre? - pitala se. Sama
pomisao bila je nezamisliva. Da je bila glumica, moda, moda bi
zaplakala gorkim suzama, zamislila tela razbacana ispred sebe, krv na
sve strane, ne bi prestajala da plae dok reiser ne bi viknuo:
- Stop! I dok kamere ne bi prestale da zuje. Tek tada. Ali u
stvarnom ivotu? Ne, nikada.
- Doite - ree on glasom koji je preleteo preko nje kao ptica
preko gudure.
Bio joj je potreban tren da shvati da on prua ruke prema njoj.
Htela je da se nasmeje, da mu pljune u lice, ali oseala je brija,
topao u sebi - i bilo je tu jo neeg, misteriozna emocija, neuhvatljiva
kao izmaglica, koja joj je drala usne zapeaene.
Ipak, iznenadilo ju je to se skupila u njegovom naruju, meko kao
dete; zaprepaena da se u tom zagrljaju oseala zatienijom nego
ikada ranije.
ta se dogaalo sa njom? Nije znala odgovor. Da li je nekako
uspeo da je oara nekim svojim maginim napitkom? Razmiljala je da
li je neto pojela ili popila. Da li joj je neto podmetnuo? Preplaena
nije mogla da kae.
- Te povrede su kao njegov potpis.
S vrhovima njegovih prstiju na modricama nije mogla da govori;
njen um je bio prazan sem topline koja je izbijala iz njega, ulazila u nju
tamo gde je bila najosetljivija.
Njegova glava se nagnu i njegove usne se otvorie nad tim
modricama i ona oseti njegov jezik, pritisak a onda nita, kao da su i
uspomene koje su se zadravale na tim bolnim mestima nestale.
Zadrhtala je kad je osetila njegove usne na svom vratu, na nenom
mestu gde je meko pulsirala njena karotidna arterija. On uini neto
jezikom to posla talase elje kroz nju. Osetila je kako joj se
bradavice uvruju i ona se ovlai izmeu butina. Tada posegnu dole.
49

Brija je bio ovlaen i izae bez tekoe s kojom ga je ubacila. Leao

joj je na dlanu, pun obeanja smrti, topao kao da je iv.
Margarita zatvori tanke prste oko njega i njene usne se otvorie da
bi meko jeknula. Koristila je kaiprst da bi otvorila brija i sada je
bila spremna.
Njegov jezik kliznu izmeu njenih dojki, tu gde je bila osetljiva.
On zna, mislila je.
Seivo se kretalo kao po sopstvenoj volji, ivotinja gladna da oseti
krv, da presee meso.
Ubij ga sada, ree glas u njenim mislima. To eli. To ete spasti iz
zamke.
Ona zatvori oi i jeknuvi od napora prui ruku izmeu njih. Ivica
brijaa ga pogodi, ali umesto da ga zasee, elik kliznu niz kou
njegovog donjeg trbuha.
Mogla je da vidi kako se ceri, a zubi su mu bili veliki i beli u
polumraku dok je jednom svojom rukom drao njenu, a drugom
zatvarao brija.
Margarita uzdahnu dok joj je otvarao prste. Bili su neposeeni.
- Dodirnite otricu - ree on. - Nije naotrena. Onaj koji ja koristim
sklonjen je. Osmeh se proiri. - Morao sam da osetim kako me
posmatrate, kako vae oi prate trag brijaa dok sam se brijao. Znam
ta je elja, Margarita, i mogao sam da je osetim kod vas. eleli ste
moj brija i ja sam vam ga dao.
- Ne - ree ona tiho i pade na arave izmeu njih - nita mi niste
dali.
Gorak ukus ui bio joj je u ustima. Mislila je da e povratiti.
- Ba naprotiv - rekao je uzevi je ponovo u naruje - dao sam vam
ono to je najvanije: ukus osvete. Njegov jezik opet dotae njenu
kou. - Pitam se, Margarita, da li je to tako slatko kao to ste
zamiljali?
Odbijala je da mu odgovori, a umesto toga je samo gutala da bi
istisnula iz usta grozan ukus. I ponovo je pomislila: on zna.
- Odgovorite mi! - glas mu je bio iznenada tako grub da se trgla.
50

- Da - rekla je.
- Sumnjao sam - kazao je s udnim zadovoljstvom koje joj nije
promaklo. - Ubili biste me, imate to u sebi.
Mogla je da oseti njegov dah, miris karanfilia, da uje udaranje
njegovog srca.
- Ne moram to da sluam.
- I ta sam vam jo dao, Margarita? Treba li da vam kaem? Vi
sada znate da imate snage da uinite bilo ta. Dotakao je njene
bradavice, zapalio ih. - Sada vidite da vas bolje poznajem nego to vi
poznajete sebe.
Leei tamo, mirno, nemoni brija zabijao joj se u butinu,
pokuala je da oseti odvratnost prema njemu, ali nije mogla. Vrtelo joj
se u glavi od elje koju nije mogla da imenuje, od udnje koju nije
htela da prizna.
Polako, kao da joj je telo teilo hiljadu funti, ona se okrete, dalje
od njega, u tamu.
Iza prozora, su prolazila kola, zvrndajui kao insekti.
***
Kua. Nekada je imala svu udobnost koju je traio. Nikolina kua bila
je van Tokija. Bila je tipino japanske grae spolja i iznutra kad ju je
otkupio iz ostavtine svoje pokojne tetke Itami, ali Justina ju je
postepeno unutra promenila, namestivi ploice, tapete. Nametaj je
naruila iz Amerike, Italije i Francuske sve dok on najzad nije mogao
da prepozna mesto u koje je svojevremeno bio zaljubljen.
Grede od kamforovog drveta spolja i vrt koji ju je okruavao bili
su poteeni njene ruke za sada, ali u poslednje vreme je govorila da
bi htela da od japanskog vrta napravi engleski. Poto joj nije
dozvoljeno ono to je, u stvari, elela - da se vrati svojoj kui u
Americi - Nikola joj je teko odbijao neke druge stvari samo sa eljom
da bi se oseala ovde vie kod kue.
Ne samo da je te promene nisu zadovoljile i smirile njen nemir,
51

ve, shvatio je sada dok je zaokretao prema kui u opasnoj krivini,

uinile su da se on osea neugodno na jednom mestu na kome se do
sada oseao najbolje. ak ni graevina koja se dizala dalje niz drum
nije uguila njegovu ljubav prema staroj kui. Vozio je sada sporije.
Dobro je bilo to je to uradio jer se odjednom pojavio ogroman
buldoer pa je Nikola morao brzo da skrene u stranu da bi monstrum
od vozila proao.
Justina ga je ekala. Video ju je kad je krenuo grubom kamenom
stazom od parkinga. Njene arene oi bile su zelene, kakve su bile kad
je bila neraspoloena ili pod stresom, a crvene flekice su plesale u
njenom levom oku
- Seiko je zvala - rekla je pre nego to je ima prilike da je poljubi
u znak pozdrava. - Zar si bio suvie zaposlen da bi mi sam
telefonirao?
Okrenula se na peti, ula u kuu a on je krenuo za njom do
kuhinje.
- Bio sam suvie uznemiren - rekao je. - Morao sam da vebam da
bih se smirio.
Proao je pored nje i poeo je da priprema zeleni aj.
- Boe, postao si kao svi tvoji japanski prijatelji. Kad bi razgovor
pomogao, ti odlazi i kuva svoj odvratni zeleni aj.
- Volim da razgovaram s tobom - ree on dok je odmeravao fino
iseckane listove, uzimao tranu metlicu.
- Zato si traio od Seiko da me zove?
- Nisam. Ona je to smatrala svojom dunou.
- Pa, pogreila je.
Voda je kljuala u keramikom sudu. Podigao ga je i sipao vodu u
olju.
- Kako ne moe da shvati? Ovde se najvie ceni efikasnost
- Prokletstvo! - Justinina ruka polete prema olji. Ona udari o zid i
razbi se na komade. - Umorna sam od toga da sluam ta je vano
Japancima! Nije obraala panju na crveni trag koji je vrela voda
ostavila na njenom lanku opekavi je. - ta je sa tim ta je vano ovoj
52

Amerikanki? Zato se uvek govori o tome kako ja moram da se

prilagodim njihovom nainu obavljanja stvari?
- Ti si u njihovoj zemlji i ti
- Ali ja ne elim da budem ovde! - suze su joj lile niz obraze. - Ne
mogu vie da izdrim da budem uljez, da ne oseam nita prema njima
sem neprijatelzstva. To mi ledi sr u kostima, Nik! Ne mogu da
zapamtim ni najsitniji obiaj, ritual, protokol, formalnost ili ljubaznost.
Dosta mi je da me guraju s puta po ulicama, da me guraju kad
pokuam da koristim javnu perionicu, da me guraju laktovima u
podzemnoj eleznici. Kako ljudi koji su toliko utivi u svojim kuama
mogu da budu tako grubi na javnom mestu meni je neshvatljivo.
- Rekao sam ti, Justina, ako prostor ne pripada nikome, kao to je
to na javnim mestima, Japanac osea da nema potrebe za utivou.
Justina je drhtala i jecala.
- Ti ljudi su ludi, Nik! - okrenula se prema njemu. - Ostau sama s
tim ludacima, pa bar da sam to ula od tebe.
- ao mi je - ree on, ali je ona utala. - Justina, Seiko je samo
obavljala svoju dunost.
- Onda je suvie efikasna.
- Kako moe da bude ljuta na nekoga to je efikasan? Pogledao
ju je paljivo i onda odjednom postade svestan kako je kua postala
udna. Bila je to soba koja bi vam se dopala u prodavnici nametaja,
ali ne na svetlosti dana. - Ne radi se o tome to te Seiko pozvala, je li?
Ona se okrenula, drei ake na tezgi, miice su joj bile kao
poluge. Njena duga kosa bila je neuredna, njeno telo gotovo bolno
mravo.
- Ne - ree ona priguenim glasom - ali re je o Seiko.
Video je iapetost u njenim ramenima, u nainu na koji je stajala
irom rastavljenih nogu. Nesvesno ona je zauzela stav ulinog borca
koji trai sukob.
Nikola htede neto da kae, a onda pomisli da bolje to ne uradi,
osetivi da bi ona sve to bi on sada rekao iskoristila kao dalju
provokaciju.
53

Justina se okrete, lice joj je bilo tamno od besa koji je dugo krila.
- Vodi li ljubav sa Seiko?
- O emu govori?
- Reci mi istinu, prokletstvo! Sve e biti bolje od sumnje.
Koraknuo je prema njoj.
- Justina, Seiko je moja pomonica, gotovo.
- Da li je to prava istina? Bilo bi bolje da pogleda u svoju duu
pre nego to odgovori.
- Zato bi sumnjala? Njeno tuno lice visilo je ispred njega i srce
mu se slomilo. - Justina
- Provodi suvie vremena sa njom.
- To je neophodno.
Ramena su joj drhtala.
- Vodio si je u Sajgon
- Ona poznaje Vijetnam bolje od mene i Nangija. Ne bih mogao da
obavim posao u Sajgonu bez nje. Priao joj je i zagrlio.
- O, Hriste, Nik, ao mi je, ne znam
Na njegov dodir sve napetosti nestade i toplina polete od nje k
njemu. Njegove usne se spustie na njene i njena usta su ve bila
otvorena, njegov jezik gladno se obavijao oko njegovog. Njena vrelina
ga omami, zagrejavi mu telo sve do kostiju, koje je ini se ohladilo
pod gorinom njenih optubi.
Nije bilo poteno s njene strane da sumnja u njega, znao je to, ak
iako je on oseao da nije poteno od njega to je dri utamnienu ovde
u zemlji koju je prezirala i koju nikada nee razumeti.
Otkopao je koulju, drao je njene dojke u rukama dok su joj
bradavice postajale tople i tvrde. Njena usta se nisu odvajala od
njegovih. On gurnu ruku nie niz njeno telo, otkopavi kaubojski kai,
gurnuvi farmerke niz bokove.
Bio je tako nabrekao da se gurao urno uz nju, ali ona ga odgurnu s
iznenaujuom snagom, pade na kolena pred njim. Svlaila ga je
znalaki.
- Justina
54

Uhvatila ga je za donji deo penisa, a njene usne obuhvatie vrh.

Pokuao je da je ukloni, ali se ona oduprla. Nije eleo sada to, nije
eleo da je vidi potinjenu, tako preplaenu da e ga izgubiti da je bila
spremna da uradi bilo ta samo da ga zadri za sebe. eleo je samo da
se izgubi u njoj, da zaboravi na sve ostalo, da u njihovom intimnom
preplitanju odbaci njene sumnje u njihov dalji zajedniki ivot. Ali na
kraju njen jezik i usne slomie njegov otpor i on zabi prste u njenu
gustu kosu, oseajui kako joj se glava pomie napred-nazad.
Najzad je smogao snage da je odvoji od sebe. Podigao ju je kao da
je dete i njene noge se obavie oko njega. Mogao je da oseti poseban
miris njenih usta dok su se sputala na njegova. Bila je otvorena,
ekala ga je i duboko jeknuvi natae se na njega do kraja. Bila je
tako raspomamljena da on nije imao drugog izbora nego da njoj
prepusti kontrolu njihovih pokreta. Samo to je mogao da uini da bi je
pratio. Oseao je kako joj se trbuh talasa dok su mu bradavice arale
napred-nazad po grudima. Oseao je treperenje njenih miia s
unutranje strane butina i vibracije njenog jeanja u svojim ustima.
Nije bilo ritma, samo grenja, ivotinjskog odgovora na traganje za
zadovoljstvom i svakako bola kad ga je duboko ujela i raskrvarila.
Posle toga njeno telo poe da se gri od prepona. Grevi su se
spiralno penjali njenim telom dok nije poela da se trese i podrhtava
kao da je zahvaena opakom boleu. Kriknula je i suze joj se
pojavie u uglovima vrsto stisnutih oiju. Gusti oblak njene vlane
kose guio ga je dok je oseao kako se trlja uz njega i drhti sve vie u
nizu orgazama koji su sada njega izludeli. Osetio je njene prste na
testisima kako se urno pokreu dok ona nevezano apue u njegovo
uvo i on pade na pod s njom jo vrsto u naruju.
Jecala je nekontrolisano, on joj poljubi usne, obraze, oi, elo i
slepoonice.
- Justina, Justina, im se vratim iz Venecije, obeavam ti da emo
otii u Njujork.
Ona nije dugo govorila nita, lice joj je bilo zagnjureno u njegovo
rame, njene usne poluotvorene dok je oseala ukus njegovog znoja i
55

krvi. Kad ga je najzad pogledala u lice, njemu se smui kad je video

njen oaj.
- Molim te, nemoj da ide, Nik.
- Ja Justina, ja nemam drugog izbora.
- Preklinjem te, ostani sa mnom samo nekoliko dana. Uzmi
slobodne dane, od svega. Otii emo na selo, u Naru, koju toliko
voli.
- To zvui divno, ali ovaj put nisam ja smislio. Ja ne mogu
- Samo mi reci ta je toliko vano u Veneciji i kunem ti se da u
razumeti.
- Starom prijatelju mog oca potrebna je pomo.
- Ko je on?
- Nisam siguran.
- Hoe da kae da ga ne zna?
- Justina, dao sam re svom ocu pre nego to je umro. To mi je
dunost.
Odmahnula je glavom, a suze su joj opet krenule niz obraze.
- Sada smo doli do toga. Tvoja dunost. Ti prema meni nema
dunosti?
- Molim te, pokuaj da razume.
- Sam Bog zna da sam pokuavala, ali japansko shvatanje giri-a,
dunosti, ja svakako ne mogu da razumem. I zna ta? Sada mi je
jasno da vie i ne elim da pokuam - uznemireno je ustala, buljila u
njega. - Najpre je bio tvoj posao, onda tvoje prijateljstvo s Nangijem,
onda tvoja putovanja u Sajgon sa Seiko. A sada ovo: dunost prema
ocu koji je mrtav godinama i zbog ega treba da pomogne nekome
koga nisi ak ni upoznao. Hriste, ti si lud kao i svi ostali!
- Justina
Posegnuo je prema njoj ali ona se ve odmakla i trala je
hodnikom. Za trenutak on je uo kako su se vrata zalupila, ali se nije
pokrenuo da poe za njom. ta bi to vredelo?
On se tuno die, obue se odrvenelim prstima. Tiho je izaao na
sporedni izlaz, pored japanskih kedrova koji su aputali. Nebo je bilo
56

sivo, a oblaci su visili nisko kao odeda fantomskih daimyo - plemia

iz prolih vremena. Proao je kroz vrt i pre nego to je shvatio, naao
se na padini paljivo zasaenoj ginkgo drveem s belim trupcima kao
straarima i bakarnim liem s resicama koje je drhtalo kao prsti
proroka.
Nije znao kuda je krenuo dok nije stigao do uzvisine i ugledao
jezero pod sobom. Voda se nije videla od magle.
Oe, pomisli Nikola.
On unu i zagleda se u maglu nad jezerom kao da je ogledalo
alhemiara koje moe da prekine granicu vremena. U tom ogledalu on
je video pukovnika i sebe, mlaeg i nevinog, dok mu je stariji Lajnir
darivao Iss-hogai, dai-katanu, dugaki samurajski ma, koji je mnogo
godina kasnije Nikola zavitlao u ovo jezero.
Mogao je sada da oseti Iss-hogai, ba kao to je mogao da ga vidi
kad je pre mnogo godina udario u vodu, potonuvi vertikalno do dna. I
sada, kad su se prolost i sadanjost poele da prepliu, inio mu se
tako blizu da je mogao da ga dotakne i dohvati.
Mislio je da je sa njim tada zavrio, ali kao u prolosti s njegovim
ocem i sadanjosti sa Justinom postojao je jedan problem, nepoznat,
kao jo nenapisan, koji je ostao nereen.
Pukovnik, koga je Nikola voleo i potovao, nije nikada imao tajni
ivot koji je krio od eong i Nikole. Godinama posle njegove smrti
Nikola je otkrio da je on ubio opasnog politikog radikala po imenu
Sacugai. On je bio mu Nikoline tetke Itami i mada ga je ona prezirala,
ipak mu je bila ena. Pukovnikov in odrazio se duboko na Nikolin
ivot kad je Saigo, Sacugaijev sin, hteo iz osvete da ga ubije.
Telefonski poziv Mikija Okamija uzburkao je vode koje su dugo
bile mirne.
Tajni ivot pukovnika. ta je on imao sa Mikiom Okamijem? Zato
mu je jakuza ojabun bio prijatelj? Nikola nije znao odgovore na ta
pitanja. Znao je samo da e traei ih biti jo jednom povuen prema
svom ocu - i prema nepoznatoj prolosti.
Najzad ustade, krenu tiho kao to je i doao, vraajui se kroz
57

umu i iprag, prolazei kraj usnulih vrtova, du kamenih staza

postavljenih pre mnogo vekova, do kuhinje svoje kue.
Dugo je stajao i gledao kroz prozor japanske kedrove i javorovo
lie to je plesalo na vetru koji je samo trenutak ranije oseao na
svojoj koi.
Najzad se okrete kredencu, posegnu za oljom, odmeri macha, fino
seene listove zelenog aja.
Uze metlicu od trske i saeka da voda provri.
***
Harli Gant je bio usred krize koja je imala proporcije Brobdinganga.
Bilo je ve dovoljno strano to su Tomkin-Sato industrije gubile
znaaj, pritisnute bez sumnje izolacionistikom privrednom politikom
demokrata sa grozniavim ciljem ponovo roenih hriana, ali sada je
udrueni centar ovde na Menhetnu bio doslovce pod opsadom
potroaa raspaljenih onim to su plakati na ulicama pogreno tumaili
kao prila-enje neprijatelju.
Sve koke ipak dou kui na spavanje, mislio je Gant, dok je
namrgoeno gledao kroz prozor svoje kancelarije na demonstrante koji
su se okupljali. Dok je posmatrao kao jastreb, video je TV kamionet
Si-En-En-a kako dolazi. Za nekoliko minuta sve lokalne stanice bile su
zastupljene.
Hriste, pomislio je, potreban mi je Nikola ovde. Mi smo uzeli
privredni brod iz spajanja sa Sato interneenelom i dovezli ga na vrh
talasa, a sputanje odavde gde ja sedim bie strano kao sam pakao.
Zazuja njegov interfon i on upita:
- Suzi, da li je to gospodin Lajnir na liniji?
- Plaim se da nije, gospodine Gant - glas njegove sekretarice uo
se kroz vazduh - ali tu je ovek za sastanak u deset.
- Kakav sastanak u deset?
- Seate se, zvao je kasno jue. Rekla sam vam da u zapisati u
va rokovnik pre nego to sam izala.
58

- Ja se ne - Gant se ve okretao od scene koja se videla kroz

prozor i pogled mu se zaustavio na rokovniku njegovog kompjutera. Ko je, do avola, Edvard Minton?
- On je iz Vaingtona - ree Suzi kao da e to spasti situaciju. Jutros je doleteo da bi vas video.
Gantov stomak se zgri. Nije mu se dopadalo kako to zvui. Ti
demokrati sa Brda stvarno su se palili na Japance. Prema njima
pripremao se privredni rat i svi Amerikanci su zahtevali dobrovoljnu
zatitu od Demokratske partije da bi se izbeglo privredno ponienje
smiljeno u nekom podzemlju Carske palate u Tokiju.
Tojo ivi! - mogao bi da bude njihov borbeni pokli, mada je
poeo da primeuje da kao peurke posle kie niu plakati sa carskom
zastavom Japana sa izlazeim suncem okruenim crvenom linijom i jo
jednom koja je dijagonalno preko njega.
Za njega to nije bilo nita drugo nego simbol moralne propasti
njegove zemlje - samonoga ko se reklamira, gde se i najkompleksnija
stvar moe izraziti jednostavno.
Gant zatvori oi na tren. Bio je krupan ovek, s dosta debljine i
miia, ovek koji je jo u koledu zakljuio da onaj ko nekada mnogo
veba ne mora s tim da nastavi da bi zadrao dobru formu. On je
nekada bio sjajan igra bejzbola, ali povreda ramena ga je zauvek
odvojila od profesionalizma u sportu.
Sreom po njega, bez sumnje, jer da se njegov bankovni raun
naduo, um bi mu zakrljao. Bila je injenica da je Gant bio retko
inteligentan u oblasti koju je odabrao. On je znao da predvidi korake
genija i nestanih preduzimljivih slubenika. Tako je zapao za oko
Nikoli Lajniru i zato ga je proizveo u izvrnog direktora Tomkin-Sato
industrija za Severnu Ameriku.
Intuicija mu je govorila da je ovaj sastanak u deset otrov. Prineo je
prste elu, zatvorio oi na tren kao da e to naterati Edvarda Miltona
da nestane.
- Gospodin Gant?
- Da, Suzi.
59

- Deset i petnaest je.

Gant uzdahnu.
- U tom sluaju poaljite mi gospodina Mintona.
Ako je Gantovo telo izgubilo vrste atletske ivice dobijene u
koledu, njegovo lice nije. Jo je imao etvrtastu bradu i nije bilo
podvaljka, koji je primetio kod svojih drugara na poslednjem sastanku.
Njegova jo gusta kosa, bila je proarana sedim vlasima, ali to se
slagalo sa takama u njegovim smeim oima. Ono bora to se
pojavilo na njegovom licu bilo je kao da ih je uklesao fini skulptor kao da su pripadale tu, ili tavie kao da su oduvek bile tu, kao deo
njegove snage, njegove lukavosti.
Edvard Minton je s druge strane bio sasvim drugaiji. Visok i vitak
imao je oborena ramena oveka koji je rano shvatio da je suvie
visok. Imao je kou boje votanog papira, po emu se obistinie
najgori Gantovi strahovi; on je bio vladin izdanak i sada je bio lo
znak ovde kao vrana u polju kukuruza.
Minton je imao odelo iz tri dela, usijano na laktovima, neodreene
boje i materijala. Nosio je naoare s elinim ramom iznad ravnog
nosa i tankih usana. Iza naoara videle su se jasne plave oi
grabljivice. Gant nije bio iznenaen to vidi zlatni Fi Beta Kapa lanac
kako visi iz depa na njegovom prsluku. Politiari su bili kao psi,
primeti tiho Gant. Vole da se drue sa svojom rasom.
- Gospodine Minton - ree sada i razvue usne u osmeh - hoete li
da sednete. ta mogu da uinim za vas?
Minton, koji je doneo sa sobom neki ustajali vazduh, smesti se u
fotelju od koe i hroma s druge strane Gantovog starog stola od
mahagonija.
- Pribrali ste dobru gomilu dole - ree Minton otrim tonom majke
koja grdi.
- Te stvari imaju tendenciju eksplozije - ree Gant. - Ve sutra
posle podne rat u Jugoslaviji bie na prvim stranama.
- Moda nee ovog puta - dok je govorio Minton je vrteo svoj Fi
Beta Kapa lanac zavereniki kao to neki mukarci vrte divnu ensku
60

ije su usluge kupili za to vee. - Ovo su teka vremena za Ameriku i

nacija je uznemirena. Njegova soiva blesnue kad je okretao polako
glavu. On je to radio namerno i veto. Gant je mogao da kae da je
kolovan za poniavanje. - Mislim da smo pred lokomotivom
neverovatne energije. Vrteo je i vrteo Fi Beta Kapu. Gant je mogao da
se zakune da ta baraba zna da on nikada nije zavrio koled. - Kad se
ona razulari, gospodine Gant, alim osobu ili kompaniju koja e se
nai pred njom.
Gant proisti grlo, ali ne ree nita. Oseao se pomalo kao Marija
Antoaneta. Uvek je bilo tako, mislio je, kad je ekao da se giljotina
obrui.
- Mi na Kapitol hilu opipavamo puls sve veih nemira u Americi i
spremni smo da odgovorimo sa spremnou i silom na ono to narod
eli.
- Vie na ono to vi elite - ree Gant ne diui.
- ta? - Minton se nagnu napred odjednom uznemiren kao terijer
koji je namirisao lovinu. - ta ste rekli?
- Samo sam proistio grlo.
Mintonova kima se ukruti.
- Narod Sjedinjenih Drava eli da im se Japan Ink. skine s glave.
Gospodine Gant, Kongres SAD to e im pruiti.
On je bacio presavijeni tabak papira na sto.
- Ja sam tuilac u kancelariji ministra unutranjih poslova SAD na
zadatku koji mi je dao Senat. Ovde sam da vas obavestim da vas,
Harlija Ganta, kao izvrnog direktora Tomkin-Sato industrija i Nikolu
Lajnira, predsednika i glavnog operativca iste firme, Senat SAD poziva
na sud. Isto tako treba da vas obavestim da ste vi predmet istrage
Stratekog senatovog komiteta za praenje privrede. A to je naredio
senator Rens Bejn. Pozvani ste da se pojavite pred tim komitetom kroz
nedelju dana od ovog etvrtka tano u deset sati ujutro.
Senator Rens Bejn, ponovi Gant samom sebi. Otkako je to ime
pomenuto, prestao je da slua Mintonovo blebetanje.
Bejn je bio demokrata iz Teksasa koji je nametnuo svoja vienja
61

Beloj kui, kada je izgledalo - bez obzira da li e demokrata ili

republikanac sedeti na vrelom mestu - da se gomila dugova skupljana
dekadama ni najmanje ne smanjuje.
Rens Bejn je bio oportunista. Doao je iz srca amerikog juga, iz
drave moda dotuene ekonomskim jadom, ali jo opevanom kao
mestu roenja amerikih pokretaa i muvatora, od kauboja do
teksakih rendera i drskih senatora. A to je Rens Bejn ba bio:
predsednikov najbesniji neprijatelj, koji je tvrdio da je
najnepokolebljiviji zastupnik Amerike i Amerikanaca, prvi,
najnapredniji i jedini. kako bi on rekao. Bejn je bio dobro staro
mome koje je shvatalo mo savremene politike i koje je znalo kako
da najbolje iskoristi samoreklamiranje i medije. On je zauzeo
odbranaki stav. Japanci su otimali posao i to nije bila ala pa je Bejn,
lukavi psiholog, odabrao privredni strah i raspirio ga u vatru paranoje.
Najstranije je bilo to nije bio sam.
Bejn je imao istomiljenike u Holivudu, Detroitu, Njujorku. Nije
bilo ni udo to su ljudi koje je Bejn odabrao da ga zastupaju u
javnosti svi bili deo jedne celine. Gant je bio ubeen da je to zato to
imaju jednu zajedniku stvar: iveli su i umirali na tritu. Znali su
kako da prodaju, na srebrnom ekranu, na drumovima Amerike ili na
Vol stritu i Medison aveniji.
I njega su uspevali da prodaju. Sve dok je bio ono to jeste danas:
politika veliina koja isijava nadu za oporavak posle godina opadanja
interesovanja amerike nacije.
Pojava arobnog lica koje se vialo gotovo svakog dana na TV
ekranu i u novinama; kovrdava ria kosa, visoko elo, otar pogled,
uvek spreman na osmeh, srdano rukovanje. Mrav, visok ovek, kao
Lindon Donson u mladosti. ovek povezan ne samo s naftom ve i sa
stokom, koji spaja farmere i naftae u udesnu bazu interesa koja se
ne oslanja samo na tradicionalni demokratski sektor ve vue i na
republikansku teritoriju.
Nova vrsta makartizma - sada ouvanje zemlje od infiltracije
Japanaca - dizala je glavu, ovog puta skrivena pod liberalizmom i
62

vraanju na dobre, starinske amerike vrednosti.

- ta je, do avola, Strateki komitet Senata za praenje privrede?
- pitao je Gant mada mu se inilo da to ve zna.
- Komitet je smislio senator Bejn - ree Minton. Njegovo divljenje
prema Bejnu bilo je muno. - On je ustanovljen da bi pregledao sve
kompanije iji se poslovni odnos sa Japancima zasniva na godinjoj
zaradi vioj od pedeset odsto, kao i kompanije koje su ule u saradnju
sa bilo kojom vrstom kompanija koje poseduju Japanci.
- Zato?- moda je to bilo nepotrebno pitanje, ukoliko Gant nije
hteo da mu se ta paranoja objasni od poetka do kraja.
- Senator Bejn je dobio informacije da neke od tih transakcija
mogu da ugroze nacionalnu bezbednost.
- Nacionalnu bezbednost? - Gant se gotovo nasmejao Mintonu u
lice. - Svakako se alite. Ali mogao je da vidi po tuioevom izrazu
lica da se ni on ni njegov novi idol Rens Bejn, ne ale. - Kakve
informacije?
- Nemam dozvolu da to sada kaem - Minton odjednom ustade kao
da se plaio da e ga due zadravanje ovde izvrgnuti opasnosti od
neke kontaminacije.
- Obaveteni ste, gospodine Gant - Minton nastavi da uvija svoj Fi
Beta Kapa kai. - Komitet vas oekuje u naznaeno vreme.
- ta je sa Nikolom Lajnirom? On je sada van zemlje.
- Formalni nalog za njegov dolazak predat je u vaoj tokijskoj
filijali - Minton pokaza ute zube lovakog psa. - Nali smo vas; nai
emo njega.
Uz kratak naklon, Edvard Minton je otiao odnosei sa sobom
ustajali miris koji je podseao na ubuali sir ili arape koje nisu prane
nedelju dana, ali iza njega je ostalo neto; odsjaj moi.
Gant nije oseao elju za smehom. Pre mu se inilo da je uhvaen
u ralje ogromne maine koja ne eli nita drugo nego da ga savae i
ispljune. Ili jo gori komar, da ga ugui i proguta, tako da bi za
nskoliko meseci od danas on mogao da postane prvi od amerikih
nestalih, to je bio direktan prevod sa argentinskog panskog faistiki
63

hir Novog sveta koji se irio kao neobuzdani virus na sever kontinenta.
***
Seiko se nala sa Nikolom u Nariti. Video ju je kako ozbiljno hoda
kroz gomilu koja je ispunjavala aerodrom. Osmehnula se, naklonila
kad mu je prila. Dala mu je tanki neseser. On je stajao pred alterom
Er Fransa za putnike prvog razreda, a onda se sa njom izdvojio.
- Donela sam neke dokumente da ih pogledate za vreme leta rekla je. - Tu je i ifrovani faks od Vensana Tina.
Sajgon opet, pomisli Nikola. Tin, direktor Satoa u Vijetnamu, imao
je velike planove za kompaniju, ali on je nekako eleo da prevazie
sebe. On je naveo Nikolu da uloi vie kapitala u njihove poetke
tamo.
- Hvala, Seiko-san.
Ona je prepoznala tugu u njegovim oima, ali nije nita
prokomentarisala. Umesto toga rekla je:
- Da li ste poneli paso?
- Hai. Da.
- Ima dosta vremena do vaeg leta.
Nikola je osetio to kao poziv.
- Zato ne popijemo aj?
Seiko klimnu glavom i oni prooe kroz gomilu da bi prili tezgi
gde su im posluili zelsni aj u papirnatim aama.
Miris ribe bio je veoma jak. Nikola pogleda u svoj aj i seti se
kako se Justina gadila nacionalnog pia, koje je, rekla je, mirisalo na
ribu.
- Ovo putovanje - poe Seiko obazrivo - veoma je vano za vas.
- Jeste.
- Da odate poast svom ocu na takav nain je veoma japanski.
- Hvala vam. Obino povuena, ak i u trenucima krize, Seiko je
sada zraila energijom. - Seiko-san, o emu je re?
- Ja sam htela - zastala je i oblizala usne - predosetila sam
64

neto. Bilo je seate se da ja sve znam o Vensanu Tinu? I to je bilo

delimino predoseanje. Mi smo ga upoznali i on je bio ba onakav
kakav sam rekla da e biti i jo vie s obzirom na rashode koji stiu iz
Sajgona.
Njena mala aka je vrsto stezala papirnatu au, zeleni aj se
prelivao preko oboda.
- Ja sam tada bila u pravu i ja ovo putovanje je veoma opasno.
Preklinjem vas da budete paljivi. Sada je govorila veoma brzo, rei
su preskakale jedna drugu kao da je znala da to pre mora da
obelodani svoju tajnu pre nego to je zauvek proguta. - Moda vas
vie nikada neu videti. Oseam da ak i ako vas ponovo vidim, sve
e biti drugaije. Ja neu biti ista a i vi ete svakako biti drugaiji,
toliko drugaiji da vas niko nee prepoznati.
Uprkos zapadnjakom porivu da se nasmeje tim melodramatinim
reima, Nikola je oseao neprijatnu jezu koja mu se sputala niz
kimu dok se priseao slutnje koju je osetio im je dobio poziv od
Mikija Okamija.
- ak i ako je istina to to kaete, ja moram da idem. Postoji jedan
stari dug koji je nainio moj otac, a koji ja moram da platim.
Seiko brzo proguta gutljaj aja, gotovo se zagrcnu.
Nikola joj stavi ruku na lea, masirajui zgrene miie dok je
kaljala. Okrenula se da ga pogleda, lice joj je bilo crveno ne samo od
kalja ve i od neeg drugog.
Nije bilo u redu da je on dodiruje na javnom mestu, ak ni na taj
nevini nain.
- Oprostite - ree on i brzo tre ruku.
Ona spusti glavu i zagleda se u aj. Nikola oseti uznemirenost koja
je zraila od nje.
- Seiko-san, o emu je re?
Ruke su joj bile vrsto sklopljene na tezgi, kao da se plaila da
vie ne moe da ih kontrolie.
- Ja sam zla, sebina ena.
- Seiko-san
65

- Dopustite mi da zavrim. Molim vas - uzdahnula je. - Od

trenutka kad je Nangi-san odluio da radim za vas, ja sam znala da
oseam neto iosebno prema vama.
Nikola se oseao kao na minskom polju i opet je mogao da uje
Justinine optube.
Najzad ga je pogledala direktno.
- Zaljubila sam se u vas protiv svoje volje. Znala sam da ste
oenjeni: znala sam da vas nikada neu imati. Ali nita mi to nije bilo
vano. U stvarima srca plaim se da logika i razum nemaju mesta.
Zavlada tiina meu njima. Sada kad je strana istina izbila na
videlo, Seiko klonu kao da je iscrpljena.
- Nikada vam to ne bih rekla, nikada, nikada, nikada. Ali ta slutnja,
ako je tano da vas vie nikada neu videti, znala sam da ne mogu da
zadrim tu tajnu. Nisam dovoljno snana, vidite. Ugrizla se za usnu. Oprostite mi, mada ne znam kako. Ja sam slaba i sebina. Moja ljubav
trebalo je da ostane moj lini bol. Oborila je glavu. - Vidite kako se
uzvraa na ljubaznost. Ali ja sam bespomona. Volim vas, Nikola.
Nita to je ranije rekla nije moglo da ga pripremi za ok koji je
doiveo kad je uo da ga oslovljava imenom. Uinilo mu se kao je sa
vrstog tla zakoraio na ivi pesak iz kojeg nije mogao da se iupa.
Boe, mislio je, Justina je to svakako znala - svakako je videla tu
stranu tajnu na Seikinom licu. Nije ni udo to mu se suprotstavila.
Deo svesti mu je nareivao da jurne kui, zagrli Justinu, kae joj da je
voli, da je nikada nee ostaviti. Ali, on je sedeo ovde, ukopan na
jednom mestu u ajdinici na prenatrpanom aerodromu Narita sa
prelepom enom koja mu je rekla da ga voli. I prvi put on je shvatio
ono to je nesvesno znao od trenutka kad je uo ime Mikija Okamija;
da se nalazi na prekretnici, na taci susreta sa budunou odakle e
doi obeleen.
Biete drugaiji - toliko drugaiji da vas niko nee prepoznati,
rekla mu je, i on je sada zadrhtao jer je poeo da nasluuje istinu tih
rei ak iako nije znao ta bi mogle da znae.
- Molim vas nemojte nita da kaete - mrmljala je Seiko. - Nije
66

vano ako vi mene ne volite koliko ja volim vas. emu to uopte? Vi

ste oenjeni i zaljubljeni u svoju enu. Mene je izdalo srce i sada ne
oekujem da me i dalje zadrite kao svoju pomonicu
- Ako mislite da u vas oterati kao neposluno dete, greite Nikola je jedva znao kako da odgovori na sve to je ona rekla, ali znao
je da ne eli da izgubi najbolju pomonicu koja je ikada radila za
njega. - ta vi oseate prema meni nije vano. Vi tako brzo uite, tako
ste sposobni, da oekujem da ete za godinu dana prerasti mesto na
kome ste. Tada emo razgovarati o unapreenju i promeni mesta.
Odmahnuo je glavom. - Da li vi to znate ili ne, ali vi se brzo penjete
stepenicama uspeha u Sato interneenelu. Suvie ste mi dragoceni da
bih mogao da rizikujem da vas izgubim. Vi radite za mene i tako e
biti i gotovo.
Seiko se malo nakloni.
- Ponovo vam zahvaljujem na vaoj beskrajnoj ljubaznosti, Lajnirsane. Ne mogu da zamislim kakav bi mi ivot bio bez vas - ona baci
pogled na sat, kliznu sa stolice. - Vreme je da idete na kontrolu
pasoa. U va avion e poeti ukrcavanje za pet minuta.
Otpratila ga je daleko dokle je mogla. Bila je smirena, sada kad je
emocionalna oluja prola.
- Imate li broj telefona na koji bih vas pozvala dok ste u Veneciji?
Nikola otvori rokovnik od telee koe koji ga je ekao na alteru
Er Fransa.
- Odseu u hotelu Palaco di maskera Venecijana.
Dao joj je brojeve telefona i faksa. Seiko ih uredno upisa u tanuni
koni imenik koji joj je Nikola poklonio prvog dana kad je dola da
radi za njega.
- Mislim da je to to - ree on i prikljui se redu da bi proao kroz
pasoku kontrolu.
Posmatrao ju je dok se odvojila od njega. Bila je veoma lepa i
veoma usamljena. Bila je tako puna bola da njegovo srce polete prema
njoj. Ba je hteo da neto kae, ali ona prinese prst usnama.
- Nema opratanja - ree Seiko. - Videemo se opet.
67

Kad je proao kontrolu, Nikola se malo zadra da pozove Justinu.

Pustio je da telefon zvoni devet puta, ali se niko nije javljao. alio je
to nije poslednje sate proveo sa njom da bi jo jednom o svemu
porazgovarali. Tek sada je postao svestan fizikog odlaska. udeo je
da razgovara sa njom, bar da joj kae kako mu je ao. Ali dok je iao
prema izlazu, teio se da je bolje da se lino izvini. Bie puno vremena
za to kad se bude vratio.
***
Tanzan Nangi je diktirao pisma Umi, svojoj sekretarici, kad ue Seiko.
On prekide, pogleda je na tren, uuta. A onda ree:
- Kakve su vesti?
- Nisu dobre - otvorila je fasciklu. - Upravo smo dobili formalni
zahtev iz SAD da se Lajnir-san pojavi pred Stratekim komitetom
senata za praenje privrede da bi odgovarao na pitanja o spajanju
Tomkin industrija i Sato interneenela.
- Blagi Boe, to ima ukus amerikog lova na vetice - Nangi je
pregledao dokumente. - itao sam dosta o senatoru Bejnu. esto se
pominje u meunarodnim vestima. Video sam ga kako daje intervju na
Si-En-Enu. I bio je lanak o njemu u poslednjem broju Tajma. Pokazao je na papire. - Da li je ovaj zahtev doao potom?
- Ne, gospodine - ree Seiko oseajui se neugodno - doneo ga je
neko iz amerike ambasade. Rekli su mi da je doao jutros sa
diplomatskom potom.
Nangi je paljivo listao papire, savio ih i vratio Seiko.
- Pa, ako ne znamo gde je Nikola, ne moemo da mu pokaemo
ove papire. Seiko, skicirajte odgovor Komitetu i ocrtajte sadanju
situaciju. Vi znate kako se to radi, Lajnir-san je na nekom hitnom
poslu, negde u Evropi, nije trenutno u vezi sa firmom, i tako dalje.
- Da, gospodine.
Ali, kad je ona otila, on se nije odmah vratio diktiranju.
Razmiljao je o senatoru Bejnu i njegovog Komitetu. Plaio se neeg
68

takvog jer su se Bejnov status i presti vrtoglavo penjali. Neko e

morati da postane gromobran senatorovog pravednog besa, a TomkinSato je bio logian izbor.
injenica je bila da je Nikola bio ranjiv. On je bio autsajder
doveden da vodi kompaniju na osnovu tastovog testamenta, izvrenog
posle prerane Tomkinove smrti. Nangi je pretpostavljao da Bejnu nee
biti teko da naini sluaj od Nikole, novajlije u svetu poslova, koji se
suvie oslanja na japansku stranu korporacije. Do avola, mislio je
Nangi, on moe da ga optui i da natera ljude da mu poveruju. Gle
samo gde je Nikola odabrao da ivi u poslednjih osam godina - u
Tokiju, ne u Njujorku.
Nangi oseti uasnu krivicu. Poe da razmilja o tome kako da
nagovori Nikolu da se vrati u SAD da bi radio za dobrobit
konglomerata. injenica je bila da je Nangi bio sebian - ne samo u
poslovnoj oblasti ve i to se ticalo Nikolinog prisustva, ne samo zbog
poslova ve i zato to je on bio Nangijev najbolji prijatelj.
ta sam uradio? - pitao je Nangi samog sebe dok je tiho sedeo u
svojoj kancelariji. ta sam uradio to sam Nikolu zadrao uza se?
Osudio sam njega - i nas - na zaborav.

69

3
Marko Ajlend/Venecija/ Tokio/Marina u Sen Kroa

Ly Kroker mirnu prema tropskom suncu i odvali estoku psovku.

amac Obalske strae ba se pojavio kroz isparenjs vreline, krenuvi
pravo prema njemu.
On je bio na palubi svog sjajnog broda Kapetan Samo, koji je
iznajmljivao po kosmikim cenama za najbolji sportski ribolov na
zapadnoj obali Floride. Milju i po dalje od Marko Ajlenda, Kroker nije
bio zabeleen. U stvari, napustio je luku ne samo da bi pokuao da
odagna svee uspomene ve i da nae mir i tiinu. Poslednja stvar
koja mu je bila potrebna, razmiljao je dok je gasio motore i izlazio,
bila je poluslubena poseta Obalske strae.
Kroker je bio bivi detektiv njujorke policije. Ovde se povukao
sa Aliks Logan, bivim foto-modelom. koja se, na njegovo
zaprepaenje i oduevljenje, zaljubila u njega. Ona je sada otila,
natrag u blistavi ivot mode koji joj je nedostajao vie nego to je
njega volela. Bila je u Njujorku - ili u Parizu? Vie nije mogao da joj
ue u trag. I mada ga je redovno zvala, nije se zavaravao da e njena
vernost veito da traje. Magija njenog prethodnog ivota - i svi izazovi
koji idu uz njega - bili su prejaki. Kako je on ikada mogao da pomisli
da e ona biti zadovoljna s njim, ovek od etrdeset pet godina, irokih
ramena i vremenom iibanim licem kauboja? Nije mogao da se nazove
zgodnim, i mada mu je kosa jo bila tamna i gusta, nije bila oiana i
zalizana unazad kao kod njenih drugara manekena. Ti me podsea na
Roberta Miama, rekla mu je Aliks na poetku veze. Toliko ima
karaktera, toliko istorije na tvom licu.
One veeri kad je otila, on je sedeo iza volana starinskog
tanderberda iz 1969. koji je s mnogo ljubavi uredio i posmatrao je njen
avion kako se gubi u zalasku sunca. Oaj ra je preplavio i prva
70

pomisao je bila da zove prijatelja Nikolu Lajnira, s kojim je delio

toliko opasnosti. Ali nije liilo na Krokera da roni suze u svoje pivo,
makar i pred tako bliskim prijateljem kakav je bio Nikola. Odrastao u
zloj oblasti Kuhinja pakla na zapadnoj strani Menhetna, Kroker je
video kako njegov otac policajac gine u slepoj uliici, kako se lomi
duh njegove majke. Nauio je kako da bude grub na grub nain i za
njega nije bilo povratka.
Brodi Obalske strae je stigao pa Kroker stavi motore svog broda
u neutralan poloaj, a onda ih iskljui. Pritisnuo je elektronski ureaj i
uo je kako sidro udara u vodu.
Dok je obavljao pripreme da primi ljude na brod, razmiljao je u
kakvom je to nastupu ludila i ljubavi prema drugima prihvatio ponudu
Obalske strae da im s vremena na vreme pomogne da kontroliu
trgovinu drogom koja se povremeno javljala na beskrajnim miljama
plaa Floride. Moda on nije do kraja napustio policijski posao kako
je pokuavao sebe da ubedi da e uiniti kad se jednom preseli
ovamo.
Brodi je sada stajao i ljuljao se na talasima. Kroker ga brzo
priveza konopcima koje su mu bacili. Nagnu se da pogleda tri
mukarca to su se penjali vertikalnim lestvicama koje im je bacio.
Oekivao je da vidi svog prijatelja porunika Marka Mekdonalda,
koji je postao njegova veza sa Obalskom straom. Umesto toga ugleda
dva mlada momka sa slubenim revolverima na bokovima. Ti mornari
ozbiljnog izgleda stajali su uz oveka koga Kroker nije nikada ranije
video. Bio je visok i tanak kao hrt, sa tamnim obrvama i crvenim
obrazima. Kad se popeo na palubu, Kroker je bio zapanjen jasnoom
njegovih istih, plavih oiju. Imao je deaki izgled mada je Kroker
procenio da mora da ima negde oko pedeset. Nosio je tamnosivi
neseser.
Dva mornara su bili veoma formalni. Pozdravili su Krokera, a onda
su stali u stav mirno sa svake strane lestvica.
- Gospodine Kroker - ree ovek pruajui ruku - drago mi je da
smo se sreli. Ja sam Vil Lilihamer. Njegove oi se suzie, ali usne
71

odbie da se osmehnu. - Ljubazno od vas to ste nam dopustili da se

popnemo na brod. Plave oi su bile kao instrument, sve su
premeravale. - Ja sam na specijalnom zadatku koji sam dobio od
predsednika SAD.
Nije rekao sa kim je, a Kroker je mislio da on nije lan obalske
patrole, mada je Lilihamer nosio uniformu njihovog porunika. Imao je
slab, ali prepoznatljiv britanski akcenat.
- Da li moemo negde da govorimo nasamo?
Kroker se osvrte oko sebe. U blizini njegovog brodia bio je
ribarski brod, neto dalje jedrilice su se nosile s vetrom, a motorni
amac je sekao talase prema obali. Svi su bili prilino daleko. On
iroko rairi ruke.
Lilihamer se sada osmehnu i to nije bilo prijatno. Ukazae se bore
na njegovom licu oko krajeva usana.
- Bili biste zaprepaeni kad biste znali koliko je elektronika
napredovala to se tie prislukivanja otkako ste se vi povukli - ree
on.
Dakle, on sve zna o meni, mislio je Kroker dok je vodio Lilihamera
u kabinu. Izvadio je rashlaeno pivo, pa su seli na plastikom
prekrivenu klupu. Lilihamer podie flau i ree: - Nazdravlje.
Povue dobro, a onda stavi neseser na klupu, otkljua ga i otvori.
Kroker ugleda unutra neto nalik na utrobu kompjutera, samo to nije
bilo tastature. Lilihamer izvadi klju pa ga okrete levo, a onda desno.
Kroker naini grimasu.
- Mala glavobolja? - Lilihamer prui ruku. - Evo, progutajte ovo.
Kroker uze siunu belu pilulu, proguta je s malo piva. U trenu,
glava mu se razbistri.
- ta je do avola bilo to?
- Elektronsko prislukivanje je brzo postalo tako sofisticirano da
smo bili prinueni da odgovorimo protivmerama koje nisu uvek sto
odsto proiene - Lilihamer pokaza neseser. - Ovo e obnoviti posao,
ali jo je malo poraavajue po mozak. To je neto u vezi sa
vibracijama koje odailje - pogledao je s ljubavlju napravu. - ini mi
72

se da sam se navikao na barabu. Mojim uima ne smeta mnogo.

Popio je pivo, mljacnuo usnama.
- Uzgred, pozdravlja vas porunik Mekdonald. Siguran sam da mu
je ao to sam ga izbacio s njegovog atara.
- Jo piva?
- Pijem samo jedno na dan. Ipak, hvala vam.
- Koliko ste Britanac? - nitao je Kroker otvarajui novu flau za
sebe.
Lilihamer se nasmejao:
- Mnogo, u stvari. Ali tamo odakle dolazim toliko sam se navikao
na amerike izraze tako da se ponekad uhvatim kako brinem da je moj
engleski deo nestao. Van kancelarije, plaim se da sam sklon da
postanem plameni Britanac. To je kad vam je majka Engleskinja, a
otac Amerikanac.
- A gde vam je kancelarija?
- Nemam je.
- Nemate?
Lilihamer podie kaiprst.
- Ako imate kancelariju, svako zna ta radite. Decenije su bile
potrebne da CIA to shvati.
Kroker vide kako se njegov rendgenski pogled usmerio na njegovu
levu ruku. Pokrenuo je metalne prste od titanijuma.
- Radoznali ste zbog ovoga. Svako je.
Lilihamer klimnu glavom.
- Oprostite.
- Odavno sam prestao da budem osetljiv na to - Kroker otvori
svoju mehaniku ruku koju su mu biomehaniari iz Tokija projektovali
i namestili na patrljak to mu je ostao od levog lanka.
To je liilo vie na umetniko delo: etiri prsta i odvojeni palac,
koji su se pokretali na pregibima gde bi trebalo da budu lanci. Kostur
je bio od titanijuma a sve je bilo presvueno plastikom: dlan,
nadlanica, lanak.
- Ne znam tano kako radi - ree Kroker - ali nekako su je
73

povezali s mojim nervima. Ruka se pokree specijalnim litijumskim

baterijama.
Liliham se nagnu, ispita ruku kao arheolog neku iskopinu. Ree:
- Da li bi vam smetalo da mi kaete ta se desilo?
Kroker je nasluivao da on to ve zna, ali ree:
- Tukao sam se sa veoma mudrom barabom. Bio je sumo ampion,
veoma jak. Bio je i majstor kenda, znate li ta je to? Japansko
maevanje.
Lilihamer klimnu glavom.
- Bio sam dovoljno srean da vidim nekoliko katana.
- Onda svakako znate koliko su otri ti maevi. Kod najboljih ivica
je tako tanka da u stvari nestaje. Sumo je odsekao moju ruku jednim
takvim maem.
- Koliko ovo dobro radi? - ree Lilihamer i tapnu jedan vetaki
prst.
Kroker stee pesnicu, vrlo polako, onda otpusti prste, pokaza dlan.
- Ovo je drugi model, nov i poboljan. Be sam prototip je bio
dovoljno udesan, ali ovo
On ustade, ode da podigne jednu praznu pivsku flau. Drao ju je
desnom rukom, pritisnu jedan vetaki prst na staklo. uo se udan
zvuk, kao cepanje platna. Kao brija otra ivica klizila je bocom, oko
dna, pa s druge strane. Trenutak kasnije boca se raspade na dva
jednaka dela.
- Fantastina kombinacija snage i preciznosti - primeti Lilihamer.
Kroker se vrati, sede. On pokaza na neseser koji je Lilihamer
doneo.
- Od ega je to nainjeno?
- Ne znam, u stvari. Neka kosmika plastika tvra i laka od
elika. Mogu samo da vam kaem da je neunitiva. Metak je ne
probija. Ne moe rupa da se naini.
Kroker je drao ruku da bi je Lilihamer ispitao, polako uvlaei
duge prste tako da su ostali samo sa po jednim lankom. Onda se
nagnu, uze ugao poklopca nesesera metalnim palcem i kaiprstom kao
74

da e ga utinuti. Pritisnuo je.

Kvrc!
Njegovi prsti pucnue kroz malu rupu koju su nainili u poklopcu
nesesera.
Lilihamer je sedeo i buljio u ono to je Kroker uradio s njegovim
tako rei neunitivim neseserom.
- Mislim da u sada popiti to drugo pivo, hvala vam - rekao je
tiho.
Lilihamer je dugo pio pivo. Kroker je bio svestan sunca koje se
kretalo preko krova kabine, promene svetlosti na vetrobranu. Dolazi
oluja, pomislio je, oseajui miris fosfora u vazduhu. Ali jo imamo
vremena. Za ta? ekao je strpljivo da mu Lilihamer kae zato je
doao.
Vetar je duvao i brod je poskakivao. Kroker se oseao loe, brzo
ustade i izae iz kabine. Nagnuo se preko ograde na suprotnoj strani
broda gde su mladi mornari jo stajali. Poeo je da povraa.
- ao mi je - ree Lilihamer kad se vratio. - Plaim se da one pilule
nisu jo sasvim usavrene.
- Uinite mi uslugu i sledei put to sranje sauvajte za sebe - ree
Kroker i ispra usta pivom. - Radije u trpeti malu glavobolju.
- Razumem. Izvinite.
Lilihamer spusti pivo, prie mu i tiho ree:
- Da li vam neto govori ime Dominik Goldoni?
- Svakako. Mafijaki ef koji se raspevao tako da su federalci lako
uhvatili dvojicu njegovih glavnih rivala i uhapsili ih. Zato njega nisu
muili. On je u Programu zatite. uo sam da iz sklonita upravlja
itavom imperijom na Istonoj obali, a uz pomo zeta, potovanog
advokata Antonija Dekamila, poznatog i kao Toni Di meu
prijateljima. uo sam i da je Goldonijev preostali glavni rival Klam
Men
- Mislite ezare Leonforte.
- Tako je. Zvali su ga Bed Klams. U svakom sluaju znam da
Klam Men namerava da epa sudbinu za grlo i pokrene se da uini
75

neto na Goldonijevoj teritoriji.

Lilihamer klimnu glavom.
- Prihvatljivo. Vi znate detalje koji nisu svima poznati. U svakom
sluaju veza izmeu Goldonija i Antonija Dekamila, dobro poznatog
advokata, ne moe da bude ni na koji nain dokazana. Ja to znam.
Ljudi iz Programa za zatitu su to probali. mirnuo je prema Krokeru,
to je bio napor da usmeri svoje udne oi.
- Vidim da odravate veze.
- Neke. Ne mogu vie druge da plaam.
Lilihamer se opet grozno osmehnu.
- Dopada mi se va humor, gospodine Krokeru. Suv i odmeren, kao
fino vigno.
- Ali ni upola tako kompleksan - ree Kroker uklapajui se u
ovekovu aavost.
Lilihamerov osmeh postade iri i Kroker sada vide siune zareze
na bledim oiljcima. Bio je to neki hitan posao, moda u opasnoj zoni
negde daleko od onoga to moe da prui visoka tehnologija koja je
snabdela Krokera sjajnom protezom. Ali injenica da su oiljci bili s
obe strane Lilihamerovih usta govorila je da nije re o nesrei ili
napadu tajnih neprijatelja. To je pre bio rezultat muenja - bilo je
sadizma koji se video ak i u oiljcima.
- Nisam hteo da govorim, pa su pokuali da me uutkaju zauvek ree Lilihamer kao da ita Krokerove misli. Naravno on je samo video
gde Kroker gleda. - Pretpostavljam da su mogli da mi prereu grlo i
zavre s tim, ali to nije njihov nain. Ja sam ih uznemirio i oni su hteli
da ivim s onim to e mi uraditi. Pokuali su da preseku miie koji
pokreu moje usne. Ali dogodilo se da nisu uspeli. Smatram se
srenim.
Kroker je ba hteo da pita ko su to bili oni kad je shvatio da to nije
vano. I moda je u svoje vreme on sreo mnogo njih kao Lilihamer.
inilo se da on i ovaj Britanac imaju mnogo zajednikog.
Lilihamer dotae gornju usnu.
- teta to ne mogu da pustim brkove. Ma ta da su mi uradili,
76

unitili su mi bradu.
On slee ramenima pa ree:
- Dobro - protrljao je ruke. - Bolje da zavrimo s ovim. Vetar je
sve jai. Izgleda da emo se vratiti po neravnom drumu. Pogledao je
kroz prozor kabine i video kako se jedrilice urno vraaju u
bezbednost Marko Ajlenda. Kao da nije bilo drugih brodia u blizini. Da se vratimo Dominiku Goldoniju. Vae informacije kasne. injenica
je da je jue Goldoni neobjanjivo i iznenada prekinuo dogovor sa
vladom SAD.
- ta je uradio?
- Ubio se, eto to je uradio.
- Dominik Goldoni mrtav - Kroker gotovo poe da objanjava
samom sebi. - To izgleda nemogue.
- Ne samo da se ubio nego je to uinio na takav nain da je sludeo
najbolje ljude iz Programa za zatitu.
- Moete li da mi kaete zato?
- Pa, sada sve zavisi - ree Lilihamer - od toga da li ete pristati da
radite sa mnom na ovome.
Kroker je razmiljao jedno vreme.
- ta u vam ja do avola? Vi ste verovatno na visokom poloaju u
birokratskoj organizaciji. Imate na hiljade kandidata izmeu kojih
moete da birate koji su mlai i obueni u najnovijim tehnikama - on
mahnu rukom prema neseseru. - Hou da kaem da nemam pojma da
ovakve stvari postoje.
Lilihamer odmahnu glavom.
- Nemojte da se ponaate kao stari ratni konj, na to se ja ne
primam. Naao sam vae ime u kompjuterima. Radili ste sa Nikolom
Lajnirom pre nekoliko godina kad ga je angaovao Si Gordon Mink,
koji je tada bio ef Crvene stanice, naeg Biroa za sovjetska pitanja.
Vi i Lajnir ste uspeli da ubacite gadnu krticu u Minkov kokoinjac.
Namrtio se. - Istina je da ne mogu nikome da verujem dok ne
otkrijem kako je neko uspeo da se doepa Dominika Goldonija,
oveka koji je bio van svakog domaaja. Tako se pretpostavljalo.
77

Iskreno, potrebna mi je pomo. Goldoni je imao jasna nareenja da ne

zove nikoga jer svaki razgovor moe da se prislukuje i naroito da se
ni sa kim ne sastaje, a da ne obavesti svog rukovodioca Programa
zatite. Pa kako se to onda dogodilo? Do sada su ovim programom
uspevali savreno da zatite one koje su uvali, sve do ovog incidenta.
- Dakle, neko ga se, ipak, doepao.
Lilihamer je dugo gledao u stranu. Onda mu se glava vrati na
mesto i njegove otre plave oi fiksirae se na Krokerovo lice.
- Po onome to sam ja zakljuio neko iznutra, neko kome je
verovao, izdao ga je. Kaem vam da je njegova bezbednost bila
stopostotna sve dok ne prekine Program zatite.
Kroker je razmiljao o tom problemu a onda ree:
- Jasno je da vam je potrebna pomo, ali sumnjam da ja mogu da
vam je pruim. Ja sam nepouzdan. Nikada nisam mogao da zapamtim
pravila. Iao sam svojim putem.
Lilihamer ga pogleda u lice.
- Odgovorite na ovo pitanje: da li ste dovoljno zainteresovani da
mi postanete operativac ili biste radije nastavili da tiho ivite
vozikajui od piva nabrekle biznismene po tom ribnjaku?
Kroker se nasmeja.
- Vi umete da se koristite reima, gospodine Lilihamer.
- Zovite me Vil.
Kroker pogleda ispruenu desnu ruku, a onda je prihvati i stee je.
- Zato se oseam kao Ismail koji odlazi u progonstvo?
Lilihamer se srdano nasmeja i sada njegovih grotesknih oiljaka
nestade u naborima potamnelog lica.
- Uivau u naoj zajednici, Lu. Mogu li da vas zovem Lu? Bie to
poslednji put jer zbog sigurnosti tokom operacije imena nee bigi
pominjana nikada. Ismail sree Ahaba. Mi emo biti sjajan tim
strunjaka!
Ali kad je brodi Obalske strae odveo tajanstvenog Ahaba,
Kroker je ostao na moru, ekajui da zae sunce i pitajui se ta mu bi
da se ponovo ukljui s federalcima. Imao je zakazano nedelju dana
78

plovidbe od sutra ujutro sa Marakejom, venecuelskim magnatom, koga

je Kroker zabavljao tristo ili egiristo puta godinje. Marakej je stekao
ogromno bogatstvo izvlaei gvoe i dijamante iz zemlje. Bio je
drutven ovek ogromnih apetita, sjajan ribolovac, veliki trokadija i
dareljiv kad daje napojnice. Da se i ne pominje harem udnih mladih
ena koje je vodio sa sobom i koje je bio spreman da deli.
Kroker je oseao sunce na leima dok se naslanjao preko ograde
Kapetana Samoa. Primetio je neko ubre koje se ljuljalo na vodi. On
uze kuku i ukloni ga s kobilice. Moda je brodu bilo potrebno dobro
ienje.
U redu, ree samom sebi. Misli na sve sem na Aliks. Moda je
Lilihamerova ponuda bila katalizator, ali oseao je muninu, prazninu
u sebi tako duboku kao da nije jeo danima. Bilo je tano da mu je
Aliks nedostajala. Ljutio se na nju to ga je ostavila ovde, da ivi
jednostavno na morskoj vodi i alkoholu dok se ona vratila svom
glamuroznom bivem ivotu u bletavim glavnim gradovima zapadnog
sveta. ta je mogao drugo da radi? Ali sada
Mogao je da vidi njeno lice, ozareno floridskim zalaskom sunca
dok su stajali izvan terminala meunarodnog aerodroma Majamija.
Niko od njih nije hteo da se oprata.
- ta e ovde? - rekla je tiho. Vie ti se i ne dopada ovakav ivot.
On je to odbio, ali ona je bila u pravu, naravno. Kad se sada setio
Marakeja i njegove plovee javne kue, Kroker shvati ta je ona htela
da mu kae. Doao je ovamo jer se nagledao suvie leeva, preao
suvie opasnih ulica. Omirisao je smrad korupcije, moi, nehumanosti
svuda oko sebe i bilo mu je muka do smrti. Tako je ispao i otiao na
jug samo da bi naao neku drugu vrstu smrti.
Voleo je Aliks ali ta je mogao da uradi, da se oeni njom i odvoji
je od ivota koji je volela ili da se oeni njom o pati zbog dugih
razdvajanja koje bi njen posao zahtevao od njih? Nijedno nije bilo
dobro reenje pa joj je on zato dopustio da ode i ostao je ovde meu
morskim algama i palmama koje su se raspadale.
Vratio je kuku, posmatrao kako se ubre raspada, mulja u vodi,
79

tamna mrlja u suncem obasjanoj vodi. Ako ostanem ovde samo dan
due, mislio je, oseau se nepotrebnim kao taj komad smea.
Odloio je kuku, popeo se u kabinu i povukao sidro. Onda se
okrenuo i usmerio brod prema Marko Ajlendu. Krv je poela da mu
peva. Bilo je lepo imati opet cilj, biti zahvaen misterijom i intrigom,
reavati ubistvo.
Do avola sa uvanjem bogatih i razmaenih, mislio je. Vreme je
da se vratim u ivot.
***
Ispod naduvenog crvenog sunca kasnog jesenjeg popodneva Venecija
je leala prenatrpana pod svojim kupolama u svetlucavom bazenu
zelenog i zlatnog.
Nikola nije nikada ranije bio u Veneciji i nije bio siguran ta treba
da oekuje. Bio je to grad koji je trulio, tonuo kao Atlantida u laguni
koja ga je stezala kao ruke stare majke zemlje. Trule vekova visila je
na fasadama njenih palata, zagaivala vazduh i u toj tekoj, gustoj
izmaglici grada ovek je gubio oseaj za pravac.
Nikola je o tim stvarima sluao od ljudi koji su dolazili ovamo,
videli grad i odlazili nedirnuti zaklinjui se u stranoj gomili i vlanoj
vrelini leta da se nikada vie nee vratiti.
Kako su nesreni ti ljudi bili. Bila je to njegova prva misao,
instinktivna i slobodna, dok se vozio besprekornim motoskafom preko
lagune prema gradu koji je izgledao da se ne oslanja na kamenje i
mulj, ve ni na ta drugo manje efemerno nego to su snovi.
Stao je pored kapetana i morao je da zakopa svoju postavljenu
konu jaknu boje viskija da se zatiti od otrog ledenog povetarca.
Dok je brodi sekao vodu boje metala, grad poe da se stvara iz mora
i oblaka, diui se iz niske, sedefaste izmaglice nad vodom.
Iznad, prostrana inija neba, plava da stane dah, tako prozirna da je
izgledala beskonana, svojim donjim rubom sezala je do sjajnih zlatnih
kupola i ilibarskih kula koje kao da su sauvane iz Hiljadu i jedne
80

noi.
Vibracije monog motora motoskafa produbie se u duboko
grgotanje kad je brodi stigao do spoljnih granica unutranje lagune i
zaokrenuvi u dugom luku du visokih drvenih stubova koji su sluili
za obeleavanje kanala ve vekovima, poeo je polako, gotovo
ritualno krajnje pribliavanje kroz trbuh grada u Kanal grande.
Sada su skrenuli oko take San Dordo Madore i pravo ispred
sebe on bi nagraen pogledom na baziliku Santa Marija dela Salute,
bledu i velianstvenu, iznad koje se ogromno sunce, crveno kao
sasuena krv, polako sputalo kao veliki krilati konj iji je dan trke
zavren.
Nikola oseti kako mu se kostrei dlaka na kraju vrata i on se
uzbudi zamislivi sebe kako prelazi preko poploane pjacete. Imao je
visoke crne izme, dugaak crni ogrta i neku vrstu maske koja mu je
pokrivala lice od nosa do poetka kose. Na glavi je nosio krut, filcani
trorogi eir. Daleko ispred njega, zastave koje nije mogao da
prepozna vijorile su i pucale i on je znao, ne shvatajui kako da se
vodi rat. Imao je nejasno oseanje da se vraa kui.
mirnuo je, kao da ga je zaslepelo ogromno jesenje sunce.
Motoskaf opet skrete i on se sada nae licem u lice sa Trgom svetog
Marka, s Dudevom palatom s desne strane. S njegove leve strane
dizale su se statue venecijanskih krilatih lavova i Svetog Teodora,
zatitnika grada. Oseanje da je to ve video bilo je tako jako da on na
tren posrnu i uhvati se za ogradu od mahagonija i mesinga da se ne bi
sruio niz stepenite. To je bio trg iz njegove vizije i mada je znao da
je to bilo davno, nepogreivi miris rata bio je u vazduhu.
Palaco di maskera Venecijana bio je od otprilike na pola puta
izmeu Punta dela Dogana, gde se u raskoi dizala bazilika Santa
Marija dela Salute i Kampa dela Karita gde je bila Galerija del
Akademija na udaljenom kraju drvenog mosta kao iz bajki o vilama.
Hotel je nekada bio raskoan letnjikovac za duda na vlasti.
Njegov poloaj na Kanalu grande bio je dragocen: na Rio de San
Mauricio, samom kanalu, naravno, ali kako e Nikola nauiti u
81

Veneciji samo je Kanal grande nosio tu oznaku. Velike graevine koje

su svi zvali palazzi - palate, bile su, u stvari, casas - kue. Tokom
vekova Presvetle republike samo je dudeva rezidencija mogla
tehniki da se naziva palatom.
Hotel je imao svoj dok i portiri u zelenim i zlatnim uniformama
pojurie da ga pozdrave, uzmu njegov prtljag i povedu ga pored
stolova postavljenih na otvorenom prostoru za veeru.
Unutra zajednike prostorije bile su raskono ukraene u
venecijanskom cvetnom stilu sa lukovima, visokim plafonima sa
gredama, zidova pokrivenim svilom moare i sonim bojama na sve
strane - svi venecijanski tonovi plavog, zelenog, utog i narandastog. I
uvek rokoko ukrasi na nametaju, na ramovima za slike, na masivnim
satovima, svenjacima od murano stakla i lusterima od stakla sa
suzama u obliku kruaka.
Nikola je primljen uz velike formalnosti, kao da je stari gost koji
se vraa uvek u specijalnim prilikama. Ogromna maska visila je iznad
drvene tezge. Bila je ofarbana belo, s ogromnim nosem i irokom,
agresivnom gornjom usnom. Nikola, radoznao, upita portira kakva je
to maska.
- Ah, sinjore, Venecija je grad maski, ili je bar bila u proteklim
vekovima. Ime ovog hotela, Palaco di maskera Venecijana, znai
Palata venecijanske maske. Dud koji je sagradio ovu palatu i
provodio leta u njoj bio je prilino vragolast tip, sklon da navue svoju
Bauta i pomea se sa obinim narodom i upusti se u na neki nain
nepodobne aktivnosti. Portir dotae gornju usnu. - Tako preruen ja
verujem da je dud posejao mnogu vanbranu decu i sredio mnoge
nepriline politike stvari. Pokazao je na ogromnu masku. - To je
Bauta, maska poznata kao veliki izravnjiva rauna jer su je koristili
moni dud, sudija ili princ da bi sakrili identitet. Kao obian ovek
on je lutao calli - ulicama i kanalima grada savreno tajno.
- I niko nije saznao ko je on u stvari?
- Niko, sinjore - ubeivao ga je portir. - Venecija uva svoje tajne.
Nikolina soba na drugom spratu bila je ogromna. Nosa stavi
82

njegov prtljag kraj vrata i preavi preko persijskog tepiha irom

otvori visoke drvene alone da bi pustio zvuke, mirise i najvanije od
svega svetlost sa Kanala grande.
Kupana odsjajima sa vode ovog grada, obojena u boju trule vinje
za sva vremena izmeu obale i mora, raskono nametena soba bila je
ista onakva kakva je mogla da bude pre tri stotine godina kad su
dudevi vladali i kad su pesme s Istoka ispunjavale njihove vrtove
oaranou.
Ostavljen sam, Nikola ue u mermerno kupatilo da spere
prljavtinu s putovanja. Obrijao se pred pozlaenim ogledalom,
posmatrao finu promenu svog lica dok je nestajalo brade i on se opet
seti Seikinih rei: biete drugaiji - toliko drugaiji da vas niko nee
prepoznati.
Pljusnuo je ledenu vodu na lice i s pekirom u rukama vratio se u
sobu. Stajao je kraj otvorenog prozora, posmatrao kako se dugi prsti
noi pruaju preko Kanala grande. S njegove leve strane Santa Marija
dela Salute bila je bela kao puder u priguenoj svetlosti, a dole, s
njegove desne strane, preko vode, tamo dalje, etiri gondole, ofarbane
plavo, zeleno, crno i crveno, ljuljale su se na praznom embarkaderu.
Njihovi visoki, zakrivljeni pramci, sa est ralji koje su predstavljale
sestieri - sektore grada, liili su Nikoli u somotskoj svetlosti na
muzike instrumente koji su isputali tako harmoninu i lepo melodiju
koliko su bili stari.
Obrisavi lice on se okrete od tog prizora i vide veliku kartonsku
kutiju ispod kreveta dinovskih razmera. On prie siguran da nije bila
tu kad mu je portir uneo prtljag. Pozvao je glavnu portirnicu i reeno
mu je da nikakav paket nije donet za njega u hotel.
On otvori kutiju i zagledavi se u nju ukopa se kao statua. Opet
oseti kako mu se nakostrei dlaka u dnu vrata i tanka linija znoja
kliznu mu niz kimu.
Posegnuvi u kutiju on izvadi dugi, crni ogrta iz svoje vizije.
Ispod njega je bila maska, rukom nainjena od pepier-mache-a. Kao
Bauta u portirovoj loi u prizemlju i ova je bila obojena blistavo belo,
83

imala je veliki nos i jo agresivniju gornju usnu, tako da je bilo neeg

majmunskog u celom izgledu. Bila je to maska koja je titila identitet
visoko roenih.
Na dnu kutije video je zeleni koverat oivien zlatom. Otvorio ga je
i izvadio komad papira. Na njemu je lepo bila ispisana jedna reenica
velikim, jednakim slovima:
Oekuje se vae prisustvo, sa ogrtaem i pod maskom, u deset i
trideset na Kampjelo di San Belisario.
Nikola pogleda sat. Bilo je petnaest minuta do sedam, jo nije bilo
vreme za veeru. On odbaci svoj bizarni kostim, obue se i otvori
neseser koji mu je Seiko dala na aerodromu. Tokom leta namerno nije
obraao panju na njega; nije bio raspoloen za rad.
On se smestio u tapaciranu fotelju, dok su se odsjaji sa vode
meali sa svetlostima lampi u sobi i poe da ita poslednji ifrovani
izvetaj koji je poslao Vini Tin. Tin je bio roen i odrastao u
Vijetnamu, mada je emigrirao u Australiju u toku studija. Bio je
strunjak za meunarodno poslovno pravo i ak je proveo godinu dana
na Volstritu potvrujui svoje teze.
Nikola je proveo dosta vremena sa Tinom i u Tokiju i u Sajgonu i
video je da je pametan i mudar, dve osobine koje je retko kad
posedovala jedna ista osoba. Postojalo je i neto neiskreno kod njega.
Mada je Nikola shvatio da je njegov pomalo sumnjiv talent bio dobar
za uspehe u Jugoistonoj Aziji, ipak je bio ubeen da je Tinu potrebno
nadgledanje. U stvari, to je bio jedan od razloga to je on smislio sada
odloeni put u Sajgon.
Nikola je pregledao planove Sato interneenela za etvrtinu godine,
gledao je planove za obuku buduih slubenika i probleme koji su se
nastavljali da bi se obezbedilo dovoljno proizvoda od nafte po
razumnim cenama. Japanci su kupovali skoro 90 odsto vijetnamske
sirove nafte, tako da je bilo udno to je teko dobiti proizvode od nje
u samoj zemlji. On je pregledao Tinov izvetaj o politikom reimu i
trenutnoj poslovnoj klimi. to je najvanije, itao je Tinove najnovije
podatke o njegovim politikim i poslovnim kontaktima. U obilju
84

fascinantnih informacija jedna se izdvajala. Prema Tinu, uli su se

glasovi - nijedan nije mogao da potvrdi - o uspostavljanju vlade u
senci, koja e biti potpuno nezavisna od vijetnamske vlade. ta e ta
vlada u senci znaiti ili ta e da uradi, Tin nije mogao da kae, samo
je naglasio da njena mo i uticaj rastu iz dana u dan. Tin je predloio
da otkrije neto vie o tome pre nego to bi to otkrio neko od
konkurencije i iskoristio.
Nikola se podseti da poalje faks Tinu da ne gubi vreme. To je
bilo van pameti, mislio je. Sajgon je bio pun takvih govorkanja. Ko bi
uostalom pomagao takvu vladu? Kako je mogla da bude osnovana i
kako je mogla da opstane? Ako je postajala sve jaa, ko ju je
osnovao?
To su bila pitanja koja bi mogla da zabrinjavaju Nikolu da je
poverovao u Tinove prie. Ako e se Vijetnam opet destabilizovati,
stotine miliona dolara koje je Sato interneenel investirao u toj zemlji
bie u opasnosti. U svakom sluaju izgledalo je da je Tin bio suvie
dugo na ivici dungle i da su mu bile neophodne direkcije iz
civilizacije. Nainivi neke zabeleke na marginama, Nikola odlui da
ode u Sajgon to pre bude mogao.
Kad je siao u hotelski restoran, shvati da je gladan. Sedeo je u
tamnoplavoj prostoriji, gledao kroz prozor vaporetti - brodie koji su
trtljajui prolazili, a njihove svetlosti su se ljuljale kao fantastine
lutajue vatre. Klizile su gondole, nosei japanske i nemake turiste
okiene kamerama i arenim suvenirima iz Murana.
Veerao je spaghetti con vongole - sjajnu testeninu sa siunim,
krhkim koljkama iji mu je ukus eksplodirao u ustima kao kavijar, a
posle su mu posluili seppiea in tecca - sipa u sopstvenom soku.
Dopustio je efu da mu odabere vino, proek, ali su ga upozorili da ne
popije vie od ae i po. Odbio je desert i odluio da e umesto toga
popiti dupli espreso. Kad je potpisao ek bilo je skoro deset i setivi
se adrese na papiru, on upita portira kako da ode na mesto sastanka.
Data mu je mala, presavijena mapa grada na kojoj je portir
crvenim flomasterom okruio lokaciju hotela i obeleio nekoliko
85

alternativnih puteva do Kampjelo di San Belisario.

- Najbolje je naravno da etate - ree portir u najboljoj
venecijanskoj tradiciji. - To nije najbri nain, ali je svakako najlepi.
Imate li vremena za etnju od dvadeset minuta?
Nikola ree da misli da ima, a taj odgovor zadovolji portira.
- Bene. Svaki trenutak dana ili noi daje posebnu znamenitost La
Serenissima - Presvetloj, sinjore - ree sa irokim osmehom.
Gore u svojoj sobi Nikola pokua opet da pozove Justinu, ali niko
se nije javljao. Gde je mogla da bude? Bila su dva sata ujutro u
Tokiju. On spusti slualicu, navue debeo demper, a onda oseajui
se pomalo luckasto ogrnu dugi, tamni ogrta preko ramena. S maskom
u ruci koju je gurnuo pod miku, izae kroz vrata.
Jedinstveni zvuk grada preplavi ga, bila je to neka vrsta jezika
sastavljenog od sitnih zvukova - stvarno posebna kombinacija buke i
odjeka koji su se odbijali o uske ulice i kue sazidane du kanala.
Zvuci koraka, na primer, dobijali su zvuk kao iz drugog sveta; snano
udaranje onova o poploano tlo odjekivalo je u prohladnoj noi kao
fantomski zvuk.
Proao bi pored bara otvorenog do kasno u no i uo prasak
smeha, deo razgovora koji bi ga pratili niz ulicu ili preko jednog od
bezbrojnih malih mostova. I uvek je kao san u snu utala voda koja je
lupkala o drvene stubove tragjetto-a, splavova gde su bile vezane
gondole; ili u mahovinom pokrivene kamene temelje samih zgrada.
Jednom, zamae za ugao i nae se na kanalu punom gondola.
Stariji ovek u tamnom odelu, koji je stajao na stranjem delu flote,
poe da peva, a njegov ist tenor odbijajui se od fasada i gondola
prolete ispod mosta na kome je Nikola stajao opinjen.
Proao je pored male palate koja je imala maleni corte - dvorite
gde je bugenvilija cvetala kao raspomamljena, a videlo se i stablo
smokve, uvijeno i zgreno s listovima koji su postali kao bronza na
svetlostima ulice i kanala. Mogao je da vidi klupu od kovanog gvoa,
s patinom vekova i mogao je da zamisli Kazanovu kako klei na
jednom kolenu, zavodei mladu enu koja je sedela kraj njega,
86

zagledana u nono nebo.

Nikola, obuen da potone, da oseti struje mesta i ljudi, poeo je da
nalazi put prema metafizikoj zagonetki Venecije, dok je iao prema
mestu sastanka sa Mikiom Okamijem. To je, dakle, bila tajna Venecije;
njeno jedinstveno mesto na svetu, smeteno ni na zemlji ni na moru,
ispunjavalo je ne samo zvucima i svetlou iz drugih svetova ve i
imunou na proticanje vremena. Nije bilo automobila, autobusa,
vozova, podzemne eleznice. Bili su proterani sa ovog maginog
mesta. Ljudi su se prebacivali unutar grada onako kako su to radili
vekovima. Zgrade su restaurirane u tradicionalnom venecijanskom
stilu, unotrebljavane su iste tehnike koje su koristile zanatlije
vekovima. Nikola je hodao niz calli, callesse, preko mostova od
kamena, crnog metala i drveta du temelja koji su okruavali kanale
nepromenjeni stotinama godina. Da je iveo 1600. godine, video bi
isto ono to je video i sada.
I dok je hodao, Venecija ga primi u zagrljaj, obuhvati ga s puno
ljubavi kao to je radila sa mnogo putnika pre njega. Izgubio se ne
toliko u mrei njenih ulica, kanala. mostova i kejova ve u njenom
srcu arobnice, oseajui kako vreme klizi kao stara koa, oseajui
zagrljaj kao krajnje uzbudljiv dar koji grad daje onima koji su spremni
da ga prihvate: osveenje umornih, potvrda ivota onima koji su patili
od slomljenog srca.
Njegova frustracija i uznemirenost zbog veze sa Justinom ovde su
se izgubili: video je da je ona besna zato to je izgubila dvoje dece;
zaboravio je na svoje poslednje vrtoglavo vienje sa Seiko. Za divno
udo bio je sada mnogo mirniji zbog neposrednog susreta sa Mikiom
Okamijem.
U tako dobrom raspoloenju ue na Kampjelo di San Belisario.
Bio je to mali trg, poploan i ist, ali bez ukrasa: ni drveta, ni fontane,
ni klupe. Kao na veini venecijanskih campiello samo kue boje
zemlje stajale su sa tri strane a na etvrtoj se dizala impozantna bela
fasada crkve. Ova se zvala isto kao mali trg. Nikada nije uo za San
Belisarija, ali izgleda su Itapijani, a posebno Venecijanci, imali itav
87

niz inae nepoznatih svetaca i svetica.

Campiello je bio pust. Nauljio je ui i uo odjek koraka koji se
gubio. Golubovi su se komeali u rupama zgrada, pripremajui se za
no, a iz daljine se ulo brundanje motoskafa koji je sekao vodu
nekom nevidljivim ali ujnim kanalom. Magla se vukla po kamenim
ploama, visei u dnu zgrada kao prosjak.
Nikola je ekao a venecijanska no, drugaija od svih ostalih,
sputala se na njega kao ogrta. Odjednom se setio Baute i izvadivi
je ispod miice gde ju je drao za vreme etnje, stavi je na glavu tako
da mu se lepo smestila na lice. Oseaj koji ga je obuzeo bio je
jedinstven, ali nekako poznat i on se seti svoje vizije dok je prelazio
Trgom svetog Marka. Opet je imao jak oseaj. Ko sam bio, pitao se,
da bih ovo nazivao domom?
- Bauta!
On se okrete i ugleda osobu u svetenikoj odori kako dri
otvorena mala vrata s jedne strane velikih bronzanih vrata crkve San
Belisario.
- Bauta! - viknu svetenik udnim, grlenim glasom. - Kasni na
misu! Brzo je pokazao. - Doi! Doi!
Nikola se pope izlizanim kamenim stepenitem, proe pored
svetenika sa ogrtaem i kapuljaom i ue u tamnu unutranjost crkve.
uo je otro zatvaranje vrata koja je svetenik zalupio iza njega.
Unutranjost je bila puna mirisa: oseali su se tamjan, vosak
svea, bu, praina kamena i mermera, praina vekova.
Svetenik proe kraj Nikole.
- Ovuda! - ree tiho. - Prati me!
Crkva je bila slabo osvetljena. Samo su plamici sa debelih,
svetloutih svea neprekidno osvetljavali nadsvoene plafone, zidove
ukraene
freskama,
velianstvene
poploane
podove
u
komplikovanom vizantijskom stilu, zlatom ukraene ikone.
Unutranjost je bila trezor istorijskih relikvija i religiozne umetnosti.
Plafon sa potamnelim drvenim gredama visio je iznad elegantnih,
visokih zasvoenih arkada ukraenih mozaikim scenama iz Biblije.
88

Postojao je jedan gotovo istonjaki ton koji je ispunjavao gustu

atmosferu zvezdanom otrinom.
Nikola je negde uo amor glasova, pozive i odgovore liturgije.
Mada je to bilo udno, izgleda, se misa odravala ovako kasno nou.
- Ovo je veoma stara crkva - apnuo je svetenik dok su urili niz
kamene prolaze.
Njegov suvi glas nije sadravao uzdranost starosti i zanimanja.
Bio je to pre glas pun snage, bez ukrasa i boje.
- Neki kau da je to najstarija verska graevina u Veneciji.
Svakako, u temeljima postoje dokazi da je ovo nekada bio grki hram.
Zvuci mise su slabili. bili su sada samo odjek odjeka.
- Ali pre Grka ko zna ko je bio? Skiti, svakako i moda Kikladi,
dinovi koji su lunjali zemljom u vreme Feniana i pre njih, bogovi
koje su davno zaboravili i najstariji ivi Venscijanci.
Nikola je bio iznenaen. Ovo nije liilo na filozofiju bilo kojeg
svetenika kojeg je ikada upoznao ili o kojem je itao. Ba je hteo da
upita oveka neto o njegovim udnim teorijama, kad stadoe ispred
zasvoenog ulaza u mali ali impresivni prostor.
- Skola kantorum - apnu svetenik kao da to sve objanjava.
Trenutak kasnije nestao je u senkama koje su plesale na ivicama
svea. Na nesigurnoj svetlosti videli su se jednostavni peinski crtei
na zasvoenim kamenim zidovima.
Nikola ue u prostoriju koja je sva bila od kamena. On prie,
prevue rukama preko grubih zidova. Bio je ubeen da je ovo mesto
bilo starije od spoljnih zidova crkve i da su ga moda oblikovali
radnici Vizantije. Da li je ovo bio deo originalnog grkog hrama?
Starost ovog mesta! On pogleda gore i vide da je plafon nainjen u
obliku neobinih lukova koji su se lomili pod pravim uglovima.
- Tu je pevao sveti hor - ree melodini glas. - Pre mnogo vekova.
Nikola se okrete i ugleda visoku enu u crnoj maski koja je sijala
kao tamno sunce. Ona je bila odevena u ogrta svetenika ili kaluera,
u svakom sluaju bila je to eklestika odea koja je dobro krila njeno
odelo i njeno telo.
89

- Skola kantorum - ree i ona - ova prostorija je konstruisana da

pojaa do maksimuma ljudski glas. Nekada davno bio je to centar
navosa samog srca crkve.
- I sada je degradirano - ree Nikola. - Odvojeno od svakodnevnih
liturgija savremene crkve.
- Ali nije manje strano zbog toga - ree ona. Onda se na njenim
lepim usnama pojavi osmeh. Njene duboko usaene oi blesnue, tako
da se inilo da je ovaj itav prostor, star i ezoterian, sadran u
njihovim dubinama. - Oprostite mi, ja se zovem eleste.
- A vi znate kako se ja zovem, ako ste sigurni ko sam ja iza Baute.
eleste se nasmeja, a taj zvuk se fantastino odbi o plafon, vrati se
prema njima kao fragmenti gregori-janske pesme.
- Da, znam ko ste vi.
- Gde je - ali je zastao na elestin znak, dok se dug, fini kaiprst
pritiskao uz njene usne.
- Molim Ne pominjite njegovo ime ak ni ovde u skrovitu skole
kantorum - pola je prema njemu, a utanje njenog eklestikog
ogrtaa pojaavalo se dok nije liilo na zujanje livadskih insekata u
toploj, letnjoj noi. Kad je prela preko svetlosti koju su bacale svee,
on vide da ima svileni turban na glavi. Bio je boje venecijanskog neba
u trenutku posle zalaska sunca i bio je ukraen nizovima belih i crnih
bisera. Bledo, zeleno kamenje visilo je po krajevima, a zlatni medaljon
komplikovane izrade bio je privren iznad ela, a odatle se dizalo
crno nojevo pero.
- Dakle, znate neto o masci koju sam odabrala da nosite?
- Bauta. Da, neto malo.
- Ja nosim Domino - ree ona tiho. - U stvari, ime dolazi od
latinskog BenedicamusDomino. Slavimo Gospoda, svetenika
banalnost.
- Vi ste bili svetenik koji me je doveo ovamo - ree Nikola
shvativi odjednom.
- Jesam. Morala sam da budem sigurna da vas niko ne prati.
- Ko bi me pratio?
90

eleste ne odgovori direktno. Umesto toga ree:

- Da li znate ta je noas?
- Kraj oktobra, poetak novembra. S vremenskom razlikom koju
sam doiveo ne mogu da kaem da li smo u oktobru ili novembru.
- Ovo je No vetica - apnu eleste. - Jedina no drugaija od
svih tokom karnevala kad maske postaju merilo. Veoma je bilo vano
da se noas sretnemo. Maska nas titi, kao nekada nae pretke.
- Vae moda. Mislim da niko od mojih ne potie iz Venecije.
eleste se udno osmehnu.
- Dobro doli u Serenisimu - ree promuklim apatom. - Svetlu
Republiku.
Gde sam ve video taj osmeh? - upita se Nikola.
- Zar nije vreme da odemo? - ree. - Izgleda da sam ja ovde
pozvan zbog hitnih stvari.
- Tako je, a razlozi za hitnost su oigledni. Uprkos tome moramo
da budemo obazrivi noas - ona ga uhvati ispod ruke i on oseti dah
mirisa, koji je istovremeno bio i teak i otar, njemu sasvim nepoznat.
- Nadam se da vam nee biti sasvim neprijatno u mom drutvu.
Povela ga je iz crkve kroz stranji izlaz i oboje se naoe ispod
luka kamenog mosta. Bilo je veoma mrano, tamna voda je pljuskala o
kamenje zeleno i hrapavo od algi i lupara, koljki. Samo je odsjaj
svetlosti dopirao do njih tamo gde je Nikola ekao u poluueem
stavu dok je eleste zakljuavala starinsku kapiju od drveta i gvoa
za njima.
- Ovo je udesno mesto - ree eleste okrenuvi se prema njemu.
- Vizantijski imperator je 535. godine poslao svoju vojsku preko mora
u Italiju da bi oteli ono to je jednom bio deo imperije pre nego to je
Teodorik uspeo da go otme iz vizantijskih ruku. Na elu ovih snaga
bio je sjajni general Belisarijus. Nikola je mogao da nasluti odsjaj
osmeha koji joj je izvijao usne.
- ista je ironija da ova starinska crkva moe da bude posveena
nekome ko se zove San Belisario.
- Neete valjda da kaete da je to jedna ista osoba? - ree Nikola.
91

- Nemogue je da je general vizantijske armije postao hrianski

svetac.
- Ovo je Venecija. Ako ste itali istoriju, znate da ovde nita nije
nemogue. Uhvatila ga je za ruku, povela ga ispod mosta. Na malom
privatnom traghetto - pristanitu tamnozelena i zlatna gondola ekala ih
je kao bojni hat.
eleste pusti Nikolu da se ukrca, a kad se on smestio, ona ue.
Odgurnu gondolu, onda uze dugu motku i poe da ih odgurkuje po
kanalu. Onako s kapuljaom, u ogrtau izgledala je kao ilustracija
nekog istorijskog dogaaja u Veneciji.
- Venecija je stvorena kao neka vrsta angri-La, sklonite od talasa
varvara: Gota, Huna i slinih, koji su povremeno harali Italijom - ree
eleste. - Ipak, kako nas Homer podsea, Veneciju nisu osnovali ljudi
iz zapadne Evrope, ve pre oni koji su doli sa daleko-istonog
Mediterana. Da li su to bili oni koji su preiveli pad Troje, kako
Homer oigledno veruje, ili su bili pripadnici jo starijeg naroda
naviklog da putuje morima, Feniana. injenica je da je Venecija
osnovana zbog svoje prirodne odbrane sainjene od slanih movara,
obala sa ivim peskom i pliaka koje je plima stalno menjala.
Njen glas je plovio niz kanal kao prameni magle koji su leala nad
vodom. Nikola je upijao tu fascinantnu priu dok je posmagrao
graevine s ukraenim balkonima od kovanog gvoa, s malim,
romantinim vrtovima sa iznenaujuim eksplozijama boja i dubokim
izvijenim orijentalnim lukovima i prozorima koji su govorili o nainu
na koji su preci odabrali da se seaju svog porekla.
- Bez obzira na sve - nastavila je eleste - osnivai Serenisime bili
su intelektualci koji su pobegli od rata, silovanja, kuge, od samog
unitenja. Ovde su se bavili svojim fantastinim vetinama i pleli
lavirinte intriga. Ovde je zlatna politika kakvu su znali Grci postala
neto to se podrazumeva, da bi brzo ustupila mesto gorkoj vendeti do
istrebljenja.
- Tu se javljaju maske - ree Nikola.
- Da - eleste pristade uz mali mol, saekavi strpljivo dok je
92

okasneli noni motoskaf odjurio svojim poslom. - Maske cu bile ista

iluzija za ostvarenje ciljeva. Kakvih ciljeva? Pa, u politici su ih
koristili oni koji su dolazili da otkriju svoje ispovesti pred dravnim
istraiteljima. U linom ivotu tih nekadanjih Venecijanaca doputano
je svima i svakom, od princa visokog roda do najbednijeg ribara, da
slobodno slede elje svog srca. eleste se oprla o svoju motku. - Tako
kae istorija, ali ta je bilo u stvari? S obzirom na ljudsku prirodu,
maske su stimulisale korupciju na svakom nivou venecijanskog ivota.
Brodi je nestao u magli koja je nisko leala i ona ih odgurnu dalje
od malenog mola.
- Te maske, Bauta, Domino, Gagna, Primo Zani, Doktor za kugu,
nisu junaci komedije delarte, kako se esto misli. To su likovi
venecijanske grae i svi potiu iz politike paradigme, a ne od
glumakih. pozorinih stereotipova.
Proli su kraj gondole sa purpurnim, somotskim seditima i zlatnim
draima. ovek ogrnut u ebe od mohera spavao je sa glavom u krilu
keri, tamnokose devojice, koja nije imala vie od deset godina. Ona
im se osmehnula dok je rukom milovala njegovu kosu.
Kad su opet bili sami na kanalu, eleste nastavi.
- Maske su postale simboli svega onog to je venecijansko:
dubokih misterija skrivenih iza bajkovitih fasada zgrada rasutih svuda
po gradu. Mislite o Veneciji kao o velianstvenoj koljki koja u svojoj
dubini krije neprocenjive vrednosti.
- Jeste li ovde od roenja?
- Ponekad mi se ini da je tako - ree eleste zagonetno. - U
svakom sluaju, roena sam ovde, a to je najvanije.
Skrenuli su u Kanal grande a ispred njih Nikola je mogao da
razazna velianstvenu zgradu Akademije. eleste je vodila gondolu
nadesno, klizei tiho po blistavoj vodi. uli su se samo najtii zvuci:
pljuskanje i krckanje, ak i njeno meko uzdisanje dok je ritmiki
gurala motku u debeli mulj na dnu kanala. Iz svega toga sklapala se
neka vrsta melodije, eterine i uzbudljive, koju kao da su svirali na
nekom instrumentu iz mate.
93

Najzad su kliznuli uz prilino ukraen traghetto gde su ve bile

vezane dve druge gondole. Nikola oseti kao da neto prepoznaje: bile
su to gondole koje je video sa svog hotelskog prozora! On je noas
nainio veliki krug da bi se naao opet tamo odakle je krenuo.
Gondole su neno lupkale o starinske drvene motke. Bile su
ofarbane zlatno i zeleno. Nikola iskoi iz gondole, uhvati konopce koje
mu je eleste bacila i zaveza brodi.
Palata u koju su uli bila je ukraena u venecijanskom stilu, sa kao
more zelenom bojom i oker utom. Orijentalni filigrani oiviavali su
duplo zasvoene lukove prema kojima su ili. Proavi pored odbojne
morske kapije, Nikola se nae u vrtu slinom onom koji je video dok
je hodao prema Campiello. Bugenvilija i rue penjaice ispunjavale su
mirisom vazduh ak i u ovo doba godine, a ogromno drvo kruke irilo
se iznad zida gotovo u svim pravcima.
Unutra Nikola ugleda sjaj tikovine i elika na motoskafu,
smetenom na skelama. Tipino za ovakve palate, pod je bio kao
ahovska tabla od unitenog i izlomljenog crvenog mermera iz Karare i
belog istarskog kamena, koji su se koristili jer je voda pojaavala
njihovu boju. Popeli su se irokim, kamenim stepenitem na ono to
Evropljani zovu prvim spratom, pjano nobile. Prizemlje je bilo
neureeno, objasnila je eleste, jer su visoke vode uvek izazivale
poplavu i delovi u nivou kanala sada su se koristili kao garae za
privatne brodie.
Gore, sobe su bile raskone, senzualne. Plafoni su bili od
indoneanske tikovine, potpuno tamni od dima koji se vekovima tu
skupljao; zidovi su bili u venecijanskom ultramarinu, veoma skupoj
boji, ili ukraeni vizantijskim mozaicima pranjavih boja i
komplikovanih crtea. Podovi su bili pokriveni istroenim persijskim
tepisima od fine vune i svile, a statue od izrezbarenog porfira i arenog
orijentalnog mermera, opljakanog moda iz starog Konstantinopolja,
bile su postavljene na istaknutim mestima.
Ogromni jastuci od sirove svile boje dragog kamenja bili su
razbacani na mestima gde bi normalno trebalo oekivati fotelje i sofe.
94

Na udaljenom kraju dnevne sobe nalazilo se mapo mermerno

stepenite koje je vodilo do dela za sedenje sa jo veim i udobnijim
jastucima naslonjenim na zid sa duplo zasvoenim prozorima kroz koje
se video kanal. Svetlost je mirkala i poskakivala kroz staklo, ulazila
u sobu zajedno sa odsjajima s osvetljene vode.
Sve, poev od srebrne kutije za ibice na mermernom stolu, cvea
u vazama od muranskog stakla koje su liile na dragulje, kao da je
imalo svoje mesto i odnos jednog prema drugom, kao da je osoba koja
je ivela u ovom prostoru imala visokorazvijen matematiki um.
Kad su uli, Nikola primeti nejasnu figuru koja je sedela na ivici
prozora u prostoru za sedenje.
- Mikio Okami - apnu eleste pre nego to je kliznula od njega i
nestala iza ukraenih vrata od tikovine.
- eleste, ekajte!
- Dakle, stigao si.
Nikola se okrete na zvuk glasa. Uprkos godinama, Mikio Okami je
jo imao mo komande. Skinuvi masku, Nikola pree sobu i doe do
mermernih stepenica. Pred njim je stajao Mikio Okami, stari i znaajni
prijatelj pukovnika Lajnira. Ili je takav bio samo iz koristi? Posle rata
okupacija je stvorila svoje nemire. Bila su to udna vremena i katkad
su bile neophodne posebne mere da se sa svima izae na kraj. Nikola
se sada naao licem u lice s jednom od tih mera.
- Toliko lii na oca!
Okami, elav ovek, imao je okruglo, veselo lice diktatora dobre
volje. Oi su mu bile suvie pribliene, prilino otar nos i usta uvek
na ivici osmeha. Ui su mu bile majune, priljubljene uz glavu, a na
jednoj strani brade imao je taman mlade. Bio je srednje visine, ali je
izgledao nekako manji u odelu sa Savil Rouda. Bio je star, to je tano,
ali na nain orijentalca: koa mu je poutela, kao patina na pergamentu
i kao da je postala tanja, tako providna, da su se na slepoonicama
videle sasvim jasno plave vene.
- Kao da na neki udan nain ponovo vidim njega.
Pruio je ruku zapadnjakim gestom i Nikola je protrese.
95

- Dobro je da si doao, Lajnir-sane - ree na japanskom. Pretpostavljam da te moj poziv okirao. Nadam se da nije bio suvie
napadan.
- Nije - ree Nikola - ionako mi je bio potreban odmor.
Na Okamijevim usnama se zadrao onaj udni poluosmeh. On
jednom obori glavu, to je bila samo prolazna referenca na
tradicionalni japanski obiaj.
- Da li si uivao oblaei se u odeu kakvu su nekada nosili
venecijanski sudije i plemii?
- Nisam imao problema da sebe zamislim kao Kazanovu.
Okami ga pogleda ledenim, ocenjivakim pogledom, a onda
iznenada ree:
- Hoe li neto da popije da se zagreje? Sambuku? Konjak
Napoleon? Ili moda espreso.
- Espreso e biti sjajan.
- Divno. Mislim da u ti se prikljuiti.
Okami prie baru sa strane gde su stajale flae sa alkoholnim
piima i aperitivima pored blistavog aparata od nerajueg elika.
Izgleda da je veoma uivao u tome da sam pravi kafu. Njegove male
koate ruke veto su obavljale zadatak, i mada je imao vie od
osamdeset godina, Nikola nije primetio drhtanje prstiju.
Okami prinese dve male oljice u kojima su plivala dva komadia
limuna. Seli su na jastuke, dok je svetlost koja se odbijala sa kanala
igrala na njihovim licima.
- Toliko uivam da sam pripremim espreso - ree Okami poto je
srknuo prvi gutljaj. Onda se odjednom osmehnuo. - Pretpostavljam da
si oekivao zeleni aj i tatami dueke.
- injenica je da sam stvorio naviku da nikada nita ne oekujem ree Nikola. - To zahteva ista misao i reakcija.
- Instinkt, a? - klimnu Okami. - Moda je sve to sam uo o tebi
tano.
Nikola ne ree nita, sedeo je skrtenih nogu srui odlinu
italijansku kafu koju je ovaj jakuza nauio da pripremi. Spolja je
96

dopiralo brektanje brodova za nabavku, moda su ak donosili

namirnice za kuhinje njegovog hotela, negde blizu preko kanala.
- Pretpostavljam da se pita ta u ja u Veneciji?
Nikola je posmatrao staro, ali jo mono lice.
- To je svakako udna pria - Okami popi svoj espreso, stavi
oljicu u stranu. - Najpre mora da shvati neto o promeni prirode
sveta u kome sam proveo ivot. Mnogo godina jakuze su se
interesovale samo za ono to se zbivalo unutar granica Japana. Ja sam
prvi shvatio kratkovidost takve politike. Nagnuo je glavu na jednu
stranu. - injenica je da se mi, kad su poslovi u pitanju, ne
razlikujemo od bilo koga drugog. Dolo je vreme kad je postalo teko
zaraivati novac u Japanu. - On podie ruku, pusti je da padne na
butinu. - Pa, nije to ba, otvoreno govorei, istina. Ono to elim da
kaem je da je dolo vreme kad smo mi teko mogli da zaradimo
dovoljno novca u Japanu. Tada sam sazvao sastanaka ojabuna i rekao
im reenicu koju sam nauio od tvog oca. Bilo je to jednostavno ovo:
svet je naa koljka.
Okami se zavali unazad i prekrsti ruke na svom malom, okruglom
stomaku.
- Naravno, nisu me razumeli, ne odmah, svakako. Morao sam da
im to demonstriram i zato sam napustio zemlju. Otada, moda od pre
dvadeset godina, retko sam se vraao. Suvie je ovde zahtevalo moju
panju da bi sve bilo obavljeno kako valja prvi put. Ponovo je
klimnuo glavom. - Mada je istina da mi imamo neku vrstu - ovde
upotrebi japansku re koja ne moe da se doslovce prevede, ali mogla
bi da oznaava preutno razumevanje - preutnog razumevanja sa
policijom, politiarima i birokratijom, drugi kobun Japana nije toliko
srdaan koliko bismo mi eleli da bude. Istina je da savremeni samuraj
ne moe da zaboravi nae skromne poetke. Poto lanovi jakuze
potiu tradicionalno iz niih klasa, ovi ministri visokog roda ne mogu
nita drugo nego da nas gledaju s visine. Da, moda nas se plae;
mogu povremeno da otrpe nae zapovesti, jer mi s nae strane moemo
da im budemo od koristi. Ali ni najmanje ne sumnjam da nas u svojim
97

srcima oni preziru i ukoliko se ukae prilika, kad mogu da budu

potpuno zatieni, oni e uiniti sve da nas vide unitene. Ponovo onaj
poluosmeh. - Zato sam postavio svoju bazu ovde, u Veneciji.
Nikola se seao elestinine kratke ali ive lekcije iz istorije o
postanku Venecije i video je da to nije bilo prazno naklapanje.
- To je bilo istorijski opravdano - nastavi Okami - a s poslovne
strane ovaj grad ima svoja jedinstvena merila koja se nisu menjala od
vremena Mediija. Mada smo naravno u Italiji, Venecija je jo graddrava. I mudro je da to zna dok si ovde, ti si u Veneciji, nisi u Italiji,
niti si u Evropi. Pomakao se nestrpljivo na jastucima. - Ali sada
poinjem da se pitam da nisam poinio politiku greku.
- Neto se dogodilo - ree Nikola.
- Da - Okamijeve oi se odjednom zamutie i on ustade sa
njihovim praznim oljicama u rukama da naspe jo espresa. Nije se
odmah vratio, ve je stajao razmiljajui kraj tezge i gledajui svetlosti
Venecije.
Odjednom, kao da je doneo teku odluku, on se vrati, prui Nikoli
oljicu. Stajao je i gledao ga.
- Prosta istina je da e tokom idue nedelje neko pokuati da me
ubije.
Jecajua sirena oglasi se kratko dok je brodi uplovljavao u
oblinji trageto. Okami se pokrete, prie brzo prozoru, pogleda
napolje. Izraz na njegovom licu odavao je nervozu.
- Neko eli da se povuem. Ali nemam namere da to inim.
- Okami-san - ree Nikola - morate da pokrenete svakog oveka
svog klana da vas titi.
Okami se okrete od prozora i pogleda Nikolu sa iznenaenjem, kao
da se pojavio iz vazduha.
- I vie od toga - ree odsutno - to zahteva vie od samo jednog
klana. Ali, taj ovek koji dolazi
Doao je do Nikole koji je sedeo, unuo je sasvim blizu njega.
ak je i njegov omiljeni espreso sada bio zaboravljen. Nikola vide
uznemirenost na njegovom licu.
98

- To nije pravo reenje za mene - ree on. - Jedan od mojih ojabuna

se okrenuo protiv mene. Kad to znam, ne mogu da verujem nikome.
Naravno, verujem eleste. I govorei ti sve ovo, predajem ti se u ruke,
ja verujem i tebi. Ali nikome drugom! Prvi put je podigao glas.
- Nikome - ponovio je tie. - Obraam se tebi zbog duga tvog oca ree Okami. - Potrebne su mi tvoje sposobnosti i - vetine - da me
zatiti da bih mogao da zavrim ono to sam poeo. I da ogkrijem
izdajnika meu mojim ojabunima kojima sam najvie verovao.
Nikola je sedeo vrlo mirno, upijajui ono to mu je govorio Mikio
Okami. To je klizilo niz njega kao plima, rashlaivalo ga. Najzad, kad
je postigao kontrolu disanja, on ree:
- Dva puta ste pravili aluzije da ste ojabun.
- Da - Okami podie obrve - zar nisi znao? Tako se i stvorio dug.
Ja sam ono to mi je tvoj otac pomogao da postanem i sa svog mesta s
puno moi ja sam obavio veoma mnogo tekih stvari za njega. Opet
poluosmeh. - Vidi, Lajnir-sane, istina je iza mita; ja sam kaio, ojabun
svih jakuza ojabuna.
***
Justina je sedela u sobi u tokijskom Hiltonu, najamerikijem od
brojnih megahotela u gradu. Teke zavese su bile sputene da bi se
sakrila svetlost tokijske noi, pa je ona mogla da zamilja da je bilo
gde u Dravama - Njujorku ili ikagu; ak ako je htela da pusti mati
na volju, u londonskom Hajd parku ili kamenoj stepi Serengetija.
Sedela je skupljena, zgrene ake drala je izmeu kolena i gledala
je u tepih od zida do zida. Kao da nije mogla da se kree, ak ni da
povezano razmilja. Njen um je bio more emocija, veliki kotao koji je
bio suvie dugo na vatri pa se sada prelivao, preplavljujui nju kao
avolovog egrta. Oseala je kako je hvata neka vrsta oajanja, neto
to nije osetila godinama. U stvari, otkako je srela Nikolu, oseala je
da se tako nee nikada oseati.
On je tada bio njen spasilac, njen zatitnik od neke vrste
99

zaglupljujueg oajanja koje je pretilo da je rasturi. Sada, na njen uas,

kao da je Nikola bio sam vinovnik tog oseanja. Oseala se kao da je
zatoena, izbaena na obalu neke nepoznate zemlje bez nade na
povratak. Nikola joj je to uradio svojom neobjanjivom ljubavlju
prema Japanu i njegovom udnom shvatanju giri-a i asti i njegovih
deset hiljada besmislenih rituala koji su sluili samo da udalje ljude ak i lanove porodice - jedne od drugih.
Ova poslednja misao, moda vie od ostalih, poela je da je
proganja od trenutka kad je prvi put ostala u drugom stanju. Imala je
vizije - komare, u stvari - kako Nikola eli da njeno dete poalje u
zen budistiki manastir ili dojo za borilake vetine, gde e biti obuen
u smislu udnih odlika istonjake vere i filozofije - daleko od nje. Ta
pomisao - moda preterana i pomalo paranoina - proganjala ju je s
upornou kojoj nije mogla da pobegne. Taj uas je istroio njenu
odlunost da bude majka, unitio njeno samopotovanje, zatrovao
jednu jedinu stvar za koju je verovala da je nedodirljiva; njenu ljubav
prema Nikoli.
Na kraju je poela da ga se plai. Dok je bio njen zatitnik, bio je
tako jak i nepobediv, a sada je nekim udnim alhemijskim procesom
postao bie s monstruoznom moi. Njegovo poreklo taniana plailo
ju je, i to je dublje uranjao u misterije Tau-taua, njegova ovenost
joj se inila manje dodirljivom.
Sada kad se usuivala da dotakne svoj bes i svoj strah, kad ih je
izvukla na svetlost, shvatila je da je postala druga osoba onog trena
kad je umrla njena ker. Zauvek je bila uznemirena, u snu i tokom
dana, kao da je bila osuena da trai onu posebnu vezu sa svojom
keri koji joj je njen kratki ivot darovao. Znala je da je moda nikada
vie nee nai, ali je bila sigurna da nee moi da je nae ovde u
Japanu sa Nikolom.
Sada je jecala, sama u bezlinoj hotelskoj sobi, koja je uprkos svoj
amerikoj praznini delovala umirujue na nju posle unutranjosti njene
kue koja kao da je odzvanjala crnom magijom to je pretila da ugui
sve koji nisu bili posveeni u njene tajne.
100

Kada je to shvatila da nema kuda da ode? Da li je to bilo kad je

Nikola, ipak, otiao uprkos njenim pretnjama? Ili kad su poslednji put
vodili ljubav i kad se ona oseala neobjanjivo prevarenom? Ili je to
bilo mnogo ranije, kad je izgubila svoju drugu bebu i tajno zahvalila
Bogu?
Kako je patila zbog te pomisli! Ja sam zla i sebina, jedan njen
deo, je prekorevao dok je drugi oseao duboko olakanje. Kako da
opie paniku koja ju je uhvatila kad je ostala drugi put trudna? Sama
pomisao da e doneti drugi ivot na svet, da e opet uspostaviti onu
posebnu vezu i da e se onda umeati Nikola sa svojim Tau-tau i
opsednutou ratnim igrama, terala ju je da se njen stomak gri od
uasa. Umirem iznutra, jadikovala je. Uskoro nee ostati nita.
Dola je do take sloma nekoliko minuta posle odlaska Nikolinih
kola, spakovala je svoju torbu za vikend i automobilom se odvezla u
grad. Bilo je to ve neko iskuavanje, vozila je pogrenom stranom
druma u kolima sa volanom s desne strane - neto na ta se nikada nije
navikla - po drumovima na kojima nije bilo oznaka na engleskom.
Morala je da se osloni na seanje, kome je u ovom njenom uzbuenom
stanju teko moglo da se veruje.
Najzad je stigla do lavirinta Tokija i po instinktu se uputila prema
Hiltonu. Tu su odsedali njeni prijatelji iz Amerike prilikom retkih
poseta, jer je njena kua bila suvie daleko od grada da bi im
odgovarala.
Sedela je satima u istom poloaju, promenivi ga samo da bi
obavila jedan jedini razgovor pre etrdeset minuta. Pozvala je Tanzana
Nangija, Nikolinog prijatelja, i njenog. Povremeno bi zadrhtala kao da
je bolesna - a, u stvari, i bila je. Njena bolest se zvala oajanje.
Nangija nije mogla da nae, ali njegova sekretarica Umi, poto je
prepoznala Justinin glas ak i pre nego to se predstavila, obeala je
da e preneti poruku svom efu da ga Justina eka u njenoj sobi u
Hiltonu. Spustivi slualicu pojma nije imala ta e da mu kae kad
stigne - zaista nije znala zato mu je telefonirala, sem to je neka sr
samozatite duboko u njoj prepoznala da je postala leptir u tamnom
101

ponoru, da se okree bez kontrole, da joj je oajniki neophodna taka

oslonca sa koje e se vratiti u proces loginog donoenja odluka.
Tiho kucanje na vratima razbi njenu inertnost tek toliko da je
mogla da se digne, da pree preko sobe ukruenih nogu i otvori vrata.
Bila je spremna da pozdravi Nangija, ali srce joj se sledi.
Pred njenim vratima, u hodniku je stajao zgodan Amerikanac duge
tamne kose, svetlih oiju i nasmeenih usta. Bio je manje preplanuo
nego u Mauiju, ali bio je nekako vri, savreno popunjavajui
tamnoplavo odelo.
Brzo se osmehnuo dok je prelazio preko praga u njenu sobu, onda
ju uze u naruje i strasno poljubi.
- Boe, divno je to te opet vidim - ree Rik Milar, steui je u
naruju.
Justina, oseajui ukus njegovih usana na svojima, seala se kako
ju je pratio od Njujorka do Mauija kad ju je proizveo u
potpredsednika svoje reklamne firme Milar, Soums i Roberts. Najurila
ga je kad je saznala da je on otpustio njenu prijateljicu da bi nainio
mesta za nju. U Mauiju je skoro ostvarila vezu sa njim. Skoro. Sada,
ugledavi ga dok je bila u ovom ranjivom stanju, njeno grlo se steglo i
srce je zabole. Bila je tako blizu da zajeca da je mogla da oseti kako
joj suze gore ispod onih kapaka i ona pomisli: O, Hriste! Nee mi biti
potrebno mnogo da se raspadnem.
- Rik, ta radi ovde? - kad je progovorila, glas joj je bio visok i
jedva je disala.
- Bio sam sa gospodinom Nangijem kad je njegova sekretarica
telefonirala zbog tvog poziva. Hteo je da doe ovamo, ali ja sam ga
ubedio da e najbolji lek za tebe da bude da vidi prijateljsko lice od
kue - lice mu je pokazivalo iskrenu zabrinutost. - On mi je neto
rekao o tvojim problemima da se uklopi ovdanjem ivotnom stilu.
Veoma je zabrinut zbog tebe, ali ne zna kako da ti pomogne.
Justina odmahnu glavom, jo zbunjena.
- Ali, kako to da si ti ovde u Japanu?
Nije hteo da je pusti, zagledan duboko u njene bolom pomuene
102

oi i ona je osetila kako drhti pod njegovim dodirom.

- Mogao bih da ti laem, Justina, i kaem ti da sam ovde zbog
ugovora sa firmama Dalekog istoka, ili da sam na odmoru, ali nisam.
Istina je da sam doao ovamo da te naem i da te nekako ubedim,
priznajem ne znam jo kako, da se vrati u Njujork i prikljui za
stalno firmi.
Justina je mislila da e se onesvestiti. Koliko puta se kao
devojica pitala ta bi bilo kad bi snovi koje je sanjala postali
stvarnost?
- Ne misli valjda ozbiljno.
- Justina, sluaj me, mi se irimo. Poto smo proli kroz jedan lo
period za vreme recesije, posao nije nikada bio bolji. Problem je to
sve radim sam. Ma koliko se trudio, nisam mogao da te zamenim. Ne
mogu vie da radim sedamdeset dva asa nedeljno. Stegao ju je. Potrebna si mi. Ne krijem to. Ako se vrati, moe da radi ta eli.
Spreman sam da ti ustupim deo posla. etvrtinu, ako te zadovoljava.
Ponovo ju je stegao, a njegovo oigledno oduevljenje kolalo je kao
vrelina iz njegovih vena u njene. - Samo reci da.
Justina zatvori oi. Znala je da e to rei pre nego to se re
pojavila na njenim usnama i udno oseanje topline je preplavi, kao da
se neki oklop otvara, trese je.
- Da.
***
- ta zakljuujete po ovome?
Kroker pogleda u le boje voska koji je visio sa sredine plafona u
kuhinji. Iza prozora prljavi, sivi oblaci oivieni purpurom pritiskali su
autoput - toliko poznati pejza da je bilo zastraujue.
Mada je isti pogled bio kopiran irom Amerike, ovaj odreeni deo
bio je izvan marine u Sen Kroa u Minesoti.
Kroker je buljio u krv koja je jo stajala u elinoj sudoperi. U
sredini je bila karmin crvena a na ivicama, gde je poinjala da se stee,
103

smea. Pogled na le je oseao kao psihiki pritisak, kao bolno

peckanje pod koom.
Kao bivi detektiv porunik u njujorkoj policiji, Lu Kroker je
video mnoge grozne stvari po ubretom zagaenim ulicama Njujorka.
Ali nita ovako.
Svaka kost pokojnika bila je slomljena. Kroker je znao za tu vrstu
muenja, ali za ostalo nije. S preciznou hirurga, srce mu je bilo
iseeno iz rupe na grudima, isto, uredno i stajalo je kao sjajni
predmet na Donovom pupku. Kroker prie blie i vide neto udno.
- Srce je zaiveno za Goldonijev pupak - ree on. Njegov pogled
se spusti nie. - Svaki prst mu je izgleda slomljen da bi mogao da
bude izokrenut za sto osamdeset stepeni.
- udno, zar ne? Kao neka vrsta rituala?
Hriste, ta bih dao da je Nik ovde, mislio je Kroker. Tajanstveni
rituali bili su njegov zanat. Pomislio je da ga pozove, ali onda je
odbacio tu ideju. Svojevremeno ne bi ni mislio nita drugo, ali danas
je Nik vodio veliku firmu, imao je enu i trudio se da zasnuje
porodicu. Njegova interesovanja su se izmenila. Nije vie imao
vremena da leti preko Pacifika da rei neku bizarnu misteriju. Kroker
oseti duboku aljenje. Nikada nije prestao da ali za dobrim, starim
danima pre svega zato to nisu bili tako dobri, ali sada je otkrio da eli
da vreme moe da se vrati i da se u treptaju oka on i Nik nau tamo
gde su bili nekada. Tim na zadatku, koji se spremno baca u opasne
vode.
On trepnu, samo da bi bio siguran, ali jedina iva osoba pored
njega u prostoriji ostao je i dalje samo Vil Lilihamer.
Lilihamerova ekstremna mravost delovala je nekako mrtvaki u
ovom groznom okruenju. On je oigledno leteo po zemlji - moda po
svetu, koliko je Kroker znao - u avionu amerike avijacije. Letelica ga
je ekala, napunjena i bez mane, na odreenom i nepristupanom delu
aerodroma u Napulju. Vojna posada aviona odnosila se prema
Lilihameru onako kako ne bi prema obinom civilu.
Senka pree preko Krokerovog vidokruga i on to primeti. On se
104

divio Lilihamerovoj moi. Bilo je jasno da ni FBI ni dravni vojnici

koji su uvali ovaj deo autoputa ni lokalni gonii iz marine u Sen Kroa
nisu bili ovde; ipak, mesto je bilo puno policajaca dovoljnih da smire
manje demonstracije. Trebalo je dosta uticaja da se scena ovakvog
ubistva zadri u netaknutom stanju, razmiljao je.
Tokom leta Kroker je proitao izvetaj o Goldonijevima. Bio je
neobian i udno nepotpun. Dominik je roen 1947. Rodila ga je Fejt
Mataino, koja je sedamnaest godina kasnije postala druga gospoa
Goldoni. Oigledno da se nita nije znalo o Dominikovom ocu - ak ni
o tome da li je njegova majka bila venana sa njim.
Prema vladinoj dokumentaciji, malo se znalo i o Fejt Goldoni, sem
da je bila Amerikanka italijanskog porekla, roena 1923. Godinu dana
posle venanja za Enrika Goldonija ubedila ga je da usvoji njenog sina
Dominika. Enriko je imao dve keri od prve ene, od kojih je jedna Margarita - ivela u Njujorku i bila je udata za advokata Tonija D
Dekamila. Fejt je poginula 1974, u nesrei na Lidu, venecijanskoj
plai.
to se tie Enrika Goldonija, u vreme kad se venao sa Fejt, ve je
bio uvuen u podzemlje mafije. Kako je Venecijanac uspeo da se
doepa moi u tipino sicilijanskoj kriminalnoj organizaciji nije bilo
poznato, sem to je bilo jasno da su preko Enrikove kompanije, koja je
proizvodila i trgovala finom svilom i runo tkanim brokatom, rasturani
manje fini artikli irom sveta.
Prole godine, 11. decembra, vlasti su izvukle Enrikov le iz
Kanala grande, gde se bio zakaio za drvenu motku kao dak sa
ubretom. Ko ga je ubio i zato, ostalo je nereeno.
Goldonijevi su oigledno bili porodica smrti i tajni, ali nita u
dokumentaciji nije moglo da pripremi Krokera za Dominikov jeziv i
uznemirujui kraj.
Lilihamer obie oko lea, usta su mu podrhtavala.
- Da li ste se navikli na smrad?
Kroker se osmehnu, izvadi zapuae iz nozdrva i odmah ih vrati.
- Pitam se ta je bilo s glavom?
105

- Moda ju je sahranio.
- Zato bi to uradio?
Lilihamer slee ramenima.
- Zato bi uopte uradio sve ovo? Osoba je poremeena.
- Mislite?
- ta bih inae zakljuio?
- Ne znam. Ali iskustvo me upuuje na irok krug mogunosti.
Izali su iz kuhinje i krenuli hodnikom. Kroz prljavi prozor Kroker
je mogao da vidi oblake kako se sputaju. Oseao je da pritisak pada,
ali njegova nelagodnost je poticala od uasa u kuhinji. Razmiljao je.
Mislio je da su imali sree to su se spustili pre nego to je poelo
nevreme.
- Ovo je kua u koju su ljudi iz Programa za zatitu svedoka
doveli Dominika?
- Boe, ne - ree Lilihamer. - Ovamo je doveden da umre.
Otvorio je belenicu povezanu u kou aligatora. - Ovo mesto se
prodaje ve osam meseci. Niko nije bio ovde otkako ga je banka
preuzela.
- Sem Dominika i ubice.
Kroker je pomou lampice poeo da pregleda mesto, pomiui
svetlosni snop. Beli zidovi i plafon zurili su u njih kao da imaju zle
namere.
- ta je to?
Kroker zastade. Krug svetlosti se zaustavi na jednoj taci na zidu,
tamnijoj od ostale povrine. Dva oveka se zagledae u to.
- Izgleda kao
- Da - Kroker zavri ono to je Lilihamer poeo - kao znak.
I on tada oseti miris svog i, naravno, Lhamerovog straha, kao da
je re o ivotinji iji zagaeni dah govori o prolivenoj krvi i ubistvima
bez broja.
Taj psihiki pritisak opet, kao bol na dui, sada uporniji, mada su
bili dalje od kue, od mesta uasa.
- Neto se ovde dogodilo. Neto grozno.
106

- Grozno? - Lilihamer ga zagonetno pogleda. - ta hoete da

kaete, ovee? ta moe da bude groznije od onog to visi u kuhinji?
- Jo ne znam.
Kroker obigra svetlosnim snopom itavu prostoriju. Mrlja, skoro
savreno simetrina, stajala je kao zvezda u dungli Jugoistone Azije,
obeleavajui prolazak jed-nog starog, zagonetnog naroda.
Osvetlio je zidove, onda pod. Direktno pod njegovim nogama bila
je druga mrlja, ova manja, ali deblja, lepljiva.
- Gotovo sigurno da je to sperma - ree Lilihamer preko njegovog
ramena. - Moda je ubica silovao Goldonija pre nego to ga je obesio i
pre nego to mu je odsekao glavu.
- Ne - ree Kroker - kao to ste rekli, neki ritual je obavljen sa
Goldonijem, kao neko rtvovanje. Ne bi bilo dozvoljeno silovanje
rtve.
- Otkuda to sigurno znate?
- Ne znam. To je samo oseanje.
- Da. Bio sam u dungli - ree Lilihamer - gde je oseanje sve.
Oseaj daha nekog duha moe da vam spase kou ili da vas odvede
na stranputicu.
Lilihamer se osmehnu svojim jezivim osmehom, a mali oiljci su
bili beli i ivi na jakoj svetlosti baterijske lampe.
- Vidite, elim tu barabu. Moram da ra unitim.
- Morate? Moda ste odabrali pravo ime za sebe, Ahab.
Lilihamer se nasmeja otrim, metalnim smehom i njegovi veliki
zubi kljocnue kao eljusti krokodila.
- Svakako - ree on koristei svoje poznavanje amerikog
engleskog - jednom u vam priati o tome.
To e biti dan, pomisli Kroker. Posmatrao je kako je Lilihamer
kleknuo, otvorio svoj mali crni kofer, izvadio par hirurkih gumenih
rukavica i poeo da skuplja spermu.
- Dau da se analizira. Moda je to orsokak, ali uz otkria
genetike moda emo ugvrditi da je imao neku udnu genetsku bolest
to e nam pomoi da mu uemo u trag.
107

Lilihamer je bio potpuna zagonetka i to je bilo ono, Kroker je

mislio, to ga je privuklo. Jednostavna je bila injenica da su Krokeru
bile drage misterije. Zbog ubistva svog oca postao je policajac, ali
radoznalost da sazna koliko daleko moe da ode ljudska priroda,
naterala ga je da postane detektiv za ubistva.
- Ipak - nastavi Lilihamer dok je pakovao svoje stvari - pojma
nemamo ta se ovde dogodilo.
- Pa nije ba tako. Ubica je bio umean u seksualni in, verovatno
odmah poto je ubio Goldonija. Jasno je da je Goldoni ubijen u
kuhinji, da je tamo iskrvario.
- U redu. Moda se toliko uzbudio zbog ubijanja da je masturbirao
do ejakulacije. To odgovara mnogim ubicama poremeene psihe. Oni
su normalno impotentni, ali straan bes koji ih tera da ubiju, sam in
donoenja smrti, razularuje njihovo seksualno sputavanje.
Pritisak na psihu, senka na dui.
- Moda - ree Kroker. - Ali mislim da to nije ovde sluaj.
Pogledajte ta smo nali u kuhinji. Nema tragova besa, samo
preciznost. A to se tie rtvovanja? Samo arobnjaci, amani, znaju
da obave ovako sloene rituale, mo za mo. Ne vidim tu impotenciju.
Lilihamer kao da je eleo da to prihvati. Pogledao je jo jednom
oko njih.
- Ako nije imao odnos sa Goldonijem i ako nije masturbirao,
ostavljeni smo sa samo jednom mogunou.
- Tako je. Bilo je jo nekoga.
Uli su dublje u kuu. Mirisi stare boje, terpentina, vlage i trulei
ispunjavali su vazduh. Hodnik se zavravao starinskim kupatilom sa
malenim crnim i belim ploicama, ispucalim i prljavim da nita nije
moglo da ih oisti. Kada sa nogicama, etvrtasti lavabo sa neto
okrnjenog porculana, nijednog pekira na gvozdenim ipkama, grebanje
insekata. Bilo je to tuno i pusto mesto da se Kroker nije seao da je
nekad tako neto video.
Lilihamerova usta ponovo se iskrivie.
- Da li neto oseate?
108

Kroker izvadi zapuae iz nozdrva.

- Hriste! - viknu i jurnu prema vratima na drugoj strani prostorije.
Bila su zakljuana. Podie levu ruku do visine brave. Pojavi se tanak
metalni ekser iz vrha jednog prsta. Kroker ga uvue u bravu.
Lilihamer je to posmatrao oigledno fasciniran dok je Kroker
okretao ekser napred-nazad, oseajui zareze. Trenutak kasnije uo se
glasan zvuk.
- Sjajno! - ree Lilihamer.
Kroker okrete jabuku i otvori vrata na spoljnu stranu.
- Prokletstvo! ta je to? - Lilihamer pritisnu maramicu na nos i
usta. - Ovaj smrad je gori nego onaj u kuhinji.
- Mislim da smo nali drugu osobu - ree Kroker dok su ulazili u
prostoriju.
Na krevetu je bila mlada ena, ili bolje reeno - ono to je nekada
bilo mlada ena. Bila je rairena u formi zvezde - ruke, noge i glava
stvarali su pet vrhova. Torzo joj je bio iseen - preseen tako fino i
precizno kao da je to uradio hirurg. Kroker, obilazei oko kreveta,
brojao je posekotine. Bilo ih je sedam. Zabodeno uredno u sedmu
posekotinu bilo je belo ptije pero, umrljano krvlju.
Lilihamer, pratei ga, ree tiho:
- Boe, nekada je bila lepa.
- Drugi ritual.
- Pogledajte ovo!
Na sredini njenog ela bila je useena crta, tamna od usirene krvi.
Dole nie gde se nekada nalazio pupak bila je tamna rupa preko koje
je neto bilo upleteno. Nekada je to bilo belo, ali sada je bilo tamno
od krvi.
Kroker ree:
- Da li je to neka vrsta ptijih pera izmeu polnog organa i mesa?
- Izgleda. im ovde zavrimo, moram da proverim kod nekog
ornitologa o emu je re. Lilihamerov pogled kao da se zamrzao na
krvavim perima. - Bolje da pozovem strunjake sudske medicine to
pre.
109

- Oduvek sam verovao u starinske metode policije, ali u ovom

sluaju sumnjam da e to pomoi. Ovde nam je potreban arobnjak.
Na ubica nije ostavljao otiske.
- Ostavio je spermu - podseti ga Lilihamer.
Da, jeste - ree Kroker zamiljeno jo ispitujui scenu. - Bio je to
znak i vidite kuda nas je to dovelo. Okrenuo se da pogleda Lilihamera.
- Postoji tu jo jedno pitanje koje zahteva odgovor: ta se do avola
dogodilo sa glavom Dominika Goldonija?
***
Mikio Okami ree:
- Vidi, Lajnir-sane, doao sam u Veneciju pre mnogo godina zbog
specifinog razloga. Ovde, radim na tome da kanaliem stari novac
jakuze u novi legitimni posao koji e obezbediti ulazak jakuze u
dvadeset prvi vek. Kao to sigurno zna jakuze su stavljene van
zakona u aprilu 1992. Ne zna se koliko e jo trajati ovaj status kvo.
Mitovi se rue, ak i oni tako moni koji okruuju jakuzu. Pre godinu
dana sve se za mene promenilo: prijatelji, neprijatelji, saveznici koje
sam decenijama negovao. Ta promena mi je nametnuta narastajuim
nezadovoljstvom unutar mog unutranjeg kruga. Mnogo ta se
dogodilo. Jedan od mojih starih partnera je ubijen i sada imam monog
neprijatelja. On je lan grupe koja sebe naziva Godaishu - Godaiu.
- Pet kontinenata - ree Nikola nesvesno prevodei s japanskog.
Okami klimnu glavom.
- Filozofija Godaiua je dijametralno suprotna mojoj. Taj ojabun
smatra moj plan da ih dovedem pred lice zakona pretnjom. Ti ljudi
uivaju u svom bezakonju jer im to daje zajednitvo, status i uticaj.
Oseaju da bi bez toga bili mali ljudi, a njihov strah od gubljenja
statusa i privilegije koju im je obezbeivao stari nain ivota je sve o
emu mogu da brinu. Oni su ovisnici o moi, nemoni da se suoe sa
svetom ako ne oseaju adrenalin koji im obezbeuju njihov novac,
mo i tajni ivot. Kakva je slast ivota bez ivice noa? uo sam
110

kako bezbroj puta postavljaju to pitanje. Vitalno je, ak sutinsko za

interese jakuze da se ire. A pod tim ja ne podrazumevam da idu iz
poroka u porok. Da, mi kreemo stopama amerike mafije. Ti ljudi su
stari i bolesni; nova krv je toliko daleko od omerte i drugih sgvari
vezanih za ast da nema vie osnove da se na njoj gradi. Jedan don
rui drugog na najmanji pritisak saveznih agenata.
On podie ruku, kao u nekoj udnoj formi blagosiljanja tako da se
Nikola seti obreda koji je uo u crkvi San Belisarija.
- Sada je vreme da se uvrsti moral jakuza. Tlo je plodno i
spremno za nau snagu cilja. Ali, to nije cilj mafije. Ne, ja govorim o
legitimnom poslu koji delimino kontroliemo ili elimo da
kontroliemo. Nije lako kupovati takve konglomerate. Imamo ameriki
SEC da se zadovoljimo kao i bezbroj bankarskih organizacija.
Moramo da budemo tako precizni u svojim kupovinama da ni najmanja
sumnja ne sme da bude usmerena u naem pravcu.
- Zato mi sve to govorite, Okami-sane? - upita Nikola. - Vi znate
da ja nisam prijatelj jakuza. Ja ne odobravam kako koriste slabost
finih ljudi.
- Govorio si iskreno, pa u i ja. Ti ne zna nita ta mi radimo, ili
to se nadamo da emo ostvariti. Osudio bi nas iz ista mira, kao i
nae neprijatelje.
Nikola se osmehnu.
- Ba naprotiv, o linim ivotima ojabuna bar neto znam.
- Ali ne i o mom.
Kako Nikola nije odgovorio, Okami je bio primoran da kae:
- Zar ne oekuje da bismo mi mogli da se bavimo i dobrotvornim
radom?
- Dobrotvornim po sebe, to da.
- Tvoj otac nije video tako stvari.
Nikola spusti oljicu.
- Moj otac je iveo u drugim vremenima. Za njega je jo trajao rat.
Bio je obuzet stvaranjem savremenog Japana.
- Ne mora da objanjava - ree tiho Okami. - Bio sam sa njim.
111

Onda pogleda Nikolu. - Te grube rei me vreaju. Nas dvojica ne

treba da ratujemo.
- Moda ratujemo iz neznanja. Ne znam kakvo je poreklo
dugovanja mog oca vama.
- To je tajna za koju smo se zakleli da e ostati meu nama.
Nikola ne ree nita: tiina je bila takva kao da je rekao Okamiju
da su stigli do mrtve take.
- Zar bi pogazio zakletvu da si je ti lino dao ocu? - ree Okami
otro. - Zar bi hteo da ja pogazim svoju zakletvu njemu?
- Va odnos s mojim ocem imao je sopstveni ivot. Sada morate da
se pozabavite mnome. Vi i ja moramo da ce borimo da bismo se
razumeli. Samo iz toga moemo da oekujemo da se razvije veza.
Okami kao da je bio iznenaen.
- Govori o saveznitvu.
Nikola klimnu glavom.
- Moda. Ali ma kakva naa veza postala, ne moete da oekujete
da mene koristite kao lovca koji baca strele.
- Ali, tvoj otac
- Okami-sane, molim vas, pokuajte da shvatite, ja nisam samo sin
svog oca.
Okami ustade i, okrenuvi lea Nikoli, prie prozorima da bi
pogledao niz - kanal. Njegove ruke su udarale jedna o drugu dok je
razmiljao o problemu. Nije trebalo mnogo da se razmilja; Nikola mu
je rekao neto to se graniilo s ultimatumom; eleo je da zna kako je
dolo do duga ili inae nije hteo da ga potuje. To je sada bilo pitanje
obraza, Nikola je to znao.
- Tvoj otac je bio izuzetan ovek - ree Okami iznebuha. - Bio je
izuzetan na mnoge naine, nekih ti nisi ni svestan. Tvoj otac je bio kao
umetnik. Ono to je on video nije uvek bila stvarnost, ve ono to je
lealo ispod nje. Jednostavnije reeno, tvoj otac je video potencijal u
svakoj situaciji, i znao je da iskoristi situaciju u smislu da okrene taj
potencijal u vrlo stvarnu budunost.
Nikola je primetio da su se Okamijeva lea ispravila, kao da su
112

godine skliznule s njega dok se seao svoje prolosti sa pukovnikom

Denisom Lajnirom.
- Sreo sam tvog oca na udan nain, jer to nije bilo zbog posla.
Istina je da je moja sestra bila luda za njim i ona nas je upoznala. Ona
je insistirala da ga upoznam - iteki - stranac, mislio sam. Omrznuu ga
im ga vidim, razmiljao sam. To je bilo pre nego to sam ga upoznao.
Okami duboko uzdahnu, kao da eli da ovrsne.
- Ti svakako zna da su esto povezivali Makarturovu komandu sa
nekim lanovima jakuze. Mi smo im bili od koristi u borbi protiv
komunistikih upada u Japan omoguenih novim demokratskim
poregkom koji su nametnuli Amerikanci. U prvi mah ja i meni slini
oseali smo se kao da smo u tesnacu izmeu Scile i Haribde, uhvaeni
izmeu dva strana politika sistema, od kojih e svaki da se izoblii
na osnovnom tkivu japanskog ivota. Ali, naravno, vie je trebalo
plaiti se i mrzeti komunizam, pa smo se nali na strani Amerikanaca.
ta bismo drugo mogli da uradimo? Bilo je to pitanje koje smo sebi
neprestano postavljali tih dana, i neto o emu smo tvoj otac i ja
neprestano debatovali. Ali komunisti nisu bili jedina pretnja. Oni su
bili javni neprijatelji i zato ih je lako bilo identifikovati. Ipak, tvoj otac
je otkrio grupu skrivenu duboko ispod povrine oba naa drutva i ti
ljudi su me angaovali da ga unitim.
Okami se najzad okrete, sede na jedan od jastuka. Prekrsti nogu
preko noge i prebaci ruku preko prozorske daske.
- Mora da shvati, Lajnir-sane, to su bili dani bezakonja. Crno
trite je cvetalo i svaka malo preduzimljivija osoba mogla je da se
obogati za nekoliko meseci ako je imala veze i robu za prodaju. Bilo
je to ak i lake, ako ste bili oficir amerike vojne policije. Vi ste tada
doslovce rukovodili zemljom. Vi ste bili zakon.
Tvoj otac je otkrio vezu na crnom tritu Tokija. Njime je
rukovodio kapetan gradske policije po imenu Donatan Leonard koji je
bio okrutan i beskrupulozan. On je isto tako bio dobro zatien da tvoj
otac nikada nita nije mogao da mu pripie, uprkos velikim naporima.
U meuvremenu kapetan Leonard je snabdevao grad svim to mu tada
113

nije bilo potrebno: revolverima, municijom, orujem svih vrsta i

drogama. Mnogo droga.
Odakle je to nabavljao? Gde je to skladitio? Koga je koristio za
distributersku mreu? Na svoje zaprepaenje i bes otkrio sam da je
izvesni kobun jakuze ukljuen u to na ulinom nivou. To su bili
neasni, nelojalni vojnici koji nisu bili unapreeni, ili to je jo gore,
koji su bili nestrpljivi da se popnu hijerarhijskim stepenicama.
Ali ko je stajao iza njih? Kapetan Leonard? to da ne? On je bio
taj koji je imao veze. Tvoj otac je jo dalje kopao i otkrio je da je
Leonard zakonski promenio ime neto pre nego to se prijavio u
vojsku. On nije roen s imenom Donatan Leonard. Njegovo pravo
ime je bilo Don Leonforte.
Okami klimnu glavom.
- Tako je, Lajnir-sane, on je bio mlai brat Alfonsa Leonfortea,
mafijinog dona, koji je terorisao Drave tokom ratnih godina i posle.
Alfons je sam uvrstio kontrolu mafije s Istone obale nad lukom
Njujorka, a on je zasnovao meudravni posao s kamionima. To su
bile dve oblasti zbog kojih je sve ostalo prestalo da napreduje u
Americi pedesetih godina.
- Zar nije pre nekoliko godina objavljena njegova biografija u kojoj
sam proitao da je mlai brat Ala Leonfortsa poginuo u vojsci?
- Tako je. Ja sam ga ubio.
Nikola je posmatrao Okamija neko vreme. Onda je ustao, priao
baru i nasuo brendi. Progutao ga je u jednom gutljaju, dopustio da
arenje stigne do stomaka pre nego to se okrenuo da se suoi sa
Okamijem.
- Hoete da kaete da ste ubili Donija Leonfortea po nalogu mog
oca?
Okami uze poslednji gutljaj espresa.
- Evo neto to nisi proitao u toj biografiji. Poslednji slubeni
zadatak Alfonsa Leonfortea bio je, pre nego to se povukao, da naredi
ubistvo Dejmsa Hofe. A zna li zato nisu nikada nali njegovo telo?
Ja u ti rei. Stariji senator iz Njujorka u to vreme bio je dobar
114

prijatelj Leonfortea, zaboravio sam mu ime, ali nije ni vano. Ako

eli, moe da pogleda u biografiji. U svakom sluaju taj senator je
imao kuu - letnjikovac, mislim da je bila na elter Ajlendu. Zna li
gde je to, Lajnir-sane?
- Znam - ree Nikola s oseanjem munine u stomaku.
Okami klimnu glavom.
- Nisam bio tamo, ali jednog dana bih voleo da odem. Mislim da je
vrlo lepo, vrlo skriveno.
- I vie od toga.
Okami opet iskrivi glavu.
- Kao to sam rekao, senator je tamo imao kuu u koju je odlazio
da se odmori. Leonforte je voleo to mesto, mada mu nikada nije bilo
doputeno da prie tokom dana. Bilo je suvie opasno za senatora,
moda. Na imanju su rasla dva velianstvena javora, savrena ak i
tada. Leonforte je bio opinjen tim drveem, naroito kad bi u jesen
njihovo lie postalo crveno. Moda je senator malo zapustio javore a
Leonforteu su bili potrebni za neto. Ili je moda hteo da se grubo
naali s prijateljem. Ko bi znao. Ali Leonforte je tamo uputio svoje
ljude da sahrane Hofu, ispod korenja senatorovih javora. Reeno mi je
da drvee jo raste, velianstvenije nego ikada.
Nikola protrlja elo.
- I to je momak ijeg ste mlaeg brata vi ubili?
- Nisam ga ubio. Ne ba tako. Potukli smo se, on i ja. Plaim se da
sam kriv to sam ja pokrenuo tu borbu. Seam se da je bio jak i grub i
da je imao instinkt preivljavanja. Ali ja sam u to vreme bio veoma
dobar u borilakim vetinama i ta vrsta borbe - on slee ramenima teko je zaustaviti udarce. Mislim da zna ta hou da kaem.
Nikola pogleda svoje ruke, znajui vrlo dobro ta je Okami mislio.
I njegove ruke su bile odgovorne za mnoge smrti. Pogledao je
Okamija. eleo je da mu stari otvoreno kae da li mu je njegov otac
naredio da ubije Donija Leonfortea, ali mislio je da Okami to nee
uiniti. Razmiljao je tren, pa ree:
- Da li se posle smrti kapetana Leonarda neto promenilo? Da li je
115

crno trite prestalo da postoji?

Okami nije odmah odgovorio.
- Neko vreme - ree najzad - ali onda je na iznenaenje tvog oca
opet oivelo. I niko od nas nije uspeo da im sada ue u trag.
Nikola se pomae.
- Zar niste i vi bili iznenaeni?
Okami mu se osmehnu osmehom koji profesor upuuje nadarenom
ueniku kad postavi lukavo pitanje.
- Verovao ili ne, ja znam mnogo vie o amerikoj mafiji nego to je
tvoj otac ikada znao. Ja sam ih prouavao, ak sam iao na Siciliju odmahnuo je rukom - ali to je druga pria. Znao sam da ako je umean
jedan Leonforte, umeani su i drugi.
- Mislite Alfons?
Okami odmahnu glavom.
- Bila su etiri brata. Jedan je poginuo u nesrei amaca u koledu.
Pa, nikada nisi siguran da li re nesrea postoji u svetu tih ljudi,
naroito kad je posredi ovek koga je Alfons negovao za svog
naslednika. U svakom sluaju Pol Leonforte je umro mlad, tako da je
ostala crna ovca porodice Frensis. On je emigrirao u San Francisko i
ostao je tamo. uprkos otrom Alfonsovom protivljenju. Ali Frenk je
uvek bio svojeglav; nije za njega bilo da bude senka svom velikom
bratu. Znao je da bez obzira koliku mo bude skupio, uvek e primati
nareenja dok bude na Istonoj obapi. Nije imao elje da ukrta
rogove sa Alfonsom, pa je krenuo da zasnuje svoju imperiju na
Zapadnoj obali, to je i uinio sa velikim uspehom. Imao je troje dece,
ker i dva sina. Jedan sin Majkl umro je kao visoko odlikovani
vijetnamski veteran. Drugi ezare gradio je imperiju na Frenkovom
uspehu i sada je don zapadne polovine Sjedinjenih Drava. On je
glavni rival Dominika Goldonija na Istonoj obali.
Okami jeknu, bio je to smeh.
- ezara zovu Bed Klems - Pokvarene koljke. Misli da je to ala,
ali nije. On se ukopao u organizaciji kad je poslat da ubije oevog
rivala. ovek je veerao u lokalnom restoranu. Makarone sa
116

koljkama. Priaju da je ezare, kad mu je razneo mozak po

trodelnom odelu, stao iznad njega s revolverom koji se jo puio i
rekao: Vidi, ta loe koljke mogu da ti naine.
Okami se kratko nasmeja, kao da je lanuo, a onda se brzo uozbilji.
- Ali, skrenuo sam. Kad mislim o tome, ini mi se da je logino da
je Frenk bio Donov poslednji izvor, ali da bismo potvrdili tu priu
tvoj otac ili ja, trebalo je da otputujemo u San Francisko, gde u to
vreme niko od nas nije imao veza. Pored toga trajk koji su poeli
komunisti u Tokiju, na dokovima, zahtevao je nau panju.
Nikola nasu jo jednu aicu brendija, onda prie i sede pored
Okamija. Obojica su gledali tamnu vodu s odrazima palata preko
Kanala grande.
- Tako misterija nije nikada reena - ree najzad Nikola.
- Nije, ali danas sam se pribliio reenju - ree zamiljeno Okami.
- ta hoete da kaete?
Okami okrete glavu da bi pogledao Nikolu.
- Samo ovo. Dok sam pokuavao da ozakonim jakuzu, neko
nepoznat je uvrstio vezu sa mafijom za ta sada sumnjam da je bila
iskovana tokom onih dana kad je Doni Leonforte sluio kao glavni za
Japan.
Okamijeve oi su blistale uhvativi refleks s vode.
- Lajnir-sane, verujem da je taj isti neko, neko s briljantnim umom,
iza najnovije transformacije mafije. Svi stari donovi sa njihovim
oseanjem asti i porodice baeni su niz reku, ostavljajui iza sebe
krvoedne akale, koji bi prodali duu za veliki profit, i izgleda da su
to i uradili tom jednom oveku koji sada kuje meunarodni
konglomerat iz pakla Godaio.
Takav konglomerat, deljenje podzemnih ugovora i izvora od Istoka
do Zapada, neka je vrsta kriminalnog keirecija s rukama koje mogu da
obuhvate planetu, mogu da dobiju vie moi nad svetskom privredom
nego to vlada SAD i Nemaka imaju sada. Moe li da zamisli
koliko pometnje moe tako neto da naini? Zakonski posao irom
sveta doslovce e ih hraniti, doputajui da postaju jo moniji.
117

- Ali postoje vladine organizacije, CIA, na primer, koje mogu da

izau na kraj s takvom pretnjom.
- Tako bi trebalo da bude. Ali nedavno sam se raspitivao i izgleda
da misterija o tome ta se desilo sa Leonforteom u posleratnom Japanu
ide mnogo dublje nego to smo tvoj otac i ja mislili. Mislim da su veze
koje je Leonforte ostvario imale poludravni karakter. Ma kako to
izgledalo udno, Leonforte mora da je radio pod egidom nekih linosti
u obe vlade, japanskoj i amerikoj. Godaiu je krajnji rezultat. On je
mnogo uticajniji nego to ti moe da zamisli, njegovi pipci seu sve
do najmonijih elemenata u Vaingtonu i Tokiju.
- Pomenuli ste da vam je potrebno vreme da ponete sa svojim
planovima.
- Da. Tokom prole godine pokuavao sam da prikupim snage
dovoljno jake da se suoe sa Godaiu. Bio je to divan zadatak,
izmorio me, preao ak i granice uticaja koji ima kaio. Sada sam u
finalnoj fazi i znam da e to biti sve ili nita. Ili u preiveti da bih
unitio Godaiu ili e oni postati sila koju niko i nita nee moi da
zaustavi. Ti treba da mi obezbedi vreme koje mi je potrebno da
ostvarim svoj plan. Ne postoji drugi koji je tako sposoban kome bih
mogao da se obratim
Okami zapali cigaretu, ali je brzo ugasi. Nije mogao da uiva u
njenom ukusu.
- Iskreno, Lajnir-sane, moje nastojanje da zaustavim Godaiu
dovelo me je do toga da nainim sumnjive veze s osobama koje ne
mogu sasvim da kontroliem i kojima ne mogu u potpunosti da
verujem. Ne mogu da kaem da li e moje akcije uroditi plodom ili e
biti potpuna propast.
Okami se okrete tako da svetlost iz palate s druge strane kanala
zaigra preko njegovog lica, menjajui ga u neku vrstu titanske slike.
- Jednu stvar znam, moje akcije su me stavile u opasan poloaj.
Smrtonosan. Ve sam obaveten da je jedan od mojih partnera
Dominik Goldoni, jedini kome sam mogao da verujem, ubijen. Ubeen
sam da su me moje znanje o Godaiu i moji pokuaji da krenem na
118

njih obeleili za smrt.

119

4
Njujork/Tokio/Vaington

Margarita Goldoni, sa erkom koja joj je spavala u naruju, vratila se

kui da bi otkrila da je njen mu sakupio etu ljudi da krenu za
Robertom. Toni je bio pripadnik stare kole - pravi mao. Zato ga je
Dominik i odredio da bude uvar porodinog posla.
U stvari, ona se plaila povratka. Svi njeni strahovi su se pojavili
kad je Toni irom otvorio vrata. Nije ju pitao gde je odvedena, niti
koliko je duboka njena krivica za bratovljevu smrt, niti kako se vratila
kui. Postavio je samo jedno pitanje: - Da li si bila dirana?
ak nije ni rekao: da li te on dirao jer Toni nije eleo da izgovori
ono to je ve u mislima video da joj se dogodilo.
Jer njen odgovor i nije bio vaan za njega. On je ve odluio o
njenoj sudbini, videi u mislima ta je postala. Madona, kakva je eleo
da oduvek bude, sada je bila sruena na tlo.
Rekla mu je da nije dirana. Kazala mu je da je Frensin drogirana,
to je bilo tano i da su njoj bile povezane oi, to, naravno, nije bilo
tano. Ali kako je smela bilo kome - a naroito njemu - da prizna ta
je bila prisiljena da radi? Uraditi to bilo je ve strano; priznati kasnije
bilo je neto to ona nije mogla da podnese.
Nije uo ta je rekla; nije bio zainteresovan. Nije hteo ak ni da joj
prie, stojei dalje od nje, ledenih oiju, ne odobravajui to to joj se
dogodilo kao da je dobila lepru na svom udnom putovanju.
Uprkos injenidi da je bila oigledno oajna i emocionalno
izmorena, Toni ju je optuio za sve to se dogodilo s Robertom. eleo
je osvetu.
- Za ime Hrista, Toni, mi ak ne znamo ni njegovo pravo ime! eksplodirala je.
Toni je imao onaj lukavi izraz koji je dobijao kad se spremao da
120

gurne ugovor niz grlo protivnika.

- Ali imamo tebe. Margarita. Sada kad je dete bezbedno kod nas, ti
moe da da umetniku koga sam doveo detaljan opis. Potrebno nam
je samo njegovo lice. On je Azijat. Misli da neemo moi da ga
naemo?
Duboko je udahnula vazduh i rekla polako, odmereno.
- Toni, elim da me saslua. Rekao je da e nas posmatrati, da e,
ako bilo ta uinimo, uzeti Frensin.
Toni odmahnu rukama.
- Rei, samo rei. Pokuavao je da te uplai, to je sve. Razmisli o
tome, Margarita, kako e moi da sazna ta mi radimo? ak ni
federalci nisu za to, a zna koliko oni imaju ljudi. Odmahnuo je
glavom kao da je ali. - Ti si ena. Znao je kako da te uplai, postidi.
Mukarci kao to je on stalno to rade. Dopusti da ja rukovodim
stvarima. Uhvatiemo kopile pre nego to e imati vremena da pljune.
Ona prinese dlan slepoonici kao da je tim gestom htela da smiri
puls, da smanji plimu panike. Oseala se kao dete, nemona, ba kao
to je bilo kad je bila mala. Isto je to oseala pred ocem. U oajanju
ree:
- Ti ga ne zna. On e je uzeti. On to moe.
Trudila se da joj glas bude miran, ali on je pukao i pojavie se
suze.
- Frensin je s nama. Isuse, ostavi sada sve na miru.
- Da ostavim sve na miru? Mora da si sila s uma. Da zaboravim!
Taj kukin sin je doao u moju kuu, napao me, ponizio me i ostavio
da istim leeve koje je razbacao po mom domu. Ovo je sveto tlo,
Margarita. ak ni onaj kukin sin Loe koljke Leonforte ne bi se
usudio da mi oskrnavi dom. Lice mu je bilo podliveno krvlju. - Sveta
Bogorodice, on ti je ubio brata!
utala je pred njegovom moi, pred njegovim pravednim besom,
toliko slinim njenom ocu. Toni je poeo da saziva svoje strelce. Onda
se bacio na telefon, obavio nekoliko poziva. Kucnuo je na vrata njenog
kupatila, gde se tuirala.
121

- Pakuj se - rekao je - ti i Frensin idete na put.

Margarita je buljila u njega.
- Ve je izgubila dovoljno od kole, ne elim da
- Uradi kako sam ti rekao!
Posluala je.
Toni zavri s pripremama, onda ue u spavau sobu gde se ona
oblaila.
- Niko ne zna kuda ide sem nekoliko mojih ljudi kojima verujem i
oveka s kojim sam razgovarao telefonom. To je njegova kua, a on je
Porodica, tako da ne treba da brine zbog njega.
Pozvao je oveka da snese torbe koje je spakovala. Uzeo je usnulu
Frensin u naruje, siao niz stepenite. Pokuao je da joj iupa
Rajana, njenog omiljenog medvedia iz ruku, ali nije htela da ga pusti.
Sav pocepan i izgrizen, bila je to jedina stvar koja ju je vezivala za
detinjstvo, jedino ega nije htela da se lii ni kao tinejderka.
Margarita ue u Linkoln. a Toni joj preda Frensin. Bili su okrueni
telohraniteljima Porodice. Bilo ih je u kolima ispred i iza Linkolna.
- Videemo se kad se sve zavri - ree Toni i lupi dlanom po krovu
Linkolna.
Tek kad su napustili imanje, Margarita je shvatila da je nije
poljubio, da je, u stvari, nije ni dotakao otkako se vratila kui.
Frensin je leala mirno drei Rajana, s glavom na Margaritinom
krevetu, a ona je milovala njenu kosu kao kad je bila beba i kad je
imala zapaljenje grla. Dok su jurili kroz no, nije mogla a da ne
razmilja o tome ta Toni sprema i njena uznemirenost je bila sve
vea. Pokuala je da se smiri. Govorila je samoj sebi da bez njene
pomoi nee usieti da naini Robertov portret, ali to ju je malo teilo u
ovako tamnoj noi.
Stigli su u kamenu kuu u Nju Hempiru sat pre svitanja. Ljudi iz
prvih kola su najpre uli u kuu, upalili svetla, pretraili su pomno
itavo mesto. Tek onda su dali znak oferu Linkolna.
Margarita je povela Frensin sa sobom u spavau sobu, uukala je
u pokrivae, stavila je Rajana uza zid, tako da je njena ker lako
122

mogla da ga dohvati, ako bude htela, u snu. Onda se povukla u svoju

spavau sobu.
Ako je spavala, nije toga bila svesna. Ona je stalno preivljavala
ono to se dogodilo njoj i njenom detetu. Videla se kao kroz staklo,
jedva svesna, voena jedinim ciljem, nareenjem njenog
najprimitivnijeg dela koji je jo funkcionisao da mora da spase dete od
zla koje ju je napalo. U tom komarnom stanju njeni snovi su zamenili
san.
Probudila se oko podne, oi su joj bile slepljene, oseala se kao da
je malopre zaspala. Adrenalin uznemirenosti kolao joj je krvotokom
kao razulareni talas munine. Pojurila je u kupatilo, imala je taman
toliko vremena da se nagne na toalet. Oi joj zasuzie, usta joj se
napunie tekuinom.
Kasnije je ila je da vidi Frensin, koja je jo spavala, onda se
istuirala i obukla. U kuhinji je utei sedela nad dorukom koji je
spremio jedan od telohranitelja, veliki ovek sa oima rakuna i nenim
osmehom. Gurkala je jaja s jednog kraja taljira na drugi razmiljajui o
tome koliko joj se gadi mu.
Najzad se pojavila Frensin, naduvena, zamuenih oiju. Margarita
je morala da joj objasni gde su i zato su tu.
- Naravno - ree Frensin tupo - Toni.
elela je da ide kui; nedostajali su joj prijatelji. Margarita je
uinila sve to je mogla da utei svoju ker, ali bilo je to gubljenje
vremena; nije mogla da nae put da joj se priblii. Najzad je uspela da
je nagovori da neto dorukuje. udne droge koje joj je davao Robert
jo su delovale, ali izgleda da taj san nije imao dugorone posledice.
Sat kasnije jedan od telohranitelja ue u kuu i obrati se velikom
oveku koji je pripremio doruak.
- ta je? - pitala je Margarita, a njena uznemirenost se pretvorila u
paniku.
- Moda nije nita - ree veliki ovek, ali osmeha je nestalo s
njegovog lica. - Nali su paket napolju. Adresiran je na Frensin.
Frensin se uznemirila. Skoivi Margarita kriknu:
123

- Hou da ga vidim.
Veliki ovek odmahnu glavom.
- To vam nije pametno, gospoo Dekamilo. Mislim da e za sada
biti najbolje da odete u moju sobu sa svojom kerkom. Sal e biti uz
vas.
Iz male sobe ula je kako veliki ovek razgovara sa Tonijem.
Za dva sata on je stigao. ula je lupkanje elise helikoptera, a buka
se strano pojaavala kako se letelica pribliavala. Dopustili cu joj da
izae iz sobe, ali je ostavila Frensin unutra sa Salom.
Kutija je stajala na pragu ulaznih vrata. Toni joj nita ne ree,
naredi jednom od svojih ljudi da otvori paket. Unutra je bio paket
upakovan u aren papir sa ruiastom trakom. ovek otvori i to i svi
se nagnue da vide ta je unutra.
Margarita prodorno kriknu. Na oblaku ruiastog krep papira leao
je Rajan, Frensin medvedi.
Ona jurnu u Frensininu spavau sobu i zagleda se u krevet, u
izguvane pokrivae i prazno mesto kraj zida gde je ona prethodne
veeri stavila Rajana.
- Majko boja!
Prinela je pesnice ustima kad je Toni uao i stao iza nje.
- Toni, on je bio u kui; bio je ba ovde, kraj nje.
Glas joj se slomio, morala je da stane, da se pribere pre nego to je
nastavila:
- Ja sam je lino uukala u krevet prole veeri. Okrenula se i
irom otvorenih oiju zagledala se u Tonija. - Da li sada shvata ta
sam ti govorila? To je upozorenje. Zato si nas doveo ovamo? emu
straa? Rekla sam ti. Svi tvoji ljudi na svetu nee da nas spasu. Ne
moemo da se sakrijemo od njega. Ako kaemo samo jednu re,
Frensin e nestati.
- Smiri se - ree on automatski, ali ona je videla da je pobledeo
ispod tamnog tena.
- Molim te, sluaj me, Toni. Ne mogu da podnesem da Frensin
bude povreena jo vie. Bog zna ega se ona sea iz tog komara;
124

ona nee da razgovara sa mnom o tome. Preklinjem te za ivot nae

keri. Pusti sve to - da li je isto oajanje dalo njenim reima toliko
ubedljivosti da je ak i Toni bio dirnut?
ta sam ti drugo dao, Margarita? Ti sada zna snagu cilja da
moe da uini bilo ta.
- U redu - ree on najzad. - Ubedila si me. Ali elim da ti i dete
odmah uete u helikopter. Idemo do avola odavde.
***
Eto kuda to vodi, mislila je Justina dok je oseala miiavu butinu
Rika Milara kako se pritiska uz njenu nogu ispod stola. On me eli, ne
jedan moj deo, ve mene celu. A onda pomisli: odavno nisam tako
neto osetila kod mukarca.
Suze su joj pekle oi, morala je da okrene glavu. Brzo obrisa lice
nadlanicom. Nije smela da mu dopusti da vidi koliko je ranjiva. Ono
odbrane to joj je ostalo i to se klatilo i ona je znala uz drhtaj da kada
- ne ako, ve kada - on stavi ruku na nju, nee moi da mu odoli. Ne
ovde, ne veeras. Toliko je imao toga to joj je bilo potrebno.
Oseajui ga tako blizu sebe zamiljala je kako mora da je divno kad
nedeljama luta po pustinji i onda najzad naleti na zelenu oazu. Ona
je bila tako blizu toj jasnoj, hladnoj vodi. Ko bi mogao da je krivi ako
popije gutljaj?
- Izgleda da nema udaljenosti meu nama veeras - ree Rik dok
joj je sipao jo vina. - Zar su tako loe postupali s tobom otkako sam
te poslednji put video?
- Zar sam uvek bila nedodirljiva?
Nagnuo se nad nju, pokrio njene usne svojima. Ona ih okusi, pa
stee. ula ga je kako je jeknuo, telo mu je zadrhtalo, ona podie
noge, prilagodi mu se.
Bila je vrlo vlana i on jednim pokretom kliznu do pola u nju.
- Ohhhh! - viknu Justina i podie bokove. Ve je bila zahvaena
vatrom i kad on sledeim pokretom dotae svojim vrhom njeno samo
125

sredite, ona izgubi kontrolu, viui dok ju orgazam preplavi. Sisala je

njegovo meso, elei da ga sasvim oseti, da je ukus preuzme.
- O, Boe, o, Boe! - ponavljala je sa svakim pokretom.
Jedan njen deo je znao da ne eli nita drugo sem te strasti, da joj
je potrebno to oputanje, sloboda. Butine su joj podrhtavale i ona oseti
jo jedan orgazam. Podigla je glavu, jecajui u njegovo uvo. Oseti
kako su njegovi pokreti postali bri i jai, njegovi bokovi postadoe
elini i on se zgri negde u njoj, potpuno predan.
Justina oseti kako se javlja njen orgazam. Ovog puta je bio
drugaiji, manje nasilan, slabiji, dolazio je iz same dubine.
Kad je svrila, leala je kraj njega s jednom nogom preko njegove
butine, potpuno preputena. I prvi put posle mnogih dugih meseci
spavala je kao dete: duboko i bez snova.
***
Duhovi.
Bilo je neeg u Vaingtonu, mislio je Harli Gant, to ga je odvajalo
od ostalih gradova u Americi. Njegov nacrt u obliku toka, iroki
bulevari oivieni drveem, njegovi parkovi, jaki stubovi njegovih
glavnih graevina, sve ga je podsealo na Pariz ili London, ili Evropu,
pre na Stari nego na Novi svet.
Isgo tako mesto je vibriralo od moi. Gant je oseao kao da je
grad prepleten icama. Ta mo, kao i iroki bulevari, vodila je u
jednom pravcu:1600, Avenija Pensilvanija. Bela kua smetena u
centar Vaingtona kao pauk u svojoj mrei..
Ovaj grad je bio pun duhova.
Gant je dobro poznavao glavni grad, imao je mnogo prijatelja. Kao
sin biveg demokratskog senatora iz Merilenda, bio je roen s
pogledom na Elipsu. Podizan je s pucketanjem moi u uima, izgoreo
je na njoj, kao i otac koji je umro u svojoj kancelariji.
Gant je dobro znao da ta mo koja hrani grad moe da bude
maligna kao nuklearna radijacija. Igra dogovora uvek je imala zadah
126

moi. Ili si bio u Vaingtonu ili nisi bio nigde. Ta elitna klika vodila je
zemlju - jedina preostala svetska supersila - i to je bilo dovoljno da se
lae, vara, uvija, kri svako nareenje u prikuiljanju moi.
Ta mo je bila kao virus, sipila je u krvotok igraa, menjala
njihove linosti, njihove odluke. Gant je video mnogo puta taj virus
tako da je mogao da ga prepozna kao temperaturu u oima. Imao je
dovoljno iskustva s njim. Bio je ubeen da je njegov otac umro od te
groznice, ne od starosti ili preteranog rada. Njegov otac, u osnovi
dobar ovek, poten onako kako mnogi uspeni politiari nikada ne
naue da budu, polako se menjao. Nije bio imun na groznicu kao to
se Gant nadao da e on lino biti. Gantova majka i sestra alile su za
ocem na sahrani, ali Gant ga je oalio mnogo ranije.
Svaki put kad bi se vratio u Vaington, Gant bi uo duhove kako
jee u vlanom vetru iznad reke Potomak, kako se bave u kronjama
treanja blizu Bazena odsjaja, kako se cere sa vrha Kapitol hila. Na
neki nain njegov otac nije nikada napustio ovo mesgo - mo ga je tu
zadravala, ak i posle smrti.
Lobista koga je Gant odabrao da za njega vodi poslove oko
Tomkin industrija bio je u proloj administraciji dravni sekretar. On je
bio napola konzervativac, visoko potovan - drao je zelenu vatru
moi reke Potomak u svojoj zatvorenoj aci. Za razliku od mnogih on
je izaao iz borbe s virusom kao pobednik.
Terens Meknoton imao je kancelarije na Di stritu, blizu Stare
predsednike kancelarije, zgrade koja je onako izgraena u
viktorijanskom stilu izgledala nou kao da je naseljena duhovima.
Nema sumnje da je tako i bilo, ali nisu to bili obini duhovi iz horor
romana, ve ostaci administracija koje su tu ivele i obavljale zadatke
obeleene ifrom Samo za oi i ije posledice nikada nisu sagledane.
Impozantna federalna fasada kamene zgrade u kojoj je Meknoton
obavljao svoju trgovinu kao mnogi drugi u ovom gradu, govorila je o
starom novcu, uticaju i prisustvu zelene vatre reke Potomak.
Meknoton je bio visoki Teksaanin tvrde koe boje bronze,
svetloplavih oiju, s borama od kiljenja i s gustom, srebrnom kosom.
127

Njegovo dugo, oajniko lice bilo je ukraeno rimskim nosem i

prijatnim osmehom koji je usavrio tokom mnogih kampanja u svojoj
mladosti. Bio je kao stara rukavica, istovremeno izguvana i poznato
ugodna.
Izaao je iz kancelarije u trenutku kad je Gant najavljen, pruio mu
ruku za srdaan, suv pozdrav. Nosio je tamno odelo, belu koulju i
manu s runo nainjenom iglom od srebra i tirkiza.
- Ui - ree on svojim bogatim baritonom - lepo to te opet vidim,
Harli - zatvorio je vrata za njima udarcem svoje visoke, kaubojske
izme - mada sam eleo da to bude pod drugim okolnostima.
Gant odabra fotelju, sede.
- Pa kakve su okolnosti?
Meknoton jeknu, sede na sofu preko puta Ganta umesto da se
povue iza svog stola u obliku bubrega, tako starinskog koji je opet
bio u modi.
- Okolnosti - ree Meknoton savijajui svoje dugo telo u sedei
poloaj - mogu da budu okarakterisane sa tri rei: senator Rens Bejn.
- Bejn me eli.
- On eli Nikolu Lajnira, ali ne moe da ga nae. Zna li gde je?
- Ako nije u Tokiju, pojma nemam.
- Nadam se da je tako - Meknoton pucnu svojim dugim prstima. Znam Rensa godinama. Odrasli smo u susednim gradovima. Moj brat
se zabavljao godinu dana s njegovom sestrom. Dugo sam pratio
njegovu karijeru i to me brine. Taj ovek je sklon opsednutosti, a
njegova sadanja opsednutost je da najuri Japance iz amerikog
biznisa. Za njega je spajanje Tomkina sa Sato interneenelom postalo
simbol onoga to on smatra loim.
Meknoton isprui noge. Tako oputen i oseajui se ugodno, on
smanji napetost svog gosta.
- Zato to je Lajnirova kompanija ukljuena u mnoge napredne
kompjuterske projekte, senatorova uznemirenost stigla je do take
kljuanja. On hoe da optui Lajnira i eli da se spajanje poniti
odmah.
128

- Za ta bi mogao da optui Nika? - pitao je Gant uznemiren. - Nik

nije uradio nita ilegalno.
- Zaista? Moete li da se zakunete da znate ta se sve dogaa u
Tomkin-Satou?
- Ne, ali ja poznajem Nika. On ne bi
- Ne poznajete ga dovoljno. uo sam govorkanja, neto o tome da
je Tomkin-Sato koristio tehnologiju koju je preuzeo od Hajroteka, pa
je to ukomponovao u svoj Hajv kompjuter koji prodaje irom sveta po
najviim cenama. Hajv je vlasnitvo vlade SAD. Nedoputeno
korienje moglo bi da bude gadna oggguba.
Gant pogleda starijeg oveka.
- Teri, to je sve sranje.
- Dejvis Man ne misli tako. On je istraitelj Pentagona prikljuen
Rensovoj komisiji.
- ista paranoja.
- Zavisi od toga koliko su Man i njegove lasice otkrili
- Nema nieg nepotenog da se otkrije.
- Zavisi od toga kako e predstaviti ono to su nali - ree
Meknoton.
- Hej, ovo je Amerika, Teri. Ljude ne proganjaju na taj nain.
Mislim ne na nacionalnom nivou.
Meknoton ga pogleda.
- Prilino sumnjiava tvrdnja, naroito to dolazi od tebe. ak i
ako proemo ispitivanje, imaemo muke sa Rensom Bejnom kome je
Makarti uzor.
Gantova uznemirenost se opasno pojaavala.
- Dakle, ta kaete vi?
Meknoton se nae i pritisnu jedno dugme na plastinoj konzoli.
- Marsi, sada emo popiti tu kafu.
Sedeo je i utao neko vreme, lupkajui prstima u nepoznatom
ritmu. Za trenutak se otvorie vrata i njegova dugonoga sekretarica
unese kafu i danske kekse na divnom srebrnom posluavniku.
- Zahvalan sam ti, Marsi - ree Meknoton dok je ona sve sputala
129

na stoi za kafu.
Pitala je da li je jo neto potrebno, i kad on ree da nije, ona
izae.
Gledao je u servis za kafu.
- Seanje na prole dane. Taerova mi ga je dala kad sam osmehnuo se. - Ali, ne, ni sada ne mogu da govorim o tome.
Poeo je da sipa kafu. Dodao je lag i jednu kaiicu demerara
eera u Gantovu olju - nikada nita nije zaboravljao. Sebi je sipao
uti eer.
- Keks? - pitao je dok je pruao oljicu Gantu. - Ovi sa suvim
ljivama su naroito dobri.
Gant odmahnu glavom. Sumnjao je da bi u ovom trenutku mogao
da stavi bilo ta u stomak. Srkutao je kafu, posmatrao Meknotona
kako bira pecivo i kako zagriza savreno belim zubima.
Tek kad je pojeo keks i kad je nasuo sebi drugu oljicu kafe,
Meknoton odgovori na pitanje.
- Imamo veliki problem. Otilo je predaleko. Ve sam neto
pokuao, ali ne vredi. Rens je bacio udice na firmu Tomkin i nee
pustiti dok ne bude otresen.
- Moramo da ga zaustavimo.
Meknoton je buljio u Ganta i rekao:
- Vi ste proizvod ovog grada. Razmislite o onome to ste rekli.
- Ali
Meknoton je odmahivao glavom.
- Nema ali, Harli. Ja imam mo, imaju je i moji prijatelji, ali Bejn
je iznad nas. On je ak van kontrole predsednika. To je ovek koji je
preplaio ovaj grad jer ima podrku evangelista sa im se ni najbolji
politiar ne bi alio. Upravo sada on je pod punom parom i bolje je da
se svako skloni u stranu da ne bi bio smrskan.
U tiini koja je zavladala Gant je mogao da uje kako Marsi, ili
neko kao to je ona, radi na kompjuteru. Zazvoni telefon. Neko se
javio. Lupie vrata.
Gant najzad ree:
130

- Teri, poto je ovo veoma vano, elim da mi sve kae.

Meknoton klimnu glavom, povue noge ispod sebe tako da pete
njegovih izama ogrebae pod.
- U redu, evo kako to izgleda. Vi, odnosno Tomkin industrije,
platili ste mi dobro da se zaloim za vas, to sam ubeujem te i uinio.
Ali sada u da dam lini savet. Vi i ja se dugo znamo. Ja sam doao
kad ste diplomirali na koledu jer va otac nije mogao zbog bitke koju
je vodio na Brdu. Samo me lepa seanja vezuju za njega, i mislim da
sam vam bio dobar prijatelj.
Nagnuo se unapred.
- Koliko ja mogu da vidim, postoje samo dve opcije. Jedna je da
se izae pred Komisiju i da se odgovori na sva Bejnova drska pitanja
uz saznanje da ete otii na dno zajedno s brodom. Jer bez ikakve
sumnje, sigurno je kao to je sigurno da mi sada ovde sedimo, da je
Tomkin-Sato osuen.
Gantovo grlo se osuilo i on srknu poslednji gutljaj svoje ledene
kafe, gotovo se zagrcnuvi.
- Koja je druga opcija? - ali on je to ve znao.
- Prema mom miljenju druga opcija je ona koju treba da
preduzmete - ree Meknoton odmerenim tonom. Oi su mu bile
grozniavo sjajne i inilo se kao da su njegova usta izgubila mo da se
osmehuju. - Dajte kauciju. Povucite se. Sklonite se. Neka parni valjak
protutnji. Neka uniti ono to eli: Tomkin industrije i Nikolu Lajnira.
***
Margarita Goldoni otvori oi. Srce joj je bolno udaralo u grudima.
Njeni zgreni prsti stezali su satenski arav. Opet isto, mislila je,
oseanje padanja.
Leala je u krevetu pored mua koji je tiho hrkao. lanci su joj bili
beli od stezanja arava, bila je zadihana dok je naslepo zurila u
plafon. To bi se uvek dogaalo kad bi se budila, klizei iz njene
podsvesti, kao kuka u aru.
131

To udno oseanje padanja.

Nije padala niz stepenite niti preko ivice bazena, ve u nitavilo u ambis ispunjen sopstvenim uasom.
I onda bi se iznenada probudila - kao sada - vlana od ledenog
znoja, ispunjena saznanjem da je neto dragoceno zauvek uzeto od nje.
U poetku su komari bili brze slike njenog nestvarnog putovanja
preko Amerike u potrazi za bratom, bile cu to nenormalne emocije
koje su prskajui bojile slike kao boja u spreju ludo rasuta po nizu
soba. Onda bi sanjala o Dominiku, ili jo bolje o njegovom
velianstvenom pogrebu, cveu na sve strane, limuzinama parkiranim
branik uz branik, saveznim agentima koji su na video traku snimali
svakog ko je npeuiao ulicu prema groblju. I sa svih strana, dok je ona
stajala kraj blistavog kovega od mahagonija i trenjinog drveta, u nju
su piljili otvorenih usta, bez rei sve dok vie nije mogla to da
podnese pa je bila prisiljena da pogleda u otvoreni grob gde je leao
Dominik. unakaen, bez glave i odakle je odjednom poeo da se die,
slomljena figura s koje je padalo blato, okreui se prema mestu gde
je ona stajala, skamenjena s uasom koji je pretio da joj ispuni plua,
grlo, otvorena usta.
Budei se iz tog komara, pokrivena znojem i drhtei, rekla bi sebi
da naravno ona osea veliki gubitak, da je izgubila brata, da je delom
bila kriva za to.
Ali na svetlosti dana, prilikom sastanaka u kancelariji, ili kasnije,
dok bi se veernje senke irile kuhinjom, dok je spremala veeru za
Frensin, dola bi do saznanja negde u dubini da sve to dolazi zbog
uasnog aljenja i oseanja krivice. Bilo je to neto suvie lino.
Margarita je leala, napeta i bleda, oslukujui struganje svog
disanja, okrenuvi se prema svom gubitku kao da je trodimenzionalni
objekat. Vratila se na ono leto kad je imala jedanaest godina. Njeni
otac i maeha su je poveli da vidi baku - majku svog oca - koja je,
kako se pokazalo, umirala.
Stara dama je bila suva kao venecijanski tap za etnju, pogrbljena
kao da je svaku godinu svog ivota nosila na pleima. Kosa joj je bila
132

bela i zategnuta unazad u urednu punu. Zauvek se otada Margarita

seala njene crne haljine koju je nosila po vrelom suncu a da joj se ni
kapljica znoja nije pojavila na elu.
Teko je ula, a ostalo joj je jedva nekoliko zuba. Neto ranije
uklonjene su joj glasne ice pa je njen glas izlazio iz male kutije, vie
nalik na vibraciju nego pravi govor tako da je Margarita morala da se
nagne blie njoj.
Njena baka je hranila porodicu i kasnije je tajno stisnula
Margaritinu ruku. Povela je svoju unuku u spavau sobu koja je bila
puna fotografija iz njenog detinjstva, njenih roditelja, njene prve
priesti i njenog venanja u Veneciji. Margarita ugleda fotografiju svog
oca i svoje sestre koja je umrla od kolere, kao dete.
Margaritina baka je priala o svakoj fotografiji, a onda je prila
gornjoj fioci njenog toaletnog stoia. Izvadila je neto to je pritisnula
Margariti u ruku pre nego to su otili, promrmljavi joj neto u uvo i
poljubivi je. To je za tebe. Pripadalo je precima moje ukunbabe.
Imala je to sa sobom kada je dola u Veneciju pre mnogo vekova. Ona
je bila izbeglica i to je sve to joj je ostalo od porodice, koja je nestala
u velikom ratu to je trajao dvadeset godina.
Na putu kui Margarita je otvorila znojavu pesnicu i videla je
kamen od ilibara sa likom najlepe ene koju je ikada ugledala.
Nikada nikome nije rekla za taj poklon i kad je mesecima kasnije
stajala kraj groba svoje bake, stezala je kamen u ruci da bi savladala
oseanje da joj je neto nepovratno oduzeto.
Sada, dok je leala dahui u svom krevetu, obuze je opet slino
oseanje. Smrt njenog brata je bila udarac za nju, ali njeno
uestvovanje u tome nastavilo je da je mui.
ovek koga je znala po imenu Robert naterao ju je da odabere
izmeu keri i brata. Bila je to paklena odluka i znala je da ona posle
toga nikada vie nee biti ista. Ali koji joj je drugi izbor ostajao sem
da mu preda Dominika Goldonija? Frensin je morala da bude
sauvana po svaku cenu. udno, ali ona je verovala Robertu koji joj
je obeao da ako dobro odigra svoju ulogu, on nee povrediti njenu
133

ker. Odrao je re i nestao, kao da se izgubio s lica zemlje kad ju je

ostavio - i Frensin - u prljavoj sobi motela na autoputu broj 95, izvan
marine u Sen Kroa, u Minesoti.
Ona se opet upita da je nije zaarao. Sa sve veim uasom suvie
se jasno seala njene elje, mogla je da oseti, mada je on bio daleko,
njegovu teinu, njegovu vrelinu prisutnu kao jak erotski naboj. Njegov
miris je postajao jai.
Ne, ne smem da mislim na to.
Nesvesno, ona spusti ruke ispod trbuha, oseti da je vlana i znala
je kakav greh kao kamen lei na njenoj dui. S naporom je odbacila te
misli, pokuavajui da se koncentrie na Dominika. Ali ta je to bilo s
Robertom? ta joj je uzeo; a ta joj je dao zauzvrat?
Dominik: jedini mukarac u njenom ivotu koji joj je verovao, koji
je ispod njene enstvenosti video briljantni um koji je posedovala,
iskoriavao je tajno u njenom zatvoru kao monahinju iza brljanom
obraslih zidova njenog manastira.
Ti mukarci su kao deca, mislila je, svi se igraju pape. Da li znaju
da ive u pravom svetu? Pored nje Toni Dekamilo je spavao, ponekad
bi malo zahrkao. Oseala se daleko od njega, kao da je u Londonu.
Nikada nije znala koliko ga prezire sve dok Dominik nije izneo svoj
kompleksni i udni plan da Toni bude njegov naslednik. Pomisao da e
biti kapo Porodice odmah je udarila Toniju u glavu. Zar je to bilo
iznenaujue? On je eleo uticaj - mentalitet Holivuda, nasledstvo
njegovih poslovnih klijenata. Mo je bila jedini luksuz koji je neto
vredeo u svetu filma i Toni je imao dosta iskustva grabei je za sebe.
Kad je Dominik otvorio vrata u jedan sasvim novi svet, Toni je bio
suvie oduevljen i nestrpljiv da to pre zakorai u njega.
Pojma nije imao kakve posledice taj svet vue sa sobom - samo su
ona i Dominik to znali. Dominik mu je rekao da e on biti veza;
Tonijeva veza s Dominikom morae da bude minimalna - ak i u
drutvu - zbog prirode Tonijevog zakonskog posla.
Onda je Dom ubijen. Margarita se seala trenutka kad je bila
prisiljena da kae Toniju kako e od sada biti, da su njegovi mo i
134

uticaj bili samo iluzija. Bilo je lako predvideti njegovo reagovanje.

Sicilijanska priroda je izbila u prvi plan, njegov bes je jaao i on je
poeo tako esto da je tue da je ona prestala da osea udarce kao
neto drugo nego oseanje da je pritisnuta uza zid njihove spavae
sobe. Ujedala se za usne. Koliko je Frensin ula? Da li je to bilo
vano? Da li je ula sve ili polovinu to e imati uticaj na devojku koji
Margarita nije mogla da ukloni.
Zato je Dominik eleo da se samo meni poverava, pitala se. Njen
ponos zbog njihove posebne i tajne veze esto se lomio usled
odgovornosti koju joj je ostavio u naslee. Oseti trenutak oajanja,
emociju koja je bila dobro poznata onoj nekadanjoj Margariti.
Onda se Robert podie u njenim mislima kao dah mora.
Leei sada u svom krevetu, oslukujui no i putajui film u
svojim mislima, Margarita je znala da je prela neku vrstu Rubikona.
Nekako je sve bilo drugaije kad se vratila kui; sada je ula
Robertov glas kako joj apue u mislima: ta sam ti jo dao,
Margarita? Ti sada zna da ima snage da postigne cilj da uini
sve to je potrebno.
Svialo mi se to ili ne, on je izvor tih velikih promena, mislila je
Margarita. Znam da mi je neto uzeo i ja ga mrzim zbog toga, ali, o,
Boe, ta je to to mi je ostavio zauzvrat?
Odjednom, kao da je tako eleo duh iz boce, njene misli su bile
sasvim obuzete njim. Kroz talase svoje podsvesti ona je videla kamen,
njen greh koji lei na dnu njene due.
Kao da je tu, da lei kraj nje i ona zadrhta od nepoznatog oseanja.
Sada je znala da joj je on dao snage da nastavi sa Tonijem du staze
njihove nove budunosti. Zato to je bilo toga jo, ona odvrati misli od
takvog saznanja koliko god je mogla. Meutim, na kraju sve joj se
vratilo, ali bar u tom trenu, nova Margarita koja se pojavila imala je
snage da se suoi s nasleem svog brata.
Zbog Roberta. Uz meko jeanje ona se predala misli da je elela
da ga opet vidi.

135

5
Vijetnam, leto 1965.

Istinu govorei Do Duk nije nikada znao svog oca. Zakljuio je po

onome to je uo u kui, da mu je otac bio Japanac, ali nikada mu to
nije potvrdila majka ili bilo ko drugi. Ona nikada nije govorila o
njegovom roenju ili kako je zaet, kao da je elela da se pretvara da
se tako neto nikada i nije dogodilo. On je zamiljao da mu je otac bio
Japanac, jer su sve druge alternative bile gore.
Kua je bila imanje u Sajgonu gde je Do Dukova majka radila.
Bila je vlasnitvo jednorukog Francuza, ograena svetlozelenim
omalterisanim zidovima. Ta vila koja je propadala imala je oblik
konjske potkovice i strme krovove s crepovima i prostrana unutranja
dvorita. Oko vile su bili vrtovi u bojama kaleidoskopa puni puzavica
bugenvilije i drvea tamarinda koje je utalo. Do Duk je provodio
sate znojei se da bi ih podsekao prema Francuzovim zahtevima; a u
poploanom dvoritu bio je asimetrini bazen iji je oblik podseao
Do Duka na glavu bivola.
Bilo je neeg u tom bazenu to je Do Duk voleo.
Tokom kratkih asova koje je imao za san i odmor, on bi se iskrao
iz svoje sobe, kliznuo nag u istu vodu i siao do dna. Tu bi ostao, u
tom svetu tiine, s glavom zabaenom unazad, buljei u prazninu, ne
mislei nita i ma ta da ga je ispunjavalo, ak i san, nestalo bi u
nitavilu.
Ovde, na Francuzovom imanju, buka saobraaja u Sajgonu, a
naroito zveket rata, mogli su da se dre podalje. Samo odblesci
aviona, trenutni kao snovi, poremetili bi hladnu, plavetnu vodu bazena
odslikavajui grubu stvarnost izvan omalterisanih zidova.
Do Dukove prve uspomene na Francuza sasvim su netane; inilo
mu se da je on ljubazan ovek, religiozan na svoj nain, jer je pevao
136

NuncDimillis, Simonovu molitvu, i to je svake veeri uio Do Duka

kao to bi otac uio svoje dete dejim pesmicama: Boe, dopusti svom
slugi da poiva u miru, prema tvojoj rei
Da bi privoleo Do Duka da peva sa njim - rei su bile nepoznate i
teke za njega da ih izgovori - Francuz mu je davao slatkie, nainjene
po sopstvenom receptu, koji su bili tamni i teki, a imali su ukus
meda, cimeta i karanfilia.
Ali to je bilo davno, kad je Do Duk imao pet godina, a tada je
Francuz odluio da je dovoljno star da moe da pone da radi.
Kad je bio sasvim mali, Do Duk je bio ubeen da Francuz tampa
novac u svom podrumu, toliko je bilo para. Kasnije je shvatio da
Francuz trguje drogom i orujem, koje Ujka eerko - lokalni cinini
nadimak za vladu SAD - nije podravao, ali je svakako tolerisao.
esto polupijan od medoka, on bi naredio Do Duku da inventarie
njegov ratni materijal. Jednom je snabdeva, nezadovoljan
Francuzovim niskim cenama, ostavio otvorenu granatu vezanu za
sanduk sa K-50, koji mu je prodao. Tih dana je Francuz, fanatik
bezbednosti, sam pregledao robu. Tako je izgubio ruku. Sada je
nareivao domorocima da obavljaju taj posao. Do Duk je otkrio da je
on trei, mladi Vijetnamac koji je to radio.
Kasnije, kad je radio kao kuni sluga-rob na jednoj od Francuzovih
udesno ekstravagantnih zabava, par lakoumnih veana mu je rekao
kako je njegova majka iskoriavana na ovakvim zabavama mnogo
godina pre nego to su vreme i teak ivot naeli njeno lice i pogrbili
njeno telo. Tada je prvi put poeo da osea auru.
Uvoteni od kombinacije ampanjca i posebne vrste marihuane
koju je Francuz voleo, oni su se obraali ivahno Do Duku i govorili o
dogaajima koji su se zbili pre nekih dvanaest godina. Njegova majka,
koja ih je posluivala, stajala je stoiki, pogleda uprtog u prazno,
bezizraajnih oiju, boje nonih oblaka koji zaklanjaju polumesec.
Do Duk nije mogao da shvati da li su oni nostalgini ili su sadisti.
Kako su mogli da ne znaju ko je on i da li je mogue da nisu znali da
je to njegova majka kojoj se podsmevaju? Ali belci imaju taj obiaj da
137

Azijate smatraju samo delom egzotinog pejzaa, neto to ide uz nipa

palme, pirinana polja i movare mangra.
to se tie aura, tih udnih okvira koje je mogao da vidi da izlaze
iz ljudi da ih obelei kao peat duboko utisnut u meso, bile su sve
prisutnije kako se on menjao. Kao da je mogao da oguli slojeve
razumnog ponaanja civilizacije koji su poivali preko ljudi i da u
njihovim aurama vidi onu najprimitivniju sutinu.
Aura je za njega postala neka vrsta okidaa. Poeo je da veruje da
je oputanje njegovog dubokog besa neko stanje milosti. U tom
trenutku pratei aure, istota cilja koja ga je pokretala u akciju bila je
veliko olakanje, posle greva sukobljenih emocija koje je nosio na
leima kao kosti mrtvaca.
Tako je Do Duk posmatrao Francuza; on je bio ovek koji je
poklonio ivot njegovoj majci, poto je ovek koga je volela bio
ubijen jer se usudio da govori za dobrobit svog naroda. Ma kakvu
inteligenciju i obrazovanje da je imala, ma kakvo dranje sve je to
nestalo kad je nestao ovek koga je volela. Ali taj pad je bio fatalan.
Za razliku od svojih sunarodnika ona je bila preputena onome to
mora da bude. Sada je mogla samo da bulji kao maka, praznog
pogleda dok je naginjala na friider teku glavu.
ivot je za nju sada znaio nekoliko pjastera, prostirka na kojoj
moe da spava (njegova majka je ivela u kuhinji da bi mogla da
pripremi hranu u bilo koje doba dana ili noi) i povremeno dobru volju
Francuzove zatite, jer on je bio veoma moan ak i u pokvarenim i
varljivim vodama Sajgona.
Istovremeno Francuz se odnosio prema njoj s nekom vrstom brige
koja se pokazuje prema bolesnom psu. Nije video kako ju je zaglupeo,
kako joj je oduzeo celo dostojanstvo, bio je, u stvari, zadovoljan
svojom dobrom voljom, svojim jedinim znaajnim inom da ta
Vijetnamka ne postane kurva u nekom prljavom sokaku gde bi umrla
od iscrpljenosti ili droge. Umesto toga postala je kurva u njegovoj
kui i bila je poznata po tome to je sluila pripadnicima svih nacija
koji su dolazili pod Francuzov krov.
138

ivot? esto je mislio Do Duk. Kakav ivot? Od nje se oekivalo

da zadovolji apetite - svih vrsta - Francuzovih mnogih gostiju. On je
bio praktino ponosan na reputaciju koju mu je davala gostoljubivost.
Bez Francuza kao anela uvara njegova majka ne bi imala nita,
ulica bi je iskoristila, umrla bi od starosti pre vremena. A ta bi bilo sa
Do Dukom? Ne bi ga ni bilo. On je dugovao svoje postojanje poniavajue i bedno ispod svakih rei - tom oveku. Dugovao mu je,
u stvari, za sve urro mu je imalo znailo. Pa ipak
Francuzova aura, kako se pokazalo, bila je drugaija od ostalih.
Bila je otro plava, skoro metalna, a mnogo kasnije u odsjaju mnogih
slinih incidenata, Do Duk je shvatio da ta boja oznaava da je taj
ovek blizu smrti.
- Grupno silovanje - ree Do Duk dok je prinosio no za hleb
suvoj koi Francuza. Zabava, kao sunce koje je bilo suvie svetlo,
spalila je samu sebe. Svi gosti su otili ili su bili poluludi od droga. Rekli su mi. Svi su se skupili, brojei koliko mukaraca moe da
prodre u nju pre nego to se onesvesti.
No sevnu kao albatros na suncu kad se die i pada u stranom
ritmu.
- To si uinio mojoj majci - krv na Francuzovim rukama, najpre
mala koliina, kao da se prosula boca dobrog vina. - To je moje
zaee, poniavajua epizoda sa zabave.
A onda su odjednom Do Dukove ruke postale vrele i lepljive.
- Da li shvata koliki je bio stid moje majke? Nije mogla ak ni da
se natera da govori o mom roenju. - Njegova tanka pamuna koulja
bila je teka od krvi. - Ne, ne moe. ta ti zna o stidu?
Francuzove oi su bile irom otvorene, zaprepaeno je buljio,
zamuene jer nije shvatao ta se dogaa, njegov ivot je isticao kroz
otvore dok ga je Do Duk ubadao i ubadao.
- Svaki put kad me pogleda, ona se sea ta je, ta si je naterao da
postane.
Francuzova usta su bila irom otvorena.
- Ona zna kako ivot moe da bude okrutan i zao jer to je bio tvoj
139

dar njoj.
Pruio je krvavu ruku; otvarala se i zatvarala, grila se kao u ritmu
rokenrola.
- Ti si za nju Re, vie od Boga ili Bude, jer to su nezainteresovana
bia. Ali ti si tu, od krvi i mesa. ovek koji je stvorio svet.
Francuz je skliznuo na kolena i sada se klatio u ritmu diktiranom
Do Dukovim napadima. Jedva povrativi glas, to je bilo teko kroz
krv koja je grgotala u njegovom grlu, on ree:
- Nita ti nisam skrivio ja sam je spasao.
Jo nije verovao i sada na kraju, to je bilo najstranije, on je bio
ubeen da je on u pravu, da je on pravedan. I ta nevinost samo je jo
vie razbesnela Do Duka, mada kasnije, kako je aure nestalo, to e ra
proganjati, zbunjivae ra u lavirintu kompleksnih emocija odrasle
osobe za koje nije bio spreman jer je Francuz bio iskren.
- Spasao si je da bi je gurnuo u bedu i degradirao je. Ona te nikada
ne bi takla, nikada ak ne bi ni razmiljala o tebi, jer je takva. Ali ja
nisam takav. Ja sam drugaiji drugaiji drugaiji.
- Boe, daj da tvoj sluga ode
Do Duk mu presee grlo, ne elei da mu dopusti tu poslednju
obscenost - re mir iz Nunc Dimittis - da u mirnoj izolaciji raskone
fantazije koja je odbijala postojanje siromatva i patnje bilo gde.
Francuzove poslednje rei uguile su se u krvi i besu, pretvorene u
neshvatljive rune smrti, ali ipak dovoljne da se ukopaju u Do Dukovu
duu.
- Nema loih misli - povraao je Francuz - samo loih dela.
To kao da mu je uzelo svu snagu koja mu je jo preostala jer on
okrete oi i srui se dok mu se jedna noga refleksno grila. Onda mu
popusti petlja i bio je to poslednji epitaf za koji je Dok Duk smatrao
da sasvim odgovara.
Do Duk je pobegao iz Sajgona, plaei se za svoj ivot. Znao je
kako je Francuz moan i znao je da mora da se pokopa da bi ostao
meu ivima.
Najvie je eleo da se bori, da se popne u kokpit jednog od onih
140

mlaznjaka koje je godinama posmatrao samo kao odraz u daljini.

Mrzeo je komuniste isto onoliko koliko Francuze i Amerikance jo i vie jer su komunisti pripadali njegovom narodu i nije trebalo da
se okreu protiv svojih. Kakvo ih je ludilo zahvatilo pa su pokuali da
poine genocid, da izbriu sopstvenu istoriju, jo nije mogao da shvati.
Znao je samo da su oni kao opor besnih zveri koje je najbolje unititi
bez traga.
Ipak, prikljuenje Vijetnamskoj armiji moglo je da bude opasno u
ovom trenutku, jer oni koji e ga traiti svakako e najpre pogledati
dosijee tek primljenih regruta. Umesto toga otiao je u planine i
zauvek promenio ivot.
U to vreme planine nisu bile za dvanaestogodinjeg deaka. Tu su
se skupljali pripadnici planinskih plemena; tu su se okupljali
pripadnici Vijetkonga; tu se lila krv svakog minuta dana i noi. Ali Do
Duku je to bilo jo manje opasno nego ivot koji je vodio na
ograenom Francuzovom imanju u Sajgonu.
Bilo je i drugih u planinama, proteranih tamo zbog komunista i
rata. Oni su ili na jug iz svojih kua u Severnom Vijetnamu. To su bili
Nangi, divlji, uroeniki narod kineskog porekla, koji je imao
sopstveni primitivni pogled na svet i starinski nain da sauva ono to
je njegovo.
ak su se i ponosni vijetkongovci plaili Nanga, drei se podalje,
izbegavajui oblasti gde su ovi ljudi vieni. Do Duk je svata sluao o
Nangima, bilo je tu divljih pria i preterivanja - govorilo se da
poseduju arobne moi, da se uvijaju u odrane koe neprijatelja dok
ue kraj vatre, da jedu peeno meso neprijatelja.
To ga nije plailo, to je samo pojaalo njegovu radoznalost.
Zanimali su ga ljudi koji mogu da preplae komuniste. Na
Francuzovom imanju nauio je jedinu lekciju koju vredi uvek imati na
umu u Aziji: novac ne spasava ivot, ve mo. Nang narod je imao
mo dok je Do Duk nije imao. Tako je krenuo da ih nae. Bilo mu je
jasno da moe da izgubi samo sopstveni ivot, koji je u tom trenutku
bio bezvredan. A ono to je morao da osvoji bilo je bezgranino.
141

Bila je to najbolja odluka koju je doneo. I najgora. Stari Do Duk,

ma ko da je bio, nestao je meu Nangima i rodio se novi. Uskrsnue
bio bio suvie jednostavan termin, ali posle procesa utapanja, esto bi
odlazio sam, penjao se po liticama da bi gledao sve dublji safir
sumraka i ne znajui to, pevao je samom sebi NuncDimittis.
ak i kad ga je stari Nang Ao pregledao i rekao mu da je nekada
bio ovisnik o opijumu, Do Duk je odlazio u sumrak da peva molitvu.
ak i kad je izbacio ono to je moralo da bude u kolaima uz med,
cimet i karanfilie, kojima ga je Francuz hranio, iako je bio
zaprepaen cininim metodima kojima se Francuz sluio da bi
obezbedio lojalnost svom imanju, on je pevuio u sumrak.
- Boe, daj tvom slugi da ode u miru, kao to si rekao.
Rei, jo jedva razumljive, donosile su mu toliko utehe da jo nije
mogao da ih zaboravi. Naravno da je imao bioloke roditelje,
poznavao je majku, mada samo povrno, ali ona nikada nije elela da
ga upozna jer je na njegovom licu videla odraz svega onoga to njen
ivot nije trebalo da bude.
Pesma Nunc Dimittis je obezbeivala jedinu sigurnost.
Jedinu pravu toplotu koju nije nikada upoznao. Nije mogao to da
iupa iz svog uma ak i posle obuke kroz koju je proao kod Nanga.
Njima se dopadalo to je odmetnik. Kad je doao prve noi preko
visoke ivice, smejali su se njegovom repu, lupali ga po leima i
pljuvali u prainu da bi pokazali svoje zadovoljstvo zbog onoga to je
uradio. Svi sem Aoa, najstarijeg i najpotovanijeg u plemenu. On je
uao miran i povuen, a njegove udne, svetle oi boje ilibara bile
su zatvorene kao da su Do Dukove rei bili zraci svetlosti koji mogu
da ga zaslepe.
Gledajui ga dok je govorio Do Duku se uini da je Ao svestan
koliko ga boli srce; bes, gorina, odbacivanje bili su pokopani kao riba
u muljevito dno jezera, ba kao i nenost koju je oseao prema oveku
koga je ubio.
Kad su se ostali razili po sopstvenim putevima u ledenoj
planinskoj noi, Ao otvori oi i poe da posmatra Do Duka
142

usamljenog kraj vatre. Granica krcnu, a onda kao da potonu dublje u

plamen.
- Ljudi govore udne stvari o vama - ree iznenada Do Duk
drhtei. Stavio je ruke na savijena kolena, gotovo odbrambenim
gestom. - Kau da peete meso neprijatelja i da ga jedete.
- Vie volim sirovo meso - Ao je saekao dosta dugo pre nego to
je prsnuo u neto to je bilo nalik na smeh. Kad se njegovo lice smirilo
i dobilo raniji izboran izraz depresije, on ree: - Bezbedan si s nama,
mlai brate.
Tako je Ao, stoik, otvorio svoj psihiki zagrljaj Do Duku, primivi
ga u Tamu.
On je bio neuobiajeno veliki ovek, zapovednikog dranja. Znao
je sve misterije i znao je kakvi su belci. Na primer, znao je kako da
rastavi ameriki mitraljez M-60, da ga oisti i ponovo sastavi, i to sve
u tami.
Znao je sve o plastinom eksplozivu, kako da se koristi minobaca
s belim fosforom, kako granate s gasom, znao je sve o principima
avijacije.
Jedne noi poveo je Do Duka niz planinu u zeleno-crno iaranu
dunglu. Bilo je tako vlano i zaguljivo kao da su klizili pod vodom.
Do Duk je primetio da Ao, mada star, uopte ne pravi buku. Kao da
prati neki trag, ali ma koliko se grudio, Do Duk nije mogao da razazna
nita, ak ni povremeni zarez na stablu drveta koji bi mogao da obelei
stazu.
Nastavili su tim putem kroz no. Gusta tama ih je obavila, tako da
je Do Duk, idui na korak iza Aoa, morao da stavi ruku na rame
starog oveka da se ne bi izgubio. Oko njega su se na sve strane uli
noni zvuci i krici dungle. Mirisi mahovine i trulog lia bili su jaki
kao kod svee skuvanog crnog aja sa Gvozdenih planina Kine.
Veliki insekti oeali bi se o Do Dukove obraze i miice i jednom
je uo prigueno reanje grabljivice. Nivo tla se promenio, poeo je da
pada pomalo nadole i tek tada njegove oi ugledae trag blede
meseine koja se pojavila na tlu dungle kad je ova poela da se
143

proreuje.
Ao zastade i, unuvi, bez rei pokaza pravo napred. U prvi mah
Do Duk nije mogao nita da vidi, onda vetar promeni pravac i on je
uo kao zvona sa hrama duboke, muzike tonove vode koja je polako
pljuskala.
Zvuk ga je vodio i on poe da razaznaje obalu na kojoj su uali, i
malo dalje planinski potok. uo je iznenadni pljusak i velika senka
kliznu polako u vodu.
Ao ispusti poseban zvuk iz grla zbog ega se dlaka na Do
Dukovom vratu nakostrei. Senka podie glavu i Do Duk ugleda
dlakavu glavu crnog leoparda.
uo je prie o takvim ivotinjama, retke kao to su bile i one
same, ali nije znao nikoga ko ih je video. Prialo se da imaju maginu
mo koja je pretvorila narandaste pege njihovog krzna u crno, kao da
su obeleeni snagom iznutra.
Ao ponovo ispusti onaj zvuk i Do Duk zadrhta. Crni leopard se
polako okrete i krenu prema njima. Do Duk je oseao grenje miia,
podrhtavanje ivaca koje vie nije mogao da kontrolie. Glava kao da
mu se tresla tako da je gubio iz vidnog iolja ivotinju koja se
pribliavala. Bio je tako preplaen da je mogao da oseti kako ga
preuzima jeza dok mu je krvi nestajalo iz ekstremiteta. kao da se
skupljala u praznini njsgovog stomaka.
Crni leopard se pojavi iz vode. Bio je sada dovoljno blizu da moe
da srui Do Duka jednim zamahom svoje mone ape. Telo mu je bilo
moda jedanaest stopa dugo, a njegov debeli rep lupao je tamo i
ovamo i bio je dug najmanje tri stope.
Do Duk je oseao njegov teak, ivotinjski zadah, miris moi i
smrti. Usta su mu bila tako suva da mu se jezik zalepio za nepce i on
nije mogao da ga pokree. Zver je buljila u njih, ne kreui se, diui
uzdasima kao da prede.
Ao pritisnu dlanom Do Dukovo rame, pokazujui mu tako da ne
sme da se kree. A onda iznenada, zastraujue, njega nestade u
dungli.
144

Veliina crnog leoparda bila je kao planeta. Njegove iroke grudi

dizale su se i sputale. Njegove ogromne zlatne oi posmatrale su Do
Duka s posebnom vrstom inteligencije, ali zbog toga je delovao
pomalo kratkovido. Jedan ameriki pukovnik, koji je bio est
posetilac u Francuzovoj vili, rekao je Do Duku da leopardi ne vide i
ne uju ba najbolje, da se najvie oslanjaju na miris.
Zver trepnu i Do Duk se tre, uprkos najveim naporima. Crni
leopard zarea duboko u grlu i obori glavu. Do Duku se uini da mu je
utroba postala vodena. Morao je da urinira.
Ao se vratio, drei pravo ispred sebe levu ruku. Kad je unuo,
Do Duk vide otrovnu zmiju kako mu se savija oko miice. Ao je
stezao njenu trouglastu glavu izmeu palca i kaiprsta.
On prui ruku prema crnom leopardu, kao da mu neto nudi i, Do
Duk vide kako se leopardove nozdrve rairie kad je uhvatio miris
zmije. Kad je pokrenuo glavu, bilo je to sa zaprepaujuom brzinom.
Do Duk je sumnjao da li bi Ao mogao da nestane iz takve blizine.
Velike eljusti se irom otvorie, obuhvatajui i zmiju i Aovu ruku.
Trenutak kasnije, Ao izvue ruku. Zmija vie nije bila obavijena oko
nje.
Sitni zvuci leopardovog vakanja bili su sve to se ulo neko
vreme. Onda je zver frknula, a Ao ispusti onaj jezivi zvuk iz dna grla.
Stavio je ruke na Do Dukova ramena, gurajui ga napred, niz obalu
prema velikoj zveri. One ogromne oi gledale su Do Duka sa
kratkovidom inteligencijom dok je prilazio. Mokraa se slivala niz Do
Dukove noge i crni leopard opet frknu, sada vie zainteresovan za
njegov miris.
Mogao je da oseti kako iz zveri izbija vrelina. ivotinjski miris se
irio, udarao mu u nozdrve tako da mu se vrtelo u glavi.
Iza crnog leoparda mesec je obasjavao vodu, pretvarajui je u
tamnoplavu kao lapis lazuli, po emu je, Do Duk je zamiljao, moglo
da se hoda.
On opet obrati panju na zver i trepnu od zaprepaenja. Crni
leopard nije vie uao ispred njega. Umesto toga on vide vitku enu
145

divnog lica, guste crne kose koja se sputala u potoiima kao reka
obasjana mesecom iza nje. Bila je po svemu ljudsko bie samo to su
joj dugi prsti bili korenje drveta, a kad se pokrenula Do Duk je video
da je od pojasa nadole ona bila skelet, bez koe, bez mesa, samo kosti
koje su sijale na punoj meseini.
- Ko ta si ti? - nije mogao da se obuzda Do Duk; morao je da
postavi to pitanje.
- Zar me ne prepoznaje? - pitala je lepa ena. Gledala ga je
zlatnim oima. - Ja sam tvoja majka.
Do Dukovo srce je tako jako udaralo u grudima da mu se inilo da
je on, a ne ivotinja, progutao otrovnu zmiju.
- Nemogue - promucao je glasom debelim od uasa - moja majka
je mnogo starija od tebe.
- Nije - ree lepa ena - ja sam mrtva.
- ta?
- Francuzovi prijatelji su me ubili kad nisam htela da im kaem
kuda si pobegao.
- Ali ti nisi znala! Nisi mogla!
- Ipak, u srcu, ja sam znala. Postojalo je samo jedno mesto na koje
si mogao da ode. Ti, koji nije trebalo da se rodi, iji je ivot bio
strana greka. Da bi iveo, mora da umre da bi se ponovo rodio.
Tvoj prvi ivot je bio nesporazum; sada ima ansu za drugi.
Sada je znao ko je ona i da se pojavila pred njim onakva kakva je
nekada bila - mlada i lepa - i sada je mogao da shvati zato su je svi
eleli, bar za jednu no, ti putnici u noi koji su se kao svrake
okupljali pod Francuzovim krovom.
- Majko - rekao je a vlanost na koju nije navikao pojavi mu se na
oima. On nikada ranije nije prolio suzu ni zbog nje, ni zbog bilo koga
drugog.
- Ne zovi me tako; nikada ti to nisam bila - ree ona tuno. - Bila
sam zla, nikada nisam mogla da naem saaljenja u sebi da bih te
volela. Bio si parija za mene; Francuz te bez sumnje vie voleo nego ja
- glava joj je bila oborena, a njena tamna kosa sputala se niz njeno
146

srebrno lice. - Dobro je da sam mrtva. Danima sam se molila Budi da

mi dopusti da osetim ljubav koju bi trebalo prema tebi, ali moje
molitve nisu nikada usliane. Moje srce je ve bilo uniteno, mrtva
kocka u mojim grudima.
- Majko, nisi ti kriva za to.
Njena glava se podie, slap kose pade joj niz lice. Njene oi su
bljuvale vatru, a grimasa koju je nainila imala je u sreditu srce crnog
leoparda, koji je ogolio svoje ute zube da bi ubio.
- Ne. To naravno nije istina - apnula je ponosno. - Ja sam Azija,
irila sam noge da me siluju Francuzi, Rusi, Kinezi, Amerikanci.
Koristili su nas tako bezobzirno, porobili nas pomou opijuma, stvorili
su od nas bivole da im obavljamo posao i najzad smo se mi, kao besni
psi, okretali oko sebe grizui sopstvenu nogu iz ludila.
Ona podie njene prste kostura i zamaha njima kroz vazduh.
- I ja sam luda, toliko luda da nisam imala mogunosti da volim
ono to je trebalo da oboavam. Ti si moja krv, Do Duk, a ja sam na
tebe gledala kao to oni gledaju na nas. Odmahnula je glavom. - Ne,
nemoj da trai vreme alei za mnom. Imam svoju karmu i ja je
prihvatam. Ja sam deo unitenja Azije. To je moda grozno, ali je bar
neto.
- Ali ja sam te ubio! - viknuo je. - Zbog mene!
Lepo lice je sijalo.
- Neu im rei kuda si otiao. uvau tvoju tajnu, Do Duk. Zar si
mislio da nisam znala kakve e posledice da budu? Da, da. Ja sam to
uinila dobrovoljno i bilo mi je drago to sam ih obmanula. Najzad,
oh! - uzdahnula je. - To je bio jedini znaajan in u mom ivotu. Ipak
sam otkrila da moje srce jo tue, tue za tebe - zlatne oi su ga
uhvatile u svoju mreu. - Sada je tvoje vreme, sine. Iskoristi ga
najbolje to moe.
Oblak mora da je preao preko neba jer je meseina potamnela,
preovladala je tama, a Do Duk se nae, trepui, licem u lice s crnim
leopardom. Vrtelo mu se u glavi od njegovog mirisa, pa zatvori oi na
tren, a kada ih je ponovo otvorio, zver se bacila u vodu i poela je da
147

pliva niz struju, dalje od njih.

On obori glavu i poe nekontrolisano da plae. Nikada ranije nije
ga dotakla ljubav, a sada je bila ovde, tako bolna da je on odluio da
joj to nikada vie ne dopusti.
Ruka na njegovom ramenu bila je vrsta i mirna.
- Da, mlai brate - aputao mu je Ao u uvo - ovrsni srce dok ne
bude kao kamen u tvojim grudima, jer tvoja je staza podmukla i teka.
Do Duk je unuo na obali planinskog potoka, vie oseajui te
rei nego to ih je uo i one ispunie prazninu u njemu, tako da se
oseao kao nekada na hladnom dnu Francuzovog bazena.
Kad je najzad podigao glavu, bilo je neto pre svitanja, kad je svet
bez boje, oivien sivilom magle i poslednjim nonim senkama.
- Bili smo ovde cele noi?
- Vreme sada nije vano - ree Ao. - Zaboravi na vreme.
- ta se dogodilo? - Do Duk okrete lice starijem oveku. - Crni
leopard, otrovnica, duh moje majke. Da li je sve to bio samo san?
Aove usne se izvie u podrugljiv osmeh.
- To je Ngoh-meih-juht - Meseev srp. Sada me sluaj, ja u ti rei
sve o plesu Paau. U staro doba, kad je civilizacija Nanga bila na
vrhuncu, neke od naih gradova-drava oboavale su leoparda. Nang
narod zove ivotinju Paau i veruje da je boanstvo. Ali bilo je onih
koji su zavideli bogovima na moi pa su krenuli da uhvate Paau. To su
obavili s velikom hrabrou i ledenim lukavstvom, uhvativi ga u rupu
koju su sami smislili.
Ao je imao poseban nain govora koji je gotovo hipnotisao onoga
ko ga je sluao, kao da je glasom mogao da stvori aroliju iz same
atmosfere.
- Najpre su slomili ivotinji noge da ne moe da pobegne, ak i
njihovo zlo je imalo granica pa nisu smeli da je stave u kavez i tako
izazovu bes bogova. Ali poto su mu slomili kosti, bili su ubeeni da
e njegova dua ostati netaknuta u telu i da e eventualno postati deo
njih. U celim kostima oveka i ivotinje ostaju tragovi due iz kojih
moe da se rekonstruie novi ivot obinim ritualima i molitvama.
148

Onda su hranili ivotinju sirovim mesom svojih neprijatelja da bi

postala jaka i da bi poveala svoju boansku mo. Posle devet dana
rasekli su grudi leoparda, razvukavi rebra da bi izvukli njegovo srce
koje je jo kucalo. Pojeli bi taj organ i nagi su se obavijali na
otvorenom u le ivotinje kao da mogu da apsorbuju njegovu krv.
Pria se da je grozni ogrta podrhtavao dok je visio sa njihovih nagih
ramena. To je bio Paau ples.
Jutarnja magla se puila sa obale, zaklanjujui potok; ak i
njegovog zvuka je nestalo u opalnom vazduhu, tako da su mogli da
budu bilo gde, obeeni u vremenu.
- Postali su sjedinjeni u tom grotesknom ritualu, ti ljudi i njihova
mo, da li stvarna ili zamiljena, rasla je. Njihovi neprijatelji su
nalaeni nagi sa slomljenim prstima, okrenutim naopako tako da ne bi
vie morali da zadravaju due svoju mo, a njihove noge nisu vie
mogle da im poslue za bekstvo.
Aove oi kao da su posebno sijale.
- I najvanije od svega, njihova srca su bila izvaena iz njihovih
grudi i zaivena za pupak tako da njihova dua nije mogla da izleti u
trenutku smrti.
Glava mu se okrete na tren, pa se Do Duku uini da on gleda kroz
zidove magle na drugo mesto, u drugo vreme.
- Paau ples. Izlaz do moi i jo vee moi - to je ono emu u te
nauiti jer si zbog toga doao do mene iz nizine. Ao podie ruku. Sada mora da izabere ivotinju koja e te predstavljati, da bude
tvoja srodna dua. Biraj!
Do Duk ree prvu stvar koja mu je pala na um.
- elim belu svraku.
- Bela svraka - Ao okrete glavu prema Do Duku i on oseti vrelinu
u njegovim oima. - Jesi li siguran?
Do Duk klimnu glavom. udno, bio je siguran, prvi put u ivotu.
Aov izraz je bio ozbiljan.
- Rekao si, neka bude tako. Tvoja srodna dua bie bela svraka.
Aove rei kao da prodree kroz Do Dukovo meso kao jato
149

strelica, nateravi ga da se namrti zbog trenutnog bola.

Aove oi su bile kao crno kamenje na dnu reke, glatko i
nepoznato. Oklevao je samo tren.
- Uinjeno je! Postae Ngoh-meih-juht i samo po Ngoh-meih-juht
moi e da te slede.
- ta to znai? - apnu Do Duk.
Podrugljiv osmeh izvi Aove usne.
- Postae druga osoba. Da li te to plai? Ne? Dobro. Ti e biti
edna dua. Uskoro, vrlo uskoro, hrana i pie neete vie interesovati.
- ta e me odravati?
- Zavisi od mnogo ega - ree Ao ozbiljno - od toga ta e ostati
od tebe kad postane Ngoh-meih-juht.
- Ali biu smrtan.
Ao mu nije odmah odgovorio. Najzad mu ree:
- Ako dobije smrtonosnu povredu, onda da, moda e umreti. U
tom smislu, bie smrtan. Ali bie Ngoh-meih-juht i tvoje telo e
imati mnoge znaajne isceliteljske i regenerativne moi.
- Biu blizu besmrtnosti.
Aove oi postae ozbiljne.
- Na kraju ti e odluiti o tome.
On je sada bio svestan da ga je Ao posmatrao sa velikom panjom.
Starac je drao ruku izmeu njih, uzdignutog dlana.
Oglasi se ptica, glas joj je odjekivao dunglom, odbijao se o
zidove magle jezivim tonom.
Ao je ekao na Do Duka da bi stavio ruku na njegovu. Kad je Do
Duk to uinio, on oseti itavim telom kako ga Ao stee. Kad je Ao
progovorio, to je sada ve bilo kao da govori kroz drugaiju vrstu vela
ili magle.
- Da li si spreman da nastavi svoje putovanje iz jednog sveta u
drugi?
Do Duk otvori usta da progovori, ali Ao je klimao glavom, kao da
je ve svestan odgovora koji se formirao u njegovom umu.

150

6
Venecija/Tokio/Njujork

Duboko brujanje brodia na Kanalu grande probudn Nikolu. Otvori

oi u tami. Pogleda svoj sat; jo nije svanulo. Ali dok je tabanao kroz
sobu, ve je mogao da vidi usku traku svetlosti koja je prolazila kroz
drvene alone. irom ih je otvorio da bi ga saekala bleda svetlost
takve boje koju nije mogao ni da opie ni da imenuje a koja je
osvetlila mermerne fasade palata du kanala. U vodi se video odraz
morske ptice, koji se uskoro izgubi iz vida. Videla se hladna i
dostojanstvena Santa Marija dela Salute.
On ue u kupatilo, olaka se, pljusnu hladnu vodu po licu, obue
se i izae iz sobe. Pojma nije imao kuda ide, samo je znao da treba da
eta ulicama, da udie vazduh, da osea grad na svojoj koi kao zlatnu
tkaninu.
Podie kragnu jakne sve do obraza kad ga dohvati prvi ujed vetra
sa kanala. Onda krete s malog trga niz ruga - ulicu s prodavnicama.
Nikoga nije bilo u taj rani as i veina trgovina bile su zatvorene. Nos
ga je vodio prema maloj pekari gde je kupio olju kafe i ukusnu kiflu,
koju je s uivanjem jeo dok je prelazio preko malog mosta koji je
vodio na Trg sv. Marka.
Zastao je na tren, kao to je to voleo, na najviem delu luka mosta,
zagledao se u kanal, u igru svetlosti na svilenoj vodi. Brodovi za
dovoz robe leali su privezani, ljuljajui se polako, strpljivo ekajui
vlasnike pred ijim su stepenitem plutali.
Preao je jo preko dva mosta ispod luka koji je vodio na trg.
Ispred njega dizala se Dudeva palata a s njegove leve strane zvonik
koji je jo otkucavao sate kao to je to radio decenijama. Veliki
prostor, oivien s jedne strane prodavnicama ispod arkada i kafeima sa
sgolovima napolju, delovao je tako intimno u ovaj as, da mu se inilo
151

kao da je uao u salon bogova.

Hodao je po kamenju i uskoro je uo gugutanje dobro uhranjenih
golubova to su se skupljali oko reke turista koji su se pojavljivali
nekoliko sati pre ruka.
Odjednom Nikola zau glas koji se dizao u pojanju. Sluao je,
zaprepaen kad je uo NessimDorma, lepu ariju princa Kalafa iz
opere Turandot akoma Puinija. Niko ne spava, pevao je bariton
i Nikola ugleda kako prema njemu ide ista ulica, koji vue svoja
kolica s kantom za ubre, dok svoju gustu etku gura ispred sebe.
Glava mu je bila zabaena unazad dok je pevao i Nikola, kad je uo
staru pesmu u prefinjenom amfiteatru venecijanskih dudeva, osetio je
da bez obzira kakve je neprilike ostavio iza sebe u Tokiju, bez obzira s
kakvim opasnostima treba da se suoi, tog jutra, tog trena bilo je divno
to je iv.
On pozdravi operskog pevaa dok je prolazio pored njega i krupni
ovek mu se osmehnu ne gubei ritam, idui dalje dok mu je strasni
glas odjekivao preko trga.
Nikola skrete za ugao, pree preko trga prema obali Kanala
grande. Prve boje zore digle su se s grudi mora da bi osvetlile nebo i
zgrade du vode istim tonom tako da se inilo da nema razlike izmeu
mora i kopna.
Kej - u stvari Riva degli Sciavoni - Obala robova - poela je da se
puni kolskom decom koja su ulazila u vaporete, urei na jutarnje
asove. Njihovi piskavi glasovi kotrljali su se preko pizzetta dok su
jurili da kupe karte i popnu se na palubu. Tu su se smejali i gurali,
punei uske spoljne palube brodia dok su radnici umornih oiju u
kabinama zabadali glave u lokalne novine.
Nije bilo mnogo ljudi na ulicama. Turisti su se verovatno tek sada
valjali iz svojih kreveta da bi naruili kifle i kapuino. Iao je prema
kejovima gde su brodii pristajali i odakle su odlazili. S njegove desne
strane bio je spomenik Sv. Teodoru, s njegove leve krilati lav. Bilo je
sasvim u redu to su venecijanski dudevi odabrali mitsku ivotinju da
predstavlja njihov grad.
152

Pojevi poslednji zalogaj kifle i progutavi kafu do kraja,

razmiljao je da to je vie ovde on sve bolje razume kako je Venecija
pravi moderni grad-drava. Ljudi su ovde mogli da budu Italijani po
nacionalnosti, ali tu se sve zavravalo. Mnoge oblasti unutar zemlje
imale su sopstveni jezik, ba i Venecijanci, ali niko nije mislio
drugaije kao to oni jesu. Njihov nain ivota je bio jedinstven sam
po sebi i Nikola otkri da odgovara toj ikonoklastici na najdubljem
nivou.
Kad je priao blie krilatom lavu, on ugleda mladu enu u kratkoj,
krznenoj bundi kako sedi na postamentu. Prvi talas kolske dece
preao je preko Kanala grande i bar jedno vreme iroki potez Rive bio
je pust.
ena je bila fantastina. Imala je jedno od onih dugonosih,
irokoustih mediteranskih lica koje je moglo da pripada i Fenianki ili
Rimljanki - njena gusta crvena kosa bila je zabaena unazad,
oslobaajui lice, a koa joj je imala boju severnoafrike pustinje.
Kad je doao do nje, Nikola vide da su njene duboko usaene oi
plave kao akvamarin. Njeno lice kao sa kameje nije bilo ni savreno ni
simetrino, a ipak je imalo neobinost od koje je zastajao dah, kao da
je bilo delo zaaranosti. Sedela je s kolenima povuenim na vie, s
laktovima na njima. Drala je kola napunjen okoladom i jela ga je s
oiglednim uivanjem.
Ona podie pogled kad Nikolina senka pade preko nje, a sunce
blesnu u njenim providnim, plavim oima. Njen osmeh mu ree ko je
ona.
Bilo je sitnih mrvica okolade na njenim usnama.
- Hoete li da se pomaknete? Uivala sam u pogledu. Govorila je
engleski, ali bilo je naglaska u njemu koji ga je naveo da otkrije ta je
njen maternji jezik.
Nikola sede kraj nje.
- ekala sam vas - rekla je.
- Nadam se ne predugo. Prijatno je iznenaenje da vas vidim bez
maske.
153

Ona zagrize kola, a osmeh joj se proiri dok je vakala.

- Prola je No vetica. Na dnevnoj svetlosti moemo opet da
budemo ono to jesmo.
- ak i Mikio Okami?
Ona ga otro pogleda.
- Okami-san je pod velikim pritiskom. Taj ivot bi do sada
svakako ubio slabije ljude.
Nikola ne ree nita. Protrljao je ruke da bi se oslobodio jutarnje
hladnoe.
Pomoi ete mu?
- Kakve veze ima on sa Dominikom Goldonijem, najmonijim
amerikim efom mafije?
- Pokuao je da se spase - ree eleste pa dodade. - Znate li neto
vie o Goldoniju sem da prigtada mafiji?
- ta bi jo trebalo da znam?
Ona mu se tuno osmehnu.
- Pre svega. Goldoni je napola Venecijanac; po tome je jedinstven
meu efovima mafije kojom dominiraju Sicilijanci. Drugo, imao je
viziju koja je ila iznad onoga o emu je mafija ikada sanjala. On je
video da su dani Sema ankane i drugih slinih njemu odbrojani i on
je planirao za novo doba. Njegove veze u Americi bile su vane za
Okami-sana da bi ostvario svoj plan da ugui Godaiu. Njene jasne
oi su ga gledale. - Znai li to da neete da pomognete Okami-sanu?
Nikola je osetio zabrinutost u njenom glasu.
- Recite mi - kazao je - da li znate poreklo Okamijeve zle kobi,
koja je iskovala vezu jakuze i mafije?
- Ne. elela bih da znam.
- Kakva je mogla da bude njegova mo, njegovo dranje u aci
svih ostalih monih ljudi?
eleste je utala tako dugo da je Nikola osetio potrebu da promeni
temu.
- ta vam je Okami-san? Poslodavac? Oinska figura? Ljubavnik?
Ili svo troje ujedno, moda?
154

eleste se nasmejala.
- Kako bi Okami-san bio ponosan da vas je uo da ste to rekli. Da
li znate da on ima vie od devedeset godina?
- Nisam to znao.
- Hmmmm. Pa, on je ve dugo ovde u Veneciji, a pre nego to se
ovde naselio on je ostvario, hm, veze sa nekim vanim venecijanskim
porodicama.
- Verujem da je vaa jedna od njih.
- Moj otac je rtvovao ivot zbog Okami-sana - ona obrisa ruke
komadom papira. - Mislim da vam to zvui neobino i moda bizarno.
- Ni najmanje. Ja sam napola istonjak. Ja razumem znaenje duga.
- Da, svakako - ona okrete glavu u stranu i zagleda se u sunce koje
se dizalo iznad lagune. S njene desne strane, preko Kanala grande,
Santa Marija dela Salute sijala je u ruiastoj svetlosti boje unutranje
strane koljke, a iznad njih krila Venecijanskog lava kao da su bila
zahvaena vatrom. - Moj narod, ili bar neki od njih, doli su iz
Kartagine, preko Mediterana, idui prema skrovitu koje e postati
Venecija.
Nikola je sluao.
- Pretpostavljam da u svetlosti venecijanske istorije, sudbina moje
porodice nije toliko atipina. Mi smo ovde nauili da se
prilagoavamo vremenu, sudbini i to je najvanije politici. Moj otac
se bavio tekstilom: pli, ipke, svila i slino. Moj deda je smislio
specijalni proces za pravljenje brokatnog moarea koji je jo samo na.
Ljudi Okami-sana su doli iz Osake i jedno vreme su se bavili
trgovinom. On i moj otac su se odmah razumeli. Obojica su bili asni;
obojica veoma pragmatini. Porodica mog oca je bila istonjaka i on
je mogao da shvati zato Okami-san eli da kupi njegovu kompaniju.
Najzad su se dogovorili da postanu partneri.
- Dakle, partnerstvo je bilo sasvim legitimno, savreni zaklon za
boravak Okamija ovde u Veneciji.
- Mene interesuje samo ono to je Okami-san uradio za moju
porodicu - a onda upita neno: - Molim vas, odgovorite na moje
155

pitanje. Da li ete mu pomoi?

On pomisli na prolu no kad mu je Okami rekao da mu je ivot u
opasnosti.
Problem je u tome, rekao je tada Okamiju, to ne znamo koga
e poslati da vas ubije. To je i pitanje vremena: moramo da
pretpostavimo da ga nemamo dovoljno. Pod tim krajnjim okolnostima
nae opcije su strogo ograniene. Nee biti dobro da vas sakrijemo jer
vi morate da radite, a to ne moete iz skrovita. Ne bi ni pomoglo da
vas uvamo no i dan jer onaj ko bude poslat moi e da bira vreme
napada, ako ne i mesto i ja u biti u loijem poloaju. U ovim
oajnikim uslovima ja ne mogu to sebi da dopustim. Ja sam ve u
loijem poloaju jer ne znam protiv koga se borim.
Okami ga je bledo gledao.
ta to govori, znai da smo matirani.
Ne, nismo. Kaem samo da posebne okolnosti zahtevaju posebne
mere. Nikoli odjednom postade hladno kao da je vetar dunuo kroz
palatu. Da bih vam pomogao, moram da postanem magnet.
Magnet?
Da. Nazovite to ljudskim titom. Ono to elim je da preusmerim
panju ubice sa vas na sebe.
- Uiniu sve to mogu - ree Nikola sada.
- Da, znam - klimnu glavom eleste. - Okami-san i ja smo o
svemu diskutovali prole noi kad ste otili. Ali elela sam da to
ujem i od vas. Da budem sigurna. Pogledala je na more za tren. Moram da vam kaem neto o tri oveka iz unutranjeg Kaioovog
saveta jer je jedan od njih naruio ubistvo Okami-sana.
- To je ovek za koga Okami kae da se nalazi iza uzdizanja
Godaiu kao internacionalne kriminalne organizacije.
eleste klimnu glavom.
- Unutranji savet se sastoji od ojabuna koji komanduju trima
glavnim japanskim jakuza porodicama; Tecuo Akinaga, Akira osa i
Tomu Kozo - pokazala mu je fotografije sve trojice. - Svakog od ova
tri oveka treba smatrati krivim dok se ne dokae da su nevini. Ja vas
156

molim da ne verujete nikome od njih; jedan je izdao Okami-sana i sve

ono to je radio.
On je buljio u fotografije, pamtei ih. Onda je pogleda.
- Okami-san nije va ljubavnik, ali on je vama neto posebno.
Ranije ste rekli da bi toliki pritisak ubio manjeg ovska.
- Tako je.
- A njemu je, ipak, devedeset.
Ona se odjednom die.
- Hajde da proetamo. Hladno mi je.
Ona uvue ruke u depove kad su krenuli rivom. Golubovi su se
dizali i padali, kao krila ogromne ptice, a amdije su nudile vonju do
ostrva Murano sa obaveznom turom po fabrikama stakla. Njihovi
glasovi nadjaavali su brujanje brodskih motora. Golubovi, traei
hranu, leteli su nisko, a njihova krila su snano udarala po ledenom
vazduhu.
- Sada u da vam kaem ta ak ni ljudi iz unutranjeg saveta ne
znaju, tajnu o Kaiou: on poseduje koryoku.
Koryoku. Re mu se okretala po mislima.
- Mikio Okami ima prosvetljujuu mo?
- To je ono to mu je dopustilo da preivi sve ove godine. To daje
odgovore na mnoga pitanja, zar ne? On ima vie od devedeset godina,
ali ima snagu pedesetogodinjaka.
Nikolino srce poe bre da kuca i on je morao da uspori disanje.
Ali misli su mu jurile. Koryoku, veza, kapija u ukenu. Ako je Okami
stvarno posedovao mo koja prosvetljuje, on e moi da kae Nikoli
da li on moe da dostigne koryoku. Njegov san da nae izgubljenu
tajnu svoje tajne rase, kombinacija Akare i Kire, Svetlosti i Tame,
dve odvojene poluloite Tau-taua, mogao je najzad da bude ostvaren.
Kad bi samo mogao da sauva Okamija.
- Najzad sam vas iznenadila - ree eleste.
- Plaim se da jeste.
Ona okrete glavu, pogleda ga kratko, otro.
- On ne eli da to uradite. Da stanete na vatrenu liniju.
157

- Prekasno je za to.
- ta hoete da kaete? I ja se slaem s njim.
- Nastavite da hodate, ali malo ubrzajte korak - Nikola ju je vodio
dalje od rive, u pokrajnu ulicu. Mnoge radnje su ve bile otvorene i
bilo je puno ljudi koji su urili na posao.
Nikoli se to uini nekako udno i zabavno; bilo je teko poverovati
da bilo ko radi u tom gradu udesa. Ali, naravno, ispod blaga Venecije
postojao je grad, mada daleko od toga da bude obian.
- Ni Okami ni ja sada nemamo izbora - ree on. - Obojica smo
osueni na tu stazu. Morate da prihvatite ta se dogaa.
- Karma. To je vaa sudbina.
Osetio je cinian ton u njenom glasu.
- Sluajte, eleste, ako ne verujete u karmu, ona ne postoji.
- Kao giri - dopadao joj se zaprepaeni izgled koji se pojavio na
njegovom licu. - Da, ja znam za obavezu, dug koji nikada ne moe
adekvatno da se uzvrati.
Ugledavi malu pekaru on je povue unutra i tu su stajali pred
staklenom vitrinom zagledani u hleb i male kolae tek izvaene iz
penice.
- Jeste li gladni? Pa upravo smo jeli.
- Voleo bih da znam da li smo sami u ovom delu grada.
eleste ga je posmatrala dok je gledao u ogledalo na zidu iza
prodavaice, sredovene ene rumenih obraza i ljubaznih rei za svoje
redovne jutarnje muterije.
- ta ste videli?
- Moda nita - ree Nikola kad im je ena prila.
On pokaza veliku, tanku veknu hleba, punu crnih maslina i
ruzmarina. Ree koliki komad eli, ali njegov pogled je bio prikovan
za ogledalo.
- A moda neto - ree Nikola.
- Zar je poelo? Da li se to njenom licu videlo uzbuenje zbog
straha?
On zavue ruku u dep da bi naao lire, pa uze belu papirnatu kesu
158

i kusur od ene, a onda krenu prema vratima.

- Ostaviu vas ovde. Saekajte pet minuta a onda se vratite na
rivu.
- Ne. Idem s vama.
- Vi u ovo niste umeani.
- Ali jesam. Setite se - giri. Ja dugujem Okami-sanu. Pored toga
kogod da je krenuo na njega, mora ve da zna za mene. Biu bez
sumnje sigurnija s vama.
Nikola nije imao spreman odgovor na ovo. On nije mislio da je ona
tip koja e se kriti u kui svoje majke dok se ovo ne smiri. Odlui da
ne kae nita, ali je znao da e morati malo da izmeni svoje planove
sada kad je znao da nee biti sam.
Ponovo na ulici, krenuli su dalje od Kanala grande. Uske ulice su
bile periodino zakrene ljudima, a onda gotovo puste dok su se
gomile rasturale na raskrima ili mostovima.
Povremeno bi Nikola koristio ravna stakla izloga na prodavnicama
i restoranima da bi pregledao ulicu iza njih.
- ta vidite? - pitala je eleste.
- Ono to sada vidim ne uznemirava me. Vie me uznemirava ono
to oseam. Neko nas dri na oku.
Preli su most, a onda skrenuli levo u drugu ulicu.
- Dakle, poelo je - ree ona. - ta emo sada?
- Dopustiemo da nas taj koji nas prati, prati.
- Zato?
- Jer to nas due prate, imamo veu ansu da ih primetimo. A to
je ono to ja elim da uinim - stegao ju je za ruku. - Jeste li spremni
da se suoite s neprijateljem?
Ona mu se osmehnu.
- U ovim okolnostima ne bih nita vie volela.
***
- Stiglo je neto - Lilihamer je iao prolazom u mlaznjaku Er Fransa i
159

drao je nekoliko fakseva u rukama. Lice mu je bilo ozareno

uzbuenjem.
- Re je o unakaenoj devojci - ree Kroker, ostavljajui oljicu s
kafom i pokrivi je da se ne prospe.
- Tako je - Lilihamer je mahao faksovima. - Imala je most.
Neuobiajeni zubarski rad, neto to se nikada ne dogaa kod odraslih
osoba. Stavili su joj most kad su joj ispali mleni zubi.
- Neka vila za zube, a?
Lilihamer se nacerio, a mrea njegovih bledih oiljaka pokazala mu
se na licu. Napolju su se valjali teki oblaci, jurei i menjajui oblike.
Morali su da uzmu malo kiseonika, gore iznad nevremena koje je
pokrivalo centralnu Minesotu. Avion je jo podrhtavao posle velike
turbulence, na istonoj ivici fronta, ali je sada odlazio dalje od nje.
- Rad je bio tako poseban na njenim zubima da su kompjuteri u
trenu izbacili njeno ime: Virdinija Moris.
Koji kompjuter, pitao se Kroker, ima tako bogatu banku podataka i
da je tako dobro koordiniran da moe da identifikuje rtvu za manje od
dvanaest asova? Ni jedan kojim se on koristio nije bio takav, ak ni
oni kojima je povremeno mogao da prie u FBI. Ali on se odavno nije
koristio kompjuterom, moda se sve promenilo.
Kroker je posmatrao nevreme kako juri ispod njih dok avion
lagano podrhtava.
- Zbog nje je Dominik prekrio pravila Pograma zatite?
- Izgleda da je tako. Ona je iz Kvinsa, njegovog starog bojnog
polja. Govorio sam sa erifom koji je vodio njegov sluaj. Nemaju
njenu dokumentaciju. Lilihamer odmahnu glavom. - Ja sam ih
upozorio. Dominik nije nikada mogao dugo da ga dri mirnog u
pantalonama kad su u pitanju bile ene.
- Dakle, on je doveo ljubavnicu iz Minesote ispred nosa ljudima iz
Programa. Kako je uspeo?
Lilihamer slee ramenima.
- On je komandovao hiljadama. Mogao je da naredi bilo kome da
to uradi za njega.
160

Kroker skrete pogled sa oblanog neba.

- Sumnjam. Znam te momke. Nije njihov obiaj da svoje ljude
obavezuju da im reavaju line probleme. Ko zna kakav vetar moe da
dune iz te bolne take?
- Ima li pojma ko mu je pomogao?
- Razmiljam o tvojoj teoriji o unutranjem poslu.
- ta tu ima da se razmilja? - Lilihamer nakrivi glavu. - Ko bi
drugi sem nekoga ko je bio unutra mogao da da ubici Dominikovo
skrovite?
Kroker odmahnu glavom.
- Znam da ti misli da je neko u vladi pokvaren, ali moj instinkt mi
kae da postoji druga mogunost i ja elim da je sledim. Vidi,
Goldoni je ubijen u toj kui. Kako je doao do nje? Da li je bio
prokrijumaren? Sumnjam; suvie su ga dobro pratili. Pored toga ako
je to bio posao iznutra i ako su znali gde je, sami bi otili tamo. Ali ta
ako je on namerno iskliznuo svojim uvarima da bi otiao na sastanak?
Bilo bi to relativno lako; mogao je da kae eni da ide po toalet papir
ili biftek i onda da skrene u poslednjem trenu.
- To je mogue - ree Lilihamer. - Ali zato bi to radio?
- Moda da bi se sastao sa nekim kome je beskrajno verovao Kroker baci pogled na sat. - Da li bismo mogli da skrenemo na Kenedi
aerodrom u Njujorku?
- Da proverim sa pilotom - ree Lilihamer i mai se interfona.
***
Kad se Justina probudila u ogromnom krevetu u apartmanu tokijskog
Hiltona, prva stvar za kojom je posegnula bio je mukarac koji je
usnuo kraj nje.
Ali nikoga nije bilo. Njena ruka napipala je samo arave, njeno
srce preskoi otkucaj i na trenutak je preuze potmuli bol, slian gladi.
Onda ona podie glavu s jastuka i ula ga je u kupatilu kako
mokri. Bilo je neeg prisnog u tom isto mukom zvuku, pljuskanju
161

urina o porculan.
- Rik?
Pojavio se na pragu kupatila, nag, nasmejan.
- Najzad si se probudila? Dobro, nadam se da si gladna. Ba sam
hteo da naruim doruak.
Justina sede i istee se. Bila je svesna njegovog pogleda, eljnog i
strasnog.
- Zna li ta to za njega znai?
Ona ce nasmeja.
- Izgleda on ulazi pre tebe u sobu - rairila je ruke prema njemu.
On skoi i nadnese se nad nju. Ona se zagleda u njegovo lice.
- ta je s dorukom?
- Ne znam kako se ti osea, ali nisam nita manje gladan nego pre
nego to si se ti probudila.
Kasnije, kad su se istuirali i obukli, sili su u restoran. On je
naruio jaja sa slaninom, peen krompir, dosta soka od pomorande,
kafu i tost. Justina nije mogla da se ne nasmeje - bio je pravi
Amerikanac. Oduevljena i gladna, ree da e ona uzeti isto.
Sok i kafu im donee gotovo istog trena. On je pio crnu kafu. Dok
je ona sipala eer i mleko u svoju, on ree:
- Ako se nisi predomislila, kad moe da se vrati u Njujork?
Justina pogleda preko stola, uze njegovu ruku u svoje.
- Nisam se predomislila. Kada me eli?
- Sada - ree on pritisnuvi njenu nadlanicu uz usne. - Suvie sam
dugo ekao. Ne mogu vie.
Justina mu se osmehnu, poneta njegovim oduevljenjem.
- U redu. Ali bie mi potreban jedan dan da se spakujem.
- Zato? Zar ti je neto stvarno potrebno - ili zar zaista neto
posebno eli da ponese sa sobom?
Stigla je hrana i to joj je dalo vremena da razmisli o onome to je
on rekao. Rik je traio dem od jagoda. Justina je grickala slaninu,
posmatrala ga kako mae tost puterom i demom. Najzad je rekla:
- Kad bolje razmislim, mislim da ovde nemam niega bez ega ne
162

bih mogla da ivim.

On je pogleda.
- Znam ta misli. Poinje iz poetka. Od samog poetka.
Ona pojede reanj slanine.
- Mislim da mi se to dopada.
- Sjajno! - on obrisa usne. - Odmah u da rezerviem karte.
Ona ga je posmatrala kako odlazi i trai telefon od efa sale. Nije
mogla da prestane da prouava njegovo lice. Zamiljala je sebe u
Njujorku, udatu za njega, ponovo na starom poslu. Oseala je kako
nova snaga kola njenim telom, oseanje za koje je mislila da vie ne
postoji. Bila je eljna da se vrati na posao, da se stabilizuje, da naini
napor da se vrati starom ivotu, da stekne samopotovanje, to e joj
dati identitet.
U tom trenu kelner donese beini telefon.
- Gospoo Lajnir - ree. - Poziv za vas.
Za trenutak Justina je sedela sleena, preplaena da je Nikola
nekako otkrio gde je odsela, preko Nangija, moda. Ledena lopta joj je
sedela u dnu trbuha, spreavajui je da die.
- Gospoo Lajnir?
Ona klimnu glavom, osmehnu se kelneru, uze telefon koji joj je
pruao.
- Alo?
- Justina, ovde je Nangi.
- Dobro jutro - ree ona s olakanjem.
- Da li se oseate bolje? Da li je va sastanak sa Milar-sanom
dobro protekao?
- Da, vrlo dobro - ree Justina svesna koliko su blizu Nangi i
Nikola. Ali Nangi nije bio tanian; on nije imao posebnu mo da
proita njena oseanja, naroito ne preko telefona. - Lepo je bilo videti
starog prijatelja iz Amerike.
- Mogu da mislim. Tokio je centar Japana, ali ja esto uhvatim
sebe kako alim za gradiem u kome sam roen. To je tako prirodno
oseanje.
163

- Hvala, Nangi-sane, za vau brigu.

- Moda bismo mogli uskoro da se vidimo - glas mu je bio
melanholian. - Ne znam koliko e Nikola biti odsutan.
- Da li ste razgovarali sa njim? - onog trena kad je to izgovorila,
znala je da je pogreila.
- Zar ga niste zvali? Zamolio sam Ito-san da da telefon portiru u
vaem hotelu.
Da li je primila poruku od Nikoline omrznute pomonice? Justina
nije mogla da se seti. Oajniki je razmiljala. ta da slae?
- Da, dobila sam broj. Pokuala sam da zovem, ali nisam uspela.
- Nije ni udo. Ni ja ga nisam dobio. Pokuavaemo i dalje.
- Da, hoemo.
- Pozovite me bilo kada, Justina-san.
- Hou, Nangi-sane. Hvala jo jednom.
Prekinula je vezu s dubokim oseanjem olakanja. Ona stvarno
nije volela da ga lae, ali koji je drugi izbor imala? Kad je spustila
telefon, videla je da je vlaan od njenog znoja.
Rik se vratio. Osmeh mu je osvetljavao lice.
- Sve je sreeno - rekao je i seo preko puta nje. - Odlazimo noas.
Imae dovoljno vremena da me provede po gradu kao turistu to i
jesam.
- Ne, meni je do smrti dosta Tokija. Otii emo na selo tamo gde
je lepo. U svakom sluaju moram da vratim kola kui.
Jeli su utei neko vreme, a Justina pomisli da dugo nije ovoliko
uivala u hrani.
Uz jo kafe i gomilu tostova koje je Rik pojeo sa demom od
jagoda oni su razgovarali o svom buduem zajednikom ivotu.
- Gde bi vie volela da ivi - pitao je Rik - na Menhetnu ili negde
van grada, kao na Long Ajlandu?
Justina je razmiljala.
- Posle onoga to sam ula o Menhetnu u ovo vreme, rekla bih da
tamo ne elim da ivim - oi joj se zamaglie na tren. - Ali ni na
Ajlendu. Suvie uspomena ju je vezivalo za kuu u kojoj su ona i
164

Nikola iveli na Vest Bej Bridu. - ta kae za Konektikat?

- Sjajna ideja - ree Rik srui kafu. - Jedan od funkcionera firme
ivi u Derajnu i kae da je tamo lepo. Iscerio se. - Neemo morati da
plaamo njujorki porez, to e biti olakica.
- Nee ti smetati da ostavi stan? Ona se seala da Rik ima stan na
Petoj aveniji.
On odmahnu glavom.
- Ni najmanje. Moja biva ena mi je napravila pakao od ivota,
jer ga ona eli - on obrisa usta. - Sam Bog zna zato eli da ivi na
Menhetnu. Ovih dana bolje je da nosi revolver kalibra 45 za pojasom
u tom delu grada. On slee ramenima. - U svakom sluaju to e mi
pojednostaviti ivot. Moi u da joj prodam stan i ona e mi dugovati
veliku sumu novca.
- Siguran si da ti ne smeta to e ga se liiti?
Rik se nasmejao.
- ali se? Jedva ekam. Ii emo u potragu za kuom prve nedelje
kad stignemo.
To je zvualo tako lepo, da je Justina poela da plae. Traenje
kue u Derajnu. U Americi. Kod kue. O, Boe! Bilo je suvie dobro
da bi bilo istinito.
Rik je uhvati za ruke, nagnu se preko stola, poljubi joj neno svaki
kapak, oseajui slanou njenih suza.
- Nema vie bola, duo - aputao je - obeavam ti.
Njegove usne poklopie njene i on oseti drhtaj njenog plaa kroz
svoje telo.
***
- Toni - Margarita Goldoni ree kad je ula u spavau sobu - onaj
Sicilijanac je morte.
Antoni Dekamilo, tek naimenovani kum porodice Goldoni, leao je
nag - imao je samo male bele gaice - ispod velike lampe. Na oima je
imao plastine naoare. Zbog udne boje koju je njegovo telo
165

poprimilo ispod svetlosti lampe on je Margariti liio na one jevtine

plastine kipove svetaca koje su mnogi Njujorani nosili na
komandnim tablama svojih kola.
Zazvoni termostat i on ugasi lampu. Seo je, uklonio bele plastine
naoare. Zagledao se u njenu velianstvenu figuru u spavaici koja se
pripijala i oseti kako se kruti.
- Margariga, to je udno, ti sada izgleda bolje nego pre deset
godina. Da li sam ti to rekao u poslednje vreme?
- Sve do sada nisi imao razloga za to - ree Margarita idui prema
njemu.
Ona je masirala ruke jednom od svojih vlanih krema.
Toni jeknu, a onda se prepusti seanju.
- Zna li da mi je brat rekao da u zaaliti to se ne enim
Sicilijankom.
- Tvoj brat je idiot - mirno ree Margarita.
On brzo sede.
- Hej, ovde se govori o Porodici! Pazi na svoj jebeni jezik!
- ao mi je, Toni - ona sede kraj njega na krevetu i upita se da li e
se on pomai.
Oseala se odseenom. Jedan njen deo je oajniki eleo da
popravi tetu koja je nainjena njenim preputanjem, da postane
ponovo ista u oima svog supruga. Istovremeno njen drugi deo, koji
je manje poznavala, uivao je u udnji za njim koju je osetila kad je
poslao nju i Frensin u Nju Hempir.
- Oboje znamo da si u neprilici - rekla je. - Leonforteovi dolaze na
istok i pokuavaju da otmu ono to je nekada bilo samo Dominikovo.
- Ako sam u neprilici, to je zbog tvog jebenog brata - ree on
besno. - On nikada nije imao formalnog consigliere - savetnika.
Nikada se nije poverio nikome od svojih porunika. Nikada nije
nikome dopustio da mu se priblii. On je drao svoj savet. Tajne koje
je imao i pomou kojih je drao svoje mone kontakte u Vaingtonu u
aci, sada su istorija - Tonijeve ruke poletee kroz vazduh, opisujui
komplikovane arabeske.
166

- Majko boja, koliko puta sam mu rekao da mi kae te tajne da bi

ih sauvao. Ako te nasleujem, moram sve da znam, govorio sam.
Ne moe mi tako vezati ruke.
Odmahnuo je glavom, tuan i ljut u isto vreme.
- Kunem se da sam ga voleo kao brata, Margarita, ali on je bio
prokleto tvrdoglav ovek. Ostavio me sa ugatz i ja se sada savijam
prema vetru koji smrdi do nebesa na Loe koljke i njegovu itavu
mainu sa Zapadne obale.
- Ima mene.
- Tvoj brat ludak predao je tebi sve tajne! Jebenoj eni! - bacio je
ruke u vazduh. - Dovoljno je to sam morao da sedim na sastancima s
Domovim vezama, znajui da si ti jedina koja e ga izvetavati, koja
e donositi odluke izale iz mojih usta. Sada moram da ivim s
injenicom da je Dom sve dao tebi!
Ustao je, poeo da se oblai, bacivi na sebe belu koulju, crne
pantalone. Odmahnuo je glavom.
- Onaj kukin sin ezare Leonforte najzad je ostvario svoju elju.
eleo je toliko Dominikovu smrt da je to verovatno pominjao i u
molitvi koju je izgovarao nedeljom. Ali neu mu dopustiti da se izvue
sa tim. Znam da je on unajmio barabu za koju ti misli da nas dri u
aci. Ja u
- I ti i ja znamo da ti ne moe da se nosi sa ezarom. Mislim da
je dolo vreme da prestane da se ubeuje da si stvarno glava
Porodice.
Toni ju je posmatrao neko vreme dok je provlaio kai kroz gajke
na pantalonama.
- Rei u ti neto, bebo. Znam da si pod okom, naroito otkako su
Domova ena i deca odvedena iz zemlje tako da savezni agenti mogu
da ih dre u bezbednosti. Znam da je to bilo teko za tebe, pa onda sve
ostalo, i pretvaranje svih nas da se Domovo telo nalazi u tom
prokletom sanduku koji smo jue sahranili
Pitala se da li e poeti razgovor o Robertu. U stvari, kladila se sa
samom sobom da posle onoga to se dogodilo, on o tome nee
167

govoriti. Dobila je opkladu.

- Ali, za ime boje, otkako si se vratila sa te magine misteriozne
turneje, ti si se promenila.
- Naravno da sam se promenila.
- Ne - odmahnuo je glavom i navukao meke, italijanske mokasine.
- Ne shvata, zar ne? Ti si potpuno druga osoba. Margarita Goldoni
kojom sam se oenio kao da vie ne postoji.
- Ima bujnu matu - ree Margarita ali se pitala da li je tako jer joj
se inilo da uje drugi glas u glavi: ta sam ti jo dao, Margarita?
Sada zna da ima snagu da izvri cilj da uradi bilo ta. Zadrhtala
je, ali isto toliko od saznanja koliko od straha.
- Misli? Ranije ti je bio dovoljan tvoj posao.
- Posao je posao, Toni. Pokazala sam da ima dobru glavu za
posao.
mrknuo je.
- Pa, mogu jedino da kaem da si bila cura koja nikada nije mogla
da zadri zeca u penici.
Suze joj linue niz obraze.
- Kopile! Kako moe to da kae? Imala sam tri spontana
pobaaja trudei se da ti rodim sina koga si toliko eleo. Poslednji
pobaaj me gotovo ubio.
Toni odmahnu glavom.
- Moda je to bilo fiziki, a moda psiholoki. Nikada nisi elela
da bude vezana s decom. Pogledaj nau ker. Nikada joj nisi
poklanjala dovoljno panje. Da li si nekada pomislila da bi trebalo da
ostane uz nju kod kue kad je bila mala?
- Da li si ti ikada pomislio da doe kui u pristojno vreme da bi
bio sa njom?
- To je neto drugo - razderao se - muda sam otegao radei za tebe
i nju da ne bih dugovao tvom bratu. I kako sam zavrio? ivim na
ovom prokletom imanju sa kerkom koja ne ume ni da me ljudski
pozdravi.
- Jasno mi je. Poto si mukarac, za tebe je sasvim u redu da ne
168

bude s porodicom.
- Ne bismo vodili ovaj razgovor da imam enu koja zna ta su
njene dunosti u pogledu deteta - ree on. - Kad bih imao enu koja
zna ta je prava majka.
- O, Hriste! Umorna sam od tebe i tvog nasilja.
On joj pokaza grubi sicilijanski znak.
- Onda se gubi!
Ona obori glavu, jecajui.
- Moda bih i mogla.
- Samo sere!
Margaritino lice poblede i ona podie glavu.
- Ne razgovaraj sa mnom tako! Tako ne razgovara ni sa jednim od
svojih prijatelja.
- Zato to niko od njih nije jebena ena!
Pokuala je da ga oamari i on je uhvati za lanak, pa je udari o
zid. Osetila je straan bol. Bilo je to suvie poznato oseanje.
Stajao je iznad nje, pretei.
- Naterau te da zaboravi ovakvo ponaanje - izvukao je kai iz
gajki na pojasu. - Odavno ti nisam dao dobru lekciju.
Ali ve u sledeem trenu on je buljio u cev revolvera kalibra 45.
- Vi prokleti Sicilijanci razumete samo jednu stvar - ree ona
diui se na noge.
- Margarita!
- I nemoj da pogrei mislei da ne znam kako se ovim barata.
ta je sada oseala? Bes? Ne, to je oseala i ranije. Bes je bio
zatvoren u njenoj dui kao duh u boci. ta onda? Ispod besa i uasa
oseala je neku vrstu vrstine za ta je mislila da ne poseduje, vrstu
volju koja se rodila iz komarne bure to je postala njen ivot. Ona
uzdahnu kao pliva koji je iscrpeo sve snage.
Glas koji je jedva prepoznala ree:
- Suvie dugo sam bila - ta? Da, bojala sam te se. Bojala. Sada
izgovaram, tu re i jedva mogu da verujem. Ti si me tukao i ja sam to
podnosila, tiho sam grizla usnu i nisam progovorila ni re. Nita nisam
169

rekla ak ni svom bratu. Jer sam se bojala.

Toni je iao unazad dok mu se ona pribliavala.
- Ma hajde, bebo. Smiri se. Ti si pod velikim pritiskom zbog smrti
svog brata i tog oveka koji je provalio
- I zbog toga to mi nisi uputio nijednu ljubaznu re kad sam se
vratila kui, s naim detetom u naruju. Nisi osetio nimalo saaljenja.
Videla sam samo mrnju. Toni. Mislio si, ne, ne znao si, da me je
silovao. U tvojim mislima bila sam unitena. Samo zato to sam bila
sa njim. Imao si taj pogled na licu, o, Hriste, zbog toga sam se oseala
kao komad
- Bebo
Stao je jer je ona podigla revolver. Stajala je dovoljno daleko od
njega tako da nije mogao da je savlada ogromnom snagom. U njenim
oima videla se udna svetlost koja ga je plaila.
- Margarita, postigla si cilj. Zato ne skloni tu stvar pre nego to
povredi nekoga.
- Ne, Toni, nema vie bebe. Nema vie dranja na mene, nema vie
batina. Sa tim je gotovo. Poinje novi svetski poredak. Imam mo da
te ubijem sada. Mogu da povuem okida, daj mi samo razlog vie,
kao da ih ve nemam dovoljno. Eto, tako sam se promenila: data mi je
ta mo. Ne, ona je bila skrivena u meni. Moje samopotovanje. Ti si
ga odneo, Toni, i neka mi Bog pomogne, ja sam ti to dopustila.
Toni ovlai usne, pogled mu blesnu sa revolverske cevi na njeno
lice.
- Ma hajde. Ne mislim da e te toliko promeniti to to nam se
dogodilo u poslednjih nekoliko dana. Znam da si poludela od brige za
detetom i da ti je teko zbog svega to se dogodilo, to je Dom
- Barabo, znam ja ta se dogodilo i sa Dominikom i sa Frensin, i sa
mnom! Ali ti to nikada nee shvatiti.
- Shvatam da smo svi silovani. Moj dom, moja porodica
Oi su joj sijale. Ona se udari po glavi.
- Sada mi je jasno. Ne mui tebe to se dogodilo meni i Frensin.
Re je o tebi, ti mao kure! Ti ne moe da iodnese ono to je on
170

uradio s tobom!
I sada je shvatila; iz njenih usta je dolazio glas njenog brata. Dok
se jedan njen deo udio tome, drugi deo se seao vremena kad je
Dominik prislonio cev revolvera uz slepoonicu Ria Kupera, njenog
poslovnog partnera. Margarita je elela da proiri Serenisimu, svoju
kompaniju za proizvodnju i prodaju kozmetike, i na drugu stranu
okeana, ali Ri je smatrao da je to suvie riskantno. Dominik je
proveo itavo posle podne koristei sve argumente da ga ubedi da
promeni miljenje. Nije uspeo. Kasnije, s potpisanim ugovorom u
depu, Dominik joj je rekao: Vidi, Margarita, postoji odgovarajui
nain ubeivanja za svakog oveka.
Dok je sada gledala kako se njen mu s potovanjem odnosi prema
revolveru koji je ona drala u rukama, ona je znala da je nala pravi
nain kako da njega ubedi u neto.
***
- Potrebno nam je ogledalo - ree Nikola.
- Ogledalo? - upita eleste kad su opet izbili na rivu.
- Da. Mesto na kome moemo da nestanemo i gledamo nae
progonitelje.
eleste mu se osmehnu i uhvati ga za ruku.
- Mislim da znam takvo mesto.
Vodila ga je preko PontedellaPaglia, Slamnatog mosta, gde su, dok
su vekovi prolazili, bili iskrcavani brodii koji su dovozili slamu,
preli su Most uzdisaja, gde su bili zatvoreni dudevi zarobljenici
odakle su vosni u zatvor ili jo prema goroj sudbini. Sagnuli su se
prolazei kroz sottoportego - luk koji je vodio u podzemni prolaz, i
ubrzo su stigli na satro sa kamenom crkvom, skromnu prema
venecijanskim standardima i drugim graevinama.
- Ovo je manastir Svetog Zaharija - ree eleste vodei ga preko
istine. - Ima zanimljivu istoriju. asne sestre ovog manastira su ve
po tradiciji uvek vezle dudev ceremonijalni plat.
171

Skrenue otro na malenom trgu, pa onda pourie uskom ulicom

koja se savijala kao lea stare ene na desno.
- Od devetog veka dud koji je vladao hodoastio je ovamo na
Uskrs za veernju molitvu u crkvi.
Izaoe na prazan prostor. S njihove desne strane bio je red kua i
prodavnica, s leve gvozdena ograda ispod koje je bio kanal, a preko
njega dva mala kamena mosta.
- Zbog ovoga su satro i zamak bili tako dobro utvreni - ree
eleste dok su prelazili preko istine. - Ne moete da naete drugi
ulaz u crkvu ili zamak sa trga.
Na pola puta naioe na stara vrata u zgradi. Iznad njih je pisalo:
Osnovna kola Armando Diaz. Poto je pogledala na sve strane,
eleste ga uvue kroz otvoreni portal.
Proli su kroz smrdljivi prolaz, izali s druge strane u dvorite
puno trave koje je s tri strane bilo okrueno prilino modernim
zgradama. ula su se deca iza fasada.
eleste ga uvede kroz dvorite sa ogromnim drveem i puno
igraaka male dece. Iza te bezbedne fasade bilo je udesno
iznenaenje: zadnji deo San Zaharija.
eleste ga povede u podrum najstarije zgrade od smeih opeka.
Oseao se miris pepela i urina. Na najudaljenijem kraju prostorije bila
su drvena vrata, izrezbarena i stara. eleste ih otvori i Nikola odmah
oseti miris kanala. Mogao je da uje ciku pacova, da vidi njihove
rubinske oi u tami.
Zvuk njihovih koraka odbijao se o kamene zidove za koje je
Nikola bio ubeen da su veoma stari. Kao da su bili u mrei tunela.
eleste to potvrdi.
- Dudevi Venecije su bili paranoini. Takvi su bili zbog okolnosti,
plaim se. Pa su postavili ove tunele za svoje ulaske i izlaske iz San
Zaharija iz isto bezbednosnih mera. Mnogo vekova kasnije kola je
izgraena na starim temeljima, pod upravom sestara iz San Zaharija
koje nisu dale da im se uniti deo tradicije.
Tamni vazduh je bio iv i pun kamene praine i istorije. Ispred
172

sebe Nikola je mogao da vidi sjaj elestine kose kao da je baklja koja
ga je vodila niz koridor vremena.
Tunel se zavravao malim drvenim vratima na starim, propalim
gvozdenim arkama. Ona tiho kucnu, odreenim ritmom i gotovo istog
trena vrata se otvorie. Brzo kliznu unutra i povue Nikolu za sobom.
Vrata se za njima zatvorie.
Blesnu baklja i Nikola ugleda malu enu u odei asne sestre.
eleste je govorila brzo i neno sa njom venecijanskim dijalektom, pa
iako je mogao sve da uje.
Nikola nije nita razumeo. asna sestra najzad dade znak bakljom,
tiho im pokaza da je prate uz zavojite kamene stepenice, koje su na
sredini bile plitko udubljene.
- Gde smo?
eleste se okrete prema njemu.
- eleli ste ogledalo. Dala sam vam ga - klimnu glavom. - Ovamo.
Povela ga je do prozora sa vitraom. Zabola je baklju u dra na
zidu i pokazala kroz obojeno staklo prozora.
- Pogledajte. Satro s koga smo upravo doli.
Nikola pogleda dole i zaista je video fasadu zamka.
- Mo paranoje; glavna stvar venecijanske politike. Sve je bilo kao
ivi pesak - ree eleste. - Neki od dudeva o kojima sam govorila
nikada se nisu vratili u svoju palatu. Ubijeni su na povratku sa
veernje molitve ba na tom mestu koje sada posmatrate. Venecijanci,
kad su uzbueni, mogu da budu vrlo krvoedni.
Kao i sve ostalo u Veneciji, mislio je Nikola, dok se tama meala
sa svetlou.
im je nastavio da bulji dole na satro, video je kako se pojavljuje
jedan mukarac. Bio je odeven kao bilo koji savremeni Venecijanac,
jedino to je nosio starinski eir, irokog oboda, koji je bacao duboke
senke na njegovo lice. S mesta na kome je bio, Nikola nije mogao da
vidi crte njegovog lica.
- Da li je to onaj koji nas sledi? - pitala je eleste.
Nikola je posmatrao kako se ovek obazrivo kree preko trga.
173

Ruke su mu veto prelazile preko vrata i prozora kraj kojih je prolazio.

Proveravao je da li su otvoreni. On je to radio sasvim neprimetno.
- To je na ovek - ree Nikola - doite.
Vratili su se stepenicama u mrano podzemno predsoblje. Nikola
prie vratima, stavi ruku na gvozdenu bravu. Sada je bilo vreme da
krenu za progoniteljem.
Zajedno su napustili svoje ogledalo, preli su tunel, kolsko
dvorite i krenuli uz temelje, dalje od zamka.
Ispred njih je video senku oveka kad se obazrivo pojavio na
istini, dok se kretao kroz splet ulica. Dobar je, primeti Nikola,
metodian i obazriv, ne proputa nijednu mogunost. Vie puta je
koristio odsjaj stakla u izlozima da bi proverio prostor iza sebe. Kad
je prvi put to uradio, Nikola je gotovo bio uhvaen, ali je uspeo da se
sakrije u plitki portal.
Bilo je lake kad je osetio mogunosti tog oveka, ali znao je da
nee biti uvek tako. Kad je lovac video da je izgubio plen, vratie se
poslodavcu ili onome ko mu je izdao nareenje da mu saopti lou
vest. Nikola je znao da e u tom trenu oni morati brzo da reaguju i da
imaju malo sree da ostanu uz njega a da ne budu otkriveni.
Poli su za njim do Trga sv. Marka gde je bilo mnogo turistikih
grupa i dece s punim akama mrvica od hleba za golubove.
ovek proe ispod jednog luka s desne strane Torre dell Orologio
- Satne kule na severnoj ivici i nestade u uskoj, prenatrpanoj ulici
Mercerie. Ovaj trgovinski deo, gde su se nekada prodavali samo
fantastini venecijanski materijali i odea, vijugao je i vodio sve od
Trga sv. Marka do Rijalta. Sada su tu bile prodavnice i restorani svih
namena i oblika.
Svetlost je bila priguena posle suncem okupanog trga i imala je u
sebi neke tajanstvenosti, kao da je bila filtrirana kroz uzvitlane velove
vremena. ak su i prodavnice ultramodernih kreatora, kao to su
anfranko Fere i Franko Zankan, imale neku vanvremensku odliku.
Uhoda se zaustavi ispred prodavnice starina, stajao je ba na
otvorenim vratima i askao sa vlasnicom. Nikola uhvati eleste i brzo
174

je povue u prodavnicu Roberte di Kamerino. Krenuo je sa njom

prema vunenim haljinama u venecijanskim bojama morskog
akvamarina i nebeskog indiga, dok je kroz izlog posmatrao prodavnicu
starina preko puta.
- Zastao je da proveri da ga ne prate - apnu joj Nikola. - Ovaj
ovek je vrlo pametan.
ik odevena prodavaica trudila se najvie to je mogla da
nagovori eleste da kupi jednu od haljina.
- Poznajete li ra? - pitala je eleste.
- Nisam mu dobro video lice - ree Nikola dok je eleste utivo
odbijala prodavaicu. - Stalno smo iza njega, a on se dri senki.
- Bilo bi dobro da mu vidim lice - ree Nikola zamiljeno.
On rairi svoju psihu, oseajui meke udarce o kokoro centar, srce
univerzuma.
Neoekivani nalet vetra iznenadi uhodu, podie kraj njegovog
sakoa. Skide mu eir s glave koji pade na plonik.
Ukaza se lice: bronzana koa, orijentalni izgled, ali meavina; nije
to bilo isto japansko lice, otre crte su bile malo ublaene moda
kmerskom, burmanskom ili tibetskom krvlju, vrste usne; mlade na
usni u uglu usta. Ipak, lice koje se ne zaboravlja, bar to se ticalo
Nikole.
Bez oklevanja, uhoda se sae da podigne eir iz slivnika. Bio je
otkriven na tren i Nikola ugleda nabreklost miia i vrstinu ramena i
miice, struk i zadnjicu potpuno bez sala, a na licu ni najmanje
napetosti. Onda se uspravi, a eir mu je bezbedno poivao na glavi.
- Hajdemo.
ovek je krenuo dalje, vodei ih kroz splet gradskih ulica i kanala.
Pratili su ga niz ulicu, a onda on nestade otro skrenuvi ulevo. Kad su
stigli do tamo, nali su se u malenom kamenom dvoritu prepunom
izuvijane bugenvilije, a na najudaljenijem kraju bio je ulaz u restoran.
Oni uoe u neto to je liilo na pliom presvueni vagon za
ruavanje. Tezga bara od uglaanog mahagonija zauzimala je levu
stranu prostorije, dok su tri intimne loe bile s desne strane.
175

- Ovo mesto ima jo jedan ulaz - ree eleste - brzo.

Pourili su niz prolaz, kroz malo pliom presvueno predsoblje
restorana, a onda kroz dupla vrata na drugu ulicu.
- Eno! - ree Nikola i pokaza desno.
Jurnuli su niz usku ulicu.
- Hriste, mislim da je krenuo prema Rijaltu - ree eleste posle
izvesnog vremena. - To je loe po nas. Tamo je uvek takva guva da
emo ga svakako izgubiti.
Nekoliko trenutaka kasnije, kao to je i predvidela, oni izjurie na
kej koji je okruavao uveni pokriveni most, jedini preko Kanala
grande od devetnaestog veka. Od samog nastanka Ponte di Rialto je
bio ispunjen trgovakim prodavnicama i sa svojom ponudom strane
robe i meavinom svih jezika vie je liio na arapski suk nego na
zapadni most.
Ugledae uhodu i Nikola jurnu prema kanalu, eleste odmah iza
njega. Stigli su taman na vreme da ga vide kako se sputa na
imbarcadero dok je vaporeto broj 1 koji je iao prema Arsenalu
pristajao uz dok.
Nikola i eleste jurnue niz kej dok je on ulazio u vaporeto s
grupom drugih ljudi. Gurali su se kroz gomilu, pretrali nekoliko
poslednjih stopa i uspeli da uskoe na palubu u trenutku kad je brodi
kretao.
Nikola se drao uz kraj brodia tako da ih nee odvajati mnogo
prostora od uhode ukoliko budu morali brzo da krenu za njim.
Vaporeto proe pored Fondacodei Tedeschi, ogromne palate od 160
soba, gde je sada bila smetena Centralna pota. Svojevremeno
porodica Tedeski koristila je ovu graevinu kao magacin i neku vrstu
hotela za posetioce koji su im dolazili u goste iz drugih trgovakih
porodica.
Ili su prema Volta del Canale - Velikoj krivini - gde je Kanal
grande poeo da se savija unazad paralelno sa sobom. Tu su stajale
etiri palate Moenigo, nadzirui Kanal grande ba kao ta porodica
koja je podarila Veneciji sedam dudeva. eleste mu je govorila malo
176

o tom delu venecijanske istorije dok su se pretvarali da su turista i

vodi, koji uivaju u razgledanju.
Uhoda iskoi iz brodia u trenu kad je dotakao kej stanice Sen
Anelo. Nikola i eleste grunue kroz gomilu, jurei niz imbarcadero
za njim. Proli su ispred fasade jo jedne palate. Ova je bila kudikamo
tradicionalnija od mnogih koje mu je eleste pokazala.
Uhoda jurnu iza palate Spineli niz usku uliicu, a onda nestade u
drugoj. Tu je bila druga nalata, manja i starija. Otvori vrata i nestade
kroz njih.
ekali su jedan tren. Sekunde su prolazile i Nikola je mogao da
oseti elestinu uznemirenost dok je stajala uz njega u senci. Fasada
palate je bila od opeke, omalterisana tradicionalnim venecijanskim
malterom od mlevene cigle i mermernog peska pomeanog sa kreom
koji je davao raskoan crvenkasti sjaj tako karakteristian za ovaj
grad.
On joj najzad dade znak i oni prioe vratima. Prineo je uvo
vratima, oslukivao neko vreme, ali nije nita uo. ta ih je ekalo s
druge strane? Nikola duboko uzdahnu i otvori irom vrata.
Uoe i naoe se u malenom dvoritu prepunom rua i
uznemirenih alosnih vrba, ija su debela stabla liila na mermerne
stubove. U jednom uglu posmatrao ih je lav od istarskog kamena.
Nikola zau tihi zvuk iznad njihovih glava. Pogledavi gore ugleda
otvorenu lou, slinu onoj na Dudevoj palati. Spoljno stepenite od
uglancanog kamena i crvenog mermera iz Verone penjalo se pored
lukova ukraenih komplikovanim vizantijskim reljefima. Stepenite je
vodilo do piano nobile - vlasteoskog sprata, koji kao da je visio
izmeu neba i zemlje na redu vitkih vizantijskih stubova.
Na vrhu stepenita izaoe u lou. Pod je bio od utih,
tamnonarandastih i svetlozelenih ploica u ari koja je podseala na
Vizantiju. Unutranji zid je bio od maltera, ofarban bojom slatkog
krompira s puterom. S druge strane fini stubovi obojeni bojom verde
antica spiralno su se izvijali.
Osvrnue se oko sebe: kao da su bili sami.
177

eleste je stajala sasvim blizu njega i on je mogao da oseti kako ju

je potresao laki drhtaj. Doli su do onog dela loe na kojem nije bilo
ni prozora ni vrata, to je bilo udno za palatu koja je izgraena u
venecijansko-vizantijskom stilu i trebalo je da bude vie otvorena.
Krenuli su du loe. Iza nebeskih stubova s njihove leve strane
drvee u dvoritu sada je oivelo pokrenuto slabim povetarcem koji je
jaao. Oblaci su se skupljali; biserna svetlost ispuni lou, bez ijedne
senke.
Zaokrenue za ugao. Mogli su da vide kanal kroz prorez niskih
graevina. Voda je postala tamna, siva, bez dubine koja kao da je
isisavala svetlost popodneva. Grmljavina motornog brodia dizala se i
umirala, ostavljajui ih u tiini.
Onda su stigli do vrata, tekih, hrastovih sa mesinganom kvakom
zelenom od patine. Bio je to jedini otvor u zidu od maltera, a to to
nije bilo prozora bilo je sve udnije.
On posegnu za bravom, ali ona ga zadra.
- Saekajte! - apnula je brzo u njegovo uvo. - Ne elim da tu
uem!
- Moramo - ree Nikola. - Moramo da otkrijemo ko nas je pratio.
Drala se za njega, nomalo podrhtavajui.
- Mora da postoji drugi put. Plaim se onoga to bi moglo da bude
unutra.
- Drite me za ruku.
Ona stavi ruku u njegovu, a on okrete jabuku na vratima i otvori
ih. Kliznuli su unutra tiho kao dim, zatvorili vrata iza sebe.
Bili su u tami. Oceao se blagi miris pepela i teak, gorak miris
koji eleste nije mogla odmah da prepozna. Nainili su samo nekoliko
koraka dalje od vrata a izgledalo im je kao da su putovali miljama.
Sve oseanje da su u prostoriji - da su unutra - nestalo je. ulo se
hujanje, kao da vetar duva preko prerije, hladan i opasan i oni osetie
napad vrtoglavice.
uli su, ili bolje reeno osetili, pritisak na bubne opne - seriju
vibracija, to je postajalo sve jae ili sve jasnije. Uskoro je to postao
178

prepoznatljiv ritam koji je posle izvesnog vremena promenio kadencu

prema pulsiranju krvi kroz njihove arterije.
eleste kriknu.
Ispred njih se pojavio kao kroz otrovnu maglu most sa lukom koji
kao da je sasvim bio konstruisan od kostiju. Kosti su bledo svetlucale,
a tu i tamo se videlo neto crvenila, kao da su nedavno odvojene od
mesa.
Most kao da je povezivao tamu, kao da je to bila centralna taka,
jedina vana struktura u inae amorfnoj i zastraujuoj praznini.
eleste, s pesnicom prinetom stegnutim zubima, okrete se da bi
nala put natrag do vrata, ali Nikola je povue blie sebi.
- Znam to mesto - ree tiho - ili sam ga bar prepoznao.
- Boli me glava - ree eleste - teko diem, kao da sam pod
vodom.
Nikola je stajao vrlo mirno, koncentriui se. eleste oseti prorez
u mislima i oseanje olakanja koje se ima kad se posle duge, teke
zime promoli glava kroz vrata. Polako misli poee da joj se
razbistravaju. Ba je htela da ga upita ta se dogodilo kad je on
povue napred, prema bliem kraju mosta.
Bilo je to ve samo po sebi zastraujue jer su kosti bez sumnje
bile ljudske. Sada kad su bili sasvim blizu, videli su da je most veoma
uzan. Ako pokuaju da ga preu, morae da idu jedno za drugim i to
veoma paljivo, jer su ograde bile od rebara koja su se uvijala prema
unutra. a krajevi su bili kao otrica brijaa.
Kao da je padala kia - bar je mogao da se uje zvuk kie koji je
dolazio prema njima iz nekog pravca, prolazio kroz ravnicu njihovog
sluha, a onda padao iza njih, ali oni nisu nita oseali.
- Gde smo? - pitala je eleste. - Da li je ovo halucinacija ili
sanjamo?
- Ni jedno ni drugo - ree Nikola.
- Onda ovo - ona odmahnu glavom. - Odbijam da verujem da
most od kostiju postoji.
- Dovoljno je stvaran - ree Nikola i uhvati je za ruku - ali to ne
179

znai da ne moe da nestane u svakom trenu. Seate li se onog mirisa

kad smo uli? To je miris spaljene peurke, Agaricus muscarius.
- Kao neka gljiva. Pa to je onda halucinacija.
- Nije. Korienje halucinogena je pokvarenost; njih pravi mistik
ne primenjuje. Njegov trans je ist, dolazi samo od njegove visoko
istrenirane volje. Vukao ju je za sobom kad je koraknuo na most. Ova gljiva se koristi u nekim ritualima. Ona sadri venu mo
nekromanta doputajui mu da u stvarnost pretvori stvari koje postoje,
ali se retko viaju.
Osnova mosta se sastojala od samo devet kostiju u irinu, a
ivice opasno iskrivljenih rebara bile su zastraujue. Mogao je da
oseti njen strah kao da je ivo bie, kao da trea figura visi izmeu
njih kao opasna senka, spremna da ih baci na neko opasno rebro. Znao
je da taj sgrah moe da bude smrtonosan po njih. Morao je da je
prodrma, da je natera da zaboravi svoj strah.
- eleste - ree tiho - ja zaista mislim ono to sam rekao. Ovo je
most Kanfa - centralna taka sveta; mesto gde se sreu nebo i zemlja,
gde se sudaraju ivot i smrt.
Dok je govorio, nastavio je da se kree napred, vukui je obazrivo
za sobom.
- Na Kanfi, vreme prestaje da postoji, ili se ne ponaa onako kako
vi smatrate da bi trebalo. Ono ne otkucava u sekundama i minutima;
ono se kree samo u jednom pravcu.
Drugi korak i ona je dahtala iza njega dok se polako klatila, a njeni
obrazi su gotovo dodirivali ivice kao otrica brijaa. Nikola zastade i
uhvati je jae za ruku.
- Ovde vreme odjednom ide u svim pravcima, esto se vraajui
preko sebe, vukui se i ponavljajui se kao eho prolosti, sadanjosti i
budunosti, sve dok ne prestanu da budu skrivena bia i dok se ne
pojave iz okeana vremena.
Vukao ju je dalje, ali sada sporije. Osetivi da ona okree glavu i
da se naslanja izmeu rebara, on ree:
- Ne gledajte dole. Kanfa je izgraen na visini stotinak ljudi. Ispod
180

je mesto koje lii na ono to hriani nazivaju pakao, mada svetenici

Tau-taua imaju za to drugi, mnogo stariji naziv.
eleste je gledala pravo napred, u njegovo teme.
- Da li je ovaj most neka vrsta Tau-tau magije?
Nikoli je bilo zanimljivo to ona zna za Tau-tau i da zna da je on
tanian. On ree:
- Samo povrno - zastao je na tren. - Most Kanfa je kreacija
najstarijih psihonekromanata. Bili su poznati pod imenom Mezulete i
tako su stari da niko ne moe sigurno da kae odakle potiu. Ali to
moda nije ni vano, jer su svakako bili nomadi, koji su prelazili
iroka prostranstva pustinje Gobi, stepe koje e kasnije postati Sibir,
visoke planine Tibeta i Butana.
Kosti ispod njihovih nogu su zveketale i uvijale se, a njihova
povrina je bila klizava, ogoljena.
- Bili su to ljudi bronzane boje koe sa tekim eonim naborom i
crnom, ravnom kosom kakvu imaju neka plemena koja su sada
ratrkana po severnoj Kini, Kambodi, Laosu, Burmi i Polineziji. Ali
svi imaju jednu zajedniku stvar; njihov znak je plavi vertikalni srp,
kao mlad mesec, koji im je istetoviran na levom lanku.
Bilo je usko na mostu Kanfa, a zveket kostiju je jo vie
pojaavao opasnost njihovog prolaenja, a u njihovim mislima javljala
se stara ideja o smrti due.
- Pria se da je njihovo ime, prenoeno s jezika na jezik, najzad
ispalo Metuselah, a onda Mesulete, to moe da oznaava i jednog
jedinog mudrog, starog oveka, i da je upleteno u tkivo Biblije.
Pribliavali su se izlazu sa mosta Kanfa i put je bio sve tei jer cu
se rebra sve vie savijala.
- Mnogo godina kasnije persijski mistik Zaratustra naao je
podatke o Kanfi i uneo ih je u svoje uenje. Prema njegovoj verziji,
pravednici koji veruju u njegovo uenje, prei e most i bie uzdignuti
do nebesa uz pomo duha uvara.
- A ta je s nevernicima? - pitala je eleste.
- Prema Zaratustri, prelazak Kanfe je bilo nareenje, neto kao
181

uvoenje u njegovu veru. Ono je predstavljalo simbol kosmike borbe

za duu oveka. Mislim da moete da pogodite ostatak. Nevernicima
je bilo zabranjeno da preu. Njih je na sredini ekao demon iz pakla
koji ih je bacao preko ograde.
eleste kriknu.
Pravo ispred njih put im je blokirala prikaza. Bila je maskirana,
videle su se okrutne oi, visoke eone kosti i usta koja su se grozno
cerila. Prikaza je liila na odvratnog, velikog insekta. Nikola je osetio
kako se iza njega eleste okree, vue ruku koju joj je on drao.
Trudio se da ne prekine tu vezu, da ne izvue svoju ruku, znajui
instiktivno da ako se ta veza meu njima prekine, da su njihove anse
da siu s mosta Kanfa na drugu stranu, gotovo nikakve.
Psihikim irenjem Tau-taua on je znao gotovo sigurno ta ih eka
pre nego to je proao kroz vrata loe. Nije bio preplaen, bio je
zainteresovan - i sve mu je to bilo zagonetno. Dok je itao o osnovama
Kanfe, nije bio svestan da to moe da se manifestuje kroz Tau-tau ili
bilo koju drugu poznatu magiju. Svetenici Tau-taua su pomno
prouavali Mesulete, ali ostala je injenica da ak ni njihovo znanje o
toj staroj sekti svetih magova nije bilo potpuno i esto je bilo
kontradiktorno.
Bilo mu je zanimljivo da se Kanfa manifestovala ovde u Veneciji.
Interesantno, ali ne i nerazumljivo. Nije li eleste pomenule Skite
prilikom njihovog prvog susreta u crkvi San Belisario? Skiti su,
takoe, primenjivali staru magiju Mezuleta, ak i pre Zaratustre.
Prema elesti oni su bili jedan od izbeglikih naroda koji su osnovali
Veneciju.
Nikola se suoi s maskiranim demonom.
- Znam ta hoe - ree - nee to dobiti.
- Ne zna ti nita - smeh je bio dubok i razoran, a izlazio je iz
otvora na maski koja je predstavljao usta. Zvuk je grmeo kroz tamni
prostor, terajui ih da se jee.
Nikola poe da iri svoj um napred, a onda iznenada stade. Instinkt
ga je upozorio i on sada poe da nasluuje razlog pojavljivanja mosta
182

Kanfa. On sakri moi Akare koje je nauio uz koleno Kanzadua svog Tau-tau senseija i svog nepomirljivog neprijatelja; oveka zbog
ijeg unitenja je bio roen. Kako je eleo da ima uken, puno uenje
Tau-taua - Akaru i Kiru - ve u sebi jer je nasluivao da bi tako bio
bolje opremljen za smrtne opasnosti koje su nailazile.
Nikola pusti elestinu ruku i poluuei jurnu na maskiranog
demona. Skoi udesno s opasnim atemijem glavnim razornim udarcem
aikida - okrete se na levoj nozi, krenuvi iz poluueeg stava do pune
visine.
Demonska figura saeka udarac.
On krenu u drugi atemi i zavitla desnom nogom prema demonu.
Kad se ovaj pomakao da saeka udarac, on prikupi svu snagu i svom
teinom udari desnom nogom u demonov lanak.
Odmah je zabio lakat u demonov bubreg, prolazei pored njega i
vrtei se iza njega dok se demon okretao da se suoi sa njim. On
gurnu ruku napred, promai a onda zahvati demona atemijem u
najdonje i najnezatienije rebro.
Demon ispusti dah i Nikoli se uini kao da se naao pod vodom.
Plua su mu se borila za vazduh koji je odjednom postao gui od
mulja. Zujanje mu je ispunjavalo ui i svrdlalo um.
Znao je ta je to. Pripadnik Tau-taua je skupljao svoju psihiku
mo dodirujui membranu kokoroa u srcu kosmosa. To je bio ritam
koji su uli kad su uli u ovu prostoriju, magija koja je stvorila most
Kanfa.
Sada mu je intuicije ponestalo. Ovo nije bio demon dovuen iz
Zaratustrinog pakla, ovo je bio tanian, pripadnik Tau-taua za koga je
eleste verovala da je bio poslat da ubije Okamija. On je nekako
imao pristupa nasleu Mesuleta!
Oseao je kako ritam Tau-taua udara svoj neprekidni, hipnotiki
ritam u njegovoj svesti, ali je odbijao da pokae svoju mo. Umesto
toga on je i dalje fiziki napadao demona, dok je metodino zatvarao
staze po kojima je pripadnik Tau-taua mogao da mu prie.
Ali, ovde je bilo neeg vie od Tau-taua i Nikola je oseao kako
183

to poinje da se ubacuje izmeu udara o kokoro i kao loza ili koren

belog vresa koji koristi drugu biljku kao domaina da bi nikao, on je
znao da stara magija Mesuleta sada cveta kao zla struja, prepuna
trulei.
eleste ih vide u zahvatu, dok su im se miii napinjali, a znoj
curio, kao u borbi titana. Ona se pomae iz udne paralize koja ju je
zahvatila i jurnu da pomogne Nikoli. Dok im se pribliavala, osetila je
kako dunu ledeni vetar, ne po njenoj koi, ve u njenom umu i ona se
povue unazad. I onda shvati da taj sukob obuhvata ne samo fizike
ve i mentalne moi.
Die se nevreme, zavijajui i kripei preko mosta od kostiju, tako
da se eleste zanese unazad i pade na kolena. Besni blesak ledene
zelene svetlosti je zaslepi i ona kriknu, verujui da su joj kosti
ogoljene, da joj je dua promenjena da je nee prepoznati. A onda
nestade i tog zvuka kad je ona pala, onesveena i poela da se kotrlja
po podu s neverovatnom silinom.
***
Kupola difuzne svetlosti nadnosila se nad Tokio kao ogromna kapa
legeeg tanjira. Senke, blede, spremne da nestanu u trenutku, pratile su
Justinu i Rika Milara dok su ostavljali prenapregnuto srce grada iza
sebe.
Ali moda ih nisu pratile samo senke. Dok je Rik nastavljao
monolog o tome kako e se promeniti odnos partnera kad ona bude
postavljena u predsednitvo, Justina je posmatrala put iza njih u
retrovizoru - Tojota, ni po emu posebna, visila je stalno iza njih
udaljena za troja kola.
Jo nije bila zabrinuta. Mada joj se inilo da je videla tu tojotu na
jednoj od velikih tokijskih raskrsnica, ova kola su mogla da budu
jedna od hiljadu drugih, slinih koja su ba u ovom trenu bila na
ulicama grada.
Ipak, nije mogla da se otrese udnog oseaja ba zbog te bele
184

tojote. Da li je hvata paranoja? Nije krivica pokretala njenu paranoju,

ve prolost. Pa, zato ne bih bila nervozna, pitala je samu sebe dok je
opet proveravala u retrovizoru da li se vidi bela tojota. Zbog opasnih
ljudi s kojima se Nik stalno nosio trebalo je da imam neprestano
telohranitelja uza se. U stvari, Nikola je bezbroj puta nainjao tu temu.
Naravno da je odbijala. Nije elela da joj neko prati svaki pokret,
naroito ne stranac. To je nije zaustavilo da s vremena na vreme ne
pogleda preko ramena kad je ila u Tokio. Otud njena uznemirenost
zbog bele tojote.
Drala se autoputa, idui u pravcu svoje kue, gde e eventualno
ostaviti kola. Uredila je da limuzina doe po njih i odveze ih na
aerodrom. Ponovo je bacila pogled u retrovizor, trudei se da vidi
vozaa, ali difuzna svetlost se odbijala o tojotinu oferajbnu i bilo
kakva identifikacija je bila nemogua.
- Duo, ta je? - upita Rik jer je video da vie nije koncentrisana
ve zabrinuta.
- Moda nita - ree ona, pa ode u najudaljeniju traku i povea
brzinu.
Trenutak kasnije posmatrala je kako bela tojota izlazi iza crnog
BMV-a i ubrzava iza njega.
- Ne bih htela da te uznemiravam, ali moda nas neko prati.
- ta? - Rik se okrete da bi pogledao kroz zadnje staklo. - Ko?
- Vidi onu belu tojotu? Mislim da je iza nas jo od grada.
Rik pogleda jo jednom tojotu, onda se opet okrete i ispravi sako.
- Ali to je ludo. Zato bi nas bilo ko pratio?
- Ne znam. Moda to ima neke veze s Nikolinim boravkom u
Veneciji. Sve loe se dogaa zbog onoga to je on.
Rik jeknu.
- Mislim da zamilja stvari, ali da bi se smirila, pokuaj da
otkrije da li nas prati - pokazao je. - Sii s autoputa na sledeem
izlazu. Da vidimo da li e tojota za nama.
Justina klimnu glavom, ali dok su znaci za skretanje prolazili kraj
njih, nije se potrudila da promeni traku.
185

- ta radi? - pitao je Rik. - Sa ovom brzinom neemo uspeti

Isuse!
Justina je opet ubrzala, kliznuvi u poslednjem trenutku iza
kamiona gotovo dotakavi njegov branik dok je menjala trake. Voza
kamiona je besno trubio. Izlaz se brzo pribliavao a nisan sedan je
polako klizio u levoj traci. Ona pritisnu konice, skliznu skoro
postrance preko jednog istog prostora u traku za skretanje i
ostavljajui miris spaljenih guma za sobom dok je svom silinom
pritiskala konice, baci se na izlaz duplo veom brzinom od
doputene.
Gotovo je udarila spoljnu ivicu, ispravila je kola, a onda usporila
du dugog luka na autoputu. Kad su se nali na lokalnoj ulici, ona
ree:
- Da li si video da li je tojota pokuala da nas prati?
- ali se? - ree Rik i osmshnu se. - Bio sam suvie zauzet brigom
da se ne upiam.
Okrenuo se sada. Justina skrete desno i on vide da je drum iza njih
prazan.
- Nita - ree on i poljubi je u obraz kad je ponovo normalno seo. Vidi, rekao sam ti. Ali, slatki Isuse, mogla si isto to da postigne i da
izae normalnom brzinom.
- O, Boe, ne!
- ta je?
Video je kako bulji u retrovizor, pogleda i on i ugleda poznatu
siluetu bele tojote.
- Ista kola?
Justina klimnu smraeno.
- ta sada kae na moju teoriju?
- Da vidimo da li moemo da ga skinemo s lea.
Justina klimnu glavom.
- Blizu kue smo. Znam ovu oblast bolje nego bilo ko u Japanu.
Ako moemo da se doepamo puta prema mojoj kui, a da nam on ne
bude preblizu, mogla bih da ga tu izgubim.
186

Skrenula je odmah nalevo s otrim cviljenjem guma, opasno

ubrzavajui kroz jednu raskrsnicu, a onda opet skrete levo. Video je
da ona gubi kontrolu, pokuavajui da zameni mesto sa tojotom i
ostane iza nje, a onda nestane tako da onaj ko ih prati nee imati
prilike da vidi kuda su nestali.
Posle estog okretanja vrtelo mu se u glavi. Ni traga ni glasa od
kola koja su ih pratila. Riku pade na um da je on rtva njenog oseanja
krivice to je prevarila mua.
- Stiemo na drum na koji sam htela da dospem - ree ona. - Ima li
znaka od njega?
- Ne - ree Rik. Ali on je bio zabrinut zbog drugih razloga. Ona je
oigledno bila sjajan voza, ali morala je da se koncentrie na mnogo
stvari odjednom; da nae pravi put, da ne zaboravi da vozi levo, da
gleda da li e se pojaviti bela tojota. I mora da misli na Nikolu.
- Polako - rekao je - tojota nas ne prati, ako nas je ikada i pratila.
- Ne, ja sam sada na drumu; elim da budem sigurna da nas nee
nai.
Drum je bio uzan, sa mnogo krivina. Veliki joiro japanski kedrovi
i guste zimzelene ivice oiviavali su ga tako da nije bilo praznog
prostora sa strane. Oseao se kao da je unutar dinovskog lavirinta.
Nije ni udo to se Justina ovde oseala bezbednom. Kao da je nala
raj posle betona i elika tokijskog megalopolisa.
Krivine su bile kao serpentine. Bile su tako otre da su mnogi
kuevlasnici postavili okrugla ogledala kao riblje oko, na stabla
drvea tako da bi vozai mogli da vide ko dolazi iza krivine.
Jurili su du druma, a zbog otrih krivina on je postao malo
nervozan.
- Za ime boje, Justina, malo uspori!
Ona je neprestano gledala u retrovizor; njeno lice je pokazivalo da
jo osea da ih slede.
- Jo samo malo, dok ne budem sigurna da smo bezbedni.
Uletee u krivinu otriju od ostalih. Tu nije bilo ogledala i Rik
oseti neto slino onome to je osetio kad je prvi put skoio
187

padobranom. Nita ispod njega sem vazduha, zemlja se pribliavala a

on je jurio prema njoj u susret.
uo je duboku grmljavinu dizel motora dinovskog buldoera pre
nego to je njegov mozak registrovao ono to su videle njegove oi.
Justina je gledala u retrovizor ne bi li videla progonitelja. Razdravi
se, Rik epa volan.
Ogromna maina se oborila na njih dok je Justina vritei pritiskala
konice. Sirena buldoera eksplodirala je u tihom popodnevnu,
zvuei tuno kao pogrebni mar.
Rik se baci preko Justininog sedita, uhvati se grubo za volan, ali u
tom trenutku ostale su samo dve stope izmeu dva vozila.
ta se misli u tim beskrajnim trenucima kao to su ovi? Justinin
um je bio prazan. Videla je samo deli plavog neba koji je sijao
udnom svetlou iza ogromne mase crvenog buldoera. U tom
osvetljenju mogla je da vidi itav svoj ivot kao u jednom uzdahu koji
je izaao kroz boja usta.
Dve stope su preskoene u trenu. Masivni prednji kraj buldoera
gotovo odmah je smrskao njena kola. Sve se izguvalo kao da je od
kartona, smrvljen motor, iskidana kontrolna ploa i razbijena
oferajbna uleteli su u kola kao neumoljiva sila koja rui sve na putu.
Ono to je ostalo od kola, prepolovljeno po duini, podignuto je
uvis kao matador na rogove bika i zavitlano u vazduh. Ostaci su pali
na stare kedrove i odmah su ih oborili. Sve je to visilo neko vreme u
vazduhu dok je iz rezervoara isticao benzin kao krv iz arterije.
Zapanjeni voza buldoera osetio je opasni miris sirovog benzina i
skoio je iz svoje kabine, jurei dalje to je bre mogao. Uprkos tome
udarni talas eksplozije oborio ga je s nogu. Priljubljen uz stablo drveta
koje je bilo oboreno, ili prilikom sudara ili prilikom eksplozije, on je u
vrtoglavici pogledao da vidi kako ogromna vatrena kugla guta
automobil, plavo nebo i najzad njegovu svest.

188

7
10.001 no, Vijetnam, jesen 1971.

Nauna fantastika, tako su zvali specijalne snage amerike vojske u

Vijetnamu i taj nadimak kao da je sasvim odgovarao. Ti momci su
obavljali sve prljave poslove o kojima niko drugi nije hteo ni da
razgovara i koji svakako nisu bili ubeleeni u Nedeljni izvetaj o
tajnim zadacima koji je u ogranienom broju deljen u Pentagonu Istoka
- Vojnoj komandi, Generaltabu Vijetnama u Tan Son Nutu. Vojska ih
je zvala NRO - Neuobiajeni ratni optimisti.
Bez obzira na sve to Do Duk je bio neka vrsta anomalije unutar
Naune fantastike. On je slubeno bio E-9, narednik major u Vojsci
Republike Vijetnam, gde je sluio u Tpeoj renderskoj komandi. Tu
je postao strunjak za napade misije nai i uniti. Tako je pao u oi
ljudima iz Naune fantastike.
On se prijavio u Vijetnamsku vojsku kad je imao esnaest godina,
slagavi o starosti i meovitom poreklu. Bilo je lake da bude samo
Vijetnamac, pa je sakrio svoje prezime, izmislio drugo, a niko se nije
trudio da proverava. Juni Vijetnam se borio za ivot; vani su bili
ljudi, a ne papiri.
Narednik major bio je najvii rang koji je dobrovoljac mogao da
dobije. U njemu je bilo tofa za oficira, ali on je odbijao sve predloge
pretpostavljenih u tom pravcu.
Neto od njegove prirode bilo je iskovano u tom ludom, okrutnom
ratu. ivot je ovde bio bezvredan. Mukarci su slani da ubijaju jedni
druge, a ene - pa one su bile tu da se strpaju u krevet izmeu dva
zadatka.
U takvoj paklenoj atmosferi nije ni udo to su ljudska bia gubila
vrednost. ivot je bio sveden na robu, mogao je da se kupi ili proda,
da se ima ili da se okona s njim. Srca su tako brzo postajala tvrda
189

tako da se grubost ivljenja nije vie primeivala.

U Vijetnamu dungla ima naina da vam sve oduzme. In po in,
konica uasa koja se tu krije polako skida slojeve civilizacije,
izlaui kao ivi nerv sve tamne strane oveka. Ubrzo osnove dobre
volje nestaju, tako da se na kraju poinje da sumnja da li je uopte
postojalo oseanje ljudskosti. Nije ni udo to je omiljena pesma Do
Duka postala ono to pevaju Roling stonsi - Simpatija avola.
Saaljenje je bilo svedeno na seanje iz sna: bilo je zamenjeno
potrebom ajkule da nastavi da se kree. To je znailo ii u misije;
zastraujue poniranje u dunglu, uasan strah da ete nainiti
pogrean korak i zavriti bez nogu ili da ete biti baeni na iljke vatrom ovrsli bambusovi prutovi iji su zailjeni vrhovi bili tamni od
otrova koji je odmah paralisao centralni sistem. Ljudi iz Do Dukove
jedinice esto su se poveravali da imaju komare da im se tako neto
desilo. udno, ali to je postalo izazov za dobrovoljce.
ta se dogaalo izmeu misija? Ajkula mora stalno da osea
izazov. Seks je bio dobrodoao, a bilo je i droga koje su davale iluziju
pokreta. Ali Do Duku je trebalo vie, mnogo vie.
Tako je stupio u vezu koja je bila neobina ak i za udne dane u
kojima je on iveo. Poelo je kad je kaplar po imenu Rok premeten u
Do Dukovu jedinicu. Dok je bio u peadiji, Do Duk je odlikovan jer
je uspeo da spali pet vijetkongovaca pre nego to su ga ranili i pre
nego to je pobegao kao vetar.
Na sopstveni zahtev Do Duk je premeten u jedinicu Naune
fantastike. Traio je to umesto daljeg napredovanja.
A to se tie jedinice vano je da se kae da su se nazivali
vukodlacima. Oblaili su se kao pripadnici Vijetkonga, jeli su kao oni
i vrlo malo su se meali sa drugim vojnicima. Vukodlaci su bili neka
poluautonomna grupa ludaka koji su korieni u misijama to druge
jedinice nisu mogle ili nisu htele da obavljaju. Neke od njih
predsednik, da mu je reeno, ne bi odobrio.
Ko je nareivao da se ide u te misije Do Duk nije nikada otkrio,
ali vukodlacima je komandovao pukovnik mrkog lica Bad Pauel, koji
190

je dolazio iz samog srca Amerike. Bio je profesor u koledu kome je

sve dosadilo pa se dobrovoljno prijavio u vojsku. Ni po emu niste
mogli da zakljuite da je on bio profesor jer je sa takvom vetinom i
lukavou vodio ove ljude da obavljaju krvave zadatke za ameriku
armiju. Njegovi ljudi su ga sa simpatijama zvali Bauel - Utroba.
Bauel je prvi spario Do Duka sa Rokom.
- Hou da se zna da je on gadan tip - rekao je Do Duku pre
oficijelnog brifinga za misiju. - ta kae na to to on hoda unaokolo
nosei jedan M 72 automatski raketni baca koji moe da digne u
vazduh svaki bunker koji arli sagradi.
- Izgleda da je to moj momak.
Bauel se oduevio.
- I ja sam tako mislio. aljem vas u gadnu misiju da vidim kakav
je on u stvari.
Njih dvojica su poslati da nau vampirsku patrolu Vijetkonga jednu od onih sastavljenu od zastraujuih, smrtonosnih bia koji su se
krali kroz granice noi, ubijali vojnike u snu. Takvo ponaanje
neprijatelja nije moglo da se tolerie, prema Bauelu, koji je to trebalo
da zna jer je bio dobro povezan sa Pentagonom Istoka.
Psiholoke posledice takvih upada bile su razarujue i trebalo ih je
zaustaviti. Odreeno je da vukodlaci obave ba to.
Ali Bauel je rekao Do Duku i Roku da on eli mnogo vie od njih,
a ne samo da unite patrolu.
- elim da nainite primer od njih. Kako ete to da uradite, na
vama je.
- Hoete li da nam kaete da nije vano kako se ponaamo kad
smo napolju - pitao je Rok.
Bauel se okrenuo od njih.
- Sine, pojma nemam o emu govori.
Tako su Do Duk i Rok otili da jure vampire.
- Da li je Bauel zaista mislio to to je rekao? - pitao je Rok Do
Duka kad su se izvukli iz logora po srebrnoj svetlosti meseca.
- On uvek misli ono to kae. A misli i ono to ne kae.
191

Rok se isceri.
- Momci, vi ste sebi stvorili sasvim drugaiji rat ovde. Mislim da
e mi se dopasti taj aranman.
U dungli Do Duk tiho ree: - Ja ne elim samo da ubijem te
barabe, shvata?
- Sjajno - ree Rok - ja ve razmiljam o hiljadu i jednoj stvari
koja je bolja od samog ubijanja.
Ulogorili su se u dungli i spavali naizmenino po dva sata, do
etiri sata pred zoru. Tada su poeli da slede vampire Vijetkonga jedinicu od etiri oveka - koji su se vraali u bazu posle none
misije.
Nali su ih u privremenom logoru gde su ih ekala ostala
etvorica. Ni metak nije ispaljen. Vezali su vijetkongovce za noge, a
onda su ih rasporili od vrata do prepona i ostavili su ih tako da budu
naeni, kao testament mrnje i pokvarenosti ljudske due, pravo i
trajno oteenje koje rat ostavlja na one koji u njemu uestvuju.
Rok se pokazao krajnje neustraivim. Da ga nije bolje poznavao,
Do Duk je mogao da pomisli da je samo suvie glup da bi oseao
strah. Ali Rok nije bio glup. Do Duk je odmah video da Rok brzo ui;
imao je lukav smisao da proceni situaciju i da izvue najbolju
prednost iz nje.
Rok je bio kao one velike gradske bubavabe koje mogu mesec
dana da ive hranei se proteinom naenim na otisku ljudskog prsta.
On se hranio strahom; ubijanje - to je bio glavni pokretaki faktor
veine vukodlaka - za njega je bilo sluajno. Bauel je imao prava to
ga je odredio u ovu misiju.
Kasnije, naravno, morali su da se spasavaju - da ne polude ili da
se moda suvie ne oduevljavaju onim to su poinili. Alkohol je bio
dobrodoao za to, bar za etrdeset osam sati. Bili su u to vreme
seksualno nadraeni. Oslobaanje nekoga od ivota zahtevalo je i ovu
drugu vrstu olakanja.
Do Duk je bio sa svojom devojkom zgodnom Vijetnamkom koja
nije mogla da ima vie od etrnaest godina. On je neno milovao njenu
192

gustu, kao no tamnu kosu, prevlaio svojim uljevitim dlanovima

preko njene kao pli meke koe. Bilo je to tako neno da ju je nateralo
da se podigne sa slamnate prostirke i poljubi ga u vrat u znak
zahvalnosti.
Do Duk je uo urlik iz susedne sobe gde je Rok bio sa svojom
devojkom. Pomislivi da je u opasnosti, Do Duk epa svoj marinski
no za borbu i jurnu u pomo drugaru. Ono to je video u susednoj
sobi sledilo mu je krv. Rok je vezao svoju devojku tako vrsto da je
njeno meso bilo naduveno izmeu vezova. Tu i tamo gde je metalia
ica suvie ula u kou videla se krv.
Rok, nag, tukao ju je bambusovim tapom. Njegov ud u erekciji,
crven i pretei, trao je ispred njega.
Do Duk, posmatrajui to, seti se klanice koju su nainili u dungli.
Stajao je tako mirno da je mogao da uje utanje sopstvenog
krvotoka u uima prema ritmu udaraca bambusa o telo.
- ta je bilo? - ree Do Dukova devojka na vijetnamskom iza
njega.
- Vidi koliko krvi - ree on.
- Pa? To se stalno dogaa - ona posegnu za njim, obuhvati ga
rukom. - Uuuu, oruje ti je tvrdo. Zato jo stoji tu? Vrati cei vreme
je za tucanje.
Do Duk, dok se devojka uvijala oko njega, baci jo jednom pogled
na Roka i devojku koja je krvarila, kao da su neka slika u paganskom
hramu koji je preiveo vekove. Neto se pokrenu u njegovim mislima,
kao bol koji se osea od rane vrlo duboke ali toliko stare da je davno
zaboravljena.
Mnogo godina kasnije Do Duk se seao te nasilnike scene,
oseao miris krvi i reenice izgubljenog deteta koja mu je vibrirala u
umu: Vreme je za tucanje.
***
Dva dana kasnije kad su napustili svoju bazu, koja se tada nalazila
193

otprilike na pet sati vonje brodom od Ban Me Tuota, jedinica je bila

natopljena znojem, umazana blatom, oblepljena liem pirina.
Bilo ih je estoro; Do Duk, Rok, istetovirani crni din Rigs,
strunjak za eksploziv Donaldson, tako mlad da se inilo da mu
sasvim odgovaraju stripovi Dr Strend, majstor mistinih vetina,
koje je stalno itao i dva pripadnika Graanske neredovne
odbrambene grupe. Tako su nazivali vojnike koje su lanovi Naune
fantastike birali iz raznih domorodakih plemena zato to su poznavali
lokalni teren. Ova dvojica su bili Nangi, antikomunisti koji su
savreno poznavali oblast. Nangi su bili meu ljudima odabranim u
planinskim plemenima Severnog Vijetnama koja su esto obezbeivala
Naunu fantastiku vojnicima i informacijama u borbi protiv arlija.
Nangi su bili mravi, imali su upale oi i gledali su Do Duka kao
poluljudskog domoroca sa Ostrva izgubljenih dua. Do Duk nije bio
blizak sa njima. On ih je alio.
Do Duk je upravljao s U-BF seminolom, transportnim avionom,
bez ikakvog naoruanja, koji je Bauel ponekad mogao da obezbedi.
Bio je opremljen radarom. Pitao se zato im je dat avion bez oruja
umesto pravi borbeni. Bauel je dao objanjenje.
- Ovo je boja misija - bila je to ala vukodlaka. Boja misija znailo je da misija i ne postoji. - Ne elim nikakvog kauboja iz
avijacije na naoj gozbi, razume?
- Svakako - ree Do Duk.
Bauel ga pogleda.
- To mi se dopada kod tebe, Do Duk, ti zna kad je vreme da se
ide na posao za Ujka Sama - on izvadi tuni ostatak cigare koji je
vakao mesecima. Iako je bio ljiga i gotovo se raspadao, Bauel ga
gurnu meu usne.
- U redu - ree - pored toga to je boja misija ona je i gadna. - To
je znailo da je neto najgore to je moglo da se zamisli. - Re je o
sudbini jednog oveka. On je slubeno prijavljen kao nestao u misiji.
Ne znamo da li je mrtav ili ga je uhvatio arli. Bauel je vakao
odvratni komad cigare, oekujui komentar.
194

Kad Do Duk ne ree nita, on klimnu glavom i nastavi.

- Izgleda kao da je ovo neto strano, ali to je neto sa im mi
moemo da se ponesemo.
- Radili smo i gore stvari.
- Je li? ekaj samo dok saslua sve ta je ovo. Ti si baen u
mrtav prostor.
To je bilo gadno. Mrtav prostor bilo je neto gde nije moglo da se
oekuje da e vam pomoi iz pozadine ili da e vas pokrivati vatrom.
Zbog Nanga Do Duk je pretpostavljao da je to negde u Severnom
Vijetnamu.
- Va cilj se zove Majkl Leonforte - Bauel naini pauzu kao da
oekuje pitanje. Poto niko nita ne ree, on je nastavio: - Taj momak
je iz drugog plana egzistencije. On je Otrovnog brljana veteran. Sjajan
je vojnik, ali bio je i dva puta u zatvoru, jednom jer je prebio civila da
se jedva povratio i drugi put jer je preklao devojku za koju se kleo da
je pripadnik Vijetkonga.
- Da li su proverili?
Bauel iskrivi usta.
- eleli cu, ali devojka se ve bila ohladila.
- Izgleda da je Mik zanimljiv momak. Kako to da su ga pustili iz
zatvora?
- Jer je on veoma vana osoba kad je u pitanju Pentagon Istoka.
Bacili su ga na teren, da komanduje svojom jedinicom, ni manje ni
vie. Grupa je ubaena iza neprijateljskih linija, uskoro ete uti gde.
Bili su u radio vezi punih pet dana; onda su transmisije prestale i svi
pokuaji da se spasu, ostali su bezuspeni.
Bauelov pogled se spusti na fasciklu boje lukove kore na kojoj je
pisalo: Poverljivo.
- To je bilo pre otprilike tri meseca. Kad je javljeno da je nestao u
misiji, Pentagon Istoka se sledio. Naredili su posebne aktivnosti samo
zbog njega. Bauel je mislio na osmatranje neprijateljskih aktivnosti
unutar izvesnih oblasti. - Mobilisali su itavu prokletu diviziju, za ime
Boga.
195

- Samo da bi nali nekog Majkla Leonfortea.

Bauel jeknu, prui mu crno-belu fotografiju. Do Duk je gledao
harizmatinog mladog porunika dugog lica, iroko rastavljenih crnih
oiju i pogledom mrkim kao Veliki kanjon. ak i na slici Do Duk je
mogao da oseti snagu koja je zraila sa tog lica.
- Teak - ree on.
- Da - Bauel uze fotografiju - takav je mladi Mik.
- Zato nisu poslali tim da nau Mika?
- To su ba uinili - ree suvo Bauel. - Tim se nije vratio. Nestao
je ba kao i Mik.
Do Duk je razmiljao o tome.
- Zna li zato je Pentagon poaaveo zbog njegovog nestanka? Da
li je imao neke posebne informacije?
- Moda. Moda su planirali neto s njim - ree Bauel. - Ali moda
to ima neke veze sa tim to je on sin Frenka Leonfortea, vanog kuma
mafije.
Do Duk je utao neko vreme. Taj momak je u drugoj ravni
egzistencije. Posmatrao je Bauela i pitao se koliko on jo zna o Miku
Leonforteu a nee da kae.
- ta emo da radimo kad naemo kukinog sina?
- Ako je mrtav, doneete le. Ako je iv, nareenje je da ga
izvuete i
- Isuse, gosnodine!
- Takvim jezikom je to meni saopteno, sine, i ja samo prenosim
to mi je reeno. elim da budem precizan. Naravno da nema nikakve
dokumentacije o ovoj bojoj misiji. Nikakve.
- U redu, recimo da je iv - ree Do Duk - naem ga. I ta onda?
- Dovedi ga meni - ree Bauel - i to je sve.
Moda je tada Do Duk poeo da ocea da neto smrdi. U svakom
sluaju ne ree nita.
Bauel ga pogleda.
- elim ga ivog, ivog, razume?
Do Duk ree da razume.
196

- Sa tobom e ii domoroci. Tamo kud ide trebae ti njihovo

znanje. Moj savet je da ih koristi kad god ti se ukae prilika. Nee
imati radio vezu. Ne elimo da neko prislukuje ili da se alju neki
podaci.
Vukodlaci su obino nosili PRC-25, laganu terensku radio stanicu.
Bauel se zagleda u Do Duka.
- Kao to sam rekao ovo je neto veoma gadno. - Proisti grlo. To je to. I, Do Duk, za ime Boga, nemoj da slupa prokletu seminolu.
Najmanje su nam potrebni opipljivi dokazi da smo bili tamo kud ti
ide.
To je bilo klasino za dvojno miljenje u Namu.
- Jo neto, gospodine - ree Do Duk s rukom na bravi - a ta ako
on ne bude hteo da krene s nama?
Bauel dugo ne ree nita. Gledao je kroz Do Duka kao da ne
postoji.
- U tom sluaju - ree Bauel polako - moe da se osloni na svoju
procenu.
- Gospodine.
Bauel sada pogleda Do Duka u lice.
- Dovedi mi tog kukinog sina, vojnie, na bilo koji nain.
Krenuli su nou. Do Duk nije znao kuda e. Bauel mu je dao
poetni pravac tek kad su poli. U vazduhu Donaldson, koji je delovao
napetije nego ikada, upravljao je radarom kao da je roen s njim. Rok
mu je bio iza ramena. Do Duk mu je dao zalepljen koverat sa
uputstvima na papiru koji se topio u ustima. Bilo je zgodno ako je
trebalo pojesti papir poto je informacija proitana. Svakih nekoliko
minuta Rok bi izvikivao promenu kursa i obavetavao Do Duka kao
da je sam radar to radio. Rigs je buljio u Donaldsonovo teme, kao da
je oekivao napad dr Strenda. Dva Nanga su spavala tokom itavog
puta.
Nije bilo naoruanja u avionu, tako da je bilo jasno da su upueni
u oblast gde je bilo malo ili uopte nije bilo neprijateljskog vazdunog
saobraaja ili radara na zemlji. To je mogla da bude Kamboda, gde se
197

arli utvrdio pa se tu naoruavao i snabdevao pre nego to krene

preko granice da napadne ameriku vojsku.
Do Duk nije bio ni najmanje iznenaen kad su se spustili na pistu
koju neprijatelj nije osmatrao. Daljina ga je iznenadila i sada mu je
bilo jasno zato je dobio seminolu koja je imala vei radijus letenja:
koliko je on mogao da zakljui bili su usred niega; mapa koju je
zapamtio a onda pojeo dala je samo jedno obeleje pored Mekonga;
malo selo Sre Sambor tri treptaja severozapadno od sletne piste.
- Preleteli smo pola Kambode - ree Rok iznenaeno.
- ta je kog avola Majkl Leonforte radio ovde?
Do Duk ga pogleda.
- Treba ovo pitati: zato ga je Pentagon Istoka poslao ovamo?
Kamboda, Do Duk je to znao, bila je neutralna u ratu, ali
dugorone politike probleme stvarao je kambodanski lider Lon Nol,
jer je gledao kroz prste prebacivanje Vijetkonga na nezavisnu
teritoriju. Kao to je Do Duk i nasluivao bili su upueni pravo u
vrelu zonu i radili su, to bi se reklo, bez mree.
Kao to je i najavljeno, velika opasnost.
Bila je kina sezona i bilo je mnogo kie - dvanaest pljuskova na
dan - pre nego to su krenuli na zadatak. Ovo vreme nije bilo dobro za
akciju, Do Duk je to znao, a injenica da su ipak krenuli, samo je
govorila koliko je znaajno i hitno da ona bude izvrena.
Pista na koju mu je nareeno da se spusti nije bila niim
obeleena. Sam Bog zna kako je neko otkrio da postoji. Do Duk nije
oseao da vojska ima neke veze s pistom, koja je ipak bila dobro
odravana. Ko je to radio?
Pista je bila na udaljenom delu prostrane oblasti terasastih
pirinanih polja na istoku, u koja su odmah utonuli poto su izvadili
opremu iz aviona. Krenuli su prema reci Mekong. Gledajui iz
nezatienih movara poplavljena polja Do Duk nije bio srean kad je
video da seminola nestaje u zamagljenoj daljini.
Fiziki napor da preu preko pirinanih polja bio je ogroman. Nisu
videli patrole Vijetkonga. Na Do Dukovo zaprepaenje nisu videli
198

nikoga. Bili su sami, putovali su ravnim, nezanimljivim pejzaom koji

je od njih pravio patuljke ma u kom pravcu gledali.
Nang voa bio je mlad ovek po imenu Din. Usred Kambode Do
Duk se najee savetovao sa Dinom i na njega se oslanjao kad je
dolazilo do nesuglasica. Rok se nije slagao s ovom akcijom i to je
postao izvor nesporazuma izmeu njih dvojice.
- ta, do avola, radi? - ree Rok prvi put kad je Do Duk potraio
savet od Dina i posluao ga.
- Za ime Boga, govori tie - ree Do Duk. - Dungla se ponaa kao
katedrala, pojaava zvuk u svim pravcima.
Rok zlo pogleda Nange ali poe da govori tie.
- Moda su oni sumnjivi. Ako su nas prodali, arli ve zna da smo
ovde.
- Smiri se. Zaboravio si da ak ni mi nismo znali kuda smo krenuli
dok nismo bili u vazduhu.
- Da, moda, ali ovi jadnici bi te smazali za ruak sudei po
pogledima koje ti upuuju.
- Loe si obaveten - ree Do Duk - oni nisu divljaci.
- avola nisu. Samo ih pogledaj!
- Njihova civilizacija je mnogo starija nego tvoja, ak je starija i
od moje.
Rok frknu.
- Kakva civilizacija? Sve to sranje vekovima je samo sluilo da
bismo ubijali jedni druge.
- A ta su radile vae civilizovane zemlje?
Rok ga otro pogleda.
- Dobar si na jeziku. Odrastao si ovde, je li? Usred ove jebene
dungle? Neka vrsta kamenog doba, je li? Moda zato tako dobro
komunicira s njima.
Do Duk zarea na Roka.
Rok se isceri.
- Sranje! Pogledaj se! Ti si jebeni pripadnik plemena ba kao i oni!
Do avola, ti ak govori njihovim jezikom - nasmejao se. - U redu,
199

moda bolje razume ova sranja od mene.

- Dobro da si shvatio, guzice.
Iza njih, u daljini, ispod junog horizonta videlo se stalno bleskanje
rata, ako ve nije moglo da se uje.
Avioni su bacali bombe s napalmom i zora je prerano svanula u
kraljevini osuenih.
Pre nego to je svanula prava zora, oni su podigli logor.
Rok je radio za trojicu, ali je imao udan pogled. Kad su uzeli
tablete da bi se zatitili od malarije i pojeli svoje obroke, on ree Do
Duku:
- Gde je gospodin arls? - potapao je svoj raketni baca. - Jedva
ekam da ga raznesem.
- Strpljenje - ree Do Duk - imam gadan oseaj da mu klizimo
pravo niz grlo. Pruie ti se prilika.
- Je li, kada? Suvie je tiho - Rok pljunu, odmahnu glavom. Postoji udna izolacija ovde, kao da smo mrtvi, a jo to nismo shvatili.
Do Duk je mislio da je on u pravu na neki nain.
- Din kae da smo u vreloj zoni, ali ja to ne razumem, a ima toliko
toga to on eli da kae. Da li je arli stvarno ovoliko daleko na
severu Kambode?
On slee ramenima.
- Uskoro emo otkriti. Krenuemo u sumrak.
- Nee biti dovoljno brz za mene - ree Rok i ispljunu zalogaj. Hriste, radije bih pojeo ruku svog neprijatelja.
Prvog dana su spavali na trulom liu podignutom u nivou vode.
Rok koji je prvi straario nije dobro spavao. Nije bilo suve take na
njegovom telu i poelo je da ga svrbi na najnezgodnijim mestima. Gde
si, gospodine arls?
U sumrak su krenuli iz logora. Na toj taci morali su da zaborave
na vizuelno oseanje udaljenosti. Din im ree da ne gledaju horizont,
ve da se koncentriu na neposrednu okolinu koja je postala tako
monotona da je Rok uhvatio samog sebe kako drema idui kroz
beskrajne movare.
200

Pred pono su zastali da pojedu neto lagano. Nebo je bilo sasvim

isto: svetlost zvezda i polumeseca padala je na njih kao kia
dijamanata. Rok ode da se olaka i unuvi zagleda se u mutnu vodu.
Odjednom voda se smiri i on poe da razaznaje neto.
Dobri Hriste!
- Hoete li da pogledate ovo!
Do Duk i Din koji su mu bili najblii prioe. Gledali su u vodu.
Lobanje.
Rok je posrtao u krugu, krckajui ljudske lobanje dok je hodao.
Hiljade i hiljade ljudskih lobanja bile su podloga ovom poplavljenom
polju. Bilo je tu i kostiju; stajao je usred groblja.
Do Duk je sada znao da Din nije lagao: bili su u vreloj zoni.
- Pitaj Nange ta se, do avola, dogodilo ovde - ree Rok dok je
plesao na rebrima i butnim kostima.
Blizina tolikih smrti punila ga je adrenalinom.
- Treba da naui njihov jezik - ree Do Duk pre nego to se
okrete prema Dinu.
Dinovo lice nije odavalo emocije.
- Severnovijetnamci i vijetkongovci su masakrirali Kambodance
isto onako kao i moj narod - ree posebnim dijalektom. Glas mu je bio
veoma kontrolisan tako da je Do Duku trebalo vremena da otkrije bes
koji se krio u njemu. - Tu je naa istorija. To e biti ostavljeno naoj
deci, onima koji preive rat. I ja se pitam da li e oni biti oni sreniji.
Do Duk je prevodio Roku, koji je za divno udo utao.
- Onda je gospodin arls ovde i mora da je blizu - ree Rok
dodirujui svoj baca.
Krenuli su dalje, sada nekako podbodeni milju na kosture preko
kojih su prelazili, mada niko nije govorio o moru uasa koje su lomili
onovima svojih izama svakim novim korakom.
Bila je skoro zora, a poljima nije bilo kraja. Ponovo poe da lije,
kao veim delom njihovog puta. Vetar je bacao toplu kiu na njihova
lica, a vidljivost je bila smanjena na nekoliko stotina stopa.
Nivo vode se spustio. Vukli su se kroz bedni kiom oprani pejza.
201

Do Duk vide taman znak na obali poslednjeg polja. Iza njega je mogla
da bude reka Mekong, preko koje je trebalo da preu. Ili su na istok,
a reka e ih odvesti na sever, pravo na granicu Laoca. Laos je leao
kao konkubina zgren uz lea Vijetnama, izvijajui se sa junog kraja
odakle su krenuli na severozapad dok nisu stigli do granica Junana u
junoj Kini i do an Drava u Burmi, oblasti poznatoj kao Zlatni
trougao zbog proizvodnje opijuma sa prostranih polja bulki koje su
pokrivale velike planinske zaravni.
Do Duk je mislio o Pentagonu Istoka koji je zahvatila panika kad
je Majkl Leonforte nestao u tom sektoru. Mislio je na prvu grupu
spasilaca koja je takoe nestala. Mislio je o Bauelovoj direktivi da
izvue Leonfortea i da mu ga dovede. Bauelu, a ne onima iz Pentagona
Istoka. Pa, mislio je Do Duk, to e biti zanimljivo.
Pourio je, pribliavajui se tamnoj oznaci. Bio je to putokaz. Tri
trule daske zakucane na stub koji je bio poboden u muljevitu reku to
je vijugala svojim putem u izmaglicu.
- To mora da je to - ree Do Duk, a Din koji je iao blizu njega
klimnu utke glavom.
Izvadili su amac od crne gume, izvukli konopce. amac se brzo
naduo i ona ga gurnue dalje od obale.
- Drite ruke u amcu - upozori ih Din - ovde ima mnogo
krokodila u vodi. Na ovoj slaboj svetlosti izgledaju kao debla.
Proveli su etiri noi plovei rekom. Tokom dana su spavali,
izvukavi amac preko muljevite obale do guste senke drvea gde bi
se prikupili jedni uz druge u snu. Jednom su videli brod sa Kmerima,
ali vojnici nisu videli njih i nisu stali. Inae kao da su bili sami.
- Gde je arli? - pitao je Rok eljniji nego ikada pre da pusti krv.
Niko mu ne odgovori, jer nisu znali.
Jeli su ribu koju su iz mutne vode pecali Din i drugi domorodac.
Vie puta Nangi su pokazali lea krokodila, koji su tiho klizili strujom.
Do Duk je posmatrao ta bia s udnim izrazom koji Rok nije mogao
da odredi.
Reka se Do Duku inila poznatom, ne zato to je nekada bio tu ve
202

zato to je zapamtio mapu koja je bila u zapeaenom kovertu. Otada

je pojeo sve direktive i obavetenja iskucana na papiru koji je mogao
da se pojede.
Pred zoru etvrte noi uputio ih je da odu prema levoj obali.
Svetlost je bila kao blistavi biser, dovoljno jaka da se razaznaju obrisi,
ali ne jo dovoljno jasna da se vide boje.
- Sada smo blizu - ree Roku dok su vukli a.mac dublje u zaklon.
- arli mora da je tu negde.
Bili su blizu granice Laosa i tu je bio kraj njihovim obavetenjima.
Negde napred su Majkl Leonforte i osam drugih ljudi nestali.
Do Duk i Din su krenuli u patrolu dok je ostatak jedinice
pripremao logor ispod drvea. Kad je Rok zavrio, jo se nisu vratili.
On izvue minobaca i krenu za njima. Nije mu dugo trebalo. Bili su s
druge strane drvea.
- U emu je problem? - upita ih Rok.
Do Duk pokaza.
- Peena stoka - ree.
Bilo je to kao da ste bili u kolima i da izlazite iz magle vozei 60
milja na sat kad se odjednom pred vama stvori kamion. Nalazili su se
ispred nagog tela devojice koja prema Do Dukovoj proceni nije imala
vie od deset godina. Telo je bilo izvijeno, kima u obliku luka, kao
da je bila prikucana na stablo. Dve treine njene koe bile su spaljene;
noge su joj bile slomljene, kosti su se videle kroz meso koje je ve
poelo da truli. Nedostajale su joj obe ake.
- Uas - ree Rok. - ta ju je to udarilo?
Do Duk je nastavio da bulji u le.
Poe ponovo da pada kia, debelim kapljicama, kao grakama
znoja sa Budinog ela. Vazduh je bio teak. Bilo je naporno disati.
- Spaljena je napalmom, to je sigurno - ree Rigs kad je doao iza
njih. Prebacio je uznemireno mitraljez s ramena na rame. - Ali to se
tie ostalog
- Nikada nisam video tako neto - ree Donaldson steui svoj
automat tako da su mu lanci na akama pobeleli. - Da ti se kosa
203

digne na glavi.
- Prokleti arli - ree Rok.
- Zar to nisu vijetkongovci - ree Din dobrim engleskim.
Rokove oi se rairie i Do Duk se osmehnu.
- Znao si sve vreme da on govori engleski, zar ne?
- Rekao sam ti da naui njegov jezik - ree Do Duk. - On je
nauio tvoj.
- Kukin
Do Duk mu mahnu da uti, pa ree Dinu:
- Ko drugi ako nije arli?
Din dotae le krajem cevi svoje sovjetske puke dok je
koraknuo preko njega, a Do Duku se uini da mu se usne pokreu u
tihoj molitvi.
Do Duk mahnu drugima da ostanu iza dok je on krenuo za Dinom.
Zastao je, stajao jedno vreme na malom uzvienju, posmatrajui Nanga
kako ui s pukom na kolenima.
Do Duk unu kraj njega, istrese cigaretu. Puili su neko vreme
utei. Najzad Do Duk ugasi svoj pikavac u blatu i ree tiho: - Kakva
je to situacija i ta bi trebalo da ja znam?
Dugo mu Din nije odgovorio. Nastavio je da bulji kroz dunglu
dok je kia dobovala punom silinom.
- Kad sam rastao, satima sam se igrao u cvetnom vrtu svoje bake.
Kako je samo sunce osvetljavalo delikatne boje cvetova! Kako sam
voleo da jurim izmeu preciznih okruglih gredica! Povukao je dim
cigarete, a onda ispustio dim uz itanje. - Ubili su je vijetkongovci, a
godinu dana posle njene pogibije ja sam morao da se vratim u
boravite svoje mladosti pa sam malo skrenuo s puta. Kua je jo bila
netaknuta, ali vrt je podivljao, preplavljen korovom i lijanama. Sada je
bio ruan.
Njegove ruke boje mahagonija otvorie se, s dlanovima nagore,
kao cvetovima.
- Voleo bih da mislim da u se jednog dana vratiti kui i da mi
nee biti potrebno ovo - on udari puku. - Ali to sam vie vojnik sve
204

manje sam ubeen da e se to dogoditi. Svakog dana javi se novo

zverstvo kao seme opasne lijane.
- Dine, alim sa tobom - ree Do Duk - ali ja moram da znam ta
se desilo toj devojici.
- Pitajte Gvaje.
Do Duk okrete glavu.
- Gvaji?
Re je znaila demon na dijalektu Nanga.
- Gvaji su Nangi, ba kao i ja, ali uopte nisu kao ja. Oni su to
uradili uprkos budistikom vaspitanju Din nije mogao da sakrije
ogorenje u glasu.
- Nikada nisam uo za Gvaje.
- Oni se tako ne nazivaju, ali su ih tako ostali tajno nazvali.
Dinu je bilo vrlo neugodno. Do Duk se udio zbog toga. Din je
sada pokazao vie emocija zbog smrti tog jednog deteta nego zbog
hiljada Kmera ije su kosti lomili dok su hodali preko podloge od
kostura.
Sekta Nanga - Gvaji - muila je to dete? Do Duk opet zau zvono
upozorenja koje se otkai u njegovoj glavi kao prilikom poslednjeg
razgovora sa Bauelom.
Laos. Juni put iz Zlatnog trougla. Odjednom mu postade malo
jasnije zato mu je ovde od poetka smrdelo.
- Da li su Nangi - Gvaji - znali gde je na plen? - pitao je Do Duk.
- Da li ga uvaju za razmenu?
To bi moglo da objasni histeriju koja je zahvatila Pentagon Istoka
kad je prijavljeno da je Majkl Leonforte nestao.
- Ne znam - ree Din ustajui i ulazei u umu.
Dan i miris straha. Oseaj izolacije je nestao. Kia je dobovala,
pokrivajui sve ostale zvuke u oluji svog besa. Spavali su najbolje to
su mogli, a to je znailo loe.
Do Duk otkri da ne moe da zatvori oi a da ne vidi devojicu
koja lei kao rtveno jagnje uz stablo drveta. Nije ga uznemiravala
njena smrt - zar je jedna smrt vie bila vana? Bie ih jo, ali nain na
205

koji je ubijena. Seao se.

Ustao je, vratio se tamo gde je ona leala. Kleknuo je, zagledao se
u nju, a misli su mu se vrtele. Bilo je to kao slika, savrena na svoj
sraunati nain. Kompozicija. Fraza rtveno jagnje ponavljala mu se u
mislima kao zvonjava zvona. Da li je ona bila rtvovana? Da li je to
uznemirilo Dina?
Mada je bio u bezbroj misija u kojima se nalazio nadohvat smrti i
premda je poznavao strah kao sopstveno telo, znao je da je sada
naleteo na neto potpuno novo. Nije znao da li da bude uplaen ili
uzbuen.
Ostao je gde je bio, svest mu je bila skamenjena zbog groznog
prizora, a njegova podsvest se pokrenula nekom udnom alhemijom.
Proveo je dan u polusvesnom dremljivom stanju u kojem su se meale
vizije, seanja, matanja stvarajui novu stvarnost: veiti rat iz kojeg
nije eleo da se vrati.
Vojske su se dizale da izazivaju jedna drugu u smrtonosni boj. Krv
je ikljala iz otvorenih rana, vojnici su padali, bili su zgaeni nogama
sopstvenih drugara koji su napredovali preko klanica.
Smaragdna svetlost pojavi se iz vreline bezbojnog dana. Ponekad
dok su spavali, kia bi stala, ali uskoro bi poela kad bi se probudili.
Olakavali bi se, brzo jeli, posluno progutali svoje tablete i odlazili iz
logora. Za manje od jednog sata izronili su iz dungle i panju im
privue serija dragulja u neposrednoj blizini. Bile su to vatre.
- Laoc - ree Din blizu njega.
Do Duk klimnu glavom i ree.
- Leptir.
Ljudi se rairie. Leptir je bila ema koja je obezbeivala
maksimalnu zatitu patroli dok bi se kretala kroz nepoznatu i
neprijateljsku teritoriju. Uprkos obazrivosti nisu ni na ta naili.
Vatre su bile veoma blizu i uskoro se pokazalo da su to samo
ostaci spaljenih sela. Tu i tamo kue su jo gorele, to je bilo udno
po ovakvom vremenu, ukoliko nisu bile spaljene hemikalijama.
Zujanje insekata bilo je zaprepaujue, pokrivalo ih je kao mrea.
206

Uskoro su osetili smrad mesa koje se raspada.

- Napalm - ree Do Duk.
Znao je kako deluje napalm a sada se to videlo na sve strane.
Gomila leeva ih saeka, prazne one duplje okrenute u svim
pravcima, tihe i optuujue. Oblaci insekata dizali su se i padali u
talasima, hranei se otpacima. On je udarao leeve, posmatrao ih kao
da bi jo mogli neto da kau. Da li su pripadnici Vijetkonga ili su bili
iz Laosa, ak ni Nangi nisu mogli da razlue.
- ta misli da se tu dogodilo? - pitao je Rok. - ienje amerike
vojske?
Do Duk slee ramenima. Znao je ta Rok misli: da li je ovo jo
jedan incident kao onaj koji su Keli i njegova Kasapska brigada
nainili u Mi Laju?
- Koliko ja znam mi nemamo jedinice u Laosu.
- Niko od nas ne zna gde ko operie ili gde su ljudi iz Vojne tajne
slube - ree Rok.
Do Duk se pitao da li je Majkl Leonforte radio za tajnu slubu.
Nangi sa pukama na gotovs patrolirali su razruenim ulicama sela
bezizraajnih lica. Do Dukove misli se vratie Dinovoj napomeni da
Gvaji operiu unutar Kambode. Da li su oni aktivni u Laosu? Svako
pitanje koje je postavio kao da ga je vodilo na sever prema Zlatnom
trouglu. Sada je znao sasvim ta mu je smrdelo jo dok mu je Bauel
davao poslednja uputstva: bio je to miris novca.
U tom trenutku Rigs viknu i svi pojurie prema istonom delu. Do
Duk vide betonski bunker. On i Rok sioe u prirodno udubljenje da
bi pogledali izbliza. udno je bilo da mada je bio napola sakriven u
zemlju, bunker nije bio ni taknut. Bila je to jedina poteena
graevina.
Do Duk pokaza Roku koji podie minobaca prema zatvorenim
vratima bunkera. Povue okida. Donaldson je bio prvi koji je uskoio
u prazninu posle eksplozije, bacivi granatu u unutranjost. Svi
skoie unazad da bi izbegli gas koji je itei izlazio, a onda unue,
ekajui da se vazduh raisti.
207

Rok i Do Duk uoe u bunker, pogledae unaokolo. Nikoga nije

bilo unutra od osoblja; to je bio magacin s orujem. Primetili su da je
oruje kineskog porekla. S obzirom na Dinovo upozorenje ovo je bilo
znaajno.
Ispitali su itav bunker, nali jo kineskog oruja.
- Ovo ne lii na arlija - prokomentarisa Rok. - Ovo je tako novo
da mogu da vidim svoj odraz na ulju. On nikada nije bio tako dobro
opremljen.
- Zna li neto o Nangima?
Rok klimnu glavom.
- Iao sam u jednu, dve patrole s nekim od njih dok sam bio s
Velikim mrtvacem. Uvek smo bili na opasnoj ivici rata. Nasmejao se. Ba to mislim, opasnoj.
- Ovo lii na njih?
- Nemaju oni tu gotovinu da bi ovo platili:
- Jesi li ikada uo za Gvaje, odreenu grupu Nanga?
Rok odmahnu glavom.
- Nisam, zato?
- Din ih je pomenuo. Prema njemu oni su strani.
Rok promrmlja.
- Jebem ti Nange.
Do Duk slee ramenima. Miris novca je bio sve jai.
- Ko bi onda imao kapitala za ovo? - ree Do Duk.
- To je lako. Sovjetski Savez. Ili Ujka Sam.
Dva oveka se zgledae. Gledali su se dugo. Najzad Rok ree.
- Misli da ovo sranje ima neke veze sa Majklom Leonforteom?
- Moda, ko zna ta Pentagon Istoka ima na umu.
- Ako smo ovo kupili, koga naoruavamo?
- Dobro pitanje - ree Do Duk. - Mislim da samo gospodin
Leonforte moe da nam da odgovor na njega.
- Ako ga naemo.
- Zato smo ovde. Ali, ako je mrtav, mi emo se vratiti ovamo i
osloboditi ovu masu. Zaradiemo stranu lovu prodajui ovo
208

- Dogovoreno - ree Rok.

Digli su se da krenu i Rok stavi ruku na Do Dukovo rame.
- Ma ko da ovo poseduje on mora da je blizu; moda ve bulji u
nas.
Krenuli su iz bunkera. Obojica su imali glavobolju kao posledicu
gasa. Do Duk podeli jedinicu u timove od dve osobe, naredi im da se
kriju u ovoj oigledno neprijateljskoj okolini. Dogovorili su se da
naprave polukrug i opet se vrate na isto mesto.
Do Duk i Rok ispitae oblast oko bunkera. Nisu nali nita
zanimljivo. Za deset minuta ugledae Rigsa i Donaldsona kako se
vraaju kroz srueno selo. U tom trenutku oglasie se minobacai,
nebo se otvori i pretvori se u vrelo olovo u grevitoj provali smrti.
Prva ili druga runda uhvati Donaldsona i baci ga usred crne i
crvene perjanice. Do Duk koji je skoio u zaklon zajedno s Rokom
nije mogao da vidi Rigsa kroz dim i eksplozije. Nangi se nisu videli.
Do Duk se nadao da oni pokuavaju da nau izvor napada.
Tiina posle ovakvog napada je jeziva jer je zagluujua. Do Duk
izvue glavu iza sruenog zida, ugleda s leve strane ono to je ostalo
od Donaldsona, ne mnogo vie od mrlje na izrovanoj zemlji. U blizini,
meu otpacima, mogao je da vidi ogromnog Rigsa, koji je bio pribijen
uz drugi zid. Buljio je u krv koja je prekrivala donji deo njegovog tela.
Grudi su mu se teko dizale i sputale.
- Sranje - ree Do Duk dok se Rok pokretao da osmotri situaciju.
Sve je bilo tiho. Do Duk jo nije imao pojma gde su Din i drugi
Nang, niti odakle je krenula minobacaka vatra. Video je kako se
Rigsove grudi pokreu u dahtanju i znao je da mora odmah da ode do
njega.
- Pokrivaj me - ree Roku.
Duboko udahnuvi, on jurnu u cik-cak liniji prema Rigsu. Nije se
uo nijedan snajper. Nije video neprijateljsku peadiju. Nije video ni
Nange i to ga je brinulo. ta je bilo s njima? Nisu otili da neutraliu
izvor vatre jer Do Duk nije uo pucnjavu. Da li su dezertirali?
Kleknuo je kraj Rigsa.
209

- Sve e biti u redu, veliki mome - ree on lomei ampulu s

morfijumom. - Samo se smiri.
Ba je poeo da osmatra ranu kad vazduh postade gust od
zvidanja dolazee paljbe. Do Duk se baci na relativno bezbedno
mesto sruene zgrade ali ve je uo kako meci teko padaju.
Gde su ti prokleti Nangi?
Onda se svet sruio na njega a zidovi i malter ga prekrie. Tlo
pue ispod njegovih onova i onda se die i udari ga u stomak.
Leao je neko vreme onesveen i tako okiran da je mogao da se
zakune da je video fantomsku vojsku iz svog sna kako marira, dok su
njihovi automati i puke skresali lie s drvea, a on sa titom i
oklopom udara pod poslednjim zracima zalazeeg sunca.
Onda trepnu i vide Roka kako ui kraj njega, drmusajui ga i
viui.
- ta? ta je?
- Briimo! - vikao je Rok. - Naao sam Nange ili ono to je
ostalo od njih. - Podigao je Do Duka na noge. - Do avola, drue, daj
petama vetra!
Do Duk klimnu glavom, ali paljba opet poe i njih dvojica
zabauljae prema severozapadnom kraju sela, ulazei dublje u Laos, to
je za sada bilo jedino to su mogli da urade da bi izbegli vatru.
Do Duku se te noi inilo da je samo sanjao. Leao je ispod
palme, kia je kljucala unaokolo. Bio je savijen kao fetus, izgladneo i
iscrpljen. Bolele su ga povrede od zida koji je pao na njega, koa mu
je bila oderana, a svrbelo ga je na toliko mesta da je prestao da se
ee. Shvatio je to najbolje to je mogao: to je samo dokaz da je jo
iv.
Spavao je i sanjao. Slike su sledile jedna drugu kao da mu je
um bio toak ubaen u veliku brzinu adrenalinom koji je izazvao rat.
Govorio je sa ubijenom devojicom na ivici pirinanog polja. Nije
imala oiju, ali njeni ogoljeni zubi su mu se osmehivali. Tama njenih
onih duplji bila je osvetljena fosforescentnim svetlucanjem seanja.
Seanja, naravno, nisu bila njena ve Do Dukova, izvuena iz
210

uasa njegovog detinjstva, pomeana s nasiljem koja su izazivala. U

svitanje, kad je otvorio zalepljene oi, nije imao skrovita gde bi
mogao da se zavue.
Na sve strane rat, a on je odabrao da tu bude, kao da je to zemlja u
kojoj moe da nestane i utopi se zgaen ivotom kod kue.
To je na neki nain bilo ba ono to se i dogodilo.
Do Duk je prvi straario, ali je zaspao i nije se probudio do zore.
Sreom da neprijatelj nije doao te noi.
Daljina je bila zatamnjena oblacima. Kao da su bili na planinskom
lancu Kardamon, hiljade stopa iznad nivoa mora, a ne u nizini.
- Gde smo, do avola? - pitao je Rok.
- Pojma nemam - ree Do Duk pravei sklekove. Pokreti su poeli
da isteruju ukruenost iz njegovog tela. - U ovoj gustoj magli ne mogu
da razlikujem istok od zapada.
Izvadio je kompas, ali on je bio razbijen, moda za vreme pucnjave
i nije mogao da se koristi. Pogleda Roka koji je sedeo na panju, a
njegov minobaca s desne strane kao da je pretio.
- elim da odem nekud ba sada tako da bismo znali gde smo stali
- ree Rok. - Ne brinem mnogo da li u se vratiti. U stvari, mislim da
bi bilo bolje i da se ne vratim. Meni se dopada ovde daleko od vojne
birokratije. Pljunuo je. - Ti i ja znamo da je bunje mesto gde se vodi
ovaj rat. U bunju arli die i sere, u bunju emo mu razneti
zadnjicu.
- A podrka? Ne moe da vodi rat bez toga.
- Odjebi. Podrka koju dobijamo od Pentagona Istoka moe samo
da nas ubije. Raunaj na to. Prijateljska vatra, pogrene koordinate,
pogrene tajne informacije o kretanju arlija - mislio je na zasedu sve to e se nama sruiti na glavu.
- Ne mogu da ti protivureim.
- Zato onda da se vratimo? Tu sam, u dubokom bunju i mislim
da to sam due ovde i to dalje idem, sve mi se ovo vie dopada. I
zna li zato? Jer se ovde oseam bezbednim. Moram da se oslanjam
samo na sebe i tebe, a ne na gomilu uvlakaa u Sajgonu koji ne znaju
211

kako da vode rat. Mi znamo. I odavde emo to da radimo.

Do Duk je razmiljao o tome neko vreme.
- Moramo da mislimo na misiju - ree najzad.
- Ti zna da ova misija smrdi do neba. Dok smo sami, nema tete
od toga da razgovaramo otvoreno.
- ta hoe da kae? - Do Duk je ve znao, ali eleo je da uje
Rokovu verziju.
- Mislim da smo ubaeni usred tajnog zadatka koji je krenuo
naopako.
Do Duk klimnu glavom.
- Slaem se. Ali ja ipak elim da se doepam cilja.
- Majkla Leonfortea. to da ne? Ako je jo iv. Rok smrska insekta
palcem i kaiprstom. - Zna, udno je da ova misija nije vie ono to
je nekada bila.
- Meni je palo na um da nikada i nije bila to je trebalo da bude.
- Utoliko bolje - ree Rok cerei se. - Kaem ti briimo odavde.
Pred podne zastadoe da se odmore u ulegnuu izmeu dve istine
koje su moda, pre rata, bile njive. Do Duka je sve bolelo.
Magla je postala gua, tako da se sada nije nita videlo na metar
u svim pravcima. Svi zvuci su bili prigueni. U stvari, malo ta je i
imalo da se uje. Do Duku se inilo kao da se kreu kroz predeo bez
ivota, kao da su i sami postali duhovi koji plove iznad polja a ve ne
mogu nita da dodiruju i menjaju.
Oseanja su bila otupela; ak se ni smrad polutrulog lia nije
toliko oseao kao da ga je gusta magla ublaila.
U tom stanju negde izmeu svesti i sna bilo je lako primetiti i
najmanju promenu u njihovoj neposrednoj okolini.
Do Duk zastade.
- Nismo sami.
- U ovom govnu niko ne moe da nas vidi, ak ni Starlajti, ni
dvogledi s infracrvenim zracima - ree Rok, ali ipak podie svoj
minobaca. - Rei u ti neto, ako je arli ovde, gotov je.
Dok Duk mu stavi ruku na miicu.
212

- Nee nam pomoi da raznesemo gospodina Leonfortea.

- Ako ga arli ili Gvaji ili ma ko da su dre kao taoca, drae ga
dalje od bilo kakvih upada.
Do Duk je bio siguran da je Rok u pravu, samo sada nije bio
siguran da li rade pravu stvar.
Pokazao je na maglom zaklonjeno drvee.
- Ovuda.
Vlaga ih obuhvati u zagrljaj. Kretali su se polako, kao da idu ispod
vode ili planetom na kojoj je gravitacija mnogo vea od Zemljine.
Teko su disali i s velikom tekoom prolazili su kroz dunglu.
- Mislim da ste preli sav ovaj put da biste mene nali.
Zastali su kao ukopani, ugledavi najpre jednu osobu, onda pet ili
est kao da su izali iz samog drvea. Do Duk ih nakratko pogleda da li su to mogli da budu Gvaji? - ali brzo se koncentrisao na oveka
na elu, onoga koji je govorio.
- Verovatno Majkl Leonforte.
ovek se osmehnuo.
- Bie dovoljno Mik. Prepoznali ste me po fotografiji koju su vam
pokazali u Pentagonu Istoka. Pretpostavljam da ste od tamo.
- Pa, ne ba - ree Do Duk odgovarajui na oba pitanja.
Majkl Leonforte je bio drugaiji nego na slici koju mu je Bauel
pokazao, ali to ga je vie posmatrao Do Duk je sve vie primeivao
slinost.
- Mi nismo ljudi koje Pentagon Istoka obino alje. Mi smo
vukodlaci.
Mik Leonforte se isceri.
- Vukodlaci Naune fantastike, je li? uo sam za vas.
Okruavala su ga glatka kineska lica Nanga. Nosio je ono to i
oni, samo je imao padobranske izme i kaieve - kao ameriki vojnici.
Bili su naoruani kineskim automatima, istim kao to su bili oni koje
je Do Duk naao u bunkeru. Nisu imali nikakve oznake, ak ni
Leonforte, ali kad je podigao levu ruku da bi zatraio panju, Do Duk
ugleda na unutranjoj strani levog lanka udan, istetoviran crte;
213

ljudsko lice, leva strana je bila ofarbana bojom koe, oko je bilo
otvoreno, leva strana bila je plava, a tamo gde je trebalo da bude oko
bila je samo pukotina.
To blesnu kao munja dok mu se ruka spustila. Crte je bio mali,
jedva tri ina, ali njegova mo je naelektrisala Do Dukov um.
- Vi ste, momci, obavili neka teka sranja svojevremeno - ree Mik
Leonforte - bilo bi teta da vas poubijamo.
Do Duk, oseajui kako se Rok pomie kraj njega, ne ree nita.
Nastavljao je da prouava Leonfortea jer je sada bilo vano da otkrije
ta mu se dogodilo. Do Duk je uo kako su dva marinska oficira
zaduena za rad sa domorocima sa planina i sami postali domoroci.
Ali sad mu se inilo da je to suvie lak odgovor na ovu zagonetku.
Imao je samo nekoliko kljunih taaka od kojih je mogao da krene, ali
po napetosti meu Nangima video je da nema mnogo vremena.
- Komanda me poslala ovamo da vas vratim.
- Nisam iznenaen - Mik Leonforte je pustio kosu.
Bila je crna i gusta kao kod pripadnika kineskih planinskih
plemena koji su bili uz njega. Brada mu je bila ista, ali jedva da je
mogla da zadovolji stroga vojna pravila. Obrazi su mu bili malo upali,
a njegove oi su bile udne, nekako suvie svetle.
- Pokuavaju da me vrate otkako su shvatili da su poslali
pogrenog oveka da obavi pogrean posao.
- Bili ste u tajnoj slubi? - ree Rok.
- Bio sam i kao Alisa preao sam s druge strane i naao sam se u
Zemlji uda i dobijao sam nareenja od nekoga ko se zove
Debervoki. Leonforte se nasmeja. - Prokleti pijuni. Svi imaju takva
imena. Ludi eirdija, Crvena Kraljica.
- Vi treba da budete zarobljenik! - viknu Rok. - ta je, do avola
- Zaboravite tajnu slubu. pijuni su vas poslali u ovu misiju, zar
ne? - ree Do Duk. - Zato vas je Debervoki iupao iz zatvora.
Mislio je da vas dri u aci. Uradiete ono to on eli ili e vas vratiti
u zatvor.
- I izgubie klju za deset hiljada i jednu no, kako je Debervoki
214

to rekao - Leonforte se nasmejao, ali je otro gledao Do Duka. - Da,

tako je bilo, manje-vie. Greka je bila to je prislonio cev revolvera
uz glavu pogrenog Doa. Ja sam vaspitan da znam da se nosim s
pretnjama, a ne da im se povinujem. Otac me je rano nauio kako da
se nosim s arogantnim barabama.
Slee ramenima, naini gest.
- U emu je razlika. Poslali su vas da mi skinete skalp: ne mogu to
da dopustim. Nangi podigoe automate prema Do Duku i Roku. Vreme je da izgovorite svoje molitve, budale.
Sada je bio trenutak da Do Duk stavi sve na jednu kartu.
- Nismo nameravali da vas vratimo.
- To je smeno - ree Leonforte i koraknu prema njima povukavi
kaiprstom po Do Dukovom elu. - Da li je to znoj to oseam? On
ispusti neki grleni zvuk.
- Zato biste inae preli sav taj put do moje teritorije?
Tu je bilo ono to je ekao, potvrda: moja teritorija.
- Zato bismo vas vratili? - ree Do Duk. - To bi bilo kao
presecanje vrata guski koja nosi zlatna jaja?
Osmeh se pojavi na Leonforteovom licu. Tiina je bila puna
napetosti tako da Do Duk oseti kako mu se die kosa na vratu.
- Zlatna guska - ree Leonforte glasom kakvim je svakako Alibaba
govorio: Sezame, otvori se.
- Svakako. To je ono to vi radite vodei Gvaje - ovu udnu sektu
Nanga.
Leonforteove oi se irom otvorie.
- ta vi znate o Gvajima sem ono to se uka i prepriava? Oni su
duboko religiozni ljudi.
- Sada me vie zanima zlatna guska - ree Do Duk - mislim da je
to pravi opis oveka koji je imao muda da snabdeva Vijetkong u
Zlatnom trouglu. Koliko moe ta trgovina da donosi godinje?
Govorim u ime svoje i u ime Roka, mogu da vam kaem da bismo
radije delili tu dobit nego to bismo vas vratili.
- Sluaj ga samo! - ree Leonforte i okrete se Gvaju. - Moe li da
215

mu veruje? Kakav jezik! - Okrenuo se opet prema Do Duku. - A to

se tie muda - on izvue revolver amerike vojske kalibra 45 i
pritisnu vrh cevi uz Do Dukovu slepoonicu.
Rok naini mali pokret a Gvaj ga udari automatom u lea.
- I da ne pomiljate na tako neto - ree Leonforte i ne okreui
glavu.
- Svetlost se gasi - dodade i pritisnu okida revolvera.
Nita se ne dogodi sem to se uo udarac okidaa u praznu
komoru.
Leonforte, lica blizu Do Dukovog, iroko se cerio. Onda skloni
cev sa Do Dukove slepoonice i gotovo u isto vreme poljubi ga
energino u oba obraza.
Gvaji, odloivi oruje, poee da se raduju.
- Dobro doli - ree Majkl Leonforte - u Zemlju mrtvih.
***
U toj venosti izmeu trenutka kad je Leonforteov prst pritisnuo
obara i udarca igle o praznu komoru, komad Do Dukove prolosti
oborio se na njega kao voz koji se oteo kontroli.
Poelo je s aurama, svetlou koja izlazi iz ljudi blizu njega kao da
su se njihova koa i meso rastopili i kao da se ostatak pretvorio u
soiva kroz koja je on sada gledao. Buljio je, zaprepaen kao da u
tim pulsirajuim komadima boje moe da vidi njihove due ogoljene
kao le na elinom stolu u patologiji.
Onda se ulo urlikanje bele vrane. Ptiji zov se irio i odbijao
kao da je simultano umnoavan i kao da se uo sa velike udaljenosti.
Svraka, velika kao dete, sedela mu je na ramenu, istei svoje
dugo perje koje se prelivalo u duginim bojama, dok je njeno zlatno
crveno oko buljilo u njega naglaenom radoznalou. Da je govorila,
Do Duk je oseao da bi itava epizoda eksplodirala kao balon ili san,
ali to se nije dogodilo i on je ostao pod arolijom aure.
Ao, mudrac Nanga, zaetnik, aman plemena, esto bi vodio Do
216

Duka niz planinu do iroke, blatnjave reke gde su Nangi pecali. To je

liilo vie na idilinu etnju oca i sina nego na uvoenje u ritual.
Jednog tako toplog dana da se inilo da vrelo sunce bode Do
Dukovo ogoljeno telo, Ao uhvati krokodila. Zajahao je njegova gruba
lea dok ga je Do Duk posmatrao s velikim strahom. On otvori uasnu
eljust i ubaci u nju debeo, izglancani tap i tako naini ivotinju
bezopasnom.
Ao smesti Do Duka na lea krokodila, stavivi mu dlanove na
krestu. Do Duk sa srcem u podgrlcu mogao je da uje otkucaje svog
srca, navalu krvi u uima. I onda bez nekog vidljivog razloga Ao ga
gurnu dalje tako da mu je glava bila iznad krokodilovog lica. On je
buljio u ivotinjske oi reptila.
ta je trebalo da vidi u njima? ak i sada, iako se seao svega s
neverovatnom jasnou, nije zasigurno to znao. Sumnja je ostala;
trebalo je da potrai srodnu duu u ivotinji jer nije mogao da je nae
meu ljudima.
Drugi su moda smatrali da je to strano, ali Do Duk nije. On je
posmagrao kako Ao zabada no u krokodilov mozak, izmeu tih oiju
koje su posmatrale Do Duka ako ne s radoznalou ono bar s
interesovanjem.
Te veeri dok je posmatrao Nange kako uivaju u peenom mesu,
koje je on pomogao Aou da skine s kostiju, Do Duk oseti auru i on se
seti bele svrake koja je jecala u drveu kao da je povreena njegovim
rukama okrvavljenim reptilovom krvlju.
Prvi put otkako je doao kod Nanga, Do Duk nije posluao Aoa,
podvrgnuvi se dobrovoljno, gotovo eljno kazni za koju je bio siguran
da mu je namenila bela svraka.
Tada je prvi put postao svestan greha - ne greha o kojem su
govorili katoliki misionari s takvim arom, ve greha protiv prirodnog
poretka. Iako bela svraka nije govorila Do Duku, u njenom oku je
postojao krug elje, oreol boanstva, trnoviti venac greha.
ak i kada je iao sa mudracima Nanga na sopstveno osveenje,
on je samo delimino otkrio tajnu, ist zbog onog to mu je iz svog
217

srca dala bela svraka.

Na posveenju od njega se zahtevalo da ulovi i ubije krokodila
onako kako je to Ao uradio pre trinaest meseci. Trebalo je da donese
njegovo meso u krvavim kaievima za sveanost tako da bi svi oni starci i poetnici - uestvovali u deljenju snage.
Do Duk je otiao sam, kao to je bilo predvieno i naao je
krokodila - monstruoznu ivotinju koja je kao klada leala u mirnim
vodama Song Ba. Kako je to bilo divno bie, krajnje mirno a ipak
spremno da skrcka kosti bilo emu to mu se nae na putu.
Mir i mo; bilo je to ba ono to je bela svraka namenila Do Duku
da shvati. Koji ovek je mogao da ga naui toj i drugim misterijama.
ak ni Sua svetenici. Niko.
Umesto da ubije krokodila, on mu se obratio kao to se nekada
bela svraka obratila njemu kroz oko koje zrai, popeo se krokodilu na
lea, klizei sa njim kroz pijavicama zagaene vode dok nije naiao na
katolike misionare koji su zamajavali ljude svojim priama o Bogu,
avolu i paklenoj vatri, o venom prokletstvu. Misionari su bili tako
bespomoni u umi, tako van svoje okoline. Njihov svet je bio Rim i
nita vie.
Svetenik je doao niz blatnjavu obalu da se rashladi u smeoj
vodi, a krokodil, bacivi se napred svom brzinom, uhvatio ga je za
lanak na nozi i drao ga je dovoljno dugo dok Do Duk nije prekinuo
njegovo vritanje ubivi ga. Opet miran krokodil je strpljivo posmatrao
kako je Do Duk odrao misionara, kako je isekao komade mesa sa
grudi i lea. Tek kad je on zavrio, ivotinja je epala ono to je
ostalo i povukla ga u vodu, ispod povrine.
Kakva je udna snaga strujala u mudracima te noi dok su se
gostili sveim mesom koje im je Do Duk trijumfalno doneo? U Do
Dukovim uima veseli krici bele svrake odjekivali su kao arija dok je,
osmehujui se, gutao ukusno peeno meso s ostalima.
***

218

- Mogao sam obojicu da ubijem - ree Mik Leonforte. - Moda je i

trebalo da to uradim.
- Neete poaliti to smo vam se prikljuili.
Rok ree to s takvim ubeenjem da je Leonforte buljio u njega vrlo
dugo. Najzad kaza:
- Ne znate celu priu. Kad je budete saznali, videemo kakve e se
mere preduzeti.
- Dakle, na probi smo - ree Rok.
- Biete mrtvi ukoliko ne prihvatite neke odredbe koje e vam biti
teko da progutate. Tako je bilo i ranije.
- Ranije - ree Do Duk - mislite sa onima koje su za vama poslali
pijuni Pentagona Istoka.
- Vidite, ja sam Bog ovde - ree Leonforte kao da nije uo ni re
to je Do Duk izgovorio. Podigao je ruke da prikljui Gvaja koji je
uao s njima u bunju.
Jeli su podnevni obrok sastavljen od suene, usoljene ribe i hladne,
lepljive kuglice od pirina, to se Do Duku i Roku inilo kao dar s
nebesa posle uasne hrane koju su oni imali.
- Pitajte moje podanike.
Do Duk ponovo vide da e za nekoga iz Pentagona Istoka biti lako
da Leonfortea proglasi ludim. OKM, tako su to zvali. Opasan kad je
mokar. Nije nimalo sumnjao da ga takvim smatraju oni u Sajgonu koji
su znali za njega. Bilo je opasno lako izvesti takav zakljuak. Moda
su zbog toga ubijeni oni koje je Pentagon Istoka poslao. Do Duk je
znao da e taj zakljuak svakako doneti smrt njemu i Roku ako se
suprotstave.
- Dopada mi se ono to si rekao o gusci koja nosi zlatna jaja - ree
sada Leonforte. - ta ti zna o vezi sa Zlatnim trouglom?
- Samo ono to sam zakljuio - ree Do Duk. - Moji mi nisu nita
rekli, mada sam ubeen da znaju.
- Zato to misli?
- Prvo moj komandant je vrlo dobro povezan sa Pentagonom Istoka
- Do Duk zastade na tren. - Uvek sam se udio tome. On nije ovek
219

od karijere, daleko od toga. On je ranije bio profesor na koledu, a

onda mu je takav ivot dojadio pa se prijavio u vojsku. ta on radi
sluei velike gazde u Glavnom tabu? Olizao je so sa prstiju. Drugo, dobio sam nareenje da vas izvuem i dovedem mom
komandantu, a ne u Pentagon Istoka. Jeknuo je. - To nije zvualo
koer. Sve dok vas nisam sreo i pomislio da ste pijun u bekstvu.
Onda je sve poelo da dolazi na svoje mesto. Da je moj komandant
graanski pijun - recimo da ga je Kompanija regrutovala u njegovom
koledu - to bi sve imalo smisla: njegovo slanje na teren, njegovo
druenje sa ljudima iz Pentagona Istoka, njegovo nareenje da vas
vratimo, naredba da vas lino predam njemu.
Lagani osmeh reirio se preko Leonforteovog lica.
- Znate, Do Duk, mislim da sam dobro uradio to vam nisam
razneo mozak - ustao je, oistio mrvice pirina s pantalona. Gvaj je
uradio to isto.
Do Duk, diui se, postade svestan vie nego ikada ranije da je
pod Leonforteovom kontrolom.
- Hajdemo - ree Leonforte - imam neto u bazi to elim da vidite.
Stigli su pred zalazak sunca. Boje su se rasipale po nebu nateklom
od oblaka, a kronje drvea su liile na maeve od bojenog stakla.
Ptice su nervozno letele izmeu grana, a neto dalje Do Duk je mogao
da uje reanje velike zveri, moda tigra.
Leonforteov logor nije bio onakav kakvim ga je zamiljao. Bio je
sastavljen od kua, a ne od atora, ali sve je govorilo o bednom ivotu
koje zapadnjak teko moe da razume. Smrad otpadaka bio je tako jak
da se uskoro oseao kao ljutina u ustima.
Gotovo istog trena, a bez vidljivog znaka koji bi Leonforte dao a
da je Do Duk mogao da to vidi, pojavi se Gvaj. Samo je jedan ostao
sa njima dok ih je Leonforte vodio prema kolibi koja je bila bolja od
ostalih. Do Duk je pretpostavljao da je to bila Leonforteova kua, ali
je pogreio i to je bilo poslednji put da je on dopustio da neke
preuranjene primedbe zamagle njegovo prosuivanje oveka.
Koliba je, u stvari, bila zatvor. U njemu je bio jedan ovek: belac u
220

crnoj odei Vijetkonga. Mada nije imao oznake ranga, bilo je jasno po
njegovom dranju da je profesionalni vojnik.
- To je pijun? - upita Rok.
Leonforte klimnu glavom.
- Ludi eirdija.
ovek je utke buljio u njih. Bio je vrst i u kondiciji. Visokom i
mravom samo malo je smetala niska tavanica zatvora, ali to je bilo
sve. Njegove prodorne plave oi posmatrale su ih bez predrasude, ali
Do Duk nije to pogreno shvatio kao nezainteresovanost.
- On je vodio prvu grupu koja je dola da me trai.
Do Duk je ba hteo da ga pita ta se dogodilo sa ostalima, dok nije
shvatio da je taj ovek pravi odgovor. On je bio jedan jedini u
Leonforteovom zatvoru; za druge se nikada vie nije ulo. Bili su
mrtvi.
Do Duk je razumeo kakva je smrtonosna linija koju je Majkl
Leonforte preao i veliinu koraka koji su on i Rok preduzeli, ukoliko
se poveu sa ovim ovekom. Nije ni udo to je mislio o sebi kao o
Bogu; on je odbacio zakone oveka sa osvetom. Da to uini bilo je
neophodno da zna da je izvan dohvata zakona.
- ta ete da uradite sa njim? - pitao je Rok onim gotovo ljubaznim
tonom koji je Do Duk identifikovao kao glas za ubijanje.
- Jo nisam odluio.
Rok naini korak prema kavezu u kojem je Ludi eirdija bio
zatvoren. Zagledavi se u njegove oi, on ree:
- Imam ideju.
Do Duk se nije protivio onome to je Rok imao na umu jer e to
uvrstiti njihovu vezu sa Mikom Leonforteom. Sam Leonforte je bio
impresioniran tim planom jer je on odjednom pojaavao mo njegove
zaaranosti Gvaja a onda i veze, dok je njih dvojicu povezivalo sa
njim na nain na koji nijedno ljudsko bie nije moglo da bude
povezano. Dopadala mu se i poruka koju e poslati u Zemlju uda.
- Kad dobiju tu poiljku - ree Rok - dva puta e razmisliti o tome
da li e jo nekoga slati po mene.
221

On je naredio Gvaju da vee Ludog eirdiju na etvorougao od

bambusa. A onda unuvi kraj njega poeo je da mu postavlja
pitanja. Bio je to kao napad. Rok je eleo da Ludi eirdija poveruje
da oni od njega ele da izvuku pijunske tajne koje krije u mozgu.
injenica je bila da oni ele samo da naine pouni primer od njega,
da ga toliko promene da kad bude izbaen na prag Pentagona Istoka,
Crvena kraljica nee moi a da to odmah ne primeti.
- Mogli bismo da ga ubijemo - ree Rok - ali to je suvie krajnje i
poruka bi mogla da bude loe protumaena. Ko bi mogao da kae da
arli to nije uradio sa njim? Ne, potrebno nam je da poaljemo jau
poruku, da ga spakujemo kao iznenaenje na zabavi i da ga izruimo
tako da on ispria dobru priu Crvenoj Kraljici, tako da moe da ih
zavede o naem cilju - to e on uraditi mnogo ubedljivije nego to
bismo mi ikada mogli.
Do Duk je bio impresioniran Rokovim razmiljanjem. pijuni e
poludeti kad shvate da se njihovi poslovi meaju sa vojnim tajnama.
Trgovina je bila neto to su pijuni razumeli bolje nego bilo ko drugi.
Nije bilo vano da li ste kapitalista ili marksista, faista ili anarhista.
Bila je to prva direktiva pijuniranja: trgovina nadmauje ideologiju.
Tako su on i Majkl Leonforte posmatrali kao fascinirani dok je
Rok obraivao Ludog eirdiju, ispitujui ga satima, koristei
svetlost i zvuk, a u intervalima straan bol. Gledajui proces koji je
Rok vodio kao da je medicinski protokol, Do Duk je osetio kako mu
se pomera dlaka na vratu.
Nemogue da je Rok ovo nauio kod Velikog mrtvaca, u svojoj
bivoj peadijskoj jedinici. On se oseao kao dobro istrenirani pit bul
koji je uspeo da se oslobodi povoca pa je zabadao zube u prvo na ta
je naiao.
Oigledno je i Leonforte imao istu misao jer ree Do Duku:
- Je li on ovo sranje nauio kod vukodlaka?
- Ja to nisam uio kod vukodlaka - ree Do Duk.
Bili su u poljskom klozetu i urinirali u movaru pod sobom.
- Kladim se da va komandant zna kako da klizne izmeu paoka
222

svesti.
- Bauel? Nisam to video. Zato bi on imao malu jedinicu Naune
fantastike a ne bi bio jedan od velikih efova u Pentagonu Istoka?
- pijunske stvari - ree Leonforte zakopavajui lic. - Blie je
akciji, moe da preduzme bilo koju misiju koja mu je potrebna a da ne
mora da postavlja pitanja. Isto tako niko nee sumnjati ko je on, u
stvari.
- Moda - ree Do Duk nametajui pantalone - i moda vi vidite
da pijuni vise kao banane po drveu.
- Da vam neto kaem - ree Leonforte dok se leima okretao od
mesta gde je Rok pokuavao da ue u svest Ludog eirdije - u poslu
u koji ste vi i va partner upravo uli, bolje da ne traite pijune po
drveu. Inae ete biti izvedeni na sud i ustreljeni pre nego to ete
moi da se branite.
Vratili su se u kolibu. Miris straha, znoja i otpadaka visio je u
vazduhu kao paukova mrea. Mogli su da vide Rokova lea. Skinuo je
bluzu i njegovi teki miii bili su vlani od znoja, napregnuti dok je
obavljao svoj posao.
Do Duk je mogao da vidi da u ruci ima mali no i da s preciznou
hirurga secka lice Ludog eirdije.
Kad ih je uo da ulaze, Rok ree:
- elim da nikada ne zaboravi ta smo eleli od njega.
uo se udan zvuk, neka vrsta jezivog ukanja koja se pretvorila
u jecanje pomeano sa ivotinjskim dahtanjem. Dok je prilazio blie,
Do Duk je video ono to Rok radi. Zubi Ludog eirdije bili su
stisnuti i dok je Rok radio na njemu, oni su se otvarali i zatvarali a dah
agonije naduvavao je njegove obraze.
Do Duk je samo toliko hteo da vidi. Klimnuo je Leonforteu i
zajedno izaoe u lepljivu popodnevnu svetlost.
- Da se dogovorimo sa Gvajom da ga vrati u Pentagon Istoka ree Do Duk.
- Va prijatelj Rok je stvarno opinjen radom.
- Ne znate vi ni polovinu. Izgleda da se nama svima dopao ovaj
223

posao.
Leonforge se nasmeja.
- To je kao to kae moj otac: nita ne moe da potue
kapitalistiki duh.
- Za Roka mislim da ovo znai novac i mo. To je nekako
duhovno, kao sveti gral.
- Da, znam ta mislite - ree Leonforte i obrisa elo rukavom. Imam utisak da on moe da radi na Ludom eirdiji jo nekoliko
dana.
- Mislim da to nije dobra ideja. ta e ostati od njega?
- Da vam pravo kaem ne bih eleo da to otkrijem.
Do Duk je posmatrao Leonfortea dok je govorio Gvaju; bilo je
odlueno da e vratiti Ludog eirdiju sutra u svanue.
- A sada na posao, partneru - ree kad je Leonforte otpustio Gvaja.
- elim da znam kako ste odvojili arlija od njegovog izvora prihoda.
Leonforte zabaci glavu i nasmeja se.
- Jo niste shvatili?
- ta hoete da kaete? - upita Do Duk pomalo oneraspoloen jer
nije razumeo alu.
- Doli ste u pravo vreme, Do Duk. Ta veza iz Drava an je
glavna. Nije arlijeva, nije nikada ni bila. Nju vodi jebeni Ujka Sem.
itav prokleti rat je zbog te veze.
- Hoete da kaete da vlada SAD rukovodi opijumskom vezom?
Mora da ste sili s uma.
- Ako pod vladom podrazumevate Kongres ili efove osoblja, to
ne. To bi bilo ludo. Ne ja mislim na najvie rukovodioce iz svih grana
vlade - vojske, prava, sudija, izvrnih organa - tajna organizacija koja
radi za sopstveni cilj.
- A to je?
- Mo. Oni brinu samo o tome da imaju mo da manipuliu
dogaajima, ljudima, vladama, privredama. Mo i upravljanje
zakonom. Grupa ima ak i ime. Zovu se Ogledalo.
- Kako to znate?
224

- Poslat sam ovamo da rukovodim glavnom vezom za Ogledalo, ali

ja sam bacio pogled i shvatio da mi je to ivotna ansa, pa sam se
oslobodio. Mislim da ne treba sve da pripadne Ogledalu. Leonforte se
opet nasmejao. - Zato mislite da oni tamo toliko ele da me vratite?
- Sve je to sranje. Vi sa svojom prolou poslednja ste osoba
kojoj bi Vejl, ili bilo kod drugi, poverio da rukovodi najveom vezom
za drogu u Aziji.
Leonforteove oi sinue dok se smejao.
- Imam prijatelje na visokim poloajima. Ili sam ih imao. I imam
brata koji me dri na oku kao aneo uvar.
Do Duk je bio miran, znoj mu se slivao u potocima. Njegov um je
dugo bio paralisan. Primetio je da je Leonforte rekao brat a ne
otac. ta je bilo sa efom mafije, kako je rekao Bauel, Markom
Leonforteom?
- I onda ste zajebali te momke velianstveno. Zato?
Leonforte slee ramenima.
- Ta dungla je neto uinila s vama. Kao Vijetnamac treba da
shvatite zato ste joj bili bliski sve ovo vreme. Ima moi u tim
planinama. Ona truje krv kao ujed vampira. Ja sam mislio: zato bih
bio potrko za Ogledalo kad mogu da budem vladar stvarnosti.
Ponovo se nasmejao. - Pored toga, Do Duk, lep je oseaj zezanje s
ljudskim glavama kad znate da vam oni nita ne mogu.
- Ako je to to mi kaete istina, Ogledalo vam nee dopustiti da
nestanete. Oni e poslati diviziju da vas nae.
Leonforte se namrti.
- Stvarno? Koliko e morati vojske da se mobilie? Koliko e
oficira morati da uestvuje? I to u vreloj zoni kao to je Laoc. Nee
nita biti od toga - opet se smejao. - Pored toga dogovorio sam se sa
bratom. Sve je u redu.
Do Duk je misli o tome. Mislio je kako su u Pentagonu Istoka
poludeli kad su videli da je Leonforte nestao, kako su postavili
posebne sisteme osmatranja samo zbog tog jednog oveka. I kako su
odabrali Bauelove elitne vukodlake da odu i dovedu ga. A onda je
225

mislio na Bauelovo nareenje da ga na svaki nain izvuku i on je znao

da je neto krenulo naopako.
Udahnuo je i rekao:
- elim da neto znate. Dobio sam nareenje da vas na ovaj ili onaj
nain vratim.
- Ogledalo - ree Leonforte klimajui glavom. - Oni su poslali i
onog drugog za mnom. Pa ta?
- Ne mislim da je re o Ogledalu. Moj komandant je specifian.
On mi je rekao da vas isporuim njemu, a ne ljudima iz Pentagona
Istoka. Mislim da je to udno
Leonforte je buljio u njega jedan tren. Trepnuo je kao da ne moe
da poveruje svojim uima. Najzad ree tiho.
- Ko vam je dao ta nareenja?
- Moj komandant, Bad Pauel.
- Moj brat - ree Leonforte kao da se cea jednog od deset hiljada
bojih imena. - Pauel radi za mog brata u Ogledalu. Moj jebeni brat je
krenuo protiv mene.
Okrenuo se za tren, a ramena su mu se pogrbila kao protiv
hladnoe koju je samo on mogao da osea. Kad se ponovo okrenuo
kao da se na neki fini nain promenio. Oi su mu sijale i plamtele kao
da reflektuju svetlost i videvi to Do Duk je paljivo sluao ta mu je
Leonforte rekao:
- To sve menja, ukljuujui i vau ulogu u ovoj dubokoj igri senki.

226

Druga knjiga:
Stari neprijatelji
Istina o oveku
lei najpre i najee
u onome to krije.
Andre Malro

227

8
Venecija/Tokio/ Vaington

Kad se eleste probudila, demon i most Kanfa su nestali. Duboko je i

drhtavo uzdahnula i trepnula kao neko ko se budi iz komara. Shvatila
je da je na ledenom, kamenom podu ogromne prostorije bez prozora
koja kao da je izrezana u srcu palate. Nije bilo nametaja, ve sedam
ogromnih bronzanih svenjaka koji su ih okruivali, pepeo konoplje ili
moda peurke o kojoj je Nikola govorio a sve je to bilo pomeano s
blatnjavim ostacima ukastog sala.
Videla je Nikolu, lea okrenutih njoj, kako uti usred prostorije
gde je bio poetak stranog mosta. Bio je nag do pojasa, kao da je u
bici izgubio koulju i sako. Mogla je da vidi napregnute miie
njegovih ramena i gornjeg dela lea, blago irenje i stezanje njegovih
rebara.
- Nikola?
Nije joj odgovorio.
Polako se njegovo disanje vratilo na normalno. Ona postade
svesna da na zidovima vise stare flamanske tapiserije, na kojima se
vide scene iz lova. Na jednoj rtva je bila fini. srebrni jednorog; na
drugoj zmaj s rogovima koji je bljuvao svetlu, otrovnu vatru.
Ona je dugo buljila u to, omamljena, gledala je snane lovce u
ijim okruglim oima se video strah i koji su osetili miris krvi.
***
Tragedija u svemu tome je utoliko vea, mislio je Tanzan Nangi, to je
zavrila u Tokiju, na mestu koje joj je bilo strano, koje nije mogla da
razume, a kamoli da zavoli, na mestu koje se najzad postavilo izmeu
nje i Nikole.
Nangi je stajao gledajui u zatvoreni koveg koji je leao u kapeli
228

Sv. Tereze, jedine rimokatolike crkve u inuku. Ovo je bila

Nangijeva crkva, mesto potovanja na koje je dovodio Justinu kad nije
bila zadovoljna ivotom.
Izgledalo je da je to tei, ali u poslednje vreme ona se viala sa
njenim starim prijateljem i efom Rikom Milerom.
Sjajna povrina Justininog sanduka od mahagonija delovala je kao
ogledalo u kome se odslikavalo sve ono to se nedavno dogodilo, sve
do trena dok nije video policiju i vatrogasnu brigadu koji izvlae ono
to je ostalo od Justine i Milera iz izgorelih ostataka kola, a to je
njemu sad bealo iz seanja. Otkuda je on znao da e Rik Miler koji je
traio Justinu eleti da je povede natrag u Ameriku sa sobom? Kako je
mogao da zna da e Justina, poto bude provela no sa njim, to
prihvatiti?
Nangi htede da odvoji pogled od sanduka, ali nije mogao. Iako je
pokuavao da je mrzi zbog onoga to je uradila njegovom prijatelju,
nije mogao. Ne samo zato to je bio odani hrianin ili intoista ve
zato to je tako dobro razumeo mnoge slojeve ljudskih odnosa. Isto
tako on se pitao ta je to Nikola uradio da ju je naterao da slua
obeanja drugog mukarca i da potrai njegovu ljubav i zatitu.
Pomakao se kad je uo kako hor poinje da peva psalme. Naravno
da je znao deo odgovora: Tau-tau. On je osetio ono to Nikola moda
nije: da je Justina bila duboko preplaena od onoga to e Nikola
jednom postati kad mu bude otkriveno naslee majke, kad on naini
prvi korak da postane tanian. ak je i Nangi malo poznavao misterije
kojima je Nikola bio izloen na Hodaki, onoj povrini leda i snega u
Japanskim Alpima gde ga je poduavao njegov mentor i neprijatelj
Kanzacu. Nangi je samo znao da ma ta se dogodilo tamo, Nikola se
otuda vratio kao promenjen ovek. On je sada bio spreman da
pronikne u sebe, da nae tajnu svog naroda, bez obzira koliko mrana
bila. koliko zastraujua. Nangi i Nikola su razgovarali o mnogim
stvarima, bili su bliski prijatelji, delili su tajne i strahove i pobede bez
ostatka - sem Tau-taua, ije su tajne bile zabranjene za uljeze.
Nangi je to mogao da razume i da se divi granicama discipline koja
229

je zaklanjala Nikolino unutranje srce ak i od onih koji su mu bili

najblii, ali nije bio siguran da li Justina to moe. Nikola je verovao
njoj kao nikom drugom pa je uzeo zdravo za gotovo da e ona
razumeti - kao to je mislio da e voleti Japan koliko ga je on voleo.
Da je pogreio u oba sluaja, nije toliko bilo iznenaenje koliko
tragedija.
A ovde, mislio je Nangi dok je njegov pogled milovao lik u
sanduku, poslednji je rezultat. To je bila njena karma. Trebalo je da to
vidi. Oseao je kako mu suze pale oi, ali nije podigao ruku da ih
otare. eleo je da osea njihovu vrelinu, njihovu teinu, njihovo
pomalo kiselkasto peckanje. Suze su mu klizile niz obraze, ne samo
zbog sebe samog ve zbog Nikole, koji nije bio ovde i koji ne sme
nikada da sazna kako je njegova ena provela poslednjih trideset est
sati svog ivota.
Naslonio se malo vie na svoj tap za etnju, a izgravirana glava
zmaja ureza se u njegov dlan. Video sam to, mislio je, i nita nisam
uinio. Ali ta sam mogao da uradim? Ko bi me sluao? Ko ikada
veruje u sopstvenu sudbinu? Ono to se dogodilo trebalo je da se
dogodi.
Nangi postade svestan da vie nije sam u kapeli sa Justinom.
Okrete se, dok su ga noge bolele, i ugleda Seiko, Nikolinu sekretaricu.
Ona ga je nekako podseala na Dildu, Justininu sestru i jedinu ivu
roaku. Pokuavao je itavo jutro da stupi s njom u vezu, ali bez
uspeha. Ona je oigledno nestala.
Seiko tiho krenu prema njemu gek kad je bila sigurna da ju je
prepoznao.
- Oprostite mi to vam smetam, Nangi-sane - ree klanjajui se ali eleli ste da ujete vesti o Lajnir-sanu im ih dobijem.
Nangi je paljivo sluao, svestan da je ona skretala pogled s
kovega. Da li je to bilo samo budistiko odbijanje sahranjivanja,
umesto obinog kremiranja, ili je tu bilo i drugih razloga? Zato to je
bio Justinin prijatelj i ponekada onaj kome se poveravala, znao je za
njene sumnje da su Nikola i Seiko u vezi. Uinio je sve to je mogao
230

da je smiri, ubeujui je da joj je Nikola odan, ali oseajui sada

Seikinu uznemirenost nije mogao da se ne pita gde lei istina.
- Lajnir-san nije vie u Veneciji - ree Seiko.
- ta?
- Hitno se odjavio prole noi.
- Koju je adresu ostavio?
- Nijednu, oigledno - Seiko se ugrize za donju usnu malim belim
zubima. - Portir pojma nema kuda je mogao da ode.
Nangi ju je dugo posmatrao i njegovo ispitivanje naini je jo
nervoznijom. Moda bi vie elela da nastavi razgovor na bezlinoj,
suncem osvetljenoj ulici, ali Nangi tek sada postade svestan koliko je
zainteresovan za to, pa je jedva ekao da mu kae ta ima.
- Koliko poruka ste mu ostavili? - pitao je.
- Tri.
- On se nije javio ni na jednu.
- Nije, gospodine.
- Dakle, poslednji put ste razgovarali sa Lajnir-sanom kad je otiao
iz kancelarije na dan njegovog odlaska za Veneciju?
On vide kako ona okleva, kako prevre misao po glavi, kao da se
sprema da proba dobro vino.
- Ne, gospodine. Videla sam ga na aerodromu pre nego to je
odleteo.
- Je li to on zahtevao?
- Nije, gospodine - Seiko se premetala s jedne noge na drugu.
Njene duboke smee oi su bile uznemirene. - Kad je Lajnir-san
otiao, primila sam ifrovani faks od Vinsenta Tina iz Sajgona. Izgleda
da je bilo dovoljno hitno pa sam htela da ga predam Lajnir-sanu pre
nego to odleti za Veneciju.
Nangi je primetio da je Seiko poela da se znoji mada nije bilo
toplo u kapeli. U stvari, bilo je veoma hladno.
On prui ruku i ona mu dade ifrovani faks. Proitao ga je dva
puta bez rei kao to je uvek radio kad bi dobio neki dokument.
Povrinski nije izgledalo nita alarmantno. Oigledno, Nikola se s tim
231

sloio jer nije obavestio Nangija o tome.

- ta zakljuujete po ovome? - ree iznenada.
Sada je Seiko bila spremna.
- U odsustvu Lajnir-sana ja sam poslala faks Vinsentu Tinu i pitala
ga za objanjenje jedne take to se tie vlade u senci u Sajgonu.
Nisam dobila odgovor.
- To me ni najmanje ne iznenauje - ree Nangi mada je bio
zadovoljan njenom inicijativom. Nikola ju je obuavao u tom smislu. Tin svakako ne bi imao vremena da proverava glasine.
- Nisam to mislila - ree Seiko oblizavi usne. - Tin-san se uopte
nije javio.
Glasovi, sada sami soprani, ili su do drugog kreenda, izvijajui
nebeski zvuk, ponavljajui sve jo laganije, dok melodija nije poela
da odumire i dok se nije odravala u vazduhu samo zahvaljujui
akustici i odjeku.
Nangi je neko vreme razmiljao o ovoj uznemirujuoj vesti.
- Mislim - ree on - da e biti najbolje da se odmah vratimo u
kancelariju i vidimo da li moemo da naemo Vinsenta Tina.
Bilo je svetlo napolju, nebo je bilo mutno belo bez ijednog oblaka
ili sjaja sunca. Kao da su bili u staklenoj kugli, sahranjeni unutar
postmodernog megalopolisa koji je leao ispod stakla i ojaanih
elinih oblakodera svuda oko njih.
Ipak, bili su prinueni da preu kratak prostor preko trotoara gde
se nalazio Nangijev BMV sa oferom. Stajao je tu sa njom na tren dok
je voza drao otvorena vrata.
Justina mu se poverila da se plai da postoji neka veza izmeu
Seiko i Nikole. Nangi je dao sve od sebe da je uveri da nije tako, ali
Justina kao da je bila gluva za razumna objanjenja.
A i zato bi bila? On je iz iskustva znao da ljubav nije tako
efemerna stvar kao to su mnogi pretpostavljali. Ona je bila vrsta,
teka, sa sopstvenim zahtevima, kao to je sloj minke i da se ne
menja tek tako. Oreol ljubavi je kao poljubac anela, nevidljiv sam po
sebi, a ipak moe da se razabere po nagovetaju poloaja.
232

Seikin zbunjeni izraz lica bio je dovoljan. On je odmah shvatio

zato je Justina brinula, njena briga nije bila bez osnova. Seiko nije
bila samo pomonik svom efu. ta je bila jo on nije mogao da kae,
ali trebalo je da bude obazriv.
Okrenuo se prema Seiko.
- Ako ima problema u Sajgonu, bie mi potrebna vaa strunost.
elim da budete spremni.
Ona mu se formalno nakloni.
- Poastvovana sam, Nangi-sane.
U kolima, dok su kretala, on joj prui malu filigranski uraenu
srebrnu kutiju za lekove. Bila je engleskog porekla, fini primerak
zapadnog zanatstva s poetka veka. Poklonio mu je Nikola i bila mu je
vrlo vana. Ali ne toliko vana kao ljudsko bie.
Seiko je drala kutijicu na otvorenoj aci. Znala je za njeno
postojanje, ak je znala i za njenu istoriju i njene vitke ruke su drhtale
dok ju je drala.
- Seiko-san, elim da brinete o ovome za mene - a kad ga ona
upitno pogleda, Nangi ree: - Ona je ve neko vreme prazna. Nisu mi
vie potrebne pilule koje su obino bile u njoj, a ja mislim da ete se
vi sloiti da nije u redu da bude prazna.
Kola su usporila u gustom saobraaju. Izmaglica je bila sve vea
dok je skraeno posle podne prelazilo u sumrak rane zime, plav, siv i
ilibarski. Negde se ula policijska sirena, a njen zvuk je prolazio kroz
stakla BMV-a koja je trebalo da tite od zvuka.
- Mislim da vi imate neto vano sa im ete napuniti ovu kutijicu
- ree on. - Neto dragoceno, neto tako izazovno kome je potrebno
sopstveno vreme i mesto. Neto to treba odloiti, ali ne i zaboraviti.
Video je po izrazu njenih oiju da je shvatila njegove aluzije;
shvatila je da je on otkrio da ona voli Nikolu, da moda nema nita
protiv toga, ali da ona ipak mora da mu dokae da to nema nikakve
veze sa onim to ona mora da radi za Nikolu - i za Nangija - u Sato
interneenelu.
Mnogo se klanjajui Seiko najzad polako otvori kutijicu i dugo je
233

buljila u nju pre nego to je zatvorila poklopac. Paljivo je odloila

kutijicu.
- Nema rei koje bi mogle da izraze moja oseanja, Nangi-sane rekla je tiho.
Oboje su bili toliko obuzeti tim da nisu primetili belu tojotu koja
je kliznula iza njih dok su prelazili raskrsnicu na Meiidoriju i koja ih
je pratila sve do inuku Sjurju zgrade, centra Sato interneenela.
***
Nee biti tako lako videti Dejvisa Mana, shvatio je Gant, posle tri
sata birokratskog etanja. Uprkos svim preporukama - i tome to je
poznavao prave ljude - nije imao sree.
Man, specijalni istraiva Pentagona dodat Komitetu Rensa Bejna,
bio je zaposlen ovek. A moda je odluio da ne vidi Ganta, ali ovome
to nije smetalo da se zakune da e se ipak sresti.
Nije urio posle neprijatnog susreta sa Terijem Meknotonom da bi
razmotrio opcije kako mu je lobista naglasio da sada stoje. Krenuo je
u Dordtaun da bi smislio plan napada.
Tu je bilo mirno.
Hodao je duboko zamiljen uz reku Potomak. Uprkos
upozorenjima Meknotona, jo nije naputao brod. Da ostavi prijatelja
vukovima - a Nikolu Lajnira je apsolutno smatrao svojim prijateljem nije bio njegov stil. Prvo, ta bi njegov otac rekao? Drugo, on je
mnogo dugovao Nikoli zbog poverenja koje mu je ukazao. Nikola ga
je naao kad je izgubio ugodnu sinekuru u Beloj kui.
On je sve to uzeo lino i zato je stvorio mone neprijatelje u
Privrednoj komori. Oni su mu zatvorili vrata koja bi inae bila
otvorena za njega. Ponuen mu je beznaajan poloaj u Ministarstvu
odbrane, voenje rauna o prodaji oruja treem svetu, vrlo
poniavajue da o tome nije hteo ni da razmilja.
To su bili dani kada je Vaington bio jedini znaajan grad. Nikola
mu je pokazao da grei. On sada ne bi uzeo politiki poloaj ni za ta
234

na svetu. Pre nego to je Nikola izgovorio re, on se ve preselio u

Njujork. Sada je bilo smeno to je morao da se vrati u Vaington da
bi branio Nikolu.
Posmatrao je vode Potomka koje su lagano tekle i znao je da ne
moe da iskoi s broda. Znao je da ni Meknoton ne sme da potone s
brodom. Gde je onda bio?
Postojao je samo jedan put; traganje za Dejvisom Manom. Najzad
ga je naao u vijetnamskom restoranu u Fols eru u Virdiniji.
Pomogao mu je Dosi Rend, Manov mladi pomonik, koji je znao da
ovaj treba da se nae s pomonikom ministra za poslove istone Azije
i Pacifika. Rekao mu je da nisu u zgradi, ali da ne sme da kae gde su.
Onda mu je Gant rekao da treba da preda vrlo poverljiv materijal
Manu i tako je za petnaest sekundi dobio ime vijetnamskog restorana
i adresu.
Pomou pedeset dolara lako je obrlatio efa sale da mu pokae
gde rua Man. Gant je zastao kraj bara, naruio pivo i pijuckao je
neko vreme posmatrajui dva oveka za stolom. Pomonik ministra je
bio kao i svi politiari, izglancanog izgleda, orlovskog nosa, prodornih
plavih oiju. Dejvis Man je nii i tamniji, s telom boksera. Ramena su
mu bila pogrbljena, glava oborena dok je govorio. Bio je uporan i Gant
poali to ne treba da razgovara s pomonikom ministra a ne sa njim.
Gant je strpljivo ekao dok su dva oveka razgovarala. Pomonik
ministra je izvadio iz svog nesesera neke papire. Ruali su, Man je
platio raun gotovinom, traio je raun. Kad su zavrili, Man stavi
papire u svoj neseser. Rukovali su se, pa pomonik ministra ode
prema toaletu a Man izae da potrai kola.
Gant je krenuo za njim i pozvao ga. Ovaj zastade i kad mu se Gant
predstavi, on upita:
- ta ete u Vaingtonu nedelju dana pre zasedanja Komiteta koji
e govoriti o vama, Gante?
- Doao sam da bih razgovarao s vama izmeu ostalog - ree Gant.
- Lo trenutak. Vraam se na vaan sastanak u Pentagonu. Trebalo
je da se prijavite mojoj kancelariji.
235

- To ne bi vredelo. Va sekretar govori da ste stalno na sastancima.

- Trebalo je da mu verujete.
- Ali nisam i sada sam ovde.
- Pojma nemam kako ste saznali gde sam - ree Man - ali mogu
da vam kaem, bez obzira na sve, da ete izgubiti. Nestanite mi ispred
oiju.
Gant prie fordu i izvadi kljueve.
- Neete otii dok mi ne odgovorite na neka pitanja - ree i postavi
se izmeu Mana i forda.
- Spremni ste da mi se suprotstavite? Ne zaboravite da sam bio
ampion Zlatne rukavice.
- Ako treba da se tuemo, moemo, ali radije bih da popijemo
pivo.
Man pokleknu, zauze stav, polete levom rukom da zada udarac,
Gant je blokira, ali oseti tup bol u miici. Kontrirao je brzim
aperkatom zbog kojeg Manova glava odlete unazad.
Man tada smesti dobar kontraudarac u njegova rebra. Gant oseti
kako isputa vazduh, ali je nastavio da se bori i bez ikakvog efekta
udario je Mana u rame. U sledeem trenu naao se na leima,
gledajui u Mana. Nije se seao udarca koji ga je bacio na zemlju, ali
je oseao bol u bradi.
Man se nasmeja, odjednom se opustivi, ponudi svoju uljevitu
jaku ruku i podie polako Ganta na noge.
- Pa dobro, ta je do avola - ree Man - ovde sam tek pet
minuta, ali oseam e.
Unutra, za barom, on kaza:
- Rei u vam neto, Gante, odavno nisam sreo nikoga spremnog
da mi se suprotstavi. Verovali ili ne, vlada naeg doba puna je pikica.
Gant je trljao bradu koja mu je odrvenela.
- Nije bilo tako dok sam ja ovde bio.
- Bili ste u personalu Bele kue, je li?
Gant klimnu glavom i mirnu zbog bola dok su mu sipali pivo.
- Prilino mi se dopadalo dok nisam upao u brzinu i nisam mogao
236

da shvatim kuda sve to vodi.

- Znam ta hoete da kaete. Moja sestra je bila u mornarici.
Uhvaena je sa grupom kurvi, tukli su je i ko zna ta jo i to ba u
mornarici - Man se osmehnu. I ona je bila u brzini. Gradila je
karijeru. Nikome se ne dopada onaj ko napreduje.
Vukli su duge gutljaje piva, utali su neko vreme. Jedva da su im
smetali kelneri koji su se muvali oko njih.
Gant iznenada oseti straan bol u vilici gde ga je verovatno Man
udario. inilo mu se da krvari. Zamolio je za izvinjenje i otiao je do
toaleta da bi oprao usta. Nije mu bio izbijen zub, verovatno su krvarile
samo desni.
- Jeste li dobro? - pitao je Man kad se vratio.
- Samo malo krvi - ree Gant i dotae obazrivo obraz. - Ne treba
brinuti o tome.
- Ako vi tako kaete - Man narui jo piva. - Znam da ste doli da
se vidite sa mnom. Hteo sam da vas najurim, ali vidim da imamo
neeg zajednikog. Upravo zbog toga u vam rei, podvijte rep i
nestanite dok jo moete. Podigao je ruku uvis. - Ne, ne prekidajte me.
Neu da odgovaram na pitanja.
Popio je pivo i zagledao se ispred sebe u sliku Sajgona kakav je
bio pedesetih godina.
- Mogu ovo da vam kaem. Stalno dobijamo obavetenja da va
Hajv kompjuter poinje da preplavljuje crno trite u Tajvanu,
Bangkoku, Singapuru. Mi smo epali jednog i ja sam otkrio mesto u
Sajgonu gde se proizvodi. Tu sam izgubio trag. Nemam veze koje bi
mi bile potrebne tamo, niko u prokletoj vladi nema. To je jedan od
naih problema.
Video je kako Gant jo brine o vilici koju mu je razbio pa mu prui
maramicu.
- Pritisnite ovo uz povredu - a onda nastavi: - Mi smo pritisnuli sve
u Hajroteh-inkorporejtidu, to je mala firma, pa nije bilo, teko. Znao
sam da je to gubljenje vremena. Hajroteh nema kapacitet ni kapital
koji su potrebni da se proizvode ti kompjuteri ovde, a naroito ne u
237

Jugoistonoj Aziji gde uopte nije prisutan. Tako nam je preostala

firma Sato-Tomkin koja je imala pogone u Sajgonu.
- Otvorene pre godinu dana - ree Gant - ali to je jedva dovoljno
da se krene sa proizvodnjom kompjutera, bilo kojeg, a kamoli tako
tehnoloki naprednog kao to je Hajv.
Man nije obraao panju na njega.
- Ovaj sastanak koji sam upravo odrao sa pomonikom ministra
za poslove Istone Azije i Pacifika. On mi je dao kopije ifrovanih
faksova iz Sato-Tomkin centrale u Sajgonu u glavnu kancelariju u
Tokiju. Trebalo im je est dana da razmrse ifru. Svi faksovi se
odnose na Hajv kompjutere, koje je Sato-Tomkin povezao sa i
projektom.
Pogledao je Ganta i rekao:
- Ne treba da mi potvrdite ono to ve znam; i projekt je pod
ekskluzivnom kontrolom Nikole Lajnira.

238

9
Venecija/Tokio

Glava je stajala na ormanu iz XVIII veka a njene tamne, inteligentne

oi buljile su u oveka koji je sgajao, pomalo zateen, s rukama u
depovima. posmagrajui predmet.
- Dominik Goldoni - ree Leon Vaksman, doputajui da mu se u
glasu oseti malo strahopotovanja. - Madona, sanjao sam da te vidim
takvog: bez sokova, mirnog, balsamovanog kao trofej. Boga mi, ti si
trofej! Dominik, da samo moe da vidi Gim, sveti polumesec na
tvom elu!
Smeh se odbi o zidove hotelske sobe.
- Ti si mi rekao sve o Gimu, Do Duk, kad si pobegao iz dungli
Laoca gde su Majkl i Rok pljakali ono to je trebalo da bude moje!
Kad sam postao gospodar Ogledala, mislio sam da u najzad postii
kontrolu nad tim pustinjama.
Vaksman je utao neko vreme, ali telo mu je opasno podrhtavalo
od emocija.
- Ali Majkl i Rok su jo tamo, vode poslove u svom nestalnom
gradu. ak ni ti ne moe da ih nae. Ugrizao se za usnu.
- Jedva sam doneo to ovamo - ree Do Duk pokazujui glavu.
- Primo Zani. Dominiku bi se dopalo ime koje sam ti dao: mudri,
promenljivi venecijanski sluga. Jo jedan refleks Ogledala - udno
osmehivao.
Vaksmanovo lice je bilo kao rukotvorina otkrivena u hramu.
Okrugle, iroke oi bile su tako duboko usaene da se inilo da su
okruene purpurnim mesom. Iznad niskog ela avolov vrh, taman kao
no, agresivan ba kao i brada na drugom kraju.
- Vidim da ti je prijalo u Floridi, sve to sunce, serfovanje, amerike
devojke. Posle onoga kroz ta si proao zasluio si odmor.
239

- Radije bih bio u Laosu.

- Da. Ostavio si prilian lom za sobom u Holivudu.
- ena kojom sam bio oenjen bila je samo pokrie. Uradio sam
to je bilo neophodno.
- Nisi imao problema da se doepa Goldonija? - Vaksman kao da
je prihvatio prethodno objanjenje.
- Ispalo je da je to jednostavno.
- Kad je re o Dominiku Goldoniju, nikada nita nije bilo
jednostavno - Vaksmanove oi se irom otvorie. - To dobro zapamti.
- Zato? On je mrtav i to je gotovo - Do Duk se nasloni na
ukraeni tabernakl Luj XV, sav u pozlati. Oseao se neugodno u ovoj
vrlo luksuznoj hotelskoj sobi.
- Jeste, mrtav je. Ali jo nije gotovo, sve dok se ne doepam moi
koju je on posedovao.
Vaksman prui ruku i ukaza se njegov lanak sa istetoviranim
ljudskim licem. Leva strana bila je boje koe s otvorenim okom, a
desna plava s vertikalnom pukotinom gde bi inae trebalo da bude
oko.
- Jebeni Goldonijevi ne ele da dignu ruke - on povue ruku. - Ali
on je poslednji muki izdanak. Ko je preostao? Dve sestre i njegova
ker. Nita. Proetao je, pogledao glavu i rekao: - Vie mi se dopada
kad me gleda direktno.
Do Duk nije rekao nita. On je razumeo. Prokleta glava jo je
imala auru, slabu i bila je sve slabija, ali ak i tako Ali to je bila
mrtva stvar.
- Dominik je bio ubica i izdajnik. Zasluio je ovakvu sudbinu. Vaksman slee ramenima, a njegovi zubi udarie jedni o druge zvukom
koji je nervirao mnoge ljude. - Ali ta je to vano? Uradio sam to je
trebalo da se uradi, ono za ta su drugi govorili da je nemogue. Ali ja
sam ga poznavao bolje od veine, da tako je. Ma kako neuhvatljiv bio,
voleo je iznad svega svoju sestru Margaritu i svoju sestriinu, kojoj je
bio i kum, moda vie od svoje dece. Ali, takav je bio Dominik.
Ponovo zvecnu zubima.
240

- Dao bih pet godina ivota da sam mogao da mu vidim lice kad
mu je na ovek predao poruku da Toni D. ne bije samo Margaritu ve
i Frensin.
Vaksman jeknu.
- Srea za nas da ga nije odmah strefila kap. Hteo je da vidi svoju
voljenu sestru i sestriinu bez obzira na prokleta pravila Programa
zatite svedoka. Oseao sam to ovde - udario se po grudima - gde
je oseao i on. - Znao sam - opet se okrenuo da pogleda glavu. - Tako
sam te epao, barabo. Ljubav ti je dola glave.
Do Duk ne ree nita, samo je gledao Vaksmana s napola
zatvorenim oima.
- Da li si dobio informaciju od njega? - upita iznenada menjajui
temu.
- Donekle, dobio sam pravo ime izvora - ree Do Duk i kad ga
Vaksman pogleda, dodade: - Cedio sam ga kao grozd. Rekao mi je sve
to je znao.
- Onda sam uao - nasmeja se Vaksman. - Zamisli samo!
Goldonijeva tajna, izvor skrivene moi. aputao je, a u glasu mu se
osealo strahopotovanje.
- Moram da kaem da nas je izmorio - ree Do Duk.
- Baraba! - Vaksman je to viknuo kao ujed. - Jebeni Goldonijevi,
nikada im nije bilo dosta. Kukin sin Dominik, o emu je taj pacov
sanjario kad je reio da se okrene protiv nas? ta li je rekao agentima
dok je bio u Programu zatite? Ono to je novi ef Dom izdao nije
nita u poreenju s onim to je uradio iza mojih lea. On je izdao
mene, dogovorio se sa Mikiom Okamijem i njih dvojica su krenuli da
poseku veo do nogu.
Iznenada se Vaksman okrete od glave i presee Do Duka
pogledom.
- Ali moram da priznam da je taj Dominik bio neka vrsta genija.
Sve nas je napravio budalama. Najpre nas je naterao da poverujemo
da je lan Ogledala, a onda kad smo poeli da pregovaramo o
proirenju Ogledala irom sveta, on je postao lan Godaiu.
241

On se okrete prema glavi. Lice mu je bilo crveno od besa. Udari

glavu snani udarcem i ona odlete u ugao sobe, gde se groteskno
postavila na teme.
- ta se to, do avola, dogodilo s tobom, Dominik? ta ste ti i tvoj
partner Okami planirali? Zato ste nas izdali?
Zbog uspomena i emocija poeo je da drhti kao da je bolestan.
Onda se okrete dok je Do Duk podizao glavu i postavljao je na
tabernakl. Baena tako, uznemiravala ga je svojom aurom.
Odjednom Vaksmanov izraz postade blai.
- Mogu da vidim po Gimu - ree on buljei u tamne, inteligentne
oi Dominika Goldonija - da si primenio svoju stvar na njemu.
- Jesam.
On se zakikota.
- Lilihamer mora da je premro od straha.
- Ne bih bio iznenaen - ree Do Duk.
- Pazi ga se. On eli da te ivog odere.
- Raunam na to.
- Znam. Zato sam ga odabrao da vodi istragu. Vas dvojica treba
ponovo da se sretnete - Vaksman jeknu - a ti si se zabavio. Nadam se
da to nije nita promenilo.
- Nije.
- Rituali nikada ne menjaju, to je deo njihove snage i mera njihove
utehe.
- Greite. Meni nije potrebna uteha.
Vaksman napui usne.
- Svima nam je potrebna uteha, bar povremeno. Samo mrtvi mogu
da zaborave na to.
Naravno, bio je u pravu. Postojala je devojka. Do Duk ne bi
nikada rekao nijednu re o njenom postojanju ili ta joj je radio, to ne
bi bilo mudro. Ona je bila rizik - rizik za vie moi. Ali Do Duk je
iveo s rizikom, uivao u njemu kao to su drugi uivali u miru i tiini.
Zato to nije morao da se koncentrie sa njom onako kao sa
Dominikom Goldonijem, ritual koji je izveo sa njom bio je drugaiji;
242

nije morao da sekcira njen um i izvlai informacije. Ona je postala

Kira: Put. Sa Goldonijem je morao da smiri bogove, da pritaji
psihiki motor da bi izbegao povratni udarac. Ali s njom je bilo
sasvim suprotno: on se gostio njenom duom i ona je pojaala njegovu
mo.
- Prolie se krv, i to mnogo krvi - ree Do Duk - pre nego to se
doepam oveka koji je snabdeo Goldonija tajnama.
- Hej, ba me briga ta radi, samo to da obavi brzo - Vaksman ga
obazrivo pogleda. - Seti se da ak i mrtvi imaju mo.
- Ti zna sve o moi.
Vaksman klimnu glavom. A onda, obazrivo kao da hvata veoma
otrovnu zmiju, epa Do Dukovi levu ruku svojom.
- Obojica to znamo.
Vaksman snanije stee Do Dukovu miicu, a njegovo desno oko
je bilo otvoreno i buljilo je ba kao oko Dominika Goldonija, tamna
leva strana obeleena Gimom, svetom tajnom.
Njihovi pogledi su dugo bili prikovani.
- Sada mi reci ta je bio Dominikov izvor? - ree Vaksman najzad.
- Ko mu je davao informacije koje je koristio da bi kontrolisao svoje
veze u vladi i poslovima?
- Lajnir - ree Do Duk - Nikola Lajnir.
***
- Pokuao je da me izvue napolje - ree Nikola.
eleste, s dugom kosom koja joj je padala niz obraze, stajala je
sasvim blizu njega. Rekla je:
- Nita ne razumem.
- Mislim da razumete - ree Nikola i zagrli je.
Bilo je hladno na spoljnoj palubi vaporeta, vetar je jurio Kanalom
grande. Koulja i sako koji su mu kupili nisu bili za ovu temperaturu,
ali on nije hteo da ue jer je boja vode bila udesna, zagonetno zelena
istog tona kao aa od najfinijeg murano stakla.
243

Ali da li je spoljna hladnoa bila jedini razlog to je eleo malo

njene topline? Nije hteo da misli o tome, kao to nije hteo da pozove
svoju kancelariju ili da govori sa Justinom. ta bi to vredelo? Obuzet
zagonetkom Okamija i Mesuleta, ne bi koristio ni Nangiju ni Justini.
Bilo je bolje da saeka. Nangi e dobiti svu pomo koja mu je bila
potrebna od Seiko ako Tin bude izazvao neke neprilike. A to se tie
Justine, mislio je da e biti najbolje da malo saeka dok se njihove
emocije smire.
Suneva svetlost, gurana oblacima boje cinka i jakim vetrom,
padala je na vodu, pretvarajui je u bakarno ogledalo. eleste ne ree
nita. Posmatrala je palate dok su prolazili kraj njih. Proe policijski
brodi, a u njegovoj otroj brazdi pojavi se potanski amac na svojoj
svakodnevnoj ruti. Kia poe da pljuska po vodi, stvarajui od njenog
bogatog odbleska poentilistiku impresiju.
Zagledavi se u njeno lice, pojma nije imao kakva je bila njena
reakcija na njegov dodir, ili njegovu blizinu. Kao da je izgubila deo
sebe u blizini pripadnika Tau-taua i sada je bila samo jednim delom
ovde.
- eleste, tako ste tihi. O emu razmiljate?
- Iznenaena sam to ste morali da pitate - na trenutak oi joj
sinue. - Blagi Boe, gotovo smo bili ubijeni tamo!
- Moda ste u pravu.
Ona zadrhta, ali lice joj je bilo puno prezira, odgovarajua maska
za njen uas.
- Pogledajte se samo, mirni ste kao da smo se upravo vratili iz
etnje po plai Lido! ta je s vama? Da li je to obino u vaem svetu?
Jer, ako jeste, ne elim da imam veze s tim.
- Svakako ste znali da e biti opasnosti kad je Okami-san u
pitanju.
- Da, svakako. Oekivala sam metke i maeve. Sa takvom vrstom
opasnosti umem da iziem na kraj. Ali ovo - odmahnula je glavom neto je van mog shvatanja. Okrenula se da bi ga pogledala dok je
vaporeto ulazio u stanicu. - Iskreno reeno to me strahovito plai.
244

Neka baraba nas je gotovo ubila nekim silama za koje ni sam Bog ne
zna ta su: magija?
Zadrhtala je, okrenula se od njega i bacila se u privremenu
bezbednost gomile koja je izlazila sa broda.
Nikola pouri za njom. Ispred njih je bila Akademija sa svojim
sjajnim drvenim mostom za peake. Njega je sada to podsetilo na
Kanfu Mesuleta.
Bili su blizu Okamijeve palate i on vide da se ona tamo uputila.
- Da - ree on trudei se da uhvati korak sa njom - Tau-tau je neka
vrsta magije. Ali moe da se objasni kao fizika.
- Meni ne moe.
- eleste, sluajte me, dopustio sam da uemo u zamku.
Zastala je i okrenula se da ga pogleda.
- ta ste uradili?
Kia joj je tukla po licu, pramenovi crvene kose lepili su se za
jedan obraz. Bila je vrlo lepa i u tom trenu strano ranjiva.
- Osetio sam ga tamo, u toj palati. U tako ogranienom prostoru
nije mogao da sakrije od mene ta je. Ve je skupljao svoju mo, taj
udni ritmiki puls koji smo tamo uli, seate se?
Uvukao ju je u trem da je skloni s kie. Velikog reda za ulazak u
Akademiju je nestalo; budet je diktirao da se muzej zatvara posle
ruka. Sada je samo nekoliko studenata sa rancima i Najk patikama na
nogama sedelo na prednjem stepenitu, ekajui da stane kia.
Morate da razumete. Morao sam da otkrijem protiv ega se
borimo. Morao sam da ga iskuam kao to je on pokuao da iskua
mene. Pokuao je da me izvue napolje, da izmeri moje moi. Ne bih
mu to dopustio.
- Dobro za vas.
Poela je da se udaljava od njega, ali Nikola je epa za lakat.
- Ne shvatate.
- I ne shvatam! - viknula je. - Dopustio si da upadismo u tu zamku.
Pojma nisi imao koliko je taj ovek jak. Mogao je da te potue; mogao
je da nas oboje ubije. Hriste, kakva si to osoba kad ulee u takve
245

rizike!
- Ma koji rizik da sam preduzeo, vredelo je onoga to sam nauio.
- Nijedan rizik nije vredan
- Molim vas da me sasluate - ree paljivo. - Ma ko da je krenuo
na Mikio Okamija, on nije obian revolvera jakuza - on je sada
projektovao svoje unutranje misli, trudei se da nju primora da se
koncentrie na ono to joj je govorio. - U pravu ste za jednu stvar. Taj
ovek koji nas je uhvatio je veoma opasan. On poseduje znanje
Mesuleta, najstarije rase arobnjaka. Njihova specijalna magija izlazi
iz uma. Oni su bili psihonekromanti. Shvatate li ta govorim?
U njenim oima neto sinu.
- Prema legendi Mesuleti mogu da privuku elementarnu energiju iz
kosmosa, boji element od kojeg je univerzum stvoren.
eleste kao da je drhtala.
- Jeste li ludi? Govorite o bogovima.
Nikola klimnu glavom.
- Goliko mogu da se priblie bogovima koliko moemo da
zamislimo - stee je snanije. - A jedan od tih ljudi je poslat ovamo.
Zato? Ako je Okami-san u pravu, da bi njega ubio.
- O, Boe!
Trali su celim putem do Okamijeve palate. eleste otvori ulazna
vrata svojim kljuem, pa jurnue kroz hol. Kanal je bio vrlo blizu, a
voda crna kao no. Ledena kia je udarala tako snano kao meci, a
vetar se igrao granama kruke, maui njima napred-nazad. Latice
bugenvilije i rua bile su rasute po dvoritu kao kapljice krvi.
elestini prsti su se tresli dok je otkljuavala ulazna vrata.
- Okami-san! - viknula je kad su uli.
Palata je bila u tami.
- Hriste - ree ona - zakasnili smo!
Jurnuli su stepenitem na drugi sprat s visokim, uskim prozorima
kroz koje se video Kanal grande. Bilo je ledeno u dnevnoj sobi;
prozori su bili otvoreni a jedno krilo je udaralo.
eleste jurnu prema uzdignutom delu na drugom kraju prostorije i
246

klee na jastuke pa proturi glavu kroz prozor i pogleda dole.

Trebalo je da on kae:
- Da li ga vidite?
Ali za to nije bilo potrebe.
Ona se odvoji od prozora i zatvori krilo. Onda se okrete prema
njemu.
- On nije tamo. Ali vi ste to ve znali, zar ne? - rekla je to kao da
ga optuuje.
Nikola klimnu glavom.
- Osetio bih Mesuleta da je bio ovde. Da je ubio Okami-sana,
atmosfera bi ostala posebno napeta jo neko vreme posle njegovog
odlaska.
- Kaete to tako ozbiljno.
- eleste, to je tano.
Gledala ga je neko vreme i on je mogao da oseti njenu gorinu, ali
je nije sasvim razumeo. Ona ustade, sie niz tri stepenika do glavnog
prostora.
- Ja u pregledati ovaj sprat, vi pretraite prizemlje.
- Nema potrebe - Nikola ju je posmatrao dok se okretala da ga
pogleda - on nije ovde, eleste.
Boja joj se pojavi na licu a njene ruke se stegoe u bele pesnice.
- Da li je iv ili mrtav? ta vam govori vaa magija?
To je, dakle, bilo to; nije nju plaio samo Tau-tau. On ju je plaio.
- Vi ne shvatate - ree on. - Ja ne znam.
- Pa onda e biti bolje da otkrijete ta mu se dogodilo - ona se
tresla, a na njenom dugom vratu pojavie se vene.
On prie uzvienom delu poda i stade uz nju.
- Zajedno emo to otkriti.
Pogledala ga je zagonetno.
- Toliko moi. Kako mogu da vam verujem?
Najpre su otili u Okamijevu spavau sobu, ali tu nije bilo niega
to bi moglo da im ukae na neto. Krevet je bio nameten, njegova
odea je visila u ormanu, rublje uredno poreano u fiokama komode.
247

Njegove intimne sitnice bile su u kupatilu.

- Dobro, bar nije pobegao - ree eleste i pokaza prtljag sloen na
poslednjoj polici velikog plakara.
- Zar Okami-san nije imao telohranitelje?
- Da bi tako privukao samo vie panje na sebe? - eleste
odmahnu glavom. - Pored toga, uprkos poodmaklim godinama, on je
jo bio u dobroj formi i znao je da se odbrani. - Vratili su se u hodnik.
- Imao je dosta prakse, radio je to itavog ivota.
Nikola je pogleda.
- A onda je imao i vas.
- Da, imao me je - priznala je dok je gurnula vrata u kabinet. Morao je maltene da mi slomi ruku da bi me primorao da budem uz
vas.
- To je uteno.
- Nisam elela da ga naputam.
- Sada vidim zato.
Uao je u kabinet Mikija Okamija. U prostoriji je bio haos od
papira, od stranica iupanih iz knjiga. Teak sto je bio preturen, fioke
izvuene i sve iz njih pobacano. Zadnja strana je bila otkaena, kao
koa s mesa. Uramljene grafike bile su pomaknute s mesta na zidu.
Videle su se rupe na zidovima gde su nekada visile.
- Blagi Boe - eleste je teko disala.
Nikola klee na jedno koleno iza stola pa upita:
- Do avola, za im su tragali?
- Ne znam - kleknula je kraj njega gurnuvi dalje papire. - Koliko
ja znam ma na emu da je Okami-san radio, on je to sve drao u svojoj
glavi. Imao je suvie iskustva i bio je suvie pametan da bilo ta
znaajno zabelei na papiru.
Pogledala je Nikolu.
- Mislite da je otet?
Nikola je pomicao sto.
- ta je ovo?
Ispod jedne noge stola bio je komad papira spakovan kao mali
248

paket. Bila je to crno-bela fotografija. Krupno zrnasta, siva, a na njoj

se videla eleste u svom Domino kostimu. U pozadini se jasno video
jedan deo unutranjosti crkve San Belisario. Bio je to deo ispred
schola cantorum gde je Nikola trebalo da je eka.
***
Sve je ve bilo otvoreno. Okupili su se oko toga kao patolozi oko
lea. Poreenje je bilo sasvim odgovarajue, pomislio je Nangi, dok su
mu davali sterilni mantil i cipele to su morali da nose svi ljudi na
petnaestom spratu.
Projekat i.
Sam Masamoto Gei je ekao na Nangija. Oajniki je krio ruke.
- Gde je naeno? - pitao je Nangi dok je iao prema stolu na kome
je stvar stajala otvorena, a cela utroba je bila izloena - fiber stakla,
silikonski ipovi, bakarni omota, dijamantski releji.
- Na azijskom crnom tritu - Gei ree urei da dri korak sa
Nangijem dok je hramao preko prostorije pomou tapa.
Masamoto Gei je bio jedan od direktora na i projektu, jedan od
onih koji je opremio taj kompjuter softverom.
- Je li to i?
Prili su stolu, stajali su buljei u otvoreni kom-pjuter.
- Pa, jeste, i nije - Gei pokaza. - Ovde levo moete da vidite tri
nervne ploe nae tehnologije, ali ostatak stvari ne znam ta je. Jedino
to mogu sigurno da kaem je da nije na.
- Ali jedan deo jeste - ree Nangi. - Kako je to moglo da ode do
tog mesta gde je ova stvar sklopljena? I ko je odgovoran za to?
- Klon, mada to nije ba pravi izraz, bio je sastavljen negde u
Jugoistonoj Aziji. Moji ljudi su to odmah primetili. Mislim da je to
bilo uraeno u Hong Kongu. Mali poslii se mnoe i uspevaju, a niko
ne obraa panju na to. Doslovce bilo ko moe da iznajmi prostor i
hardver a da ne skrene na sebe veliku panju.
Sranje, pomisli Nangi. Nikola je ovo ispustio iz vida i njegov
249

glavni projekat nam je eksplodirao u lice. Hteo je da se vrati u svoju

kancelariju. Sada je jo vie oseao potrebu da razgovara sa
Vinsentom Tinom. U Sajgonu Tin e biti najblii. On je trebalo da
primeti ovu mainu kopile na crnom tritu. Zato je nije primetio?
- Obavetavajte me o svom progresu - ree Geiju - i neka ovo
bude od prvorazrednog znaaja.
Nangi ue u lift i ode do sprata za efove.
- Da li se javio Vinsent Tin?- pitao je Jumi dok je prolazio pored
njenog stola.
- Nije, gospodine - rekla je skupivi nekoliko fascikli sa stola i
pratei Nangija i Seiko u njegovu kancelariju.
- Ima li vesti od Lajnir-sana?
- Nita - Jumi je ekala dok nije stavio svoj tap za etnju preko
stola, pa ree. - Ali imam nekih vesti.
- O? - Nangi podie ruku. - Pre nego to nastavite, Jumi, napiite
elektronsku poruku svim starijim direktorima. Od danas je Seiko Ito
promovisana za direktora veza. U tom svojstvu imae moju pomo
kroz organizaciju.
Jumina glava se odmah podie da bi pogledala Seiko, a onda
nastavi sa stenografijom.
- Neka se to odmah poalje.
Kad je Jumi klimnula glavom, on je nastavio.
- A sada ta bih eleo da uradite
Zazvoni telefon i Jumi podie slualicu.
- Ja sam na sastanku - ree on.
Govorila je nekoliko sekundi. Nangi, koji je razgovarao sa Seiko,
zastade. Jumino lice poblede.
Drhtavom rukom pritisnula je dugme i rekla:
- Mislim da e biti bolje da primite ovaj poziv, Nangi-sane.
Iznenaen, Nangi prihvati slualicu od nje.
- Moi-moi - ree ljubazno.
- Tanzan Nangi?
- Ja sam.
250

- Ovde je glavni inspektor Hang Van Kit, gospodine Nangi. Ja sam

iz policije Sajgona. Imam neugodan zadatak da vam kaem da je va
slubenik Vinsent Tin imao nesreu.
Nangi je bio svestan koliko jako stee slualicu. U stomaku mu se
formirala ledena grudva.
- Koliko je teko povreen?
- ao mi je to moram da vam kaem da je mrtav, gospodine
Nangi.
Nangi je sluao razne zvukove meanja na liniji koja je dolazila iz
daljine, izolovan od stvarnosti. Tin je bio mrtav. Oseti da mora samog
sebe da podseti ta te rei mogu da znae. On izgovori tihu molitvu a
onda pusti na volju svom analitikom umu.
- Mogu li da pitam u kakvoj je nesrei nastradao Tin, glavni
inspektore?
- Bila je to udna nesrea. Izgleda da je gospodin Tin pregledao
skladite u severnom delu i on
- Nemamo skladite u severnoj oblasti.
- Zaista - po zvuku te jedne jedine izgovorene rei Nangiju je ve
bilo jasno da Van Kit to zna. - Va gospodin Tin je preao na tue
dobro.
- Ko je vlasnik skladita?
- Ima tu neke zbrke. Sada smo poveli istragu.
Nangi prinese prste elu, taci gde se formirala glavobolja. On je
znao te ljude, kako mogu da budu povezani protiv uljeza. Po Van
Kitovom ponaanju sumnjao je da e ikada dobiti odgovor na to
pitanje.
- Nastavite - rekao je.
- Prema onome to smo mogli da zakljuimo gospodin Tin je bio
na krovu. Noga mu je proletela kroz neku rupu i on je izgubio
ravnoteu.
Zavlada tiina u kojoj se ulo zastraujue elektronsko pevuenje
kablova.
- Da, i?
251

- Upao je u bure sumporne kiseline.

- Rekli ste sumporna kiselina?
- Jesam, gospodine.
- I to bure se ba nalo na onoj taki gde je on pao?
- Ima mnogo buradi u tom skladitu, gospodine Nangi.
- ta sadre?
Van Kit je oklevao jedno vreme i Nangi pomisli da je uo utanje
papira.
- So, benzin, soda bikarbona, potaa - bes, frustracija i rezignacija
mogli su da se uju u glasu glavnog inspektora.
Nangi je oseao da ga glava uz svaki udar srca boli sve vie.
- Drugim reima to skladite je bilo fabrika droge.
- Taj zakljuak je neizbean - ree Van Kit - da li ste znali da
gospodin Tin
- Moji slubenici se ne bave drogom - ree Nangi kruto.
- To je svakako umirujua misao za vas tako daleko u Tokiju ree Van Kit suvo.
Poslednja stvar koju je Nangi eleo bio je dvoboj reima sa ovim
slubenikom. U ovom trenutku on je bio Nangijeva jedina veza sa
Sajgonom i sve veom misterijom oko Vinsenta Tina.
- Kako ste zakljuili da je u pitanju nesrean sluaj?
- Molim?
- Kako ste u ovoj situaciji iskljuili ubistvo?
- Iskreno reeno, gospodine Nangi, nisam. Ipak, smrt e se smatrati
nesrenim sluajem. Nema svedoka i nema znakova da je jo neko bio
u skladitu u vreme kad je gospodin Tin bio tamo. I naravno zbog
naina na koji je smrt nastupila, le nam ne daje nikakve odgovore uzdahnuo je. - ao mi je to moram da vas obavestim da ja nemam ni
para ni personala. Po svim standardima nivo zloina je ovde
zastraujui i neprestano raste.
- Hoete li da mi kaete da ne moete nita da uradite?
- Moram da prekinem, gospodine Nangi. ao mi je to ste izgubili
slubenika.
252

- Da li biste saekali, glavni inspektore, da vam dam svoju

sekretaricu kako biste se dogovorili oko sahrane.
- Ali, dragi gospodine, o tome se ve pobrinula porodica gospodina
Tina.
- Gospodin Tin nema porodice. Ko je preuzeo le?
- ekajte da vidim.. ovek koji je rekao da je brat gospodina
Tina. Dao nam je kao referencu kompaniju Avalon Ltd. u Londonu Van Kit je jeknuo dok je davao ime Nangiju. - Ja sada moram da
prekinem. Dobar vam dan, gospodine Nangi.
Nangi je buljio u slualicu, koja je sada bila mrtva kao i Vinsent
Tin.
***
- Izgleda da je to snimljeno one noi kad smo se sreli - ree Nikola za
fotografiju na kojoj se videla eleste u svom Dominu. - Da li ste znali
da je to snimljeno?
- Nisam. Mogla sam da se zakunem u ivot da smo sami. Proverila
sam da vas niko ne prati - glas joj je podrhtavao.
- To je fotografija snimljena u toku praenja ree Nikola. Pogledajte kako je zrnasta i kako je siva zato to je korien
teleobjektiv i film za veliku brzinu.
- Ali ta e ona ovde? Da li je Okami-san znao za nju?
- Mogue, tavie tano je.
Nikola ustade poto je zavrio pomno pretraivanje kabineta, a
onda se vrati tamo gde je leala fotografija. Ponovo ju je razgledao.
- Neto je ovde udno. itava prostorija je u haosu, sve je
pomaknuto ili iscepkano sem ove fotografije - bacio je pogled na nju. Ne verujem da je nisu videli. Njegovi prsti poletee po pregibima. - I
vidite kako je paljivo savijena, kao origami.
- Ona je jedino objanjenje da je ovde namerno ostavljena.
- Tano - savijao je i irio fotografiju - ta ako ju je ostavio
Okami-san? Ako je odveden, bio je dovoljno pametan da nam ostavi
253

klju kuda su ga odveli.

- Kao da je znao.
- eleste, on je znao da je obeleen ovek. Poinjem da shvatam
da je on znao ko je poslat na njega. Moram da verujem da je znao
kuda e ga odvesti.
Ona je buljila u fotografiju.
- Ali ta nam to govori? Ja vidim samo sebe.
- Jeste li skoro putovali sa Okami-sanom?
- Imao je neka posla na Buranu. Povremeno bi me zamolio da idem
tamo za njega.
- U redu, Burano je jedna od mogunosti.
- Plaim se da nije dobra. Okami-san ima tamo previe prijatelja.
A to nije veliko ostrvo. Svi ribari se znaju meusobno. Ne verujem da
bi neko mogao tamo da ga sakrije.
- ta jo vidite na fotografiji?
- Pa, ja stojim u crkvi San Belisario.
- U redu. Mislim da vredi da se pogleda.
Trebalo im je dvadeset minuta da stignu na Campiello di San
Belisario. Proli su kroz jevrejski kvart, za koji je Nikola uo da o
njemu govore kao o najsiromanijem delu grada. On je smatrao da je
samo jednostavniji, ali to je bilo prirodno. U poreenju sa gotskim i
vizantijskim palatama i crkvama svuda po Veneciji, zgrade i sinagoge
ovde su bile jednostavnih linija koje bi oni koji su malo znali kako su
Jevreji tokom istorije morali da internacionalizuju sve svoje radosti,
lako mogli da proglase kao rune i otrcane. Najsvetiji jevrejski
rukopis Tora upozoravao je protiv javnog prikazivanja bogatstva.
Ovde, bez gotskih i vizantijskih ukrasa, mogao je da se oseti puls
naroda. Teina vekova visila je neukraena kao zavese od najfinijeg
lana na koje su s mukom bile izvezene prie njihovih beskrajnih
lutanja.
Mali trg San Belisario je bio prazan. Bio je tu samo jedan stari,
umorni ovek s druge strane crkve. Pogledao ih je nakratko, osmehnuo
se umorno pre nego to je nestao kroz drvena vrata.
254

- Jedino sigurno mogu da kaem da nas nisu pratili. A to se tie

toga da li je Okami-san u crkvi - Nikola slee ramenima.
- Ovuda - eleste ga je povela natrag niz ulicu prema kanalu i
mostu. Ceao se da su izali iz skrivenog ulaza u crkvu ispod mosta. I
sada su ili tuda. Uli su u crkvu kroz najstarija vrata.
Teina vekova ih je pritiskala dok su prolazili kroz sumrak. Vazduh
je bio zaguljiv od tamjana, mirte i posveenog ulja. Bilo je vlano i
hladno, tako blizu vode i delovi kamenog poda su bili zelenkasti po
ivicama.
eleste ga je vodila niz kratak, taman hodnik pun drvenih greda, a
onda kamenim stepenitem. Izali su na glavni sprat ispod arkade,
sasvim blizu scholacantorum. Poli su u krug dok nisu doli do jedne
take. Izvadila je fotografiju, pogledala je nakratko, onda je pruila
njemu da vidi.
- To je taka na kojoj sam stajala kad je ovo snimljeno - apnula
je.
Nikola klimnu glavom.
- ta oseate? Ima li traga Okami-sanu ili oveku koji nas je
ranije pratio? - pitala je.
Stajao je sasvim mirno neko vreme, usklaujui se sa vibracijama
crkve. Mogao je da oseti starost ovog mesta, ljude koji su ga izgradili,
a onda digli iz ruevina: Kikladi, Feniani, Grci, Rimljani, hiljade
naroda iz Male Azije koji su se s vremenom nazvali Venecijanci.
Ovo je za njih bilo sveto mesto: mogao je da oseti linije moi koje
cu ile prema tom mestu kao paoci toka. Svetenici koji su danas
obavljali boje poslove u modernom svetu sve su to zaboravili. I to
nije bilo sveto mesto kao u prolim vekovima. Pored moi, mirisalo je
na zrelo voe i zagrejan ilibar, kao dah morske nemani.
Ovamo je dovuen. To je bila Nikolina misao koja je nesmetano
jahala na plimi elementarnih vibracija. I on je takoe osetio silu i hteo
je da postane njen deo.
- Krv - ree Nikola iznenada. - Vidim krv.
eleste otro udahnu.
255

- Gde?
- Ovuda.
Nikola ue u schola cantorum i proe kroz nju. S druge strane bilo
je nekoliko malih soba koje nisu bile vee od elija - nainjene od
velikih kamenih blokova. Svetlost baklji bila je sve slabija dok su ili
iz prostorije u prostoriju. U prvoj je bio leaj sa slamnatim duekom
preko kojeg su bili prebaeni tanak, neofarban arav i tanko vuneno
ebe. Ba elija. Druga prostorija je oigledno koriena kao ostava.
Gomile nota leale su na sanducima sa sveama, svetim hostijama i
flaama obrednog vina.
Trea elija kao da je bila prazna. U njoj su bile samo senke koje
su se sputale niz zidove i preko malog dela poda. Nije se oseao
zadah bui, ali se osealo neko jako sredstvo za dezinfekciju.
- Ovde nema niega - ree eleste.
Nikola zatvori oi.
- Jai je miris krvi.
- Da li su zato koristili sredstvo za dezinfekciju?
Klimnu glavom.
- Moda?
On se udalji od centra elije gde su stajali. Dok je to radio, kao da
je nestao u dubokim senkama krajnjeg dela.
- Nikola?
Tiina kao da nakostrei svilene vlasi na njenom vratu.
- eleste, doite ovamo.
Glas mu je bio kao odjek, kao da dolazi iz velike daljine. Ona je
pola za zvukom, videla ga pored zida. Na trenutak je pomislila da je
to samo odraz. Ali onda je stala uz njega, kao da je prola kroz
prozirni otvor zenice nekog ogromnog oka. Okrenula se da pogleda iza
sebe i bila je ubeena da je udaljena strana elije jardima daleko.
Nikoline ruke su bile uzdignute, dlanove je drao priljubljene uz
kamen.
- Ovde ima neeg.
ula ga je kako jei, a onda sa zaprepaenjem ugleda kako se zid
256

pomie. Ili tanije reeno deo zida. Trenutak kasnije njih dvoje
prooe kroz skrivena vrata.
Nali su se u malenom vrtu. Pavit u cvatu penjala se uza zidove
koji su se dizali sa svih strana, ukraeni purpurnoplavim cvetovima i
tamnosmeim vinjagama i sitnim zelenim liem. Ptice su cvrkutale u
ginkgo drvetu, belih grana kao skelet, ije se gornja treina svakako
videla iznad zida.
Tlo je bilo vlano, irilo je miris jeseni, ali kia je prestala. Slaba
suneva svetlost padala je kao da je iscrpljena, irila se na sve strane,
tako da je izgledalo kao da su na istini u dubokoj umi daleko od
civilizacije.
Stara klupa od kovanog gvoa stajala je usred vrta, okrenuta od
njih. Tlo je bilo zeleno i mekano tako da je eleste znala da hodaju po
mahovini, ne travi. Nadohvat ruke, ptica je pevala a onda utihnula.
Bilo je tako tiho ovde da su mogli da uju pljuskanje vode u kanalu
negde iza visokih zidova.
- Pogledajte!
Nikola pokaza kad su stigli do klupe. Na seditu je stajala
venecijanska maska, slomljena napola. Bila je pokrivena krvlju koja se
ve osuila.
eleste kriknu i ree apatom:
- To je Domino, maska koju mi je dao Okami-san da nosim kad je
trebalo da se sretnem s vama.
- Otkuda znate da je to ista? Mora da postoji deset hiljada Domina
u Veneciji.
- Moja maska nije bila iz masovne produkcije. Onaj ko ju je
napravio potpisao ju je. Pogledajte u uglu, sa strane.
Nikola pogleda u znak koji je pokazala.
- Nikola, ta se to radi ovde? ija je to krv? Okami-sana?
- Voleo bih da znam.
Kleknuo je, uzeo fotografiju koju su nali u Okamijevom kabinetu.
eleste kleknu pored njega.
- Evo, nosite taj kostim Domina i sada smo doli do maske. Moda
257

Domino sadri odgovor kuda je Okami-san odveden - razmislio je

malo. - ta ste mi rekli o ovome one noi?
- Da vidimo, rekla sam da ime dolazi od latinskog
benedicamusDomino, to znai blagosloven Bog. Mislim da je to
neka vrsta ale koju su Venecijanci smislili za svoje grene papske
gospodare. Na karnevalu je kurvanje bilo jedna od najvanijih
aktivnosti.
- Latinski. Dakle, Domino je jedan od italijanskih arhitipova.
- Mislim da nije tako - ree eleste - ali ne znam dovoljno o
istoriji maski da bih bila sigurna. Postoji neko ko moe da nam kae
sve to treba da se zna o venecijanskim maskama a naroito o mojoj
maski Domino. To je ovek koji ju je napravio.

258

10
Old Vestberi/ Venecija/Pariz

Ly Kroker je prvi put video Margaritu Goldoni Dekamilo preko

irokog travnjaka - jo letnje zelenog. Moda je ta boja koja je tako
sijala, gotovo uarena do belila na jakom podnevnom suncu, podarila
jainu itavoj sceni, tako nezaboravnu kao to je predmet koji izmie
zakonima gravitacije.
Video je masu tamne, kovrdave kose koja mu je govorila o
mirnom dezu i duplom espresu u nekom davno zaboravljenom klubu
Grini Vilida. Ona se okrenula kad je on prilazio po kamenoj stazi i
videla je snagu i napetost u njegovoj snanoj vilici i krupnom nosu.
Njene oi su ga hladno posmatrale. Ne sa neprijateljstvom ili sumnjom
koju je oekivao ve sa istom radoznalou.
- Nemate sree - rekla je dok joj je prilazio tamo gde je stajala u
arenom pletenom vunenom aketu. Nosila je crne helanke i izme do
lanaka. Ui su joj bile ukraene minuama nainjenim od starih
rimskih novia, a na prstenjaku joj je bio veliki dijamant, soliter.
- emu to?
- Moj mu nije kod kue.
- U njegovoj kancelariji su mi rekli da je rekao da e biti.
Slegla je ramenima.
- Toni je Sicilijanac. On ili potuje ljude ili ne.
Kroker je pogleda, pitajui se ta ona misli o svom muu. Rekla je
tu jednu re Sicilijanac kroz stisnute zube, kao da je to epitet.
- To znai da me ne potuje.
- Vi ste policajac.
- Bio sam nekada - ree on s osmehom - u njujorkoj policiji. Ali
to je bilo davno.
Ona nakrivi glavu.
259

- ta sge tada radili?

- Bio sam detektiv. Reavao sam ubistva.
- Vae meso, dakle.
- ta hoete time da kaete?
Nasmejala mu se u lice.
- Ma hajde, detektivu, vi hoete da govorite sa Tonijem o ubistvu
mog brata.
- Ali, kako on nije ovde, moda bi trebalo da govorim s vama.
- Nemam ta da kaem o tome. Dom je mrtav, to je kraj toga.
- Ne, za mene nije - Kroker je posmatrao telohranitelja kako ide
ivicom imanja. Bio je to snaan mlad ovek. - Ja sam zaduen da
naem ko ga je ubio i da ga privedem.
- Mrtvog ili ivog? - rekla je, buljei u njegovu biomehaniku
ruku.
- Pa, sada zavisi - ree on podiui i isteui vetake prste - od
toga kako e reagovati kad ga naem.
Ona je ispitivala svaki prst, dodirivala ih kao to bi umetnik
dodirivao armaturu nedovrene skulpture, kao da je zamiljala efekat
koji e zavreno delo imati na gledaoca.
- Ovo deluje smrtonosno.
- Mogu sa tim da obavljam i najdelikatnije radnje - ree Kroker
vadei elini no iz vrha jednog prsta.
Pogledala ga je u lice.
- Da li vas je to promenilo?
- ta?
- Ta ruka.
- Zato bi?
Margarita odjednom promeni predmet interesovanja i povoljan
trenutak je proao. Posmatrala je mladia kako pali cigaretu.
- Hej - pozvala ga je - ne zaboravi da pikavac stavi u dep. Onda
se obratila Krokeru. - Veoma ste sigurni da ete nai oveka koji je
ubio Doma?
- Nai u ga.
260

Dugo ga je posmatrala sa suncem u oima tako da nije mogla da

kae da li je samo radoznala ili ima tu neeg dubljeg.
- Mislim da u ostati neko vreme - ree on.
Ona se okrete i poe stazom koja je ila oko kue.
- Ne oekujte da vas pozovem unutra. Radnici postavljaju novi
drveni pod, na sve strane su plastika i praina.
- Nema problema.
Ona stavi ruke u depove aketa.
- Pomenuli ste ranije svoju kancelariju. Za koga radite?
- Neka sam proklet ako znam - ree on i isceri se kad vide njeno
zaprepaenje. - Federalni biro, ovo je stvar od nacionalnog znaaja.
- Ne farbajte mene - kaza ona i okrete se prema njemu. - Moj brat
nije imao nacionalni znaaj. FBI ga je odavno poljubio u zadnjicu.
- Smeno. Mislio sam da je bilo obrnuto.
- Ha! - ona zastade da bi pogledala azaleju koja je delovala
bolesno. Njene fine, koate ruke kretale su se po granicama vrlo
precizno. On pogodi da se ona tako ponaa i sa svim ostalim. - Za
federalca ne znate ba mnogo.
- Moda, ali elim da saznam.
Ona se uspravi, pogleda ga udno.
- To mogu da kaem za veinu.
Nastavili su da etaju.
- Svi imaju svoje agende, otkrila sam.
- Mislite unutranje sukobe?
- Do avola, ne - ree ona i provue prste kroz kosu. - Sa njima je
sve lino. Oni vide te momke koje prate danju i nou kako hodaju
unaokolo u odelima od tri hiljade dolara, kako voze BMV-e, kako ive
na visokoj nozi i to im se zabada u utrobu kao no. Zato odluuju da
skinu ovog ili onog. Lice joj se iskrivi u gadan osmeh. - Znate to je
kao kad vam kau, dok gledate neki sportski dogaaj, da je dosadno
dok ne odaberete stranu i ne navijate za nju. Neka to bude lino. To
rade savezni agenti. Da pobede dosadu, oni odaberu cilj i od toga
naine lini prioritet - bacila je pogled na njega. - Mislite da izmiljam.
261

- Ne, ne mislim.
Stigli su iza kue. Na toj razdaljini, iza pokrivenog bazena, Kroker
je mogao da vidi nekoliko mukaraca izmeu drvea. Kao da su bili
slini paru koji ga je zaustavio ispred imanja: momci vrstih miia,
bivi kriminalci, veina cininog pogleda i brzih refleksa, kao stvoreni
za uvare. Jedan je imao mladog rotvajlera na povocu od debelog
elinog lanca. Otimao se na povocu, zainteresovan sada za Krokera,
koji je bio tako blizu osobe za koju je obuen da je uva.
Dok je posmatrao psa, Kroker je mislio na dosije o porodici
Dekamilo, koji mu je Lilihamer izvukao iz kompjutera u avionu
Vazdunih snaga.
U vazduhu se oceao miris koji nije pripadao jeseni. Gorkoslatki
miris smrvljenog lia nije mogao sasvim da sakrije promenu. On ree:
- To nije isti pas, zar ne?
- Izvinite?
- Imali ste rotvajlera Cezara, ali ovo je novi.
- Pa ta onda?
- ta je bilo sa Cezarom?
Margarita ne ree nita, ali je buljila u rotvajlera vrlo udno.
- Cezar je uginuo - rekla je. - Mislim da je pojeo poljskog mia
koji je bio zatrovan.
- To mora da je bilo strano.
Ona ga obie, odjednom joj obrazi planue.
- Strana je bila smrt moga brata. To je - ona podie ruku i pusti je
da padne - bio samo jebeni pas.
Rotvajler zastade, okrete glavu. Margaritin otar glas mu je
privukao panju, ali ka Krokeru su bile uperene njegove zle ute oi.
Ona pogleda psa pa Krokera, odjednom zabavljena:
- Ako nainite pokret, mrtvi ste.
- Hvala na upozorenju.
Ona pusti glas iz dubine grla i rotvajler se smiri. Slabine su mu jo
podrhtavale, a Krokeru nije bilo stalo da gleda te avolje oi.
- Sada je u redu - ree Margarita i nastavi da eta. - Ali morate da
262

budete obazriviji.
- Zapamtiu da vas ne zaprepaujem u prisustvu psa.
Nastavili su da hodaju imanjem, preko malog uzvienja, krenuli su
prema pergoli pokrivenoj visterijom svetloljubiastih cvetova. Bila je
tu ukraena statua grkog boga Posejdona, kralja mora. iljci njegovog
trozupca izgledali cu otro. Telohranitelji i pas ili su na diskretnoj
udaljenosti.
- Ne verujem da moj mu hoe da razgovara s vama.
- Oigledno da nee. Ne krivim ga.
Stigli su do pergole. Sunevi zraci su prodirali kroz otvore u
iskrivljenim, drvenim lijanama, padajui na kamene klupe prekrivene
zelenom mahovinom u osnovi.
- Ali vi ste hrabriji od njega. Razgovarajte sa mnom.
Margarita se nasmeja.
- Bila je to sudbina. Nali ste me kod kue.
Sela je na jednu od klupa dok se on naslonio na glavnu lijanu
visterije.
- Pretpostavljam da gospodin Dekamilo misli da sada kad je
postao glavni moe sam da vodi istragu o tome ko je oladio vaeg
brata.
- Moj mu je advokat. Pitajte njegove klijente.
- Ne moram. Polovina Ministarstva pravde i FBI-a je to ve
uradila.
Pogledala ga je, pravei se da je ranjivija nego to je, u stvari, bila.
- Pa ta onda vi radite?
- Rekao sam vam. elim da se doepam ubice vaeg brata.
- Zato? ta se to vas tie? Hranite se bolom drugih ljudi? Ili ste
plaenik mafije kao tri etvrtine saveznih agenata?
- Pa, rei u vam iskreno. Povremeno mi je dosadno, pa volim da
ispravljam ono to ne valja.
- Ovo je Njujork, grad u kome se svakog minuta dogodi jedno
ubistvo. Idite to da reavate. Ovde ste pretrpani.
- Ne - ree Kroker tiho - ubistvo vaeg brata je bilo drugaije.
263

- Dakle, to je to. Obinost - kao da je bila zgaena. - On je bio don

mafije, najvei ikada u Programu zatite svedoka. Vidim na ta ciljate.
- Ne, ne vidite.
Buljila je u njega. Iza nje mogao je da vidi rotvajlera na kraju
zategnutog lanca. Na trenutak onaj koji ga je drao nestao je iza velike
klupe.
- Da li vam je neko rekao kako vam je brat ubijen?
Tiina, okantna i puna napetosti, kao posle repetiranja revolvera.
- Da li vam je neko pokazao sliku onoga
- Umuknite! - ustala je tako iznenada da je rotvajler poeo da
zavija.
Paljivo, Kroker gurnu ruku u dep sakoa i izvadi koverat.
- Mislim da bi trebalo da vidite ovo.
- Ne! Ja- rotvajler je poeo da uzmie i da udara prednjim
apama o beton. - Ne!
Ali nije mogla da skine pogled s koverta.
- Zar ne mislite da i ja elim da se ubica mog brata nae pred
licem pravde?
Znao je da mora da bude vrlo obazriv.
- To je pitanje koje sam hteo da postavim samom sebi kad sam
poeo da razgovaram s vama. Ali mislim da sada znam odgovor.
Bila je mudrija nego to je mislio.
Kad je uzela koverat od njega, primetio je da joj ruka ne drhti. Sela
je, stavila koverat na krilo, prekrstila ruke preko njega.
- Rekla sam to, zar ne? - kao da se obraala samoj sebi. - Sudbina
je htela da budem ovde kad ste vi doli.
Kroker je eleo da dri rotvajlera na oku, ali se koncentrisao na
nju.
Kao da pripadaju nekom drugom, njene ruke otvorie koverat i
izvadie fotografije. A onda joj glava pade kao u gru.
Videla je prvu fotografiju, sa srcem zaivenim za pupak i tiho je
kriknula.
Rotvajler, reei, sada je prilazio, vukui lanac, ubeen da mu je
264

gospodarica u neprilici. Bio je u pravu.

- Gospoo Di?
- U redu je, Doj - viknula je. - Ostavi nas.
Kroker je uo zveckanje lanca dok je Doj odvodio psa. Rotvajler
je opet hteo da zaurla.
Suze padoe na fotografiju, blistajui na suncu. Sve ih je
pregledala i sada je bila paralisana, premeui ih polako kao da se
tako, ma kako grozne bile, jo jednom opratala od njega.
- Zato mi to pokazujete? - disala je teko. - To je van svake
logike ljudskog ponaanja.
- Da. Sada znate zato sam ovde.
Prsti su joj bili beli i tvrdi kao kosti.
- Pristala sam da razgovaram s vama samo zato
- Zato to sam policajac.
Margarita odmahnu glavom.
- Savezni agenti misle da im ja dugujem neto to su stavili Doma
u Program zatite. E, pa gree jer nisu odrali svoj deo pogodbe. Nisu
ga zatitili.
- To je jedna strana toga. Druga strana je to je Dominik Goldoni
povredio pravila Programa zatite i to ga je ubilo. Zaboravili ste da
niko nikada nije dospeo do osobe zatiene Programom, ukoliko ta
osoba nije prekrila ugovor.
- Program nije nikada ranije titio mog brata. Znate kako radi
savremen svet, moj detektivu - ree Margarita manje otrim ali
slabijim glasom. - Niko iee da prihvati odgovornost. Nisam nikada ni
oekivala da e mi federalci rei: Izvinite, zeznuli smo sgvar. To je
suvie potencijalno sramno za Program. Zatvorenici e biti pijunirani,
pokuae da se okrive, nekima e biti raznet mozak.
On je mislio da je to prava slika sadanje situacije.
- Vidite sada jednu stvar. ta je Dominik Goldoni uradio da bi bio
ubijen? - Posmatrao ju je paljivo kao da je rotvajler spreman da
napadne. - On je doveo svoju ljubavnicu, Dini, Virdiniju Moris iz
Kvinsa, da bude sa njim u sklonitu.
265

Margarita obori glavu. Brisala je suzu za suzom sa fotografije svog

mrtvog brata.
- Dini je ubijena na istom mestu gde smo nali vaeg brata.
Njena glava se tako brzo podie da su se uli prljenovi kako
krckaju.
- Doao sam ovamo jer pokuavam da otkrijem ta je Dominika
navelo da ne ispotuje pravila Programa zatite svedoka. Moja teorija
je da je hgeo da se razie sa Dini i u toj osetljivoj situaciji u kojoj je
bio mislim da je nekoga nazvao, moda vaeg mua, da mu pomogne u
reavanju problema. Taj poziv ga je ubio, neko ga je pratio do
sklonita.
- Toni vam ne bi pomogao. On ne bi pomogao obogaljenom
policajcu ni da pree ulicu.
- Jeste li poznavali Dini?
- ta?
Ono to je rekla ili nain kako je to rekla pokrenulo je neto u
njegovom umu. Ona i njen brat su bili vrlo bliski i to je, ipak, bio
enski problem.
- Pa, treba da znate da je va brat ludovao sa strane, ako ste ve
bili bliski.
Ona se iznenada die i fotografije skliznue na zemlju. Kroker se
sae da ih pokupi, vrati ih u koverat pa pouri za njom.
- Da, moda i nije - ree on kad ju je stigao. - Ta sicilijanska stvar.
ene i poslovi se ne meaju.
- Domov seksualni apetit nema nikakve veze s poslovima - rekla je
neljubazno. - Pored toga Goldonijevi nisu Sicilijanci, to ne bih mogla
da kaem za svog mua. Naa porodica je iz Venecije.
- Ali vi i va brat ste napola Sicilijanci.
- Njegova majka je bila sa Sicilije. Moja nije.
Rotvajler se tako brzo kretao da je gotovo sruio oveka koji ga je
vodio. Sada je stajao, rairenih zadnjih nogu dok je prednjim apama
stezao neku malu ivotinjicu, krticu ili vevericu. Poe da je stee sve
jae jer se ivotinjica migoljila. ulo se jedno: hras! kad je slomio
266

lobanju ivotinje. Margarita je posmatrala scenu ni fascinirana ni

zgaena, samo radoznala. Takav isti izraz je imala kad ga je prvi put
srela.
Kroker ree:
- Dakle, znali ste Dini Moris.
- Nisam to rekla - osvrte se oko sebe kao da oekuje da neko
prislukuje. - Ali injenica je da jesam. Znala sam sve njegove
ljubavnice. Bila sam jedina kojoj je mogao da se poveri.
- Onda ste znali gde je bio sakriven va brat?
- Nisam. Ja sam samo Dini pripremila za odlazak. Ostalo je Dom
uradio.
- Dobri Boe - sada mu je bilo jasno zato je plakala nad
fotografijama: ona je pomogla bratu da narui pravila Programa i to ga
je ubilo.
- Dominik je bio drugaiji, po mnogo emu - ree Margarita. to se tie njegovog jurcanja za enama, on je bio kao Don Kenedi:
nije mogao da se skrasi. Mislim da se to u medicini naziva satirijaza.
- Hoete da kaete da je va brat bio ovisnik seksa.
- ula sam da to govore o njemu i ranije - rekla je posmatrajui
rotvajlera kako guta ivotinjicu. - Ovde ste moj gost, detektive, ali bih
vam predloila da se ubudue odnosite prema uspomeni mog brata sa
vie potovanja.
Ipak je hteo da je okira da bi izvukao nesraunat odgovor. Kad se
dovezao, bio je spreman da je odbaci kao jo jednu glupu Italijanku.
Ali, pokazalo se da je ona daleko od toga. Sada je poeo da shvata da
je njegovo osnovno shvatanje u odnosu na ovo troje - Dominika,
Tonija i Margaritu - bilo totalno bez pokria.
On je pretpostavljao da je prema onoj staroj izreci, momci su uvek
momci, Toni Dekamilo bio ovek kome se Dominik Goldoni
poveravao. Povrinski taj tipini scenario je imao smisla: Dom je
Tonija odredio za svog naslednika. Ali to je due razgovarao sa
Margaritom, bio je sve vie ubeen da dva mukarca nikada nisu bili
stvarno bliski. Sada mu je smetalo jedno pitanje: ako je Margarita bila
267

ta kojoj se poveravao to se tie ljubavnice, ta li joj je jo poverio?

- Suvie sam dugo iveo sam. Moji maniri nisu vie onakvi kakvi
su bili nekada.
- Mislite na njujorkim ulicama?
Nije mogao nita drugo nego da se nasmeje na to.
- Shvatam ta hoete da kaete, gospoo Dekamilo. Izvinjavam se.
Ali, voleo bih kad biste me zvali Lu. Detektiv, to zvui tako
- Dosadno?
On se ponovo nasmejao, odjednom srean to je sa njom u
drutvu.
Okrenula mu se.
- Zato vas ja ne bih zvala Lu, a vi mene Margarita?
- Poteno.
- Gladna sam. Hajdemo negde da jedemo.
Vozila je leksus kupe. itavo vreme za njima je iao ford taurus.
Kroker, bacivi pogled u retrovizor, nadao se da su telohranitelji
ostavili rotvajlera kod kue.
Margarita je vozila brzo i efikasno. Znala je gde su sakrivena
policijska kola du druma, znala je gde su stajalita za one koji jure
autoputem. Deset minuta kasnije stali su ispred jednog od onih
bletavih restorana sa lanom mermernom fasadom, ogromnim
jelovnikom od est strana i hranom koja kao da se pripremala u nekoj
centralnoj kuhinji koja je snabdevala sve sline restorane u Kvinsu i na
Long Ajlandu.
Vlasnik, ovek tamnog tena, mogao je da bude iz bilo koje zemlje
na Mediteranu, pourio je prema njima kad su se smestili u lou u koju
je komotno moglo da stane est odraslih osoba. Bila je prekrivena
tirkiznom plastikom.
- Dobro vee, gospoi Di - ree ovek. - ime moemo da vas
posluimo danas?
- Naruite testo - ree Margarita Krokeru otvarajui meni. - Oni
jedino to imaju ovde.
- I flau valpoliele na raun kue - ree vlasnik i ode sijajui od
268

zadovoljstva.
Jeli su pasta al olio sa toplim, krckavim italijanskim hlebom.
Margarita stavi istucanu suvu papriku preko svojih makarona. Kroker
je bio toliko dugo na Marko Ajlandu da je zaboravio kako izgleda
stvarno dobra pasta. Margarita je popila gotovo svo vino.
- Zato ste mi dopustili da vam budem gost? - pitao je Kroker u
pola obroka.
- Radoznalost - odgovori Margarita na svoj direktan nain koji je
razoruavao. - Kad ste se dovezli, bili ste jo samo jedan policajac
poslat ovamo da nam izjavi sauee. Onda smo razgovarali i ja sam
videla da sam vas pogreno procenila. Rukovodila sam se
stereotipom.
Kroker se nasmeja.
- To se i meni dogodilo. Mislio sam poto ste ena Tonija Di, znate
ve - on odjednom zauta udno postien.
- Sicilijanci imaju izreku, Lu. ene su za ienje, kuvanje i
raanje, naroito sinova, svake dve godine. Ja nisam sa Sicilije i ne
uklapam se u to.
Obrisala je ulje s krajeva usana.
- Ja sam bila vrlo mlada, a on je bio opijen seksom. Voleo je da me
tuca.
- A vi? Da li ste vi to voleli?
- Sa Tonijem? On je bio kao beli vitez: jak, zgodan, moan. Bio je
stariji i znao je kako da se doepa onoga to eli. Za mladu devojku,
ta snaga moe da bude moni afrodizijak, naroito kad svaki drugi
momak koga sree pojma ne zna ta e sa sobom.
Kroker joj nasu jo vina i ona se osmehnu.
- Ne moete da me napijete, Lu, nemojte ni da pokuavate.
- Dakle, rano ste se udali - ree on ne obraajui panju na njenu
primedbu - i ta onda?
- Onda- zastala je namrtivi se, podigla svoju au vina,
prouavala je. - Hriste onda je doao ivot, pravi ivot, ne mata, i
oborio se na mene. Srkutala je vino. - Vie nisam bila Margarita
269

Goldoni. Bila sam gospoa Antonija Dekamila, Tonijeva ena. I onda

sam shvatila da on eli samo to da budem i to je bio takav ok ponovo je zastala, spustila au i osmehnula se Krokeru.
- Ali vi imate svoj posao.
- O, da. Ali samo zahvaljujui milosti mog brata, koji me je
zastupao kod Tonija. To je bila greka, jer je Toni izgubio obraz i
naterao me da platim za svoj posao.
- Hoete da kaete da je uzeo deo posla.
- Ne - ree ona mirno - on je uzeo deo mene.
***
Radionica oveka koji je pravio maske bila je blok dalje od Kanala
grande, mali, prljavi atelje prepun gipsa i magije. Plafon je bio
napravljen od hiljadu maski, koje su visile licem nadole, prekrivajui
jedna drugu, boje su se preplitale i sudarale, stvarajui more emocija
unutar spleta ianih skeleta, mesa od papije-maea i emajlirane koe.
Te maske, tako ive, podseale su Nikolu na Kirku, koja je svoje
posetioce pretvarala u ivotinje tako da su postajali deo ivih slika.
On se zvao Marin Fornovo. Bio je omanji ovek, srednjih godina,
odsutan kao svaki umetnik iji um smatra granice stvarnog sveta
suvie uskim. Kosa mu je bila proreena ali bila je fina kao eeno
zlato. Povremeno, dok se kretao napred-nazad iza izrezanog
mermernog pulta prekrivenog oznakama njegove umetnosti - posudama
gipsa, guvama ice, teglama lakova, i alatkama kojima se to mealo,
topilo, nanosilo - svetlost koja je padala na okrugao ram njegovih
naoara stvarala je od njega kominu linost iz stripa.
- eleste, belisima! - Fornovo odgurnu stvari sa pulta, nagnu se
preko njega i poljubi je u oba obraza. - Ne proe dan da ne pomislim
na njega i da mi ne nedostaje. Rei u ti neto, Venecija je gora otkako
je on otiao. Govorio je polako i odmereno kao da je jo deo
dudevog dvora iz davnih vremena.
eleste predstavi Nikolu, a Fornovo ga prodorno pogleda pre nego
270

to mu se nakloni s malim osmehom. Kad je vratio panju na eleste,

on ree:
- U ta si se sada uvalila, duo moja?
eleste se nasmeja.
- Nikada nita ne bih mogla od tebe da sakrijem.
- Nije mogao ni tvoj otac - ree Fornovo i namrti se. - ao mi je
to nije posluao moj savet tog dana, caramia. Da jeste, verujem da bi
jo bio iv.
- Sve je to prolost.
- Ah, da, prolost - ree Fornovo i duboko uzdahnu ali u prolosti
su sakriveni svi nai gresi. A nai gresi su ono to nas na kraju vodi do
nedela. Udario je jezikom o nepce. - Bilo bi dobro da misli na ono to
je tvoj otac zaboravio, dete moje. Ne elim da te stigne njegova
sudbina.
- Seau se, obeavam.
Mali ovek jeknu, kao da joj moda ne veruje.
- Marine, potrebna nam je tvoja pomo - ree eleste. - Sea li se
maske koju si nedavno napravio za Okami-sana?
- Domino. Ali naravno! Sjajan komad - Fornovo se oduevljavao. Nije valjda unitena?
- Potrebne su nam informacije o samom Dominu - ree eleste bez
oklevanja, izbegavi njegovo pitanje. - ini mi se da se seam da to
nije jedan od originalnih venecijanskih tipova.
- Ne, ne, naravno da nije. Domino je uveden u Veneciji u drugoj
polovini esnaestog veka - Fornovo poe da mea boju u plitkoj iniji.
- On je, u stvari, francuskog porekla. Domino je bilo ime koje su
Francuzi odavno dali dugim, debelim pelerinama koje su nosili monasi
i koje su, kad su putovali plemii i ambasadori, preneli u venecijansku
modu.
Boja je sada postala ista, providno plava mada se u iniji nije
inila prozranom.
- Maska je neka vrsta ale. Venecijanci su uvek bili spremni da se
podsmevaju papi - Fornovo podie kapljicu boje prema svetlosti i
271

osmotri je. - Papa je bio taj koji je nametnuo Veneciji mirovni ugovor
sa itavim svetom. On poe da premazuje lice bele maske ispred sebe.
- Taj prokleti ovek. Ali zato bismo ga proklinjali? Mi Venecijanci
odbijamo da razmiljamo o prolosti ukoliko nije pomeana s
ritualima. Zbog toga smo mi Venecijanci veliki.
On dotera drugi obraz, ivice onih duplji, usne i maska je nekim
alhemijskim procesom postala lice.
- Smrt tiranima! To je oduvek bio na borbeni pokli! Smrt tiranima
iz Rima! Bez obzira da li su cezari ili pape. Naa republika je bila
jedina koja je preivela pad Rimskog carstva; nije to bilo sluajno!
On paljivo postavi masku u kraj i namignu Nikoli.
- Ovde u Veneciji mi smo oduvek bili slobodni. Zato su Jevreji
beali ovamo iz zemalja u kojima su iveli. Ovde je stvoren njihov deo
grada posle 1500. godine i mnogo godina Venecija je bila centar
rabinskih studija u Evropi.
Uze drugi sud i poe da mea boju koja e moda biti skerletna.
- Istina je da mi razumemo Jevreje, a i oni nas. Mi smo u osnovi
isti: zagonetni, briljantni, praktini, naunici i orni za posao. Dok je
ostatak civilizacije bio u feudalnom dobu, mi nismo; Jevreji koji nisu
mogli da prihvate feudalni nain razmiljanja prihvatili su veinu stvari
od nas. Mi smo bili kapitalisti od poetka.
Boja je bila skerletna, svea, kao tek prolivena krv. Pogledao je
masku na kojoj je radio i klimnu glavom kao da je zadovoljan magijom
koju je irila.
- Naravno, naterali smo Jevreje da plate za sklonite. to da ne?
Oni su to mogli a nisu imali kuda da odu. Obeleili smo ih tako to
smo im naredili da nose crvene eire.
Poe tedljivo da nanosi skerletnu boju, neko bi rekao kao da ali.
- Da li je to bilo okrutno? Zato bi to neko rekao? Odnosili smo se
prema njima kao prema svojim dudevima. Izolovali smo Jevreje u
njihov geto, kao to smo izolovali duda u njegovoj fantastinoj palati
na Trgu San Marko. Spisak njegovih dunosti bio je svake godine sve
vei jer smo dodavali stvari za koje nismo hteli da ih on obavlja.
272

On podie kaiprst i zamaha prema njima.

- Naravno, s vremena na vreme plaali smo veliku cenu za svoje
uspehe. Kao i Jevreje i nas su prezirali i zavidili nam zbog onoga to
smo. Kad je 1605. godine Papa Pavle V optuio Veneciju za jeres, zar
nismo odgovorili da smo bolji hriani od njega? Ko se tukao sa
Turcima u ime Hrista dok je Rim mirno sedeo? Pa, Venecija, naravno!
- Marine - prekide ga obazrivo eleste - priaj o Dominu.
- Da, da - ree on gotovo nervozno i odloi masku da se osui. Dolazim do toga. Misli da sam zaboravio? Opet otro pogleda
Nikolu. - Mi Venecijanci imamo poslovicu: Kad istorija ne
zadovoljava, mit je tu. On se osmehnu na svoju zagonetnu al. - Pa,
postoji mit koji se odnosi na uvoenje Domina na karneval i to je ovo:
nisu francuski plemii i ambasadori doneli ironinu, neverniku linost
u Veneciju. To su uradili Jevreji koji su beali od antisemitizma u
Francuskoj.
On se iznenada okrete, nestade kroz zavesu od perli u dnu radnje.
Trenutak kasnije vrati se nosei neto u naruju kao da je tek roena
beba.
- Domino! - uzviknu eleste. - Ali, to je nemogue.
- Nije, caramia, jer je tu - Fornovo joj se osmehnu dok joj je
pruao masku da je pogleda. - Ovo je original, najstarija maska u
mojoj privatnoj kolekciji. Pokazujem ti je sada kao to sam je pokazao
Okamiju pre tebe.
- Da li je Okami-san znao za poreklo Domina? - pitao je Nikola.
- Naravno - ree Fornovo i namrti se - zar mislite da bih mu
prodao jednu od svojih dragocenih maski a da ga ne upoznam sa
istorijom? Za kakvog me to Venecijanca vi smatrate? - on naini
grimasu. - Pored toga ovaj Domino je poseban jer je nainjen u
Francuskoj - u Parizu, da budem precizan - i doneli su ga ovamo
Jevreji beei od pogroma.
On paljivo okrete masku tako da su mogli da vide drugu stranu.
- Ovde je ime onoga ko ju je napravio: A. Aloan - pokaza
kaiprstom. - A ovde je peat kompanije pod ijom egidom je Aloan
273

radio. To je najstarija firma za pravljenje maski u Francuskoj to ve

neto govori. I ona jo postoji.
On podie masku prema njima tako da su mogli da proitaju naziv
firme: Avalon Ltd.
***
U tiini koja je usledila lomljava inije to je kelneru izletela iz ruku
bila je strana, ali Margarita nije skidala pogled s Krokerovih oiju.
Bilo je u njenim oima preklinjanja i njemu se uini da ona sada prvi
put nekome poverava svoj uas.
- On me tukao i to je jo gore ja sam doputala da to radi. Nisam
se alila, nisam otila Domu, nisam uzela svoju ker Frensin i nestala.
Umesto toga ja sam ostala i pokorila se.
- Zato?
Osmehnula se, ali krhkost se vratila i njemu se inilo da bi se kad
bi je uhvatio i prodrmao, raspala na hiljade komada.
- To je pitanje od milijardu dolara, je li? - ona se opet ugrize za
usne. - Moda sam oseala da to zasluujem jer sam se udala nasuprot
elji svog brata.
- Dominik je bio protiv tog braka?
- Mnogo.
- Zato?
Margarita slee ramenima.
- Moda je poznavao Tonija bolje od mene. Ali ja sam tada bila
tako odluila. Mislila sam da sve znam.
Ili sam elela da se suprotstavim Domu. Ko to vie zna?
- Ipak, Dominik je odredio Tonija za naslednika.
Margarita ga je posmatrala iroko postavljenim oima.
- Opet u poeti da vas zovem detektivom.
On joj se osmehnuo.
- Pa ja to i jesam, madam. Otkrivanje mi je u krvi.
Nasmejala se zbog toga. Vlasnik donese jo hleba s belim lukom,
274

ali ona odbi. On ipak pokupi tanjire. Ona narui espreso za oboje.
Poto je mislio da nee odgovoriti na njegovo prethodno pitanje,
Kroker ree:
- Ako bih smeo da pitam, kakvo je sadanje stanje vaeg braka?
Mislila je neko vreme. Njen pogled je bio uperen u njega i on je
video da su joj oi boje ilibara.
- Mi ivimo jedno uz drugo. Ali mislim da je to stanje u kome se
nalaze mnogi brani parovi.
Nastade mete kad je u restoran uletela gomila srednjokolaca u
dinsu, s vokmenima za pojasom. Doneli su im espreso i velike ae
sa sambukom, ast od vlasnika. Margarita se okrete, uhvati njegov
pogled. Posla mu poljubac koji izazva najiri osmeh koji je Kroker
ikada video.
Ona se opet okrete prema njemu i iznenada ree:
- Mislim da je Toni imao udan odnos ljubavi i mrnje sa Tonijem.
On je mogao da se divi legitimnom poslu koji je Toni stvorio mada je
isto tako znao za sve njegove mane.
- A to su?
Igrala se svojom oljicom.
- On je impulsivan, esto suvie agresivan; ima preuranjeno
oseanje sopstvenog znaaja.
- A ta je s vaim bratom? Kakve su bile njegove greke?
- Federalci s kojima sam razgovarala mislili su da znaju o njemu
vie od mene.
- Sreom ja to ne smatram.
ilibarske oi su ga gledale intimno.
- Vi ste prvi mukarac koga sam upoznala, pored Doma, koji
smatra da je moje miljenje vano.
Izvadi zrnce kafe iz svoje sambuke, stavi ga u usta i poe da ga
gricka.
- Dom je bio avo i aneo, sve u isti mah. To ni najmanje nije
smetalo to je on sin moje maehe. Kad ra je moj otac usvojio, to je
bilo to. Imala sam brata. Nije bilo vano to je bio trinaest godina
275

stariji od mene.
Njen pogled se podie iznad njegovog ramena i njene oi se udno
promenie. Kroker je pazio da ne okrene glavu i ne pogleda u pravcu u
kome je ona gledala. Trenutak kasnije on je bio svestan neijeg
prisustva.
- Zdravo, mama!
Okrete se i ugleda crvenokosu devojku koja je bila isto tako lepa
kao Margarita. Bila je vitka, dugonoga, graciozna i nena kako samo
tinejderke mogu da budu. To je svakako bila Frensin. Bio je
zaprepaen to mora da razmilja o njoj kao o Margaritinoj keri.
Koliko je bila stara kad je rodila ovu nimfetu? Devetnaest ili dvadeset,
nije mogla da ima vie. Mislio je na ono to mu je Margarita rekla o
svom braku.
- Frensin, ta e ovde?
- Tu sam sa Dagom, Riijem i Meri - ree Frensin i pokaza grupu
tinejdera koja se smetala u lou.
- Rekla sam ti da ne sme da ide sama. Frensin napravi grimasu.
- Nisam sama, mama. Tu sam s drutvom. Pored toga, Riijev
tata
- Znam sve o Riijevom tati - pee brzo Margarita. Kroker pogleda
prema drugoj loi i vide telohranitelja. Mesto ih je sada bilo prepuno.
- Ko je to? - pitala je Frensin i gledala pravo u Krokera.
- Frensin ovo je moj poslovni partner - ree Margarita - Lu
Kroker.
- Kako ste, madam? - ree Kroker i natera Frensin da se zakikoe.
Pruio joj je ruku.
- ta vam se to dogodilo?
- Frensin! - uzviknu Margarita.
- Ne, sve je u redu - ree Kroker i pogleda Frensin. - Izgubio sam
ruku u borbi. Ma ju je odsekao. Hirurzi u Tokiju napravili su mi ovu.
Dopada vam se?
Ona je obazrivo uze. Ona je bila fascinirana i on je pozva da im se
pridrui nakratko.
276

- Mislim da to nije dobro - ree Margarita. Frensin je brzo pogleda

pre nego to je kliznula kraj nje.
Da li je to bilo uobraenje ili je Margarita zaista osetila
neugodnost kad je njena ker sela kraj nje?
Frensin stavi laktove na sto, narui izburger sa slaninom i sa jo
sira, veliku porciju pomfrita i dijetalnu koka-kolu. S dejom
nebriljivou kao da je sasvim zaboravila na Krokerovu ruku. Nagnu
se napred, srknu malo majine sambuke. udno, Margarita ne ree
nita. Njena uznemirenost je bila sve vea.
- Kakvim se poslom bavite? - pitala je Frensin gledajui Krokera
svojim ogromnim, bledim oima.
- Da li je to vano?
Frensin klimnu glavom.
- Jeste. Naterali ste mamu da se smeje.
Njegov pogled samo okrznu Margaritu.
- Istina je, Frensin, da sam doao da razgovaram sa tvojom mamom
o tvom ujaku Dominiku.
Doneli su joj dijetalnu koka-kolu, pa ona ostavi sambuku da bi
srkala svoje pie na slamku. Trenutak kasnije stie hrana i ona je
napade kao da nije jela nedelju dana.
- Hoete li vi da mi kaete neto o njemu?
Margarita se uznemiri.
- Mislim da to ne bi
- Nedostaje mi - ree Frensin vaui ogroman zalogaj. - Bio je
dobar prema meni.
Kroker, oslukujui njen odgovor, pitao se ta osea kad je rekla:
Nedostaje mi. Moda je mislila: Nedostaje mi; bio je dobar prema
meni, a ne kao moj otac.
- Da li ste ga esto viali?
- Svakako - Frensin je sipala keap na krompir - mama bi me
vodila kad bi ila da se nae sa ujakom Domom. vakala je. - On je
uvek imao zamrziva pun sladoleda - svih vrsta koje je voleo da
proba. To je bilo sjajno.
277

- Mogu da mislim - ree Kroker udei se zato je Margarita sada

toliko uznemirena. Sve do sada bila je savreno mirna. Ne, nije tako.
Slomila se kad je pomenuo ezara, rotvajlera i onda kad joj je
pokazao slike brata. - I tako sedeli ste i jeli sladoled.
- A-ha - ree Frensin prodirui pomfrit - ja bih jela sladoled dok
su mama i ujka Dom priali u biblioteci.
Kroker brzo pogleda Margaritu, ali njena panja je bila usmerena
na ker.
- Da li je va otac iao s vama?
- A-ha - ree Frensin briui usne salvetom. Poela je da izlazi iz
loe. - Morate sada da mi oprostite.
Onda je brzo hodala kroz restoran. Kroker je posmatrao Margaritu
kako je prati pogledom dok je prilazila loi svojih drugara, a onda ila
prema toaletu.
- Izvinite, Lu, idem da napuderiem nos - rekla je Margarita. Lice
joj je bilo bledo.
Ona nestade u toaletu i Krokeru neto kliknu u mislima. Skoio je,
gotovo je jurio kroz restoran.
Pred vratima enskog toaleta zastade na tren ali onda ree:
- Ma kog avola ekam - i gurnu vrata.
Naao je Margaritu u toaletu na kolenima pored Frensin koja je
bila skoro presamiena preko klozetske olje. Mala je strano
povraala.
Margarita postade svesna njegovog prisustva; lice joj je bilo
zabrinuto.
- Gubite se odavde - bila je na ivici suza.
Kroker izae, pusti da se vrata zatvore za njim.
- Ona nije bolesna, zar ne? Nema grip. Ona pati od bulimije.
Margarita ne ree nita, drei i dalje glavu svog deteta. Najzad
mu se opet obrati:
- Zato ste jo tu?
- Mislim da mogu da joj pomognem.
- Ostavite nas na miru.
278

- Ne verujem da to sada elite.

Priao je, uhvatio je neno Frensin za ramena, priveo je lavabou,
otvorio slavinu sa hladnom vodom. uo je kako je nekoliko puta
ispran toalet iza njega. Onda se pojavi Margarita, stade i zagleda se u
njih.
- Njen otac to ne zna: on to ne bi podneo.
- A ti? - pitala je Frensin drei ruku ispod mlaza vode.
- Ona pati od bulimije, Lu. Ja to znam. Ona je pod terapijom.
- Ima li poboljanja?
- Za to je potrebno dosta vremena.
Znao je da to nije pravi odgovor.
- Margarita, ovo je Frensina bitka, nije vaa. Ona mora da eli da
joj bude bolje, inae joj nikada nee biti bolje.
Sklonio je Frensin od vode, osuio joj kosu i lice papirnatim
ubrusom. Bila je toliko bleda, tako da je mogao da vidi plave vene na
njenim slepoonicama.
Nagnuo ce i okrenuo je da je pogleda u lice.
- Frensin, ta
Ali nije stigao da zavri pitanje jer je buljila u njega i poela da
vriti:
- Umreu! Umreu! Umreu!
***
Lilihamer, izmoren posebnim seksualnim iivljavanjem sa Dagom,
svojim poslednjim tajnim plamenom potonu u dubok san. Dag je bio
divalj, nepredvidiv, u emu je i bila njegova privlanost. Nisu se
poznavali u stvarnom ivotu - poslovnom ili drutvenom. Sastali su se
kao tela bez misli u elji da zadovolje svoju poudu na najudnije
mogue naine. Dag je bio idealan za to. Nemiran duh po prirodi, bio
je najsreniji kad je svaki put mogao da smisli neto drugo kad bi se
sreli, grotesknije i udnije od prethodnog puga.
Dok je Lilihamer tonuo u san, ak je nestalo i Dagovog ukusa, sve
279

dok nije ostala samo tama. A iz tame je izronio San koji ga je okruio
zidovima svog posebnog sveta.
Lilihamer je retko kada sanjao, ali kad se to dogodilo, to je onda
bio San. On je to bar tako nazivao. San nije bio uvek isti, ali neto u
osnovi se nikada nije menjalo.
Bila je tu dungla, najpre, na kraju i uvek; sa tropskog drvea
kapali su vlaga. zrelo voe i smrtonosne zmije. Bez ikakve sumnje bio
je komar o Rajskom vrtu. Lilihamer je znao da bi federalna doktorka
koju je morao da vidi posle povratka iz Nama imala svoj dan tumaei
simbole njegovog sna - da joj je on ikada priao o njemu. To nije
dolazilo u obzir.
U Snu, kao u seanju, on je koraao po prljavom podu suvie
skuenom da se isprui. Morao je da spava sedei, a nije mnogo ni
spavao. To je bio deo toga. Tama, teko zujanje insekata a onda
bletava svetlost koja bi probadala njegove zatvorene kapke dok bi ga
budili. To se stalno dogaalo i ponavljalo i u Snu kao da mu je
spavanje bilo zabranjena sloboda.
Ideja je bila jasna, nalazila se u osnovi ispitivanja; oduzeti
zatvoreniku oseaj vremena, mesta i najzad samog sebe. Krajnji
rezultat je bila popustljivost. Njegovi tamniari su hteli da mu slome
psihu.
Koliko su u tome uspeli nikada nee znati. I to je bilo najuasnije.
Neznanje.
U prvi mah kad je San poeo da se javlja, Lilihamer se nadao da
e odgovoriti na pitanje koje ga je proganjalo otkako se vratio iz
Nama: da li je bio slomljen? U bolnici, dok su mu rane polako
zaceljivale, imao je dosta vremena za razmiljanje, a kad se vratio u
Ameriku, imao ga je jo vie.
Dopadala mu se lekarka koju su mu dodelili, Madlen. ak se malo
i zaljubio u nju. To je moglo i da se oekuje, ona mu je to jednog dana
objasnila. Ona je jedina pokazala pravu nenost prema njemu posle
mnogih dana provedenih u kavezu od bambusa negde u bunju Laoca.
Hriste, kakav je haos napravio. Ali Madlen se nije slagala sa njim i
280

pokazala mu je ta je istina. Rekla mu je da nisu mogli da ga slome jer

nijedna tajna informacija koju je on znao nije bila provaljena. Nije
odao ifru, ni mreu. Ne brinite za pamenje, rekla je Madlen. Ne
moete da se oslonite na njega. Ona je bila tu da mu pomogne da se
oslobodi onoga ega on oigledno nije mogao.
Dobro vam je, rekla je na poslednjoj sesiji, celi ste i funkcioniete,
moete da se vratite poslu koji ste ranije obavljali. Bez obzira na sve
ono to se dogodilo u prolosti. eleo je da joj veruje. I verovao bi joj
da nije bilo Sna. ak i kad je shvatio da ga nije lagala, da mu jo
veruju i da ga potuju, San je stajao u njegovom seanju kao kamen.
U Snu kao u seanju miris krvi i sekreta bili su prisutni, znoj straha
ga je prekrivao kao runa druga koa. Doli su po njega u kavez i
radili su svata sa njim, nije to mogao ak da pomene ni pred
Madlenom, koju je voleo i kojoj je ak malo verovao.
Koliko je mogao da joj veruje jer mu je zoooloki vrt u kome je
bio to uradio, kako ga je Madlen ubedila, oduzeo svu ljudskost i
smrskao njegovu mogunost da veruje ljudima. U Snu, kao u seanju,
bio je sam, ostavljen, a ostavili su ra oni koji su se kleli na veno
prijateljstvo. Morao je sam da se izbori sa zoolokim vrtom. Niko nije
preao most pokriven liem, niko se nije dovukao usred noi da ga
spase.
On je postojao u zoolokom vrtu, preputen beskrajnim
ponienjima i mukama. Patnje su bile zamenjene halucinacijama
sopstvenog uma, kada su ga ostavljali da bi saekali da se vrati kako
bi opet mogli da nastave s muenjem.
Njegov um, pod stranim pritiskom, vraao se unazad u vremenu.
Ponovo se naao u trenutku stupanja u Ogledalo, drutvo iz senke koje
je trebalo da ga prihvati kao brata po krvi sve dok im bude koristio.
Ali sada je posmatrao sebe i svoju brau kroz sopstveno ogledalo,
najzad svestan meanja stvarnog i nestvarnog, uznemirujue istine koja
je leala ispod ohrabrujue fasade lojalnosti i vernosti, jasno
sagledavi da su mu oni iza Ogledala prodali lai tako efektno kao to
prodaju svakog drugog oko sebe. Bio je to zastraujui svet koji je
281

leao iza tog modernog Ogledala; i bio je toliko razliit od onoga koji
je Luis Kerol stvorio pre jednog i po veka.
Mnogo kasnije, kad je opet bio u Vaingtonu i kad je opet radio,
otkrio je da bi, da nije onako neceremonijalno izbaen na njihovom
pragu u Namu, morali da preduzmu neto. Svakako bi poslali
usamljenog rendera - snajperistu koji bi dobio nareenje da mu
prosvira metak kroz glavu da bi njihove tajne ostale bezbedne.
Na neki nain nije ih krivio - u njihovom poloaju i on bi tako
razmiljao. Ali na drugi nain nije mogao da ih ne mrzi; lagali su ga,
njegova braa po krvi i izdali su ga. Nauio je veliku lekciju o
ponaanju jednog ljudskog bia prema drugom. Posle toga otkrio je da
mu se ljudi ne dopadaju previe.
Zaboravio je na Madlen, ili bolje na svoju ljubav prema njoj; bilo
je suvie bolno nositi se sa tim. Umesto toga pretvorio se u neku vrstu
automata. Sreom njegovi drugovi to nisu primetili, oni su ga smatrali
herojem, napredovao je, date su mu velike moi i ovlaenja, mnogo
vee nego to je imao u Namu pod komandom Jabervockog.
Tih dana su ga znali kao Ludog eirdiju - nadimak koji mu je
sada vie pristajao nego onda.
Ma ta da je bilo izbrisano iz tog perioda, nadimak Crvene Kraljice
je takoe ostao. On i Crvena Kraljica su radili pod pogledom
Jabervockog ak i prilikom one sramne epizode sa Majklom
Leonforteom.
Crvena Kraljica je nekako uspela da se iupa i sada je imao
veliku mo. Kako je to uradio? Izbacio je Jabervockog, za koga je
Lilihamer bio ubeen da bi pre umro nego to bi se odrekao moi.
Crvena Kraljica je imao pomonika Niikija, tako se prialo. On je bio
tako dobro obaveten tako da se Crvena Kraljica dizala na lestvicama
uspeha, obarajui neprijatelje na svom putu.
Dok je on to radio, oportunista Lilihamer jahao je svojim pravcem.
Tih dana on je bio ui i oi Crvene Kraljice, jedini ovek kome je
verovao. Crvena Kraljica je tvrdio da ni on lino ne zna pravi identitet
Niikija niti njegovu nacionalnost. Vesti su stizale u intervalima. Ali
282

ako je sve to bilo tano, kakva je bila veza izmeu Crvene Kraljice i
Niikija? Kako su bili povezani? Koji je bio Niikijev motiv da daje
tako vane vesti?
Da li je Lilihameru bilo stalo do tih vesti? Tih dana punih seanja i
Sna, otkrio je da je lake da prati nareenja svog pretpostavljenog
nego da trai odgovore na politikom ispunjena pitanja. Stranu je davno
odabrao, ili je ona odabrala njega, kao da je to bilo vano? Moral nije
bio vaan u sadanjim akcijama. Nalazio je neku vrstu tupog
zadovoljstva u predavanju glupoj rutini.
Nije znao kakve su posledice njegovih akcija. Leteo je nonim
nebom sveta irei ono to je Crvena Kraljica nazivao pravdom i nije
zamiljao da moda postoji drugaija stvarnost. Bio je hermetiki
zapeaen ispod svoje maske, buljei u svet s oima koje nisu
odslikavale radoznalost.
Ali ovek - ak i onakav kakav je Lilihamer postao - nije mogao
da opstane u samoj udobnosti. Odvojenost od sveta nije znaila da se
nije interesovao za njega. On je ipak bio iv. Oteen, ali iv.
Bilo mu je potrebno dosta vremena da otkrije ta ga, u stvari,
pokree u novom ivotu koji je stvorio za sebe. U tom pogledu San
mu je dobro sluio kao staza za povratak u seanje. San mu je
pokazivao zato jo die, zato nije presekao vene u bolnikom
krevetu na Filipinima ili zato se nije bacio kroz prozor svoje
kancelarije u Vaingtonu. Bilo je to zato to mu je San isplavio, kao
to talasi uine sa ubretom izbacivi ga na obalu, lica onih koji su
rukovodili zoolokim vrtom. Kao to kiselina ostavi tragove na metalu
tako su ta lica zauvek ostala urezana u njegovom seanju; njihova lica,
njihovo ludilo u noi i po danu, jahalo je uz njih, ualo im na
ramenima. Oni su zakivali bambusove iljke ispod njegovih nokata,
gomilali su se oko njega dok je jeo ili obavljao nudu. Bili su prisutni
u Snu i u seanju.
I najzad, Lilihamer zakljui da je spasen iz eljusti smrti samo zbog
jednog cilja: da bi naao one koji su ga strpali u kavez, da bi ih
unitio, kao to su oni unitili njega.
283

11
Pariz/Old Vestberi

Ulaenje u Pariz je bilo kao izbijanje na mirnu vodu posle matice.

Harizma venecijanskog, vizantijskog brokata bila je prekinuta
svetlou koja je nestajala u oblacima pokrivenom nebu.
Pariska no bila je buket vibrirajuih fasada, irokih bulevara,
ogromnih fontana koje su uvali lavovi, aneli i bogovi, svetlucajui
belo, okupani svetlou.
Prsti svetlosti su obasjavali Trijumfalnu kapiju, diui se sa kruga
Plas D Etoala, poetka dvanaest velianstvenih avenija, koje su se
irile kao vene na poleini ake. Gejzeri svetlosti izbijali su na Trgu
Konkord, gde su Luj XVI, Marija Antoaneta, Danton i Robespjer,
osetili krajnji poljubac brijaa Revolucije, zatim Trg Vandom, gde su
dizani i rueni spomenici Napoleonu. Lukovi svetlosti eksplodirali su
du jake arterije grada koja je prelazila s desne na levu obalu, sa Gran
Paleom i Pti Paleom na jednom kraju i velikom ukraenom kupolom
Invalida na drugom, dok se izmeu njih, osvetljen plejadom
kandelabra, dizao preko Sene most koji je nazvan po ruskom caru
Aleksandru III.
Kroz urbani pejza, beo kao sneg na svetlosti punog meseca,
Nikola i eleste su se vozili sa aerodroma arl de Gol. Kad su uli u
grad svetlosti, oseali su se kao hodoasnici koji su proveli neko
vreme u divljini, a sada su se vraali u zapadnjaku civilizaciju.
Preli su Senu s desne obale na levu, uli su u pomalo boemski
svet, gde su ljudi bili mlai nego s druge strane reke, gde je bilo puno
umetnikih galerija, butika sa modernom odeom i kioska sa hranom
svih vrsta.
Nali su smetaj blok i po od Bulevara Sen ermen u hotelu sa
crno-belom fasadom od peanika i kovanog gvoa. Sobe su bile
284

male, postmoderne, uredne, udobne, s pogledom na uvene pariske

krovove i na udesnu piramidu energije koja je zraila oko Ajfelove
kule.
U njihovoj sobi video prikljuen na televizor ve je emitovao crnobeli film sa Hemfrijem Bogartom i Lorin Bekol, Veliki san prema
knjizi Rejmonda endlera. Senke su igrale po zidu, treperile kao
treptaji oka, kao kucanje srca.
San
Avalon Ltd je kompanija zanimljive istorije, rekao im je Fornovo.
To je u prvi mah bila kua koja je pravila kostime za putujue
pozorine trupe, a onda se promenila kako su njeni tvorci maski
postajali sve poznatiji. U jednom trenutku - ko zna kada, moda
nekako u doba Francuske revolucije - tvorci maski oteli su komandu
nad firmom od njenih vlasnika, koji su - tako kae pria - onda bili
giljotinirani na Trgu Vandom. Ime je promenjeno u Avalon i sinovi, jer
su zanatlije poele da razmiljaju o kompaniji kao o svom domu.
I to je tako ostalo gotovo nepromenjeno u toku prolih godina sve
do pre pet godina. Tada je firmu, koja je zapala u tekoe, otkupio
stranac i ime je opet promenjeno sada u Avalon Ltd.
- Ko je kupio kompaniju? - pitao je Nikola.
Sada ide udan deo, rekao je Fornovo, odlaui Domino. Izgleda
da to niko ne zna.
Nikola se probudio dok je suneva svetlost lila kroz prozore.
Okrenuo se u krevetu i zatekao eleste kako spava kraj njega, jo
potpuno odevena. Njeno lice, neverovatno lepo, bilo je dopola
osvetljeno sunevim zracima, pola je bilo u plavim senkama zaostalim
od noi. Televizor je jo bio ukljuen, ali poto je film davno bio
zavren, ekran je samo svetlucao sivo-belim esticama.
On pogleda i vide da je i sam potpuno odeven. Nije se ak ni
seao kad je legao. Premor ga je preuzeo bez upozorenja.
Leao je tamo gde je bio suvie zadovoljan. Znao je da treba da
pozove svoju kancelariju; Seiko se sigurno izbezumila. Ali zato bi joj
rekao gde je? Ona bi samo htela da ga obavesti o svemu ta se zbiva u
285

Sajgonu, a on nije eleo da to uje. Pored toga ona i Nangi e moi da

brinu o svemu to se desi.
Znao je da su ta objanjenja slaba. Polako, gotovo bolno kao
napredovanje degenerativne bolesti, istina mu je postajala sve jasnije.
On je beao od braka koji se raspadao, beao je od veze koja je otila
predaleko.
Krivica je udavila istinu, sve je sada delovalo smeno na svetlosti
dana.
On je znao da sada bei od svog starog ivota; povukao se u brak,
oekivao je da zasnuje porodicu, imao je siguran posao, sve vie
odgovornosti se gomilalo na njegova plea. Bio je iv sahranjen.
Duboko oseanje slobode koju je osetio onog trena kad je stavio
masku Baute bilo je uzbuujue. Nije eleo da se to prekine. eleo je
svoj stari ivot natrag.
Polako okrete glavu, zagleda se u elestino suncem obasjano lice.
I onda odjednom oseti neto posebno prema toj divnoj eni. Da nije
bio oenjen, mogao bi da se zaljubi u nju. A onda kad je malo bolje
razmislio upita samog sebe: kakve veze ima njegov brak sa tim? On je
poeo da se zaljubljuje u nju.
Seo je, digao se sa kreveta. Tiho je otiao u spavau sobu, skinuo
se i stajao pod ledenim tuem pet minuta. Onda se nasapunao, okrenuo
slavinu sa toplom vodom. Pruio je lice mlazu kao da voda moe da
spere i njegove misli kao to je prala telo.
Obavivi pekir oko tela on se vratio u sobu i video da eleste
neto trai po svom malom koferu.
- Boe, spavala sam kao ubijena - ree ona.
Brzo je proao pored nje, ne usuujui se da pone da razgovara
sa njom ili da bude blizu nje.
Nosei svoju odeu ona nestade u kupatilu. Soba je odmah
izgledala mala i bezlina bez njenog prisustva. Nikola, ne razmiljajui
mnogo, gurnu vrata koja su vodila u kupatilo.
eleste je bila u kadi. On prie maloj drvenoj stolici u dnu kade,
otvori prozor i sede.
286

eleste je, imala masku na licu. Bila je sastavljena od blata i

minerala, jo jedan luksuz koji je nudio hotel. Oi su joj bile zatvorene
i lice joj je bilo smireno.
- Jeste li doli da me zavedete?
- Ne - ree on oseajui la na jeziku.
Oi joj se otvorie, njihova akvamarin boja bila je jo kontrastnija
uz blato.
- Oseate li Okami-sana?
- Budunost je nejasna, eleste.
Dugo ga je posmatrala bez rei.
- Plaim se, Nikola.
- Da, znam.
- Nisam na to navikla.
On klimnu glavom.
- Moda nam je svima potrebno da pomognemo jedni drugima.
Ona okrete slavinu s vruom vodom.
- Moram da sperem ovu masku. Ako ostanete, iskvasiu vas.
Dvadeset minuta kasnije ona se pojavi iz kupatila.
Kosa joj je jo bila vlana od tua, upletena u francusku pletenicu.
Ovaj strogi stil bio je u kontrastu sa rasputenom divljinom koju je
negovala u Veneciji nosei slobodno kosu. Ali to je bio grad ekscesa.
Svi su mislili da Venecijom vlada melanholija, ali to nije tano.
Venecija je bila uzbudljiva i uznemirena kao sunce na vodi. Takva je
tamo bila i eleste. Kakva li e biti ovde? - pitao se.
Obukla je crne helanke, kao safir plavu bluzu, svileni aket sa puf
rukavima ukraen izvezenim feniksom na leima. Na nogama je imala
ravne baletanke. Prola su dva i po sata otkako su doleteli iz Venecije.
Ona je dobro iskoristila to vreme.
- Da li ste za espreso i petitpain? - upitala je dok su se sputali
minijaturnim liftom. Imao je staklene strane tako da su mogli da vide
mermerno stepenite. Nikola, tako blizu eleste, bio je svestan njenog
mirisa, finog nagovetaja jasmina i cimeta ispod kojeg su se oseali
ruzmarin i nana, mirisi gela za kupanje i ampona. Kao da ga je plima
287

bacala prema njoj dok je oseao poznato pulsiranje krvi kroz vene.
Da bi se zaustavio da se ne prisloni uz nju, poeo je da misli na
Justinu. Udaljenost je razjasnila njihov odnos. Tuga i patnja, dugo
zadravane, ustupile su mesto odbacivanju i besu. Sada je shvatao da
su oboje bili povreeni smru njihove male keri, mada je to moralo
da bude na razliite naine. Insistirajui da ostanu u Japanu on je sada
shvatio da joj je oteo jedan deo nje, dok je trebalo da tu neto doda.
Ali da li je to bila cela istina? Koliko je tu bilo njegove sebinosti,
njegove plamene elje da dosegne kokoro, srce svoje prirodne istorije?
Otkrie Tau-taua ga je potpuno obuzelo, on je to znao - ali sada je
morao da se suoi sa posledicama te opsednutosti. Cena istine je uvek
bila visoka.
U holu skrenue prema malo restoranu sa lepim stolovima i
stolicama od abonosa, klupama od gvoa i koe. S desne strane gde
su oni sedeli bilo je malo dvorite u koje je sipila suneva svetlost
prolazei kroz grane drvea. ljunak, voda koja je utala u fontani,
minijaturni hinoki empresi podseali su na Japan, mada vrtlar
zapadnjak nije mogao da s razumevanjem naini jalanski vrt. On je
stalno tugovao za Istokom.
- Ne bih jela neto konkretno, a vi? - upita eleste.
- Ni ja.
Ona narui za oboje; govorila je sjajno francuski.
Istina je dala Nikoli oseanje osloboenja. Njegova tuga za onim
to je bilo, a to je moglo da bude, bila je polako zamenjena
uzbuenjem to je opet blizu ivice. Opasno putovanje ga je palilo,
zbog toga je vredelo iveti. Sada je shvatio zato je toliko poslednjih
godina odstupio od svog linog interesovanja.
- Koliko daleko?
- ta? - on odmah usmeri panju na nju.
- Pitala sam se koliko ste daleko odlutali?
On se osmehnu, manje zbunjen sada. kad je ona objasnila svoju
reenicu. Na trenutak je pomislio da mu ita misli. Mazao je
marmeladu preko svog petit paina.
288

- Mislim da bi mi dobro doao jo jedan espreso - rekao je.

Osetio je da ona eli da ga navede da joj se otvori kao skupa
pudrijera da bi se pogledala u ogledalu. Ali da li je njeno
interesovanje za njega bilo samo radoznalost? Bilo je to neto vrlo
udno, ali ak i posle svega to su zajedno preiveli ona se oseala
udaljenom od njega isto onoliko kao one noi kad su se nrvi put sreli
pod venecijanskim maskama. On je navikao da otvara ljude, da im
ulazi u duu, ali sa eleste nije uspevao.
Spustio je dve male kocke eera u crnu dubinu, promeao espreso
i poeo da ga srkue.
Ona oliza brano s prstiju, stavi laktove na sto i nagnu se prema
njemu, pa ree:
- Da li stvarno mislite da je kompanija Avalon Ltd. klju koji nam
je ostavio Okami-san?
Mislio je o tome kako je izgledala na vaporetu u Veneciji, na
ledenom vetru koji joj je duvao u lice tako da je morala da brie suze,
na gustu kosu koja joj je bila uklonjena s lica. Bes koji je tada
ispoljila uhvatio ga je u zmijski zagrljaj i bio je svestan da, u stvari, ne
zna nita o njoj.
- Pratei ono to smo nali uredno presavijeno u Okamijevom
kabinetu stigli smo korak po korak dovde.
Okami je metodian ovek, i krajnje pametan. Mislim da nam je
ostavio jasnu poruku.
- ta ako je to klju, ali ga nije ostavio Okami-san?
- Pomiljao sam na tu mogunost, ali to neemo znati dok ne
stignemo do Avalona.
Ona pogleda ostatke njihovog doruka.
- Zar ne mislite - rekla je - da ako je ubica stigao do njega, on je
ve moda mrtav?
- Samo ukoliko neprijatelji Okami-sana ne ele nita drugo sem
njegovog povlaenja.
Ona kao da je sada vibrirala, ali nije mogao da kae da li od straha
ili od uzbuenja.
289

- Rekli ste mi da nikada nije nita zanisivao - kazao je. - Ma na

emu da je radio sve je drao u glavi. Razumno je oekivati da bi
njegovi neprijatelji eleli da saznaju njegove tajne pre nego to ga
ubiju.
- Jeste li sigurni?
- To bih ja uradio na njihovom mestu.
- Hriste, ledeni ste - ona skrete pogled s njega na tamnozelene
emprese i on ponovo oseti onu udnu meavinu odbacivanja i
privlanosti koju je emitovao njen um a koje nije mogao da locira.
- Vidite, eleste, ako ne moemo jasno da razmiljamo, bez
emocija, imamo malo anse da pomognemo Okamiju.
Ona utke klimnu glavom, a oi su joj bile tamne i nedokuive.
Osetio je da je vreme da krene. Kad su odlazili, on upita portira za
adresu firme Avalon Ltd. Portir pogleda i napisa je na komadiu
papira, prui mu ga zajedno sa presavijenom mapom grada. Na
poleini mape bila je ema metroa i portir im nacrta put kojim treba da
se kreu.
Na stanici Ri di Bak uzeli su liniju 12 i ili su na sever tri stanice
do Konkorda. Sada su bili na desnoj obali. Preli su na liniju 1 koja je
ila na istok.
- Koliko znate o vezi jakuze i mafije o emu mi je Okami-san
govorio? - upita je Nikola.
- Pretpostavljam da ako znam onoliko koliko je znao Okami-san, i
ja bih bila na meti - ona okrete glavu da bi pogledala pored njega
reklamu za Galvr Lafajet, veliku parisku robnu kuu. - On vam je
rekao za Godaiu?
- Jeste.
- Da li vam je rekao da je Godaiu njegova tvorevina?
Nikola je buljio u nju.
- Nije.
- ini se da je Pet kontinenata odgovarajue ime za meunarodni
konglomerat koji je prepleo globus. Trebalo je da bude legitiman na
sve naine, put koji je Okami-san eleo da preduzme da bi sauvao
290

ostatke jakuze od unitenja zbog sve vee vladine kontrole i slomova.

Zahvaljujui snazi svoje linosti i svoje slube on je ubedio unutranji
savet ojabuna da krenu sa njim, ali neki nisu bili sigurni, drugi su bili
tajno neprijateljski raspoloeni prema toj ideji.
- Da, Okami mi je rekao da su se plaili da e izgubiti ogroman
uticaj i mo koje im je dalo njihovo bezakonje.
eleste klimnu glavom.
- Govorilo se da je kaio ostareo i da vie nije koristan, da se sve
vie vezuje za svet iz svoje mate.
- Hoete da kaete da je savet verovao da je on senilan.
- Neko je proirio tu priu u svakom sluaju.
- ovek koji sada kontrolie rukovoenje Godaiuom.
elesta klimnu glavom. Jasno, ona nije verovala da je Okami-san
senilan.
- Njihovo stalno zakeranje nateralo je Okami-sana da preispita
svoj put. Neko je stalno minirao njegova nareenja, okretao savet
protiv njega, tako je on u oajanju stvarao saveze, zakljuivao poslove
iza lea Godaiu, u stvari, poeo je da radi protiv svoje tvorevine.
- Sada je rat na otvorenom.
- Da li nasluujete ko je naruio Okamijevu smrt?
- Smeta mi to ne nasluujem - ree eleste - ali imam komar koji
se vraa. U njemu otkrivam da su svi ojabuni Godaiua zajedno, a ak
ni Okami-san nema snage da ih potue.
- Da li je to mogue sada kad je neprijateljstvo otvoreno?
- Sumnjam. Neki ojabuni su slabiji od ostalih, i ima mnogo ta to
se oslanja na giri. Ne, verujem da postoji jedan ojabun koji ubeuje
druge da Okami-san mora da bude uniten, jer uprkos mom
paranoinom komaru, ne mogu da zamislim da se svi ojabuni iz
unutranje kruga okreu protiv kaioa bez obzira koliko se ne slau s
njegovim planovima.
Nikola je razmislio o tome.
- To se onda ini loginim da taj ojabun kontrolie Godaiu,
nemezis Okami-sana.
291

- Da.
- Onda u morati da ga pronaem. I zbog toga moram da se vratim
u Japan. Ali neu to da uradim pre nego to se uverim da je Okamisan bezbedan.
- Zar ne moete ve da zakljuite da je Okami-san bezbedan? Vi se
bavite psihom.
Nikola poe da shvata njeno pribliavanje i odjednom mu se uini
da ima odgovor na pitanje koje je sebi postavljao.
- Da jedno raistimo; ja ne radim sa psihom - ree odmah - ja ne
vidim budunost, niti se bavim egzorcizmom; ja se ne nosim sa
duhovima.
- Ali vi moete da vidite stvari, moete da ih osetite. Znali ste da
Okami nije u svojoj palati; videli ste krvavu Domino masku pre nego
to ste je nali.
- Ono to ja mogu da uradim to je da dotaknem neke elementarne
zakone prirode. To je udaljeno nekoliko svetlosnih godina od fizike,
geometrije ili bilo koje druge nauke koju je smislilo oveanstvo kako
bi nainilo red iz haosa.
Voz je polako ulazio u stanicu; zbog velike guve teko je moglo
da se razgovara. Kad su se opet nali na svom putu, on ree:
- Moda je Tau-tau najblii matematici, koju je ovek stvorio
nesvesno prevodei udarce srca univer-zuma u jezik koji moe da
razume. Muzika, koja je univerzalna za sve kulture - samo je stvar
matematike.
- Ritam u vazduhu koji se uo pre nego to se pojavio most Kanfa.
- Tako je.
Izali su na stanici Sen Pol. Nali su se u srcu Marea kad su izali
na ulicu.
eleste je utala, ali Nikola je oseao kako vibrira energijom.
Mare je imao udesnu istoriju. U srednjem veku su izbegavali ovu
oblast jer je zahvatala jedan rukavac Sene zbog ega je tlo bilo
movarno, otuda i ime. Tuda su harale boletine. U trinaestom veku
monasi su nali nain da isue vodu, tako da je moglo da se stanuje u
292

toj oblasti. Jedan vek kasnije preuzeo ju je na neko vreme Karl V pa je

postala pomodna. Ali kad su se tokom Prvog carstva aristokrate
povukle u raskone rezidencije u Fobur Sen ermen, poela je da
propada pa su je preuzeli Jevreji, pretvorivi je u stanite trgovaca.
Nikola je to priao eleste dok su ili prema Plas de Vog,
najpoznatijem mestu u oblasti.
- Kako toliko znate o Parizu? - pitala je.
- Proveo sam godinu dana ovde, postavljajui filijalu neke agencije
za reklamu.
- Vi u reklamnim poslovima? Jedva da to mogu da zamislim.
- Verovali ili ne, ne mogu ni ja.
Hodali su utei neko vreme. Ona najzad ree:
- Ovo je bila teka godina za vas, je li?
Bio je zaprepaen njenim komentarom, ali on je znao da ljudi
hvataju signale preko glasa, preko pokreta lica i tela. Nema sumnje da
je ona uhvatila neke od tih signala.
- Da - ree ona zamiljeno - ali to nema nikakve veze s poslom.
- ena.
On je pogleda.
- Moda biste hteli da mi priate o njoj.
Ona se nasmejala.
- Boe, ne, pojma nemam
- Kaete da je bila u pitanju ena.
- Svaka ena bi to znala.
Bili su jedva jedan blok udaljeni od Plas de Vog. Sve je bilo manje
radnikih prodavnica a sve vie su se pojavljivale butike sa modernom
odeom i finim cipelama, prodavnice starina.
Odjednom eleste zastade i uhvati se za njega.
- To je on! - ree promuklo. - Tamo! ovek koji nas je pratio u
Veneciji. On se krije u sporednoj ulici! Onaj koga smo pratili, koji nas
je gotovo epao na mostu Kanfa.
Nikola se okrete, krenu u ulicu koju je pokazala. Nije jo bio
zabrinut jer je bio ubeen da je pogreila. Svakako da je ovek bio tu,
293

Nikola bi uhvatio zraenje njegove Tau-tauom obuene psihe.

U uskom prolazu bilo je dosta prodavnica. Sunce je dodirivalo
gornje delove zgrada, ali ulica je bila u dubokoj senci. Nikola je urio
izmeu peaka, dok je oima i mislima traio Mesuleta. Imao je jasnu
sliku tog oveka, onda kad mu je vetar skinuo eir s glave i kad se on
sagnuo da ga podigne; lice orijentalca, bronzana koa, vrste usne;
mlade na usni u uglu usta.
Nije video nikoga ko bi se uklapao u tu sliku. Nije oceao nita;
nije bilo znaka neke uznemirenosti. Fizike ili psihiks.
Kad se pomno pretraivanje ulice pokazalo neplodotvornim, on se
vratio tamo gde je ona stajala, s vrhovima prstiju na slepoonicama.
Prsti su joj bili beli, zategnuti.
- Nisam mogao da ga naem. Jeste li dobro?
- Samo mala glavobolja - odmahnula je glavom. -ao mi je,
sigurno viam duhove.
Ali oi su joj bile mutne, od bola ili sumnje? - pitao se.
Ispruivi svoj um prema njenom on oseti kako se njene emocije
povlae od njega kao magla po zamrznutom tlu u ledeno, vlano jutro.
Nije mogao da kae ta ocea.
Uhvati je za ruku i povede prema irokoj Ri Sent Antoan gde je
bilo sunca i ljudi. Videlo se da je potresena i on je hteo da joj kae
neto to e promeniti njeno raspoloenje i vratiti je da bude opet
onakva kakva je bila. Odluio je da joj kae o godini koju je davno
proveo u Parizu..
- Zvala se Milen - ree on dok su ili dalje - ta ena koju sam pre
mnogo godina sreo ovde. Imala je crvenu kosu, ba kao vi. Zaljubio
sam se u nju i gotovo smo se venali.
- ta se dogodilo? - pogledala ga je i on primeti da su joj oi opet
prozirne. Uspeo je da privue njenu panju.
- Veza se otrgla kontroli. Nismo se razumeli, nismo razumeli ni
sami sebe. Mi smo vodili ljubav u svakom trenutku i na svim
moguim mestima a kad nismo, hteli smo da zadavimo jedno drugo.
Na kraju smo se iscrpli, emocionalno i fiziki.
294

- Kako je to zavrilo?
Mogao je da vidi luk koji je vodio na Plas de Vog, divan trg s
nedavno preureenim parkom, okruen lepim zgradama u svim bojama
ruiastog i peene sijene. Na strani prema ulici bili su stubovi gde su
se otvarali restorani i prodavnice.
- Teko - ree on - bilo je pauza, udaranja pesnicama i najzad
divlje voenje ljubavi. To se ne moe nazvati tako. Mi smo bili
rukovoeni besom i ini mi se dobrim delom strahom. ta bismo radili
jedno bez drugog? - osmehnuo joj se, mada su uspomene tako dugo
zadravane bile naroito bolne. - iveli, naravno. Ali tih dana niko od
nas nije znao kako se to radi.
- Zvui kao film.
- Moda. Otrgnuti smo jedno od drugog kao uraganom.
- I nikada vie niste uli o njoj?
- Ne.
Proli su kroz juni prolaz na Plas de Vog i u tom trenu itav Pariz
nestade u magli. Blizu fontane grupa odevena u odela i fine haljine
nametala se dok je fotograf snimao. Mladi par u centru se kikotao ne
obraajui panju na trenutak fotografa, pozivajui sve da budu
paljivi.
- Gle - ree eleste - venanje!
Posmatrali su sa diskretne udaljenosti dok se mladi par ljubio
nevino, za fotografa, a onda podrani prijateljima i roacima, poee
da se ljube strasno dok je fotograf snimao i snimao.
- To me podsea na venanje moje sestre - ree eleste.
Bila je sada mnogo oputenija, kao da je ovde sakrivena mogla da
zaboravi na tajnu Mesuleta.
- Odrano je na otvorenom. Seam se da je ujutro padala kia i da
smo svi bili oajni. Ali onda, jedan sat pre nego to je venanje
poelo, kia je stala, oblaci su se razili i sunce se pojavilo. Nakratko
se pojavila duga i fotograf je uspeo da je uhvati u pozadini. Gosti se
razioe, krenue dalje sa skvera, a Nikola i eleste pooe prema
kolonadi.
295

- Mislim da je to zlatno poslepodne bio pravi dar - ree ona, opet

raspoloena - svi su bili tako beskrajno sreni, ali moda sam
zaboravila. Slegnu ramenima. - Istina je da mislim da brak moje sestre
nije ba srean - osmehnula se. - Ali, moja sestra ima jaku volju, a
znate kakvi su italijanski mukarci. ene treba da budu na svom mestu
i tako to. Tvoja sestra je suvie pametna i to je dobro, govorio je
moj otac.
- A ga je mislio o vama?
- O, rekao bi: Ti si drugaija, eleste. Ti si mudra. Mukarac
moe da tolerie mudrost kod ene.
Nikola se nasmeja, ali mogao je da vidi da za nju to nije smeno i
prvi put mu se uini da njen odnos sa ocem nije bio najbolji.
- Dakle, na neki nain va otac je bio pravi Italijan starog sveta.
- Ne, on je bio Venecijanac, a to nije isto. U njemu je bilo krvi
Kartaginjana, Kiklada i ko zna ije jo. Koliko sam mogla da vidim, on
se oslanjao na majin savet. Moja majka je bila izuzetna ena, tako mi
je govorio otac, puna ambicija za njega i sebe - spustila je ruke i on
primeti da su joj se oi promenile. - Poginula je u vatri. Bilo je mnogo
ljudi, rivala mog oca i sujevernih ena koje je ona plaila svojim
razmiljanjem o prirodnom poretku, koji su verovali da su joj ivot
oduzeli Bog i svetenici, da je umrla kao jeretik na lomai.
- Kad se to dogodilo?
- Jedva godinu dana posle mog roenja.
Senke izmeu stubova iarale su im lica, bile su duge kod njihovih
nogu. Svuda oko njih bile su ajdinice i prodavnice starina, bistroi,
male firme. Jedna od njih bila je i Avalon Ltd.
Nikola, gledajui preko skvera, mogao je da vidi fasadu. Nije na
njoj bilo nieg posebnog, samo jo jedna fasada sa slovima na izlogu:
Avalon Ltd, kreiranje i izrada maski.
eleste je posmatrala ulaz u firmu.
- On moe da bude tamo - rekla je a onda posle izvesnog vremena
dodala: - Ne postoji li neto, ritam, koji bi nam rekao da je Okami-san
iv?
296

Nikola, koji je uo oajnu napetost u njenom glasu, pomisli da je

slae. Ali ta bi to donelo? Umesto toga on ree:
- Mislite o meni kao o lovcu. Ponekad, kad je vetar dobar i kad
drugi uslovi to omoguavaju, mogu da namiriem rtvu pre nego to je
vidim. Ali nije uvek tako i ja ne kontroliem uvek te uslove.
- Onda on ve moe da bude mrtav.
Tu i tamo padalo je lie, vrtei se u vazduhu. Policijska kola se
pojavie na jednom od ulaza, poee da polako patroliraju ulicom.
Zastala su na tren, motor im je utao, a onda nastavie dalje i
nestadoe kroz kapiju na drugoj strani. Sredoveni par se doeta. ena
je itala u vodiu dok je mukarac snimao fontanu i golubove. Nisu
dugo ostali.
eleste nije isputala iz vida ulaz preko puta.
- Vreme da vidimo ta je unutra - ree Nikola.
- Plaim se. Oseam da je Okami-san unutra, mrtav.
- eleste, to ionako moramo da otkrijemo.
- Dajte mi samo trenutak, vai? - imala je onaj uznemireni izraz
kao neto ranije kad joj se uinilo da je videla Mesuleta.
Dok je ona ila prema oblinjem bistrou na uglu kolonade, Nikola
je razmiljao o njenom zagonetnom ivotu. Ono to mu je otkrila bilo
je dosta, ali on je ipak shvatao da zna vrlo malo o njoj, isto toliko
koliko i ranije. Bilo mu je to veoma udno.
Mislio je o onoj udnoj privlanosti/odbojnosti to je osetio da
zrai iz nje kad je vide kako izlazi iz senke pored bistroa i uvlai se u
ulaz sa strane ne gledajui prema njemu.
Krenuo je za njom. Ila je ispod severnog luka, a onda je skrenula
levo prema Ri de Fran-buroa.
Bilo je vie ljudi na ulicama jer je vreme ruka i eleste je
pourila. A onda je nestala iza ugla, pa Nikola jurnu jer je sada oseao
tamu, udno pulsiranje tihog hora u kokorou, pojanje koje je slalo crne
vibracije kao oajniki puls muve uhvaene u paukovu mreu.
Mesulet!
Nikola zae za ugao, gotovo se sudari sa sredovenom enom koja
297

je u rukama drala mreu punu namirnica. On se izvini i proe pored

nje.
Jurio je ulicom oseajui eleste koja se pribliavala tim zlim
vibracijama. Pratio je njen put u mislima svojim okom taniana,
koristei sada Tau-tau, jer je znao da to mora da uradi da bi je spasao,
ali isto tako znao je da upozorava pripadnika Tau-taua na svoje
prisustvo.
Znao je da igra opasnu igru. Tek to je naiao na pripadnike
taniana a obojica su pokuali da ga ubiju. Ovaj je, naravno, bio
drugaiji; on je imao neshvatljivu mo mesuleta i duboko oseanje
nepoznatog sada je zjapilo kao ambis ije su veliina i dubina bile
zaklonjeni misterijom.
Mogao je sada da ga oseti jasnije i taj oseaj ritma, tihog udaranja
o membranu kokoroa, u srce svih stvari, poe da mu ispunjava um
udesnom snagom. Bila je to primitivna kadenca zbog koje su se stvari
dogaale, to je donosila neto to su drugi smatrali magijom, iz
stvarnosti uma u fiziki svet. Uznemiravanje kokoroa pokretalo je
mreu preko koje Tau-tau dobija snagu. Bio je to mentalno zamoran
in, to uznemiravanje membrane kokoroa i tek sada Nikola shvati
koliko je blizu Tau-taua da mu se krv sledi.
On najzad vide eleste na udaljenom uglu pretrnane ulice i znao je
zato se tanian promenio i - postao tako opasan: mogao je beskrajno
da odrava ritam kokoroa. Nije morao da ga s vremena na vreme
prekine. To je bilo za slabije taniane.
Nikola oseti pritisak u umu dok je pripadnik poveavao tempo
kadence. Video je svojim posebnim vidom pruanje Tau-taua. Bio je
kao tena senka to se krila u svim senkama ulice, koju prolaznici nisu
primeivali, nije ju primetila ni eleste, koja je mirno stajala na ulici i
okretala glavu levo-desno, dok su joj oi divlje kolutale u svim
pravcima.
Bacio se napred, jurei izmeu peaka koji su ga usporavali, sada
kad mu je svaki tren bio dragocen. Uhvati lik Mesuleta i na svoje
zaprepaenje vide da to nije onaj kojeg je oekivao. Ovaj je bio
298

sasvim drugaiji od onoga u Veneciji.

Sada je tee iao zbog gomile ljudi. Prolaz je bio suen jer su
radnici opravljali cevi za dovod gasa pa je plonik bio raskopan. Dok
je jurio, on postade svestan da se senka Tau-taua pomakla iz skrovita
i jurnula s tamnim plamenom pravo prema eleste. Za Nikolu to je
bilo samo zlo i znao je da nee stii na vreme do Mesuleta. Oseao je
otar miris sumpora, znao je da to osea samo on i njegov um se
proiri.
Kao velika zvsr on se obavi oko eleste ba u trenu kad ju je
senka dotakla. Snaga kojom ju je uhvatio natera je da se zatetura i ona
izlete na ulicu, ali Nikolina zatita je pomogla.
Pritisak u njegovom umu sada je bio toliki da mu je sve bilo
zamagljeno. Boje duge su se zamutile kao aure oko ivih bia koja su
se kretala u njegovom vidokrugu i on je ve mogao da vidi sebe kako
se nosi sa Mesuletom.
Mesulete udvostrui napore da bi se doepao eleste, da bi joj
slomio um snagom koju je imao u sebi. Nikola posrnu s ogromnim
naporom koji je bio neophodan da bi je zatitio. Udaran nepoznatim
silama oseao je zujanje u uima i bio je slep, potpuno u Akari, van
vremena, bolno svestan njenih nedostataka.
Da je samo imao koryoku - prilaz neemu za ta je znao da je
nekada postojalo i to moe opet da se uspostavi: uken, zajednica
Akare i Kire, mo Dominiona.
Odjednom zujanje u njegovim uima postade urlikanje i hladan
znoj mu izbi po najeenoj koi jer je znao da nije dovoljno da ima
samo Akaru da bi pobedio u ovoj bici. Vibracije koje je Mesulete
usmerio na kokoro bile su sada tako jake da su pretile da ga raskinu i
on je znao da mora da ih ukloni, sada, ili e to biti njihov kraj.
Be je osetio kako zatita puca, kako klizi dalje od eleste, kako
je ostavlja otvorenu i ranjivu za Mesuletov napad. udna buka ispuni
Nikolin um tako da nije mogao razumno da razmilja. Znao je da je na
granici svojih snaga, oseao se slabim i nemonim pred ovom zlom
silom koja je jurila na njega kao buldoer.
299

Znao je da e za trenutak sve biti gotovo. On e biti savladan a

eleste, van njegove zatite, bie ubijena.
Uradio je jedino to je mogao.
Odbacivi Akaru, on zatvori svoje oko taniana i vrativi se u
pravo vreme, otvori svoje oi. Video je Mesuleta, kako se koncentrie
dok mu je lice bilo zgreno i preznojeno od napora.
Znao je sada da ima samo nekoliko dragocenih trenutaka da
reaguje pre nego to elestin um bude smrvljen u prah.
On posegnu prema ploniku, nae komad betona koji su radnici
prethodno razbili i zavitla ga kao da je elina zvezda za bacanje.
Mesulete je uo zviduk dok mu se pribliavao, ali on je bio
pomaknut u vremenu i koncentrisao se samo na svoje psihike moi.
Kasno je postao svestan toga: komad betona ga udari svom silinom
i on pade.
Nikola jurnu prema eleste koja je kleala nasred ulice. Saobraaj
stade dok se taksi obruio prema njoj iako je voza pritiskao konice.
Otro kripanje konica, smrad spaljenih guma pratili su ga dok je
jurio kroz gomilu, skakako izmeu gvozdenih stubova zabijenih u
plonike da pariski vozai ne bi tu parkirali kola.
Video je taksi, mogao da oseti miris benzinskih isparenja koja je
isputao, video je trag koji su gume ostavljale na asfaltu.
Spustivi glavu, on se skupi u loptu, baci se prema njoj, obuhvati
je rukama, prebaci je preko ramena i baci se na drugi kraj ulice.
Taksi, dok su mu konice kripale, pree preko mesta na kome je
kleala eleste tren ranije i zaustavi ce uz strano kripanje tek
nekoliko stopa dalje. Ali Nikola je ve skoio na noge, uhvatio je
eleste u naruje i odnosio je dalje od radoznale gomile,
automobilskih sirena, zaprepaenog taksiste i neega to je smrdelo
kao da je spaljeno neko cvee zla.
***
Frensin se kikotala:
300

- Moram da idem, mama, ali da li bi mi dala pedeseticu? Kasnije

emo u bioskop.
Onda je poela da jeca, jo u Krokerovom naruju.
Margaritino lice je bilo maska agonije.
- Frensin, duo
- O, Boe, o, Boe! - suze su kapale s Frensininog lica. - Ne mogu
ovako da nastavim.
- Hajde, Frensin - ree Margarita i poe prema njoj. - Odveu te
kui.
- Ne! - ona zabi glavu u Krokerove grudi. - Neu kui. Umreu
kod kue!
- Frensin - ali Margarita zauta i zagleda se u Krokerove oi.
Znala je ta on eli da uradi, znala je iz razgovora sa psihijatrima
da nepoznat ovek moe bolje da pomogne od lana porodice, vie od
roditelja..
- Frensin, neu da uradimo nita to ti ne bi elela - ree Kroker. Odveu te odavde.
- Ne idemo kui! - vikala je. - Ne elim da idem kui.
- Ne, neemo kui - ree Kroker - idemo tamo gde emo ti i ja
moi da razgovaramo. Vai?
Frensin pogleda u njegovu biomehaniku ruku.
- elim da to drim - apnula je irom otvorenih oiju.
Kroker zatvori prste u pesnicu i Frensin obavi svoju aku oko nje.
- Sada niko ne moe da me povredi - rekla je samoj sebi.
- Da li postoji sporedni izlaz? - pitao je Kroker Margaritu.
Ona je htela da se pobuni, meutim, kontrola joj je bila oduzeta, ali
videla je da joj je erka ve mirnija.
Klimnula je glavom.
- Ovuda. Ja u se postarati za raun i upozoriti telohranitelje tako
da vam ne bi slomili ruku.
Trenutak kasnije dola je i ona do leksus kupea. Telohranitelji su
bili na diskretnoj udaljenosti, ali jo nisu uli u svoja kola. Margarita
je pourila i otkljuala leksus. Kroker sede na zadnje sedite sa
301

Frensin.
- Kuda bismo otili? - pitala je Margarita.
- Zato ne ostanemo ovde jedan tren - ree Kroker.
- Da li se ti slae, Frensin?
Ona klimnu glavom, tiha, prestraena, naslonjena na njegovo
miiavo rame. Poela je da plae.
- elim da ti postavim neka pitanja - ree on tiho - ali elim da
zna da ne mora da odgovara na njih.
Margarita je sedela iza volana, napola okrenuta, gledajui Krokera
i svoju ker u retrovizoru.
- Hoe li da mi kae zato si mislila da e umreti tamo?
- Jo to oseam.
- Zaista? Zato? Frensin slee ramenima.
- Tako oseam.
- U redu, ta osea?
- Tamu. Samo - rei je izdadoe i ona zatvori oi. Ponovo je
jecala, tiho ovog puta.
Kroker je nije doticao, nije davao do znanja da vidi da je
rastresena.
- Frensin, koja ti je omiljena glumica?
- Dodi Foster - ree Frensin i obrisa nos.
- U redu, pravi se da si Dodi Foster - ree Kroker.
- Snima film, da kaemo, Terminator 4.
Devojka se zakikota.
- To je glupo. Dodi Foster ne bi igrala u T4. Linda Hamilton bi
igrala tu ulogu. - Prestala je da plae i nije vie bila toliko uznemirena.
- A ta ako nisu mogli da nau Lindu Hamilton? Moda bi uzeli
tebe. Je li?
- Da.
- Sada misli o onome to se desilo u restoranu kao da je scena iz
filma. Misli na to oseanje kao na stvar, kao na neto to te plai.
Neka se ta slika projektuje u tvom umu pa mi je opii.
Frensi zatvori oi.
302

- U kolima sam, ne kao to su ova, vea. Vozimo se. No je i vrlo

je mrano. Pretpostavlja se da ja spavam, ali ja ne spavam. Budna
sam, leim na zadnjem seditu, sluam glasove i buljim u zvezdano
nebo - kapci joj zatreperie. - Nebo je tako mrano i blizu crnje od
crnog, kao da smo pod crnim pokrivaem u leto nema zvezda, nema
oblaka gui.
Uzdahnula je i njene oi se otvorie. Bile su preplaene.
- U redu je - ree Kroker i vrsto je zagrli - bezbedna si s majkom i
sa mnom.
Ali on je pratio Frensinin pogled i vide da Margarita sedi oborene
glave, s rukama na licu.
- Mama? - ree Frensin. - ula sam tebe
- uti, bebo.
- Ti i taj ovek.
Margaritini prsti se skupie u pesnicu i ona ree udnim glasom.
- Vi, detektivu, kako elim da nikada niste uli u na ivot.
- Rekao je da zna vie o ujka Domu od tebe, mama - devojci je
sada oigledno bilo potrebno da govori, da se oslobodi nesvesne
traume koja ju je tresla. - Rekao je da ti dri moj ivot u svojim
rukama a ti si rekla: Ne morate da mi pretite, ja shvatam situaciju.
Kasnije, kad je zastao u jednom od onih motela kraj puta, on je rekao:
Vi sada o meni mislite da sam avo, ali kasnije, mesec dana posle
ovoga, znaete istinu. Kad je on izaao iz kola, ti si poela da plae.
Margarita je sada plakala, njena ramena su bila pogrbljena, jecaji
su je razdirali.
Kroker je ekao neko vreme pre nego to je upitao.
- Kakav je to ovek?
- Zbog njega u umreti - Frensin ga je pogledala.
- On e se vratiti i ubie me. To je ovek koji je ubio Cezara i
onda ujka Doma.

303

12
Tokio/Pariz/Old Vestberi/Vaington

Nangi se trudio da shvati kad je postao svestan bele tojote. Da li je to

bilo kad je njen voza pourio sa semafora u inuku, ili ak i pre
toga, kad su bili blie firmi?
Pokua da sredi misli.
- Recite mi ta znate o Vinsentu Tinu? - obrati se Seiko.
- Poznavala sam ga godinama - ree ona. - Bio je u vezi sa mojom
prijateljicom. Tako smo se upoznali. Bilo je to na nekoj zabavi, mislim
u Singapuru. Pa, bilo je to davno, ali seam se da je odmah ostavio
utisak na mene. Bio je veoma pametan i nije bio od onih koji imaju
poverenja. Malo je takvih u Jugoistonoj Aziji.
- Tako ste vi manje-vie pratili njegovu karijeru?
Seiko odmahnu glavom.
- Ne ba, ali izgleda da nisam mogla da ga izbegnem. Njegovo ime
se stalno pojavljivalo u milionskim poslovima koje su elektronske
fabrike poinjale u Kuala Lumpuru, u proizvodnji kompjutera na
Filipinima, poslovima visoke tehnologije u Vijetnamu. Bili su to dobri
poslovi, dobro odabran personal. On je bio mudri posrednik. Meni se
inilo da on ne samo da zna prave ljude nego da zna kako da njima
barata. I tako kad me Lajnir-san pitao da preporuim nekoga iz
Sajgona, ja sam automatski pomislila na Vinsenta.
- Da li ste uli da je bio umean u neto nelegalno?
- Nelegalno? - zaprepastila se Seiko.
Nangi klimnu glavom.
- Policijski inspektor iz Sajgona natuknuo je da je Tin moda bio
umean u trgovinu drogom i da je to moda uzrok njegove smrti.
- Ali, vi ste rekli da je Vinsent Tin nastradao nesrenim sluajem.
- Tako to policija naziva, ali ako se ita izmeu redova, glavni
304

inspektor Van Kit osea da je to ubistvo.

- Sve je to tako udno - ree ona. - Kau da se javio neko ko je
izjavio da je lan porodice i da je preuzeo telo. Ja sam uradila onako
kako ste rekli, dobila sam telefon firme Avalon Ltd. u Londonu. Osoba
sa kojom sam tamo razgovarala ubeivala me je da nije nikada ula za
oveka.
- Pa, to smo mogli i da oekujemo. ime se bavi Avalon Ltd!
- Uvozom i izvozom visoke tehnologije.
- Ba ono ime se Tin bavio - ree Nangi. - udno, ali oseam da
je to samo koincidencija.
Seiko obori glavu.
- Ja preuzimam punu odgovornost za Vinsenta Tina, Nangi-sane.
- Gluposti. Uradili ste to ste mislili da je u redu. Pored toga mi za
sada nemamo dokaze da je Tin bio u bilo emu nedoputenom.
Mislio je, ipak, na svoju kancelariju u kojoj su Masamoto Gei i
njegov i tim rastavljali neuronsku mreu kompjutera klona,
pokuavajui da otkriju kojom je tehnologijom nainjen, pored sekcije
i ploa koje su Geiovi ljudi ve identifikovali. Zla slutnja bila je sve
vea svaki put kad bi Nangi pozvao Geia da pita kako napreduju i kad
bi mu ovaj odgovorio da nema napretka, sem da su ploe amerikog
dizajna. Otkuda taj klon dolazi i ko je otkrio tehnologiju
reprodukovanja i ploa.
Bela tojota se kretala na periferiji njegovog vida.
- Ipak ja ta je to? - Seiko vide kako on okree glavu na svoj
udni nain.
- Prate nas.
Seiko se okrete, pogleda kroz zadnji prozor BMV-a.
- Ko?
- ekajte i videete.
On se nagnu unapred, kucnu ofera po ramenu u odreenom ritmu.
BMV odmah skrenu levo, pa skrete u prvu ulicu levo uz kripanje
guma. Trenutak kasnije i bela tojota uini to isto.
- Eto ko nas prati.
305

- Moemo li da im pobegnemo? - upita nervozno Seiko.

Nangi skrsti ruke preko zmajeve glave na svom tapu i ree:
- Zato bismo to radili?
Seiko ga udno pogleda. Njena ruka stee ruicu vrata.
- Sada usporavamo?
- Tako je - ree Nangi i otvori vrata pre nego to se BMV i
zaustavio. - Moda emo sada poeti da dobijamo neke odgovore.
Bela tojota stade ispred BMV-a, blokirajui prolaz drugim kolima
zadnjim delom. Nangi izae iz svojih kola u trenutku kad je iz tojote
izaao visok, vitak ovek. On je nosio tamno odelo od koe i crne
naoare. To bie nalik na insekta ekalo je s otvorenim vratima
izmeu sebe i Nangija. Nangi je mogao da vidi kako mu je revolver
nabrekao ispod sakoa. Jakuza.
Polako se otvorie prednja vrata i pojavi se krupan ovek. Imao je
lice puno oiljaka, vlane usne i oi koje su pretraivale okolinu
svakih petnaest sekundi.
On se pokloni, odade potovanje na svoj formalni nain jakuze,
ree gde je roen i kome klanu pripada.
Jamui, pomisli Nangi. Samo jednom je sreo Tomu Kozoa,
ojabuna. ta bi taj ovek hteo od njega?
Krupni ovek ree:
- Molim vas, poaljite tu enu s vozaem. Mi emo danas brinuti o
vama.
Nangijev voza se pokrete ali insekt odmah izvadi revolver.
- Nema potrebe za tim - ree Nangi.
- Nareeno mi je da vas dovedem - ree krupni ovek. - Na koji
nain, zavisi od vas.
Nangi klimnu glavom. Sae se, ree neto vozau a onda zalupi
vrata.
Seikino bledo lice videlo se na prozoru.
- Nangi-sane
- Idite kui. Meni se nita nee dogoditi.
- Kako moete da im verujete?
306

Ali on je ve hramao prema beloj tojoti, oslanjajui se vie nego

to je morao na glavu zmaja. Kad je stigao do tojote, insekt mu otvori
zadnja vrata. On ue, a krupni ovek mu se pridrui na zadnjem
seditu. Onda onaj nalik na insekta kliznu iza volana, ubaci kola u
brzinu i krenu.
Nangi je sedeo sa akama skupljenim na izrezbarenoj drci svog
tapa.
- Kuda me vodite? - pitao je.
Krupni ovek okrete svoje lice s oiljcima prema njemu.
- Danas nije isto urro i jue - ree on. - Va zatitnik moda vie
nije meu ivima - blesnu zlatni zub. - Mikio Okami je nestao.
***
eleste je vritala.
Iznenada se probudila, kao da je na silu, pesnicom, naterana iz sna
u svesno stanje. Sedei u krevetu, s rukama preko lica, ona je jaukala.
Nikola koji je sedeo sasvim blizu nje ukloni joj ruke s lica, postavi
se ispred nje, pokuavajui da snagom svog uma ukloni komar koji se
dovukao iz movare njene podsvesti, koji je plivao otrih zuba i repa
kao brija iza njenih kapaka.
Govorio joj je svojim umom da bi je smirio. udno, zbog toga je
postala jo uznemirenija. On joj tada pusti lanke i kad je bio siguran
da se usredsredila na njega, skloni se s kreveta. Stajao je miran, diui
polako sve dok njen um nije sam naao mir posle stranog oka i dok
nije sam izronio iz dubina komara.
Kad je prestala da vriti, on podie slualicu i tiho je govorio sa
dnevnim recepcionerom ubedivi ga da je sve u redu; gospoica se
setila kako ju je taksi gotovo oborio, sada je sve u redu, hvala, ali
moda bi aj od nane smirio njene ivce.
Spustio je slualicu i rekao eleste:
- Sve je u redu. Sada ste bezbedni.
Ali ona je odmahivala glavom, a strah kao tamna mrlja irio se
307

njenim oima.
- Ne, nije u redu. Vi ste jo ovde.
I on tada sve shvati.
- eleste, vreme je da mi priate o sebi.
Ona okrete glavu prema zidu.
- Ne moete to da skrijete od mene, vidite.
Ona se obgrli rukama da se zagreje, da se zakloni.
- eleste, ja nisam neprijatelj.
- Svako je neprijatelj.
Bilo mu je jasno kako je do toga dolo. ulo se kucanje na
vratima. Nikola otvori, uze posluavnik i spusti ga na sto. Potpisa
raun i zatvori vrata.
Kad je pruio eleste aj, on ree:
- Sve je tako jednostavno, zar ne? Vi znate kako sam proveo
grozne trenutke ovde pre nekoliko godina i znate da je to bilo zbog
ene.
eleste ne ree nita. Prinese oljicu usnama. Nije htela da ga
gleda, ali to sada nije bilo vano.
- Vi ste videli Mesuleta u Mareu. Pogreili ste samo ulicu.
oljica joj ispade iz beivotnih prstiju i aj se prosu po pokrivau.
Ona kao da je bila svesna samo zvuka njegovog glasa. On posegnu
prema njoj svojom psihom da bi je zatitio, ali ona se zgri i kriknu.
- Dalje od mene! - glas joj je bio suvo grebanje. - Mi smo ba tim,
zar ne? Zadrhtala je. - Boe, ta mi je bilo da sam vas pozvala u
pomo?
- Greite - ree Nikola i neto u njegovom glasu natera je da se
okrene. - Vi i ja smo sasvim razliiti - darovi koje imamo
- Talenti! - suze su joj visile u uglovima oiju i njeno telo je
vibriralo od siunih greva. - Vi to nazivate talentom, to - ona opet
zadrhta i prvi put pogleda vlaan pokriva. Onda usmeri pogled na
njega.
- Dakle, vi ete razumeti. Nisam vam rekla sve o svojoj majci.
Ponovo je gledala vlanu mrlju kao da nije mogla da podnese njegov
308

pogled dok se vraala u prolost. - Ona je umrla kad sam imala est
godina. Imale smo, da li bih tako mogla da kaem, teak odnos. Ona i
otac su stalno bili u raskoraku. U raskoraku vremena. To je i
najvanije, zar ne? Kad vratim uspomene, vidim kako sam bila
nemogue dete, kako sam bila okrutna prema njoj. Ali to vidim tek
sada, onda nisam videla. Tada sam znala da ona povreuje mog oca i
da ja moram da joj vratim.
Zavlada duga tiina. Nikola je mogao da je uje kako die, moda
je oseao ta se dogaa u njenim mislima, ali uvao je svoje misli za
sebe.
eleste najzad uzdahnu duboko i oi joj se zatvorie. Kad joj se
usne pokrenue, ona je proaputala udne rei.
- Ja sam videla ta e joj se dogoditi: vatra, njena smrt, sve. Videla
sam to u mislima kao film i nita nisam rekla, nita nisam uinila da
joj pomognem. Ona otvori oi i zagleda se u njegove. Suze su se vrtele
u njenim krupnim oima. - Mogla sam da je spasem? Zato nisam?
Dakle, to je bila istina: ne samo strah od sebe ve strano oseanje
krivice.
- Bili ste suvie mladi - ree on odgovarajui na njen uasnuti
pogled - pogledajte se samo, eleste. Jo ste premladi da biste
shvatili, a kamoli kontrolisali, svoj dar.
- Ponovo ta re - ona zatvori oi, zadrhta. - Ne moete da
kontroliete dar koji vam je avo dao. To je to.
- Ma ta da je to - ree on tiho - to je deo vas. On prie i sede na
ivicu kreveta. - Imali ste est godina, eleste. Moete li poteno da
kaete ta ste mogli da vidite o budunosti? Ili ste mislili da je to
samo elja?
- elja, jeste. Ja - rei joj zapee u grlu i ona poe da se davi, pa
Nikola posegnu prema njoj i privue je blie, tako da je tek sada
mogao da uje njene jedva izgovorene rei. - Ali moda nije bila samo
elja, prolazno zadovoljstvo, ve avolska elja da sa tom
snagom, tom moi da sam uspela da se to dogodi.
- eleste, sluajte me - ree joj u uvo - niko, ni vi ni ja, ni onaj
309

Mesulet tamo ne moe da utie na budunost. Ono to ste videli da se

dogaa moda se zaista tako dogodilo. Imali ste est godina, eleste,
bili ste malo dete. Razmislite. ak i da ste rekli ocu ta ste videli, zar
bi vam verovao? Zato bi? Morate da prihvatite injenicu da ste sa
est godina bili nemoni da pomognete majci.
- Ali ja nisam ni elela da joj pomognem - drala je glavu na
njegovom ramenu, ba kao da je opet mala.
- Morate da izaete na kraj s tim oseanjem - ree on milujui je
po glavi - i morate sebi da oprostite.
Ona tad zaspa, skupljena u loptu, s licem prema prozorima gde su
kroz zavese prolazili poslednji zraci sunca kasnog popodneva. Nikola
ogrnu lagani aket od crnog lana, izae kroz vrata.
***
Margarita je vozila vrlo brzo, prestiui kola i kamione. Kroker je bio
zadovoljan to je stavio sigurnosni pojas. Ona je bila uznemirena i on
je eleo da zna zbog ega.
Proe kroz kapiju svog imanja, klimnu glavom telohraniteljima koji
su lunjali unaokolo za svaki sluaj. Kia ljunka izlete ispod guma
leksusa kad je skrenula prema kui.
U tiini koja je nastupila Kroker je uo rotvajlera kako laje.
Ugleda psa i njegovog uvara. Pas je bio propet na zadnje noge, jezik
mu je visio iz gubice. im je Margarita izala iz kola, on se spusti na
sve etiri, frknu a onda poe da dahe.
Kroker pogleda Margaritu preko krova kola dok je drala Frensin
uza se.
- elim da Frensin odmah ode iz ove okoline. Vidim da je Toni i ja
unitavamo. Imam prijatelja u Konektikatu kod kojeg moe da bude.
- Toniju se to nee dopasti - upozori je Kroker.
- Ko ga jebe - ree ona dok je kerka uhvati oko struka. Ona
poljubi Frensin u teme i ree tiho. - Duo, idi unutra i neka ti Miki
pomogne da se spakuje. Devojica kao da nije htela da se odvoji od
310

njih. - Idi, duo.

Frensin je buljila u Krokera. Najzad ree:
- Da li u vas opet videti?
- Obeavam.
Pogleda ga jo jednom, onda se okrete i odjuri prednjim
stepenitem u kuu.
- Rotvajler treba da ide s njom u Konektikat.
- Zato? - ree Margarita. - On je ve ubio jednog psa, uradie to
opet ako eli da se nje dokopa.
- Ne elim da joj se bilo ta dogodi.
Ironino mu se osmehnula.
- udno da to kaete, moj detektive.
Pojavi se telohranitelj na pragu kue.
- elite da se Frensin spakuje, gospoo Di?
- Tako je, Miki. Uradi to pre nego to se vrati gospodin Dekamilo.
Telohranitelj kao da nije bio ba siguran da to treba da uradi, ali
klimnu glavom i vrati se u kuu.
Neko vreme Margarita je utala, neodluna. Nepoznate emocije
treptale su joj u oku. Najzad ree:
- ta u da uradim, Lu? On je bio ovde. Ubio je dvoje ljudi i
Cezara.
Kroker je oseao kako mu srce lupa u grudima.
- Ali nije samo to uradio, Margarita, je li?
- Nije - glas joj postade promukli apat. - Krenuo je na Frensin,
pretio da e je ubiti. I uradio bi to: videla sam u njegovim oima.
Boe, nije ni udo to je toliko uplaena.
Na imanju je vladao neprirodni mir, neto slino onome to izueno
uvo moe da oseti u elektrinoj napetosti koja prethodi velikom
nevremenu.
- Odvukao je Frensin, obesio je s glavom nadole u njenoj sobi, kao
primer za mene - duboko je udahnula. - Onda smo sedeli i ekali da
zazvoni telefon. Rekao mi je da e Dom pozvati i da ja moram da
ugovorim da se vidim sa njim bez ljudi iz Programa za zatitu. To je
311

bilo lako: to je i Dominik eleo. Njemu je reeno da Toni bije Frensin.

Oi boje ilibara bile su pune straha.
Kroker nastavi kad je bilo jasno da ona ne moe.
- Onda vas je Robert primorao da ga odvedete do brata - sve do
Minesote.
Ona obori glavu.
- O, Boe, ta mi je uradio - tresla se od pomisli na to. - Naterao
me je da budem sauesnik u ubistvu svog brata.
***
Gant je ekao u baru na rubu Kineske etvrti. Srkao je Dek Denijels i
oseao se tako da bi se najradije bacio u Potomak. Da li je postojalo
tako neto kao smrt od zagaenosti? Svakako, to se dogaalo
svakodnevno; smrt od izlaganja radonu, plutonijumu, radarima,
mikrotalasnim penicama, a van gradova mrei visokog napona. Ko je
rekao da je zdravije iveti na selu nego u gradu?
Gant, sedei u jednoj od loa pozadi, buljio je u pie boje ilibara
i razmatrao svoju sadanju situaciju. Nije bilo izlaza.
Znao je o i projektu ono to mu je rekao Dejvis Man. i
projekat je jo bio u stanju razvoja, ali to je moglo da znai i da je sve
propalo ili da e konkurencija biti potuena. On je isto tako sumnjao
da je i tehnologija paralelna sa Hajrotehovim Hajv kompjuterom.
Nikola, dalekovid kao uvek, posvetio se sopstvenom projektu kad je
video da je jasno da e njegova namera da kupi Hajroteh biti
osujeena. Prema onome to je uspeo da izvue i koliko se znalo u
Sato-Tomkinu. Gant je shvatio da je i kompjuter nekoliko koraka
ispred tehnologije Hajva.
U to doba dana, nekako izmeu veere i opijanja, bar je bio
prepun. Izmaglica puna mirisa piva i dima obavijala je sve, priguujui
boje, ubijajui oseanje vremena i mesta, to je bila ba ona atmosfera
koja je privlaila gomile ljudi u ovakvu vrstu pojilita. Gant se ovde
oseao sasvim komotno.
312

Da li je Nikola nekako uspeo da se doepa Hajva, ili je neko

pokuao da mu smesti kod senatora Rensa Bejna? Moda je senator
sam to smislio ili je Bejn imao raspored rada u koji se Nikola lepo
uklopio?
Mukarci u poslovnim odelima, ene u suknjama i pantalonama,
zadravali su se za barom u obliku bumeranga askajui i pijui,
klimajui se levo-desno sa nonalantnou koju daruje samo pijanstvo.
Gant ih je posmatrao i trudio se da ga ne podseaju na majku.
Znao je da ma koji scenario bude istinit, Meknoton je bio u pravu
to ga je nagovarao da se odrekne Sato-Tomkina i svojih veza sa
Nikolom. Naravno on je tehniki ve bio umean jer mu je Komitet
dao podatke, ali on je bio stara politiko njukalo i mogao je da
deifruje Meknotonovu ifru. Da se sada povukao, Meknoton bi jo
mogao da ga spase. Bilo je jo vremena da pokae politike miie
pred Komitetom koji je imao prvu sednicu poetkom idue nedelje.
Posle toga Gant e biti preputen. samom sebi. Kad ga se jednom
Komitet doepa, nee biti veza koje e Meknoton moi da povue i da
ga spase. Gant e potonuti s brodom, tako je rekao Meknoton.
Gant koji je drao na oku ulazna vrata nije primetio osobu sve dok
nije kliznula u lou.
- Za ljude kao to sam ja postoje ulazi za opasnost - ree osoba.
- Timoti Delakroa?
- To sam ja - ovek mu nije ponudio ruku, ali nije ni Gant njemu.
Bio je to ovek kose boje peska, etrdesetih godina, koji je
svojevremeno bio dosta na suncu i vetru. Rezultat toga bio je da mu je
koa na nosu, obrazima i elu bila stalno zapaljena, crvena i duboko
izborana kao kod nekoga ko je bezbroj puta bio povreen, a nije imao
vremena da se zalei. Delakroine oi su bile tako blede da se inilo da
su bezbojne i on je stalno lizuckao usne. Lice mu je bilo karakterno,
kao kod T.E. Lorensa, nije bilo grubo, ali formirano udnim i
zastraujuim doivljajima.
- Vi ste Manov prijatelj - rekao je Delakroa.
- Poznajemo se.
313

- Nije vano - Delakroa slee ramenima - rekao vam je da me

pozovete pa svakako mora da ste u neprilici.
Na pola puta do Vaingtona desni opet poee da mu krvare, pa
Gant posegnu za maramicom koju mu je Man dao da zaustavi
krvarenje. Neto ispade na pod kola.
Nije mogao da se zaustavi dok nije uao u grad. On se tada sagnuo
i podigao papir na kojem je bilo napisano ime i telefon Timotija
Delakroa. Pa, pomislio je, inspektor je sentimentalniji nego to bi
trebalo da bude.
- Dobro - ree Delakroa dok je dobovao prstima po umrljanom
aravu i oblizao usne koje su se ljutile - pozive kao to je bio va
imam sedam-osam puta godinje. Vie nego to ste oekivali, je li?
Namignuo je. - Pa, ne brinite. Ako imate ekele, ja mogu da uradim
sve, i to ba sve. Potreban vam je prevoz za koji niko nee znati?
Verovali ili ne imam na umu lokid SR-71. On dostie tri maha dok su
ostali mlaznjaci jo na pisti. Ili ako bi vam odgovarao jedan F-15?
Dobro ste uli. Jebeni F-15? Ako elite da neki azijski funkcioner koji
leti u Bangkok eksplodira na nebu, ako elite da upadnete u neko
betonsko skrovite u Africi, ako elite da pomognete lokalni ustanak u
istonoj Evropi, ja sam va ovek.
- Izvinite? - ree Gant odjednom dezorijentisan.
Delakroa je mahao rukama kao da e svakog trena uzleteti.
- U redu, nije vaa scena. Shvatio sam. Ovde se trai neto
prefinjenije. Potreban vam je runi minobaca piton-600, baca
plamena, lasersko oruje? ta?
- ta vi, za ime Boga, radite?
- Man vam nije rekao?- Delakroa je bio uvreen, njegovi uti zubi
su se igrali koom sa usana. - Ne shvatam. Svako drugi koga mi je
poslao znao je ko sam. Bili su presreni da mi plate za usluge - jeknuo
je nezadovoljno. - Ljudi kao to sam ja ne rastu na drvetu.
- A vi se bavite? - pitao je Gant s puno nade. Usna mu je bolno
kucala i on je pritisnu, oseajui krv.
- Hriste, ovee, imam sve. Mogu da se doepam bilo kojeg oruja
314

ili maine za rat, naravno u nekim granicama. Ne mogu da se doepam

bombardera stilt, ali mogu da garantujem da to ne moe ni
konkurencija.
- Ali meni nije potrebno - pokuao je Gant da ga prizove
razumu.
- O, sjajno - ree Delakroa i die ruke s gaenjem - mislim da
ovde neu dobiti ni besplatnu veeru.
- Ne brinite - ree brzo Gant - ii emo gde god mislite da je
ovako kasno otvoreno. Ja plaam.
- Ne znam - ree Delakroa i baci pogled na sat - u poslu kojim se
ja bavim vreme je novac.
- Imam para - ree Gant i popi malo Dek Danielsa da ispere
povreene desni - sada samo da smislim kako da ga vi zaradite.
Naruio je i za Delakrou Dek Deniels, pa su zajedno pili.
- Prvo, prva stvar - ree Delakroa kad su se smestili u kineskom
restoranu dva bloka dalje i gde su se ponaali kao braa koja se dugo
nisu videla. - U emu je va problem?
Ne ekajui na odgovor, on se okrete kelneru koji je ekao i poe
da bljuje dugu reku neega to je moglo da lii na vreanje, da nije bio
ist kantonski. Da Gant nije video kako se ta dva oveka ponaaju
kao intimusi, on bi mogao da njihov razgovor pogreno protumai kao
svau.
- Imaemo sve to je najsveije, ono to vama najvie odgovara ree Delakroa i dok je kelner urno odlazio, on se okrete Gantu.
- Nije vano. Nisam gladan.
Ruke poletee uvis.
- Dok ste za mojim stolom, jeete.
Gant je hteo da istakne da on plaa, ali entuzijazam ovog oveka
ga je preuzeo. Njegove depresije je nestalo na putu od bara dovde.
On ree:
- Problem je sledei: danima sam pokuavao da dokuim da li moj
gazda vodi veliku kompjutersku nepravdu, u ta, moram da priznam,
ne verujem.
315

Ponovo zamlatarae one ruke.

- Nije vano ta vi verujete ili ne. To je va problem i moda ste u
poloaju da poznajete kuronju po onome to radi.
Gant nije eleo da ti prizna, ali Delakroa je bio u pravu.
- Druga mogunost je da neko, moda na visokom poloaju u
amerikoj vladi, pokuava da smesti mom gazdi.
- A to bi bilo?
- Oguliti ga do koe.
- Hmmm - Delakroa je drao podboenu glavu. - Nisam vam ja
potreban. Vama je potreban mudar inspektor, arobnjak, a ja to nisam,
mada moram da priznam, jednom u Sudanu kada - ruke ponovo
poletee mlatarajui kroz vazduh. - Ali to nije ni tu ni tamo. Vidite, to
nije moja stvar. Ja sam vie u onim tres-tras-hvala-madam stvarima,
znate li na ta mislim?
- Oruje.
- Da. Tako je. Ja vodim male, iste ratove. Slom komunistikog
bloka je bonaca za ljude kao to sam ja. Sve te etnike manjine sada
pokazuju svoje etnike i verske miie i spremne su da tresnu ostale
po glavi bilo ime. Tu ja stupam na scenu. Trudim se da oruje bude
uvek nadohvat ruke. Na primer, imam ovaj ratni brod kojim rukovodi
kompjuter. Govorim o robi iz rata u Zalivu. Mene ne zanima ono to je
preostalo od Nama. Ovaj brod ima takvo oruje koje moe stvarno da
vas povredi.
- Kad se sve to zna - ree Gant - poinjem da se pitam zato mi je
Man dao va broj.
Stigla je hrana, delovala je vlano, ne otvarajui apetit. Ipak, dobro
mirie, primetio je Gant.
Delakroa je sipao neto to je liilo na plave rakove u nekom
gustom belom sosu.
- Nije vam rekao, a?
- A-ha.
- Onda prestanite da su kurite unaokolo i pitajte njega!
- Nemogue - ree Gant posmatrajui svoj tanjir pun koljki, lignji
316

i lepljiog pirina - da je mogao da mi kae, ubeen sam da bi to

uradio. Ne, on je na suprotnoj strani. Morao sam sam da to zakljuim.
Na Delakroin zahtev stiglo je pivo, najmanje tuce flaa u ledu.
- Taj gazda o kome govorite je u dubokim govnima sa
federalcima?
- Tako bi moglo da se kae - Gant je buljio obeshrabreno u svoj
tanjir - kroz etiri dana Komitet senatora Rensa Bejna e imati sednicu
na kojoj e moj gazda biti optuen za izdaju i bie zatvorena itava
amerika grana Tomkin industrije.
Delakroa podie glavu. Usne su mu bile masne i jedan pipak
plavog raia virio mu je iz usta. Brzo ga ispljunu.
- Mislite na Tomkin industrije one koje su deo Sato-Tomkina?
- Da, zato?
Delakroine blede oi postadoe velike i okrugle dok se udio.
- Hriste, ja se stalno nosim sa tim ljudima. Eto zato sam to pitao.

317

13
Pariz/Vaington

No. Neprozirna magla se sputala kao utava krila anela. Pretnja

kie nosila je sa sobom miris izduvnih gasova automobila i ai.
Nikola je ispod sebe video drvee kestena i etiri ugla Plas de
Voga. Pogledao je u parisko nebo, puno pritajenog odbleska svetlosti
ulinih svetiljki du irokih bulevara i trgova, reflektora oko Ajfelove
kule koji su osvetljavali niske oblake, razmazane kao ru na suvie
naminkanom licu drolje.
Kia, kad je dola, bila je kao prijatelj jer mu je pomogla da se
sakrije, ali bila je i neprijatelj jer su zbog nje bakrene ploe kojima je
bila obloena mansarda postale opasno klizave.
U trenutku kad je hteo da opasno zakorai, on se sledio, unuo, a
ispod njega je policajac prelazio polako preko trga. U bistrou na uglu
sada je bilo ivlje nego tokom dana, mladi ljudi su dolazili ispod
kolonade i izlazili na ulicu. Neki od njih bi mogli da ga vide kad bi
pogledali gore. Morao je da ih natera da to ne rade.
Krov je bio pod uglom od etrdeset pet stepeni, savren da bi
unutranjost kue ostala suva, ali vrlo nezgodan za hodanje.
Pravo napred i malo ispod njega bio je uspravan prozor u kosom
krovu kuda je trebalo da ue u kuu u kojoj je bila firma Avalon Ltd.
Problem je bio to se prozor nalazio blii trgu nego to se njemu
dopadalo. Proraunao je da e mu biti potrebno dvadeset ili trideset
sekundi da otvori prozor i da ue, moda neto vie, ako je postojao
alarmni sistem. Za to vreme bie potpuno izloen pogledima onih koji
prolaze Plas de Vogom. Bilo je ludo pomisliti da niko nee podii
glavu tada; u stvari, on je pretpostavljao da hoe. Trik je bio da se
predstavi kao silueta o kojoj niko nee brinuti.
Nikola je bio sav u crnom. Pre nego to je izaao iz hotela uzeo je
318

crni imalin i sada je namazao obraze, nos, elo, ivice uiju i nadlanice.
Iz depa je izvukao dva predmeta koji su odgovarali njegovim akama.
Bili su to naprave - od metala koje je dao da se urade specijalno za
njega, bile su od lake metalne ice koja je pokrivala ake i doputala
da se penje uz fasade.
Spusti glavu niz krov i poe da se sputa prema prozoru.
Kia je dobovala po bakru. Oseao je miris metala u nozdrvama.
Kretao se onako kako su ga uili kad je bio mali, pokretom poznatim
kao Kagiri Niiki gde se pomerio samo jedan deo u jednom trenu.
Napredovalo se polako jer je disanje bilo podreeno ritmu meditacije,
a itavo telo se prualo. U takvom stanju ljudsko telo, ve promenjeno
senkama noi i uglom krova, kao da se rastapalo, delovi su ili u
raznim pravcima tako da uopte nije imalo oblik oveka.
Ma ko da je pogledao prema krovu morao bi dugo da bulji pre
nego to bi video gde lei Nikola i da razlui njegove pokrete. ak i
tada taj pokret je lako mogao da bude zamenjen pokretom goluba koji
se sluajno zatekao po kii na bakarnom krovu.
Vreme je prestalo da ima bilo kakvo znaenje za Nikolu. Bio je u
polusvesnom stanju koje sveti ljudi sa Tibeta postiu kad hodaju po
vatri ili ekserima, kad se svest prua napred, kad su oseanja
umrtvljena u itavom telu.
Tako je bez problema stigao do kosog prozora. Pipak njegovog
uma sada ispita ivice prozora. Odmah je bio upozoren.
ica.
Alarmni sistem. Ali sada, slepac u noi, on je mogao da oseti
propalu ivicu prozora a neto dalje prekinutu icu koja je stajala
pripijena uz drvo tako da je moglo da se poveruje da sistem jo
funkcionie. Dva kraja su se razdvojila i Nikola je bio ubeen da ma
kakva je veza tu nekada bila, sada nije postojala.
Koristei uriken, elinu zvezdu nina s otrim zracima, on otvori
starinsku polukrunu bravu. Dugo je bio sasvim miran. uo je zvuke
grada svuda oko sebe: glasove koji su dolazili iz bistroa preko trga,
krckanje koraka po ljunku, itanje kola koja su prolazila ispod
319

skvera i blie sebi rakoljenje golubova.

On poe da otvara prozor santimetar po santimetar, a onda ue.
Glava i ramena su mu ve bili unutra kad sa strane ugleda neki blesak
pa se skameni.
Ostao je tako, doputajui zenicama da se priviknu na tamu.
Pogleda ulevo blesak se opet javi. Sada je znao.
Njegovo teme je bilo na tri santimetra od kao ica tankog
laserskog zraka, koji je bio osetljiviji i sigurniji od infracrvenog zraka.
Ako ga presee bilo kojim delom, oglasie se alarm. Nije ni udo to
su dopustili da demodirani alarmni sistem propadne.
Ispod njega, prozorska daska bila je na tri stope od poda; mogao je
da vidi kako blista ponako ranjava u odsjaju ulinih svetiljki. Kad bi
uspeo da se spusti na pod i padne u dobar poloaj, mogao bi da se
provue ispod laserskog zraka. Problem je bio to nije imao prostora
za manevar - bio je sasvim blizu zraka.
Sada je njegov neprijatelj bilo vreme koliko i nedostatak prostora.
Pola unutra, pola napolju na kosom prozoru, bio je ranjiv. Nije mogao
da sie, nije mogao da ide napred, nije mogao da ostane tamo gde je.
Zato se pope gore.
Podigavi telo na dlanove, polako je provukao noge kroz prozor,
povukavi kolena do grudi. Sada je bio skupljen u loptu. Hteo je da
zauzme poloaj da bi postavio noge na ravnu podlogu. Umalo nosem
nije dodirnuo zrak. Zaustavio je sve pokrete. Srce mu je dobovalo u
grudima, adrenalin je kolao ilama, oseao je smrtni strah da ne naini
pogrean pokret.
Primenio je pranu - lagano, proiujue udisanje i izdisanje koje
je dovodilo kiseonik do vrhova plua. Zatvorio je oi i koncentrisao se
na ono to mora da uradi. Otvorio je svoje oko taniana, zamislio
prostoriju, njene dimenzije sada su mu bile jasnije nego da ih je
osmatrao normalnim pogledom.
Video je gde se zraci ukrtaju, tako da je imao oko tri stope
slobodnog prostora iznad laserskih zraka. Kad je ranije vebao taj
pokret uvek je imao toliko prostora. Sada je znao da e morati da
320

iskoristi ne vie od dve i po stope prostora - da njegovo elo ili

stopalo ne bi presekli laserski zrak.
On se skupi, potonu dublje u Akaru. Vreme se razbi na deset
hiljada komada i kao meseina na vodi, postade nebitno. Mogao je da
oseti puls kokoroa dok je skupljao sile svemira zapretene duboko u
njemu. Mogao je da oseti kako mu puls udara, kako ari kao vatra
kroz njegove vene. Sve sporije je puls udarao dok nije prestao da se
sasvim ocea.
Sada.
On se baci uvis i napred. Prevrui se oseti kako je glavom
dotakao plafon, tek malo, ali sasvim dovoljno da to promeni njegov
pravac. Luk kojim se bacio bio je sada skraen i svojim okom
ganiana on je mogao da vidi sav uas koji e se desiti kad mu stopalo
presee laserski zrak.
On posegnu nagore, nekode vezani za njegove ake ukopae se u
ukrtene grede tavanice. Visio je tu neko vreme kao ludi majmun, nogu
podignutih uvis. uo je krckanje. Njegovo privremeno boravite je
poputalo.
U oajanju iskoristi jo jednu ansu, drei se dovoljno dugo za
gredu da bi se zanjihao u drugi luk unazad. Pade malo nie niz gredu,
istrulelu zbog vlage koju je proputao krov, svestan da e popustiti.
Onda se zaljulja unapred i pusti je, prevrte se u tami, s laserskim
zrakom ispod sebe, ugledavi ga krajikom oka kao rubinsku iglu i
onda je proao kraj njega, bio je s druge strane, dok je padao i mirno
se prevrtao.
Dodirnuo je daske na podu mekim udarom, prevrnuo se preko
lea, s glavom izmeu ramena i doekao se na bokove.
Bio je unutra.
***
Ne treba da oprostim majci, ve ocu. To je pomislila eleste kad se
probudila u tami. Sedela je u krevetu, bila je u onom udnom stanju
321

izmeu pravog ivota i onog drugog. Koji je bio stvaran, ta je bilo

budno stanje a ta san? Dugo nije mogla to da shvati.
Pre nego to je njen otac ubijen ivela je drugim ivotom. Otac je
bio rtvovan, objasnio joj je Okami-san. Nije mu rekla da nikakva
objanjenja nee da joj pomognu da se navikne da oca nema. Ona nije
elela objanjenja, ona je elela da se otac vrati.
eleste se pomae u tami, u hotelskoj sobi u Parizu, ne elei jo
da shvati stvarnost svoje sadanje okoline. ta bi dala da otac bude uz
nju. Sve. ak i ivot Okami-sana, znala je to. Ona je bila odreena da
ga brani jer je tako eleo njen otac, ali bilo je tano da je ona prezirala
Okamija otrovnom strau. Samo pravi Venecijanac moe da razume
kako to moe da bude duboko ispod povrine i da nikada ne pokae
svoje runo lice.
Okami je doao u njihov ivot pre mnogo godina, uvukao ih u
gnezdo otrovnica, svet koji nije on stvorio, u kome je bilo gorkih
neprijateljstava, starih kao hrast.
Njega je odmah privukla njena maeha, koja je uivala da
planira.eleste nije nikada verovala maehi, mrzela ju je i bojala je se.
Kao Sicilijanka ona je bila uljez, a onda kao da je posedovala magine
moi, mogunost da stvori mreu spletki i skandala i uniti i ukloni
svakoga ko bi stao na put njenom muu.
Kad je eleste porasla, shvatila je da je Okami-san pomagao
njenoj maehi. Oni su zajedno nainili osnovu moi koju njen otac sam
ne bi nikada postigao.
elestin svet se kretao oko oca. Ona je odrasla sa starijom
sestrom, s kojom je delila tajne u tami, sve dok postepeno znanja, koja
nije mogla da deli sa sestrom, nisu sasvim ovladala njom.
Seala se kad se to prvi put dogodilo, ona i sestra su leale na
leima na plai Lido, bio je topao letnji dan kad Trgom svetog Marka
nije moglo da se prolazi, kad su zidovi istorije nestali pod falangama
turistike najezde.
Buljei u lenje oblake njena sestra je videla grifone, zaljubljeni par
konja u trku. eleste se koncentrisala, pokuavajui da vidi
322

fantastine oblake koje je sestra opisivala.

Ona je videla samo davljenje, vazduh koji nestaje u tami, malo lice
ispod tamne kose koje je poskakivalo na vodi, a onda se talas obruio
na njega s takvom jasnoom da je eleste uzdahnula kao da ni ona ne
moe vie da puni vazduhom plua.
Onda je ustala i jurila je dok su joj misli bile zbrkane, nakrivljena
kao pijanac, trei vlanim peskom, posrui preko kupaa koji su se
okretali i otvorenih usta buljili u nju.
Kuda je to jurila? Pojma nije imala, samo je znala da to bre juri
bie blia Dogaaju. Kao da njeni koraci nisu prelazili daljinu ve
vreme, vukui je blie njenoj viziji, davljenju.
U daljini je videla uurbanost, mladii su skakali u talase,
dovikujui se, usmeravajui se tamo gde su se valovi lomili i penili,
prema tamnoj taci u vodi. Davljenje.
elesti se uini da e da povrati. Oseanje smrti bilo je tako
opipljivo, u jednom mranom trenu, da je bilo stvarnije od ivota. Jak
oseaj dislokacije udari je pa ona posrte, ivei jedan tren u venosti,
na dva mesta odjednom, a da nije bila potpuno ni na jednom od njih.
Ona pade, noge joj vie nisu primale prave komande od njenog
otupelog mozga
- Nikola!
eleste, u krevetu u pariskom hotelu, posegnu u tami prema telu
koje je oekivala da e nai kraj sebe. Pogleda prazan prostor i u tom
trenutku koji je usledio ona ga ugleda, znala je tano gde je, jer je i
ona bila tamo na onaj nain kojeg se plaila i kojeg se gnuala. U
poslednjem, jasnom trenutku dislokacije, ona postade svesna
neprijatelja koji nije bio udaljen vie od osam stopa, na drugom kraju
grada. uao je i ekao na njega u tami.
- Nikola!
***
Nikola je uao u tami zgrade u kojoj su bile smetene kancelarije
323

misteriozne firme Avalon Ltd. Svuda oko njega stara zgrada je disala
kao da je ivo bie. Znao je da bi bilo opasno da je budi.
Iskrao se iz prostorije na tavanu u koju je upao sa krova. Naao se
na uskom drvenom odmoritu. Otvorio je svoje oko taniana i video
stepenite ispred sebe. Siao je, tih kao maka, postavljajui stopala
gotovo horizontalno na svaki stepenik rasporeujui tako teinu
ravnomernije i preko celog stepenika. Ravnotea mu je bila centrirana,
tako da je njegova teina istovremeno bila rasporeena na oba stopala.
Na pola puta on zastade, unu, oslukujui i osmatrajui svojim
okom taniana. Mogao je da uje kapi kie kako dobuju po prozorima,
povremeni udar vetra u roletnu na prednjoj fasadi, nita vie.
Onda se uplaio. Osetio je mo Mesuleta i znao je da ne moe da
mu se suprotstavi. Imao je sree prolog puta, iznenadio ga je; nije
imao iluzija da e to opet moi.
Postojalo je vreme kad ga nita nije plailo. Ali to je bilo pre nego
to je postao pripadnik Tau-taua, pre nego to je tanian radio na
njegovom umu, pretvorivi ga u ironinu, blokiravi sve njegove
moi. On je fiziki bio izleen, u stvari zbog toga je saznao za svoje
naslee taniana. Ali duboko u njegovoj dui ostala je senka. Sada je
shvatao - to nije bio sluaj kad je bio mlad i neobrazovan - mo
nepoznatog. Njegov sensei - jedini ovek kome je verovao, kome bi
ivot poverio - pokazalo se da je njegov neprijatelj i da u samoj
njegovoj sri lei uas koji je, kako mu je Kanzacu rekao, bio
neprijateljski po njega, ali jo je morao da shvati kako.
Nepoznato.
Mesulet je bio nepoznato, a on je bio ovde, negde u kii, u pariskoj
noi, ekao je. Jutronji susret potvrdio je sumnju koju je Nikola gajio
jo od onda kad ih je Mesulet vodio u palatu gde je podigao Kanfa
most: Mesulet je imao drugu dunost. Moda je stvarno bio odreen
da ubije Okamija kako je vleste verovala. Ali, mada je Okami
nestao, jo nije bilo znakova da je ubijen. tavie, Mesulet kao da se
koncentrisao na njih. Naravno, sada kad je Okami na ovaj ili onaj
nain uklonjen, moglo bi da bude sasvim logino da se okomi na ljude
324

odreene da uvaju Okamija.

Ali incident sa mostom Kanfa dogodio se pre nego to je Okami
nestao. Ta mogunost je neprestano bila prisutna i on se pitao kako je
to mogue. to vie je to okretao u mislima, inilo mu se manje
razumnim.
Ako je izdajniki jakuza ojabun odredio Okamija da bude ubijen,
zato bi se onda ubica okomio na Nikolu i eleste? Zato bi gubio
vreme i zato bi se izlagao nepotrebno opasnosti? Izgubio je Okamija;
zato ga nije ubio i zavrio s tim?
Dve jezive mogunosti ukazae se pred Nikolom; ili Mesulet nije
dobio zadatak da ubije Okamija ili ga nije uhvatio. Jedno je znailo da
ga je Okami lagao, a drugo da je potpuno pogreno protumaio
situaciju. Nijedan odgovor nije direktno vodio do zakljuka.
Ispunjen razumevanjem siao je do odmorita donjeg sprata. Poeo
je da ispituje prostorije. Ono to je otkrio zaprepastilo ga je. Tu nije
bilo radionica za pravljenje maski, nigde alata koji bi se normalno
oekivali na mestu gde se runo proizvode maske. U stvari, ako bi
trebalo da pogaa gde je, rekao bi da je u kompaniji koja se bavi
investiranjem.
U polusvetlosti koja je dolazila sa Plas de Voga kroz prozore on je
mogao da vidi telefone, faksove, kompjutere poreane kao straare,
tihe i fantomske. Stolovi, lampe, stolice, sve je bilo kao u bilo kojoj
kancelariji. Nedostajalo je samo jedno. Dokumenti. Nije bilo ormana s
dokumentima.
Nikola prie kompjuterskom terminalu, upali ga. Stajao je tu jedan
tren, obuzet treperenjem ruiastih slova. Traila se lozinka da se ue
u sistem. To nije bilo nita neobino. Neobino je bilo to je buljio u
kani: japanske znake.
Ugasio je kompjuter, sada sasvim siguran da Avalon Ltd. nije ono
to je trebalo da bude. Setio se da mu je Fornovo rekao da je
kompanija prodata pre pet godina stranoj firmi koju niko nije mogao
da identifikuje.
ta je tu bilo sada?
325

Nikola se sledio. Neto je ugledao krajikom oka, osvetljeno

ekranom kompjutera. Polako, kao da mu se telo pretvorilo u dim, on
se spusti na kolena. Dok je to radio, okretao se u pravcu odakle je
pokret doao. Nita.
Polako je pregledao prostor, razgledajui svaki oblik, identifikujui
ga ako je mogao, a ako nije, vraao mu se. Na taj metodian nain
pregledao je sve. Ostao je u tom neugodnom poloaju vrlo dugo,
oekujui.
Ponovo vide pokret, ovog puta blie centru svog pogleda.
Reflektovao se na tamnom ekranu kompjutera i sada je mogao da vidi
ta je to; bio je to blesak sa farova automobila koji su prolazili. On se
uhvati za ivicu stola i podie se a onda oseti razliku u teksturi donje
ploe ispod palca.
unuvi pod sto vide etvrtast plastini taster ugraen u
povrinu. On ga pritisnu. Ali nije poputao. Tada ugleda bravicu.
Izvadi uriken i gurnu metalni iljak u bravu. Trenutak kasnije
taster popusti pod njegovim palcem. Kao da se nije nita dogodilo.
Onda odgurnu stolicu, ukloni plastinu prostirku i nae otvor u tepihu.
Izvadio je kutiju sa tuce flopi disketa od tri i po ina. Na kutiji je bio
broj.
On ukljui kompjuter, uze prvu disketu i ubaci je na mesto. Kad se
pojavi zahtev za lozinku, on otkuca broj s kutije. Sistem to odbaci. On
promeni red, ali efekat je bio isti. Kompjuter ga upozori da ukoliko se
ne ukuca prava lozinka da e u roku od trideset sekundi biti ukljuen
interni alarm. On iskljui kompjuter, zagleda se u prazan ekran, poe
da razmilja kako da prodre u njega. Prevede brojeve u slova azbuke,
ukljui kompjuter da to pokua.
Kompjuter oive, ekran se promeni. Zaboravio je da izvue disketu
i kompjuter je sada itao s diskete umesto da da podatke sa hard
diska. Raunar je traio broj i Nikola otkuca onaj koji je naao na
kutiji s disketama.
Dobio je direktorijum dokumenata. On pozva prvi i nekih deset
minuta itao je ono to se pojavilo na ekranu; datumi isporuke
326

kineskih borbenih aviona F-tip, ruskih tupoljeva-22 M bombardera,

tenkova T-72, protivavionskih raketa SAM-13, amerikih borbenih
aviona F-15, supersoninih mlaznjaka lokid SR-71, bacaa plamena,
minobacaa piton-600, runih antitenkovskih bazuka dejril, lista kao
da nije imala kraja. Izgleda da je Avalon Ltd. bila firma za
koordinaciju, posrednik izmeu snabdevaa identifikovanih
numerikim oznakama i kupaca u Iranu, Iraku, Avganistanu, na
Balkanu, novim etnikim bojnim poljima sveta gde su se vodili
najogoreniji ratovi.
A onda na kraju liste vide kratku liniju udnih ikona. On pritisnu
taster help - pomo. Ikone se sloie u dve rei: Po nareenju. To
znai da jo nije bilo pristupa?
Listao je do kraja ikona, pritisnuo taster za enter - unesi i video:
buktinja 315.
ta je to bilo?
Deset sekundi kasnije i svet se sruio na njega.
Kolaps je bio bez zvuka, neka vrsta psihike implozije i on
pomisli: nisam ga osetio.
Mesulet!
Nije uo udaranje o membranu kokoroa, bio je siguran da je bar za
tren bezbedan.
Posrnuo je pod napadom, okrenuo se, otvorio svoje oko taniana u
uzaludnom naporu da otkrije poloaj Mesuleta. Kao i ranije, verovao
je da mu je jedina ansa da preivi susret da se fiziki priblii
Mesuletu. Najbolje bi bilo na duinu ruke da bi bacio terminal na
njega.
Ali kao to je i oekivao Mesulet nije dopustio da se to dogodi.
Nikola jeknu dok se spustio na ruke i noge. Teina mu je pritiskala
um, sledila njegove nerve, onemoguila ga da povee dve misli. Svet
je bio sveden na haos, a onda suavajui se i dalje bio je iskovan u vrh
od blistavog elika koji je poeo da mu razdire mozak.
On e umreti a da nee ni pogledati napadaa u oi. Nije mu znao
ime, ni ko je, ak nije mogao da shvati razlog njegovog napada. Ali
327

smrt se pribliavala; to je bilo jedino sigurno u njegovom sruenom

svetu.
Nikola!
Pokuao je da se usredsredi, da skupi svoje snage u kokorou, ali
staza je bila blokirana, prekrivena bodljikavom icom dok je
pokuavao da dotakne bubanj usred univerzuma.
Akara nije bila dovoljna i ponovo oseti sumnju u sebe, otrovnu
kao virus: Kanzacuovo uenje sadravalo je u sebi seme Nikoline
propasti. Liilo je na Kanzacua, ija je dua bila deformisana Kirom,
da planira eventualnost njegovog poraza. Kanzacu je bio veliki
obmanjiva, graditelj eme unutar eme i sasvim je liilo na njega da
smisli emu kako da uniti Nikolu iz groba.
Nikola!
Akara ui da ima sedam puteva do kokoroa. Sve su bile
zatvorene a pritisak na njegov mozak bio je toliki da je bio gluv i slep.
Ui su mu krvarile zbog uasnog zavijanja koje je zvualo kao da urla
krdo gladnih vukova. Iz plua mu je izlazio vreo dah, kao da je bio
baen u penicu.
Crveni oblici su se kretali po ivici njegovog uma, video je udne
prizore kao da su projektovani kroz njegov grozniavi mozak, bile su
to slike iz samog osvita oveanstva, uspomene koje su postale jasne
kroz umu bola i pritiska koji je lomio.
Nikola!
Voda je tekla, uo se zvuk nalik na zvonjavu i ti zvuci su se
probijali kroz urlike, kroz nepogodu koja je postajala jaa. Oseanje
tiine, nevano kao krilo insekta. Naslepo on posegnu za tim, promai,
urlanje postade jae, bes oluje pretio je da ga sasvim obuzme, ledene
ruke smrti otimale su mu dah
Nikola!
uo ju je, razumeo njenu nameru, govorio joj je preko uma, mada
je bio oamuen i polumrtav.
Ovde samo je to mogao da smisli.
I nit se spusti, linija ivota u haosu, proe mu kroz samu sr, obavi
328

se oko njega, proe pored zagrljaja smrti, smanji pritisak, povrati ga iz

ambisa i otvori mu ambis ispod kokoroa.
I sada je video zato ga je zaslepeo napad protivnika: on je bio
direktno ispod kokoroa. Zato je sedam puteva bilo blokirano. On
posegnu nagore i poe ritualnu zvonjavu, usmeravajui ritam u centar
univerzuma to e preobraziti misao u akciju.
Dopustio je svom oku taniana da zaspi, znajui da je zbog
psihike oluje Mesuleta oko postalo opasno i da na njega ne moe da
se osloni. On otvori svoje fizike oi i ugleda eleste kako ui i drhti
od uasa, ali pruajui nit svoje psihe, to ga je spaslo.
Iza nje je bio Mesulet.
U tom trenu krize pojavi se poslednje lice istine to je krio i od
samog sebe: nije smeo da dopusti da joj se bilo ta dogodi.
Tada njegove ui uhvatie utanje, kao da je insekt uhvaen u
mreu. Njegova panja popusti na tren, pogledom uhvati blesak,
oajniki poslatu poruku njegovom umu. I onda bode, baen direktno
u njegove grudi, dojuri iz tame.
***
Renata Loti je na svaki nain bila impresivna ena. Nije jo imala
sedamdeset godina, bila je visoka, nije pokazivala nijednu od onih
slabosti koje godine donose enama njenog doba. Lea joj nisu bila
povijena, ruke nisu drhtale, kretala se graciozno. Dodue, malo je
hramala, ali to joj ni najmanje nije smetalo da bude veoma pokretna.
Ona je pametna i mudra, rekao mu je Delakroa, diler oruja, to je
teko nai kod bilo koga, a kamoli kod ene. Uticajni je prodavac
retkog znaaja, a specijalizovala se za Aziju. Ona je va ovek.
Gant se sreo sa njom na uglu ulica Ustava i Sedamnaeste, preko
puta Elipse ispred Bele kue. Bilo je to udno oseanje, koje je
prevladavalo glavnim gradom, da se nalazite u ogromnom parku, a ne
usred urbanog haosa.
iroki, otvoreni prostori sluili su kao sjajni kontrasti za
329

vaingtonske najvanije elemente neba i betonsko-elinih graevina.

Iza njega dizala se u svom renesansnom sjaju zgrada OAS-a sa
ulazom ispod tri luka, masivnom bronzanom kapijom i udnim
statuama, meavinom June i Severne Amerike, to je samo sluilo
kao podsetnik da dve kulture ne mogu nikako da se uklope.
Renata Loti je imala jako, odluno lice ene koja je znala kako da
se kree hodnicima moi, koja je imala jasno miljenje o sebi i svom
ivotnom cilju. Ako je ikada izgubila svoje verovanje i ako se
razoarala u stvarnost, to je bilo davno, ali ona nije imala cinizam koji
je preovladavao vaingtonskim politikim krugovima. Njen izboeni
nos, visoko postavljene jabuice lica, duboko usaene plave oi i jaka
brada skretali su panju na nju ma gde se pojavila. Bila je kratko
oiana, kosa joj je bila platinasta to je moda bilo malo previe
divlje za enu njenih godina, ali se uklapalo u njenu monu linost.
Bila je odevena u crn kostim od sirove svile, na nogama je imala
crne cipele od krokodilske koe, u rukama odgovarajuu tanu, a bila
je ogrnuta elegantnim konim mantilom, duine do iznad kolena. Nije
nosila nakit. Imala je samo prsten sa rubinom na prstu gde bi trebalo
da bude burma.
- Gospodin Gant?
On klimnu glavom, ona se osmehnu i pokaza blesak sitnih belih
zuba.
- Lepo je to ste pristali da se sastanete tako brzo sa mnom - ree
on i rukova se sa njom.
- Poznavala sam vaeg oca. Na njega treba da budete ponosni. Malo se nasmejala. - Pored toga, bila sam u nekoj glupoj igri. Kad ste
me pozvali, ve sam htela da dignem ruke. Ali ovo mi daje opravdanje
da ostanem. Nagnula je glavu i pogledala kao to bi devojka gledala
novog deaka u razredu. - Kaete da vam je Timoti dao moj broj
telefona?
- Da, Timoti Delakroa - ree Gant kad su krenuli.
Renata pokaza da bi trebalo da sednu na klupu u vrtovima ispred
zgrade OAS-a.
330

- On mi je rekao da ste vi moda jedina osoba u Vaingtonu koja bi

mogla da mi pomogne.
- Ba laskavo - ali lice joj je bilo ozbiljno - dugo poznajem
Timotija. On nikada ne preteruje.
Gant je upozna sa interesovanjem senatora Bejna za Tomkin
industrije, a naroito za Nikolu. Zavrio je reima:
- Delakroa mi je rekao da je imao poslove sa Sato-Tomkinom
preko direktora u Sajgonu Vinsenta Tina. Ako je to tano, ako smo na
neki nain bili uvueni u trgovinu orujem, onda verujem da Bejn ima
dokaza za to. Kompanija je tada gotova. A Nikola e zavriti u zatvoru
do kraja ivota.
- Ja znam sve o Tinu - ree Renata. - Mislila sam da je stvarno
udno to je on postao direktor Sato-Tomkina u Sajgonu i pitala sam
se ko je to sredio.
Gantove ui se nauljie.
- ta hoete da kaete?
- Tin je lo momak, najgori, u stvari. On je ljigavac, obavlja stvari
na vreme i na pravi nain, to je impresivno u Jugoistonoj Aziji. Ali
on je pravi posrednik u najgorem smislu, on e poslovati sa svim i
svaim ako moe da izvue korist od toga.
- Za kompaniju?
- Za sebe - Renata je razmiljala neko vreme. - Ne znam lino
gospodina Lajnira, ali moete da zamislite da sam na svom polju rada
ula o njemu od mnogih ljudi. Oni kau da on ima ono to japanski
samuraji nazivaju bushi no nasake - nenost ratnika. Njene oi koje su
bile jasne i prozirne, da im vreme nije promenilo boju, zagledae se u
saobraaj na ulici Ustava dok se seala. - Rekli su mi da ima
fantastine instinkte. Da li se slaete sa mnom, gospodine Gant?
- Da. Sasvim.
Renata klimnu glavom kao da je ve unapred znala taj odgovor.
- Mislila sam da on nikada lino ne bi angaovao Tina. Neko
veoma dobar mora da mu je prodao Tina.
- Zanimljivo to to kaete - ree Gant uzbueno. - Odavno
331

sumnjam da je Nikoli i kompaniji nameteno da ih Bejn giljotinira.

- Rens Bejn je kao rak koji rastura bolesno telo. On je sada
komandujua sila, uprkos senatoru Brendingu i opoziciji koji daju sve
od sebe ne bi li ga kontrolisali. On ima bazu moi, to znai da ak i
oni koji ga mrze moraju da mu se pokore, zato bih bila obazriva sa kim
razgovaram i ta govorim. Bejn ima mnogo prijatelja u Vaingtonu u
ovom trenutku, a nisu svi na otvorenom.
Gant klimnu glavom.
- Hvala na upozorenju, ali ja sam stari borac na ovom terenu. Znam
kada treba da umuknem.
- Ipak ste u opasnosti ako nameravate da sledite Vinsenta Tina.
Timoti ne zna ni polovinu onoga u ta je umean Tin. Prodaja kradenog
oruja je samo vrh ledenog brega, ako je Tinova prolost neki
pokazatelj. Droga, zabranjeno hemijsko oruje, vojne tajne visoke
tehnologije. On je u sve to bio umean i od svega je izvukao
bogatstvo.
- Ako je takav sluaj - ree Gant radoznalo - ta je radio u SatoTomkinu pod platom?
- To mu je bila neka zgodna prilika. Zakonitost tog posla i ono to
je obavljao za kompaniju, mislim da je to dobro radio. Mislim da
danas ne isplati ba mnogo isticati se u poslovima koje je Tin najvie
voleo.
- Ako nam je neko smestio, moram da otkrijem ko je taj. To je
jedina ansa da iz ovoga izaemo ivi.
Renata je utala dugo i on postade nervozan zbog toga.
- O emu razmiljate?
Ona uzdahnu i okrete se da ga pogleda.
- Svesna sam da nas suvie ljudi gleda. Hajde da etamo.
Poela je kia, ali Renata, zakopavi mantil, nije bila uznemirena.
Ostavili su Elipsu za sobom, preli ulicu Ustava i uli u Vest Potomak
park. Teren je poeo da se sputa i Gant shvati da idu prema
spomeniku vojnicima poginulim u Vijetnamskom ratu. Mogao je da
oseti miris luke Tajdal Bejsn, juno od Riflekting pula i to mu vrati u
332

seanje uspomene, loe i dobre, iz preanjeg ivota koji je vodio u

ovom gradu.
utanje saobraaja du iroke avenije s njihove desne strane,
utopilo se u aputanje nonog vetra u poslednjim listovima na drveu.
Pored njega Renata Loti nije imala problema sa savlaivanjem strmog
terena. Ba naprotiv ona kao da je uivala u ovome i oni su se kretali
veoma brzo. Ispod nogu im je utalo lie i to ga podseti na vlane
jesenje dane, na maglu koja je dolazila iz tla meajui istrulelo lie
koje je irilo udan miris.
Mislio je na svog oca, na njegov poloaj u ovom gradu, znajui da
je pobedio ovo mesto pre nego to je ono pobedilo njega. Bilo je neke
utehe u tom saznanju i prvi put otkako se vratio ovamo bio je zahvalan
to mu je sudbina dodelila da se vrati protiv svoje volje.
Renata, oborene glave, s rukama zabijenim u depove, kao da je
bila zadubljena u misli. Kapljice kie blistale su na njenoj kosi kao
dijamanti. Najzad je rekla:
- ini mi se da je u vaem sluaju najbolje da idete direktnim
putem da biste otkrili ko je uputio Nikolu na Vinsenta Tina - zastala je
i on vide kako joj dah izlazi iz poluotvorenih usta. - Problem je to je
to i najopasnije.
Odjednom shvati da su Delakroine informacije bile dobre. Ovo je
bila posebna osoba. Oseao je poverenje prema njoj, uljuljkan u mreu
njenog ivog uma i oseao je malo zavisti ma ko da joj je bio
ljubavnik ili mu.
- Mislim da postoji neko u Vaingtonu ko e to znati - rekla je
Renata - ali bie krajnje opasno prii njemu sa tim stvarima.
Nali su se kod prvog krila crnog mermera u koji su bila uklesana
imena poginulih. Kia je udarala o spomenik i kapi su klizile kao suze
niz gladak mermer.
Renata zastade i zagleda se na tren u spomenik. Kod njenih nogu
mala amerika zastava pobodena u tlo leprala je na vetru, a latice
rue leale su razbacane na sve strane.
Ona se zanese, okrete se prema njemu i njen dah je gotovo
333

dodirivao njegovo lice.

- Seate li se da sam vam rekla da postoji neko u Vaingtonu ko
tajno pomae Bejnu? Taj ovek je jedan od njih. On je visoko u
Bejnovoj hijerarhiji, ali kao pijun, on javno zastupa drugu filozofiju.
Njene oi sada su bile udno tamne kao da su od mermera od
kojeg je bio i spomenik iza nje.
- Moe da bude ranjiv jer je indiskretan u svom seksualnom
ivotu. Nedavno sam se doepala nekih sjajnih fotografija. ekala sam
najpovoljniji trenutak da ih iskoristim protiv njega. Dakle, izgleda da
je na sastanak plodotvoran.
U noi punoj kie ona je izgledala mnogo godina mlaa. Gant je
smatrao da je poeljna i inspirativna, to je bila veoma mona
kombinacija. Videi je u tom sjaju setio se portreta Lukrecije Bordije
koji je jednom video. Ona i ezare bili su kopilad i govori se da je ta
injenica odigrala dominantnu ulogu u njihovoj neutaivoj strasti za
mo. Gant je na trenutak video sebe u ulozi koju je namenio njoj.
- Ovaj ovek je povezan sa nervnim centrom maine Rensa Bejna nastavila je Renata - i ako iskoristite informaciju koju u vam dati, on
e vam rei sve to treba da znate. Dugim prstom obrisa kiu s lica. - I
ko zna, moda e zbog toga itava Bejnova mainerija poeti da se
rastae.
ansa da spase kompaniju! Gantu se vrtelo u glavi zbog te
mogunosti. Samo pre nekoliko asova razmiljao je o tome da bi bilo
najbolje da se baci u Potomak, a sada vidi kuda se istraga usamljenog
oveka okrenula: mogunost da je sve nameteno i nain da se to
dokae.
- Recite mi - ree on pomalo zadihano - kako se ovek zove?
Kia joj je udarala u lice, inilo se da je njena bleda koa isklesana
od mermera.
- Vilijem Dastis Lilihamer.

334

14
Njujork/Tokio/Vaington/ Pariz

- elim sve da priznam - rekla je Margarita - ali vama, a ne federalnoj

vladi. Gledala je Krokera u lice. - Od svih ljudi u svom ivotu
verujem samo vama. Naslonila je glavu na njegovo rame. - Boe moj,
kako to patetino zvui, ak i meni. Vi ste mi gotovo sasvim
nepoznati. ta sam to uradila sa svojim ivotom?
- Rekli ste mi da ste savreno znali ta elite kad ste se udali.
- Jesam! A ko sam sada? ak se i ne prepoznajem. Sve to sam
nekada elela sada je beznaajno.
Bili su u njenom leksusu, negde u Konektikatu. Ostavili su Frensin
s Margaritinom prijateljicom, razvedenom enom, koja je imala svoju
firmu za konsalting. Sa njima je bio i prepametni kotski terijer po
imenu Mjurfild. Ona je bila zaljubljena u golf i obeala je da e
nauiti Frensin da igra.
- elim da vam zahvalim - ree Margarita - sjajno ste uticali na
Frensin. Plaila sam se da nee da vam dopusti da joj priete.
- Ona je jaka devojka - ree Kroker. - Posle svega kroz ta je
prola ona jo eli da ivi.
- Plaim se da sam napravila haos i od svog i od njenog ivota.
Vozili su utei neko vreme. Poto mu je to bilo stalno na umu, on
joj ispria o svom prijateljstvu sa Nikolom. Priao joj je kako su se
njih dvojica upoznali dok su sledili oveka za koga se pokazalo da je
Nikolin roak nina Saigo, kako su se ponovo nali u Japanu kad je
Kroker izgubio ruku. Dok je priao, njegove rei su rekonstruisale
uzbudljivu prolost i on je opet sve proivljavao. Otkrio je da mu
Nikola bolno nedostaje.
- Zavidim vam na takvom prijateljstvu - ree Margarita. Kad vide
da su krenuli prema Old Vestberiju ona ree: - Ne elim da idem kui.
335

Ne mogu da budem tamo.

- Ali va mu
- Moj mu nije vaan - ree obazrivo - sada mi je jasno da nikada i
nije bio. Ona provue prste kroz kosu, ukloni je s obraza. Okrete se na
seditu da bi ga pogledala. - Lu, rei u vam neto za ta mislim da
nisam nikada nikome rekla. Ali nisam ni zamiljala ovakvu budunost
za sebe i toliko sam bila uplaena da sam znala da moram da uradim
neto opipljivo da bih pokuala da rasteram svoj uas, inae sam znala
da e me to unititi.
- Plaili ste se da e ubica vaeg brata da se vrati po vas?
- Ne - ree ona drhtavim glasom - plaim se da on nee doi po
mene.
ekali su na semaforu, usred saobraaja.
- Mislim da biste to morali da mi objasnite.
Margarita klimnu glavom.
- To i mnoge druge stvari - apnula je. - Ali za sada vozite, Lu, dok
ne stignemo na kraj druma.
Putem do Montok Pointa izgledalo je da spava, leei kraj njega, s
glavom zabaenom unazad, s kosom meko ispod sebe i suknjom
malom zadignutom iznad kolena. Liila je na devojku s kojom se
sastajao jednog leta daleko od Paklene kuhinje. Bio je u programu za
decu kojoj je potrebna pomo i u koji je uao laui da bi pobegao od
nepodnoljive avgustovske vreline u gradu. Negde u Pensilvaniji, van
malog grada s Indijancem ije mu je ime bilo smeno, naleteo je na nju
u pranjavoj prodavnici. Pili su koka-kolu od pet centi iz crveno-belog
automata i popodne je bilo udesno.
Nevinost je bila veliki luksuz za momka kakav je bio Lu Kroker,
koji je rutinski lomio glave i branio se palicom za bejzbol na
krvoednom njujorkom Vest endu. Nevinost je za njega bila san, neto
to njegova vrsta nije mogla da prepozna. Onda je sreo Rebeku.
Narav-no, on to nije prepoznao i sve je shvatio tek mnogo godina
kasnije.
Kroker je probudi kad su bili istono od Amaganseta, prolazei
336

kroz velianstvena prostranstva peska, plae, crne borove i po neki

bun divljih rua. To je bio uski vrat koji je povezivao istoni kraj
Hemptona sa Montokom. Jo jedno indijansko ime, pomislio je.
- Uskoro vie nee biti svratita - rekao je dok se ona pomakla. Da li ste gladni?
- Da saekamo - rekla je i pogledala kroz prozor u hipnotiko
uspinjanje i padanje dina.
On zastade pred jednim rasklimatanim zdanjem na ivici plae, da
bi pozvao Lilihamera. Hteo je da ga manje-vie o svemu obavesti, ali
isto tako eleo je da zna da li je dobio laboratorijske nalaze o onome
to je otkriveno na mestu zloina. Sekretarica to se javila na broj koji
mu je Lilihamer dao rekla mu je da saeka kad joj je dao svoje
operativno ime. Imao je utisak da je ona zvonila Lilihameru ko zna gde
i da je radila ko zna ta.
- Bili ste u pravu kad ste rekli da je re o arobnjaku - ree
Lilihamer - nema otisaka, ak ni fleka, sem onoga na rtvama. Glas mu
je zvuao metalno, kao da neka elektronska naprava razlae njegov
glas i opet ga sklapa. - Da je ovo nauna fantastika, mi bismo klonirali
kukinog sina iz njegovog sopstvenog DNA, naterali ga da ubrzano
izraste i ne bismo samo videli kako izgleda nego bismo ga uputili da
pronae svoj original.
- Ba duhovito - posle svih dogaaja tog dana Kroker nije bio
raspoloen za takve razgovore - ta e nam taj DNA pomoi?
- Zaboravite na to. Savremena nauka nee da jurne da nam
pomogne u ovom sluaju. Ali ja sam otkrio neto o onom peru
naenom na elu devojice. Ono je od bele svrake. Vrlo retka ptica,
prema strunjaku iz Smitsonijane s kojim sam razgovarao. Toliko je
retka da sam morao da razgovaram sa est ornitologa pre nego to sam
ustanovio gde ova ptica obitava. Ona ivi u brdima Jugoistone Azije.
Ni u jednom zoolokom vrtu u ovoj zemlji nema takvih ptica. Kako vi
napredujete?
Kroker mu ispria kako putuje s Margaritom.
- To je sjajna vest, mnogo vie nego to sam oekivao. Ostanite s
337

njom. Ona kae da je taj tip Robert, orijentalac, a bela svraka je iz

Jugoistone Azije. To se uklapa - Lilihamer zastade na tren, a prazna
linija je kuckala kao vremenska bomba. - Imael, ako je Dekamilova
ena u pravu i ako se ona dopada ubici, ona nam je sada najvei
prijatelj. Drite se nje. Nemojte da vas njen mu omete. Ako Toni D.
pravi probleme, dobiete pomo kakvu elite od mene. On nije
Dominik Goldoni, mi znamo kako da se nosimo s takvim kretenima.
- im zavrim s njom, bie mi potrebna pomo. To e biti sutra.
Gde da se naemo?
Zavlada tiina dok je Lilihamer razmatrao mogunosti.
- Ja u lino doi da vas saekam na aerodromu u Vaingtonu.
Javite mi detalje, vai?
Kroker obea da hoe i prekide vezu. Vratio se u kola. Uli su u
Montok. Jeli su van grada, kod Gosmana, koji je svojevremeno bio
osrednji restoran iz kojeg se video mol gde su pristajali ribarski
brodii. Sada je to bio itav mali grad za sebe s kafiima,
prodavnicama, etalitima.
Seli su kraj ogromnog prozora kroz koji se videla luka. U to vreme
godine prostrani restoran bio je gotovo prazan. Galebovi, oteali zbog
hrane koju su dobijali od gostiju, leteli su i dozivali se iznad tamne
vode kao usred leta.
Sedeli su i pijuckali u drugarskom utanju neko vreme. Uprkos
nestrpljivosti da nae ubicu Dominika Goldonija, Kroker se
uzdravao. To nije bilo lako. Tu, preko puta njega, sedela je jedina
veza sa ovekom koji je ubio Goldonija. Intuicijom, izotrenom na
ulicama Njujorka, oseao je da ako ona nee ili ne moe da mu
pomogne, ovek nikada nee biti naen uprkos njegovim i
Lilihamerovim naporima. On je znao da ona eli da mu kae sve to je
znala od trenutka kad su ona i Frensin ugrabljene, ali to su bile
tragine, strane stvari. Ko zna da li je ona imala unutranju snagu - ili
dubinu da mu veruje - dovoljnu da sve opet izvue na svetlost dana?
Nije znao ni da li bi on to bio u stanju da su se nalazili u obrnutom
poloaju.
338

Margarita iskapi svoje pie i sedela je buljei u praznu au.

- Kad nas je pustio - rekla je sasvim polako, tonom gotovo bez
emocija - kad je sve bilo svreno - posle onoga to je uradio sa
Domom kad sam vratila Frensin - pogled njenih bledih oiju
potrai njegove - znala sam da nije gotovo.
Ona proguta pljuvaku i on vide da ona u mislima zariva prste u
pesak, kao to se radi na plai, da vas talas ne odvue.
- Vidite, neto se dogodilo izmeu mene i njega za ta mislim da
nee biti shvaeno. Doao je ovamo da me iskoristi, da se doepa
Doma. Uspeo je u tome. Ali bilo je jo neto, one noi na putu, neto,
ne znam kako bih to rekla, neka vrsta prenosa. On mi je pruio priliku
da ga ubijem i ja je nisam propustila. Bilo je to lano; on je zamenio
brijae. Onaj koji sam ja epala nije imao otru ivicu, ali to nije ni
bilo vano i on mi je to rekao. Pokuala sam da ga ubijem; i uinila
bih to i to mi je bilo vano da otkrijem. Taj in otkljuao je neto u
meni, neku unutranju odlunost za koju sam mislila da je nemam.
Obliza usne i Kroker narui novu turu pia. Kad su doneli, on
upita:
- Rekli ste neto o prenosu?
Ona klimnu glavom.
- Da. Vidite, kao da mi je preneo tu, snagu, a zauzvrat uzeo neto
od mene.
- ta je to bilo?
Ona srknu pie.
- Ne znam. Bar nisam znala. Sada poinjem da sumnjam ta bi to
moglo da bude i to me preplailo - ponovo je srknula pie, kao da je
neko primorava na to.
Kroker odlui da narui hranu im kelnerica pogleda prema njima.
Margarita je obuhvatila glavu rukama.
- Moram sa nekim da razgovaram o ovome. Ne mogu vie da to
drim zatvoreno u sebi. Ali ko bi to razumeo? Ni moj mu ni moja
ker to ne bi shvatili. Ne mogu o tome da razgovaram sa svojim
prijateljima - podie glavu i pogledom potrai njegove oi. Pitao se
339

zbog ega? Zbog razumevanja, reenja?- Ostajete vi, Lu, jer ja ne znam
ta ste vi meni, ili ta ete postati. Vi ste mi nepoznati ba kao i ovo
to je nastalo od mog ivota.
- Margarita, ta je to to se plaite da je uzeo od vas?
- Moju mo da ga mrzim.
Video je da se plai da e joj se nasmejati u lice, a bilo je sasvim
sigurno da bi to njen mu uradio da se njemu poverila. Posle onoga to
je video da je ostalo od tela Dominika Goldonija, njemu ovaj naroiti
strah uopte nije bio smean. Ba naprotiv, bilo je jezivo.
- Kao da smo povezani duom. Ne mogu da ga zaboravim, ne
mislim na njegovo lice, ili Ali usred noi mogu da ga osetim, mogu
da ga osetim blizu sebe kao da je stvarno tu.
Kroker je pogleda.
- Margarita, elim da neto shvatite pre nego to odemo dalje. Taj
ovek koji je oteo vas i Frensin, koji je ubio vaeg brata, toliko je
opasan i ja mislim da ste vi jedini koji moete da mi pomognete da mu
uem u trag. Bez vas sam izgubljen. Moram da znam da li mogu da
raunam na vas u ovome. Ako ste tako povezani
- elim da vam pomognem - rekla je previe brzo - moram da
dokaem sebi da on nije - odmahnula je glavom, nije mogla dalje.
Kroker dozva kelnericu, narui najpre koljke u pari, a onda
jastoge. Lokalne koljke im donesoe gotovo odmah. Mirisale su na
more i morsku travu, a bile su posluene u velikim inijama koje su se
prelivale. Margarita, jedui ukusno meso polako i slobodno, povrati
boju u lice i kao da je bila sigurnija.
- Neprestano razmiljam o tome kako sam se promenila otkako me
pustio da odem - zavrila je sa koljkama, odgurnula je iniju i
oblizala prste jedan po jedan, mazna kao maka. - Moj brak je bio
promaaj, iskreno govorei. Toni i ja ne komuniciramo, a ne verujem
da smo to ikada i radili. Kad su ene u pitanju, Toni s njima
komunicira samo svojim okom i pesnicama. S drugim mukarcima
komunicira pregovarajui, to je ivot za njega. Kad bih ja progovorila,
on bi me tukao. Pretpostavljam da je on, kao Sicilijanac, loe volje
340

otkako je Frensin roena. ta, nije sin? - Pokuala je da se osmehne,

ali to se pretvori u grimasu.
Doe kelnerica da odnese posue. Dala im je vlane maramice.
Margarita ree da eli pivo, Kroker narui dva pa kelnerica ode.
- Stvar je u tome - ree neno Kroker - to ste to prihvatili. Mislim,
batine.
Margarita ga pogleda.
- Vi niste ena i ne oekujem od vas da razumete.
- Trudim se koliko mogu. Sluam.
Razmiljala je o tome neko vreme, buljei u tamu koja je dolazila
preko vode. Ribarski brodi, upaljenih reflektora, kretao se sleva
nadesno preko vode kao da je televizijski ekran.
- Dajte mi ruku - ree ona tiho - ne, onu drugu.
On stavi svoju biomehaniku ruku u njenu.
Sedela je i gledala meavinu koe i elemenata koje je nainio
ovek.
- Svet mukaraca je pun nasilja - rekla je najzad - svet ene pa,
ena se pita zato je nasilje deo svega toga.
- Ali, pasivnost
- Vi razmiljate kao mukarac - osmehnula mu se neno - pasivnost
se ne uklapa u to. Mukarci gree kad misle da su ene, zato to ne
mogu da vide smisao u nasilju, pasivna bia. To jednostavno nije
istina - nakrivila je glavu. - Na jedan vaan nain, najzad, mukarci su
pasivni seks. Ako im se dopusti da biraju, oni e se uvek opredeliti za
status kvo. Oni mrze promene bilo koje vrste i oni se stalno bore
protiv toga. S druge strane ene ele stabilnost, a kad o tome ponete
da razmiljate to je onda neto sasvim drugo.
Stigli su jastozi i pivo. Dobili su salvete prekrivene plastikom koje
su vezali oko vrata. Margarita podie kleta i okomi se na narandastu
koljku.
- Sada kad sam to rekla, ja sam shvatila da u meni postoji jo
neto. Robert - tako se nazivao - to mi je pokazao. Bila sam spremna
da ga ubijem. Bar sam sada sposobna da kaem svom muu: jebi se
341

i da osetim da to vredi. Sada vidim kako mi je sjeban ivot uz njega.

Bila je to pogrena odluka, ta elja za stabilnou - za mene i moju
ker. Ona pati od bulimije i ima razloga za to. Ona nije glupa i nije
vie dete. Ona vidi ta se zbiva oko nje, ona bolje ocea vibracije od
odrasle osobe. Moda sam vie nju povredila nego bilo koga drugog.
Moete li da vidite kao ja da mi je Robert dopustio da shvatim tu
vanu istinu?
Kroker je utao neko vreme. Bio se zasitio koljkama ili su
prevelike emocije i briga kako e se sve dalje razvijati uticale na
gubljenje apetita.
- Nee me vie povreivati.
- Kako moete da budete tako sigurni?
Tapkala je kaiprstom u visini srca.
- Oseam to na isti nain na koji jedem ili diem. Postoji veza na
nekom nivou koji ide dublje od svesne misli. Naravno, nema logike u
tome. Ipak, ja sam sigurna.
Stvar je bila u tome to joj je on verovao. Zagledajui se u njene
jasne oi, video je istinu koja je bila veoma uznemirujua. Osetio je
kako se kosa na poleini njegovog vrata pomie, kao da je taj ovek
koji se nazivao Robertom mogao odjednom da se pojavi iza njega. On
se pomakao u stolici, odjednom se oseajui neugodno.
Mislei o sceni na koju su on i Lilihamer naili u kui u marini St.
Kroa, Kroker ree.
- Moda bi trebalo da se koncentriete na ono to je Robert uinio
Dominiku.
- Mislite da bih to mogla da zaboravim? - i Margarita je bila sita,
pa Kroker mahnu kelnerici da pospremi sto. Margarita je saekala da
ona ode pa nastavi. - Ima u tome vie od Domove smrti i ja o tome
razmiljam otkako sam se vratila iz Minesote. Ona obrisa ruke. Rekla sam vam da elim da vam sve priznam. Nije to teatarski gest, ja
to stvarno mislim.
Nagnula se unapred, na licu joj se ogledala napetost.
- Seate se da vam je Frensin priala o svojim posetama ujaku
342

Domu, kako je esto tamo odlazila sa mnom, kako je provodila vreme

u kuhinji probajui sladolede kojih je bilo u izobilju u Domovom
zamrzivau? Klimnula je glavom. - Da li vam je nalo na um da se
zapitate ta sam ja u meuvremenu radila i zato smo tako esto ile
kod njega.
- Bili ste brat i sestra, porodica.
Sada se pojavi osmeh na Margaritinom licu.
- Kriste, Lu, to mi je i Dom uvek govorio kad sam brinula to
provodimo toliko vremena zajedno. Smejao bi se mojoj uznemirenosti
i rekao bi. Naravno, belisima, mi smo porodica. Kome e biti
sumnjivo to smo toliko zajedno? Toniju nee a nee ni saveznim
agentima.
Zastala je na tren da popije poslednje gutljaje piva, ali Kroker je
video da se ona pribira. Bio je u pravu.
- Vidite, Lu, ja sada verujem da je moj brat znao da e umreti.
Pripremao se za svoju smrt dve godine pre nego to se to dogodilo.
Znao je da mu daje kljueve, da vidi da li on moe da odbaci
logiku, da joj poveruje da bi se zagonetka reila. Nije mislio da je ona
namerno neosetljiva, ali je morala da nae oveka koji bi mogao da
zauzme mesto njenog brata, a da ne bude zanet njenom lepotom,
zaluen njenim polom. Ona je bila toliko inteligentna da
Blagi Boe! Odjednom je zanemeo kad mu je to palo na um, a bilo
je tako udno, tako divlje, tako nepovezano s logikom da je odmah
bilo jasno da moe da bude istina.
- To ste bili vi. Vi ste stalno bili prisutni. Dini Moris nije nita
znaila. Dominik je prekrio Pravila programa zatite da bi ostao u
vezi s vama.
- Da - ree Margarita vidno oduevljena to je on pogodio. Priznajem. Dominik je odabrao mene da budem njegov naslednik.
eleo je da delam iza maske svog mua, koga je naoigled svih Dom
nainio svojim naslednikom, slubeno. Zbog toga sam stalno ila u
posetu svom bratu. Uila sam njegov zanat, koristei sopstvenu
kompaniju kao tit da se sastajem s ljudima i on je pod tom egidom
343

prenosio svoj uticaj na mene.

- Ali kao ena u posveenom svetu mukaraca zar vam to nije bilo
nemogue?
- Bio je to teak projekat koji je zahtevao dosta vremena, jer sam
morala da se nosim s Domovim vezama u poslovima, politici i
iskrivljavanju zakona na jedan sasvim drugaiji nain nego to se on
odnosio. Ja sam uvek bila Tonijeva ena jer je Toni bio maska iza koje
sam morala da se krijem. Ali ja sam bila ta u koju je Toni verovao. Ja
sam bila ta koja je snabdevala Tonija informacijama koje je trebalo da
zna da bi Domovi kontakti bili na liniji.
Iako je shvatio ovaj udni aranman, Krokeru je trebalo vremena
da proguta detalje.
- Ne shvatam. Ja sam policajac a vi ste upravo priznali
- Da sam nastavila konsalting posao svog brata - rekla je Margarita
s ironinim osmehom - da se ne gubimo u zakonima kad imamo
vanijih stvari o kojima treba da govorimo.
- A to su?
- Da se vratimo logici. Ja sada verujem da je Dom bio ubeen da
je obeleen ovek, da je njegovo ubistvo neizbeno. Sama sam dola
do istog zakljuka. Ako krenemo odatle, videemo da je on poeo da
planira svoju budunost dve godine ranije. Odabrao je mene, enu da
mi prenese mo. Zato? Bila je to verovatno najtea opcija. ena nije
nikada imala mo u njegovom poslu, nikada. Zato bi sada pokuao?
Odgovor je zato to niko u njegovom poslovnom svetu ne bi
posumnjao da ena ima te moi - ak ni Domova sestra - da zna sve
njegove tajne veze, informacije - prljavtnnu, ako elite - to je
sakupio tokom godina i to je koristio kao odskonu dasku.
Njena glava prie blie njegovoj iznad stola i njen glas, ve nizak,
pretvori se u slabi apat.
- Rat besni, Lu. Rat u koridorima moi, daleko od pogleda mnogih
ljudi. I to nije samo rat mafije, Goldoni protiv Leonfortea, mada sam
poela da sumnjam da je ovo element vaniji nego to ak i ja mogu
da razumem.
344

- Zar to ne zvui pomalo dramatino?

- Ne zaboravite da ja imam pristup svim Domovim tajnim
informacijama. Lista imena monih ljudi koje je on mogao da prisili da
urade to on eli je takva da vam dah zastane, tako da znam polje na
kome bi moglo da se igra.
- Korienje izvora informacija vaeg brata moglo bi da nam
pomogne.
- Ne znam identitet Domove veze; ja samo povremeno primam
informacije preko pisma koje uzimam uvek s drugog mesta. To je veza
u jednom pravcu: ja ne mogu da stupim u kontakt s njim.
Odmahnula je glavom.
- Sigurna sam u jedno da je ovo rat mnogo ireg dometa koji ne
obuhvata samo mafiju. U to su umeani vrhovi najveih korporacija,
agencije koje tite zakon na saveznom nivou, guverneri i kongresmeni,
ak moda i Bela kua. I upravo sada Robert je na jedini put da
uemo u sr.
***
Udarci aka kad bi se srele, zveckanje nekode koje je melodino
odjekivalo kad bi udario o otricu bodea, bili su jedini zvuci u
prostoriji punoj senki.
eleste je vrisnula.
Vrh bodea bio je na tri santimetra od njegovog srca kad ga je
uhvatio dlanovima. Tresnuo ga je o pod, kao insekta, pogledao pored
eleste u tamu. Prepoznao je lice koje je nakratko video u Veneciji:
bile su to orijentalne crte, s mladeom u uglu usana. A onda kao to
mesec nestaje iza oblaka, to lice se izgubi.
Nikola, ija se snaga svakog trena pojaavala u ritmu Akare,
jurnu u fiziki okraj. Drao je vrsto zatvoreno svoje oko taniana jer
je shvatio da ovaj neprijatelj moe da upotrebi mo i okrene Akaru
protiv njega.
Morao je da ima poverenja u borilake vetine koje je nauio u
345

najranijoj mladosti, morao je da veruje u svoje ruke.

Um mu je bio otvoren kad je primetio Mesuleta u senkama i on
uhvati njegov desni lanak desnom rukom. Odabrao je sokumen iriminage jer je morao sve da brzo zavri. Psihiki napad Mesuleta
protresao ga je do sri, doveo ga do same ivice smrti i nije znao dokle
e izdrati njegove rezerve snage.
On iskrenu Mesuletov lanak i krenu u sunjari-njaza, ukrutivi
prste, podigavi levu ruku uvis, zabivi koren ake u Mesuletovu
vilicu. Kad je uo pucketanje dok se glava zabacivala unazad, on
posegnu levom rukom unazad i nadole i koristei teinu Mesuleta
obori ga s nogu.
Mesuletovo telo se okrete dok ra je Nikola obarao i njemu pogled
pade na lanak protivnika. Mesulet udari o pod bradom i glava mu
opet polete unazad.
- Sranje! - ree Nikola nagnuvi se iznad zgrenog oblika.
- ta je? - eleste doe iza njega.
Nikola joj pokaza unutranju stranu levog napadaevog lanka.
- Imamo pogrenog oveka. Vidite, nema plavo istetoviranog
crtea. On nije Mesulet.
Ona pogleda.
- Mislite da je ovde jo neko?
- Jeste - ree Nikola i pusti ovekovu ruku - ili je bio.
Priao je monitoru kompjutera, ali ekran je bio prazan. On posegnu
prema kuitu za diskete. Bilo je prazno.
- Prokletstvo, on je uzeo dokumente Avalona koje sam naao pokaza joj procep u podu gde je bila sakrivena kutija s disketama.
- ta je to?
Ona izvadi komad papira i pokaza mu ga.
ta elite da znate? Gde je Okami? Ili zato je neophodno da on
umre? Koje vam je pitanje vanije? Kora Okami kontrolie? Ili ko je
on?
Sada je vreme da se donese odluka. Doite sami u parohijsku
crkvu na Bregu muenika u dva posle ponoi. Sutra.
346

Nije bilo iznenaenje to poruka nije bila potpisana. Nikola je

buljio u rei, itao ih i izgovarao kao da su molitva. Oseao je pretnju
ak i na daljinu, ali morao je da se upita da li je to vano. Ono to je
bilo vano bilo je to da ma ko da je napisao ovo, znao je ta treba da
pita - a ako je postojala ansa, makar i slaba, da zna odgovore na njih,
Nikola je znao da mora da bude na Bregu muenika u odreeno
vreme.
***
- Nema Mikija Okamija - ree mali ovek. - Nema ga i pretpostavlja
se da je mrtav.
Bio je to Tomu Kozo, ojabun klana Jamaui. On je imao
ezdesetak godina, ali je izgledao mnogo mlae; zahvaljujui
svakodnevnim vebama borilakih vetina. Imao je dugako lice kao
da mu je za vreme poroaja neki lekar sadista stegao glavu
gvozdenom akom. Vrh njegove glave bio je obrijan, blistao je od ulja.
Samo je pozadi njegova srebrna kosa bila vezana u konjski rep. Nosio
je pantalone od odela, zakaene tregerima. Koulja mu je bila
otkopana a rukavi zavrnuti tako da su se videle ivice krila i nogu s
kandama - areni irizumi, jedinstveni tetovirani crtei jakuza. Njegove
male, crne oi, kao u pacova piljile su u sve i svakoga, kao da je
svakog trena oekivao da otkrije novu zaveru.
Nangi je posmatrao fasciniran dok se nemirno kretao po prostoriji.
Ona je bila neobina kao i njen vlasnik i nema sumnje da je odraavala
Kozoov karakter. Drveni pod je bio izglancan kao u nekom doou.
Zidovi su bili sivi, a na njima su bile isprepletene gvozdene grede, kao
u vebaonici bodi-bildera. Usred poda bio je iseen ovalni oblik. Bio
je presvuen staklom, napunjen vodom, lokvanjima, vodenim biljem i
najudesnijim primerkom retkog arana. Riba sa zlatnim, crnim,
bakarnim i belim takama plivala je osvetljena odozdo nekom vrstom
nebeske svetlosti. U prostoriji nije bilo prozora tako da su uglovi bili u
senci.
347

- Ne oseam se potresenim zbog njegovog nestanka - rekao je

Kozo dok je obilazio oko bazena kao maka spremna na skok - oseao
sam da je prigrabio suvie moi. Ja sam oduvek smatrao da je kaio
smiljen samo kao jo jedan nain uzurpiranja vlasti. Mi ojabuni smo
uvek na savetu govorili o razlikama meu nama - zagleda se u dubine
bazena, moda u dragoceni primerak. Stavi prst u vodu, moda je
eleo da vidi kakva je temperatura.
- Da, bilo je povremenih neslaganja. Ali rat i prolivanje krvi,
istorija je pokazala, imaju pozitivan efekat na oveanstvo. Neka
preive najsposobniji, to bi trebalo da bude moto jakuza, je li?
Zakikotao se kao dete i protrljao je ruke. Bile su ogromne; Nangi je
imao udno oseanje da su presaene na Kozoove lanke poto su
skinute nekom amerikom drvosei.
Kozo iznenda stade, pogleda Nangija kao da se setio da je on tu.
- Dolazak kaioa sve je promenio. Mo koju je nekada imao savet
sada je preneta na jednog oveka: Mikija Okamija. Ta vrsta
koncentracije moi suvie esto nosi opasnosti sa sobom - stavio je
ruke iza lea, klimnuo glavom. - Rukovoenje tom moi bilo je neto
to je vekovima muilo oveanstvo?
Nangi ustade, rairi noge, pomalo napet, sa akama obavijenim oko
glave zmaja na tapu. Nisu ga ponudili ajem, nisu mu ponudili da
sedne. To je bio nain Tomu Kozoa; razgovor uz poniavanje.
Kozo sada slee ramenima.
- Moda je Okami-san primio poruku. Ko zna? On skloni ruke iza
lea, protrlja ih jednu o drugu. - U svakom sluaju, imam poruku za
vas, Nangi-sane.
- Je li od vas?
- Od mene? - Kozo je bio zaprepaen. - Nangi-sane, ja sam samo
skromni glasnik.
- Onda ste odabrali udan nain da se sastanemo - Nangi je
posmatrao ljude koji su ga doveli ovamo, a koji su sada stajali u
uglovima prostorije. On jo nije znao kako Kozo moe da bude
opasan, ali injenica da je Okami nestao, da je moda mrtav, bila je
348

vrlo lo znak. - Mogli ste da me pozovete telefonom.

- Da vam telefoniram? - mali ovek se opet zakikota udnim,
visokim glasom - ali to se ne radi. Mi ne govorimo javno o svojim
vezama, zar ne? A onda tu je i moj gazda za koga je bezbednost neto
najvanije.
- A ko bi to bio? - upita Nangi.
- Zar nas ne prepoznajete? - ree glas.
Nangi postade svestan figure koja je krenula iz senke prema
svetlosti.
Na trenutak ovek vojnikog dranja probi zavesu svetlosti koja je
padala na njega odozgo i davala mu prilino zastraujui izgled.
- Uiba-san - ree Nangi priguenim glasom.
Naohiro Uiba se malo nakloni. Bio je to ovek star etrdesetak
godina, u punoj formi, vrst, s licem koje je moglo da se nazove samo
lepim. U drugim kulturama bi moda bio opisan kao feminiziran i
otuda bi bio predmet podsmeha. Ali u Japanu je bilo drugaije. Istorija
je znala za japanske heroje, poznate kao bishonen - mladi Adonisi, koji
su uvek imali starijeg zatitnika.
Mada je bio pravi bishonen, po mnogo emu Naohiro Uiba nije
imao potrebe za starijim zatitnikom. Premda je istina da je u Japanu
mo koncentrisana u zajednici, vie nego kod pojedinca, moda je
Uiba bio izuzetak od pravila.
On je bio daiin, glavni ministar MITI-a, Ministarstva za
meunarodnu trgovinu i industriju, telo koje je kontrolisalo i
koordiniralo japansku izvoznu politiku. I sam Nangi je mnogo godina
radio za ovo Ministarstvo pre nego to se povukao iz birokratije u
poslovni sektor.
Pored Kozove nekonvencionalnosti, Uibina skoro bolna krutost
bila je jo primetnija. On je bio odeven u crno odelo od svile i vune.
Imao je izglancane crne cipele. Koulja mu je bila bela kao sneg, a uz
nju je nosio stilizovanu crno-belu kravatu ija se spirala zavravala
crvenom takom pri kraju. Njegova kosa progruana srebrom bila je
kratko oiana na slepoonicama, a na temenu je bila sasvim prava.
349

Lice mu je bilo prelepo, neno kao u devojke, bez otrih ivica ili
tekih povrina da unite krhku celinu. Pune usne, zaokrugljeni obrazi,
izvajan nos, brada u obliku srca, iroko rastavljene oi dugih, gustih
trepavica sve je to doprinosilo njegovoj vanzemaljskoj lepoti.
- Ima jo ljudi u MITI-u koji o vama govore s najveim
potovanjem, Nangi-sane - ree obazrivo Uiba - mada ste vi tu radili
pre mnogo godina.
To ba lii na Uibu, mislio je Nangi, da uz kompliment kae i
uvredu. Pazi se, stari, govorio je, ja znam da si ti bio pametan, ali to je
bilo davno.
- Zahvalan sam to je neto to sam uradio ostalo i poloilo ispit
vremena - samo je Nangi znao da je njegov osmeh vetaki.
- esto smo mislili da stupimo u vezu s vama - ree Uiba preko
blistavog koi bazena - da ruamo na nekom tihom mestu - slee
ramenima - ali na raspored je tako. pa, dobro - osmehnuo se na
japanski nain, ne pokazujui zube - moda ste zaboravili kakav je
ivot unutra.
Uvreda je bila kao amar preko Nangijevog lica. On je zadrao
stav, ipak, jer je znao da taj ovek kao neprijatelj moe da bude
prepreka koju nee moi da pree u svom poslu.
- Kad ovek bude jednom unutra - ree Nangi neutralnim glasom nikada to ne zaboravi. Njegov osmeh je bio kao Uibin. - Doi e taj
dan, u to ne sumnjam, kad e daiin to bolje razumeti nego sada.
Jednom sam bio na vaem mestu i mogu da vam kaem da unutra
postoji neznanje ba kao i napolju.
Uibin osmeh postade iri i njegova lepa glava samo malo klimnu
da bi pokazao da je shvatio Nangijev mudri odgovor. Moda mi i nije
neprijatelj, mislio je Nangi. Ali onda ugleda Kozoa kako bulji u
dubinu bazena u kome je plivao koi-aran i nije osetio srdanost.
- Moemo samo da se sloimo - ree Uiba osmeha zalepljenog na
licu - sa tim jer znamo da moramo svakodnevno da se nosimo s takvim
neznanjem.
Kao zvezda na snimanju filma daiin je dobro odabrao svoj
350

centralni reflektor. Osvetljen svetlou koja je dolazila odozdo, on je

stajao u zamagljenosti te udne prostorije.
- Imamo toliko toga o emu treba da porazgovaramo - nastavio je
Uiba dok su mu se usne napuile - o kompjuteru Hajv, koji nam je
veoma vaan i razlozima zato je zastao. Treba da priamo i o
ozbiljnim optubama na raun vae kompanije a naroito na raun
Lajnir-sana.
Kao da je namerno hteo da skrene punu Nangijevu panju na sebe.
Nangi postade sumnjiav. Nastavio je da slua Uibu dok je drao na
oku Kozoa, jer je verovao da e ojabunove reakcije mnogo bolje da
mu kau ta se deava nego rei glavnog ministra.
- Smatramo da je to veoma prljavo - ree Uiba s bolom
tinejderke koju je ostavio ljubavnik. - U stvari, sramno. Raunali smo
da e Lajnir ostvariti za Sato ugovor za ameriki Hajv kompjuter i
onda pripojiti Hajroteh-ink. Bio bi to sjajan pogodak za Japan na planu
meunarodne reklame a i tehnolokog progresa. Sada moramo da
menjamo nae planove, a da ne ukljuimo Sato.
- Ali Lajnir-san je sve to uradio, ak i vie - ree Nangi.
- Zato je onda vlada SAD blokirala Satov pokuaj da preuzme
Hajroteh-ink? Zato je najmoniji komitet kongresa kojeg se svi
najvie plae optuio vaeg amerikog predstavnika Harlija Ganta za
ilegalne poslove i izdaju? Zato se Lajnir krije tako da i sam ne bi bio
optuen? - Uiba je vrteo lepom glavom s jedne strane na drugu. - Ovo
su vrlo ozbiljna pitanja, Nangi-sane. Ona ne mogu da nestanu uz
nekoliko mudrih reenica.
- Lajnir-san se ne krije - ree Nangi znajui da su mu rei providne
kao papir.
- Ne? - Uiba okrete glavu i svetlost mu preplavi lice.
- Njegovo putovanje van zemlje nema nikakve veze s amerikom
optubom - Nangi je znao da mu to sada niko nee verovati.
- Kako mi je drago to to ujem, Nangi-sane. Recite mi gde je? Da
li znate? Moete li mi ga dovesti danas, veeras, sutra, ak i
prekosutra? - jeknuo je. - Kako biste mogli? Ljudi iz amerike vlade
351

ga trae otkako je vaa kancelarija primila optubu - lice mu je sijalo

od zadovoljstva, kao u devojke koja s novim momkom prolazi pored
svog biveg mladia. - Da, oni nas o svemu obavetavaju. to da ne?
Ubeen sam da e njihov kongresni komitet traiti nau saradnju u
istrazi o Sato-Tomkinu i ja sam spreman da pristanem na to.
Uibino lice je delovale izborano, liilo je vie na
dvodimenzionalnu paradigmu, na neku ilustraciju u blistavom
asopisu.
- Vidite, Nangi-sane, mi smo usred delikatne igre sa SAD i odluili
smo da u njoj pobedimo. Ako to elimo da uradimo, moraemo da
rtvujemo po nekog piona ovde ili onde, bez obzira da li je re o
varalici ili biskupu, mi emo to uiniti.
Nangi je utao.
- U ovom trenutku, Amerikanci ele da obore Sato-Tomkin i
Nikolu Lajnira. Mi emo da kaemo: Neka ih. to da ne? Sato nas je
razoarao.
- Vi ne obraate panju na ono to se dogaa iza scene - ree
Nangi oajnije nego to je eleo. - Lajnir-san veruje da amerika
vlada
- To me se ne tie - ree glatko daiin. - To je stvar prihvatanja.
Moramo da izbegnemo po svaku cenu bilo koje negativno iskustvo sa
Amerikancima.
Glavni ministar zauze pozu kao da su kamere uperene na njega.
Pored njega je Kozo usredsredio svu panju na koi.
- Veze s javnou su igra u koju smo se kasno ukljuili. Ali to je
igra koju mi elimo da dovedemo do savrenstva i to najbre to
moemo. Ma ta da je potrebno da se uradi da bismo to obavili, bie
uraeno, verujte mi. U stvari, uraeno je. Ameriki senator Rens Bejn
je primio sve dokumente koje je traio od nas i mi to radimo javno.
Uiba podie ruku. - Fotografije su najvanije za nau strategiju. to
smo otvoreniji i spremniji da pomognemo senatoru, vie emo vetra
uzeti iz njegovog antijapanskog kursa a celom svetu emo pokazati da
smo se promenili.
352

Nangi je bio zaprepaen. Njegova krv se sledila pri pomisli ta

daiin - i to ba on iz Japana - priprema da uradi njemu i Nikoli.
- Dakle, vi bacate moju kompaniju, moj itav ivot, psima.
Bila je to patetina izjava, i tako nemona da se Nangi osetio
zgaenim na samog sebe.
Uiba mora da je to shvatio.
- Kako zvuite gorko, Nangi-sane. Ali, naravno da emo se
pobrinuti o vama. Vi ste bivi minisgar MITI-a, ipak, bili ste jedan od
nas. to se tie Lajnira, on je sasvim druga pria.
Daiin je bio ledeno hladan, a iz oka ciklona koje je poivalo u
njemu pruale su se ruke da smrskaju Nangija, Nikolu i sve do ega
im je bilo stalo. Nangi je znao da ne moe to da sprei. Ipak, znao je
da mora da pokua.
- ta je Lajnir-san uradio da je zasluio tako stranu, nepravednu
sudbinu? Borio se mnogo puta, lino je rizikovao u borbama protiv
neprijatelja Japana, i u SAD i u Rusiji.
- Svesni smo toga - ree Uiba. - I bilo je onih unutra koji su se
trudili da ga spasu zbog seanja na njegovog oca i onoga to je on
uinio. Ali sadanjost je ipak vanija od prolosti. Tako mi mislimo.
Nangi odjednom oseti straan strah. Predoseao je da su sada doli
do sri, pravog razloga zbog kojeg ga je Uiba dovukao ovamo na
ovako poniavajui nain.
- Sadanjost. ta vam to znai?
- Mi sada govorimo o i projektu, o tajnom programu, neemu to
je smislio Lajnir-san. On je pokrenut i on se ostvaruje, Nangi-sane, bez
vaeg znanja. Njegovi delovi su proizvedeni i ugraeni u Sato
pogonima u Sajgonu, a va ovek Vinsent Tin tiho ih je prodavao po
najvioj ceni ve nekoliko meseci.
Nangi oseti kako mu stade srce. Daiin je znao za i prototip.
- Ne znam nita o tome.
- Naalost, ima jo - ree daiin ledeno. - i tehnologija se
okrenula novoj generaciji kompjutera kontrolisanih raketa namenjenih
Iraku, Siriji i Avganistanu. Zahvaljujui i tehnologiji, ova nova ratna
353

oruja koja prodaje vaa kompanija sposobna su da misle, da im ne

naude ni najmudrije akcije izbegavanja najbre mete.
Nangi otvori usta da bi rekao neto, ali nijedna re mu ne izae iz
usta. To je bilo najgore.
Uibino rezonovanje nije moglo da se obori.
- i projektom rukovodi Lajnir; ta injenica je javno poznata. Sada
shvatate kako bi rtvovanje Nikole Lajnira Bejnu i njegovom komitetu
bilo od velikog psiholokog i reklamnog znaaja za nas. On je savreni
rtveni jarac i mi emo mu dahtati za petama sve dok ne nestane iz
vida, dok ga ne progutaju senator Bejn i njegov gadni komitet.
***
Drei rukama puku kalibra 38, Harli Gant se setio vremena kad ra je
otac vodio u lov. Svei jesenji vikendi, miris drvea, dima i lia koje
gori u nozdrvama, mir u umama po bregovima Virdinije, zlatne,
narandaste i oker boje u kronjama i pod nogama, a slatki miris se
die iz mekog umskog tla za koje mu je otac jednom rekao da je od
humusa.
Mani Manhajm, debeo ovek, koji je poeo da elavi, s dva dana
starom bradom i pantalonama nisko sputenim ispod struka, ree:
- Je si li dobro, Harli? Nikada te ranije nisam video s pukom. Ne
volim da mislim o tome da e povui okida i razneti palac ili neki
vitalniji deo.
Gant se osmehnu dok se osvrtao po Manijevoj prodavnici. Mesto
se nije mnogo promenilo od vremena kad je prvi put doao ovamo sa
majkom. Otada ju je pie toliko promenilo da je prodavala stvari koje
su za nju imale neprocenjivu i sentimentalnu vrednost - prodala je
Tifanijevu ogrlicu od dijamanata i platine koju joj je Gantov otac
poklonio za desetogodinjicu braka, bro sa safirima koji joj je
ostavila majka, ak i zlatnu burmu. Kad se Gantova majka propila,
izgubila je posao i poniena poela je da rasprodaje imovinu, samo da
njena porodica ne bi doznala ta se dogodilo.
354

Gant je sreo Manija pre mnogo godina, bio je mlad, radoznao

ovek koji je pomagao ocu u prodavnici. Njih dvojica nisu postali
prijatelji, ali su bili neto vie od poznanika. Uivali su u tome da
pomau jedan drugome kad je to bilo neophodno. Mani je pazio da
nita od onoga to je Gantova majka htela da proda ne bude prodato.
Mnogo godina kasnije doao je do Ganta da mu se poali da reketai
prete njegovom ocu. Gant je razgovarao sa nekoliko prijatelja u FBI i
Manijevom ocu niko nikada vie nije smetao.
Mani trepnu kratkovido na loem osvetljenju prodavnice.
- Puka je sjajna. Sam sam je oistio - nasmejao se gurnuvi
naoare na nosu koji je bezbroj puta bio slomljen. - To su vetine koje
naui u mom zanatu.
- Ne brini - ree Gant dok je paljivo punio puku - znam da
koristim ovo.
Manijev nos se namrti.
- Za ime Boga, nemoj da se uvali u neku nepriliku, vai? To je
samo radi efekta, stvarno.
Mani mrknu, obie oko tezge, otvori metalna vrata kao na kavezu
i isprati Ganta do ulaznih vrata sa staklom pojaanim icom.
- Sada kad si se vratio, hajde da veeramo zajedno.
- Svakako, Mani - ree Gant i kliznu u sumrak Vaingtona. - Voleo
bih to.
Proveo je no u motelu u Betesdi, prevrui fotografije koje mu je
Renata dala, pitajui se kako da najbolje predstavi ove dokaze
Vilijemu Dastisu Lilihameru. Celog dana je razmiljao o svim
alternativama. Odbacivao je jednu po jednu. Kasno posle podne ioe
da se priprema. Zastao je jo u Manijevoj prodavnici.
Nazivaju se Ogledalom, rekla mu je Renata prilikom njihove none
etnje do spomenika poginulim u Vijetnamu. Ne mogu da kaem pod
kim su ili pod ijom egidom operiu - sumnjam da to i predsednik zna.
Imaju mnogo uticaja, duboke depove, mada ne znam kako su
osnovani. Bili su veoma aktivni za vreme rata u Vijetnamu, moda i
mnogo ranije.
355

- Kakav im je cilj? - pitao je Gant.

- Da promene svet prema svojoj slici - rekla je Renata. Da polako
dovedu ljude do moi - i onda da ih tu zadre, da ih zamenjuju kako
vreme prolazi ostalim simpatizerima svojih ciljeva. U osnovi su
konzervativni, protekcionisti, ksenofobini, krajnje pravedni. Oni
veruju u ono to rade, mada ive u svetu koji izbegava sve postojee
zakone.
Neko je jednom rekao da um postaje ruevina kad prikupi vie
informacija nego to moe da primi. Mislim da to moe da se primeni
na Ogledalo. Toliko dugo su radili u svojim nezakonitim lavirintima
moi da vie ne mogu da razlue ta je dobro, ta ne valja, ta je
pravedno, ta nije.
Gantu je trebalo malo vremena da se izvue iz otrcanog dela
Vaingtona, gde je bila Manijeva prodavnica, do ureenog Dipon
serkla, sa viktorijanskim palatama i crnim gvozdenim kapijama. Kia
je prethodne noi oprala plonike i kolovoze, pa je razlika izmeu
siromanog dela i ovog bogatakog bila jo okantnija. Bila je to
udna injenica urbanog ivota da takva oronulost moe da stoji uz
tako doterano susedstvo, kroz koje je prolazila policija i koje je bilo
mirno.
On krenu avenijom Nju Hempir prema M Stritu, pa skrenuvi
uputi se mostom u Dordtaun.
Lilihamer je iveo u velikoj kui iznad Dambarton Ouksa. Iza nje
je bila Amerika pomorska opservatorija i kua potpredsednika.
Ovaj kratki deo S Strita, poslednje ulice pre ogromnih parkiralita,
liio je na drum u malom mestu, rub koji samo to nije preao u
fantastian pejza. Tu nije bilo kola, nije bilo ni peaka u ovo doba
dana kad se sputao sumrak, vazduh je postajao leden.
Gant je polako vozio svoja iznajmljena kola pored Lilihamerove
kue, video je da su svetla upaljena, jedan ameriki karavan stajao je
na ulazu u garau. On stade blizu ugla i vrati se peke.
Kua je bila uvuena, od belog kamena, trem je bio prijatan, a
zbog stubova fasada je izgledala mnogo vea nego to je, u stvari, bila.
356

Dve bredfordske kruke nadmaile su visinu krova.

Polukruni prilaz se polako penjao. Sladak miris zemlje u sumraku
koji se sputao podsetio je Ganta na lovake ekspedicije sa ocem.
Popeo se stepenitem, kucnuo na izrezbarena drvena vrata ofarbana
crnim lakom.
Trebalo je dugo dok se vrata nisu otvorila. Na vratima je stajao
visok, mrav ovek, rumenih obraza, tamnih obrva i prodornih plavih
oiju, iji ga je pogled osmatrao s radoznalou i prostudiranim
mirom.
Nosio je tamnoplave pantalone od vunenog tofa i belu koulju, s
rukavima zavrnutim iznad lakata.
- Da?
- Vilijem Lilihamer?
Lilihamer klimnu glavom.
- ta mogu da uinim za vas?
Gant se predstavi. Primetio je kod Lilihamera strogo vojniko
dranje i prema tome je prilagodio svoj govor koristei precizne,
kratke reenice.
- Nadam se da imate malo vremena za mene. Doao sam iz daleka
da bih s vama razgovarao o senatoru Rensu Bejnu i njegovom komitetu
koji se oborio na Tomkin industrije i Nikolu Lajnira, posebno.
Lilihamerove obrve se malo podigoe.
- Bez obzira na Bejnov motiv, otkud vam ideja da ja mogu da vam
pomognem? Ja nemam veze s pravnim slubama.
- Ali treba da imate veze - ree Gant i pomilova oruje skriveno
pod mantilom. - Vi ste lan Ogledala, zar ne?
U tiini koja je usledila Gant pomisli da je mogao da uje kako
vetar uti iznad vrhova bredfordskih kruaka, uo je udaljeno itae
saobraaja du Viskonsin avenije.
Oprostite? - trepnu Lilihamer kao da mu je Gant bacio jaku
svetlost u lice.
- Mislim da me razumete - ree Gant a stisak njegove ruke na
puci postade jai.
357

Te plave oi bile su kao rendgenski zraci koji trae slabu taku na

posetioevom licu.
- Da, svakako - ree iznenada Lilihamer. On se osmehnu i koraknu
natrag u ulaz. - Zar neete da uete?
Nije bilo nieg udnog na njegovom licu. Nije bilo napetosti dok je
vodio Ganta uvrnutim kolonijalnim stepenitem od uglancanog javora,
niz tepihom zastrveni hodnik na ijim su zidovima visile slike sa
scenama iz lova na lisice i sa jahanja.
Renata mu je rekla da Lilihamer ivi sam. Gant nije mogao da
otkrije ni po emu prisustvo neke ene - ni u boji ni u stilu. Nametaj
je bio masivan, presvuen koom, bilo je dosta metala.
Studio u koji je uveden gledao je na mali, uredan vrt u pozadini
kue. Bila je to prostorija sa visokim plafonom sa irokim zelenim
panelima, sa lanim drvenim stubovima ofarbanim u boju laga.
Tavanica je bila plitka kupola, ukraen plitkim reljefom.
Lilihamer proe pored velikih konih sofa do bara s ogledalima.
- Pie?
- Pivo bi bilo sjajno.
Lilihamer se nagnu, izvue flau boje ilibara ispod bara, skide
zatvara, paljivo nasu pivo niz stranu plzenske ae. Onda za sebe
napravi viski i sodu u ogromnoj, starinskoj ai.
Vratio se tamo gde je Gant stajao, pruio mu pivo, a onda se vratio
za svoj pisai sto i seo u fotelju s visokim naslonom.
Gant, ostavljen da se sam snalazi, pogleda prema prvoj stolici, nije
delovala udobno, bila je od mesinga i irokih konih traka boje meda.
Odabrao je da ostane da stoji.
Prostorija, zastrvena i udobna, bila je toplo osvetljena serijom
zidnih lampi od mesinga, dajui svemu ugodnu domainsku atmosferu.
Lilihamer spusti au na plou stola boje meda i ree udnim
glasom:
- Dragi moj prijatelju, vi apsolutno morate da mi kaete kako ste
doli do naziva Ogledalo.
Gant se pitao da li da se bori protiv Lilihamerove odbrane - ova
358

prilino zanimljiva tehnika okretanja procesa ispitivanja - ili da jurne

napred i postane neprijatan. Sve je to zavisilo vie od Lilihamerove
linosti nego od njegovih ivaca.
Gant spusti au u kraj.
- Da prekinemo s tim prijateljskim sranjem, vai? Vi ste lan
Ogledala. Otkuda ja znam za to, nije uopte bitno za ovu situaciju.
- Ali, svakako da je bitno - ree Lilihamer. - Ja sam tokom karijere
stvorio mnoge neprijatelje. Svima u ovom gradu se to dogodi pre ili
kasnije - zakikotao se kao da se poverava Gantu. - I ako vam je priu
ispriao jedan od mojih neprijatelja, ja bih voleo da znam ko je to da
bih znao kako da se ponaam. Podigao je glas. - Neete mi to odbiti,
je li?
Gant ugleda blesak metala u Lilihamerovoj levoj ruci suvie
kasno. Desnom rukom je izvukao puku iz pantalona kad ga je mali
metak kalibra 25 pogodio usred ela. Nije osetio nita vie nego kao
da ga je ena oamarila. Trepnuo je, nije mogao da se seti zato je
njegova aka obavijena oko cevi puke.
Buljio je u svetle plave oi, bez radoznalosti, gotovo stoiki, u
herojskoj pozi, nalik na plemenite vojnike koji stoje na spomeniku
palima u Vijetnamu. Znao je da je video taj spomenik nedavno, da li je
bio s nekim. S kim? Padala je kia, i sada je oseao ledenu kiu na
licu.
Mala eksplozija mu privue panju i njegova glava polete unazad.
On kliznu na jedno koleno, kao da je tlo odjednom postalo nesigurno.
Ledena kia: moda ima leda na tlu?
Oseao je kucanje iza jednog oka. Nije oseao nita vie, malo
glavobolje, bio je vie kao zanesen u stvari, ali vie nije mogao da
vidi. To je bilo udno. Otac ga nikada ne bi poveo u lov po mraku.
Suvie opasno. Otac je uvek govorio kako je opasno vatreno oruje,
kako mora uvek da bude obazriv s njim, ak i kad je siguran da nije
napunjeno, naroito tada, rekao bi, jer tada postaje nebriljiv.
Gde sam, mislio je Gant. U umi, usred noi. Gde je tata? Pokuao
je da vikne, ali nikakav glas nije izaao iz njegovih usta. ulo se
359

repetiranje u blizini, i on je baen. osetio je miris baruta u nozdrvama

koji se meao sa slatkim mirisom bogatog umskog tla u jesen, pre
nego to zima sve natera u san, jelene i veverice, kedrove, borove,
javore i
Bang!
- Blagi Boe, ovee, morate da mi date ansu da se branim protiv
optubi - ree Lilihamer naginjui se preko Ganta koji je pao dok su se
pivo i krv meali. - To je ameriki nain.
***
Monmartr. Breg muenika. Parohijska crkva Sen Pjer sa Monmartra
leala je severno od Plase di Tertr, gde su se nekada skupljali na
otvorenom najuveniji pariski slikari. Sada je celo mesto bilo
zagaeno varalicama koji su se okupljali oko turistikih autobusa, kao
muve oko tegle s medom.
Gledano spolja Sen Pjer nije bio neto naroito - svakako da je bio
potpuno beznaajan u poreenju sa obnovljenom Sakr-Ker. Unutra,
znao je, bilo je neto drugo. Crkva je bila sazidana na ruevinama
rimskog hrama iz sedmog veka. Nekada je to bio manastir za
benediktince, zbog vatre je nekoliko puta zidan iznova, a onda su se
benediktinci odselili dalje uz breg, pa je paroh zauzeo crkvu.
Nikola ugleda nekoga blizu senki koje je bacala crkva. Kad se
osoba okrete licem prema njemu, on ga je prepoznao. Bilo je to
Okamijevo lice. Pitao se da li ga neko uva - ili koliko ga uvaju. Ali
elja da stigne do Okamija nadvladala je svako oseanje opreza.
Pribliavao se du reda Nemaca koji su poeli da protestuju jer su
mislili da hoe da se prvo njegov portret izradi. A onda, u poslednjem
trenu kad je bio sasvim blizu fasade Sen Pjera, on se vie nije krio
nego je jurnuo prema Okamiju.
Stigao je do njega u tri ogromna skoka i epao ga.
- Okami-san
Okami naini grimasu, izvi telo s neoekivanom snagom.
360

Oslobodio se, istrgao se od Nikole i jurnuo na Plas di Tertr gde je

upao u bujicu turista i buduih slikara. Veseli Nigerijac pokuao je da
proda Nikoli balon od deset stopa na kome je pisalo: Volim Pariz.
Pobegao je.
Nikola pogleda prema mestu gde je rekao eleste da bude, uzbrdo
prema Bit di Monmartr. Video je kako stoji, pokazujui pravac u kome
je Okami nestao.
Nikola se okrete, vide Okamija kako izbija iz gomile i jurnu za
njim. Probijao se kroz gomile Japanaca i Nemaca, proao pored linije
autobusa. Okami nestade iza ugla, ue u ulicu Korto. Nikola, pratei
ga, vide ga kako zamie za drugi ugao, kako se naglavce baca u Ri de
Sol. Stigao je do tamo, video da je to ulica sa stepenitem, realo se
jedno iznad drugog, penjui se do Bita.
Okami je trao niz stepenice s druge strane i Nikola jurnu za njim.
Stepenite je bilo podeljeno irokim odmoritima. Sa svake strane, su
se dizale bele stambene zgrade. Sa Bita stepenite se sputalo na Ri
Kolenkur, sa pretrpanim prodavnicama, gustim saobraajem i metro
stanicom. Nikola je znao da mora da uhvati Okamija pre nego to
nestane u urbanoj umi gde nee ostaviti nikakvog traga.
onovi njihovih cipela udarali su o beton, a zvuk se odbijao od
fasada. Oblak golubova, uznemiren za vreme podnevnog obroka,
podie se u vazduh, naini veliko, crno krilo.
Nikola otvori svoje tanian oko i uo je tiho udaranje o membranu
kokoroa, koje je pokretalo misao, davalo psihiki impuls u stvarnosti.
Jurnuo je niz stepenite, drei pogled na osobi koja je trala
ispred njega, dok je njegovo tanian oko pretraivalo iru okolinu ne
bi li osetilo zlikovca za koga je znao da eka na njega.
Kao mnogo puta do sada, slika njukala kako ga je video u
Veneciji dok se saginjao da podigne eir i sada mu proe kroz um,
kao oblak preko sunca. ta nije bilo u redu sa tom slikom? Neto je
smetalo, neto nije bilo na mestu, kao da je to bio film a ne stvarnost.
Stigao je na jedno odmorite, skoio prema sledeem stepenitu.
Pribliavao se Okamiju. Ispod njih obojice mogao je da vidi ulicu
361

Kolenkur, autobuse koji su jurili, gust saobraj, gomile peaka. Grad

je bio dole, s mnogo puteva u lavirintu kojima je moglo da se pobegne.
Ako je to bio Okami. ak i ako je Okami imao koryoku,
razmiljao je Nikola, bio je suvie sgar da se kree takvom brzinom i
spretnou.
U tom trenutku Okami se saplete. Bio je na pola stepenita ispod
Nikole. Pao je i poeo da se kotrlja, a onda se tumbao preko glave do
dna stepenica.
Nikola pojuri jo bre, a onda preskoi nekoliko stepenika. Bacio
se pored Okamija koji je leao, posegnu da ga okrene i vide neto du
Okamijeve brade.
Opipa to prstima, oseti lepljivost, a onda zakopa prste i koa poe
da se skuplja na neprirodan nain. Pokaza se ivica nepoznate vilice i
on je znao da ovaj ovek na licu ima silikonski polikarbonat koji su
koristili u i projektu.
Odjednom sadanjost se sukobi sa slikom koju je imao o
Mesuletu. On je znai nosio masku!
Bio je to ok unutranjeg sukoba vida i memorije zbog ega je
Nikolina reakcija bila usporena. Telo se zalete na njega i on se nae
licem u lice sa Okamijevom maskom. Usne su bile delimino
otvorene, malo slovo o formiralo se u njihovoj sredini.
Nikola je znao ta e se dogoditi, jer je posmatrao svojim okom
taniana. Njegovi miii odgovorie na opasnost ali bilo je prekasno.
Neto ga udari u vrat i on oseti kako mu steu grlo. On udari svom
snagom, ali jedan njegov deo ve je bio odrveneo.
Osoba se opet zakotrlja i obori Nikolu s nogu tako da ovaj poe
da pada napred. Pokuao je da se spase, ali njegovi udovi nisu
odgovarali na komande mozga.
Na trenutak je imao samo kontrolu uma, dok se otrov irio
njegovim sistemom.
Oseao je sunce kao teinu na leima. Njegova svetlost pojavila
se u svim bojama duge, a onda je ugaena kad mu je svest zamrla.

362

15
EST MAJMUNA Tokio, prolee 1947.

- Omerta, zakon utanja - ree Mikio Okami. - Ako ne shvatate to o

Sicilijancima, onda ne shvatate nita.
Pukovnik Denis Lajnir zatvori oi, oseajui kako mu se grake
znoja sputaju niz obraze. Padale su u vruu vodu u kojoj su on i
Okami bili potopljeni.
- udno je uti Japanca kako govori o starom sicilijanskom
zakonu.
Okami udahnu mirisnu paru koja je izlazila iz vode. Vrlo dobro je
znao da je pukovnik hteo da kae ojabun jakuze ali je rekao Japanac
jer on nije bio iteki-varvarin, to je Okami pretpostavio kad je njegova
sestra insistirala da se upoznaju. Ona je bila luda za tim ovekom.
Potpuno ludilo, mislio je Okami, zato to je on zapadnjak; to je jo
gore zato to je oenjen; a jo je gore to je srean ovako.
- Poeo sam da prouavam pre izvesnog vremena te odreene
sicilijanske porodice - ree Okami oseajui kako mu znoj istie iz
tela. - Logika je jednostavna. Ti ljudi nalaze naina da prelaze
meunarodne granice kako ele. Jakuza je uvek bila striktno
nacionalna organizacija; kao zemlja u kojoj ivimo nismo bili svesni
ostalog sveta.
- Omerta i kuokuaki - ree pukovnik kao da je bio sam. - Neki
veruju da kuokuaki - lokalni heroji, kao to su, na primer, vatrogasci
koje je Tokugava ogunat postavio u 17. veku da odravaju red,
predstavljaju poetak mitskog verovanja jakuza u ast meu lopovima,
koji su ivo plemstvo kao iskre ivota u podzemlju. Kako je drutvo
postajalo sve iskvarenije, tako su se kvarili i kuokuaki dok se nisu
izgubili u senkama kockanja i prostitucije.
Nije ni udo, pomislio je pukovnik, to se Okami zainteresovao za
363

mafiju.
- Govorim o omerti zato to je to neophodnost - rekao je Okami zato to oseam pretnju celom svetu i od mene zavisi da neto uradim
sa tim.
Pukovnik je bio visok ovek, zgodan, prodornih plavih oiju,
osoba koja zna da nareuje. Pomae se malo u toploj vodi. Prigueni
zvuci iz drugih kupatila u furou bili su ritmika pozadina njihovom
razgovoru.
- Ima i drugih, starijih od vas koji bi mogli da ponesu to breme.
Okami je opet bio impresioniran pukovnikom. On je koristio
japansku re za stariji ali je, u stvari, hteo da kae moniji. Njegova
sestra je bila u pravu: on je znao sve o Japanu i japanskom ivotu isto
toliko dobro kao da je sam bio Japanac.
- U svakom drugom drutvu to bi moglo da bude tano - priznao je
Okami. - Ali jakuza je zatvorena knjiga. Stariji vide prolost kao
budunost. A ja vidim budunost kao sadanjost - on podie ruku da
se poee. - Ja verujem da smo vi i ja slini po tom pitanju, Lajnirsane.
Pukovnik otvori oi, nagnu glavu prema Okamiju.
- Ljubazno to to kaete, Okami-sane.
Okami se osmehnuo samom sebi. Rekao je ljubazno a mislio je
mudro.
- Ali mi smo slini i u drugom pogledu. Mi smo obojica asni
ljudi. Po mom iskustvu to je retko meu zapadnjacima; to je neto to
treba uvati.
- Re i delo, Okami-sane.
- Ba tako. Dakle, on zna - mislio je Okami oseajui kako mu se
puls ubrzava. U Japanu re nije nita znaila. Vano je bilo delo.
- Shvatam kako ste se oseali kad je Kisoko insistirala da se
upoznamo - rekao je pukovnik saekavi malo - naroito zbog mog
statusa u okupacionom generaltabu.
- Daglas Mekartur vas slua.
- Naroito vam se nije dopalo to to vaa sestra osea prema meni.
364

Okami je uinio to je mogao da se ne nasmeje od sveg srca.

Voleo je nain na koji je ovaj ovek vodio razgovor! Pitao se koliko bi
izgubio da je odbio da se upozna s pukovnikom. Pre dva meseca bio
je besan. Sada je bio zahvalan to je mogao tako lako da se menja
prema sebi i drugima.
- Imali ste sve razloge da me mrzite - rekao je pukovnik - a moda
i jeste. Sam Bog zna da ne mogu da vas krivim.
Okami ne ree nita. Pitao se koji e potez pukovnik da povue.
- Sada smo poeli da se razumevamo. Znamo ta moemo da
oekujemo jedan od drugog i zbog toga mi smo nauili da potujemo
jedan drugog. Uzimanje i davanje, Okami-sane, to je ono to je vano
u svakoj vezi.
- Jakuza i vojnik SAD - ree Okami - zar ne nalazite da ima ironije
u toj vezi?
Mali osmeh zaigra na pukovnikovom tamnom licu.
- Sluajte, Okami-sane, ja verujem da ljudska rasa ima bezgranini
kapacitet da racionapizuje grozne dogaaje, dela koja se ne mogu
protumaiti, veze koje su nezamislive. Svako mora ipak da povue
neke granice koje nikada, nikada ne sme da pree.
Okami je buljio u te bletave plave oi.
- to se tie mene - ree on - ja sam vezan kodom asti koji je
nita manje strog nego Buido, zakon samuraja. Sve to ne kri taj kod
dopustivo je.
Pukovnik se nasmeja.
- Zvuite kao Sicilijanac.
Okami najzad dopusti da se i on nasmeje.
- Dakle, vraamo se predmetu Dona Leonarda, poznatog i kao
Doni Leonforte.
- I, oigledno, vaoj ljubljenoj omerti - pukovnik preplete prste. Taj Lenoforte trguje svim i svaim to moe da se zamisli, ne samo
amerikim materijalom i ruskim orujem ve i lekovima i drogama.
Problem je jedino u tome to niko koga smo uhvatili sa robom nee da
govori.
365

Okami klimnu glavom.

- Ja sam uspeo jedino da se doepam imena. Leon Vaksman. Imam
samo ime. Nita drugo nisam uspeo da saznam. Kao da je zatien.
- titi ga Leonforte?
Okami slee ramenima i pukovnik uzdahnu, zatvori oi.
- Neko - ree - mora da razgovara sa Donom Leonforteom.
Istinu govorei Okamiju je najvie smetalo to su uline jakuze
poele da izdaju svoju zakletvu i da se prodaju nekom itekiju. Kakvu
je mo posedovao Doni Leonforte da je mogao da komanduje
lojalnou japanskog kriminalnog podzemlja?
To je bilo centralno pitanje o kome je Okami neprestano brinuo na
putu do policijskog kapetana. Pukovnik nije eleo da ode slubeno u
posetu Leonforteu. Obojica su se sloili da bi im to stvorilo nove
probleme. Najbolje u toj vezi izmeu Okamija i pukovnika bilo je to
to niko nije mogao da veruje da takva veza uopte postoji.
Kapetan Don Leonforte provodio je mnogo vremena u svom
malom, pretrpanom stanu koji je pripadao eni s kojom je spavao. Bila
je to Fejt Sovhil, vojna bolniarka, uskog struka i mudrih oiju. Imala
je noge manekenke i znala je kako da ih pokae. Ona nikada nije
deurala ni radila obine poslove jer je brinula o generalu koji je imao
ir na stomaku i koji ju je pazio.
Poznajui Sicilijance Okami je sumnjao da je Leonforte uputio
svoju inamorata u svoje poslove ali s druge strane on je delao iz
njenog stana.
Sve je to prolazilo Okamiju kroz glavu dok je stajao na otvorenim
vratima stana Fejt Sovhil. Ona je ba ljubila Leonfortea opratajui se
od njega da bi ila da uva svog generala. Osmehnula mu se irokim
osmehom i nestala niz stepenite.
- Mikio Okami.
- Hai - Okami se lagano nakloni.
- Uite, ovo je Vinsent Alba - Leonforte pokaza grubijana s oima
grabljivice, kratko oiane kose. - Hoete li aniset? Moda sambuku?
Svea zrnca kafe plivaju u njoj. Okrete se Okamiju. - Vi znate
366

italijanski obiaj za sambuku? Ne? Onda morate da probate.

Okami prihvati providnu tenost s dva zrnceta kafe koja su plutala
po njoj. Primeti da se Alba nije ni pokrenuo. Leonforte ga nije ni
ponudio piem, ponaao se kao da nije tu.
Leonforte kucnu svoju aicu o Okamijevu. Ispi zatim pola
sambuke.
- ta kaete? Dobro? Bolje od sakea, je li?
Okamiju se nije dopao prvi ukus pia, ali se prisili da se navikne.
- Odlino je. Mogu li da dobijem jo malo?
Dok mu je Leonforte sipao pie, on se osvrte oko sebe. Primetio je
dosta knjiga iz medicine, ali i iz oblasti prava i ekonomije a bilo je tu i
filozofskih dela od Sokrata do Kanta i Niea. Pitao se kada li to ita
Fejt Sovhil.
Leonforte mu prui aicu, sede u ogromnu fotelju, prekrsti noge i
ree:
- ta mogu da uradim za vas? Priznajem da sam se iznenadio kad
sam primio va poziv. Vi momci stalno traite neke usluge - namignuo
je. - Mnogo puta sam odvratio pogled dok su vai ludaci divljali. Dok
dobijam svoj deo, ja sam zadovoljan. ta je sada u pitanju? Kocka?
Prostitucija? Ili moda hoete moje odobrenje da sredite rivalsku
porodicu. Danas se svata dogaa. Nasmejao se. - Istinu govore i, to
mi se najvie dopada. Vi momci s vaim teorijama kad ubijate jedni
druge, ostavljate meni vie prostora.
- Razumem vae zadovoljstvo - ree Okami - to je ba kao kod
kue, zar ne, gospodine Leonforte?
Leonforteovo srce preskoi otkucaj, ali da ga Okami nije paljivo
posmatrao, to bi prolo neopaeno.
- Zato ste me tako nazvali?
- Zar mislite da sam doao ovamo a da nisam uradio domai
zadatak?
- Ima domaih zadataka i domaih zadataka - prvi put je Leonforte
pogledao Vinsenta Albu. - Ljudi koji provode vreme raspitujui se o
meni mogu da budu opasni. A ja odgovaram brzo na opasnost, ta
367

mislite, gospodine Okami? Ja se ne zezam unaokolo. Tako ne moram

da brinem da u dobiti metak u utrobu.
- Sasvim mi je sve jasno - ree Okami.
- Drago mi je da shvatate stvari na italijanski nain - ree
Leonforte. - A sada mi recite ta elite?
- U redu - ree Okami i spusti aicu sa sambukom. - Predlaem
vam posao. Moji ljudi poznaju sve mrane ulice Tokija. Znam gde bi
vaa roba mogla da dobije najveu cenu i gde ne biste gubili vreme.
Ukratko, mi smo bili sjajan tim.
Leonforte se nasmeja.
- uje li ovo, Vini? On hoe da dam komad kolaa njukalu.
Skoio je s takvom silinom da su se ae zatresle. - ta misli ko si ti,
kosooki? Doe ovamo, pije moju sambuku i onda trai deo mog
posla? Da sam kod kue, iibao bih te, ali poto sam u stranoj zemlji,
moram da se uzdravam, zar nije tako, Vini? O, da. On pokaza na
vrata. - Gubi se odavde i smatraj se srenim.
***
- Drugi ovek - Vinsent Alba - njegov je telohranitelj - ree Okami - u
to nema sumnje.
- Njih dvojica su ba tim - ree pukovnik. On gurnu lulu u konu
kesu i napuni je duvanom. Prsti mu se s ljubavlju obavie oko grubih
strana. Lula je bila neka vrsta talismana. Ona je spasla njegov ivot i
ivot njegove jedinice poetkom 1945. u Singapuru. Traio je lulu pa
nije poveo ljude preko istine onda kad je trebalo. Trenutak kasnije
poelo je bombardovanje. - Prema tim reima sasvim je jasno da
njemu niko nije potreban.
- Moram neto da uradim da spreim preotimanje lanova jakuze ree Okami. - To to me je gotovo fiziki izbacio iz stana kad sam mu
ponudio saradnju veoma mi je sumnjivo.
- Stvarno - ree pukovnik - on nije glup. Sudei po svemu on ve
ima dogovor.
368

- Ako je tako, onda smo suoeni s velikim problemom. Za vas to

znai da je Leonforte nedodirljiv, za mene da se sve ve otelo kontroli.
Leonforte ima dogovor s drugim ojabunom i ja bih to do sada ve
trebalo da znam. A ako ja to ne znam, to znai da ojabun jakuze pravi
tajne dogovore sa strancima.
- Kao i vi.
- ta sada to znai? - Okami je bio povreen.
- Viloufbaj me danas pozvao - ree pukovnik. Major general arls
Viloufbaj bio je kao i sam pukovnik jedan od najuticajnijih
Makarturovih pomonika.
Okami je posmatrao pukovnika. Bio je sasvim oputen.
- Oigledno je da su Viloufbajevi ljudi naslutili da se ja bavim
nekim istraivanjem. Hvala Bogu da on jo ne zna za vau umeanost.
- Bio sam krajnje paljiv.
U protekla tri meseca Okami i pukovnik udili su se zato neki
kljuni oficiri u velikoj carskoj vojsci i mornarici Japana nisu pozvani
na sud zbog ratnih zloina. Okami je lino identifikovao te oficire i
rekao je pukovniku da su poinili strane zloine koji zahtevaju
najveu kaznu.
Pukovnik je predao imena tih oficira autantu generalove
kancelarije sa dokumentacijom koju mu je Okami prikupio o njima.
Ali do danas nisu primili nikakav odgovor na svoja mnogobrojna
raspitivanja. Oigledno neko je tu umeao prste.
- Viloufbaj se glasno pitao zato se uputamo u neto to je on
nazvao lovom na divlje guske. To je nekorisna potraga. Ako vam je
dosadno na vaem poslu, rekao mi je biu zadovoljan da vam
napiem sve preporuke za neki drugi posao. Pukovnikove plave oi
postadoe ledene. - Primetio sam kako je bio obazriv. Nijednom nije
pomenuo moje istraivanje ili svoj interes u tome. Poeo sam da se
pitam kako sam nagazio Viloufbaja dok sam tragao za vaim ratnim
zloincima. On upali ibicu. - Naravno, trebalo bi dosta snage da se
izborim sa svim onim oficirima u generalovoj kancelariji. Posle
sastanka poslao sam po kuriru kopije dokumenata koje ste vi
369

prikupili. Naredio sam kuriru da saeka dok Viloufbaj lino ne potpie

da je primio paket. Sada imam njegov potpis.
- Viloufbaj nee nita uraditi sa tim obavetenjem - ree Okami.
- Onda u bar ja dobiti svoj odgovor. Znam da je on uzeo te ljude
u zatitu iz nekih svojih razloga. To ne mora da bude nita neobino.
Moda oni ne ele da im se sudi otvoreno.
- Pravda mora da bude zadovoljena - Okami je imao kameni izraz
lica. - Ja u imati svoju osvetu, Lajnir-sane, to je bio glavni deo
dogovora o naem savezu.
- Potpuno to shvatam.
Kasnije te noi, na svom putu kroz ratom razrueni Tokio, Okami
je poeo da sumnja. Moda su pukovnik i Viloufbaj iskrojeni od istog
platna. Obojica su bili zapadnjaci, a ko bi verovao njima? Okami
odmahnu glavom. To je bila opasna putanja; on je znao da jedan
njegov deo jo misli onako kao drugi ojabuni.
Ponekad, kao sada, Okami se oseao sasvim izofreninim. On je
u srcu znao ta je trebalo da se uradi.
Ovo je bio novi svet - rat na Pacifiku se pobrinuo za to. Ako je
bilo ta nauio u ratu, to je bilo da Japan vie ne moe da rauna samo
na sebe u decenijama koje dolaze. On je pogreno krenuo u ovom ratu,
unitio svoj narod i to samo zbog mnogih godina izolacije.
Njegova elja da mu posao cveta u godinama koje dolaze naterala
ga je da se povee s pukovnikom. A i ovek mu se dopadao. Ta
privlanost mu je bila udna jer je on kao veina Japanaca tih dana
oseao duboko odbacivanje svih drugih drutava sveta van Azije.
udno za njega, Japanca, da otkrije da pukovnik shvata intoizam,
zen, konfuijanizam i zakone ratne metafizike to zajedniki ini etos
Japana.
Shvatio je da on veruje pukovniku, ali nije shvatao zato pukovnik
doputa Viloufbaju da sumnja. Ali iskreno govorei, Okami je lake
namirisao zaveru nego to je to mogao pukovnik. Iz najgoreg iskustva
znao da je najtee odrati red u sopstvenoj kui.
Pre sedam godina Okami je bio svestan traginih dogaaja kad je
370

njegovog oca izdao roeni brat. Jednostavno ga je prodao drugoj

porodici koja se tako doepala plodonosne teritorije Okamija u
poslovnom centru Tokija. Okamijevog oca ubili su lanovi rivalske
porodice dok je leao u krevetu. Majka nije bila tu, otila je da poseti
bolesnu majku izvan Hiroime. Sledee detaljne informacije koje im je
dao Okamijev stric, ti ljudi su se uvukli u kuu, proli pored
telohranitelja i zaboli svoje maeve u stomak Okamijevog oca.
Na pogrebu Okami je stajao izmeu majke i svog strica. Oseao je
samo tugu. Dve nedelje kasnije, dok je pio u jednom baru s devojkom,
uo je razgovor pijanaca u velikoj grupi mladih jakuza. Dvojica od
njih bili su meu onima koji su ubili njegovog oca i sa uivanjem su
prepriavali kako su lako uli i izali iz kue, a da ih niko nije video.
Sutradan ujutro Okami je uzeo katanu svog oca, sakrio je ispod
dugakog mantila i krenuo u kancelariju svog strica. Posle petnaest
minuta pustili su ga da ue. Njegov stric sa irokim osmehom
predstavi svog neaka jakuzama oko sebe. Uivao je da ima publiku.
On je iveo u prolosti kad su elitni ratnici vladali zemljom i
komandovali manje vrednim smrtnicima.
Kao to je bio obiaj Okami se pokloni tim ljudima, koji su stajali
dok je njegov stric sedeo iza masivnog drvenog stola diui desnu
ruku s okrenutim dlanom. Kad se uspravio, stric ga upita zato je
doao.
Okami koraknu napred. Njegov nezakopani mantil se razdvoji i
on skoi iza strievog stola izvukavi oev ma. Pre nego to je bilo
ko od telohranitelja mogao da reaguje, on je digao ma iznad glave i
svom silinom spustio ga nadole odsekavi strievu glavu jednim
zamahom.
Fontana krvi eksplodira, zahvati dva telohranitelja koji su pokuali
da reaguju. Obezglavljeno telo Okamijevog strica refleksno se trzalo.
Glava je leala na okrvavljenom stolu, oi irom otvorene u neverici, a
izraz zaprepaenja bio je sleen kao na dobro uraenoj maski.
Okami zabode vrh katane u nos jednog telohranitelja, onda se
okrete, a njegov ma odsee rame drugom. Revolver pade na pod, dok
371

je ovek urlao od bola, pokuavajui uzalud da zaustavi reku krvi.

Bila su tu jo dvojica. Izvukli su maeve. Nije bilo ni pomena o
tome da koriste revolvere; ovek koji bi to uinio izgubio bi obraz i ne
bi se vie smatrao jakuzom. Bio bi izbaen iz svog sveta i ne bi imao
kuda da ode.
Okami se brzo obraunao sa njima. I tako je Mikio Okami postao
ojabun klana Okami.
Pre nego to je napustio kancelariju, Okami je imao prisustvo duha
da ponese strievu glavu. est nedelja ona je visila na konoj uzici u
dvoritu Okamijeve kue. Svako ko je u to vreme doao u kuu podefovi njegove porodice, kao i ojabuni drugih tokijskih porodica morali su da prou pored glave da bi se sreli s njim.
Poslednji ojabun koga je Okami primio bio je Seizo Jamaui. Dva
kobuna koji su razgovarali u baru i koje je Okami uo bili su iz
Jamauijevog klana.
Dok je prelazio preko dvorita, Seizo Jamaui je dugo buljio u
glavu Okamijevog strica. Odmahivao je glavom kao da posmatra delo
nekog anarhiste.
- Gadni dani - rekao je Okamiju kad je obavljeno ritualno
upoznavanje.
- Potpuno se slaem s vama - ree Okami posegnuvi za hibaijem
da bi napravio aj svome gostu.
utali su dok je iseckano lie stavljano na dno olja, dok je
sipana vrela voda preko njega i dok se metlicom od trske pravila
svetlozelena pena na vrhu. Okami je posmatrao kako Jamaui prinosi
olju usnama; tek tada je uzeo svoj aj. Jamaui klimnu glavom,
zadovoljan manirima mlaeg oveka.
- Poto je izdajnik Okami klana kanjen, pozvao sam vas da bismo
ostvarili vezu sa Jamaui klanom. Ovo su stvarno gadna vremena. Rat
se blii; mogu to da osetim kao to starac ocea dolazak kie u
kostima. Sada, vie nego ikada, mi moramo da budemo zajedno, da
zaboravimo nae teritorijalne razmirice, da zaboravimo na osvetu. Da
preivimo, Jamaui-sane. Spustio je svoju olju.
372

- Ako smem da govorim otvoreno, i zbog drugih razloga - klimnu

glavom stariji ovek, koji je sada bio oputeniji.
- Ja sam moda mlad. I moda neki sumnjaju da nisam zreo da
postanem ojabun tako velike porodice kao to je moja. Ali ja samo
reagujem na okolnosti i zato mi moda moe biti oproteno brzo
napredovanje. Ipak, ja sam svestan svoje situacije i znam da e biti
dobro za mene da imam mentora, nekoga ko je stariji i mudriji od
mene, kome mogu da se obratim za dragoceni savet. Zauzvrat, ja sam
spreman da delim bogatstvo Okamija. Kako vam se dopada ta ideja,
Jamaui-sane?
- To to ste predloili veoma je znaajno. To pokazuje da uprkos
svojoj mladosti zbog koje vam zameraju neki ojabuni vi posedujete
mudrost koju drugi u vaem klanu nemaju - klimnuo je glavom. Prihvatam va predlog.
- Odlino. A da bismo zapeatili na dogovor, traim od vas da
otkrijete dva druga uesnika u ubistvu mog oca i da ih ubijete svojom
rukom.
Jamaui nita ne ree. Nije se ni pokrenuo; nije takao ostatak svog
aja, koji se hladio u olji. Posle izvesnog vremena on polako ree:
- Bilo mi je dosta aja. Molim vas, donesite napoleon konjak da
bismo na svoj nain mogli da proslavimo ujedinjenje porodica Jamaui
i Okami.
***
Tri noi kasnije Okami je pozdravio Micubu Jamauija u kancelariji
iza bara koji je sluio kao sklonite jakuza. Micuba je bio jedan od
Seizovih podefova i jedan od njegova dva glavna izvritelja. Isto tako
Micuba je bio Seizov neak.
Micuba je bio oprezan kao to bi bio i Okami na njegovom mestu.
On je bio mrav ovek bez kukova, s dugim nogama pauka. Imao je
gadnu naviku da trlja vilicu palcem.
Posle pozdrava Micuba otkopa sako i sede preko puta Okamija.
373

Dok je sedao, Okami vide da mu je revolver 38 zakaen za pojas. U

glavnoj prostoriji bara bila su dva Micubina vojnika, oprezni kao
lovaki psi koji su nanjuili rtvu. Okami je bio sam.
Nekih tridesetak minuta dva oveka su pila fini viski i govorili o
obinim stvarima. Okami najzad ree.
- ta mislite o vezi izmeu moje i vae porodice?
- Imate udan nain da govorite o neemu to ve postoji - ree
Micuba.
- I ja sam u to verovao. Sve do danas dok nisam dobio ovo - ustao
je, otiao u zadnji kraj sobe, ukljuio filmski projektor od 16 mm. Molio bih vas da pogledate ovaj film u celini, Micuba-sane, i da mi
kaete vae miljenje.
Okami je nasuo jo viskija.
- Gde - Micuba zastade da bi proistio grlo. Progutao je
polovinu viskija pre nego to je nastavio. - Gde ste nali ovaj
dokument?
- Iz mog izvora u Tokiju. - To je bila poznata policija misli, koja
je bila toliko mona da su je se plaili ak i vie od jakuza.
- Dakle, policija ve ima ove dokaze protiv Seizo-sana.
Okami je primetio da on nije koristio izraz moj stric. Ne ree nita
elei da vidi na ta e Micuba skoiti.
- Ovo e stvoriti haos u redovima - ree Micuba samom sebi. Sad kad vie nema Seizo-sana - on pogleda Okamija. - Mogu li
neto da vam poverim, Okami-sane? Be neko vreme sam
nezadovoljan onim to radi Seizo. Ja sam se ogoreno suprotstavio
nekim njegovim najnovijim odlukama.
Njegov pogled se zadra na Okamijevim oima i oni su obojica
znali da je Micuba mislio na direktivu da se ubije Okamijev otac.
- Drago mi je to to ujem - ree Okami. - Moda neto od saveza
nae dve porodice i ispadne. Onda ustade pokazujui da je kraj
razgovoru.
Sat kasnije ista scena se odigrala sa Kacuodo Kozoom, Seizovim
drugim glavnim izvriocem. Za razliku od Micube on je doao sam.
374

Sedeo je i utke gledao film, nije nita rekao ni na Okamijeve rei.

Tek kad je Okami zavrio, on ree:
- Znate, ta dva momka koje je Seizo-san ubio, uestvovala su u
ubistvu vaeg oca.
- Oni su bili oruje, to je tanije - ree Okami. - Ali ruke Seizosana su drale revolver.
Kozo je o tome razmiljao neko vreme.
- Ne verujem da bi se Seizo-san obraunao sa njima da to nije
dovodilo u pitanje savez.
- Stari dugovi moraju da se izravnaju pre nego to se ponu novi
savezi.
Kozo pucnu prstima.
- Izgleda da je Seizo-san pogreio u proraunu. Ne mogu da
govorim za Micubu, ali mislim da je najbolje za porodicu Jamaui da
izgradi svoju stazu koja e ii paralelno sa stazom porodice Okami.
Dobro, reeno, pomislio Okami.
Bilo je jasno da je Kozo shvatio ta on predlae. Podigao je svoju
au na nain zapadnjakog nazdravljanja.
- Za stabilnost - ree on s malim osmehom.
***
Nedelju dana kasnije, odgovarajui na anonimni poziv, policija je
otkrila tela Seiza Jamauija i njegovog neaka Micube u dnevnoj sobi
Micubine vile. Po poloaju tela bilo je jasno da su se dvojica jakuza
svaala i da su onda potegla smrtonosno oruje na sebe. Ako je i bilo
nekih indicija da nije bilo ba tako, policija je bila spremna da
progleda kroz prste. Najvanije je bilo da su to bili jo dva jakuze o
kojima nije vie trebalo brinuti. Moda e se svi tako poistiti i tako
e se policijski san ostvariti.
U nedeljama koje su usledila tela raznih vojnika Jamaui porodice
ili podefova nalaena su na raznim mestima sve dok Kacuodo Kozo
nije istrebio sve neprijatelje i uvrstio svoju mo. Kao to je Okami
375

predvideo krvoprolia su iznervirala druge ojabune i poelo je da se

govori da treba zavesti red u porodici Jamaui. Veran svojoj rei,
Okami je titio mir i Kozoa drei podalje druge ojabune sve dok
Kozo nije uvrstio kontrolu.
Ovo nije samo ojaalo Kozoov poloaj, ve je cementiralo i
Okamijev.
To je bio poetak Okamijevog uspinjanja na poloaj kaioa,
misterioznog komandanta, ojabuna svih ojabuna.
***
Dogodilo se da je general Viloufbaj imao autanta koji je zapao za oi
Okamijevim ljudima. Taj ovek je voleo mladie, a svoju perverznu
e mogao je da zadovolji samo na teritoriji Okamijeve porodice.
Ime mu je bilo Dek Donohju. Bio je mlad, sasvim zgodan, kose
boje peska, visokog ela i zelenih oiju. Imao je tanke usne, bio je
dobar radnik, ali za vreme nonih izleta bio je sasvim druga osoba,
tako su rekli Okamiju.
Sada, dok se vozio kroz Tokio nou, mislio je da moe da iskoristi
Donohjua. Ree vozau da promeni pravac, pa krenue u inukuo
gde su bile prostorije za trgovinu vodom kako su Japanci slikovito
zvali tu vrstu ljubavi.
Vlasnica Gvozdene kapije pusti ga da ue, klanjajui se toliko da
joj se svakako zavrtelo u glavi. Ona je bila siuna ena u crnonarandastom kimonu. Kosa joj je bila oeljana u komplikovanom
stilu stare geje. Ogromne nale od kornjainog oklopa drale su je na
mestu. Njeno lice, mada izborano, bilo je jo elegantni podsetnik na
vreme kad je bila lepa i eljena.
Dek Donohju je naao zaista plodno polje, rekla je ona mirno dok
mu je pokazivala gornju sobu na poleini kue. Okami je mislio da je
interesantno to Amerikanci imaju tako striktnu zabranu za seksualne
veze izmeu mukaraca; u Japanu, to je vekovima bilo prihvaeno kao
deo ivota.
376

Zanimljivo, Donohju uvek insistira na toj istoj sobi, rekla je

vlasnica. Nije znala zato ali posle pretraivanja zgrade Okami je
znao. Kroz prozor te sobe video se ugao ulice koja je bila mrana i u
kojoj je mogao lako da se izgubi u sluaju da doe policija ili da se
dogodi neto drugo.
Okami je uao u Gvozdenu kapiju i ba je hteo da se popne
stepenitem kad je video vojnu bolniarku koju je upoznao kad je iao
da se nae sa Donijem Leonforteom. Bila je to Fejt Sovhil.
On brzo koraknu unazad u senke hodnika koji je iao prema
kuhinji i posmatrao je dok se ona mirno penjala stepenitem. Bilo je
zanimljivo da je ona bila ovde i to je jo vanije da joj je ovde
oigledno sve poznato.
Okami prie vlasnici i upita je da li zna neto o Amerikanki.
- Dolazi ovamo s vremena na vreme - ree ena koncentriui se. Moda jednom na tri-etiri puta koliko dolazi Donohju. Ona je uvek tu
kad je i on tu. ta ona tamo radi sa dva mukarca ja zaista ne znam. Ona slee ramenima. - Rekla sam Donohjuu kad se to prvi put
dogodilo, da oekujem vie novca od njega. Platio je bez pitanja.
Fasciniran, Okami tiho krenu za Fejt Sovhil.
Na kraju hodnika zastade, razmiljajui o svom sledeem koraku.
Prinese uvo vratima koja su za ovu vrstu graevine bila prilino tanka.
- Jeste li sigurni da je bezbedno? - ulo se kako Fejt pita.
- Rekao sam vam - kaza muki glas bez sumnje Donohjuov - on ne
govori engleski.
- Jeim se zbog svega ovoga.
- Zbog ega - ree ledeno Donohju - zbog seksa meu mukarcima
ili to ganjate Albu?
- Drski ste za nekoga ko igra ovako opasnu igru - ree Sovhilova. Ako Viloufbaj otkrije ta radite
- Nee - ree Donohju hladno - mali faista je suvie zaposlen
vebanjem mozga japanskih generala. Hoe da ih pretvori u pijune.
Zakikotao se. - Izgleda da je teko nai posao ukoliko nisi pravi ratni
kriminalac.
377

- Ti ljudi treba da budu iza reetaka. Ja znam za neka zverstva

koja su poinili.
- Zna i Viloufbaj, ali to mu ne kvari san. Ali to je zbog toga to on
na umu ima komuniste. On eli da upotrebi te japanske oficire kao
nukleus novog vojnog generaltaba ponovo naoruanog Japana.
Sovjeti su, voli da kae, tu, da ih pljune.
Okami je uo kako mu krv bubnja u uima. Srce mu je udaralo i
usta su mu bila suva. Na ta je to naleteo? Bio je u pravu za
Viloufbaja. Ali ta je to Sovhil ganjala, kako je Donohju to rekao,
izmeu njega i Albe?
I zato je ganjala Albu, a ne njegovog efa Donija Leonfortea?
- Kasnim - ree Sovhil - dajte to.
Glas joj odjednom postade jai. Okami shvati da je prila vratima.
- Evo - ree Donohju - poslednji pogled na Viloufbajovu grupu od
petnaest. Ovo treba da ulepa Albin dan.
Okami je uo utanje, okrete se pa jurnu niz hodnik. Trao je niz
stepenite kad je uo kako se vrata otvaraju za njim i potpetice
lupkaju po hodniku iznad.
On je sedeo na klupi od crnog laka i ekao je.
- Gospoice Sovhil - ree i osmehnu se.
Fejt Sovhil krenu u njegovom pravcu. Njene ledene tamnoplave
oi posmatrale su ga kao da je zanimljiva torba u izlogu.
- A vi ste Mikio Okami. Seam vas se.
- Tako je. Pitam se da li bismo mogli da popijemo neto.
- Bojim se da to ne dolazi u obzir - ree Fejt i namrti se. - Ve
kasnim. Donatan ne voli da eka.
- Ne mislite na Vinsenta Albu?
Fejt je sada bila zaprepaena.
- Pa, da, kad i bolje razmislim mogu malo da provedem s vama.
Okami je povede u akachochin niz ulicu. Crveni lampion veselo se
klatio u tami. Unutra je bilo lepljivo i tako zadimljeno da se nije video
drugi kraj prostorije. Okami se progura do bara i narui dva viskija.
- Vi i Alba imate zgodan mali reket - ree Okami im su seli.
378

- Izvinite.
- Moda vas dvoje vodite ljubav iza Donijevih lea.
Fejt se nasmejala.
- Da, a mesec je moda napravljen od zelenog sira - opet se
nasmejala. - Pa taj tip lii na majmuna.
- Ali to je majmun za koga vi radite.
- Vi ste ili prorok ili dobro prislukujete.
- ta on ima to Doni nema?
- Alba? On je potpuno odan i zna kako da prima nareenja. Fejt
podie au, srknu viski. - Doni pravi greke, ima usijanu glavu.
Njegove eme osvajanja nemaju uvek veze sa stvarnou.
- Dakle, Vinsent Alba je njegov pastir.
- Moe i tako da se kae - klimnula je glavom.
- Za koga Alba radi?
- Za sad bolje da ne znate - kaza Fejt tako ozbiljnim tonom da je
Okami zastao.
- Moda bi trebalo da pitam majora Donohjua.
- Mogu da vidim kuda vodi ovaj razgovor. Ona podie obrvu. - Da
li treba da pretpostavim da Vinsent i ja imamo novog partnera.
- Zar je to tako lako?
- Kad si u Rimu - ona slee ramenima i dodade.
- Pored toga, ovo je vaa zemlja i vi ste u prednosti. Ako pozovete
Donohjua odosmo svi u boju mater. Moja odluka je jednostavna: dve
treine lonca bolje je nego nita.
- ta Alba radi sa informacijom o Viloufbajovoj grupi ratnih
zloinaca.
- Nita to bih ja znala. On to jednostavno alje natrag u drave.
- I vas dvoje nemate pojma kako se to koristi?
- Nemamo pojma.
- A ta bi bilo da prislonim revolver uz glavu Vinsenta Albe i
postavim mu ova ista pitanja?
- Isuse, vi gangsteri ste svi isti, zar ne? Sve sreujete orujem.
- Da vidimo ta vam je dao Donohju. Okami prui ruku.
379

- Vidim da mi ne dajete drugi izbor - ree Fejt. On brzo prelete

izvetaje koje je Donohju kopirao.
Viloufbaj je zaista bio zaposlen. General Arisue, bivi ministar
tajnih slubi pri Generaltabu i nekoliko njegovih oficira, ve je bilo
uklopljeno u G-2 istorijski sektor. Pukovnik Takuiro Hatori, koji je
bio ef Prvog sektora operacionih divizija pri Generaltabu, sada je
bio zaduen za japansku vojnu demobilizaciju. Ovo je bilo udesno.
Ratni zloinac je bio postavljen da istrebljuje ratne zloince i ako se
Viloufbajov plan za ponovo naoruanje Japana ostvari, Hatori e
remobilisati svoju vojsku. Ovo je fantastino, mislio je Okami. Morao
je da se obuzda da se ne trese od besa. Ovi ljudi su bili dignuti na
nivo slavnih umesto da budu osueni na sedam krugova pakla koje su
zasluivali. - Pomalo ste napeti, gospodine Okami - ree Fejt.
- Da moda naruim drugu rundu pia.
Stie pie. Okami iskapi svoje. Uprkos lepoti i pameti znao je koja
je uloga Fejt u svemu ovome. Ona je bila ensko i prema tome manje
vaan igra, ba kao i Doni Leonforte. Sada je dobio odgovor:
misteriozni gazda bio je Vinsent Alba.
- Recite mi, mis Sovhil, kakva je vaa uloga u svemu ovome? U
mafiji igraju samo mukarci.
- A vi znate sve o mukim igrama, zar ne, gospodine Okami osmehnula se tako slatko kao da joj je ljubavnik.
- Istina je da imam nemirnu duu. Ja sam dobra Amerikanka.
Dola sam ovamo da obavljam svoju dunost najbolje to mogu.
- I dogodilo se da ste upali u pogreno drutvo - ree on skeptino.
- Zaljubila sam se u pogrenog oveka - tuga i prebacivanje
ispunie joj lice. - Priznajem da sam ispala glupa to sam se zaljubila
u Donija. Zato? Radoznala sam kao maka. A posle rata u ovom
gradu sve je moglo da se proba. I ja sam sve probala. Otkrila sam
ime se bave Vinsent i Doni. Kad je Doni to shvatio, hteo je da me
izbaci, ali ja sam obavila butke oko njega i on me pustio da ostanem.
Ostala sam kao drvo u oluji.
Okami se pitao da li da joj veruje ili ne. Onda je shvatio da to
380

nema veze, ona uopte nije bila vana.

- Napraviu kopije ovoga. Dobiete sve ujutro natrag - ustao je.
- Vinsent e se naljutiti.
- Neka - ree Okami - neka pone da se navikava da ima novog
partnera.
***
- Ovaj izvetaj ne vredi - ree Okami - to je oruje koje mi je potrebno
da bih se osvetio.
Pukovnik je posmatrao papire dok su on i Okami hodali Ueno
parkom.
Mnogo godina kasnije kad je Okami bio pozvan u kuu svog oca
one noi kad je ubijen, kleao je pored njegove postelje ekajui da
doe majka. Nije dopustio nikome od oevih ljudi da uu u sobu,
mada nije mogao da ih sprei da se muvaju po kui i imanju. uvajui
ga kasnije, on e se obraunati sa svima. Ali u tom trenutku on je
sagnuo glavu i uhvativi hladnu ruku svog oca osetio je sladak miris
trenjevog cveta u kome su zajedno uivali tokom svog kratkog ali
bogatog ivota.
Sada etajui ponovo parkom Ueno, Okami je duboko udisao taj
udesni miris pun uspomena. Bacio je pogled na pukovnika koji je
ponovo listao izvetaje.
- Kad biste ove izvetaje odneli Makarturu
- Zato vi mislite da on ve ne zna za Viloufbajeve planove? Ovde
meu trenjevim drveem moramo da naemo vremena da uivamo u
toj divnoj slici. Znam za ta su ovi ljudi sposobni. Znam da su izdali
nareenje da se ubije va brat.
- On je bio pacifista - ree Okami udnim glasom.
- On je bio hrabar a ne ja. On je glasno zagovarao ono to sam ja u
srcu oseao ali nikad glasno nisam rekao.
- Moda je on bio pomalo luckast jer to nisu vremena u kojima se
govori ono to ima na umu ako to nije miljenje veine.
381

- Ne, ne. Zar ne vidite da je on bio iskren prema sebi. Heroj. A ja

sam dobijao ordenje. Odlikovan sam zbog onoga to sam uradio da
spasem svoj ivot. Moj kapetan bi mi pucao u lea da nisam posluao
nareenja. Zar me neete pitati to sam rizikovao da mi pucaju u lea?
Pukovnik zastade i uzme praznu flau konjaka iz Okamijeve ruke.
- Znam zato. Zbog slave. Kad bi smo samo mogli da padnemo
kao trenjin cvet u prolee - tako ist i blistav! Dok je pukovnik
recitovao pesmu koju je pilot kamikaze napisao neposredno pre leta u
smrt. Okami je poeo da plae. Bio je pijan meu prijateljima. To je
bilo dopustivo, ak poeljno. Zadravanje svih unutranjih pritisaka i
emocija zahtevalo je povremeno otvaranje.
- Mislim da nemam vremena za razmiljanje - Okami je razmiljao
normalno. - Morate da idete do Makartura
- Ne, sluajte me, prijatelju, mi moramo da pokvarimo Viloufbajev
scenario, ali ne smemo da postanemo sumnjivi. Makartur ne voli razlaz
meu svojim ljudima. On ima svojih problema sa predsednikom i
pomonicima i plai se bilo ega to bio moglo da ga prikae u
negativnom svetlu. Mi moramo da vidimo one koji su poreani protiv
nas. Recite mi, Okami-sane, da li biste izvukli svoj katana gluv, nem i
slep.
- Uinio bih to kad bih morao.
- Vi niste tip koji bi se ubio. Ja vas bolje poznajem - ree
iukovnik. - Imamo Albu i njegove efove koji ce meaju u sve, ne
samo na amerikom crnom tritu ve i meu vaim jakuzama. Gadno
je zamisliti mafiju i jakuze u istoj postelji. To je na glavni problem.
Viloufbajeva ema je samo deo vee slike one koju moramo da
izotrimo pre nego to budemo znali kojim putem da krenemo.
- Pretpostavljam da je sada vreme da posetim Albu.
- Ne - mislim da bi to bila greka - ree pukovnik. - tavie, mi ne
znamo ko je na prijatelj, ko nam je neprijatelj. Sada bi bilo dobro
suoiti se sa Donijem Leonforteom. Po onome to ste uspeli da
sakupite on bi mogao da bude slaba karika u tom lancu. Ako je tako,
njega emo najlake slomiti. Moramo da znamo sa im smo suoeni.
382

Budunost vae zemlje i moje moda dovedena je u opasnost.

***
Okami je paljivo birao vreme i mesto. Tri dana je pratio Donija
Leonfortea tako da bi video njegovu rutinu. Na kraju je reio da ga
uhvati kad bude iao prema stanu Fejt Sovhil. Okami je primetio da su
mu veeri bile slobodne jer se tada bavio svojim najunosnijim poslom.
Iz senke je posmatrao kako Leonforte parkira svoj dip.
Pritisnuvi drak svog vakizaija - dugog, pomalo zakrivljenog
bodea koji je leao uz njegov trbuh, Okami krenu hitro preko ulice.
- Doni! - povikao je kad se pribliio oveku.
Leonforte tako brzo okrenu glavu da je Okami mogao da uje kako
mu pucaju prljenovi u vratu.
- Ti, rekao sam
Okamijeva desna ruka polete i sprei snaan Leonforteov udarac
koji je hteo da mu plasira u solarni pleksus.
- Aaaah!
Leonforte je zvuao kao da povraa. Poeo je da se presamiuje,
ali se drao za sedite jednom rukom, trudei se da drugom izvue
svoj oficirski revolver kalibra 45. Okami posegnu i pritisnu taku
ispod miice, blizu ramena. itava desna Leonforteova strana odrvene.
Okami ga izvue iz dipa, nekoliko puta mu tresnu glavom o
omalterisani zid, dok mu se plave oi ne razbistrie, pa ree:
- ao mi je to je dolo do ovoga - ree Okami pritiskajui ga jako
u prepone.
Leonforte poe da povraa. Okami odskoi da ga ne uprlja.
Gurnuo je Leonfortea dalje niz ulicu.
- Hou da znam ta se dogaa.
- Idi u pakao!
Okami ga tako snano udari u glavu da je uo kost kako puca.
Leonforte jeknu, oi mu se napunie suzama.
- Ubiu te! - prosikta kroz krvave zube.
383

- Gine za tim - Okami mu tresnu revolver u ruku. - Eto ti ga.

Uprkos povredi Leonoforte je bio brz, ali kad je pritisnuo okida,
Okami je ve bio van njegovog domaaja. Drao mu je no pod grlom.
- Uradi to
- ta hoe?
- Reci mi ta hoe Vinsent Alba?
- Vini? On je jebeni telohranitelj.
- Dek Donohju je znai lud. Od njega sam sve uo.
- Madona! - viknu Leonforte. Onda poe da se smeje. Smejao se
sve glasnije. Okami ga udari petom u nos da bi prekinuo taj odvratni
zvuk, a onda se s odvratnou okrete od onesveenog oveka i ode
niz ulicu.
***
Da li je Fejt Sovhil bila iznenaena to vidi Okamija, nije moglo da se
zakljui.
- Gospodine Okami, zar neete da uete? - rekla je osmehujui se i
otvarajui vrata svog stana.
Okami ue.
- Hoete li pie? Imala sam grozan dan. Generalov ir je poeo da
krvari, a to je jo gore umeala se i jedna ameba.
- Gde je ef? Gde je Alba?
- Napolju.
- ekau. Naleteo sam na Donija dole. Loe je izgledao.
- ta ste mu uradili?
- Ono to sam morao - ree Okami. - Pored toga on je eleo da se
tue.
- Nadam se da ga niste ubili, jer ako ima imalo ivota u njemu
U tom trenutku otvorie se vrata i Doni Leonforte sav krvav i
preznojen s revolverom 45 u rukama ulete u sobu.
- Okami, barabo. Ubiu te!
- Doni - Fejt je ustala.
384

- Umukni! - razderao se Leonforte. - ta ete vas dvoje zajedno?

Kujete zaveru protiv mene kao sa onim jebenim pijunom Albom ili se
zabavljate udvoje?
- Ne budi glup.
To nije trebalo da kae.
- Gubi se Fejt jer si i ti gotova
- Doni, budi razuman nema nieg izmeu mene i Okamija. Smiri
se
- Smiriu se - dreknu Leonforte pritiskajui okida - kad se pakao
zaledi!
Jedan, dva, tri metka! Eksplozije! Meci se zabie u naslon fotelje
za dvoje. Okami povue Fejt na pod. Jedan metak joj se zari u levu
butinu.
- Uhhh! - jeknula je od bola i stegla zube.
Okami se bacio preko nje. Jedan metak mu prolete blizu uveta da
ga je zabolelo.
- Znam gde ste. Ubiu vas!
Okami je znao da se ne ali. Znao je da mora da se izvue iz
nesigurnog sklonita. Tada zau glasove. Rizikovao je i provirio iza
fotelje za dvoje. Video je Leonfortea kako cilja u glavu. Ve je bio
ispalio dva metka u Vinsentovu glavu. Okami nije oklevao. Bacio se
prema Leonforteu. Video je da ovek okree revolver prema njemu, ali
Okamijev vakizai je poleteo. Presekao je Leonforteovo lice sve do
grudi u trenutku kad je ovaj ispalio tri metka. Okami oseti otpor kad je
no proleteo kroz Leonoforteova rebra. Ovaj posrnu, irom otvorenih
oiju, pade na kolena.
Nekoliko trenutaka kasnije Okami die fotelju za zaljubljene sa
Fejt.
- Koliko krvi
Mislila je na to koliko je krvi izgubila. Otila je u kuhinju i nala
krpu da previje ranu.
- Ne oseam nogu.
- Tako treba da bude.
385

- Ne znam, to nije moj resor. prola sam kroz rat i nisam videla
ranu.
- To je rat.
- Doni?
- Mrtav je, ali je prethodno ubio Albu.
- O, Hriste - apnula je. - Da razmislim. Postoji mesto na koje bih
volela da me odvedete.
- Znam gde je vojna bolnica.
- Ne, ne tamo. Ne znam da li da vam verujem.
- Mislim da nemate izbora.
Uspeli su da izbegnu vojni dip i policijska kola i da se doepaju
njegovog automobila. On upali motor i krenue.
***
Rekla mu je da krene na zapad. Pokazivala mu je put koji je oigledno
znala do detalja. Kad su stigli blizu vode, ree mu da je ostavi na
neemu to je izgledalo kao prazan plac izmeu dva skladita.
- Ne moete sami, izgubili ste dosta krvi.
- Odigrali ste ulogu dobrog Samarianina. Ne smeju da vas vide
ovde. Opasno je.
Nosio ju je u naruju, disala je povrno. Bila je u oku od gubitka
krvi.
Kad je doao do ulaznih vrata, zakucao je. Bio je zaprepaen kad
je vrata otvorila Japanka, ne starija od osamnaest godina.
Povela ih je dugim hodnikom, efikasno kao da je bolniarka ili
lekar. Doktor je ve ekao.
- Anako e vam rei gde moete da saekate - rekao je i poeo da
pregleda Fejt. - Ja u vam se pridruiti im budem mogao.
Anako ga je odvela u lepo nametenu sobu koja je oigledno bila
biblioteka. Poeo je da razgleda knjige, bilo ih je na japanskom, na
engleskom i na francuskom. A onda se setio da je Fejt rekla da je
opasno za njega da bude ovde. Poeo je da istrauje okolinu. Otvorio
386

je vrata i uao u jednu manju sobu. Na stoiu je video papir za

pisanje i pero. Uinilo mu se da je pero udno, deblje nego to bi
trebalo da bude. Priao je, uzeo ga u ruke i otvorio. Poelo je neto da
zuji. Prineo je vrh uvetu. uo je sasvim razgovetno glas Fejt Sovhil.
Izvetaj iz Tokija. 17 april. Nali smo sjajan izvor. Donohju ga je
otkrio. Naalost, ja sam naletela na prepreku. Ojabun jakuza Mikio
Okami izgleda da zna vie nego to je zdravo o naoj operaciji.
Ponudila sam partnerstvo, to je za sada najbolja opcija.
Nastala je mala pauza.
Rekla sam mu da je Vinsent tu da bi upravljao Donijem, to je
donekle tano. On ne zna da Vinsent upravlja i sa mnon. ak i Doni
to ne zna, ali on ionako ne zna mnogo. Ali tako ste vi hteli, jer Doni
brine samo o Doniju.
Ponovo mala pauza.
Okami veruje da Vinsent vodi predstavu ovde, to je pomalo
smeno, ali je korisno. On je pametan i preduzimljiv i to je najgore ja
verujem da ima ameriku podrku, to je opasno. Moram da ga loim,
ali tako da misli da on loi mene. Nije tako lako, ali ne brinite
uspeu.
Vratio se brzo u biblioteku. Uzeo je knjigu i stavio je u krilo.
Najpre je hteo da ubije Fejt Sovhil, ali onda je shvatio da bi to bilo
blesavo. Ako se ostvari Viloufbajev scenario, svi e potonuti naroito Japan kome treba prostora za privredno disanje i graenje
osnove da bi izrastao iz pepela poraza.
ak ni pukovnik nee moi da pomogne u ovakvom scenariju koji
je spremio Viloufbaj. Ponovno naoruanje bilo je poslednje to je
Japanu bilo potrebno da bi zaleio rane i poeo da brine o svojoj
budunosti. Poto je bio amerika brana protiv komunizma na
Pacifiku, Japan e decenijama biti pod amerikom apom, a to nije
moglo da se prihvati. Dok je razmiljao kako da najbolje iskoriste
Fejt, da pokuaju da uspostave dogovor sa njom, otvorie se vrata
biblioteke. Uao je doktor.
- Bie sve u redu - rekao je - moda e malo hramati. Da li biste
387

poli sa mnom? elela bi da vas vidi.

Uao je u njenu sobu. Leala je. Bila je vrlo bleda. Otvorila je oi.
- Jo ste tu?
- Do sada mi se nita loe nije desilo.
- Da li ste nekoga videli?
- Samo Anako i hirurga. Bio sam u biblioteci.
- Ja sam spremna da uem u savez sa vama, ono to Doni nije
hteo.
- Kako to da sam toliko srean?
- Vie volim da mi budete partner nego neprijatelj - osmehnula mu
se. - Pored toga uinili ste mi veliku uslugu to ste me oslobodili
Donija. Vinsent mi je rekao da se ponaao nekontrolisano. Prezirao je
ene.
- Ja u biti bolji partner. Ja ih samo potcenjujem.
Fejt je pokuala da se nasmeje.
- Da li je ovog puta stvarno? Rekli ste mi da sam akachochin, ali
oboje znamo da to niste mislili.
- Sada mislim - njena ruka uhvati njegovu. - ta kaete? Dogovor?
Moemo mnogo da pomognemo jedno drugom. Potrebna mi je sva
pomo sada kada vie nema Vinsenta. Ko zna kada e ga zameniti. U
svakom sluaju vi ete se koristiti njegovim vezama.
Kao da je razmiljao o tome neko vreme. A onda ree:
- Da li znate priu o est majmuna?
- Mislim da ne znam.
- Bio jednom jedan starac. Bio je veoma mudar i tokom njegovog
dugog ivota ljudi su traili savet od njega. Ono to je bilo
najzanimljivije svako ko je doao do njega pitao bi: Kako da
razumem sebe? Na to bi stari ovek odgovarao uvek isto. Donosio bi
udan kavez od bambusa. Bio je dugaak i imao je est prozora. U
kavezu je bio majmun. Odaberi prozor, rekao bi starac, i onda
pozovi majmuna. Posmatraj kako se ponaa. To e biti odraz tvog
unutranjeg ivota.
Dugo vremena ulo se samo disanje, pomognuto mainama
388

medicinske nauke.
- Da li to treba da razumem?
On slee ramenima.
- I da i ne. To je zen zagonetka. To je staza za misao i meditaciju.
Fejt nabra lice.
- Mislim da mi je jasno. Majmun odgovara drugaije na stav i ton
glasa.
- Mislim da je to tano.
Pogledala ga je.
- Koji ste vi od est majmuna?
- To ete vi da otkrijete - ree Okami s osmehom.
Uhvatio je svojim rukama njenu. Njegove ruke bile su tople i suve.
Podsetie je na oca.
- U meuvremnu, draga moja mis Sovhil, moemo da popijemo
zeleni aj da bismo zapeatili ovaj ugovor.
- Neete zaaliti zbog svoje odluke - njene oi mu se osmehnue partneru.

389

Trea knjiga:
Beskrajna istina
Jesenji vetar.
za mene nema bogova;
nema Buda.
Masaoka iki

390

16
Tokio/Vaington

Naohiro Uiba, daiin MITI-a, uo je da neki Tomu Kozoa zovu ludim

ojabunom. Bilo je mnogo pria o njemu. Jedna je govorila da mu je
penis potpuno prekriven irizumijem - istetoviraim crteima koje sve
jakuze nose na koi. Irizumi se izvodio kao to se radilo vekovima,
otro zailjenim bambusom koji se umakao u raznobojni tu. Bol je
bio, priali su, nepodnoljiv.
Dok je Uiba buljio u Kozoovo lice, ovaj ree:
- Od trenutka kad ste odluili da vi pratite enu Nikole Lajnira, vi
ste nas usmerili na ovaj opasan tok - Kozo povue dim. Njegove sitne
crne oi posmatrale su Uibino lice. - Bio je to mudar potez. Lajnir je
nestao u magli - u potrazi za Okamijem. Zar nije trebalo nita da
uradimo da bismo ga drali na oku?
- ta je s Nangijem?
Kozo odmahnu glavom.
- ena je bila njegova veza. Oduvek je bila. I verujte mi od
trenutka kad je Okami uao u njegov ivot, Lajnir vie nije mogao da
se poverava Tanzanu Nangiju. Kako je mogao? Kad se znalo koliko
Lajnir mrzi jakuzu, kako je sada mogao da kae da e postati kaiov
lakej?
Uiba upali cigaretu i pratio je uznemirenog Kozoa koji je obilazio
oko bazena.
- Moete da prevarite druge ojabune unutranjeg kruga, ali ne i
mene. Mislim da ste izmislili taj napad na Okamija samo da biste se
ukopali protiv Lajnira. U pravu sam, zar ne? Vi ne moete da odolite
ludom izazovu?
- Kakva glupost! - Kozo je kruio oko bazena kao zver. - Vi znate
isto tako dobro kao i ja kakvu opasnost Okami predstavlja. Mo koju
391

on ima suvie je opasna da je poseduje samo jedan ovek. Naa mrea

rairena po celom svetu radie efikasnije. Svi Okamijevi argumenti
protiv Godaiua razneti su kao latice trenjevog cveta na kii. Okami
je moda naslutio svoju propast kao kaioa pa je moda planirao svoj
prelazak u istoriju. Znam da bih ja tako uradio.
- Ali bez Okamijevog savrenog poznavanja mafije, Godaiu
nikada ne bi bio ostvaren. Ni vi ni ja nismo pravi otac.
- Utoliko vea teta po njega to se okrenuo protiv nas. Karma.
Odabrao je sopstvenu stazu. Niko ga nije gurao.
- Uinili ste to ste mogli.
Kozo slee ramenima.
- Nekada sam bio najodaniji Okamijev saveznik, svi to znaju. Ali
kad se njegov put promenio, ja sam to primetio i postao sumnjiav.
Bio sam u pravu. Borio sam se za ovo rukama i nogama. Nije verovao
u Godaiu. Izdao je Godaiu, izdao nae poverenje u njega kao kaioa.
On se lino dogovorio s Dominikom Goldonijem, a mi sada skupljamo
komade.
- On i ja smo uvek bili za dogovor s Amerikancima, ali moram da
priznam da ih je on bolje razumeo nego ja.
- To e se uskoro promeniti. Ja radim na tome da razumem itekije.
- Vidite ta znai izazov - ree Uiba. - Ne moete da mu odolite.
Ali vaa odlunost da unitite Lajnira je bezumna, jo gore, opasna je.
- Nije bezumna. Pokrenuo sam svoju akciju na osnovu udne
informacije. Lajnir je Niiki, tajna veza koja daje tajne informacije
Okamiju i Goldoniju.
- Smeno. Lajnir se dri striktno moralnog koda
- Istorija Japana nas ui da je ispoljavanje pravednosti
najbezbedniji nain za korupciju, neh? - Kozo se osmehnu. Razmislite, Uiba-sane. Lajnir ima um i poznaje borilake vetine da
moe sve da nas raznese.
- Ali to je samo deo toga? - ree Uiba.
- Daiine, neete me uvui u linu ispovest - Kozo odmahnu
glavom. - Sada kad smo krenuli za Okamijem, uhvatiemo dve ptice
392

odjednom. Slaemo se da su dani kaioa odbrojani. I poto smo ga

naterali da i on to shvati, saterali smo ga u ugao. Morao je da potrgne
Pukovnikovo obeanje da e njegov sin da mu pomogne.
Lajnir nije izneverio oca i sada mi moemo da biramo vreme i
mesto nae konfrontacije. Ubeen sam da je jedini nain da se pobedi
Lajnir da mi odaberemo teren za borbu. Kao to nas Sun Cu ui, to e
biti naa prednost.
- Naa. Mislite vaa - Uiba ga je dugo posmatrao. - Ja sam bio u
pravu. Vi ganjate Nikolu Lajnira.
Kozo se nasmeja.
- Daiine, mogu i bolje od toga. Ja u ga uhvatiti.
***
- Saznao sam da se bavite udnim poslovima.
Crvena Kraljica se istee, oslobaajui se napetosti koja se
zaaurila izmeu lopatica. Pucnuo je prstima.
- Vi stajete novca vladu SAD koji ona ne moe da potroi. Recite
mi zato.
- Znate zato - ree Lilihamer - Dominik Goldoni je sreen ispred
naih noseva. A poto je Crvena Kraljica utao, on nepotrebno
dodade: - I to unutar Programa za zatitu svedoka.
- Goldoni je operisao unutar programa. Pa ta ste onda drugo i
mogli da oekujete?
- Oekujem da onaj ko je to uradio ne proe nekanjeno.
- Potrebna mi je jo jedna koka-kola - ree Crvena Kraljica. Kad
se vratio, nastavi: - Ne glupiraj se sa mnom. Dobro sam pogledao one
Goldonijeve slike. Znam da ga je ubio Do Duk. I isto tako dobro znam
koliko eli da mu stavi muda u procep. Crvena Kraljica proguta
komad izburgera. - Ali dajem ti jasno nareenje da prestane i
odstupi.
Lilihamer je bio vrlo miran.
- Potreban mi je dobar razlog za to - ree tiho.
393

- Tvoj lini bes nam nee pomoi. Ako se ne uklapa u operacije,

dau da te ubiju. elim tvoju re da e zaboraviti Do Duka i da e
se baviti tekuim poslovima. Bog najbolje zna koliko toga ima.
- U redu. Ostaviu Do Duka, dajem re - kaza Lilihamer.
- elim da dri na oku Dejvisa Mana. Bejn mi kae da je njegov
progonitelj vien sa Harlijem Gantom neposredno pre nego to se Gant
pojavio kod tebe. Bejn je moda paranoik, ali nije glup.
Crvena Kraljica potapa deaka po glavi dok su prolazili kraj
njega. Na ulici, on se nagnu prema Lilihameru.
- Ludilo se raa u razmiljanju o osveti - rekao je. - Bilo bi dobro
da to ne zaboravi.
***
Mani Manhajm je buljio u debeli koverat kad se oglasi zvonce. On se
okrete, ubaci koverat u fioku kraj revolvera. Kad je podigao pogled,
vide visokog oveka kako ulazi.
ovek, odeven u kaput od tamnog vunenog tvida, nije odmah
pogledao u Manija ve je gledao stvari koje je Mani pokaio po
zidovima ili poreao po pranjavom podu: bilo je tu blistavih
elektrinih gitara, komplet putnog prtljaga Lui Viton, zeleno-srebrnasti
planinski bicikl, par kineskih vaza, motor harli-dejvidson.
ovek nije urio sa razgledanjem pa je Mani imao vremena da ga
dobro osmotri. to ga je vie posmagrao sve je bio nervozniji. U
stvari, postao je nervozan onog trenutka kad mu je Harli Gant dao
debeli koverat od manile sa instrukcijama ta da uradi ako ovaj ne
stupi u vezu sa njim u roku od dvadeset etiri asa.
To je bilo pre dva dana i Mani je morao da pretpostavi da se neto
dogodilo njegovom prijatelju. Nije eleo da zna ta je moglo da se
dogodi Gantu, ali je sanjao o mogunostima kad bi u vee otiao na
poinak.
ovek koji je uao u Manijevu zalagaonicu bio je irokih ramena,
sa akama kao unke, da se preplai.
394

Mani je zaprepaeno posmatrao oveka pitajui se ta li je Gant

uradio da su ga ubili. Odluio je da e biti najbolje da spali koverat.
ovek proisti grlo i Mani poskoi.
- Da? - ree i obavi prst oko okidaa.
- Nita - ree ovek - samo koliko ovo staje?
- Dvanaest hiljada dolara. To je klasika.
- Da, znam. Jeste li vi stalno u tom kavezu?
Naravno da oveka nije zanimao motor. Zanimao ga je koverat.
- Jeste li uli ta sam rekao?
- Bllll - bilo je sve to je Mani uspeo da promuca.
- ta?
- Imam problema u poslednje vreme
- Drite revolver tamo?
- Ne prilazite!
- ta vam je? Hoete li da pristanete na deset hiljada za motor?
Hoete li da mi prodate motor ili da me ubijete?
ovek zamaha novanicama iznad glave.
- Kako bi bilo da izaete i da obavimo transakciju?
- Imate dozvolu?
- Naravno - ree ovek i jednu ruku skloni iza lea.
To je bio trenutak kad je Mani shvatio da je mrtav. Nije trebalo da
naputa kavez. ovek izvadi novanik, odbroja novac, pokaza
vozaku dozvolu. Mani uze dozvolu drhtavom rukom. ovek se zvao
Mek Divajn.
- ovee, moj komija e se upikiti kad vidi ovo lue ispred moje
garae. On ve tri godine trai neto ovako.
Kad je otiao, vozei motor kao da je roen na njemu, Mani se
nasloni na vrata, teko diui. Pourio je natrag u bezbednost kaveza,
obukao je kaput, gurnuo koverat ispod njega. Onda je izaao,
zakljuao vrata, spustio reetke, stavio katanac. Bilo je tek tri posle
podne, ali za njega je ovaj radni dan bio gotov.
Noge ga nisu drale dok je iao prema banci da stavi novac u svoj
sef, a onda krenu da uradi ono to je trebalo da obavi jo jutros: ono
395

to mu je Gant naloio.
***
Zvuk zvona je odjekivao duboko u njemu, kao hrapav glas koji vas
budi u rano jutro.
Zvonjava se nastavljala kao udaranje srca ili pridika, a rei nisu
bile jasne.
Ako je bio iv, jo to nije znao. Njegove misli, jo haotine liile
su na istopljenu magmu univerzuma.
Ni prolost, ni sadanjost, ni budunost nisu obogaivale te misli.
Nije oseao da die, nije oseao kolanje krvi, nije oseao potrebu za
pokretom. Kako pokret moe da postoji bez mozga ili tela koji mislima
daju teinu i sadrinu.
Ali zvonjava zvona se nastavljala, nije to bio zvuk, jer on nije imao
ui kojima bi mogao da uje, bio je to puls, beztonski glas koji nije
pripadao ni oveku ni maini, podseanje da negde u prostranstvu
postoji kontekst.
Svetlost, senka na dui. Dakle, on ipak postoji.
Roen je u metalnoj kui. Kao da je bio negde ispod zemlje, u
prostranom kupastom prostoru ispunjenom safirnom svetlou i otrim
zvucima rada. Udahnuo je miris metala, vreo i bezoblian, hladan i
mastan, ali bar je disao.
Njegove oi koje su nauile da se usmere ugledae bie stvoreno
od raznih automata miica, nogu, stopala, ruku, torza, hidraulinih
prstiju i infracrvenih zraka. Polako, ispred njegovih jo zamuenih
oiju sklapane su savrene ivotinje. Kao da je bio svedok Postanja,
negde izmeu bojeg uma i vulkanovog nakovnja.
Ili je ovo moda bila samo fabrika robota. Bar je shvatio gde je.
Nije bio mrtav. Bio je u Tokiju. Kako ga je Mesulet doveo ovamo?
Nije bilo drugih ljudskih bia, samo precizni pok-reti metalnih
cilindara kroz senku i svetlost. ulo se zujanje maina kao u konici,
udaranje srca deset hiljada dua bez tela, sreno opersko pevanje
396

ivota koji je stvaran iz elika, titanijuma, visokootporne plastike,

silikonskih ipova i fiber-optikih kablova.
On udahnu, uivajui u tom oseanju kao jo jednom odeljku
dokaza da je zaista iv. Tri puta filtriran vazduh bio je istiji nego bilo
koji seoski. Kao da je stalno bio pun statikog naboja kao oblaci puni
predstojee oluje dok u daljini bleskaju munje parajui nebo kao
uznemirene ivotinje.
Odjednom ga uhvati vrtoglavica i sve postade sivo. Zatvori kapke.
Otar bol ga povrati.
- Probudi se! Ionako si previe dugo spavao!
Glas je bio veoma poznat.
Zaprepastio se kad je video sopstveno lice iznad sebe. Njegove
usne su bile izvijene u osmeh, njegove oi su svetlucale od
oduevljenja.
- Dobrodoao u svoj novi ivot - sopstveni glas dotae mu ui kao
da je halucinacija. - Bie kratak. Ali obeavam da e biti pun
iznenaenja.
Nikola se onesvesti.

397

17
Montok/Vaington/Tokio

Kroker je posmatrao Margaritu dok je stajala ispod tua i sapuiala se.

Mogao je da vidi tek jedva naglaenu siluetu, pa ipak, nije mogao da
skine pogled s nje. Bili su u jednom hotelu u Montoku, zajedno u istoj
sobi, jer je ona insistirala da ne eli da spava sama. ega se vie
bojala, Robertovog povratka ili dolaska svog mua?
On je pogledao kroz prozor im je ona otila u kupatilo: video je
samo nekoliko parkiranih automobila gde je inae leti sve bilo
pretrpano. Video je restoran brze hrane otvoren tokom cele noi,
prodavali su piletinu i morske specijalitete.
Odjednom ugleda telohranitelja, krupnog tela, glupog, ovalnog lica.
Izlazio je iz prodavnice, a u kartonskoj kutiji nosio je dve kafe i
nekoliko sendvia. Balansirao je s kutijom na jednoj ruci, a druga mu
je slobodno visila pored tela, kako je bio nauen da bi mogao da
izvue ta je bilo potrebno, ili da se obrauna s neim to bi moglo da
mu se nae na putu.
Kroker ga je posmatrao kako ulazi u crni ford taurus parkiran blizu
restorana brze hrane. Svetlost se na tren upali u kolima i Kroker je
mogao da vidi drugog telohranitelja. Bio je siguran da su to ljudi
Tonija Dekamila. Nije se iznenadio. Nije ih bilo teko locirati naroito
ne za oveka sa izvorima koje je imao Toni Di. Pored toga koristili su
Margaritin leksus sa poznatom registarskim tablicama. Pod tim
uslovima Kroker je znao da nee moi dugo da ostanu skriveni.
Kroker se okrete od posmatranja forda i krupnih ljudi u njemu kad
Margarita delimino otvori vrata. Ve je bilo pretoplo u sobi, a nije
mogao da se smanji termostat. Para iz kupatila sada je doprinela da
bude jo gore. Miris bui i morske vode visio je kao praina u
vazduhu. Telohranitelji se nee pomai dok Toni Di ne doe, a to e
398

biti tek ujutro. Kroker je imao dosta vremena da smisli kako e voditi
sukob a da niko ne bude povreen.
Posmatrajui savrenu liniju Margaritinog tela, znao je da sada ima
drugih stvari kojima treba da se zabavi. Jo nije mogao da se privikne
na novu stvarnost, da je ona, a ne Toni Di bila naslednik Dominika
Goldonija i da je to sve komplikovalo. Ona je u rukama imala mo
Goldonijevog sveta senki, gde su guverneri, policijski efovi, sudije i
kongresmeni bili spremni da urade sve za odgovarajuu sumu.
Video je sada kako ih je Goldoni sve nadmudrio - savezne agente i
svoje neprijatelje. On je dao vitalne informacije Programu za zatitu
svedoka, to jest, preao je preko onih oko sebe, ispod sebe, tako da su
oni pomislili da im on pomae da srui svoju imperiju, ali on nije dao
nita federalcima o sebi ili o tome kako rukovodi svojim carstvom. Na
kraju on se ak nije ni povukao u ugodan ivot koji su mu stvorili u
marini u Sen Kroa. A to se tie Leonforteovih, njegovih neprijatelja,
njihovi pogledi su bili usmereni na Tonija Di, pogrenu metu.
Ako je to bilo istina - a on je verovao da je noas vreme za krajnje
istine - on je bio preplaen i oduevljen Margaritinom inteligencijom.
Nikada ranije nije sreo nekoga kao to je ona, niti je ikada mogao da
pretpostavi da neko kao ona moe da postoji. Boravak uz nju imao je
na njega efekat kao susret tree vrste. Margarita je bila toliko
neobina i udesna kao da je dola s druge planete.
Pojavi se iz kupatila uvijena u pekir. Nije imala predrasuda. Vi
poznajete moju duu, rekla je dok se svlaila pred njim. Zato bih krila
svoje telo od vas? Onda se nasmejala. Toni je zahtevao da ugasimo
svetlost kad vodimo ljubav.
Moda je ta baraba Toni Di bio samo praktian, jer nije eleo da
vidi posledice svoje brutalnosti, modrice i posekotine po njenom telu.
Gledajui je sada Kroker je mislio kako bi mogao da voli tu enu
onako kako nije voleo ni Geldu ni Aliks, ali odmah je posumnjao u tu
emociju. Mukarci su lako meali strast i ljubav na poetku veze, da
bi se ubedili da oseaju neto u srcima, a kad ono, itava stvar se
dogaala mnogo nie.
399

Poznato je da mukarci trae lepotu kod svojih partnerki, a ene

mo. Koliko puta je Kroker naiao na mukarce koji su bili prestraeni
monim enama? Njemu to nikada nije smetalo. ene su retko kad
imale pravu mo. Prava mo je bila tako retka, tako dragocena da je
on nalazio da ima mo afrodizijaka. Moda otuda ta pojava oseanja u
njemu.
No i Margarita.
- Zato me tako posmatrate?
Proistio je grlo, proao pored nje i rekao:
- Moram da se istuiram.
Ona posegnu prema njemu, obavi ga rukama i on je osetio miris
sapuna i svee oprane koe.
- Prerano je za tu - rekla je.
Podigla je jedno rame i pekir se odvi s njenog tela. Mogao je da
oseti vlagu kroz koulju.
- Mirie kao ivotinja - rekla je privlaei mu glavu.
Njene usne se rascvetae ispod njegovih, nene i strasne, njen
siuni jezik kovrdao se o njegove zube. Pomislio je da bi sada
trebalo da kae ne, da je odgurne od sebe, u ovom trenu, jedinom kad
je to jo bilo mogue, ali umesto toga on je uze u naruje.
Ona jeknu iz grla, njene noge se podigoe, njeni nagi lanci se
vezae iza njegovih lea. Krevet je bio daleko i odjednom neophodan.
Njene dojke se priljubie uz njega, vrelina je iz nje izbijala u talasima.
Njihove usne se razdvojie na tren i on ree:
- Toni
- Ne elim Tonija - dahtala je Margarita, dok su joj ruke uurbano
radile oko njegovog kaia. - elim tebe.
Bio je toliko prisutan umom da je znao da mora da bude paljiv
prema njoj, bez obzira koliko ona bila strasna. Shvatao je koliko je to
vano i nekako je nasluivao da je Robert bio s njom, on koji je ubio i
unakazio njenog brata; koji joj je vratio njen ivog.
Ona je udarala petama i njegove pantalone skliznue na pod.
Pokida dugmeta s njegove koulje. Ruke su ga bolele jer su sada krv i
400

snaga poinjale da se skupljaju u oblasti ispod pojasa.

Skide je sa sebe, spusti je na pod, kleknu preko nje. Dugo je
gledao u njene ogromne, vlane oi, svedoke njene prave nagosti njene elje za njim, njene potrebe za Robertom, uzbuenja to je na
pragu svog carstva, sve to obavijeno jednom emom, tako
kompleksnom da mu se inilo da se davi u tome. Oceao je da se gubi
u tekom pulsiranju svoje krvi.
Prislonio je glavu na njene grudi. Svetlost iz kupatila ju je
osvetljavala, ostavljajui tamne i misteriozne meke prevoje i
udubljenja. Miris se dizao s njenog tela. On ga je udisao kao tamjan
dok je lizao njene tamne, tvrde bradavice, kruio jezikom po njenom
pupku, sputao usne niz blagi luk njenog trbuha.
Zajeala je duboko, uhvativi ga za glavu, milujui ga i steui dok
je njegov jezik prodirao u nju. Njene noge se rairie svojevoljno,
butine joj se zategoe. Mogao je da uje njeno uzbueno dahtanje i to
ga je palilo vie od svega. Bio je to jedini zvuk u sobi, duboko erotski,
jecanje izvueno iz same sri njenog bia.
- O, Boe, o, Boe, o, Boe! - pevuila je u tami dok joj je glava
padala napred-nazad, dok su joj se miii zatezali, dok je dizala
Venerin breuljak prema njegovim usnama a njegov jezik odsenim
pokretima dodirivao njeno najskrivenije mesto. Njene noge se obavie
oko njegovih lea, pokuavajui da ga privue blie, da ga oseti to
dublje kad
Grevi, kad su svravali, bili su tako jaki da se celo njeno telo u
donjem delu odvojilo od poda i izvilo u luk. Njen seks se otvori kao
cvet, njen znoj se meao s drugim, intimnijim sokovima. A onda, posle
toga, ulo se samo njeno dahtanje, prigueno miicom baenom preko
lica.
Tada, dok je on tu kleao, uo je kako se muva unaokolo. Kleala
je ispred njega, njene teke dojke visile su tako zavodniki, pa on
posegnu da ih obuhvati. Ona stavi ruku na njegovu biomehaniku.
Poljubi ga dubokim poljupcem, onda posrka svoje sokove s njegovog
lica.
401

Spustio je glavu, poeo je da mazi usnama njene bradavice, iao je

sve nie i nie dok nije osetio da ga njegova pouda gui.
Gotovo istog trena odvoji je od sebe to je nenije mogao. Bio je
svestan njenih povreda i ta one predstavljaju, pa nije mogao da
podnese da je vidi u tom poloaju, skupljenu ispod njega, podreenu.
eleo je druge stvari za nju - i sebe.
Lerao je na lea, povukao je na sebe i oseti kako ga vlanost
obuhvata. Ona izvi lea, gurnu dojke napred, pojaha ga, pomalo
nespretno u prvi mah, ali puna oduevljenja u ovoj poziciji za nju
stranoj.
Oseanje da je ona na njemu a on u njoj bilo je neopisivo. Drao je
njene dojke, gledao u njeno lice, upijao je, sa svetlou preko jednog
obraza, koja je sada otkrivala neke tajne koje je ona krila u sebi.
Vazduh izlete iz njenih plua i ona uhvati njegove ruke na svojim
dojkama, rairi ih zatim po podu pa se pritisnu uz njegove grudi, kao
da ga tako dri dok su se njeni bokovi dizali i sputali.
Oi su joj bile irom otvorene, njeno lice sasvim blizu njegovom.
On je liznu i ona apnu s udnom udnjom u glasu:
- Opet u da svrim. Ne mogu To je
Zatvorila je oi, njeni prsti su mu milovali vrat a iz grla su joj
izlazili udni zvuci dok je nastavljala svoj kas.
- Molim te - dahtala je - molim te
Ni on vie nije mogao da se obuzdava, nije vie eleo da to radi,
prepustio se svom uivanju, butine mu se stegoe, itava njegova
snaga skupi se u jednu taku, a onda jurnu kao potok koji se sputa
preko kamenja.
Dopuzali su do kreveta, spavali u lepljivoj iscrpljenosti, obavijeni
jedno oko drugog, bez poetka, bez kraja, jedno.
Nemilosrdna dnevna svetlost, boje stare ostrigine koljke otvori im
oi.
- Moj detektiv - ree Margarita i neno ga poljubi.
Polako su se razdvojili, kao da su odbijali da razbiju auru koja ih
je titila kao no i senka od tekih ivotnih odluka.
402

Dok su se zajedno tuirali, Margarita ree:

- Rekla sam samoj sebi da je prola no samo hir, zadovoljenje
gladi koja je nastala zbog frustracije i zahvalnosti.
- Da li veruje u to?
- Ne - rekla je spirajui sapun s tela - ali volela bih da mogu.
Budunost bi bila mnogo jednostavnija.
Htela je da izae iz kade kad je on uhvati u zagrljaj, okrete je da
ga pogleda u lice. Njegova prava ruka pokrivala je ogromnu plavocrnu
modricu na njenoj butini. Ona pogleda nadlanicu njegove ruke a onda
uze biomehaniku svojima i pritisnu je na svoje dojke.
Nisu imali ta drugo da obuku sem svoje stare odee. Dugmeta
Krokerove koulje bila su razbacana po podu - podseanje da strast od
prole noi nije bila samo san.
- Sigurno negde u gradu moemo da kupimo koulje i farmerke ree Margarita.
Kroker ju je posmatrao kako oblai odeu.
- Vraa li se ti nekada kui?
- Kako bih mogla? Stara Margarita je mrtva.
- Mislim da je jedini problem to Toni to ne zna i ti nikada nee
moi da ga ubedi da je to istina.
- Ne brini za Tonija - ree Margarita dok je obuvala cipele.
- Mislim da nemamo mnogo izbora. Njegovi momci su spavali s
druge strane ulice. Margarita jurnu preko sobe da bi provorila kroz
prozor.
- Crni taurus s leve strane blizu restorana brze hrane.
- Da - ree ona - tamo je sada linkoln s gradskom registracijom.
Okrenula se prema njemu. - Ako si spreman, idemo.
Ledeni vetar koji je dolazio s vode oplete ih po leima i raupa
Margaritinu jo mokru kosu. Dok su ili preko puste ulice, prednja
vrata taurusa se otvorie i dva momka koja je Kroker video prole
noi pojavie se. Bio je zadovoljan kad je video da je i njihova odea
izguvana kao njegova i da nisu oputeni kao on.
Onaj koji je nosio kafu i sendvie, prie linkolnu, otvori zadnja
403

vrata. Izae Toni Dekamilo. Stajao je, lagano rairenih nogu,

pucketajui prstima dok su oni ili prema njemu.
Kroker je imao udno oseanje da se nalazi usred nekog obrauna
na Divljem zapadu. Kad su preli ulicu do polovine, dva momka se
pomakoe, ali Toni Di se okrete, stavi ruke na grudi, ree neto jedva
ujno. Oni zastadoe, zadovoljie se samo da bulje u Krokera.
Oekivao je da oni njega krive zbog duge, neprospavane noi.
Na drugom kraju ulice Margarita se okrete prema njemu i kao to
je mislila da njen mu radi sa svojim ljudima, ree mu:
- Ostani ovde. Pusti da ovo sama reim sa Tonijem.
Nije ju hrabrost motivisala na ovo, mislila je Margarita kad se
nala kraj Tonija, ve unutranje oseanje praktinosti. Znala je da je
najgora stvar koja je mogla da se dogodi bilo upravo ovo, da se svi
zajedno sretiu, Toni sa svojim telohraniteljima i ona sa Krokerom.
Situacija e se reavati na muki nain, degenerisae se u mao stvar i
doi e do nasilja. Ona to nee dopustiti.
- Bebo - ree Toni dok mu pogled kliznu s nje na Krokera - provela
si no s ovim majmunom?
- Zato bi to tebi bilo vano?
- Isuse Hriste! Zato to si moja jebena ena, eto zato!
Ne zato to smo venani. To je govorilo sve o njihovoj vezi.
- Onda gledaj mene - ree otro Margarita - a ne njega.
- Imam probleme koje treba da reim.
- Mi smo ih reili.
- Ostavila si me. Ti si unitila dete
- Frensin! - gotovo se, izgubila podigavi glas. - Ime nae keri je
Frensin!
- Da, da - njegove usne se napuie. - Otkrio sam gde si je sakrila.
Mislila si da neu?
Margarita je mogla samo da se udi promeni kod sebe.
- Ne, nisam sumnjala - rekla je - ali ja sam je ve odvela dalje. I
uradiu to opet, i opet - odmahnula je glavom. - Nije vano ta misli,
Toni, nikada je nee dobiti. I zna ta, to e vie pokuavati, ona:
404

e te vie mrzeti i onda e izgubiti sve.

Zavlada tiina. Mogla je da uje njegovo disanje i pitala se koliko
mu se digao pritisak. ula je i kako se Kroker nervozno pomera s
noge na nogu.
- Zna da se ponaa kao budala, bebo. Ne znam ta ti to treba ali
izgledam smean pred momcima. ta je s glasinama da Leonforteovi
neto pripremaju. Moral ti opada. Potrebna si mi kod kue, mala; ti si
uz mene.
- Ti glumi Toni. Mao Toni, neni Toni. Gotovo je s tobom.
Mora da se suoi sa stvarnou.
- Prestani sa sranjem. Zna dobro da ti ja nisam potreban kao
neprijatelj.
- Toni, ne elim da budemo neprijatelji. Ali vie nikada neemo
iveti onako kao nekada.
- To je jedino to ja elim i pokrenuu nebo i zemlju da to opet
vratim - sada je zvuao kao razmaeno dete.
- Ne brini, razveu se od tebe. Za sada te neu ostaviti jer si mi
potreban. Dominik je raunao na to da e mi ti biti maska. Bez tvoje
muke fasade ne bih mogla efektno da nastavim Domov rad. Bez
mene, ti si bez Domovih veza. est meseci kasnije porodica e te
nadustiti i ti e biti parija.
- Hou avola.
Ona ne ree nita znajui da je njemu potrebno vremena da shvati
istinu.
- Sranje, istina je da sam ve imao problema s nekim frakcijama
Porodice. Infanteovi, Delakroini. Ja znam kako da spasem klijentovu
zadnjicu. Ovo je drugaija igra. Ove klizave lopte
Oboje se nasmejae, bilo je to prvi put da se smeju zajedno posle
dugo vremena.
- Da - ree Margarita - te masne lopte mogu da budu nezgodne.
- Moda nismo potrebni jedno drugom - ali njegove tamne oi su
bile opasne. - Ide sada kui?
- Ne jo, jo treba neke poslove da sredim.
405

- Sa njim - on pokaza na Krokera.

- On je deo toga.
- Pa, bebo, ne znam. Proverio sam, tvoj prijatelj nije federalac.
- Znam. Rekao mi je. On je bivi policajac njujorke policije,
odeljenje za ubistva. ak je pomalo i poznat u analima grada.
- Svemoni Hriste, bebo, nadam se da zna ta radi.
- Znam.
- To je ona vrsta ludaka na koje me je uvek upozoravao tvoj brat htede da je dotakne, pa se predomisli. - elim da bude paljiva s tim
ovekom.
- Ne brini.
- Kako mogu da pomognem? Jeim se od pomisli da si s tim
ovekom. Imam predoseanje kao onda kad sam osetio da e Vorner
Braders zeznuti Edija Mentora
- Umem da vodim rauna o sebi.
- Da. To si jasno pokazala.
Margarita je htela da mu zahvali ali jo nije bilo vreme, suvie joj
je naneo bola.
- to ce tie porodica - ree ona - Infanteovi imaju sina Doja, koji
se smuca oko Kejt, najmlae keri Delakroinih. Vole se. Razgovaraj sa
njima: ugovori venanje.
- Sveta majko, dva kapoa e se poubijati ako prvo ne ubiju mene.
- Brak bi bilo najbolje reenje za sve. Tako bi Dom uradio.
- ta je s malom? - pitao je.
- Ostavi to, Toni. Frensin pati od bulimije. Bolesna je. Ti i ja smo
joj to uradili. Naa psihodrama ima najvee posledice na Frensin.
Mislim da joj je potreban odmor i od mene i od tebe.
- Pa, dobro - spustio je glavu - sranje.
- Mislim da je to sve - ree Margarita. Kroker ju je gledao kako
odlazi od mua. Nije se osvrnula, ali Toni Di je buljio za njom sve dok
se nije prikljuila Krokeru, onda se okrenuo na petama, zalajao otru
komandu u tamni linkoln. Upali se motor.
- Kako je bilo? - ree Kroker.
406

- Prolo je. Samo to mogu da kaem - Margarita je bila umorna.

- Hajde da dorukujemo - ree on vodei je niz ulicu - dok
zavrimo, otvorie se Vajtova robna kua.
Klimnula je glavom bez rei.
Stigli su u Vaington u etiri posle podne. Kao to je obeao
Lilihamer ih je ekao na aerodromu. Bio je svee obrijan, odeven u
crno odelo i belu koulju. Imao je kravatu sa oima bika.
- Dobar let? - pitao je a njegove plave oi su probijale Margaritu.
- Nekoliko zanimljivih dana - ree Kroker. - Ovo je Margarita
Goldoni Dekamilo.
- Oduevljen sam - ree Lilihamer i predstavi se.
- Veoma mi je ao za vaeg brata.
- Shvatam - ree Margarita - mrlja na vaem dosijeu.
- Nije - ree Lilihamer - svi mi iz vlade koji smo znali Dominika
divili smo mu se. Kao bivi vojnik, ja sam ga lino cenio.
Bio je to dobar govor, ali Kroker je mislio da nije obmanuo
Margaritu.
- Pa, hvala vam - ree ona slatko.
Kad su zavrili s poalicama, Lilihamer ih povede prema kolima.
Po tome kako su se vrata zalupila Kroker je ziao da su blindirana.
- Ne mogu da se pravim da ne znam kako vam je teko pao ovaj
sastanak, gospoo Dekamilo - ree Lilihamer iskreno - ali moje kolege
federalci veruju da ste vi jedini trag do oveka koji je ubio vaeg brata
i verujte mi, mi veoma elimo da ga naemo.
- Zato?
- Oprostite? - Lilihamer se okrete na seditu.
- Pitala sam zato, gospodine Lilihameru - Margarita ga je gledala
otvoreno. - Zato je toliko vano da naete Dominikovog ubicu? Da li
je to samo stvar ponosa, neka vrsta altruizma prema oveku kome ste
se divili i koga ste potovali iako ste ga, ipak, razapeli na krst?
Kroker je uspeo da zadri osmeh na licu, ali Lilihamer je
pocrveneo.
- Isuse Hriste, oprostite mi, madam - borio se da zadovolji sebe 407

ali va brat je kontrolisao toliko toga na Istonoj obali. Gradonaelnik

Njujorka ne bi smeo da ode u klozet dok ne trai dozvolu od
Dominika Goldonija. Ne morate da budete uz nas. Rizikujui da u
vas uvrediti moram da vam kaem da je va brat umro zbog svojih
grehova, mi nismo imali nikakve veze s tim.
Kroker ne ree nita, posmatrao je Margaritu kako grize usnu a
onda stavlja ruku preko lica.
Kola stadoe i oni izaoe. Bili su u Vaingtonu, ali Kroker nije
imao pojma gde. Lilihamer ih povede u monumentalnu graevinu od
mermera, na ulaz sa strane.
On pokaza svoju legitimaciju i uniformisani uvar stavi privremene
karte na rever svakom posetiocu. Otili su do liftova i popeli se do
neobeleenog sprata osvetljenog neonom. Odnekuda se uo zvuk kao
da insekti vau drvo, a to su, u stvari, ljudi kuckali noktima po
tastaturama kompjutera, ali se nigde niko nije video.
U prostoriji je bio jedan metalni sto, est stolica, aparat za hlaenje
vode, gomila notesa, puno olovaka i mali prozor kroz koji se video
neosvetljeni svetlarnik.
- Divno - ree Margarita, pogledavi Krokera, ne Lilihamera - kao
da smo u zatvoru.
Prila je stolu, videla gomilu crno-belih fotografija snimljenih na
mestu ubistva: Dominik Goldoni i njegova ljubavnica Dimi Moris.
- Nije ba lep prizor, je li? - ree Lilihamer. - Ali morao sam da ih
posmatram sve dok me oi nisu zabolele.
Isuse, mislio je Kroker, ali znao je ta smera Lilihamer. eleo je da
bude siguran da e Margarita pristati da sarauje.
Margarita kao da nije ula. Ona je gledala fotografije i mehaniki
podie jednu od njih. Kroker je video da je uzela onu na kojoj je bila
Dimi Moris - to su bile fotografije koje joj nije dopustio ranije da vidi
- na njima je ona udna ema posekotina sa krvavim perom bele
svrake bila u centru fotografovog objektiva. Stajala je vrlo mirno
toliko dugo da je Lilihamer poeo da brine.
Priao je automatu za hlaenje vode, napunio papirnatu au i
408

spustio na sto pored nje.

- Moda e biti mnogo bolje ako svi sednemo - ree on.
Kad su svi seli, on izvue pare papira i olovku, i tad nastavi.
- Moj kolega me upoznao sa svim to se dogaalo neposredno pre
ubistava, ali ja bih voleo da ujem detalje direktno od vas. Izvadio je
mali magnetofon. - Da li vam smeta ako snimam vau izjavu?
Margarita odmahnu glavom.
- Da li biste to izjavili za dokumentaciju?
Ona je to uradila, a onda je poela da pria o svom susretu sa
ovekom koga je poznavala kao Roberta. Bila je to vrlo skraena i
osuena verzija, bez dubokih emocija koje nije krila kad je priala
Krokeru ta se deavalo. Lilihamer, zaprepaen bizarnim dogaajima
koji su vodili do ubistva, oigledno nije primetio da neto nedostaje.
Ali on nije poznavao Margaritu kao to ju je Kroker sada znao.
Kad je zavrila, Lilihamer pogleda nekoliko beleaka koje je
zapisao, postavi niz pitanja na koje je Margarita odgovarala istim
tonom glasa.
Kad je bio zadovoljen, rekao je:
- Sada u da traim od vas da uradite neto strahovito teko.
Mogue je da e to biti i opasno. Po onome to smo mi mogli da
zakljuimo i po ovome to ste mi sada rekli jedini nain da uhvatimo
tog krajnje mudrog ubicu je da koristimo vas kao mamac.
- Samo trenutak - ree Kroker pre nego to je Margarita imala
anse da odgovori. - Ja se nikada nisam sloio sa tako nerazumnom
idejom.
- Nisam imao taj utisak dok smo razgovarali telefonom. Tapnuo je
magnetofonom po njegovom laktu. - Snimio sam razgovor. Da li bi
dama htela da uje?
- Ma ta da sam tada rekao, sada nije vano - kaza Kroker. - Za
mene je neprihvatljivo stavljati nevinu osobu u opasnu situaciju.
- Zar hoete da mi kaete da nikada niste koristili tu taktiku dok
ste bili u njujorkoj policiji.
Kroker brzo pogleda u Margaritu. Oi su joj bile oborene dok je
409

buljila u slike krvoprolia koje je Lilihamer ostavio da ona vidi, a na

kojima su bili jezivi ostaci njenog brata i njegove ljubavnice. Kroker je
mogao da zamisli rat emocija koji se vodio u njoj - zgraavanje nad
onim to je Robert mogao da uini i privlanost zbog onoga to je on
predstavljao u njenom novom ivotu. Nije joj zavideo.
- Ne mogu da kaem da nikada nisam koristio drugo ljudsko bie
kao mamac - ree on - ali uvek sam se loe oseao zbog toga i uvek
sam to radio samo ako sam ja bio uvar.
Lilihamer rairi ruke.
- Pa?
- Smrtni rizik - ree besno Kroker - o tome govorimo.
- Prestanite!
Margaritin glas, visok i prodoran, natera ih da zaute,
zaprepaeni.
- Prestanite obojica! Gledala je od jednog do drugog.
- Govorite o meni kao da nisam ovde, kao da sam ugodnost o kojoj
treba razgovarati. Odjednom je ustala. - Potreban mi je sve vazduh,
Lu.
- Razumem - ree Kroker. Oba mukarca ustadoe.
- Vie neemo razgovarati o tvom uvlaenju u ovo.
- Ne, gospodin Lilihamer je napravio dobar predlog.
- Valjda ne misli ozbiljno
- Moda razmiljam. Rekla sam ti da sam sigurna da me Robert
nee povrediti. Ali ako se to i dogodi, to e biti moja odluka, a ne
tvoja ili federalaca.
- Prilino poteno - ree Lilihamer - to samo traim od vas. Hvala
vam na vaem vremenu, gospoo Dekamilo.
Na pragu ona se okrete i slatko se osmehnu.
- Uzgred, gospodine Lilihamer, pogreili ste kad ste ono malo pre
rekli. Vi i ostali kao vi odgovorni ste za smrt moga brata. Da nema
policajaca rasista, ne bi bilo potrebe za Dominikom Goldonijem. Da
nema policajaca eljnih da budu potkupljeni, Dominik nikada ne bi
cvetao. Da nije bilo policajaca eljnih slave, on nikada ne bi umro
410

onako kako je umro.

***
Kad je alarm zazvonio, Nangi je bio u dubokom snu. Otvorio je oi.
Bila je mrkla no. Pomakao se, traei svoj tap. Zaspao je u fotelji u
svojoj dnevnoj sobi. Kad je ustao, papiri koje je itao padoe na tepih.
On se sagnu ne obraajui panju na bolove u nozi. injenice i brojke
o firmi Avalon kao privatnom vlasnitvu bile su poreane u loginim
redovima. Videli su se prihodi, plaanje poreza. Povrinski gledano, to
nije izgledalo kao dobrostojea firma.
Mnogo se namuio dok nije skupio ove podatke. Poto je Avalon
bio privatna firma, on nije morao da javno obnaroduje svoj posao.
On prikupi papire i oslanjajui se na izgraviranu glavu zmaja na
svom tapu ustade. Stavi papire u stranu i ode u predsoblje. Uzeo je
svoj mantil od tvida.
Napolju, u kolima, on ukljui defroster i posmatrao je kako led
polako nestaje sa stakala. Nije se potrudio da probudi vozaa. Zvuk u
njegovom uhu poveavao se. Pratei taj zvuk on je krenuo kroz ulice
Tokija.
Informacija koju je primio bila je beskorisna, razmiljao je dok je
skretao u jedan od tokijskih nonih bulevara. Ako je Avalon imao
mnogo posla, oigledno mu to nije donosilo dobit. ime su se jo
bavili da bi uskladili svoju zaradu? Moda je to bila samo kompanija
za skrivanje koja je sluila da bi se roba prebacivala od jednog do
drugog izvora.
Nangi je razmiljao dok je vozio. Neko je eleo da se Avalon
povee sa Tinovom smru, pa ga je uputio u tom pravcu. Da li je to
bio pravi trag ili ne, u svakom sluaju zamaglio je uzrok Tinove smrti.
Nangi spusti staklo i oseti miris reke Sumida.
Suvie pitanja bez odgovora, mislio je Nangi, a ja imam samo
jednu stazu koja nije sigurna u svemu tome.
Alarm u njegovom uhu sada je podivljao i on uspori. Jo ranije je
411

ugasio farove i vozio je samo po ulinoj svetlosti. Izmeu zgrada

video je svetlucanje Sumide, obasjane mesecom. Video je dole niz
blok kako se ugasie farovi na nekim starim kolima. Bila su parkirana
ispred neega to je liilo na prazan prostor izmeu dva skladita.
Dok je posmatrao u tiini i senci, Seiko izae iz kola, pouri uz
stepenice i zakuca na vrata. Gotovo istog trena ona se otvorie.
Otvorila ih je starija ena odevena u tradicionalni kimono. Seiko pree
preko praga i vrata se zatvorie za njom.
Nangi izvue minijaturni prijemnik iz svog uveta i otvorivi
izgraviranu zmajevu glavu spusti ga u rupu. Drugi deo ureaja odailja bio je u srebrnoj kutiji za lekove koju je Nangi dao Seiko u
kolima dok su se vraali sa Justininog pogreba.
Zato je posumnjao u nju? U svakom sluaju on je dao da mu nau
podatke o Seikinom bivem ljubavniku, i dobio je zaista uznemirujue
informacije. Sumnjalo se da on vodi neki opasan posao u Hang Sengu,
deo Hong Konga. Prialo se da njegovi klijenti imaju velike zarade.
Isto tako Vijetnamac je ubijao za svoje klijente po nekim japanskim
ministarstvima.
Seiko je moda bila savreno nevina, nesvesna ta njen ljubavnik
radi. I dok je on bio spreman da spase Seiko, naroito zbog Nikole,
znao je duboko u sebi da ju je stavio na neku vrstu probe.
A onda se ona zaljubila u Nikolu. Moda je to bilo jae od nje.
Ona je bila veoma seksepilna mlada ena. Ali neosetljivost koju je
pokazala prema Justini i prema Nikoli ukazivala je na neke tamne
strane njene linosti. Zbog toga je i postao sumnjiav. Nikola je bio
njen klju za Sato interneenel. irenje u Vijetnamu bila je u
potpunosti njegova ideja.
Nangi je tek sad shvatio kakva je to ena bila. Ona je osetila da
Nikola ima problem kod kue i posluila se time, ulazei mu sve
dublje u psihu. A kad je Nikola otiao, ona se glatko uvukla u
Nangijev ivot. Nije mogao da je mrzi, on joj se divio. Retko se nae
takav makijavelistiki um kao to je bio Seikin. Pitanje je bilo ta
sada uraditi sa njom kad ju je otkrio. Da li da je najuri ili da je dri
412

kao guju u nedrima?

***
- Nemoj da me lae, Lu - ree Margarita - nemoj da kae da nisi
razmiljao o tome da me iskoristi kao mamac da bi uhvatio Roberta,
posle onoga to sam ti ispriala.
- Razmiljati o neemu i preduzeti akciju dve su razliite stvari.
- To je tano - klimnula je glavom. - Ali ti voli rizik.
Vladina kola su ih odvezla u oblinji hotel gde im je Lilihamer
rezervisao sobe. Voza je rekao da im je na raspolaganju za vreme
njihovog boravka u Vaingtonu. Margarita se oseala neugodno, a
imala je razloga za to, pa mu je Kroker rekao da je slobodan.
Margarita je elela italijaisku hranu pa je hotelski portir preporui
Teracu. Uzeli su taksi do Aleksandrije.
Sedei preko puta nje za malim stolom Kroker se osmehivao.
- ta je toliko smeno?
- Ne znam - ree on, kidajui komad hrskavog hleba. - Razmiljao
sam o tome kako si razgovarala sa Lilihamerom.
- Pre nego to nastavimo i pre nego to poverim ivot u tvoje ruke
hou neto da te pitam. Da li mu neto duguje?
Doe kelner, moda da bi im uzeo narudbine, pa Kroker spusti
pogled na jelovnik, ali Margarita mahnu mladiu da ode. Oigledno
nije elela da joj smeta.
- Lu, bolje da razmisli.
- Ja radim za njega. On rauna na mene da zavrim ovaj sluaj.
- Da ti kaem neto. Federalci su dopustili Domu da vodi svoje
poslove preko Tonija, a u samom Programu. To je bio deo dogovora podigla je obrve. - Da li me sada slua? Dobro. Federalci su vie
nego korumpirani, oni nita ne potuju. To je zato to su ti monici
blii pravoj moi. Ali takav je ovaj grad. Ljudi kao Lilihamer su
drugaiji, Lu. Oni skupe dovoljno moi, pa svaki trik mora da uspe. Ti
si ve video ta on moe, ali pitam se koji su nivoi njegovih
413

psiholokih igara. elija u koju nas je odveo da vidimo fotografije, bio

je samo njegov nain da mi pokae u ijim rukama je mo. Dom me
upozorio na ljude koji igraju psiholoke igre, a sada ja upozoravam
tebe.
- Nije ni udo to im je tvoj brat bio meta.
Krokeru je bilo udno koliko mrtav ovek utie na njihove ivote.
Poeo je da se divi Dominiku Goldoniju i da ali to nikada nije imao
prilike da ga upozna.
- Znam neto o Lilihameru, a mogu da skupim i vie - rekao je. Bio je zarobljen u Vijetnamu. Da li si videla oiljke oko njegovih usta?
On mi je rekao kako ih je dobio. Muili su ra. Ko zna koliko je dugo
bio pod pritiskom i ko zna kako je pobegao. Odmahnuo je glavom. Meni se ini da ti ljudi nemaju ba ist put. Neto je slomljeno u
njima. Moda to nije ono to je neprijatelj eleo, Lilihamer tvrdi da im
nikada nije dao ta su eleli, ali ispod takve vrste pritiska ovek izlazi
promenjen. Ljudi koje sam poznavao, a bili su u slinim okolnostima,
kao da su izgubili mo rasuivanja.
Kroker otkide hleba, a onda poto vie nije imao apetita, nije znao
ta e sa njim pa ga je mrvio svojim prstima od titanijuma i
polikarbonata.
- Moda je suvie jednostavno rei da je predaja postala
sauesnitvo, ali izgleda da je to tano. rtve su padale u zamku i
elei da zatite psihu koja je bila pod pritiskom da su na kraju
postajale tako uvrnute da to niko ne bi verovao. U stvari, on i njegovi
muitelji postajali su novi saveznici.
- Jasno je zbog ega on tako ogoreno eli da nae Roberta. Robert
je doao do Doma preko mene, ali kako je Robert znao da e me Dom
zvati i to tano kada?
- Unutranji posao? Lilihamer mi je rekao da ne moe da veruje
svojim ljudima. Zato to je Dom ubijen on sumnja da postoji pukotina
u federalnom sistemu - Kroker zatvori oi. - Ali od tada Lilihamer
nijedanput nije pomenuo pukotinu. Oi mu se irom otvorie. - ta ako
on poznaje Roberta?
414

- To nije mogue. Kad bi on znao Roberta, naravno da bi jurnuo za

njim. On zna Robertove navike, kuda voli da gluvari, s kim gubi
vreme, ne bi to bilo tako teko.
- Ne bi ako nije Roberta dugo video. Na primer, od Vijetnama.
- ta?
- Rekla si da Robert izgleda kao orijentalac, da nije ni Japanac ni
Kinez, ali da izgleda kao meavina te dve rase, da ima bakarnu kou i
da je moda delimino Polineanin. Moda si opisala Vijetnamca Kroker klimnu glavom. - Da, to bi imalo smisla. Udario je prstom po
stolu. - Ko je muio Lilihamera? Vijetkong? Ja to pretpostavljam. Da
li je Robert mogao da bude jedan od njih? Ako jeste, on zna koliko
rizikuje ako je Robert krenuo za njim. Ako Robert uhvati makar i
pogled od njega, on e se sakriti tako duboko da ga ak ni Lilihamer
nikada nee nai. Ali Robert ne zna ko sam ja. Bivi policajac,
detektiv za ubistva, koji se dokazao pred federalcima, jednom reju
savren za ovaj posao.
- Ne dopada mi se Lilihamer.
- Nije re samo o Lilihameru.
- Nije. To je neto to sam videla u onoj njegovoj eliji - zadrhtala
je. - Ti mi nisi pokazao ta je Robert uradio sa Dini.
- Mislio sam da to nije potrebno.
- Razumem. Ali sada sam videla da ovde u Vaingtonu postoji
neko koga treba da vidimo. Neko ko zna o tim povredama koje je
Robert nainio na njoj. Pogledala ga je. - Ly, Dinina smrt bila je deo
starinskog rituala. Ne znam mnogo o tome, ali znam nekoga ko zna.
Mislim kad ti ona bude rekla ta zna, da emo biti tako blizu Roberta
da emo oseati njegov dah na svojim licima.
***
Dejvis Man, specijalni inspektor na zadatku u komitetu senatora
Rensa Bejna, nije izgledao onako kako ga je Gant opisao Maniju
Manhajmu.
415

Ako ne doem da ovo pokupim za 24 asa, rekao je Gant Maniju

kasnog popodneva kad se vratio u Manijevu zalagaonicu pre nego to
je krenuo u Lilihamerovu kuu, elim da odnese ovaj koverat Dejvisu
Manu. On mora da ih preda Nikoli Lajniru u mojoj kompaniji u
Tokiju.
Mani je obeao. I zato je sada bio usred noi na kiom okupanim
ulicama Vaingtona. Crvene svetlosti bletale su sa est policijskih
kola koja su blokirala ulicu. ula se sirena i Mani ugleda iz senki u
kojima se sakrio kola hitne pomoi.
Toliko krvi, drhtao je Mani. Blagi boe, mislio je, u ta se Hari
umeao?
On je pozvao Dejvisa Mana, okrenuvi broj koji mu je Gant dao i
ostavio je poruku na sekretaridi. Moda to nije trebalo da radi, moda
su prislukivali Manov telefon. Ali ko? Man je bio sa pijunima iz
Pentagona. Ko bi prislukivao jednoga od njih. Mani odmahnu glavom
dok je posmatrao bolniare kako rade. ak i sa ove daljine bilo je
jasno da je njihovo prisustvo nepotrebno. Man je bio mrtav, metak mu
je ispaljen u glavu iz mone puke. Mani zatvori oi.
Gant je upozorio Manija da ne daje svoj broj telefona ak i ako
razgovara sa Manom lino. Ostavio je poruku na sekretarici i dao
telefon bara, ispod svoga stana. Veerao je tu i ekao da telefon
zazvoni.
Pomeni mu boksera sa zlatnim rukavicama, rekao je Gant. On e
znati o kome govori.
Gant je bio u pravu. Posle veere Man se javio. Imena nisu
pominjana. Dogovorili su se da se nau na Devetoj ulici na mestu
nekadanjeg restorana Usamljena zvezda. Federalci su promenili taj
lokal prema svom ukusu.
To to je iao krijui se u senci spaslo mu je ivot. Zatvorio je oi,
ali nije mogao da izbrie sliku kako se Manov mozak rasprtava na
deset stopa oko njega. On je bio sa druge strane ulice kad je metak
zakucao Mana uz zgradu.
Bio je neki poar izmeu bara i mesta sastanka pa je Mani morao
416

da izae pre vremena iz taksija. Kasnio je petnaest minuta na sastanak.

To mu je spaslo ivot.
Pourio je kui, spakovao najneophodnije stvari i uzeo sveanj
novanica iz spavae sobe. Da li je neto zaboravio? Paso. Proveo je
petnaest minuta preznojavajui se i traei ga. Jo je bio u jevtinim
najlonskim koricama koje je dobio od kompanije sa kojom je prole
godine iao u Izrael. Posle onoga to se dogodilo Dejvisu Manu nije
se oseao ugodno u svom stanu, ili, istinu govorei, ak ni u
Vaingtonu.
Proveo je no na meunarodnom aerodromu Vaington,
posmatrajui svoj odraz u izlozima zatvorenih prodavnica. To je malo
smirilo njegove napete ivce, ali ne previe.
***
Margarita i Kroker su stigli tano u pono. Kua je vie liila na
dvorac u dordijanskom stilu. Kroker oseti miris konja i sena. Bio je
to Potomak, u Merilendu, usred zemlje lova.
Ona se sae i prui novanicu od pedeset dolara taksi vozau.
- Saekaete nas.
- Da, gospodine.
ija je ovo kua?
- Pssst. Ne govori, ne mii se, inae u morati da mislim ta je
sledee. Pusti me da sanjarim da smo nas dvoje sami u noi.
Kroker je oseao njen miris i miris konja.
- Nekada sam jahala ovde, kad sam bila mlaa - apnu Margarita.
Pred vratima od izrezbarenog drveta Margarita zastade. Okrete se i
ree:
- elim da neto shvati, Lu. Ja ovde ne odgovaram ni za ta. Ovo
mesto je vie od linog imanja.
Buljio je u nju pokuavajui da shvati kako se toliko promenila
otkako je videla stranu sliku Dini Moris.
Vrata im otvori lepa ena odevena u crne pantalone, svilenu bluzu
417

sa panskom ipkom i crni sako.

- Margarita! Hvala Bogu da si stigla. Uite. Nita vie nije isto
otkako je Dom umro. Uprkos mojim naporima da povuem konce i
svim svojim vezama, nita nisam uspela. Kad god se pomene Domova
smrt, kao da udarim u kameni zid.
- Mislim da moemo da pomognemo jedni drugima na tom planu ree Margarita.
- Draga, to je najbolja vest koju sam dobila posle toliko nedelja ree Renata. - Verujem ti. Znam koliko te duboko Dom cenio. Ali,
duo, zato si dola s nepoznatim ovekom? Gde je Antoni?
- Lu Krokeru, elela bih da upozna moju maehu Renatu Loti ree Margarita.
- Moja ker je ljubazna - nasmei se ena - kao Renatu Loti znaju
me mnogi i to ime mi najbolje slui. Ali svojevremeno sam bila
poznata kao Fejt Goldoni. Vi znate to ime, zar ne, gospodine Kroker?
To je majka Dominika Goldonija, mislio je Kroker. Dragi Boe!
Nije im rekla da se skinu nego ih je povela dugim hodnikom.
- Glavna zgrada je puna gostiju noas, a poto poznajem svoju
ker, oseam da e joj biti potrebno neto intimno.
Proli su kroz kuu i kroz veliku kuhinju pa izali u sveinu
novembarske noi. Ili su kroz vinjage i nali se u tali. Kroker odmah
primeti revolver okaen na zidu.
- Nabavila sam ga kad sam kupila tale - ree Renata. - Videla
sam jednom konja sa slomljenom nogom kako pati dok su ljudi
pokuavali da nau puku ili revolver da mu prekrate muke. Zaklela
sam se da nijedan moj konj nee patiti.
Kroker ju je posmatrao.
- Moram da priznam da ste me iznenadili - ree posle izvesnog
vremena.
- O?
- Mislio sam i federalci to misle da je Fejt Goldoni davno
umrla. Video sam lino kopiju njene umrlice u dokumentaciji koja mi
je data o Goldonijevima.
418

- Ne sumnjam u to. Ja jesam umrla pre nekoliko godina. U stvari,

umrla je Fejt Goldoni. Renata Loti se rodila i uselila se ovde, nedaleko
od Kapitol hila, odakle moe mnogo dobra da uini. Za mene nije nita
novo da menjam identitete. Ja sam bila u amerikoj vojsci za vreme
Drugog svetskog rata pod imenom Fejt Sovhil.
Kroker je odmahivao glavom.
- Ako je sve to tano, ako ak ni federalci to ne znaju, zato
doputate da ja saznam?
- Prvo niste federalac. Drugo, znam ko ste - Renatine prodorne
plave oi pogledae Margaritu pa Krokera. - Tree, ovamo vas je
dovela moja ker. Ona naini udan zvuk u grlu zbog ega konji
nauljie ui. - Ona nije ovamo dovodila ak ni svog mua.
Margariti je oigledno bilo dosta pa odlui da kae zbog ega su
doli.
- Dini Moris - ree kruto - njeno telo je naeno u istoj kui sa
Domovim. Imala je vertikalnu ranu na elu.
- Blagi Boe - Renata Loti je teko disala - nije ni udo to ste
doli.
- Nadam se da znate ko je bila Dini Moris? - ree Kroker.
- Moj sin nije imao tajni preda mnom. U svakom sluaju on je bio
izuzetan ovek. to se tie njegovih seksualnih grehova, nije mogao da
se obuzda. Ona se osmehnu. - A ko od nas moe?
- Ima jo toga - ree Margarita - i znak useen na njoj.
Renata je odvijala fotografiju. Jasno se videlo pero bele svrake.
- Da li vam neto na fotografiji izgleda poznato?
- Lestvice due - ree Renata poto je dugo posmatrala fotografiju.
- Pardon? - ree Kroker.
- To je deo rituala koji izvodi narod Mesuleti. Stariji su ak od
kineske civilizacije. Vidite, ima sedam posekotina. Mesuleti veruju da
ljudska dua mora da proe kroz sedam nivoa u ivotu i posle ivota.
Svetenik Mesuleta esto stvara ovu lestvicu due kod veoma
bolesnih ljudi da bi pomogao dui da nastavi putovanje. Kad su teka
vremena, na primer, kad je sua, rtvuje se ivotinja na taj nain i
419

veruje se da bi red mogao da se uspostavi.

- Dakle, to je neka vrsta rituala. Vudu?
- Ovo je Ngoh-meih-juht - ree Renata. - Ta fraza na kineskom
dijalektu znai izlazei Mesec. Ali, naravno, to ovde nije znaenje.
To je skoro sinonim sa reju gim, to je neka vrsta maa s dve otrice.
Gim je simbol svetenika Mesuleta; tamni prorez, ispunjen tamom.
- Otkuda vi znate za te ljude? - pitao je Kroker.
- Kad ivite u Veneciji, gospodine Krokeru, kad se odravate toliko
dugo izmeu mora i zemlje, u laguni od magle i magije, morate da
ponete da istraujete poetak stvari. Naroito ako niste poreklom
Venecijanac i ako vas na to podseaju svakog dana. Ja sam po prirodi
radoznala. A o ovome sam saznala radei sa mojim pokojnim muem
Margaritinim ocem. On je bio Venecijanac. Njegovim venama, venama
Margaritine majke, pa i njenim tee krv Kikladijanaca, tako bar
govore. Mogu da kaem da su se mnoge stare civilizacije zaklinjale da
su osnovale Veneciju ak i poslednji ostaci Trojanaca koji su uspeli da
se spasu od besa Menelaja i Agamemnona i njihove vojske. Ne
oekujem da vi znate za njih, ali na visoravni Severnog Vijetnama i u
Junoj Kini ive plemena koja se kolektivno nazivaju Nangi.
Ti Nangi primenjuju Ngoh-meih-juht, nain Mesuleta. Oni nisu
lovci na ljudske glave ili ljudoderi. Ali ubeeni su da se u celim
kostima ljudi i ivotinja nalazi sutina due iz koje, odreenim
ritualima, mogu da se izvuku energija i mudrost. Svetenici Nanga
veruju da je Ngoh-meih-juht jedina prava staza do nirvane. Drugi su u
tome videli svoj zadatak da stara staza moi bude preneta u novi svet.
- Kao ovek koji je ubio Dominika i Dini.
Renata klimnu glavom.
- Bilo bi dobro da mi date neke detalje - rekao je. - Na primer,
kakvo znaenje ima pero bele svrake?
- Dakle i vi ste se bavili istraivanjem - ree ona. - Da li da vam
kaem za pero? Ali, mislim kad sam ve poela da moram da zavrim.
U Ngoh-meih-juhtu bela svraka ima poseban status. Morate da shvatite
da u svakoj kulturi sveta let ima najveu amansku vrednost. Ptica je
420

simbol ne samo leta ve transformacije oveka u Boga.

- Kako se ta transformacija povezuje sa Dini Moris? - pitao je.
- Nema veze. To je potpis.
- Potpis?
- Da - klimnu glavom Renata - bela svraka je oznaka onoga ko je
izvrio ritual, a ne rtve.
- Hoete da kaete da pero moe da vam pokae ko je izvrio
ubistvo? - pitao je Kroker.
- Tano. Svetenici Nanga su poznati da uzimaju ivotinju kao
simbol na svom posveenju. Mislim da danas niko ne bi uzeo belu
svraku - ona okrete glavu.
- Ako znate ko je ubio vaeg sina, morate da mi kaete.
- Meu Nangima bela svraka je ptica udesne moi. To je ptica
preko koje Bog govori svojim svetenicima. Ona je boanska. Onaj ko
koristi njeno perje - Renata duboko udahnu vazduh kao da se
pribira. - Kao to sam rekla bela svraka je ptica udesne moi, ali onaj
ko je uzme kao svoj simbol zna da je i opasna. Sasvim jednostavno
ona priziva unitenje. U istoriji Nanga oni koji su uli glas Boga preko
nje su
- Ludi?
- Ne, rezultat prelaska nije ludilo. To je neto mnogo gore
- ta ima gore od ludila?
- Sluajte me. Ima logike - ree Renata. - Oni koji ele da postanu
bogovi polako se gule ivi, skidaju deo po deo svoje ljudskosti, svoje
mogunosti da imaju oseanja, da budu vezani za svet oko sebe. Oni
polako klize u svet senki odakle mogu da utiu na svet oko sebe a da
njih niko ne moe da dotakne. Oni su kao ivi mrtvaci - pogledala ga
je ozbiljno - imamo zombije, vampire i kako sve ljudi ne nazivaju ive
mrtvace. Ovo nije obina osoba koja je poinila ubistva. Njega ne
moete da sledite na uobiajeni nain.
- Moram da uinim neto vie. Moram da ga zaustavim.
- To je nemogue.
- Ne mogu to da prihvatim.
421

- Vi niste sreli tu osobu. Vi, Margarita i ja jedemo meso ivotinja,

plodove zemlje. Ovaj je drugaiji. On se odrava zahvaljujui mnogo
efemernijim izvorima.
- Ali je smrtan.
- Ako mu prostrelite metak kroz mozak, ili zabodete bode u srce,
umree. On je smrtan na taj nain. Ali on je Mesulet, i ako ga ne
ubijete odmah, biete u smrtnoj opasnosti.
- Mislite da e moi i ranjen da funkcionie dok ja ne bih mogao.
- Treba da se seate ta sam vam rekla o moi bele svrake Renata koketno nakrivi glavu. - Niste skeptini?
- Nisam - ree Kroker - imam prijatelja koji ima sline
sposobnosti, slinu vrstu kontrole nad svojim telom.
Renata ga je posmatrala s interesovanjem.
- Kako se zove taj ovek? - odjednom upita Kroker.
- Ima mnogo imena - ree Renata - da vidimo. U ovoj zemlji
koristio je ime Donald Trak i Robert Auko.
Robert, pomisli Kroker i pogleda Margaritu, ali njena glava je bila
oborena, izgubljena u kosi i senkama.
Renata se pomae.
- Njegova majka, Vijetnamka, nazvala ga je Do Duk. On je uzeo
japansko prezime Fuiru, kad je pobegao iz Sajgona poto je ubio
svog gazdu, francuskog trgovca orujem koji ga je manje-vie podigao.
Sam Bog zna kakvo mu je pravo prezime. Njegov otac je nepoznat;
moglo je samo da bude poeljno, ako se misli isto kao Do Duk, da je
bio Japanac.
- Otkuda vi toliko znate o njemu?
- On je bio prijatelj Majkla Leonfortea u Vijetnamu. Njih dvojica,
zajedno sa ovekom po imenu Rok, uvalili su se tamo u neki gadan
posao. Ona podie ruku uvis. - Nemojte da me pitate otkuda imam
toliko informacija o Leonforteovima. To je informacija koju uvam.
- Ali rekoste vi znate ko sam ja i Margarita me je dovela ovamo,
zar to nije dovoljno da mi kaete?
- Tano, ali s druge strane, vi podnosite izvetaj Vilijemu Dastisu
422

Lilihameru.
- Pa urra onda?
- Pitam se koliko mogu da vam verujem.
- Zar hoete da mi kaete da Lilihamer ima neto to ja ne znam?
- Zato bih vam ja rekla? Vi to ve znate.
- Sumnjao sam u tako neto - Kroker slee ramenima. - U svakom
sluaju ma koji da je Lilihamerov cilj, ja moram sada duboko da
razmiljam. Imam Margaritu o kojoj treba da mislim.
- Margarita je udata ena - ree Renata otro.
- Zaboravili ste da dodate sreno.
- Zar nisam? Njoj je potreban Toni Di. Ne bih je odvajala od onoga
to treba da uradi. Zato ne izaemo?
Bledi mesec je visio s neba koje je sada bilo isto posle kie.
Podigao se vetar ali oni su bili zatieni vinjagama. Meseina je bila
kao srebrna ipka.
- Margaritina sudbina je zapeaena smru mog sina - ree Renata.
- Do Duk ga je ubio i to je sigurno uraeno po nareenju ezara
Leonfortea. Ali nije bez razloga to je ezare odabrao ba Do Duka.
On nije eleo samo da Dominik umre ve je eleo njegov um.
Margarita se okrenula na meseini i Kroker vide da je ona tiho
plakala.
- Zar hoe da kae da je Dominik muen pre smrti?
- U to ne moe da se sumnja - Renata polako klimnu glavom. Pitanje je koliko se moj sin drao protiv Do Duka.
- Vi znate tog oveka bolje od mene. Vi - ree Kroker.
- Ma ta da je Robert hteo da izvue od Doma, budite ubeeni da
je izvukao - rei su teko izlazile iz Margaritinih usta. Renata je
pobledela i Kroker je video da ona dri ravnoteu s mnogo napora.
Najzad se dovoljno pribrala da bi rekla:
- Ti si ga videla.
- Da.
Krokeru je bilo udno to Margarita nije nita objanjavala i to
Renata nije pitala.
423

- U tom sluaju treba da oekujemo najgore, gospodine Krokeru.

Morate to pre da odete u Tokio - ree Renata.
- Zato? Zato tako hitno?
- Dominikov izvor informacija je u Tokiju - Renata klimnu glavom.
On ponovo pomisli na Nikolu, kao to je esto inio otkad je video
jezive dokaze o smrti Dominika Goldonija. Nikola e mu sada
svakako pomoi kad se nae u Tokiju. Srce mu poskoi od pomisli da
e opet videti prijatelja.
- Bolje da sve ovo prijavim Lilihameru.
- Mislim da to ne bi bilo mudro - ree Renata. - On nee imati
vau otvorenost uma i razumevanje.
- Istina, ali u svakom sluaju potrebni su mi paso, novac i zalee.
Bez Lilihamerove pomoi u zemlji tako stranoj kao to je Japan biu
mrtav kamen u vodi.
- Mogu da vam obezbedim sve to vam je potrebno - ree Renata.
- tavie, mogu da vas zatitim od njega.
- Od koga? Od Do Duka? S onim to ste mi ve dali mislim da
mogu da vodim rauna o sebi.
- Govorila sam o Lilihameru - Renata je odmahivala glavom.
Ona izvadi dananji Vaington post ispod sakoa i prui mu ga.
Ubijen funkcioner dinovske kompjuterske firme bio je glavni
naslov i ispod njega fotografija Harlija Ganta, Nikolinog oveka broj 1
u SAD.
- No pre nego to e biti ubijen Gant je doao do mene - ree
Renata. - Dala sam mu neke poraavajue podatke o Lilihameru.
- Imali ste te podatke a niste ih iskoristili, zato? - upita Kroker.
- Htela sam da pomognem Gantu. Bio je oajan
- Kako je Gant doao do vas?
- Preporuili su me. Znate kako je u ovom gradu. Veze su vam sve
i neka vam Bog pomogne ako ih pomeate s prijateljima.
Rekla sam Gantu da Lilihamer tajno radi za komitet senatora
Bejna. To je bio trag koji je Gant traio. Naoruala sam ga
- Ako ste ga naoruali, trebalo je da mu date haubicu - Kroker ju je
424

gledao kao da je kobra. - Trebalo je da se sami obraunate sa

Lilihamerom.
- Da sam ja samo jurila Lilihamera, to bih i uinila. Ali moje
neprijateljstvo je ilo dublje.
- Dakle, iskoristili ste Ganta
- Prestanite! - ree Margarita pre nego to je Renata mogla da
odgovori. - Nisam te dovela ovamo da skaete jedno na drugo. Onda
tihim glasom da je samo on mogao da uje, ona ree: - Mi imamo na
lini motiv, zar ne, Lu? Sluaj me: ak ni detektivi nisu imuni na
emocije.
- Treba da je sluate - ree Renata - ona je prosvetljena mudrou
predaka. Osmehnula se gotovo stidljivo.
Kroker je mogao da je zamisli kakva je bila kao divna
dvadesetogodinja ena. Ona mu dotae ruku i ree:
- Ovo je poslednja tajna koju mi je sin ostavio da bih
identifikovala oveka koji je bio njegova snaga, njegov izvor
informacija - ona prinese usne Krokerovom uvetu. - ak ni Margarita
ne zna. Obeala sam Dominiku da nikada neu rei ono to mi je on
kazao u poverenju, ali sada dogaaji diktiraju da izgovorim to ime da
bih mu spasla ivot.
Renate ree:
- Niiki je Mikio Okami, kaio, ef svih ojabuna japanske jakuze.

425

18
Tokio/Vaington

Kad je Dok Duk navukao silikonsko-polikarbonsku masku na lice,

oceao se kao da su meso i krv, koa i kosti stavljeni preko lica
nainjenog od dima i snova. Jednom reju, oceao se bezbedno.
elim, rekao je samom sebi, da oseam.
Oseanje je bilo neto urro mu je Ao, aman Nanga, oduzeo za
vreme dugih, okrutnih ceremonija u planinama Vijetnama. Mladi Do
Duk nije toga bio svestan u to vreme. Ali ak i da je bio, da li bi se
bunio pred obeanjem blistavog novog sveta koji mu je Ao nudio? To
nije bilo vano. To pitanje, metafiziko po prirodi, nikada ne bi palo na
um mladom Do Duku.
Oseanje je bilo neto to je pokuavao da izvue iz svojih rtava,
najskorije iz Dini Moris i Margarite Goldoni Dekamilo. Ali ak i on
je morao da prizna da je Margarita bila drugaija. Nije mogao da je
ubije; nije mogao jer nije eleo. Prvi put je Do Duk razumeo osnovnu
istinu prirode, mada ju je shvatao samo kad se odnosila na Margaritu,
a to je bilo ako ubije drugo ljudsko bie, na taj nain smanji prirodu
sopstvene due.
esto u danima otkako joj je dopustio da ode oceao ju je kraj
sebe - njenu meku kou, njen vrtoglavi miris mesa ispod pazuha,
pozadine kolena, koralnih pregiba izmeu butina. Najpre je mislio da
je sebe ubedio da ta veza postoji zbog onoga to joj je uzeo a da ona
nije znala i sakrio ga u sebi kao to ostriga zatvara biser koji raste.
I kao biser ono to je izvukao iz nje podravalo je njegovo
matanje o onome to se desilo meu njima mada je sadravalo i
paniku klizavu kao jegulja, koja je plivala ispod povrine svesti.
Ni divlje ivotinje ni nekromantija nisu ga plaili, ali shvatanje da
veza izmeu njega i Margarite raste, jeste. On vie nije bio sam u
426

univerzumu, a onda njegove misli o njoj bile su tako jake da je

zaboravljao na sve ostalo. To je za njega bilo neto strano, apsurdno i
zastraujue kao to je magija koju je on posedovao bila za druge.
On podie ruke, popravi masku. Lepak koji je smislio tako je
dobro prianjao da je mogao da oseti masku kao sopstvenu kou. Tako
je i trebalo da bude. emu maska ako ne moe da te promeni?
On isplazi jezik, pogleda se u ogledalo. Obliza usne, u stvari, usne
maske. U svakom sluaju usne Nikole Lajnira. On e dobiti
informaciju koju su njegovi gospodari eleli od Lajnira i onda moe da
uradi sa svojim zarobljenikom togod eli. Kakav udarac sree za
pripadnika Tau-taua! Onog trenutka kad je Do Duk otkrio pravu
Nikolinu prirodu, on je zadrhtao u sebi od pomisli da se doepa
nepoznatog ili da krene stazom koju mu je ak i stari Ao zabranio.
Do Duk e pozvati svog zatitnika belu svraku i uz njenu pomo
otvorie zatvorenih est kapija. On e spojiti svoju osuenu duu sa
Lajnirovom isisavajui je direktno iz njega, ostavljajui za sobom
samo praznu ljuturu sa licem Do Duka.
Na taj nain on e unititi svoju istoriju.
Ali te misli o pobedi bile su kratkog daha zbog prisustva
Margaritinog duha. Pao je na kolena.
- Buda, pomozi mi - aputao je kroz usne koje nisu bile njegove.
ta da radi? Sva njegova mo, sva njegova magija bile su
beskorisne pri pomisli na nju. Ali bilo je to vie od oseanja; njega je
pogodila maina nepoznatog porekla.
Njegova potreba za njom odraavala se u strasti i elji. Njegovo
oseanje razdvojenosti bilo je zamenjeno neim mnogo gorim;
narastajuom intuicijom da bez nje vie ne moe da die.
Bilo je vreme da ostavi ogledalo. Podie se na noge, prikupi
energiju, oslobodi se mirisa Margarite koji se obavijao oko njegove
due i krenu na drvenim nogama do metalnog kaveza koji je izgradio u
fabrici robota.
im je otkljuao vrata i uao, um mu postade preplavljen
vibracijama usnulog mozga Nikole Lajnira.
427

Dok Duk upali halogene svetiljke i usmerivi ih na Nikolino lice,

udari ga po jednom obrazu, pa po drugom. Nije ni udo to toliko
sanja. Otrov kojim ga je sredio u Parizu bio je dovoljan da obori
nekoliko nilskih konja. Ali Do Duk je znao da nema drugog izbora
zbog moi Nikolinog uma. U tom sluaju viak leka bio je bolji nega
manjak.
Stavio je prste na Nikolino elo i obraze, ocenio koliko je
sposoban. Stvarno je udno ta sve kompjuteri danas mogu da urade.
Serija fotografija pretvori se u hologram, trodimenzionalnu ikonu koja
se svede na kompleksnu formulu od nule do jedinice, sve se to stavi u
kompjuter, iji softver sve pretvori u virtualno realnu repliku prave
stvari. To se tada formira u masku, koja se izvue iz mozga raunara
kao to je Atina izala iz Zevsove glave.
Sve se savreno uklapalo. Bile su tu pore, dlake, neko zapaljenje,
mlade. Sve je bilo tako stvarno da ak ni ljubavnik ne bi bio siguran
da to nije koa. Sa ovim ste mogli da plivate, tuirate se, vodite ljubav.
Nikoline oi se otvorie. Do Duk stavi ogledalo pred njega tako da
bi njegov zarobljenik mogao da vidi sopstveno lice.
im se pogled Nikolinih tamnih oiju spustio na njega, Do Duk
oseti vrtoglavicu i on zakopa prste u miie svog zatvorenika da ne bi
opet pao na kolena. U nozdrvama je oseao samo miris Margarite.
Obuzet njenom vizijom, on stee zube, vrati mentalnu disciplinu kojom
ga je Ao nauio i okai njenu nametljivu sliku na drvo u svojoj umi.
Da je neko zabio no u njegove grudi u tom trenutku, manje bi oseao
bol nego sada. Oseao se kao bie koje gleda u ogledalo i shvata da je
postalo le. U agoniji od uasa on ree Nikolinim glasom s Nikolinim
licem.
- Sada kad si shvatio da si iv, vreme je da vidi ta si postao.
On koraknu nalevo da bi Nikola video masku nainjenu pomou
raunara. Osetio je refleksno trzanje koje je prolo kroz Nikolu kao da
mu je stavio otvorenu icu na testise. Grenje miia ispod njegovog
zahvata smiri ga, potvrdi mu da je naao mesto u svemiru.
Spustio se nie da bi lice sa silinom boga visilo na periferiji
428

Nikolinog pogleda.
- Vidi ta si postao - glas mu je bio kao krik jastreba iznad vrhova
drvea. - Moe li da veruje? Da, veruj mi. Ti si ja, a ja sam ti.
Mogao je da oseti kao parfem znoj koji se pojavio na Nikolinoj
koi, osetio kako su i njemu dlanovi klizavi. Pritisnuvi uvo na rebra
svoje rtve mogao je da uje udaranje srca kao lupanje krila divlje
ptice uhvaene u staklenu klopku. Zvuk ga je zagrejao do kostiju kao
prvi prasak prolea posle duge hladne zime.
Onda se Nikola opet onesvesti i Do Duk je bio sam s robotima, a
crno mastilo se topilo kao sneg na suncu Margaritine slike, otkrivajui
da mu je blia nego to je mislio da moe da bude.
Seao se prie koju mu je majka ispriala kad je bio veoma mali,
o mladom seljaku koji je sreo enu svojih snova i zaljubio se u nju,
bila je to devojka vilinske lepote, siroe iz susednog sela. Venali su
se i iveli su sreno, sve dok ona nije uhvatila zimsku bolest i uprkos
seljakovim naporima da je spase, nije umrla. Sam ju je pokopao ispod
drveta trenje, ije su gole grane greble nebo puno oblaka.
Tako je bio obrvan bolom da je bio ubeen da e umreti bez njene
ljubavi. Pade mrak i uprkos nagovaranju prijatelja i porodice, on se
savio pored tek iskopanog groba svoje ene. Nije mogao da je ostavi i
plakao je gorkim suzama u tamnim satima noi.
A onda u biserno jutro pre svanua, kad je svest sastavljena od
izmaglice i tiine, uo je malo pomeranje na ivici ume. U trenutku on
vide kako iz vlanih senki izranja velianstvena crvena lisica.
Lisica je bila toliko lepa, tako misteriozna i dostojanstvena, s
bogatim krznom, da je seljak na trenutak zaboravio svoju bedu i
prestao je da plae. Ali onda ga lepota lisice podseti na njegovu enu i
on opet poe neuteno da plae.
Lisica je sedela s prekrtenim prednjim apama kao ovek i
gledala ga je pravo u oi. Pitala je zato plae.
Seljak, odrastao uz prie o arobnim lisicama u toj oblasti,
odgovori.
- Govori o svojoj eni kao da je bila sama ljubav - ree lisica.
429

- I bila je - odgovori on s uzdahom. - Ljubav je umrla sa njom a

bez ljubavi ja ne mogu da ivim.
- Ljubav je svuda oko nas - ree lisica ali seljak je samo
odmahivao glavom.
- Ne za mene.
- Onda mora da vrati enu, tako da moe da naui sve to treba
o ljubavi.
- Ali to je nemogue.
Lisica podie jednu apu kao da blagosilja.
- Sada spavaj. Uskoro dolazi zora a sa njom i tvoja ena.
Na lisiino nagovaranje seljak stavi glavu na ruke, ubsen da nee
zaspati. Ali udno, istog trena kad je zatvorio oi, potonuo je u dubok
san bez snova.
Probudio se sa suncem novog dana u oima. Zraci su prolazili kroz
grane trenje ispod ijeg stabla je bila pokopana njegova ena. Seljak
trepnu, sede odjednom, srce poe da mu bije kao ludo. Bio je sam,
lisice je nestalo. Da li je sanjao da se pojavila? Da li je sanjao
fantastini razgovor koji je imao s njom? To je to, pomisli on pa se
die, oisti odeu od praine, skide lie i granice.
Onda je oseti, ne kraj sebe ve u svom umu. Njegova voljena ena
je bila iva! Nije sanjao lisicu. Ona je bila tu i pomogla je svojom
arolijom.
Oseao je duh svoje ene u mislima i bio je presrean, uivajui u
intimnosti koju su sada imali a koju ranije nisu mogli da ostvare dok
su bili oboje od krvi i mesa. Kako e biti divan ivot sa njenom
ljubavlju u njemu, da je nikada vie ne izgubi!
Za manje od mesec dana porodica je nala seljaka mrtvog. Leao
je preko groba svoje ene a u beskrvnoj pesnici stezao je lovaki no
koji je zabio u svoj stomak. udno, zemlja na grobu bila je
isprevrtana. Lokalna policija se pitala ta je to. Sloili su se da je
verovatno seljak hteo da se dokopa tela svoje ene u poslednjim
trenucima ivota, da je poludeo od bola i tuno su ga pokopali kraj
voljene ene pre nego to su otili da se bave drugim hitnijim stvarima.
430

U mesecima koji su usledili roaci su dolazili na grob jednom

nedeljno da bi ostavljali male poklone i molili se. Mesto je, inae, bilo
pusto. Sem u noi punog meseca kad bi se pojavljivala lisica iz
snenih senki ume da bi etkala oko kamenih spomenika s ozbiljnim i
lukavim licem.
Moda je samo lisica znala istinu: da je seljak nauio mnogo vie
o ljubavi nego to je ikada eleo da zna. Voleti nekoga nije isto to i
dopustiti mu da se uvue u vae misli i oseanja kao prikaza u noi.
Deliti domainstvo nije isto to i deljenje misli, gde nema tajni, nema
opratanja i nikada mira kada dvoje ljudi to deli.
Tiina i prigueni zvuci robota bili su sada jedini Do Dukovi
pratioci. Zato se setio sada te neobjanjive prie? Kako ga je plaila
kad je bio dete. Svake noi kad bi pokuavao da zaspi, zamiljao je da
e neko koga je moda voleo da se tajno uvue u njegov um kao
demon. Najzad, u oajanju, on bi otpuzio u Francuzov krevet, bez
obzira da li je ovaj spavao sam ili je imao ensko drutvo. Francuz je
doputao Do Duku da se uuka uz njega i nikada ne bi rekao ni re
zbog toga.
Zato nisam odlazio kod majke? pitao se Do Duk u fabrici robota.
Zato sam iao kod Francuza. Buljio je u svoje lice, pretvoreno u
Nikolino pre nego to je mogao da postavi sledee i krajnje pitanje.
Zato sam ubio jedinu osobu koja mi je ponudila
Okrenuo se od svoje rtve i epavi naslepo ipke kaveza,
pritiskao je elo uz metal sve dok mu sjajne zvezde bola ne
eksplodirae iza oiju.
Da li je mogao da izgovori tu re? Kako bi mogao? Zar nije pria o
seljakovoj eni pokazivala veliku opasnost? Zar nisu sve teke, krvave
lekcije koje je uio odrastajui to pokazivale?
Ljubav je bila smrt. Da. Ali on je voleo Margaritu. Sada je
svakako bio proklet. I ako to nije eleo, on je zajeao.
Iza njega, van kaveza, tela blistava od ulja formirala su se.
Ekstremiteti su testirani i spajani. Infracrvene oi buljile su u
beskonanost, videi izvan prostora i vremena u drugu realnost u kojoj
431

nije bilo ni bola ni uasa. Ni ljubavi.

Nikola je bio potpuno nesvestan Do Dukovog uasa, njegovog
stanja bezpomonosti pred licem Margarite u svom umu. Kao
seljakova ena ona je odbijala da nestane uprkos razdaljini i prolasku
vremena. Drala ga je, bila je u njemu, otkrivala njegovu prolost,
buljila u njegove grehove i jo ra je volela.
Nije mogao to da podnese.
Zabacio je glavu unazad i ispustio neartikulisani vrisak pun bola i
oajanja. Van kaveza eline sluge raane su u intervalima tanim kao
kucanje sata.
On onda uhvati Nikolu za ramena, pokua da ga probudi. Kad mu
to nije uspelo, nagnu se napred i ujede
Nikolu za miicu. Nikola se pomae i irom otvori oi. Safirna
svetlost treperila je i blistala.
Do Duk ree:
- Probudi se! Vreme je za umiranje!
***
- Ta baraba Man - ree Lilihamer.
- Sauvaj svoj bes za nekoga ko moe da ga oseti.
Lilihamer se jedva uzdravao da ne drhti. Erkondin je bio
ukljuen na maksimum i bilo je ledeno kao u arktikoj tundri.
Lilihamer, kome su nedostajale vrelina i vlanost Jugoistone Azije,
jedva se uzdravao da sav ne pomodri od zime za vreme tih razgovora.
Crvena Kraljica se nagnu unazad u svojoj stolici za ljuljanje i ree:
- Dugo nisam pucao iz puke. Reci mi kako to izgleda.
- Kao da si na nebu.
- Kladio sam se sa sobom. Znao sam da e to rei. Ali da si samo
malo saekao, mogao si da ih obori obojicu.
- Da sam ekao, ne bih epao Mana. Zbog neega je bio
uznemiren. Jo trideset sekundi i nestao bi. A ti zna momke kao to je
Man, kad jednom odu pod zemlju, teko ih je nai.
432

- Ne volim nereene sluajeve, a mi sada to imamo. ta su, do

avola, ono dvoje radili kod Renate Loti u pono?
- Koliko ljudi ih prati?
- Samo jedan koga si ti odredio. Ali on je odgovoran i meni i tebi Crvena Kraljica se opet nasmeja. - Ne da ja tebi ne verujem sad
odjednom, ali shvati, ja mogu da prihvatim kako ti je bie kao to je
Do Duk Fudiru ulo pod kou.
- Ako misli da sam izgubio svoju profesionalnu odanost
- Nisi jo - ree Crvena Kraljica otro. - Drao si visoko glavu
kroz ceo Vijetnam. Ali to je bilo pre zoolokog vrta, zar ne? Njegove
ledene oi su sijale. - Trebalo je da uniti Do Duka, Vil. Posluaj moj
savet i sada kad se pribliava, nemoj da bude suvie uznemiren. Ne
elim da me pozovu u nau mrtvanicu da bih te prepoznao u kesi sa
patentom.
- Da, gospodine.
- elim da ode do Renate Loti i vidi ta su tvoji ljudi hteli od
nje.
- Bolje da budem paljiv. Lotijeva ima mone prijatelje na Brdu.
- To je tano. Ali ona nije prijateljica Rensa Bejna tako da e
morati da uvue rogove. Mada moram da priznam da je sa njom, s
obzirom da je dama, zadovoljstvo sklapati poslove. Crvena Kraljica
podie ruku i pusti je da padne na elini sto. - Ti zna ta da radi.
Koristi malo diplomatije ili bilo ta drugo. Ali pazi se, ona je pametna
kao sam avo.
Lilihamer klimnu glavom.
- Sada kad je Gant, glavni svedok komiteta, mrtav i kad je Man
sleen, senator Bejn je poludeo. To moe da bude vrlo opasno na
ovom stepenu. Ako on naini jedan od svojih poznatih javnih istupa,
bie to kao da ti se pit bul pokaki po najboljem tepihu. Moda bih
- Prepusti Rensa meni - ree Crvena Kraljica ledeno - ja sam ga
napunio svim i svaim. Ja sam ga doveo, kupio mu izbore, ostvario
kontakte, smislio uticaje, obezbedio da dobri stari momci na Brdu
uine sve da on ue u njihov krug pre nego to ga pustim na njih kao
433

besnog psa. Ne znaju da li da se klanjaju ili da popiaju sami sebe kad

on ue u prostoriju. Odmahnuo je glavom. - Rens Bejn je moja
kreacija pa ti to prepusti meni. Prah prahu, je li, Vili?
- Ipak. Bejn moe da postane otkaeni top. to mi ne dopusti da
otpleem s njim valcer kroz prozor.
- Vil, ponekad mislim da se ti jedino dobro osea u ratu.
Izvan zapeaene kancelarije sa elektronskim sistemom
obezbeenja sedela je Vesper, odevena u svoj najnoviji crveni Armani
komplet. Ona je svakako bila najbolje odevena ena u Vaingtonu.
Bila je zaduena za rasporeivanje novca agentima Ogledala. Ona je
znala u svakom trenutku gde se ko nalazi i sa koliko para. Verovatno
nije znala ta se, u stvari, zbiva a i kako bi mogla. Crvena Kraljica je
bio fanatik sigurnosti tako da ak ni svojoj zadnjici nije govorio kad je
vreme za sranje.
Lilihamer provede neko vreme divei se dugim Vesperinim nogama
dok je ona radila na kompjuteru da bi videla ta mu sve pripada od
novca. Njeno udno ime poticalo je od toga to je njen otac bio
zaljubljen u delo Jana Fleminga, a prva ljubav Demsa Bonda zvala se
Vesper.
Vesper je imala oi plave kao razliak i posmatrala je Lilihamera
dok su njeni koralno crveni nokti plesali po tastaturi. Njena gusta,
plava kosa padala je niz jedan obraz. Posle one zimske atmosfere kod
Crvene Kraljice ovde je bilo vie nego prijatno.
Izvinila se to ne moe odmah da isplati novac.
- Nije vano, saekau.
- Uzgred budi reeno izgleda da opet ima menstruaciju.
Lilihamer poe da slua paljivije.
- Paranoja je bila opipljiva jutros. Razgovarao je s nekim po imenu
Loti.
- Renata Loti? - upita Lilihamer pitajui se zato mu to Crvena
Kraljica nije pomenuo. Antena sumnje se digla.
- A-ha, to je ime. Nije bila prijateljska konverzacija.
Nije bilo pri put da mu Vesper odaje tajne unutranjeg sklonita.
434

- U stvari, razgovor je prerastao u uasnu svau. Ne znam oko

ega ali ula sam da se pominje ime Daglas Mun i re ucena. Tada je
poludeo.
Lilihamer pomisli da e se onesvestiti. Renata Loti je znala za
njega i Daga? Dobri Hriste! Nesvesno prinese ruku obrazu, oseti
navalu krvi. Ali kako je mogla da zna? On je bio tako obazriv, iako se
Dag alio da e tolika opreznost unititi spontanost njihovog odnosa
koju bi inae imali. Homoseksualna afera bila je gadna za pijuna bezbroj puta su mogli da budu uhvaeni - a pored toga bilo je i drugih
stvari koje su on i Dag radili zajedno. Kako se to dogodilo?
Onda je besno pomislio: taj jebeni mangup Dag zasitio me se i
najurio me!
- U svakom sluaju - askala je Vesper - meni je jasno da on eli
da se s njom neto uradi.
- Ne znam. Ona ima prijatelje na visokim poloajima.
- Je l tako? ta je ono rekao kad je tresnuo slualicu? Negde
neka nesrea eka da se dogodi toj eni.
Lilihameru je odjednom trebalo vazduha.
- Kako ide s mojim novcem? - pitao je nevino.
- Najzad. Otkoili su se. Vae ekove upravo tampaju.
Trenutak kasnije ekovi izletee iz njenog printera. Vesper mu se
slatko osmehnula dok mu ih je dala. Lilihamer se izgubi u spletu
hodnika.
***
Nangi se nae izmeu dva skladita. Ovaj deo blizu reke Sumida
tokom dana je izgledao sasvim drugaije. Deca su se tu igrala, a sada
su samo lunjali psi bez gospodara.
Na njegovo kucanje mlada ena otvori vrata. Bila je sasvim
jednostavna, s gustom crnom kosom, poeljanom na moderan ali
neprivlaan nain.
- Da? - ree ona i pogleda kroz malo odkrinuta debela vrata.
435

Nangi se nakloni i dade joj vizitkartu. Ponekad se predstavljao

raznim imenima. Sada je bio Seizo Abe, predstavnik Ministarstva
unutranjih poslova. Mlada ena mu uze cipele i povede ga hodnikom
iji su zidovi bili oivieni daskama od trenjevog drveta. U dnu se
videla biblioteka. ena ga uvede u neto to je mogao da bude kabinet
naunika.
- Vidim po vizitkarti da ste promenili profesiju.
- Izvinite - Nangi se okrete ulevo odakle je dolazio enski glas.
- Niste otili na bolje. Hajde, ta ekate, aj je spreman.
Nangi je othramao do fotelje s visokim naslonom.
- Kisoko! - zaprepasti se. - Ti si poslednja osoba za koju sam
verovao da u je ovde nai.
- esto sam otkrivala da je stvarni svet slian onome iz Alise u
zemlji uda - ulo se utanje tekog svilenog brokata dok je pokretala
ruke a iroki rukavi kimona dodirivali njenu kao porculan glatku kou.
Kisoko je bila privlana kao i pre deset godina. Kako je alio to
je nije poznavao kao mladu blistavu lepoticu.
- Kisoko - ree sada dok mu je glava bila puna mirisa uspomena. uo sam da je nestao Mikio Okami. Da li zna neto o toj misteriji?
- Nemam vesti od svog brata. Hoe li sada da sedne da bismo
popili aj.
Ceo je c njene leve strane i posmatrao je kako priprema zeleni aj.
Kad su popili prve olje, ona ree.
- Ne znam da li je moj brat iv ili mrtav, znam samo da su njegovi
neprijatelji krenuli na njega. ta e biti sledee ne mogu da kaem.
Doli ste pod drugim imenom zbog neega to je sigurio vano. Recite
mi, Nangi-sane, ta da zakljuim iz toga?
- Nisam znao ija je ovo kua, Kisoko. Vi znate kako se ja
ponaam. Moje pravo ime je suvie poznato da bih dobio istinu u
nekim situacijama.
- A ta ste oekivali da naete krijui se pod imenom Seizo Abe?
Od kako je prepoznao Kisoko, Nangi se udio zato je Seiko
dolazila u kuu Okamijeve sestre. Moda je pogreno sumnjiio
436

Seiko. Moda je njena veza sa Vinsentom Tinom bila sluajna. U

svakom sluaju on nije mogao da optui Kisoko za dvojnost.
- Doao sam ovamo da bih saznao neto vie o svojoj slubenici
Seiko Ito - ree on. - Stidim se da priznam, pratio sam je prole noi
dovde. Ona je uznemirena i moda je u nevolji. Hteo sam samo da joj
pomognem ako mogu.
- A da ona to ne zna.
- Plaim se da ne bi dobro reagovala kad bi saznala.
- Razumem - ree Kisoko.
- Kisoko, elim da vas ubedim da je moja briga za Seiko vrlo
ozbiljna. Ona je postala vaan lan moga personala. Sada postoji
mogunost da je poaljemo u Sajgon da vodi nae poslove tamo. Onda
vam je jasno zato moram da budem apsolutno siguran da mogu da se
oslonim na nju.
Kisoko se nasmeja.
- To je divna vest. Nangi-sane, i ja mislim da je to najbolje za nju uzdahnula je. - Tako tuno bie. Ali tako talentovano! Ona dolazi
ovamo jer misli da meni pomae i zaista to ini. Ali i ja pomaem njoj.
Ona ima dobro srce. Ali plaim se da je srce esto izdaje.
- Uzeli ste je u zatitu?
- Nita tako formalno. Seiko to ne bi tolerisala. Mislim da je
nauila da bude sama. da krije ivot od drugih. Po tome se ne razlikuje
od nas ostalih, neh? Ona nema porodicu, nema nikoga kome bi se
obratila, nego mene. Da li sam smirila va um.
- Neto tako nisam zamiljao. Iskreno reeno sada mi je laknulo.
- Dobro. Verujem da e Seiko uivati u novim odgovornostima.
Sajgon e biti dobar za nju.
- Onda je to reeno.
Otvorie se vrata biblioteke. Nangi se okrete i vide oveka irokih
ramena i razvijenih miia na grudima koji je sedeo u invalidskim
kolicima. Bio je odeven u polo koulju. Posmatrao je Nangija mekim,
smeim oima. Bilo je neke tuge u njegovom lepom ovalnom licu.
- Telefon je za tebe - ree on Kisoko dubokim, prijatnim glasom.
437

- Tanzan Nangi, moj sin Ken - ree Kisoko. Ken, koji je prouavao
izgraviranu glavu zmaja na Nangijevom tapu kao da eli da je naui
napamet, otro sae glavu.
- Sin? - Nangi iskrivi glavu. - Nikada nisam znao da ste imali dete.
Kisoko se osmehnula.
- Ken nije bio sa mnom kad smo se mi. druili. Bio je u koli u
inostranstvu. Nije bilo razloga da govorim o njemu.
Naravno, bila je u pravu. On je imao vezu sa njom, a ne sa njenom
porodicom.
Ustala je uz utanje svilenog brokata, dotaknula mu ruku.
- Moram da se javim. Neu dugo.
Nangi i Ken su ostali sami, gledajui se kao sumo borci pre mea.
Nangi se trudio da ne gleda Kenove beivotne noge.
- Vaa majka i ja se nismo dugo videli.
- Znam.
- Ovo je divna kua - ree Nangi osvrui se oko sebe.
- Majka ju je nasledila.
- Onda je bila srena. - ree Nangi.
- Mislite?
- Pa, samo sam hteo da kaem
Nangi je poeo da hrama preko tepiha prema Kenu. Ovaj ga je
posmatrao kako se teko oslanja na tap.
- Majka mi nikada nije rekla. Da li to mnogo boli?
- Ponekad boli, a ponekad moe da se podnese.
- Znate, sanjao sam o vama. Uvek sam zamiljao da vas mrzim, ali
sada kada sam vas upoznao, ne vidim razloga za to.
- Drago mi je. Moda sam povredio vau majku, ali ja nikada
nisam prestao da je volim.
- Moda. Vi ste bili drugi ovek za kojim je bila luda, a koji ju je
povredio. Moda to niste eleli. Karma, neh, Nangi-sane? Moja majka
je jo lepa. Voleo bih da vam neto pokaem.
Ken ga izvede iz biblioteke pa uoe u mali lift. Pritisnu taster sa
brojem tri.
438

Lift stade, Ken otvori vrata, povede ga niz hodnik zastrven tepihom
sa motivima velikog boura. Cvetovi su bili povezani trnovitim
puzavicama. Ken uvede Nangija u neku vrstu dooa. Na sve strane su
bili ogromni dai-katana, tradicionalno oruje samuraja, maevi
normalne veliine katana, vakizai, dugi noevi koji su pored ostalog
sluili da se poini sepuku, ritualno samoubistvo; starinske ratne
lepeze s ivicama otrim kao brija; manrikigusari, oruje od lanaca i
klinaca; sve vrste urikena, mali, zvezdasti otri projektili koje
najee koriste nine.
Ken sede na ivicu tatamija.
- Nadam se da e vam se dopasti jedan od ovih. On je iz prvih
esnaest stotina.
Nangi, znajui da invalidska kolica ne mogu da idu preko tatamija,
razmiljao je da li da kae da nije zainteresovan. Ali smatrao je da bi
to za Kena bio gubitak obraza.
- udno - ree Ken - dok sam bio itav, nisam nikada razmiljao o
oruju. Tek kasnije je to neto poelo da mi znai.
- Kolekcija vam je sjajna.
- Znao sam da nee ostati nezapaena oku majstora maevanja.
- Oni su bili delom umetnici, delom zen filozofi, ti stari majstori Nangijeve oi pratile su plesanje svetlosti preko otrica. Katana
predstavlja umetnika i sliku, ljubav i elju koje treba razdvojiti od
navike i seanja. Presekao je maem vazduh kao da see kroz telo. Put da se modifikuje prolost sa fizikom eljom sadanjosti.
Kenov osmeh, nean i blagosloven, bio je kao u malog deaka, a
ne u oveka od etrdeset godina koliko je stvarno imao.
- Vreme kao da je stalo u ovoj kui - rekao je dok je vraao
katanu. - Nangi-sane, doli ste ovamo zbog Seiko Ito.
- Da, tako je.
- Brinem zbog nje. Ona je ena jake volje, i verujem da je sklona
samounitenju.
Nangi, gledajui od svoje katane prema Kenovom zgodnom licu,
ree:
439

- Zato si to rekao?
- Znate da ona sebe smatra odgovornom za smrt svoga brata.
- Nisam imao pojma.
- To je strana tajna s kojom ona mora da ivi. On je bio retardiran
i iveo je s njom. Ostavila ga je samog u kupatilu dok je ona vodila
ljubav sa svojim dekom, koji se vratio s tromesenog putovanja iz
Vijetnama. Njen brat je skliznuo u vodu i udavio se.
Nangi je oseao kako gori. Kao da je sramota Seiko nekako
postajala i njegova.
- To se desilo pre est godina - ree Ken - i verujem da se ona od
tada mnogo promenila.
- Kako to misli da se promenila?
Ken slee ramenima:
- Na vie naina. Pod jedan, poela je da se drui sa opasnim
ljudima.
- Kako to misli opasnim?
- Ljudi koji joj nisu drutvo. Ljudi koji bi uinili bilo koji zloin da
bi doli do para.
- Da li je to tako i sada?
- Pitam se da li izdajem Seiko to vam to sve priam.
- Moda je spasavate. Moete li da mi kaete neka imena?
- Postoji jedno ime koje je pomenula. Masamoto i jo neto
- Masamoto Gei? - ulita Nangi, a srce mu gotovo stade.
- Jeste. To je ime. Da li ga znate?
Gei je bio direktor i projekta koji je sa njim razgovarao zbog
klona neuroneta. Kao jeziki tehniar on je do sada svakako zavrio
analizu klona.
- Recite mi, Kene, da li vaa majka neto zna o Seikinim vezama?
- Vi znate majku. Ona prima sve to eli da primi. Ostalo ne
postoji.
- Mislim da e biti bolje da se vratim. Kisoko e se pitati gde sam
nestao. Hvala na informaciji. Uiniu to mogu da pomognem Seiko.
Kad se vratio u biblioteku, Kisoko ga je ekala s puno potovanja.
440

- Ken vas potuje. On retko kada bilo kome doputa da ue u

doo. To je njegov lini prostor. ak i ja retko odlazim tamo.
- ao mi je zbog njega.
- On se navikao na to. Vi bar treba da znate koliko je hrabar.
- Tako je.
- Nedostajali ste mi. Moje srce eli - odvratila je pogled na
trenutak. - Ne smem ponovo da se ponizim. Dovoljno sam patila
jednom.
- Kisoko
Hteo je toliko toga da joj kae, a izmeu ostalog i to da je bilo
trenutaka kad je duboko alio to je krenuo ba tom stazom koju je
odabrao za sebe.
- Ako sam vas povredio, uvredio sam i sebe.
Ona je jecala, tihe suze klizile su iz uglova njenih oiju.
- Zato bih plakala - apnula je - zbog vas? Ne, ne zbog vas, a ni
zbog sebe. Ve zbog ljubavi. Samo ljubavi.
- Kisoko, koliko sam vas voleo, ali kako bi se brzo ljubav
pretvorila u gorinu i odbojnost da smo se venali.
- Kako ste bili usamljeni. Oboje smo.
- Ovako su nam bar ostale uspomene.
- elela sam da mi to kaete pre mnogo godina.
- U pravu ste.
Povela ga je hodnikom i on je opet bio oduevljen tiinom ove
kue, bezbednou koju su pruali zidovi. Pitao se da li bi Okami
mogao tu da bude. Njegovi neprijatelji bi ga suvie lako nali.
- Moja radoznalost nas je opet spojila. Verovatno je bilo razloga za
to.
- Da li jo ivite u istoj kui?
- Da.
- Seam se bate iza kue. Da li jo uivate u branju plodova sa
vaeg duda iigaira.
- To je neprolazna strast, plaim se.
- Ja sam posadila jedan pre pet godina i bilo bi mi drago da brinete
441

o njemu.
***
- ao mi je, on nije ovde.
- A gde je onda?
- Izvinite ko ga zove?
- Kroker. Lu Kroker. Zovem iz Amerike. Traim Nikolu Lajnira.
Tiina. A onda onaj uasno formalni glas, utanjen zbog elektronike
i daljine ree:
- Mogu li da uzmem poruku za Lajnir-sana?
- Moram sada da govorim s njim.
- Ja mogu da uzmem poruku.
- Moram da govorim s nekim ko moe da mi pomogne.
- Samo trenutak.
Gledao je jueranji Vaington post. Harli Gant je buljio u njega.
Pokojni Harli Gant. Jadnik. Kroker ga nikada nije upoznao, ali seao
se nenosti sa kojom je Nikola govorio o njemu.
- Da? Gospodine Kroker, mogu li da vam pomognem?
- Iskreno se nadam da moete. Ja sam prijatelj Nikole Lajnira.
Moete li da mi kaete gde je? Moram da govorim sa njim. Hitno je.
- Plaim se da ne mogu da vam pomognem.
- Ko je to?
- Moje ime je Seiko Ito. Ja sam pomonica Lajnir-sana.
- I vi ne moete da me poveete sa njim? Da li vi znate ko sam ja?
- Da, gospodine Kroker, znam. Istina je da niko ne zna gde je on u
ovom trenutku. Svi smo veoma zabrinuti.
- Mogu li da razgovaram sa Tanzanom Nangijem?
- Nangi-san je na sastanku. Rekao je da ga niko ne uznemirava.
Hoete li da mi date svoj broj telefona
- Nije vano - ree Kroker. - Predajte poruku Nangiju. Recite mu
da je Lu Kroker na putu za Tokio. Biu tamo sutra u etiri po podne i
oekujem da se naem s njim im stignem sa Narite.
442

- Da, preneu poruku

Ali Kroker je vie nije sluao. Spustio je slualicu. Priao je
prozoru kraj kojeg je Margarita stajala. Dodirnuo ju je i ona je
zadrhtala.
- Mogu da ga osetim - apnula je - kao da je u sobi s nama. Zagrli
me. Dri me vrsto. Ne znam da li mi je hladno ili vrue. On je u
meni, Lu, i postoji samo jedan nain da ga izvuem.
Proe taksi. Par pouri u hotelski ulaz. Policijska kola polako
zamakoe za ugao.
- Moram opet da ga vidim.
- Prikloniu se Lilihamerovom planu. Ti e postati uvar, ja
mamac.
Osetio je kako je zadrhtala u njegovim rukama.
- Voleo bih da ponovo razmisli o tome.
- Ono to se dogodilo ne moe da se promeni. Ma kakva veza da
postoji izmeu mene i Roberta, ne moe drugaije da se prekine.
- On e znati da dolazi. Fejt je to rekla. Ne mogu da pretpostavim
ta e se dogoditi kad te opet bude video.
- Ti e ga ubiti.
- Moj posao je da ga privedem.
- Ne, ubie ga ili e on ubiti tebe. To su jedine mogunosti.
- ivot je sloeniji - ree on. - U svakom sluaju biemo u Japanu
sutra i videemo.
- Reci mi, zato si prihvatio pomo moje maehe?
- Zar ti to nisi htela?
- Jesam, ali je vano da znam zato si se ti sloio.
- Ako trai racionalni odgovor, bojim se da ga nemam. Mogu
samo da ti kaem da sada ne verujem nikome.
- Verovao si mojoj maehi?
- Verovao sam u ono to mi je rekla.
- ula sam.
- Ne bi me iznenadilo da ujem da ona ima svoj posao.
- Zato da jurimo Do Duka? Zato ga ne zaboravimo i njega, i
443

Lilihamera i moju maehu?

- Ima toliko razloga da ne vredi da ih brojim - ree on. - Prihvatio
sam Lilihamerovu ponudu znajui da to nije ono to on kae da jeste.
Ali bilo mi je dosadno na Marko Ajlendu. Suvie sam pio, nisam bio u
kondiciji. Trebalo je da to promenim. Interesovao me Lilihamer i
Dominikovo ubistvo. Ne samo to je ubijen nego kako je ubijen. Hteo
sam da sredim sve kockice: ko je ubio tvog brata i zato, ko je bio
Lilihmer i zato tako oajniki eli da uhvati Do Duka. A onda je ta
stvar postajala sve vea kao krugovi na vodi. A tu si i ti. ak ako ja i
dignem ruke od svega, ti ne moe.
- Onda sam bila u pravu.
- Jednom su emocije sruile detektiva. Njegov osmeh postade iri.
Oseti kako se pomae u njegovom naruju, kako se udobnije
namesti. Sa rukama oko njegovog vrata, uzdahnu. Stavila je elo na
njegove grudi.
- Umorna sam - rekla je - nikada nisam ranije osetila kako mo
moe da te izmori.
- Bolje da pozovem Lilihamera i da kaem da si se sloila. Ne
elimo da postane sumnjiav - ree Kroker. - Bie oduevljen.
Lilihamer je zaista bio oduevljen. Pitao je ta im je potrebno.
Kroker ree da su im potrebni dokumenti i da idu u Tokio. Lilihamer
obea da e ih sve ekati u hotelu.
- Fino, fino, ali, Ahabe, moramo da se naemo na aerodromu pre
poletanja.
- Primljeno.
Kroker spusti slualicu, oseti kako se preznojio. Sada je sve
obavljeno, mislio je. Nema vie povratka. Okrenuo se i video
Margarita kako ga posmatra u polutami.
- Na koliko naina e pokuati da nas zezne na kraju? - rekla je.
- Mislim da mu neu dati prilike.
On pree preko sobe i prie Margariti.
- Reci mi neto, ta je to izmeu tebe i Fejt?
- Ti ne zna nita o njoj, pa nema prava da pita.
444

Odjednom ramena poee da joj se tresu. On je mislio da plae, ali

ona se smejala.
- Bog se sigurno ovako naalio sa mnom zbog mojih grehova - ree
ona smejui se. - Udata za odvratnog Sicilijanca koji mi je ipak
neophodan, vezana za posao svog brata odgovornou iza muevljeve
muke maske, a ipak sam ludo zaljubljena u biveg policajca koji radi
za federalce. ta e biti sa mnom?
ta je mogao da joj kae? ivot je bio pun nejasnih izbora i obrta.
- eli da ti kaem ta je izmeu mene i moje maehe - apnu
Margarita. - U redu, rei u ti. Sumnjam u nju. Zbog onoga to je
uinila a to je za nju bila samo poslovna odluka. Kad moj otac vie
nije mogao da rukovodi poslovima, ona ga je ubila.
- Ubila. Misli umorila?
- Da.
- Ima li dokaza?
- Moj detektiv, uvek i svugde.
- Ne mogu da pomognem. Tako ja vidim svet.

445

19
Tokio

Mievi su jurili eleznikom prugom.

Nangi je leao u tami i razmiljao.
Seiko i Gei.
Izdani kod kue i napolju. Isuse, on i Nikola su gotovi.
Mievi su opet jurili.
On je proveo sate pratei Seiko preko itavog Tokija pre nego to
je shvatio da su ona i Gei suvie pametni da bi se sreli licem u lice.
Tako je poeo da prati samo Geija. U sumrak kad je zavrio
posao, Gei je doao u Nakagin Kapsul Tauer u neonskoj dungli
Ginze. Zgrada je bila nainjena od modula koji su mogli da se prevezu
kamionom.
Da ne bi mislio na Seikinu izdaju, on hiljaditi put pregleda
materijal koji mu je Amerikanac Mani Manhajm dao tog jutra.
Pomisao na Manhajma natera ga da opet zaali zbog smrti Harlija
Ganta. Gant je bio sjajan administrator. Bie mu teko bez njega.
Otkria u Gantovom materijalu bila su uzbudljiva. Najalarmantnije
je bilo to to je vlada SAD - a to znai Komitet senatora Rensa Bejna nala i klon na azijskom crnom tritu i to su zakljuili da maina
koristi tehnologiju Hajroteh-inka i Hajv. Tu su bile i kopije dva
ifrovana faksa iz kancelarije Sato u Tokiju poslate u Sajgon, to je
pokazivalo da je Sato-Tomkin povezan sa kraom Hajv tehnologije.
Poto je Hajv tehnologiju odabrala amerika vlada da je koristi u svim
agencijama - ak i u onim tajnim - ta kraa mogla je da se smatra
izdajom.
Sada je sve bilo jasno. Hajv tehnologija koju je Nikola eleo da
primeni bila je vlasnitvo Hajroteh-inka, amerike kompanije koju je
Nikola hteo da kupi.
446

Nije ni udo to je amerika vlada stavila to sjedinjenje na led.

Amerikanci su hteli krv Sato interneenela pa su se zato okomili na
njegovu najranjiviju taku Sato-Tomkin, ameriku ruku keirecua.
Samo to su Nikola, Nangi i Sato internenel bili potpuno nevini. Ona
baraba Vinsent Tin, kome Sato nije nikada verovao, uvukao ih je u sve
ovo.
Naravno, Tin to nije uinio sam. Neko je bio u dogovoru sa njim
da se ukrade tehnologija i neuro-net kompjutera, a Tin je koristio
svoju strunost, ekspertizu veze i to je najvanije kapital Satoa i
mogunosti da doe do prototipa i softvera tako da je ovaj
kompjuter mogao da se proizvodi.
Neko na visokom poloaju u i projektu mu je pomogao.
Naravno, Amerikanci su osumnjiili Nikolu. On je vodio i. Za mnoge
od njih on je bio izdajnik onog trena kad je spojio Tomkin industrije i
Sato interneenel. I da bi bilo jo gore, on je napustio Sato-Tomkin u
Njujorku i preselio se u Tokio.
Nangi je insistirao da Nikola ostane u Tokiju da bi pomogao da se
naue japanski lideri kako rade ameriki biznis i vlada i kako da se
uspeno radi s amerikim saradnicima. Nikola, uvek obazriv, moda je
prevideo taj trenutak i eleo je da se vrati u Ameriku da bi zastupao
svoju stvar za saradnju Japana i Amerike.
Ali, prema Gantu, bilo je elemenata u vladi koji su imali svoj
program. Oni su bili poznati kao Ogledalo i delali su ve neko vreme.
ovek koga je Gant iao da vidi i koji ga je, to je bar bilo jasno, ubio,
bio je Vilijem Dastis Lilihamer.
To ime je zvualo poznato Nangiju. Gde ga je uo ranije? Nije li
ga Okami pomenuo? Ali kojim povodom? Nije mogao da se seti mada
je naprezao mozak. Video traka koju je Gant priloio s materijalom
leala je nadohvat ruke. Nangi ju je video ve jednom ali je eleo da
je vidi ponovo, sliku po sliku.
Zvuci su bili kao udari energije koji su se uli u tami a izmeu
tiina kancelarija praznih tokom noi. Nangi je nauljio ui. Nesvesno
stavi ruku na povreenu nogu i poe da je masira da bi poboljao
447

cirkulaciju. Oseao je samo miris plastike i prainu neodravanih

maina. Sgegnuo je nos da ne bi kinuo.
Kakva ironija, mislio je Nangi. Nikole, heroja, plae se u Japanu a
poniavaju ga u Americi. Nangi se pitao gde bi Sato sada bio bez
njega. Svakako ne u vrhu proizvodnje kompjutera i tehnologije
telekomunikacija, zbog ega e keirecu biti jedan od tri vrhunske
korporacije u Japanu devedesetih godina. Ako preivi. Ali prema
pretnjama ministra Uibe i onome to je Nangi sada saznao
zahvaljujui Gantu, sumnjao je da e se to destiti.
Ukoliko ne otkrije ko je odgovoran za krau i tehnologije.
Vinsent Tin, mozak operacije, bio je mrtav. Ubio ga je neko od
njegovih mnogih neprijatelja. Sreom Nangi je naao prvoklasnog
istraitelja i odmah ga je poslao u Sajgon da nae u ta je bio umean
Tin. itav sajgonski kompleks Satoa sada je mirovao dok je Nangi
pokuavao da nae zamenu. Kao to je rekao Kisoko, ve je postojala
logina zamena u firmi.
Seiko.
Ali Seiko je radila za Tina i uinila je sve to je mogla da uniti
keirecu.
Oslukivao je. Pitao se ko je s druge strane zida. Gei nije. On je
ostao samo nekoliko minuta, a onda je otiao. Tano sedam minuta
posle njegovog odlaska mievi su poeli da prelaze koloseke.
Nangi se odvoji od zida i aparata za prislukivanje. Ustao je s
tekoom i ne obazirui se na bol u nozi hramao je iz kancelarije.
Namestio je bravu pa kad je izaao, kancelarija je opet bila
zapeaena.
Iao je uskim hodnikom osvetljenim samo jednom fluorescentnom
cevi. Namestio je rukavice na rukama i stajao je ispred vrata
kancelarije u koju je uao Gei.
Mogao je da oseti odmereno udaranje svog srca, ubrzavanje pulsa.
Nekoliko puta je duboko uzdahnuo, smirujui se. Onda je gurnuo
tanku metalnu alatku sa zakrivljenim krajem u bravu u centru i poeo
da trai unutranje ivice. Njegova druga ruka oseti kako nestaje otpora
448

i on okrete jabuicu tiho koliko je mogao.

Nangi ue u kancelariju i zatvori vrata za sobom. Nije trebalo da
brine. Nikoga nije bilo. Bio je to prazan prostor. Videli su se samo
faks i telefon da se tek zna da je prostorija iznajmljena.
Naslanjajui se na tap on se nagnu nad faks i poe da gleda
listove papira koji su tu stajali. Okrete ih na svetlosti metalne lampe.
Bili su prazni. A onda, kad ih je pribliio svetlosti, on vide metalne
odsjaje utisnute u papir.
ifra.
On savi papire i stavi ih u dep. Buljio je u faks neko vreme.
Mievi su zavrili svoju trku preko ina.
Transimisija je bila obavljena.
***
Nigde u fabrici robota nije zvonilo zvono. Plave elektrine munje
jurile su cementom, elikom i finim komponentama prekrivenim
bakrom, ledena vatra koja je prodirala kroz veo nesvesti.
Ipak, Nikola jo nije otvorio oi. Umesto toga duboko je disao,
polako i pravilno kao da mu um spava.
Sluao je zvonjavu zvona, udaljenu kao iz drugog svemira i usred
haosa koji ga je oekivao iza zatvorenih kapaka on se drao tog
dubokog zvuka kao to se davljenik dri bilo ega to plovi da ne bi
otiao u dubinu. Nije to bila svesna odluka ve neto doneto na
primitivnom nivou, u sri njegove obuke.
ak i na ivici smrti postojalo je to. I samo to.
Zvonjava nepostojeeg zvona.
Da se usmerio na bilo ta drugo, bol bi ga preuzeo i gurnuo u jaz
oajanja. Osoba s njegovim licem polako je uvlaila neto nalik na
igle u njegovo meso koje su sijale od crnog otrova. Duboko, duboko
su ulazile u samo srce njegovog centra za bol.
Samo to te igle nisu bile stvarne, ti dugi noevi, ti elini klinci.
Oni su dolazili iz uma Mesuleta, budei tamnu stranu Tau-taua - Kiru.
449

Nikola nikada ranije nije toliko udeo za koryoku-om, moi koja

prosvetljuje, stazom u uken, oblast gde su se Akara i Kira
bezbedno meale u umu. Bilo je jasno da je tamna strana unitila um
Mesuleta.
to je bol bio jai, bila je i ironija jer je bilo jasno da ono to
Mesulet eli od Nikole ovaj ne moe da mu da ak i da izgubi svu
volju da se odupire. Postojala je veza izmeu Okamija i amerike
mafije Dominika Goldonija, ije je tajno ime bilo Niiki, koji je davao
podatke o prijateljima i neprijateljima. Mesulet je pomislio da je
Nikola Niiki.
Da je mogao da se smeje, to bi uinio, ali smrt je bila svuda oko
njega. Nije to bila fizika smrt - nije to Mesulet planirao - ve neka
vrsta mentalne dezintegracije, ok za okom koji je pretvarao mozak u
pihtije. Promena lica bila je tek prvi korak. A onda plamene igle koje
je Mesulet slao iz uma dok je Nikolina psiha u oku, bez
prepoznavanja mesta. bila zakucana za tamu kao leptir za papir,
nesposobna da se doepa Akare, odbrane u kokorou, centru svemira.
Nikolin um je bio odrveneo, paralizovan, operisan od mogunosti da
pobegne. Mesulet je to planirao pomno i uspeno.
Samo nije planirao zvono koje je odjekivalo u elijama mozga,
mrei koja je svetlucala od bola.
Da nije bilo te zvonjave, njegovog uma vie ne bi bilo. Zdravlje je
bilo neto to je mogao da identifikuje na ivici ambisa, neto za ta se
drao.
On je znao ta je zvonjava. Najzad je mogao da skupi energiju
koja e povezati jednu misao s drugom, kao da je beba koja ui kako
da misli, a miljenje je povezivalo misao i akciju. Veo oka i paralize
bio je jo vrsto na svom mestu, ali ispod toga on se malo pomakao.
Pred psihikom branom on otvori svoje oko taniana, vide boju
zvonjave, jasnu, svetlozelenu kao padine bregova u Nari u prolee i on
je oseti kraj sebe.
eleste.
eleste s velikom moi uma. Taj plan su razradili u Parizu kad je
450

Nikola omirisao opasnost zamke. Pokuala je da ga odgovori,

preklinjala: uradila je i neto strano, uletela je u centar zamke. Ali
kakav je izbor imao? Nije mogao da zaboravi zakletvu koju je dao
ocu, ni svoje obaveze prema Okamiju? Drugi ovek moda kad bi mu
dua bila tako natopljena strahom, zaboravio bi kome da se obrati pa
bi pobegao. Za Nikolu je to bilo nemogue. Nije mogao da se okree
ve samo da ide napred kroz vatru koja ga je svakako ekala.
Neu otii nenaoruan, rekao je eleste pre nego to su krenuli
prema Monmartru. Vi ete biti moje tajno oruje.
Pogledala ga je zagonetno, a onda shvati, s uasom koji je postajao
sve vei.
Ne, ree ona, ne mislite to valjda. Moj um nije obuen, za ime
Boga, plaim se onoga to je u meni.
Nikola, otvorivi svoje oko taniana, obavi je svojom psihom
smirivi je i pokazavi joj put - stazu Akare kojom je mogla da se
psihiki povee sa njim i tako ostane u kontaktu.
Ali zar Mesulet nee osetiti vezu?
Ne, rekao je, ja vam dajem stazu Akare. Sve ide od mene i on e
samo biti svestan Akare i mojih napora da ga zaustavim. Vi sa svojim
neobuenim umom biete izgubljeni u psihikoj maski moje odbrane.
Jedina opasnost, a to joj nije rekao, bila je ako ona zbog nekog
razloga izgubi psihiku vezu koju je on uspotavio. On nije znao da li
e ona umeti da je uspostavi ponovo. Da bi to uradila, morae da
pobedi svoj strah da proe kroz njega i pojavi se s druge strane, vidi u
svom umu kako da opet nae njegovu psihu.
To je bila zvonjava u njegovom umu, jedina veza sa zdravljem u
oluji Mesuletove zamke.
eleste.
Ona je bila tu, negde u ludom svemiru magije i robotike, gde su se
lica skidala i ponovo stavljala kao papir za uvijanje preko sveeg
mesa.
On se opet pomae, iscrpljujui se da vidi da li ima veze meu
njima, taj psihiki napor koji je mogao da ga provue kroz ovo.
451

I tako je bio nespreman za udarac psihike energije koja ga je sada

opet bacila u krajnju paralizu. Sedeo je kao insekt u ilibaru, uhvaen
u kavez i slomljen, neprepoznatljiv jer je imao lice Do Duka a njegov
inkvizitor koji se naginjao prema njemu stavi mu paleve na oi najpre
neno a onda pritiskajui sve jae dok nije poela da treperi membrana
kokoroa dok je pojanje postalo deo providnog metafizikog.
Pritiskajui Nikoline oi Do Duk otvori jo jedna vrata na Kapiji
od est strana u kokorou. Bila su to vekovima zatvorena vrata,
zabranjena ak i za one koji su poli za Mesuletima i nauili njihove
tamne i tragine tajne. Bila je to esta kapija, jedina zapeaena
kletvama i pojanjem koju ak ni Zaratustra ne bi pokuao da obori.
Ali ak ni Zaratustra nije odabrao za svog zatitnika belu svraku,
glasnika bogova, donosioca njihove osude. Do Duk je sada pozvao
belu svraku, pevuei rei koje je izvukao iz Aovog uma, kad je
aman Nanga blesavo odbio da mu ih preda. ta je govorio stari, koji
se s godinama pretvorio u prestraenu enu. Kakvu je on mo imao u
poreenju s ovom moi koju on otkljuava pozivajui belu svraku?
I tako je zabranjena esta kapija otvorena i Do Duk se nae u
blistavoj i zastraujuoj asimetriji koja je leala tamo. On krenu prema
njoj i zau krik bele svrake jasno kao da je opet u divljim planinama
svog zaviaja meu Nangima.
Nije mogao da otkrije ta je bilo sa njim pre nego to je bela
svraka, zakopavi mone kande u njegova ramena, progovorila. Onda
je razumeo.
Video je asimetriju jer je postojala - jo jedna stvarnost koja se
pruala van metafizike aure u kojoj je bio smeten fiziki svet.
A sada, posegnuvi napolje, on je koristio, izvukavi je kao ma iz
neba i zabivi ga rtvi u um.
Nikola, zakucan iznenadnim bleskom psihike energije, oseti
dolazak. Pogreio je. Promena lica nije bila samo radi oka. Mesulet
je imao straniji motiv u glavi.
Pritisak na njegove oi postade tako jak da su njegovi prijemnici
bola, poto su bili prepunjeni, jednostavno obamrli i itavo lice mu je
452

odrvenelo. A onda je obasjan stranim zraenjem i znao je ta e se

dogoditi.
Nije Mesulet eleo samo njegovo lice - on je eleo sr, koju je
izvlaio tom vezom, fiziki i metafiziki. On bi nestao u oblaku dima
ostavljajui samo mrtvu koljku za koju bi svako ko je nae pomislio
da je Mesulet.
Sada dok se zraenje irilo kroz Mesuletove paleve pritisnute uz
njegove oi, on prikupi poslednje mrvice snage i otvori svoje oko
taniana, poe da se vrati oko sjajnog konca, ivotne linije koju mu je
obezbeivala eleste, rezervu psihike energije koja e mu biti
potrebna.
Ali tada sa uasom i oajanjem on stade.
Nestalo je zvonjave, iste, zelene providne svetlosti.
***
- Poslednje instrukcije.
- Taj ovek Robert - ree Lilihamer - uhvatite ga i dovedite mi ga.
- Iz Japana? - ree Kroker. - A ta emo sa formalnostima?
- Nema formalnosti za moje ljude.
Mesto je zaudaralo na ustajali dim od cigareta i strah, kao soba za
ispitivanje. Ali ovo je bila mala prostorija jedna od garderoba na
aerodromu u Vaingtonu.
- Doveu ga - ree Kroker.
- U redu - kaza Lilihamer. - Glasnik e ti dati sve to ti je
potrebno.
Atmosfera je bila napeta.
- Mislite da sam bezub? Nisam dopustio da izgubim sve veze ree Kroker.
- Ne znam ta mislite.
Kroker prie blie Lilihameru i pokaza njegovo lice.
- Recite mi je li vam to Do Duk napravio, pretvorio vam lice u
masku? itava stvar je oko toga, zar ne?
453

- Bilo bi dosta o tome - ree Lilihamer. - Umuknite i radite svoj

posao. Ne zezajte se sa mnom.
- Ne plaim vas se.
- Onda ste glupi.
- Nisam glup. Samo spreman. Niste uli za hodanje unazad? Ja
jesam. To smo stalno radili u njujorkoj policiji, inae biste se nali s
noem u leima. Ne bi vam ga zabili zlikovci koje ste jurili nego ljudi
iz vaeg kruga, neki nadmeni kapetan koji je hteo da napreduje ili bilo
ko drugi ko je radio s vama. Naravno da smo brinuli o sebi. I da vam
neto kaem: nikada ne zaboravite na koje sve naine moete da
dobijete no u lea.
- Dosta. Potrebno je da mi naete to kopile. Nisam lagao. Da,
znam ga iz Nama. On je bio jedan od trojice koji su me stavili u kavez
i koji su uradili sa mnom ovo. On obrisa usne kaiprstom. Jedan od
njih je bio ludak Majkl Leonforte. On se poistovetio s ljudima iz
Laosa. Ja sam poslan da ga vratim, ali su me uhvatili. Leonforte je
komandovao grupom Nanga, pripadnika plemena iz kineskih brda.
Onda je uzeo jo dvojicu, Roka i Do Duka.
Lilihamer obrvan uspomenama poe da koraa gore-dole.
- Rok je radio na meni dok su ostali gledali i postavljali pitanja na
koja nisam hteo da odgovorim. Znate dril. U svakom sluaju konjica
nije stigla tog dana. Niko da me spase. Lepo i uredno su me
izgravirali, onda su me zavili i isporuili mojim ljudima kao
upozorenje. Prokleto upozorenje.
- Zato mi to niste ranije rekli?
- Nije bilo prilike. Trite, da vam ne pobegne avion.
***
Zraenje je padalo kao veo s neba. Bilo je kao da posmatra sebe kako
ga ivog prodiru. Svaki mii u Nikolinom telu grio se od bola i
straha. Maska iz drugog vremena je visila nad njim. Poela bi da see
njegovu sr kao meso na mesarskom panju.
454

On je traio eleste - sjajnu nit koja je mogla da ga spase.

Gde je bila? ta se dogodilo? Psihika veza je bila prekinuta i ona
vie nije mogla da je uspostavi. Znao je da je bez toga gotov.
A onda pritiska nestade.
Die se s njegovih onih jabuica i odmah se oseti zraenje,
nerazumljivi jezik se zau. Tada se otvori njegovo oko taniana.
Osloboeno paralize ono je sijalo do kokoroa, udaralo o membranu
skupljajui energiju koja je bila misao i koja e sada biti akcija.
Nikola otvori zamagljene oi, vide lice koje se krivilo u grimasu.
Telo Mesuleta je bilo zabaeno unazad, ruke su mu bile na vratu. Bio
je pritisnut uz reetke kaveza i video je sjaj eline ice obavijene oko
njegovog vrata koja se duboko zabijala u grlo.
On pomae stolicu kao mrtav ovek koji je oiveo, a noge i ruke
su mu radile u brzim, grevitim pokretima. Miii su se grili dok je
pokuavao da vrati koordinaciju izmeu njih i mozga.
Fizika veza s Mesuletom je bila prekinuta.
ovek s njegovim licem kriknu, odbaci garotu i poe da se bori za
vazduh.
eleste je vritala.
eleste!
U trenu je video ta se dogodilo. Preplaena za njega ona je fiziki
napala Mesuleta i tako je prekinula psihiku vezu.
Mesulet je drao njenu glavu u rukama i poeo je da je udara o
eline ipke kaveza. eleste posrnu, njeno stezanje sjajne garote
popusti i Mesulet je bio slobodan. On odvi krvavu icu sa svog vrata,
odbaci je.
eleste je bila na podu ispred kaveza. Da li je bila svesna?
Nikoli se inilo kao da ide kroz vodu. Misli su mu dolazile sasvim
polako. Vetar je duvao, oseala se vrelina pei. Baen je unazad,
preko glave, udario je o stolicu na kojoj je sedeo, slomio je. Glavom
udari o reetke. Zanese se.
Nita nije uspevalo.
I onda doe ovek s njegovim licem.
455

Poe tada zvonjava, duboko u njemu i zelena svetlost ga obasja.

On otvori svoje oko taniana.
Poveza se sa kokoroom i poe osnovnu litaniju Akare kojoj ga je
nauio Kanzacu, njegov Tau-tau sensei, njegov neprijatelj.
Ali opet se javljala vrelina, oceao je miris u nozdrvama, u kosi, u
jeenju koe. Zvonjava, providna svetlost, njegova veza sa eleste,
njegovo tajno oruje, propadanje pod Mesuletovim napadom.
Akara - sve to ga je Kanzacu nauio bilo je beskorisno. ovek s
njegovim licem naini dva koraka po kavezu, podie ga na noge.
I tada on shvati. Ostavi osnovnu litaniju i sve lekcije koje je
nauio iz Akare. Umesto toga samo je sluao zvonjavu unutranje
zvona.
Okupan zraenjem svog tanian oka, on se oslobodi njegovo
stezanja. Udari ga brzim atemijem koji Mesulet lako odbi. Nikola,
napustivi aikido, udari Mesuleta u kuk. Mesulet uzvrati udarcem u
rame. Ponovi taj udarac.
Ovog puta Nikola se dovoljno spustio tako da mu je jedno koleno
bilo na zemlji. On je sada brzo vraao udarac vrstom ivicom svoje
leve ruke i uhvatio je Mesuletovu ruku izvivi je u neprirodnom luku
da mu slomi kosti.
Mesulet se kretao zaprepaujuom brzinom, izvivi torzo da bi
popravio neprirodan luk svoje ruke. Istovremeno on se namerai da
udari Nikolu u bubrege.
Nikola usmeri udarac u Mesuletove prepone. Oba udarca spustie
se gotovo istovremeno i oba oveka padoe. Ali Nikola se otkotrlja i
pogodi Mesuleta u elo.
Njegova glava polete unazad ali ve su ga uhvatile vrste
Mesuletove noge. S grem u stomaku on je pokuao da se izvije i dobi
jo jedan udarac u vilicu.
On posrnu a Mesulet na jednom kolenu udari ga u pazuh izvivi
ruku i stegnuvi je. Nikola napipa nogu slomljene stolice, stee je i
udari Mesuleta u glavu iznad uveta.
Mesulet posrnu, njegovo stezanje popusti i Nikola se die
456

udarajui ga. Pada na njega jer je znao da mora da ga ubije pre nego
to se Mesuletov jai um ne povrati. Koristei dlan ruke on je jednim
atemijem nameravao da smrska nosnu hrskavicu i poalje je direktno u
mozak. Bio je to smrtonosni udarac. Nikola je bio ubeen da ima
snage za to, a i nije imao drugog izbora.
Udarac nikada nije stigao tamo gde je bio usmeren. aka je zastala
na santimetar ispred cilja. Ostala je da visi u vazduhu. Onda miii
njegove ruke poee da se gre kao da su na vrelom uglju.
Nikola je duboko u umu davao otpor Mesuletu svojim gornjim
delom tela, ak i kad je njegova leva noga krenula napred refleksno.
Udarac pogodi Mesuleta u bok u jedan vaan nerv za donji deo tela.
Mesulet pade, izgubi koncentraciju i velika mo njegove psihe se
podie. Nikola udari rukom iznad Mesuletovog oka. Oseao je jo
stezanje njegovog uma i pokuao je da se otrgne privremene paralize.
Znao je da ima malo vremena za akciju.
Baci se na Mesuleta, ote mu kljueve iza pojasa, skoi prema
vratima, i otkljua ih.
Igle mu se zabie u um kad se Mesulet oporavio i posegnuo
svojom psihom, pokuavajui da sprei Nikolu da izae iz kaveza.
Nikola posrte, pade na jedno koleno gotovo elesti u krilo. Ona obavi
ruku oko njegovog pojasa i zajedno poee da hramaju dalje od
kaveza. eleste pogleda unazad prestraena. Mesulet je leao na
podu. Da li ga je Nikola ubio? Pourila je.
Nikola pade pa povue i nju sa sobom. Ona kriknu, vide krv na
svojoj aci. Plaila se ne samo to su mu uradili nego ta ih je ekalo,
plaila se Mesuletovog psihikog posezanja za njima.
Podigla ga je na noge, nastavila da ga gura dalje i drala ga uza
sebe da je mogla da ga oseti kako treperi kao plamen. Uas ju je
obuhvatao ali je ona nastavljala sa tim kroz zujanje fabrike robota i
sevanje plavih munja.
Dole! Glas u njenoj glavi ju je zbunio. Dole!
Nikola je brzo udari ispod kolena tako da se odmah spustila. Bila
je svesna njega, njegovog tela ispruenog preko svog i velike vreline
457

koja je jurila preko njenih nogu.

uo ce prasak kao udarac groma i ona zajeca. Eksplozija je
zatresla pod. Nikola ju je povukao uza zid. Sada su bili u hodniku i
daleko ispred njih ona je videla elina vrata koje on udari svom
silinom koristei rame. Odmah ih je otvorio.
Nali su se u velikom slubenom ulaznom holu i jurnuli su svom
silinom du rampe kroz jo jedna metalna vrata do platforme za utovar.
Bio je tu jedan teak kamion.
Nikola otvori vrata, kliznu iza volana. Potrai kljueve ispod
otiraa, ispod titinika protiv sunca. Poto ih nije naao, on uze
rafciger koji je naao na podu i otvori komandnu tablu.
Posmatrajui ga kako se sprema da upali motor eleste oseti kako
joj se stomak buni. Bilo je jezivo videti lice Mesuleta. Plaila se.
Mislila je da e se onesvestiti.
- Nikola!
Tresla ga je i on je jeao. elo mu se pojavi ispod volana. Njegovi
prsti su nastavljali svoj rad.
eleste pogleda i zadrhta. Na ivici njenog uma bilo je to oseanje
kao da je neka ivotinja njukala kroz njene najintimnije misli. Oseala
je dolazak vreline. Maina lanu i Nikola se baci u sedite, gotovo
sasvim iscrpljen.
- eleste, vi morate da vozite.
- Ali ja nikada
- Sedite za volan.
On skliznu na mesto do vozaa. Ona se namesti iza volana i poe
nogama da trai pedalu za gas
eleste pokrenu kamion u trenutku kad se metalna vrata otvorie s
takvom silinom da su gotovo otpala sa arki. eleste promeni brzinu,
jurnu unazad, pa unapred, zaokrete i nae put.
Prebaci menja u prvu, doda gas, malo kasnije prebaci u drugu,
menja brzina je reao a onda uhvati brzinu kad su doli do druma.
- Pogrena strana! - viknu Nikola. - Preite u levu traku.
Sirena je zvuala jako i blizu da je eleste poskoila kad je videla
458

da joj u susret dolazi kamion. Presekavi mu put suvie blizu, dok, su

se metali grebali, a kamioni udarili jednom, dva puta kao da je
zemljotres, ona se dohvati prave strane puta.
Kad je to prolo, Nikola se srui kraj nje i kamion je grmeo kao
ranjena zver dok su jurili dalje od bojnog polja.

459

20
Tokio

Oblici, napregnuti, ivotinjski, kao levijatan i avo, pokretali su se u

svetlosti jednog reflektora.
Nangi udahnu vazduh kad mu postade jasno ta su dva mukarca
na filmu radili. Nangi, pripadnik kulture gde zapadnjaki tabu
homoseksualizma nije postojao, ipak je bio okiran. Ne to je video
dva mukarca naga, zajedno, ve zbog onoga to su radili jedan
drugom.
Dakle to je bio Vilijem Dastis Lilihamer. To je bio onaj stariji,
vii. Mladi plavuan bio je zgodan, kao glumac, s divnim telom, kao
da je roen za ovu vrstu oputanja.
Nangi se nagnu napred i vrati traku na neke slike. Ve je
posmatrao traku, koju mu je doneo Mani Manhajm a koju mu je
ostavio pokojni Harli Gant, nekoliko puta, a sada je hvatao beleke.
Telefon zazvoni.
- Moshi.
- Nangi-sane, naao sam kome pripada telefon koji ste mi dali.
Bio je to Jisaku indo, privatni detektiv, koga je Nangi angaovao.
Re je bila o broju faksa koji je Nangi naao u kancelariji koju je
Masamoto Gei iznajmio u Ginzi.
- To je ovde u Sajgonu - ree indo - u poslovnoj zgradi preko
puta vaeg kompleksa.
- ija je zgrada?
- Pokazalo se da ta kompanija ne postoji - Nangi je uo kako
ovek lista stranice belenice. - Izgleda da je va ovek Vinsent Tin
plaao zakup svakog meseca.
Nangi zatvori oi na tren.
- Nangi-sane, ima jo toga.
460

- Sluam.
- U redu. Prijatelj mog prijatelja koji radi u mrtvanici omoguio
mi je da vidim izvetaj sa Tinove autopsije. U redu on je spaljen
kiselinom, ba kao to vam je Van Kit rekao, ali ieto tako iskopali su
dvadeset pet metaka iz njega.
- Dvadeset pet?
- Tako je. Po kalibru metaka mislim da se naao na pogrenoj
strani nekog mitraljeza. Iz vojnog naoruanja, rekao bih.
Blagi Boe, pomisli Nangi.
- Postoji jo neto - ree indo - prijatelj mog prijatelja je bio na
dunosti kad je telo doneto. On se kune da je ovek Japanac. Isto tako
kune se da je jakuza.
Nangijeve misli su se komeale.
- Kako je to mogao da zna?
- Mali prst na ovekovoj levoj ruci. Nedostajao mu je vrh.
Jakuza je esto odsecao vrh prsta da bi se zakleo ojabunu na
odanost ili da bi se kaznio to je poinio greh.
- Dobar posao.
- Hvala, gospodine. Iskoristio sam svoje veze i uspeo sam da se
doepam inspektora Vana Kita. Videu ga sutra ujutro. Treba da vidim
ta bi najbolje odgovaralo ovim ljudima. Oni su svi veoma
korumpirani.
- Nadam se da ete imati uspeha. Stalno me obavetavajte.
- Kao i uvek.
Nangi prekide vezu i zavali se unazad na kauu u svom studiju.
Bilo je vrlo tiho u kui, neto to je veoma voleo, ali sad je odjednom
udeo za zvukom - za radiom koji emituje rok muziku ili enskim
vokalom. Naao se opet pred istom kapijom, a misli na Kisoko
obavijale su se oko njega kao magla.
Ali sada nije bilo vremena za nju. Sutra e Lu Kroker biti ovde sa
ko zna kakvim novostima. Pre tog vremena, Nangi je znao on ima
mnogo ta da obavi.
Deo njegovog uma vakao je ono to mu je indo rekao. Poeo je
461

opet da posmatra video traku, a neke delove je putao usporeno. Sada

nije bio zainteresovan onim to bi svakom prvo palo u oi - spajanje
dva tela na najudnije naine. On je sada gledao gornji deo slike gde
je oko uhvatilo neki pokret.
Video je da dolazi i da se vraa, kao senka plamena na zidu.
Pomou elektronike on dotera do savrenstva taj deo slike.
Nangi se nae oi u oi s licem.
Lice je bilo malo okrenuto od objektiva video kamere,
posmatrajui seksualne akrobacije bez ikakve strasti.
Nangi pritisnu taster za zaustavljanje slike i dugo je posmatrao
lice. Bilo je delimino u senci, ali nasluivali su se obrisi i crte.
udno je bilo to je on prepoznao to lice.
To je bio okida koji je bio potreban njegovom seanju da se seti
Okamijevog komentara o Vilijemu Dastisu Lilihameru.
Nangi je mogao da se seti razgovora kao da se dogodio jue a ne
pre dve godine. Okami je bio u Tokiju prilikom neke od svojih
neredovnih poseta. Nangi se seao mesta - Meii hram. Bilo je
prolee, kad je sve brisalo tamne boje zime. Vazduh je bio pun mirisa
napupelog cvea.
Na velikoj sam prekretnici, rekao mu je Okami. Moram da
donesem odluku da li da ivim ili umrem jer moram da nainim veliki
korak u nepoznato.
Treba li vam pomo, Okami-sane?
Ne, ne. udno kako je Okamijevo angaovanje sada imalo
znaenje. Ne elim da vas uvlaim u ovo. Ne na materijalni nain. Ali
traim va savet.
ta mogu da uradim, ree Nangi.
Postoji ovek s kojim elementi unutar mog unutranjeg kruga ele
da sklopim posao, ali ima toliko toga to me brine kod njega. Mada
imam duboko oseanje zle slutnje, ipak mislim da moram da krenem
tom stazom. Znam da je pogrena, Nangi-sane, ali moram da nainim
taj pokuaj da bih smirio druge ojabune ako moe da bude mira meu
klanovima. Ne elim rat.
462

Okami je zastao da bi posmatrao decu koja su se igrala i sanjarila

na travi. Ko zna ta mu je u tom trenutku bilo na umu? Moda je
mislio, kao Nangi, kako je strana cena koju neko plaa za odrastanje.
Taj ovek, koji se zove Lilihamer, radi za nekoga koga vi
poznajete, pa mislim da smo zbog toga morali da se vidimo.
Otili su dalje preputajui decu njihovoj igri, nailazili su na
ljubavnike, koji su se drali za ruke, s licima okrenutim jedno prema
drugom, blagosloveni suncem.
Leon Vaksman.
Da. Znam ga, rekao je Nangi. Sreli smo se ovde u Tokiju nekoliko
godina posle poetka okupacije. Da vidim, moda je to bilo etrdeset
sedme ili etrdeset osme. U svakom sluaju sreo sam ra u bolnici.
Radio sam tada za Ministarstvo graevine, a mislim da je bilo nekih
oteenja na bolnici. Poslat sam tamo sa timom strunjaka da vide ta
treba da se uradi.
Vaksman je bio Amerikanac, a oporavljao se u japanskoj bolnici?
Tako je, rekao je Nangi. Bolnica je bila specijalizovana za
neurohirurgiju. Povrede su mu bile teke pa sam mislio da e biti
podvrgnut seriji tih operacija.
Kako vam se inio?
Radoznao, rekao je Nangi. Kao da je imao dve linosti. Jednu,
lukavu i sjajnu, drugu strano sumnjiavu i tamnu. Bolniarke s kojima
sam razgovarao rekle su mi da je imao tako strane komare i nona
preznojavanja da su mu davale sedative odmah posle veere.
Kad je izaao iz bolnice, ostali ste u vezi?
Da. Iz jednog razloga, on je bio eljan veza u Tokiju. Iz drugog, on
mi je pomogao da se uspnem lestvicama uspeha u MITI-u.
Kako je uspeo?
Ljubavnici su nestali sa suncem i njih dvojica su sada etali meu
pankerima sa ruiastim i zelenim mohikanskim frizurama, crnim
konim jaknama, naoarima zbog kojih su liili na insekte, na crnim
kavasaki motor biciklima. Reali su na prolaznike i palili motore. ula
se teka rok muzika.
463

Oigledno da nije bio bez kontakata, rekao je Nangi. On je bio u

vezama sa javnou kad je bio u vojsci, pa je uradio dosta da bi
skupio osoblje ministarstva, naroito za Ministarstvo trgovine i
industrije koje e kasnije biti MITI. On je oajniki eleo kontakte u
poslovnom svetu pa smo mi izmenjali usluge. Seam se da sam bio
impresioniran kako on dobro razume Japance.
On je eleo da postane biznismen.
Oigledno.
Pa, on je sada na sasvim drugom poslu, rekao je Okami. On je ef
mree pijuna koja je ukopana duboko u ameriku federalnu
birokratiju.
Doli su do parka gde se gradilo. Tu nije bilo ni pankera. Najzad
su bili sami. Drvee sa bledim pupoljcima, sa korenjem u balama,
lealo je nagnuto na ianu ogradu, ekajui da bude zasaeno.
Vidim kako ga je privukao taj nain viota, rekao je Nangi.
Vaksman me oduvek impresionirao kao neko ko vidi crtee u senci.
Pored toga, mada je imao smisla za to, moj utisak bio je da mu je
biznis bio dosadan. To je bilo suvie lako. Kao ubiti ribu u buretu,
jednom mi je rekao.
Okami ree, Vaksmanova mrea je tako duboko ukopana da ak ni
ameriki Kongres nije uo za nju.
To bi moglo da bude loe ili zlo.
Ima jo toga. Okami stavi ruke iza lea i namrti se, duboko
zamiljen. Vaksman se podigao na vrh vrsto povezane grupe koja je
sebe nazivala Ogledalom.
Ogledalo. Nikada nisam uo za njih.
Nisam iznenaen, u stvari, niko nije. Ti ljudi trae mo i kontrolu
preko politikih i privrednih politika svojih vlada. Govorimo o jednom
vrlo opasnom oveku.
Okami stade, zagleda se u Nangija i Nangi je znao da je sada dolo
do presudnog trenutka.
Vaksman je kraj ove posebne staze za mene, rekao je Okami. Ako
se pokae da on nije ovek od poverenja, plaim se da u morati da
464

nainim svoj veliki korak u nepoznato. Imam svoj program, koji u

ostvariti uprkos velikoj opasnosti po mene. Izvinite to sam vas
upetljao u ovu vanu odluku, Nangi-sane, ali ne mogu nikom drugom
da verujem.
Seam se da je Vaksman bio pametan, rekao je Nangi kad je
poslednji put video Mikija Okamija pre nego to je iznenada nestao.
Moda je bio suvie pametan.
ta to znai?
Samo to. Njegova inteligencija je stvorena za nemirnu duu. A ja
lino nikad ne verujem nemirnim duama.
Sada dok je Nangi buljio u slike na ekranu, znao je da gleda lice
oveka koga nije video godinama. ovek je hladno posmatrao
seksualnu burlesku jednog od svojih agenata. Bio je to Leon Vaksman.
***
Tomu Kozo pokri usta jer bi bez toga bljunuo svoju mrnju prema
Nikoli Lajniru. Stajao je nag ispred velikog ogledala i posmatrao
pokrete svog tela. Irizumi u obliku prizme priao je priu o gubitku,
osveti, smrti. Na Kozoov nain miljenja su bila tri oslonca asti.
Gubitak, osveta i smrt bili su sve to je zanimalo Kozoa. Buljio je
u feniksa koji je obavijao njegov penis svojim krilima. Glava mu je
bila istetovirana na glaviu. Feniks je rastao kako mu se penis dizao,
irei svoja udesna krila.
Gubitak, osveta i smrt nisu definisali samo ast ve Kozoovu vezu
sa Nikolom Lajnirom. Njih dvojica se nikada nisu sreli; moda Nikola
nije ni znao da Kozo postoji, ali Kozo je poznavao Nikolu, intimno.
Uprkos laima koje je rekao ministru Uibi, Kozo je namerno
poslao belu tojotu za Justinom Lajnir i njenim ljubavnikom - da, Kozo
je znao ko je on onog trena kad se spustio na aerodrom u Nariti,
mnogo pre Uibe ili nekog drugog ojabuna u unutranjem krugu
kaioa. I zato je ena Nikole Lajnira mrtva.
Gubitak.
465

Kacuodo Kozo, Tomuov otac, odigrao je jednom ulogu u dizanju

Mikija Okamija, ali Okami ga je nadiveo. Naravno, Okami je imao
pukovnika.
Kozou je bilo zlo od toga kako su Japanci od pukovnika pravili
Boga. ak su ga i mnogi ojabuni potovali jer su znali za njegove
napore da uini neto za dobrobit njihovih klanova tokom godina
okupacije. Kozo nije ni najmanje sumnjao da je pukovnik bio vie
Japanac po svom razmiljanju nego zapadnjak. Po njegovom miljenju
zato je pukovnik bio tako opasan. To je ubilo Kacuodo Kozoa.
Kozo je verovao da je pukovnik Lajnir lino ubio njegovog oca,
koji je naen udavljen u reci Sumida bez ijedne ogrebotine. Kacuodo
nije znao da pliva a pukovnik je to znao; Kozo ih je uo kako
razgovaraju jednog vrelog letnjeg popodneva kad se znoj skuplja na
njihovoj koi kao kia na vrhovima drvea.
Nedelju dana kasnije Kacuodovo modro telo izvaeno je iz
Sumide. Kozo je izgubio oca.
Nenadoknadiv gubitak.
Samo nekoliko godina kasnije Kozo je poeo da shvata prirodu i
kontekst stranog incidenta. Gotovo od poetka Kacuodo i Okami su
se svaali politike jakuze. Okami je bio za dogovor s Amerikancima naroito otkako su okupacione snage esto poele da trae pomo od
jakuze da ugue trajkove koje su potpirivali ubaeni komunisti.
Izgledalo je bolje da Japanski mafijai lupaju glave japanskim
radnicima, nego amerika vojska. Ali Kacuodo se estoko svaao, i
bio je protiv bilo kakve saradnje sa Amerikancima. On je prezirao da
ga koriste Amerikanci po bilo kom pitanju - ak i po pitanju
istrebljenja komunista sa japanskog tla.
Nesuglasice izmeu dva ojabuna konano su prerasle u otvorenu
paljbu. Dok Kacuodovo telo nije naeno kako pluta Sumidom. Zato
to telo na sebi nije imalo nikakve tragove, nije bilo ni krivca, a ni
osvete. Okami i porunik su upotrebili njihov uticaj. Red je vraen.
Ali nita ne moe vratiti ivot kakav je nekad imao Tomu Kozo, i
on nikada ne zaboravlja. U pravom japanskom stilu, on uze Okami za
466

mentora, postade iskren i privren prijatelj, uvrsti svoju mo dok je

Okami napredovao kroz hijerarhiju. I kad je Okami postao kaio, Kozo
mu je bio najvra i najglasnija podrka. Ostao je uz Okamija dok se
ovaj uspinjao, zbog njegovog tajnog kopanja po istoriji koja se ticala
Kacuodove smrti, ali ga je ipak mrzeo zbog njegove veze sa
pukovnikom Lajnirom.
Pukovnik je umro pre nego to je Kozo mogao da ostvari svoju
osvetu. Ali tu je bio sin. Meutim, sin je bio nina, veoma moan. ak
su se i ojabuni njega plaili. A onda, tu je bilo seanje na pukovnika,
potovanje protiv kojeg se Kozo nije mogao boriti. On zato nije urio,
strpljiv kao pauk iju mreu unitavaju vetar, kia i mraz, ali koji je
uvek iz poetka plete.
Osveta.
Kozo se okrete od ogledala, poe da se oblai. Bilo je vreme da se
vidi sa Do Dukom.
Vreme da se prizove ast i da se pripremi smrt.
***
Nikola, bled kao zid, leao je meu opalim liem javora kao da je na
plamenom krevetu.
eleste, kleei iznad njega, ree:
- Kua - vaa kua, zar ne? - Samo je na sto jardi kroz drvee.
Njegove oi, zamagljene od bola, buljile su u nju kao da je ne
poznaje. elestino srce preskoi otkucaj. ta je to Mesulet uradio sa
njim? Zato je toliko dugo ekala da bi reagovala? Znala je. Uas koji
ju je epao od trenutka kad je Nikola uspostavio svoju psihiku vezu
sa njom bilo je neto tako strano to nikada ranije nije iskusila. Uvek
je negde duboko u mislima zapretena senka saznanja da iza sveta koji
moemo da vidimo svojim oima, ujemo svojim uima lei jedan
drugi svet, efemerniji, s kojim doemo u dodir s vremena na vreme u
trenucima velikog stresa ili sna. ivci sy joj jedva podneli tu
povezanost. I eto ta je taj uas doneo.
467

- Ah, Nikola.
Nagnula se preko njega i neno je dodirnula svojim usnama
njegove. Uinilo joj se da ga je ula kako je zajeao, pa se trgnula,
uplaena da ga je povredila.
Bili su pored kamenog bazena punog vode koja kao da je izvirala
iz dubine. Jedan jedini japanski kani bio je urezan u kamen, a preko
vrha leala je plitica od bambusa. Nikola, apuui neto hrapavim
glasom, zamoli je da ga napoji iz plitice. Ona zahvati ledene, iste
vode i podigavi mu glavu prinese pliticu njegovim usnama.
Pio je polako i buno neko vreme, zatvorenih oiju kao da je voda
bila njegov svet. Stavi ruku na prostirku od lia i sede.
- Kua - rekao je. - Da li sam vas ja uputio ovamo?
- Ne seate se?
- Ne.
Stavila mu je ruku na obraz.
- Nikola, koliko ste teko povreeni?
- Ne znam - pogledao je u naokolo. - Ovde smo ja i Justina
sahranili nau ker, jadno malo bie, bila je tako slaba i bleda, nije
imala anse da preivi.
On obori glavu i eleste ga zagrli pa poe neno da ga ljulja dok
je on tiho jecao.
- Sve je u redu - ree on posle izvesnog vremena. - To je bilo
davno. U stvari, u jednom drugom ivotu.
eleste zatvori oi na trenutak, ujede se za usnu.
- Nikola, plaim se - buljili su jedno drugom u oi. - Mislim da je
Mesulet na kraju razumeo. Postao je svestan mog postojanja i kako
sam ti pomogla.
Bilo je to istina kroz blesak bola i oka Nikola je shvatio da on
vie ne moe da je titi na taj nain. On ju je iskoristio i sada e oboje
platiti cenu. Bila je to oajna kocka, stavljanje glave u Mesuletove
eljusti, ali na neki nain to se isplatilo. On je znao da Mesulet nema
pristupa Okamiju. Inae bi znao da Nikola nije Niiki, veza izmeu
Okamija i Dominika Goldonija.
468

To je znailo da je Okami iv i da se verovatno krije.

- Nikola.
On pogleda u elestine oi i odjednom oseti kako joj psiha izlazi
iz koljke, kako je obavija toplinom i svetlou. Stavila je ruke na
njega, najpre obazrivo, onda oseajui kako njeno unutranje
poverenje raste sve vre, osvetljavajui njegove tamne dubine.
- Ima ruke i um iscelitelja - rekao je puknutim usnama.
Automatski poe tiho pojanje Akare. Odjednom, stade.
- ta je to?- eleste oseti promenu u njemu. - To je meni sve novo.
Da li sam uinila neto pogreno?
Odmahnuo je glavom.
- Ne, ja sam kriv. Ja znam deo Tau-taua Akaru. Nauio me jedan
ovek. Verovao sam mu mnogo godina, ali na kraju se pokazalo da mi
je on neprijatelj. On je poduavao Akaru i njen tamniji deo Kiru.
Bez koryoku-a, puta i ukena, zatite integracije, tamna strana ga je
upropastila, kao to je unitila Mesuleta.
Nikola dade znak da eli jo vode i ona prinese pliticu njegovim
usnama. Pio je u tiini. Vlaan miris lia i plodnog tla ispunjavao je
vazduh. Ptice su cvrkutale u kronjama, dozivajui jedna drugu.
Ovako daleko od zavojitog puta nije se ula buka saobraaja.
eleste nije htela da misli na komar koji je doivela vozei
kamion autoputevima, prolazei oznake koje nije umela da proita,
prebacujui se opasno na levu stranu, sa Nikolom koji je napola leao
kraj nje.
- Taj ovek, moj sensei, nauio me je svemu to znam o Tau-tauu nastavio je Nikola kad je utaio e. - Kad sam video kako to ne
deluje na Mesuleta, poeo sam da se pitam da li je sve u redu. I onda,
u onom kavezu izmeu svesti i nesvesti, moj uspavani um ponovo
prizva tog oveka i ja sam ga video - ja sam ga video eleste - kako
me izdaje. On me je uio samo onim stvarima za koje je eleo da ih
znam.
Neto se pomae u bunju iza golog ginkgo drveta. Oboje
okrenue glave u tom pravcu, ali to je bila samo neka mala ivotinja
469

koja je traila plodove.

Nikola se leima naslonio na kameni bazen kao da je dobijao
snagu od njega.
- Taj ovek je bio vrlo pametan - rekao je posle izvesnog vremena.
- Uzeo sam njegovo uenje kao vrednost ak i kad sam ga
razmaskirao. Sada se udim kako sam bio toliko naivan. Pogledao ju
je. - eleste, mislim da ono to me on nauio jednostavno nije bila
Akara. Sada mislim da je to bila nekompletna kombinacija Akare i
Kire. ta ako je ta tamna strana Tau-taua poela da me menja?
eleste pogladi njegovu tamnu, vlanu kosu i ukloni mu je sa ela.
Neno ga poljubi.
- Ubeena sam da grei - ree uverljivo - ne moe tako lako da
zaboravi efekte boravka u kavezu sa Mesuletom.
Znala je ta govori. ok i droge uz ispitivanje doveli su ga do
paranoinog razoaranja. Ali greila je. Nije mogao da se otrese
oseanja da ga je Kanzacu izneverio. Pamtio je kako mu je Kanzacu
rekao da mu je esto dolazio u goste visoko u Hodaku, mada se
Nikola seao da je tamo bio samo jednom.
Vreme je, rekao je Kanzacu, kao okean. Ima plima, struja, vrtloga
koji se ponekad prelivaju, stvarajui neku vrstu virova dogaaja koji
se ponavljaju kao krugovi na vodi dok se ne raire dovoljno i ne
razbiju o stenovite obale.
Nikola, koji je tek poeo da putuje van vremena, znao je sada
bolje, nego onda, o emu Kanzacu govori. Da je Kanzacu bio
sposoban da ivi i ponovo preivljava trenutke u vremenu, mogao je
lako da predvidi da e ga Nikola ubiti, ba kao to bi mogao da
razume neizbenost toga i da, prihvativi to kao karmu, usmeri svoju
osvetu tako to e udenuti psihiku vremensku bombu u Nikolinu
glavu. Pitanje je sada bilo kako da je Nikola izbaci.
Postojao je nain, ali to je bilo opasno, ispunjeno nepoznatim
zamkama, pa se nije znalo da li da se usudi da ga preduzme. Pitao se
da li ima drugog izbora.
U tom trenutku ptice su prestale da pevaju, a Nikola i eleste, iji
470

se pogledi sukobie u prepoznavanju, znali su ta im se sprema.

Mesulet.
***
- Mrtva?
- Tako je. To je tragino. Automobilska nesrea.
- Isuse Boe. Justina je mrtva.
Lu Kroker je buljio u Tanzana Nangija.
- Da li Nikola zna?
Nangi odmahnu glavom.
- Kao to sam rekao neko vreme nismo bili u vezi.
Kroker sede i Margarita mu stavi ruku na rame. On joj je sve
ispriao o Nikoli i Justini dok su leteli ovamo. Oi su im bile
zamuene ali nisu bili toliko umorni koliko bi mogli da budu. Podelili
su pilulu za spavanje koju je Margarita nala u svom neseseru sa
minkom i tako su spavali est sati.
Bili su u dnevnoj sobi Nikoline kue na imanju u Tokiju. Masivne
kedrove grede prelazile su preko tavanice, a svetlost kasne jeseni
irila se kroz ogromne prozore. Tapacirani kaui i prevelike fotelje
ispunjavale su centralni deo sa tatamijem, dva stepenika niim od
ostalog prostora. Du zidova bili su zapadnjaki umetniki radovi i
sjajno ofarbane tkanine iz Francuske i Italije. Kua je mirisala na
nauljeno drvo, trsku i ruzmarin.
Nangi je oseao da je ovo logino mesto da doe. Kad mu je
Seiko dala poruku, bio je besan to ga nije pozvala sa sastanka. Ali
brzo se smirio i brzo je poeo da misli. Seiko mu je dala Krokerovu
poruku, pa je prema onome to je izvukao od nje vetim ispitivanjem i
onome to je Kroker rekao lako shvatio da je re o neem vrlo hitnom.
S obzirom na njegovu tekuu situaciju - kao i na situaciju Sato
interneenela - nije eleo da bilo ko zna za Krokerovo prisustvo u
Tokiju.
Od Justinine smrti Nikola kua je bila prazna. Dolazila je samo
471

ena koja je odravala red. Nangi je imao kljueve i njen poloaj inio
ju je idealnom. Odvezao je svoja kola na aerodrom, naao je Krokera i njegovu pratilju - i lino ih dovezao ovamo.
Ali tek poto se otresao Seiko. Ona je bila jedina osoba u
kancelariji koja je znala da je Kroker doao, nije eleo da se muva
unaokolo dok budu razgovarali.
On ju je poslao u Vijetnam da privremeno preuzme poslove Satoa
tamo. Dao joj je ime Jisaku indoa, ali joj je rekao da je on konsultant
i da e joj pomoi da zasnuje novi tab u toj zemlji. Rekao joj je da
pomogne indou na svaki nain.
itava ideja i toliko slobode koju joj je dao bili su riskantni, ali
Nangi je navikao na rizik. Telefonirao je indou, rekao mu da je ona
na putu i da sumnja da radi protiv kompanije. Znao je da je to najbolje
to za sada moe da uradi. Nije imao dokaze o njenoj pokvarenosti,
samo ono to je sluajno uo i nije bio spreman da reaguje
preuranjeno. Pored toga ona je bila manje vana. Ako je bila kriva.
Moda je njeno oseanje slobode u Sajgonu otkrije. Ako se to pokae,
indo e znati ta treba da uradi.
Gei, rukovodilac i projekta, bio je druga pria. On je sebe osudio
sa ifrovanim faksom. I mada su ljudi jo pokuavali da deifruju,
Nangi je bio ubeen u njegovu krivicu. eleo bih da mogu da ga drim
dvadeset etiri asa na oku. Ali nije imao te mogunosti.
Nangi je sada paljivo sluao dok mu je Kroker priao o tome
kako mu je Lilihamer naloio da rei ubistvo Dominika Goldonija.
Kroker je govorio o tome kako sumnja da je Lilihamer mnogo vie
nego to se predstavlja i rekao mu je kako je otkrio da Lilihamer iz
linih razloga eli da nae Vijetnamca Do Duka Fuiru. Kroker je bio
zaprepaen to Nangi ve zna za Gantovu pogibiju, ali je on iznenadio
Nangija kad mu je rekao za Margaritinu vezu sa njenom maehom
Renatom Loti, njenim bratom Dominikom i kad je otkrio da je Dominik
ostavio njoj u naslee svoju imperiju.
Kad je Kroker zavrio rekavi mu za Margaritinu sumnju da je rat
izmeu Leonfortevih i Goldonijevih mnogo vie nego jednostavna
472

krvava borba izmeu porodica mafije, Nangi se okrete Margariti i

ree:
- Rekli ste Krokeru da vam je brat dao pristup svim tajnim
informacijama koje je imao o visokim funkcionerima u vladi i
zakonodavstvu. Otkuda vam ta informacija?
- Tajni izvor - ree Margarita. - Njegovo ime je Niiki.
Odjednom uznemirena ona ustade sa sedita i poe da eta po
tatamiju.
- Da li vam je brat ikada dopustio da se sretnete sa Niikijem? pitao je Nangi.
- Nije. Ja mislim da ga ni Dom nije nikada sreo. On je bio samo
glas. Ali moja maeha zna ko je. Ona nas je ovamo poslala da ga
zatitimo od Do Duka.
- Tako je i Kroker rekao - Nangi pogleda u Margaritu Goldoni
Dekamilo pitajui se da li moe da joj veruje. Verovao je Lu Krokeru,
najbliem Nikolinom prijatelju zapadnjaku, ali samo je to mogao da
uzme zdravo za gotovo. - Da li vam je maeha rekla ime?
- Jeste. Mi pretpostavljamo da treba da vidimo Mikija Okamija.
Nangi je stajao mirno neko vreme.
- Okami je kaio, ef svih ojabuna jakuze - rekao im je - ali
njegovi neprijatelji su uvek hukali protiv njega; njega nema. Sada mi
recite da verujete da je on Niiki, izvor Dominika Goldonija.
- Fejt je bila sigurna u to - ree Margarita - ali ta ako je on ve
mrtav?
- I meni je to palo na um - ree Nangi - dok nisam povezao neke
stvari. to se tie optubi protiv Nikole i Sato-Tomkina, naao sam
izdajnike unutar kompanije. Jedan od njih Vinsent Tin ubijen je prole
nedelje u Sajgonu. Izgleda da je on umean u sve to je ilegalno. Ali
ko ga je ubio? Sajgonska policija nije nam pomogla. Ali udno je da je
njegovo telo uzeo ovek koji je tvrdio da mu je brat. On uopte nema
porodice. Taj ovek je rekao da radi u kompaniji Avalon Ltd.
- Proveravao sam. Mada Avalon Ltd tvrdi da ne poznaje tog
oveka, udno je da se on pojavljuje kao veza za prenos novca preko
473

meunarodnih granica. Sada sam otkrio da je ovek koji je doao za

Tinovo telo bio Japanac i jakuza. Izgleda jasno da su me namerno
uputili u Avalon Ltd.
- Svi ti faktori vode do jednog zakljuka da je Mikio Okami iv i
da se krije, da tajno alje podatke o svojim neprijateljima onima koji
najbolje mogu da mu pomognu. Vidite, lanovi Okamijevog
unutranjeg saveta povezali su ga preko njegove volje sa ovekom po
imenu Leon Vaksman, ovekom koga sam pre mnogo godina poznavao
u Tokiju i koji je u meuvremenu postao glavni igra u senkama
Vaingtona. Mislim da se Okami pobunio. Rekao sam mu da se
Vaksmanu ne moe verovati, pa je Okami tajno napustio Godaiu,
stvorivi drugi savez koji je tajno gajio, onaj sa bratom gospoe
Goldoni. Dominik je bio ubijen zbog te veze, a Okami je oteran u
skrovite.
- Da li je bezbedan? - pitala je Margarita.
Nangi je pogleda.
- ak i da jeste, ima toliko moi oko njega da se pitam koliko
dugo moe da preivi.

474

21
Vaington/Tokio

Kad je Fejt Goldoni otvorila vrata njene kue, Lilihamer se nasmeio i

rekao:
- Vil Lilihamer, gospoo Loti. Drago mi je to sam vas najzad
upoznao. Smem li da uem?
Fejt, buljei u vrh revolverske cevi koju je uperio u nju, rekla je:
- Naravno da moete.
Dok ga je vodila kroz veliki foaje pa u hodnik, ula ga je kako
govori.
- Nema nikoga u kui, gospoo Loti. Proverio sam.
- Sigurna sam da jeste.
Gurao ju je unaokolo.
- Kuhinja a onda zadnja vrata.
Bilo je jasno da idu prema talama. Znala je ta to znai. Na neki
nain pitala se kako se to nije ranije dogodilo. Tek nedavno, kad joj je
Lilihamerov ljubavnik Daglas Mun prodao video-traku i kad ju je
pregledala, shvatila je da je ovek koji posmatra divlju ljubavnu igru
Doni Leonforte. Izgledao je drugaije, to svakako, ali to je bio ovek
s kojim je bila intimna i odmah ga je prepoznala. Bilo je to davno, ali
ne ba toliko. Ti dani u Tokiju posle okupacije postavili su scenu
svega onoga to e kasnije doi. Ti dani su bili urezani u njeno seanje
kao laserom.
Koliko dugo je Doni znao ko je ona? Ona nije ivela u senkama
kao to je on morao i mada je dala da joj urade neke male plastine
intervencije u Los Anelesu, ona je jo bila Fejt Goldoni. Doni bi je
prepoznao.
Doni je iv!
Najpre je pomislila da joj to ne odgovara. Ali ona je uspela da
475

preivi sva uda, zato ne bi njega? On je imao prednost nad njom bio je mukarac.
- Otvorite vrata.
Ogvorila ih je i osetila je miris konja, seno, silau. ivotinje
okrenue glave prema njoj, frknue.
- Ne brinite, neu vas ubiti - ree Lilihamer. - Bilo bi suvie
pitanja.
Ona se osvrnula unaokolo, leima okrenuta boksovima.
- Jedan od ovih e vas udariti u glavu - pokazao je konje.
Fejt je oseala bravu na leima. Pomakla se jo malo da je otkoi.
- Niko vam to nee verovati. Ja suvie mnogo znam o konjima.
Sada se nije trudila samo da otvori vrata ve da se doepa koe i
metala.
- Morae da u to veruju - ree Lilihamer priavi blie njoj i
konjima - zato to e to patolog napisati. Nee biti drugih tragova na
vama. Nikakvog znaka pogrene igre. Osmehnuo se. - Verujte mi. Ja
sam majstor za to.
- Zato to radite? - nije oekivala odgovor, elela je samo da
isproba njegovo oseanje kontrole.
- Ovde je veliki drebac - pokazao je pitoljem - otvorite vrata
boksa.
Fejt je samo na to ekala. Otvorila je vrata boksa desnom rukom
dok je levom dizala kuku i zabacila je uvebanim pokretom lanka,
skinuvi je pri tom sasvim i bacivi metalnu ipku Lilihameru u lice.
On zaurla, zatetura i udari nogom zahvativi Fejt po kuku.
Kriknula je, pala na jedno koleno. Konji, preplaeni, udarali su o svoje
boksove, njitali su, irili oi, nozdrve su im bile napete. Videlo se da
su u strahu i panici.
- Kuko! - viknu Lilihamer. On snano odbaci metalnu kuku i
posegnu za njom.
Bio je ba ispred otvorenih vrata boksa. Fejt ga udari ramenom u
koleno svom silinom. Lilihamer pade nauznak u boks sa preplaenim
drepcem.
476

On udari u drepca takvom silinom da se konj die na zadnje noge

i poe da vitla prednjim. ivotinja, oigledno uasno prestraena,
sputala je kopita na Lilihamera koji se dizao. On udari o ivicu boksa,
a to jo vie izbezumi drepca, koji je sada poeo da dobuje kopitama
po biu za koje je mislio da ga napada.
Fejt, diui se na noge, namirisa krv.
- O, gospodine Dominik - ree ona konju - jadna, jadna preplaena
ivotinjice.
drebac, ije su oi jo kolutale, uo je poznati glas. Okrenuo je
veliku glavu, buljio je u nju levim okom. Ona je nastavila da ga tei,
pa se on spusti na sve etiri noge ispred nje i poe da odmahuje
glavom. Kao ni njoj, ni njemu nije smetao miris krvi.
Ona prie otvorenim vratima boksa, posegnu da ga pomazi iznad
nosa. Stavila mu je kocku eera u njuku dok ga je mazila. On se
sada smirivao odgovarajui na njena teenja. Tek tada je pogledala
levo i videla crvenu masu koja je nekada bila Vilijem Dastis
Lilihamer.
- Ah, gospodine Dominik - aputala je ona ljubei drepca po
njuci - sada je sve u redu.
- Bojim se da ste malo preuranili.
Okrete se, i prepoznavi glas, ugledala je oveka koga je videla na
video-traci. Sada je bio stvarno grozan, manje je liio na Donija
Leonfortea koga je poznavala nego na video-traci. Pomislila je da je
mogao da sedi pored nje u restoranu, u operi i da ga nikada ne bi
prepoznala.
- Zdravo, Doni, odavno se nismo videli.
- Oboje smo svata doiveli. Tvoj prijatelj Okami me dobro
sredio, ali mene je teko ubiti. Fejt, bio bih ti zahvalan ako bi izala iz
boksa. Posmatrajui kako se ophodi s tim biima shvatio sam da je
Vil pogreio to je mislio da e moi da navede jednog od njih da te
ubije. Pored toga, ne elim da se doepa Vilijevog naoruanja, je li?
- Gospodin Dominik je jo uznemiren. Mislim da e biti bolje da
ostanem ovde gde sam.
477

Doni izvadi magnum 357.

- Gde da smestim metak? Ispod desnog uveta? - Naciljao je u
drepevu glavu.
- U redu, ta hoe? - izala je iz boksa.
- Zatvori vrata boksa. Ne elimo da nam neko smeta.
Ona uini kako je rekao i krenu iz tale dalje od drepca.
- ta radi?
- Ne elim greke. Ne elim da ti odjednom odlui da ubije
gospodina Dominika.
Doni naini grimasu.
- Dala si mu ime po svom odbeglom ne ba dragom sinu, Fejt?
Velika kua, tale, konji, vie novca i uticaja nego to si znala da
koristi. Isuse, kakvim si ivotom ivela.
Pogledala ga je nemo.
- Ti ivi mojim ivotom, ti, kraljice svih kuki! - dreknuo je tako
jako da se ona trgnula. Mogla je da vidi sav bes i zavist koji su se
godinama gomilali u njemu, koji su plivali u njegovim oima kao
besne ajkule.
- Sve si mi otela! Ti i prokleti Japanac Okami. Ti si to sve
smislila! Jebena Goldoni maskirana kao Fejt Sovhil. I ja sam to
progutao. Ti si bacila svoje telo na mene i ja sam ga uzeo!
- To boli, zar ne kad sazna da si na kraju bio samo mukarac kao
ostali koje sam poznavala. Otvarala sam butine kako sam htela,
uzimala komad tvog mesa u usta i sve to sam poelela dobijala sam
kao da sam rekla: Sezame, otvori se!
- Ubiu te!
- Sada zvui kao Doni Leonforte koga sam znala - rekla je dok je
ila niz talu. - Nisi Crvena Kraljica koja je zavela umove Vaingtona.
Kad se govori o uticaju, sa koliko si predsednika manipulisao?
Zamisli! Sicilijanac kao ti, glumac! Nasmejala se. - Zato me mrzi,
Doni? Uinila sam ti najveu uslugu u ivotu. Roen si za senku i
glumu. Sea se kako ti je bila dosadna poslovna strana stvari? ak si
hteo da ja vodim knjige. Sea se?
478

- Uzela si mi ivot, Fejt! Pogledaj moje lice. Nekada sam bio lep.
Morao sam da promenim ime, da obavim toliko skupih operacija. A
bol! I onda sam morao da se sakrijem, da, u senku, ali bez kue, bez
porodice, bez divljenja aristokrata, svega onoga to sam eleo u
ivotu. Ti si sve to uzela - Donijevo lice je bilo tako crveno da je ona
mogla da vidi svaku emociju kako kola njegovim venama. Krenuo je
na nju, ramena je oborio kao da su ga bolela od rei koje je kao
noeve bacala na njega.
Ponovo se nasmejala.
- Nita se nije promenilo, Doni. Ja jo vodim knjigovodstvo!
- Ne! Ti, Okami i Dominik ste me izbacili iz posla!
- Imao si loe prijatelje. Doni, kad si odluio da igra obe uloge.
Za federalce ti si bio Crvena Kraljica koja igra duboko sakrivenog
vladinog pijuna, heroja ove zemlje. Ali tajno ti si vodio Ogledalo za
svoj raun. Birao si ljude iz mafije, koristei neaka ezara da ih
unapreuje dok ne bi postali donovi, odani tebi i njemu. Ti si bio heroj
i razbojnik, sve u jednom paketu.
Ona je sada stigla do najudaljenijeg zida, a ila je blokirajui mu
telom pogled.
- I sada to ponovo radi sa Godaiu. Povezao si Ogledalo sa
Godaiu da bi minirao federalce, izbegao njihove zakone i proirio
svoju mreu po svetu. Samo sada si zastranio. Oni momci iz Godaiua
ne brinu o tebi. Mislio si da ete ti i ezare ostati partneri. Moram da
te razoaram. Iskoristili su te. Ti i ezare ste bili njihova karta za sve
oblasti Amerike.
Ona dotae konu futrolu leima i to je smiri.
- Razmisli o tome, mafija i vlada u savezu. Bila je to neodoljiva
kombinacija japanske jakuze - ona pokrete desnu ruku i oseti kou
prstima. - Ali kad je ustanovljen Godaiu, urra misli da su uradili sa
tobom i ezarom?
- Imam zatitu protiv te mogunosti. Dobijao sam poverljive
informacije od - Doni naini pauzu pa ree. - Zato bi ti sada to
govorio? Uskoro e biti mrtva - pokuao je da se osmehne i Fejt je
479

zadrhtala. - Moj izvor je Niiki, to mu je ifrovano ime. Njegove

informacije su mi omoguile da se popnem u karijeri, da postanem ef
Ogledala.
- Idiote. Niiki je Mikio Okami. Od njega si dobijao informacije,
ali samo one za koje su on i Dominik eleli da ih ti ima.
- Nemogue! Laljiva kuko!
Magnum se die ali Fejtina ruka je ve izvukla stari revolver iz
konog draa. Kolt koji je htela da koristi u sluaju da konj slomi
nogu.
Omirisala je ulje, osetila kako joj lei u aci. Ona podie revolver
i opali jednom, dva puta a miris baruta joj ispuni nozdrve.
Kasnije e se seati zaprepaenosti na licu Donija Leonfortea,
usta u obliku slova O kao kod malog deaka. On je posrnuo unazad
meu uznemirene konje, pao na koleno. Fejt, drei revolver veoma
vrsto ispali mu metak u lice i on pade na pod od dasaka.
- Nije tako teko ubijati - ree ona stojei iznad njega.
***
Samo zato to si izvanredno talentovan, rekao je Kanzacu, to ne znai
da moe sasvim da koristi taj talenat.
Kako je bio ironian, Nikola je shvatio tek sada.
ta mu je Seiko rekla na Nariti u poslednjim trenucima pre nego
to je odleteo za Veneciju, s neim to je bilo blizu panike u njenim
oima? Biete drugaiji - toliko drugaiji da vas niko nee prepoznati.
Da. To se sada dogaalo.
eleste, dok joj je srce snano udaralo zbog saznanja da se
Mesulet pribliava, drala je Nikolinu ruku, ali nije mogla da je oseti.
Sva njegova oseanja bila su okrenuta unutra da bi napravio veliki
korak vere. Morao je da napusti sve to ga je Kanzacu nauio. Morao
je da ima vere, ali ne u one koji su ga obuavali, bez obzira da li je ta
vera bila dobra ili loa, ve u svoj sopstveni talsnat.
Koristio je haragei da bi se usmerio, da bi svoje disanje i puls sveo
480

gotovo na nulu. Boje mu nestade iz lica, ali eleste nije rekla ni re

mada joj je srce preskoilo otkucaj. On ju je upozorio.
Krv i energija skupljali su se u hara, centru energije u telu, dok se
vraao na onaj trenutak u kavezu kad su on i Mesulet bili psihiki i
fiziki povezani, kad je Mesulet pozvao u pomo posveenu belu
svraku i traio da se otvori esta kapija.
Nikola je sada poeo pojanje i uz pomo harageija, setio se svega
izgovarajui udne slogove ba kao to je Mesulet radio u fabrici
robota. Vrata se otvorie i Nikola sasvim osloboen Tau-taua, proe
kroz zabranjenu estu kapiju.
***
- Dragi Boe! On je ovde!
- Margarita!
Ali ona je ve jurila hodnikom i otvarala prednja vrata, nestajui
napolje dok je Kroker jurio za njom.
- eleste!
uo je Margaritu kako vie ensko ime i trenutak kasnije on vide
dve sestre kako se grle.
- Lu, moja sestra eleste, Ona je bila s tvojim prijateljem Nikolom
- rekla je Margarita.
- Nik! Gde je?
- Nik i Do Duk
- Kuda?
- Lu - ree Margarita - moram s tobom.
- Ne! - viknula je eleste - ti ne zna kakav je Mesulet, ta je
uradio s Nikom.
- Ne zna ta je uradio sa mnom - ree Margarita. - eleste, on je
ubio Doma.
- O, Boe! To je razlog vie da se dri podalje.
- Nee me povrediti. Postoji neto neizgovoreno to mora da se
uradi - zagledala se u sestrino lepo lice. - Razume me?
481

- Idemo - ree Kroker Margariti dok je eleste pokazivala pravac

u kome su krenula dva oveka. elesti je rekao:
- Tamo je Tanzan Nangi, to je ovek kome moete da poverite svoj
ivot. Ostanite s njim.
eleste klimnu glavom i gledala ih je kako odlaze.
***
Koliko je grehova poinio u ivotu? Nije mogao da kae. Ili je izgubio
broj ili vie nije znao ta je greh. Sem jednoga.
Ubio je Aoa.
Ubio ga je zbog tajne koju Ao nije hteo da mu kae: pojanja koje
e otvoriti estu kapiju. Ao, koji je uzeo preplaenog deaka bez
doma, kad ga ostali Nangi nisu prihvatili, Ao koji ga je poduavao,
koji ga je uveo u magiju Mesuleta koji mu je pokazao mo vekova.
Moda je Do Duk znao da e toliko greiti. Kako inae da objasni
to je odabrao za zatitnika belu svraku? Do Duk je mogao da mu vidi
lice, zaprepaenje zbog uenikovog izbora.
Ao, koji ga je voleo, sada je bio prah.
Sada dok je jurio preko malog travnatog proplanka oceao je
teinu na ramenu i uo je belu svraku kako mu govori kuda je Nikola
krenuo. Iao je sigurno. A onda mu se nozdrve rairie. Osetio je
Margaritu, ne da je osetio njen miris, ne njeno telo, ve duu. Video ju
je kako ide potpuno sama i hrabra. Nije ga se plaila, ali on se plaio
nje.
- Margarita - apnuo je.
Zadrhtao je kad je prila blie.
- elim - rekao je - elim
- Znam ta eli - rekla je Margarita. Bila je tako lepa, obasjana
svetlou, okruena visokim drveem - uvek sam znala.
- Ti si jedina.
Teko je disao i eleo je da skine masku da bi ona mogla da mu
vidi pravo lice. Ali to nije bilo vano, on je bio nag pred njom kao sve
482

vreme dok su bili zajedno na drumu, putujui prema Minesoti.

- Znao sam kad sam te sreo da e ti biti moj kraj - rekao je. Video sam te i negde duboko u sebi znao sam da vie ne mogu da
budem ono to sam bio. Ja lako ubijam, ali pomisao da tebe povredim
je nepodnoljiva. Radije bih unitio sebe.
- Znam. Mi smo jedno u drugom.
- Najpre sam mislio da elim da me se plai kao to me se svi
plae, ali ti se nisi plaila, tako ponosna ena. Ti si me pobedila,
dovela me do kraja probuivi moj oklop a sada su svi oko mene i
gledaju kako da me rastrgnu.
- Ne mora da bude tako - ona mu prui ruku - sada je gotovo. Ja
mogu da te zatitim, da te spasem. Ako bi poao sa
Ali on je shvatio da je nikada vie nee imati, da nikada vie nee
osetiti emociju kao u to.m trenu i on se izvi kao zmija da bi je
dohvatio, ali tada ga udari neka masa. On jeknu a Margarita ispusti
otar krik.
- Ne! ekaj, ja mogu
Tresnuo je na zemlju, blato mu se zabilo u oi i nos, valjao se a
velika masa as ga je putala, as ga je lomila. Bio je zaslepljen zbog
Margaritine blizine. Hteo je da je pozove, da joj kae Bio je tako
blizu da joj dohvati ruku, da napravi kontakt u tom trenutku kad je sve
sem nje prestalo da ima znaenje za njega. Bio je zaslepljen farovima
kola koja su se nala na pogrenom mestu u pogreno vreme.
Ili moda nisu. Moda je to bilo vreme. Kako je mogao da bira?
ivot je oajniki rat da se na oku dre emocije koje mogu da te
unite.
On kriknu kad mu neto probi meso i pogledavi nadole vide
mehaniku ruku, vetake prste sa elinim noktima. On se oslobodi s
drugim krikom, udari jednom, dva puta, uo je teko jeanje, teko
telo koje se sputa i on podie lakat da bi udario dok mu je um traio
Margaritu.
ovek s njegovim licem pojavi se niotkuda i udari ga u karotidnu
arteriju na vratu. On samo slepim instinktom podie ma.
483

Obojica padoe u vodu. Na tom delu jezera obala je bila strma.

Nikola paralisan udarcem Do Dukovog maa, odmah je poeo da ga
hvata za glavu. Znao je da mora da mu zada fatalni udarac, ali voda je
radila protiv njih, tako da je tradicionalni atemi bio neefikasan.
Nikola stee Do Dukovu glavu i zabi mu prste u usne i nos.
Uhvaeni ukotac oni su udarali nogama i udaljavali se sve vie od
obale. Do Duk opet udari Nikolu i spusti se do dna jezera.
Borili su se, borili su se za vazduh u pluima, ali premor i ledena
voda uzimali su svoj danak.
Izleteli su na povrinu ali vie nisu mogli da se tu odre. Opet su
potonuli prepletenih udova do dna. On je stezao Nikolino grlo.
Oseao je Nikoline ruke kako rade po njegovom telu. Znao je da
ne sme da pusti njegovo grlo.
Oseao je kako mu se pritisak poveava u uima dok su tonuli, ali
nije imao vremena za to. Um mu je bio ispunjen crvenom krvlju,
magijom Mesuleta i pomilju da mora da se izdigne iz tame da bi se
doepao Margarite, koja ga je ekala na obali.
***
Nikola je znao da se davi. U stvari, obojica su se davili, ali Mesulet
kao da toga nije bio svestan.
Nikola pogleda u sebe, otvori svoje oko taniana, spreman da ga
uniti. Ali Mesulet je ve proao estu kapiju i sada su bili blokirani.
Odlazili su sve dublje i sve dalje dok Nikola ne nasluti senku na
dnu jezera. Nadao se da nije pogreio jer mu je to bio jedini spas.
Na dnu jezera leao je dai-katana koji mu je poklonio otac,
pukovnik. Ime mu je bilo Iss-hogai: Za ivot.
Udarao je nogama prema dugom mau, koji je nekada bacio u
jezero mislei da ga nikada vie nee upotrebiti. Do Duk je osetio da
Nikolini udari slabe pa ga stee jo jae. Nikola tada zakopa prste
ispod maske i povue je. Uspeo je da skine svoj obraz sa
Mesuletovog lica, ali samo delimino tako da mu je pokrivala nos i
484

oi. Nikola podie ma Mesulet se vie nije pomicao.

Hteo je da krene prema povrini. Ali nije mogao. U samrtnom gru
Mesulet ga je uhvatio za lanak na nozi. Pokuao je da se istrgne, bez
uspeha. Ostao je da visi tu u tamnoj dubini.
A onda Nikola oseti da je sam u krajnjoj tiini i mirnoi dubine.
Vreme kao da je stalo. ak je i njegovo srce kucalo sve sporije.
Krv mu se ledila. A onda mu se uini da vidi oveka kako mu se
pribliava naduvenih obraza.
Vazduh!
Trepnuo je. Kroker je plivao kroz vodu brzo i odseno. Njegova
vetaka ruka bila je istegnuta. Nikola nikada nije sebi oprostio to je
prijatelj tako nastradao zbog njega. Ali Kroker mu je oprostio.
Posmatrao je kao u zanosu kako Krokerova ruka uzima
Mesuletove prste i odvaja ih jednog po jednog, lomei lanke,
oslobaajui ga samrtnog zagrljaja.
Kroker epa Nikolu oko struka i udarajui snano napred povede
ih prema povrini, dalje od ledene tame, dalje od groba na povrinu
gde su ih ekali svetlost i dan.

485

Epilog:
Nova godina
Ah! Da budem dee
Na dan Nove godine!
Isa

486

Uz stranu buku dambo 747 uzlete ostavljajui za sobom oblak od

izduvnih gasova.
- Hou da neto zna - ree Margarita a njene oi boje ilibara
posmatrale su Krokera. - Ako te vie nikada ne vidim, ja u lei i
umreti.
- Moda si stvarno sirena kao to je Do Duk mislio - on se
osmehnuo pokuavajui da to objasni, ali ona okrete glavu.
- Osetila sam kad je umro - apnula je - osetila sam kako vie
moje ime.
- Zato je to radio, Margarita? Ubio Doma i sve ostale?
- Mislim da je samo to znao da radi. Za njega je ivot bio smrt.
Nije bilo nieg drugog. Samo je pokuavao da preivi.
- Jadnik.
- Pitam se - ree ona - ta bi uradio da ste mu ti i Nikola dopustili
da me epa.
- Ko zna? Ali mislim da ak ni on to nije hteo da zna. Nainio je
pokret da nas isprovocira jer za njega nije bilo drugog izlaza. Rekao je
da su mu psi na tragu i bio je u pravu.
Okrenula mu je lea. Znao je da ne eli vie da govori o Do Duku.
- Mislila sam ono to sam malopre rekla.
- Znam da jesi - ree Kroker - ali ja znam kuda ti ide, vraa se
Toniju Di. Ja u pomoi, ako mi pomogne da stupim u vezu s
Niikijem.
- To je bilo jedino Domovo naslee, nastavak njegove moi. Ne
elim da to dovedem u opasnost ak ni zbog tebe - osmehnula se. Posao. Vrati se to pre.
- Doi u kad mogu. To je sudbina.
***

487

- Nije trebalo nikada da ga bacim - ree Nikola - to je bio in

arogancije, kao da sam oamario oca.
Iza njega na zidu visio je Iss-hogai, veliki dai-katana u svojoj
privremenoj konoj futroli. ovek od devedeset godina pravio je za
njega novu futrolu od crnog laka ukraenu srebrom.
- Ovo mesto nije bilo isto bez njega - ree Kroker.
Pogledao je zatim dve posmrtne maske Do Duka koje je Nikola
hteo da se naprave. Kroker se udio to Nikola eli da ima takve
jezive stvari koje e ga podseati na oveka koji ga je gotovo ubio.
Ali kao to je nauio od Margarite u ivotu nije sve belo i crno, pa ni
sam avo nije tako crn kako priaju.
- Jesi li iao na grob? - ree najzad.
Nikola je znao da on mnsli na Justinin grob.
- Nisam jo. Bie mi potrebno dosta vremena da u svojim mislima
prihvatim njenu smrt. Ne elim da odem tamo dok se to ne sredi, dok
se ne uspostavi neka vrsta mira meu nama. Jo je tu deo njene
nemirne due. Mislim da mora da se oslobodi s ovog mesta, Lu.
Kroker klimnu glavom, shvativi.
- Daj joj vremena, Nik - ree on i duboko uzdahnu. - Senator Bejn
nam vie nee zadavati brige. Kad je Crvena Kraljica umrla, njegova
mo se sruila. Nije bilo teko za Fejt Goldoni da okupi one koji su ga
se plaili da ga obore.
- Ali, Godaiu jo ivi - ree Nikola - i mada nam se ini da smo
neto zavrili, ja imam utisak da smo zagrebali povrinu. Gde je
Okami? ta mu se dogodilo? Nangi je ubeen da je jo iv. Svakako
jo postoji pretnja i neka teka pitanja koja ekaju odgovore.
Sneg je pao. Sutra e biti Nova godina, vreme obnavljanja, kad su
sve stvari mogue.
- eleo bih da znam ta su smerali Okami i Dominik Goldoni ree Kroker.
- Moramo da pratimo trag dovoljno dugo - ree Nikola.
- Ako moemo da stignemo tako daleko.
- Poeu sa Tecuo Akinaga, sa Akirom osom i Tomu Kozoom, tri
488

oujabuna iz kaioovog unutranjeg saveta. Jedan od njih je odgovoran

za kovanje zavere o njegovoj smrti. A onda tu je Avalon Ltd. Oni su
predstavnici svih vrsta vojnih materijala. Lako je kupiti kinesko i
rusko oruje, ali oni imaju pristupa i amerikim borbenim avionima F15.
- Vaksman, Crvena Kraljica, mogao je to da im obezbedi.
Nikola klimnu glavom.
- Tano. Nadam se da je on jedini koji je to uradio.
Kroker nali kafe u svoju olju.
- ta misli da je Dominik rekao Do Duku da si ti Niiki?
Nikola slee ramenima.
- Ko to moe da kae? Moda je Okami naveo Dominika da
poveruje da sam ja Niiki u sluaju da se dogodi neka nesrea. Okami
je znao da samo ja mogu da zaustavim Do Duka.
Nikola je gledao kroz prozor u duboki sneg. Tiina zime se
prikradala preko pejzaa kao magla koja zatamnjuje zvezde.
- Sada me najvie brine Baklja Tri Petnaest, re koju sam naao u
softveru Avalona u Parizu.
- Razmiljao sam o tome otkako si to pomenuo. Moda je to neko
eksperimentalno oruje koje pokuavaju da usmere na nas. Proveriu.
Nikola je utao neko vreme.
- To je najverovatnije. Ali ima jo neto to ne smemo da
zaboravimo. ta ako Tri Petnaest nije broj nego kraj? Od sada pa za
dva i po meseca bie martovske Ide.
Nikola odmahnu glavom.
- Da je samo Okami ovde. On bi mogao da nam kae ta je Baklja
Tri Petnaest.
- Izgleda da Nangi misli da je Okami pokuao da nam ostavi
tragove da ga pratimo.
- Tako je. Avalon Ltd. I onda njihovi meunarodni dileri oruja,
Timoti Delakroa, koga Harli Gant pominje u materijalu koji je doneo
Maniju Manhajmu. Prema Harliju Delakroa tvrdi da je Sato bio jedan
od njegovih snabdevaa. To znai da je pokojni Vinsent Tin bio jedan
489

od njegovih snabdevaa.
Dva oveka su gledali jedan u drugog i ti pogledi su donosili samo
uspomene.
- Ispratio si Margaritu na onaj let? - upita Nikola.
- Sino, kasno uvee.
- Misli da je to pravi izbor?
- Nije - ree Kroker - ne mogu da joj dopustim da ode iz mog
ivota, Nik, ali ta sam drugo mogao da uradim? Ja sam policajac, za
ime Hrista. Ja sam uvek bio na pravoj strani zakona.
- Jesi li siguran da je ona na pogrenoj?
- Ona je jebena mafija, drukane.
- Mikio Okami je kaio svih jakuza. Pre dva meseca ja bih ga s
radou prijavio da mi se samo ukazala ansa. Sada nisam siguran u
to. Da te pitam neto, Lu. Da li je Margarita amoralna osoba?
- Ja - Kroker zastade. Nije znao gde lei istina.
Zavlada tiina a onda su se uli koraci spolja.
- Zna ta treba da radi.
- Da. Nangi i Fejt Goldoni su ubeeni da je Okami Niiki. Ako je
tako, Margarita e znati kako da stupi u vezu s njim. I to je bolje nego
ovo to imamo sada, a to je nita.
Kroker je vrteo kafu u keramikoj olji.
- ta ako gree? Ako Okami nije Niiki?
- Ipak, moramo da pokuamo da naemo Okamija. Jesi li za to?
Kroker je ispitivao svoju biomehaniku ruku kao da je nije nikada
ranije video. Znao je ta se od njega zahtevalo da uradi; da pijunira
Margaritu dovoljno dugo tako da bi mogao da prati komplikovani
lavirint tragova do izvora - Niikija.
- Ja je volim. Nik. Mi obojica znamo pravila. Mi znamo ko smo i
koje smo staze odabrali da njima idemo - zagledao se u tamne oi
prijatelja. - To nije jednostavno, ali mi imamo samo to.
Prednja vrata se otvorie, a onda polako zatvorie i Kroker ustade,
krenu prema kuhinji.
- Veera za jedan sat?
490

- Fino - ree Nikola i uze svoju jaknu tinsulejt.

- Nemoj da brine o spremanju. Saiko e doi rano ujutro.
eleste ga je ekala u hodniku. Posmatrala ga je kako navlai
izme, a onda provue svoje prste kroz njegove kad su tiho izali u
sumrak.
Plave senke leale su na sve strane. Ispod kedra punog snega
video je tragove zeca. Proli su pored ginkgo drveta, preko male
istine, sve do jezera. Bilo je gotovo sasvim zaleeno.
- U prolee - ree Nikola - roniu.
- Zar se ne plai da nije tamo?
- Nije. Ali njegovoj dui je potrebno drutvo. Nikada ga nije imao
za vreme ivota.
- Taj ovek je bio hladnokrvni ubica. Ne mogu da shvatim tvoj
stav prema njemu ili prema mojoj sestri.
- Ne mogu da objasnim.
- Ne moe ni ona.
Vratili su se, doli do istine. Videli su druge kue kraj jezera koje
su zraile toplinom. Psi su lajali a mukarci su se boali na ledu.
eleste je nauila neto japanskog za vreme kratkog boravka ovde i
nije nita preputala sluaju.
- Kai mi da li misli da je koryoku, mo koja osvetljava, zaista
toliko vana? - pitala je.
- To u pitati Okamija kad ga budem video. Ali mislim da je sada
vanija nego ikada - Nikola je mislio o daru koji je naao iza este
kapije. Moda se zato oseao tako bliskim Do Duku. Dok Duk je dao
Nikoli i Margarita dragocene stvari koje su promenile njihove ivote.
Mo iza este kapije je mirovala i bila misterija. ta ona daje Nikoli
nije mogao da kae samo je oseao da on nije vie isti, kao to je rekla
Seiko.
- Nisi otila sa sestrom? - pogledao je eleste.
- Mi smo dve razliite vrste Goldonijevih. Ja moram da naem
Okamija - vetar s jezera raupa joj kosu. - Pored toga ja nikada ne
bih mogla da ivim u Americi. Nedostajali bi mi voda i svetlost 491

teina Venecije, znaenje istorije. Sada, zimi sve divne boje su

priguene oblacima i kiom do onog maginog trena posle podne kad
se probije suneva svetlost i pospe trgove vizantijskim zlatom - njen
pogled postade sanjalaki - uskoro e biti vreme karnevala i maske e
se roditi opet.
U tiini ili su polako prema kui.
- Znam da se ljuti na mene - ree eleste posle izvesnog vremena.
- Zato?
- Misli da je trebalo na poetku da ti kaem da sam Goldonijeva.
Ali istina je, Nikola, da sam sumnjala da bi mi verovao da si znao.
Okami zna tvoju linost i on me je upozorio da drim svoj pravi
identitet u tajnosti.
- Mikio Okami me ne naputa. Godaiu je sada moj.
Zastali su na tremu da otresu sneg sa izama. Nikola otvori vrata i
oni se izue.
- Molim te, nemoj da se ljuti na mene - ree ona - to me vrea.
***
Senke u noi. Meseina iseena na komade bambusima klizila je
preko Nikole dok je leao na svom futonu. Trebalo je ve satima da
spava ali ra je telo izdavalo, vibrirajui od krvi i vreline, elei enu u
susednoj sobi.
Znao je da mora da se digne, ode i legne kraj nje. Znao je da ona to
eli - da oboje to ele, ali je bio paralizovan.
Slike Justine su mu kolale po mislima. Znao je da je ona umrla
zato to on nije bio tu da je zatiti. To to njihova ljubav nije preivela
bila je njegova krivica i - Japana.
uo je tihi zvuk zaslona od pirinmanog papira svoje sobe kako se
pomie u stranu. Video je senku kako ulazi u sobu. Izbegavala je
srebrne zrake meseca, drei se dubokih senki.
Stajala je mirno i posmatrala ga. A onda otvori kimono i zavue se
pod pokriva kraj njega. Oseti elestin miris, uzbuenje kojeg se
492

seao iz Venecije i Pariza. Ma ta da se posle toga bude dogaalo, on

je znao da e je se uvek seati onakve kakvu ju je video prvi iut u San
Belisariju, odevenu zagonetkom i moi, monetom Venecije.
- Ja ne mogu da budem ona.
- Toliko elim da ne bude - ree Nikola.
- Misli to?
- Pogledaj u mene.
- Ne elim da to vie ikada radim.
To je voleo kod nje.
- Kad tebe gledam, vidim samo tebe.
Ona uzdahnu, ali ovog puta zato to ju je uzeo u naruje. Njegove
usne se spustie na njene i on oseti kako drhte dok su se otvarale, dok
se njen jezik uvijao oko njegovog. Njihova tela se stopie kao da su
stvorena jedno za drugo.
***
U zoru se Nikola die. Nije eleo da ostavi eleste, ali njegovo telo i
um su imali svojih zahteva. Bio je dan Nove godine. Napolju je padao
novi sneg. Nije se videlo nita sem velikog drvea blizu kue.
Nikola je razmiljao, oseajui se mirnije. Duboko je disao,
unutra, napolje, unutra, napolje. Znao je da mu ne smeta to je tu
eleste. Disao je.
Jedan njegov deo postade svestan da se oi pomera, ali nije
obratio panju. Saiko je dolazila rano u dane praznika, bavila se
svojim poslovima i odlazila u podne da bi bila sa svojom porodicom.
Fioka se otvori dok je vadila stvari za ienje. Jedan, dva, tri
koraka nainila je mala ena. Nikola se izvi i okrete ulevo dok mu je
tanak glas neto apnuo u umu. On obori figuru na tlo.
ovek pade na lea, perika mu spade, kimono se otvori, vakizai
je zlo sijao. Odmah ga je prepoznao. Bio je to Tomu Kozo. eleste mu
je pokazala njegovu fotografiju u Veneciji.
Nikola pokua udarac maem, ali bio je u loem poloaju jer je
493

sedeo s prekrtenim nogama. Kozo je probio njegovu odbranu, vrh

bodea je bio na pedalj od njegovog vrata.
Nikola ukruti prste i udari Kozoa ispod sternuma kidajui kou,
meso, unutranje organe, srce koje je jo tuklo.
Buljio je u lice Tomu Kozoa dok ga je ivot naputao. Onda
potrai onaj glas u svojim mislima, ali znao je da je to bilo poslednje
to je Justina rekla.
Znai opet je poelo. Unutranji savet kaioa krenuo je na njega.
Ali on je jo bio iv. A negde je bio iv i Mikio Okami i vukao je
konce plesa u senci.
Nikola je disao, udahni, izdahni, oseajui kako mu adrenalin
bubnja u venama.
Jo jednom je bio blizu smrti, tako blizu da je mogao da oseti njen
ukus u ustima. Pokriven krvlju drugog oveka on izae u tiinu snega,
nakloni glavu i pozdravivi dan Nove godine izgovori molitvu.

494


Priznanja

Prva knjiga: Stari prijatelji

27

2
3
4
5
6
7

28
70
120
136
151
189

Druga knjiga: Stari neprijatelji

227

8
9
10
11
12
13
14
15

228
239
259
284
304
318
335
363

Trea knjiga: Beskrajna istina

390

16
17
18
19
20
21

391
398
426
446
460
475

Epilog: Nova godina

486

495