Carag rece ee omen ie eee East a Nanna G. I. Gurdij © Copyright 2a sri Cnu Gor: IP "ESOTHERLA” Beograd dijev So pte povod ovens tadrdava dave Izdavat: IP ESOTHERIA, Beograd MarSala Birjuzova 13a Tel: 011/5285-949; 631-820 ‘web: www.esoteria.co.yu Tal coergeunecyu ZIVOT JE STVARAN eee eee SAMO KADA JESAM At direktor i direktor produkeije: Bojana Gnjacovié Lektura I korektura: Dragana Jovanovic Kompjuterski slog i graficki dizajn: Mirjana Arsenovié Dacié Dizajn korica: Ivana Flegar Prevela s francuskog Stampa: Jovan Antié, Beograd “Tel 011 2509-364 MILANA DURASINOV Prva izdanje Beograd, 2004 Tiraz: 1000 ISBN 86-7348-102-3SADRZAJ NAPOMENA 4 PREDGOVOR 15 uvop 51 PRVO PREDAVANJE 63 DRUGO PREDAVANJE 75 "TRECE PREDAVANIE 85 CETVRTO PREDAVANJE 97 PETO PREDAVANJE 107 COVEKOV SPOL|NI i UNUTARNII SVET 7 BUBENJE MISLJENIA 143 BELESKA 0 PISCU 179Nedovrieno delo, "Treéa serija” rukopisa G. 1. Gurdijeva prvo. bitno je trebato da sadr&i pee knjtga Prema svedotansevima njegovih najblizih ucenika, koji su s nim raditt brojne godine, éini se da je samo nekoliko poglavija bilo ssredeno u gotove konacnom obliku. Uvod i pet Predavanja od kojih je Cetvrto otevidno nedovrseno ~ bill su namenjeni za prvu knjign 0 peto) knjizi nema nikakvog eraga, Rao ni o drugoy i trecof, u gje su izmedu ostatog trebalo da budu ukljucena tri poglavija na. Javijena w Sustetima sa izuzetnim udima (str. 251, 266. 1288) fe ‘su liikada bile napisane, pa ih je autor unistio, kao sto je dozvolio da se nastut u vike navraca? Niko to nikada nece znati. Sto se tice cetvrte knjige, po svemu se moze verovati da bt bila Sastavijena od iva pogtavija: Predgovor (tekst koji smo nakon ‘mnogih odluctvanja konaéno smatralt poteljnim da se objavi na Potetku dela, gde zadrSanx svaje puno znaéenje) i nepotpuni tekst hegji je trebalo da postuzi kao zakljucak, pod nasiovom Covekov spofjni i unutarnt svet. ‘Treba napomenuti da je cokom treceg predavanja Gurdijev bio upriticio da njegov sekretar proéita dva odlomka iz postednjeg po- slavija prve serije. Citalac ée se motda éuditi sto u nyjima otkriva izvesnu, pomalo razliditu, werejiue onoga Sto Je upoznao w Belzebubovim prigama svom unuku. Weka se priseti da su Prige bile objavliene na engle- skom 1950, nekoliko mesect nakon Gurdijevileve smrti, i da ée u tom tekstu, koji potlée tz 1930, naci potvrdu da ga je autor nepre- stano pregledavao i sredivao, Sto on i spominje w vise navrata u ovom deluMada oude objavijeni tekstovi predstavijaju samo jednu Frag- mentarnu, jedva zacrtanu, skicu onoga sto je G. |. Gurdijev name- ravao da napise kao trecu seriju “Zivot je stvaran samo kada Je- sam”, oseamo se obaveznim da poslugamo molbu naseg stodnika u njegovoj Zelda sa svojim bliZnjima podeli sve to je nautio 9 éo- vekovom unutarnjem svetu Smatramo da éemo verno slediti one njegove namere koje je mao kada je pisao svoj Uvod i da éemo tako odgovoriti na ofekiva- nje brojne publike koju zanima njegovo uéenje Za naslednike, Valentin AnastasjevNAPOMENA “Postedsevom svoje poslednyje knjige, Zelim dasa svojim bliznjima, -stvorenjima naseg zajednickog Oca, podelim gotovo sve tajne Cove- ovog unutarnjeg sveta koje su do sada ostale nepoznace, a koje sam spoznao sasvim slucajno..." Gurdijev je ove redove napiszo 6. novembra 1934. i odmah zapoteo rad. Tokom vige meseci potpuno se posvetio pisanju tog dela, Potom je iznenada, 2. aprila 1935, konaéno prestao da pise. Upitaéemo se zasto je tako napustio svoj plan i zbog éega mu se vie nikada neée vratit? ZaBto ostavija nedovrSenom ovu treéu seriju i zbog éega ostav- lja utisak da je odustao od objavijivanja? ‘Natta pitanja ne moze da odgovorl onaj ko sam nije bio angazo- van u intenzivniom posh: kof! je preduzeo Gurdijev sa izvesnim bro- jem svojih uéenika tokom petnaest poslednjih godina svoga Zivo- ta, svakodnevno im dajuéi nuzne uslove 2a direktno prougavanje i efikasnu priment njegovih zamisti Uostalom, na poslednjoj stranici Betzebubovih prica svom unuku, jasno se razabire da ¢e on pristup treéo} seriji dopustitisa- ‘mo onimna koji budu izabrani kao "sposobni da shvate objektivne istine” koje on rasvetluje Gurdijev se obraca Zoveku danainjice, onome koji vise ne ume da prepozna istinu putem razliitih oblika u kojima mu je bila ot- krivana od najdavnijih vremena — tom duboko nezadovoljnom ¢o- vveku koji se ose¢a osamiljenim, a da nema razloga da to bude. Ali Kako u njemu probuditiinteligenciju, sposobnu da razliku- je stvarno od iluzornog? Prema Gurdijevijevom misljenju, istina moze da se dokuéi sa- mo ako su svi delovi koji Eine Zoveka: misljenje, ose¢anje, telo,dir- ‘uti istom snagom i istim naginom koji odgovara svakome od njth posebno ~ izostane Ii to, razvoj ée bkijednostran i morace pre ili Kasnije da se zaustaviG.1. Gurdijev Bez efikasnog shvatanja tog naéela, svaki rad na sebi bi¢e osu- den na stranputicu. Bitni uslovi biée pogresno tumageni, a nehotice €e se ponavijati oblici napora koji nece nadmasiti uobigajen nivo, Gurdijev je umeo da se posluZi svakom okolnoséu u Zivotu da bi osetio istinu, Video sam ga na delu, pazljivog u pogledu moguénosti shvata- nja njegovih razligitih grupa, kao i subjektivnih tesko¢a svakog po: jedinca. Video sam ga kako odluéno naglaSava pojedini vid spo- znaje, ili pak neki drugi vid, i to prema dobro utvrdenom planu ~ delujuci sad preko misljenja koje u tolikoj meri podstiée inteligen. ciju da je otvara za potpuno novo videnje, sad preko ose¢anja koje laiskuje napustanje svega vestatkog u korist neposredne i pocpune iskrenosti, sad opet preko budenia i pokrecanja tela koje slobodno odgovara na ono Zema je potrebno da sl: ‘Kakav mu je, dakle, bio cilj dok je pisao trecu seriju? Uloga koju joj je namenio nerazdvojiva je od njegovog natina poduéavanja, U odre|enom trenutku smatrao bi nuznim | trazio da Se U njegovom prisustvu naglas Gita odredeno pogiavie ili odlo- mak kojim bi uéenicima sugerisao predstave ili slike koje bi th i2- nenada suogavale s njima samima i njihovim unutarnjim protiv retnostima, Bio je to put koji ih nije izdvajao od Zivota, nego je prolazio zi ‘votom, put Koji je vodio raguna o da i o ne, o svim protivreénosti- rma, svim suprotnim snagama, put kojim su shvatali neophodnost da se bore kako bi se odrZali iznad borbe uéestvujuci u njoj svakog, trenutka. Nalazili smo se pred pragom koji treba preci i prvi put smo ose- éali neophodnost potpune iskrenosti. Prelaz je mogao da bude te- ak, ali ono to smo napustali nije imalo istu privlacnost. Pred ne kim oklevanjima, slika koju je davao sam Gurdijev tagno je odme. ravala Sta je nuzno uloziti, kojeg se dobra treba odredi da se ne bi: smo odvratili od puta Tada to vise nije bilo uéenje doktrine nego otelovijeno detova je spoznaje. Treca seca, nada nepotpuna i nedovtdena,otkrivadelovanje nog acitelja koji nas je samom svojom prisutno8éu obavezivao na to da se odredimo, to jest da znamo Sta hocemo. 12 NAPOMENA Pre nego to ée umreti, Gurdijev me je pozvao da mi kaze kako sagledava situaciju u celini i dao mi neka uputstva: Postepeno objavijujte ono za sta budete sigurni da je dosto vre me da bude objavijeno. Objavite prvu i drugu seriju. Ali, pre svega, bitno je pripremitijezgro judi sposobnih da odgovore zadacku koji ée se pajavitt. ‘Svedok ne bude odgovornog jezera, delovanje ovih zamisténe- Ge preci tevestan prag. Za to 6e biti potrebno vremena ... Cak mnogo vremena. Frecu seriju nije neophodno objavit. (Ona je bila namenjena drugim svrhama, Ipak, ako jednog dana budete verovali da treba da je objavite ucinite to . Zadatak je bio jasan. Cim bude objavijena prva serija, biée do- bro da se bez predaha radi na formiranju jezgra sposobnog da svo- jim nivoom objektivnosti, odanosti { zahtevnost! prema sebi sa- ‘mom odrdi tok koji je stvoren. JEANNE DE SALZMANNPREDGOVOR Jesam...Sta se dogodilo s onim porpunim osecanjem ceto- ga sebe koje bih nekada osetio Cir bik te ret izgovorio kao ‘opomenu? Jeli moguée da je ta unutarnja sposobnost, stexena po ce niu tolikog odricanja i muéenja sebe na sve nagine, danas, kada je njeno delovanje na moj bitak neaphodnije od samog vazduha koji udigem, i8éeznula bez ikakvog traga? Ne, to nije moguce Sigurno ima nesto drugo... ili je pak sve, u svetu Razt- a, reloyino. ‘Ne, moé svesnih napora idobrovoljne pacrye jos nije u me: ni usahnula. ‘Sva moja prostost i sve Sto me joS Ceka zahceva da jos bu dem, Hot... biéu jos Tim vike sto je maj bitak potreban ne samo mom liénom egoizmu nego idabruceloga covecanstva. Mo} bitak stvarno je itudima potrebniji od svih njthovih zadovlistava i sve ryt- hove srece danas. Hoéu jos da budem... Jos jesam. Nedokudivim zakonom asocijacija Ijudskog mi8ijenja, u éasu kad sam poéeo da piSem ovu knjigu koja ée tiniti trecu seriju mojih dela, takozvanu poutnu, seriju koja ¢e uostalonr ict! postednja —i kojom bih hteo da podelim sa svojim bliznjima, stvorenjima nase ga zajednizkog Oca, gotovo sve tajne unurarnjeg Zovekovag sveta koje su do sada ostale nepoznate a koje sam ja sluéajno spoznao ~ izbile su. mom svesnom ove potresne misli, koje su se U meni javi- leu stanju stignom zanosu, pre sedam godina, u isti ovaj dan, pa @k, dint mi se, iu isti sat Taj€udnovati monolog nametnuo mi se 6. novembra 1927, ra- no ujutzo, # jedtojod noénih katana na Monmartru, u Parizu, u éaG.1. Gurdijev su kada sam se, do iserpljenosti izmoren “crnim mislima spremao kuéi da jo8 jednom pokusam da zaspim, makar i malo. Moje zdravije u to doba bilo je daleko od dobrog, a to jutro sam ‘se ose¢a0 posebno lode: veravatne je (0 bilo Zato S10 vet dve-trine- delje nisam noéu spavao vie od sat-dva, | Sto prethodne no¢i ni- sam mogao oka sklopiti Pravi uzrok ovih nesanica, | op8teg poremecaja gotovo svih vai- nih funkcija mog organizma, bila je neprekidna bujica teskih mistt Koja se slivala u mom svesnom biéu u vezi s naizgled bezizlaznim polozajem u kojem sam se iznenada zatekao. Pre nego Sto makar | pribliZno objasnim u Cemu se sastojala ta bezizlaznost, treba da kazem ovo: Vile od ci godine, potéinivst se strogoj disciptini, radio sam noé i dan na knjigama koje sam odlutio da objavim. A to je iziskivalo strogu disciplinu zato Sto me je saobracajna nesreéa, Kojui sam bio pretpreo upravo pre nego Sto sam poteo da pisem ta dela, uéinila vrlo bolesnim i vrlo slabim. Nita, dakle, nije Pogodovalo bilo kakvom aktivnom radu. ‘Mada se nisam bio sasvim oporavio, i uprkos svom stanju, mnogo sam radio podstican "fiksnom idejom” koja se u mom sve sntom stvorila nakon nesreée, Zim sam shvatio polozaju kojem sam se naéao. "Buduéi da nisam praktigno uspeo u tome da u Zivot Ijudi uve- dem istine koje sam razjasnio za njihovo dobro dok sam bio u pu noj snazi, smatrao sam da je dobro da po8to-poto pre smrti uspem to da udinim bar teoriski PoSto sam tokom prve godine grubo zacrtao gradu namenjenu za toda bude objavijena, odlucio sam da napigem tri serie knjiga ‘Sadrzajem prve serije hteo sam da postignem da se razore uve- reiyja uvrezena u svesno i u ose¢anje Ijudi, i to, po mom misljenju, uverenja koja su lana i apsolutno suprotna swwarnosti Sadriajem druge serije: da dokazem da postoje drugi putevi opazanja i spoznaje stvarnosti, kao i da pokazem pravac tih i ta- kvih puteva Sadriajem treée serije: da objavim moguénosti, koje sam ot krio, za stupanje u dodir sa stvamno8éu istapanje snjom po zelj. 16 fe PREDGOVOR S tom namerom vec druge godine pregledao sam svu gradu ka: ko bin joj dao oblik pristupaéan opStem shvatanju. Pre dogadaja o kojima sam mafopre govorlo veé sam bio zavt- Bio sve knjige prve serije i radio na onim iz druge. A buduci da sam Knjige iz prve serije nameravao da objavim vee sledeée godine, odludih da organizujem redovna javna éitanja knjiga iz prve serije dok budem radiona knjigama za deugu seriju. Odluéio sam da postupim tako da bih video, pre nego Sto dela budem dao da se Stampaju, kakav bi uéinak na razliite tipove ljudi koji pripadaju svim nivoima inteligencije mogli imati pojedini od lomeci mojih dela u obliku koji sam im dao, teda ih po potrebi prera- diza Pozvao sam, dakle, s tim ciljem u svoj pariski stan raaligite osobe za koje mi se Zinilo da svojom individualnoscu odgovaraju ‘mojoj zamisti Potom bi neko u njihovom prisustwx naglas citao pogiavlje ko- je sam mislio da preradim. Utodoba moje glavno prebivaliste, kao icele moje porodice, bi loje u Fontenbiou, ali kako sam éesto dolazio u Pariz, morao sam i tu imati stan. Za vreme tih skupova, dok bih posmatrao te razliite slusaoce prilikom éitanja mojth dela veé spremnih za objavljivanje, malo Pomalo, u meni se ustalilo ovo Konaéno uverenje: Usvojeni oblik izlaganja mojih misli mogli su da shvate samo ‘ont ditaoci Koji su veé imali zvesno enanje 0 posebnom obliku mog miBljenja Naprotiv, ostali taoci, oni zbog Kojih sam se mugio danju i nou sve ovo vreme, nisu nista shvatali upravo sam za vreme tth javnih éitania prvi put shvatiou kak- vom bi obliku te knjige trebalo da budu napisane da bi bile svima pristupaéne i razumljive. Tkada mi je sve to postalo jasno, ispretilo se preda mnom w Vo svojoj veli€int i lepoti pitanje moga zdravlja, Najpre su mojim svesnim proste siedeée misli "Ako sve ono Sto sam nou i danju pisao tri godine, gotovo ne prekidno radeci, moram ponovo da napisem u obliku pristupaé ‘nom shyatanju svakog éitaoca, biée mi potrebno bar isto toliko vre- 7jurdijev mena. A to se tie vremena, ono ée mi biti potrebno i za pisanje druge itreée serie, kao za to da sustinu svojih dela uvedem u ljud- ski Zivot... Odakle mi sve to vreme? Kada bi moje vreme zavisilo od mene, naravno da bih sve izno- ‘va napisao, utoliko pre Sto bih od podetka bio uveren da éu mo¢i da ‘umrem miran, jer bin, znajuéi kako moram da pigem, imao sva pra: vada se nadam kako ée se glavni cilj mog Zivota zaista ostvariti, pa rmakar (0 bilo i nakon moje smeti Ali, prilike u kojima se odvijao moj Zivot uéinile su da moje vre- ime vige nikako ne zavisi od mene nego da ono iskijucivo zavisi od hirovitog andela Gabrijela. Zapravo, moda mi preostaje jedna-dve godine zivota ili najvi- Se tri... ‘A da mi ostaje tako malo Zivota moze danas da potvrdi svaki od stotinak specijalista koji me poznaju. Uostalom, i mene su uvek smatrali natproseénim dijagnosti¢a- rem, i ne bez razloga: nisam se uzalud celog svog Zivota bavio hi jadama onih koji su bili pred skorim odlaskom na drugi svet. Dve ili tri godine... Iskreno govore¢i, ne bi bilo prirodno da je drugadije. Jer veé su dugo involucioné procest moga zdravlja mno- 0 brZi i jaéi od evolucionih. Cinjenica je da su se sve funkcije mog organizma koje su odu- vek bile "éeligne”, kako su govorili moji, malo-pomalo degenerisa- le, kao posledica stalne preoptetecenosti poslom, tako da se baS ni- jedna od tih funkeija danas ne odvija nimalo pravilno. Nema u tome niteg tudnog... Cak ako i ne uzmemo u obzir mnostvo izuzesnih dogadaja ko)t su se nanizali u mome Zivotu, a {to je sluzajno uspostavijeno na tako jedinstven natin, dovoljno je setiti se udne i neshvatijive sudbine koja me je pratila, i toga da sam tri puta, u sasvim razliéitim okolnostima, bio ranjavan zal talim metkom, svaki put gotovo smrtonosno. ‘Same po sebi, posledice ove tri nezgode, Koje su mi ostavile ne- lubrisive tragove, bile bi dovoljne da ve¢ odavno izdatinem. Prvi od ta tri neshvatljiva dogadaja dogodio se 1896, na ostrvu Kritu, godinu dana pre Gréko-turskog rata. 18 PREDGOVOR Odatle su me, dok sam jo bio uw besvesnom stanju, nepoznati Grci preneli, ne znam zasto, u Jerusalim. Iz Jerusalima, potpuno vragen svesti, ali dalje prliéno klima- vog zdravlja, ot1Sao sam u Rusiju u drustvu mladih Ijudi moga ko- va, dakle u drugtvu “tragaéa za biserima na dubristu", Nismo isli, kao Sto bi toZinili normaini judi, morskim putem, nego kopnenim, ico pesice. ‘Ova putovanja kroz gotovo neprohodna podrucja, koja su tra- Jala éetiri meseca, u vreme dok je moje zdravije jo8 bilo slabo, mo- rala su naravno u moj organizam za sav Zivot usaditi izvesna hro- nigna "Zariéta” Uzto, za vreme celog tog ludog ispada, mo] organizam je imao sreéu da primi u pasetu, 2 ponekad éak da za duze vieme udomi, 'Ssarmantne lokalne goste” posebne prirode, medu kojima sam imao éast da primim znameniti “kurdski skorbut", i niSta manje znamenitu "jermensku dizenteriju”, a razume se i veliku favoritki ju, gospodu s hiljadu imena, koju zovu i "Spanska groznica’. Nakon svega toga morao sam da provedem hteo-ne hteo vie ‘meseci u Zakavkazju ne izlazeci iz kuée: zatim sam se uputiow divijt- znu sve vreme nadahnut “fiksnom idejom” mog unutatnjeg sveta, lznova zapoéese sve vrste napetosti i velikih iskusenja, te je moj nesteéni organizam imao zadovoljstvo da pruzZi utotiste i slav- rnim specijalitetima lokalne prirode. ‘Medu tim novim posetiocima bile su ovog puta vrlo postovane “akhabadska bedinka”, "buhtarska bolest”, "tibetanska hidropsi- ja”, "beludzistanska dizenterija”... j drugt gosti, Kojf avek svoju posetnicu ostavijaju gde god produ. Nadalje, mada je moj organizam postao otporan na sve te lo- kalne "ari", postedice nisu mogle da se izbriSu u potpunosti zbog stalne napetosti u kojoj sam Ziveo. 1 tako je proslo nekoliko godina, a onda je za moj neste¢ni orga- hizam stigla protozka 1902. godina, kada ga je pogodio drugi zlo- éudni metak, Dogodilo se to na veliganstveno} Tibetanskoj visoravni godinu dana pre Englesko-tibetanskog rata. Taj put, moj fizitko telo ibeglo je udarcima sudbine zahvalju juél prisutnosti petotice dobrin lekara w mojoj blizin, troice evrop- 19Gurdijev skog obrazovanja i dvojice specijalista tibetanske medicine, koji su me svi iskreno voleli Nakon tr ili etiri meseca koje sam proveo u nekakvom besv som stanju, Zivot mi se vratio i opet se sastojao od pomalo uobi Zajene fizitke napetostt i psthizke strategie, da bi godinu dana ka- snije jo8 jedanput bio prekinuc crecim udarcem sudbine. Bifo je to krajem 1904. u Zakavkazju, u oblasti prolaza Cjatursk. Ne mogu propustiti da u vezi s tim treéim zalutalim metkom. ovde ne kazem otvoreno, na zadovoljstvo nekih mojih sadasnijth poznanika i nezadovoljstvo drugih, da mi je taj treci metak “po- slao” neki “Ijubazni Saljivac” koji je pripadao jednoj, nije vazno ko- joj, od dveju grupa ljudi od kojih je jedna podlegla revolucionamo} psihozi, a druga uticaju voda Zeljnih vlasti, i koje su slu¢ajno nai- Sle i zafedno, naravno nesvesno, postavile temelje onoga Sto bar za sada éini stvarno “veliku Rusiju”. Dogodilo se to tokom jedne od onth arki izmedu takozvane “ruske armije”, sastavijene uglavnom od Ko2aka, ionih koje su na zivali "gurijcima”, Buduci da od tog treCeg ranjavanja pa sve do danas izvesni do: gadaji u mom Zivotu medusobno uspostavijaju, kao Sto sam malo- pre spomenuo, neku éudinu i istovremeno vrlo odredenu vez, kao da se pokoravaju nekom istom fizi¢kom zakonu, opisacu nekoliko najkarakteristiénijih Vratimo se natas na 6. novembar 1927. godine: nakon Sto sam napokon spavao, ponovo sam se prepustio razmisijanju o nasta- Jom stanju,, kada se u mom svesnom javila misao koja mi se tada dinila sasvim apsurdnom; dakle, posto sam iznenada ustanovio neke Einjenice o sebi, do tada nepoznate, | shvatio njihov smisao tokom ovih poslednjih sedam godina, danas sam potpuno uveren da je t@ misao bila taéna Kad je do8lo do treéeg ranjavanja, uz mene je bio samo jedan Eovek, a on je bio vrlo slab. Kako sam kasnije saznao, shvatio je da su uslovi koji nas okruzuju opasni za mene i da mogu imati vrlo nepozeljne posledice. Na brzinu je nabavio magarca i onako besves- nog stavio me na njega i odveo daleko u planinu. 20 PREDGOVOR Tamo me je smestio u prvu peéinu na koju je naisao, a potom otisao da potrazi pomot. Pronaéao je nekog lekara-brijaga, tabavio zavoje i vratio se s njtax kasno uvete. U peéini nisu nikoga nasi, Sto th je zapanjilo jer je bilo nemo- guée da bih ja sam izasao, kao i da bi neko mogao tamo da dode da mi pomogne; Sto se tige divijih Zivotinja, znall su dobro da u tom kraju Zive samo jeleni i stne. ‘Opazili st tragove krvi, ali nist mogl! da th prate jer je vet bila pala noé. ‘Tek u ranu zoru, nakon Sto stt no€ proveli u wzaludnom tra: ganju po gustoj Sumi, na kraju nerava, opa du stena kako naizgled mirno spavam. Lekar-brijat smesta je poSao da tradi neko korenje od kojeg mi Je napravio prvi zavo}, a zatim je mom prijacetju objasnio Sta treba da radi i odmah oti8ao. Kasno uvete se vratlo s dvojicom prijatelia, Hevzura, is kolima koja su vukle dve mazge. Isto vete preneli su me oS vise u planinu i opet me potoZiti une- ku peéinu, mnogo vecu nego sto je bila ona prva, spojenoj s ogrom- ‘nom dvoranom u kojoj se, kao Sto smo kasnije otkrili, nalazilo u se- deem ili leZeéem polozaju vike od desetak hevaurskih leSeva, mu- mificiranih razredenim planinskim vazduhom, Koji st verovatno razmiBijali o Ijudskom Zivotu proslih i buduéih vremena, U petini u koju su me bili polozili, pod nadzorom mog stabas nog prijatelja, zatim brijata i jednog od mladih Hevzura, u meni se dve nedelje vodila neprestana borba izmedu Zivota i smrti Nakon toga zdravije mi se tako brzo vratilo da sam nedelju da- na kasnije potpuno dosao svesti. Vee sam uz netiju pomo€ mogao i da se kreéem, oslanjajudi se na Stap; éak sam i dva puta posetio taj ‘i skup mojih besmrinih suseda. U to vreme smo saznali da je dole, u gradanskom ratu, ruska vojska napredovala, te da su Kozaci svuda islii hapsili "sumnjive” T wopte sve koji nisu bili iz tog kraj. Kako nisam pripadao toj oblasti i buduei da sam znao Sta treba risliti o sudu onih koji su potpali pod uticaj "revolucionarne psi- hhoze”, odludih da to mesto napustim S10 je brie moguée. ¢ me jo¥ Zivog izme-G.1. Gurdijev Vodeci raéuna o ustovima koji su viadali u celom Zakavkazju, kao i o sopstvenim planovima 2a buduénost, odluéih da podem u Zakaspijsku oblast. Uz neverovatne fizitke bolove, krenuh na put u drustvu svoga slabaSnog prijatelja, Tokom putovaita morao sam dobro da otrpim bolove kako bih saguvao izgled koji ne budi nikakve sumnie. Ne buditl nikakve sumnje predstavijalo je uostalom nuzan uslov kako se ne bi postalo Zrtvom "politike psihoze” ii pak "nacionalne psihoze". Cinjenica je da je u oblastima kojima je prolazila Zeleznica upravo trajala Zestoka manifestacija takozvane "nacionalne psi- hhoze", ovaj put izmedu Jermena i Tatara, i da su izvesni zlodusi te Ijudske poSasti i dalje besnell. U ovom slugaju moja je nesreca bila u tome Sto sam, da tako ka- em, imao "univerzalnu” fizionomiju, tako da sam za Jermene pred: stavijao “8istokrvnog Tatarina”, a za Tatare “‘istokrvnog Jermena” kratko, zakonito ili ne, dospeo sam u Zakaspijsku oblast, uz pomoé svoje usne harmonike i neprestano u pratnji svog prijatelja. Moja usnia harmonika se slu¢ajno naSla u depu mog ogrtaca i taj mali instrument se tada pokazao silno korisnim. ‘Moram reéi da nisam loSe svirao, éak nimalo lose, taj Izvorni instrument, a ipak sam znao samo dve pesme: Visovi Mandéurije | Valcer nade. Kada smo stigli u Zakaspijsku oblast, odludisme da se privre meno smestimo t gradu ASkabadu. znajmili smo dve dobre sobe u usamljeno) kui okeuZeno} div- nim vrtom, smestili se, ija sam napokon mogao mitno da legnem. ‘Sutradan ujutto moj prijatelj je zaSao da bi mi u apoteci naba- vio mek fe. Cekao sam. Nije se vraéao, Sati su prolazili, a njega nije bilo, Postao sam nemiran, naro%ito stoga Sto sam znao da je on prvi put u tom gradu i da nikoga ne poznaje. Pala je noé, moe je strpljenje bilo pri kraju. Ustao sam i posao da ga trazim, ‘Kuda? Krenuo sam prema apoteci. Tamo nisu nista znali. 2 PREDGOVOR Odjednom, apotekarov pomoénik, éuvsi moja pitanja, reve da je na ulici, nedaleko odatle, primetio mladiéa koji je tog jucra bio u apotecl; Zandasi su ga uttapsilt i nekuda odveli. Sta? Kuda? Ovde nikoga ne poznajem, a j hodanje mi je bolno, jer sam se poslednjih dana sasvim iscr Iza8ao sam iz. apoteke. Ve¢ je nastupio potpuni mrak recom, naide slobodan Ajaker i odvezem se do centra grada, kraj trga, gde i nakon zatvaranja du¢ana jo8 bude zivo. Nadao sam se da ¢u tamo, u nekoj kafani ili €ajdZinici, sresti nekog poznanika. TeSko sam se probijao uligicama i nisam video nigta osim male ashane kuda dolaze samo Tikini. OseGao sam se sve slabijim i pomislth da bih mogao da se one- svestim. Seo sam na terasu prve €ajdzinice na koju sam naiéao inaruéio zeleni éaj Malo sam, hvala Bogu, doSao sebi i, pijuci aj, gledao okolo, posmatrajuci prolaznike pod prigusenom svetlo8¢u fenjera. Opazih Zoveka visokog rasta, vrlo naotitog, evropski odeve nog, duge eme brade. ‘Njegovo lice mi se uéini poznatim, pa ga pogledah pravo wot. con mene paZivo pogleda, ali nastavi svojim putem. Udaljavajuei se, ipak se dvaput okrenuo ne bili me prepoznao. Nasumice, povikah mu na jermenskom: “Il ja pozmajem vas ii vi poznajete mene!" On stade, osmotri me nagas i uzvikne: "Ah let se prema ment, Cim sam mu ¢uo glas, odmah sam ga prepoznao. Bio je tojedan moj daljnji rodak, nekada je radio u Zandarmeriji 1u mom krajui kao prevodilac. Znao sam da je pre nekoliko godina bio poslat u Zakaspijsku oblast, ali nisam znao u koje mesto. Znao sam I to da je tog izgnanstva dopao zato Sto je koman- dantu Zandarmerije preoteo ljubavnicu. Motete i samo da zamislite koliko sam se obradovao tom sustetu! ecu se raspriéati o €emu smo sve mogli razgovaratiispijajuci zeleni aj na terasi male fajdzinice. ‘ni davoleG1 Gurdijev Reéi éu samo da je moj daljnji rodak, nekadasnji prevodilac u Zandarmerij, sutradan ujutro doSao kod mene u pratnji jednog, svog druga, sluabenika oblasne policile. ‘Odmah su mi rekli da se moj prijatelj nema éega bojati Bio je uhapsen samo zato Sto je tu viden prvi put i Sto ga niko nije poznavao. A kako je svuda bilo opasnih revolucionara, trebalo je ustano- viti njegov identitet. "A to uopite nije komplikovano”, rekli su, Saleéi se. "Pisaée u resto gde mu je izdat pasos i zatrazitiispitivanje njegovih politi kih uverenja. Ako on, pak, gekajuci, mora da se bori sa buvama i stenicama, sta onda? To ée mu veoma Koristiti u buduéem Zivoru!” Zatim me je mo) rodak odvukao u strani s pozom lazne zabrt- rnutosti rekao da je moje ime na spisku nepozeijnih, “sposobnih da poremete mir, izvesnih gsoba naviklih na raskalasna mesta na Monmaceru”. Ova nova éinjenica, uz sve druge okolnosti, podstakla me je da to mesto na preéac napustim, ne vodeci racuna o svom jo8 vrlo Kli mavom zdraviiu Tonako nisam mogao nista da uéinim 2a svog prijatelja. Isto veée, s vrlo ogranigenom svotom novca, uputio sam seu pravcu centralne Azije. Nakon Sto sam uz neverovatne napore saviadao svakojake teS- koée, stigoh u grad Eni Hisar, u starom kineskom Turkestanu. Skupiv8i nesto novaca od svojih starih prijatelja, poSao sam u potragu za mestom gde sam veé boravio pre dve godine, oporavija juét se od ranjavanja drugim zalutalim metkom. To mesto, smeSteno na krajnjem jugozapadu pustinje Gobi, po mom misljenju, najplodniji je deo cele povrsine nase Zemlf. ‘A 3t0 se tide vazduha u toj oblast, i njegove blagotvornosti za, sve Sto dige, ne mogu ga nazvati drugatije do "daskom cistil Cistili$ta zato Sto ako raj i pakao stvarno postoje i odasilju zra- Genja, vazduh izmedu tih dvaju izvora mora da je sasvim sligan ovome u pustin|i Gobi Ovde zemlja kao iz roga obilja istresa sve vrste fore, faune ize maljske svetlosti, a tamo, upravo pored te plodne zemtje, prostran- stvo od vige hiljada kvadratnih kilometara je bas pravi pakao, gde 24 _ PREDGOVOR ne samo da nita ne raste negoi sve Sto tu dode biva odmah unite no, tako da od njega ni traga ne ostane. Na tom jedinstvenom delu kopna nase planete gde vazduth, 5:0 Ge re€i naga druga hrana, izvire i pretvara se u sferu zracenja iz.raja ipakla, u meni se za vreme mog prvog boravka, u nekom poluzano- su, pokrenula unutarnja rasprava Kola je, kako sam ve¢ rekao, do- vela do toga da se u mom svesnom, 6. navembra 1927. uvete, javi- la misao koja mi se u poéetku éinila potpuno apsurdnom, ‘Tamo su me preneli u besvesnom stanju nakon Sto sam drugi put bio ranjen zalutalim metkom na Tibetanskoj visoravni ada su uz mene bill brojni prijatelji, medu kojtma i petoricale- kara 0 kojima sam govorio, ‘Kada sam poéeo da se oporavijam, malo-pomalo su se razisll, ako da sam ostao sam s jednim Tibetancem ijednim mladim Kara- kirgizom. Daleko od svega, negovan od ove dvojice saose¢ajnth Ijudi koji su nada mnom bdeli tako kako bi samo majka mogla bdeti, ira: jen tim proéi8éujucim vazduhom, za sedam nedelja bio sam na nogama, spreman da u svakom trenu napustim to mesto Pro: Videnja. Sve|e bilo skupljeno i sloZeno za put i zapravo smo samo éekali da po nas dode otac mladog Kara-kirgiza sa tri kamile. Doznao sam da su se u jednoj od dolina masiva koji se zvao “rh Aleksandra III" utaborila nekolicina ruskih oficira iz. Turke- stanske oblasti, a medu njima i jedan moj dobar prijateli, pa sam codluéio da ih posetim, a potom da se pridruzim velikom Karavanu na putu u AndiZan, a zatim i u Zakavkazje svojo| porodici, Jo8 nisam bio évrst na nogama, ali sam se ose¢ao priliéno do- bro. Bila je no€ punog meseca. Prateci tok asocijacia, misli su mi se neosetno vraéale na pitanje koje je od tada postalo fiksna ideja mo- ga unutamjega sveta. Dok sam pratio svoje misli, pod uticajem zaglusujuce buke ko- ja je zdesna dolazila od milijardi Zivota razlititog spoljnog oblika, a sleva pod uticajem zastra8ujuée ti8ine, malo-pomalo, samokriti- ka me je sve Ze8¢e obuzimala.G.1. Gurdijev 'Najpre sam se prisetio svih neuspeha svojih proslih istrazivanja, Utirdivai te neuspehe i opSte nesavrsenstvo koriséenih meto- da, jasno sam shyvatio kako je rebalo da delujem u svakom pojedi: nagnom slugaju, Seam se vrlo dobro da me je to napeto razmisljanje iscrpilo u tolikoj meri ida sam toliko bio obuzet mislima da, uptkos tome Sto mie jedan deo mene samoga strogo naredivao da smesta ustanem i da se razmrdam i time sve to prekinem, nisam bio u szaaju da to uinim. Neznam kako bi se sve to bilo zavrSilo da, u trenu kad me je in- stinkt upozoravao da sam ponovo na putu da izgubim svest, pokraj mene nisu dosie i legle tri kamile. To me je pribralo pa sam ustao. Dan je svitao, a moji madi prijatei su se probudili i zabavili uobizajenim pripremama u jutarnjem pustinjskom Zivot Nakon razgovora sa starim Kara-Kirgizom, odlugismo da pu- tujemo noéu, Koriste¢i mese¢inu, ida podemo isto veée; tokom da- na kamile bi se odmorile. Umesto da se ispruzim 1 malo odspavam, uzeo sam pusku i platneni ruksak i uputio se nedaleko, do velo hladnog izvora, koji je blo na samo} granici pustinje. ‘Svukao sam ode¢u i lagano se poprskao tom hladnom vodom. ‘akon toga psihicki sam se oseéao vrlo dobro fiziéki tako sla: bo da sam morao da legnem pokraj izvora gim sam se obukao. Tada. u stanju velike fizitke slabosti, ali osvezenog misljenja, za potela je u meni rasprava éija ce se sustina zauvek uévrstit| u mom svesnom iz koje se, 6. novembra 1927. uveée, rodila misao 0 kojoj sam govorio. Kako s¢ to dogodilo vrlo davno, ne se¢am se taénih izraza tog unutarnjeg monologa kojije tako malo liéiona moje obieno stanie. Ali, po utisku Koj e ostavio na mene, verovatno mogu gotovo verno da ga ponovim. Rekao sam sebi otprilike ovo: 26 PREDGOVOR Sobzirom na to kako se osetam poslednjih dana, verujem da sé vracam u Zivot i da éu, hteo ne hteo, ponovo morati da prodem kroz isti krug iskustava. Boke moj! Zar ée zaista biti potrebno da jos jedanput isku- sim sve.ono kroz Sta sam prosao u periodima vrhunca svoje delacnosti, tokom Sest mesect koji Su prethodill ovom posled- jem slomu? Iskusiti grifu savesti zbog svih unutarnjh i spoljnih izrazavanja u stanja obicne budnosti, Rafi se sme- juju s osecanjima samoce, razotaranja, zasicenosti ld., 1 uz sve to suotiti se sa zastrasujucim utiskom "unuearnje praznine” koji me je svuda pratio?. Sta sve nisam ucinio, kakve sve mere nisam preduzeo u sta- ‘nju moje obiéne budnostl da bi se aktivnost mog dusevnog Zivota odvijala po nalozima mog aktivnog svesnog ~ a sve uzalud, Staino radeci na sebt i bdijuci nad sobom, nemilosrdan pre- ‘ma svojim prirodnim slabostima, bio sam dospeo do gotovo ssvega Sto covek mode da postigne: u izvesnim podruéjima dospeo sam cak do jedne moci koja mode nikada nije bila dosegnuta éak nie prostim vremenima. ‘Na primer, razvio sam moé svog misijenja do tog stepena da sam bio sposoban, uz prethodnu pripremu od nekoliko Sati, ubiti jaka na udaljenosti od deset kilometara, itt sam pak mogao sém u jednom danu skupiti Zivoenu snagu u takvoj meri da sam mogao da uspavam slona za pet minuta. Ipak, upkos svim svojim Zeljama i svim svojim naporima, nikako rnisam uspevao da u svakodnevnom Zivotu s drugima “opo. ‘menem” sebe ida se ne izrazavam u skladu sa teEnjama svo- Je prirode, nego prema nalozima svog postignutog svesnog. ‘Nisam mogao da postignem to da stepen "samoopomene” ostane dovoline snazan da spreti da tok asocijactia koje se ‘same od sebe u meni nizu zavistod izvesnih vrio nepoéelinih Ginilaca moje nastedene prirode. Cim bi se iscrpila celokupna snaga koja mi je omogucavaia da budem u stanjuda radi, asocijaciie misli tosecanja me- 27Gurdijev 28 njale bi se i vezivate uz predmete potpuno suprotne ideal moga svesnog. U stanju nezadovoljenosti u pogledu hrane ili seksuatnog Zivota, odredujuct cinilac mojih asocijacija bilaje pre svega zahtevnost, a u stanyu potpune zadovoljenosti, asocijactie bi tekle na cemu buducih uditaka, u hrant ili seksu, iti ak zadovoljenja samoljublja, castine, oholosti ubomore, zavi- st i drugih strasti. Uporno sam tragao za uzrokom tog strasnog stanja mog unutarnjeg sveta, raspitivao sam se kod mnogih {judi o to- me, ali nikta nisam mogao da razjasnim. Samo mije jedno postato jasno, a to je da nuznost da se ne poistovecujem i da "opomenem” sebe u svakom éasu tokom svakodnevnog Zivota zahteva da u meni stalno postoji bud: na painja, a da tu budnost u Coveku moze pokrenuti samo delovanje cinioca seaine opomene koja dotazt spol Sve sam pokusao u proteklom Zivotu, éak sam nosio kostreti svih vrsta, nista nije pomoglo. Te su stvari pomagale samo dok sam ih nosio, i to samo u pocetku: cim bik prestao da ih rnosim, ili bih se na njih navikao, bivalo je kao i pre. Nema moguéeg izlaza. Pa ipak ima, ima - jedan jedini. Potrebna mije, izvan mene Pomoc uskladujuceg Cinioca koji nikada ne Spava. To jest Cinioca koji bi me stalno podsticao, ma kakvo bilo maje stanje, da "opominjem sebe. ta! Kako! Zar bi to bilo moguce!. Zasto mi tako jednostavna misao nije pre pala na pamet? Zasto je trebalo toliko patiti i o¢ajavati da bih tek sada uocio eu mogucnost? Zasto itu nisam, takode, pritekao onoj sveobuhvatno} podu darnosti? Pa, itu Bog... opet, Bos. Samo on. Svudaon—isve je uvezis jim Ipak je tacno da sam Govek a ne Fivotinja, mada postajim u istoj kosmitkaj sredini kao i sva stvorenja. PREDGOVOR Nije se uzalud od najranijh godina Govecanstva govorito i evr- dilo u svim verama daje Goveka ~2a razliku od drugih spofinih oblika Zivotinjskog sveta — stvorio Bog na sliku svoju. Na sliku svoju znact da je Bog u svojaj providnosti nasem opstem izgledu dao takav sklop koji ima mogucnost da stvo iL tspofit svajseva koja on sam ima u seb. Onje Bog, prema tome, ija sam Bog. Jedina razlika izmedu njega i mene treba da bude i, narav- no jeste — razlika u stepenu. Onje Bog velikog sveta, aja treba da budem Bog malog sveta On je Bog svega prisutnog u svemira i celog mog spoljnog sveta. Lja sam Bog, ali celog svog unutarnjeg sveta. Zassve iu svemu imamo iste mogucnosti iste nemogucnosti. Iste mogucnosti i nemoguénosti koje on ima s obzirom na _sveukupna prostranstva svemira,ja treba da imam u pogte du Zivotnog delokruga kaji je meni poveren. Ono .toje Njemu moguce i nemoguce u podrugju velikog sve- ca meni treba da bude moguée i nemoguée u podrucju mog matog sveta. ‘Sveje to jasno, tako jasno kao ida nakon noci treba da dode dan. Kako sam mogao a da ne opazim tako o¢evidnu podudar- ost? Toliko sam mislio na stvaranje sveta, na postojanje sveta i, uopste, na Boga i njegova dela, toliko sam 0 svemu tome razgovarao s drugima, i nikada mi nije pala na pamet ta Jednestavna misao. ‘A bilo je tako ovevidnot ‘Sve bez izuzetka, zdrava logika, bas kao istoriiske cinjent ce, otkrivaju i pocvrduju da je Bog apsolutna Dobrota. On je sva Ljubav i sva Milost. On je pravedni Miratvorac svega sto posto. Ali, ako je to tako, zastoje smatrao potrebnim da od sebe uda- ji, zbog oholosti svojstvene svakom mladom i jos potpuno ‘eobrazovanom pojedincu,jednog od svojth nayblitth sinova, 29Gurdijev koga.je sam oduhovio, i da ga obdari u isto vreme podjedna: kom snagom, alt suprotnom svoj... Govorin 0 Soto (va misao je poput sunca obasjala stanje mog unutarnjes -sveta. Njome sam shvatio da je velikom svetu, da bi bio har- ‘moniéno izgraden, takode preko potreban neki cinilac ne- restane opomene. ‘Stoga je sam nas Stvoritelj bio prisien, u ime svega Sto je bio stvorio, da jednog od svojih voljenih sinova stavi u, objektivno govoreci, tako strasan poloza) Prema tome, ija sada moram od jednog omiljenog éinioca ‘gjim raspoladem da uéinim podudaran izvor staine opome: ne za moj mali unucarnyt svet. Sad se postavyja pitarye Ima li, uopste u mom delokragu, nesto Sto me moze, ako ga izdvajim od sebe, neprestano opominjati, ma kakvo moje stanje bilo? Dobro razmislivsi zakYucth: ako namerno prestanem da upotrebljavam izuzetnu mo¢ koju imam i koju sam svesno razvio, to bl trebalo da tzvan mene sevori izvor kojt bi me stalno opominjao. Da, prestati upotrebljavati moc koja protstiée iz snage 2va: ne "ghanbledzoine”, ili kako se to jos kaze, telepatsku i hip. noticku moé. 1 dobicu o¢ekivane rezultate, znam, jer zahva: Ujujuci taj sposobnosti koja se bila ukorenita u moju prirodu ikgjaje sama od sebe detovala, uspeh mog svakodnevnog Zi vota, narotito postednje dve godine, toliko je porastao da je u meni razvio mnosevo mana i slabosti koje Ge mi verovatno zauvek ostati. Dakle, ako se svesno odreknem tog dara svafe prirode, nje- gova odsutnost ce se osecatt uvek i svuda. Zakleo sam se: upameicu da nikada necu upotrebljavati moe ojuimam, a time éu sebi uskratici zadovoljenje vecine svo- jik mana. Tako, heeo ne hteo, stalno cu da budem opominjan ‘da opominiem sebe. 30 PREDGOVOR ‘Sve dok Zivim nikada neéu da zaboravim poslednji dan koji sam proveo na tom mestu kada je moje razmisljanje dovelo do tik zakijuéaka. im sam shvatio svu vanost te misli, Einilo mi se da sam po: novo roden; skotio sam na noge i ne shvatajuci sasvim Sta éinim, poéeo da tréim oko izvora kao tele. ‘Moram dodati da sam, zaklevSi se svom sopstvenom biéu da neéu koristiti tu mog, izuzeo sve sluéajeve u Kojima bi njena upo- treba mogla biti nuzna u nauéne svrhe. Na primer, tada me je veoma interesovala, a interesuje me is da, moguénost da se vise hiljada puta poveca vidljivost udaljenih kosmigkih maglina pomoéu medijskih svojstava, kao izleéenje ra- ka magnetizmom. Sve se to dogodilo dve godine pre mog drugog boravka na tom mest. Na kraju tog drugog boravka, zahvaljujuci jednoj sasvim slo- bodnoj misli, tj. misli na koju nisu uticala automatska delovanja drugih Ijudi, bican cilj mog unutamjeg Zivota pojavio mi se u dva sasvim odredena oblika. Do tada su snage mog unutarnjega sveta bile jedino usredsre- dene na neodoljivu Zelju da prodrem i potpuno shvatim smisao i svthu judskog zivota, Sve prema emu sam tezio u Zivotu ~ svi moji neuspesi i svi 1moji uspesi — bilo je povezano s tim jedinstvenim ciljem mog unu- tarnjeg sveta, Cak i moja teznja da stalno putujem, da budem svuda gde se, u tokovima kolektivnog Zivota, odigravaju dogadaji tako znacajni kao Sto su ratovi, revolucije, gradanski ratovi, itd., odnosila se na taj jedinstveni cil ‘Tokom tih zbivanja, as obzirom na intenzitet judskih ispolja vanja, skupio sam u vrlo saZetom obliku Zeljenu gradu da na naj- efikasniji nazin produbim problem Koji me zaokupljao. Kasnije, kada st mi se u se¢anje vratile, asocijactjom, sve stra- hote &iji sam svedok bio vi8e puta, i kada sam se setio svih utisaka koje suna mene ostavile razligite revolucije, u Italiji, u Svajcarskoj,G.1. Gurdijev i nedavno u Zakavkazju, malo-pomalo u meni se iskristalisala neodoljiva Zelja Koja je postala mojim drugim Zivotnim ciljem. Taj drugi novonastali cilj mog unutarnjeg sveta sastojao se u tome da po8to-poto nadem naéin da kod ljudi uniBtim predodrede- nost da lako potpadaju pod uticaj takozvane "masovne hipnoze". Nakon ove “obnove" cilja moga unutarnjeg sveta, dok se po- novno uspostavijanje mog zdravija nastavijalo, u mislima sam za- crtao privremeni plan svojih kasnijih aktivnosti Misao koja je uvede 6, novembra prosla mojim svesnim. bila je: Nema sumnje, zastraSujuée beznade koje sam osecao ovih da na I straviéna unutarnja borba koja je ovog jutra dovela do razmis- Vanja gotovo nalik zanosu direktna su posledica razmi8ijanja koje sam imao u slignom stanju, pre trideset godina, na rubovima pu- stinje Gobi. Nakon Sto sam se viSe-manje oporavio, nastavio sam svoja is- trafivanja, ali ovaj put usmeren prema dva dobro zacrtana cilja Neéu ovde sada govoriti o tome 8ta sam zatim preduzeo da bil zadovoljio ta “dva halapliiva crva” moje radoznalosti; 0 tome éu opSirnije u nekom drugom poglaviju ove treée serije Re¢u éu samo da sam, Zeleci da u Ijudski Zivot uvedem ono Sto sam shvatio nakon nekoliko godina, smatrao potrebnim da negde organizujem ustanovu za obrazovanje pomocnih ucitelja Nakon ozbiljnih razmisljanja, éinilo mi se da je Rusija za to najpogodnije mesto, 'S tom sam se namerom 1912. godine doselio u sam centar Ru: sie, u grad Moskvu, gde sam odmah podeo sa osnivanjem te ust nove, koju sam nazvao "Institut za harmoni¢an razvoj Coveka" Nakon dve godine intenzivnog rada, kako fizi¢kog tako i psi- hitkog, bio sam pred svrSeckom tog osnivanja, kada je izbio rat; rat 2a koji niko nije o€ckivao da ée potrajati i koji su kasnije nazvali "svetskim ratom”. Prolazile su godine, godine koje su neprestano od mog jadnog tela iziskivale intenzivan rad i tako mu, dan za danom, izvladile koliko-toliko voljom i strpljivoséu skupljenu snagu Jedva sam poéeo da se navikavam, ma kako mi je to neobitno bilo, na uslove koje je stvorila ta opsta nevolja Covetanstva, kada se sasvim tiho i neosetno pojavila "gospoda ruska revolucija”. 32 PREDGOVOR ‘Ta “vtlo uvazena gospoda” nije o8 imala vremena da se uevrsti na svojim "Ijupkim nozicama a veé su se na moje jadno telo srudili, takvi jadi i nevolje da nijedan njegov atom nije mogao da potine, Proticali su meseci... a éinili su se kao vekovi U svom spoljnom svetu sam se guéio dok se Zivotna snaga koja se radala iz neprestanog suprotstavijanje éinilaca mog unutarnjeg sveta istovremeno povecala do krajnjih granica U tom stanju, potpuno osloboden svakog osecaja Zivotinjskog egoizma, krenuo sam w akciju, a da se pri tome wopSte nisam bri uo 0 izgledima buduénosti A moje telo je ponovo bilo izlozeno nizu vratolomija neverovat nih za coveka mojih godina. ‘Odmah sam poSao na put, po uvek neprohodnim mestima, pre- ko Kavkaskih planina, ovaj put u pratnji gladi { hladnoée, kako te- sto hiva za vreme takvih ekspedicija, te neprestano mugen brigom za svoje bliénje, za one koji su me pratili kao iza one koji su oscali w onom haost. 1, povrh svega toga, razboleo sam se: Iauzetno teZak oblik di- zenterije, a uz to i svi simptomi bolesti Koju su nazivali "pluénom anginom”, koja se oS davno bila pojavila iza koju sam évrsto vero- vvao da je izlevena, Nakon Sto sam prebrodio mnoge te’ko¢e prelazeci Kavkaske planine, a zatim i vide meseci Ziveo u takvim uslovima da se cinilo kao da Zivim u "starinarnic!", zapotela su selfenja iz jedne u drugu evropsku zemlju, za vreme kojih je uvek trebalo biti na oprezu ka- Ko ni ja ni mladi ljudi koji su me pratili i Koj jo8 nisu bili okusili "Sari" liudskog zivota ne bismo postali Zrtve opste evropske poli- (ikke psihoze Zatim su dosle dve godine neprekidnog duhovnogi fizitkog ra- da na organizaciji Instituta u Francuskoj Upravo u tom trenutku izvorna obelezja mog zivota, hirovita i tvedoglava sudbina priredige mi jedno slavno bacanje klipova pod noge 'sjedne strane, pouzdano sam saznao da su stvama dobra koja sam posedovao u Rusiji zauvek do poslednjeg nestala, a s druge pak to, da éu, kratko i jasno, takode zauvek propasti ako za tri me seca ne skupim svott od milion franaka.G. 1. Gurdijev mom jadnom telu, potpuino iserpljenom u poslednje dve godi- ne stalnim radom na organizaciji instituta, misaona aktivnost se, nnakon ova dva istovremena iznenadenja, izostria do te mere da mi je mozak bio toliko nabrekao da nije vise imao dovoljno mesta u lo- banji Zatudo, lobanja mi je izdrZala, i sve to zavrsilo se opasnim puto- vvanjem u Ameriku sa pedeset osoba, od Kojih vecina, ba’ kao ja, nije ‘mala ni ret jezika te zemlje, a kod sebe nije imala ni novela, Povrh svega toga, mesec dana nakon povratka u Evropu, moje nesreéno telo, na koe je Zivot kakav sam vodio ostavio duboke tra .gove, zabilo se mojim autom pravo u veliko stablo, brzinont od 90 kilometara na sat. Ali, dogodilo se da me ta “Setnja” nije potpuno unistila, i na rmojui nesrecu, nekoliko meseci kasnije, u moje duboko oste¢eno te lo vratilo se moje svesno svojom starom sttagom i svojstvima, Uskoro su mi se nametnule dve neosporne éinjenice. Prva: da je sve ono to sam na relativno zadovoljavajuéi nak pripremio tokom poslednje tri godine u svrhu ostvarenja drugog glavnog cilja mog unutarnjeg sveta neizbezno moralo da propadne bog moje duze odsutnosti Druga: ako se dogodi da Stete koje je mom telu nanela ova ne- sreéa jednog dana i8cezmu, bi¢e to u svakom sluéaju tek nakon du 0, dugo vremena. Kada su mi te dve Zinjenice postale sasvim jasne, mojoj tele: sno} patnii, prete8koj bez toga, pridruzila se moralna patnja zbog spoznaje da su svi moji planovi propali Utovreme ve¢ sam mogao nekako da se kregem po kuéi, pa Zak i da izlazim w kolima, naravno uz netiju pomot. Dok sam se, spolja, trudio da zbog mira svojih bliznjih izgle dam spokojan, iznutra, uhvaéen u kostac s tim dvema patnjama, sam prestajao da mislim i promisijam o stanju u kojem sam se nalazio, Usted tih razmi8ijanja malo-pomalo pojavio se i novi predmet moralne patnie. Upozoren nekim znacima, morao sam da se, nakon nekoliko dana neupadljivog posmatranja, uverim da se strasna bolest moje supruge, kojoj sam bio duboko privrien, pogorsala, posto sam mo- 34 PREDGOVOR rao da prekinem specijalno letenje koje sam joj bio odredio i posto je ona, uostalom, morala sasvim da se posveti tome da me neguje rnakon moje nesreée, tako da je sada bilo malo verovatno da bi se ona mogla izletti Uostalom, i lekari koji su letili moju majku i koji su me esto posecivali, kao stari prijatelji i drugovi, rekli su mi da njena hronic- nna bolest jetre napreduje iz dana u dan Namerno sam iz svog midljenja izbacio sve Sto bi me moglo podseCati na ove nove moraine muke, jer mi je svest 0 sopstvenoj slabosti jasno predotavala moju nemoé u tom pogledu, i svesno ‘sam svu svoju paznju usredsredio na stanje koje Cini mo) prvi pred- met moralne patnje I na posledice koje iz toga proisti¢u, Nakon vige dana vrlo divog | vrlo ozbiljnog razmisijanja. 2a- jucio sam da Je potrebno da pribegnem jedino} moguénosti Koj mi je dopustalo moje zdravije COdludin da svsaktivnost svog unutarnjeg sveta posvetim tome da za dobro Ijudi, u nekoiiko rukopisa, izlozim samu sustinu gole- me grade koju sam bio rasvetlio, ‘Odluéivsi to, istoga dana sam poveo da diktiram, jer sam jo8 bio tako slab da nisam mogao sam da pigem. Bilo je to 1. januara 1925. Od tog trenutka, uprkos stalnim telesnim i moralnim patnja- ma, podeo sam da piSem, pigem neprestano.... Prepravijao sam ono Sto bih napisao, i ponovo dalje pisao... a bih bolje shvatio logicku vezu i redosted izlozenih misli, od pogetka sam siekao naviku da mi se svako vece naglas dita ono Sto bih tokom dana napisao, bilo da sam kod kuce ili na purovanju, ito u prisustvu drugih osoba. ‘Medu tim osobama bili su stari uéenici Instituta koji su ostali uz mene, ili pak obigni sledbenici mojih ideja, koji su, po starom obigaju, dosli da me posete iz raznih zemalla, ili pak osobe koje sam sluéajno steo na putovanjima, 1 sada, nakon svega Sto sam upravo objasnio, mislim da svaki Gitalac moze sebi lako da predstavi beziziamno stanje ti Kojem sam se nalazio, jer sam ja, Koji sam usred neverovatnih tesko¢a gotovo tri godine radio, u trenutku kada sam se spremao da mirno umrem 35G.1. Gurdijev iznenada shvatio da Ijudi koje nisam lino poznavao ne razumeju ba’ nista od onoga Sto sam napisao. Kategori¢na odluka do koje sam doSao 6. novembra 1927. sa- stojala se u ovome: Pokrenuti sve snage svog opsteg sklopa, bilo da su Iiéno stege- ne, ili nasledene, tako da do trenutka kada bude otkucavala nova godina, trenutka koji odgovara mom dotasku na svet, pronadem nagin da izadem iz tog stanja ‘ako ne uspem da ga pronadem, poslednje veceri stare godine uniSticu sve svoje rukopise, tako proracunav8i vreme da u ponoé, dosavsi do zadnje stranice, unistim I sebe. ‘Tako sam od 6. novembra, Ziveéi | rade¢t bas kao i pre, kako bi moje neobiéno stanje nezapazeno proslo u mojoj okolini, usredsre- dio svoje misljenje na jedino phanje koje mi je bilo vazno, Moje namerno usredstedivanje na taj predmet bo je take Jako da su nakon dan-dva sve moje automatske misli same od sebe te- kle iskljutivo u tom praveu. Prolazilo je vreme... BIiZili su se bodiéni praznici Danju i no¢u sav prozet tim mislima, mrSavio sam i vidno sla bio, tim vise 5to su mi se iznenada vratile bolesti koje sam davno preboleo. Sasvim se dobro seéam da sam jednog dana, do iscrpljenosti iznuren nakon vrtoglavog spustanja Kolima preko poledicom pre. krivenog prevoja Pirineja, dok sam sedeo u maloj seosko) kafani: postavio sebi pitanje: ‘Sta, dakle, treba da uéinim da bih sam bio potpuno zadovo- lan svojim rukopisima i da bih se, s druge strane, uverio da su stvoreni sasvim odgovarajuci uslovi za njihovu produ?” ‘Nato konkretno pitanje, nakon Sto sam ispraznio brojne Casice tamosnje stasne kapliice, zvane armanjak, i nakon Sto sam dugo i ozbiljno razmisljao, odgovorio sam ovako: "Da bi ove dve Zelje bile usligene na moje potpuno zadovolj- stvo, moraju da se ostvare tri odredena uslova "Prvi: ponovo napisati sve Sto sam veé napisao, ali ovaj put u onom obliku koji danas smatram neophodnim. ‘Drugi: uporedo s tim proutitiizvesne duboko skrivene vidove Ijudske duge koji su mi do sada ostall nepoznatt, te ih do kraja ra- 36 PREDGOVOR svetlit | tako u svojim spisima izloziti pristupatniju objektivnu spoznaju. “1 tre¢i: dok budem sve to ispunjavao, naci moguénosti da sve- je teloi svoj duh obnovim na taj nagin da, nakon Sto budem zavrsi svoja dela, budem u moguénostl da sam osiguram njihovu produ, snagom i istrajno8éu kakve su mi bile svojstvene u mladosti.” Istoga dana, putujuci dalje, sav u tim nestvarnim mislima, iz raéunao sam da bi mia proucavanje th skrivenih crta celokupnog. Ijudskog duhovnog sklopa ia izlaganje svega Sto sam predvideo u Jeljenom obliku, trebalo ne manje od sedam godina. svakako treba reéi da sam u trenutku kada sam doao do tog zakljucka, poteo da se rugam samom sebi i pomisljam: *Bilo bi ipak cudnovato da mi bude dato da Zivim jo sedam go- dina kako bih mogao da ispunim sve Sto sam nabrojac. “Ako mi se to dogodi, imaéu stvamni primer da na savren na. Gin ilustrujem zbivanie u skladu sa zakonima posledica Zakona broja sedam, koji sam (eorijski dovoljno detaljno izlozio u svojim rukopisima Na Badnje vete, vtlo umoran i strano napetih nerava zbog stal nog razmislianja i brojnih sati voZnje, vratio sam se kuci u Fontenblo. za’avii iz kola, umesto da odmah legnem kako sam imao obi- aj, odoh u vrt, nadajuéi se da éu u tiSint i pod uticajem bliskog i prijatnog okruzenja moéi malo da se opustim. ‘Nakon nekoliko koraka kroz drvored pao sam na prvu klupu, Bila je to upravo ona klupa na kojoj sam inaée sedeo i radio one godine kada sam poteo da piSem, Tada su éesto dolazile da sede pored mene, na toj isto} Klupi, dve osobe velo bliske mom unutarnjem svetu. ‘Moja stara majka — vetna joj slava! — 1 moja supruga Koju sam voleo jedinstvenom i iskrenom ljubaviju. Sada su tedve Zene,jedina bi¢a bliska mom unutarnjem svetu, potivale jedna pored druge na groblju, u zemlji koja je, kako njima tako i meni, bila potpuno strana. Prvo je umrla moja majka nakon duge bolesti jetre, a nekoliko rmeseci kasnije umrla je i moja Zena od najstrasnije bolesti sada- Snjice —raka.G.1. Gurdijev Francusku zemlju, da kaZem usput, koja je poslednje potivali- te ovih dvaju bliskih mi biéa, mada je sasvim strana mojoj prirodi, smatram zauvek svojom rodnom zemljom. ako, sedeci na toj klupi i gotovo nesvesno posmatrajuéi meni toliko drago mesto, setih se u nizu asocijacija razni utisaka dodiv- Jjenih na tom istom mestu. anenada miu seéanju o da mnom, prizor koji sam esto posmatrao u trenu ‘odmarao od aktivnog mislenja. Video sam Kako se drvoredom s leve strane polako priblizava moja nezaborayna majka u pratnji dva pauna, jedne matke i jed- nog psa, Treba reci da je odnos koji je postojao izmedu moje majke i tih Zivotinja bio stvarno vrlo neobi¢an za danaanje ljude. Te Zetii Zivotinje, mada sasvim razlitite pritode, uvek bi una pred znale taéan trenutak u kojem ée moja majka iza¢i, tako da bi doSle pred njena vrata i i8éekivale; tim bi se ona pojavila, one bi krenule za njom, da je svetano prate u njenoj Setnj. Macka je uvek iSla napred, pauni sa strane a pas odstraga. Obiéno kada bi moja majka napustala svoju kucu, zvanu Le Pa- vradou, da bi mi se pridrudila, video bik kako moja Zena ilazi tz sglavne zgrade manastira Prije. Obe su hodale pognuto, oslanjajuéi se na Stap. Moram priznati da me pognuti obris prve nije toliko pogadao jersam u tome video normalnu sudbinu svake osobe u poodmakim ‘godinama Ali sliku one druge nisam mogao da prihatim i svaki put kada bih to opazio osetio sam neki otpor i sre bi mi tuklo kao w konja koji se propinje u skoku, Jer, jedva pre osamnaest godina, ta pognuta bledunjava Zena bila je sluéajno prisutna na izboru lepotice u gradu Sankt Peters- ‘burgu i otela prvo mesto slavnoj Lini Kavalieri, tada u punom sjaju mladosti Sedeéi i dalje na klupi, prepustivsi se nesmetanom toku auto: ‘matskih misli u vezi s prisustvom na tom mestu dveju meni tako dragih Zena, seéao sam ih se i oseéao istu onu neznost koja me ze- sto obuzimala dok sam ih sluSao kako razgovaraju |, bas kao da se tog trena zbiva pre- 1a dok ih se 38 PREDGOVOR Ponovo sam ih video kako sede pored mene, jedna zdesna a dnuga sleva, stisnute uz mene, mime i tihe da me ne ometaju; ali im bint se upustio u posao i nagnuo nad beleznicu, zapoéele bi da Sapucu preko mojth leda. Upravo to Saputanje i njihov ofigledan zajednicki ose¢ajkrivi- ce uvek su u meni izazivali taj ose¢aj raznezenosti. Cinjenica je da moja majka nije znala nijednu rec jezika kojim je govorila moja supruga i da moja supruga nije znala nijednu rex je- zika kojim je govorila moja majka. Uprkos tome, razmenjivale su misljenja 0 svemu Sto se oko njih dogadalo i éak su nedugo nakon upoznavanja jedna drugo) mogle da isprifaju celu istoriju svoga fivota, Upucene na istu osobu Ijubavlju koja je bila centar gravitacije njihovog biéa, one su veoma brzo izmislile vrlo izvorno nareéje na osnovu podudamosti koje su dolazile i2 razlititih jezika. Dok sam o8 bio provet tim ose¢anjem, misli su mi se neosetno vratile na pitanje koje me je muéilo u poslednje vreme. ‘Tako utonuo u razmialjanje ustadoh, jer je postajalo hladno. Nakon nekoliko koraka, najednom me je presekla misao koja mi se nametnula u ovom obliki ‘Tokom vremena posveéenog pisanju, moja radna sposobnost i njena efikasnost uvek su bile u direktnom odnosu s trajanjem i mo G uwvedivanja, aktivnim misljenjem, mojih nesvesnih patnji, 9 patnji pasivno trpljenih, u vezi s ovo dvoje dragih bica. Zapravo, na samom poéetku, kada sam poceo da pitem, u sta nju velike fizitke iscrpljenosti, veé sam bio savrieno svestan ofaj- nog stanja njihovog zdravlja | pretnje njihove smart im bi moje aktivno misljenje upuceno na rukopise pogelo da slabi, svi oduhovljeni delovi mog sklopa smesta bi bili zaposednuti asocijacijama na njih dve. ‘A kako je svaka takva asocijacija u mojo prirodi izazivala pat. nju, da bih se izbavio tog muénog toka, odmah bi se ponovo zadub- Ijivao u svoje cukopise. ‘Moram reci da su moje najgore patnje bile u vezi s mojom suprugom. I, ako to sada shvatam, one su dolazile iz. moje duboke ogoréenosti onim Sto sam smatrao samovoljnim i nepravednim éi- nom sudbine.6.1. Gurdijev ‘Tada su me mnogi smatrali (a moZda me jo8 i danas smatraju. ko zna?) jedinim ¢ovekom na Zemiji sposobnim da potpuno izlesi tu vrstu bolesti, pa ipak zbog svoje bolesti nisam tu moe mogao da primenim u korist svoje Zene. (Usput reteno, ovo moje uverenje bice lako shvatljivo i prihvat- ljivo svakom ko upozna poglavije iz moga dela posveceno "zakonu. titraja",) Sav oburet silovitim ose¢anjime ¥ atracnim mislima, napustio sam vit, esurajaci se kao mamuran, | dospeo nekako do svoje sobe. Ne svlageei se, ispruZih se na krevet i 8t0 mi se nikada nije do: gadalo, uconuh w san koji je trajao celu noé. Kada sam se sutradan probudio, u paméenje mi se vratila spo- ‘znaja do koje sam dosao u vrtu. ‘Odmah sam poteo sve da ponavijam i uporedujem. I doSao sam do konaénog zakljucka da je tokom tih prvih godi- ‘na mog spisateljskog posla moja radna sposobnost, kao i kvalitet i koligina razradene grade, strogo odgovarala trajanju i jaéini dodi- ra izmedu mog svesnog i patnje Koju sam oseCao zbog svoje majke i svoje supruge. Moja radna sposobnost je za to vreme bila fenomenalna; ispi sao sam hiljade ihiljade stranica i dotaknuo gotovo sva pitanja ko. ja se uopste javijaju u mislima jednog goveka. ada sam tu Ginjenicu ustanovio odmome glave, zbunio sam se, | to stoga $0 sam, na osnovu mnogih svojih iskustava, veé znao da ukoliko je stvarno moguée da éovek uspe da postigne cilj koji je sebt intencionatno postavio, to moze samo onda ako je tou stanju da éini pateéi i samo dabrovoljno pate Dakle, u ovom slugaju ta objektivna moguénost nije mogla da se ispuni buduéi da ja nisam dobrovoljno patio. Patio sam protiv svoje volie, i taj se automatski proces razvijao umeni u skladu s mojim tipom, 1. predispozicijama koje su mi pre date nasledem i sluéajnim psihi¢kim Giniocima koji odgovaraju tak. ‘vom ispoljavanju. Zanimanje koje je tog jutra izbilo iz mog bi¢a bilo je takve sna- ge da je potpuno i8éezla “zed 2a ostvarenjem mog Zivotnog smisla” Kojom sam bio opsednut ~ da po svaku cenu pronadem izlaz iz svog stanja, ustupajudl mesto neodoljivoj Zelji da shvatim uzrok 420 PREDGOVOR vem tome — da shvatim zato bi i Kako bi moja automatska pat- ‘ja mogla da pomogne da produbim svoju radnu sposobnost. Koristan rezultat te “pobune moga unutamjeg svera” sastojao se u tome Sto sam od tog éasa ponovo postao sposoban da mislim slobodno, bez uplitanja bilo kakvog pristrasnog oseéaja. Pod uticajem slobodnih asocijacija, uvete, dok sam posmatrao veliku radost dece oko boziénog drvca, iskrsnto je u meni, Kao sam od sebe, instinktivan ose¢aj da Cu moti u potpunosti da obavim tri zadatka koji su mi bili neophodni snagom koju Ce stvorith borba ‘moga unutarnjeg sveta ~ snagom koja nastaje u svakom goveku iz, neprestanog trvenja izmedu njegovog svesnog i automatskih isku- stava koje dozivijava po svojoj prirodi. ‘Vrlo dobro se seam kako je to uverenje ispunilo moje celo bide @udnim oseéanjem takve radosti kakvu nikada pre nisam iskusio. Uisto vreme mi je bilo dato da, bez.ikakvog posredovanja s mo- je strane, spoznam stanje "samoopomene” do tada nepoznatog in- tenziteta Cim je degje slavije bilo zavr8eno, povukao sam se i zatvorio uu svoju sobu, nakon Sto sam se, naravno, wverio da éu imati do- voljno Kafe, i nascavio da ozbiljno razmisljam o zadatku koji me je éekao. Nou, nakon dugih unutamnjih ve¢anja, odluéto sam ovako: 0d 1. januara ponovo u celosti pregledati sve Sto sam namera vao da izlozim u svojim delima, ali tome posvetiti samo polovinu vremena budnoga stanja Drugu polovinu vremena, do Durdevdana, posvetiti iskljugivo razradi praktignih nagina ostvarenja svojih projekata i ustanovije nnju opSteg plana svega Sto jo8 moram da obavim, Veé 1. januara sam zapoteo da radim, ne po celi dan kao pre, nego u odredene sate ujutro i uveée; ostalo vreme sam provodio u pisanju pisama praktigne pritode, ii u razradi razlititih pojedino- sti svog programa na osnovu izvesnih psiholoskih I fiziolo8kih do- bro mi poznatih zakona. Zakljuéci do kojih su me dovela ta razmisijanja tokom sledese dve nedelje podstaknuli su me da odustanem od izrade detalino razradenog programa za preostali deo svog Zivota, nego da usta- novim jedan koji éu obnavijati svaka tri meseca.G.1. Gurdijev Jedanput u svaka tri meseca namemto

You might also like

• Alhemija Zivota - Etjen Gije PDF

  

  Document236 pages

  Alhemija Zivota - Etjen Gije PDF

  lubek

  100% (1)
• Alan W. Watts - Put Zena

  

  Document181 pages

  Alan W. Watts - Put Zena

  Sanja Radun

  100% (1)
• Robert E. Hauard Konan (Br. 9) - Crni Lavirint PDF

  

  Document66 pages

  Robert E. Hauard Konan (Br. 9) - Crni Lavirint PDF

  gem2014

  No ratings yet
• • Magazines
  • Podcasts
  • Sheet music
• Oci Andjela

  

  Document434 pages

  Oci Andjela

  vivekananda1008

  100% (1)
• Hans Georg Gadamer-Filozofija I Poezija

  

  Document233 pages

  Hans Georg Gadamer-Filozofija I Poezija

  TinyCar

  100% (2)
• Eric Van Lustbader - Ploveći Grad PDF

  

  Document388 pages

  Eric Van Lustbader - Ploveći Grad PDF

  gem2014

  100% (3)
• Dimitrije Bogdanovic-Knjiga o Kosovu

  

  Document236 pages

  Dimitrije Bogdanovic-Knjiga o Kosovu

  Ђорђе Милосављевић

  No ratings yet
• Asset Management PDF

  

  Document160 pages

  Asset Management PDF

  gem2014

  No ratings yet
• Slaviša Perić Dimitrije Ljotić I Njegov Zbor PDF

  

  Document34 pages

  Slaviša Perić Dimitrije Ljotić I Njegov Zbor PDF

  gem2014

  No ratings yet