pukovnik Boro Mitrovski

dr Vencesiav Glii
pukovnik Tomo Ristovski

Bugarska vojska u Jugoslaviji

1941-1945.
Bugarska okupatorska vojska
(april 1941 9. septembar 1944)
Saradnja izmeu narodnooslobodilakog pokreta
Jugoslavije i antifaistikog pokreta otpora Bugarske
Uee jedinica oteestvenofrontovske Bugarske
u borbama na tlu Jugoslavije na kraju rata

MEUNARODNA POLITIKA
Beograd, 1971.

Urednik

edicije

NADA DRAGI

Tehniki

urednik

SLOBODAN GAJ1

Lektor
DOBRILA

BARA-AFARIK

Korektor
NATAA TANASIJEVI

F o t o g r a f i j e i f a k s i m i l i iz
Foto a r h i v e V o j n o g muzeja u Beogradu
i V o j n o i s t o r i j s k o g i n s t i t u t a JNA

RE

AUTORA

Ve due vremena osea se potreba da se naoj

i svetskoj javnosti prikau uloga Bugarske i njenih
oruanih snaga u drugom svetskom ratu, i to u tri
njene najvanije dimenzije: prvoj, bugarska okupacija dela jugoslovenske dravne teritorije i doprinos
bugarskih oruanih snaga naporima sila Osovine da
sprovedu svoje agresivne ciljeve na Balkanu; drugoj, oblici i rezultati saradnje izmeu narodnooslobodilakog pokreta Jugoslavije i antifaistikog pokreta otpora Bugarske, odnosno veza i saradnja izmeu Komunistike partije Jugoslavije i Bugarske
radnike partije tokom drugog svetskog rata i, najzad,
treoj dimenziji, uee jedinica oteestvenofrontovske Bugarske u borbama protiv nemakih snaga na
delu teritorije Jugoslavije na kraju rata.
O ovim pitanjima pisano je, ali najee parcijalno i vezano samo za jednu uu temu. Ovo je, meutim, pokuaj da se tri celovita pitanja, tri posebne
teme, stave jedna pored druge i jasno razgranie
a istorijski i kauzalno povezu.
Autori su se prihvatili veoma sloenog zadatka
kazivanja istorijske istine o dogaajima iz bliske prolosti koje su karakterisali razni interesi, razni uticaji i uslovljenosti, ne uvek, i ne jednostavno, objanjivi. Jer, odnosi izmeu Jugoslavije i Bugarske u
drugom svetskom ratu zaista su bili veoma sloeni:
troipogodinja okupacija i aneksija dela integralne
jugoslovenske teritorije od strane faistike Bugarske, teror i zloini, morali su imati odraza na sveu-

kupne odnose izmeu dveju partija nosilaca antifaistike borbe ovih zemalja Komunistike partije
Jugoslavije i Bugarske radnike partije to se
osealo i u toku rata, i pri kraju rata posle uspostavljanja oteestvenofrontovske vlasti u Bugarskoj, i u
zajednikim dejstvima protiv nemakih snaga.
Knjiga je podeljena u tri dela, od kojih svaki za
sebe obrauje posebnu dimenziju u odnosima Jugoslavija Bugarska u toku drugog svetskog rata.
U prvom delu dati su uloga i karakter okupatorske
vojske carske Bugarske, njeno angaovanje u hitlerovskoj koaliciji i, posebno, angaovanje u borbi protiv narodnooslobodilakog pokreta Jugoslavije; u drugom delu iznose se vidovi saradnje izmeu Komunistike partije Jugoslavije i Bugarske radnike partije, izmeu narodnooslobodilakog pokreta Jugoslavije i antifaistikog pokreta otpora Bugarske, te neslaganja koja su se ispoljila posebno u odnosu na Makedoniju i makedonsko nacionalno pitanje, iz ega su
proizlazila i razliita gledanja dveju partija na narodnooslobodilaku borbu makedonskog naroda; u
treem delu iznose se injenice o ueu i stvarnom doprinosu trupa oteestvenofrontovske Bugarske u zavrnim borbama u nekim delovima Jugoslavije, kao i razlozi koji su bitno uticali na odluku jugoslovenskog rukovodstva da odobri uee jedinica
BNA u tim borbama. U bugarskoj istoriografiji naroito se ovo uee BNA predimenzionirano prikazuje,
pa su autori, na osnovu arhivskih izvora, izneli kada
i kako je do tog uea dolo, koliko je stvarno bilo
i kakvi su njegovi stvarni efekti.
Pri izuavanju i korienju grae nailazili smo
na razne tekoe. Zbog nedostupnosti bugarske izvorne grae iz perioda okupacije, neki dogaaji iz
domena odnosa saveznitva Bugarske i hitlerovske
Nemake nisu mogli biti do kraja istraeni, a neki
tajni dogovori ostali su, verovatno, i neotkriveni. Za
ovaj period koriena je raspoloiva bugarska upravno-policijska arhiva, jugoslovenska vojno-politika do-

kumentacija i nemaka dokumentacija iz arhiva

Vaingtonu, Bonu i Londonu.

Nemaka izvorna grada omoguila je da se neke

manje poznate injenice iz okupacionog perioda o
odnosima i sprezi izmeu nacistike Nemake i carske Bugarske, u celini ili pojedinostima, po prvi put
bolje sagledaju i ocene.
Saradnja izmeu narodnooslobodilakog pokreta
Jugoslavije i antifaistikog pokreta otpora Bugarske,
i odnos BRP prema makedonskom nacionalnom pitanju, obraeni su uglavnom na osnovu partijske dokumentacije i literature. Dokumentacija Kominterne
autorima nije bila dostupna, te su odnosi Kominterne
prema Komunistikoj partiji Jugoslavije i Bugarskoj
radnikoj partiji, i stavovi prema njihovim meusobnim odnosima, ostali nedovoljno osvetljeni i
obraeni.
Za obradu dejstava bugarskih oteestvenofrontovskih jedinica u borbama na delu teritorije Jugoslavije od oktobra 1944. do maja 1945. godine, zbog
nedostupnosti bugarske izvorne grae, preteno smo
se sluili bugarskom istoriografskom literaturom, zatim jugoslovenskom izvornom graom i literaturom
i nemakom dokumentacijom. Sva koriena graa
i literatura navedeni su u knjizi sa tanom naznakom izvora.
Posebno istiemo da su iz narodnooslobodilake borbe Jugoslavije obraeni dogaaji samo u
onom opsegu koji smo smatrali neophodnim da bi
se shvatila zbivanja koja se uklapaju u osnovnu
temu knjige. Zbog nedostatka bugarske izvorne grae iz perioda zajednikih borbi, nismo mogli dati
verodostojne podatke o gubicima oteestvenofrontovskih jedinica i gubicima koje su one nanele nemakim snagama na tlu Jugoslavije. To nismo
inili ni za jedinice Jugoslovenske armije.
Radei na ovoj ozbiljnoj tematici, autori su izneli
i ocenili najhitnije istorijske injenice o ovom sple-

tu sloenih odnosa izmeu Jugoslavije i Bugarske

u toku drugog svetskog rata.
Zahvaljujemo svima onima koji su nam pomogli
tokom rada na knjizi. Zahvaljujemo i Izdavau koji
je, zainteresovan za ovu temu u njenom irem
istorijskom i uvek aktuelnom kontekstu, omoguio da, pored izdanja na engleskom, francuskom,
ruskom i nemakom jeziku, ova knjiga izae i na
makedonskom, slovenakom i srpskohrvatskom jeziku, i tako postane dostupna brojnim itaocima
irom Jugoslavije.

BUGARSKA OKUPATORSKA VOJSKA

APRIL 1941 - 9 . SEPTEMBAR 1944.

OKUPACIJA MAKEDONIJE
I JUGOISTONE SRBIJE
Faizacija Bugarske
i pristupanje Trojnom paktu
Odmah po dolasku na vlast, poetkom 1933. godine,
Hitler je, da bi ostvario ekspanzionistike ciljeve, pristupio saradnji sa faistikom Italijom i m i l i t a r i s t i k i m Japanom, podravajui one reakcionarne pokrete i politiare
koji su u evropskim zemljama mogli da dovedu faizam na
vlast.
Popustljivost uticajnih krugova zapadnih sila prema
sve agresivnijem faizmu, i njihovo antisovjetsko raspoloen/e, nacistika Nemaka koristila je za pripreme da u
pogodnom trenutku pone otvoreno naoruavanje. Oktobra
1933. godine istupa iz Drutva naroda, a dve godine kasnije
otkazuje odredbe Versajskog ugovora i sve tenje sarauje
sa faistikom Italijom. Uvodi optu vojnu obavezu i energino razvija sve vidove oruanih snaga. 1 ) Nemaka i Italija svoje ciljeve usklauju Oktobarskim protokolom o vojnoj i politikoj saradnji (sklopljen 25. X 1936), stvorivi
tako osovinu Rim Berlin. Protokol je pored ostalog predviao: eliminisanje svih snaga koje ugroavaju nacifaizam,
u prvom redu komunista; odbacivanje Drutva naroda i lokarnskih ugovora; izolaciju SSSR od drugih zemalja Evrope;
zajedniku vojnu intervenciju u paniji. 2 )
Drugi

svetski

rat,

Vojnoistorijski

institut

Jugoslovenske

narodne

armije,

( d a l j e V I I ) Beograd, 1957, k n j . 1, str. 3435.

2

sveta

Kada je 1936. g o d i n e u p a n i j i

pohrlili

Nemaka
terijalu,

su

Italija

zapadne

da

bi

pruile
velesile

pomogli
generalu
nisu

izbio graanski rat, d o b r o v o l j c i

panskom
Franku

preduzele

narodu

obilatnu
nikakve

Beograd, 1967, t o m 9. s t r . 421; t o m 6, s t r . 582).

borbi

pomo
korake

protiv
ivoj

(Vojna

iz 54 z e m l j e

faizma;
sili

iako

su

ratnom

ma-

enciklopedija dalje

l/),

Protiv meunarodnog radnikog pokreta i progresivnih

snaga sveta angauje se i militaristiki Japan, koji 25. XI
1936. godine sa Nemakom zakljuuje Antikominterna
pakt. 3 ) Ubrzo se Antikominterna pakt razvio u Trojni pakt,
vojni savez izmeu Nemake, Italije i Japana, koji je potpisan 27. IX 1940. godine u Berlinu sa vanou od 10 godina.4) Paktu su pristupile i profaistike vlade drugih drava: u novembru 1940. godine Maarska, Rumunija, Slovaka; 1. marta 1941. Bugarska, a 25. marta 1941. Kraljevina
Jugoslavija, u kojoj je dva dana kasnije narodnim otporom
i vojnim puem pakt oboren.
Na Balkanu je nemaki imperijalizam imao uporite na
bugarskom carskom dvoru. Ferdinandov sin Boris III nastavio je pronemaku politiku svoga oca i oslanjajui se na
najreakcionarnije snage u zemlji i vojsci, jo 9. juna 1923.
izvrio dravni udar, oborio ustavnu vladu Stambolijskog,
uspostavio u zemlji monarhofaistiku diktaturu i zaveo
kurs potpunog potinjavanja Bugarske interesima nemake
imperijalistike politike.
Nova vlada, sa Aleksandrom Cankovim na elu, kao
prvi zadatak postavila je razbijanje BRP5) Komunisti Bugarske, suprotstavljajui se diktaturi organizovali su septembarski ustanak u noi izmeu 22. i 23. septembra koji je
3

SSSR

) Specijalni

tajni

protokol,

predviao

zajednike

mere

za

k o m i n t e r n a paktu
27. I l l

1939,
4

Italija

je

pristupila

6. XI

1937,

Maarska 24.

k a s n i j e i svi o s t a l i nemaki i japanski s a t e l i t i

litiku,

Pakt je p r e d s t a v l j a o a g r e s i v n i

ekonomsku

znavajui

II

koje

) Na

su

su

politike,

ratu

razmenjivale

XX

informacije

kongresu

garsku k o m u n i s t i k u p a r t i j u

1919.
(TS)

razraivale

partija tesnih

partija

Bugarsku

Dalekom

komisije
planove

socijalista

radnika
u

na

Berlinu,

prvenstveno

pri-

istoku.

Rimu i

usmerene

preimenovana

je

Bu-

B K P ( t s ) . U t o k u 19381939, BKP i RP o b j e d i n j u j u se

i m e n o m Bugarska radnika p a r t i j a

se

prue svaku po-

s t r . 4714).

nosi naziv

preimenuje

a Japanu

vojne

u j e d n u p a r t i j u pod
Bugarska

panija

da meusobno p o d e l e u t i c a j n e s f e r e ,

ekonomske

( A r c h i v der Gegenwart 1940,

1939,

savez radi o s t v a r i v a n j a s v e t s k o g gospodarstva

I t a l i j i vodeu u l o g u u Evropi,

obrazovane

p r o t i v SSSR
5

i v o j n u pomo u

Nemakoj

cilju

Tokiju,

1948,

protiv

(VE, t o m 1, s t r . 177).

f a i s t i k i h s i l a . Strane u g o v o r n i c e obavezivale su se da jedna d r u g o j

tom

borbu

i obavezivao i Nemaku i Japan da sa SSSR ne p o t p i u p o l i t i k e ugovore. A n t i -

(komunista)

komunistiku

k l o p e d i j a , S o f i j a , 1963, t o m I, s t r . 409412).

(BRP), a od 9. septembra 1944.

BRP(k).

partiju

Na

BKP.

kongresu

(Kratka

BRP(k),

blgarska

enci-

vlada uguila u krvi. Od 1923. do 1925. godine pobijeno je

25.000 ljudi . . .6)
Posle dolaska Hitlera na vlast, car Boris III i vlada
Kjoseivanova 7 ) 29. maja 1934. godine zabranili su rad svim
naprednim politikim partijama i radnikim sindikatima, a
sva demokratska prava stavljena su van zakona. Istovremeno, dvor i vlada su otvoreno podravali osnivanje i delatnost faistikih i profaistikih organizacija, 8 ) iji su programi bili proeti duhom antisovjetizma, velikobugarskim
ovinistikim nastojanjima i nacionalnom mrnjom prema
susednim balkanskim narodima.
Poetkom drugog svetskog rata car Boris i faistika
vlada ubrzali su pripreme za pristupanje Bugarske faistikom lageru. Jedna od vanijih mera bila je rasputanje XXIV
redovnog Narodnog sobranja u kome je, pored germanofilske veine, bilo i deputata antidemokratski i antisovjetski
raspoloenih ali koji su titili interese onog dela bugarske
buroazije koja je teila uspostavljanju ue saradnje sa
Velikom Britanijom i Francuskom. Novim izborima dvor je
uspeo da za novo sobranje obezbedi potpuno poslunu
germanofilsku veinu.
Kabinet Kjoseivanova rasputen je 15. II 1940. godine
jer je, iako je vodio politiku potpunog priklanjanja Hitlerovoj Nemakoj, uspostavio i neke privremene veze sa Velikom Britanijom i Francuskom. Pored toga, posle potpisivanja pakta o nenapadanju izmeu SSSR i Nemake, 23. VIII
1939. godine, Kjoseivanov je inio, mada samo formalno,
neke korake za poboljanje odnosa sa SSSR. To su bili
razlozi zbog kojih je svoje mesto morao prepustiti politiarima vre ruke.
') Georgi
Beograd

1947,

Dimitrov:

str.

1617,

novoj

Kratka

Bugarskoj-

istorija

na

Zbornik

Blgarija,

lanaka

Sofija

1962,

govora,

Nauka

VIZ,

iskustvo

s t r . 240252.
7

) K j o s e i v a n o v , u p e r i o d u 1935. do 1940. godine, obrazovao sedam kabineta; b i o

naklonjen

Zapadu.

Vodei

jugoslovensko-bugarski

politiku

izmirenja

pakt o v e n o m

sa J u g o s l a v i j o m ,

prijateljstvu

potpisao

24.

1937.

(Oteestvenata vojna na B l g a r i j a

19441945, Sofija 1961, k n j . 1, s t r . 25).

8

) Takve

stikim
nih

legionara,

Otac

Pajsij,

bile;

poluvojna

antifaistikog
faistika

su

nacionalistikim
pokreta;

organizacija,
pod

poluvojne

organizacije

osnovama;

organizacija,
legionari
koja

je

rukovodstvom

su

faistika

iji

je

osnovni

ideoloki

vaspitavala
profesora

Budimpeta 1965, str. 910 p r e v o d ) .

Borci

bili

budue

Geneva.

bugarskog

organizacija
citj

najblii

bio

na

bugarskih

borba

protiv

nemakom

saradnike
(Goo

progresa,

Savez

Gestapoa,

Agne:

'Od

ovininacional-

bugarskog

faizmu.

Trea

bila je

savez

Drave

do

Mure',

Novi kabinet, pod predsednitvom istaknutog nemakog eksponenta Bogdana Filova, energino se angaovao
u sprovoenju niza profaistikih mera u politikom, ekonomskom i ideolokom pogledu. U Narodnom sobranju izglasani su zakoni sa otvorenom
faistikom sadrinom, 9 ) stvorene su birokratske dravne faistike organizacije, 10 } otpoela je snana ideoloka priprema masa da
bi se stvorila vera u snagu i nepobedivost nemake faistike armije.
Posle izbijanja italijansko-grkog rata vlada Filova pojaala je vojne pripreme zemlje. Mobilisano je nekoliko
divizija radi obezbeenja june granice i crnomorske
obale. 11 )
U toku 1939. i 1940. godine Nemci su, u sklopu svojih
osvajakih planova, za kratko vreme ovladali Norvekom,
Danskom, Holandijom, Belgijom, Francuskom i tako umnogome poveali svoj vojno-ekonomski potencijal. Hitler se
sada oseao dovoljno snanim za napad na Sovjetski Savez.
Sa vojnostrategijske take gledita, radi obezbeenja neometanog mara za planirani napad s juga, vanu meru u
pripremi napada na SSSR predstavljala je okupacija balkanskih zemalja; osim toga, preko Balkana je vodio put za
osvajanje britanskih kolonija na Bliskom i Srednjem istoku.
U tom cilju Italija je prva otpoela agresivna dejstva na
Balkanu napala je Grku, koristei kao bazu okupiranu
Albaniju, ali je pretrpela neuspeh. Da bi otklonio posledice
ovog napada, Hitler je ubrzao akciju za ovlaivanje Balkanom. Situacija mu je bila olakana time to su se nemake snage ve nalazile u Maarskoj i Rumuniji, a Bugarska
je, prema sporazumu sa Hitlerom, dozvolila da u toku decembra 1940. i januara 1941. godine jedan broj nemakih
')

Zakon

graanskoj

za

mobilizaciji,

zatitu
Zakon

1, s t r . 27; D i m o Kazasov:
,0

omladinu

naroda,
protiv

Zakon

Jevreja.

organizovanju

(Oteestvenata

bugarske
vojna

mladei,
na

Zakon

Blgarija,

o
knj.

Burni g o d i n i 19181944, S o f i j a 1949, s t r . 660663).

Po ugledu na H i t l e r j u g e n d stvorena

je

organizacija Branik,

koja j o k u p l j a l a

iz raznih o m l a d i n s k i h o r g a n i z a c i j a u j e d i n s t v e n u c e l i n u pod k o n t r o l o m vlade.

Sva k o l s k a

omladina

ovinistikom,

m o r a l a je

dinu

vali

su u proganjanju r o d o l j u b a ,

da

stupi

nacionalistikom
a

Branik.

Organizacija

antisovjetskom

kasnje

duhu;

t r a g a n j u za

je vaspitavala

odredi

omla-

Branika uestvo-

partizanima

otkrivanju

p r i p a d n i k a pokreta otpora. (Godo A g n e , n. d. str. 12).

") U v o j s k u je m o b i l i s a n o 125.846 l j u d i ; u radne j e d i n i c e 18.000; graanskom
m o b i l i z a c i j o m obuhvaeno je 110.000; u BD 23.126 l j u d i , (Oteestvenata v o j n a na
Blgarija, k n j . 1, str. 2728).

oficira doe na bugarsku teritoriju radi priprema za napad

na Grku.' 2 )
Pristupanje Bugarske Trojnom paktu biio je od velikog
znaaja za sile Osovine, a i za samu bugarsku progermansku vladu, koja je smatrala da je nastupio pogodan momenat za osvajanje tuih teritorija. Za poetak, na primer,
posredstvom Nemake, Bugarska je od Rumunije dobila
Junu Dobrudu. U oktobru 1940. nemaki poslanik u Sofiji upoznao je bugarskog ministra spoljnih poslova Ivana
Popova da vlada nacistike Nemake predlae Bugarskoj
da se prikljui Trojnom paktu. U novembru, vodei sa
Hitlerom pregovore o tome, car Boris je postavio pitanje
Makedonije. Hitler je uveravao bugarskog cara da e lino
podrati ostvarenje bugarskih nacionalnih ideala, iako je
u isto vreme garantovao Jugoslaviji teritorijalni integritet.
Konano dogovaranje o pristupanju Bugarske Trojnom paktu zavrio je Bogdan Filov poetkom januara 1941. u Salcburgu, a pakt je potpisan 1. marta 1941. godine u Beu.
Ovim aktom Bugarska je dozvolila ulazak nemakih trupa
na svoju teritoriju. Za to je dobila nemako oruje za kopnenu vojsku i avione zaplenjene u Poljskoj. Obeani su joj
i teritorijalni ustupci na raun susedne Jugoslavije i Grke. Jo istog dana su iz Rumunije, preko Dunava kod grada
Ruse, ule hitlerovske jedinice u Bugarsku i pretvorile je
u placdarm za napad na Jugoslaviju i Grku. 13 ) Bugarska
vlada je pokuavala da opravda pristupanje nacifaistikom bloku perspektivom za ostvarivanje nacionalnih
ideala; lansirane su razne verzije: da Bugarska nije bila
u mogunosti da se suprotstavi nemakoj vojsci; da drugog
izlaza nije bilo do pristupiti Trojnom paktu iji je cilj ouvanje mira na Balkanu; tvrdilo se da to nije protiv interesa
Sovjetskog Saveza jer je s nemakom vladom imao sklopljen ugovor o nenapadanju. 14 )
12

Drugi s v e t s k i rat, k n j . 1, s t r . 394395;

Oteestvenata v o j n a na Blgarija,

k n j . 1, s t r . 2728).
13

Arhiv VII

(dalje;

rat, k n j . 1, s t r . 394395;

A VII)

fond

NDH,

k.

4,

Godo A g n e , n. d. s t r .

reg.

16;

br. 4 / 4 1 ;

Drugi

svetski

Oteestvenata vojna na Blga-

r i j a , k n j . 1, s t r . 29.
,4

grofa

Filov u svom

ana

i r. M a r i c e .
bra

1941.

kojim

se

dnevniku

Bugarskoj

pie da je

priznaje

(Oteestvenata v o j n a na

F i l o v je

pravo

Blgarija,

Beu p r i m i o p i s m o

da
knj.

pripoji
1,

krajeve

str.

od

Ribentropa

izmeu

2930).

i z j a v i o da je rat k o j i je Nemaka p o v e l a neizbean

r.

Strume

Drugog

septem-

nuan da bi

No, iako je Bugarska zvanino odravala diplomatske

odnose sa Sovjetskim Savezom, bugarski ministri i druge
zvanine linosti javno su drali antisovjetske govore. Zabranjene su organizacije za bugarsko-sovjetske kulturne
veze i rasturanje sovjetske tampe i knjiga. 15 )
Sovjetska vlada nije mogla ostati ravnoduna prema
ovakvoj bugarskoj politici, t i m vie to je vlada Filova odbila da potpie pakt o prijateljstvu i uzajamnoj pomoi koji
j o j je 26. novembra 1940. godine predloio Sovjetski Savez.
Zato je sovjetska vlada notom od 3. marta 1941. upozorila
bugarsku vladu na posledice takve politike; u noti se kae
da se sovjetska vlada ne moe sloiti sa postupkom bugarske vlade, jer vodi irenju sfere rata, te da sovjetska
vlada, verna svojoj politici mira, ne moe iz tih razloga da
prui nikakvu podrku bugarskoj vladi u sprovoenju njene
sadanje politike. 16 )
Bugarska radnika partija (BRP), u toku 1940. godine i prvih meseci 1941, povela je borbu protiv
politike faistike vlade Filova, protiv aktivnog svrstavanja Bugarske u faistiki blok i pristupanja Trojnom paktu. Otvoreno je govorila o pravim ciljevima potpisivanja
Trojnog pakta pokuavajui da sprei novu nacionalnu katastrofu u koju su gurali bugarski narod njegovi faistiki
upravljai, zalagala se za zakljuivanje ugovora o uzajamnoj pomoi izmeu Bugarske i SSSR-a. A l i , na alost, jo tada je i BRP u zalaganju za pakt sa Sovjetskim Savezom isti-

se

jednom

uinio

kraj

komunistikoj

propagandi,

te

da

je

nemaki

udar

usledio

p o s l e d n j e m asu. (A V I I , f o n d N D H , k. 4, reg. br. 5 / 4 1 ) .

U

svom

govoru

Narodnom

sobranju

19.

novembra

1941.

Filov

je

istakao

da su d o g a a j i , kao t o je b i o i t a l i j a n s k o - g r k i rat k o j i je preduzet da bi se s p r e i l o

prodiranje britanske vojske u Grkoj

i u s p o s t a v l j a n j e Jednog

novog balkanskog f r o n t a ,

u g r o z i l i bugarske i n t e r e s e , t e j e v l a d a b i l a prinuena d a p r i s t u p i T r o j n o m paktu. Rekao

j e : Svi ste vi jednoduno o d o b r i l i p r i s t u p a n j e Bugarske T r o j n o m paktu i pokazali s v o j e
zadovoljstvo jednodunom
stranu s i l a O s o v i n e i
vezama
taj

uvek

e,

manifestacijom.

Na t a j

nain

Bugarska je

konano stala

prema

svojim

mogunostima,

najiskrenije

saraivati . . .

rat doneo o s l o b o e n j e b u g a r s k i h krajeva u zapadnim p o k r a j i n a m a ,

kedoniji . . . "
5

' ) L.

na

n j i h o v i h saveznika. Ona e do kraja b i t i v e r n a p r e d u z e t i m obaNama

u Trakiji

je
Ma-

( A V I I , f o n d N D H , k . 4 , reg. br. 4 / 4 1 ) .
B.

Velev:

Od

istorijata

na

blgarskijot patriotieski

front,

Budimpeta

1951, s t r . 28; Godo A g n e , n. d. s t r . 13.

) Oteestvenata
n. d. s t r . 14.

vojna

na

Blgarija,

k n j . 1, s t r .

30,

3839;

Godo

Agne,

cala nacionalne ideale i ukazivala na perspektivu izlaska

Bugarske na Egejsko more dobijanjem jednog dela Egejske
Makedonije. 17 )
Uloga Bugarske u nemakim planovima za napad
na Jugoslaviju, Grku i Sovjetski Savez
Jo u toku priprema za pristupanje Trojnom paktu,
bugarska vlada je odobrila grupi nemakih oficira da pripreme teren i uslove za brz ulazak nemakih trupa u Bugarsku. Prema nemakoj proceni, postojala je opasnost da
radovi na podizanju mostova preko Dunava sa rumunske
obale otkriju ovu nameru, a to bi izazvalo nemir na Balkanu i u SSSR-u. Odlueno je da bi u tom sluaju trebalo
odgovoriti da Nemaka ne moe trpeti eventualno uvrenje Engleza na Balkanu i da se Rumunija mora zatititi,
jer je lanica Trojnog pakta. Prema tome, ova koncentracija snaga nije, navodno, bila uperena protiv bilo koje
zemlje, pa ni protiv Sovjetskog Saveza. Nemaki glavni
stan je procenio da je vano uveriti Sovjetski Savez da
Nemaka nema agresivnih namera prema Jugoslaviji i
Turskoj; 18 ) u stvari, Hilter i Musolini u svojim imperijalistikim planovima od 19371940. bavili su se milju da
likvidiraju Jugoslaviju kao dravu ekajui pogodan trenutak da bude potpuno izolovana i okruena, te da to izvedu
okupacijom bez krvi.
No, dogaaji u Jugoslaviji od 27. marta znatno su poremetili Hitlerove planove i za napad na Sovjetski Savez
i za konaan obraun sa Englezima u Grkoj i na Sredozemlju.
Svenarodnim otporom jugoslovenski narodi su dva dana
posle potpisivanja Trojnog pakta zbacili vladu i odbili bilo
i?)
garska

Oteestvenata v o j n a na Blgarija,

radnika

partija

(komunista)

knj.

makedonsko

1,

str. 4042;

nacionalno

Lazar M o j s o v :

pitanje,

Beograd

Bu1948,

str. 5758.
,s

Prema

izvtaju

od 21. X I I

1940.

godine u

Bugarskoj

se tada

nalazio

Stab

za p r i b a v l j a n j e podataka S o f i j a , na i j e m je e l u generaltabni p u k o v n i k C a j c l e r ; osnovni

zadatak t a b a bio je da p r i p r e m i
bedi

uslove

za

Generaltaba
zbog

prelaska

njihovu

trai

da

akciju.

se,

nemakih

uz

nemaku

tenkova.

W e r m a c h t f h r u n g s t a b , Band

bugarsku t e r i t o r i j u za ulazak n e m a k i h trupa i obezRukovodilac

I,

taba

finansijsku

(Kriegstagebuch

bio

je

pomo,
des

ovlaen
pojaaju

da

od

bugarskog

drumski

Oberkomandos

der

mostovi
Wermacht

1, A u g u s t 1940 31. Dezember 1941, str. 995).

kakav savez sa nacistikom Nemakom. Ogoren ovim otporom, Hitler je istog dana, 27, marta, doneo definitivnu odluku da, uz pomo njenih suseda, likvidira Jugoslaviju
munjevitim napadom. Da se ne bi suvie dugo odlagao napad na Sovjetski Savez (poduhvat Barbarosa), napad na
Jugoslaviju (poduhvat Br. 25) trebalo je izvesti to pre,
jednovremeno s napadom na Grku (plan Marita), kako
bi se onemoguilo sadejstvo grkih i jugoslovenskih snaga,
a britanske oruane snage proterale sa Balkanskog poluostrva. Na konferenciji sa vrhovnim komandantima kopnenih
snaga i vazduhoplovstva odranoj 27. marta, Hitler je izjavio da je Jugoslavija nesiguran faktor s obzirom na predstojei napad na Grku i docniju akciju prema Sovjetskom Savezu, te da je zbog toga reio da razbije Jugoslaviju i vojniki i kao dravu, ne ekajui moguu izjavu lojalnosti nove jugoslovenske vlade. Tom prilikom je izjavio:
Rat protiv Jugoslavije mogao bi da bude veoma popularan u Italiji, Maarskoj, Bugarskoj, poto ovim dravama
treba staviti u izgled dobijanje izvesnih jugoslovenskih
teritorija: Italiji dalmatinsku obalu, Maarskoj Banat,
Bugarskoj Makedoniju. 19 )
Zato je istog dana Hitler lino obavestio maarskog i
bugarskog ambasadora o svojim namerama, traei da i
njihove zemlje uestvuju u napadu na Jugoslaviju, dok bi
Rumunija trebalo da poslui kao zatita prema Sovjetskom
Savezu. Istovremeno je pismom izvestio Musolinija o novonastaloj situaciji, a sutradan, 28. marta, po specijalnom
izaslaniku uputio konkretan predlog o koordinaciji dejstava
nemakih i italijanskih snaga na Balkanu. Musolini se saglasio sa predlogom i o tome istog dana pismom obavestio Hitlera. 20 )
Odmah po zavretku konferencije, Hitler je izdao Direktivu br. 25,21) sa razraenim planom napada na Jugoslaviju. Osnovna ideja Hitlerovog plana bila je da se koncent r i n i m napadom sa prostora Rijeka Grac s jedne strane,
i prostora Bugarske s druge strane, upadne u Jugoslaviju
"J
naroda

Zbornik

dokumenata

( d a l j e Zbornik],
)

Helmuth

-Drugi
Greiner:

tom

podataka

I I , k n j . 2. d o k .

narodnooslobodilakom

s v e t s k i rat, k n j . 1, s t r . 405408 , 415; A V I I ,

-Die

Oberste

Wehrmachtfhrung

19391943,

baden, 1951, s t r . 274275.

21

ratu

jugoslovenskih

1.

) Zbornik, t o m I I , k n j . 2, dok. 2, s t r . 475477.

k. 1, reg. b r . 3 / 2 ;

Limes

Verlag,

Wies-

optim pravcem prema Beogradu, uniti jugoslovenska vojska, a krajnji juni deo ocepi od ostale jugoslovenske teritorije i na taj nain stvori baza za produenje nemako-italijanske ofanzive protiv Grke.
Za napad iz rejona Sofije u pravcu Nia i dalje ka Beogradu, i sa prostora ustendil Gornja Dumaja u pravcu
Skoplja i Velesa, predviala su se dejstva svih raspoloivih
snaga u Bugarsko i Rumuniji, s t i m to bi za osiguranje
naftonosnih podruja u Rumuniji trebalo ostaviti snage jaine oko jedne divizije. Osiguranje prema turskoj granici za
prvo vreme je trebalo prepustiti Bugarima, a iza njih, kao
oslonac, postaviti 16. nemaku oklopnu diviziju. Zadatak
bugarskih snaga bio je da tite pozadinu nemakih snaga
od eventualne akcije Turske.
Hitler je raunao na jai otpor jugoslovenske vojske
pa je predviao i mogunost da bugarske oruane snage
uestvuju u napadu na Jugoslaviju. Pretpostavljao je da e
Bugarska, poto joj je bila obeana Makedonija, bez ikakvog pritiska od strane Nemake uestvovati u napadu. 22 )
U tom sluaju, prema uputstvu za strategijski razvoj, bugarsko vojno rukovodstvo trebalo je da se sporazume sa
vrhovnom komandom nemake 12. armije. Prema sporazumu, bugarske snage koje bi bile angaovane protiv Jugoslavije, potinile bi se nemakoj komandi. Meutim, povoljan razvoj operacija nemakih snaga u Jugoslaviji nije
zantevao dejstva i bugarskih oruanih snaga. 23 )
U svim ovim kombinacijama, bugarska vlada je bila
veoma angaovana u akciji za napad i razbijanje Jugoslavije. Poto je Hitler 27. marta 1941. podsetio bugarskog poslanika u Nemakoj Prvana Draganova da su dogaaji u
Jugoslaviji istakli makedonsko pitanje, bugarska vlada je
preduzela niz akcija u pogledu uea u okupaciji i raspodeli Jugoslavije. Ribentrop je 11. aprila zatraio od poslanika Draganova sudelovanje bugarskih divizija protiv Jugoslavije i prekid diplomatskih odnosa s Jugoslavijom. Zbog
toga je car Boris III izrazio elju da se lino sastane sa
Hitlerom. Na sastanku, 19. aprila 1941, uglavnom se razgovaralo o mestu i ulozi Bugarske i njenih oruanih snaga u
Hitlerova
F. 1/474478.
23

1 s t o.

direktiva

br.

26

od

3.

IV

1941.

VII,

Mikroteka,

NAV-N-T-608,

hitlerovskoj koaliciji na Balkanu i o jugoslovenskim teritorijalna koje treba prikljuiti Bugarskoj. 24 )

U trenutku kada se Hitler pripremao za napad na Jugoslaviju bez objave rata, za napad na Grku i, posebno, za napad na Sovjetski Savez, politika Bugarske u nacifaistikoj
koaliciji pretvorila je bugarsku teritoriju u nemaku bazu i
placdarm za ove pohode. Bugarska je stavila na raspolaganje Nemcima sva pristanita na crnomorskoj obali Burgas, Varnu, B a l i k i pristanite Ruse na Dunavu, osposobivi ih da mogu sluiti nemakim podmornicama i ratnim
brodovima. Za prevoenje vojske i ratnog materijala na sovjetsko-nemaki front, Nemci su koristili bugarsku flotu;
najvanije eleznike pruge i komunikacije u Bugarskoj bile
su stavljene na raspolaganje nemakim snagama radi prevoenja trupa i ratnog materijala u pohodu na Jugoslaviju,
Grku i Sovjetski Savez; pod kontrolom Nemaca, bili su
svi bugarski aerodromi sa kojih su nemaki bombarderi i
lovci poletali na front. 25 )
Takvim saveznitvom i znaajnim ustupcima Bugarska
je omoguila nemakim faistikim trupama okruenje jugoslovenske teritorije i izvoenje udara nemake armije u
pozadinu jugoslovenskih snaga, ija je glavnina bila grupisana na severnom frontu, i njihovo odsecanje od saveznika grkih i britanskih trupa. Pored toga, Bugarska je vezivala na utvrenoj Metaksasovoj liniji 57 grkih divizija,
toliko potrebnih na grkom frontu u Albaniji na kome se
vodila odluna bitka protiv italijanskih oruanih snaga.
Za vreme napada nemakih i italijanskih trupa na Jugoslaviju i Grku, Bugarska je mobilisala 10% svog stanovnitva i glavninu svojih oruanih snaga koncentrisala na
granici prema Turskoj. Uputivi tako svojih deset divizija
na front prema Turskoj i Grkoj, Bugarska je omoguila da
deset nemakih divizija bude upueno na istoni front,
i dejstva protiv saveznika.
Pored neposredne vojne pomoi, Bugarska je Nemcima omoguila da na samoj jugoslovenskoj i grkoj granici
potpuno neometano izvedu pripremu svojih trupa.
3<

Archiv

der

Gegenwart

1941,

str.

4984;

dr

Ferdo

ulinovi:

Okupatorska

p o d j e l a J u g o s l a v i j e , Beograd 1970, s t r . 51.

J5

) Georgi D i m i t r o v :

Govori, l a n c i i izjave, Beograd

1947, s t r . 10, 11.

Doprinos Bugarske silama Osovine pri napadu na Jugoslaviju i Grku aprila 1941. godine bio je od istog znaaja
kao da su bugarske trupe najneposrednije uestvovale u
ovim poduhvatima. 26 )
Na sastanku odranom 5. I 1943. izmeu Hitlera i bugarskog ministra vojske generala Nikole Mihova, Hitler je,
govorei o aprilskom ratu protiv Jugoslavije i Grke, odao
priznanje Bugarskoj i njenim oruanim snagama, i rekao:
Pretenzije Rusije stvorile su nam neminovan rat na
Istoku, zbog ega smo morali brzo svriti na Balkanu. Blagodarei pomoi koju nam je Bugarska ukazala, na zadatak je bio olakan i ubrzan. Kolika je bila ta pomo moe
se shvatiti samo ako se ima u vidu da su Englezi tada vladali Kritom i Peloponezom.. . Pored toga bugarska vlada
nam je osigurala crnomorsku obalu koju je severnije obezbeivala Rumunija. 27 )
Spremnost carske Bugarske i njenih oruanih snaga
da se do kraja zaloe za pobedu sila Osovine podrali su
svi vodei krugovi Bugarske. Prof. Aleksandar Cankov u
svom govoru u Narodnom sobranju kae: 28 )
Bugarska se kroz niz deset leta i stolea borila za
svoje osloboenje i ujedinjenje, te je svaki pedalj Balkana
pokriven bugarskim kostima i bugarskom krvlju. Bugarska
i danas vri ozbiljno i dostojno svoju dunost, podrava red
na Balkanu, bitno pomae na taj nain Osovinu, a uvek je
spremna da izvri svoje dunosti aktivno u ratu, kako je
to car naglasio
Evo kako su ocenili ove dogaaje rukovodioci oteestvenofrontovske Bugarske.*) Pozdravljajui zasedanje
Antifaistike skuptine narodnog osloboenja Srbije
(ASNOS-a), odrano od 9. do 12. novembra 1944. godine
u Beogradu, predstavnik Bugarske narodne armije (BNA)
general Ivanov, pored ostalog je rekao:
. . . Bugarska imperijalistika reakcija, pretvorena kasnije u bugarski faizam, zabila je dva puta no u lea
jugoslovenskih n a r o d a . . . Bugarska vojska, bugarska an26

) A V I I , k. 4, reg. br. 1/41.

=7) A V I I , fond Bugarska, k. 3, rg. br. 28/3 ( p r e v o d ) .

28

")

I s t o,
9.

k. 4, reg. br. 12/41.

septembra

1944.

oteestvenofrontovska vlast.

sruen

je

faistiki

reim

Bugarskoj

uspostavljena

darmerija i policija postali su andarmi na Balkanu. Oni su

klali i pljakali mirno bratsko jugoslovensko stanovnitvo
kao i stanovnitvo Grke i Trakije. Deveti septembar
uinio je kraj toj stranoj sramoti koja je bila utisnuta na
obraz bugarskog naroda. 29 )
Vasil Kolarov, lan CK BRP ( k ) , ocenjujui mesto i ulogu Bugarske i njenih oruanih snaga u hitlerovskoj koaliciji, kae:
Tri i po godine bila je Bugarska sauesnik hitlerovske
Nemake u ratu protiv slobodoljubivih naroda. Bugarska
je propustila kroz svoju teritoriju nemaku vojsku prema
granicama Jugoslavije i Grke i time pomogla Hitleru da
osvoji zemlje koje su odbile da kapituliraju pred Nemakom.
Poto je okupirala zapadnu Trakiju, Makedoniju i vei
deo Srbije, Bugarska je u t i m zemljama uzela na sebe
sramnu ulogu hitlerovskih andarma, bugarske okupatorske vlasti, zajedno sa Nemcima, pljakale su te oblasti i
surovo se obraunavale sa stanovnitvom .. ,30)
Ocenjujui pristupanje Bugarske Trojnom paktu, Georgi Dimitrov*) je, opisujui martovske dogaaje 1941. godine
kada su narodi Jugoslavije bili spremni da se brane od
Nemaca i kada je grka vojska tukla Italijane na svojoj i albanskoj teritoriji, rekao da je i Bugarska, oslanjajui se na
narod, mogla sauvati svoju neutralnost. A l i :
. . . Bugarski vladajui krugovi odbacili su taj narodni zahtev prikljuivi Bugarsku dravama Osovine i pustivi nemaku vojsku u zemlju. Oni su zarili no u lea Jugoslaviji i Grkoj i omoguili hitlerovskim hordama da pobede jugoslovensku i grku vojsku. Svi dogaaji posle toga
pokazali su da su t i m akcijama bugarski upravljai upravo
pomogli da se sfera rata proiri na Balkan i da se Bugarska uvue u rat. . . Bugarska igra ulogu Hitlerovog andar)

Prirunik

za

politike

radnike

NOV

" J I s t o , s t r . 4058, V a s i l Kolarov:

l j e n u Boljeviku br. 19 od 22. X 1944.

POJ,

1945,

br.

1,

str.

8081.

Bugarska n a n o v o m putu, lanak objav-

*) Georgi D i m i t r o v (18821949) poznati r e v o l u c i o n a r meunarodnog r a d n i k o g

pokreta, p r o t i v koga je voen u v e n i Lajpciki proces 1933. Neko v r e m e b i o sekretar
K o m i n t e r n e . Po p o v r a t k u iz SSSR-a, k r a j e m 1945, do s v o j e s m r t i , stajao na e l u bugarske vlade i k o m u n i s t i k e p a r t i j e . Dosledno se
b o r i o za
dobrosusedske odnose
sa J u g o s l a v i j o m .

ma na Balkanu. Bugarske jedinice nalaze se u Jugoslaviji

i Grkoj kao okupatori. Car Boris je stavio Nemcima na
raspolaganje bugarske divizije, koje su na Balkanu zamenile nemake
divizije, upuene na sovjetsko-nemaki
front. 31 )
Ulogu jednog od najvernijih saveznika nacifaistike
Nemake carska Bugarska i njene oruane snage igrale
su sve do 9. septembra 1944. godine kada je ustankom
zbaen faistiki reim i uspostavljena oteestvenofrontovska vlast.

Dogovori i sporazumi oko podele

Makedonije i Srbije
Prvi nacrt za podelu Jugoslavije usledio je posle Hitlerove odluke 27. marta 1941. da se Jugoslavija uniti kao
drava.
U Privremenim smernicama za podelu Jugoslavije
od
12. aprila 1941.32) stoji da e podruje naseljeno bugarskim
Makedoncima pripasti Bugarskoj. Ue podruje Srbije
stavlja se pod nemaku vojnu upravu, potinjenu vrhovnoj
komandi suvozemne vojske.
lako je Smernicama Hitler reio samo u osnovnoj liniji
pitanje podele jugoslovenske dravne teritorije, uoljivo je
da se u prvi plan istiu vojno-privredni interesi Nemake, pa tek onda interesi njenih saveznika. Tano razgraniavanje raskomadane Jugoslavije ostavljeno je za kasnije
dok nemaki vojno-privredni eksperti ne pripreme zahteve
koji bi udovoljavali nemakim ratnim interesima.
Sedamnaestog aprila u nemakom ministarstvu spoljnih poslova 33 ) odrano je savetovanje na kome su razmotrene ove smernice. Ponovo je istaknuto da oblast naseljena Makedoncima treba da pripadne Bugarskoj i da je
Firer Bugarima ve odobrio vojno posedanje do linije
Pirot Vranje Skoplje dolinom Vardara. Za Srbiju je
31

Georgi

Dimitrov:

Govori,

lanci

izjave-

(lanak

Kuda

ide

Bugarska),

s t r . 10, 12.
M

) Zbornik, t o m I, k n j . 2, dok. 14, s t r . 545547.

33

VII,

Mikroteka,

NAV-N-T-77, F.1295/799801.

Nacionalni

arhiv

Vaington,

nemaki

fond

(NAV-N)

reeno da potpada pod nemaku vojnu upravu pod vrhovnom komandom kopnene vojske. Sledeeg dana vrhovna
komanda kopnene vojske iznela je svoj stav o razgranienju i istakla: da Ni u svakom sluaju treba da pripadne
Srbiji; da ne bi trebalo dati Bugarima elezniku prugu Zajear Ni; da je za granicu sa Bugarima podesan planinski venac izmeu Nia i Pirata. 34 ) U meuvremenu, u nemakom ministarstvu spoljnih poslova formirane su potkomisije koje su radile na pripremi predloga za obezbeenje
privredno-ekonomskih i politikih interesa Nemake. 35 )
U toku priprema za sastanak o podeli Jugoslavije pozvani su na razgovore predstavnici Maarske i Bugarske;
oni su izloili svoje teritorijalne zahteve i stavove u pogledu okupacionih podruja, kako bi vlada Rajha ova pitanja
razmotrila sa Rimom. Hitler je primio cara Borisa 19. aprila,
sasluao zahtev da se Bugarskoj dodeli itava Makedonija, a posebno predeo Ohrida koji Bugarska smatra svojim
nacionalnim draguljem, i priznao bugarskom suverenu
opravdanost ovog zahteva. 36 )
Poto je nemaka vlada sa svojim ekspertima utvrdila
vojno-privredne i politike interese Nemake, a sa Bugarskom i Maarskom njihove teritorijalne zahteve, sazvana
je konferencija na kojoj su uestvovali nemaki i italijanski predstavnici. Konferencija je odrana 21. i 22. aprila
1941. u Beu. Na elu delegacija nalazili su se ministri inostranih poslova Ribentrop i ano. Ribentrop je u uvodnom izlaganju istakao da je glavni zadatak novog ureenja
na Balkanu da se ubudue zauvek sprei ponavljanje izdaje
koju je poinila Srbija nakon pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu. Srbija vie nikada ne bi smela postati arite
nemira, te bi je trebalo nainiti tako malenom i slabom
kako vie nikada ne bi mogla podii buntovnu glavu. U
sklopu deobe jugoslovenske dravne teritorije razgovarano
je o bugarskom okupacionom podruju, o proirenju Velike
Albanije na istok, kao i o rudnicima Srbije na Kosovu i
rudnicima u Makedoniji za koje je zainteresovana Nemaka.
O svim pitanjima postignuta su kompromisna reenja uz

I s t o , F.1295/799803, 796797.
K

I s t o , F . 1295/792795 i 789791.
Archiv der Gegenwart 1941,

s t r . 4984; dr Ferdo u l i n o v i , n. d. str. 6063.

obostrano uveravanje da e se mala razmimoilaenja nekako uskladiti. Meutim, dogaaji su pokazali da su sporovi i sporna pitanja ostali nereeni. 37 )
Demarkaciona linija, dogovorena izmeu nemake i
italijanske vrhovne komande, a koju je odobrio i Hitler 23.
aprila 1941,38) trebalo je da poslui kao osnova za razgranienje. Meutim, od nje se dosta odstupilo. Bilo je sporova pa i sukoba izmeu Italije i Bugarske, i tada i kasnije.
Obe zemlje teile su da zgrabe to vei deo jugoslovenske
teritorije, te je obeleavanje demarkacione linije zavreno
tek sredinom maja 1941. godine.
Ovakvom demarkacionom linijom nisu bile zadovoljne
ni jedna ni druga strana. Bugarska vlada je otvoreno traila
i deo t e r i t o r i j e koji je bio pod italijanskom okupacijom, odnosno njenom vetakom tvorevinom Velikom Albanijom.
Mi nismo zadovoljni granicom u zapadnoj Makedoniji, niti stavom Italije. Ta granica ne odgovara niti istorijski, niti strategijski, niti ekonomski, i ona je neodriva,
izjavljuje Filov septembra 1941. godine.
Bugarski ministar vojske, general Daskalov, to potvruje:
Granicu prema Italiji ne priznajemo konanom, niti
emo je priznati. 39 )
S druge strane, i italijanska vlada je imala teritorijalne
zahteve prema nekim podrujima bugarske okupacione teritorije. Ovo nezadovoljstvo neminovno se odraavalo na
odnose izmeu Bugarske i Italije, pa je bilo i oruanih
Dr Ferdo C u l i n o v i , n. d. s t r . 6065.
x

] Vrhovna

komanda

Vermahta

o k u p a c i o n o g p o d r u j a na t e r i t o r i j i
june o b a l e

Binike

od

(iskljuno)

Tetova

Liska

K.

M o r a v e St.

(iskljuno)

(ukljuno)

2587

Raste

Leak

(ukljuno)

(ukljuno)

obala O h r i d s k o g

od O h r i d a Resen

je

27.

Srbica

jezera 5 km

( u k l j u n o ) k. 2600

IV

1941.

granice

(mesto

k.
V.

severno

(ukljuno)

ukljuno)

1748,
Crsko
od

20

NAV-N-T-77,

F.1295/10741075;

Zbornik,

tom

II,

Munikovo
km

(oba

jugoistono

iskljuno)

O h r i d a do

km

juno

o d a t l e u j u g o i s t o n o m pravcu

od g r k e granice juno od B i t o l j a , z a t i m u potezu stare g r k e granice.

teka,

bugarskog

Od Vranja u jugozapadnom pravcu du

Kaanik t r p c e

(iskljuno)

dostavila

Makedonije:

knj.

*>) A V I I , f o n d Bugarska, k. 4, dok. 5 / 4 1 I 8 / 4 4 .

2,

dok.

22,

(A V I I , M i k r o str.

570).

incidenata. 40 ) Zategnuti odnosi trajali su sve do kapitulacije Italije, ali je, sa nekim malim korekcijama u korist
jedne ili druge strane, demarkaciona linija ostala ovakva.
Znaajnija promena nastala je septembra 1943. kada je kapitulirala faistika Italija i kada je nemaka vojska zaposela podruja svojevremeno dodeljena Italiji, te su bugarske okupatorske snage mogle zaposesti vei deo Prespe.

Organizacija okupacionog sistema na anektiranom

podruju Makedonije i Srbije
Zajedno sa nemakim vojnim okupacionim trupama
koje su prodrle u Makedoniju, iz Bugarske je stigla u Skoplje velikobugarski orijentisana grupa makedonskih politikih emigranata, koji su odmah po dolasku osnovali Bugarski centralni akcioni komitet za Makedoniju sa seditem u Skoplju; k o m i t e t i su formirani i u unutranjosti Makedonije. Ovaj komitet je u neku ruku preuzeo vlast
za vreme interegnuma, do dolaska bugarske administrativne i upravne vlasti. 4 ')
Da bi sa pravne take gledita opravdala ulazak svojih
trupa na jugoslovensku teritoriju, bugarska vlada je 15.
aprila 1941. prekinula diplomatske odnose sa Jugoslavijom. U noti upuenoj jugoslovenskom poslanstvu u Sofiji
kao razlog je navela da su, navodno, jugoslovenske jedinice
) A V I I ,
eni

ministar

Mikroteka
Sofiji,

odnose izmeu Bugarske i

Makedonci

Bugari

London,

Magistrati,

Formalni

inicijatori

Po s v o j o j a k t i v n o s t i

od

29821315.

2.

XII

m n o g o se ale na tu d e m a r k a c i o n u

vojnom

Italijanski

opunomo-

izjavljuje:

Za

loe

su

oteava j a s n i j e

ljudi

iz

redova

pa

s a m uveren da

bi

k. 4, r e g . br. 6 / 4 4 ) .

sagledavanje

cilja

stvaranja

makedonske e m i g r a c i j e

ovog

Bugarskoj.

K o m i t e t istupa kao ekspozitura e k s p a n z i o n i s t i k e p o l i t i k e bugarske

buroazije, a n j e g o v i t v o r c i dolaze s n e m a k i m Jedinicama

nemakom

1941.

liniju,

CA V I I , f o n d Bugarska,

) Nedostatak d o k u m e n t a c i j e

komiteta.

F.2 298212
izvetaju

I t a l i j e u m n o g o m e je razlog granina l i n i j a u M a k e d o n i j i . . .

to t r e b a l o i s p r a v i t i , i to t o pre.
41

komandom.

Dokumentacija

ne

prua

s a r a u j u sa Gestapoom i

jasnu

predstavu

odnosu

k o m b i n a c i j a m a H i t l e r o v e Nemake sa V M R O , t j . sa V a n o m M i h a j l o v i m , p o t o m I s bugarskom

vladom,

kao

njihov

odnos

kombinacije

sa

Komitetom.

Ulogu

Komiteta

z a m a g l j u j e i to t o se vlada Filova o g r a d i l a od njega I t o n i j e b i l a obavetena da je

organizovan. Kada je bugarski v o j n o a d m i n i s t r a t i v n i
Makedoniji,
VII,
1969,

fond

tadanji
Bugarska,

skopski
k.

1,

k n j . 3, s t r . 280282;

V I I , dok. 5).

oblasni
reg.

br.

dr Ferdo

direktor

policijski

raspustio

5/111;
ulinovi,

'Istorija
n. d.

je
na

str.

7.

aparat preuzeo v l a s t u
jula

1941.

makedonskiot
595;

Komitet.

narod,

(A

Skopje

Istorijski arhiv KPJ,

tom

u toku aprila napadale na bugarske granine delove, da su

jugoslovenski avioni nadletali i napadali bugarske gradove, da je stradalo civilno stanovnitvo iako Bugarska nije
bila umeana u ratni sukob, da su lanovi jugoslovenskog
poslanstva u Sofiji odravali vezu sa bugarskim ruilakim
elementima koji su pripremali nemire i dravni udar.42)
Svi ti razlozi bili su, naravno, izmiljeni.

Predsednik

faistike

bugarske

vlade

Bogdan

Filov

vri

smotru

bugarskih

policijskih

snaga u S k o p l j u 1941.

A k t o kapitulaciji Jugoslavije potpisan je u Beogradu

17. aprila 1941, a Hither je 18. aprila odobrio ulazak bugarskih trupa u Trakiju na podruju izmeu reke Strume i linije
Dede Aga - Mustafa Paa. Poto jo nije bio obavljen dogovor sa Italijom oko definitivne podele Jugoslavije i povlaenja demarkacione linije, bugarskim trupama je istog dana
odobren ulazak na teritoriju Jugoslavije, s t i m da ne preu
liniju Pirot Vranje Skoplje tok Vardara do zapadne
grke granice. Kako su operacije bile jo u toku zahtevalo
42

Archiv der Gegenwart

1941,

str.

4980.

se da komunikacije ustendil Skoplje i Gornja Dumaja Veles Skoplje ostanu do daljeg prvenstveno na
raspolaganju nemakoj vojsci. Odreeno je da bugarska
komanda u Makedoniji odrava vezu sa nemakom komandom 50. armijskog korpusa u Skoplju, a u Trakiji sa komandom 30. armijskog korpusa u Kavali. 43 )
Na osnovu ovog odobrenja bugarska 5. armija sa generalom Nikolom Mihovim na elu otpoela je 18. aprila
okupaciju dela jugoslovenskog dravnog podruja. Do 23.
aprila bugarska 1. brza divizija nalazila se na prostoru Pirot Surdulica Kriva Feja, delovi u Skoplju; 6. peadijska divizija jugozapadno od Sofije, delovi u Velesu; 7. peadijska divizija na prostoru Vranje Radovite. tab 5.
armije razmestio se u Skoplju. 44 )
U drugoj polovini aprila bugarska 5. armija okupirala
je itavu Makedoniju, sem krajeva u zapadnoj Makedoniji
(deo strukog, debarskog, kievskog, gostivarskog i tetovskog sreza i deo Prespe), koji su pripali italijanskom protektoratu Velikoj Albaniji. Ove jedinice okupirale su i deo
jugoistone Srbije, koji je prema administrativno-teritorijalnoj podeli u Kraljevini Jugoslaviji obuhvatao pirotski i
vranjski okrug, i deo izmeu Timoka i granice kod Zajeara.
U oblasti na jugu Srbije, Kosovu, okupirali su deo gnjilanskog sreza severno od Pasjana, te Vitinu, Kaanik i Siriniku upu. U toku 19421943. godine, sa Hitlerovim odobrenjem bugarska okupaciona zona proirena je na labski,
mitrovaki i vuitrnski srez.45)
Okupacijom ovih krajeva Srbije i Makedonije postignut
je osnovni cilj bugarskih vladajuih krugova ostvarivanje
nacionalnih ideala i stvaranje Velike Bugarske. No, za
sile Osovine, koje su bile u punom osvajakom zamahu, postignut je jo jedan mnogo znaajniji cilj: bugarske divizije zamenile su nemake divizije i tako oslobodile znatne
nemake snage za preduzimanje operacija u Grkoj, a kas43

) A V I I f o n d Bugarska, k. 4, reg. br. 6/44.

*)

Isto,

k.

4,

reg.

br.

6/47;

Mikroteka,

NAV-N-T-312,

F.425/800325960;

I s t o r i j a na m a k e d o n s k i o t narod, k n j . 3, s t r . 282.
4S

siljgradski,

Tada su o k u p i r a n i
vranjski,

srezovi:

preevski,

pirotski,

masuriki

luniki,

pinjski.

vlasotinaki,
Oslobodilaki

g o s l a v i j e 19411945, Beograd 1963, k n j . 1, s t r . 3435; A l i H a d r i :

na

Kosovu

Metohiji

1965, s t r . 4041.

19411944,

Jugoslovenski

istorljski

asopis

caribrodski,
rat

naroda

boJu-

Okupacioni s i s t e m
br.

(dalje

Jl),

nije i za dejstva na istonom frontu protiv Sovjetskog Saveza. Na ovoj teritoriji ostale su samo manje nemake jedinice za obezbeenje transporta i snabdevanje, aerodromske i protivavionske jedinice u Skoplju, institucije za eksploataciju rudnika i slino.
Radi obezbeenja boka nemakih trupa (koje su napadale na Sovjetski Savez) prema Turskoj i obezbeenja
pozadine snaga u Grkoj, nemaka Vrhovna komanda zatraila je pojaanje bugarskih oruanih snaga na Balkanu.
Da bi udovoljila ovom zahtevu, bugarska Vrhovna komanda
mobilie nove snage i u julu i avgustu 1941. reorganizuje
jedinice. A poto je posednutu teritoriju smatrala svojom,
formirala je i mirnodopski sastav 5. armije od 14. i 15.
peadijske divizije i 1. konjike brigade. Sa posednute teritorije povuene su 6. i 9. peadijska i 1. brza divizija. 46 )
Pored snaga koje su bile dislocirane na podruju Makedonije i Srbije u rejonu Vranja, u Pirotu, razmeten je 50. peadijski puk, koji je pirpadao bugarskoj
1. peadijskoj diviziji; na jugu Srbije, na Kosovu, bila su
dva ojaana bataljona graniara. 47 ) Na anektiranom podruju su, pored ovih snaga bile rasporeene i dve granine
brigade, koje su obezbeivale demarkacionu liniju; po nalogu nemake vojne uprave bugarske etapne jedinice
obezbeivale su elezniku prugu Beograd evelija
preko Nia i Kraljeva, a poetkom 1943. i prugu Kraljevo
aak Uice i Vardite. U svakom peadijskom puku formiraju se takozvane lovne druine lovaki bataljoni.
To su bile jedinice specijalno obuene za borbu protiv
jugoslovenskih partizana,") naoruane automatskim orujem i uvek spremne za brzo dejstvo. im bi bio otkriven
poloaj partizanskih jedinica, lovne druine hitno su upuivane na teren i odmah stupale u borbu. Pored ovih lov")

Stab

14.

peadijske

divizije

Skoplju:

15.

peadijski

puk

p e a d i j k s i puk u V r a n j u ; 53. p e a d i j s k i puk u Kumanovu; 56. p e a d i j s k i

Skoplju;

52.

puk u V e l e s u

i 14. a r t i l j e r i j s k i puk u S k o p l j u .
Stab 15. p e a d i j s k e d i v i z i j e u B i t o l j u ; 45. p e a d i j s k i

puk u

Prilepu;

54.

pea-

d i j s k i puk u B i t o l j u ; 55. p e a d i j s k i puk u O h r i d u i 15. a r t i l j e r i j s k i puk u Prilepu.

Stab 1. k o n j i k e b r i g a d e u S k o p l j u ;
u Skoplju.
47

*)
Izdanja

1. k o n j i k i puk u t i p u i 2. k o n j i k i

puk

(A V I I , fond Bugarska, k. 4, reg. br. 10/11).

) A l i Hadri, n. l a n a k , s t r . 57.
Vidi:

Jugoslavija u

na e n g l e s k o m ,

II

svetskom

francuskom,

ratu,

panskom,

Meunarodna
ruskom

politika,

nemakom

Beograd,

jeziku.

1967.

nih druina posebnim zakonom bugarske vlade od 1. januara 1944. formirana je specijalna andarmerija; za skopsku oblast formiran je jedan andarmerijski bataljon iji je
iskljuivi zadatak bio da vodi borbu protiv partizana. 48 )
Uporedo sa zaposedanjem jugoslovenskih teritorija,
bugarske okupacione vlasti organizuju i vojno-teritorijalne
jedinice, ustanove i organe preko kojih, izmeu ostalog,
poetkom jeseni 1941. godine poinju mobilizaciju i regrutaciju na anektiranom podruju, gazei time sve meunarodne pravne norme i obaveze. 49 )
U duhu sklopljenih ugovora i sporazuma izmeu Treeg rajha i Bugarske, bugarska 2. armija posela je od 20.
aprila do 9. maja 1941. godine zapadnu Trakiju i istoni deo
Egejske Makedonije. 50 )
Bugarske trupe posele su teritoriju ogranienu sa zapada rekom Strumom, s juga obalama Egejskog mora, ukljuujui ostrva Tasos i Samotraku, i sa istoka takozvanom
neutralnom zonom (tako je nazvan koridor na granici izmeu Grke i Turske du reke M a r i c e ) , koju su posele manje nemake jedinice. Tako su istoni deo Egejske Makedonije, na istoku od reke Strume, i zapadnu Trakiju, okupirale bugarske trupe priblino u isto vreme kada i deo
Vardarske Makedonije i Srbije. I na ovoj teritoriji uspostavljena je celokupna bugarska okupatorska vlast administrativno-politika, vojna i sudska. 51 )
)

Izjava A s e n a Bogdanova, o b l a s n o g p o l i c i j s k o g n a e l n i k a Skopske

oblasti

M i k r o f i l m o v a n a d o k u m e n t a c i j a u S k o p l j u , F.10/2292.
*) M.

Apostolski,

A.

Hristov,

R.

Torzioski:

Poloaj

okupirane

Makedonije

d r u g o m s v e t s k o m ratu (19411944), JI br. 3/1963, s t r . 49.

5) Oteestvenata v o j n a na Blgarija, k n j . 1, s t r . 26;

Hristo Andonovski:

Ma-

k e d o n c i t e pod G r c i j a vo borba p r o t i v f a i z m o t (19401944), S k o p j e 1968, s t r . 45.

51

miranim
godine

Sredinom

1941.

Belomorsklm

u zapadnu T r a k i j u

pod i j o m
pojaane

godine

odredom

jedinice

(sastav:

dovedena je

bugarske

Kavalski,
bugarska

komandom je i 2. k o n j i k a brigada.
su

sa

7.

peadijskom

divizijom

2.

armije

Dumurdijski
16.

divizija

sa

smenjene
puk).

seditem

su

novofor-

toku
u

1942.

Ksantiju,

U j u l u 1943. bugarske snage u T r a k i j i

koja j e

posela

solunsku

oblast

(Halkidiko

p o l u o s t r v o ) . Novembra 1943. g o d i n e u zapadnoj T r a k i j i f o r m i r a n je bugarski 2.

k o j i je u s v o m sastavu imao 7, 12. i 28. d i v i z i j u , a pod s v o j o m k o m a n d o m i
flotu,

Kavalsku i

Dedeagaku a r t i l j e r i j u i sve g r a n i n e i

N e m c i su odbranu zapadne T r a k i j e p o v e r i l i

m a n j e j e d i n i c e . Na t a j

sve do k a p i t u l a c i j e f a i s t i k e

nain

b u g a r s k i m j e d i n i c a m a . U t o k u 1944. g o d i n e

na o v o m p o d r u j u n i j e b i l o v e i h promena u sastavu b u g a r s k i h
tamo

korpus
Egejsku

Bugarske.

snaga

koje su o s t a l e

(Oteestvenata v o j n a na Blgarija,

knj.

1, s t r . 267280; A V I I , f o n d NDH, k. 302, reg. br. 18/7, 6 / 9 ; A V I I , fond Bugarska, k. 1,

reg. br. 2 / 7 ; A V I I , M i k r o t e k a M i n h e n N-3, reg. br. 679688 izvod iz ratnog dnevnika

Komande

Grupe

armija

za

F.332/6289508, 628954852, 628956671).

1.

VI

1944;

VII,

Mikroteka,

NAV-N-T-78,

Sa bugarskim okupacionim trupama na anektirano podruje doao je i posebno pripremljen policijski aparat. Postojale su dve oblasne i tri gradske policijske komande
(Skoplje, Bitolj, Pri lep) i 21 sreska policijska uprava sa
preko 4.000 policajaca. Na zahtev Nemaca, Bugari su formirali i posebnu rudarsku policiju, sa zadatkom da obezbeuje i brani rudnike koje su Nemci eksploatisali. Bugarska
rudarska policija bila je pod nemakom komandom.
Pored policajaca koji su prekrili celo anektirano podruje, bugarska policija imala je posebno organizovane mobilne jedinice: bojne policijske ete, motorizovanu policiju
i konjike policijske eskadrone. Njihova osnovna namena
bila je brzo intervenisanje na podrujima u kojima su se
pojavljivale partizanske jedinice. Kao rezerva, bugarskoj
policiji sluili su pitomci Policijske kole otvorene 1943.
godine u Skoplju.
U 19421943. godini bugarske vojno-policijske vlasti
pokuavaju da izazovu bratoubilaki rat i uspevaju da stvore nekoliko kontra eta u koje su ulazili raniji emigranti,
pripadnici VMRO,*) pripadnici balistikih organizacija,**'
albanski reakcionari i razni deklasirani i probugarski orijentisani elementi. Pripadnici kontra eta bili su plaeni kao i
policijski slubenici. Ove su ete, sem odreda Birman,
partizanske snage razbile do sredine 1944. godine.
Pokuaj bugarske okupacione vlasti da od metana organizuje seoske oruane strae radi odbrane od partizana, nije uspeo; oruje je ostajalo nepodeljeno po seoskim
magacinima, ili su ga seljaci predavali partizanima. Bugarske vlasti doivele su neuspeh i sa formiranjem obavetajnih grupa. 52 )
Civilnu vlast okupator je organizovao po ugledu na dravni aparat u Bugarskoj, te je svoje celokupno zakonadav*) V M R O

Vnotrena

makedonska

revolucionarna

organizacija,

osnovana

v e m b r a 1893. i j i j e g l a v n i c i l j b i o nacionalno o s l o b o e n j e makedonskog naroda.

balkanskih

ratova

gubi

svoj

prvobitni

znaaj

ideoloku

orijentaciju

deli

noPosle

se

na

razne s t r u j e .
**)
1939.

Naziv za p r i p a d n i k e

za

borbu

protiv

stvaranje

Velike

vreme

svetskog

II

albanskog

italijanskog

Albanije

na

rata u

orue

nacionalnog

okupatora.

raun

Zbog

teritorije

faistikog

pokreta Bali Kombetar,

svojih

ovinistikih

Jugoslavije

okupatora

borio

Grke,
protiv

osnovanog

tendencija

pretvorio
snaga

se

za
za

narodno-

o s l o b o d i l a k o g pokreta J u g o s l a v i j e i G r k e .
52

1 s t o,

s t r . 4952;

Izjava

Asena

B l g a r i j a 1943. godine, S k o p j e , br. 536, s t r . 3.

Bogdanova,

F.10/2292;

list

Celokupna

stvo i pravni sistem proirio i na okupaciono podruje. Bugarska vlada nije izriito zakonom objavila prisajedinjavanje
dela jugoslovenske teritorije Bugarskoj, ali je na njoj uvela
svoj reim kao da faktiki jeste sastavni deo bugarske
drave. Aneksiju je ozakonilo bugarsko Narodno sobranje
time to je donelo vie zakona u pogledu Makedonije i dela
Srbije kao sastavnog dela bugarske drave. 53 ) Prisajedinjenje ovih jugoslovenskih krajeva Bugarskoj za vreme okupacije, dok jo traje rat, bilo je protivno meunarodnom
ratnom pravu i Hakoj konvenciji od 1907. godine.
Na sve poloaje u novoobrazovanim institucijama
od oblasnog direktora i raznih naelnika i slubenika uprave pa do seoskih kmetova dovedeni su Bugari. Okupirani
deo Makedonije i june Srbije administrativno je podeljen
na oblasti, srezove i optine. 54 )
Posle organizovanja bugarske administrativne i policijske vlasti, otpoelo je uvoenje i organizovanje i ostalih institucija: graanskih sudova, finansijskih organa, komesarstva za snabdevanje, inspekcijskih slubi, poreske
uprave, itd. Pored graanskih sudova, osnovani su i preki
vojni sudovi koji su sudili civilima osumnjienim za delatnost protiv bugarske drave.
Zakon o zatiti drave, koji je bio donet u septembru
1941, modifikovan je u tom smislu to su klauzule bile proirene, a sankcije jako pootrene. Na primer, za teu telesnu povredu lica koje je na dunosti predviala se smrtna
kazna; za irenje neprijateljske propagande, rasturanje le53

tom

smislu

karakteristian

kedoncima

priznaje

je

K r a l j e v i n a J u g o s l a v i j a pa je

nestala

dravljanstvo

bugarsko

makedonskog

je

dravljanstvo.

Zakon

Narodno

dravljanstvu,

sobranje

prema t o m e p r e s t a l o

stanovnitva.

Drugi

zakon

kojim

koji

Bugarske

se

svim

Ma-

zakljuuje

da

postoji

je

Sobranje

da

jugoslovensko
legalizovalo

f a k t i k u a n e k s i j u odnosio se na o v l a e n j e dato bugarskoj v l a d i da, u c i l j u u s t r o j s t v a

vlasti,

moe

odluke

sa

vie

na

anektiranom

zakonskom

normativnih

podruju

snagom.

akata

kao,

Na
na

donositi

osnovu

primer,

tog
Zakon

(umesto

Sobranja)

ovlaenja

bugarska

za

ureenje

ubrzano

naredbe
vlada
vlasti

druge

donela

je

Makedoniji

d e l o m Kosova)

podeljene

i dr. (dr Ferdo u l i n o v i , n. d. s t r . 602605).

M

) Makedonija

i deo S r b i j e

(sa v r a n j s k i m o k r u g o m

su u a d m i n i s t r a t i v n o m pogledu na dve o b l a s t i Skopsku i B i t o l j s k u dok je p i r o t s k i

okrug

pripojen

Sofijskoj

oblasti.

Gornjodumajskoj

oblasti,

ena s u t r i sreza i s t o n e M a k e d o n i j e . Pored o v i h o b l a s t i ,

ministrativnih

jedinica,

okupirani

deo

Makedonije

u a d m i n i s t r a t i v n o m pogledu, na srezove i o p t i n e

formiranoj

1943,

priklju-

kao n a j v i i h t e r i t o r i j a l n o - a d -

jugoistone

Srbije

(Celokupna Blgarija

V I I 1941; M. A p o s t o l s k i , A. H r i s t o v i R. Terzioski, n. . s t r . 5556).

podeljen
br. 41

je,

od 26.

il

taka neprijateljske sadrine doivotna robija, za sluanje stranih radio-stanica od 5 do 10 godina robije itd.
Ovaj zakon bio je pretea drugom zakonu po kome svim
prestupnicima sude preki vojni sudovi. Ukazom Ministarskog saveta Bugarske od 19. septembra 1941. stupio je
na snagu Zakon za ratno stanje, koji je predviao smrtne
kazne i za sitnije krivice. 55 )
Ustrojstvo sopstvenog sistema vlasti na okupiranom
podruju, bugarska vlada sprovodi sa jasno odreenim ciljem da izbegne stvaranje posebnog okupacionog reima u
ovim krajevima, kako bi . ..obezbedila vre povezivanje
sa krajevima starih predela carevine. 56 ) Ovaj stav vlade
Filova u celini je podravan i sprovoen za sve vreme okupacije, uprkos tome to je bugarska vlada znala da takvim
aktom kri sva pravila meunarodnog prava.
Samo uspostavljanje administrativno-politikog aparata u Makedoniji i delu Srbije, i proirenje svih dravno-pravnih institucija, nisu bili dovoljni da obezbede ostvarenje
ciljeva bugarske buroazije i vladajuih krugova potpuno inkorporisanje okupacionog podruja u carevinu Bugarsku. Bugarska vlada je nastojala da okupaciju prikae kao
prirodno proirenje bugarske teritorije, kao preuzimanje
svoje nacionalne teritorije, kao posledicu kapitulacije
Jugoslavije. U Makedoniji i jugoistonoj Srbiji stvara snaan propagandni aparat sa zadatkom da preduzme znaajne mere za ostvarenje politike osvajanja tuih teritorija ali
da to osvajanje, tu okupaciju, prikae kao oslobodilaku
misiju Bugarske. Dodeljivanje ovako znaajnog mesta propagandi u okupacionom sistemu dolazi uporedo sa donoenjem jednostranog akta o promeni nacionalnog identiteta
makedonskog stanovnitva: promena nacionalnosti izvrena je donoenjem odluke bugarske vlade o promeni dravljanstva makedonskog stanovnitva! Makedoncem se niko
nije mogao deklarisati. 57 ) Ovim aktom pripadnost makedonskoj naciji stavljena je pod udar Zakona o zatiti drave, a
makedonski jezik proglaen je dijalektom bugarskog jezika.
55

Isto,

str.

56;

dr

Dimitrije

Kuli:

Bugarska

okupacija

19411944,

Ni

1970, k n j . 1, s t r . 50;dr Ferdo C u l i n o v i , n. d. s t r . 597; D i m o Kazasov, i. d. str. 682683.

K

sobranie,

)
III

Iz

govora

redovna

Bogdana

sesija,

knj.

Filova,
I,

stenografske

Sofija

1941,

str.

beleke,

XXV

204

Apostolski,

(M.

Obiknoveno
A.

Narodno
Hristov,

R. T e r z i o s k i , n. lanak, s t r . 57).
57

) Draven vesnik L X I V br. 124, s t r . 17 ( i s t o , s t r . 60); dr D. K u l i , n.d. s t r . 50.

U iroko organizovanoj propagandi bugarska vlada

koristi tampu, radio, pozorite, kulturno-propagandne
ustanove i brojne faistike i druge organizacije obrazovane sa ciljem da probugarski utiu na makedonsko stanovnitvo. U anektirano podruje, a naroito u Makedoniju, dolaze mnogobrojne delegacije i misionari, nosioci
kulturnog i javnog ivota Bugarske, organizuju predavanja
i sveanosti s namerom da u makedonskom narodu pobude saznanje o navodnoj zajednikoj istoriji i jedinstvenoj borbi za nacionalno osloboenje jedinstvenog
bugarskog naroda, te vekovnu borbu Makedonaca za
nacionalno osloboenje prikazuju kao borbu bugarskog
naroda. U toj upornoj denacionalizaciji ni crkva nije ostajala po strani: uporedo s dolaskom bugarske administrativne
vlasti, crkva je proirila svoju dijacezu i na okupirane teritorije, a svaku religioznu sveanost, ak i u najzabaenijim
selima, koristila za probugarsku propagandu.
Snanom pritisku naroito je bila izloena omladina, a
i celokupni kolski sistem bio je podeen za to bre sprovoenje denacionalizacije. 58 ) Prosvetni kadar doveden je iz
Bugarske; nastava se odvijala prema specijalno sainjenom nastavnom programu za kole na anektiranom podruju; izuavanje bugarskog jezika i bugarske nacionalne
istorije predstavljali su glavne predmete nastave; vankolska omladina imala je posebne programe i organizacije za
rad i vaspitanje.
Meu kolskom omladinom stvorene su faistike i
profaistike organizacije Branik, Otec Pajsij, Legioneri, Ratnici. Pripadnost uenika organizaciji Branik
omoguavala je sticanje posebnih privilegija u koli. Vankolska omladina i graanstvo mogli su raditi u organizacijama Bojci od fronta, Opolenci,
Zapasni
oficiri,
ilindenci, Junak, Trudi radost, i drugim i enskim organizacijama samo u 1941. godini bilo ih je preko etrdeset. A l i , svrha ovih organizacija aktivno ukljuivanje
makedonskog stanovnitva u propagandu i sprovoenje
vladine i upravne politike na okupiranom podruju - nije
postignuta jer veina organizacija skoro i da nije imala
lanova, niti je za sve vreme okupacije ispoljila nekakvu
5B

Dr D.

K u l i , n. d.

s t r . 50;

Kongres KPM,

str.

5354;

M.

H r i s t o v , R. Ter,:ioski, n. lanak s t r . 6164; A l i H a d r i , n. l a n a k , s t r . 57.

Apostolski,

A.

aktivnosti; neke od njih Opolenci, Zapasni oficiri

i Bojci od fronta postepeno su se osipale i prestale
da postoje.
No, sve to to su inile bugarske kolske vlasti nije
bilo dovoljno da ugui revolucionarni duh omladine, pa su
na osnovu posebnih instrukcija Ministarstva prosvete preduzimane i druge mere koje su ograniavale slobodan rad
uenika. 59 )
Uitelji i profesori bili su duni da obavetavaju vlasti
0 politikom raspoloenju omladine i naroda i odnosu prema bugarskoj vlasti, a posebno o uticaju Komunistike partije Jugoslavije u masama i kretanju partizanskih jedinica.
Tako je i prosvetni kadar postao deo bugarskog administrativnog i policijskog aparata u sklopu okupacionog sistema.
A l i , ukoliko je pritisak kolskih vlasti bio jai utoliko
je vie rastao otpor roditelja i uenika. Mnogobrojne su i
raznovrsne demonstracije protiv uvoenja bugarskog jezika, bugarske istorije, protiv prinudnog upisa u faistike
organizacije .. .)
Bugarski okupator zaveo je na anektiranom podruju
strog reim u svim oblastima ivota: u kulturi, prosveti,
administraciji, privredi. U privredi, pored otvorene prisile
1 iznuivanja, uvedeni su i drugi vidovi pljake. Na primer,
umesto kursa 100 dinara = 270 leva, uveden je novi kurs
po kome je lev izjednaen s dinarom. To je omoguilo bugarskim trgovcima da sa malo novca odvuku u Bugarsku
velike koliine robe. . . Kao neizbena posledica rata i okupacije pojavila se besposlica. . . Na selu su sproveli rekviziciju penice, kukuruza, masti, mesa, vune. Zemlju su delili bugarskim nacionalnim elementima, a radi bre asimilacije makedonskog ivlja poeli da doseljavaju Bugare.
Srbi u Makedoniji odvedeni su u logore ili prinudno raseljeni, a imovina im je konfiskovana. 61 )
M. A p o s t o l s k i , A. H r i s t o v ,
M

iz

1942.

Otpor o m l a d i n e
godine

kae:

bugarskih uitelja . . .
Uiteljima

su

pretili

R. Terzioski, n. l a n a k , s t r . 62.

ilustruje

bugarski

velikom

broju

kolski

sela

inspektor

roditelji

se

javno

M e s n o s t a n o v n i t v o odbija da daje stan i

da

ih

ubiti

ako

predaju

bugarsku

Velesu.

izvetaju
radu

hranu u i t e l j i m a . . .

istoriju

M o g u decu da ue samo na m a k e d o n s k o m jeziku. A 1943. g o d i n e i s t i

Deca se u kole s a k u p l j a j u s i l o m . ( I s t o , str. 62).
41
) I kongres KPM, t r . 5354.

suprotstavljaju
bugarski

jezik.

inspektor p i e :

PRVI BUGARSKI OKUPACIONI KORPUS

U SRBIJI
Uee faistike Bugarske i njenih oruanih snaga
na tlu Jugoslavije nije se zavrilo okupacijom dela Makedonije i jugoistone Srbije. Posedanje novih jugoslovenskih
teritorija usledilo je posle napada hitlerovske Nemake na
Sovjetski Savez, to je od Nemake trailo ogromne snage
i napore i na istonom frontu i u pozadini, na Balkanu, a
posebno u Jugoslaviji. U takvoj situaciji Nemaka je od
svog saveznika Bugarske zahtevala i nova ekonomska naprezanja i nova vojna angaovanja, te su poetkom 1942.
godine bugarske oruane snage u jaini jednog korpusa
posele i delove Srbije, dotle pod nemakom okupacionom
vlau, i time nemake snage oslobodile za dejstva na
istonom frontu.
Jer, nije sluajnost to dolazak 1. bugarskog okupacionog korpusa u Srbiju, poetkom 1942. godine, pada upravo
u vreme kada su sile Osovine, po prvi put od poetka drugog svetskog rata, zapale u ozbiljne tekoe.
Na istonom frontu, najveem ratitu u drugom svetskom ratu, Crvena armija je pred Moskvom i u operacijama
kod Tihvina i Rostova zaustavila nadiranje Hitlerove armije
i razbila oko 45 nemakih divizija i jednu oklopnu armiju.
Hitlerov plan da za 914 nedelja savlada Sovjetski Savez
nepovratno je propao ruei i mit o nepobedivosti nemakog oruja. 62 ) Nemaka je pretrpela nenadoknadive gubitke
u ljudstvu i materijalnim sredstvima. Od poetka napada
na SSSR, 22. juna 1941. do kraja novembra 1941. izbaeno
je iz stroja 743.112 nemakih vojnika, to je inilo 23,5%
nemakih snaga sa kojima je izvrena invazija. 63 )
a

t3

Drugi
)

svetski

I s t o, str. 145.

rat,

Beograd 1961, knj. 2, s t r . 157, 166, 170,

200206.

Na afrikom ratitu Englezi su razbili italijanske snage

u Etiopiji i ovladali Istonom Afrikom, a do kraja 1941. godine u Libiji zauzeli Kirenaiku i stabilizovali front kod El
Egejle.
Posle iznenadnog napada Japana na ameriku pomorsku bazu Perl Harbur, 7. XII 1941, Sjedinjene Amerike Drave stupile su u rat na strani saveznika, ime su vojniki,
materijalno i moralno ojaale snage antihitlerovske koalicije. 64 )
U jesen 1941. godine, u srcu evropske tvrave,
kako je Hitler esto nazivao porobljenu Evropu, otvoren je
novi front, prvi takve vrste u borbi protiv faistikih okupatora: u Jugoslaviji, pod rukovodstvom KPJ, buktao je
oruani ustanak u kome se krajem 1941. godine borilo oko
80.000 boraca (43 partizanska odreda, 10 bataljona, jedna
brigada). Snage narodnooslobodilake vojske Jugoslavije
vezivale su za sebe 26 okupatorskih divizija (18 italijanskih, 5 nemakih i 3 bugarske) i kvislinke formacije
ukupno armiju od oko 500.000 dobro naoruanih vojnika. 65 )
Za Hitlera je taj novi front na tlu Jugoslavije bio kost
u grlu: i zbog toga to je vezivao znatan deo snaga dragocenih za operacije na drugim ratitima, i zbog toga to
je svojim primerom dokazao porobljenim narodima Evrope
da je mogua borba protiv faistike sile. Ocenjujui tu
opasnost Hitler, posle rasplamsavanja prvih jaih ustanikih arita u Jugoslaviji, izdaje 16. septembra 1941. specijalnu naredbu o guenju ustanka u tzv. prostoru Jugoistoka.
Za izvrenje tog zadatka u Srbiji, Nemci su angaovali
oko 80.000 vojnika. Pored stacioniranih nemakih divizija
(704, 714, 717. i delova 718. divizije), doveli su i nove snage: 125. peadijski puk iz Grke, 342. diviziju iz Francuske,
a novembra meseca i 113. diviziju sa istonog fronta. Raunali su i na kvislinke snage (nedievce, Ijotievce,
etnike) .*)
44

Oslobodilaki

rat

naroda

Jugoslavije

19411945,

knj.

1,

drugo

izdanje,

Beograd 1963, s t r . 175.

65

I s t o, str. 176.

*) e t n i c i
danima

Drae

okupacije

t e l j a . Sa p a r o l o m
biju

svenarodni

M i h a i l o v i a snage

zatitnici

srpskog

srpske

naroda,

reakcionarne

kasnije

buroazije,

otvoreni

Ustanak je p r e u r a n j e n , e k a j t e pogodan trenutak!

otpor

p r o t i v snaga NOVJ.

pod

rukovodstvom

KPJ.

Do

kraja

rata

vode

saradnici

prvim

neprija-

pokuali da
ogorenu

raz-

borbu

lako je tako velikom vojnom silom i neuvenim represalijama nad stanovnitvom nemaki okupator prinudio
glavne snage narodnooslobodilake vojske da napuste veliku osloboenu t e r i t o r i j u u zapadnoj Srbiji i da se povuku
u Sandak, ustanak nije jenjavao. Teite oruane borbe
preneto je u druge krajeve Jugoslavije u istonu Bosnu,
Sandak, Bosansku krajinu, Baniju, Kordun, Liku i delove
Slovenije. Jugoistona Srbija je i dalje ostala ustaniko
podruje na kome je dejstvovalo 7 jakih partizanskih odreda, ugroavajui okupatorsku i kvislinku vlast i glavne
komunikacije BeogradSkoplje i NiSofija. 66 )
Nepovoljna vojno-politika situacija po sile Osovine
postavila je pred Hitlera problem iznalaenja novih ljudskih
i materijalnih snaga. Zbog toga preduzima niz mera vojnih, privrednih, politikih, propagandnih da bi u ratu vie
angaovao svoje saveznike i satelite. U tom cilju produena je i vanost Antikominterna pakta za jo pet godina. 67 )
Stabilizacija istonog fronta predstavljala je za nemako komandovanje najvaniji strategijski zadatak. A da bi
se istoni front stabilizovao trebalo je sa okupiranih podruja izvui to vie snaga ali tako da to ne oslabi nemake
pozicije u t i m podrujima. Hitlerova direktiva broj 39-a (od
15. decembra 1941. godine) o jo veem angaovanju bugarskih trupa u Srbiji, trebalo je da poslui upravo tom
cilju.

Hitlerova direktiva
o novom angaovanju bugarskih trupa
Sutina direktive 39-a sastojala se u sledeem: Iz Jugoslavije izvui to vie nemakih divizija za istoni front,
a za odravanje reda i mira na Balkanu angaovati trupe
svojih saveznika Italije i Bugarske; u direktivi je posebno podvueno da je za nemaku privredu od izuzetnog
znaaja obezbeenje vanih industrijskih objekata. 68 )
)

I s t o , str.

116131;

o n e m a k i m m e r a m a z a g u e n j e ustanka u S r b i j i v i d i

i r e dr Jovan M a r j a n o v i : Ustanak i n a r o d n o o s l o b o d i l a k i p o k r e t u S r b i j i 1941, Beograd

1963, s t r . 211320.
7

) Drugi

6S

Frankfurt 1962,
armija

svetski

Hitlers
str.

rat,

Weisungen
175.

fr

Beograd
die

1961,

knj.

Kriegfhrung

Na Pavelievo

reagovanje

2,

str.

341,

19391945,

342.
Bernard

und

H i t l e r je odustao da 2.

preuzme komandovanje nad s v i m oruanim snagama u H r v a t s k o j .

Grafe,

italijanska

lako je nemako poslanstvo u Beogradu predoilo Hitleru da e novo bugarsko angaovanje izazvati u Srbiji najei otpor, on se ipak, pritisnut nepovoljnom vojno-politikom situacijom, odluio na ovaj korak.
Direktiva 39-a znaila je zeleno svetio bugarskim trupama za posedanje novih srpskih teritorija i proirivanje
bugarske okupacije na Balkanu.
Ostvarivanje ove Hitlerove direktive teklo je vrlo brzo.
Komandant Jugoistoka, general Kunce, upozorio je 20. decembra 1941. godine najodgovornije vojne stareine sa
osnovnim pretpostavkama za njeno sprovoenje. 69 ) Saoptio je da e komandovanje na celoj teritoriji Srbije i dalje
ostati u nemakim rukama, a bugarske trupe u Srbiji moraju se taktiki potiniti nemakoj komandi. Nemake snage u Srbiji obezbeivae glavni grad Beograd, Bor (rudnici
bakra), oblast oko Krupnja i Loznice (rudnici antimona, olova, proizvodnja elika), Ivanjicu (antimon), Kosovsku Mitrovicu (rudnik olova i cinka Trepa); bugarske trupe preuzimaju obezbeenje teritorije stare jugoslovensko-bugarske granice: Rgotina (iskljuno), Kragujevac (ukljuno),
elezniko koleno istono od Kraljeva, dolina Ibra (iskljuno), Kosovska Mitrovica (iskljuno). Jaina nemakih snaga u Srbiji iznosila bi dve divizije sa po tri puka ili tri divizije sa po jedni m pukom (704, 714. i 715.), tri landesicen
bataljona i ostale jedinice koje su se ve tu nalazile. Jaina
bugarskih snaga iznosila bi tri divizije koje bi bile pod jedinstvenom komandom. Predvien je i nain predislokacije
jedinica, tj. zamenjivanje nemakih jedinica bugarskim i
izvlaenje 113. nemake divizije za istoni front, a 342. divizije za upotrebu u istonoj Bosni, s t i m to bi kasnije i
ona bila upuena na istoni front.
Ve 24. decembra 1941. godine komandant Jugoistoka
je preko generala Zilkova, bugarskog oficira za vezu, preneo bugarskom Ministarstvu rata da Firer i Vrhovna komanda Vermahta trae da bugarske trupe, u jaini od tri divizije, posednu deo srpske teritorije sa zadatkom da na njoj
odravaju mir i poredak. Posebno je naglaeno da bugarske trupe moraju brzo dejstvovati, kako bi to pre osiobodi69

rektiva

) Prepis pretpostavka Vrhovne komande V e r m a h t a za s p r o v o e n j e novih di-

( A V i l , M i k r o t e k t a , NAV-N-T-501, F.264/12571259).

le nemake snage za druge frontove. Za sedite bugarske

komande predloen je Ni. 70 )
Bugarska strana reagovala je brzo i revnosno na Hitlerov zahtev. Ernest Vishaupt, vii savetnik Nemakog vojnog arhiva, zapisao je:
Bugarski generaltab izjasnio se odmah spremnim da
odgovori svim predlozima i zahtevima zapovednika oruanih snaga Jugoistoka. Ve 27. decembra voeni pregovori
u Sofiji zavreni su potpunim uspehom. 7 ')
Dva dana kasnije, t j . 29. decembra 1941. godine, komandant Jugoistoka upoznao je nemakog komandanta za
Srbiju, generala Badera, sa nainom pregrupisavanja nemakih snaga i dolaskom bugarskih trupa. Predvieno je
da bugarske jedinice ponu posedanje odreene teritorije 31. decembra i da prvi delovi iz sastava 15, 35. i 13.
peadijskog puka do 5. januara 1942. godine smene nemake trupe u Leskovcu, Niu, Knjaevcu, upriji i Jagodini,
a do 15. januara da jedinice 6, 17. i 21. bugarske divizije
posednu tu celokupnu t e r i t o r i j u i budu spremne za prijem
zadataka. 72 ) Ivan Popov, tadanji bugarski ministar spoljnih
poslova, izjavio je da ih je nemaki zahtev iznenadio
(misli na hitnost sa kojom je postavljen), ali da je vlada
o njemu odmah veala i odluila da ga prihvati kad to
Nemci trae. 73 )
Za dvadesetak dana bugarske trupe smenile su znatne
nemake snage i posele u Srbiji 5 okruga (niki, leskovaki, kruevaki, moravski i zajearski) sa 35 srezova. 74 )
Glavne bugarske snage stigle su u Srbiju poetkom janu
70

) A VII,

ustanikog

Mikroteka,

pokreta

NAV-N-T-312,

u Jugoistonom

F.452/8036486;

prostoru

deo,

str.

E.

Vishaupt:

94

(A V I I ,

Borba
k.

70,

protiv

reg.

br.

98 p r e v o d ) .
71
72

) 1 s t o, s t r . 95.

) Komandant J u g o i s t o k a

29.

smene nemakih jedinica bugarskim.

31.

XII

1941.

obavetava

potinjene

planu

( A V I I , M i k r o t e k a , NAV-N-T-312, F.452/803647980,

8036475).
73

) Tjedni

izvjetaj

poslanika

NDH

Sofiji

od

17.

januara

1942.

(A

VII,

fond

puk;

1/50.

NDH, k. 302, reg. br. 6 / 3 ) .

74

peadijski

) Sastav b u g a r s k i h
puk,

2/6.

etapni

divizija:
puk,

21. tab

2/2. artiljerijski

Niu

(2.

puk);

6.

69.

peadijski

d i v i z i j a tab u

upriji

(3,

15. i 35. p e a d i j s k i puk, 6. k o n j i k i d i v i z i o n I 2. a r t i l j e r i j s k i puk [bez 2 d i v i z i o n a ) ; 17.

divizija,

tab

divizion,

4/7. artiljerijski

Prokuplju

(13,

2/69.

puk). A VII,

peadijski
Mikroteka,

puk,

3/6.

etapni

NAV-N-T-501,

puk,

F.248/65;

6.

artiljerijski
Izjava A s e n a

ara i omoguile da prvi transport 113. nemake divizije

krene na istoni front. 75 )
Brojno stanje 1. bugarskog okupacionog korpusa iznosilo je 2025.000 vojnika. 76 ) Za komandanta je postavljen
general Asen Nikolov, koji je 12. januara 1942. godine preuzeo dunost i na njoj ostao sve do kapitulacije faistike
Bugarske. Sedite taba korpusa bilo je u Nikoj Banji.
im je preuzeo dunost, Nikolov je narodu okupacionog podruja izdao proglas u kome, pored ostalog, kae
da se od danas bugarska vojska stara o redu i spokojstvu
u ovoj oblasti, a zatim poziva partizanske borce da poloe
oruje. Ako to ne uine do 1. februara 1942. godine, smatrae se buntovnicima. 77 )
I pre dolaska 1. bugarskog okupacionog korpusa, u ovom
delu Srbije bilo je manjih bugarskih jedinica koje su iskljuivo obezbeivale prugu NiSkoplje i NiSofija. Do 21.
novembra 1941. godine postojala su dva bugarska bataljona
6. etapnog puka, ali, zbog pojaane aktivnosti partizana,
na insistiranje nemakog komandanta Srbije, doveden je i 2.
motorizovani bugarski puk, ojaan divizionom artiljerije
(sedite taba u Niu a bataljona u Niu, Leskovcu i Beloj
Palanci). 78 ) Pored ovih, i neke druge bugarske jedinice iz
anektiranog dela Srbije prelazile su demarkacionu liniju,
vodile borbu protiv partizanskih jedinica i sprovodile teki
teror nad stanovnitvom.
Ulazak 1. okupacionog korpusa u Srbiju izazvao je
ogorenje, nemir i nezadovoljstvo stanovnitva; ak je vrlo
otro reagovala i tadanja kvislinka vlada, posebno njen
Nikolova,

b i v e g komandanta 1.

5. s e p t e m b r a

1945. godine

bugarskog okupacionog

(A V I I , f o n d Bugarska,

izaslanika NDH u S o f i j i od 21. januara 1942.

A V I I , f o n d Bugarska,
korpusa

od

1942.

k. 3.

do

reg. br.

1944);

V.

1/11

Popovi,

k. 3,

korpusa
reg.

u Srbiji,

br. 2 / 3 ) ;

k o j u je dao

Izvetaj

vojnog

(A V I I , fond NDH, k. 89, reg. br. 10/4);

( p r e g l e d sastava 1. bugarskog okupacionog

n. .

Vojnolstori/ski

glasnik

(dalje

VIG))

br.

3/1952, s t r . 38.
U s v i m navedenim

izvorima prvi

sastav i

numeracija divizija

pukova bugar-

skog o k u p a c i o n o g korpusa i s t o v e t n i su sa m a n j i m razlikama u n i i m j e d i n i c a m a .

75

) E.Vishaupt, n. d. s t r . 97.

76

) A VII,
F.249/444.

fond

NDH,

k.

89,

reg.

br.

10/4;

VII,

Mikroteka,

NV-N-T-501,

") V. Popovi, n. 5. str. 40.

78

) A

VII,

Mikroteka,

NAV-N-T-501,

F.250/1411,

1408,

1428,

14041405.

predsednik general Milan Nedi*) Kada mu je 27. decembra 1941. godine saoptena odluka o proirenju bugarske
okupacione zone, on je rekao: . . .Sada mi ne ostaje nita
drugo sem da opalim sebi kurum u elo, pa je zajedno sa
svojim ministrima zapretio ostavkom, to je, naravno, bio
samo pokuaj da se bar donekle ublae posledice Hitlerove
odluke. 79 )
U odgovoru Nediu, koji je 4. januara 1942. uruio nemaki opunomoeni ministar spoljnih poslova u Beogradu,
Bender, kae se:
Vlada Rajha ne moe nemake vojnike u nedogledno
vreme upotrebljavati u policijske svrhe. Nemaki vojnici
moraju biti upotrebljeni na drugom frontu, t j . na drugom
mestu, za vojne zadatke. Zato je vlada Rajha prisiljena da
zadatak osiguranja, u jednom delu Srbije, poveri drugim
pouzdanim snagama. Ona se i sama iz tog razloga ponovo
obratila bugarskim trupama. . .so)
Nediu je tada strogo predoeno da su bugarske trupe
posele Srbiju jedino radi guenja ustanka, a dva dana kasnije nemaki poslanik u Beogradu izvetava Ministarstvo spoljnih poslova da je Nedi preboleo prvi ok oko
zaposedanja delova Srbije bugarskim trupama, ali da je ono
izazvalo ustro vrenje u narodu. 81 ) Zato je komandant Srbije naloio feld i krajskomandanturama da smiljeno
stanovnitvu objasne da se radi o isto vojnikoj, a ne politikoj upravnoj meri. 82 )
Bugarska vlada je, opet, u ovom potezu videla veliku
ansu da prisustvom svojih trupa na iroj t e r i t o r i j i Srbije
iznudi od Nemaca prikljuenje novih srpskih podruja Bugarskoj. Te tenje nedvosmisleno je potvrdio dalji tok dogaaja: to je bugarski okupacioni korpus due boravio na
srpskoj teritoriji, bugarske aspiracije bile su sve izraenije.
Jo dok su jedinice 1. okupacionog korpusa posedale teri*)
Posle
slinke

Nedi,

kapitulacije
tzv.

Milan
i

18771946.). a r m i j s k i

general

rasparavanja J u g o s l a v i j e ,

Srpske

vlade

okupiranoj

avgusta

Srbiji.

Za

Kraljevske jugoslovenske vojske.

1941.

stavlja

borbu

protiv

se

na

NOP-a

elo

kvi-

formirao

Srpsku dravnu strau.

")

Izvetaj nemakog p o s l a n s t v a u Beogradu od 30. d e c e m b r a 1942. A V I I , M i -

kroteka, NAV-N-T-120, F.200/15347577); J. M a r j a n o v i , n. d. s t r . 391.

) A V I I , M i k r o t e k a , Bon 2/878; A V I I , M i k r o t e k a , NAV-N-T-120, F.200/15348284.
81

s2

) A V I I , M i k r o t e k a , NAV-N-T-501, F.257/1351, 1352.

1 s t o , F.200/15348586.

toriju Srbije, bugarska vlada traila je pomeranje demarkacione linije kod Vlasotinaca 83 ) i na nekim drugim podrujima, a kasnije razvila jaku propagandu o prikljuenju niskog podruja Bugarskoj.
Nemaki oficiri, koji su septembra 1942. godine obili
tab bugarskog okupacionog korpusa, izvetavaju: . . . Bugari potajno sprovode izvanredno intenzivnu propagandu za
prikljuenje ove oblasti Bugarskoj. . . esto se ve danas
uju tvrdnje da u nikom rejonu ivi oko 50% Bugara. Pukovnik Botmer*) je povodom toga izjavio da na tom podruju ne ivi ni jedan Bugarin. 84 )

Status bugarskih okupacionih

trupa u Srbiji
Nemaka komanda u Srbiji raznim nareenjima i uputstvima odreivala je celokupni status bugarskih okupacionih trupa u Srbiji. 85 ) U tu svrhu u Beogradu je 16. januara
1942. odran sastanak, sa nemakim generalom Baderom i
bugarskim generalom Nikolovim na elu, na kome su precizirane osnove u odnosima dveju strana. 86 ) Osim toga, nemaka komanda je 17. januara 1942. godine izdala Smernice
o odnosu bugarskih okupacionih trupa u Srbiji prema ustanovama Vermahta u kojima se ukratko kodifikuje sve to je
do tada ve bilo utvreno. 87 ) U svim ovim dokumentima jasno je podvueno da su bugarske okupacione trupe potinjene nemakom komandantu u Srbiji i da im je osnovni zadatak odravanje javnog reda i mira i zatita pruge Beos3

Izveta] nemakog p o s l a n s t v a u Beogradu od

14. januara 1942.

(A V I I ,

Mi-

kroteka, NAV-N-T-120, F.200/153491).

*)

Botmer, komandant Feldkomandanture 809 u N i u .

")

A V I I , M i k r o t e k a , NAV-N-T-501, F.248/687, 689.

85

) Nareenje k o m a n d u j u e g generala za S r b i j u od 16. januara 1942. o zadacima

bugarskog o k u p a c i o n o g korpusa.
86

Kevi,

) Isto,

Kogard,
87

Parcer, Turner,

) Smernice

( I s t o . F.247/727729).

F.247/746748;

odnosu

sastanku

a sa

su

bugarske

bugarskih

Vermahta. A V I I , M i k r o t e k a , NAV-N-T-77.

sa nemake
Nikolov,

okupacionih

trupa

F.884-56338913.

strane

Stanev
u

Srbiji

prisustvovali

Bader,

Ivanov.
prema

ustanovama

gradNiSofija i NiSkoplje; 8 3 ); u hitnim sluajevima

mogu preduzeti i nune mere, ali o tome moraju najhitnije
izvestiti nemaku komandu; kontakti bugarskih trupa sa
srpskim vlastima obezbeivae se preko nemakih feld i
krajskomandantura, odnosno preko nemake upravne vlasti
u Srbiji; utvruje se da bugarski okupacioni korpus, po
odobrenju nemakog komandanta za Jugoistok i uz saglasnost bugarskog Ministarstva rata, moe biti upotrebljen i
izvan okupiranih oblasti. U pogledu odnosa prema stanovnitvu, Smernice su u svemu izjednaile bugarske trupe sa
nemakim: za prestupe prema bugarskim trupama, represalije sprovode bugarski trupni komandanti; odmazda
za ubijenog ili ranjenog bugarskog vojnika ista je kao za
pripadnike Vermahta: za jednog ubijenog Nemca ili ubijenog Bugarina strelja se 50 talaca, za jednog ranjenog Nemca
ili Bugarina 25 talaca. 89 ) Inae, bugarski trupni komandanti obavezni su da potpomau nemake vlasti u sprovoenju odmazde prema stanovnitvu (posle sabotaa, ruenja saobraajnica, postrojenja, raznih drugih diverzija,
itd.), a ovlauju se da to ine i sami u toku borbenih operacija ili kada ocene da je to potrebno zbog reda i mira
na okupiranoj teritoriji. Prema zarobljenim ustanicima bugarske vlasti primenjivale su isti postupak kao i nemake:
uhvaene ustanike veali su ili streljali; komandante, politike komesare i kurire prethodno sasluavali; lica koja
neovlaeno nose oruje ili pomau ustanike, veali ili
streljali. . 90)
Posebnim propisima i sporazumima izmeu Vrhovne komande Vermahta i Ministarstva vojske Bugarske regulisana
su i materijalna pitanja oko izdravanja bugarskog okus8

dinica

) Tadanji

bugarskog

bugarski

okupacionog

ministar
korpusa:

vojske

Daskalov

Zadatak

i l e g a l n e a k c i j e e t n i k o - k o m u n i s t i k i h bandi

im

je

ovako

je

odravanje

odredio
reda

zadatak

je-

spreavanje

(A V I I , fond NDH, k. 89, reg. br. 1 2 / 4 ) ;

Komandant J u g o i s t o k a u depei od 6. s e p t e m b r a 1942. napisao je VK V e r m a h t a :

Kor-

pus je d o b i o zadatak da posedne p r o s t o r i j e Zajear S v i l a j n a c Kragujevac Pri t i n a i da r a z b i j e n e p r i j a t e l j s k e bande na ovoj t e r i t o r i j i . (A V I I , M i k r o t e k a , NAV-N-T-312,

F .467/80565324).
89

) Postupak

pogledu

odmazde

ponovo

je

aktueliziran

Uputstvom

komandu-

j u e g generala za S r b i j u od 28. februara 1943 izbornik, t o m I, k n j . 5, d o k . 163).

) Nareenje

komandujueg generala za S r b i j u od 25.

sa u h v a e n i m u s t a n i c i m a .

marta

1942. o postupku

(A V I I , M i k r o t e k a , NAV-N-T-501, F.247/1055, 1056).

pacionog korpusa. 91 ) Po tom sporazumu nemaki Vermaht

snosi
trokove
mobilizacije i angaovanja
bugarskih
jedinica kao okupacionih trupa u jugoistonoj Srbiji;
bugarski vojnici primaju novani dodatak kao i vojnici Vermahta; bugarske jedinice snabdevaju se iz Bugarske, osim
sveeg voa, povra i mesa za deetaovane manje jedinice...
Deo poveanih trokova isplauje bugarskom korpusu iskljuivo u dinarima centralna blagajna Vermahta za Srbiju,
a celokupne trokove u rajhsmarkama. U prvoj polovini januara 1942. godine, za trokove korpusa bila je doznaena
suma od dva puta po 5 miliona dinara (najavljeno uplaivanje jo 6 miliona), raunato 120 dinara po vojniku. 92 ) Prevoz
srpskom eleznicom i korienje ureaja veza bilo je besplatno. Pripadnici bugarskog korpusa i bugarski vojni transporti nisu bili podloni carinskoj vojnoj kontroli. . .93)
Ovako regulisanim statusom Nemci su teili da funkciju bugarskog okupacionog korpusa svedu iskljuivo na
vojna dejstva, da izbegnu meanje bugarskih vojnih vlasti
u unutranju upravu na okupiranoj teritoriji Srbije. No, zbog
znatno smanjenih nemakih snaga, brojni bugarski okupacioni korpus vrlo brzo je postao osnovna okupaciona, oruana snaga u Srbiji, koja je esto krila utvrene normative
i ponaala se kao samostalna okupaciona sila.
Vee formacije bugarskih jedinica, pukovi i divizije,
dejstvovale su, u naelu, po nareenju nemakog komandanta za Srbiju. Ja sam imao ovlaenje kae Nikolov u svojoj izjavi da poduzimam samostalne akcije samo kada sam u t i m akcijama upotrebljavao bataljone i manje
jedinice. Vee poduhvate protiv narodnooslobodilakog pokreta planirali su i vodili Nemci, podreujui
svojoj komandi i bugarske snage. Za dejstva manjeg znaaja, manje jedinice bugarskog korpusa imale su punu samostalnost. Specijalne trupe, lovne rote, na primer, potinjene su bile neposredno komandantima bugarskih divi91

ljevine
u

) Sporazum

Bugarske

jugoistonoj

izmeu
nainu

Srbiji.

) A V I I ,
maka

(A

Vrhovne

uprave
VII,

Mikroteka,

je za j e d n o m e s e n o

komande

povodom

Vermahta

angaovanja

Vojnog

ministarstva
bugarskih

kra-

jedinica

M i k r o t e k a , NAV-N-T-71, F.59/55663538).
NAV-N-T-501,

izdravanje

F.252/4648;

korpusa u

Srbiji

4 m i l i o n a maraka. (NAV-N-T-59/656610, 656613, 656623).

)

kraljevskih

I s t 0 , F.247/875886.

prema

nekim

isplaivala

podacima

Bugarskoj

Ne-

3,5 do

zija, a postojale su i u okviru bugarskih okupacionih trupa

u Makedoniji. 94 )
U toku 1943. godine 1. bugarski okupacioni korpus organizovao je i svoju samostalnu obavetajnu slubu 95 ) iji
je glavni zadatak bio prikupljanje podataka o snazi i aktivnosti partizanskih jedinica i raspoloenju stanovnitva.
U toku jula i avgusta 1943. godine oformljeno je 37 stalnih
i povremenih obavetajnih biroa (na teritoriji 22. divizije
12; 24. divizije 11 i na t e r i t o r i j i 27. divizije 14
b i r o a ) , to znai da je itava posednuta teritorija bila pokrivena bugarskim obavetajnim izvianjem i kontrolom.
Obavetajni biroi bili su sastavljeni od specijalno obuenih
izviaa koji su se oslanjali na mreu svojih dounika.
Nemaka komanda u Srbiji briljivo je vodila rauna o stanju i upotrebi bugarskog okupacionog korpusa.
Radi efikasnijeg komandovanja, pri tabu bugarskog korpusa obrazovan je nemaki tab za vezu (major Egers, kapetan Freze i podoficir Volfart). 9 6 ) esto je komandant
Srbije, general Bader, lino obilazio bugarske jedinice i
obavetavao se o stanju njihove bojeve gotovosti, a to je
posebno inio pred njihovo angaovanje u veim operacijama protiv jedinica narodnooslobodilake vojske Jugoslavije. 97 )

Proirenje bugarskog
okupacionog podruja
Jedinice 1. bugarskog
esto su smenjivane novim,
Juna 1942. godine 7. divizija
6.; 21. divizija ostala je u
)

okupacionog korpusa u Srbiji

sveim divizijama iz Bugarske.
smenila je 17, a 9. je smenila
svojoj zoni popunjena novim

Izjava A. N i k o l o v a , A V I I , f o n d Bugarska, k. 3, reg. br. 2 / 3 .

5) Naredbom taba
stvena obavetajna sluba

korpusa b r .

IV-2104 od 20. V I I

1943. organizovana je sop-

(nova n e r e g i s t r o v a n a bugarska d o k u m e n t a u A V I I ) .

" ) V . Popovi, n . . s t r . 40.

") Ratni

dnevnik k o m a n d u j u e g

generala u S r b i j i

V I I , M i k r o t e k a , NAV-N-T-501, F.248/615666).

za 2.

3.

oktobar 1942.

(A

formacijskim sastavom. 98 ) To je bila prva smena bugarskih

jedinica.
Marta 1943. godine 22. divizija smenila je 21; 24. 9,
a 27. 7. diviziju. 99 ) Divizije su esto smenjivane zbog
obnove jedinica koje su se iscrpljivale u neprekidnim borbama protiv jedinica narodnooslobodilake vojske.
Krajem 1942. i u toku 1943. godine proireno je podruje koje su posedale bugarske jedinice, a 1. korpus pojaan je sa jo jednom divizijom.
U toku 1942. godine delovi 704, 717. i 714. nemake
divizije bili su esto angaovani van t e r i t o r i j e Srbije, kao
borbene grupe Borovski, Vedel, Zapadna Bosna, u
guenju ustanka na Kozari i u zapadnoj Bosni, poto su ih
u Srbiji zamenile bugarske jedinice. Krajem 1942. godine
nemaka 717. divizija, a poetkom 1943. godine 704. i 714.
divizija, upotrebljene su u tzv. IV neprijateljskoj ofanzivi,
koja je preduzeta radi unitenja glavnih snaga narodnooslobodilake vojske Jugoslavije i Titove drave (bitka na
Neretvi). 100 ) U isto vreme dolo je i do novog proirenja
bugarskog okupacionog podruja u zapadnoj Srbiji sve do
reke Drine (Kraljevo, Uice, Raka, Novi Pazar); 9. bugarska divizija smenila je SS diviziju Princ Eugen od 6. do
16. januara 1943. koja je upuena u Bosnu radi dejstava u IV neprijateljskoj ofanzivi.' 01 ) Pored uobiajenih zadataka, ova bugarska divizija (kasnije i 24. divizija) obezbeivala je saobraaj na prugama LapovoKragujevac
Kraljevo i KraljevoUiceMokra gora-Vardite. Hitler
je visoko ocenio ovako uspenu i svesrdnu saradnju bu")

Izjava

A.

Nikolova,

A VII,

fond

Bugarska,

k.

3,

reg.

br.

2/3;

A VII,

Mi-

kroteka NAV-N-T-501, F.248/54653, 1381; V. Popovi, n. . V I G br. 4/1952, s t r . 3739;

Slavko Odi:
j e m 1942.

Podaci o k v i s l i n k i m oruanim snagama u S r b i j i , H r v a t s k o j

( Z b o r n i k I zasedanja AVNOJ-a,

7. (14.

i 39.

pp, 7.

(4. 34.

i 36.

peadijski

puk,

2/3.

etapni

konjiki

puk);

d i v i z i o n , 7.

puk, 9. k o n j i k i
21.

divizija

Bosni

kra-

1966, s t r . 89 , 9 4 ) . Sastav d o v e d e n i h d i v i z i j a ;
artiljerijski

puk

(1),

1/3.

etapni

puk);

9.

d i v i z i o n , 9. d i v i z i o n a r t i l j e r i j e , 9. a r t i l j e r i j s k i

promenila

sastav

(66.

63.

peadijski

puk,

1/7.

a r t i l j e r i j s k i puk, 2 / 2 . etapni p u k ) .
" ) Navedena izjava A . N i k o l o v a ; V . Popovi, n . . V I G , br. 4/1952. s t r . 5051.
Sastav n o v i h d i v i z i j a : 22.

(62.

i 66.

peadijski

puk);

24.

(61.

64.

peadijski

puk);

27. (65. i 67. p e a d i j s k i p u k ) .

100) O s l o b o d i l a k i rat, k n j . 1, drugo izdanje, str. 179, 238242.
>01) A V I I ,

Mikroteka,

NAV-N-T-501,

11181185; NAV-N-T-120, F.200/15375357;

ofanziva, Beograd 1968, s t r . 14 i 15.

F.248/10901111,
Fabijan Trgo:

11121114,

etvrta

11161117,

Peta n e p r i j a t e l j s k a

garske vojske, te je na sastanku odranom 5. januara 1943.

godine rekao bugarskom ministru vojske Mihovu da je
veoma zahvalan bugarskoj glavnoj komandi koja je zamenila nemaku SS diviziju Princ Eugen i pomogla u akcijama protiv partizanskih jedinica.' 02 )
Poetkom maja 1943. jedinice 24. i delovi 27. bugarske
divizije preuzele su od 1. brdske nemake divizije
garnizone i obezbeenje saobraaja u dolini reke Ibra. Ova
nemaka divizija je, posle kraeg bavljenja (martmaj)
na t e r i t o r i j i Rake, Novog Pazara, Kosovske Mitrovice, Vuitrna, Kurumlije, Blaca, Prokuplja, Aleksandrovca, upuena u Crnu Goru i dejstvovala u tzv. V neprijateljskoj ofanzivi protiv snaga narodnooslobodilake vojske (bitka na
Sutjesci).' 03 )
U leto 1943. godine dolo je do novog proirenja bugarskog okupacionog podruja u Srbiji na sever, do Dunava. Iz Bugarske je, posle dogovora izmeu bugarskog
ministra vojske Mihova i nemakog generala Bulea na sastanku odranom 18. i 19. juna 1943. godine u Sofiji, dovedena novoformirana 25. divizija (69. i 70. peadijski puk)
sa seditem u Poarevcu, koja je smenila 297. nemaku
diviziju i oslobodila je za dejstva na drugom ratitu.104) U
Sofiji je, povodom angaovanja ove bugarske divizije u Srbiji, 25. juna 1943. godine odran jo jedan sastanak izmeu
nemakih i bugarskih predstavnika, istina, na niem nivou,
na kome su tano utvreni sastav i jaina bugarske divizije, njeni zadaci i rejon posedanja.
Proirenje bugarskog okupacionog podruja na skoro
itavu Srbiju, izuzev teritorije istono od Kolubare i ueg
dela Beograda, znailo je ne samo oslobaanje nemakih
jedinica za borbu na istonom frontu, ve i mogunost za
angaovanje veeg broja nemakih divizija za izvoenje
IV i V neprijateljske ofanzive u Bosni. Sredinom 1943. godine jedinice 1. bugarskog okupacionog korpusa sa oko
31.000 vojnika' 05 ) predstavljaju najznaajniju operativnu
') A VII,

fond

Bugarska,

k.

3,

reg.

br.

28/5,

NAV-N-T-501,

F.251/59.

i ) I s t o , F.249/136, 232 , 263, 361, 464, 465, 489498; F.250/246, 247.

I04

IA V I I ,

) Slubena z a b e l e k a

Mikroteka,

NAV-N-T-501,

razgovorima voenim u
F.249/687,

los) B r o j n o s t a n j e b u g a r s k o g
31.934

(27.139 v o j n i k a ,

1.032 o f i c i r a

g o d i n e , kada je dovedena 25.

p o s t a v i t i da se ni

1.
i

609, 7 0 2 / 3 ) ;

okupacionog

bugarskom
NAV-N-T-78,

Ministarstvu

k o r p u s a 5. j u l a 1944.

iznosilo je:

2.863 p o d o f i c i r a ) . Poto se s a s t a v od j u l a 1943.

p e a d i j s k a d i v i z i j a u S r b i j u , n i j e m e n j a o , m o e se p r e t -

b r o j n o s t a n j e k o r p u s a n i j e b i t n o m e n j a l o ; u p e r i o d u 1943/1944,

s i o o k o 30.000 v o j n i k a .

rata

F.332/629025272.

Izno-

snagu za borbena dejstva protiv narodnooslobodilake vojr

ske Jugoslavije u Srbiji. Pored bugarskih jedinica, u Srbiji
su se krajem avgusta i poetkom septembra 1943. godine
nalazile, od operativnih jedinica, jo samo delovi 173. nemake divizije: est landesicen bataljona; 12. oklopna
eta; 9. bataljon 4. puka Brandenburg, ruski zatitni korpus
sa tri puka, pet pukova Srpskog dobrovoljakog korpusa*) i
tri puka nemake policije. Prema oceni nemakog komandanta za Jugoistok generala Lera . . . od napred pobrojanih snaga za aktivnu borbu protiv bandi sposobni su 1. kraljevski
bugarski okupacioni korpus; 12. oklopna eta scecijalne
namene eta Brandenburg i nemaki policijski pukovi
(motorizovani), dok su ostale jedinice sposobne za odbrambene zadatke, odnosno za zadatke obezbeenja. 106 )
Tako je sredinom 1943. godine 1. bugarski okupacioni korpus postao dominantna vojna sila u Srbiji, ime je
nemaka Vrhovna komanda postigla dva znaajna cilja: prvo,
oslobodila znatne sopstvene snage za borbu na drugim
ratitima, prvenstveno na istonom frontu, i drugo, u bugarskim jedinicama stekla glavni oslonac za borbu protiv
narodnooslobodilakog pokreta i za obezbeenje vitalnih
komunikacija dolinom Morave, Vardara i Ibra to je bilo
veoma znaajno za povezivanje nemakih snaga u Grkoj
i Albaniji.
Avgusta 1943. godine u Firerovom glavnom tabu razmatrana je i mogunost da, ukoliko doe do napada saveznika na jugoslovensko-albansku obalu, ili u sluaju Akse
(tako je nazvan postupak dejstava ako Italija otpadne iz
sila Osovine), Bugarska proiri svoje vojno angaovanje i
u Crnoj Gori i Albaniji. Komandantu Jugoistoka je naloeno
da sa time upozna bugarski generaltab. 107 )

Protiv snaga narodnooslobodilakog pokreta u Srbiji

jedinice 1. bugarskog okupacionog korpusa dejstvovale su
*) Srpski
nizacije

dobrovoljaki

Zbor sa D i m i t r i j e m

korpus

(SDK),

formiran

L j o t i e m na e l u

(otud

od
i

pripadnika

naziv

faistike

Ijotievci).

orga-

Do kraja

rata b o r i o se p r o t i v u snaga NOP-a.

,06

izvetaj o s i t u a c i j i za komandno p o d r u j e S r b i j e za p e r i o d od 16. V I I I

do

15. IX 1943. godine. (A V I I , M i k r o t e k a , NAV-N-T-313, F.193/745318390).

,07

J Nareenje

VK

Vermahta

od

28.

s t u p i u vezu sa b u g a r s k i m g e n e r a l t a b o m .

avgusta

1943.

komandantu

Jugoistoka

da

(A V I I , M i k r o t e k a , NAV-N-T-311, F.188/44).

vrio aktivno. Pored izvoenja krupnih operacija na okupiranom podruju, jedinice bugarskog korpusa uestvovale su
i van tog podruja, u Crnoj Gori u V neprijateljskoj ofanzivi,
na primer, ali najee na zapadnim granicama Srbije, u
dolini reka Drine i Ibra, kako bi spreavale prodor jedinica
narodnooslobodilake vojske Jugoslavije u Srbiju, te u operacijama Trumf i Halali na jugu Srbije protiv jedinica
Glavnog taba narodnooslobodilakih snaga Srbije.
Krajem leta 1944. godine u krupnim saveznikim dejstvima u Rumuniji, Francuskoj i litaliji stvoreni su uslovi za
strategijsko opkoljavanje Nemake, a nemaka komanda
iniia je velike napore da u borbama protiv jedinica narodnooslobodilake vojske Jugoslavije skrati i, po mogunosti,
u istonoj Srbiji stabilizuje front, kako bi obezbedila izvlaenje nemakih jedinica Grupe armija E iz Grke i izbegla
njihovo opkoljavanje i zarobljavanje. U t i m nastojanjima
nemake komande bugarski okupacioni korpus i u 1944.
godini predstavlja deo aktivnih okupatorskih snaga u Srbiji
i znaajan je oslonac nemakoj komandi u svim njenim
planovima.
Za dve i po godine kroz sastav 1. bugarskog okupacionog korpusa prolo je 11 divizija, 23 puka, oko 30 baterija
artiljerije, 3 konjika eskadrona i mnogo drugih manjih jedinica sa preko 120. 000 vojnika.
Zadovoljna celokupnim angaovanjem 1. bugarskog
okupacionog korpusa u Srbiji, nemaka komanda je pored
ostalih priznanja, odlikovala mnoge bugarske vojnike i oficire koji su se istakli savesnou u izvravanju zadataka i
vernou Treem rajhu. 108 )
Ali, kada je sredinom avgusta 1944. vlada Bagarjanova,
lavirajui izmeun Nemaca i Angio-Amerikanaca, preduzela
mere da trupe 1. bugarskog okupacionog korpusa koje su
se nalazile u severnoj i zapadnoj Srbiji privue blie u
rejon Nia, komandant Jugoistoka general Felber odluno
) Korpusna
nicama

na

dobroj

Aprila
divizije,

uruen

1943.

zapovest generala Badera

saradnji.

(A

godine u

nemaki

VII,

N i u je

gvozdeni

kojom

Mikroteka,

krst

pukovniku
II

odaje

priznanje

bugraksim

jedi-

NAV-N-T-501, F.254/64).
Baltakovu,

stepena,

dva

komandantu 22.
meseca

korpusa, general N i k o l o v , o d l i k o v a n je n e m a k i m gvozdenim k r s t o m

f o n d NDH, k. 302, reg. br. 2 5 / 4 ) . NAV-N-T-501, F.257/1121).

kasnije

bugarske
komandant

I stepena.

(A V I I ,

je odbio ovaj zahtev sa obrazloenjem da nije u skladu

sa sadanjim prilikama u Srbiji. 109 )
Bugarski okupacioni korpus od svog dolaska u Srbiju,
januara 1942. godine, pa do kraja avgusta 1944. godine,
odigrao je znaajnu ulogu koju mu je dodelila nemaka komanda. Ta uloga je promenjene tek septembra 1944. godine
kada je bugarski narod, koristei prodor 3. ukrajinskog
fronta Crvene armije u Bugarsku, sruio faistiki reim
posle ega je obrazovana vlada Oteestvenog fronta.

")

I s t o , A V I I , M i k r o t e k a , NAV-N-T-311, F.187/811.

ULOGA FAISTIKE BUGARSKE

I NJENIH ORUANIH SNAGA
U HITLEROVSKOJ KOALICIJI
Uloga Bugarske u hitlerovskoj koaliciji proizlazila je,
pored ostalog, i iz njenog geostrategijskog poloaja na Balkanu, Proirivi okupacijom svoju teritoriju od Crnog mora
do obala Egejskog mora i zaposevi vardarsko-moravsku
dolinu, bugarsko vojno prisustvo protezalo se od Crnog do
Egejskog mora i od tursko-bugarske granice do Dunava,
odnosno na sever do blizu Beograda. S obzirom da tuda
vode glavne komunikacije za jug Evrope i Bliski i Srednji
istok, uloga Bugarske u drugom svetskom ratu postaje jo
znaajnija.
U zavisnosti od znaaja cele ove t e r i t o r i j e i od toga
ta se sve na njoj zbivalo, pred Bugarsku i njene oruane
snage nemaka komanda postavila je i dugorone i neposredne zadatke koji su bili odluujui za ealoniranje bugarske vojske, predislokaciju, brojno poveanje, modernizaciju naoruanja i, naravno, njihovu konkretnu upotrebu.
Za sve vreme rata, Turska je za Nemaku predstavljala
posebno nesigurno podruje. Hitler se, naime, pribojavao da e Turska pogaziti neutralnost i prikljuiti se Angloa m e r i k a n c i m a . Cenilo bi se da bi pristupanje Turske saveznicima, s obzirom da je raspolagala velikom armijom, stvorilo dalekosene posledice i komplikacije i u odnosu na nemake trupe koje su operisale na istonom frontu, i u odnosu
na optu konstelaciju snaga na Balkanu. Iz tih razloga nemaka diplomatska delatnost bila je uperena na to da se u
Turskoj odri status quo. Hitler je upozoravao, pa ak i
pretio, da e i Turska biti pregaena kao i ostale zemlie
ako se odlui na rat protiv sila Osovine. No, bez obzira
to se procenjivalo da se ona nee upustiti u ratnu avan-

turu, front prema Turskoj se, radi svake sigurnosti, morao

obezbediti.' 10 )
Otuda je proizlazila vanost Bugarske i njenih oruanih snaga za planove sila Osovine, a bugarske snage trebalo
je da poslue kao neka vrsta strategijske rezerve za sva
iznenaenja koja bi mogla nastupiti u ovom delu Evrope.
Kao i za vreme napada na Jugoslaviju i Grku u aprilskom ratu, Nemaka je bugarskim oruanim snagama i ovog
puta poverila znaajan zadatak: obezbeenje turske granice i boka nemakih trupa na sovjetsko-nemakom frontu.
I sve do kraja rata na Balkanu su ovaj zadatak preteno
izvravale bugarske jedinice koje su se, zavisno od kretanja u svetskoj politici i kretanja frontova na ratitima u
Evropi i na Bliskom istoku, as pojaavale, as smanjivale
i, naravno, u skladu sa trenutnim potrebama, pregrupisavale." 1 )
U 1941. godini od ukupno 16 bugarskih divizija, na
turskoj granici se nalazilo 7 peadijskih i jedna konjika
divizija; na anektiranoj jugoslovenskoj t e r i t o r i j i 5. okupaciona armija (14. i 15. divizija, 1. konjika brigada i jedan puk 1. divizije), a u istonom delu Egejske Makedonije
i zapadne Trakije 1. peadijska divizija; ostale bugarske
snage bile su rasporeene u unutranjosti Bugarske. Bugarske operativne snage, zajedno sa radnim jedinicama koje
su utvrivale granicu prema Turskoj i obalski pojas Crnog
i Egejskog mora, brojale su u to vreme oko 230250.000
ljudi. Od vazduhoplovstva bugarske oruane snage imale
su 7 vazduhoplovnih pukova i 15 glavnih uzletita sa oko
500 aviona, od kojih su oko dve treine inili moderni tipovi.
Mornarica je bila neznatne vatrene moi i tonae." 2 )
U 1942. godini bugarske oruane snage bile su ovako
rasporeene: na Hitlerov zahtev u Srbiju je upuen 1. okupacioni korpus jaine tri divizije; u Makedoniju 5. okupaciona armija, a u istoni deo Egejske Makedonije i zapadne Trakije dve peadijske divizije i jedna konjika
brigada; na granicu prema Turskoj tri peadijske i jedna
" " ) A V I I , f o n d NDH, k. 89, reg. br. 26/9, 35/5; k. 302, reg. br. 14/2, 17/2, 60/3.
'.")

I s t o , k . 89, reg. b r . 4 / 7 , 27/7.

112

I s t o , k . 89, reg. br. 6 / 9 , 23/9.

konjika divizija; na crnomorsku obalu jedna divizija.

Ostale snage rasporeene su u unutranjosti Bugarske. 113 }
Petog januara 1943. odran je sastanak u Glavnom
stanu Vermahta izmeu predstavnika nemake Vrhovne komande i bugarskog ministra vojske generala Mihova. Na
sastanku je razmotrena opta politika i vojna situacija na
svetskim ratitima, sa posebnim osvrtom na situaciju u
Evropi i na Balkanu; odreeni su mesto i uloga Bugarske
i njenih oruanih snaga u ovakvoj situaciji na Balkanu i
doneti posebni zakljuci. General Mihov jo jednom je
potvrdio spremnost Bugarske da se svim snagama bori
na strani sila Osovine u sluaju napada neprijatelja na balkanski prostor; Bugarska je, takoe, bila spremna da u
sluaju povrede turske neutralnosti angauje svoje oruane
snage u ofanzivnim dejstvima u Trakiji radi ovlaivanja Dardanelima i Bosforom. Za pripremu odbrane balkanskog prostora na sastanku je dogovorena i nadlenost u komandovanju kopnenom vojskom. Utvreno je da e nareenja za
t e r i t o r i j u pod bugarskom kontrolom izdavati vrhovna komanda Jugoistoka preko nemakog vojnog ataea u Sofiji;
utvreno je, takoe, da e bugarskoj ratnoj mornarici nacrte nareenja pripremati nemaka Grupa mornarice Jug,
a bugarskom vazduhoplovstvu nemaki 10. vazduhoplovni
korpus preko komande Jugoistoka. Na osnovu tih nacrta
bugarska Vrhovna komanda izdavala bi odgovarajua nareenja svim rodovima vojske; u sluaju neprijateljskog
napada, bugarske trupe koje su angaovane na egejskoj
obali stavljaju se bez ikakvog nareenja pod komandu vrhovne komande Jugoistoka. Osim odbrane Egejskog mora
i unutranje bezbednosti zemlje, na sastanku je posebno
istaknuto aktivno angaovanje bugarske vojske u smirivanju posednutih oblasti; odlueno je da se hitno opremi i
naorua modernim naoruanjem bugarskih deset peadijskih, jedna konjika i jedna tenkovska divizija, kako bi se
osposobile za udarna dejstva i za efikasno suprotstavljanje
moderno naoruanom protivniku. Ostatak bugarskih oruanih snaga Vermaht e naoruati za odbranu obale i uvanje unutranje bezbednosti; dogovoreno je da se jedan
"3) Oteestvenata v o j n a na Blgarija, t o m . I, s t r . 267268; A V I I , k. 89, reg.
br. 1/8, 6 / 9 , 23/9; k. 302, reg. br. 4 9 / 3 .

broj bugarskih oficira, podoficira i vojnika uputi u nemake vojne kole radi obuavanja na novoj tehnici, kojom e
bugarska vojska biti opremljena. Na kraju sastanka bugarska vojna delegacija izjavila je da e bugarske oruane
snage posle ovakvog naoruavanja biti spremne i osposobljene za izvravanje dobijenih zadataka.
U toku ovih razgovora, Hitler je posebno primio generala Mihova. Poto se zahvalio na uspenoj saradnji, govorei o naoruavanju bugarske vojske, rekao je:
Bugarsku emo naoruati nezavisno od toga da li od
strane Turske postoji opasnost ili ne. U tom kraju Evrope
za odravanje mira i zatvaranje obrua sada, a naroito
ubudue, pri konanom ureenju Evrope, treba da postoji,
i postojae, jedna jaka Bugarska. Ja sam ve dao nareenje
feldmaralu Kajtelu da se Bugarska naorua. . . Vie volim
da vam se da savremeno nemako oruje za koje je osigurano snabdevanje bojnom rezervom, nego li ratni trofeji kojih imamo u izobilju, ali za koje nemamo rezervne delove. . .
Ja sam za to: prijatelju dati sve to je u ovom trenutku
mogue. . . <<114)
Pored obezbeenja prema Turskoj, bugarske oruane
snage su obezbeivale i crnomorsku obalu, a bugarsko
vazduhoplovstvo t i t i l o je i pratilo nemake ratne brodove
koji su plovili prema Varni i obratno, i borili se protiv sovjetskih aviona na Crnom moru.115)
Poetkom 1943. godine posle velikog poraza nemakih
snaga kod Staljingrada i uspene anglo-amerike ofanzive
u A f r i c i , strategijska inicijativa je potpuno prela u ruke
zemalja antihitlerovske koalicije. Tada je bilo jasno da je
Hitlerova strategija munjevitog rata doivela potpun
slom.
Balkan je u toj situaciji dobio jo vei strategijski i
politiki znaaj, t i m vie to je svenarodni oslobodilaki
oruani rat u Jugoslaviji bio u snanom zamahu, dok su
narodnooslobodilaki pokreti u Albaniji i Grkoj, te pokret
otpora u Bugarskoj, bili u usponu. Ba zbog tako razvijenog
otpora u ovim zemljama, Nemci su se pribojavali iskrcali 4 )
1943 31.

Kriegstagebuch
Dezember

des

1943,

Oberkomandos
Frankfurt

1963,

der
str.

Wehrmacht,
14111413;

k. 3, reg. br. 28/3 ( p r e v o d ) .

i ' 5 ) I s t o, k. 98, reg. br. 6 / 9 ; k. 302, reg. br. 19/3.

Band

III,

A V I I , fond

1.

Januar
Bugarska,

vanja saveznika na Balkanu. Iz tih razloga Hitler je Balkansko poluostrvo, u odnosu na front prema Sovjetskom Savezu i britanskim snagama na Bliskom istoku, smatrao
jednim od najosetljivijih podruja od Finske do Afrike, jer
je Balkan mogao posluiti kao spona izmeu ova dva fronta. Da bi spreila iskrcavanje anglo-amerikih trupa na
Balkansko poluostrvo, nemaka Vrhovna komanda morala
je preduzeti nove mere za odbranu evropske tvrave i
zatitu njenih obala.116)
Hitler je u takvim okolnostima pozvao cara Borisa na
razgovor i postavio nove zadatke Bugarskoj i njenim
oruanim snagama na Balkanu. Razgovori su voeni u Salcburgu od 31. marta do 2. aprila 1943. godine. Bugarskoj je
kao glavni zadatak postavljeno vee angaovanje u ratnim
planovima Nemake na Balkanu u Srbiji, Makedoniji i
Grkoj. 117 )
Da bi se konkretizovali zakljuci iz razgovora voenih
izmeu Hitlera i cara Borisa, u Sofiji je 18. juna 1943. odran sastanak izmeu bugarskog ministra vojske, generala
Mihova, i nemakog generala Bulea.118) Bule je istakao da
dolazi s ciljem da sa predstavnicima bugarske vojske razmeni misli o vojnoj situaciji i narednim zadacima Bugarske.
Reeno je da je neprijatelj spreman da na svim frontovima
preduzme ofanzivu na evropsku tvravu. Glavni napad se
oekivao u Sredozemlju a cenilo se da e i Sovjeti grupisati velike snage da bi preduzeli ofanzivu i na istonom
frontu.
Na osnovu ovakve ocene situacije, a radi boljeg grupisanja snaga, Vrhovna komanda Vermahta postavila je Bugarskoj tri zahteva: da jedna bugarska divizija smeni nemake snage u oblasti Beograda; da jae bugarske snage
obezbede glavnu komunikacijsku magistralu SolunBeograd; da jedna bugarska divizija, radi odbrane fronta Solunskog zaliva od Strume do Katerini, zameni nemake jedinice
n6

,,7

J A V I I , fond NDH, k. 256, reg. br. 53/4 i 54/4; k. 302, reg. br. 14/1 i 22/4.

113

Oslobodilaki

) Sastav

rat

bugarske

naroda

Jugoslavije,

delegacije:

knj.

1,

general-lajtnant

str.

Mihov,

345346.

general-lajtnant

Luka,

g e n e r a l - m a j o r Janulov, p u k o v n i k Popov, major S l a v o m i r o v .

Sastav

nemake

g e n e r a l - m a j o r Gede,

delegacije:

majori:

general-lajtnant

Baurts, fon

k. 3, reg. br. 28/3) p r e v o d ) .

Pritvic,

Bule,

Krue

general-major
Fogel.

fon

Butlar,

(A V I I , f o n d Bugarska,

oko Soluna. Za ove zadatke bile su potrebne jo tir nove

bugarske divizije, ne raunajui snage predviene ranije
ugovorenim planovima i zadacima. General Mihov je, zbog
situacije u Makedoniji koja je dobila poseban znaaj, predloio da se formira nova divizija sa seditem u tipu. Nemaka se obavezala da e nove bugarske divizije naoruati
najsavremenijim orujem i snabdeti svim ratnim materijalom.
Zahtevi nemake Vrhovne komande prihvaeni su skoro u potpunosti. U Bugarskoj se formiraju nove divizije:
5. okupaciona armija pojaana je u jesen 1943. godine
novoformiranom 17. peadijskom divizijom (sa seditem u
tipu), a u prolee 1944. i 29. peadijskom divizijom (sa
seditem u Vranju), te sada 5. bugarska armija umesto
dve ima etiri divizije. Na anektirano podruje upuena
su nova pojaanja u artiljerijskim, konjikim i drugim jedinicama." 9 )
U godinama rata, sve do 9. septembra 1944, do uspostavljanja oteestvenofrontovske vlasti, Bugarska je imala
22 divizije uklopljene u oruane snage sila Osovine, od kojih
je 12 do 13 divizija izvravalo okupacione zadatke. U drugoj
polovini 1944. godine te bugarske snage bile su ovako rasporeene: 8 odnosno 9 divizija u Jugoslaviji; 120 ) 3 divizije
u istonom delu Egejske Makedonije i u zapadnoj Trakiji;
3 divizije na granici prema Turskoj; 2 na obali Crnog mora
i 6 divizija u unutranjosti Bugarske. Ovakav raspored bugarskih oruanih snaga i njihovo angaovanje pokazuju da
je bugarska faistika armija, zajedno sa svojom dravnom
teritorijom, bila u potpunosti ukljuena u ratne planove
nemakog Vermahta.
Drugi i najvaniji zadatak koji je Hitler namenio bugarskim oruanim snagama i policiji bio je odravanje mira
i reda u veem delu jugoistonog Balkana obezbeenje
teritorije i guenje narodnooslobodilake borbe i pokreta
otpora meu porobljenim narodima.
Hitler je 16. septembra 1941. izdao direktivu generalfeldmaralu Listu 121 ), zapovedniku oruanih snaga Jugo" ' ) Oteestvenata
,2

vojna

na

Blgarija, k n j . 1, s t r . 256.

) Bugarska 6. p e a d i j s k a d i v i z i j a , kao peta d i v i z i j a u sastavu 1. o k u p a c i o n o g

korpusa, dola je u avgustu 1944. godine u r e j o n Prokuplja.

"1) Zbornik, t o m I, k n j . 1, d o k . 185, s t r . 427428.

istoka, da ugui ustaniki pokret u prostoru Jugoistoka.

Sem toga obavestio je Lista da e nemako Ministarstvo
spoljnih poslova sprovesti zajedniku akciju balkanskih drava protiv komunistikih rukovodstava u t i m zemljama.
U duhu ove direktive u Berlinu je 25. novembra 1941.
odran sastanak ministara spoljnih poslova zemalja Osovine 122 ) na kome su predstavnici dotadanjih est potpisnica Antikominterna pakta (Nemaka, Japan, Italija,
Maarska, Mandurija, panija) potpisali protokol o produenju vanosti pakta na sledeih pet godina, a predstavnici sedam zemalja, meu kojima i Bugarska, saoptili
da njihove zemlje pristupaju Antikominterna paktu. Na sednici je bugarski ministar spoljnih poslova Popov, pored
ostalog, izjavio: .. . Svesni da je Bugarska na svojoj teritoriji savladala opasnost koju komunizam predstavlja za
sve narode, sa zadovoljstvom smo prihvatili poziv i prikljuili se zemljama-lanicama pakta protiv komunizma, vrsto reeni da svojim snagama i iskustvima doprinesemo
da se zajednikim naporima postigne postavljeni cilj: potpuno unitenje komunizma u ime evropske kulture i budunosti Evrope.123)
Bugarska vlada i vojno-policijske vlasti odmah su krenule u akciju. Na okupiranom jugoslovenskom podruju
preduzele su niz mera za guenje ustanka i oruane borbe
koja je, kako je narodnooslobodilaki rat jaao, bila sve
otrija i bespotednija.
Drastinost postupaka okupatora vidi se i iz Uputstva
komandanta bugarske 5. armije, generala Bojdeva, od 6.
oktobra 1941. godine 124 ) u kome se bugarskim jedinicama
nalae da bezobzirnom brutalnou unitavaju partizanske
jedinice i ukazuje da enevska konvencija ne vai u borbi
protiv narodnooslobodilakih snaga; zarobljene partizane
ubijati na licu mesta; paliti sela i streljati sve one koji su
zajedno s partizanima pruili bilo kakav otpor okupatoru. . .
Pored redovnih vojnih sudova u armijskim jedinicama,
organizovan je i preki vojni sud 5. armije. Istrani postupak
vodila je policija, a suenje vojni sud.
,22

) Archiv

der

Gegenwart

1941,

str.

52835284;

679682.
'2=)
,24

Archiv der Gegenwart 1941,

str.

52835284.

) Zbornik, t o m V I I , k n j . 1, dok. 124, s t r . 424429.

Dimo

Kazasov,

n. d. s t r .

U prvim godinama rata, 19411943, glavni organizator

u borbi protiv narodnooslobodilakog pokreta Jugoslavije i
partizanskih jedinica bila je bugarska policija, iako su od
prvih dana okupacije vojne jedinice uestvovale u svim akcijama zajedno sa policijom. Narastanjem narodnooslobodilake borbe u pravi svenarodni rat, glavni organizator i
nosilac borbe protiv snaga NOVJ postaje bugarska armija,
kojoj sadejstvuju sve policijske snage, andarmerija, administrativni i prosvetni aparat. U zajednikim dejstvima, bugarski vojni komandant preduzimao je komandu nad svim
oruanim jedinicama vojske, policije i andarmerije. I planove za akciju pripremao je vojni komandant a policiji je
odreivan sektor dejstva. Za krupnije akcije protiv jedinica narodnooslobodilake vojske operativni plan dejstva
pripremao je lino komandant 5. okupacione armije, ili komandanti divizija i pukova. Rukovoenje ovim akcijama bilo
je, u prvo vreme, formalno povereno policiji; de facto, njima su rukovodili vojne stareine a vojska bila glavna snaga
u borbi protiv narodnooslobodilakog pokreta. 125 )
Zbog podrke naroda partizanima, bugarska vlada je
izdala direktivu oblasnim direktorima i komandantu 5. armije: likvidirati zarobljene partizane na oigled metana, zaplaiti stanovnitvo, liiti partizanske jedinice uporita u
narodu.
Ove mere su iroko primenjivane na okupiranom podruju. 126 )
Po uputstvima bugarske vlade, internirana su sva
sumnjiva lica,
mladi
prikupljani u sabirne centre,
iseljavane itave porodice, pa i itava sela iz ugroenih
rejona, kako bi partizanske jedinice ostale potpuno odseene od naroda, bez ikakvih izvora snabdevanja i bez ikakve podrke; konfiskovana je i unitavana imovina porodica partizana . . .,27)
Bugarska vlada i vojno-policijske vlasti svim silama su
nastojali da na okupiranom podruju razjedine narod, da
ga odvoje od njegove narodnooslobodilake vojske, da iza,2

M.

s) Zbornik, t o m V I I , k n j . 3, dok. 129, 147,

Apostolski,

A.

Hristov,

R.

Terzioski,

n.

Asen

lanak,

str.

Bogdanov, A V I I ,
52;

Zbornik,

F. 10/2290;

tom VII,

knj.

1,

dok. 140, s t r , 465466.

12) Zbornik, t o m V I I , k n j . 1, dok. 163; A s e n Bogdanov, A V I I ,

F. 10/2290.

,27

140; A s e n Bog-

) Zbornik, t o m , V I I , k n j . 1, dok.

danov, A V I I , F. 10/2290.

121;

k n j . 3, dok.

104,

133,

zovu bratoubilaki rat u Makedoniji. Poto to nisu uspeli

da uine ni organizovanjem kontra eta koje su se raspale
ili su ih razbile jedinice narodnooslobodilake vojske,
ni pokuajem stvaranja seoskih oruanhi straa i obavetajnih grupa pokuali su da to ostvare organizovanjem
takozvane Optestvene sile.
U avgustu 1943. nareeno je da se organizuje Optestvena sila (Drutvena snaga). Od najistaknutijih predstavnika bugarske vlasti i probugarski nastrojenih ljudi, u gradovima i seoskim optinama formirani su oblasni, gradski

Masakr

rodoljuba.

Makedonija.

i seoski komiteti. Zadatak Optestvene sile bio je da

pridobije to vie ljudi za saradnju i lojalnost prema bugarskoj vlasti. Za sprovoenje ove ideje angaovani su celokupni bugarski dravni i vojno-politiki aparat, faistike,
drutvene i sportske organizacije, te kulturno-prosvetna drutva, kole itd. Meutim, kao i sve dotadanje mere bugarskih okupacionih vlasti, i ova mera nije naila na podrku

naroda tako da su
njeni komiteti. 128 )

Optestvenu silu sainjavali samo

Bugarska vlada i njen vojno-policijski, adiministrativno-upravni i prosvetni aparat, nemilosrdno su se obraunavali

sa pripadnicima narodnooslobodilakog pokreta i stanovnitvom na okupiranom jugoslovenskom podruju. Organizujui krupnije ofanzive i pohode, kaznene ekspedicije i racije
sa vojno-policijskim i kvislinkim snagama, bugarski okupator je ostavljao pusto za sobom. Streljanja, zlostavljanja,
paljevine, pljaka to su bili bugarski metodi odravanja
reda i mira u Srbiji i Makedoniji. Naroito estoke represalije bugarski okupator je sprovodio kada nije uspevao da
se obrauna s jedinicama narodnooslobodilake vojske.
A svi ti pogromi, sva ta uasna nasilja, bili su usaglaavani sa merama koje su preduzimale nemake trupe na okupiranoj teritoriji.
Ali, ni neprijateljska sila, ni teror, ni teka i surova
okupacija nisu mogli da spree irenje narodnooslobodilake borbe i narastanje jedinica narodnooslobodilake vojske
Jugoslavije u mone snage visokog borbenog morala koje
su zadavale sve tee udarce okupatorima.

,JS

) Zbornik, t o m V I I , k n j . 1, d o k . 137, 469; A s e n Bogdanov, A V I I , F.10/2290;

M. A p o s t o l s k i , A. H r i s t o v , R. T o r z i o s k i , n. ., s t r . 5253.

DEJSTVA BUGARSKIH
ORUANIH SNAGA PROTIV
NARODNOOSLOBODILAKOG POKRETA
U MAKEDONIJI
Razbijanje prvih partizanskih odreda
u Makedoniji 1941. godine
Od prvog dana okupacije makedonski narod se odupirao bugarskoj okupacionoj vlasti. Odmah, jo pri ulasku
bugarskih okupacionih trupa, i u toku organizacije sistema
okupacije, u narodu je buknuo revolt protiv okupatora. U
Kumanovu, tipu, Strumici, Koanu protestom i ogorenjem
naroda propraen je ulazak bugarskih trupa uprkos tome
to je bugarska okupatorska vlast pridavala veliki manifestacioni karakter ovom doeku. U Strumici je 22. aprila
1941. godine bugarska policija estoko intervenisala kada
je na ulice izaao veliki broj ljudi izraavajui gnuanje
prema okupaciji u ime osloboenja. 129 )
Tih dana ulice makedonskih gradova zasipane su lecima kojima su komunisti pozivali narod da se odupre bugarskom okupatoru, da ne naseda bugarskoj propagandi o
Velikoj Bugarskoj, ni priama o bugarskim trupama koje
donose slobodu makedonskom narodu.
Raslo je antibugarsko raspoloenje radnika i seljaka iako
su neke snage buroazije, koje su vezivale svoje klasne interese za okupatorsku vlast, tvrdile da e okupacija odnosno prisajedinjavanje Velikoj Bugarskoj izmeniti na bolje
stanje u Makedoniji. U makedonskom narodu duboko su
bile ukorenjene slobodarske ilindenske tradicije*) i vekol2

')

I kongres KPM.

str.

126,

l i s t -Trudbenik,

10. X 1959;

-Nova

Makedonija.

6. X 1961.
*)

llindenski

avgusta 1903.

ustanak

ustanak

makedonskog

naroda

protiv

turske

vlasti

2.

vna tenja za nacionalnim osloboenjem. Makedonci su bili

jedini narod na Balkanu koji jo nije doiveo svoju nacionalnu emancipaciju, kome jo nije bio priznat nacionalni identitet. Zato je trebalo organizovati, osloboditi, usmeriti snage
koje su se borile za nacionalni integritet, za slobodu i dravnost. Komunisti Makedonije upravo su te ciljeve postavili kao svoj istorijski zadatak.
Procena Komunistike partije Jugoslavije da postoje
uslovi da narodi Jugoslavije u drugom svetskom ratu, u
narodnooslobodilakoj borbi protiv okupatora i domaih
izdajnika, mogu izvojevati pobedu i slobodu, i ostvariti revolucionarne drutvene promene, odnosila se, prirodno, i
na makedonski narod pod bugarsko-italijanskom okupacijom.
Odmah po okupaciji, u Pokrajinskom komitetu KPJ za
Makedoniju*), pod uticajem tadanjeg sekretara Pokrajinskog komiteta Metodija atorova arla i uticajem BRP, dolo je do kolebanja oko trenutno najvanijeg pitanja: oruana borba protiv okupatora ili tihi pokret otpora. Borba protiv
okupatora bio je osnovni kurs KPJ, a kolebanja u Pokrajinskom komitetu unela su izvesnu pometnju meu makedonske komuniste. Nia rukovodstva i organizacije Komunistike partije, prihvatili su stav Centralnog komiteta KPJ,
samostalno organizovali diverzantske akcije i pozvali narod na otpor okupatoru. Pripreme za oruanu borbu naroito su pojaane posle napada Nemake na SSSR, 22.
juna 1941, i poziva KPJ na optenarodni ustanak, 4. jula
1941 .,3)
U to vreme u Makedoniji se formiraju vojni tabovi - komiteti u 17 gradova (Skoplju, Velesu, prilepu, Bitolju, tipu,
Kavadarcima . ..) koji organizuju prikupljanje oruja, opreme
i sanitetskog materijala, obuavaju omladince ratnoj vetini,
pripremaju osnivanje partizanskih odreda. U junu i julu 1941.
godine u veim gradovima obrazovane su diverzantske grupe koje su u toku leta izvrile nekoliko uspenih diverzija
*)

Komunistika

krajinama:
ske

komitete,
la0

za

Srbija,
)

Hrvatska

Bosna

Slovenija

imala

je

svoja

Hercegovina
centralne

rukovodstva
Crna

odluku

( b l i z u Skoplja)

da

odmah

otponu

Gora

komitete

I s t o g dana, kada su N e m c i napali na S o v j e t s k i

P r i l e p doneo je

Vodno

partija jugosiavije

Makedonija,

pripreme

pojedinim

imale

po-

pokrajin-

KPJ.

Savez, M e s n i

za

su

oruanu

k o m i t e t KPJ

borbu.

rejonu

odrano je s a v e t o v a n j e 25 sekretara e l i j a 1 d r u g i h lanova KP

na kome je z a k l j u e n o da je nastupio o d l u a n t r e n u t a k za p r e d u z i m a n j e b o r b e n i h a k c i j a .
II kongres KPMf
5.

1961).

str.

156;

l i s t Nova

Makedonija,

12,

18.

I 23. VI

1961;

Komunist,

 u eleznikoj radionici u Velesu, u rudniku hroma Radua,

na skopskom aerodromu, kod Bogomilskog tunela. 131 ) Uporedo se organizuju i drugi vidovi otpora okupatoru. U Bitolju
su, na primer, na Minden organizovane demonstracije pod
parolom Da ivi slobodna Makedonija! 132 )
Sredinom septembra formiran je novi Pokrajinski komitet KPJ za Makedoniju, a neto kasnije i Pokrajinski tab
rukovodei politiki i vojni organi za voenje narodnooslobodilake borbe. Nastali kao rezultat preodoljenih slabosti u partijskom rukovodstvu Makedonije, i Pokrajinski
komitet i Pokrajinski tab
doprineli su konsolidaciji
partijskih redova pred poetak oruanog ustanka u Makedoniji. Septembar i poetak oktobra protekli su u intenzivnim
neposrednim pripremama za formiranje partizanskih odreda.' 33 )
Od prvih dana okupacije bugarska okupaciona vlast budno je pratila sva ova zbivanja u narodu, sva nezadovoljstva i
otpore. Predstavljala se oslobodiocem, a poela okrutan
obraun sa makedonskim narodom i komunistima Makedonije, 134 ) sa svim onim snagama koje su predstavljale opasnost za uvrenje i jaanje uticaja bugarske okupacione
vlasti.
Bugarske vlasti nasilno su iseljavale Srbe i koloniste
doseljene posle 1923. godine samo iz skopske oblasti
iseljeno je 26.450 ljudi poto im je oduzet sav imetak.
estiti Makedonci suprotstavljali su se ovom nasilju bugarskih vlasti i na razne naine izraavali solidarnost prema svojim progonjenim sugraanima. 135 ) A l i , i tu su usledile protivmere okupatora:
1)
,32

sko

I kongres KPM, s t r . 156;

) Boro M i t r o v s k i :

podraje

1941

do

Nova Makedonija, 13. XI 1951.

Povanl

1943;

nastani

Glasnik

na

od

razvojot na

institutot

za

NOB

nacionalna

na Bitolsko-prespanistorija,

Skopje,

br.

1/1963; s t r . 50.
"3) O s l o b o d i l a k i rat, k n j . 2, drugo izdanje, s t r . 111.
,34

policiji

Izjava A s e n a

borbu

protiv

Bogdanova:

Komunistike

Bugarska vlada je

partije

postavila

Makedoniji,

izraene

kao glavni
u

zadatak

narodnooslobodi-

lakom p o k r e t u . . . (A V I I , M. F. S k o p j e , F.10/2290).
I35

) Godinji

izvetaj

slube

dravne

za p e r i o d od 23. a p r i l a do 31. d e c e m b r a

bezbednosti

1941.

(sigurnosti)

(A V I I , f o n d Bugarska,

skopske
k. 1,

oblasti
reg.

br.

1/1117). Komandant 12. nemake a r m i j e u s v o m i z v e t a j u od 14. j u l a 1941. godine o

proterivanju

Srba p i e :

Svi

Srbi

nastanjeni

Makedoniji

posle

1918.

godine

moraju

n a p u s t i t i bugarsku dravnu t e r i t o r i j u e s t o u roku od t r i dana. A k c i j a i s e l j a v a n j a sprovodi

se bezobzirno i t r e n u t n o je ograniena

M i k r o t e k a , NAV-N-T-312, F.454/80394805).

samo zbog t r a n s p o r t n i h tekoa.

(A V I I ,

Makedonci i svi oni koji su, bez obzira na svoju nacionalnu ili versku pripadnost, okvalifikovani kao nezadovoljnici upueni su na prinudan rad u Bugarsku. Gabrovski, bugarski ministar unutranjih poslova, nareuje
strogo praenje svih sumnjivih lica. Uznemiren informacijama da se osnivaju partizanski odredi i da e poetkom oktobra planuti oruani ustanak makedonskog naroda,
upozorava svoje potinjene: Administrativne i polciijske
vlasti neka budu na oprezi i najstroije suzbiju svaku takvu
pojavu. 136 ) Izdata su detaljna uputstva o dejstvu vojske i
policije protiv partizana. 137 ) A kada su se u toku septembra
i oktobra 1941. godine pojavili prvi partizanski odredi
Skopski, 138 ) Prilepski, 139 ) Kumanovski 140 ) bugarske vlasti
su preduzele sve mere da ih unite.
Jake vojne i policijske snage razbile su 14. oktobra
1941. godine partizansku grupu Karadag Kumanovskog
narodnooslobodilakog partizanskog odreda, a 17. oktobra
i grupu Kozjak istog odreda. 141 )
Nekoliko dana kasnije, 2. novembra 1941. godine, pri
prelazu reke Vardara kod Bel Bunara (blizu Skoplja), razbijen je i Skopski narodnooslobodilaki partizanski odred;
veina partizana je pohvatano i osueno na smrt ili strogi
dugogodinji zatvor. 142 )
Prilepski narodnooslobodilaki partizanski odred uspeo
je da se odri do 25. decembra 1941. godine; tada je odlukom PK KPJ za Makedoniju rasformiran, a borci su se sklonili u Prilep, Skoplje, Bitolj i Kavadar.143)
Pored vojnih akcija bugarska okupatorska vlast preduzela je stroge mere i prema stanovnitvu, posebno u onim
krajevima i gradovima u kojima su se pojavili partizanski
odredi. U Prilepu bugarska vojska i policija blokirale su grad
') Zbornik, t o m V I I , k n j . 1, s t r . 122.
,37

) I s t o , k n j . 1, d o k . 120, 121, 124, 125.

>38) Formiran
u

selima

Skopske

k r a j e m avgusa 1941,

crne

gore.

Formirao

na Vodno

je

NO

(blizu Skoplja).

odbor

s.

Cuuru.

Delovao preteno
(Aleksandar Spa-

s o v s k i : - S k o p s k i NOP odred, Beograd 1971, s t r . 35).

,39

) Formiran

iz Prilepa;

11.

oktobra

1941.

na

Crvenoj

steni

(blizu

Prilepa)

od

rodoljuba

u njegov sastav ula je i Prilepska partizanska eta f o r m i r a n a 24. septem-

bra na p i . M u k o s u . (VE, t o m V I I , s t r . 447).

,40

) Formiran 12. o k t o b r a 1941. u r e j o n u Kumanova.

I41

) Zbornik,

,42

143

tom VII,

knj.

1, d o k .

11; A V I I ,

k.

I s t o , d o k . 1 i ; A . S p a s o v s k i , n . d . s t r . 4561.

) List Naroden glas, 11. X 1961.

(VE, t o m V, s t r . 84).

1, reg.

br. 3/111.

i uhapsile preko 900 graana; 144 ) ljudi su sasluavani i maltretirani, a inscenirani su ak i sudski procesi. I u Bitolju
su, oktobra 1941. godine, hapeni makedonski rodoljubi,
naroito posle otkrivenih priprema za formiranje Bitoljskog
narodnooslobodilakog partizanskog odreda. 145 )
Protiv komunista i pristalica narodnooslobodilakog
pokreta, u itavoj Makedoniji organizovani su brojni sudski
procesi (u Bitolju, Skoplju, Kumanovu, Ohridu) kako bi se
otpor uguio i narod zaplaio. 146 ) Dokument iz tog vremena,
proglas novog Pokrajinskog komiteta KPJ novembra 1941.
prua vernu sliku stanja u prvoj godini okupacije Makedonije. U proglasu se, izmeu ostalog, kae: Svakog dana
saznajemo za nova hapenja i ubistva koja vri bugarska
policija i za nove smrtne presude koje izriu vojni sudovi
u Makedoniji. Samo u Kumanovu ubijeno je 7 ljudi, osueno
na smrt 11, a mnogi su osueni na duge godine robije.
U Prilepu je jedan ovek ubijen, osueno na smrt 6, internirano 22, a mnogi uhapeni ekaju da budu osueni. U
Skoplju je 60 ljudi u zatvoru, i za mnoge tuilac zahteva
smrt. U Bitolju je ubijen jedan i 6 internirano. U Ohridu je
dvadesetom zatvoreno, 2 (osuena) na smrt, (drugi) na
duge godine robije .. . Ponovo se lije makedonska krv, ponovo makedonske majke prolivaju suze nad neznanim grobovima svoje dece.147)

Masovni teror i zloini (1942. godina)

U prolee 1942. godine organizacije KPJ u Makedoniji
uspele su. uprkos tekoama, da srede svoje redove, proire
oruanu borbu i jo vie razviju ostale vidove otpora
okupatoru. 148 )
"")

Nova M a k e d o n i j a ,

13. X

1961;

Naroden

" 5 ) Nova M a k e d o n i j a , 14. XI 1961.

i ) Zbornik, t o m V I I , k n j . 4, s t r . 388389;

glas,

11.

X 1961.

Hronologi/a

19411945,

str.

179.

'<?) Zbornik, t o m V I I , k n j . 1, dok. 14.

" * ) Narod je j a v n o ustajao p r o t i v k o r u p c i j e
veih

gradova

(Skoplju,

razreda o r g a n i z o v a l i
mera k o l s k i h v l a s t i .
reda
preko
leva.

u e s t v o v a l o je
1.000 l j u d i

Velesu,

Kumanovu,

Bitolju,

crne

berze.

Prilepu,

gimnazijama

Strumici)

su t r a j k o v e p r o t i v zabrane upotrebe makedonskog

U velekom
75

komunista,

kraju
35

uenici
jezika

svih
viih

drugih

n e p o s r e d n i m p r i p r e m a m a za f o r m i r a n j e od-

skojevaca

vie

od

500

davalo je p o m o . Samo u novcu meseno je

graana

seljaka,

p r i k u p l j e n o oko 30.000

Poetkom maja u V e l e s u je 200 ena d e m o n s t r i r a l o p r o t i v m o b i l i z a c i j e u bugar-

U toku prolea i leta u Makedoniji dejstvuju est narodnooslobodilakih partizanskih odreda, a na kraju godine
bilo ih je devet. Na kruevskom terenu bori se odred Pitu
Guli,149) na veleko-prilepskom podruju odred Pere Toev150) i obnovljeni Prilepski odred Dimitar Vlahov. 151 )
U bitoijsko-prespanskom kraju dejstvuje odred Damjan
Grujev, 152 ) a neto kasnije i partizanska eta Jane Sandanski. 153 ) Na Skopskoj crnoj gori, od boraca iz rejona
Skopja obnovljen je i Skopski narodnooslobodilaki partizanski odred.154) U istonoj Makedoniji nekoliko partizanskih grupa priprema se za formiranje partizanskih odreda
i na ovoj teoriji.
ske

radne

jedinice.

iz S o f i j e .

Vojni

ivlju u Makedoniji
taju pie:

nezadovoljstvu

izaslanik

NDH

Makedoniji

Sofiji

javlja

da

izvetavali
je

bilo

. . . zbog ega je narod zamrzeo v l a s t ;

Narod g o v o r i o s l o b o d i l i
a zatim

neki

u jednom

prema

drugom

izve-

s m o se j e d n o g j a r m a a sada s m o d o l i

jarmljeni

i trae slobodu. O v e l i k o m n e z a d o v o l j s t v u p r o t i v bugarske v l a s t i

i z v e t a j e je s l a o i

diplomati

postupaka

bugarski
niji

to j o tei,

su

grubih

sledi

zakljuak:

Znai,

p o s l a n i k NDH u S o f i j i , 2 i d o v e c .

Makedonci
(A V I I ,

pod

se oseaju

pod-

u Makedo-

k. 89, reg. b r . 39/5,

49/5, k. reg. br. 5 / 3 , 2 9 / 3 ) .

M9

) lako su na t e r e n u p o s t o j a l e grupe partizana, odred Je zvanino f o r m i r a n 19.

j u l a 1942. na pl. O s o j . Od avgusta do n o v e m b r a izveo je desetak napada

kruevskom terenu,

izbornik,

tragi",

1969,

Misla,
,5

Skopje

) Formiran

tom VII,

str.

maja

knj.

1,

dok.

39,

66;

Zlate

(11.

VII)

a k c i j a na

Biljanovski:

Krvavi

729).

1942.

na

pl.

Liscu.

julu

v o d i o borbu

okru-

enju na Liscu p r o t i v bugarske v o j s k e i p o l i c i j e ; 26. avgusta p o r u i o e l j e z n i k u prugu

kod s. B o g o m i l a ;
spalio arhive
hov,

20.

i
22.

s. B o g o m i l a ;

k r a j e m avgusta upao u s. K r i v a Krua i s.

zaplenio neto o r u j a .
septembra

Posle p r e f o r m i r a n j a u

izveo d i v e r z i j e

na pruzi

Rudnik, odrao zborove,

NOP odred

Veles Prilep

D i m i t a r Vla-

kod

s.

Bistrice i

27. s e p t e m b r a zapalio s t a n i c u K l a j m a n i o t e t i o r u d n i k liskuna u s. Ste-

panci. U o k t o b r u napao s. Desovo i zapienio 35 puaka i dosta m u n i c i j e itd.

(Zbornik,

t o m V I I , k n j . 1, dok. 28, 39, N. K i r k o v i J. Leov: Veles vo NOB, s t r . 4855, 7178,

96, 106, 126).
I51

) N a j z n a a j n i j e a k c i j e : s p a l j e n o 40.000 kg ita i 20.000 kg sena u duvanskoj

s t a n i c i u Prilepu; u avgustu napao s. P l e t v i r i Lagovo, s p a l i o o p t i n s k e a r h i v e , zaplenio

znatne k o l i i n e oruja;

u toku septembra

izveo a k c i j e u

s e p t e m b r a deo odreda z a p l e n i o o r u j e u s.
lep V e l e s

Mauitu

na putu Prilep K i e v o i t d .

(Zbornik,

s. Zabrani

Dupjaani;

16.

izveo d i v e r z i j e na pruzi
tom VII,

knj.

Pri-

1, dok. 30, 39;

A V I I , k. X X X I , reg. b r . 4 6 / 3 ) .
>52) F o r m i r a n 6. j u l a u r e j o n u s. Z l a t a r i
lovci

rasturio

unutranjih

llindensku

poslova

proslavu

Gabrovski;

i izveo druge m a n j e a k c i j e .

kojoj

18/19.

je

(pl. B i g l a ) . Drugog avgusta u s. Smi-

trebalo

avgusta

(Zbornik, tom VII,

da

napao
knj.

prisustvuje

policijsku
1,

dok. 39;

bugarski

stanicu

Hronoiogija

ministar
s.

Kaani

19411945,

s t r . 328).
,53

) Formirana

8.

septembra

aprila

ponovo

umi

kod

s.

Lavci

izbornik,

tom

VII,

knj.

1,

dok. 57).
,54

) U

s t r . 6582).

toku

oformljen

Skopski

odred

(A.

Spasovski,

n. d.

U drugoj polovini aprila 1942. godine u umi kod sela

Lavci formiran je Bitoljski narodnooslobodilaki partizanski odred Pelister, koji je nekoliko dana kasnije otkrila i
razbila bugarska vojska i policija bitoljskog garnizona. Narednih dana u Bitolju i okolini uhapeno je preko 200 komunista i rodoljuba. To je bila odmazda za ubistvo bugarskog
oblasnog policijskog naelnika urijeva. 155 )
Partizanski odredi su u leto i jesen razvili veliku vojno-politiku aktivnost na podrujima u kojima su dejstvovali.

Iskopavanje leeva p o u b i j a n i h lanova v o j n o g k o m i t e t a na p o d r u j u Velesa, 1942.

Pored raznovrsnih borbenih akcija napada na manje policijske i vojne posade, ruenja pruge PrilepVeles, napada na rudnik Cer Neboja koji su eksploatisali Nemci,
partizani su narodu tumaili i ciljeve narodnooslobodilake borbe, kanjavali narodne neprijatelje, razbijali okupatorsku vlast i stvarali narodnooslobodilake odbore. ,56)
155) B. M i t r o v s k i , n. . s t r . 55, 57; Zbornik, t o m V I I , k n j . 1, d o k . 24.
je uhvaena ranjena Elpida

Karamandi

I posle

tekog

muenja ubijena;

(u b o r b i

proglaena

rodnim herojem).
,K

) z.

B i l j a n o v s k l , n. d. s t r .

1729; A V I I , MF S k o p j e , K-V-P, F.1/325.

na-

Partizanski odredi posebno su aktivni na veleko-prilepskom podruju; tu su uspeli da rastroje okupatorsku

vlast i delimino stvore slobodnu t e r i t o r i j u sa koje su skoro svi predstavnici bugarske okupacione vlasti predsednici optina, inovnici, uitelji morali da odu i sklone se
u jaki vojni garnizon u Velesu. 157 )
Ovakav razvoj dogaaja, posebno u centralnoj Makedoniji, zabrinuo je okupatora. Oruana borba makedonskog
naroda slabila je stabilnost vlasti na itavoj okupiranoj
teritoriji Makedonije. Zbog toga bugarske okupacione vlasti
opet pokuavaju manjim snagama vojske i policije da unite partizanske odrede. Poterne jedinice, sastavljene od
vojske i policije, neprekidno krstare ugroenim terenima,
a u veim selima i na vanijim raskrsnicama i prugama
stacionirane su bugarske oruane posade.158) U toku jeseni
i zime 1942. bugarski okupator organizuje dejstva velikih
razmera. Sa veim formacijskim delovima bugarske 5. armije, celokupnom policijom iz Makedonije i pojaanom policijom iz Bugarske, preduzeo je obimnu ofanzivu na irokom podruju od Velesa do Ohridskog jezera i od Skoplja
do grko-jugoslovenske cranice.
U jesen 1942. godine vode se estoke borbe na skoro
itavoj teritoriji pod bugarskom okupacijom. Partizanski
odred Damjan Grujev bori se protiv jakih bugarskih snaga
kod sela Zlatari i Sopotsko. 159 ) Odred Dimitar Vlahov bori
se na planini Mukosu protiv vojnih i policijskih snaga prilepskog garnizona. 160) estoke borbe prate hapenja graana rodoljuba, streljanja, veanja.. .,1) Kruevski odred
Pitu Gulev vodi teke borbe kod sela Dvoraca i Drenova,
te na planini Stramor. 162 ) Neprijatelj nigde nema mira, ali
,57
,58

skog

54.

1 s t o , F . 1/379385.

) Prema

izjavi

potpukovnika

p e a d i j s k o g puka,

samo

Iz

Hriste

Belova,

njegovog

puka

komandanta
u

prilepska

je upueno u borbu p r o t i v partizana oko 15 p o t e r n i h j e d i n i c a .

,59

i aktivista

) Okupator je
u

Resnu

gonei

Prespi.

tom

VII,

odred
(Ilija

pohapsio v e l i k i
Spirovski,

broj

lanak

2.
i

bataljona

bitoljska

bugar-

sela bilo

( I s t o , F.12/171).

komunista,
Novoj

lanova SKOJ-a

Makedoniji-,

12,

18,

19. i 20. V I I I 1961).

' " ) Zbornik,

knj.

NAV-N-T-77, F.613/17999601;

1,

(u

dok.

ovoj

39;

borbi

knj.
je

2,

dok.

poginuo

264;
i

Borko

VII,

Mikroteka,

Talevski

Levata;

proglaen narodnim herojem).

' " ) Tih
kojih
tekog

je

20.

dana

je

septembra

iz
kod

m u e n j a u zatvoru,

herojem.

Prilepa
sela

okolnih

Dabnica

u b i j e n je

sela

streljano

Rampo

pohapeno

oko

osamnaestoro;

Levkovski,

kasnije

200
dan

rodoljuba,
ranije,

proglaen

od

posle

narodnim

(Od d n e v n i k o t na Prilep, s t r . 150162).

') Zbornik, t o m V I I , k n j .

1, dok. 38, 52, 66; Z. B i l j a n o v s k i , n. d. s t r .

1217.

se zato estoko sveti: posle svake borbe protiv partizanskih odreda, sledi teka odmazda nad n a r o d o m . . .
Najtee borbe vodio je na velekom podruju reorganizovani Veleki partizanski odred Dimitar Vlahov. 1 ' 3 ) Da bi unitio odred, okupator je oktobra meseca
preduzeo takozvanu babunsku akciju u kojoj je angaovao
56. puk iz Velesa i nove policijske snage iz Skoplja i Sofije.
S ovim snagama neprekidno vodi borbu protiv odreda i ini
najtee zloine nad zarobljenim partizanima i stanovnitvom
ovog kraja, koje je, iako razliitog nacionalnog i verskog
sastava, jednoduno stalo uz svoju narodnooslobodilaku
vojsku.
Od septembra 1942. do januara 1943. godine za ovaj kraj
nastaju izuzetno teki dani okupacije. Svakodnevne potere,
blokade, racije po selima uinile su da ovek nikad nije
bio siguran gde e zanoiti a gde osvanuti. Posle neuspene borbe protiv odreda Dimitar Vlahov kod sela Oreov
Dol, bugarske jedinice iz Velesa upale su u selo Jabolite,
saterali seljake u gomilu i osmoricu ubili, jer nisu otkrili
ni partizanske baze ni njihove saradnike . . . Nekoliko dana
kasnije Bugari su stegli obru oko sela u Azotu, uhvatili 128 seljaka i petnaestoricu ubili na svirep nain: prvo
su ih naterali da sami sebi iskopaju grobove, a potom
izboli noevima i dotukli automatima.. . Selo Gabrovnik
spalejno je do temelja. . ,164) I u blizini Velesa izvren je
teak zloin: na putu SkopljeVeles, kod mesta zvanom
Pusta kula, insceniran je oruani napad partizana na kamion sa uhapenim pripadnicima narodnooslobodilakog pokreta iz sela Rudnika. Kada je pripucalo, policajci su
poubijali uhapene. . ,165)
Poetkom decembra, 3. eta odreda Dimitar Vlahov
sukobila se u selu Papradite sa bugarskom vojskom i kontra etom. Pri povlaenju, uhvaena je teko ranjena partizanka Nevena Nikolova-Dunja. Posle zverskog muenja, bugarski vojnici odsekli su devojci glavu, nabili na kolac, i
im) u
nizovan
su

neki

ore

drugoj

polovini

rejonu

Gabrovnik

borci

iz

je

Petrov,

Prilepskog
[-Veles

septembra
i

dobio

odreda.

Veleko vo

1942.
naziv

partizanski

Dotadanji
NOV

odred

D i m i t a r Vlahov;

1942),

Prilepski

Pere Toev
u

odred

Titov Veles

169,

reorga-

njegov sastav u l i
preimenovan
str. 89 ,

je

90).

1) N. K i r k o v i J. Leov, n. d. s t r . 103132; Platnikov dnevnik, str. 26; A V I I ,

k. XXX, reg. br. 24/3; l i s t Naroden b i l t e n , 9. XI 1961.
i ) List

Nova

M a k e d o n i j a , 31. V I I

1961;

Veles vo NOB,

s t r . 7883.

nekoliko dana nosili po selima. Ubica je za odseenu Dunjinu glavu nagraen sa 40.000 leva.' 66 )
Ovakvi uasni zloini bili su uobiajeni postupci prema uhvaenim partizanima. 167 )
Daleko monijim snagama, odlino opremljene i moderno naoruane, bugarske jedinice su uspele da posle dugih
i estokih borbi poetkom 1943. godine potpuno razbiju
odred Dimitar Vlahov; samo mali broj preivelih boraca
uspeo je da se izvue i pree u ilegalnost. 168 )
Slinu sudbinu doiveo je i Prilepski narodnooslobodilaki partizanski odred ore Petrov. U neprestanim borbama protiv vojske i policije, odred se 20. decembra sklonio u manastir Prilepac da predani. Tu su ga bugarske
snage opkolile i razbile.' 69 )
Decembra meseca u istonoj Makedoniji, na planini
Plakovici, bugarski okupator otkrio je i razbio grupu partizana koja se izvukla iz tipa i inila jezgro za formiranje
tipskog odreda. . ,170)
Uporedo sa otrim vojnim merama za unitenje partizanskih odreda jo u samom zaetku, bugarski okupator
sprovodio je i masovni teror nad stanovnitvom.' 7 ')
Na teritoriji okupirane Makedonije proveravano je politiko ubeenje svih slubenika, i svi oni koji nisu zadovoljavali kriterijume okupacionih vlasti, otputani su iz slube. Policijskim naredbama ogranieno je i strogo kontrolisano kretanje graana. Uveden je policijski as. Odreeno je koliko hrane sme da se nosi kada se ide na
poljske radove. Svima koji nisu uivali poverenje vlasti
oduzete su karte za snabdevanje i uskraeno im je ieenje
i kolovanje. Oni koji su pomagali partizanima na bilo kai ) A V I I , MF Skopje, F.6/41.
,67
,6a

) Veles vo NOB, s t r . 118120.

Naroden b i l t e n , 9. XI

1961;

Veles vo NOB, s t r .

159176.

,69

) Zbornik, t o m V I I , k n j . 1, dok. 51.

,7

) A I N 1 S k o p j e , s t e n o g r a f s k e b e l e k e , tip, str. 172, 191, 196.

,71

) Tako j e ,

zana Traje
klani

su

garski
ubijen,
sarnu

Ibraim i

vojnici

pukaranja

na p r i m e r ,

Petkanova.
stavljali

i tueni,

u s.

jednoj

Bistrici

kolibi

kod

umro od
s.

batinanja otac

Vranovci

zbog

njegov s i n . J e d n o m deaku o s u m n j i e n o m

izmeu

a drugi

ranjen;
itd.

su uarenu i p k u u m a r .

partizana

policije

(6.

IX);

MF,

Skopje,

F.6/42 ,

parti-

partizanima

za-

da

pomae partizane bu-

Kod v e l e k o g

i g r a l i t a d o l o je do

optem

meteu

jedan

u b l o k a d i je uhapeno oko 500 graana k o j i

(A V I I ,

poginulog

pomoi

43 ,

44;

Veles vo

graanin

su oterani
NOB,

str.

je

u ka76).

kav nain streljani su, a kue su im spaljene. U gradovima

su pohapeni sumnjivi i nepoeljni i oterani na
prinudni rad.172) Okupatorska vlast ulagala je najvee napore da razbije redove Komunistike partije. Policija je uspela
da provali u neke gradske partijske elije i organiazcije
Saveza komunistike omladine Jugoslavije (SKOJ), pohapsi mladie i devojke, izvede ih na sud, internira, ili likvidira po najkraem postupku.
Prema nepotpunim podacima samo od maja do decembra 1942. godine vojni preki sud bugarske 5. armije na
25 sudskih procesa u Bitolju, Skoplju, Velesu, Prilepu, Kumanovu sudio je stotinama optuenih, osudio preko 225 ljudi
82 na smrt, 32 na doivotnu robiju i 111 na razne vremenske kazne... 173 ) Bugarski okupator je u 1942. godini
likvidirao i veliki broj istaknutih rukovodilaca narodnooslobodilakog pokreta Makedonije, meu kojima etiri lana
Pokrajinskog komiteta KPJ za Makedoniju Borka Talevskog, Cvetana Dimova, Mire Aceva i Strau Pindura
i jednog lana Glavnog taba naronooslobodilakih partizanskih odreda Makedonije Stevana Naumova.174)
I tako je krajem 1942. godine bugarskom okupatoru
polo za rukom da makar i privremeno razbije narodnooslobodilake partizanske odrede, osim odreda Damjan Grujev i partizanske ete Jane Sandanski, i nanese teak
udarac oruanoj borbi u Makedonji.
Partizanski odredi koji su u to vreme u Makedoniji
bili jo brojno mali i bez borbenog iskustva, vezani dejstvima za ua podruja, bez redovnog snabdevanja, bez dobrog
naoruanja teko su mogli odoleti neuporedivo jaem i
naisavremenije opremljenom neprijatelju. Bio je to privremeni neuspeh, ali ne i poraz oruane borbe makedonskog
naroda. Jer, sve ea i bespotednija borba protiv bugar,72

) Zbornik,

tom

VII,

knj.

1,

dok.

136,

137,

138,

140,

146,

148,

150

(razne

naredbe i uputstva o k u p a t o r s k e v l a s t i na osnovu k o j i h su v r e n e r e p r e s i v n e m e r e ) .

73

> ) Presude
333, 338, 389.

prekog

vojnog

suda

bugarske

(Nalaze se u A r h i v u CK KPM;

5.

nekih

armije
izvoda

br.

228,

Iz presuda

260,

322,

332,

i m a u Zborniku,

tom VII, knj. 4).

) B. T a l e v s k i poginuo 2. marta 1942. kod s. Pletvara u borbi p r o t i v bugarske
policije.

(Zbornik,

t o m V I I , s t r . 74);

u s k o p s k o m zatvoru.

su p o d l e g l i t e k o m m u e n j u .
12. s e p t e m b r a 1942.

C . D i m o v u b i j e n 9 . j u l a p o s l e zverskog m u e n j a

(Zbornik, t o m V I I , knj.
kod s.

(Zbornik,

1, dok 29);

tom V I I , knj.

Bolno u borbi

M. A c e v i S. Pindur takoe

1, dok. 4 5 ) ; S. Naumov p o g i n u o

p r o t i v bugarske v o j s k e i

t o m V I I , k n j . 1, dok. 50, 94). S v i proglaeni n a r o d n i m h e r o j i m a .

policije.

(Zbornik,

skog okupatora, najbre je i najbolje otkrivala pravo lice i

prave namere okupatora, tog velikog oslobodioca makedonskog naroda.
Godina 1942. bila je najtea godina u narodnooslobodilakoj borbi makedonskog naroda, godina v e l i k i h iskuenja,
godina provere v r s t i n e i odlunosti makedonskih komunista. To je godina kada je oruana borba dobila punu afirmaciju, godina estokih sukoba makedonskih partizanskih odreda
sa okupatorskim snagama, godina tekog terora nad makedonskim narodom. Zato je ta ratna 1942. zabeleena kao
krvava godina makedonskog ustanka.

Dejstva i mere u 1943. godini

Krajem 1942. i poetkom 1943. godine vojno-politiko
rukovodstvo narodnooslobodilakog pokreta Makedonije
preduzelo je znaajne mere kako bi se savladale tekoe i
ojaala narodnooslobodilaka borba u Makedoniji. Bilo je
veoma vano preko zime skloniti borce iz razbijenih odreda,
mobilisati nove snage, ojaati uporita u narodu. To su bili
osnovni preduslovi za razbuktavanje oruane borbe u prolee 1943. godine. 175 ) Krajem februara makedonsko rukovodstvo i Svetozar Vukmanovi Tempo, delegat Centralnog komiteta KPJ i Vrhovnog taba narodnooslobodilake v o j s k e i
partizanskih odreda Jugoslavije, doneli su znaajne odluke o
jaanju uloge Partije u ustanku i nainu voenja oruane
borbe u Makedoniji. Radi operativnijeg rukovoenja oformljeni su oblasni k o m i t e t i Partije i vojno-operativne zone, a
najbolji i najpouzdaniji ljudi upueni u novoformirane partizanske odrede. U drugoj polovini marta formirana je Komunistika partija Makedonije i njen Centralni k o m i t e t ,
to je za makedonski narod i razvoj narodnooslobodilakog
pokreta u Makedoniji bilo od prvorazrednog znaaja. Na
delu, u praksi, potvrena je principijelna politika Komunist i k e partije Jugoslavije da su svi narodi Jugoslavije ravnopravni, da je makedonski narod, i njegova borba, ravnopravan u novoj bratskoj zajednici naroda Jugoslavije. 176 )
Zbornik,

tom VII,

knj.

1,

dok.

37,

43, 45,

63;

Istorijski arhiv KPJ,

tom VII,

dok. 61, 67, 68, 69.

") I s t o , dok. 70, 71, 72; Zbornik,
manovi:

Seanja

iz

narodnooslobodilake

tom VII,
borbe

k n j . 6, s t r . 430431; I kongres KPM, s t r . 6974.

knj.

1, dok. 64, 69, 70;

Makedoniji;

Zbornik

S. Vukseanja,

Ali, i bugarski okupator je, predviajui da e u prolee

doi do razbuktavanja oruane borbe, pojaao i svoju budnost i protivakcije usmerene na obezglavljivanje narodnooslobodilakog pokreta.
Poetkom 1943. godine blokirani su svi vei gradovi
Makedonije i pohapeni svi sumnjivi .. . ,77 /' 78 )
Poeo je i pogrom Jevreja: u Skoplju, Bitolju i tipu 11.
marta 1943. godine pohapeno je 7.215 Jevreja iz Vardarske
Makedonije i internirano u Poljsku, u logor Treblinku; imovinu su im konfiskovali, a novac i dragocenosti opljakali
bugarski policijski agenti. 179 )
Poetkom aprila 1943. godine, bugarski ministar unutranjih poslova izdao je specijalnu naredbu za likvidiranje
partizanskih jedinica i njihovih saradnika. Za vreme od
najvie mesec dana kae se u toj naredbi treba potpuno likvidirati sve razbojnike grupe i odstraniti sve uslove
koji bi dozvolili formiranje novih. Pravo, sila i mogunosti
su u rukama vlasti i samo od njenih organa, preko kojih
ona dejstvuje, zavisie potpuni i konani uspeh koji neizostavno mora da usledi. 180 )
Rigorozno se primenjuju i sve do tada izdate naredbe
i propisi o suzbijanju ustanka makedonskog naroda.
A l i , sva ta naprezanja okupatora da zaustavi hod narodnooslobodilake borbe u Makedoniji, nisu uspela. Pootrena ekonomska eksploatacija, nasilna denacionalizacija i gruba sila postigli su samo jedno: razvoj ustanka
jasno je izdiferencirao snage u korist narodnooslobodilakog pokreta, koji je u prolee 1943. u punom usponu. Oruane jedinice stalno rastu, uee i podrka naroda sve je
vea.181) Nove partizanske jedinice i na podrujima gde ih
177/178) u blokadi u P r i l e p u
Velesu

3040;

Bitolju

hapeni,

462, 523 do 581; 741783;

,79

slaviji-,

) Zloini

(21. I I )

uhapeno preko 90 l j u d i ; u Kumanovu 50;

internirani,

ltd.

(A

VII,

MF,

Skopje,

F. 10/135

u
do

F.11/1196; A V I I , f o n d NDH, k. 302, r e g . br. 1 0 / 4 ) .

faistikih

Beograd 1952, s t r .

okupatora

njihovih

pomagaa p r o t i v Jevreja

189195; A V I I , f o n d NDH,

k. 302,

u Jugo-

reg. b r . 11/4;

Zbornik,

t o m . V I I , k n j . 1, dok. 71.
i80)

1 s t o, dok. 155.

ii) U p r o l e e i
kveu

Dobri

Daskalov

l e t o uspeno d e j s t v u j u n o v o f o r m i r a n i
i

Sava

Mihailov;

na

partizanski o d r e d i :

bitoljsko-prespanskom

podruju

u TiGoce

D e l e v ; na k u m a n o v s k o m t e r e n u o b n o v l j e n je Kumanovski o d r e d ; u zapadnoj M a k e d o n i j i
izvodi a k c i j e K i e v s k o - m a v r o v s k i
r a t i v n e zone o f o r m e
ske i p o l i c i j e .

Bregalnlkl

odred.
i

Ponovni

pokuaj

da se u

o k v i r u t i p s k e ope-

S t r u m i k i o d r e d o s u j e e n je a k c i j a m a bugarske v o j -

do tada nije bilo, ojaale su veru u narodu da sve patnje,

sva trpljenja, sve rtve imaju svrhu, da je borba za slobodu
neunitiva. Osetivi novi, poletniji otpor naroda, okupator
jo okrutnije sprovodi teror i nasilje.
Posle neuspeha da manjim snagama vojske i policije
razbije novoformirane odrede u Tikveu i na bitoljsko-prespanskom podruju, bugarski okupator na delovima bitoljske
i skopske oblasti preduzima tzv. junsku ofanzivu. General
Ivan Marinov pokuava da od 7. do 16. juna 1943. godine
u dolini reke Crna okrui i uniti narodnooslobodilake partizanske odrede koji su dejstvovali u Tikveu. Vodei teku
borbu odredi su se probili iz okruenja i prebacili na planinu Kouf. Poto nisu uspeli da unite partizanske odrede,
bugarski vojnici oborili su se na stanovnitvo i poinili
masovna zloinstva popalili sela ivec, Resavu, Vatau
i streljali 72 seljaka. U toku ofanzive, u Tikveu je uhapeno i premlaeno preko stotinu ljudi, a etrdeset sedam
je internirano. Najsvirepije je bilo streljanje dvanaestorice
omiadinaca iz sela Vataa, koje je po nareenju pukovnika Apostolova streljala eta porunika Kostova. 132 )
Skoro u isto vreme, jedinice bugarskog 54. peadijskog puka i policija iz bitoljskog garnizona izvodile su dejstva protiv narodnooslobodilakog partizanskog odreda
Goce Delev. 183 )
U drugoj polovini 1943. godine, u Makedoniji nastaje
prekretnica u razvoju narodnooslobodilake borbe. U zapadnoj Makedoniji, posle kapitulacije Italije, stvorena je slobodna teritorija Debarca, a Prespa, Tikve i skopsko-kumanovsko podruje, uprkos neprijateljskim ofanzivama, postaju
snana uporita oruane borbe.
Centralni komitet Komunistike partije Makedonije na
sastanku odranom 2. avgusta 1943. godine u Prespi, doneo
je veoma znaajne odluke: formirati krupne vojne jedinice
bataljone i brigade; organizovati vojno-teritorijalne organe; proiriti mreu partijskih organizacija i pristupiti brem stvaranju organa narodne vlasti; otpoeti pripreme
za sazivanje Antifaistikog sobranja narodnog osloboenja
Makedonije ( A S N O M ) , tada najvieg organa narodne vlasti.
i) Zbornik,

tom V!!,

knj.

1, dok. 79, 86,

117; A V I I ,

MF S k o p j e , F.11/1196,

576577; izjava p o l i c a j c a Petka O n i k o v a uesnika u s t r e l j a n j u omiadinaca u s. Vataa.

183) Zbornik, t o m V I I , k n j . 1, dok. 87; A V I I , k. 654. 1/4.

Krajem avgusta 1943. godine, 28. VIII, na Karaormanu

je formiran prvi bataljon narodnooslobodilake vojske Mire Acev.' 84 ) Neto kasnije, septembra i oktobra 1 943, formirano je jo osam bataljona, a uporedo dejstvuju i osam
narodnooslobodilakih partizanskih odreda. Novembra 1943.
godine formirana je 1. makedonsko-kosovska brigada, a 22.
decembra i 2. makedonska narodnooslobodilaka udarna
brigada. 185 ) Time su udareni temelji narodnooslobodilakoj
vosjci makedonskog naroda.
Istina, kraj rata bio je jo daleko, ali oruana borba u
Makedoniji toliko je ojaala, omasovila se i uhvatila duboke korene u narodu da bugarski okupator nije vie mogao
bitno da utie na krajnji ishod narodnooslobodilakog pokreta. Zato je jo okrutnije nastavio sa vojnikim dejstvima,
akcijama, ofanzivama, poterama, policijskim provalama,
racijama i masovnim odmazdama.
U jesen 1943. godine bugarske snage preduzimaju akciju za unitenje arplaninskog narodnooslobodilakog partizanskog odreda: sa dvema jakim grupama vojske i policije,
koje su predvodili komandiri Aleksandrov i Rusev, uz uee pogranine ete iz sela Tearca, otkrili su i okruili
partizanski odred u rejonu sela Vratnica. Borba je trajala
nekoliko sati, a obe strane imale su znatne gubitke. Po
ve ustaljenom postupku, Bugari su u Vratnici i susednom
selu pobili preko petnaest partizanskih jataka. 186 )
Pogrom je nastavljen i tokom leta i jeseni: uhapen
je veliki broj komunista i istaknutih aktivista narodnooslobodilakog pokreta u Velesu i Sv. Nikoli 60 ljudi, u tipu
80, u Skoplju 60, Kavadaru i Negotinu preko 50, Strumici
oko 30, Kumanovu preko 20, Koanu 20. . . Svi ti rodoljubi
osueni su na razne kazne zatvora a neki likvidirani
po kratkom postupku. . ,187) Krajem 1943. godine nastavljena
su velika hapenja i u evelijskom srezu: uhapeno je,
mueno, streljano oko 80 ljudi; neki nesretnici prvo su
pobijeni pa ih je potom vojni preki sud osudio na smrt ili
,84

) I s t o , dok. 110, 111; k n j . 2, dok. 28.

,85

) I s t o , dok. 78 , 77, 104; k n j . 3, dok. 1.

,86

) A V I I , MF, Skopje, F.10/135462 i 523581.

,87

) Isto,
3, dok. 46.

F.11/148320;

Zbornik,

tom

VII,

knj.

1,

dok.

109,

158,

159;

knj.

doivotnu robiju; 183 ) U Tetovu su gestapovci uhapsili dvadeset ljudi i predali direktoru bugarske policije skopske
oblasti, Kozarovu, po ijem su nareenju petnaestorica
streljani, a petorica internirani. .. Decembra 1943. godine,
po nareenju komandanta bugarske 5. armije, u junoj Srbiji i severnom delu Makedonije, u velikoj raciji pohapeno

rtve bugarskih faista u

Prilepu.

Makedonija

1942,

je oko 3.000 ljudi od 18 do 50 godina starosti i oterani u

logore u Bugarskoj .. .189)
Posle kapitulacije Italije, Nemci nisu imali dovoljno
snaga za posedanje i bive italijanske okupacione zone u
zapadnoj Makedoniji, te su bugarskim trupama, 15. bugar,8S

) Tada je s t r e l j a n

isto v r e m e bio
Gevgelija

Boris Karpuzov,

p r e d s e d n i k negorske o p t i n e ,

p r e d s e d n i k n a r o d n o o s l o b o d i l a k o g odbora za t a j

gevgelijskiot

kraj,

od

balkanskite

vojni

do

kraj.

osloboduvaneto

koji

je u

(Vlado K a r t o v :
(1912/13.

do

1944), S k o p j e 1969, s t r . 314317).

18

) M i h a j l o A p o s t o l s k i :

Februarski

MF, Skopje, F.10/135462 i 523581

pohod,

Beograd

1963,

str. 8184;

A VII,

skoj diviziji, ustupili Prespu. To je bio novi podsticaj bugarskim oruanim snagama da jo priljenije sarauju sa nemakom komandom, da se jo brutalnije bore protiv jedinica
narodnooslobodilake vojske i gue oslobodilaki pokret
u ovom delu Jugoslavije. 190 )

Bugarske ofanzive protiv narodnooslobodilake

borbe u Makedoniji 1944. godine
Krajem 1943. i u prvoj polovini 1944. godine, procenjujui da predstoji neposredna opasnost od prodora Crvene
armije prema Rumuniji i Podunavlju i saveznike invazije
na Balkanu, Nemci su preduzeli nekoliko zamanih ofanziva
na tada ve znaajnom jugoslovenskom ratitu. U toku
1943/44. u takozvanim zimskim operacijama, pokuali su
da razbiju jae grupacije narodnooslobodilake vojske, a u
prolee da obezbede najvanije komunikacije u Jugoslaviji.
Jedan od glavnih ciljeva bio je unitenje Vrhovnog taba
narodnooslobodilake vojske i partizanskih odreda Jugoslavije. 191 )
U ovim krupnim neprijateljskim operacijama angaovane su i bugarske okupacione snage u Jugoslaviji. Zajedno
sa Nemcima, ili samostalno, velike bugarske vojne formacije koncentrisale su svoja dejstva na unitavanje arita
ustanka u junoj Makedoniji i Srbiji i na razbijanje krupnih
vojnih formacija narodnooslobodilake vojske Jugoslavije,
koje su ve bile uzdrmale celokupni bugarski okupacioni
sistem i, ugroavajui glavne saobraajnice du moravsko-vardarske doline, posredno zapretile nemakim snagama
u Grkoj.

Nemako-bugarska ofanziva u
i Pajak - planini januara 1944.

Meglenu
godine

Glavne snage narodnooslobodilake vojske Makedonije

(1. makedonsko-kosovska brigada, 2. makedonska brigada,
partizanski bataljoni Stevan Naumov i bugarski Hristo
Botev), sa Glavnim tabom i delom CK KPM, bile su po"0) O s l o b o d i l a k i
'")

rat,

knj.

I s t o , k n j . 2 , s t r . 710.

1,

drugo

izdanje,

str.

632634.

etkom 1944. godine koncentrisane u Meglenu (Egejska

Makedonija). Njihovo prisustvo imalo je viestruki znaaj
za dalji razvoj ustanka u Makedoniji i predstavljalo je znaajnu opasnost za nemako-bugarske okupatore. Sa slobodne t e r i t o r i j e u Meglenu i Koufu jedinice narodnooslobodilake vojske Makedonije duboko su prodirale u okupiranu
t e r i t o r i j u i izvodile raznovrsne akcije: onesposobile rudnik
liskuna kod Vitolita, unitile nemaku navigacionu radio-stanicu u Prdevu, napale prugu u selu Klisuri, digle u
vazduh nemaki transportni voz na pruzi u dolini Vardara,
napale na Konjsko i e v e l i j u . . . Neposredno je bila ugroena komunikacija SolunevelijaSkoplje, veoma znaajna za nemaku Grupu armija E u Grkoj. Uspostavljena
je veza sa grkim narodnooslobodilakim pokretom i ostvarena korisna saradnja izmeu narodnooslobodilakih pokreta u Jugoslaviji i Grkoj. 192 )
Sve je to prisililo Nemce da u toku meseca januara
1944. godine preduzmu ofanzivu veih razmera na t e r i t o r i j i
Meglena i Pajak-planine protiv glavnih snaga narodnooslobodilake vojske Makedonije. Ta ofanziva bila je sastavni
deo ofanzivnih akcija na planinskim podrujima Grke
(Olimp, Pierija, Vermion, itd.), odakle su grke narodnooslobodilake snage (ELAS) ugroavale glavne eleznike komunikacije i ometale snabdevanje nemakih trupa. U Sofiji
je t i m povodom 10. januara 1944. razraen plan o koordiniranim dejstvom jedinica bugarske 5. armije i jakih nemakih snaga iz Soluna, Vodena i drugih susednih garnizona. 193 )
Glavna ofanziva, kojoj je prethodila jedna manja od 5.
do 11. januara, poela je 17. januara koncentrinim dejstvom
nemako-bugarskih snaga sa teritorije Makedonije i Grke.
Bugarske snage dejstvujui sa pravca Mariova (54. peadijski puk) i iz evelije preko sela Huma (56. peadijski
puk, ojaan bataljonom 48. puka), pokuale su da onemogue povlaenje snaga narodnooslobodilake vojske na planinu Kouf. U toku 18. januara dolo je do estokih borbi
protiv jedinica Glavnog taba Makedonije u rejonu sela Futani, Noti, Lankadije i Perikleje; nemakim snagama naneti
su teki gubici 123 mrtva i veliki broj ranjenih. Pod
i ) Zbornik, t o m V I I , k n j . 3, dok. 10.
" 3 ) M. A p o s t o l s k i , n. d. s t r . 64.

jakim neprijateljskim pritiskom, jedinice narodnooslobodilake vojske, pretrpevi neznatne gubitke (5 mrtvih i nekoliko ranjenih) povukle su se na Kouf. Snage ELAS-a zateene na ovoj t e r i t o r i j i , povukle su se na Kajmakalan. Nemaki i bugarski vojnici, ne uspevi da razbiju jedinice
narodnooslobodilake vojske, opet su se oborili na narod
popalili kue i pobili preko stotinu seljaka iz sela Noti,
Zborsko, Lankadije, Perikleje, Futani, Lagunci.194)

Dejstva bugarskih
okupatorskih
snaga
u februarskom pohodu 1944. godine
Kada su nemako-bugarske snage povuene sa teritorije Meglena, a jedinice narodnooslobodilake vojske sredile svoje redove, pristupilo se ostvarivanju odluke vojno-politikog rukovodstva Makedonije o brem irenju ustanka
u srednjoj i istonoj Makedoniji. U tom cilju izveden je
poznati februarski pohod: 1. makedonsko-kosovska brigada
prodrla je u sredinu Makedoniju; grupa bataljona Stevan
Naumov i Hristo Botev sa Glavnim tabom Makedonije
i delom Centralnog komiteta KPM probila se preko istone
Makedonije na kumanovsko-vranjsko podruje; 2. makedonska brigada, dejstvima u Tikveu, vezivala je deo neprijateljskih saga da bi omoguila glavnim snagama ostvarivanje
postavljenih ciljeva. 195 )
Jedinice narodnooslobodilake vojske krenule su na
izvrenje ovog znaajnog poduhvata 31. januara 1944. godine. Izuzetno teak planinski teren, otra zima i duboki
sneg znatno su oteavali napredovanje slabo opremljenih
boraca. S druge strane, bugarski okupator, angaujui velike
vojne snage, vrlo je brzo reagovao da bi razbio i osujetio
prodor partizana. Protiv 1. makedonsko-kosovske brigade,
koja se kretala preko Mariova u pravcu Azota i Porea,
Bugari su uputili jedinice dveju svojih divizija (14. i 15. divizije), sve policijske snage iz oblinjih gradova (Prilepa,
Bitolja, Velesa, Skoplja) i 3. bojnu policijsku etu specijalno
obuenu za borbu protiv partizana. Ve 4. februara dolo je
do prvih sukoba koji su brzo prerasli u teke borbe. Na
,M

) M. A p o s t o l s k i :

Februarski pohod, H. A n d o n o v s k i , n. d. s t r . 136.

" 5 ) O februarskom
denom d e l u M . A p o s t o l s k o g .

pohodu

vidi

ire

[planovi,

dejstva

jedinica

itd.)

nave-

Oreku uku, dominantan poloaj od ijeg je zauzimanja

zavisio dalji razvoj borbe, prvi su izbili borci 1. makedonsko-kosovske brigade. Svi pokuaji neprijatelja da ih zbaci
sa poloaja nisu uspeli. U toku 7. februara brigada je odbila
sve jurie i nanela neprijatelju velike gubitke iako je bila
opkoljena; nou izmeu 7. i 8. februara partizani su se probojem izvukli iz rejona Bogomilski tunel. Zbog velike nadmonosti neprijateljskih snaga koje su stalno pridolazile iz
Prilepa i Velesa, brigada se, vodei vrlo teke borbe, povlaila prema staroj teritoriji, prema Koufu." 6 ) Poginulo je preko pedeset boraca, jedan je nestao, trojica se smrzla u snegu, dvadeset i est je teko promrzlo. . .,97)
Za tih etrnaest dana neprekidnih borbi, marevanja,
gladovanja, smrzavanja i ogromnih naprezanja, borci
1. makedonsko-kosovske brigade pokazali su veliku hrabrost
i visoki borbeni moral.
I prodor Grupe bataljona kroz istonu Makedoniju protekao je u tekim borbama protiv bugarskih jedinica 17. divizije, delova 14. divizije i jedinica iz Gornje Dumaje i
ustendila. Krajem februara, posle dvadeset i pet dana
mara i neprekidnih borbi, savlaujui po dubokom snegu planinske masive Belasice, Ogradena, Plakovice i
Osogova, bataljoni narodnooslobodilake vojske izbili su
na planinu Kozjak izvrivi svoj borbeni marevski cilj. Samo nekoliko dana kasnije, 26. februara 1944, na ovoj teritoriji formirana je 3. makedonska narodnooslobodilaka udarna brigada koja e iduih meseci, zajedno sa kosovskim i

") Zbornik, t o m V I I , k n j . 3, dok. 12, 17.

,97

marta

Iz j e d n o g

1944. godine,

prema partizanima
je, na p r i m e r ,
bugarski

sauvanog

saznaje se
koji

ubijeno

vojnici

izvetaja

sekretara

su u t o k u borbe o c e p l j e n i
7

uhvatili

boraca,
su

2.

oblasnog

komiteta

KPJ

od

12.

neto v i e o d r a s t i n i m p o s t u p c i m a bugarskih j e d i n i c a
a

kod

sedmoricu

s.

iz sastava b r i g a d e . U s e l u T o p l i c i

Nikodin

partizana

trojica.

jednu

Krapjanskim

partizanku.

kolibama

Najpre

su

svu-

eni do gole koe, a z a t i m s t r e l j a n i . Poto su ih s t r e l j a l i , od n j i h su n a p r a v i l i krstinu

. . . a partizanku s t a v i l i odozgo.
jena b i l a ena i l i
stvari.
gole

Kod s .

koe

Neki

bugarski v o j n i c i

hteli

su da v i d e da

d e v o j k a , te su je b o l i noevima izmeu butina i v r i l i

Desova bugarski

ponovo

pucali

vojnici

njih

na

ubili

s u e t v o r i c u partizana,

rastojanju

od

dva

metra.

na

dok. 17, 29).

bratstvoto

edinstvoto,

Skopje

1958,

str,

507;

mrtve

svukli

do

Partizanka - s a n l t a r k a ,

iako je b i l a t e k o ranjena, u s p e l a je da se dovue do j e d n o g t o r a i

Brigada

li je ubi-

razne grozne

Zbornik,

spase.
tom

VII,

(Broura
knj.

3,

junomoravskim jedinicama, voditi vrio uspene borbe u

junoj Srbiji i istonoj Makedoniji. 198 )
Druga makedonska narodnooslobodilaka udarna brigada napala je selo Mreiko, u toku februara izvela nekoliko
uspenih diverzija na pruzi Veleseveiija i digla u zrak
tri nemaka transportna voza.199)

Prolena ofanziva neprijatelja od

25. aprila do 20. juna 1944. godine
Prolena ofanziva 1944. bila je najvea vojna operacija
koju su bugarske trupe izvele protiv snaga narodnooslobodilake vojske Jugoslavije na t e r i t o r i j i june Srbije i Makedonije. Izvedena je kao sastavni deo takozvane sedme neprijateljske ofanzive koju su Nemci organizovali da bi
obezbedili saobraaj na glavnim komunikacijama u Jugoslaviji, u vreme kada Crvena armija nadire ka Rumuniji, a
jake narodnooslobodilake snage prodiru u Srbiju da bi presekle moravsko-vardarsku komunikacijsku magistralu i
ugrozile opstanak i povlaenje nemakih snaga iz Albanije
i Grke.
Ofanzivu za razbijanje snaga narodnooslobodilake
vojske i obezbeenje komunikacija u zapadnoj Makedoniji
izvodile su jedinice nemake 297. divizije potpomognute
kvislinsko-balistikim i bugarskim snagama u graninim rejonima.
Za unitavanje vrlo jakih snaga narodnooslobodilake
vojske, koje su inili pet brigada i etiri narodnooslobodilaka partizanska odreda, i hvatanje visokih vojnih i politikih rukovodilaca na slobodnoj teritoriji vranjsko-kumanovskog podruja i Crne Trave,200) neprijatelj je upotrebio krupne snage: sve jedinice bugarske 5. armije (14, 17. i 29.
peadijsku diviziju, 1. i 2. konjiki puk), nove svee jedi,58

')

I s t o , dok. 19, 23, 24; M. A p o s t o l s k i , n. d. s t r . 140148;

Zbornik, t o m V I I , k n j . 3, dok. 23.

2) Od j e d i n i c a

narodnooslobodilake

v o j s k e tada

su

se

ovde

nalazile:

5,

6.

i 7. junomoravska brigada, 3. makedonska, Kosovska, 1. i 2. s o f i j s k a , z a t i m K u m a n o v s k i ,

V r a n j s k i , B r e g a l n i k i odred i bugarski Trnski NOP odred; j e d i n i c e sa v r a n j s k o g p o d r u j a .
Ovde su b i l i : GS M a k e d o n i j e , deo CK KPM, O p e r a t i v n i tab (komandovao s v i m j e d i n i c a m a ) , deo bugarskog
teritorije.

CK BRP,

okruna,

sreska

optinska

rukovodstva sa

ove

Nareenje
godine

Ministarstva

policijskim
jedinicama

unutranjih

poslova

administrativnim
borbi

protiv

snaga

bugarske

organima

carske

pruanju

narodnooslobodilake

vlade

od

svestrane
vojske

4.

maja

pomoi

1944.
vojnim

Jugoslavije.

nice dovedene iz Bugarske (1, 2. i 31. puk i 14. lovaki bat a l j o n ) , sve policijske i andarmerijske snage sa itavog
ovog podruja i graninih podruja Bugarske ukupno
oko 40.000 bugarskih vojnika. 201 )
Ofanziva je otpoela 25. aprila 1944. godine pokretanjem neprijateljskih snaga iz rejona Kumanova, Stracina i
Krive Reke, ueeva, Bosiljgrada i iz doline June Morave.
Stezanjem obrua oko slobodne teritorije u prostoru Kumanovo, Kriva Reka, Crna Trava, Lunica, trebalo je okruiti
i razbiti snage i rukovodstva narodnooslobodilake vojske.
U toku ofanzive komandant okupacionih snaga, general Bojdev, preduzeo je i mnoge vanredne mere: u dogovoru sa
skopskim oblasnim direktorom iselio je deo stanovnitva
sa podruja KumanovoKriva Palanka, a najaktivnije saradnike narodnooslobodilakog pokreta likvidirao. 202 )
Bugarske okupatorske snage, brojno nadmone i odlino opremljene, ispoljile su veliku upornost i borbenu
spremnost u ofanzivi i prinudile glavne narodnooslobodilake snage da privremeno napuste slobodnu teritoriju.
Ali, jedinice narodnooslobodilake vojske svojom pokretljivou i borbenou, primenjujui raznovrsna dejstva i
manevre, i dalje su drale inicijativu u svojim rukama vodei neprekidno borbu, nametajui neprijatelju svoju ofanzivnu taktiku i svoj nain borbe.
U prvom delu ofanzive, Operativni tab NOV odluio je
da dekoncentracijom svojih jedinica razvue neprijateljske
snage. U tom vremenu voeno je jedanaest tekih borbi:
3. makedonska brigada i Kosovski narodnooslobodilaki
partizanski odred razbili su 25. aprila bugarsku posadu i
zauzeli Kratovo, zarobili 120 bugarskih vojnika i zaplenili
dosta opreme; na Licu se 6. junomoravska brigada 27.
aprila sukobila sa 1. bugarskim armijskim pukom; jedinice
vranjskog podruja uspeno su zadravale pritisak bugarskih snaga kod Sv. Ilije, a Kumanovski odred dejstvuje na
Kozjaku. I u prvoj polovini maja voene su teke borbe
20

bugarska

') O s l o b o d i l a k i rat, k n j . 2,
armija

je

upotrebila

drugo

napadu

na

izdanje, s t r . 184. Prema S. T r n s k o m , 5.

slobodnu

teritoriju

Crne

Trave

sledee

snage: 14. i 29. p e a d i j s k u d i v i z i j u , 1. i 2. k o n j i k i puk, 1. i 123. p e a d i j s k i puk, pet

b a t a l j o n a iz raznih pukova
taljon,
i jednu

jedan andarmerijski
eskadrilu

(1/50. pp, 2. i 3/41. pp, 2. i 3/53. p p ) , jedan lovaki

i

bombardera.

jedan

jurini

(Slavo

bataljon,

Trnski:

Zbornik, t o m V I , k n j . 3, dok. 133.

453.

eskadrilu

Neotdavna,

Sofija

izviakih
1957,

str.

ba-

aviona
144).

kod upinog brda, Retke bukve, eravina, Tlomina; na

Crnooku borilo se prsa u prsa. Kada je bugarska komanda
uvela u borbu artiljeriju i avijaciju, partizani su poeli da
se povlae i probijaju iz okruenja. Gubici su i na jednoj
i na drugoj strani bili vrlo veliki.
Posle ovih borbi, jedinice narodnooslobodilake vojske
sredinom maja prikupile su se u ui rejon Crne trave, a
neprijatelj, uvidevi da su mu se iz ireg obrua partizani
izvukli, pregrupisava snage i prenosi teite dejstva na
Crnu travu. Nadmonijim bugarskim snagama suprotstavili
su se 6. junomoravska, 3. makedonska, Kosovska brigada
i Crnotravski odred; istog dana, 12. maja, 7. brigada vodila
je borbu na Tumbi, a zatim krenula ka reci Moravi; tek formirane 1. i 2. sofijska brigada krenule su u Bugarsku. Glavne snage narodnooslobodilake vojske, 6, 3. i Kosovska brigada, povlaile su se iz obrua na jug, prema Znepolju, i u
Znepoljskom polju 13. maja razbile bugarski 2. konjiki puk.
Na planinu Kozjak izbile su 18. maja.
Ali, i neprijatelj je brzo pomerio svoje glavne snage
ka prostoru KozjakGerman-planina. Da bi izbegao jo jedno okruenje, Operativni tab narodnooslobodilake vojske
oformio je Udarnu grupu od dva bataljona 3. makedonske
(2. i 3. bataljon) i po jednog bataljona Kosovske i 6. junomoravske brigade. Sa njima je preao u protivofanzivu
pravcem Osogovske planine, Plakovica, Ograden, Belasica. Ranjeni, bolesni i iznemogli borci prikljuili su se
Kumanovskom odredu, koji je ostao da dejstvuje na iroj
teritoriji Kozjaka, Germana i iroke planine. Sa udarnom
grupom kretali su se Glavni tab Makedonije, deo Centralnog komiteta KPM i lanovi ASNOM-a.
Udarna grupa je od 19. maja do 19. juna u stalnim borbama i ofanzivnim dejstvima prokrstarila elu teritoriju istone Makedonije, stigla do planine Krua u Egejskoj Makedoniji i vratila nazad na slobodnu teritoriju. Za tih trideset
dana sukobljavala se sa neprijateljskim jedinicama, preteno iz bugarske 17. divizije iz tipa, i vodila osamnaest
borbi od kojih je dvanaest bilo vrlo tekih; na Belasici, 27.
maja, Bugari su pokuali da preseku partizanima put ka
Egejskoj Makedoniji a na planini Krua 30. maja pokuale
da ih okrue nemako-bugarske snage sa pravca Kukua
(akcija nazvana Ber); sutradan, partizani su vodili borbu
kod Dojranskog jezera, a 1. juna kod sela Kosturino. .. U

daljem probijanju, Udarna grupa se prebacila na Konansku

planinu; i u toku narednih dana partizani su se sukobljavali
sa neprijateljem prvo na Plakovici, a zatim na reci
Bregalnici. Posle napornog mara probili su se ka Osogovskim planinama. I u povratku je Udarna grupa imala teke
borbe: na Ponikvama se sukobila sa dva bataljona bugarskog 49. i 1. armijskog puka, na upinom brdu sa delovima
1. bugarskog puka i na Petrovoj gori sa jednim bataljonom
52. bugarskog puka. Borba na Petrovoj gori bila je zavrna u prolenoj ofanzivi. Posle toga, neprijatelj je povukao
svoje jedinice u stalne garnizone.
Za sve to vreme, jedinice narodnooslobodilake vojske
koje su ostale u neprijateljskom obruu, manevrisale su na
terenu i neprekidno vodile borbu, vezujui za sebe deo
neprijateljskih snaga i omoguivi tako Udarnoj grupi da
uspeno izvede svoj borbeni zadatak. Konaan rezultat:
prolena ofanziva neprijatelja bila je razbijena i pretvorena
u veliki uspeh jedinica narodnooslobodilake vojske. Jer,
ponovo je uspostavljena slobodna teritorija izmeu KumanovaKrive PalankeVranjaCrne Trave i, drugo, ojaao
je narodnooslobdilaki pokret u istonoj Makedoniji u kojoj
je dejstvovao evelijski (Plakoviki) narodnooslobodilaki partizanski odred, deo jezgra 4. makedonske narodnooslobodilake brigade, formirane jula meseca 1944. godine.
U dejstvima u istonoj Makedoniji i junoj Srbiji neprijatelj je pretrpeo velike gubitke prema nepotpunim podacima oko 1.200 mrtvih i 500 zarobljenih vojnika i oficira;
zaplenjeno je 3 topa, 29 minobacaa, 62 mitraljeza, 61 pukomitraljez, 1132 puke, dosta municije i o p r e m e . . . Rauna se da su, prema nepotpunim podacima, jedinice narodnooslobodilake vojske imale preko 80 mrtvih i 120 ranjenih. 203 )
Jo u toku prolene ofanzive, bugarska vlada je zbog
neuspeha i gubitaka, smenila sa dunosti komandanta bugarske 5. okupacione armije, generala Bojdeva, i privremeno
postavila komandanta bugarske 15. divizije, generala Marinova.
203) Tok

prolene

ofanzive

prikazan

m a k e d o n s k i o t narod, k n j . 3, s t r . 410, 418;

str, 184;
Kao

M. A p o s t o l s k i :

je

na

osnovu

Oslobodilaki

sledeih

dela:

Istorija

rat, k n j . 2, drugo

na

izdanje,

Prolena ofanziva 1944. u M a k e d o n i j i , V I Z 1946, str. 7289.

izvor o g u b i c i m a j e d i n i c a NOV k o r i e n je

skog: Trea makedonska brigada.

neobjavljen

rukopis

Kirila

Mihajlov-

I pored uspeha narodnooslobodilakih snaga, narod iz

krajeva u kojima je izvoena ofanziva ogromno je pretrpeo.
Neprijatelj je spalio sela, pobio seljake, opljakao imovivinu. .. Oni koji su preiveli prvi nalet neprijateljske odmazde, oterani su na rad u Bugarsku; oni koji su uspeli
da pobegnu, vratili su se u pusto i neimatinu; kasnije,
u zarobljenoj neprijateljskoj komori partizani su pronali ak
i devojake ilime, arave, rublje, vunu, preu, platno
sve to se moglo opljakati, neprijatelj je opljakao a to
nije mogao spalio je! 204 )
U toku maja i juna 1944. godine protiv 2. makedonske
brigade u Povardarju dejstvuju jake snage bugarske vojske
i policije (56. puk iz Velesa, delovi 48. puka), a doveden
je i specijalni odred policije za borbu protiv partizana, nazvan Benkovski. Brigada je na prostoru Tikvea uspela
da razbije bugarske poterne jedinice u borbama kod sela
Radnja, 20. maja, a kod sela Strmaevo, 12. juna, potpuno
razbije policijski odred Benkovski. Takorei istovremeno, diverzantske grupe poruile su na vie mesta elezniku prugu VelesSolun i unitile jedan nemaki transportni voz. U junu mesecu 1944. godine 2. makedonska brigada
potpuno gospodari tikveko-evelijskim podrujem i ugroava komunikacije u dolini Vardara. 205 )
Prva makedonsko-kosovska brigada, koja je u drugoj
polovini aprila 1944. godine krenula iz Egejske Makedonije
za Debarce u zapadnoj Makedoniji, bila je prinuena da se
kroz borbu protiv bugarskih jedinica ohridskog i resenskog
garnizona probija preko komunikacije OhridResen, i izvue iz obrua kod sela Velmeja. Za ouvanje slobodne
teritorije u Debarcu i Malesiji partizani su vodili borbu
i protiv nemakih i balistikih snaga.206)
Uporedo sa vojnim merama, bugarski okupator u prolee 1944. godine nastavlja sa blokadama gradova, hapenjima i internacijom. Sredinom marta u Bitolju je uhapeno
preko 250 ljudi; u Skoplju nekoliko stotina; u Prilepu sukob
s ilegalcima . . . Zatvorenike iz logora kod sela Simitli u
*")

M. A p o s t o l s k i : Prolena ofanziva 1944. u M a k e d o n i j i , VIZ M N O 1946, s t r . 98.

" I Zbornik,

tom

VII,

knj.

3,

dok.

60,

63,

4, dok. 1.
2) Zbornik, t o m V I I , k n j . 3, dok. 55, 62, 78.

73,

75,

76,

79,

81,

142,

145;

knj.

Pirinskoj Makedoniji bugarske

rad u Bugarsku .. ,207)

vlasti

alju

na

prinudni

Ali, ni vojna dejstva, ni policijske racije, ni crni teror

ne mogu ni stiati a kamoli uguiti snaan, razmahnut narodnooslobodilaki pokret makedonskog naroda.
U leto 1944. godine bugarska vojska i policija potpuno
su nemone da se suprotstave snagama narodnooslobodilake vojske Makedonije. 208 ) Zato bugarski okupator pribegava krajnjim merama ne bi li bar usporio narastanje
svenarodnog ustanka.
Sredinom juna naredbom komandanta bugarske 5. armije u Tikveu je raseljeno 30 sela a seljani saterani u
etiri centralne optine (Kavadar, Krnjevo, Mreiko i Drenovo). Od 15. juna do 6. jula bugarski vojnici blokirali su
sela, terorisali seljake, pljakali kue, klali stoku, unitavali letinu.
U negotinskom srezu bugarski okupator obavio je sve
pripreme za mobilizaciju mukog stanovnitva od 18 do
75 godina u radne bataljone. 209 )
lako je to ve bila sredina 1944. godine kada je ishod
rata bio sasvim izvestan, bugarski okupator nastavlja grevitu borbu za makedonski prostor. Izgubivi priliku da
Makedoniju dobije kao saveznik Nemake, Bugarsku nije
naputala nada da e je moda dobiti u jednom drukijem
rasporedu snaga posle drugog svetskog rata. I u julu i avgustu mesecu, skoro do same kapitulacije, Bugarska je
bila vojniki veoma aktivna protiv jedinica narodnooslobodilake vojske. Druga makedonska brigada morala je
da vodi borbu protiv jakih bugarskih snaga u rejonu sela
Drenovo, Vozarci, Dradnja, kod Omorana, Krnjeva i Konopita; 3. brigada u istonoj Makedoniji imala je teku bor1 s t o, dok. 43, 52, 57, 59.
208

) Naelnik

cije u Sofiji

skopske

da v o j s k a ,

sa p a r t i z a n i m a na t e r i t o r i j i
Kriva

Palanka.

Partizani

t a j u . S l i n o stanje je
t r a m da bi

d i v i z i j e 5.

oblasne

policija

policije

juna

meseca

andarmerija nisu vie

Kumanovo V l a d i i n Han

su
i

potpuni

gospodari

u kavadarskom,

( I s t o , d o k . 141).

*) I s t o , dok. 76, 79, 140, 151, 154.

poli-

se obraunaju

rejonu

kae

izve-

i g e v g e l i j s k o m srezu. Ja sma-

a r m i j e t e k o o v l a d a l e s i t u a c i j o m , te s p o r o s t i

u sadanjoj s i t u a c i j i n e m a j u mesta.

direktora

i s e v e r n o od puta Kumanovo

navedenom

prilepskom

izvetava
s t a n j u da

paliativne mere

bu na Stracinu, a 4. brigada borila se jo 14 i 16. avgusta

protiv jakih delova bugarske 17. divizije na Paruci i
Liscu. 2 ' 0 )
Krajem avgusta meseca, pred samu kapitulaciju Bugarske, jedinice bugarske 5. okupacione armije, na zahtev
Nemaca, pokuale su da pripreme jo jednu ofanzivu pro-

Bugarski
(fotografija

okupatori

posle

pronaena

masakra

tajnoj

dvojice

arhivi

rodoljuba.

bugarske

Makedonija,

policije

Skoplju).

tiv snaga narodnooslobodilake vojske na sektoru Kumanovo Kriva Palanka Vranje da bi obezbedile elezniku prugu NiSkoplje. Ali, u tome ih je omeo brzi tok
dogaaja.211)
2,

I s t o , d o k . 90,

150;

k n j . 4, d o k . 1, 9, 36, 37.

v o j n o g ataea u S o f i j i za 8. i 19. j u l i 13. i 23. avgust

Dnevni

izvetaji

(NAV-N-T-78,

nemakog

F.333/6290582,

6290600, 6290672, 6290652).

2

") I s t o ,

nje, str. 345.

izvetaj

od

13.

VIII

1944;

Oslobodilaki

rat,

k n j . 2 . drugo

izda-

Na prvom zasedanju Antifaistikog sobranja narodnog osloboenja Makedonije, 2. avgusta 1944. godine, udareni su temelji slobodnoj makedonskoj dravi u okviru ravnopravne zajednice jugoslovenskih naroda.
Oruane snage makedonskog naroda, dela narodnooslobodilake vojske Jugoslavije u ijem su se sastavu
borili i pripadnici narodnosti (Albanci, Turci i dr.), izrasle
su u dobro organizovanu vojsku. U avgustu 1944. godine
dejstvuje 10 brigada i nekoliko narodnooslobodilakih partizanskih odreda, a 25. avgusta 1944. godine u selu ekovu formirana je i 41. divizija prva makedonska narodnooslobodilaka divizija. 212 )
Sledeih meseci oformljeno je jo 12 brigada te 42,
48, 49, 51. divizija i Kumanovska divizija, svrstane u tri
korpusa narodnooslobodilake vojske 15, 17. i Bregalniko-strumiki korpus. Ove snage, vodile su od septembra
do novembra 1944. godine, zavrne operacije za osloboenje Makedonije. Glavni grad Makedonije, Skoplje, osloboen je 13. novembra, a do 20. novembra osloboena je celokupna teritorija Makedonije.
U zimu 1944/45. jedinice narodnooslobodilake vojske
Jugoslavije u Makedoniji brojale su 66.000 boraca, a u vreme kapitulacije Nemake, 110.000 boraca.
Makedonski narod platio je visoku cenu za svoju slobodu i dao krupan doprinos u borbi protiv faistikog okupatora, a posebno protiv velikobugarskog osvajanja u drugom svetskom ratu. U toj borbi palo je preko 24.000 boraca, a nekoliko desetina hiljada je internirano i zlostavljano.213) I Komunistika partija Makedonije, kao sastavni
deo Komunistike partije Jugoslavije, kao predvodnik oruane borbe makedonskog naroda i inspirator ostvarenja
njegovih vekovnih ideala o nacionalnom osloboenju, podnela je velike rtve. U toku rata poginulo je 550 komunista
Makedonije priblino onoliko koliko je bilo u Komunistikoj partiji Makedonije kada je dignut narodnooslobdilaki
I s t o , s t r . 344.
2 3

' ) Izjava

broj

rtava

nisu

Lazara K o l i e v s k o g
uraunati

gubici

15.

Novoj

udarnog

Makedoniji
makedonskog

bama za o s l o b o e n j e J u g o s l a v i j e (Srem, S l a v o n i j a , C e l j e ) .

od

11.

korpusa

12.
u

1952.

zavrnim

bor-

ustanak. Posebno je stradao rukovodei partijski kadar; u

svim vidovima borbe protiv bugarskog okupatora poginulo
je 105 lanova iz rukovodstava Partije (11 lanova Pokrajinskog i Centralnog komiteta, 11 lanova oblasnih komiteta, 7 lanova okrunih komiteta i 76 lanova sreskih i
mesnih komiteta) i 445 lanova Partije. Uhapeno je i mueno 1.618 komunista. 214 )
Te rtve nisu bile uzaludne.
U Socijalistikoj Federativnoj Republici Jugoslaviji
Makedonija, i radnika klasa Makedonije, doivela je svoj
puni nacionalni, ekonomski, drutveni i kulturni procvat
kao uistinu slobodna u slobodnoj, ravnopravnoj, samoupravnoj jugoslovenskoj socijalistikoj zajednici.

2U

I kongres KPM, S k o p j e 1949.

(podaci su uzeti iz referata V i d o j a S m i l e v s k o g ) .

DEJSTVA PROTIV
NARODNOOSLOBODILAKOG POKRETA
I ZLOINI BUGARSKE VOJSKE U SRBIJI
Aktivnost bugarske vojske i otpor
srpskog naroda 1941. godine
Pred poetak ustanka u Srbiji, na anektiranoj teritoriji
vranjskog i pirotskog okruga bugarska vojska je odravala
red i mir strogo uvajui provizornu granicu da stanovnitvo iz anektiranog podruja ne bi bealo u okupiranu Srbiju. Celokupnu politiku bugarizacije i denacionalizacije
srpskog ivlja u prvim danima okupacije sprovodile su samo bugarske upravne vlasti. Vojska se nije otvoreno kompromitovala jer je trebalo da predstavlja oslobodioca moravskih i niavskih Bugara. Ali, kako se ubrzo pokazalo
da upravne vlasti i policija nisu bile u stanju da efikasno
i brzo ostvare denacionalizaciju i bugarizaciju srpskog
ivlja, u taj proces morala je biti ukljuena i vojska.
Stanovnitvo anektiranog dela Srbije bilo je ogoreno
otkidanjem ovih podruja od zemlje matice i ukljuivanjem
u sastav faisitke bugarske drave, te su se i bugarska vojska i bugarske vlasti od prvih dana okupacije, od
aprila 1941. suoile sa ogromnim nezadovoljstvom i otporom srpskog naroda.
Otrica bugarske okupacione politike bila je uperena
u prvom redu protiv Komunistike partije Jugoslavije, organizatora svenarodnog otpora okupatoru. Pritisak bugarskih vlasti osetili su i estiti rodoljubi, javni i kulturni radnici afirmisani kao protivnici velikobugarske nacionalistike politike odnosno kao protivnici bilo ije nacionalistike
politike.

U poetku, okupatorskim viastima i vojsci pruan je pasivan otpor. A l i , po izbijanju ustanka u Srbiji, narod se poeo boriti sa orujem u ruci. Oruani ustanak
Komunistika partija Jugoslavije pripremala je odmah
po kapitulaciji Kraljevine Jugoslavije, aprila 1941. godine, a napad nacistike Nemake na Sovjetski Savez pruio je povoljnije uslove i onu pravu atmosferu za irenje
masovnog narodnooslobodilakog pokreta. Krajem juna KPJ
organizuje prve partizanske odrede, a oruane akcije u Srbiji poele su 7. jula 1941. godine. Partizanski odredi mnoili
su se vrlo brzo, pa ih je ve u avgustu u Srbiji bilo 22.
Oruana borba protiv bugarskog okupatora na anektiranoj
teritoriji poela je neto kasnije.
Bugarska vojska se odmah, i najaktivnije, ukljuuje u
borbu protiv narodnooslobodilakog pokreta, videvi u njemu najopasnijeg protivnika za odravanje otetih teritorija
i mogunosti proirivanja okupacije jo dublje u Srbiju.
Poetak ustanka oznaio je novu, viu fazu borbe protiv nacionalne asimilacije i bugarskog sistema vlasti. 215 )
Razvitkom narodnooslobodilakog pokreta koji je u svoje
redove irokog narodnog fronta primao sve rodoljube nezavisno od njihovog dotadanjeg politikog, verskog ili nacionalnog opredeljenja, bugarska politika se na anektiranom
delu Srbije suoila sa protivnikom koji je odbacio bugarske
akte o aneksiji i taj postupak okvalifikovao kao napad na
dravno jedinstvo Jugoslavije.
Kao to je reeno, bugarska okupatorska vlast, uvidevi odmah opasnost koja joj je pretila od komunista Jugoslavije i rodoljuba spremnih da prue otpor okupatoru, jo u
toku avgusta 1941. hapsi leviarski orijentisane graane i
komuniste, i predaje ih bugarskim vojnim vlastima, koje ih
pod strogim nadzorom sprovede u Beograd i predaju nemakim okupacionim vlastima 2 1 6 ). Bugarska obavetajna sluba organizovala je velike potere u vranjskom srezu i samo
u avgustu mesecu uspela da pohapsi skoro ceo Mesni komitet u Vranju. 217 )
No, uprkos hapenjima i progonima, komunisti u vranjskom okrugu uspeli su da organizuju Vranjski partizanski
215

) Mirko Stoj i I jkovi:

Otpor naroda deia j u g o i s t o n e S r b i j e p o l i t i c i

d e n a c i o n a l i z a c i j e 19411944, r u k o p i s , s t r . 67.
21) A V I I , f o n d Bugarska, k. 1, 3/111.
2' 7 ) A V I I , f o n d Bugarska,

k. 1, 3/111.

bugarske

odred, koji je 18. septembra otpoeo akcije protiv bugarskih okupatora. Za odmazdu, bugarske vojne vlasti odmah
su streljale oko 30 mladia iz vranjskog sreza.218)
Tako su otpoele prve borbe bugarske vojske protiv
jedinica narodnooslobodilakog pokreta na okupiranoj teritoriji, borbe koje e postajati sve ei i trajati neprekidno tri i po godine.
Protiv ustanka srpskog naroda bugarska vojska nije
dejstvovala samo na okupiranoj teritoriji, ve je povremeno prelazila preko privremene granice na teren koji je bio
pod nemakom okupacijom. 219 )
Od polovine novembra 1941. godine pa do kraja rata, nemaki komandanti u Srbiji stalno angauju bugarske trupe u
borbama protiv snaga narodnooslobodilakog pokreta na teritoriji june Srbije. Ocenjujui da e dolazak bugarske vojske dii na noge celokupno srpsko stanovnitvo, nemake
okupacione vlasti izdaju saoptenje da e bugarske jedinice samo obezbeivati elezniku prugu NiLeskovac
i NiPirot. Meutim, dva bugarska bataljona 6. etapnog
puka i 2. motorizovani puk ojaan divizionom artiljerije, 220 )
koji su se ve ovde nalazili, ubrzo dejstvuju u borbama protiv Kukavikog narodnooslobodilakog partizanskog odreda.
Napad delova bugarskog 2. motorizovanog puka u saradnji
sa delovima nemake 717. peadijske divizije otpoeo je
27. novembra 1941. Pod pritiskom zdruenih snaga neprijatelja, Kukaviki odred se povlai iz sela Vuja kraj Leskovca, a neprijateljska vojska pljaka i pali preko dve stotine
domova i ini razna druga nasilja. 221 )
U 1941. godini bugarska vojska je preduzela i napad
na delove Vranjskog odreda, koji se jo odravao na
anektiranoj t e r i t o r i j i . Poto nisu uspeli da preu granicu,
borci Vranjskog odreda ulogorili su se u Sobinskoj umi.
Bugari su ih otkrili i napali u noi 20. decembra. U borbi je
poginulo nekoliko partizana i zamenik komesara odreda. 222 )
2,s
2

) Dr M i l i v o j e Perovi,

Juna S r b j i a u NOB,

Beograd

1961,

str. 55.

" ) V o j i n Popovi, n . , s t r . 3031.

22

) Dr

Dimitrije

Kuli:

Bugarska

okupacija

19411944,

Ni

1970,

knj.

I,

str. 9899.
221
222

) V. Popovi, n. . s t r . 33; M. Perovi, n. d. 115.

) M. Perovi, n. d,

56. U

izvetaju

Dravne k o m i s i j e za u t v r i v a n j e zloina

okupatora navodi se da je tada u S o b i n s k o m p o l j u s t r e l j a n o 9 partizana.

Bugarska,

k. 4,

1/88).

(A V I I , fond

Uee bugarskog 1. okupacionog korpusa u suzbijanju

narodnooslobodilakog pokretai 1942. godine
Odmah poto je zaposeo deo Srbije, bugarski 1. okupacioni korpus po nareenju nemakog vojnoupravnog komandanta Srbije, generala Badera, otpoeo je prve akcije
protiv narodnooslobodilakog pokreta.
U to vreme poloaj narodnooslobodilakih odreda na
ovoj teritoriji bio je dosta teak i zbog otre zime,
slabog naoruanja i oteanog snabdevanja, i zbog napora zdruenih neprijatelja da po svaku cenu unite partizanske odrede.
U istonoj Srbiji dejstvovali su Timoki i Svrljiki narodnooslobodilaki partizanski odred sa oko 500 boraca, a
u junoj Srbiji Rasinski, Topliki (od aprila 1942. Jastrebaki), Leskovaki, Jablaniki, Ozrenski i Babiki odred.
Ukupno, odredi su imali oko 1.000 boraca. Uslovi za razvoj
narodnooslobodilakog pokreta bili su neto povoljniji u
junoj nego u istonoj Srbiji, mada su i tu bugarske
i kvislinke jedinice uspele da nanesu dosta tete; tome
je delimino pripomogla i slaba saradnja izmeu odreda,
nepostojanje vrstih proleterskih jedinica i neobjedinjeno
komandovanje. To su, uglavnom, bili razlozi zbog kojih je
narodnooslobodilaki pokret i na ovom terenu 1942. godine
prolazio kroz kratkotrajnu krizu.
Prve borbe delova bugarskog 1. okupacionog korpusa
protiv Babikog narodnooslobodilakog partizanskog odreda vodile su se od 2. do 5. februara 1942. godine na Beljanici, kod Leskovca. Cilj neprijatelja bio je osvajanje slobodne teritorije koju je drao odred. Borbe su bile estoke
i obe strane imale su dosta gubitaka, dosta poginulih i zarobljenih. Komandant Babikog odreda predlagao je Bugarima razmenu zarobljenika, ali do toga nije dolo jer su
bugarski vojnici odmah pobili zarobljene partizane. 223 )
U operaciju irih razmera, na prostoriji juno od Prokuplja, Leskovca i Koana, bugarske trupe krenule su 11. i
12. februara. To je trebalo da bude prvi deo ofanzive protiv narodnooslobodilakog pokreta u junoj Srbiji. Drugi
deo ofanzive bio je predvien da se izvede u prostoru Ni
223

okruga

) M.

1942,

Perovi,

n.

d,

137139;

Leskovaki zbornik V I I ,

1967,

Hranislav
str.

Raki:

199200.

KPJ

Leskovakog

ratnog

Bela PalankaVlasotinceBabika gora.224) Zbog ove

ofanzive u Ni je doputovao nemaki vojnoupravni komandant Srbije, general Bader, i na sastanku 13. i 14. februara izdao nareenja komandantu bugarskog 1. okupacionog korpusa, generalu Asenu Nikolovu.
U okviru prvog dela ofanzive bugarski 13. peadijski
puk preduzeo je akcije protiv partizanskih snaga na teritoriji Pasjae i Vidojevice. Jedan bugarski bataljon nastupao
je pravcem ProkupljeDobrotiBeli kamen; drugi bataljon u pravcu VlahovoitoraaPasjaa; trei DrenovacukovacGranica. U toku noi izmeu 13. i 14.
februara sukobili su se u selu Bojniku delovi Jablanikog odreda sa delovima bugarskog 13. puka i obe strane
pretrpele su znatne gubitke. 225 ) Tri dana kasnije, 17. februara, jedinice ovog istog bugarskog puka vratile su se u
Bojnik i poinile teke zloine: za odmazdu zbog pretrpljenih gubitaka, do temelja su spalili sela Bojnik i Dragovac,
pohvatali sve to nije uspelo da izbegne ene, decu,
starce i sve streljali oko 400 seljana. Prvo mukarce,
pred enama i decom, a zatim ene i decu. . .22)
Posle zloina u Bojniku, bugarski vojnici opkolili su
sela Kosani, Stubal, Belanovce i Petrovac i streljali jo
150 seljaka.
U isto vreme, bugarski 14. peadijski puk 17. divizije,
zajedno sa kvislinkim snagama, napao je delove Toplikog
odreda na Pasjai i Belom kamenu. Posle borbe u kojoj je
bugarski puk imao 35 mrtvih i ranjenih, za odmazdu su spaljena sela na Pasjai i streljano i prognano oko 400 ljudi. 227 )
Tih dana i delovi bugarske 17. peadijske divizije iz
Prokuplja vodili su borbu sa partizanima u okolini Prokuplja ne bi li otvorili sebi put u pravcu Kurumlije i Blaca.
Bugarske jedinice stigle su do sela Gornje Straave i Berilja, ali su se pod pritiskom Toplikog odreda povukle.
" t Dnevni

izvetaj

vojnoupravnog

komandanta

Srbije

od

11.

IX

1942.

VII,

M i k r o t e k a , NAV-N-T-501, F.247/842.
225

) V.

Popovi,

n.

dok. 65 i 127.
2) Ovaj

podatak

II

Mikroteka,

1942.

(A V I I ,

44;

uzet je

M.

Perovi,

n.

d,

1345.

iz izvetaja v o j n o u p r a v n o g

NAV-N-T-501,

F.247/8723).

Zbornik,

tom

I,

s t r e l j a n o 470

lica,

ljano ak 560 l i c a .
227

) Zbornik, t o m I, k n j . 3, dok. 50.

a D.

Kuli,

3,

komandanta S r b i j e od 23.

Inae,

ostali

k o j i su p i s a l i

o v o m z l o i n u navode znatno v e u c i f r u : t a k o M. Perovi, n. d. s t r . 135, navodi

b u g a r s k i m p o d a c i m a da je

knj.

n.

d.

str.

prema

126. da je stre-

Partizani su zarobili 17 bugarskih vojnika, objasnili im ciljeve narodnooslobodilakog pokreta, razoruali i pustili. I
pored takvog postupka bugarski vojnici su 20. februara kao
odmazdu zbog jednog poginulog u borbi, streljali 35 seljaka
iz sela Gornja Straava. 228 )
U drugoj polovini februara 1942. godine komanda bugarskog 1. okupacionog korpusa pripremila je napad na
Babiki odred i Niavsku etu Svrljikog odreda da bi proterale partizane sa slobodne t e r i t o r i j e Zaplanja izmeu
Lunice, Niave i June Morave. U ovoj operaciji uestvovali su delovi bugarskog 13. peadijskog puka iz Jablanice
i Puste Reke, nekoliko jedinica 21. peadijske divizije iz
Nia i jedinice 50. puka 1. divizije iz Pirota. Plan komandanta korpusa, generala Nikolova, bio je da nastupa iz prostora Leskovca, Nia, Bele Palanke, Babunice i Vlasotinaca, da zatvori krug oko Babikog odreda i Niavske ete i
uniti ih na prostoru Babike gore. Neprijatelj je vojne akcije zapoeo 22. februara iz prostora Bela PalankaLjuberaa.229) U saradnji sa kvislinkim snagama, bugarske
jedinice iz Bele Palanke napale su Niavsku etu u rejonu
Resnika i zauzele teritoriju Bele VodeLjuberaa; jedinice iz Leskovca napredovale su u pravcu Vlasotince
LipovicaBeljanica
i
OraecPeenjevciRazgojna;
jedinice iz Nia prema Vlasotincima, a odatle prema
Krimiru. Posle estoke borbe, etvorostruko brojnije bugarske jedinice prisilile su Babiki i Svrljiki odred da uz
velike gubitke napuste slobodnu teritoriju. Oba odreda uspela su da se izvuku iz obrua i 3. marta prebace na Suvu
planinu, a bugarska vojska sa kvislinkim jedinicama ovladala je slobodnom t e r i t o r i j o m izmeu Suve planine, Selievice i Babike gore. Narod iz podruja koje je inilo slobodnu teritoriju podvrgnut je strahovitom teroru. Zarobljeno je oko sto boraca i preko pet stotina talaca; oni koji
nisu streljani internirani su u Norveku. 230 )
228

pomagaa,
229

) Dokumenta

Dravne

komisije

(A V I I , fond Bugarska,

za

utvrivanje

k. 3, 2/3227;

) V. Popovi, n. . 4950. Dnevni

zloina

okupatora

njihovih

D. K u l i , n. d. 159160).

izvetaj v o j n o u p r a v n o g komandanta S r b i j e

od 23. II 1942. (A V I I , M i k r o t e k a , NAV-N-T-501, F.247/8723).

23

179180.

) Ivan

Dina G l i g o r i j e v i :

Prema d o k u m e n t i m a

je iz zaplanjskog

sreza

Partizanski

Dravne

odredi

k o m i s i j e za

i n t e r n i r a n o 94 oveka,

logore 10 I s t r e l j a n 21; popaljeno je 56 zgrada.

i s t o n e Srbije,

utvrivanje

poslato u

zloina

logor u

Niu

(A V I I , k. 3, 2 / 3 2 1 4 ) .

Beograd

1969,

okupatora

tada

7,

bugarske

Ove vojne akcije bugarska okupatorska vlast iskoristila je da sredinom marta pripoji anektiranoj teritoriji nekoliko sela u lunikom i vlasotinakom srezu, a krajem
marta Bugari su prisvojili jo desetinu sela i pomerili granicu anektiranog podruja na zapad. Nekoliko dana kasnije
nemaki vojnoupravni komandant Srbije odobrio je da se
luniki srez pripoji Bugarskoj, a Srbiji vrati deo oko itluka i Jelovik Izvora.231)
Posle borbi u Zaplanju bugarske trupe u sadejstvu sa
kvislinkim jedinicama preduzele su novu akciju protiv delova Toplikog, Jablanikog i Leskovakog odreda. Bugarske jedinice posele su liniju itoroaStudenicaKonjarnikDubovoKosani sa zadatkom da spree prebacivanje partizanskih odreda severno od reke Toplice. Jablaniki odred razbijen je na manje grupe; jedna eta Leskovakog odreda pretrpela je poraz kod Tulara, a druga
kod Leskovca. Posle etvorodnevnih borbi desetkovani Jablaniki i Leskovaki odred prebacili su se iz sela Dobre
Vode sa Raana na Pasjau i spojili sa delovima Toplikog
odreda. 232 }
Bugarska vojska nastavila je borbu protiv Pasjake i
Vidojevake ete Toplikog odreda i u prvoj polovini aprila
1942. uspela da Pasjaku i Vidojevaku etu uniti: 9.
aprila Pasjaku, a 12. aprila Vidojevaku. Jedinice bugarske 17. peadijske divizije, koje su uestvovale u ovim
borbama, opkolile su selo Jugovac u kome su predanila etiri partizana; Bugari su dva partizana zarobili a dva ubili.
Zatim su pokupili sve mukarce preko 16 godina i odveli
u Prokupije. Sutradan su partizane obesili, a seljake postreljali. 233 }
Krajem aprila 1942. godine bugarske upravne i vojne
vlasti pohvatale su i odvele u Bugarsku bive aktivne oficire i podoficire Kraljevske jugoslovenske vojske, ak i
one koji su puteni iz nemakog zarobljenitva. U drugom
naletu pokupili su omladince iz akih klupa, obrazovali
radne jediice i odveli u Jambol i na obalu Crnog mora.234}
2

" ) J. Popovi, n. . s t r . 51.

232

) Zbornik, t o m I, k n j . 3, d o k . 140, 143, 162.

233

) Dokumenta

f o n d Bugarska,
234

Dravne

komisije

za

utvrivanje

zloina

okupatora,

CA

VII,

k. 3, 2 / 3 3 4 ) .

) Obavetajni

Bugarske 19. V 1942.

odsek

SDS

efu

kabineta

Predsednitva

(A V I I , f o n d Bugarska, k. 3, 1 / 5 1 ) .

Ministarskog

saveta

Kako je vreme odmicalo, bugarski okupator je prema

srpskom narodu bivao sve bezobzirniji. Zloini bugarske
vojske poeli su da zabrinjavaju ak i nemake predstavnike na teritoriji dodeljenoj Bugarskoj.
Poetkom juna 1942. poela je smena bugarskih jedinica u Srbiji, uglavnom zbog organizacionih razloga bugarske armije, ali i zbog toga to su se dotadanje jedinice
toliko kompromitovale nasiljem i zloinima da je bilo razumno zameniti ih novim. No, broj bugarskih vojnika u
Srbiji nije smanjen: korpus je i dalje brojao tri divizije,
s t i m to su dole dve nove, 7. i 9., i to je u 21. diviziji zamenjen komandni kadar. Smena je vrena postepeno i zavrena tek u julu mesecu.
U toku smenjivanja trupa, bugarske jedinice preduzele su akcije iji je cilj bio unitenje partizanskih odreda
na Jastrepcu, Svrljikim planinama i Ozrenu. Prva akcija
poela je 19. juna iz Blaca, Prokuplja, Kruevca i Zitkovca,
odakle su delovi bugarskog 1. okupacionog korpusa, u saradnji sa kvislinkim jedinicama, izveli koncentrian napad
protiv Jastrebakog i Rasinskog odreda na Velikom i Malom Jastrepcu. Ovom operacijom rukovodio je lino komandant korpusa, general Nikolov. Obuhvatajui Jastrebac,
bugarski vojnici su uz put pretraivali sela, sazivali zborove, pretili narodu i odvodili sve one na koje su posumnjali
da sarauju sa narodnooslobodilakim pokretom. Stradali
su seljaci iz Male Plane, Bresniia, Konia, iz Velike
Plane, Zdravinja, Gornje i Donje Bresnice i Gornje Joanice oko 200 talaca. Seljacima su naredili da ponesu sekire, vile, motike, pa su ih tako fotografisali da bi, ako zatreba, imali opravdanje da su pohvatali samo one buntovne!
Partizani Rasinskog i Jastrebakog odreda trudili su
se da izbegnu frontalnu borbu, te su bugarske jedinice sa
severa i sa juga bez veeg otpora 21. juna izbile na vrh
Jastrepca. Dan kasnije, nezadovoljni ishodom vojne akcije,
bugarski vojnici poeli su da streljaju seljake pobili su
preko 140 seljaka, a ostale oterali u Kruevac. 235 )
im je ova akcija zavrena, preduzeta je druga protiv
Svrljikog i Ozrenskog odreda. Jer, nareenje Feldkomandanture 809 u Niu bilo je izriito: odmah produiti gonjenje
235

) Dokumenta

fond Bugarska,

Dravne

k. 3, 4 / 3 8 ) .

komisije

za

utvrivanje

zloina

okupatora,

(A

VII,

partizana! 236 ) Plan neprijatelja sastojao se u sledeem: slabije bugarske snage posedale su levu obalu Niave da bi
spreoile prodor dva narodnooslobodilaka odreda sa Svrljikih planina i Ozrena prema Suvoj planini; jae bugarske
jedinice frontalnim napadom preko Knjaevca, Soko Banje
i Nia opkolile su t e r i t o r i j u na kojoj su se nalazili partizanski odredi, a granine bugarske jedinice posele su demarkacionu liniju KalnaBela Palanka da bi spreile eventualni prodor partizana preko Stare planine na bugarsku
teritoriju. U tom stegnutom obruu trebalo je unititi oba
partizanska odreda. A l i , i partizanima je bila jasna taktika
neprijatelja. Zato su se podelili u manje grupe i izvukli iz
obrua. Posle ove neuspele vojne akcije bugarski okupator
i na ovom terenu ini teke zloine. Vojnici bugarske 21.
divizije i 50. puka 1. divizije iz Pirota popalili su kue, pobili seljake, silovali ene, pljakali. Teror je bio takvih
razmera da su ak i kvislinki sreski i okruni naelnici
morali da priznaju da akcija bugarskih trupa u srezovima
Svrljiga i Knjaevca zapoeta 25. juna predstavlja jedan
izuzetno teak sluaj unitavanja ljudi i imovine. 237 )
Zbog odlaska starih i dolaska novih trupa, i zbog izvoenja Aimovieve ofanzive,238) bugarske jedinice nisu
bile u situaciji da u leto 1942. preduzmu neku veu akciju
protiv narodnooslobodilakih odreda. Zato se njihova aktivnost ograniila na pljaku srpskog naroda. Samo moravski okrug sa seditem u upriji, na primer, morao je bugarskoj vojsci za neto vie od mesec dana da isporui
1,726.000 kg sena, isto toliko slame i oko 15.000 kg povra
svake nedelje. 239 ) Jasnije reeno, srpski narod je bio prinuen da izdrava bugarske trupe, iako je nemaka komanda u Srbiji odredila da se one snabdevaju iz Bugarske. Oekivalo se da e barem nove bugarske jedinice ovenije postupati prema stanovnitvu, ali se ta oekivanja nisu ispunila. I one su poinile niz zloina. Bugarsku okupatorsku
vojsku nisu mogli obuzdati ak ni neki predstavnici nemake okupacione sile, koji su smatrali da dranje bugar2M

) A V I I , M i k r o t e k a , M i n h e n 6/804.

23?

) Zbornik, t o m I, k n j . 3, dok. 192, 195, 197. i 202.

2W

) Ofanziva d o b i l a

ime

po

komandantu

ovih

poslova k v i s l i n k e v l a d e .
239

) C i t i r a V. Popovi, n. . V I G , br. 4, str. 58.

operacija

ministru

unutranjih

skih trupa predstavlja jedno teko optereenje za Feldkomandanturu u Niu.240)

U drugoj polovini 1942. poloaj narodnooslobodilakog
pokreta na t e r i t o r i j i na kojoj su se nalazile bugarske trupe
neto se poboljao. U istonoj Srbiji dejstvovao je Timoki
odred, u junoj Jastrebaki i Rasinski, a sasvim na jugu Leskovaki, Jablaniki i Crnotravski.

Bugarski v o j n i c i uvaju ene taoce

pred s t r e l j a n j e . Srbija

1942.

Bez obzira na sve tekoe i privremenu krizu kroz koju je Komunistika partija Jugoslavije prolazila u toku 1942.
godine, u Srbiji se uspeno prilagodila tekim uslovima
rada, uspela da delimino stabilizuje partijske redove, ojaa
partizanske odrede i narodnu vlast. U izvesnom smislu,
1942. godine bila je prelomna za narodnooslobodilaki pokret u Srbiji: jake neprijateljske snage i pored dobro organizovanih vojnih poduhvata nisu uspele ni da ugue usta">)

Izjava Georga K i s e l a ,

[A V I I , NA, 275/38) p r e v o d ) .

nak ni da razbiju Partiju. Naprotiv, u t i m okrajima narodnooslobodilaki pokret je ojaao, jo vre se povezao sa
narodom; s druge strane, nemakim i bugarskim okupatorima bilo je jasno da je upravo Komunistika partija Jugoslavije motor koji pokree itav otpor i borbu naroda
protiv okupatora, pa su ulagali maksimum napora da
unite i partijske organizacije i odrede.
Prva vea akcija bugarskih trupa u jesen 1942. godine
bila je ona koju je preduzeo 36. peadijski puk zajedno sa
delovima nemake SS divizije Princ Eugen u selu Krivoj
Reci na Kopaoniku. Bugarski puk je nadirao od Brusa i
Aleksandrovca. Selo je opkoljeno 11. oktobra, a 12. oktobra poeo je pogrom mukaraca, ena i dece. Samo toga
dana pobijeno je oko 320 ljudi i spaljeno preko 100 domova.241)
Istog dana bugarske jedinice iz Prokuplja i Nia preduzele su napad na Jastrebaki odred, koji je uspeo da
izbegne opkoljavanje i prebaci na planinu Pasjau. Poto
su im izmakli partizani, bugarski vojnici su spalili sve partizanske kue u selima Lepaji i Balievcu, a seljake oterali u logor.
Poetkom novembra, delovi 1. okupacionog korpusa,
i kvislinke jedinice, napali su Leskovaki odred na planini Kukavici. U toku dvodnevnih borbi odred je bio prinuen da se podeli na dva dela: jedan deo se prebacio
u Crnu Travu, a drugi je ostao na planini Kukavici. Istovremeno, bugarska vojska u saradnji sa kvislinzima preduzela je akciju protiv Jablaniko-pasjakog i Jastrebakog odreda u Toplici i Jablanici. Otre borbe voene su sve do
20. novembra kod Dedinca, Trnovog Laza i Tovrljana kod
Prokuplja. Poto nije uspeo da uniti odrede, neprijatelj se
povukao sa terena u svoje garnizone. 242 )
U decembru 1942. bugarske jedinice druge smene poinile su nekoliko zloina. Nou izmeu 21. i 22. decembra
delovi 1. peadijske divizije iz Nia doli su u dobriki srez
radi odmazde nad onim selima kroz koja su prolazili partizanski odredi i u njima noivali. im je svanulo pohvatani
su svi mukarci u selu Devi i streljani u zaseoku ubure;
Saoptenja

Dravne

opirnije o tome zloinu

AIRPS,

komisije

za

Hronika

utvrivanje
Krive

Reke,

187, 1935.
A V I I , M i k r o t e k a NAV-N-T-501, F.254/436.

zloina
str,

okupatora,

3046;

D.

br.

Kuli,

733;
n.

d.

istog dana blokirano je selo Lepaja: pohvatane seljake bugarski vojnici poveli su sa sobom u pravcu Balievca i u
jednom potoku streljali. One nesretnike koji su udom jo
iveli, dotukli su bajonetima. Slino se dogodilo i u Krajkovcu; ljude su zatvorili u kolu, muili i na kraju pobili. 243 )
Vojnici bugarske 9. divizije iz uprije pohapsili su 120 seljaka u okolini Ranja i oko 40 graana iz Paraina . ..
Krajem decembra 1942. bugarske jedinice blokirale
su sela Krimir, Kaonik, Lomnicu, Veliki iljegovac i Petinu, uhvatili 33 seljaka i na Cerovakom mostu na Zapadnoj Moravi kod sela Trubareva, pobili i pobacali u jednu
zaputenu kreanu. Taj zloin otkriven je tek u prolee
1943. godine. 244 )

Borbe i zloini bugarske vojske

u toku 1943. godine
Poetkom 1943. godine narodnooslobodilaki pokret u
Srbiji bio je u usponu. U svim krajevima, izuzev jednog malog dela zapadne Srbije, dejstvovali su partizanski odredi:
u zapadnoj Srbiji i umadiji Valjevski, aanski i Kosmajski odred, od kojih je u junu 1943. formiran umadijski bataljon; u istonoj Srbiji malobrojni Timoki odred
prerastao je polovinom godine u Timoki bataljon; u junoj Srbiji narodnooslobodilaki pokret je bio najrazvijeniji dejstvovali su Rasinski, Jastrebaki, Jablaniko-pasjaki, Leskovaki i Crnotravski odred (od ovih odreda
poetkom februara 1943. formirana su dva jaa partizanska odreda 1. i 2. junomoravski; samo je Rasinski ostao
da dejstvuje samostalno). Ukupna jaina ovih odreda bila
je oko 1.200 boraca.
Bolje organizovane narodnooslobodilake snage na jugu Srbije vodile su tokom zime 1943. godine este i ogorene borbe protiv bugarskih jedinica. Za odmazdu, bugarski vojnici inili su zloine nad narodom: paljevine, pljake, silovanja, muenja, ubijanja to su bile uobiajene
mere bugarske vojske posle svake vojne akcije. 245 )
243

) Dokumenta Dravne k o m i s i j e za u t v r i v a n j e zloina okupatora

Bugarska,

k. 3, 2 / 3 8 2 9 2 ) .
244
24s

) I s t o , k. 6, n e r e g i s t r o v a n o ; D. K u l i , n. d. 179180.

) Zbornik, t o m I, k n j . 5, s t r . 440.

(A V I I , f o n d

Osnovni cilj bugarskih dejstava bio je unitenje tek

formiranih junomoravskih odreda. Dve ojaane bugarske
lovne rote (poterne e t e ) , zajedno sa nemakim jedinicama i Srpskom dravnom straom,*) preduzele su napad
na 1. junomoravski odred na planini Radan, no odred je
uspeo da razbije zdruenog neprijatelja i nanese mu znatne gubitke. Ogoren ovim porazom, komandant bugarske
7. peadijske divizije naredio je da se blokiraju jablaniki
i delovi dobrikog i prokupakog sreza i da se uniti 1. junomoravski odred. Pre nego to je 7. divizija zatvorila
obru, jedan deo 1. junomoravskog odreda prebacio se
na planinu Kukavicu, a drugi deo na Mali i Veliki Jastrebac. Kad nije uspeo da uniti odred, bugarski komandant
je naredio da se selo Gajtan spali, a stanovnitvo pobije
i protera. Do 20. marta bugarski vojnici u srezu jablanikom spalili su 635 domova, a streljali i pohapsili blizu 800
ljudi. 246 )
Vojnici te iste 7. divizije, spalili su 22. marta 300 domova u optini Predejane. Dan kasnije, bugarska vojska i
Granina straa dole su u optinu jastrebaku (Vladiin
Han), sazvali zbor seljaka, izdvojili oko 200 talaca, odveli
na Jelovu glavu i streljali, istoga dana spalili su dva naselja jastrebake optine, 368 domova, a u optini Predejane streljali oko stotinu ljudi. 247 )
U toku marta 1943. izvrena je smena bugarskih jedinica. Na mesto 21, 9. i 7. dole su 22, 24. i 27. peadijska
divizija. I ove su jedinice, kao i u prethodne dve smene, vodile ogorenu borbu protiv narodnooslobodilakog pokreta i Komunistike partije Jugoslavije, i inile teke zloine
nad stanovnitvom. Primera ima bezbroj, po svireposti i
okrutnosti sve nalik jedan drugom .. ,248) Ali, sav taj strahoviti pritisak bugarske vojne sile i terora kao da je jaao
snagu narodnooslobodilakog pokreta, jaao a ne guio
otpor u narodu, mnoio redove boraca narodnooslobodilakih odreda.
*) K v i s l i n k a

oruana

p o l i c i j e Nedieve vlade.
2JS

formacija

D e l i l a se

) Dokumenta Dravne
k. 3, 2/3157).

Bugarska,

na

stvorena
Graninu,

3.

III

1942.

Gradsku

od

bive

andarmerije

k o m i s i j e za u t v r i v a n j e z l o i n a okupatora

) V. Popovi, n. . V I G , br. 4, s t r . 52.

I s t o , k . 4 , 4/239.

Poljsku strau.
(A V I I , f o n d

Ogromne tekoe bugarskim trupama priinjavao je

2. junomoravski odred koji je dejstvovao du pruge Ni
Skoplje i nanosio znatne gubitke okupatoru. Posle nekoliko uspenih akcija ovog odreda, komanda bugarskog 1.
okupacionog korpusa odluila je da uz pomo policije sofijske i skopske oblasti pretrai teren i razbije 2. junomoravski odred. 249 ) Najotrije borbe voene su krajem aprila
u Crnoj Travi. Bugarski vojnici, uz podrku etiri aviona,
nadirali su iz pet pravaca: Darkovca, Vlasine, Crvenog Brega, Stremim i rovaca i Trna. Da bi se izvukao iz okruenja, odred se podelio u nekoliko grupa i uz estoke borbe probio
iz obrua. I Bugari i partizani imali su velike gubitke. 250 )
Nekoliko napada bugarskih jedinica izdrao je i 1. junomoravski odred. Poetkom maja delovi bugarske 27. peadijske divizije okruile su 3. bataljon na planini Jastrepcu i 2. bataljon p.D planini Radanu, ali oba bataljona uspela
su da se izvuku iz okruenja. Za odmazdu zbog poginulih
vojnika u ovim borbama, neprijatelji su u Niu streljali 200
talaca. 251 )
Dejstva protiv najjaih partizanskih jedinica u junoj
Srbiji nastavljaju se nesmanjenom estinom. Polovinom jula
1943. neprijatelj preduzima operacije veih razmera na teritoriji Crne trave i Lunice. Bugarske jedinice kretale su
se iz pravca Pirota i Trna: 50. peadijski puk, 3. bataljon,
5. peadijski puk i policijske snage iz Pirota i Babunice
nadirale su preko LjuberaeDobrovitaTegonice i
preko Strelca Radosinja Jabukovika; jedinice 1. peadijskog i 5. konjikog puka iz rejona Trna nastupale su
preko Kalne u pravcu Crne Trave; bugarske posade iz okolnih mesta zaposele su raskrsnice kako bi onemoguile
manevre partizanskih jedinica, Ali, i pored sve te strategije, narodnooslobodilake snage koje su se zatekle u
Crnoj Travi vetim manevrima izbegle su opkoljavanje . . .
U toku jula 1943. bugarske jedinice preduzele su ofanzivu i na slobodnu teritoriju PinjaKozjak, na kojoj se
nalazio 2. junomoravski odred. Neprijatelj je krenuo u napad: iz ustendila 13. peadijski puk, iz Krive Palanke jedan bataljon, iz Skoplja 51. peadijski puk, iz Vranja 52.
24
!5

')

Izjava A s e n a Bogdanova

) Zbornik, t o m I,

knj.

5,

(A V I I , SU Skopje,

str.

174175;

=1) Zbornik, t o m I, k n j . 3, s t r . 187, 461.

AIRPS,

F.10/44).
MG

OK Vranje 35.

pomoni puk i jedinice iz Bujanovca, Vladiinog Hana i

Surdulice. Ofanziva je trajala nekoliko dana i opet se zavrila neuspehom. . ,252)
Poetkom avgusta bugarska 24. peadijska divizija zapoela je u umadiji akciju protiv umadijskog bataljona,
te Kosmajskog i aanskog odreda, koji su se okupili na
Bukulji radi savetovanja o daljim dejstvima. Bugarske jedinice iz Aranelovca pokuale su 8. avgusta 1943. da ih
opkole i unite, ali partizani su se na vreme izvukli, izbegli
opkoljavanje i napali bugarsku kolonu kod sela V r b i c e . . .253)
Jedinice bugarske 24. peadijske divizije dole su
lovinom avgusta kao kaznena ekspedicija u selo Otru
aka da osvete jednog ubijenog bugarskog vojnika,
gazile skoro celo Dragaevo, popalile preko 200 kua,
bile i pohvatale sve to nije izbegio. 254 )

pokod
prepo-

Teak zloin poinili su bugarski vojnici zajedno sa

nemakom policijom juno od A r i l j a : zbog 18 zarobljenih
bugarskih i 2 nemaka vojnika iz granine ispostave kod
Ivanjice, pobili su 372 seljaka, 351 uhapsili, a 460 kua
spalili.
Za ovako savesno i uporno istrebljivanje tih buntovnih Srba, bugarske okupacione trupe dobile su posebnu
pohvalu i priznanje nemakog vojnoupravnog komandanta za Srbiju, generala Badera, prilikom njegovog odlaska
na novu dunost, avgusta 1943.255) Ni za vreme Baderovog
naslednika, generala Felbera, nije dolo do nekih bitnijih
promena u dranju bugarskih okupacionih trupa ni prema
snagama narodnooslobodilakog pokreta, ni prema srpskom narodu. Istom estinom nastavljaju vojna dejstva, istom okrutnou sprovode odmazde nad narodom. Kaznene
ekspedncije, muenja, streljanja, teror. . . Pilia, Ribari,
Bajina Bata, Uice, aak, Brzohode, ljivar, Pirot, Bela
Palanka... Sela, gradovi, gradovi, s e l a . . . Teror i nasilje
pritisnuli Srbiju. . .
2) M. Perovi, n. d. s t r . 300301.
Zbornik, t o m 1, k n j . S, d o k . 85, 100; A V I I , k. 51, 39/9.
254) V.

Popovi,

(A Vi I, fond Bugarska,

n.

. 58;

Dokumenta

Dravne

k o m i s i j e za

utvrivanje zloina

k. 3, 2 / 3 1 9 5 ) .

2=5) A V I I , M i k r o t e k a , NAV-N-T-501, F.253/113, 116, 120 i F.254/64.

Polovinom oktobra 1943. bugarska policija zajedno sa

bugarskom vojskom pripremila je veliku operaciju protiv
2. junomoravskog odreda u rejonu sela Kalna, Crvena Jabuka, Rakov Dol, Radosin i Preslop. Odred je otkriven u
selu Rakov Dol. Bugarski vojnici su ga opkolili i tukli iz svih
oruja, ali zahvaljujui smelom manevru odred je uspec
da se povue. Ogoren zbog neuspeha, komandant operacije, Koo Stojanov, naredio je da se spale sva sela na
tom podruju i da se pohvataju svi mukarci ispod 50 godina i poalju na prinudan rad u Bugarsku. Dan kasnije, 26.
oktobra, naredba je izvrena. 256 )
itavu jesen 1943. bugarske trupe sledile su svoj osnovni cilj: unitenje partizanskih jedinica u Srbiji. Do sukoba izmeu 1. junomoravske brigade i ojaanog bugarskog
bataljona 122. puka 27. peadijske divizije dolo je 18. oktobra kod sela Kosmae, blizu Kurumlije. U vieasovnoj borbi Bugari su imali znatne gubitke i bili prisiljeni da se u neredu povuku prema Kurumliji. Bugarske jedinice koje su
kasnije pristigle kao pojaanje, za odmazdu su spalile selo
Kosmau. 257 ) Izmeu sela Bogojevca i Runjkovca na putu
LebaneMedvea ponovo su se sukobile jedinice 1. junomoravske brigade i bugarskog 3. bataljona 67. puka.
Ovaj bugarski bataljon dobio je zadatak da zajedno sa jednim vodom nemakih vojnika prikupi izginule Nemce kod
Medvede. Tu su ih iznenadili partizani. Borba je trajala nekoliko asova. Ni ovoga puta bugarske jedinice nisu propustile da popale i opljakaju okolna sela.
*

Bugarski okupator je preko svoje vojne obavetajne

slube pokuavao da se ubaci u redove Komunistike partije Jugoslavije i otkrije punktove narodnooslobodilakog pokreta u gradovima. To mu je u nekoliko sluajeva i uspelo:
polovinom februara 1943. godine bugarski policijski agenti
uspeli su da pohapse lanove partijske organizacije u Leskovcu; nekoliko dana kasnije, 28. februara, provaljena je
organizacija u Grdelici. I jedna i druga provala bile su posledica ubacivanja bugarskih agenata u partijsku organizaciju Nia: predstavljajui se kao simpatizeri narodnooslobodilakog pokreta, bugarski agenti su jo novembra
25) Slavo T r n s k i : . N e o t d a v n a - , S o f i j a 1957, str. 326327.
25?) Zbornik, t o m I, k n j . 5, 375, 326329.

1942. uspeli da dou u vezu sa jednim lanom Mesnog komiteta KPJ u Niu i otkriju glavne partijske veze i punktove, a onda pohapse lanove Mesnog komiteta. 258 )
Ohrabrena ovim uspehom, bugarska obavetajna sluba nastavila je borbu protiv partijskih organizacija, jezgra
pokreta otpora. Poetkom 1943. dva bugarska oficira i jedan podoficir uspeli su da se u Kruevcu eksponiraju kao
simpatizeri borbe koju je vodio srpski narod. Kad su se
detaljno upoznali sa nainom rada i vezama narodnooslobodilakog pokreta, pozvali su vod vojne obavetajne slube
iz Nia i pohapsili saradnike pokreta koji su pod mukama
otkrili lanove partijske organizacije. Onda su usiedili
hapenja i progoni. Istragom je rukovodio lino kapetan Aleksandar Doev, ef vojnoobavetajne slube 1.
okupacionog korpusa. Istraga je svedena na uasna muenja, prebijanja, batinjanja, peenje ivih ljudi. . ,259)
Ali, narodnooslobodilaki pokret i dalje je jaao. . .

Borbe 1. okupacionog korpusa

na granici i izvan Srbije
Vojni komandanti faistike Bugarske nisu se zadovoljili samo ueem bugarskih trupa u okupaciji Srbije i
guenjem narodnooslobodilakog pokreta, nego su imali i
dalekosenijih ambicija. Kada je nemaka Vrhovna komanda preko komandanta svih nemakih trupa u Nezavisnoj
Dravi Hrvatskoj, generala Litersa, u maju 1943. pripremala odluujuu bitku protiv glavne operativne grupe Vrhovnog taba narodnooslobodilake vojske i partizanskih
odreda Jugoslavije na Sutjesci, traila je na sve strane to
vie trupa da bi lake unitila glavninu snaga narodnooslobodilakog pokreta. U pregovorima izmeu nemakog komandanta Jugoistoka, Lera, i bugarskog ministra vojske,
Mihova, dogovoreno je da i bugarske trupe mogu biti upo258) D r a g o l j u b
menkovi:

Dejanovi,

Dragoslav Z i v k o v i ,

M i r o s l a v M i l o v a n o v i , ore Sta-

Ni u v i h o r u o s l o b o d i l a k o g rata, Novi Sad 1968, s t r . 389390.

2 ) Dokumenta Dravne k o m i s i j e za u t v r i v a n j e z l o i n a okupatora

Bugarska,

k.

6,

neregistrovano;

K u l i , n. d. s t r . 180181).

M.

Perovi,

n.

d. 264265;

V.

Popovi,

(A V I I , f o n d
n.

. 45;

D.

trebljene u Crnoj Gori, o emu je Ler odmah obavestio

vojnpupravnog komandanta Srbije, generala Badera.
Sa komandantom bugarskog 1. okupacionog korpusa
dogovoreno je da poalje jednu pukovsku grupu. Bio je to,
u stvari, ojaan 61. peadijski puk 24. divizije. Kad je ovaj
bugarski puk u drugoj polovini maja stigao u varoicu abljak u Crnoj Gori, prva akcija koju je preduzeo bila je postavljanje pukovske zastave na najviem vrhu Durmitora,
irovoj peini. Druga akcija je bila pretraivanje okolnih
sela. U selu Paleu, u neposrednoj blizini abljaka, bugarski vojnici uhvatili su 18 starijih seljaka i streljali ih na jednom proplanku. Posle zloina, kao i obino, sela su pljakana i paljena. Inae, uloga ovog bugarskog puka u operaciji varc nije dovoljno rasvetljena. Zna se pouzdano da
se puk borio na Sutjesci u okviru grupe Ludviger
koja se prikupila na prostoriji BrodarevoPrijepolje i
zapoela napad 20. maja preko
Kovrena na urevia Tari.260) Bugarski puk zadrao se u Crnoj Gori oko mesec dana. U pregovorima koji su voeni 18. juna izmeu
predstavnika nemake Vrhovne komande i bugarskog ministra rata, Bugari su postavili pitanje ta da se radi sa
ovim jedinicama. Nemci su odgovorili da su one izvrile
svoj zadatak i da treba da se vrate u Srbiju.
*

Bugarske jedinice 1. okupacionog korpusa odigrale su

znaajnu ulogu u obezbeivanju zapadnih granica nemake
okupacione zone u Srbiji, odnosno u spreavanju prelaska
partizanskih jedinica iz Bosne u Srbiju. Na t i m zadacima
naroito je bila angaovana bugarska 24. peadijska divizija.
Ali, kao to je Srbija za okupatora bila vano strategijsko uporite, tako je i za narodnooslobodilaki pokret, to
se rat bliio kraju, imala sve vei znaaj, jer je upravo na
teritoriji Srbije trebalo razbiti jo uvek snane kontrarevolucioname snage etnika Drae Mihailovia i kvislinke
vlade Milana Nedia. Ovo je imao u vidu i vrhovni komandant narodnooslobodilake vojske i partizanskih odreda
Jugoslavije Josip Broz Tito kada je avgusta 1943. naredio
Fabijan Trgo: etvrta i Peta n e p r i j a t e l j s k a
62; A V I I , M i k r o t e k a , NAV-N-T-501, F.250/235.

ofanziva,

Beograd

1968,

str.

da 2. proleterska divizija krene u Sandak i Crnu Goru i tu

se pripremi za prelaz u Srbiju. Po Titovom nareenju 2.
proleterskoj diviziji pridruila se 5. krajika divizija koja je do 26. oktobra izbila na granicu Srbije kod Viegrada, Rudog i Dobruna. Poetkom novembra 4. krajika brigada 5. divizije izbila je na Palisad na Zlatiboru; 3. novembra uvee napala je dve bugarske ete, nanela im osetne
gubitke, ali nije mogla da zauzme utvrenje. Tri dana kasnije, 2. proleterska brigada sa tri bataljona napala je bugarsku jedinicu u Ljubiu kod ajetine, potisla je na novi
poloaj, a sutradan se povukla ka Borovoj glavi.
Za to vreme 5. krajika divizija nalazila se u Semegnjevu i odatle napadala 3. bataljon bugarskog 63. peadijskog puka u Kremni. Jedinice 5. krajike divizije uspele su
18. novembra da potisnu bugarski bataljon, koji se povukao u Biosku. Nemaki komandant u Uicu odmah je naredio da se po svaku cenu povrati Kremna, to je Bugarima polo za rukom. Meutim, 19. novembra Kremna je ponovo prela u ruke narodnooslobodilake vojske, a 20. novembra opet bila u rukama Bugara. Uporedo sa borbama
za Kremnu, protiv 2. i 5. divizije narodnooslobodilake vojske bugarska 24. divizija vodila je borbe kod Bajine Bate,
Mokre Gore, ljivovice i ajetine. Nemci nisu bili zadovoljni borbenom spremnou ove bugarske divizije, pa su
zatraili od Asena Nikolova da starije vojnike zameni mlaim, borbenijim vojnicima. Nikolov je odmah sproveo zahtev Nemaca. 26 ')
Da bi spreio prodor jedinica narodnoslobodilake
vojske u Srbiju, komandant Jugoistoka, Felber, odluio je
da izvri kontranapad i da to pre ovlada slobodnim teritorijama u istonoj Bosni i Sandaku, koje su sluile kao
baza partizanima za prodor u Srbiju. Ta operacija voena
je pod nazivom Kugelblic i trajala je mesec dana. U njoj
je uestvovala i bugarska 24. divizija ojaana sa po jednim bataljonom 22. i 25. divizije. Posle pregrupisavanja
snaga, 24. divizija nastupila je prema Sandaku na irokom
frontu od Viegrada do Jasenova kod Ivanjice; njene glavne snage nalazile su se u prostoru Tikve nedaleko od No261

) Zbornik,

tom

I,

knj.

komandantu J u g o i s t o k a 24. XI
F.485/124, 130).

5,
1943.

str.

3634;

(A V I I ,

Vojni

Mikroteka,

zapovednik J u g o i s t o k a v r h o v n o m
NAV-N-T-311,

F.188/60 i T.313,

ve Varoi. Sa desnog krila, iz Bajine Bate, nastupala su

tri bataljona, jedan iz Kremne i jedan iz prostora Viegrad Dobrun; na levom krilu nastupao je jedan bataljon
na liniji Jasenovo-Bukovica planina. Granica izmeu bugarske 24. divizije i nemake 1. brdske divizije vodila je
izmeu Viegrada i Vratara. Bugarske jedinice do 10. decembra dospele su do linije Bajina BataDerventa, Stolac, Stari Brod na Drini; juno krilo ove divizije nalazilo se
na liniji ajetinaJablanica. Akcija bugarskih trupa bila
je zavrena oko 20. decembra; tada je nareeno da se jedinice dovedene kao pojaanje iz ostalih divizija vrate u
svoj sastav; po jedan ojaan bataljon ostavljen je u Bajinoj Bati, Mokroj Gori, ajetini, Ljubiu, A r i l j u i Ivanjici sa
zadatkom da spree prodor crvenih snaga.262) Ali, i ova
operacija nemakih, bugarskih i etnikih snaga bila je
bezuspena, jer nije ostvarila glavni zadatak: nije uspela
da razbije glavninu jedinica narodnooslobodilake vojske
Jugoslavije.
Jo u toku izvoenja ove operacije, komandant Jugoistoka naredio je da se neutraliu jedinice narodnooslobodilake vojske u junoj Srbiji i umadiji. Glavni zadatak
neprijateljskih snaga, u ijem se okviru borio bugarski 1.
okupacioni korpus, bio je da onemogue jedinicama narodnooslobodilake vojske iz Srbije spajanje sa 2. i 5. krajikom divizijom. Operacija Erih, kojom je komandovao
ef nemake policije i slube bezbednosti vii SS voa
August Majsner, a u kojoj su uestvovale i bugarske snage, pretrpela je neuspeh, jer su 1. umadijska i 1. junomoravska brigada uspele da se probiju u Sandak i poveu
sa jakim snagama narodnooslobodilake vojske.

252
)
F.266/701).

Izvetaj komandanta J u g o i s t o k a 20. X I I 1943. (A V I I , M i k r o t e k a , NAV-N-T-501,

Akcije bugarske vojske u zimu i prolee

1944. godine
Pobede snaga antifaistike koalicije u toku 1943. godine bile su prelomne za dalji razvoj toka drugog svetskog
rata. Jedna od veoma vanih posledica ovih pobeda bila je
razbuktavanje oslobodilakih pokreta u skoro svim zemljama koje je okupirala nacistika Nemaka. Naroito znaajne uspehe u borbi protiv nemakih trupa postigle su jedinice narodnooslobodilake vojske Jugoslavije, zata su dobile javno priznanje svih lanica antifaistike koalicije.
Celokupna vojnopolitika situacija u svetu, i u Jugoslaviji, povoljno je delovala i na dalji razvoj narodnooslobodilakog pokreta u Srbiji. Ali, za narodnooslobodilaki
pokret i ceo srpski narod situacija je jo uvek bila teka,
jer su se na zajednikoj platformi okupili svi neprijatelji
narodnooslobodilakog pokreta ne samo nemaka i bugarska vojska i policija, nego i domai izdajnici: Srpska
dravna straa, Dobrovoljaki korpus i etnici Drae Mihailovia. Odnos snaga jo uvek je bio nesrazmerno veliki u
korist okupatora i njihovih saradnika. Samo snage bugarske vojske u Srbiji bile su znatno brojnije od snaga narodnooslobodilake vojske.
Koristei nadmonost u ljudstvu i tehnikim sredstvima, bugarske trupe su krajem decembra 1943. preduzele
ofanzivu protiv 2. junomoravskog i 1. kumanovskog bataljona Jordan Nikolov - Orce, na levoj obali Morave, s ciljem da ih potisnu u dolinu Morave i tu unite. Za ostvarenje ovog cilja, bugarska komanda odredila je osam pea-

dijskih bataljona, jedan vojnopolicijski eskadron, jedan lovaki bataljon i jedan konjiki puk, deset oklopnih automobila i jedan zdrueni odred. A l i , jedinice narodnooslobodilake vojske taktiki su izbegavale vee sukobe s neprijateljem. U otroj borbi 3. januara Kosovski bataljon i 4.
bataljon 2. junomoravskog odreda izmeu Srpske uke
i Besne kobile kod Vranja odbili su napad bugarskih vojnika.263) Kao odmazdu, bugarski vojnici su 7. januara opljakali nekoliko sela, streljali oko 30 seljaka, a 300 internirali u Bugarsku na prinudni rad.
Dok se bugarski okupator u junoj Srbiji borio da uniti jedinice narodnooslobodilake vojske, u zapadnoj Srbiji,
kao to je reeno, ulagao je napore da osujeti prodor jakih
narodnooslobodilakih snaga iz Sandaka u Srbiju. Polovinom januara 1944. vodila se otra borba kod sela Katia,
u kojoj su obe strane pretrpele znatne gubitke; posle ovih
borbi delovi 2. proleterske brigade povukli su se prema
Sandaku.264)
Krajem januara 1944. trupe bugarskog 1. okupacionog
korpusa iz Leskovca, Lebana, Kurumlije i Prokuplja, zajedno sa Srpskom dravnom straom, preduzele su koncentrian napad na 4. junomoravsku brigadu, 1. junomoravski odred i komande mesta na osloboenoj teritoriji Puste
Reke, Jablanice i delova Toplice. Posle otrih borbi kod
sela Turjana, Savinca i Ivanja, jedinice narodnooslobodilake vojske bile su prinuene da se prebace na planinu
Kukavicu. 265 ) Kao i uvek do tada, posle borbe usledila je
odmazda. Vojnici bugarske kaznene ekspedicije iz Prokuplja, Blaca i Velike Plane, pregazili su sela Gornju, Donju,
Malu i Veliku Draguu, Preteane, Lazarevac, Donju Svrau i Meuhane, pohvatali oko 130 seljaka i streljali ih u
Velikoj Plani.266)
Neprijatelj se nije zadovoljio ovom akcijom, jer su se
jedinice narodnooslobodilake vojske i partizanski odredi
ponovo vratile na teren Toplice. Zatije nije dugo trajalo:
10. februara kod Bainca blizu Prokuplja sukobili su se 3.
2

Zbornik, t o m

I, k n j . 7, dok. 11.

2")

Zbornik, t o m

I, k n j . 7, d o k . 64 , 67, 87.

2) Zbornik, t o m I, k n j . 7, d o k . 30.
Dokumenta Dravne komisije za u t v r i v a n j e z l o i n a ,
k. 3, 2 / 3 4 1 ) .

[A V I I , f o n d Bugarska,

junomoravska brigada i 2. bataljon bugarskog 123. peadijskog puka ojaan artiljerijom i minobacaima. Napad
je podravala i bugarska avijacija. Sledeu borbu protiv
bugarskih jedinica, 3. junomoravska brigada, zajedno sa
Timokim i Ozrenskim odredom, vodila je kod Digolja
(Prokuplje) 23. februara. 267 )
Sve akcije bugarske vojske u junoj i istonoj Srbiji
u februaru 1944. voene su pod ifrom Bura. Jo u toku maja 1943. nemaki vojnoupravni komandant Srbije naredio je da se pripreme spiskovi ljudi u Srbiji koje treba

Posle

vojnih

dejstava

odmazda.

pohapsiti u sluaju iskrcavanja saveznika ili opteg ustanka. Hapenje je trebalo da pone im se da lozinka Bura. Komandama bugarskih jedinica lozinka je data tek u
februaru 1944. Akcijom je rukovodio komandant bugarske
27. peadijske divizije, koji je imao nareenje da u zoni
dejstva sve jatake partizana poubija, a sve mukarce pohapsi i kao taoca odvede u Ni i Leskovac.
2W

) Zbornik, t o m I, k n j . 7, dok. 24, 35, 40.

Prema nemakim izvetajima rezultati akcije bugarske

27. peadijske divizije bili su: u Leskovcu 6. februara uhapeno 83 oveka; u akciji zapadno od Lebana do 9. februara
pobijeno 269 ljudi, 165 uhapeno i 138 ranjeno; severno
od Prokuplja do 16. februara 30 ljudi streljano, 18 uhapeno; u rejonu Zajeara i Negotina do 19. februara 60 ljudi
uhapeno .. ,268) Sva nareenja nemake komande bugarske
jedinice izvravale su vrlo savesno. I vie nego savesno:
1. bataljon 123. puka dobio je zadatak da spali etiri sela
u Jablanici. Komandant bataljona je naredio da jedinica
ne moe krenuti dalje dok se on lino ne uveri da je i poslednja kua spaljena . . ,269) Krajem februara akcija Bura
je zavrena, a rezultati su bili na stotine streljanih, pohapenih, prognanih ljudi, na stotine spaljenih domova, na stotine opustelih ognjita . ..
Uprkos svemu, snage narodnooslobodilakog pokreta
su rasle. I poto jedinice narodnooslobodilake vojske na
jugu Srbije nisu unitene u zimu 1944, u tabu bugarske
5. armije u Skoplju planirane su nove operacije. Bugarski
komandanti su procenjivali da se glavnina partizanskih
snaga nalazi u rejonu Crne Trave i zato su odluili da ovaj
rejon opkole i pretrae. Cilj je bio unititi partizane i opustoiti ceo kraj. Akcijom je rukovodio komandant bugarske 14. peadijske divizije; imao je na raspolaganju sedam
peadijskih bataljona 5. armije iz Skoplja, tri peadijska
bataljona iz 1. okupacionog korpusa, dva konjika diviziona, dva jata izviakih aviona, pedeset kamiona, jedinice
artiljerije i minobacaa i svu policiju i andarmeriju skopske i sofijske oblasti. Ukupna jaina svih bugarskih jedinica bila je oko 8.000 ljudi, podeljenih u etiri odreda: Trnski, Niki, Moravski i Vlasinski. Operacija je trebalo da tra'e od 15. do 20. marta, ali je ve na poetku napada zakasnila tri dana.
U
snaga
aljon,
Akcija
24S

to vreme na ovoj teritoriji od narodnooslobodilakih

nalazili su se 2. junomoravski odred i Kosovski bate lokalne jedinice crnotravskog vojnog podruja.
bugarskog okupatora protiv jedinica narodnooslobo) Izvetaj

komandanta J u g o i s t o k a

6.

II

13.

II

1944.

VII,

Mikroteka,

(NAV-N-T-501, F.256/39, 49, 59, 66, 77).

2

telna

" ) Dr K i r i l

brigada

1, 1957, s t r .

ignatov:

Georgi

S zdavane

Dimitrov,

d e j n o s t na

[Spomeni),

III

Blgarska

Voennoistorieski

narodno osvobodi-

Sbornik,

VIS,

br.

dilake vojske voena pod ifrom Radan poela je

18. marta, lako je pripremana u tajnosti, partizani su na
vreme otkrili koncentrisanje neprijatelja i njegovu zamisao
o okruenju, pa su se sve jedinice narodnoooslobodilake
vojske probijale dolinom Rupljanske reke ka planini Kaeru. U borbi je poginulo 30 partizana i 4 lana engleske
vojne misije, ali je glavnina partizanskih snaga probila
obru. 270 )

Ibarska operacija
Najvea operacija bugarske vojske protiv narodno-oslobodilake vojske i partizanskih odreda Jugoslavije bila
je Ibarska operacija protiv 2. i 5. proleterske divizije koje
su pokuale da preko Ibra prodru u Toplicu i sadejstvuju
sa jedinicama narodnooslobodilake vojske u junoj Srbiji.
Istureni delovi proleterskih divizija bili su na granici Srbije polovinom marta, a 17. marta napadali su nemako-bugarske posade izmeu stanica Dobrun i Mokra Gora. Pored
etnikih, nedievskih, dobrovoljakih i nemakih snaga,
2. i 5. proleterskoj diviziji suprotstavila se i bugarska 24.
peadijska divizija. Brz prodor jedinica narodnooslobodilake vojske prinudio je nemake i bugarske okupatore da
dovuku nova pojaanja jer su 2. i 5. proleterska divizija
22. marta ve bile na liniji Ljubi Rionica Semegnjevo. Istog dana po nareenju nemakog komandanta Jugoistoka poeli su pokreti bugarskih jedinica sa zadatkom da
pojaaju odbranu 24. divizije: u Uice je iz Nia stigao 1.
divizion 1. artiljerijskog puka, iz Mladenovca 1. bataljon 70.
puka, iz Poarevca 25. bataljon tekih mitraljeza; u Poegu
je iz Nia stigla jedna baterija, iz Petrovca 19. baterija
1. artiljerijskog puka, iz Kueva 11. eta 69. ipeadijskog
puka. Osim toga pregrupisane su snage iz Poege i Uica
u Kremnu i Palisad.
Da bi stekao uvid u situaciju na teritoriji zapadne Srbije, komandant Jugoistoka, general Felber, obiao je 20. i
21. marta poloaje bugarske vojske i to prvo neuralginu
taku odbrane klanac Klisure izmeu Ivanjice i Arilja. Po
Felberovom predlogu na to mesto postavljena su tri topa.
Istog dana uvee Felber je stigao u Uice i vodio razgovo27

) Slavo T r n s k i , n. d. s t r . 453.

re sa komandantom bugarske 24. divizije, Simeonom Sirnovim, Bugarski komandanti su procenjivali da e 2. i 5.

proleterska divizija napasti Uice. Meutim, Felber je bio
miljenja da je to varka i da se partizani kreu ka Ivanjici
i dolini Ibra. Sutradan, Felber je u pratnji Simova poao u
obilazak poloaja u Mokroj Gori, ali je zbog velikog snega
stigao samo do Kremne. Po njegovom nareenju po svaku
cenu se morala braniti linija Mokra Goraljivovica
PalisadRoanstvoAriljeIvanjicaKomadine.
Bugarske trupe bile su rasporeene ovako: u Bajinoj
Bati 1. bataljon 64. puka i jedan top; u Kremni tab 64. puka, 2. bataljon i dve baterije sa pet topova; u Mokroj Gori
jedan bataljon koji je obezbeivao eleznicu od Dobruna
do Kremne; na Palisadu jedan bataljon i dva topa; u ajetini mitraljeski bataljon i jedan brdski top; u Uicu tab
divizije, jedan bataljon rasporeen po bunkerima i na strai, jedna lovaka eta i dve baterije sa pet topova; u Poegi se nalazio tab 61. puka, jedan peadijski bataljon,
jedan mitraljeski bataljon i divizijska rezerva, i dva baterije sa est topova; u A r i l j u jedan bataljon (ija je eta
uvala Klisuru sa tri t o p a ) ; u Ivanjici jedan bataljon i jedna baterija sa tri topa 27 ')
Jedinice bugarske 24. divizije bile su podeljene na
dve grupe. Grupa A dejstvovala je na liniji Mokra Gora
Roanstvo do reke Rzava zakljuno; grupa B (borbena
grupa Moravica) sa etiri bataljona i odgovarajuom art i l j e r i j o m imala je zadatak da na liniji A r i l j e - selo Komadine
sprei prodor jedinica narodnooslobodilake vojske na istok i, drugi, da uspostavi vezu sa etnicima na planini
Goliji.
Ve 23. marta bilo je jasno da 2. i 5. proleterska divizija nee napasti Uice i da su produile prema Ivanjici.
Zato je komandant Jugoistoka preko majora Egersa naredio bugarskom 1. okupacionom korpusu da ojaa borbenu
grupu Moravica i napadne 2. i 5. proletersku diviziju. Komandant bugarske 24. divizije stigao je na teren 26. marta,
a 27. marta naelnik komandanta Jugoistoka, general-major Gajtner, doao je da izbliza prati razvoj situacije. U
otrim borbama za prelaz preko Moravice, i bugarske i
J7
') Izvetaj komandanta
NAV-N-T-501, F.256/53334).

Jugoistoka od 20.

I 21.

III

1944.

(A V I I ,

Mikroteka,

oslobodilake snage imale su gubitaka, ali su istog dana

2. i 5. proleterska divizija probile bugarsku odbranu kod
Ivanjice i sruile se u dolinu Ibra. U poteru za njima pola
su etiri bataljona i ostali delovi 24. bugarske divizije.
tab nemake 2. oklopne armije, koji se nalazio u Joanikoj Banji, svestan opasnosti od ovog prodora, formirao je odmah borbenu grupu reder sa zadatkom da
sprei jedinice narodnooslobodilake vojske da preu reku
I bar.272)
Jedinice narodnooslobodilake vojske 28. marta poele su pripreme za forsiranje Ibra, a nareenje je izdato 30.
marta. Istog dana Asen Nikolov predlae nemakom komandantu Jugoistoka da glavnokomandujui operacijama u
dolini Ibra bude komandant bugarske 25. sabirne divizije,
Nikola Grozdanov, to je odmah prihvaeno.
Odbrana Ibra organizovana je od jedinica dobrovoljakog i ruskog zatitnog korpusa, zatim bugarskih i nemakih trupa i etnika ukupno 20.000 neprijateljskih
vojnika prema 5.000 boraca narodnooslobodilake vojske.
Celokupna operacija voena je pod ifrom Kamerjeger.
Napad 2. i 5. proleterske divizije poeo je u noi izmeu 30. i 31. marta 1944, na prostoru Pusto polje Bela
stena. Jake nemake, bugarske, nedievske i etnike snage odbile su napad, iako su neki delovi jedinica narodnooslobodilake vojske preli lbar. U ovoj borbi obe strane
pretrpele su velike gubitke. 273 )
estina borbe prinudila je komandanta Jugoistoka,
Felbera da, radi pojaanja i lakeg komandovanja naroito
bugarskim jedinicama, 31. marta obrazuje bugarsku 25. sabirnu diviziju. U sastav ove divizije ule su sledee bugarske jedinice: 61. puk (tab, 1. i 3. bataljon), 69. puk (2.
bataljon), 70. puk (tab, 1, 2. i 3. bataljon), 123. puk (2. i
3. bataljon), jedan meoviti artiljerijski divizion (etiri baterije i jedna korpusna inenjerijska eta). Za komandanta
bugarske 25. sabirne divizije odreen je general Grozdanov, kome je povereno i komandovanje celokupnom operacijom, s t i m to je direktno bio potinjen generalu FelIzvetaj

komandanta J u g o i s t o k a za 23,

NAV-N-T-501, F.256/190194;

Petar

Beograd 1968, s t r . 7985).

273

) P. V i n j i , n. d. 124.

Vinjl:

Prodor

25.

27.

2.

5.

III

(A

divizije

VII,
u

Mikroteka,

Srbiju

1944,

beru. Primopredaja dunosti izvrena je 1. aprila; dotadanji komandant operacije, pukovnik reder, komandovao
je grupom Jug jaine est bataljona i bio je potinjen
Grozdanovu; grupu Sever, takoe jaine est bataljona,
predvodio je bugarski pukovnik Kolev.
Treeg aprila komandant Jugoistoka naredio je da se
izvri pregrupisavanje snaga da bi to pre poelo nastupanje na liniji Mirilovac - selo R u d n o - s e l o Bilii Banjska i dalje prema Ivanjici. Udarnu snagu neprijatelja inile
su bugarska 25. sabirna divizija, ojaana 70. peadijskom
pukom i bugarska 24. divizija. Prva je napadala jedinice
narodnooslobodilake vojske iz doline Ibra, a druga iz doline Moravice sa linije PoegaIvanjica. U stalnim borbama protiv zdruenih snaga neprijatelja, 2. proleterska divizija provela je oko est dana u Dragaevu, a zatim se
vratila u dolinu Studenice. Mada je bugarska 25. sabirna
divizija uspela da 16. aprila uhvati vezu sa istonim krilom
bugarske 24. divizije kod Tutina, nije bila u stanju da potisne na zapad jedinice narodnooslobodilake vojske. Bugarski komandanti su ovaj neuspeh pravdali loim snabdevanjem, slabom odeom, nedostatkom municije i velikim gubicima. 274 )
Zbog ovog zastoja bugarskih jedinica, u Kraljevo su
19. aprila doli Felber i Nikolov i vodili razgovore sa Grozdanovim. Felber je zahtevao da se odmah pree u napad,
a Grozdanov je izloio plan dejstva iz doline Ibra. Prema
novom planu nastupanje neprijateljskih snaga otpoelo je
od Ivanjice 19. aprila, a iz doline Ibra 25. aprila, pa je pretila opasnost da 2. i 5. proleterska divizija budu opkoljene.
Stoga je tab Udarne grupe divizija odustao od prodora preko reke Ibra i odluio da prodre na teren juno od Valjeva.
Felber je 22. aprila naredio da se prodor sprei. U toj akciji uestvovala je bugarska 25. sabirna divizija napadajui
s lea, a 24. bila spremna da vodi borbe na liniji Uice
Bajina Bata. Udarna grupa divizija narodnooslobodilake
vojske uspela je da se probije pod stalnim borbama; najvei deo oslobodilakih snaga prelo je prugu UiceViegrad 28. aprila, a delovi 2. divizije drum UicePoega.
Nova vojna situacija ponovo je prinudila komandanta
Jugoistoka da 29. aprila doe u Poegu i Uice i razgovara
274

IV 1944.

) Izvetaj

razgovoru

Felbera

sa

Nikolovim

(A V I I , M i k r o t e k a , NAV-N-T-501, F.256/517).

Grozdanovim

Kraljevu

19.

sa komandantom bugarske 24. divizije. Bugarska divizija

dobila je zadatak da obezbedi put UiceDubRogaica i PoegaKosjeri i izvia od juga i zapada prema
Jelovoj gori, i od Bajine Bate do Dervente. Simov je prihvatio neposrednu komandu nemakih majora Holmana i
Vajela.
Za to vreme bugarska 25. sabirna divizija ispunila je
zadatke koji su joj povereni i, poto na njenoj teritoriji nije
vie bilo jedinica narodnooslobodilake vojske, Felber je
odao priznanje Grozdanovu za njegovo jasno i savesno rukovoenje i njegove dobre taktike predloge tokom izvoenja ibarske operacije.
Neprijatelj je u daljim nastojanjima pokuao da okrui
Udarnu grupu juno od Valjeva, te je odlueno da se obe divizije povuku nazad preko Drine, lako su drum i pruga Bajina BataUice i ViegradUice bili posednuti brojnim
bugarskim i nemakim trupama, 2. i 5. proleterska divizija
prebacile su se 7. maja na Taru, a zatim pod pritiskom
neprijateljskih snaga povukle ka Zlatiboru; polovinom maja bile su u Sandaku.
Bugarska 24. divizija i dalje je imala zadatak da uva
granicu prema Sandaku i prema Bosni.275) U dvomesenim
neprekidnim borbama sa dvema divizijama narodnooslobodilake vojske, bugarska 24. i 25. divizija dale su veliki doprinos u potiskivanju narodnooslobodilakih snaga iz
Srbije.
Dok su jo trajale borbe u dolini Ibra, nemaka vojna
komanda u Srbiji organizovala je krajem marta i poetkom
aprila akciju protiv jedinica narodnooslobodilakog pokreta u Toplici pod ifrom Bergru. I u toj akciji uestvovale su bugarske trupe; bugarski vojnici su spalili dva sela
i streljali 15 uhapenih seljaka koji su, navodno, pokuali
da bee.276)

275

) P. V i n j i , n. d.

2, 3, 519. V 1944.

196336.

Izvetaj

komandanta J u g o i s t o k a od 24,

29.

IV;

(A V I I , M i k r o t e k a , NAV-N-T-501, F.256/6267, 634, 6367, 6634,

6723, 683, 685, 686767).

276

) Izvetaj

komandanta

NAV-N-T-501, F.256/400, 424).

Jugoistoka

za

1.

5.

IV

1944.

(A V I I ,

Mikroteka,

Topliko - jabianika operacija

Sredinom 1944. godine, zahvaljujui optem razvoju situacije, narodnooslobodilaki pokret u Srbiji snano se rasplamsao i obuhvatio sve krajeve, a naroito ojaao u junoj
Srbiji; na t i m terenima 21, 22, 23, 24. i 25. srpska divizija
stalno su napadale neprijatelja, nanosile mu velike gubitke
i ugroavale znaajne komunikacije.
Ali i pored ovakvog jaanja, snage narodnooslobodilakog pokreta u Srbiji teko su odolevale jo uvek neuporedivo nadmonijem neprijatelju. Nemaki i bugarski
okupatori angaovali su veliku vojnu silu da razbiju divizije narodnooslobodilake vojske i spree prodor jakih
oslobodilakih snaga iz Crne Gore i Bosne. Zato je vojnoupravni komandant Srbije na brzu ruku preduzeo operaciju
protiv srpskih divizija, poznatu kao topliko-jablanika operacija. Zapoela je pod ifrom Trumf a zavrila pod ifrom Halali". Prema planu vojnoupravnog komandanta Srbije, glavninu srpskih divizija u junoj Srbiji trebalo je nabaciti na planine Petrovac, Radan i Majdan, pa tu okruiti
i razbiti, ili ih potisnuti prema liniji Orlova ukaKitka
LisicaPrepolac; tu bi je saekale jake balistike snage i zajednikim dejstvima unitile.
Uoi ove operacije, u drugoj polovini juna 1944. godine, bugarski 122. i 123. peadijski puk i konjiki eskadron,
i jedan nemaki policijski bataljon ojaan artiljerijom, otpoeli su napad na 22. srpsku diviziju i 13. srpsku brigadu
sa ciljem da ih obuhvate iz pravca Porea i Sijarinske Banje, nabace u trougao OruglicaLipovicaVelja glava kod
Lebana i tu unite. U borbama koje su voene do 28. juna,
oslobodilake snage pretrpele su osetne gubitke, ali nisu
unitene. 277 )
Prvi deo velike toplike - jablanike ofanzive pod ifrom Trumf izveden je okruenjem planine Jastrebac. Po
nareenju generala Nikolova u akciji Trumf uestvovala
je bugarska 27. peadijska divizija sa zadatkom da 10. jula
iz doline Toplice nastupi ka severu i oisti june padine
Jastrepca, izbije na njegov vrh i zaprei prolaze sa severa
ka jugu i obratno. Iz doline Zapadne Morave napadao je
bugarski 3. policijski puk i 5. bataljon Srpskog dravnog
Zbornik, t o m I, k n j . 11, dok. 17 i 19.

korpusa, etnika 4. grupa jurinih korpusa i Rasinsko-toplika grupa sa linije BeloljinJankova klisurareka Rasina; jedan zdrueni odred bugarske 22. peadijske divizije nalazio se na liniji Aleksinac Donja Trnava spreman da stupi u akciju sa severoistoka. Po nareenju Nemaca operacija je poela 10. jula. U to vreme na Jastrepcu
su se nalazili 16. brigada 25. divizije i Jastrebaki narodnooslobodilaki partizanski odred. Isto vee brigada je uspela da se probije jugozapadno od Prokuplja i ue u sastav
svoje divizije.
Za akciju pod ifrom Halali neprijatelj se koncentrisao juno od Toplice. Protiv 21, 24. i 25. divizije narodnooslobodilake vojske uestvovali su bugarska 29. divizija,
nemaki 4. policijski bataljon, delovi Srpskog dobrovoljakog korpusa, delovi ruskog zatitnog korpusa i 5.000 pripadnika albanske milicije; od 19. jula ovim neprijateljskim
snagama prikljuila se i bugarska 27. divizija. Operacija je
otpoela 20. jula sa polukrune osnovice KurumlijaTulareProkupljeKosaniLebane. Jedinice 21, 24. i 25.
divizije
narodnooslobodilake
vojske
pruile
su
jak
otpor, ali je neprijatelj ipak uspeo da prodre na slobodnu
teritoriju. Bugarska 27. divizija potisla je 19. brigadu 25.
divizije narodnooslobodilake vojske i izbila na Vidojevicu
i Rrgaku planinu. Ovo napredovanje predstavljalo je opasnost da divizije narodnooslobodilake vojske budu potpuno opkoljene; zato su se u noi izmeu 23/24. jula prebacile na desnu obalu Jablanice, na prostor Medveda
ulekareDonja OruglicaTupalski vis. Odatle su se povukle prema Gnjilanu. Vrhovni tab narodnooslobodilake vojske Jugoslavije, odmah obaveten o tekoj situaciji u kojoj su se nale ove srpske divizije, razmotrio je
mogunost i naredio operativnoj grupi divizija Vrhovnog
taba 2, 5. i 17. da hitno krenu prema Kopaoniku. Neprijatelj je sada obustavio dalje nadiranje i deo snaga orijentisao prema Kopaoniku, a srpske divizije odmah su prele u
protivnapad i za kratko vreme ponovo oslobodile Jablanicu, Pustu Reku i Toplicu. 278 )
*

Bugarski 1. okupacioni korpus, i ostale bugarske trupe, u toku avgusta 1944. vodili su borbe protiv narodno27S

) A V I I , f o n d Bugarska, k. 5, B-2930, 42; Zbornik, t o m I, k n j . 9, dok. 3 5 , 1 7 8 .

oslobodilakog pokreta sve do kapitulacije i povlaenja iz

Srbije do poetka septembra 1944. godine. U junoj Srbiji borbe su voene u Toplici, Jablanici i oko Vranja, a u
zapadnoj Srbiji na Zlatiboru.
Kad je ve bilo sasvim izvesno da e trupe Sovjetskog
Saveza ui u Bugarsku, Glavni tab narodnooslobodilake
vojske i partizanskih odreda Jugoslavije za Srbiju 27. avvusta izdao je naredbu svojim jedinicama da stupe u vezu
sa bugarskim garnizonima i predloe im da, ili sadejstvuju
sa snagama narodnooslobodilake vojske ili pristupe bugarskoj oteestvenofrontovskoj vojsci: ukoliko ne prihvate
ni jedan ni drugi predlog neka predaju oruje i vrate se
kuama u Bugarsku. No, ovi pregovori nisu urodili plodom.
Naprotiv, komandant 1. okupacionog korpusa naredio je
okupljanje svih bugarskih jedinica na prostoriji Grdelica
LeskovacNi kako bi se sve jedinice zajedno, pod zatitom bugarske 6. divizije, povukle preko Pirota u Bugarsku. A kada je i vlada carske Bugarske uvidela da je rat
izgubljen, naredila je 29. avgusta povlaenje 1. okupacionog korpusa iz Srbije.

Kako se rat bliio kraju i poraz sila Osovine bio izvesniji, tako je slabila i bugarska denacionalizatorska politika
na anektiranom delu Srbije. Jo sredinom 1943. osetilo se
da bugarski okupatori posustaju, ali ni tada ni kasnije
nisu priznali da je njihova politika denacionalizacije
jednog nacionalno opredeljenog naroda bila pogrena. I
umesto da uvide prave uzroke kraha svoje nasilne politike, Bugari su neuspeh pravdali nedostatkom vremena za
sprovoenje svoje zamisli.
Vojska faistike Bugarske borila se u Srbiji tri i po
godine, prvo na manjem delu a zatim skoro na celoj srpskoj teritoriji, protiv narodnooslobodilakog pokreta i protiv srpskog naroda. Posle svakog oruanog sukoba sa jedinicama narodnooslobodilake vojske, bugarska vojska je
inila teke zloine nad srpskim narodom. Prema procenama Dravne komisije za utvrivanje zloina okupatora u
toku okupacije 19411944. bugarski vojnici i policija ubili
su 11.170 graana Srbije. Od toga je streljano 3.657 mukaraca, 366 ena, 167 dece, obeeno 87 mukaraca i 14 ena,

zaklano 179 mukaraca, 14 ena i petoro dece. Koliko je ljudi spaljeno, koliko podleglo muenju, koliko nestalo! 279 )
Primenjujui represalije prema srpskom narodu, bugarska vojska se nije obazirala na meunarodno ratno pravo, niti se drala meunarodnih konvencija. Narodooslobodilaki pokret u Srbiji nije priznavala kao ratujuu snagu, iako je prema normama meunarodnog ratnog prava to
bio. Borce narodnooslobodilake vojske Jugoslavije bugarska vojska tretirala je kao bandite, a zarobljenike odmah
streljala ili slala u koncentracione logore u Nemakoj i Bugarskoj. Bugarski vojnici surovo su kanjavali narod Srbije
i proglaavali ga sukrivcem za sve akcije narodnooslobodilakog pokreta. Takav teror mogao je da izazove i privremene krize u narodnooslobodilakom pokretu, ali je iznad
svega izazivao mrnju srpskog naroda prema bugarskom
okupatoru i jaao odlunost da se bori do konane pobede.
Na kraju rata srpski narod pruio je ruku pomirenja bugarskom narodu spreman da strane godine okupacije i crnog terora faistike Bugarske ostavi istoriji.
To nije bila samo ruka pomirenja. To je bila ogromna, spasonosna mogunost da se bugarski narod oslobodi iga
sramnog saveznitva sa najmranijim silama oveanstva,
mogunost da pokae svoju pravu duu, mogunost da krene putem slobodne socijalistike zemlje.

OT

sije

za

) Uporedi V. Popovi, n.

utvrivanje zloina

(A V I I ,

. V I G ,
fond

br. 4,

Bugarska,

str.
k.

74
3,

d o k u m e n t a Dravne

16/52).

komi-

SARADNJA IZMEU
NARODNOOSLOBODILAKOG POKRETA
JUGOSLAVIJE I
ANTIFAISTIKOG POKRETA OTPORA
BUGARSKE

PLATFORMA ZA SARADNJU
IZMEU KPJ I BRP
Saradnja i veza izmeu komunistikih partija zemalja
Balkana postojala je do poetka drugog svetskog rata, uglavnom, preko Kominterne. Progresivne snage na Balkanu,
predvoeno komunistikim partijama Jugoslavije, Grke i
Bugarske, inspirisane zajednikom marksistikom ideologijom, bile su upuene jedna na drugu iako je svaka od njih
imala svoje sopstvene puteve i naine za pokretanje masa
u borbu za nacionalnu nezavisnost i novi drutveni poredak.
Porobljavanje i podela Balkana u drugom svetskom
ratu nametnuli su pojaanu saradnju komunistikih partija
balkanskih zemalja, posebno partija Jugoslavije i Bugarske,
koje su za sobom imale bogatu internacionalistiku tradiciju.
Borbu Sovjetskog Saveza protiv faistike Nemake
jugoslovenski komunisti su od prvog dana shvatili i prihvatili kao sopstvenu borbu, a borbu protiv faistikog okupatora na jugoslovenskom tlu kao internacionalistiki dug
komunista prema prvoj zemlji socijalizma, Sovjetskom Savezu.
U duhu te internacionalistike solidarnosti, Komunistika partija Jugoslavije je u 1941. godini pomogla stvaranje, a kasnije i uvrivanje komunistike partije Albanije i razvijanje oruanog ustanka u Albaniji.
Saradnja sa komunistikom partijom Grke i narodnooslobodilakom borbom grkog naroda, mada je postojala
i ranije, od leta 1943. naroito se dobro razvijala.
Odnosi Komunistike partije Jugoslavije i Bugarske
radnike partije, koji su inae imali tradiciju dobre sarad9*

131

nje, u drugom svetskom ratu izgraivani su u donekle sloenim okolnostima, uglavnom zbog razliitih uslova u kojima su ove dve partije delovale. Prvo, Bugarska je vrsto stajala u hitlerovskoj koaliciji i to od 1940. godine do
9. septembra 1944. godine. Drugo, posle komadanja Jugoslavije, 1941, Bugarska je okupirala deo Makedonije i Srbije integralne delove jugoslovenske teritorije. Tree,
bugarske oruane snage na itavoj okupiranoj teritoriji inile su glavne snage za guenje narodnooslobodilake borbe naroda Jugoslavije. Pored ovih vrlo znaajnih okolnosti,
tekoe su dolazile i otuda to su KPJ i BRP imale razliite
pogledu na neka bitna pitanja nacionalnog integriteta i identiteta makedonskog naroda: dok je KPJ u svojoj programskoj platformi priznavala postojanje makedonske nacije i
njeno pravo na oruanu borbu za osloboenje, nacionalno
konstituisanje i samoopredeljenje, BRP je odbacivala postojanje makedonskog naroda kao nacije i smatrala da u
Makedoniji ne postoje uslovi za oruanu borbu protiv
okupatora.
U takvim okolnostima, u toku drugog svetskog rata
KPJ je izgraivala i dugoronu i praktinu politiku saradnju sa progresivnim snagama u Bugarskoj. Dugorone ciljeve saradnje jugoslovenska strana videla je u zajednikoj
borbi protiv faizma, u najveim nastojanjima da svaka partija u svojoj zemlji svenarodnim otporom i oruanom borbom t i m najefikasnijim oblicima antifaistike borbe, i
svake narodnooslobodilake borbe, prui svoj praktian
doprinos slomu faistikih sila. Jugoslovensko partijsko
rukovodstvo polazilo je od nekoliko osnovnih principa kao
pretpostavki za saradnju: prvo, KPJ i jugoslovenski narodnooslobodilaki pokret nisu prihvatili ni bugarsku ni bilo
iju drugu okupaciju i komadanje jugoslovenske t e r i t o r i j e 1 ) ;
drugo, bugarske okupatorske vlasti sa svim svojim organim a vojskom, policijom, sudstvom bili su u Makedoniji
i delu Srbije okupatori kao i svi drugi okupatori u Jugoslaviji nemaki, italijanski, maarski protiv kojih je treba')

" Z e m l j a je rasparana

podeljena

izmeu

nekoliko neprijateljskih

osvajaa,

a l i to ne moe da bude nikakva zapreka za d a l j n j e j e d i n s t e n o d j e l o v a n j e KPJ, to ne

moe

biti

nikakva zapreka za z a j e d n i k u

borbu

naroda J u g o s l a v i j e za

s n o s t i s l o b o d u , to ne moe b i t i zapreka za z a j e d n i k u borbu naroda i

p r o t i v okupatora

njihovih

agenata u

zemlji,

zakljueno

CK KPJ, 1941. godine ( Z b o r n i k , t o m I I , k n j . 2, dok. 1 ) .

je

na

njihovu

nezavi-

svih pokrajina

Majskom

savetovanju

io voditi dugu, bespotednu i teku borbu; tree, KPJ i jugoslovenski narodnooslobodilaki pokret nisu ni u jednom trenutku identifikovali bugarski narod sa bugarskom okupatorskom vlau u Jugoslaviji, niti sa bugarskim vojno-faistikim reimom; naprotiv, uloili su ogromne napore da se, i
pored tekih zlodela bugarskog okupatora, u narodima Jugoslavije ne rasplamsa antibugarsko raspoloenje.
Ovakva platforma KPJ pretpostavljala je borbu protiv
bugarske okupacije, ali u isto vreme i saradnju s demokratskim snagama Bugarske, sa BRP i bugarskim pokretom
otpora.
U ratnim uslovima ta saradnja ostvarivana je ilegalnim putevima i metodama. Nastavljena je veza rukovodstava obeju partija, koja je ve postojala preko Kominterne. Centralni komitet Komunistike partije Jugoslavije bio
je u stalnom kontaktu sa Zapadnim biroom BRP koji se
tada, sa Georgi Dimitrovim na elu, nalazio u Sovjetskom
Savezu. 2 ) Sa izvesnim prekidima, preko PK KPJ za Makedoniju odravana je veza i sa rukovodstvom BRP u Bugarskoj.
Kada je sredinom 1942. godine u Skoplje doao na rad
u Pokrajinski komitet KPJ instruktor CK KPJ Dobrivoje Radosavljevi, koji je ujedno bio i predstavnik KPJ za vezu
sa BRP, intenzivirana je razmena iskustava, miljenja i materijala obeju partija. 3 ) Radosavljevi se povezao sa predstavnikom BRP Bojanom BIgaranovim, koji se tada ve
nalazio u Skoplju. 4 ) Pokuaji da se u to vreme preko Nia
ostvari i direktna veza izmeu CK KPJ i CK BRP nisu urodili plodom.
Poetkom 1943. godine u Makedoniju dolazi Svetozar
Vukmanovi Tempo, ovlaeni delegat Centralnog komiteta
KPJ i Vrhovnog taba narodnooslobodilake vojske i partizanskih odreda Jugoslavije; njegovim dolaskom saradnja
2

godine

) Sekretar CK KPJ J o s i p

javlja:

Mi

stojimo

Broz T i t o u

stalnoj

vezi

sa

pismu

CK

orem

BRP od 6.
Cprimedba

septembra

autora:

1941.

Georgi

m i t r o v ) . . . P o p o t r e b i b i s m o v a m m o g l i p o s l a t i i n e k o l i k o naoruanih odreda.

Di-

(Zbornik,

t o m V I I , k n j . 1, dok. 9 ) .
3

dok.

18;

kedonija

) D. R a d o s a v l j e v i stigao u S k o p l j e 25. V I I I
tom

II,

19411945.

knj.
(u

3,

dok.

daljem

10;

Izvori

tekstu

1942.

za

osloboditeinata

Izvori

19411945),

dok. 45, 46, 51).

') Zbornik, t o m V I I , k n j . 1, dok. 13.

(Zbornik, t o m V I I , k n j .
vojna

Skopje,

revolucija

vo

1968,

knj.

1,
Ma1,

izmeu dve partije i pokreta dobija neto iri obim i znaaj, mada je i dalje optereena tekoama. Znaajno je da
u junoj Srbiji, u to vreme, slobodna teritorija Crne Trave
postaje baza za stvaranje bugarskih partizanskih jedinica,
a zapoinju i drugi vidovi saradnje. 5 )
U toku leta 1943. godine preko Makedonije su ojaani
kontakti sa albanskom, grkom i bugarskom komunistikom
partijom; vre su povezani i narodnooslobodilaki pokreti izmeu Jugoslavije, Albanije, Grke i Bugarske. Cilj ovih
nastojanja KPJ bio je da se borba protiv faizma u ovom
delu Balkana vre povee i uini to efikasnijom.
Rukovodstvo KPJ vodilo je u toku rata posebnu brigu
oko prihvatanja i prebacivanja bugarskih revolucionara iz
Sovjetskog Saveza. Jedna grupa, sa Blagojem Ivanovim
Kostom i terjom Atanasovim Viktorom na elu, koju je
Zagranini biro CK BRP sa vanim zadacima i ovlaenjima 1943. godine uputio iz Sovjetskog Saveza, prebacila se
u Bugarsku preko jugoslovenske teritorije. 6 )
Posebne napore KPJ je uloila da bi stvorila partijske
veze u bugarskoj okupacionoj vojsci, razvila kontakte i saradnju u graninim rejonima, i na tlu Jugoslavije pomogla
stvaranje bugarskih partizanskih jedinica. Jer, ni KPJ
ni jugoslovenskim narodima nije moglo biti svejedno koje
e snage pobediti u Bugarskoj i kakav e status imati posleratna Bugarska.
to se vie bliio kraj rata, saradnja dveju partija bivala je sve intenzivnija i plodnija, iako su neka znaajna pitanja i dalje ostajala sporna makedonsko pitanje, celishodnost oruane borbe, na primer. No, i jugoslovenski i
bugarski komunisti u t i m tekim vremenima rata davali su
prednost trenutno onom najhitnijem: slomiti sile Osovine,
poraziti faizam, a potom reavati sve ono to bi smetalo
daljem zbliavanju i saradnji.
5

) D e l e g a t CK

KPJ

VS

stigao

Skoplje

krajem

februara

1943.

ostao

na

radu u M a k e d o n i j i do kraja rata.

4

kretao
u GS

) Sputeni

se

sa 5.

Srbije,
sa

su

padobranima

divizijom

odakle

prela

je

padne

Makedonije

odred

prebacio

je

oruanom
na

do

NOVJ,

prebaen
pratnjom

planine

sektor

18.

septembra u

zatim
u

tabom

rejonu
2.

Travu.

Grupa

put

preko

Sandaka,

zatim

Osogovskih

bugarskim Trnskim partizanskim odredom.

ih

planina,

Ivanov

je e v d e l i j s k i
gde

se

Bugojna,

korpusa;

Crnu

dugi

Kouf,

sa

terju

avgusta

(Crvulanov

Crne

Gore,
maja

stigao
Pejev)

Albanije,

(Plakoviki)

poetkom

Atanasov

1944.

za-

partizanski
sastala

sa

STAV BRP PREMA MAKEDONSKOM

NACIONALNOM PITANJU
I ORUANOM USTANKU
U MAKEDONIJI
BRP prikljuuje partijsku
organizaciju Makedonije
Velike tekoe kroz koje je prolazio makedonski narod
pruajui otpor nemakom, bugarskom i italijanskom okupatoru, bile su uveane jo jednom okolnou: odmah po
kapitulaciji Kraljevine Jugoslavije, u odnosima izmeu rukovodstava KPJ i BRP dolo je do neslaganja u pogledu
organizovanja KPJ u Makedoniji i tretiranja makedonskog
nacionalnog pitanja, iz ega je proizlazio i razliit odnos
ovih dveju partija prema organizovanju oruane borbe makedonskog naroda.
Odmah poto su bugarske faistike trupe okupirale
delove Vardarske Makedonije, Egejske Makedonije i zapadne Trakije, Centralni komitet BRP preduzeo je mere da
partijsku organizaciju Makedonije prisajedini Bugarskoj
radnikoj partiji. Rasputena je Makedonska komisija 7 ) i
formirana nova komisija od tri lana 8 ) sa zadatkom da se
povee sa partijskim organizacijama u okupiranim krajevima radi njihovog lakeg prikljuenja BRP. Ovakvu politiku
7

) Centralni

svetskog

rata

komitet

Makedonsku

po makedonskoj

liniji.

BRP

formirao

komisiju
Ciljevi

kao

komisije

j e d i n e Makedonce u e m i g r a c i j i p r i b l i i
Meutim,

platforma

su Bugari;
(Lazar
tanje,

treba

Mojsov:

BRp

saekati

je

ostala

samo

Bugarska

su

BRP i

ista:

pogodnu

radnika

je

svoj

Bugarskoj

pomodni
bili:

da

otrgne

partija

da

kroz

godinama
koji

pre

je t r e b a l o

prosvetnu

drugog
da

delatnost

radi
po-

ih od u t i c a j a buroaskih p a r t i j a .

Makedonija
priliku

organ

je

bugarska

se

zemlja;

prisajedine

fkomunista)

Makedonci

majci

makedonsko

otadbini

nacionalno

pi-

Beograd 1948, s t r . 5051).

8

partijske
zaduen

) U

tu

komisiju

organizacije
za

pripajanje

su

uli

Egejske
partijske

Todor Pavlov,

Makedonije

lan

Bugarskoj

organizacije

CK

BRP,

radnikoj

Vardarske

j e v , zaduen za p r i p a j a n j e p a r t i j s k e o r g a n i z a c i j e T r a k i j e .

zaduen
partiji;

Makedonije

za

pripajanje

Mitko
Risto

Zafirov,
Kalajdi-

(Lazar M o j s o v , n. d. s t r . 75).

CK BRP tumaio je postavkom: Jedna teritorija jedna

partija. Naime, zbog toga to je deo Makedonije okupacijom postao sastavni deo bugarske drave, proizlazila je, navodno, neophodnost da se i partijska organizacija Makedonije prikljui Bugarskoj radnikoj partiji, jer u jednoj dravi
ne mogu postojati dve partije ni dva partijska rukovodstva.
Da bi opravdao ovaj nedoputen postupak u odnosima komunistikih partija, Centralni komitet BRP pozivao se na
Statut Kominterne i na primere iz istorije Boljevike partije.
Ovakav stav bio je neprihvatljiv za KPJ i zato to je CK
BRP devizom Jedna teritorija jedna partija de facto
priznao bugarsku okupaciju Makedonije. Time je jasno doao do izraaja stav koji je u BRP dominirao uoi drugog
svetskog rata: Makedonija je bugarska zemlja, a Makedonci su Bugari. 9 ) Istina, izmeu dva rata bilo je perioda kada je BRP bila veoma blizu pravilnog gledanja na makedonsko pitanje, ali ni u vrhu BRP ni u irem lanstvu nikada
nije zauzet odluan stav o ovom toliko znaajnom pitanju
za odnose izmeu dveju partija.' 0 )
') Taj
usiovljenom
njoj

stav

Bugarskoj

do

kedonije
Blgarija

objanjavao

razvitkom

Bugarske.

politikim

oformljenja

Prema
krajem

Junih

okolnostima
odnosa

bugarske

statistikim
XIX

povezanou

svojstvima

kapitalistikih

jednovremenog

19441945,

istorijskom

etnografskim

Makedoniji),

veka i p a r a l e l n i m
dovelo

se

jezikim

veka

Makedoniji

poetkom

na

knjizi

1912.

Bugarske,

(naseljenih

stvorenim

nacije

podacima

Makedonije

Slovena

u
i

toku

Bugarskoj,

teritoriji
u

iX

to

dananje

Oteestvenata

godine

dana-

VIII

je
Ma-

vojna

Makedoniji

na

nema

ni jednog Makedonca! K r a j e m X I X veka M a k e d o n i j a j e , po t i m podacima, i m a l a 2,258.224

stanovnika
1912.

(Bugara

godine

1,181.366,

Turaka

2,301.767 s t a n o v n i k a

449.204,

(Bugara

Albanaca

drugih

228.702);

1,095.355, Turaka 541.615,

poetkom

Grka 253.367,

Al-

banaca i d r u g i h 184.335).
Stav

BRP

makedonskom

vojna

na B l g a r i j a :

Borba

niju i

Trakiju

sasvim

resa

nije

bugarskog naroda.

njih,

izvan

granice

pitanju

o t v o r e n o je

BKP p r o t i v rata

izraen

oznaavala o d r i c a n j e Partije

od

nacionalistiki

nae

zemlje

stav,

ostalo

naroito

donskog s t a n o v n i t v a t r a i l o

porobljeno

,0

svojoj

Ministarstvo

) Kominterna

odluci

perijalistikim
krije

od

posle

osloboenja

da zaboravi

na

je

aprila

dravama

nacionalno

pravednih

bugarsko

narodnata

stav

1934.
koje

ugnjetavanje,

p o s t o j a n j e makedonske n a c i j e .

prema
godine:
su

odbrana,

Sofija

Buroazija t r i j u
podelile

na

Makedo-

nacionalnih

1912/1913.

stanovnitvo.

Jugoslavije.

makedonskom

meusobno

odriui

Oteestvenata
inte-

posle

istoj

kae da je KPJ zauzela otvo-

svoju prolost i

r i j e koja je zajednika sa i s t o r i j o m bugarskog naroda.

19441945,

knjizi

Ona je v i d e l a da je do b a l k a n s k i h ratova

k n j i z i se g o v o r i o stavu KPJ u odnosu na M a k e d o n i j u i

ren

p o l i t i k e buroazije u odnosu

Tada

se

od

make-

da se odrekne s v o j e

isto-

( O t e e s t v e n a t a v o j n a na B l g a r i j a
1961,

tom

nacionalnom
vladajuhi
Makedoniju

nacionalne posebnosti

1,

str.

253256).

pitanju
nacija

iznela
trima

pokuava

da

u
impri-

makedonskog naroda i

Situaciju je oteavalo i to to partijska organizacija

Makedonije nije spremno doekala dogaaje koji su usledili. Na elu Pokrajinskog komiteta KPJ za Makedoniju nalazio se Metodije atorov arlo, 11 ) koji se u nekoliko navrata, jo od Pete zemaljske konferencije KPJ, oktobra
1940, pa do aprilskih dana 1941. godine, nije slagao sa nekim ocenama CK KPJ koje su se odnosile na politiku situaciju u zemlji, i suprotstavljao se nekim odlukama Centralnog komiteta.
U Makedoniji su 1941. godine objektivno postojali povoljni uslovi za voenje oruane borbe protiv okupatora:
teak ekonomski i socijalni poloaj radnika i ekonomsko
izrabljivanje radnikih i seoskih masa; otvorena denacionalizatorska i asimilatorska politika bugarskog okupatora;
uticaj Komunistike partije na iroke slojeve i povezanost
sa narodom; marksistiko-lenjinistiki stav KPJ prema makedonskom nacionalnom pitanju i podrka stremljenjima
makedonskog naroda za sticanje nacionalne slobode i ravnopravnosti; zajednika i ravnopravna oslobodilaka borba
makedonskog naroda sa svim narodima Jugoslavije bila
je garantija da e u buduoj zajednici slobodnih i ravnopravZbog

toga

moopredeljenje,
ujedinjenje.

glavna

parola

ukljuujui

(Makedonsko

treba

pravo

delo,

da

Viena

da

bude:

se

izdvoji

1934,

pravo
iz

makedonskog

porobljivakih

prikaz

Duanke

naroda

drava

Ristove

na

sa-

izvojuje

JI-u

br.

podrku

ma-

34/1970. s t r . 158164).
K o m i n t e r n a j e p o d v l a i l a d a e balkanske z e m l j e
kedonskih

masa,

ali

samo

ako

one

bezrezervno

znatan

broj

rukovodiloca

i m a t i j o veu

prihvate

gledite

da je

makedonski

narod s a m o s t a l n a n a c i j a .
Stav
prvenstveno
akcionom

Kominterne
sadri

smislu

taktiki

izgledalo je

d i r e k t i v a ograniavala samo
lanstva
njih

BRP

novi

prema

momenat

organizacijama
(Obedineta),

broja komunista,
rektiva
sve

tumaa

u
se

lako

su

time

nije

se

krugovima
podrku

u
od

samo

bila

do

makedonskim

kraja

od

Bugarskoj.

Tako

a ne
su

treba

meu

istaknutijih
rukovodilaca
na

njeno

makedonski

se

jer

da

se

ta

celog

ovaj,

razmotri

za

svim

rukovodilaca

VMRO

shvatanja

malog

ne

BRP p r i h v a e n a ,
nije

pesnici
knj.

u
3,

kao
i

bor-

irokim

Bugarskoj
str.

di-

spreavala

prerastanje

Makedoncima

narod,

koja

nacije.

na odnos

pitanja

Pirinskim

makedonskiot

direktivu

smtarali

da

makedonskog

su

na

BRP

kao

masama,

neprevaziena

usmerenu

svesti

Vstori/a

i
svih

postavljanju

(Obedineta),

pitanja,

izvesna

je

makedonske

(Obedineta),

insistiranja

nacionalne
BRP.

tumaio

tretmana

rukovodioci

makedonskog
bila

BRP

sutinu

radi

odstranila

delatnost VMRO

emigrantskim

ne

Neki

pravilnom

makedonske

na d e l a t n o s t V M R O

tretiranju

bili

znaajnu

da

masama.

Takva

bi

Kominterne

snaniju

benog

tim

BRP.
jer

manevar

do-

229231,

235, 242).
") M e t o d i j e
goslavije

Satorov

u Bugarsku,

Sarlo,

roen

a zatim u Sovjetski

Prilepu.
Savez.

Emigrirao
Jugoslaviju

1921.

godine

se v r a t i o

iz

Ju-

1939.

go-

nih naroda Jugoslavije, makedonski narod imati slobodan

i ravnopravan poloaj.
Meutim, atorov i pokrajinsko rukovodstvo nisu preduzeli nita da pripreme i organizuju komuniste Makedonije za predstojee dogaaje. iroki narodni slojevi bili su
preputeni uticaju defetistike propagande raznih protivnarodnih elemenata petokolonaa, probugaraa i profaista. U t i m danima veina istaknutijih makedonskih komunista nalazila se van Makedonije, u raznim krajevima Jugoslavije, u vojsci, u zatvorima, na radu ili studijama, te nisu u pravom trenutku mogli uticati u duhu smernica i direktiva CK KPJ. Tako su oportunistiki stav atorova i uticaji
BRP paralisali rad Pokrajinskog komiteta KPJ za Makedoniju, koji kao rukovodee partijsko telo nije efikasno delovalo. 12 ) Umesto da se partijsko rukovodstvo uvrsti i pardine.

Februara

1940.

izabran

za

sekretara

PK

u M a k e d o n i j i poeo da se s u p r o t s t a v l j a l i n i j i
pokuaj

nepotovanja

usvojenih

odluka

KPJ

za

Makedoniju.

Od

poetka

rada

CK KPJ; s m a t r a l o se da to n i j e svestan

stavova,

ve p o s l e d i c a

nepoznavanja

stanja

u zemlji.
Kao l a n CK KPJ
an

stav

o pitanju

a t o r o v je na Petoj

iseljavanja

oslonac v e l i k o s r p s k o g reima
tiv

politike

Satorov

kolonista

ili siromani

ugnjetavanja v e l i k o s r p s k e

je

razgarao

mrnju

prema

zadatak b i o u v r e n j e j e d i n s t v a
Pogreno
Nasuprot

gledite

okupljanju

zemaljskoj

je

seljaci

buroazije
srpskom

aktivni

fronta,

li su

oni

narodu.

Takva
u

ferencije

bi

okupljao

vanomihajlovisti,

lako
prihvatio,

koji

politika
su

ti

praksi

nisu

ih je

dali

je

dalje

na

Makedoniji

raspirivai

num PK, na p r i m e r , odran je t e k januara

1941

godine);

neke

Plenuma

neki

lanovi

osnovni

reima,
mrnje

Makedoniji.

ostalim
PK

bez

narodni

snaga

da

srpskom

Jugoslavije.

to

Pete

nacio-

obzira

prema

konferenciji,

Zbog toga zakljuci

kao

stavom

je

jedinstveni

antifaistikih

zemaljskoj

rezultate

partijske organizacije

fronta
u

velikosrpskog
i

bili
pro-

Tim

kada

a t o r o v je b i o za s t v a r a n j e

jedinstva

sprovodio.

oni

borci

borba za odbranu z e m l j e .
snaga

Petoj

su

KPJ.

vreme

narodnog

faisti

razbijanju

osueni

li

aktivni

pomagai

to

Like,

demokratskih

protivnike

prikriveni

vodila

stavovi

sve

stvaranju

f r o n t za borbu p r o t i v reima C v e t k o v i M a e k ,
nalnog

bez obzira da

iz S r b i j e

narodu

prema

antifaistikih

k o n f e r e n c i j i zastupao pogre-

Makedonije,

naroda J u g o s l a v i j e

imao

svih

iz

je

atorov

zemaljske

krajevima Jugoslavije

kon(Ple-

a t o r o v u su se s u p r o t s t a v i l e
i

zbog

toga

iskljue

Kuzman

J o s i f o v s k i Pitu.
Satorov se
tuaciji

uoi

agresije,

potpisivanja
organizovanja
ni data

nije

aprilskih
otvoreno
Trojnog

slagao

dogaaja,
se

za

ocenama

smatrajui

suprotstavljao

pakta,

demonstracija,

direktiva

sa

njihovo

Centralnog
da

stavu

Pokrajinskom
atorov

je

nema

bio

organizovanje,

s v o j u I n i c i j a t i v u organizovale d e m o n s t r a c i j e .

da

se

zemlja

komitetu
protiv
ali
(Prvi

su

komiteta

nikakve
dolo

je

masovnih
neke

KPJ

opasnosti
mora
do

politikoj

faistike

braniti.

Povodom

otrog

sukoba

demonstracija,

partijske

si-

od

oko

te

nije

organizacije

na

kongres KPM, s t r . 4953,

151153;

I s t o r i j a na m a k e d o n s k i o t narod, k n j . 3, s t r . 123124).
IJ

) Istorija

KPM, s t r . 5253.

na

makedonskiot

narod,

knj.

3,

str

123124,

307;

Prvi

kongres

tijsku organizaciju osposobi za borbu u uslovima okupacije,

ono je razbijeno. Iz Pokrajinskog komiteta odstranjeni su
Blao Orlandi i Dobrivoje Vidi, jer kao Srbi sada nemaju ta da rade u Makedoniji. Druga tri lana Pokrajinskog komiteta upuena su u unutranjost, u njihova
rodna mesta, bez ikakvih partijskih zadataka. atorov je
krajem aprila, na poziv CK BRP, otiao u Sofiju i, bez odobrenja CK KPJ i konsultovanja makedonskog partijskog rukovodstva i lanstva, partijsku organizaciju Makedonije pri
kljuio Bugarskoj radnikoj partiji. U partijskim dokumentima Makedonije prestaje da se pominje Jugoslavija, a neka dokumenta potpisana su sa Pokrajinski komitet Radnike partije u Makedoniji.
Tako je Makedonija u t i m prvim danima bugarske okupacije u danima kada je bilo od ogromnog znaaja brzo
i organizovano dejstvovati, vrsto zbijati redove Partije i
jaati nacionalnu svest makedonskog naroda skoro mesec dana ostala bez partijskog rukovodstva, a partijske organizacije bile preputene same sebi. 13 )
Neorganizovan i, takorei, rasputen Pokrajinski komitet nije mogao dati ni ocenu situacije posle okupacije i rasparavanja Makedonije, ni odrediti zadatke komunista u
uslovima okupacije. atorov je prekinuo vezu sa CK KPJ,
odbio da distribuira partijsku tampu u organizacijama, rasturio tehniku za tampanje materijala Pokrajinskog komiteta, odbio da prisustvuje Majskom savetovanju, odbio
dva poziva CK KPJ da doe u Beograd da bi se zajedniki
razmotrilo stanje u Makedoniji i primile direktive za dalji
rad. Takvim postupcima atorov je faktiki ocepio partijsku organizaciju Makedonije od Komunistike partije Jugoslavije. 14 )
Ali, to ipak nije znailo da je CK KPJ ostao bez uticaja
na komuniste Makedonije. Odluka CK KPJ da se preduzmu
hitne pripreme za dizanje svih naroda Jugoslavije na oruani ustanak preneta je i do partijskih organizacija u Makedoniji, jer je CK KPJ tamo poslao na partijski rad Dragana Pavlovia, kao instruktora, a Lazara Kolievskog i Maru
Nacevu, kao lanove PK. I partijski aktivisti Mire Acev,
Blagoj Talevski, Kuzman Josifovski, Stevan Naumov, Stra,3

tom VII,

,4

) I kongres na KPM, s t r . 57.

) Zbornik,

knj.

1, dok.

2;

Prvi

kongres

KPM,

str.

57,

156157.

o Pindur, Krste Crvenkovski koji su pre dolaska u

okupiranu Makedoniju upoznati sa stavovima i linijom CK
KPJ, preneli su te stavove partijskim organizacijama Makedonije. Uputstva su prenoena i preko Srbije preko Vranja i drugih mesta.
Suprotno stavovima CK KPJ i jasnoj odluci o dizanju
oruanog ustanka, Pokrajinski komitet sa atorovim na elu, podlegavi uticaju BRP, tvrdio je da u Makedoniji nema
uslova za oruanu borbu i da treba saekati bolja vremena, pa je u maju mesecu izdao direktivu da se oruje ne
prikuplja, a ono to je prikupljeno preda okupatoru, kako
bi se sauvali kadrovi od represalija okupatora. Partijske
organizacije su upozorene da se strogo pridravaju ove
direktive, dobrodole kolebljivcima i oportunistima u Partiji, a iznad svega dobrodole bugarskom okupatoru. No, i
pored snanog pritiska, znatan broj organizacija i komunista odupreli su se ovoj direktivi, suprotstavili politici pripajanja makedonske partijske organizacije Bugarskoj radnikoj partiji, suprotstavlili oceni da je politika situacija u
Makedoniji takva da je besperspektivna oruana borba. Kumanovska partijska organizacija prekinula je vezu sa dotadanjim Pokrajinskim komitetom a otpor pruaju i prilepska, veleka, tetovska, kavadarska i druge organizacije;
samoinicijativno formiraju vojne komisije i tabove, prikupljaju oruje, organizuju akcije za osloboenje komunista
iz zatvora i zarobljenikih logora, unitavaju policijske i
sudske arhive, rasturaju partijsku tampu, pozivaju stanovnitvo da bojkotuje doek bugarskih okupatorskih trupa,
formiraju diverzantske grupe i organizuju obuku u rukovanju orujem, prikupljaju i sklanjaju oruje na sigurna mesta, sakupljaju novac, odeu, obuu, sanitetski materijal
i drugu opremu. 15 ) Neke organizacije javno su se izjasnile
protiv pasivnog dranja partijskog rukovodstva i protiv direktive da se oruje preda; druge su, opet, izvestile Pokrajinski komitet da su oruje predale bugarskim vlastima,
a u stvari su ga sakrile. A l i , i pored ispoljene nacionalne
i partijske svesti velikog dela lanstva, direktiva atorova
i PK, odnosno posledice koje je ona izazvala, zadale su udarac partijskoj organizaciji Makedonije i oslobodilakoj bor,s

str.

) I

383385;

kongres KPM, s t r . 5762;

L.

Kolievski,

navedeni

roda J u g o s l a v i j e , Beograd 1964, s t r . 33.

Istorijski arhiv,
lanak;

KPJ, t o m V I I , dok. br. 4 i 5,

Hronologija

oslobodilake

borbe

na-

bi makedonskog naroda u trenutku kada su i jedinstvo

akcije, i jasni stavovi, i vrsta organizacija bili najpotrebniji. 16 )
1 jo neto: stavom Jedna teritorija jedna partija,
atorov i njegovo rukovodstvo ocepilo je partijsku organizaciju u zapadnoj Makedoniji, teritoriji pod italijanskom
okupacijom, i uputilo je na povezivanje sa albanskom komunistikom partijom, koja u to vreme faktiki jo nije
ni postojala. Time je ova partijska organizacija, i inae ne
tako masovna i jaka, bila preputena sama sebi.
Svim ovim postupcima atorov i njegovo rukovodstvo
objektivno su priznali faistiku okupaciju i podelu Makedonije i stavili komuniste u situaciju da vode borbu na dva
fronta: na jednom protiv bugarskog faistikog okupatora i njegove denacionalizatorske politike, a na drugom
protiv otvorenog meanja CK BRP u rad partijske organizacije u Makedoniji, posebno izraenog u insistiranju na
stavovima o preuranjenosti ustanka i oruane borbe. To je
nanelo veliku tetu radu partijske organizacije i izazvalo
ozbiljne posledice u poetnom periodu razvitka ustanka u
Makedoniji.
Kao to je reeno, CK KPJ imao je suprotna gledanja
od CK BRP o ovim krupnim pitanjima. CK KPJ je smatrao
da nasilno komadanje Jugoslavije predstavlja strateki potez neprijatelja i da je to privremeno stanje koje moe trajati samo dotle dokle traje najezda faistikih sila. Komadanje jugoslovenske teritorije nije predstavljalo prepreku
ni za jedinstveno delovanje KPJ ni za zajedniku borbu svih
naroda Jugoslavije za nezavisnost i slobodu. U zakljucima Majskog savetovanja, u delu u kome se analizira situacija u Makedoniji i postavljaju zadaci komunistima Makedonije, pie:
. . . Makedonija je takoe doivela tu nesreu da je
dijele meusobno nekoliko osvajaa. Ispod velikosrpskog
ugnjetavanja ona je dospijela pod bugarski, a delimino i
pod italijanski jaram. . . I bugarski osvajai ne priznaju
pravo makedonskog naroda, i oni ga progone i svim silama
rade na njegovom odnarodnjavanju. Svugde u Makedoniji
se uvodi bugarski jezik. Bugarski osvajai pljakaju make")
niji,

Isto,

-Borba-,

str.

Beograd,

5762;
4,

5,

Lazar
6.

g o s l a v i j e , Beograd, 1963, s t r . 323.

Kolievski;

7. VI

1961;

Majski
-Pregled

junski
istorije

dani

1941.

Makedo-

Saveza k o m u n i s t a Ju-

donski narod isto tako kao to rade nemaki i italijanski

grabeljivci. Zadatak makedonskih
komunista jeste da
okupljaju narodne mase u borbu protiv nasilnog pripajanja i dijeljenja Makedonije, a za slobodno nacionalno opredjeljenje makedonskog naroda, i za njegovu nacionalnu nezavisnost i slobodu.' 7 )
CK KPJ nije mogao da dozvoli da jedan deo Komunistike partije Jugoslavije, makedonska partijska organizacija, bude proizvoljno i bespravno pripojen Bugarskoj radnikoj partiji, jer je to predstavljalo osporavanje osnovnih
prava radnikoj klasi i makedonskom narodu da se bori za
svoju slobodu, nezavisnost i nacionalnu dravnost.

Intervencija CK KPJ Kominterni

U prvim danima okupacije, Centralnom komitetu KPJ
nije odmah bilo poznato da je makedonska partijska organizacija prikljuena BRP. Da bi pruio neposrednu pomo
Pokrajinskom komitetu Makedonije, CK KPJ je smatrajui da je Pokrajinski komitet oslabljen odlaskom Orlandia i
Vidia uputio kao nove lanove Pokrajinskog komiteta
KPJ za Makedoniju Maru Nacevu, aprila, a Lazara Kolievskog, maja meseca 1941. godine. Kolievski i Naceva poneli su najvanije direktive i partijski materijal, izmeu ostalog i aprilski i majski proglas CK KPJ.
Ve prilikom prvog susreta, Kolievski je rekao atorovu da se pripreme za oruanu borbu sprovode u itavoj
zemlji i upoznao ga sa zakljucima Majskog savetovanja i
drugim merama Centralnog komiteta Komunistike partije
Jugoslavije. atorov je izrazio neslaganje sa linijom KPJ,
istiui da su za njega merodavne odluke CK BRP. Sa njegovim stavovima sloili su se i neki lanovi Pokrajinskog
komiteta. I pored otpora, sredinom juna odran je sastanak
Pokrajinskog komiteta na kome je Kolievski izneo stavove Komunistike partije Jugoslavije o nunosti pruanja
svenarodnog otpora neprijatelju i dizanju oruanog ustanka. Izneo je miljenje da je makedonski narod spreman da
prihvati liniju KPJ i otro osudio odluku Pokrajinskog komi") C i t i r a n o
t o m V I I , dok. 3.

iz

zakljuaka

Majskog

savetovanja

CK

KPJ,

Istorijski

arhtv

KPJ,

teta o predaji oruja okupatoru, osudio samovoljno prikljuenje partijske organizacije Makedonije BRP, pasivnost
Pokrajinskog komiteta, ovinistiki odnos prema kolonistima i Srbima u Makedoniji i sabotiranje rasturanja aprilskog
i majskog proglasa CK KPJ. atorov je ostao na svojim pozicijama istiui, pored ostalog, staru tezu da u Makedoniji ne postoje uslovi za oruanu borbu. Meutim, sada je
veina lanova Pokrajinskog komiteta prihvatila liniju KPJ;
formirana je i Pokrajinska vojna komisija. Posle tog sastanka Kolievski, Naceva i Pindur neposredno su se angaovali na zadatku da se u partijskim organizacijama Makedonije sprovede linija KPJ i da se razjasne oportunistiki stavovi atorova. Centralni komitet KPJ, upoznat sa stanjem u partijskoj organizaciji Makedonije i samovoljnom
prikljuenju Bugarskoj radnikoj partiji, 18 ) odluno se suprotstavio bilo kakvoj promeni statusa partijske organizacije Makedonije i politici koja je zatvarala mogunost i
perspektivu makedonskom narodu da se bori protiv nemake, italijanske i bugarske okupacije. Preduzete su energine mere: atorov je iskljuen iz Pokarjinskog komiteta i
KPJ; 24. jula CK KPJ izvetava pismom Pokrajinski komitet da se atorov smenjuje sa dunosti sekretara Pokrajinskog komiteta i iskljuuje iz KPJ zbog kontrarevolucionarne i antipartijske delatnosti; Pokrajinskom komitetu i itavoj partijskoj organizaciji Makedonije postavljeni su zadaci za izvoenje sabotaa i formiranje partizanskih odreda. 19 )
Na sastanku od 3. avgusta atorov i jo dva lana PK ponovo su odbili da prime pismo i direktive CK KPJ s obrazloenjem da za njih nisu merodavne odluke KPJ, poto
su pod rukovodstvom CK BRP; atorov je odbio da primi
i odluku o iskljuenju iz KPJ i preda partijsku organizaciju
povereniku CK KPJ Draganu Pavloviu. Zbog toga je Dragan Pavlovi, po ovlaenju CK KPJ, suspendovao ceo Pokrajinski komitet. 20 )
Politbiro CK KPJ razmatrajui na sednici od 31. avgusta situaciju u partijskoj organizaciji Makedonije, i okolnosti pod kojima je Pokrajinski komitet delovao, doneo je
>8) I

kongres

KPM,

str.

5762;

Istorijski

arhiv,

tom

VII,

str,

385;

L.

Ko-

l i e v s k i , n. l a n a k .
")

Pismo

J.

B. Tita

Pokrajinskom

komitetu

KPJ

za

Makedoniju,

Istorijski

a r h i v , t o m V I I , d o k . 12.
M

) Isto,

dok.

12;

kongres

KPM,

str.

5963;

L.

Kolievski,

n. lanak.

odluku da o svemu obavesti Izvrni komitet Kominterne,

Centralni komitet BRP i lanove partije u Makedoniji. Generalni sekretar KPJ, Josip Broz Tito, uputio je 4. septembra telegram Izvrnom komitetu Kominterne i izneo: da je
Pokrajinski komitet KPJ za Makedoniju prekinuo vezu sa
CK KPJ i povezao se sa CK BRP; da je atorov iskljuen iz
KPJ zbog sabotae, grubog krenja discipline i harange na
rukovodstvo KPJ; da mu podrku prua CK BRP; da je partijsku organizaciju Makedonije samovoljno pripojio Bugarskoj radnikoj partiji; trai objanjenje da li je to uinjeno
po odluci Kominterne, napominjui da bi takva odluka
imala tetne posledice.
Odgovoreno je da je Izvrni komitet Kominterne jo krajem avgusta doneo odluku 2 ') da partijska organizacija Makedonije ostane i dalje u sastavu Komunistike partije Jugoslavije iz razloga praktinih i celishodnih, 22 ) ali nije osuen postupak BRP prema partijskoj organizaciji Makedonije;
istaknuta je samo potreba za saradnjom izmeu jugoslovenske i bugarske partije u Makedoniji. Takav stav Kominterne praktino je omoguavao meanje BRP u rad partijske
organizacije Makedonije, to je neminovno moralo imati
negativne posledice na jedinstvo, partijnost, organizovanost i celokupno delovanje komunista Makedonije u sloenim uslovima bugarske okupacije. 23 )
U pismu koje je 6. septembra Centralni komitet Komunistike partije Jugoslavije t i m povodom uputio Centarlnom komitetu BRP, izmeu ostalog pie:
Dragi drugovi, sluaj sa makedonskom organizacijom
ponukao nas je da vam se obratimo ovim pismom, jer smatramo da ste do izvesnog stepena i vi odgovorni za ono to
se dogodilo u makedonskoj o r g a n i z a c i j i . . .
U pismu se, dalje, osuuje prikljuenje partijske organizacije Makedonije BRP:
21

) CK

preko CK
kome

BRP.

se

ovaj

KPJ
Isti
bez

nije

bio

sluaj
rezerve

na v r e m e
je

bio

slae

obaveten

sa

sa

pismom

pomenutom

o ovoj
CK

BRP

odlukom

odluci
od

j e r je

kraja

ona

upuena

avgusta

Kominterne.

1941.

(Istorijski

u
ar-

h i v KPJ, t o m V I I , dok. 17, 18, 20 i 2 1 ) .

a

23

terne

od

I s t o r i j s k i a r h i v KPJ, t o m V I I , d o k . 17.

) Pero
1941.

V I I , dok. 20.

Moraa
do

Odnosi

1943.

izmeu

godine,

JI,

Komunistike
br.

12/1969;

partije

Jugoslavije

Istorijski

arhiv

Komin-

KPJ,

tom

Mi smatramo takav postupak sasvim nepravilnim, jer

je o tom pitanju trebalo sa nama razgovarati i zajedniki
tu stvar u r e d i t i . . .
Po itavoj Jugoslaviji Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj,
Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Vojvodini i Dalmaciji vode se masovne akcije i sabotae, vodi se estoka borba
naih partizana protiv okupatora i njihovih domaih agenata, a samo u Makedoniji nema akcija, nema partizanskih
odreda, uprkos kolosalnim objektivnim i subjektivnim uslovima, uprkos naim zahtevima i direktivama i materijalnoj pomoi koju smo pruili. Nikakvi izgovori ne mogu
opravdati tu s a b o t a u . . .
Zar faistika osvajanja mogu biti povod za proirenje
jedne bratske komunistike partije, a ne potreba stvarne,
uspene organizacije narodne borbe, dobre veze i kontinuiteta u radu?24)
Zajedno sa odlukom Kominterne, prema kojoj partijska organizacija Makedonije i dalje ostaje u sastavu KPJ,
dostavljene Centralnom komitetu KPJ preko Centralnog
komiteta BRP u prvoj polovini septembra 1941. godine, dolo je i pismo Centralnog komiteta BRP25) u kome, pored
ostalog, pie:
Mi se bez rezerve slaemo sa reenjem Kominterne.
Predlaemo makedonskim drugovima bezuslovno pridravanje i neodlono uspostavljanje veze sa Jugoslavijom i
aktivno sprovoenje reenja pod rukovodstvom Jugoslavije.
Slaemo se sa linijom Jugoslavije izloenom u pismu
poslatom nama . . . 2)
Stavovi BRP u pogledu organizovanja oruane borbe u
Makedoniji i dalje su se svodili na procene da u Makedoniji za to ne postoje uslovi. 27 ) Poto je izneo stanje u Bugarskoj, Centralni komitet BRP u pismu nairoko izlae
situaciju u Makedoniji nastojei da dokae da je ona specifina i da se ne moe identifikovati sa situacijom u Srbiji
i Hrvatskoj; ocenjuje da je makedonski narod spreman da
) I s t o r i j s k i a r h i v KPJ, t o m V I I , d o k . 18.
) I s t o , dok. 21.

2S

Misli
tetu

KPJ

za

se

na

pismo

Makedoniju,

iju

od
je

24.

jula

kopiju

1941.

godine

dostavio

poslato

Centralnom

Pokrajinskom
komitetu

BRP

komiLazar

Kolievski.
27

10

I s t o r i j s k i a r h i v KPJ, t o m V I I , dok. 25.

145

se bori, ali samo protiv nemakih i italijanskih vojnika

za sada ne i protiv bugarskih vojnika, izuzev u skopskom
i kumanovskom podruju (ova podruja je CK BRP smatrao srbomanskim pirmedba autora). Svodei sve ove
procene, CK BRP izvukao je zakljuak da u Makedoniji, u
ovom trenutku, ne postoje uslovi za oruani ustanak, kao
to ne postoje ni u Bugarskoj; zato predlae da se u Makedoniji, kao i u Bugarskoj, nastave politike i organizacione pripreme. 28 )
Centarlni komitet BRP u proglasu makedonskom narodu u decembru 1941. godine poziva u borbu protiv
nemakih i italijanskih okupatora na Balkanu, u borbu za
obaranje bugarskih faista sa vlasti, u borbu za narodno-demokratsku vladu u Bugarskoj, ali ne i u borbu protiv
bugarskih okupacionih trupa u Makedoniji! 2 9 )
*

Sredinom septembra 1941. u Skoplju je formiran novi

Pokrajinski komitet KPJ za Makedoniju sa Lazarom Kolievskim na elu. Prvi i najvaniji zadatak novog PK bio je
organizaciono i politiko uvrenje partijske organizacije,
ienje partijskih redova od kolebljivih i oportunistikih
lanova, osposobljavanje partijskih kadrova za rukovoenje oruanom borbom. Nekako u isto vreme formiran je i
Pokrajinski vojni tab.
Novi Pokrajinski komitet uputio je direktivno pismo
mesnim komitetima, lanovima KPJ i SKOJ-a i vanpartijcima pozivajui makedonske komuniste da organizuju partizanske odrede i nadoknade izgubljeno vreme:
Drugovi, u Makedoniji je bilo dosta ekanja! Zar jedan komunista moe danas da sedi skrtenih ruku! . . . Drugovi, glavni uslov za na uspeh pored hrabrosti i reenosti, jeste da sa nama bude i na narod. Moramo naem
2S

) U p o m e n u t o m p i s m u pored o s t a l o g s t o j i :

. . . A l i

u ostalom delu

takvu o d l u n u borbu
tiko-propagandnim
interesa

radom

makedonskog

uvlaenjem

( I s t o , s t r . 60).
K

borbom

stanovnitva

makedonskog

p r o t i v okupatora, pa e u
ciju.

Makedonije

stanovnitvo jo

prethodno se p o s t a v l j a da

I s t o , dok. 34.

naroda u

za

zatitu

protiv
odlunu

se

neposrednih

bugarskih

vlasti,

borbu p u t e m

procesu te borbe sazreti

n i j e s p r e m n o za

pripremi

za

masovnim

politikih
a

tako

sabotae

uslovi

nju

za j e d n u

jednu
poli-

ekonomskih

isto

postepenim

diverzionih
iru

akata

oruanu ak-

narodu nairoko i stalno objanjavati u kakvu ga borbu

zovemo, i zato ba danas. Narod mora da shvati da od
ishoda borbe koja se vodi u svetu zavisi i njegova sudbina. . . Napred, drugovi, hrabro i odluno u borbu da napiemo nove i svete stranice u makedonskoj istoriji, da
povedemo ceo narod s nama! Zemlja koja je dala jedan
Minden dae i drugi. 30 )
Pokrajinski komitet uspostavio je vezu i sa partijskim
organizacijama na teritoriji pod italijanskom okupacijom;
organizacije su uvrene, ojaane i osposobljene da otponu neposredne pripreme za dizanje oruanog ustanka. . .
I skojevska organizacija razvila je ivu aktivnost protiv pokuaja faizacije omladine preko faistikih i profaistikih organizacija koje je okupator osnivao u kolama
irom Makedonije. trajkovi u gimnazijama u Skoplju, Kumanovu, Prilepu, Velesu, Bitolju protiv zabrane upotrebe
makedonskog jezika, protiv upisa u faistike organizacije,
protiv uvoenja kolskih taksa i drugih nameta, inili su
samo deo otpora skojevske organizacije; njena glavna aktivnost usmerena je bila na prikupljanje oruja i opreme,
na propagiranje narodnooslobodilakog pokreta i na odlazak omiadinaca u partizane.
Partijske organizacije jednoduno su prihvatile poziv
Partije na oruanu borbu. Jo pre poziva i direktiva novog
PK, krajem avgusta, na Skopskoj crnoj gori formiran je
Skopski narodnooslobodilaki partizanski odred, sredinom
septembra na prilepskom podruju
Prilepski narodnooslobodilaki partizanski odred, a 12. oktobra Kumanovski
narodnooslobodilaki partizanski odred. 3 ') Veleka, bitoljska, resenska, kruevska, strumika i druge partijske organizacije privodile su kraju pripreme za formiranje partizanskih odreda.
Odlueno je da partizanski odredi ponu akciju 11. oktobra. Tog dana Prilepski narodnooslobodilaki partizanski
odred, podeljen u tri grupe, poruio je telegrafsko-telefonska postrojenja i napao policijsku stanicu i zatvor u Prilepu u kome su bili politiki zatvorenici.
)

I s t o r i j s k i a r h i v KPJ, t o m V I I , dok. 23.

3,

I s t o r i j a na m a k e d o n s k i o t narod, k n j . 3, str. 310.

10*

147

Tim akcijama poeo je oruani ustanak makedonskog

naroda.*) Bugarski okupator vie nije bio u nedoumici: i
narod Makedonije kree u oruanu borbu!
Formiranje prvih partizanskih odreda, i njihova oruana dejstva, imali su ogroman znaaj za dalji razvoj narodnooslobodilakog pokreta u Makedoniji. Makedonski narod
je dokazao da u njemu postoje vrsto organizovane snage
spremne da zajedno sa ostalim narodima Jugoslavije povedu borbu protiv okupatora za nacionalno i socijalno osloboenje, borbu do pobede.

BRP ne menja svoju politiku

lako je partijska organizacija Makedonije, po odluci
Kominterne, ostala u sastavu Komunistike partije Jugoslavije, Bugarska radnika partija, i pored izjave da se
bezrezervno slae sa odlukom Kominterne, nije prestala
da se mea i utie na rad partijske organizacije Makedonije.
Poetkom oktobra 1941. u Skoplje je upuen delegat
BRP, Bojan Blgaranov, koji je trebalo da preko partijske
organizacije Makedonije uspostavi vezu sa CK KPJ i koordinira rad u Makedoniji. No, Blgaranov se ne povezuje sa
novoizabranim Pokrajinskim komitetom, koji je rukovodio
oruanom borbom, nego ivi u Skoplju ilegalno sve do
hapenja sekretara Pokrajinskog komiteta, Lazara Kolievskog. Neki lanovi Pokrajinskog komiteta sve do februara
1942. godine nisu ni znali da je Blgaranov u Skoplju.
U oktobru mesecu partijskoj organizaciji Makedonije
stiglo je pismo J. B. Tita 32 ) u kome se ponovo istie potreba za formiranjem partizanskih odreda ija dejstva treba usmeriti na komunikaciju NiSkopljeSolun. Na osnovu tog pisma, i obejktivne situacije u Makedoniji, Pokrajinski komitet na sastanku od 5. novembra procenjuje situaciju posle formiranja prvih partizanskih odreda i odluuje
da u prvoj polovini novembra partizanske odrede formiraju
jo veleka, bitoljska, resenska i kruevska partijska orga*) Pre
o t i a o je u

poetka
Sofiju

oruanog
postao

ustanka

sekretar

Makedoniji,

Oblasnog

oktobra

komiteta

Zbornik, t o m V I I , k n j . 1, dok. 12, s t r . 4142.

1941,

RRP za

Metodije

Sofiju.

atarov

nizacija; takoe odluuje da se u zapadnoj Makedoniji, italijanskom okupacionom podruju, stvore uslovi za dizanje
ustanka i pojaa rad na terenu. Meutim, ova odluka Pokrajinskog komiteta nije sprovedena, jer su bugarske vlasti
ve sutradan uhapsile sekretara PK, Kolievskog, i uspele
da provale u mnoge partijske organizacije i mesne komitete Makedonije.
Posle pada Kolievskog u ruke bugarske policije, 6.
novembra 1941. sekretar Pokrajinskog komiteta postao je
Bane Andreev. I Andreev i jedan broj lanova Pokrajinskog
komiteta potpadaju ponovo pod jak uticaj bugarskog delegata Bigaranova, izgraenog i elokventnog politikog radnika. Poinju stara kolebanja oko dva osnovna pitanja: odreivanje jasnih ciljeva i metoda narodnooslobodilakog pokreta u Makedoniji i odnos prema narodnooslobodilakoj borbi u ostalim krajevima Jugoslavije. Ova kolebanja bila su
naroito ispoljena posle razbijanja Kumanovskog i rasformiranja Skopskog narodnooslobodilakog
partizanskog odreda.
Jedan broj lanova PK jo jednom je pogreno procenio politiku situaciju i raspoloenje masa za borbu i nije
se pridravao poslednjih odluka Pokrajinskog komiteta
od 5. novembra. U tek sreenim redovima komunista Makedonije raaju se nove nedoumice, nastaju nove nesuglasice i rasprave o ispravnosti ili neispravnosti politike
Pokrajinskog komiteta. Poele su se razvijati razne oportunistike teorije oko toga da li postoje ili ne uslovi za oruanu borbu u Makedoniji. Pod uticajem Bigaranova poinju
iscrpljujue teoretske rasprave ak i o tome da li se Makedonci, s obzirom na nekadanju zajedniku borbu makedonskog i bugarskog naroda protiv turskog ropstva, uopte mogu pokrenuti u borbu protiv bugarske vojske, pa bila
ona i okupatorska.. .
Taktike neuspehe prvih partizanskih odreda jedan
broj lanova makedonskog politikog rukovodstva shvatio
je kao vojniki i politiki poraz narodnooslobodilake borbe u Makedoniji, zanemarujui ono najznaajnije a to je
da je sama injenica to su odredi formirani bio ogroman
politiki uspeh. No, ipak je ocena veeg broja lanova bila
da su prvi partizanski odredi, jo nevini borbi protiv dobro
naoruane bugarske faistike vojske i policije, pretrpeli samo taktiki neuspeh, ali da su postigli veliki politi-

ki uspeh, jer je narod partizanske borce prihvatio kao

oslobodioce. Posle duge diskusije i oprenih miljenja o
mestu i ulozi partizanskih odreda, ipak su, pod uticajem bugarskog delegata, donete dve teke odluke: prva, da se
rasformira Prilepski narodnooslobodilaki partizanski odred,*) jedini odred koji se odrao u 1941. godini; i druga,
da se raspusti Pokrajinski vojni tab. 33 )
U januaru 1942, posle partijskog savetovanja, Pokrajinski komitet, odnosno sekretar, izdao je direktivno pismo34) u kome se iznosi sledee: Partizanski pokret ne treba da se shvati kao nekakav akt koji se donosi dekretom.
On treba da se razvija po jednom prirodnom procesu u samoj borbi, u sazrevanju objektivnih uslova . . . Preporuuje se da nekompromitovani drugovi ne odlaze u partizane nego da rade po gradovima i selima, a u partizane
neka odlaze ilegalci; formirani u grupe na terenu treba da
razvijaju agitaciono-organizacioni rad i izvode diverzantske
akcije. Ovi stavovi bili su uneeni sa strane i sa njima se
nisu slagali lanovi Pokrajinskog komiteta koji su bili za
jasan i vrst kurs KPJ oruanu borbu protiv okupatora!
I pismo koje je Centralni komitet BRP 15. januara 1942.
godine uputio Pokrajinskom komitetu KPJ za Makedoniju
oko odazivanja makedonskih komunista za odlazak u bugarsku okupatorsku vojsku, razbijao je otpor naroda.
Naime, bugarsko partijsko rukovodstvo savetuje makedonskom partijskom rukovodstvu da agituje protiv mobilizacije Makedonaca u bugarsku faistiku vojsku: meutim,
ako se i pored toga odazovu mobilizaciji, onda treba i lanove Partije upuivati u vojsku u kojoj e raditi na pridobijanju vojnika i njenom razjedanju. Tako razjedena
vojska, kae se dalje u pismu, pretvorie se u organizovanu revolucionarnu snagu koja e, pri ostvarenju krajnjih
ciljeva, biti od odluujueg znaaja; sa tako preporoenom vojskom treba . . . mi da ostanemo u gradovima i
selima, a naim neprijateljima pruimo to zadovoljstvo da
bee u planine. 35 ) Ovakav stav bugarskog partijskog ru*) Borci

P r i i e p s k o g odreda

preli

su u

ilegalnost,

kao t o su to u i n i l i

pre-

i v e l i borci Kumanovskog i Skopskog odreda.

Istorija

na

makedonskiot

narod,

knj.

KPM, s t r . 6566.
I s t o r i j s k i a r h i v KPJ, t o m V I I , dok. 38.
Istorijski

arhiv

KPJ,

t o m V I I , dok. 36.

3,

str.

310311,

319;

kongres

kovodstva jo jednom je pokolebao deo lanova Pokrajinskog komiteta Makedonije i uticao da izmeni prvobitnu
pravilnu odluku prema mobilizaciji, to jest, odluku da se
na mobilizaciju odgovori kontramobilizacijom svih narodnih snaga, sabotiranjem i odlaskom u partizanske odrede. 36 )
Pokrajinski komitet daje novu defetistiku direktivu part i j s k i m organizacijama:
ukoliko bugarska
mobilizacija
masovno zahvati Makedonce, komunisti treba da idu u bugarsku vojsku da bi neposrednim uticajem nastavili politiko-propagandni rad.37)
S druge strane, poto je odlukom Kominterne od avgusta 1941. partijska organizacija Makedonije ostala i dalje
u sastavu Komunistike partije Jugoslavije, Centralni komitet BRP poetkom 1942. godine u Kominterni ponovo
pokree pitanje makedonske partijske organizacije. Sada.
trai da se stvori samostalna partijska organizacija Makedonije, navodno zbog tekog poloaja komunista u Makedoniji i tekoa oko odravanja veze sa Centralnim komitetom KPJ, od koga je makedonska partijska organizacija odseena ve puna tri meseca. O ovom zahtevu bugarske partije, Kominterna je 27. i 28. februara telegramom
traila miljenje Josipa Broza Tita. U svom odgovoru Josip Broz Tito je, u ime Centralnog komiteta KPJ, obavestio
Kominternu da e uputiti u Makedoniju predstavnika CK
KPJ koji e pruiti pomo makedonskom rukovodstvu i,
ujedno, biti stalna veza sa BRP.38) Tako je i ovaj pokuaj
Centralnog komiteta BRP da ocepi partijsku organizaciju
Makedonije od Komunistike partije Jugoslavije ostao bez
uspeha.
*

Svi ovi uticaji sa strane, i kolebljivo ponaanje Pokrajinskog komiteta Makedonije, neminovno su unosili dezorijentaciju u partijske redove. I u Pokrajinskom komitetu
dolo je do otrog sukoba: lanovi koji su bili za stavove
Centralnog komiteta KPJ ustali su ponovo protiv kolebljive
i konfuzne politike i neaktivnosti sadanjeg PK sa Andreevim na elu zahtevajui da se sprovedu direktive PK od
36

) Izvori,

37

k n j . 1, dok. 16.

) Direktivno

pismo

PK

KPJ

za

Makedoniju

V I I , k n j . 1, dok. 16.
M

I s t o r i j s k i a r h i v KPJ, t o m V I I , d o k . 26, 27.

od

januara

1942.

Zbornik,

tom

5. novembra 1941, godine 39 ) i potuju stavovi u pismu

Centralnog komiteta KPJ od 15. marta 1942. u kome se
kritikuje pasivan stav Pokrajinskog komiteta, a makedonski narod ponovo poziva u oruanu borbu. 40 ) Zahtevali su
i smenjivanje Baneta Andreeva sa dunosti sekretara. Anreev je reagovao na kritiku i iz Biroa Pokrajinskog komiteta odstranio Veru Acevu i Borka Talevskog, okarakterisavi
ih kao frakcionae. 41 )
No, veina lanova Pokrajinskog komiteta, mesnih komiteta i partijskih organizacija na terenu, i pored tih konfuznih odnosa u rukovodstvu, poeli su da formiraju partizanske odrede. Suoen sa tom injenicom, Blgaranov se
zalae da, kada se ve stvaraju partizanski odredi, to budu
mali odredi od 10 do 15 politiki kompromitovanih drugova,
komitske druine, organizovane poput nekadanjih komita iz llindenskog ustanka i ranijih ratova, sa irokom
mreom jataka i saradnika koji bi ih snabdevali hranom i
drugim potrebama. Osnovni cilj komitskih druina, prema gledanju Bigaranova, ne treba da bude oruana borba
protiv okupatora, ve politiki i organizacioni rad u masama, naroito na selu, i postepeno pripremanje naroda da
preuzme vlast kad se za to stvore uslovi. Osnovno, prema
stavovima i preporukama Bigaranova, bilo je: izbegavati
sukobe sa okupatorom; im zapreti opasnost jednoj grupi
da bude otkrivena treba da se rasformira, a lanovi grupe
sakriju po rupama, bunkerima, tavanima, i ekaju povoljno
vreme za ponovno sakupljanje. Preporuivao je da komitskim druinama rukovode tabovi iz gradova.
Ovakva taktika praktino je znaila onemoguavanje
svenarodne oruane borbe i svoenje partizanskih odreda
na ilegalce izolovane od naroda. U stvari, Blgaranov se u
Makedoniji zalagao za takvu koncepciju antifaistike borbe kakva je sprovoena u Bugarskoj, lako njegovi stavovi
nisu bili u celini prihvaeni, imali su svog odraza i posledica na organizovanje narodnooslobodilakog pokreta u
Makedoniji u prvoj polovini 1942. godine. 42 )
3

' ) Tada

se

na

e l u Pokrajinskog k o m i t e t a nalazio

) I s t o r i j s k i a r h i v KPJ, t o m V I I , dok. 41.

"} Pismo M i r e A c e v a , lana PK KPJ za

Lazar

Makedoniju,

Kolievski.

upueno

Plenumu

PK

8. V 1942. ( I z v o r i , k n j . 1, dok. 28, s t r . 163 i dok. 33).

42

) -Oslobodilaki

zara

Vukmanovia

VII,

str.

229245;

Tempa,
Lazar

rat

naroda

kongres

Mojsov,

n.

Jugoslavije,
KPJ,
knjiga,

str.
str.

knj.

1,

272273;
14143.

str.

230;

Istorijski

Referat
arhiv

Sveto-

KPJ,

tom

U maju 1942. godine vei broj lanova Pokrajinskog

komiteta, mesnih komiteta i partijskih organizacija uputili
su pismo Pokrajinskom komitetu KPJ za Makedoniju i otro kritikovali njegovu neaktivnost, pogrenu ocenu stanja
i uslova za oruanu borbu i neodravanje veze sa Centralnim komitetom KPJ; komunisti su zahtevali i sazivanje
partijskog savetovanja na kome e se razmotriti greke
i neaktivnost Pokrajinskog komiteta, zauzeti stav saglasan
stvarnom stanju i doneti konkretne odluke za akciju. Komunisti su takoe traili da krivci za ovakvo stanje u partijskoj organizaciji Makedonije budu kanjeni. Pod ovim
odlunim pritiskom, poetkom juna 1942. smenjen je Pokrajinski komitet sa Banetom Andreevim na elu i obrazovan Privremeni pokrajinski komitet KPJ za Makedoniju. 43 )
Privremeni pokrajinski komitet odluio je da se odmah
povee sa Centralnim komitetom KPJ, da uvrsti partijske
organizacije i partizanske odrede, da obnovi Pokrajinski
vojni tab, da formira operativne tabove za pojedine oblasti i da aktivnije pristupi stvaranju jedinstvenog narodnooslobodilakog fronta. Privremeni pokrajinski komitet je,
prema direktivi Centralnog komiteta KPJ, uspostavio vezu
sa Centralnim komitetom KP Albanije i partijskim rukovodstvom Kosova i Metohije. 44 ) Pismom od 5. juna partijske
organizacije Makedonije obavetene su o ovim promenama
u rukovodstvu, novom vrstom politikom kursu i pozvane
da odlunije povedu narod u borbu protiv okupatora i domaih izdajnika. 45 ) Tada je obnovljen i Pokrajinski vojni tab ;
koji je krajem juna 1942. godine dobio naziv Glavni tab
narodnooslobodilakih partizanskih odreda Makedonije. 46 )
Ve u drugoj polovini 1942. godine sve ove mere daie su
pozitivne rezultate. To je bila velika pobeda makedonskih
komunista koja se, pored ostalog, odraavala i u tome to
je od sredine 1942. godine onemoguen svaki direktni
uticaj BRP na delovanje partijske organizacije Makedonije.
J Pismo
Kumanova,

Mire Aceva

Prilepa

Bitolja

Plenumu

Pokrajinskom

PK

KPJ

za

komitetu

Makedoniju;

KPJ za

pismo

MK

Skoplja,

M a k e d o n i j u od m a j a

1942,

I s t o r i j s k i a r h i v KPJ, t o m V I I , dok. 47, 48, 49, 50.

") Pismo

PK KPJ

za

Makedoniju

Centralnom

komitetu

KPJ,

Arhiv VII,

k-XXI.

I s t o r i j s k i a r h i v KPJ, t o m V I I , dok. 50.

16

- ) Sastav Glavnog
Cvetan

Uzunovski,

naroda J u g o s l a v i j e ,
str. 325326).

Mire
knj.

taba
Acev,
1,

str.

NOP odreda
Strao

Makedonije

Pindur

230231;

Istorija

Ljupo
na

bio

je:

Arsov

Mihajlo Apostolski,
(Oslobodilaki

m a k e d o n s k i o t narod,

knj.

rat
3,

U toku itavog rata, u bugarskim partijskim i oteestvenofrontovskim dokumentima, proglasima, lancima, diskusijama, govorima, Centralni komitet BRP nijednom nije
otvoreno i jasno rekao da makedonska nacija postoji. A
kada je bio u situaciji da to mora uiniti, svoj stav o makedonskom pitanju iznosio je okolino i dvosmisleno. To potvruje polemika voena o ovom pitanju izmeu Todora
Pavlova*) i Centralnog komiteta BRP. Todor Pavlov je u
maju 1941. godine uputio pismo rukovodstvu BRP47) u kome
je dokazivao da je Makedonija bugarska zemlja, a Makedonci Bugari, da ne postoji makedonska nacija, da su se Makedonci kroz itavu svoju istoriju oseali Bugarima; to, navod
no, potvruju borba crkve, preporod, itd. Centralni komitet
BRP kritikovao je iskljuivost Todora Pavlova, znajui da se
takvom kategorinou, osim bure nezadovoljstva makedonskog naroda, nee nita postii. Zato je, formalno kritikujui velikobugarska shvatanja Todora Pavlova, Grigor o v ' f ) , odgovarajui u ime rukovodstva BRP, u stvari, opravdavao i obrazlagao ove teze teoretskom analizom politike situacije u Makedoniji. Odgovor Grigorova je nedosledan,
nejasan i kontradiktoran. Na jednom mestu kae: Spor
oko toga da li su Makedonci Bugari ili su makedonski Sloveni bilo bi, zaista, u sadanjim uslovima, doktrinersko i
sektako ekanje jezika. Dalje kae da treba imati u
vidu injenicu da jedan veliki deo makedonskog stanovnitva ve ima makedonsku, a ne makedonsko-bugarsku
nacionalnu svest; makedonska nacionalna svest naroito
je duboko usaena mlaoj generaciji. Govorei dalje, Grigorov kae: Parola o vraanju Makedonije bivoj Jugoslaviji i o davanju autonomije makedonskom narodu unutar
nove jugoslovenske drave. . . ne odgovara stvarnom stanju
stvari na Balkanu; ona nije aktuelna za postradale osloboene narodne mase; ona je politiki nepravilna i tetna
u faktiki stvorenoj situaciji. . . Prvu polovinu ove parole
danas postavljaju anglo-ameriki imperijalisti . . . Zatim govori da makedonsko pitanje danas (1941.) nije aktuelno:
To se zna, mi ne moemo, i ne treba, da pokreemo kao
*) Todor Pavlov, l a n CK BRP
7

I s t o r i j s k i a r h i v KPJ, t o m V I I , str. 383.

"0 Pseudonim
je od kraja m a j a 1941.

Traje
godine.

Kostova,

lana

(Istorijski

CK

BRP.

Odgovor

a r h i v KPJ, t o m V I I ,

na

dok.

pismo
5).

CK

BRP k

aktuelno pitanje, kao zadatak koji treba neposredno reavati, zahtev da Makedonija bude ocepljena od Bugarske
i da bude oformljena kao nezavisna makedonska drava.
To ne bi odgovaralo dananjoj situaciji. Razmatrajui pitanje administracije u Makedoniji, kae: Narod u Makedoniji uopte nije ushien bugarskom administracijom, on
trai svoju makedonsku administraciju u kojoj e biti ljudi
izabrani od strane makedonskog stanovnitva, a ne ljudi
postavljeni od Gabrovskog,*) Filova i drugih bugarskih
trgovaca i direktora nemakih firmi. . . Treba da podrimo
borbu makedonskih masa protiv njima nametnutih mera
od bandita, i njihovo pravo da sami nau i izaberu svoje
inovnike na najdemokratskiji nain, treba podrati njihovu borbu protiv pljakanja, nepravde i terora. Odgovor
koji je Grigorov u ime Centralnog komiteta BRP dao Todoru Pavlovu, cirkulisao je po odobrenju atorova i Pokrajinskog komiteta (to je bilo pre njihovog smenjivanja), kroz
sve partijske organizacije Makedonije. Svojim dvosmislenim i neodreenim stavovima dokument je imao cilj
da dezorijentiu partijsko lanstvo i ostavi ga u iluziji o
demokratskom reenju mirnodopskim sredstvima makedonskog nacionalnog pitanja. Makedonskom narodu se preporuuje borba za izbor inovnika na najdemokratskiji nain ali dokument nigde ni ne pominje bugarsku okupaciju Makedonije, niti se, pak, ona osuuje.
O stavu BRP prema nacionalnim idealima i nacionalnom ujedinjenju, i stavu prema faistikoj okupaciji Makedonije, najreitije govori injenica to CK BRP
nigde i nikad nije otvoreno rekao da je Bugarska radnika
partija protiv ulaska bugarske faistike vojske u Makedoniju. Isticana je samo injenica da je ta vojska ula pod
upravom jedne faistike vlade i uz pomo Hitlera, 49 ) ali se
*)

M i n i s t a r u n u t r a n j i h poslova f a i s t i k e Bugarske.
U vezi s t i m Kolarov kae:
Garantija

razbojnika.
stremljenja,
Mi

emo

dravnu
samo

Hitlera

Bugarski
naime
moi

da

da

nezavisnost,

ako

za

narod

steknemo

Makedoniju
ima

raskine

sramni

savez

postignemo

nacionalno

samo

potraimo

njene

ako

simpatije

ljubivih

hitlerovskom

na

naroda
ubitane

naim

nad

smelo,

posledice

nacionalnim

njegovih bugarskih

time

ratnog

zahtevima

slugu

Trakiju

jedan

dejstvujemo odluno
izbei

samo

kroz

put
sa

Nemakom.
i

hitlerovskom

podrku
svoju
i
U

nego

interesima.

kao
protiv

svoj

deo u

takvom
i

da

(Vasil

mi

pobedu
emo

mogunost

Kolarov,

1947, s t r . 773,

dalje:

osiguramo

Hitlera . . .
optu

propalog

nacionalnih

slobodoljubive

sluaju

dobiti

jednog

svojih

Nemakom.
i

pomo

borbu

emo

(izdanje B R P ( k ) , S o f i j a

garantija

ostvarenje

ujedinjenje,

emo u n e t i

poraza,

jeste
za

Protiv

da

nau
Evrope,

Ako
ne

samo

izdrimo

hitlerizma

10 , 636).

mi

slobodo-

nigde ne postavlja zahtev da se bugarsko-faistike okupacione snage povuku iz Makedonije. Takav zahtev postavljen je samo za Srbiju.
Ni u zvaninom programu Oteestvenog fronta Bugarske, odnosno BRP, koji je 16. jula 1942. proitan preko ilegalne radio-stanice Hristo Botev nema ni jedne rei o
Makedoniji i borbi makedonskog naroda, ne pominje se da
je bugarska okupaciona vojska poslata u Makedoniju ve
samo u Srbiju, ne trai se povlaenje bugarskih trupa iz
Makedonije ve samo iz Srbije; ne pominje se da treba
pomoi borbu makedonskog naroda protiv nemakog, italijanskog i bugarskog faistikog ropstva, niti ima rei o
pravu makedonskog naroda na nacionalnu slobodu, nezavisnost i samoopredeljenje. 50 )
Norodnooslobodilaka borba Makedonije se, prema
tumaenju Bugarske radnike partije, i pisanju bugarskih
istoriara, razvijala kao deo zajednike borbe bugarskog
naroda:
. . . U 1941. godini, kae se u knjizi Oteestvenata
vojna na Blgarija neposredno po razbijanju Jugoslavije,
a naroito kada je hitlerovska Nemaka objavila rat Sovjetskom Savezu, u Makedoniji je poela oruana antifaistika borba, koja je bila deo zajednike borbe bugarskog
naroda protiv hitlerizma i monarhofaizma. . . BRP je u njemu (tj. narodnooslobodilakom pokretu u Makedoniji primedba autora) imala svoje predstavnike i ispoljavala veliki uticaj na njegov razvitak. . ,.51)
Kao odgovor na istorijske odluke Drugog zasedanja
Antifaistikog vea narodnog osloboenja Jugoslavije,
kojim je makedonski narod prvi put u svojoj istoriji dobio
pravo da na osnovu revolucionarnih i bratskih odnosa u
novoj federativnoj zajednici jugoslovenskih naroda, izgrauje svoju dravnost i razvija svoj nacionalni ivot, Oteestveni front Bugarske je decembra 1943. izdao deklaraciju o makedonskom pitanju u kojoj negira pravo makedonskog naroda da po svojoj suverenoj volji, izraenoj
kroz njegovo uee u narodnooslobodilakoj borbi i preko
*>) D i m o

Kazasov

n.

d.

str.

697698

Program

16. j u l a 1942; L. M o j s o v , c i t i r a n o d e l o , s t r , 69.

5I

Oteestvenata vojna na Blgarija, k n j . 1, s t r . 257.

Oteestvenog

fronta

od

njegovih najboljih predstavnika, stupi u federativnu dravu

sa ostalim jugoslovenskim narodima. U deklaraciji, Oteestveni front makedonskom narodu preporuuje drugi,
spasonosni, put:
. . . Da bi se izbegle bilo kakve nove istorijske greke
i da bi se Makedoniji dale vrste garantije, Oteestveni
front izbacuje parolu Makedoniju Makedoncima!. Tom
parolom uinie se kraj suparnitvu izmeu balkanskih drava. Nikakva izmena sadanje raskomadanosti Makedonije od njenih neprijatelja, niti pak njeno celokupno prisajedinjavanje bilo kojoj balkanskoj dravi. Jedinstveno spasonosno reenje je celokupna slobodna i nezavisna Makedonija. Samo tako e ona prestati da bude jabuka razdora i pretvorie se u zdravu kariku ujedinjenja meu
balkanskim narodima. Sovjetski Savez i snage demokratije
bie garanti jedne slobodne i nezavisne Makedonije.. .52j
U deklaraciji su data i ovakva obrazloenja:
. . . Makedoniji se smireno i sa potovanjem klanja
svaki Bugarin. Ona je kolevka bugarskog preporoda i njena
stara i najnovija istorija ispunjena je delima apostola irila i M e t o d i j a . . . Posle stvaranja slobodne bugarske drave, sudbina porobljene Makedonije bila je uvek bliska
srcu bugarskog naroda koji je dao dragocen prilog za njeno osloboenje...
Ocenjujui sutinu deklaracije Oteestvenog fronta i
pretenzije izraene u njoj, Josip Broz Tito je 24. januara
1944. godine uputio Georgi Dimitrovu sledei telegram: 5 3 )
Oteestveni fron Bugarske izdao je letak o makedonskom pitanju. Linija letka je suprotna odluci AVNOJ-a za
federaciju i zahtijeva se ujedinjena Makedonija koja ne
treba da se prisajedini nikome, ve da bude potpuno samostalna. To je u dananje vrijeme njemaka politika, koja
je neprijateljska narodnooslobodilakoj borbi.
Po naem miljenju, Oteestveni front bi pametnije
uradio kada bi se obratio bugarskim vojnicima u Jugoslaviji da prekinu sa ratom protivu nas.
Dimitrov se u svom odgovoru od 8. februara 1944.
ogradio od stava Oteestvenog fronta o makedonskom pi52

) I s t o r i j s k i a r h i v KPJ, t o m V I I , dok. 95.

53

) I s t o , dok. 96, s t r . 287.

tanju, napomenuvi da takav stav ne bi trebalo da bude

platforma Oteestvenog fronta.
Tek kada se Georgi Dimitrov vratio u Bugarsku, krajem 1945, Centralni komitet BRP (k) delimino ispravlja
svoje stavove i gledita o makedonskom nacionalnom pitanju. Ali, posle rezolucije Informbiroa, 1948. godine, ponovo
istie iste stare ciljeve.

FORME I VIDOVI SARADNJE

IZMEU DVA POKRETA
Odnos narodnooslobodilakog pokreta Jugoslavije
prema bugarskoj okupatorskoj vojsci ^ Jugoslaviji
Komunistika partija Jugoslavije od samog poetka
rata zauzela je stav da treba delovati na vojnike bugarske
okupatorske vojske, tumaiti im besperspektivnost i neopravdanost rata u kome uestvuju na strani faistikih porobljivaa, tumaiti im razloge i ciljeve narodnooslobodilake borbe protiv okupatora, pridobijati ih za zajedniku
borbu protiv agresora. Pretpostavljalo se da e dezertera
iz bugarske okupatorske vojske biti znatno vie i da e
oni stvarati oruane partizanske odrede, koji e se prebacivati u Bugarsku i ukljuivati u oslobodilaki pokret bugarskog naroda. 54 )
Svaki bugarski vojnik, spreman da se bori protiv faizma, prihvatan je u redove narodnooslobodilake vojske.
Komunistika partija Jugoslavije morala je da ulae ogromne napore da bi se taj internacionalistiki odnos prema bugarskom narodu uistinu prihvatio, da bi borci narodnooslobodilake vojske i srpski i makedonski narod uistinu shvatili razliku izmeu bugarske okupacione vojske i bugarskog
naroda. Treba pozivati bugarske vojnike da pomau partizane i da im se prikljuuju, pie u pismu Pokrajinskog
komiteta KPJ za Srbiju od 27. januara 1942. upuenom Pokrajinskom poverenitvu KPJ za Ni. To je jedna strana
naeg politikog rada, a druga strana je stav da je bugarska vojska okupatorska vojska, da ona spreava oslobo) Pismo
okupacije

CK

jugoistone

2, d o k . 130).

KPJ

od

Srbije

17.
od

januara
bugarskih

1942.

upueno

faistikih

PK

trupa.

KPJ

za

Srbiju

(Zbornik,

tom

povodom
II,

knj.

enje naeg naroda, a time i bugarskog. Zato se prema

njoj treba odnositi kao prema okupatoru. . .55)
U garnizonima u Srbiji i Makedoniji, meu bugarskim
vojnicima rasturani su leci, proglasi i drugi propagandni materijali, u kojima se pozivaju da se ne bore protiv partizana,
da ne prolivaju krv jugoslovenskih boraca za slobodu, da
odlaze u partizanske odrede. Poznat je poziv partizana nikog okruga u februara 1942. godine bugarskim vojnicima
okupacionih jedinica u Srbiji:
Doveli su vas da u ropstvu drite srpski narod koji
se junaki odupire faistikoj tiraniji. Doveli su vas da
pomognete Hitler,u da poalje to vie vojnika na istoni
f r o n t . . . Doveli su vas da guite antifaistiku revoluciju
koja se razgara na Balkanu. Doveli su vas zato da bi vas
omrznuo srpski narod, da bi vas proklinjao za zloine i nedela koja vi treba da izvrite protiv naih naroda za raun
naih zajednikih vekovnih neprijatelja. . . Mi, srpski borci
za slobodu, partizani, ne mrzimo Bugare kao narod. Mi mrzimo prodane i verne sluge Hitlera, pa bili oni Bugari ili
Srbi. Mi emo se dosledno boriti protiv njih do njihovog
unitenja. Onaj ko verno slui faiste i njihove sluge, taj
je na neprijatelj i sa njim nema pomirenja. 56
Rad meu bugarskim vojnicima uziman je do te mere
ozbiljno da je u nekim partijskim organizacijama i rukovodstvima imao status vanog sektora vojno-revolucionarne delatnosti. 57 ) I sve do poetka 1942. godine provejavala
je nada da e se bugarski vojnici uzdravati od nasilja
prema narodu okupiranih podruja i da e BRP svojim
uticajem uplivisati na dranje bugarskih okupacionih jedinica. Spremni da razumeju poloaj mobilisanog bugarskog
vojnika, partizani su u borbama zarobljene bugarske vojnike putali na slobodu. 58 ) lako je to imalo izvesnog efekta,
vrlo brzo se pokazalo da se bugarski vojnici po brutalnom
postupku prema zarobljenim partizanima i narodu ni u emu
ne razlikuju od Nemaca. 59 )
H

I s t o , t o m X , k n j . 3 , dok. 11.

I s t o , t o m I , k n j . 3 , dok. 36.

57

) Pismo CK KPJ od 15. marta 1942. upueno PK KPJ za M a k e d o n i j u

t o m V I I , k n j . 1, dok. 19).
5S

) Zbornik, t o m I, k n j . 3, dok. 16 i 45.

*)

Isto

dok. 48.

(Zbornik,

Na osnovu izvetaja Glavnog taba Srbije iz kojih se

videlo da partizanske jedinice u Srbiji vode estoke borbe
protiv bugarskih okupacionih snaga, Centralni komitet KPJ
intervenie u martu 1942. godine kod Kominterne . . . d a
se skrene panja bugarskim drugovima da pojaaju rad
meu bugarskim okupacionim jedinicama da se ne bi borili protiv srpskih partizana. 60 )
Uprkos tekom iskustvu, i dalje je pridavan veliki
znaaj radu meu bugarskim vojnicima. Ivo Lola Ribar, lan
Centralnog komiteta i lan Vrhovnog taba narodnooslobodilake vojske i partizanskih odreda Jugoslavije, u drugoj polovini marta 1942. godine preneo je rukovodstvu
ustanka u Srbiji Titovu poruku da i dalje ine sve to je
mogue u pogledu agitacije meu bugarskim vojnicima i da
u tom smislu Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju izda proglas. 6 ') Zato se Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju 22. juna
1942. godine, u jeku bugarske junske ofanzive protiv partizana, obraa proglasom vojnicima, podoficirima i oficirima bugarske okupatorske vojske i poziva ih da prestanu
sa pljakom i nasiljem nad srpskim narodom i da se prikljue narodnooslobodilakim partizanskim odredima: Ubili ste nam heroje i junake Miu Mamia, Starog Kostu
Stamenkovia. Selju Zeleta Veljkovia, Miku tefana
Mladenovia, Sreka
Tomu Krstia i druge junake
koji su beskrajno voleli slobodu i borili se za nju
kao i vai Botev, Levski, Dimitrov. .. Vaa je dunost da
ne sluite faizmu i reakciji, da ne prolivate nedunu krv
srpskog naroda... 6 2 ) Nekoliko dana pre toga, 15. juna,
Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju dao je i uputstvo Okrunom komitetu KPJ za Ni o dranju prema bugarskoj okupacionoj vojsci. 63 )
I u Makedoniji su uinjeni veliki napori da bi se estiti Bugari iz okupatorskog aparata i bugarske vojske, koji
su eleli da pristupe narodnooslobodilakoj borbi, prihvatili i ukljuili u antifaistiki narodnooslobodilaki pokret.
U 1941, a pogotovu u 1942. godini, sa razvojem narodno"J Odgovor CK

KPJ

od

11.

marta

1942.

na

telegram

Kominterne.

(Isto,

tom

V I I , k n j . 1, dok. 18).
")

I s t o , t o m IV, k n j . 3 , dok. 66.

) I s t o , t o m I, k n j . 3, dok. 90.
63

) I s t o , dok. 86.

161

oslobodilakog pokreta i narastanjem partizanskih odreda

koji se esto sukobljavaju sa bugarskom okupacionom
vojskom i policijom, KPJ, preko Pokrajinskog komiteta KPJ
za Makedoniju, preduzima ozbiljne mere za politiki rad u
bugarskoj vojsci. U takve akcije spadaju i okrunica Pokrajinskog komiteta KPJ za Makedoniju od 25. septembra
1942, i direktiva Glavnog taba narodnooslobodilakih partizanskih odreda Makedonije od 27. oktobra 1942. godine,
u kojima PK ponovo ukazuje na oblike i sredstva rada sa
bugarskim vojnicima i na to da . . . nemamo nita protiv
bugarskog naroda, ve se borimo protiv Nemaca, a ukoliko
bugarski faisti napadaju na nas, znai da su direktne sluge
faizma i mi emo udarati na njih kao na faizam. 64 ) U oktobru 1942. godine Glavni tab Makedonije upuuje proglas, namenjen iskljuivo bugarskoj okupatorskoj vojsci, u
kome predoava da je bugarska vojska postala oruje za
porobljavanje susednih naroda pa i svoga, a posredno je
. . . u ratu i protiv bratskog slovenskog ruskog naroda.
Proglas zavrava sa: Ne pucajte u makedonske partizane,
prelazite na njihovu stranu, zahtevajte povratak bugarske
vojske u Bugarsku. 65 )
Propagandni rad u bugarskoj okupacionoj vojsci, pojedinano povezivanje sa bugarskim vojnicima i stvaranje
kontakata sa progresivnim vojnicima i oficirima, bio je
stalni zadatak lanova KPJ. Januara 1942. godine Okruni
komitet KPJ za Leskovac uspeo je da se povee sa grupom
bugarskih vojnika, da im doturi neto propagandnog materijala a od njih primi malo oruja. 66 ) Takve veze ostvarivane
su i u Niu, Kruevcu, Resnu.67)
Rad meu bugarskim vojnicima bio je veoma teak
i vrlo opasan, t i m vie to je i bugarskim vojnicima u Srbiji
bilo najstroije zabranjeno da imaju bilo kakve kontakte
sa stanovnitvom.
lako je KPJ u toku rata pridavala znaaj politikom
radu sa bugarskim vojnicima, nije ivela u iluzijama da su
to put i metod za raspadanje bugarske okupatorske vojske.
I s t o , t o m V I I , k n j . 1, dok. 37, 43.
65

I s t o , dok. 44.

) I s t o , t o m I, k n j . 1, dok. 12, 13.

47
1 I s t o , k n j . 3, dok. 48; dr M i l i v o j e Perovi
s v e t a - , Beograd, 1961, s t r . 192.

-Juna S r b i j a - ,

-Nolit-

Pro-

Bugarska okupatorska vlast i vojska, a to znai i bugarska

faistika drava, mogli su biti srueni samo organizovanom oruanom i politikom borbom.
I BRP je preduzimala mere da bi uticala na bugarsku
okupatorsku vojsku u Jugoslaviji. U proglasima i pozivima
koji su preteno emitovani preko bugarske radio-stanice
Hristo Botev u Sovjetskom Savezu, BRP je preporuivala bratimljenje sa srpskim partizanima i zahtevala povlaenje bugarske vojske sa okupirane jugoslovenske teritorije. 68 ) No, u t i m pozivima nije pominjano bratimljenje
sa makedonskim partizanima, nisu pominjani paljevine,
pljakanja, ubistva, zloini bugarskih vojnika u Makedoniji, nije pominjana oruana borba makedonskog naroda
U prvoj programskoj deklaraciji Oteestvenog fronta, koju
je Georgi Dimitrov proitao 16. jula 1942. godine preko
radio-stanice Hristo Botev, kao drugi po vanosti hitan
zadatak Oteestvenog fronta bio je da . .. neodlono povue bugarsku vojsku upuenu da gui borbu srpskog naroda protiv nemakog i italijanskog ropstva. 69 ) Ni u ovom
znaajnom dokumentu nije bilo ni rei o povlaenju bugarske vojske iz Makedonije. Inae, taj stav programske
deklaracije o povlaenju bugarske vojske iz Srbije dugo
je i esto ponavljan, ali sve do kapitulacije Bugarske, do
9. septembra 1944. godine, nije ostvaren. Mnogi od tih
programa, deklaracija i poziva koje je BRP uputila bugarskim vojnicima, zbog tekoa raznih vrsta udaljenosti,
jakog obavetajnog aparata u bugarskoj vojsci, stroge cenzure i slino nisu ni doprli do vojnikih masa. Rad BRP
u vojsci imao je i drugu dobro poznatu koncepciju: meu
bugarskim vojnicima voditi organizovanu agitacionu delatnost iji je cilj unutranje razjedanje vojske, odnosno
pripremanje vojske za predstojee revolucionarne zadatke,
to jest za izvoenje narodnog ustanka u Bugarskoj.
No svi ti metodi agitacionog i propagandnog rada u
bugarskoj vojsci, nisu dali oekivane rezultate. Rezultate
su dali snano razvijena organizovana borba naroda Jugoslavije i odlunost srpskog i makedonskog naroda da se
bori za slobodu i nacionalni integritet. Ta odlunost i ta
Rabotata

na

BKP

armijata

dokumenti

materijali

19411944,

Sofija,

1959, dok. 5, 13, 16, 53 i t d .

" ) D i m o Kazasov, n . d . s t r . 697.
11

163

spremnost na najvee rtve, razbijali su bugarsku okupatorsku vlast i njene okupacione snage i moralno delovale
na bugarske okupatorske vojnike.
Krajem 1942. godine jedinice narodnooslobodilake
vojske Jugoslavije*) brojale su 150.000 naoruanih boraca
i svojim dejstvima vezivale 6 nemakih, 18 italijanskih,
5 bugarskih i 3 maarske divizije i veliki broj kvislinkih
jedinica. A samo nakon godinu dana, u jesen 1943, narodnooslobodilaka vojska ve je bila izrasla u takvu oruanu
snagu koja je u okviru antihitlerovske koalicije, iako jo
direktno nepovezana sa njenim snagama, vodila teke borbe na odvojenom frontu, u samoj hitlerovskoj evropskoj
tvravi. U to vreme se narodnooslobodilaka vojska Jugoslavije sa 300.000 boraca svrstanih u osam korpusa (26
divizija), nekoliko samostalnih brigada i 108 partizanskih
odreda, bori protiv 650.000 okupatorskih i kvislinkih vojnika (19 nemakih divizija, 8 bugarskih i 3 maarske). Osloboeno je bilo vie od polovine celokupne jugoslovenske
teritorije (oko 130.000 km 2 ), na kojoj su funkcionisali narodnooslobodilaki odbori organi nove narodne vlasti
od najniih mesnih, preko sreskih, okrunih, oblasnih i pokrajinskih odbora pa do najveeg organa zakonodavne i izvrne vlasti Antifaistikog vea narodnog osloboenja
Jugoslavije.
U vreme kada su savezniki frontovi bili udaljeni od
Jugoslavije stotinama i hiljadama kilometara, u porobljenoj Evropi pojavila se nova drava, nova dravna zajednica
jugoslovenskih naroda i narodnosti kojoj su temelji izgraeni odlukama II zasedanja AVNOJ-a (29. XI 1943). Ta
nova Jugoslavija, sa svojom razbuktalom oruanom borbom,
imala je uticaja na pokrete otpora u Evropi i na Balkanu,
a posebno na pokrete otpora u susednoj Bugarskoj, Grkoj i
Albaniji. Ne samo u moralnom pogledu, to jeste bilo veoma znaajno, ve i u vojnikom slamanju okupatora. 70 )
Istina o ustanku naroda Jugoslavije konano je doprla do
svetske demokratske javnosti, a krila je svoje puteve i u
Bugarskoj. U ne malom broju dokumenata viih i niih rukovodstava BRP, na Jugoslaviju je ukazivano kao na primer koji treba odluno slediti u borbi protiv faizma.
*) Sastav: 2 korpusa, 9 d i v i z i j a , 38 brigada, 36 p a r t i z a n s k i h
broj manjih jedinica.
70
) Beogradska o p e r a c i j a , Beograd, 1964, s t r . 42, 49.

odreda

veliki

Proces razjedanja bugarske vojske iznutra, ta osnovna koncepcija BRP u radu meu vojnicima, nije imao nikakvog uticaja na ponaanje bugarskih trupa u Jugoslaviji. Bugarska faistika vojska, uprkos pretpljenim vojnim udarcima na okupacionim podrujima, i uprkos propagandnim uticajima kojima je za sve vreme bila izloena, odrala je
svoju organizacijsko-formacijsku celinu do same kapitulacije Bugarske. To je bilo mogue zbog toga to su do
kraja rata, iako oslabljeni, ostali nenarueni stabilnost i
celina bugarske dravne organizacije, kompaktnost njene
vlasti i drutveno-ekonomskog sistema pa, dosledno tome,
i kompaktnost bugarske vojne sile.
Faistika vlast u Bugarskoj, iako je bila potresana
i oslabljena nezadovoljstvom naroda u zemlji zbog otre
ekonomske eksploatacije koju je rat nametnuo, oslabljena
borbom porobljenih naroda, Srba i Makedonaca, oslabljena narastanjem pokreta otpora u Bugarskoj, uspela je
da sve do kapitulacije, izuzev na okupiranim delovima Jugoslavije, ouva svoju kompaktnost. Razloga za to ima
vie. Jedna od jaih komponenata snage faistike vlasti u
Bugarskoj, sastojala se u tome to je uspela da identifikuje ostvarenje Sanstefanske Bugarske*) sa tenjama naroda kao nacionalnim idealima. Megalomanska nacionalistika fikcija o Sanstefanskoj Bugarskoj, koja je u jednom
duem periodu predstavljala cilj ekspanzionistike politike
bugarske buroazije i koburkog dvora, nametnuta je bila
bugarskom narodu kao nacionalni ideal, kao veliki nacionalni zadatak. Takvi nacionalni ideali Bugarske i bugarske vojske, posluili su u drugom svetskom ratu kao
opravdanje za ostvarenje zavojevakih ciljeva tuih bugarskom narodu. Na alost, u tom nacionalistikom zanosu
*) Sanstefanska
dine,

posle

drava

Velika

minaciju
nava
od
oko

na

(izuzev
u

4,000.000

i Engleska,
takvoj
potpuno
ska

radi

nije

je

ruski

od

odluke

interesa na
su

na

deo

sile

je

do

da

marta

1878.

uspostavi

Crnog
Drima

Kosova

Balkanu

postojala

3.

iznosilo

mora
i

ugovora.
132 dana,

Nemafika,

svoju

doDu-

zahvatajui
a

to

teri-

imala

je

Francuska,

s u p r o t s t a v i l e su se

odranom j u n a - j u l a

Sanstefanska
i

goNova

donjeg

celokupnu

180.000 k m ' ,

Mediteranu,

kongresu,

Soluna,

gotovo

Austro-Ugarska,

Berlinskom

Sanstefanskog

ona

obala

jugozapadu

Njeno p r o s t r a n s t v o je
velike

Sanstefanu,

se z a v r i o t u r s k i m porazom.

carizam teio

prostire
I

koji

Makedoniju,

Tadanje

realizovana:

mirom

1878.

se

zapadu

celu

zatite svojih
sve

da

prema

Morave.

do

koje

je

Bugarskoj, te

revidirane
nikad

preko

krajeva:

stanovnika.

Velikoj

1877.

trebalo

Dobrude),

s l i v u June

s t v o r e n a je

rata

Bugarska,

Balkanu,

jugoslovenskih

toriju

Bugarska

rusko-turskog

samo na

Velika
papiru.

1878.
Bugar-

ak je i deo progresivnih snaga u Bugarskoj okupaciju i porobljavanje makedonskog i srpskog naroda shvatio kao
ostvarenje bugarskih nacionalnih ideala, ne videi u kakvu
zabludu upada. Bugarski vojnici poneseni takvim idealima
smatrali su au to slue vojsku u novoosloboenim
krajevima, verujui da time ispunjavaju svoj veliki patriotski dug.71)
Spori razvoj oruane borbe u Bugarskoj, i sporo menjanje odnosa snaga bez dubljih kvalitetnih promena u samoj bazi drutva, nisu podsticali ni raspadanje bugarske
buroaske drave, ni slabljenje njenih organa, ni razjedanje njene faistike vojske.
Prva etapa antifaistike borbe u Bugarskoj, koja je
trajala do polovine 1943. godine, karakterisala se stvaranjem prvih borbenih grupa, partizanskih eta i malih odreda, koji su dejstvovali jo nepovezano jedni s drugim
pod neposrednim rukovodstvom mesnih partijskih komiteta. Poetkom 1944. u Bugarskoj ima 39 partizanskih odreda
i nekoliko eta skromnog brojnog stanja, a prva bugarska
partizanska brigada avdar formira se aprila 1944. godine. Aktivnost bugarskih partizanskih jedinica bila je ogranienih razmera. Sastojala se iz manjih akcija i dejstava
i imala karakter pasivnog otpora, koji je trebalo da razvija
borbenost masa. Zbog tako ogranienih okvira sve te aktivnosti nisu bitno uticale na uhodano funkcionisanje drutvenog poretka, nisu ga ozbiljno ugroavale niti ga revolucionarno menjale. 72 )
Ni delovanje BRP u bugarskoj armiji nije dalo velike
rezultate, mada se ambiciozno oekivalo da e se vojska
preobratiti u snagu ustanka, lako je na ovom zadatku u
7

' ) Georgi

nacionalnih
tomaca
ideali

vojne

orue,
sa

Istok.

bugarsko

spasila

upozoravao

do

9.

njenim

bude

interesa.

potpunog

godine,
Pre

te

rekao
bili

svega

su

narodima,

da

bi

podravana

pleme

na

propasti

9.

grupi

paravan

ideale,
Nemci
je

posebnih

oficira

Takozvani
za

Nemaka,

Balkanu.

prokrili

septembra.

vojska

su t r i

je

) Kratka

istorija

na

oteestvenata

vojna,

Sofija,

sebi

zavo-

ideja
je

da

postala

velike katastrofe

(Georgi

1958,

naa

Bugarsku

Dimitrov,

v o r i , l a n c i i izjave, Kultura, 1947, s t r . 191).

72

pi-

ostvarivanje

kojoj

gurajui

Naa

nacionalni

velikobugarska

Naa v o j s k a i z e m l j a p r e i v e l i

poraza

postojanja

se

je:

je

nacionalne

uticajem

vladajue

apsurdnost

Obraajui

septembra

narodu.

raspirivala

na

vojske.

1946.

balkanskim

Pod

p l e m e t r e b a da
se

naem

ostalim

orue t u i h c i l j e v a i
i jedva

je

bugarske

februara

agentura,

u neprijateljstva
na

17.

tuih

jevaki

put

bugarske v o j s k e

ciljeva,

bila

esto

Bugarske

akademije,

Bugarske

zavojevakih
dinastija

Dimitrov

ideala

str.

3147.

Go-

bugarskoj armiji otkriven veliki broj ilegalnih grupa (oko

110), uloga armije kao uvara buroaskog poretka u Bugarskoj, i kao okupatora i sile za guenje ustanka u okupiranim podrujima Jugoslavije i Grke, nije se promenila
sve do kapitulacije faistike Bugarske. Faktiki, i u samoj
Bugarskoj vojska je bila sila za guenje antifaistike borbe bugarskog naroda. Pa i pored te injenice, progresivne
snage u Bugarskoj isuvie dugo su gajile iluzije da ta
i takva vojska treba da bude jedna od osnovnih snaga
za izvoenje revolucije u Bugarskoj. BRP je na osnovu
vlastitih ocena razvoja svetske situacije i spoljnjeg i unutranjeg poloaja Bugarske, na osnovu ocena odnosa snaga progresa i reakcije u svetskim i unutranjim razmerama,
procenjivala da dugo u toku drugog svetskog rata u Bugarskoj nisu postojali svi uslovi za oruani ustanak. 73 )
Smatralo je da bi ustanak, ukoliko bi se digao, bio preuranjen i da bi ga lako ugrozile jake vojne i policijske
snage bugarske faistike drave. 74 ) Zbog toga je stalno
institirala na pripremama za oruani ustanak, na pripremama za revoluciju u kojoj treba jednim oruanim naletom, jednim prevratom, svrgnuti buroasku vladu i preuzeti vlast. Borba protiv faizma po toj koncepciji bila je
shvaena samo kao jedna etapa u pripremama svih snaga
za odsudni trenutak, koji e nastupiti onda kada se pre
vashodno spoljni a potom i unutranji uslovi klasne protivurenosti u zemlji zaotre do revolucionarne situacije. 75 ) Do tog trenutka treba pripremati i revolucionisati
73

knjizi

BRP

voenju

Oteestvenata v o j n a

) Koncepcija

na

Blgarija

antifaistike
1944.

do

borbe

1945,

detaljno

tom

I,

je

izneta

Sofija,

1961,

u
str.

5381, 124.
74

voru
da

) Jedan

BRP
bude

cijskog

od

oruani

oktobra

masovan,
i

vojnog

bio

ustanak

1941.

na

bi

lako

aparata

sada

pismo

uguen

bugarske

CK

najbliem

KPJ

od

od

periodu,

septembra

organizovanih

drave . . .

prema

snaga

tome,

kae

1941,
ne

jo

se
ne

u
bi

odgomogao

netaknutog

bi

bio

poli-

stanju

da

ukae n i k a k v u e f i k a s n u pomo borbi C r v e n e a r m i j e . { Z b o r n i k , t o m V I I , k n j . 1, d o k . 13).

75

suje
bila

) Prema

je

nalnu

dovedena
krizu

dizanje

izdao

Okrunicu
u

dovesti

do

svog
ula

vojsci,
do

ustanka.
br.

partizane

sveopteg

jedinicama

da

delu

situacija

b i l a je

narodnog

triote
skim

navedenom

revolucionarna

najvieg
u
Na
da
u

stadijuma.

osnovu t a k v e

pozvao

sve

snage

organizuju
trajka.

napad

vojna

nastala

revolucionarnu

politikog
preu

Oteestvenata

Bugarskoj

19441945

krajem

Bugarska

leta
je

Na

licu

procene,

CK

BRP

Partije,

Istog

dana

sadejstvu

sa

RMS,
mitinge,
G

ovako

su
je

OF,

svi

26.

avgusta

uslovi

radniku
naredio

pridobijenim

vojnim

opiborba

optenacio-

bili

je

za

1944.

klasu,

demonstracije,

NOVA

se

Klasna

preivljavala

situaciju.

sastanke,

1944:

koji

pae

partizan-

jedinicama

narodne m a s e / } Bugarska vojska je, prema toj koncepciji,

tretirana kao jedna od osnovnih snaga (ostale snage
bile su narodne mase i partizanski pokret) na koju se
trebalo osloniti i u pripremanju i u izvoenju ustanka u
zemlji, i u preuzimanju vlasti od bugarske buroazije i monarhofaistike klike."*) Bugarska vojska smatrana je narodnom i esto joj se tako i obraalo. Geslo je bilo: Ne
zaotravati odnose sa vojskom, jer e biti potrebna kao
snaga za izvoenje revolucije. 76 )
A vojska, kao to je reeno, niti je razjedana iznutra, niti je promenila svoj karakter i svoju ulogu. Samo su
retki pojedinci ispadali iz njenih redova, dezertirali ili se
posle zarobljavanja prikljuivali partizanima.
Beznaajan je broj vojnika koji je iz bugarskih okupacionih jedinica na teritoriji Jugoslavije u toku 1941, 1942.
i do kraja 1943, godine preao na stranu partizana: u Srbiji
u toku 1941. godine partizanima su prebegla tri bugarska
vojnika. Nije poznato da je u to vreme u Makedoniji partizanima priao i jedan bugarski vojnik. 77 ) U 1942. godini
taj broj nije povean, iako su razvojem ustanka uslovi postali mnogo povoljniji. Na itavoj teritoriji Jugoslavije jedinicama narodnooslobodilake vojske prilo je est bui narodom
146,

za

isterivanje

150153).

Glavni

tab

i bugarska
roda i
jata,

ustanike
vojska

nada

hitlerovskih

Sutradan,

se

vojske,

doli

da

posle

jedinica

objave
obraajui

situaciju

smoi

ustanovljavanje vlasti

SSSR-a

se

da

snage

rata

bugarskoj

uestvuju

da

se

Bugarskoj

tome

vojsci,

ratu

protiv

odupru.

(6.

OF.

(Isto,

septembra

ukazuje

da

bratskog

(Rabotata

na

str.

1944),

su

narod

ruskog
BRP

na-

v armi-

dok. 225).
*) Osnovne

Jievrzantske
prugama,

forme

borbe

sabotane

sakrivanje

bugarskih

akcije

hrane;

kroz

aktivista

gradovima,
takve

protiv

diverzije

akcije

BRP

je

nemakih

faista

fabrikama,

na

revolucionisala

bile

su

eleznikim

narodne

mase

i p r i p r e m a l a ih za ustanak.
**)
su

U v o j n i m j e d i n i c a m a bugarske f a i s t i k e

vojne

komitete,

koji

su

imali

zadatak

da

armije

progresivni

propagandno

vojnici

stvarali

organizacijski

iznutra

razjedaju a r m i j u i dovedu je na k o l o s e k ustanka.

74

ske

) V i d i d i r e k t i v u CK BRP od f e b r u a r a 1943,

armije

ustanku.

(Rabotata

na

BKP

armijata

k o j o j je obraena uloga bugar-

19411944,

dok.

53,

83;

Zbornik,

t o m V I I , k n j . 2, dok. 31).
77

sa

) U

etnicima

godine

1941, g o d i n i
u

Okruglici;

u ustendilskom

voeno

sluati

Voeno

istorieski

prili

kraju,

antifaisti
Sbornik

su p a r t i z a n i m a :

Kiril

Velkov
i

Kiril

Dimitrov.

ot o k u p a c i o n i j a
(VIS),

Narodna a r m i j a , 17. II 1948).

br.

Botev,
korpus

3/1969,

K i r i m M i t r o v Levski,
prema

nekim

(Stojan

Raev:

v partizanskoto

Sofija;

M.

poginuo u borbi

podacima

Perovi,

poginuo

Uastije
dvienije
n.

d.

na

1944.

blgarski

na Srbija,

str.

113;

list

garskih vojnika. 78 ) Ni prelomna situacija nastala posle

staljingradske bitke, poetkom 1943. godine, nije uticala
da vei broj bugarskih vojnika prie narodnooslobodilakoj
vojsci Jugoslavije. Zabeleeni su samo retki sluajevi: to
su preteno bili zarobljeni vojnici koji su dobrovoljno stupali u redove narodnooslobodilake vojske, mada su i oni
najee odbijali da pristupe partizanima, pa su razoruavani i putani na slobodu. Februara 1943. godine, 2. junomoravskom odredu prikljuio se bugarski Megalac Dene
Znepoljski, a krajem godine iz bugarskog garnizona u Uicu
dezertirala su tri bugarska vojnika. 79 ) Decembra 1943. sa
Lunikim bataljonom 2. junomoravskog odreda kretala
se i grupa od 40 bugarskih partizana, koja je uz jugoslovenske partizane sticala borbena iskustva.")
U Makedoniji je do decembra 1943. godine narodnooslobodilakoj vojsci pristupilo est bugarskih vojnika,
a ukupno u svim jedinicama narodnooslobodilake vojske
bilo ih je svega osam svi u jedinicama 3. operativne zone (Tikve). Od 12 zarobljenih bugarskih vojnika u napadu na karaulu Porta i arenka, 19. i 20. maja,
partizanima su preli samo jedan vojnik i jedan podoficir.
A od 30 zarobljenih bugarskih vojnika pri napadu na graninu karaulu Lukar, 22. oktobra, partizanima su se prikljuila samo etvorica. Ostali su razoruani i puteni. 80 )
Tek krajem 1943. godine i u toku 1944, pod uticajem
snanog razvoja narodnooslobodilake borbe u Srbiji i Makedoniji, otpoelo je formiranje bugarskih partizanskih jedinica; inili su ih uglavnom zarobljenici i onaj maii broj
Kod
tizanima

tri

Kurumlije

vojnika

su,

(njihovi

skom partizanskom odredu

ovog odreda,
ne

zna.

uhvaen

Kod

kedoniji,

bugarske

nalazio s e

je

NOP

priao

odredu

junske

su

partizan

otada se o

partizanima
priao

ofanzive,

Balkanski,

bugarski

kod s e l a Ribara

Prokuplja

Velekom

uoi

pseudonimi

je

Lomski

koji

njegovoj

podoficir

bugarski

prebegii

umski

Kiril

vojnik

srpskim

Benkovski).
je pri

sudbini
Markov

Petkov,

Ni-

razbijanju

nita

pouzdano

Zlatan.
za

par-

Ma-

se

ka-

Geoliev)

po-

koga

s n i j e u t v r d i l o d a j e bio ubaeni p r o v o k a t o r .
Po T e m p o v o m
etkom

1943,

nareenju

prebaeni

su

na

umski je p o g i n u o 26. decembra

(blizu e v e l i j e ) ,

a Benkovski

Balkanski
teritoriju
1943.
(Bojan

(T. T r i f u n o v )
Makedonije,

u napadu
Miluev)

umski

3.

na bugarsku
13.

januara

(G.

operativnu

zonu.

(Tikve).

posadu u s e l u

1943.

napadu

Konjsko
Crnotrav-

skog odreda na M o m i n kamen.

")

L j . u r i je u Ratni dnevnik

posle dugog

(VIZ,

Beograd,

lutanja s t i g l a u s e l o K u i c u t r i

padala je T r n s k o m partizanskom o d r e d u .

1966)

Bugarina.

zapisao da

su

15.

aprila

Grupa b u g a r s k i h partizana pri-

( M . Perovi, n. d. s t r . 290, 308).

*) To su b i l i borci bugarskog Trnskog partizanskog odreda.

M

Mitrovski

) Od
i T.

maja

1943.

Ristovski,

na

ovoj

su

se

teritoriji

Tikve u NOV 1943, V I G ,

nalazili
br.

1,

Balkanski
1970,

umski.

s t r . 99,

105,

(B.
106).

bugarskih vojnika koji su dobrovoljno prili jedinicama narodnooslobodlake vojske. Ali, masovnijeg prilaenja narodnooslobodilakim snagama i vidnijeg raspadanja bugarskih okupatorskih jedinica nije bilo ni do poetka septembra1944, do proglaavanja Oteestvenofrontovske Bugarske. Naprotiv, injenica je da su bugarske okupatorske
jedinice jo sredinom avgusta 1944. godine vodile teke
borbe protiv jedinica narodnooslobodilake vojske Jugoslaviji na Palisadu, Kopaoniku, u Toplici, na Plakovici,
u vranjsko-kumanovskom podruju. . .
I prema zvaninim podacima iz bugarskih izvora u toku rata, prelazak bugarskih vojnika narodnooslobodilakoj
vojsci Jugoslavije ili bugarskim i grkim partizanima, nije
brojan. Iz svih bugarskih jedinica, lociranih u Bugarskoj i
na okupiranim podrujima u Jugoslaviji i Grkoj, od 1941.
godine do septembra 1944. godine partizanima je prelo
ukupno oko 3.000 vojnika. 81 ) Najvei broj preao je posle
kapitulacije faistike Bugarske, septembra 1944. godine.
A kada se zna da je bugarska vojska u te etiri godine rata u svom sastavu imala 17 do 22 divizije kroz koje
je proao veliki broj regruta i obveznika, lako je zakljuiti
koliko je mali broj onih koji su prili partizanima. 82 ) Taj
je broj jo manji kada je re o vojnicima iz bugarskih jedinica na teritoriji Srbije i Makedonije.
Svaki bugarski vojnik koji je priao jugoslovenskim
partizanima prihvatan je svesrdno i imao je potpuno isti
poloaj kao i svi ostali borci odanost narodnooslobodilakoj borbi, sposobnost i hrabrost, iskljuivo su odluivali kakve e zadatke dobijati i koju e funkciju vriti.
Bugarski partizani koji su na tlu Jugoslavije poginuli u
borbi protiv bugarskog okupatora, kao umski, Benkovski,
Levski, ostae u trajnoj uspomeni jugoslovenskih naroda.

Crna trava podruje najplodnije saradnje izmeu

narodnooslobodilakog pokreta Jugoslavije
i antifaistikog pokreta otpora Bugarske
iri rejon june Srbije na desnoj obali June Morave
(od Babike gore i Suve planine na severu do planine Bujan
8

') KBE, knj. 1, S o f i j a , 1963, str. 370.

) V I S , godina X V I I I , br. 58/1946, s t r . 30, 31.

i reke Pinje na jugu), a unutar njega crnotravsko podruje to je teritorija na kojoj je saradnja izmeu narodnooslobodilakog pokreta Jugoslavije i pokreta otpora u Bugarskoj bila najplodnija. Pored prirodnih uslova (to je pogranina oblast) najznaajnije je to to se narodnooslobodilaka borba na ovom podruju stalno uzlazno razvijala. Poetkom 1943. godine u junoj Srbiji delovalo je est jaih
partizanskih odreda, to je imalo velikog uticaja i na jaanje narodnooslobodilakog pokreta, u Crnoj travi. 83 ) U susednom trnskom kraju, u Bugarskoj, pokret otpora je u to
vreme bio jo u dubokoj ilegalnosti.
Prvi kontakti rukovodstva KPJ za vranjski srez sa bugarskim komunistima iz trnskog kraja uspostavljeni su
novembra 1942. godine. U poetku su to bile pojedinane
veze i razmena ilegalnog materijala, a kasnije se ova saradnja ire i bre razvijala. Bugarski komunisti i antifaisti
prelazili su u Crnu travu i u jugoslovenskim partizanskim
jedinicama sticali prva iskustva u organizovanju i dejstvovanju partizanskih odreda, u voenju oruane borbe, u stvaranju organa narodne vlasti. Bugarske aktiviste posebno
su oduevljavali privrenost naroda narodnooslobodilakoj
borbi i aktivnost omladine u popaljenoj Crnoj travi. 84 )
Poetkom 1943. godine, na putu za Makedoniju, u Crnoj travi je boravio delegat Centralnog komiteta KPJ i Vrhovnog taba narodnooslobodilake vojske i partizanskih
odreda Jugoslavije Svetozar Vukmanovi Tempo. Na part i j s k i m i vojnim skupovima u Jablanici i Ravnoj gori Tempo
je govorio o bogatim iskustvima narodnooslobodilake bor
be iz drugih krajeva Jugoslavije. Zakljueno je da se i na
ovom podruju formiraju krupne vojne jedinice bataljoni,
brigade i stvaraju slobodne teritorije. Po nalogu vrhovnog
komandanta narodnooslobodilake vojske i partizanskih
odreda Jugoslavije Josipa Broza Tita, koji je insistirao na
tenoj saradnji sa narodnooslobodilakim pokretom Bugarske, dogovoreno je da se na ovom podruju ponu formirati bugarske partizanske jedinice, jer su uslovi za to
83
M

nog

) Oslobodilaki rat, k n j . 1, drugo izdanje, str. 411.

) Prva veza

poverenitva

je
KPJ

uspostavljena
za

poetkom

vranjski

srez

ske p a r t i j s k e o r g a n i z a c i j e Slava Trnskog.

n.
str.

d.

str.

6987;

4549).

novoj

Bugarskoj

novembra

Vase

1942.

Smajevia

izmeu
i

lana

Okru-

predstavnika

Trn-

( Z b o r n i k , t o m I, k n j . 5, dok. 56; S. T r n s k i :
Zbornik

lanaka

dokumenata,

VIZ,

1947,

u Bugarskoj bili veoma teki. Trebalo je da Crna trava

postane znaajna operativna baza odakle bi bugarske
partizanske jedinice prodirale i aejstvovale na bugarskoj
teritoriji. 8 5 )
Posle ovih dogovora, 2. junomoravski odred razvio je
u martu i aprilu 1943. godine vrlo uspena borbena dejstva razruio rudnik Rakitu, sruio elezniki most na
pruzi NiSkoplje, vodio borbu kod sela Crna Trava, naterao neprijatelja na povlaenje i stvorio slobodnu teritoriju u Crnoj travi. Na toj slobodnoj teritoriji razbijena je
bugarska okupatorska vlast i uspostavljeni su organi nove
narodne vlasti. Tako je Crna trava, iako popaljena i opljakana, postala arite i baza ustanka za itavo podruje
izmeu June Morave i Niave. 86 )
Podstaknuti ovako uspenim razvojem borbe u Crnoj
travi i uspostavljenim vezama sa bugarskim drugovima u
okolini Trna, jedna grupa bugarskih komunista, uz pomo
2. junomoravskog odreda, obrazovala je u prolee 1943.
Trnski partizanski odred, prvi odred u ovom kraju Bugarske. Istina, u trenutku kada se formirao odred je imao samo tri partizana, ali ve avgusta meseca taj broj je upetostruen broji 16 bugarskih partizana. Jugoslovenski partizani naoruali su odred sa dva pukomitraljeza i desetak
puaka, a nekoliko bugarskih partizana boravili su u jugoslovenskim jedinicama da bi stekli svoja prva borbena iskustva. 87 )
Kada je Trnski odred
bio razbijen na Juniovoj
ubijena, 3 zarobljena i 1
su se na jugoslovensku
85

25; IA

) Oslobodilaki

KPJ,

tom

oslobodilake

VII,

borbe

dok.

u borbi protiv bugarskih jedinica

uki, 4. i 5. septembra, (4 borca
nestao), preiveli borci prebacili
teritoriju. Bugarski partizani pri-

rat,

knj.

1,

77;

vidi

ire:

Makedoniji,

) U t o k u a p r i l a i m a j a bugarski
l j u d i . ( Z b o r n i k , t o m I, k n j . 5, d o k . 221).
87

eta

) Jedna
napala

istog

desetina
je

odreda,

sa

2.

grupom

etiri

s. Smrdanu. S r e d i n o m s e p t e m b r a
partizanima,

10.

bugarskih

rovci.

bugarskim

kasnije,

jula,

ponovo

su

495;

Zbornik,

Metohiji,

VIG,

okupator zapalio je

junomoravskog

stanicu

ija u
sa

dana

iz

policijsku

491,

tom

Svetozar V u k m a n o v i

Kosovu

16. juna

str.

selu

odreda,

Glavanovci

partizana,

zajednikom
(15.

napali

IX)

sa

br.

pet
je

knj.

kua

spaljene

su

s.

26.

u b i o 2.000

partizana,

estog
u

dok.

narodno-

str.
i

bugarskih

baiju

5,

iz

2/1959,

1.200

(Bugarska),

zapalila
akcijom

V,

Sjeanja

jula

3.

Strezimi-

optina

ba-

j e d n a eta j u g o s l o v e n s k i h partizana,

policijsku

etu

Glavanovcu.

(Zbornik,

t o m I, k n j . 5, dok. 75, 81, 102; S. T r n s k i , n. d. s t r . 142, 188, 239, 295302).

hvaeni su u selu Kalni a tu je odred i reorganizovan. Boravei preteno na jugoslovenskoj teritoriji, Trnski odred
je poetkom decembra 1943. godine izrastao u bugarsku
partizansku jedinicu koja je tada brojala 44 borca. 8a l
Bugarski okupator skoncentrisao je snage na Crnu
travu da bi uguio ovo arite ustanka u junoj Srbiji iji
se uticaj poeo ozbiljno oseati i u Bugarskoj. Ni interniranjem stanovnitva u toku 1943/1944. godine, ni tzv. otanzlvom Radan, neprijatelj nije pokorio Crnu travu. Ustanak
se sve vie razbuktavao. Do aprila 1944. ovde dejstvuju jake jedinice narodnooslobodilake vojske Jugoslavije:
5. i 6. junomoravska brigada, 3. makedonska brigada, Kosovski, Kumanovski i Vranjski narodnooslobodilaki partizanski odred i bugarski Trnski partizanski odred. Slobodna
teritorija ne samo to je ouvana, ve je i proirena. 89 ]
Crnotravsko podruje postalo je znaajna baza i za
razvitak pokreta otpora u Bugarskoj koji se u to vreme,
kao to je reeno, jo kretao u okvirima manjih diverzantskih akcija koje su izvodili partizanski odredi i naoruane
grupe.
Poetkom 1944. godine u Crnu travu su doli lanovi
Glavnog taba bugarskog pokreta otpora sa Vladom Trikovim na elu, zatim neki lanovi Centralnog komiteta
BRP, RMS*) i neki rukovodioci iz bugarskih partijskih organizacija, koji su u Bugarskoj radili u tekim ilegalnim
uslovima. Bugarski rukovodioci nosili su se milju da se iz
Crne trave rukovodi celokupnom borbom partizanskih jedinica u Bugarskoj i da se tu, u Crnoj travi, oformi vlada
Oteestvenog fronta. Saraujui sa jugoslovenskim rukovodstvom, bugarsko rukovodstvo neometano je sprovodilo
pripreme za razvoj oruane borbe u susednim bugarskim
podrujima. 90 )
88

) I s t o , s t r . 370.

) O s l o b o d i l a k i rat, k n j . 2, drugo izdanje, s t r . 190192, 234.

*) Rabotniki m l a d i n s k i sojuz (Radniki o m l a d i n s k i savez).
M

) U

vodioci:
Georgijev,
je

Crnoj

Georgi
Svilen

depeom

Bugarske
slovensku

po

od

Rusev,
30.

tada

teritoriju
i

su

Dobri

se

Rilsko - Pirinski

sa

masiv.

bugarski

Nao

Ivanov,

tefanov

Vrhovni

zadaom

da

KPJ,

kod

odreda
tom

VII,

partijski
Vlado
dr.
se

bugarske
celoj
str.

se
na

vojni

ruko-

Veselin

nalazi

deo

osloboenu

granice

sofijskoj

315).

Trikov,

Svetozar V u k m a n o v i

tab: .Ovde

naslanjajui

neposredno

partizanskih
(1A

visoki

Ninko

obavestio

nalazi

aktiviziranje

nalazili

ankova,

Aleksijev,

1944,

Politbiroa,
koja

se

Jordanka

aprila

reenju

omasovijavanje
jui

travi

Cankov,

oblasti,

G
jugo-

organizira
ukljuu-

Na teritoriji Crne trave prikupljali su se i bugarski

vojnici koje su zarobljavali jugoslovenski partizani. Crna
Trava prihvatila je i preko 300 ilegalaca iz Sofije i susednih bugarskih srezova (perniki, radomirski i dr.) koji su.
posle vojne i politike obuke, ulazili u sastav bugarskih
partizanskih jedinica.
Krajem februara 1944. stigli su u Crnu travu delegat
Centralnog komiteta KPJ i Vrhovnog taba NOV i POJ Svetozar Vukmanovi, nekoliko lanova Centralnog komiteta
KPM i Glavnog taba Makedonije, i grupa bataljona (bugarski_j>Hristo Botev i makedonski Stevan Naumov); tako
je bila uspostavljena saradnja i izmeu visokih politikih
i vojnih rukovodilaca Jugoslavije i Bugarske.
Predstavnici KPJ i BRP, i predstavnici glavnih tabova
imali su vie sastanaka na kojima je povoljno ocenjena
dotadanja saradnja i dogovoreno kako e se i ubudue koordinirati operativno-taktika dejstva du jugoslovensko-bugarske granice. Zakljueno je da se odmah, u Crnoj
travi, formiraju i krupnije bugarske partizanske jedinice
brigade to je poetkom maja 1944. i uinjeno. 9 ')
Jugoslovenska strana obezbeivala je bugarskim partizanima
ishranu i naoruanje zaplenjeno u tekim
i krvavim borbama jugoslovenskih partizana protiv bugarskih i nemakih vojnika, poto je to bio jedini izvor naoruavanja jugoslovenskih narodnooslobodilakih jedinica. 92 )
ak su i oruje, koje su saveznici krajem 1943. godine makar i u ogranienim koliinama, poeli da bacaju na ovu
teritoriju, jugoslovenski partizani delili sa bugarskim drugovima. Kasnije, kada je dola engleska vojna misija za

") S. T r n s k i , n. d. s t r . 528.
w

) Po

drugovima
partizanima
brigade
i 13.
stolski,
tiv

nareenju

naoruanje
11

Vukmanovia
svog

pukomitraljeza,

Cavdar
1917.

S.

itavog

(Iz

dobila

je

memoara

110

od

saradnja

J I , br. 4/1969, str. 209.

srpska

8.
i

srpska

21

taba

AIRPS

tokom

brigada
brigada

automat;

Glavnog

Vukmanovia);

Jugoslovensko - bugarska

faizma,

puaka

naoruanje
S.

jedna

bataljona;

drugog

jedna

dala

je

dala

je

eta

Makedonije.

bugarskim
iz

bugarskim
bugarske

Politika.,

pKS

518;

Mihajlo

svetskog

rata

borbi

12.
Apopro-

vezu sa bugarskim pokretom, oruje i opremu bugarski partizani dobijali su direktno od saveznika 9 3 )
*
*

Tako su se stekli svi uslovi da podruje Crne Trave

dobije poseban znaaj za razvoj pokreta otpora u Bugarskoj.
Na dobrom je putu bilo i ostvarivanje poruke vrhovnog
komandanta narodnooslobodilake vojske i partizanskih odreda Jugoslavije Josipa Broza Tita. Naime, u jesen 1943.
godine, iscrpno analizirajui i svetsku situaciju i situaciju
na Balkanu, Tito je ozbiljno upozorio da se moraju stvoriti
vre veze sa pokretima u Bugarskoj i Grkoj, a naroito
u Bugarskoj, . . . da nas tamo dogaaji ne bi pretekli i neko drugi preuzeo inicijativu u svoje ruke, to ne bi bilo
u interesu ni bugarskog naroda ni nas. . .94)
Krajem aprila i u maju 1944. iz Crne trave se izvode
krupna koordinirana dejstva srpskih, makedonskih, kosovskih i bugarskih jedinica protiv jo ilavih nemakih i bugarskih okupatora.
U maju, posle odlaska dve bugarske brigade, 1. i 2.
sofijske, i lanova Glavnog taba pokreta otpora za Bugarsku, veza i saradnja izmeu dva pokreta nisu prekidane. U
leto 1944. godine bugarski partizanski odredi (ustendilski, Radomirski, Dupniki) sklanjajui se pred jakim pritiskom bugarskih faistikih trupa, dolaze na slobodnu teritoriju Makedonije i june Srbije, odmaraju se i snabdevaju
"J Lunika
vojnu

misiju,

naoruanje

ustupila

Pirotski okruni
sada

je

dolo

garskim

eta
je

5.
se

donski

ali

jer i

'") D i r e k t i v n o

da

14.

do

bugarski

od

dalje

pismo

toku

oruja

(A

jedinica

mi

je

obezbeivala

godine

VII,

k.

daje no jedan

m o r a m o to i n i t i

Vrhovnog

februarskog
koji

bataljon

njegov sastav.

partizanskih

koja
1944.

na

1982,

englesku

obanovcu,
reg.

br.

sve

25/2);

dok

znatan

deo

Do

naoruanja

njihova misija,

koja je

budo-

(AIRPS PKS 555).

vojnici,

partizanski

bi u l i u

odreda,
januara

partizanima

CK KPJ S. V u k m a n o v i u .

februara,

16.

k o m i t e t KPJ u p i s m u PK KPJ za S r b i j u od 8. maja 1944. j a v l j a :

la, ne porui oruje

je

junomoravskop
od

bugarskim

10 aviona,

partizanima,

delegatu

2.

iz t r a n s p o r t a

su

tom

pohoda,

negde

prili

Jordan

Namera je

(bataljona,

komandanta

(Zbornik,

brigada)

n i k a . ( Z b o r n i k , t o m V I I , k n j . 3 , dok. 11).

da
od

POJ

knj.

iz

od

10, d o k .

rejo.>a

junomoravskim

Nikolov
bila

NOV
II,

Dojrana

jedinicama,

saekaju

batalion

se

pristupi

formiraniu

zarobljenih

9.

oktobra

172).

uputio

prikupe
Hristo
krupnih

prebegih

1943.

Vukmanovi
depeu
u

make-

Botev

da

bugarskih

bugarskih

voj-

orujem, municijom i drugom vojnom opremom. U julu i

avgustu veza izmeu Glavnog taba Makedonije i bugarskog pokreta otpora odravana je preko 1. sofijske operativne zone. Uoi septembarskog ustanka u Bugarskoj, Glavni tab Bugarske posebno se obratio Glavnom tabu Makedonije i traio da srpske i makedonske jedinice jae
usmere dejstva prema rejonima jugoslovensko-bugarske
granice i prue pomo u obaranju faitike vlade u Bugarskoj. 95 )
Veliki broj jedinica narodnooslobodilake vojske Jugoslavije dejstvovao je u rejonima jugoslovensko-bugarske
granice protiv bugarskih faistikih trupa i protiv nemakih
jedinica Grupe armija E koje su se izvlaile iz Grke. Poetkom septembra 1944. jedinice
narodnooslobodilake
vojske Jugoslavije razoruale su deo bugarskih okupacionih trupa na teritoriji Jugoslavije i tako onemoguile da se
eventualno bore protiv ustanka u Bugarskoj.
Brzo napredovanje Crvene armije prema Bugarskoj i borbena dejstva jugoslovenskih jedinica narodnooslobodilake vojske, posebno moravsko-vardarske doline to je znatno oteavalo povlaenje nemakih jedinica
na sever, svakako su uticali da Nemci odustanu od nekih
planiranih dejstava u Bugarskoj uoi njene kapitulacije,
iji je cilj bio lake izvlaenje nemakih snaga i vanog
strategijskog materijala. Sve te okolnosti pogodovale su
dobrom toku septembarskih dogaaja u Bugarskoj.
Narod Crne trave i ireg vranjsko-kumanovskog podruja, srpski i makedonski narod koji je u toku etvorogodinje borbe trpeo najcrnji teror od bugarskog okupatora,
kome je bugarski okupator palio, razarao, pljakao domove
i zemlju, taj narod koji je dao velike ljudske rtve i podneo
uasne ratne strahote, taj je narod sledio i pomagao spori
ali stalni porast bugarskog pokreta otpora, verujui u njegovu konanu pobedu u Bugarskoj, verujui u lepu bu95

log

zmemo

koji

dejstvima

ge .. .
i one

pismu

upuenom t i m

. . . Izvetavamo

dejstva

odredima
im

) U

stoji:

nacionalnih
su

tako

Prenesite
pomogle

s t r . 209, 210).

u vaoj
to

nau

svojim

vas

povodom
da

razmera.
blizini,

se
S

tim

pa vas

ete

vezati

uza

se

drugu

Titu

na

vezi

zbog t o g a

molbu

dejstvima

Glavnom

pripremamo

naoj

tabu Makedonije,
da

dajemo

zapadnoj

posebne

molimo

angaovati

srpskim

najskorije

vojnim

da

nam

izvesne
(M.

ostapredu-

zadatke

naim

pomognete va-

neprijateljske

jedinicama

granici.

pored

veme

kako

sna-

b'

Apostolski,

nam
n

dunost dva susedna naroda. Takav odnos sprskog i makedonskog naroda, i takvu internacionalistiku svest jugoslovenskih komunista, izgraivala je teko ali uspeno Komunistika partija Jugoslavije.
Teritorija od Crne trave do Osogova, i sve ono to se
na njoj zbilo u toku rata, pored toga to je odigrala veliku
ulogu u razvijanju oruane borbe u Bugarskoj, inila je
most prijateljstva i novih odnosa izmeu socijalistike Jugoslavije, iji su temelji udareni 1943. godine odlukama
II zasedanja AVNOJ-a u Jajcu, i Oteestveno frontovske Bugarske koja e biti stvorena septembarskim ustankom 1944.
godine. 96 )
Tako je Crna trava u toku drugog svetskog rata postala pravi simbol dobrosusedskih odnosa izmeu Jugoslavije i Bugarske.

Formiranje bugarskih partizanskih

jedinica na teritoriji Jugoslavije
U toku narodnooslobodilake borbe, u Jugoslaviji je
rukovoenje oruanim snagama bilo zasnovano na postojanju nacionalnih glavnih tabova i vojnih jedinica povezanih u jedinstvenu narodnooslobodiiaku vojsku Jugoslavije. U njenom sastavu bile su i jedinice pojedinih narodnosti
albanske, slovake, maarske a formirane su i jedinice stranih nacionalnosti od prebeglih vojnika iz neprijateljskih armija. 97 )
") Ba
protiv

tu,

na

velikobugarskih

verenja

izmeu

naroda
pisao

i
je

naih

teritoriji
i

naroda . . .

zato je ono t a k o
Sterju

Srbije

velikosrpskih

Atanasov

Makedonije,

Ba tu je

iskreno
u

ovinista

lanku

izgraeno

srdano,

nestali

zato

estokoj

su

krvavoj

borbi

poslednji

ostaci

nepo

bratstvo

izmeu

naln

konano

nam

je ono t a k o dragoceno,

o j u g o s l o v e n s k o - bugarskoj

saradnji,

na-

Borba

oc

12. j u n a 1945. godine.

") Avgusta
rastao

oataljon,

brigadu.
a

ve

partizanska eta
je 77

partizana

bra 1943.

formiran

oktobra

su

ire

Plena

je

maja

Rumuna;
bataljoni

brigadu

Jan
1944,

poznata

e t e nazivane

Nacionalne

Cesi

bataljon
i

ika.

manjine

italijanska
Garibaldi

1943.

odredu,
je

1.

stranih

su

kasnije

1.

prolee

narodnosti

je

nemaka

1944.

bataljon.

divizija

Hrvatskoj

prt

ehoslovaki

formirana
u

austrijski

partizanska
(u

Petefi,

formirali

Avgusta

formirana

jedinice

andor

Slovaci

U Junobanatskom

novembra
i

maarski

1943.

Ernest Telman.

g o d i n e f o r m i r a n a je

postojali
D.

1943.

Sredinom

bilo

Novem-

Garibaldi,

Makedoniji).

Vidi

VIG,

NOB-u,

br. 6/1950.

12

177

Bugarske partizanske jedinice poinju se na teritoriji

Jugoslavije formirati krajem 1943. godine. Najvie ih je
formirano u 1944. godini i to preteno od zarobljenih bugarskih vojnika, od vojnika koji su dobrovoljno prili narodnooslobodilakom pokretu i od ilegalaca koji su iz Bugarske prebegli na teritoriju Jugoslavije.

Prvi
bugarski partizanski
bataljon Hristo Botev
Bugarski partizanski bataljon Hristo Botev obrazovan je u drugoj polovini decembra 1943. godine u rejonu
Koufa (blizu evelije) u Makedoniji, na podruju na kome je postojao jak narodnooslobodilaki pokret sa vrstim
osloncem u narodu. Tu su uspeno dejstvovala dva makedonska partizanska bataljona, Strao Pindur i 2. bataljon
3. operativne zone; na ovom podruju deluju i organi tek
uspostavljene narodne vlasti 3 gradska narodnooslobodilaka odbora, 3 optinska i 22 seoska narodnooslobodilaka odbora.
U zimu 1943. godine izmeu 15. i 16. decembra, bataljon Strao Pindur, po dogovoru sa bugarskim potporunikom Diom Petrovim, napao je bugarsku graninu
jedinicu u selu Konjsko i dve granine karaule na Koufu. 98 )
Partizani su izvrili juri, a bugarski vojnici, iznenaeni napadom, nisu ni pruili otpor. Iste noi partizani su
napali i razoruali karaule Konjski grob i Brce i zarobili 61 vojnika i jednog podoficira sa celokupnim naoruanjem i opremom. 99 ) Petnaest zarobljenika odbilo je da stupi
u partizane pa su razoruani i puteni, trojica su uspela
da pobegnu, a ostali su se dobrovoljno pridruili partizanima.
Odlukom komesara Glavnog taba Makedonije, zarobljeni bugarski vojnici formirali su 18. decembra 1943. go">)
granini

Izvetaj

sreskog

policijskog

pododsek.

(A V I I ,

Mikrofilm,

naelnika
Skoplje,

iz

evelije

F.2/547);

Izjava

napadu

majora

na

1/15.

tefana

Stoj-

eva komandanta 15. g r a n i n o g odseka. ( I s t o , F.8/777780).

") O b a v e t a j n i
granini
suda

pododsek.

broj

Skopje,

179/22.

izvetaj

(Rabotata
V

F.8/709711,

1944.

taba
na

D.

BKP

17.
v

Petrovu

F.7/574579;

Tikve

peadijske
armiiata,
i

dok

njegovim
vo

NOB,

divizije
184);

vojnicima.
1943,

napadu

Optunica
VGI

(A
br.

na

sudska

VII,
1/1970,

1/15.
pre-

Mikrofilm,
str.

107).

dine u selu Futani, u Egejskoj Makedoniji, bugarski partizanski bataljon Hristo Botev. Za komandanta i komesara postavljeni su Bugari, Dio Petrov i Trifun Trifunov
Balkanski. Bataljon je kratko vreme bio u sastavu 2. makedonske brigade, a zatim sa makedonskim bataljonom
Stevan Naumov uao u sastav Grupe bataljona Glavnog
taba Makedonije. 100 )
Predaja ovih bugarskih graninih jedinica u selu Konjsko bio je znaajan uspeh koji je nadaleko odjeknuo, jer
je za narodnooslobodilaki pokret prvi put pridobijena cela

Na

planini

Svetozar
komandant

Kout,

zima

Vukmanovi,
bugarskog

1943/1944.
Veselinka

bataljona

leva

Malinska.
Hristo

prvom

drugom

Botev,

do

redu:
redu

njega

Dobrivoje

Radosavljevi,

Dio

desna:

(dole)

Bojar

Petrov,

Blgaranov,

delegat CK BRP, i L j i l j a n a alovska.

makar i manja bugarska okupatorska jedinica. Bio je to,

zaista, jedinstven primer: od regularne bugarske okupatorske jedinice formirana je bugarska partizanska jedinica.
Bataljon Hristo Botev u toku februara, sa bataljonom Stevan Naumov uestvovao je u poznatom febru")
12*

Zbornik, t o m V I I , k n j . 2, dok. 104.

179

arskom pohodu kroz istonu Makedoniju; tada je prebaen

na t e r i t o r i j u Crne trave, i ulazi u sastav Trnskog odreda,
a kasnije u sastav 2. sofijske narodnooslobodilake brigade.
Naredbom Glavnog taba ustanikog pokreta Bugarske,
od 1. maja 1944. godine, bataljon Hristo Botev proglaen
je za prvi udarni bataljon bugarske Narodnooslobodilake
vostanike armije (NOVA), a njegov komandant Die Petrov unapreen je u in majora. 10 ')

Formiranje
bugarskih
partizanskih
brigada
1. sofijske, 2. sofijske i brigade Georgi Dimitrov
Dolaskom bataljona Hristo Botev u Crnu travu stvoreno je jezgro za bre formiranje i drugih bugarskih partizanskih jedinica na teritoriji Jugoslavije.
Poetkom marta 1944. godine ilegalci, koji su ovamo
prebegli iz Bugarske, formirali su bugarski partizanski bataljon Vasil Levski. Nekoliko dana kasnije, u rejonu sela
Dobro Polje (Jugoslavija), partizanski bataljoni Hristo Botev i Vasil Levski ulaze u sastav bugarskog Trnskog
partizanskog odreda.102) Ovaj odred je sa 3. makedonskom
udarnom brigadom
i
Kosovskim narodnooslobodilakim
partizanskim odredom u toku apriia i maja uestvovao u
borbama u prvoj fazi neprijateljske bugarske prolene
ofanzive.
Poetkom maja u selu Kalna (Jugoslavija) formirana
je 1. sofijska partizanska brigada, preteno od mladih i neiskusnih ilegalaca prebeglih iz Bugarske na slobodnu teritoriju Crne trave. Prema organizacionom sastavu, jedinica je formirana po uzoru na brigade narodnooslobodilake
vojske Jugoslavije. Ovom inu prisustvovali su lanovi
rukovodstva bugarskog pokreta otpora koji su se tada nalazili na jugoslovenskoj teritoriji, komandant Glavnog taba
Makedonije Mihailo Apostolski
i
delegat Komunistike
partije Jugoslavije i Vrhovnog taba Svetozar Vukmanovi
Tempo. Bilo je dogovoreno da se brigada spusti u dolinu
'<")
i)

Rabotata na BKP v armijata,

dok.

108.

Narodnooslobodilaka borba naroda J u g o s l a v i j e

str. 714; Zbornik, t o m V I I , k n j . 3, dok. 82.

19411945,

Beograd,

1964,

reke Strume i pokua da od nekoliko hiljada silom mobilisanih ljudi koji su radili na pruzi SofijaKule (Grka)
mobilie nove borce. Iz brigade su odvojene dve grupe od
po 20 boraca i upuene preko granice u Bugarsku da bi u
radomirskom i trnskom kraju formirale nove partizanske
odrede. 103 )
U prvoj polovini maja 1944. formirana je, opet u selu
Kalna, bugarska 2. sofijska narodnooslobodilaka brigada;
inili su je borci Trnskog partizanskog odreda i zarobljeni
bugarski vojnici u borbi za Kratovo ukupno oko 180
boraca.104) Ova brigada, formirana u jeku prolene ofanzive,
zajedno sa srpskom 6. i 7. junomoravskom brigadom odmah je stupila u borbu protiv bugarske faistike vojske
i policije.
Neto kasnije, uz pomo Pirotskog narodnooslobodilakog partizanskog odreda, 2. sofijska narodnooslobodilaka
brigada prebacila se grebenom Stare planine u Bugarsku
da bi se u Srednjoj gori povezala sa partizanskim snagama i bugarskim rukovodstvom pokreta otpora. Sa njom su
iz Crne trave poli lanovi bugarskog rukovodstva i engleske vojne misije, odreene za vezu pri Glavnom tabu
NOVA. Ali, u toku mara kroz bugarsku teritoriju, brigada
se 23. maja u okolini sela Batulija sukobila sa nadmonim
snagama bugarske faistike vojske i policije i posle ogorene borbe razbijena. Gubici su bili vrlo teki. Poginulo je
nekoliko poznatih bugarskih rukovodilaca, komandant bataljona Hristo Botev major Dio Petrov105) i lanovi engleske vojne misije.
Poetkom juna na teritoriji june Srbije, u Jablanici,
formirana je 3. bugarska narodnooslobodilaka brigada
Georgi Dimitrov.
Formiranju ove brigade prethodile su dugotrajne pripreme:
Decembra meseca 1943. godine 1. bataljon 123. puka
27. bugarske peadijske divizije 1. okupacionog korpusa
smeten je u Lebane. U toku prvih meseci 1944. godine,
,ra

poginuli:

) S.

Trnski,

n.

d.

s t r . 563,

567,

Hronologija

19411945,

,0J

) S. T r n s k i , n. d. str. 591. H r o n o l o g i j a 19411945.

,05

) Izvetaj
Vlado

Balkanskog

Trikov,

razbijanju

2.

Jordanka

ankova,

Neo

sofijske

brigade.

Ivanov,

garski r u k o v o d i o c i . ( Z b o r n i k , t o m V I I , k n j . 3 , dok. 82).

Dio

str.

770.

ovoj

Petrov

borbi

su

drugi

bu-

vojnici 1. bataljona izveli su nekoliko akcija protiv jedinica

narodnooslobodilake vojske u selima Belanovcu, Bogojevcu, Geili i Bonjacima, popalili kue, pobili seljake, a
one koji su preiveli, oterali u logore, u Bugarsku.
Grupa od estoro progresivnih oficira i vojnika u ovom
bataljonu, koju je organizovao bataljonski lekar Kiril Ignjatov, uspela je da se u toku meseca marta povee sa rukovodiocima narodnooslobodilake borbe ovog kraja, a kasnije susretne i sa nekim lanovima Glavnog taba Srbije.
Dogovoreno je da pored dr Ignjatova partizanima prie
i grupa bugarskih vojnika. U toku noi 17. maja 1944. bataljon je kod mesta Prekopelice, nedaleko od Lebana,
upao u zasedu 11. srpske brigade 24. divizije narodnooslobodilake vojske. Partizanima su se bez borbe predale
2. i 3. eta ukupno 230 vojnika. Komandir 1. ete, koji
je bio u zatitnici a nije nita znao o dogovorenoj zasedi,
uspeo je da se povue. Bugarski vojnici koji su se predali
dobrovoljno su odluili da li ostaju u partizanskim jedinicama ili ne. Svi su se prikljuili partizanima, iako je kasnije
njih desetorica pobeglo nazad u Lebane. Od bugarskih vojnika 2. i 3. ete 1. bataljona 123. bugarskog okupatorskog
puka formiran je najpre partizanski bataljon, a neto kasnije, u junu mesecu, brigada Georgi Dimitrov. Prvi komandant brigade postao ie dotadanji oficir u bataljonu,
Atanas Rusev, a komesar bataljonski lekar Kiril Ignjatov.
Posle predaje granine jedinice u selu Konjsko ovo je bio
drugi sluaj da se itava bugarska jedinica predala jedinicama narodnooslobodilake vojske 106 )
itav mesec dana, sve do prvih borbenih dejstava,
brigada Georgi Dimitrov organizaciono se sreivala i politiki uvrivala. Sa vojnicima se strpljivo radilo i strpljivo objanjavao njihov novi poloaj i zadaci. Dobro obezbeena, redovno snabdevana, relativno dobro smetena,
brigada se kroz svakodnevnu vojnu i politiku obuku pripremala za borbene zadatke.
106

Rusev:

) Dr

Treta

Kiril

Ignjatov,

blgarska

Milivoje

Perovi,

mandant

za

Nikolova

zato

n.

Srbiju
su

NO

d.

str.

Felber
se

n.

Georgi

351;

traio

je

predale

NAV-N-T-511, F. 256/770).

. V I S br. 8/1957, s t r . 5159;

brigada

dve

VII,

Dimitrov,

Mikroteka,

izjanjenje
ete

123.

od

VIS,

br.

NAV-N-T-311,
komandanta

bugarskog

puka.

G e n e r a l - m a j o r Atanas
3/1969,

str.

39;

F.187/722725;
bugarskog
(A

VII,

dr
ko-

korpusa
Mikroteka,

Dr Ignjatov, prvi politiki komesar brigade Georgi

Dimitrov, u jednom svom zapisu pie o tome kako je srpsko stanovnitvo prihvatilo bugarsku partizansku brigadu:
ene, mukarci i deca susretali su nas sa cveem. . . Do
jue su ti isti ljudi drhtali od uasa i straha kada bi uii
da doiaze okupatorske jedinice, a danas su nas prihvatili
kao najblie, sa oseanjem koje teko mogu da opiem.' 07 )
Bugarska narodnooslobodilaka brigada Georgi Dimitrov dejstvovala je do sredine avgusta u sastavu 22.
i 24. divizije narodnooslobodilake vojske Jugoslavije, a
zatim dola pod komandu Glavnog taba Makedonije; 11.
septembra 1944. godine prebacila se u Bugarsku i uestvovala u septembarskom ustanku. 103 )
Na t e r i t o r i j i Jugoslavije formirano je jo nekoliko manjih bugarskih partizanskih jedinica, koje su uoi 9. septembra prebaene u Bugarsku.
U drugoj polovini aprila 1944. godine, u okviru Udarne
grupe divizija narodnooslobodilake vojske Jugoslavije"
koja je u prvoj polovini 1944. godine, od 20. marta do 20.
maja, u dolini Ibra, Studenice, Zapadne Morave, do Uica,
dejstvovala protiv bugarskih okupatorskih jedinica,
formirana je takozvana Internacionalna eta' 09 ) od zarobljenih bugarskih vojnika i vojnika drugih nacionalnosti
koji su sluili u nemakim jedinicama. Internacionalna
eta dejstvovala je u okviru 3. brigade 2. proleterske divizije narodnooslobodilake vojske Jugoslavije, a prikljueni
su joj i zarobljeni bugarski vojnici. Sredinom avgusta ova
grupa od oko 150 Bugara, sa terjom Atanasovim, stigla
je u Glavni tab Srbije." 0 ) Krajem avgusta prebaena je
u Crnu travu.
Od jedne vee grupe zarobljenih bugarskih vojnika u
prolenoj ofanzivi u Makedoniji, formiran je 19. juna na Petrovoj gori bugarski partizanski bataljon Rakovski; vrlo
brzo, zbog nespremnosti bugarskih vojnika da se bore za
ostvarivanje ciljeva narodnooslobodilakog pokreta, ovaj bataljon se raspao.'")
>07) Dr K. Ignjatov, n. . s t r . 64.
Zbornik, t o m I, k n j . 9, dok. 1, 30, 98, 178.
*) Sastav: Peta n a r o d n o o s l o b o d i l a k a udarna d i v i z i j a i Druga p r o l e t e r s k a brigada.
lm

) A VII,

k. 733, F. 2, dok. 20;

") A V I I , k. 234, F. 1, d o k . 2 / 3 1 .
' " ) M . A p o s t o l s k i , n . . s t r . 207.

Zbornik,

tom

I,

knj.

7, dok.

151.

Sredinom avgusta, 2. proleterska i 5. krajika narodnooslobodilaka divizija narodnooslobodilake vojske Jugoslavije u tekim borbama na Kopaoniku na sektoru KurumlijaBlaceMerez razbile su dva bataljona 122.
peadijskog puka 27. bugarske okupatorske divizije. Zarobljeno je oko 130 bugarskih vojnika, koji su sa jo sedamdesetak svojih drugova oformili bataljon i, po nareenju
Glavnog taba Srbije, dobili 50 puaka, 10 pukomitraljeza,
150 runih bombi i 11.000 metaka." 2 ) Posle nekoliko dana
jedna jedinica 24. divizije narodnooslobodilake vojske Jugoslavije sprovela je ovaj bugarski bataljon na slobodnu
teritoriju, na desnu obalu June Morave." 3 )
Kada su se krajem avgusta 1944. godine bugarska
okupatorska vlast i bugarska okupaciona vojska i policija
povlaile u rasulu, na teritoriji Jugoslavije formirane su
jo neke bugarske partizanske jedinice. Septembra 1944, u
rejonu Soko Banje, 45. divizija narodnooslobodilake vojske Jugoslavije formirala je od razoruanih Bugara jedan
dobrovoljaki bataljon" 4 ) i radni bataljon za opravku puteva. Nekako u isto vreme, poetkom septembra, u okolini Preeva formiran je bugarski partizanski bataljon Vasil Kolarov. inili su ga bugarski politiki zatvorenici
koje su iz zatvora Idrizovo oslobodili borci 3. makedonske
udarne brigade. 115 )
Uoi 9. septembra na jugoslovenskoj teritoriji u selu
Dobro Polje (Crna trava) formirana je i 1. sofijska narodnooslobodilaka divizija, kao prva divizija NOVA; u njen
sastav uli su Trnski, Radomirski i Brezniki partizanski
odred i grupa koja je na ovu teritoriju dola sa terju
Atanasovim. Sledeih dana, na putu za Sofiju, njeno brojno
stanje se povealo. Posle 9. septembra dobila je naziv
1. peadijska gardijska divizija. 116 )
"2) Zbornik, t o m I, k n j . 9, dok. 135, 136, 145.
" 3 ) I s t o , dok. 173, 178; k n j . 11, dok. 17.
" " ) Isto, dok.
Petko Napetov).
"5J U
t o je netano,

175.

bugarskoj

(izgleda

istoriogratiji

poto je 3.

brigada

se u

stoji
napad

bugarskoj

da

je

istoriogratiji

ovaj

na zatvor

k. 233, reg. 28/4; H r o n o l o g i j a 19411945, s t r . 858, 914).

' " ) KBE, t o m IV, s t r . 303.

bataljon

ovaj

bataljon

formiran

i z v r i l a 29/30.

27.

avgusta.

naziva

avgusta,
(A V I I ,

Sve bugarske narodnooslobodilake jedinice formirane

na t e r i t o r i j i Jugoslavije, nale su se uoi septembarskih
dogaaja u Bugarskoj i odigrale znaajnu ulogu.
Formiranje i naoruavanje bugarskih partizanskih jedinica na jugoslovenskoj t e r i t o r i j i bio je znaajan doprinos
jugoslovenskog narodnooslobodilakog pokreta, i jugoslovenskih naroda, bugarskom oslobodilakom pokretu i bugarskom narodu. Bio je to dokaz internacionalistike solidarnosti jugoslovenskih komunista, dokaz spremnosti za
prevazilaenje tekih optereenja gomilanih u prolosti,
dokaz spremnosti
Komunistike partije Jugoslavije da
uspostavi i razvija odnose sa Bugarskom radnikom part i j o m zasnovane na obostranom razumevanju i saradnji.

UEE JEDINICA
OTEESTVENOFRONTOVSKE BUGARSKE
U BORBAMA NA TLU JUGOSLAVIJE
NA KRAJU RATA

FORMIRANJE
BUGARSKE NARODNE ARMIJE
(BNA)
Politika situacija u Bugarsko]
uoi 9. septembra 1944. godine
Pribliavanje Crvene armije granicama Bugarske i napredovanje saveznika na zapadnom frontu, prinudilo je
bugarske vladajue krugove da trae izlaz iz vrlo teke
situacije koja je zemlju vodila u nacionalnu katastrofu.
Sada je i bugarskim vladajuim krugovima bilo jasno
da je slom hitlerovske koalicije neminovan. Nespokojstvo
je zahvatilo itavu zemlju. . . Pokret otpora sve se vie
irio. . . Ekonomsko stanje u zemlji bivalo je sve tee. . .
Vladajuoj klasi nestajalo je tlo ispod nogu te je, pritisnuta
spoljnom i unutranjom situacijom, promenom vlade pokuala da ouva svoje pozicije.
Prvog juna 1944. obrazovan je novi kabinet sa Ivanom
Bagarjanovim na elu. U pristupnom govoru preko radija
novi predsednik bugarske vlade nije spomenuo ni Nemaku ni savez s njom. Obraajui se bugarskom narodu,
istakao je: . . . Uvrstimo svoje redove da bismo istrajali
u borbi i da bismo iveli u novom, pravinijem svetu!
Da bi pridobio narodne mase proklamovao je program o
socijalnoj i agrarnoj reformi ne pomiljajui, naravno, na
njegovo ostvarivanje.
Bugarska radnika partija pokuala je da preko svojih
predstavnika utie na Bagarjanova, a on je izrazio punu
spremnost za saradnju i podvukao korisnost partizanskog
pokreta koji treba da poslui kao rezerva Bugarskoj.
Obeao je da e ukinuti koncentracione logore, pa je ak
predloio da mu Oteestveni front odredi svog oveka za
direktora policije! A l i , Bagarjanov ne samo to nije ispunio nijedno obeanje, nego je radio sasvim suprotno: za

direktora policije postavio je pukovnika Kucarova, eksponiranog faistu; potom je sledila naredba ministra Stanieva o surovom i bespotednom obraunu s partizanima;
koncentracioni logori ne samo to nisu ukinuti ve su punjeni novim zatvorenicima. Jasno je bilo da su obeanja
Bagarjanova i njegovo izraavanje spremnosti za saradnju
sa BRP, bili samo manevar. Novi kabinet nastavio je da
vodi potpuno istu staru politiku.
Shvativi igru Bagarjanova, Oteestveni front uputio
je upozorenje i zahtev vladi: da prekine vezu s Nemakom i uspostavi odnose sa Sovjetskim Savezom; da
prekine ratno stanje s Velikom Britanijom i SAD; da
povue bugarske snage iz Srbije i Grke (ali ne pominje
povlaenje bugarskih snaga iz Makedonije i zapadne Trakije, jer su ovi krajevi smatrani delom Bugarske primedba autora); da zatvori koncentracione logore. . . Meutim, na zahteve Oteestvenog fronta vlada nije ni
odgovorila. 1 )
lako je bilo sasvim jasno da Nemaka ne moe spreiti niti promeniti tok dogaaja koji su je vodili neminovnoj i brzoj kapitulaciji, vlada Bagarjanova i vladajui krugovi Bugarske jo uvek su se nadali da e zbog suprotnosti interesa izmeu Sovjetskog Saveza i Velike Britanije
i SAD doi do rascepa izmeu saveznika i da e Nemaka
tako nai izlaz iz teke situacije. Zato je Bagarjanov procenjivao da Bugarska jo neko vreme moe da ostane verna Nemakoj i lavira sve dotle dok se on lino ne ubedi
da Nemaka i strategijski i politiki gubi rat. Zbog toga
je vlada Bugarske produila da pomae Nemakoj i odbila
zahtev sovjetske vlade od 12. avgusta 1944. da prekine diplomatske odnose sa Nemakom. Ni u odnosu na Jugoslaviju nije promenila stav; iako je, na primer, Ministarski
savet Bugarske jo 25. juna 1944. doneo odluku o povlaenju bugarskog 1. okupacionog korpusa iz Srbije, korpus
nije povuen sve do kraja avgusta. 2 )
No, ovakva politika nije smetala bugarskoj vladi da
istovremeno uspostavi kontakte i sa anglo-amerikim pred') A r h i v
s t r . 747753.

VII,

Mikroteka,

2) o t e e s t v e n a t a

vojna

NAV-N-T-77,

na

Blgarija,

F-882/563095360;

tom

1,

str.

Dimo

136138.

Kazasov,

n.

d.

stavnicima u Turskoj i Kairu i trai pregovore radi sklapanja primirja ali na pregovorima nisu postignuti nikakvi
rezultati.
Krajem avgusta 1944. Crvena armija izbija na rumunsko-bugarsku granicu u Dobrudi. Vlada Bagarjanova,
bojei se da sovjetske trupe ne preu bugarsku granicu,
upotrebila je svoj poslednji adut i objavila strogu neutralnost Bugarske u odnosu na rat izmeu Nemake i Sovjetskog Saveza. O ovome je 26. avgusta obavestila obe vlade
naglasivi da je bugarska vlada naredila da se razoruaju
nemake jedinice koje su iz Rumunije prelazile u Bugarsku. Meutim, i ovo je bio samo manevar bugarske vlade
jer nemake trupe nisu razoruavane, ve su preko bugarske teritorije pod punim naoruanjem nadirale u Jugoslaviju. Nemake jedinice ak su uspele da dignu u vazduh
vojna skladita i unite ratnu opremu koju nisu mogli povui za sobom, a u evakuaciji su za izvlaenje trupa i materijala koristile bugarski elezniki transport. Zbog ovakvih postupaka i ovakve neutralnosti, sovjetska vlada je
30. avgusta uputila bugarskoj vladi vrlo otru notu. 3 ) Ali,
i pored svih protesta Sovjeta, vlada Muravieva, obrazovana
2. septembra 1944. godine, objavila je jo jednom strogu
neutralnost Bugarske, a praktino produila politiku svojih
prethodnika. Ni vlada Muravieva nije prekinula diplomatske odnose sa Nemakom.
U takvoj situaciji sovjetska vlada odluuje da stavi
taku na diplomatske manevre bugarske vlade, te je 5.
septembra 1944. prekinula diplomatske odnose sa Bugarskom i objavila joj rat. 4 ) Vlada Muravieva je odmah, u noi
izmeu 5. i 6. septembra, obavestila sovjetsku ambasadu
u Sofiji da bugarska vlada prekida diplomatske odnose sa
Nemakom i zamolila sovjetsku vladu za primirje. Tek poto je Sovjetski Savez odbacio molbu za primirje, bugarska
vlada je 8. septembra objavila rat Nemakoj. Ratno stanje
protiv Nemake stupilo je na snagu 8. septembra u 18
asova. 5 )
3

) Isto,

str.

138140;

AVII,

Mikroteka,

NAV;

N-T-311,

F-192/92324,

267/197198; D i m o Kazasov, n. d. s. 758760.

4

) Vnenaja

politika

Sovjetskovo

Sojuza

period

Oteestvenoj

vojni,

tom

I I , O g i z G e s p o l i t i z d a t , M o s k v a , 1946, s t r . 181183.
s

) A V I I , M i k r o t e k a , NAV-N-T-501, F-267/197198.

-Oteestvenata
str. 764767.

vojna

na

Blgarija,

tom

I,

str.

140141;

Dimo

Kazasov

n.

d.

To je bila situacija u kojoj se Bugarska nalazila uoi

devetoseptembarskog ustanka.

Raspadanje i razoruavanje bugarskih

okupacionih snaga na teritoriji Jugoslavije
Nemaka vlada i Vrhovna komanda budno su pratile
dogaaje u Bugarskoj i laviranje bugarske vlade. Da Bugarsku ne bi izazvali pre vremena, postupali su vrlo oprezno. Nemci su nastojali da dobiju to vie u vremenu kako
bi izvukli svoje snage koje su se pod pritiskom Crvene
armije preko Bugarske povlaile iz Rumunije i kako bi ih
to bolje grupisali za odbranu. Nemaka se pribojavala
brzog prelaska Bugarske na stranu Sovjetskog Saveza, jer
bi to dovelo u teku situaciju i snage Grupe armija E
u Grkoj koje su brojale 350.000 do 400.000 vojnika. Prema
nemakoj proceni, pretila je opasnost da trupe Crvene armije preseku odstupnicu ovim snagama u Grkoj i onemogue im povezivanje sa snagama u Jugoslaviji. Iz tih razloga nemaka Vrhovna komanda razradila je nekoliko moguih taktiko-strategijskih varijanti koje je zavisno od
razvoja situacije trebalo primeniti protiv Bugarske. Ovo se
dralo u najveoj tajnosti i sa t i m je bio upoznat samo
najui krug ljudi.
Sredinom 1944. godine, 26. avgusta, nemaka Vrhov
na komanda prenela je komandi Jugoistoka Hitlerovu direktivu 6 ) u vezi sa situacijom u Bugarskoj. Hitler je naredio da se ni po koju cenu ne sme dozvoliti da bugarske
jedinice razoruaju nemake trupe dislocirane u Bugarskoj
ili one koje su se u Bugarsku prebacivale iz Rumunije. Na
takav pokuaj odgovoriti borbom do poslednjeg oveka
i metka, stajalo je u naredbi. Kao protivmeru, Hitler je
naredio da se nemaka 1. brdska divizija prikupi za borbu
oko Nia, a 4. SS policijska oklopno-grenadirska divizija
za borbu oko Skoplja; motorizovane delove divizije rasporediti tako da u sluaju potrebe mogu izai na glavnu komunikaciju i najbrim putem stii do Sofije. Komanda Jugoistoka je obavetena da je nemakim snagama u BuArhiv

VII,

Mikroteka,

m i j a od 26. i 27. V I I I 1944.

NAV-N-T-311,

F-191/1238.

Ratni

dnevnik

Grupe

ar-

garskoj nareena pripravnost i grupisanje radi to organizovanije odbrane u sluaju potrebe. Okupiranje Bugarske
predvieno je pod ifrom Hundesohn (operacija Kukin
sin). Hitlerova direktiva predviala je i drugu varijantu:
na ugovoreni znak J udes (Izdajnik) razoruati bugarske
snage u Srbiji i Makedoniji.
U vezi razvoja situacije u Bugarskoj komanda Jugoistoka naredila je potinjenim komandama da, ako bugarske okupacione jedinice u Makedoniji okrenu oruje protiv
nemakih trupa, u najkraem roku zauzmu Skoplje i obezbede elezniku prugu GrdelicaSkopljeevelija. U nareenju je tano precizirano koje e jedinice izvriti ovaj
zadatak. Predvieno je da se ovo izvede na ugovoreni
znak
Treubruch
(Verolomstvo)7)
Pored ovih mera protiv Bugarske i varijanti operacija,
Hitler je naredio da se izvede specijalna operacija Guderijan (Knesebeck-Leute) iji je cilj bio da se od bugarskih
oruanih snaga oduzmu tenkovi koje je Nemaka u vreme
vrstog saveznitva isporuivala Bugarskoj. Meutim, zbog
posledica koje bi mogle proistei iz toga, Hitler je procenio da je razlonije po nemake snage u ovakvoj situaciji
na Balkanu, ne ubrzavati izlazak Bugarske iz neutralnosti,
kako bi se mogle preduzeti protivmere za stabilizovanje
frontova i preneti teita dejstava snaga Jugoistoka" iz
Grke u centralni deo Jugoslavije. 8 )
Nekako istovremeno otpoelo je prikupljanje snaga
bugarskog 1. okupacionog korpusa u rejon Nia, Velike
Plane i Smederevske Palanke, ali je nareeno da nemake
komande jo uvek ne preduzimaju mere za njihovo razoruavanje, jer bi to izazvalo revolt bugarske vlade koja bi
mogla narediti reciprono razoruavanje nemakih jedinica
u Bugarskoj. Zbog toga je nareena oprezna tolerantnost,
ali preduzete su mere da nemake jedinice posednu naputene garnizone i preuzmu na sebe obezbeenje komunikacije na magistrali evelijaSkopljeNiBeograd.
Evakuacija nemakih jedinica, ratnog materijala i opreme
iz Bugarske poela je 25. avgusta preko bugarske elez7

) I s t o , Ratni d n e v n i k , 26. V i l i 1944.

*) Nemake snage

Grkoj

Jugoslaviji

pripadale

su

snagama Jugoistoka

b i l e pod komandom v r h o v n e komande Jugoistoka.

B

13

Isto, Ratni d n e v n i k 2631. V i l i 1944.

193

nice. Uz izvesne potekoe oko transporta, evakuacija je

tekla normalno tako da su se sve nemake jedinice i ustanove koje su se nalazile u Bugarskoj, ili one koje su
se povlaile pod pritiskom Crvene armije iz Rumunije,
uspele da povuku na t e r i t o r i j u Jugoslavije do 9. septembra. Magacini i oprema koji se nisu mogli evakuisati bili
su uniteni na ugovoreni znak Unterwelt (Pakao).9)
Tek poto su bugarski vojni predstavnici odbili da dou
na zakazani sastanak nemakih vojnih predstavnika u Niu,
nemaka komanda naredila je razoruavanje bugarskih jedinica i tabova 1. okupacionog korpusa u Srbiji i 5. okupacione armije u Makedoniji.
Vlada Bagarjanova, opet, naredila je 29. avgusta povlaenje 1. okupacionog korpusa iz Srbije i 7. divizije sa
Halkidika, ali ne i 5. okupacione armije iz Makedonije i 2.
okupacionog korpusa iz Egejske Makedonije i zapadne Trakije, smatrajui ih i dalje bugarskim teritorijama.
Glavni tab Srbije je, u duhu direktive Vrhovnog taba narodnooslobodilake vojske i partizanskih odreda Jugoslavije, naredio potinjenim jedinicama da stupe u vezu
sa tabovima bugarske okupacione vojske i predloe im da
u svojim garnizonima likvidiraju nemake i nedievsko-etnike snage i potom sadejstvuju u borbi protiv Nemaca.
Meutim, ti pregovori sa tabom bugarskog 1. okupocionog
korpusa i sa tabovima njemu potinjenih jedinica ostali
su bez uspeha. Za to vreme nemake snage su se nesmetano povukle iz Bugarske i preduzele razoruavanje bugarskog 1. okupacionog korpusa, a tab korpusa, na elu sa
komandantom korpusa i komandantima 22, 24. i 6. peadijske divizije, zarobili. Samo u Niu i rejonu Bele Palanke
razoruano je oko 2.000 bugarskih vojnika. Bugarske okupatorske divizije bile su u punom rasulu. Vojnici su bacali
oruje i municiju, ostavljali artiljerijska orua i vozila i beali u planine da bi se doepali granice izmeu Bele Palanke i Zajeara. Tako je celokupno bugarsko teko naoruanje palo u ruke Nemcima. Neke bugarske jedinice razoruali su borci narodnooslobodilake vojske Jugoslavije,
a neke su razoruavali etnici. Samo je 6. bugarska pe')

I s t o , Ratni dnevnik 26. V I I I 12. IX 1944.

adijska divizija uspela da se pod orujem povue u Bugarsku. 10 )

Glavni tab narodnooslobodilake vojske i partizanskih odreda Makedonije, takoe u duhu direktive Vrhovnog taba narodnooslobodilake vojske i partizanskih odreda Jugoslavije, jo krajem avgusta pokuao je da uspostavi
vezu sa komandantima bugarskih okupatorskih jedinica i
pridobije ih za zajedniku borbu protiv Nemaca. U tom smislu izdato je nareenje svim jedinicama narodnooslobodilake vojske Jugoslavije. Ali, i ovi pokuaji u Makedoniji
ostali su bez uspeha, jer su svi tabovi bugarskih okupacionih jedinica odbili saradnju. Jedino su jedinice
prilepskog garnizona sa pukovnikom Mladenovim na elu,
posle duih pregovora sa tabom 41. divizije narodnooslobodilake vojske Jugoslavije, 9. septembra pristale na
saradnju; 11 ) do 24. septembra zajedno sa jedinicama narodnooslobodilake vojske Makedonije vodile su borbu
protiv nemakih jedinica u rejonu Prilepa, a onda su se sa
oko 500 da 600 bugarskih graana (porodica bugarskih
inovnika i vojnih lica), pod zatitom jedinica narodnooslobodilake vojske Jugoslavije, preko Velesa, planine Plakovice i Peheva povukle u Bugarsku.
Uspostavivi devetoseptembarskim ustankom vlast u
Bugarskoj, vlada Oteestvenog fronta dala je direktivu jedinicama bugarske 5. armije da zajedno sa jedinicama
narodnooslobodilake vojske Jugoslavije stupe u borbu
protiv Nemaca. Meutim, stareine jedinica 5. armije produile su saradnju sa Nemcima. 12 ) General Popdimitrov (koji
je u danima kapitulacije Bugarske zamenjivao komandanta
5, armije generala Kou Stoj an ova), stupio je u Skoplju u
kontakt s nemakim komandantom za Makedoniju, genera-

'0) A r h i v V I I ,
979;

Ratni

dnevnik

Mikroteka,

Grupe

armija

NAV-N-T-311,
F od

F-193/4378,

315.

IX

1944.

F-193/714715, F-193/975
Kratka

istorija

na

Otee-

stvenata v o j n a , S o f i j a 1958, s t r . 8487.

") A V I I , M i k r o t e k a , NAV-N-T-311, F-191/1238, Ratni dnevnik 5. i
Oslobodilaki

rat,

knj.

2,

str.

348;

M.

Apostolski.

Zavrne

11.

operacije

IX. 1944;

za

oslobo-

enje M a k e d o n i j e , Beograd 1953, s t r . 3537.

U) A V I I ,
dnevnik

5.

IX

Mikroteka,

1944;

NAV-N-T-311,

Oslobodilaki

rat,

F-193/253,
knj.

2,

str.

F-193/289,
348;

F-193/3489;

Oteestvenata

Ratni

vojna

na

Blgarija, t o m I, str. 259.

13*

195

!om ojerlenom,*) i otpoeo pregovore o povlaenju 5. armije prema Bugarskoj. Popdimitrov je objasnio ojerlenu
da je objava rata Nemakoj simbolina. Sporazumeli su
se da bugarske jedinice ne preduzimaju nikakva dejstva
protiv Nemaca, nego da se, poto predaju garnizone Nemcima, povuku u Bugarsku.
To je omoguilo nemakim jedinicama da bez otpora
posednu vanije garnizone u Makedoniji i razoruaju vei
broj jedinica bugarske 5. armije. Na komunikaciji Skoplje
Kumanovo razoruana je 14. bugarska divizija, a u rejonu Kumanova 29. bugarska divizija. Razoruane i dezorganizovane, sa neto oruja koje su im Nemci ostavili za
odbranu od partizana, ove dve divizije pokuale su da se
preko Kumanova i Krive Palanke probiju u Bugarsku. Istono od Kumanova, jedinice narodnooslobodilake vojske
Jugoslavije potpuno su ih razoruale i pustile u Bugarsku.13)
U Bitolju su dva bataljona nemake 279. divizije razoruala 5.500 bugarskih vojnika i stareina 53. i 55. peadijskog puka 15. divizije i njenih pritapskih delova. 14 ) Neki
delovi ovih pukova i ininjerijski bataljon divizije izbegli su
razoruavanje, ali su i njih u rejonu Kavadaraca, poto su
odbile sadejstvovanje protiv Nemaca, 15 ) razoruale jedinice
narodnooslobodilake vojske 41. divizije. Samo su se 17.
divizija i 56. puk 14. divizije pod orujem povukli iz Makedonije u Bugarsku.
Vlada Oteestvenog fronta smenila je bugarskog komandanta 5. armije Popdimitrova i postavila generala Keckarova, naredivi mu da sarauje sa jedinicama narodnooslobodilake vojske Jugoslavije u borbi protiv nemakih
snaga. Vrhovni tab narodnooslobodilake vojske i partizanskih odreda Jugoslavije, obaveten o tome, nareuje 15.
*)

Komanda Grupe a r m i j a E p o s l a l a je k r a j e m avgusta 1944. u S k o p l j e gene-

rala o j e r l e n a da u s l u a j u k a p i t u l a c i j e Bugarske preuzme v l a s t u M a k e d o n i j i , zaposedne

vanije

komunikacijske

maca i rukovodi
'3) A V I I ,

vorove,

onesposobi

bugarsku

i z v l a e n j e m snaga Grupe a r m i j a E
Mikroteka,

F-193/348-9, F-193/714715,

NAV-N-T-311,

F-193/33,

F-193/975979;

Ratni

5.

armiju

za

akciju

protiv

Ne-

kroz M a k e d o n i j u na sever.

F-193/4378,
dnevnik

od

F-193/253,

312.

IX

F-193/289,

1944;

Oslo-

b o d i l a k i rat, k n j . 2, s t r . 348.
" ) A V I I , M i k r o t e k a , NAV-N-T-311, F-193/333339.
ls

ski sbornik,

Osolbodilaki

rat,

knj.

S o f i j a 1946, s t r . 1721.

2,

str.

349;

potpukovnik

M.

Vikov,

Voennoistorie-

septembra Glavnom tabu Makedonije 16 ) da stupi u vezu

sa generalom Keckarovim radi dogovora o zajednikim
dejstvima. U duhu tog nareenja u Pehevu je 23. septembra odran sastanak sa generalom Keckarovim. Posle analize stanja konstatovano je da se bugarska 5. armija raspala i da, izuzev jedinica prilepskog garnizona, vie ne
postoji kao organizovana vojna snaga. Potpisan je protokol
u kome je, pored ostalog, postignuta saglasnost u sledeem: da se trai od vrhovnog komandanta narodnooslobodilake vojske i partizanskih odreda Jugoslavije marala
Tita da primi bugarsku delegaciju; da se nae reenje za
izvlaenje bugarskih jedinica prilepskog garnizona; da se
za zajednika dejstva prethodno trai odobrenje marala
Tita. U protokolu je pomenuto i formiranje makedonske
brigade Goce Delev iji bi borci bili Makedonci zateeni u Sofiji. 17 )
Posle povlaenja, poetkom oktobra, bugarska 5. armija je rasformirana. 18 ) Svi napori BRP da preko komiteta
i organizovanih lanova ubaenih u redove vojske (upravo
zbog politikog i partijskog rada na razjedanju bugarske
faistike vojske i njenom transformisanju u snage Oteestvenog fronta) utie na svest bugarskih vojnika, nisu
dali rezultate. Bugarska 5. armija se raspala a da nije
uzela nikakvog uea u borbi protiv nemakog okupatora.

Formiranje Bugarske narodne armije

Trupe 3. ukrajinskog fronta prodrle su na bugarsku
teritoriju u jutarnjim asovima 8. septembra 1944. godine.
Ulazak sovjetskih trupa bio je od odluujueg znaaja za
obaranje faistikog reima u Bugarskoj i uspostavljanje
,6

) AVU,

knjiga

depea

Glavnog

taba

Makedonije,

br.

1,

depea

br.

knj.

str.

46, l i s t 55.

287;

,7

) M. A p o s t o l s k i , n. d. s t r . 232238.

,8

H.

Oteestvenata
K.

vojna,

Oteestveni

front

tom

I,

politiki

str.

265.

kurs

Oslobodilaki

carskih

vlada,

rat,

Voennoistorieski

2,

sbornik,

S o f i j a 1946, br. 56.

Pri
orua,
15

razoruanju

juriih

minobacaa

1,

lovakih
i

drugu

F o d 12. IX 1944).

okupacionog
eskadrila,

ratnu

korpusa

2.300

opremu

Nemci

puaka,

(AVII,

70

su

zaplenili:

mitraljeza,

Mikroteka,

Ratni

150

29

artiljerijskih

pukomitraljeza,

dnevnik

Grupe

armija

nove oteestvenofrontovske vlasci. Centralni komitet BRP

i Glavni tab bugarske ustanike armije sainili su plan
za oruani ustanak i preuzimanje vlasti u zemlji. Od
lueno je da se glavna dejstva usmere na Sofiju kao
glavno uporite centralnih faistikih organa vlasti i armije. U akciji koja je poela 9. septembra u 2 asa
ujutro uhapeno je dosta ministara, generala, oficira i drugih funkcionera starog reima. Oko 6 asova predsednik
nove oteestvenofrontovske vlade, Kimon Georgiev, proitao je proklamaciju bugarskom narodu i saoptio imena
novih ministara.' 9 )
Oteestvenofrontovska vlada je istog dana naredila bugarskim snagama koje su izvravale okupacione zadatke u
Srbiji i Makedoniji da odmah stupe u borbu protiv Nemaca.
No te snage i vojne, i policijske, i upravne ve su bile
u rasulu. U tab 3. ukrajinskog fronta avionom je stigla
bugarska delegacija radi sklapanja primirja. Nova vlada
Bugarske prekinula je diplomatske odnose s Nemakom
i objavila joj rat.
Sledeih dana u celoj zemlji otpoelo je uspostavljanje oteestvenofrontovske vlasti i stvaranje nove administracije i milicije. Pristupilo se i revolucionarnom preobraaju vojske. Ove revolucionarne promene nastale devetoseptembarskim ustankom stvorile su u Bugarskoj uslove
i za dublje ekonomske promene to e sve zajedno omoguiti da se u narednom periodu otpone sa izgradnjom
socijalistikih drutvenih odnosa.
Oteestvenofrontovska vlada 20 ) nailazila je na velike
tekoe pri ostvarenju programa Oteestvenog fronta, jer
su reakcionarne buroaske snage jo bile vrlo jake. Deo
buroazije pronemaki nastrojene napustio je zemlju zajedno s Nemcima, a deo buroazije anglofilski nastrojene,
sa G. M. Dimitrovim Gemeto na elu, ostao je u zemlji.
")
n. d.

str.

Oteestvenata
767773;

vojna

Kratka

na

istorija

Blgarija,
na

tom

Blgarija,

1,

str.

Sofija

148161;

1962,

str.

Dimo

283284;

Kazasov,
Kratka

i s t o r i j a na o t e e s t v e n a t a vojna, s t r . 6266.
2) U

prvu v l a d u O t e e s t v e n o g f r o n t a u l i

Oteestvenog fronta.

Vlada je

imala

16 m i n i s t a r a

iz Zveno, 2 iz BSDP i 2 nezavisna.

159;

su p r e d s t a v n i c i
od

kojih;

iz

svih
BRP,

partija lanica
4

iz

BZNS,

(Oteestvenata v o j n a na B l g a r i j a , k n j . 1, str.

D i m o Kazasov, n. d. s t r . 769773;

Kratka

i s t o r i j a na Blgarija, s t r .

286.)

Kao voa BZNS,21) Gemeto je pokuao da u Oteestvenom

frontu od svih desniarskih reakcionarnih ministara (Nikola Petkov, Kota Lulev, Damjan Velev, i dr.) obrazuje
oteestvenofrontovsku opoziciju i otvoreno se suprotstavi Bugarskoj komunistikoj partiji i njenoj rukovodeoj
ulozi u zemlji, a naroito u armiji. Ova opozicija vodila je
borbu protiv oteestvenofrontovskih komiteta, usprotivila
se ueu Bugarske u ratu protiv Nemake, isticala parole protiv novog poretka. A l i , prisustvo sovjetskih snaga
u Bugarskoj onemoguilo je uspeno delovanje reakcionarnih snaga i, uopte, bilo je od ogromnog znaaja za uvrenje i konsolidovanje oteestvenofrontovske vlasti. 22 )
Vlada Oteestvenog fronta pristupila je stvaranju Bugarske narodne armije (BNA) od dotadanjih partizanskih
jedinica i partizanskog stareinskog kadra, dobrovoljaca,
i od vojnika i stareina bive carske armije. Poetkom
septembra 1944. u Bugarskoj je u partizanskim jedinicama
bilo oko 20.000 partizana, a u gradovima oko 10.000 pripadnika udarnih grupa. Ukupno, sve ove snage brojale su oko
30.000 ljudi. To je bilo jezgro za organizovanje Bugarske
narodne armije, 23 ) iju su osnovnu snagu ipak inili pripadnici bive carske armije. Formirane su gardijske jedinice u iji su sastav do 9. septembra ulazili partizani
i pripadnici udarnih grupa, a kasnije samo dobrovoljci.
Formiranje jedinica Bugarske narodne armije odvijalo se
u sloenim uslovima, jer je Bugarska trebalo da nastavi sa
vojnim naporima sada protiv Nemake a zemlja se
nalazila u tekim ekonomskim prilikama. 24 ) Uticaja je imala
i propaganda o nepobedivosti Nemake koja se i dalje irila, a u nekim sredinama nije shvaena sutina promena nastalih ustankom od 9. septembra; i parola buroaske reakcije Za hleb, mir i slobodu imala je odjeka u
nekim vojnim jedinicama, te su dezertiranje i odbijanje
odlaska na front postale uestane pojave meu pripadnicima bive carske vojske sada ukljuenih u Bugarsku

na

21

) Blgarska zemedelska narodna stranka.

22

) Oteestvenata

Blgarija,

1944.

str.

23

) Kratka

24

) Roavelov,

godina,

vojna

283289;
istorija

na

na

Kratka

sbornik,

tom

istorija

oteestvenata

Operativnite

Voenoistorieski

Blgarija,

zadai
Sofija

na

I,

vojna,
na

str.

Sofija

blgarskata
1946,

148173;

oteestvenata

knj.

1958,
vojska

58,

Kratka

vojna,

str.

str.

istorija
6266.

str.

57

sled

9.

septemvri

32.

7679.

narodnu armiju. Sve je ovo imalo odraza na moral jedinica

Bugarske narodne armije, koja je tek prolazila kroz fazu
organizovanja. 25 )
Posebno teak problem za organizovanje Bugarske narodne armije predstavljao je stareinski kadar. Provereni
partizanski kadrovi preteno su vrili partijske i politike
dunosti u jedinicama, ali su i ti kadrovi bili i malobrojni
i bez vojnog obrazovanja. Zbog toga je u oteestvenofrontovskoj armiji zadran veliki broj stareinskog kadra carske
vojske 26 ] koji je zauzeo ak i najvie komandne dunosti
glavnokomandujui Bugarske narodne armije, komandanti nekih armija, divizija i niih jedinica. Za glavnokomandujueg Bugarske narodne armije postavljen je general
ivan Marinov, dotadanji komandant 15. okupacione divizije ije je sedite bilo u Bitolju; inae, u vladi Muravieva
general Marinov bio je na dunosti ministra vojnog bugarske faistike vojske. 27 )
Takav stareinski kadar trebalo je prvo prevaspitati.
Neposredno posle septembarskih dogaaja, a i dugo posle
njih, ovi se ljudi nisu mogli Iako politiki preorijentisati.
Bilo je dosta starih oficira koji nisu hteli, niti su mogli,
da shvate i usvoje promene i novu ulogu i zadatke armije.
Bilo je oficira koji su samo prividno usvojili platformu
Oteestvenog fronta, a praktino su sabotirali borbu protiv Nemaca. Proces prevaspitavanja i ienja armije od
oficira neprijateljski nastrojenih prema novom poretku u
Bugarskoj tek je bio zapoeo i trajao je nekoliko godina;
bre sreivanje stanja i odnosa ometali su i reakcionarni krugovi koji su jo bili jaki i odupirali se politici
i naporima Komunistike partje Bugarske. 28 )
25

) Oteestvenata

vojna

na

Blgarija,

tom

I,

str.

336340,

Roavelov,

n. . str. 32.
2i

27

Oteestvenata

) Ta

divizija

vojna

je

uestvovala

zloine

stanovnitvom.

na

nad

dunosti

borbama

za

ministra

protiv
Pri

bugarske

na

vreme

Blgarija,

tom

itavog

jedinica

NOVJ

obrazovanju
faistike

I,

str.

213214.

narodnooslobodilakog
u

Makedoniji

kabineta

vojske

rata

izvrila

Muravieva,

general

(Oteestvenata

vojna

vrlo

aktivno

mnogobrojne
Marinov
na

bio

Blgarija,

t o m l, s t r . 340); D i m o Kazasov, n. d. s t r . 762.

2S

) Kratka

istorija

na

oteestvenata

vojna,

str.

7980;

K.

Kukov

Za

rko-

vodnata r o l j a na Blgarskata k o m u n i s t i e s k a p a r t i j a v Narodnata a r m i j a prez 19441947.

Voennoistorieski

sbornik,

br.

1,

Sofija

1962,

str.

79.

U to vreme partijske organizacije u Bugarskoj narodnoj

armiji nisu bile organizovane, pored ostalog i zbog toga
to je opozicija u oteestvenofrontovskoj vladi bila toliko
jaka da rukovodea uloga Komunistike partije Bugarske
nije bila priznata u dravnoj upravi sve do II kongresa Oteestvenog fronta, aprila 1948. godine. Partijske organizacije u jedinicama Bugarske narodne armije formirane su
tek 1949. godine, a do tog vremena partijski komiteti kroz
razne forme nezvanino su rukovodili radom komunista u
armiji. Politikim radom u BNA rukovodili su pomonici
komandanata za politiki rad; ove funkcije postepeno su
uvoene kao formacijska mesta u jedinicama. 29 ]
Poto su politiki ciljevi zahtevali ukljuivanje Bugarske u antihitlerovsku koaliciju i ukljuivanje bugarske armije u rat protiv Nemake, bugarska Vrhovna komanda
naredila je 19. septembra da se mobiliu sve nemobilisane
divizije, kao i one jedinice koje su se mogle iskoristiti u
datoj situaciji. Mobilizacijska gotovost odreena je za 26.
septembar, ali je na zahtev sovjetske komande pomerena
za 24. septembar.
Pri sprovoenju mobilizacije pojavile su se razne potekoe: carska vojska, razbijena i rastrojena, nalazila se
u to vreme po itavoj Bugarskoj; nije bilo oruja, odee, obue, motornih i zaprenih vozila, goriva i druge opreme; mobilizacijski planovi u mnogim mestima bili su
poremeeni mobilizacijama do 9. septembra; neke jedinice
koje je trebalo mobilisati bile su daleko od svojih mobilizacijskih mesta; veliki gubici u naoruanju i vojnom materijalu u Srbiji i Makedoniji za vreme povlaenja okupacionih snaga iz Jugoslavije jo vie su oteavali mobilizaciju.
Mobilizacija nije tekla prema planu i zbog politike nepripremljenosti narodnih masa za rat protiv Nemaca. 30 )
Ni koncentracija za ofanzivna dejstva nije izvedena
najcelishodnije: neke jedinice ve su bile grupisane na
granici da bi je titile od eventualnog nemakog napada,
pa se nisu mogla jednovremeno zadovoljiti oba zahteva
i odbrambeni i ofanzivni. Generaltab je naredio da jedinice
K
w

) K. Kukov, n. . s t r . 1213.

) Roavelov,
s t r . 338339.

n.

str.

4252;

Oteestvenata

vojna

na

Blgarija,

tom

I,

budu spremne za koncentraciju 1. oktobra od 00,01 as,

a nakon toga ih je trebalo razvesti na odreene prostorije
za napad. 3 ')
Svi ovi faktori uticali su na to da su se mobilizacija,
koncentracija i operativni razvoj jedinica Bugarske narodne
armije, uz najvea naprezanja, jedva mogli sprovesti do
poetka operacija.
Mobilisano ljudstvo rasporeeno je u 1S peadijskih i 1
konjiku diviziju, u 2 konjike brigade, 1 oklopnu (tenkovsku) brigadu i 2 granine brigade. 32 ) Proseno brojno
stanje divizija iznosilo je 7.000 do 7.500 ljudi. 33 )
Ocenu o ulozi i zadacima bugarske oteestvenofrontovske vojske i komandnog kadra dao je Georgi Dimitrov
u svom govoru u Narodnom sobranju 25. decembra 1945.
godine. Po reima Dimitrova, vojska je u prolosti bila
instrument u rukama bugarske dinastije; i u drugom svetskom ratu dvor je naterao vojsku da igra ulogu andarma
hitlerovskih razbojnika na Balkanu protiv jugoslovenske
brae. Oteestveni front, rekao je Dimitrov, spasao
je vojsku sramote da do kraja bude potinjena Nemakoj
i vodi bratoubilaki rat. Samo je Oteestveni front bio u
stanju da reorganizuje i obnovi vojsku, da joj da narodni
karakter i da je naini sposobnom da posle 9. septembra
okrene oruje protiv Nemaca. Prema Dimitrovu, od 9.
septembra uinjeno je dosta za obnovu, reorganizaciju i politiko i borbeno jaanje vojske . . . a l i jo predstoji upo31
32

Srbija,

) Roavelov, n. . s t r . 52.

) Dimitar

Raduiov

Voennoistorieski
33

) 1.

7.025 l j u d i :

Prinosot

sbornik

sofijska

br.

na

BNA

6/1964,

str.

narodnooslobodilaka

za

osvobodenieto

na

Makedonija

31.

gardijska

297 b i v i h partizana, 4.479 d o b r o v o l j a c a

divizija
(koji

brojala

su b i l i

je

to

vreme

odsluili vojni

rok),

i 2.249 d o b r o v o l j a c a k o j i

nisu dotle bili

s i l o je 1.786 l j u d i .

Ivanov: U a s t i e t o na BNA v izgonvaneto na h i t l e r o f a i s t i k i t e

okupatore

od

br. 1/1962,

(Ivan

Balkanite

str.

3135.

jugoslavskite

Brojno

stanje

stvenata v o j n a na Blgarija, t o m
dijska divizija,
vojnika.
11.

vojnika.
mije

Kad

peadijska

ovoj

je

brigada,

na, s t r . 163).

oko

2.

imala

je

veonni

istoriari,

peadijske

divizije

I, s t r . 369).

potinjeni
konjika

vojna

15.000

6.

na

ljudi;
oko

1.

divizija,

Blgarija,
kad

30.000

su

7.

joj

str.

potinjeni
(Kratka

7.604.
(1.

sbornik,
(Otee2. pea-

i z n o s i l o je 36.548

narodnooslobodilaka

brojno

II,

je

armije

oktobra 1944.

sofijska
njeno

tom

ljudi.

Voennoistorieski
bilo

Brojno s t a n j e 1.

i j e d i n i c e ojaanja)

armiji

divizija

(Oteestvenata

iznosilo

konj:ika

armijski delovi
su

u v o j s c i . Brojno stanje g a r d i j s k o g puka izno-

stanje

121).
7.

je

Brojno

peadijska

istorija

na

divizija.

iznosilo
stanje

73.969
4.

divizija

oteestvenata

ari

2.
voj-

ran rad da se ona konano razvije u pravu narodnu

vojsku. 34 )
U govoru oficirima i pitomcima Vojne akademije, Dimitrov je podvukao da su stari monarhofaistiki oficiri iveli
sa drugim idejama, shvatanjima i pojmovima koje su kultivisali monarh i faistiki reim; te ljude nije tako lako
politiki preorijentisati niti ih uinti sposobnim da usvoje
sve ono to novo vreme nosi. Mi se nalazimo, rekao
je Dimitrov, u tekom, u izvesnoj meri i bolesnom, procesu preporoda, preobraaja nae stare vojske, kojom su
komandovali faisti i tui agenti, u narodnu vojsku sa novim idejama, novim idealima. Ovaj proces otpoeo je 9.
septembra i sa uspehom se nastavlja, ali jo nije konano
zavren. . ,35)
Septembarske revolucionarne promene izvedene pod rukovodstvom BRP(k) i Oteestvenog fronta otvorile su proces menjanja karaktera vlasti u Bugarskoj, sa ime je poela i promena karaktera organa te vlasti vojske, sudstva, milicije itd. Ove promene nisu se mogle sprovesti
odmah, ve su tekle u dugotrajnijem procesu. Pogotovu se
u vojsci sve to nije moglo brzo sprovesti; tu je tek trebalo
izvriti dublji zahvat, prevaspitavati kadrove stare carske
armije, menjati stara shvatanja o karakteru i ulozi oruanih snaga Bugarske i istiti armiju od neprijatlejskih elemenata. . . Kratko reeno ruenje monarhofaistikog
reima, septembarski dogaaji, uspostavljanje oteestvenofrontovske vlasti, meunarodni poloaj i unutranja situacija u Bugarskoj posle 9. septembra, razoruanje i rasulo bugarskih monarhofaistikih jedinica u Srbiji i Makedoniji, kratko vreme za mobilizaciju i organizovanje nove
bugarske narodne armije, nedovoljna politika pripremljenost naroda i vojske da uestvuju u ratu protiv Nemaca,
jo uvek vrlo jak uticaj buroazije u dravnoj upravi i armiji sve su to inioci koji su morali imati adekvatan odraz
i na moral i na politiku i borbenu spremnost jedinica Bugarske narodne armije, i na njihovu svest o potpuno novoj
ulozi i zadacima u predstojeim vojnim dejstvima protiv
nemakih snaga u nekim delovima Jugoslavije.
3
35

) Georgi D i m i t r o v Dela, 1947, sv. I I I , s t r . 148168.

} Govor je

I I I , s t r . 206211).

odran

17.

II

1946.

godine.

(Georgi

Dimitrov,

Dela,

1947,

sv.

NACIONALNI KOMITET
OSLOBOENJA JUGOSLAVIJE
ODOBRAVA UEE JEDINICA BNA
U BORBAMA NA TLU JUGOSLAVIJE
Neposredno posle septembarskog ustanka Bugarska
se nala skoro u potpunoj meunarodnoj izolaciji. Sa Velikom Britanijom i Sjedinjenim Amerikim Dravama bila je
u ratnom stanju, a sa susednim balkanskim dravama u vrlo sloenim odnosima. Na zapadu Jugoslavija; sa narodnooslobodilakim pokretom Jugoslavije Bugarska je od poetka rata pa sve do 9. septembra 1944. bila u neprijateljskim odnosima, a oteestvenofrontovska vlada, iako je
imala neposredne kontakte, jo nije bila uspostavila vrste
odnose sa jugoslovenskom vladom. Na jugu Grka; izmeu Grke i Bugarske, zbog dogaaja iz perioda okupacije, izgledi za iskreno sporazumevanje bili su mali. Na
severu Rumunija, sa kojom jo nisu postojali nikakvi
odnosi. Na istoku Turska; mada su postojali diplomatski odnosi izmeu ove dve zemlje, dranje bugarskih trupa u toku itavog rata na granici prema Turskoj stvorilo je
uzajamno nepoverenje. Sa Sovjetskim Savezom oteestvenofrontovska Bugarska imala je dobre odnose.
To je, ukratko, bila situacija u kojoj se Bugarska nalazila u jesen 1944. godine. Velika Britanija i SAD odbile
su da priznaju Bugarsku za saveznika. Vinston e r i l je
28. septembra 1944. u govoru u Parlamentu rekao da Engleska ne eli Bugare za saveznike i da bugarski narod treba
da snosi teku odgovornost za zloine koje su poinili njegovi faistiki upravljai.
Jedini izlaz za Bugarsku bio je da se to hitnije ukljui u antihitlerovsku koaliciju i ue u rat protiv Nemake.36) Zato je Georgi Dimitrov 28. septembra 1944. iz Sovjetskog Saveza pisao Centralnom komitetu BRP [ k ) : Mi tre M ) -Oteestvenata
n. , s t r . 35.

vojna

na

Blgarija,

tom

i,

str.

191,

195,

196;

Roavelov,

ba da znamo da e budunost nae zemlje zavisiti, pre svega, od onog realnog doprinosa koji emo sada, kao narod i
drava, dati u optim vojnim naporima za to bre razbijanje faistike Nemake, za to skoriji zavretak rata i
uspostavljanje novog, trajnog i pravednog mira. 37 ) U t i m
naporima Bugarskoj je, pored SSSR-a, pomogla i Jugoslavija, dozvolivi da Bugarska narodna armija uzme uea u zavrnim operacijama protiv nemakih snaga na
delu teritorije Jugoslavije, lako nije bilo potpisano primirje saveznika sa Bugarskom, 38 ) predstavnici nove Jugoslavije bili su spremni da sa predstavnicima oteestvenofrontovske Bugarske razgovaraju o uzajamnoj saradnji.
Jugoslovensko rukovodstvo, sa predsednikom Nacionalnog komiteta Jugoslavije i sekretarom Centralnog komiteta KPJ i komandantom Vrhovnog taba narodnooslobodilake vojske i partizanskih odreda Jugoslavije, Josipom
Brozom Titom na elu, nalo se sada pred tekim problemom: kako e makedonski i srpski narod primiti bugarske oteestvenofrontovske trupe na jugoslovenskoj teritoriji? Pune tri i po godine taj je narod trpeo najcrnji teror pod bugarskim okupatorom. I kako sada objasniti tom
izmuenom narodu da ova vojska, iako je bugarska, nije neprijateljska? Kako objasniti da sada narodnooslobodilaka
vojska Jugoslavije i Bugarska narodna armija imaju zajedniki cilj, kao to su imali zajedniki cilj jugoslovenski
i bugarski partizani? Jugoslovensko rukovodstvo moralo
je sa makedonskim i srpskim rukovodstvom dobro razmotriti ovaj problem i nai reenje, t i m vie to je bilo
kategorikih miljenja da e ova saradnja s Bugarima biti
od vee tete nego koristi. 39 ) No, i pored svih tih tekih
okolnosti, jugoslovensko rukovodstvo odobrilo je uee
jedinica Bugarske narodne armije protiv nemakih snaga
u zavrnim operacijama na teritoriji Jugoslavije. Naravno,
ovakvu odluku jugoslovensko rukovodstvo nije donelo zbog
toga to narodi Jugoslavije nisu mogli tih poslednjih meseci rata, u sklopu opteg razvoja vojno-politike situacije na
37
38

) Oteestvenata vojna na Blgarija, t o m , 1 s t r . 191.

) Primirje

izmeu

saveznika

sa Bugarskom potpisano je 28.

oktobra

(Sovjetskog
1944.

Saveza,

godine.

Velike

( 0 novoj

za p o l i t i k e radnike br. 1/1945. Propagandno o d e l j e n j e NOV i

Britanije

Bugarskoj,

SAD)

Prirunik

POJ t e k s t sporazuma,

s t r . 7275).
M

) Pregled

1950, s t r . 139.

narodnooslobodilakog

rata

Makedoniji

19411944,

Beograd

evropskom ratitu, sopstvenim snagama razbiti neprijatelja koji je ve bio izgubio rat a jedinice narodnooslobodilake vojske Jugoslavije drale skoro tri etvrtine osloboene jugoslovenske teritorije sa ve uspostavljenom revolucionarnom narodnom vlasti; ovakvu odluku jugoslovensko rukovodstvo donelo je zbog toga to je smatralo
da oteestvenofrontovskoj Bugarskoj i bugarskom narodu
treba pruiti mogunost da se ukljue u antihitlerovsku koaliciju, pa makar to bilo i na kraju rata. Odluujui se na
ovaj korak, Komunistika partija Jugoslavije bila je svesna
da e morati uloiti velike napore i izvriti ogroman partijski i politiki uticaj kako bi srpskom i makedonskom narodu, i borcima narodnooslobodilake vojske, objasnila
karakter nove oteestvenofrontovske Bugarske i ulogu
njene nove armije. Komunistika partija Jugoslavije uspela je da svojim ogromnim autoritetom ubedi iroke narodne i partijske mase da moralnu podrku oteestvenofrontovskoj Bugarskoj treba shvatiti kao izraz internacionalistike
solidarnosti i kao gest dobre volje da se meu balkanskim
dravama uspostave dobrosusedski odnosi.
Pri povratku marala Tita iz Moskve, 40 ) na molbu oteestvenofrontovske vlade Bugarske, u Krajovi, u Rumuniji,
odran je 5. oktobra 1944. sastanak izmeu predsednika
Nacionalnog komiteta Jugoslavije, marala Tita, i delegata
bugarske vlade Oteestvenog fronta sa Dobri Terpeevim
i P. Todorovim na elu. Maral Tito je usvojio molbu bugarske delegacije i u ime Nacionalnog komiteta Jugoslavije
odobrio uee jedinica Bugarske narodne armije u borbi
protiv nemakih jedinica na delu teritorije Jugoslavije. U
znak zahvalnosti, delegati Bugarske izrazili su spremnost
da uine . . . sve za ispravljanje nepravdi koje su narodima Jugoslavije poinili reakcionarni faistiki elementi bugarske vlade i da e se u punoj meri zaloiti da se normaVrhovni
1944.

godine,

komandant NOV

razgovore

l i l o je m a r a l a Tita
ulazak

sovjetskih

istaknuto
datke;

je

maarskih

radi
trupa

na
i

uspenijeg
u

izdat

je

28. s e p t e m b r a

1944.

godine.

da

maral

trupe

biti

razvoja
Po

zajedniki

teritoriju,

operacijama

(Oslobodilaki

koji

koja
poto

je

se

armije

objavila

je

septembra

rukovodstvo
odobri

svoje

dejstava

postignuta

Moskvi,

granii

izvre

Crvene

ofanzivnih

pitanjima

kominike

sovjetsko

komitet Jugoslavije

povuene

sovjetskih
svim

Tito v o d i o je

predstavnicima;

Nacionalni

zajednikim

Maarskoj.

razgovora

POJ

jugoslovensku

sovjetske
je

sovjetskim

da se zaloi

trupa
e

razgovarano

Jugoslavije
tih

da

sa

sa

Maarskom;

operativne
NOVJ

protiv

rat naroda J u g o s l a v i j e ,

na

Povodom

agencija

k n j . 2,

zadelu

nemakih i

saglasnost.

sovjetska

zamo-

privremeni

TASS

s t r . 297).

lizuju odnosi izmeu bugarskog naroda i naroda Jugoslavije u duhu pune i bratske solidarnosti. 41 }
Ne samo bugarski delegati u Krajovi, ve i Centralni
komitet BRP(k) i istaknuti partijski i politiki rukovodioci
oteestvenofrontovske Bugarske, visoko su cenili ovaj prijateljski, internacionalistiki
i velikoduni gest marala
Tita i jugoslovenskog rukovodstva.
U pismu od 2. novembra 1944. godine 42 ) Centralni komitet BRP(k) odaje priznanje Josipu Brozu Titu to je stvorio jugoslovensku narodnooslobodilaku armiju koja je zadavala teke udarce nacifaistikim snagama i dala ogroman doprinos za njeno unitenje na Balkanu. Jugoslovenski narodi, kau u pismu lanovi Centralnog komiteta
BRP(k), prvi su podigli zastavu za odlunu narodnooslobodilaku borbu protiv hitlerovske Nemake i pokazali svim
porobljenim i potlaenim narodima put ka slobodi. Na vaem svetlom primeru i na prevareni i opljakani narod nadahnjivao se i uio oruanoj partizanskoj borbi protiv Hitlerovih i bugarskih agenata. . . U pismu se dalje istie da
se bugarski narod osea krivim prema jugoslovenskim narodima, naroito prema srpskom i makedonskom narodu,
to je dozvolio da bugarski faistiki upravljai stvore od
Bugarske placdarm za nemake osvajae, a od bugarske
vojske Hitlerovog andarma na Balkanu, izvrioca bezbrojnih nasilja nad jugoslovenskim narodima koji su se borili
za slobodu. Mi vam dugujemo veliku zahvalnost za pouke
i bratsku pomo koju su nai prvi partizanski odredi dobili
41

Povodom

sporazuma

Kabinet

predsednika

Nacionalnog

komiteta

Jugosla-

v i j e o b j a v i o j e posebno s a o p t e n j e :
5.

oktobra

teta

osloboenja

nog

fronta

su t e k l i

na

1944.

odran

Jugoslavije

elu

srdanom

ministrom

je

Josipa

sastanak
Broza

g.

prijateljskom

Dobri
tonu

izmeu

Tita

predsednika

delegata

Terpeevim
i

duhu

bugarske
Petre

Nacionalnog
vlade

Todorovim.

obostranog

komi-

OteestveRazgovori

razumevanja.

Postignuta j e saglasnost:
1. 0 v o j n i k o j

saradnji

borbi

protiv zajednikog

n e p r i j a t e l j a nemakog

osvajaa;
2. Da e se sva p i t a n j a koja p r o i s t i u
saradnje
interesa
Dalje
(AVII,

je
K.

Bugarske

Jugoslavije

naroda J u g o s l a v i j e

saoptenju
G

4,

reg.

izneta

bugarskog

citirana

br. 44/5;

izjava

Pregled

k e d o n i j i , s t r . 142).
<2

iz s a v e z n i k i h odnosa

reavati

I s t o r i j s k i a r h i v KPJ, t o m V I I , dok. 131.

duhu

bratstva

prijateljske

zajednikih

naroda . . .
bugarskih

delegata.

narodnooslobodilakog

rata

Ma-

od vas. . . U pismu se podvlai da je bugarski narod spreman da uini sve kako bi se to pre izbrisali tragovi prolosti i prokrio put za neraskidivo prijatejlstvo i bratski
savez sa jugoslovenskim narodima.
Dobri Terpeev, predsednik bugarske delegacije na zasedanju Antifaistike skuptine narodnog osloboenja
Srbije odrane od 9. do 12. novembra 1944. godine u Beogradu, jo jednom je maralu Titu izrazio zahvalnost vlade
Bugarske to je dozvolio bugarskoj vojsci da zajedno sa jugoslovenskom vojskom uestvuje u borbi protiv nemakih
trupa i na taj nain omogui bugarskom narodu da zbrie
onaj krvavi ig koji su mu udarili na elo bugarski faisti.
Mi inimo sve to je moguno da naa vojska zaslui vae
poverenje. 43 ) Ovakvo priznanje izrazio je i Vasil Kolarov
17. septembra 1944. godine podnosei zahtev za uee
Bugarske narodne armije u borbama protiv nemakih snaga na teritoriji Jugoslavije. 44 )
Posle potpisivanja sporazuma u Krajovi, dolo je do
niza sastanaka izmeu jugoslovenskih i bugarskih vojnih
rukovodstava radi dogovora o ueu bugarskih jedinica
u predstojeim operacijama.

Situacija na jugoslovenskom ratitu

(septembar-oktobar 1944)
Dejstva jedinica Bugarske narodne armije na delu teritorije Jugoslavije poela su oktobra 1944. godine, u vreme kada je sudbina hitlerovske Nemake ve bila reena,
kada su glavninu nemakih snaga ve razbile jedinice Crvene armije, kada su saveznike snage i sa istoka i sa zapada nanosile poslednje udarce ostacima nemake vojske,
kada su u Srbiji, Makedoniji, na Kosovu, u Crnoj Gori, na
otocima i jadranskoj obali ve poele, ili su bile pri kraju, zavrne operacije narodnooslobodilake vojske Jugoslavije za konano osloboenje zemlje. Jedinice Bugarske narodne armije ukljuile su se u te operacije, dobivi
odreene zadatke, utvrene na sastancima izmeu jugoslovenskih i bugarskih tabova.
43

) Politika, 12. novembra 1944.

") V a s i l

Kolarov,

s t r . 661662. ( p r e v o d ) .

Protiv

hitlerizma

njegovih

bugarskih

slugu,

Sofija

1947,

Bez obzira na injenicu to su jedinice Bugarske narodne armije u operativnom pogledu bile potinjene 3. ukrajinskom frontu, one su dejstvovale prema planu operacija
koji je za konano osloboenje zemlje sainio Vrhovni tab
narodnooslobodilake vojske i partizanskih odreda Jugoslavije.
Krajem septembra i poetkom oktobra 1944. godine
narodnooslobodilaka vojska Jugoslavije imala je 15 korpusa sa 50 divizija (sredinom oktobra ima 17 korpusa
sa 52 divizije), veliki broj brigada, partizanskih odreda i
vojno-teritorijalnih jedinica i Korpus narodne odbrane
ukupno preko 400.000 boraca"), a drala je skoro tri etvrtine osloboene teritorije Jugoslavije. Na toj t e r i t o r i j i vodio
se svenarodni rat. U Jugoslaviji je postojala izgraena narodna revolucionarna vlast od narodnooslobodilakih
odbora u selima pa do Antifaistikog vea narodnog osloboenja Jugoslavije, najvieg organa vlasti. Borbu naroda
Jugoslavije priznale su sve progresivne snage sveta a jugoslovensko ratite tretirano je kao deo saveznikog
fronta.
U to vreme, u jesen 1944. godine, na onom delu fronta
u istonim krajevima Jugoslavije na kome je bilo planirano i uee jedinica Bugarske narodne armije, dejstvovale
su jake jedinice narodnooslobodilake vojske Jugoslavije,
kaljene u toku etvorogodinjeg rata u neprekidnim borbama protiv okupatora i kvislinga; krajem septembra 1944.
godine samo u Srbiji bilo je usmereno prema Beogradu
devet divizija narodnooslobodilake vojske Jugoslavije. 45 )
Pod neposrednom komandom Vrhovnog taba narodnooslobodilake vojske Jugoslavije bili su 1. proleterski i
12. korpus (u zapadnoj Srbiji i umadiji); 2. korpus (u Crnoj Gori, Sandaku i Hercegovini); 3. korpus (u istonoj
Bosni) i 5. korpus (u zapadnoj i srednjoj Bosni). Ostale
snage bile su pod neposrednom komandom regionalnih tabova. Pod komandom Glavnog taba Srbije 13. i 14.
korpus i 2. proleterska divizija; pod komandom Glavnog
*) Ve

krajem

1944.

poetkom

1945.

narodnooslobodilaka

vojska

Jugosla-

v i j e odnosno Jugoslovenska a r m i j a b r o j a l a je oko 800.000 boraca.

) O s l o b o d i l a k i

rat

naroda

istoriari:

Petar B o j o v i ,

Izvrtanje i s t o r i j s k e i s t i n e , V I G ,

14

Beogradska

Jugoslavije,

jugoslovenski

operacija,

knj.

2,

Beograd
br. 6,

str.
1964,

274295;
str.

Sovjetski

6881;

general

1960.

209

taba Hrvatske 4, 6, 8, 10. i 11. korpus; pod komandom

Glavnog taba Slovenije 7. i 9. korpus i jedinice 4. operativne zone; pod komandom Glavnog taba Makedonije
15, 16. i Bregalniko-strumiki korpus; pod komandom Glavnog taba Vojvodine grupa brigada i partizanskih odreda; pod Operativnim tabom Kosova i Metohije grupa
brigada i partizanskih odreda; pod komandom taba Ratne
mornarice narodnooslobodilake vojske Jugoslavije bile su
jedinice ratne mornarice na Jadranskom moru. Pored ovih
snaga, svi tabovi su raspolagali veim brojem samostalnih brigada, te partizanskim odredima i drugim teritorijalnim jedinicama. 46 )
Razvoj situacije na saveznikim frontovima, a posebno
na Balkanu izbijanje snaga 3. i 2. ukrajinskog fronta Crvene armije na jugoslovensko-rumunsku i jugoslovensko-bugarsku granicu, uspena dejstva jedinica narodnooslobodilake vojske Jugoslavije, sve snaniji razmah oruane
borbe u Albaniji i Grkoj, i otpadanje carske Bugarske iz
hitlerovske koalicije dovelo je u vrlo teak poloaj nemake snage, posebno Grupu armija E u Grkoj. Zbog toga je nemaka Vrhovna komanda bila prinuena da poetkom septembra 1944. odobri Grupi armija E povlaenje
iz Grke na sever: u sastavu Grupe armija E nalazila su
se tri armijska korpusa (22, 68. i 91.), dve samostalne vie
komande (svaka od po dve divizije), oko 35 do 40 samostalnih bataljona i 100 obalskih baterija. Ukupna jaina ovih
nemakih snaga, prema priblinoj proceni, iznosila je oko
350.000 vojnika kopnene vojske, oko 50.000 vazduhoplovaca
i 30.000 do 40.000 pripadnika mornarice. Na poetku povlaenja pod komandu Grupe armija E stavljen je i 21. armijski brdski korpus koji se nalazio u Albaniji. Prema Hitlerovoj direktivi od 3. oktobra, trebalo je da ove nemake snage
organizuju odbranu na plavoj liniji- SkadarSkoplje
Klisura i uspostave vezu sa armijskom grupom Srbija.
Ali, razvoj dogaaja poremetio je taj Hitlerov plan.47)
Krajem septembra 1944. nemake jedinice na teritoriji
Jugoslavije imale su ovaj raspored:
armijska grupa Srbija (korpus Miler i korpus
nekenburger) u Srbiji i Banatu; 11. poljska vazduho**) Beogradska o p e r a c i j a , s t r . 7980.
) O s l o b o d i l a k i rat naroda J u g o s l a v i j e , k n j . 2,

47

str.

29529S

350.

plovna peadijska divizija u rejonu Carevo SeloKriva

PalankaKumanovotip; delovi 22. peadijske divizije
u rejonu Strumice i u pokretu od Soluna;
u pokretu iz Grke: 117. lovaka divizija (sa prednjim delovima kod evelije) i 104. lovaka divizija (sa
prednjim delovima kod Bitolja);
21. brdski armijski korpus: 181. peadijska divizija
u rejonu PodgoricaBoka kotorska BarSkadar; ostaci
21. SS brdske divizije Skender-beg na Kosovu i u Metohiji i delom u zapadnoj Makedoniji; 297. peadijska
divizija u Strugi i Debru, a glavnina u Albaniji.
U ostalim krajevima Jugoslavije bili su 5. i 15. brdski
armijski korpus, 69. specijalni armijski korpus, 97. armijski korpus, jedinice 18. korpusne oblasti i ratna mornarica.
Ukupna jaina nemakih snaga u Jugoslaviji krajem
septembra 1944. godine iznosila je, prema nepotpunim podacima, 14 kompletnih i 8 nekompletnih divizija, veliki
broj raznih bataljona i pukova sa oko 270.000 do 300.000
vojnika, i oko 30.000 vojnika u sastavu delova 5 maarskih
divizija u Bakoj, Baranji i Meumurju. Ove su se snage u toku oktobra i novembra znatno poveale trupama Grupe armija E koje su se izvlaile iz Grke preko Jugoslavije. 48 )
Osim okupatorskih snaga, u Jugoslaviji je bilo i jakih
kvislinkih formacija ustakih, domobranskih, etnikih, nedievskih, belogardejskih, balistikih i muslimanskih (faistika milicija). 4 9 )
Ukupne snage svih neprijateljskih jedinica iznosile su
oko 570.000 do 630.000 vojnika prema 400.000 boraca
narodnooslobodilake vojske Jugoslavije. Meutim, zbog
raspadanja formacija domaih izdajnika, i zbog velikog
priliva novih boraca u jedinice narodnooslobodilake vojske Jugoslavije, ovaj odnos snaga brzo se menjao u korist
narodnooslobodilake vojske. 50 )
*iP0

Beogradska operacija, s t r . 81.

"')

Isto, s t r . 81.
I s t o , str. 81.

14*

211

U duhu plana Vrhovnog taba narodnooslobodilake

vojske i partizanskih odreda Jugoslavije da se to pre oslobode Srbija i Beograd, te Makedonija, Crna Gora, Kosovo
i drugi krajevi, i poremete nemaki planovi za izvlaenje
snaga iz Grke i povezivanje fronta s armijskom grupom
Srbija, bugarska 1, 2. i 4. armija dobile su zadatak da
uestvuju u borbama na podruju LeskovacNi i u borbama u istonoj Makedoniji. Na podrujima u kojima se
predvialo uee jedinica Bugarske narodne armije dejstvovale su jake snage narodnooslobodilake vojske Jugoslavije: 13. korpus i delovi 14. korpusa, 2. proleterska divizija, Bregalniko-strumiki korpus i delovi 16. korpusa.
Ostale snage narodnooslobodilake vojske Jugoslavije bile
su rasporeene ovako: 14. korpus sa sovjetskom 57. armijom u borbama za osloboenje dela istone Srbije; 1. proterski i 12. korpus sa delovima 3. ukrajinskog fronta u
borbama za osloboenje istone umadije i Beograda; 15.
korpus za osloboenje zapadne Makedonije; 16. korpus za
osloboenje doline Vardara, sa Velesom i Skopljem; 2.
korpus za osloboenje Crne Gore i Sandaka; 8. korpus
za osloboenje Dalmacije.. ,51)

Niska operacija i borbe na Kosovu

(oktobar-novembar
1944.)
Komandant arimijske grupe Felber, da bi odrao moravsko-niavsku dolinu i prihvatio snage iz sastava Grupe
armija E koje su se iz rejona Skoplja probijale preko
Kumanova, krajem septembra uputio je iz umadije u rejon Nia 7. SS diviziju Princ Eugen (bez 14. puka).
Odmah po dolasku 7. SS divizije oivela je neprijateljska aktivnost u dolini June Morave. Manje nemake
jedinice iz Stalaa i etnike snage iz rejona Aleksinca teile su da obezbede komunikaciju NiStala, a nemaka
11. vazduhoplovno-peadijska divizija, po izbijanju u rejon
Kumanova, ugrozila je Vranje. Radi obezbeenja Nia, 7.
SS divizija preduzela je 2. oktobra nastupanje prema Vlasotincu, savladala otpor 8. i 10. brigade 22. divizije narodnooslobodilake vojske i jednog bugarskog puka, i 6. ok51

I s t o , s t r . 123124.

tobra zauzela Vlasotince organizujui odbranu na liniji VlasotinceRavna Dubrava. Jedinice 22. divizije narodnooslobodilake vojske povukle su se prema Babikoj gori,
severoistono od Leskovca. Istovremeno, u prodoru iz Nia
prema Beloj Palanci, nemaka kolona jaine puka izbila
je u visinu Bele Palanke i Draeva i na toj liniji organizovala odbranu. 52 )
Vrhovni komandant narodnooslobodilake vojske i partizanskih odreda Jugoslavije, cenei strategijski znaaj Nia i doline June Morave za dalji razvoj operacija, naredio
je 6. oktobra komandantu Glavnog taba Srbije da pripremi 13. korpus narodnooslobodilake vojske za brzo osloboenje Nia, tog vanog komunikacijskog vora na Balkanu. U naredbi je naglaeno da se napad na Ni mora
izvriti kad i napad na Beograd kako bi se Nemcima onemoguilo manevrisanje snagama koje su drale ova dva
najvanija uporita. Na Beograd su upuene glavne snage NOVJ.
Plan za zauzimanje Nia, donet u Krajovi, detaljno je
razraen 7. oktobra u Pirotu, u tabu 13. korpusa narodnooslobodilake vojske Jugoslavije. 53 ) Zamisao operacije
bila je sledea: zatvarajui junomoravski pravac kod
Vranja i Bujanovca s juga, i u rejonu Stalaa sa severozapada izolujui snage protivnika u rejonu Vranja, Leskovca i Nia jugoslovenske i bugarske jedinice imale
su zadatak da usaglaenim dejstvima okrue i unite snage
neprijatelja u rejonu Nia.
Trebalo je da 13. korpus i deo snaga 14. korpusa narodnooslobodilake vojske okrue Ni s juga, zapada i severa i da zajedno sa sovjetskim jedinicama 1. gardijskog
utvrenog rejona 3. ukrajinskog fronta napadnu niki garnizon. Deset jugoslovenskih partizanskih odreda koji su
dejstvovali u t i m rejonima dobili su zadatak da pojaaju
napade na neprijateljske komunikacije. Druga proleterska
divizija narodnooslobodilake vojske imala je zadatak da
52

) Oslobodilaki

53

J Knjiga

-Oslobodilaki

depea

rat

naroda J u g o s l a v i j e - ,

Glavnog

taba

rat naroda J u g o s l a v i j e ,

Srbije,

knj.
AVII,

k n j . 2, s t r .

304.

2,
k.

str.

303304.

184,

dok.

br.

2014/1;

dejstvuje na komunikacijama u dolini June Morave severozapadno od Nia.

Druga bugarska armija imala je zadatak da zatvori
obru oko Nia i da grad napadne sa istoka i jugoistoka.
Na pravcu SurdulicaVranjeBujanovac jedna bugarska
divizija i 46. divizija narodnooslobodilake vojske bile su
dune da spreavaju povlaenje neprijateljskih snaga iz
Grke i Makedonije i da tite levi bok jedinica narodnooslobodilake vojske Jugoslavije i bugarske 2. armije koje
su dejstvovale u pravcu Nia.54)
Operacije prema ovom planu Vrhovnog taba narodnooslobodilake vojske i partizanskih odreda Jugoslavije
poele su 8. oktobra. Na Vlasotince je sa severa napadala
22. divizija narodnooslobodilake vojske; predvieno je
bilo da joj sadejstvuje 31. peadijski puk bugarske 12. divizije. Meutim, bugarske snage nisu sadejstvovale, te je
22. divizija u dvodnevnim borbama pretrpela priline gubitke. Nadirui prema Vlasotincima, 1. vlasotinaka brigada narodnooslobodilake vojske prodrla je 10. oktobra do
severnog dela grada, a zatim je zajedno sa tenkovskim pukom bugarske oklopne brigade, koji je toga dana uveden
u borbu, i uz podrku sovjetske avijacije, oslobodila Vlasotince. Nemci su se povukli prema Leskovcu, na levu
obalu June Morave. U meuvremenu, ostale jedinice 22.
divizije narodnooslobodilake vojske, nadirui prema Babikoj gori, oslobodile su nou izmeu 10. i 11. oktobra
sela Stupnicu, Jasenovo, Gornju i Donju Kupinovicu. Pridravajui se zajednikog plana, 47. divizija narodnooslobodilake vojske napala je 10. oktobra neprijatelja u Leskovcu i ovladala spoljnom linijom odbrane, to je primoralo nemake snage da nou izmeu 10. i 11. oktobra ponu izvlaenje prema Niu. Posle kraih borbi sa nemakom
zatitnicom, 15. brigada 47. divizije narodnooslobodilake
vojske 12. oktobra u 11 asova oslobodila je Leskovac. Sat
kasnije, u 12 asova, preao je Moravu izviaki bataljon
bugarske oklopne brigade, a kasno uvee stigla je i oklopna brigada.
Osmog oktobra jedinice bugarske 2. armije potisnule
su prednje delove nemakih jedinica i izbiie ispred Kalne,
Beogradska

operacija,

v i j e , k n j . 2, str. 304305;

str.

182183;

Oslobodilaki

rat

Oteestvenata v o j n a na Blgarija, t o m

naroda

Jugosla-

I, s t r . 341.

Bele Palanke i Ravne Dubrave. Sa ove linije bugarske jedinice prele su u napad, ali do 11. oktobra nisu uspele
da probiju nemaku odbranu. Front je neznatno pomeren
na pravcu 6. i 4. divizije prema Beloj Palanci i Ravnoj
Dubravi. tab 3. ukrajinskog fronta intervenisao je zbog
neaktivnosti bugarskih jedinica i naredio bugarskoj 2. armiji da se jae angauje u borbama na pravcu Nia.55)
Nekako istovremeno, 10. oktobra, tab 22. divizije obavestio je tab 13. korpusa narodnooslobodilake vojske da
. . . Bugari ne dozvoljavaju da preemo ispred njih. Prete
da e pucati na nas ako budemo preli. Komandant 31.
bugarskog puka otvoreno radi u korist Nemaca. . .56)
Komandant 13. korpusa narodnooslobodilake vojske
odmah obavetava Glavni tab Srbije da je nastupanje 22.
divizije znatno oteano sporim nastupanjem Bugara i da
je komandant bugarskog 31. puka izjavio da ne dejstvuje
jer jo nije dobio nareenje za napad; predlae, da bi se
bugarski vojnici pokrenuli, da se u njihove jedinice upute
sovjetski ili jugoslovenski oficiri. 57 )
Rukovodei operacijama za osloboenje Nia, i elei
da sprei nesmetano izvlaenje nemakih jedinica iz Nia,
Glavni tab Srbije naredio je da: 22. divizija dejstvuje desnom obalom June Morave i izbije na Barbaku reku; 24.
divizija oslobodi sela Doljevac, Meki, Balajnac, Aleksandrovo i Potok; 2. proleterska divizija juno od Stalaa da
presee komunikaciju NiBeograd. Dejstvujui prema
ovom nareenju, 22, 24. i 47. divizija izbile su 11. oktobra
na liniju Barbaka rekaPukovacMekiAleksandrovo
Potok. Izbivi na oko 9 km zapadno i 15 km juno od
Nia, jugoslovenske snage nale su se u povoljnom poloaju za napad na grad.
H

) Oslobodilaki

rat

naroda

Jugoslavije,

57

) U

depei

stoji:

Vlasotince

Ravna

Dubrava

na

poloajima

skoro

ne

kreu

Zbog
meu

toga

da

se

to

Bugari

bugarskim

Komandant
napad

knj.

2,

str.

305.

) A V I I , k . 1051, reg. br. 2 2 1 / 5 .

nije

31.

ili

divizija

komandantima

puka,

dobio.

Bugari

sovjetskih

22.

koji

nalazi

Interesovaii

poteraju
naih

se

ima
smo

borbu,

oficira.

na
se

danas

nalazi

Crnotovo

napred

jo

onda

Inae,

se

nae

prilian

broj

naem

krilu,

kod

njihovog

treba

nemaki

i t a v u d i v i z i j u zadrava k o l i k o g o d h o e . . .

(AVII,

od

komunikacije

Vita

zadrati.

najmanju
da

taba

ak

je

184, reg.

ni

da
u

Kruka.

Pored

ruku

armije.

tabove

bataljon
k.

Bara

moramo
kae

njihove

jedan

zapadno

Crna

toga

sabotera.

nareenje
Ako

doe

stanju

za

se

misli

vei

broj

da

br. 3 0 1 4 / 1 ) .

njihovu

Posle intervencije taba 3. ukrajinsko fronta, jedinice

bugarske 2. armije prele su 11. oktobra ponovo u napad.
U meuvremenu, Nemci su se povukli neto zapadnije,
na liniju Jalovik Izvor DraevoToponicaVeliki Vrtop
Gornje Dragovlje, ostavljajui na ranijim poloajima zatitne delove. Toga dana, bugarska 9. divizija ovladala je
selima Kalnom i Jalovik Izvorom, 6. divizija zauzela Belu Palanku i izbila na liniju Novo SeloDuboka padina,
a 4. divizija ovladala selom Ravna Dubrava i do mraka
dostigla liniju Veliki KrimirPopovo guvno. Za to vreme
se 12. divizija prebacila u rejon Leskovca, a oklopna brigada juno od Brestovca. Tako su bugarske jedinice 11.
oktobra bile udaljene od Nia oko 32 do 35 km.58)
Radi usklaivanja dejstava sa bugarskim jedinicama,
Glavni tab Srbije naredio je svojim divizijama, koje su
bile znatno blie Niu, da napredovanje usklade prema nastupanju jedinica bugarske 2. armije.
U meuvremenu, zbog tekog poloaja nemakih jedinica u istonoj Srbiji, i zbog povlaenja jedinica Grupe
armija E dolinom Ibra (jer im je dolina Morave bila
preseena), komandant 7. SS divizije Princ Eugen odluio je da napusti Ni i preduzme odstupanje preko June Morave ka Prokuplju i dalje na zapad. Izvlaenje ovih
nemakih snaga pod zatitom slabijih delova i artiljerije
koja je dejstvovala iz Nia, poelo je nou izmeu 11. i 12.
oktobra i nastavilo se sutradan. Zapadno i jugozapadno od
Nia 47. divizija narodnooslobodilake vojske vodila je
vrlo teke borbe protiv nemakih jedinica i, uz podrku
artiljerije bugarske oklopne brigade, 13. oktobra zauzela
Koane i e i n u ; 24. divizija narodnooslobodilake vojske
na odseku DoljevacMramor odbila je pokuaj nemakih
jedinica da se probiju ka Prokuplju. Glavnina 7. SS divizije izvrila je 13. oktobra pritisak na 24. diviziju i probil a se ka Aleksandrovu; da bi spreila dalji prodor, 47.
divizija prela je reku Toplicu i zadrala nemake snage
koje su ve prodrle prema Jugbodanovcu.
Komanda 7. SS divizije izvukla je svoje glavne snage
prema Prokuplju ostavljajui u Niu slabije zatitne delove. Ovo su iskoristile 22. divizija narodnooslobodila5S

Oslobodilaki

rat naroda

Jugoslavije,

k n j . 2.

str.

306307.

ke vojske i bugarske jedinice: potiskujui nemake slabije zatitne delove, 10. i 12. brigada 22. divizije narodnooslobodilake vojske prodrle su 14. oktobra oko 11 asova
u juni i jugoistoni deo grada, a u 13 asova u centar
grada; zatim su u Ni prodrle 26. i 8. caribrodska brigada
1, uz sadejstvo 23. brigade 45. divizije, tenkova sovjetske 223. divizije koji su prodrli sa severa, i bugarske 6. divizije koja je prodrla sa istoka oko 16 asova potpuno
oslobodile grad. 59 )
Za to vreme, glavnina 7. SS divizije, probijajui se
ka Prokuplju, naila je na otpor 47. i 24. divizije narodnooslobodilake vojske, koje su je okruile na prostoru izmeu Mramora i Jugbogdanovca. Okruene nemake snage
napala je sovjetska avijacija, a zatim su ih jedinice 47.
i 24. divizije, uz podrku dva bataljona bugarske oklopne
brigade iz rejona Meroinskog brda, potpuno razbile. Samo
mali deo nemakih snaga, uglavnom iz sastava 13. puka
7. SS divizije, uspeo je da se probije ka Prokuplju; ostali
su bili uniteni ili zarobljeni, ili su uspeli da se povuku ka
planini Jastrebac ostavljajui skoro svu ratnu opremu. 60 )
Dok su se vodile borbe u rejonu Nia, 46. divizija narodnooslobodilake vojske i delovi bugarske 1. ustanike
divizije nalazili su se na desnoj obali June Morave
od Bujanovca do Grdelice i zatvarale pravac Skoplje
N i . Istovremeno su pripremale napad na nemaku posadu u Belom Polju (kod Surdulice) i na Vranje. Posle dva
napada, 25. i 27. brigada 46. divizije narodnooslobodilake
vojske oslobodile su 11. oktobra 1944. godine Vranje, koje
je branio ojaani nemaki 122. izviaki bataljon.
Dok su ove snage napadale na Vranje, dva bataljona
2. vranjske brigade, jedan bugarski bataljon, jedna udarna
eta i osam bugarskih baterija napali su Belo Polje, koje
su ilavo branili oko 400 Nemaca i 100 balista. Nou izmeu 12. i 13. oktobra neprijatelj je napustio Belo Polje
i povukao se preko Vladiinog Hana prema planini Kuka5

350353,

') A V I I ,

Mikroteka

345349,

NAV-N-T-311,

365369,

411415;

F-194/242247 ,
Ratni

F.191, p e r i o d od 620. o k t o b r a 1944; Zbornik,

reg.

br.

2932,

22/1
42,

47,

47/1;

k.

snimak

184,

reg.

95113;

br.

dnevnik
tom

207/1;

Oslobodilaki

315320 ,
Grupe

I, k n j .
AVII,

301302 ,

armija

13, d o k . 182;

Mikroteka

rat

naroda

Jugoslavije,

A V I I , k.

Bugarska,

rat

naroda

Jugoslavije,

knj.

2,

308309.

s t r . 307309.
J O s l o b o d i l a k i

str.

321323,

F-NAV-N-T-311,
dok.
knj.

182,
br.
2,

vici. Ali, bez uspeha: nemaku kolonu su 13. i 14. oktobra

saekale i razbile 27. srpska i 1. surdulika brigada. 61 )
U toku nike operacije, a naroito posle osloboenja
Nia, neke bugarske jedinice loe su se odnosile prema
srpskom narodu i njegovoj imovini. Zbog toga je bilo ak
i oruanih sukoba. Niz dokumenata iz tog vremena govori
da su bugarski vojnici pljakali narod i uzimali ratni plen
jedinicama narodnooslobodilake vojske. Ovakve postupke
bugarske stareine pravdale su reima: Borili smo se,
plen je na, ili: Potrebno je da plen bude na da bismo
podigli mora! v o j n i c i m a . . . pie u depei komandanta
Glavnog taba Srbije upuenoj Vrhovnm tabu narodnooslobodilake vojske i partizanskih odreda Jugoslavije. 62 )
tab 13. korpusa narodnooslobodilake vojske Jugoslavije izvestio je 18. oktobra Glavni tab Srbije:
Posle likvidiranja neprijatelja, naa 47. divizija
postavila je obezbeenje u cilju spreavanja pljake
i celu no kontrolisala sva motorna vozila. Ujutru 15
o.m. bugarske jedinice, meu kojima i tenkovska brigada, dole su da izvlae kamione. Tom prilikom izmeu naih straara koji su imali nareenje da uvaju vozila, i bugarskih jedinica, dolo je do oruanih sukoba:
a) bugarski vojnici su mitraljezima iz jednog tenka ubili jednog naeg straara a jednog ranili;
b) u jednom drugom sukobu poginulo je pet bugarskih i tri naa v o j n i k a . . .
I u osloboenom Niu bugarske jedinice ponaale su
se kao da se nalaze na neprijateljskoj a ne na saveznikoj
teritoriji. O njihovom dranju u istom izvetaju 13. korpusa pie:
U samom gradu Niu u skoro svim magacinima
dolo je do sukoba, tako da su na nekim mestima,
i pored prisustva naih stareina, bugarski oficiri i
vojnici provalili u magacine i odnosili m a t e r i j a l . . . Bu41

620.

) AVII,

oktobra;

Mikroteka,

NAV-N-T-311,

Oslobodilaki

rat

naroda

F-194,

navedeni

Jugoslavije,

ratni

knj.

2,

dnevnik
str.

za

period

od

306.

") A V I I k n j i g a depea Glavnog taba S r b i j e , k, 184, reg. br. 207/1 I

2021/1; k. 181, F-6, dok. br. 2; Zbornik, t o m I, k n j . 14, dok. br. 37; Petar B r a j o v i ,
n. . str. 98.

garska vojska pri prolazu kroz Ni i za vreme odmora

u okolnim selima pljakala je imovinu tamonjeg stanovnitva. . . Vojnici 6. bugarske divizije prilikom otimanja plena od naih straara govorili su: Mi smo
gospodari Nia. Mi smo se za njega borili i sami ga
oslobodili. Celokupan plen pripada nama. . ,63)
Zbog ovakvog odnosa jedinica Bugarske narodne armije mnogi tabovi jedinica narodnooslobodilake vojske
traili su direktnu intervenciju Vrhovnog taba narodnooslobodilake vojske i partizanskih odreda Jugoslavije.
Komandant Glavnog taba Srbije Koa Popovi zahtevao je od rukovodstva bugarske 2. armije da naredi svoj i m vojnicima da prestanu sa pljakom i nasiljem. Poto
je ovaj zahtev ostao bez rezultata, Koa Popovi je zatraio od Vrhovnog taba narodnooslobodilake vojske i partizanskih odreda Jugoslavije da bugarska vojska napusti
Srbiju i da se to pre povue u Bugarsku. 64 ) Vrhovni komandant, saglasan da je ovako dranje bugarske 2. armije
nedopustivo, naredio je 17. oktobra Glavnom tabu Srbije 65 ) da bugarske trupe odmah napuste Ni a od sovjetske komande zatraio da bugarske trupe obustave pokret
prema Kosovu i napuste teritoriju Srbije ukoliko ne promene dranje prema jedinicama narodnooslobodilake vojske i srpskom narodu.
Nika operacija, iako dobro zamiljena i taktiki dobro postavljena, nije donela rezultate koji su se realno
oekivali. Prednost i nadmonost nad neprijateljem u ljudstvu, u naoruanju i u tehnici nisu bili iskorieni. Posebno
su dejstva bugarskih trupa bila spora i neefikasna a bugarske jedinice ispoljile sve nedostatke koji su proizlazili iz
moralno-politikog stanja borakog i, naroito, stareinskog kadra. Vreme izvoenja nike operacije produilo
se bez potrebe, to je pogodovalo snagama Grupe armija E koje su se u to vreme svojim elnim jedinicama nalazile u povlaenju u dolini Ibra. Bri tok
razvoja nike operacije omoguio bi, s jedne strane,
snagama narodnooslobodilake vojske Jugoslavije i jedinicama Bugarske narodne armije da se ranije prebace u doAVII,
M

) Knjiga

k. 181, f.6, reg.

depea

br. 2;

Zbornik, t o m

Glavnog taba S r b i j e ,

I s t o , k. 184, reg. br. 2012/1.

AVII,

I,
k.

knj.
184,

14, dok. b r . 37.

reg.

br.

207/1.

linu Ibra i napadnu nemake snage koje su odstupale,

a s druge strane, to bi ilo u prilog operacijama jedinica
3. ukrajinskog fronta i jedinicama narodnooslobodilake
vojske Jugoslavije koje su nadirale ka Beogradu. 66 )
Skoro identinu ocenu operacija bugarske 2. armije
dali su i bugarski istoriari u knjizi Kratka istorijata na
Oteestvenata vojna: Rezultati dejstva 2. armije u prvom
periodu Otadbinskog rata bili bi vei da se u njenom
tabu nisu ugnjezdili zamaskirani faizirani oficiri sa komandantom armije, generalom K. Stanevim na elu, koji
je kasnije bio osuen zbog protivnarodne neprijateljske delatnosti. Oni su smiljeno usporavali dejstva armije, nisu
blagovremeno organizovali gonjenje neprijatelja i koili su
borbeni elan jedinica. 67 )
Posle zavretka nike operacije, jedinice narodnooslobodilake vojske Jugoslavije (22, 24, 26. i 46. divizija, te
2, 3. i 4. kosovsko-metohijska brigada) i bugarska 2. armija produile su nastupanje ka Kosovu. Komanda Grupe
armija E, da bi zatitila otkriveni desni bok svojih trupa,
formirala je dve borbene grupe, Langer i Bredov. Grupa Langer imala je zadatak da zauzme Kurumliju i zatvori pravac ProkupljeKurumlijaPodujevoPritina, 6 8 )
a grupa Bredov da zatvori pravac BujanovacTrnGnjilanePritina. Na prostoru izmeu ovih dveju grupa nalazilo se oko 6.000 balista. 69 )
Zadatak jedinica narodnooslobodilake vojske Jugoslavije i bugarske 2. armije bio je: da bugarska 2. armija
(bez 12. peadijske i 2. konjike divizije) nastupa pravcem KurumlijaPritina i da ovlada Malim Kosovom;
desno od nje da nastupa 24. divizija narodnooslobodilake
vojske (bez 17. brigade) i da oslobodi Vuitrn i Kosovsku
Mitrovicu; bugarska 12. divizija i 4. kosovsko-metohijska
brigada da nastupaju pravcem LebaneMedveaPritina; 46. divizija narodnooslobodilake vojske i bugarska 2.
M

67

Oslobodilaki

) Misli

se

na

rat

naroda

niku

Jugoslavije,

kosovsku

knj.

operaciju.

2,

str.

(Kratka

309.
istorija

na

nata vojna, S o f i j a 1958, s t r . 196).

6e

")

) Izjava

pukovnika

Oslobodilaki

rat

Langera,
naroda

AVII,

NA,

Jugoslavije,

K-70a,
knj.

6/3a.
2,

str.

374375.

Oteestve-

konjika divizija posle zauzimanja Bujanovca da produe

nastupanje pravcem GnjilanePritina; 2. i 3. kosovsko-metohijska brigada da dejstvuju juno od Bujanovca. 70 )
Borbena grupa Langer nije uspela da blagovremeno
organizuje odbranu istono od Kurumlije. Napale su je
bugarska 4. divizija i oklopna brigada pa je bila primorana da se povue juno od Kurumlijske Banje; ali ni
tu nije uspela da organizuje odbranu jer su je ponovo napale bugarske jedinice i 17. brigada 24. divizije narodnoosiobodilake vojske. Sada se grupa Langer povukla na
liniju PrepolacMerdare; tu je stabilizovala odbranu i zadrala se sve do 31. oktobra.
U meuvremenu, obe nemake borbene grupe stavljene su pod komandu general-majora olca. Grupa Langer pojaana je sa etiri bataljona.
Za to vreme bugarska 12. divizija i 4. kosovsko-metohijska brigada narodnooslobodilake vojske bez otpora su
izbile na liniju BrvenikAjkobila; 24. divizija narodnooslobodilake vojske na teko prohodnom zemljitu savladala
je ilav otpor balista ovladavi 23. oktobra linijom Ugljarski krKrtinjak i selo Kaevac. Odatle je produila nadiranje pa je do 28. oktobra ovladala Bajgorom i Pakaticom i ugrozila levi bok i pozadinu nemakih poloaja
kod Prepolca i Kosovske Mitrovice. Nemci su odmah izveli
kontranapad; bugarska artiljerija nije dejstvovala prema
dogovoru, pa se 24. divizija morala povui na liniju Ugljarski krKrtinjakKaevac.
Bugarska 2. armija poslednjih deset dana oktobra bila
je neaktivna. Tek 1. novembra poela je ponovo da napada
na poloaje kod Prepolca, ukljuivi i oklopnu brigadu.
Prodor kod Merdara izvrila je 4. novembra bugarska 4.
divizija. Nemci su se povukli na liniju Barainaajkovac
GlavnikKodra. Na ovoj liniji, ponovo ojaana grupa
Langer, zadrala je delove bugarske 2. armije sve dok
se jedinice Grupe armija E nisu izvukle ka dolini Ibra.
Poto je ovladala Malim Kosovom, bugarska 2. armija
ubacila je u prvi ealon i 9. diviziju; 24. diviziju narodno70

D.

Komsiev,

f i j a 1946, s t r . 99102.

Kosovska

operacija,

Voennolstorieski

sbornik,

br.

58,

So-

oslobodilake vojske smenila je 22. divizija narodnooslobodilake vojske. Od 8. do 15. novembra voene su borbe
kod visa Kaljina, kod Glavnika i Luana.
Za to vreme 46. divizija narodnooslobodilake vojske
i bugarska 2. konjika divizija napale su Bujanovac, iz koga je poela da se povlai borbena grupa Bredov. Bujanovac je osloboen 8. novembra. Postepeno se povlaei,
grupa Bredov napustila je 16. novembra i Gnjilane, u
koje su ule 25. brigada 46. divizije narodnooslobodilake
vojske i delovi bugarske 2. konjike divizije.
Posle borbi sa zatitnicama grupe Langer delovi
bugarske 2. konjike divizije i 25. brigada 46. divizije narodnooslobodilake vojske ule su 19. novembra u naputenu Pritinu. Osma brigada 22. divizije narodnooslobodilake vojske zauzela je 20. novembra Vuitrn, a 22. novembra bugarska oklopna i 12. brigada ule su u Kosovsku
Mitrovicu. Odatle je 22. divizija narodnooslobodilake vojske produila nastupanje prema Rakoj, a bugarska 2. armija povuena je na prostor Leskovca i Nia. 71 ) Izbijanjem
na Kosovo polje, jedinice narodnooslobodilake vojske i
bugarske 2. armije dostigle su operativni objekat, ali nisu
uspele da nanesu osetnije gubitke glavnim snagama Grupe
armija E koje su se povlaile iz Grke i Makedonije. 72 )

Dejstva u istonoj Makedoniji

(poetak oktobra sredina novembra)
U toku povlaenja bugarskih okupacionih snaga iz Makedonije, nemaka Vrhovna komanda i komanda Jugoistoka
preduzele su hitne mere da Makedoniju stave pod svoju
kontrolu i preuzmu obezbeenje glavne komunikacije u dolini Vardara, komunikacije SolunSkopljeBeograd, toliko
vane za snage Grupe armija E u Grkoj. Jo 7. septem7I

Zavrne

operacije

za

osloboenje

Jugoslavije

19441945,

Beograd,

1957,

s t r . 197201.
73

mogui

) Prema o c e n i

relativno

dejstvovale
uprkos

bugarske

njihove

nemaklh

uspeno

jedinice,

ogromne

komandanata,

povlaenje
Langer

nadmonosti

s l e d i c a u p r v o m redu sporog

nemakih
je
u

postojali
snaga.

rekao:
trupama,

i neodlunog

su d o b r i
Na

Neuspesi
oruju

delu

uslovi
fronta

Bugara

onesu

borbama

bili

tabova

borbenog duha a r m i j e . Izjava pukovnika Langera, A V I I , NA, K-70a, 6 / 3 a .

se
kome

ovim

municiji . . .

rada v o d s t v a o d g o v o r n i h

da
na

su
i

po-

slabog

bra 1944. godine general-feldmaral von Vajks preneo je

Hitlerovo nareenje da se prostor Jugoistoka mora braniti
do poslednjeg vojnika, bez obzira to se teite dejstava
nemakih snaga sada prebacuje sa teritorije Grke na
srednji i severni Balkan.73} Ve sledeeg dana nareeno
je komandi Grupe armijaE da preuzme komandovanje u
Makedoniji i obezbedi odbranu makedonsko-starobugarske
granice, zakljuno do Klisure. U tom cilju, za komandanta
Makedonije sa seditem u Skoplju, postavljen je general-pukovnik ojerlen, a za komandanta armijskog pozadinskog rejona, general-pukovnik Gulman. 74 )
Nemaka komanda morala je vrlo brzo da radi ne samo
da bi zaposela ovaj prostor ve, vanije od toga, da bi
posela jugoslovensko-bugarsku granicu radi obezbeenja
boka Grupi armija E; naime, Nemcima su pretile dve
opasnosti: prva, upad sovjetskih i bugarskih trupa preko
granice i spajanje sa jedinicima narodnooslobodilake
vojske Jugoslavije; druga, presecanje vardarsko-moravske
magistrale i odsecanje snaga u Grkoj. 75 )
General ojerlen je 7. septembra u Skoplju obrazovao
Nacionalni makedonski komitet i preko radija proklamovao formiranje narodne milicije, obezbeenje i odravanje
reda, uredno snabdevanje, funkcionisanje privrednih i finansijskih organa, vraanje svih slubenika na radna mesta, otvaranje trgovinskih radnji i zadravanje leva kao
novane jedinice. 76 )
Zbog obezbeenja jugoslovensko-bugarske granice na
makedonskom prostoru, na kojoj je ve poelo prebacivanje nemake 11. i 22. peadijske divizije iz Grke, Nemci
su tamo hitno uputili sve raspoloive jedinice; za obezbeenje komunikacija u zapadnoj Makedoniji nemaka komanda je angaovala jake balistike snage, kojima je obeavana Velika Albanija sa Skopljem i Kumanovom. Jednovremeno, komanda Grupe armija E, pojaavajui snage
u Makedoniji, teila je da prednjim delovima odbaci jedi) A V I I,
psihoze

koja

je

Mikroteka,
zahvatila

NAV-N-T-311,
jedinice

kada

F-193/297298.
je

poela

Ova

evakuacija

naredba je
delova

iz

izdata zbog
Grke

radi

pojaavanja n e m a k i h snaga u J u g o s l a v i j i .
74

J I s t o , NAV-N-T-311, F-193/327.
I s t o , NAV-N-T-311, F-193/380387.

) I s t o , NAV-N-T-311, F-193/488 i 315320.

15

225

nice narodnooslobodilake vojske sa glavnih komunikacija

i tako svojoj glavnini obezbedi to povoljnije uslove za
povlaenje iz Grke.
S obzirom na jainu, raspored i namere Nemaca, Glavni tab narodnooslobodilake vojske Makedonije naredio
je potinjenim jedinicama da iznenadnim dejstvima du
komunikacija i odbranom raskrsnica puteva usporavaju
pokrete nemakih jedinica. Naroita panja posveena je
komunikacijskoj magistrali SolunevelijaSkoplje, prema kojoj su uglavnom bile i orijentisane jedinice narodnooslobodilake vojske. Prema nareenju Vrhovnog taba,
uz podrku saveznike avijacije, jedinice narodnooslobodilake vojske u prvoj dekadi septembra izvele su niz napada
na elezniku prugu evelijaSkoplje, nanosei nemakim jedinicama osetne gubitke, a srueni mostovi i pruge
znatno su usporavali transport trupa i materijala iz Grke.
Najznaajnije borbe voene su oko Prilepa protiv nemakih borbenih grupa Gulman i Pabst, zatim u rejonu
Kavadarca protiv jedinica 11. vazduhoplovno-peadijske
divizije koja se prebacivala radi zaposedanja jugoslovensko-bugarske granice, te borbe na komunikaciji Ohrid
ResenBitoljPrilep i na komunikacijama Struga
Debar i OhridKievo; ove borbe i stalni napadi na
prugu i drum PrilepVelesSkopljeKumanovoVranje
znatno su usporavali povlaenje nemakih trupa. 77 )
U nastojanju da to pre zatvore operacijske pravce koji iz Bugarske vode u dolinu Vardara, zaposednu granicu
i stave pod svoju kontrolu sve komunikacije u istonoj Makedoniji, nemake jedinice formiraju borbene grupe razliitog sastava i napadaju gradove i vanije punktove; nemaka 11. i 22. divizija naila je u istonoj Makedoniji na
otpor jedinica 50. divizije narodnooslobodilake vojske koja je drala Strumicu, Berovo i Pehevo; dve brigade, 13.
i 14, kontrolisale su komunikaciju tipKoani. Posle viednevnih borbi na pravcu tipKoaniCarevo Selo,
borbena grupa Ajzele 78 ) posela je poloaje zapadno od
O s l o b o d i l a k i rat naroda J u g o s l a v i j e , k n j . 2, s t r . 351353.
7S

) Sastav grupe:

1. b a t a l j o n 21. lovakog

puka;

3.

b a t a l j o n SS-7;

3. d i v i z i o n

11. a r t i l j e r i j s k o g puka. ( A V I I , M i k r o t e k a NAV-N-T-311, F-193/449451, 481487 , 546552,

576582 , 597599 , 648651, 642647 i 678684).

Carevog Sela. U rejonu Koana zaposeo je poloaje nemaki 1. bataljon 22. lovakog puka, a borbena grupa Pabst
razmestila se u tipu. Na taj nain zatvoren je bregalniki
pravac Carevo SeloKoanitip.
Nemci su 18. septembra u nadiranju sa pravca Dojrana i Valandova napali na Strumicu koju je branila 4.
makedonska brigada i jedinice komande mesta. Nemaki
2. bataljon 16. grenadirskog puka uao je u grad, a brigada
se sa jedinicama komande mesta uz osetne gubitke povukla na Ograden-planinu. Poto je ustanovljena veza sa
tabom bugarskog 48. peadijskog puka i 2. konjike brigade 79 ] dogovoreno je da se zajedniki napadne na Strumicu 21. septembra. U gradu se nalazila samo nemaka
borbena grupa Zifgen. 80 ) Sutradan, 22. septembra, oslobodilake snage ponovo su ovladale Strumicom; nastavljajui nastupanje ka Valandovu, jedinice narodnooslobodilake vojske Jugoslavije i jedinice Bugarske narodne armije posele su poloaje kod sela Kosturina. A l i , da bi povratio
Strumicu, tab nemake 22. divizije ujutro 26. septembra
uvodi u borbu 16. grenadirski puk i 122. tenkovski bataljon,
a neto kasnije i 65. puk. Pod pritiskom nemakih jedinica,
bugarski 48. peadijski puk i 2. konjika brigada naputaju
poloaje, a da o tome nisu obavestili 4. makedonsku
brigadu, i u neredu se povlae ka jugoslovensko-bugarskoj
granici (Novo SeloSmolare). Preputena samoj sebi, 4.
brigada se probija kroz ve zatvoren obru i uz osetne
gubitke povlai u rejon Nova Mala, severno od Strumice.
Posle ovladavanja Strumicom, tab nemake 22. divizije
uputio je 3. bataljon 65. grenadirskog puka da zaposedne
bugarsku granicu istono od Novog Sela. Za ovo vreme
voene su borbe kod Berova koje je dva puta prelazilo iz
ruke u ruku, da bi ga 5. oktobra nemaki 16. grenadirski
puk ponovo zauzeo i uspostavio vezu sa nemakim jedinicama kod Carevog Sela. f l )
79

nice

su

) Posle
zadrane

povlaenja
na

bugarske

graninoj

liniji

5.
u

okupacione
rejonu

Novog

armije
Sela

iz

Makedonije

(kod

Strumice)

ove

jedi

radi

za

tvaranja g r a n i c e .
") Sastav

borbene

grupe

Zifgen:

2.

bataljon

16.

grenadirskog

puka

sa

7.

8. e t o m , dve b a t e r i j e topova i d e l o v i t v r a v s k i h p i o n i r a . ( A V I l , M i k r o t e k a , NAV-N-T-311

F-193/803809).
*) A V I I,
10421046,

Mikroteka,

10761078,

NAV-N-T-311,

10701075,

F-193/803809, 886889, 934936,

10861088;

Oslobodilaki

928933

rat naroda Jugoslavije

k n j . 2, str. 353354.

15'

227

Zauzimanjem Strumice, Berova, Peheva i Carevog Sela, nemaka 22. divizija ovladala je komunikacijom Dojran
StrumicatipSkoplje i zatvorila bregalniki i strumiki pravac. U isto vreme, njene jedinice smenjuju 21. lovaki puk 11. vazduhoplovno-peadijske divizije koji odlazi
u rejon Koana.
Sve do poetka borbi za konano osloboenje Makedonije, jedinice 50. divizije narodnooslobodilake vojske
Jugoslavije napadaju nemaka uporita i vane komunikacije.
Dok su jedinice 41, 49. i 50. divizije narodnooslobodilake vojske vodile borbe sa delovima Grupe armija E
i nemakim jedinicama koje su upuivane kao pojaanje
u Srbiju, 42. divizija narodnooslobodilake vojske, u rejonu
Skoplja, i 48. divizija, u rejonu KievoDebar, vodile su
svakodnevne borbe protiv balista i Nemaca.
I na kumanovsko-vranjskom podruju vode se svakodnevne borbe protiv balista i nemakih jedinica 11. vazduhoplovno-peadijske divizije koja je takoe urila da posedne jugoslovensko-bugarsku granicu i obezbedi pravac
Kriva PalankaKumanovoSkoplje. Posle viednevnih borbi u rejonu Krive Palanke protiv bugarskih jedinica koje su
zatvarale granicu, borbena grupa Folkhart izbila je 16.
septembra istono od Krive Palanke i poela da utvruje
poloaje. 82 ) Borbena grupa Orizele posle viednevnih
borbi ovladala je 29. septembra visovima severoistono od
Kratova. 83 ) Tako je nemaka 11. divizija zatvorila pravac
Kriva PalankaKumanovoSkoplje.
*

Zbog velikog priliva novih boraca, Glavni tab Makedonije doneo je krajem septembra 1944. odluku da u to
kraem roku organizaciono uvrsti jedinice i formira nove
i vee, koje bi bile sposobne i za vea operativna dejstva.
Do sredine oktobra Glavni tab Makedonije raspolagao je
sa 3 korpusa 7 divizija, 22 peadijske brigade, 4 artiljerijske brigade, 1 konjikom brigadom, ininjerijskim i
drugim jedinicama. Pored ovih operativnih jedinica, u svaArhiv

VII,

Mikroteka,

NAV-N-T-311,

571573, 576582, 597599, 642647, 941943.

83

) I s t o , NAV-N-T-311, F-193/11261130.

F-193/473476,

481487,

546552,

kom mestu postojale su tertorijalne ete, udarne i diverzantske grupe, kojima je bilo obuhvaeno skoro itavo aktivno stanovnitvo.
Poetkom oktobra 1944, po odobrenju Vrhovnog taba
narodnooslobodilake vojske i partizanskih odreda Jugoslavije, odrano je nekoliko sastanaka izmeu makedonskih
i bugarskih rukovodilaca. U skladu sa dogovorom u Krajovi i planom operacija Glavnog taba Makedonije za konano osloboenje Makedonije, usklaena su i dejstva bugarske 1. i 4. armije u istonom delu Makedonije.
Na osnovu operacijskog plana Glavnog taba Makedonije, jedinicama su postavljeni sledei zadaci:
bugarska 4. armija dejstvuje sa Bregalniko-strumikim korpusom narodnooslobodilake vojske na bregalnikom i strumikom pravcu;
- 16.korpus i 50. divizija narodnooslobodilake vojske oslobaaju Veles i Skoplje, a delom snaga sadejstvuju
bugarskoj 1. armiji na krivorekom pravcu: Kriva PalankaKumanovo;
15. korpus narodnooslobodilake vojske oslobaa
zapadnu Makedoniju. 84 )

Dejstva na
(krivoreki

pravcu
pravac)

Kriva

PalankaKumanovo

Krivoreki pravac je, radi obezbeenja boka glavnih

snaga Grupe armija E koje su se izvlaile dolinom Vardara i sa kojima su vodili borbu 15. i 16. korpus narodnooslobodilake vojske, zatvarala
nekompletna
nemaka
11. vazduhoplovno-peadijska divizija, iji se deo snaga
nalazio u rejonu Bujanovca. Ova divizija bila je ealonirana
po dubini, od Krive Palanke do Kumanova: u rejonu Krive
Palanke jedan bataljon, u rejonu StrainDuboica nekompletan puk, na stracinskim poloajima i u Kumanovu
ostale njene snage. U drugoj polovini oktobra ove snage
pojaane su sa jo 4 bataljona; Nemci su i sada formirali
borbene grupe kombinovanog sastava; u ovaj rejon preM

Oslobodilaki

rat

s k i , n. k n j i g a , str. 238239.

naroda

Jugoslavije,

knj.

2,

str.

356357;

M.

Apostol-

baena je borbena grupa Ajzele, a dolazi i borbena grupa

Freh.85)
Na ovom pravcu dejstvovala je bugarska 1. armija, u
poetku sa dve divizije (1. i 2. peadijska divizija), a od
reke Pinje sa tri divizije (dodata 11. peadijska divizija).
Bugarska 1. armija, 86 ) sa 17. i 18. brigadom Kumanovske divizije narodnooslobodilake vojske i 8. preevskom
i 12. bujanovakom brigadom, imala je zadatak da nastupa
na krivorekom pravcu. Poetak napada odreen je za 7.
oktobar.
Komanda bugarske 1. armije predvidela je da se nastupanje izvede u tri etape: prva, ovladavanje prostorom
od granice do stracinskih poloaja, to je trebalo izvriti
za tri dana; druga, zauzimanje Kumanova i unitenje ne
makih snaga u tom rejonu; trea, zauzimanje Skoplja.
Osnovna operativna ideja bila je: izvriti proboj komunikacijom uz obuhvat sa severa i juga i sa obezbeenjem
prema Ovem Polju.87)
Dejstva su poela 7. oktobra. Posle dvodnevnih borbi
protiv delova nemake 11. vazduhoplovno-peadijske divizije (ojaani 2. bataljon 22. puka), 2. peadijska divizija
ovladala je Krivom Palankom. Nemci su uspeli da se vetim manevrom izvuku iz teke situacije i posednu strainske poloaje (izmeu Krive Palanke i Stracina), u rejonu sela Duboice i sela Petralice. 88 )
"J Pojaane

su

a k r a j e m o k t o b r a 2.
jaine

puka

iz

11.

F-194/345342;

1.

divizije

K.72,

bataljonom

47.

puka

3. b a t a l j o n o m 47. puka
upuene

br. d o k . 2 / 3

su

ka

22.

divizije,

Bujanovcu.

i 21/1;

dopunskim

bataljonom,

drugim specijalnim jedinicama;

(AVII,

Lazo

Bogeski

svom

sastavu

Mikroteka,

Jo j e d n o m u

snage

NAV-N-T-311,
ime

istorijske

i s t i n e , V I G , br. 2/1962).
Prva
artiljerijske

armija

druge

r i j s k a puka,

tivtenkovska

bataljona

(Oteestvenata
S7

je

tada

imala

armijske

d e l o v e ukupno

vojna

druge
na

pritapske

Blgarija

Oteestvenata v o j n a

Stracinskata o p e r a c i j a ,
88

lanak,

) Oteestvenata

str.

1.

2.

peadijsku

peadijskih

pukova,

diviziju,

artilje-

i n i n j e r i j s k i puk, 3 m i t r a l j e s k a bataljona, 2 k o n j i k a d i v i z i o n a , 3 pro-

55;

P.

delove.

19441945,

na

Blgarija,

roda J u g o s l a v i j e , k n j . 2, s t r . 357358;
nov

Armija
knj.

knj.

2,

Roavelov,

Voennoistorieski sbornik,

vojna

Antonov,

na

n.

Blgarija,

lanak,

str.

je

str.
str.

podravana

avijacijom

120121).
126;

Oslobodilaki

navedeni

lanak s t r . 55;

knj.

58,

Sofija

2,

str.

knj.

7577;

A V I I,

1946,

135138;

rat

str.

7576.

Roavelov,

Mikroteka,

na-

P. A n t o n.

NAV-N-T-311,

F-194/124218, 219, 242247, 315320, 281, 285286.

Pukovnik
d i v i z i j a ojaana

Roavelov
sa 36.

dobro z a m i l j e n , a l i
Krivom

Palankom.

dao

je

sledeu

peadij&kim pukom

neumeno
Nemci

su

ocenu
bive

j a l o v o sproveden

uspeli,

iako

sa

o
29.

ovim

obuhvatni

mnogo

dejstvima:

peadijske

2.

divizije

manevar radi

slabijim

snagama,

peadijska

preduzela

je

ovlaivanja
da

vetim

Posle etvorodnevnog pregrupisavanja bugarskih jedinica, poeo je 12. oktobra napad na strainske poloaje,
koje je branila borbena grupa Ajzele pojaana nekim
snagama iz Kumanova. Borbe su trajale sedam dana. Osamnaestog oktobra bugarska 1. peadijska divizija ovladala je
poloajima u rejonu Duboice i Petralice, a 2. peadijska
divizija Strainom; u isto vreme, 1. puk 1. peadijske divizije natkrilio je sa severa stracinske poloaje na koje su
se nemake snage planski povukle u toku noi izmeu
17. i 18. oktobra. 89 )
Prema dobijenom zadatku, 17. makedonska brigada
dejstvovala je na komunikaciji Kriva PalankaKumanovo,
spreavajui snabdevanje i pojaanje nemakih snaga na
tom pravcu; da bi izbegli stalne napade 17. brigade, Nemci
su u vremenu od 11. do 18. oktobra preduzeli nekoliko
napada u rejonu Krivog kamena, Drenka, Orljaka i Perasta.
Za to vreme 18. makedonska, 8. preevska i 12. bujanovaka brigada vodile su svakodnevne borbe protiv nemake borbene grupe Pabst, kasnije i borbene grupe
Tim,90) protiv aelova nemake 11. vazduhoplovno-peadijske divizije i protiv balista u rejonu PreevoBujanovac.
Posle pregrupisavanja snaga, u duhu dopunske zapovesti komande bugarske 1. armije, jedinice 1. i 2. peadijske divizije otpoele su 22. oktobra napad na stracinske poloaje kojima je trebalo ovladati sledeeg dana, a
potom izbiti na reku Pinju i stvoriti uslove za nastupanje
ka Kumanovu; ove poloaje drali su nemaki 21. i 22. lovaki puk 11. vazduhoplovno-peadijske divizije. 91 ) Najmanevrom
i jedva

8.

izvuku

sve

oktobra

jedinice

1.

armija

iz t e k o g
je

uspela

poloaja,
da

zbog

ovlada

ega

Krivom

su

se

dejstva

Palankom.

oduila

(Roavelov,

n.

l a n a k , s t r . 55).
") A V I I ,
378379 ,

Mikroteka,

391392 ,

NAV-N-T-311,

400401,

411,

F-194/321323,

414 ,

502 ,

510513 ,

350353,

345349 ,

365369,

514515 , 526527 , 530533,

542 , 545548 ; 557; Roavelov, n. l a n a k , s t r . 55; P. A n t o n o v , n. lanak, s t r . 79.

) Borbena grupa Pabst 6.

oktobra

i m a l a je u s v o m sastavu:

3 bataljona

22.

pe. puka, 13. i 14. e t u 22. puka, 2, d i v i z i o n 22. a r t i l j e r i j s k o g puka i j u r i n e t o p o v e .

(AVII,

Mikroteka,

321323,

NAV-N-T-311,

378379, 411415,

") S t r a c i n s k e

F-194/124218

542,

poloaje

545548,

branile

su

567569),

567569,
sledee

315320 ,

606608,

jedinice:

620,

od

11.

281,

622,

301302,

615.

divizije

1.

2.

b a t a l j o n 21. lovakog puka, 13. I 14. eta 21. puka, 1. i 2. b a t a l j o n 22. puka,

11. fize-

lirski

bataljon

11.

puka,

1. eta 11.

divizije,

tapska

ininjerijskog

baterija

11.

bataljona

1. i 2. b a t a l j o n 47. puka; ostale jedinice:

artiljerijskog
1.

eta

11. p.

puka,
t.

1.

divizion

diviziona;

od 22.

10. b a t e r i j a 999. puka, d i v i z i o n 109.

( A V I I , M i k r o t e k a , NAV-N-T-311, F-194/586588).

art.

art.
divizije
puka.

ee i vrlo uspene borbe vodio je 1. puk 1. peadijske

divizije na poloaju Gustino brdoZdravi kamenUi
GrobNepci; tu su nemake snage bile okruene i ostale bez vatrene veze sa ostalim snagama. A l i , iako su
stvoreni odlini uslovi da se nemake snage na ovim poloajima unite, one su se ipak uspeno izvukle iz obrua
i s jednim delom posele poloaj na reci Pinji, a s drugim
delom krenule ka Kumanovu. Bugarska 1. armija ovladala
je stracinskim poloajima posle etvorodnevnih borbi. Na
pravcu dejstva bugarske 1. divizije uestvovala je i 17. brigada kumanovske divizije narodnooslobodilake vojske sa
oko 2.000 boraca. 92 )
Zbog neefikasnog i neodlunog dejstva bugarskih jedinica koje su se esto pregrupisavale i pripremale, prva
etapa borbe umesto za 3 dana, kako je bilo planirano, zavrena je za 18 dana. Toliko zadravanje bugarskih snaga
na uzastopnim poloajima iskoristile su nemake jedinice
da se organizovano povuku ka Kumanovu.
Posle povlaenja sa stracinskih poloaja, jae snage
nemake 22. divizije organizovale su neposrednu odbranu
Kumanova, a njeni slabiji delovi poseli su poloaje istono od reke Pinje. Prema zamisli komande bugarske 1.
armije, ovu nemaku diviziju trebalo je na t i m poloajima
unititi. Opet poinju dugotrajne pripreme i pregrupisavanja bugarskih jedinica, to je Nemcima ilo u prilog
jer su dobijali dragoceno vreme. tab kumanovske divizije narodnooslobodilake vojske, radi potpunijeg sadejstva sa bugarskim jedinicama, prebacio je 18. brigadu
juno, a 17. brigadu severno od Kumanova. Do 10. novembra, vodei manje borbe protiv nemakih jedinica obezbeenja, snage bugarske 1. armije podilazile su Kumanovu u
ovakvom rasporedu: 11. divizija (sa kojom je ojaana 1.
armija) pravcem VojnikKumanovo; 1. divizija sa severa,
a 2. divizija i 2. konjika brigada (s kojom je isto tako
ojaana 1. armija) s juga. Tako su bili stvoreni uslovi za
okruenje nemakih snaga. Ali, zbog neodlunosti bugarske komande, obru oko Kumanova nije zatvoren, pa su se
Nemci nou izmeu 10. i 11. novembra izvukli ka Skoplju
92

J Oteestvenata

lanak,

str.6566

vojna

8188;

na

Blgarija,

Roavelov,

roda J u g o s l a v i j e - , knj. 2, s t r . 359.

n.

knj.

lanak,

2,
str.

str.

152168;

5556;

P.

Antonov,

Oslobodilaki

n.

rat na-

ostavljajui u Kumanovu samo zatitne delove. Jedinice

kumanovskog vojnog podruja, 17. i 18. brigada kumanovske divizije narodnooslobodilake vojske, i deiovi 1. divizije bugarske 1. armije, ule su 11. novembra u Kumanovo.
Tu su prestala dejstvo bugarske 1. armije na teritoriji Makedonije. 93 )
Oigledno je da je sporo i neodluno nastupanje bugarskih jedinica od Krive Palanke do Kumanova (oko 60
k m ) , koje je trajaio punih 36 dana a planirano da se zavri
mnogo ranije, doprinelo da nemake jedinice 11. i 22. divizije aktivnim dejstvima uglavnom uspeno izvre svoj
zadatak obezbede desni bok glavnim snagama Grupe
armija E koje su se povlaile iz Grke dolinom Vardara.
Dejstva na
bregalnikom
i strumikom pravcu
Bugarska 4. armija imala je u svom sastavu samo 5.
peadijsku diviziju, a kasnije su joj potinjene 7. peadijska divizija i konjika brigada koje su dejstvovale na strumikom pravcu. 94 ) Radi usklaivanja zajednikih dejstava
na ovom podruju, u Gornjoj Dumaji odran je sastanak
sa komandantom bugarske 4. armije, generalom Urumovim,
kome je saopten plan sadejstva utvren izmeu Glavnog
taba Makedonije i glavnokomandujueg Bugarske narodne
armije. Potcenjujui borbenu spremnost jedinica narodnooslobodilake vojske Jugoslavije, general Urumov je sa
velikim nepoverenjem gledao na ovaj plan; smatrao je da
su partizanske jedinice omanje grupe boraca koje ne
mogu uskladiti svoja dejstva sa jednom regularnom organizovanom armijom. Nastojao je da makedonske jedinice,
koje su se borile u zoni dejstva bugarske 4. armije, stavi
pod svoju komandu, istiui prednost taktike povezanih
frontova. Posle dugih diskusija nekako je usaglaena koordinacija dejstava. Na zahtev Urumova, utvreno je da
napad pone 15. oktobra, mada je trebalo da zajednika
93

) Oslobodilaki

rat

naroda

Jugoslavije-,

knj.

2,

str.

359360

367369;

Oteestvenata v o j n a na B l g a r i j a , k n j . 2, s t r . 168182; Roavelov, n. l a n a k , s t r . 5556.

9

joj

) Prema

potinjene

7.

bugarskim
divizija

estvenata vojna, s t r . 163).

izvorima
konjika

armija

je

brojala

brigada

oko

oko

30.000

15.000
(Kratka

ljudi,

istorija

kada
na

su
ote-

dejstva ponu jo 8. oktobra u 7 asova ujutro. Pa i taj

rok, 15. oktobar, nije potovan, ve su jedinice bugarske
5. peadijske divizije poele napad dan kasnije ne obavestivi o tome jedinice Glavnog taba Makedonije; bugarska komanda nije poslala ni pojaanje 50. diviziji narodnooslobodilake vojske, iako je to bilo vrsto dogovoreno.95) Kao razlog za odlaganje poetka operacija, bugarski
pukovnik Roavelov navodi pregrupisavanje bugarskih jedinica, jo neutvrene odnose bugarske komande sa snagama narodnooslobodilake vojske Makedonije i jo uvek
neprebroenu moralnu krizu jednog broja bugarskih vojnika.96)
U takvoj situaciji. Glavni tab Makedonije upuuje 16.
oktobra pismo glavnokomandujuem Bugarske narodne
armije, generalu Marinovu, i kae da se bugarski komandanti ne pridravaju utvrenih planova i da su u borbama
neodluni iako su u veoma povoljnoj situaciji za kombinovana dejstva sa fronta, u pozadini i na bokovima. 97 ) General Urumov je smenjen, a za komandanta 4. armije postavljen general Asen Sirakov, dotadanji komandant bugarskog 2. okupacionog korpusa carske armije u zapadnoj Trakiji. 98 )
Odbrana bregalnikog i strumikog pravca i komunikacije DojranStrumicatip bila je poverena nemakoj
22. diviziji. Na bregalnikom pravcu angaovan je nemaki
16. grenadirski puk i delovi 65. puka sa glavninom u Koanima i Carevom Selu jedan bataljon se nalazio u
Berovu sa isturenim delovima obezbeenja kod Zvegora
na vrhu avki, a jedna eta na planini Bukoviku. Borbena
grupa Zifgen smenila je 4. oktobra kod Carevog Sela
delove 11. vazduhoplovno-peadijske divizije, koji su upueni ka Kumanovu. Za strumiki pravac angaovan je 65.
grenadirski puk 22. peadijske divizije, iji je 3. bataljon
postavljen kod Novog Sela da bi obezbeivao jugoslovensko-bugarsku granicu od Petria, dolinom Strume. Ovaj
nemaki puk kasnije je smenila borbena grupa Katner
(ojaana pukovska grupa), iji je zadatak bio da obezbedi
95

) M. A p o s t o l s k i , n. k n j i g a , s t r . 239240, 247.

94

Roavelov, navedeni lanak s t r . 57.

M . A p o s t o l s k i , n . k n j i g a , s t r . 244245.

9B

pokazuje
sima

) Evo

ta

da je

poetkom

izmeu

kae

Bugarske

bugarska
septembra
Nemake,

istoriografija

1944.

godine,

korpus

(misli

generalu
kada
se

na

su

Sirakovu:
nastale

bugarski

Odnos

promene
2.

okupacioni

snaga
odnokor-

povlaenje delova Grupe armija E komunikacijom DojranStrumicatip. 9 9 )

Za dejstva od granine linije do reke Vardar, i od
reke Bregalnice do reke Strumice, bili su angaovani Bregalniko-strumiki korpus narodnooslobodilake vojske i
bugarska 4. armija (u poetku samo sa 5. peadijskom
divizijom a kasnije i sa 7. peadijskom divizijom, i konjikom brigadom); zadatak bugarske 4. armije bio je
da energinim dejstvima sa granine linije to pre izbije
na liniju TrogerciBalvanArgulica i sprei nemakim
snagama korienje komunikacije Strumicatip. Za to
vreme Bregalniko-strumiki korpus narodnooslobodilake
vojske imao je da lomi neprijatelja, dejstvujui du komunikacija tipKoani, Radovitetip i BerovoPehevoCarevo Selo napadajui uporita u dubini odbrane.
Za nastupanje bregalnikim pravcem, tab bugarske
4. armije formirao je dve grupe: severnu (18. i 33. peadijski puk 5. peadijske divizije), koja je imala da nastupa
pravcem Carevo SeloKoani i izbije na liniju Trogerci
BalvanArgulica i zatvori pravac tipKratovo; junu
(2. peadijski, 1. mitraljeski bataljon i 1. protivtenkovska
eta 5. peadijskog puka, 2. brdski artiljerijski divizion i 1.
haubika baterija 105 m m ) , koja je imala da nastupa pravcem planina BukovikBerovoprevoj Dami-tepe i zatvori
pravac StrumicaPehevo. Bugarska 7. peadijska divizija
i konjika brigada imale su da dejstvuju na pravcu Novo
SeloStrumica. 100 )

pus

zapadnoj

i zarobi

Trakiji

hitlerovske

litici

vlade

rala

Asena

celokupnim

Muravieve
Sirakova

primedba

snage.
i

tabu

pruilo

naoruanjem

autora]

mogao

to

nije

Meutim,

da

vojske,

se

faistiko

je

hitlerovcima

bi

se

kasnije

bez

naroitih

dogodilo.

komandovanje

mogunost
tukli

protiv

da

napora

Verno
se

naih

da

razorua

protivnarodnoj

korpusa

neometano
snaga

licu

po-

gene-

povuku

sa

Makedoniji.

(Oteestvenata v o j n a na Blgarija, k n j . 1, s t r . 270).

) A V I I ,
189194 ,

Mikroteka,

200202,

NAV-N-T-311,

129218 ,

281,

F-193/11261130,

365369 ,

567569;

11531158;

Oslobodilaki

F-194/172176,
rat

naroda

Ju-

g o s l a v i j e , k n j . 2, s t r . 360, 362363.
'J O s l o b o d i l a k i
Kalimansko - b r e g a l n i k a
1946, s t r . 90.

rat

naroda

operacija,

Jugoslavije,

knj.

Voennoistorieski

2,

str.

sbornik.

360;
knj.

V.

Karaivanov,
58,

Sofija

Komandant bugarske 4. armije od 8. do 13. oktobra

svu panju je usredsredio na Bukovik, koji je branila samo
jedna nemaka eta, dok su na glavnom pravcu Carevo
SeloKoani bugarske jedinice ostale pasivne.
Za ovo vreme, 50. divizija narodnooslobodilake vojske dejstvovala je po planu; 14. i 19. brigada na komunikaciji tipKoani i Radovitetip, a 4. i 13. brigada,
konjiki eskadron Glavnog taba Makedonije i jedinice komandi mesta i podruja napadali su nemaka uporita du
komunikacija BerovoPehevoCarevo Selo. Trinaestog
oktobra, 4. i 13. brigada 50. divizije narodnooslobodilake
vojske oslobodile su Berovo i Pehevo i ovladale visovima
Golak i avka. Time su, u stvari, omoguile bugarskim jedinicama june grupe da ovladaju planinom Bukovikom; 17.
oktobra, bez dodira s neprijateljem, juna grupa izbila je
na prevoj Dami-tepe kod Strumice i tu ostala neangaovana sve do 6. novembra, kada je ula u ve osloboenju
Strumicu. 10 ')
Sredinom oktobra bugarska Vrhovna komanda ponovo
je naredila komandantu 4. armije da pree u opti napad,
i ponovo je nainjen plan zajednikog dejstva koji je predviao da bugarska 5. divizija oslobodi Carevo Selo, a onda
obuhvatnim dejstvima bugarskih jedinica sa severa i 50.
divizije narodnooslobodilake vojske s juga ovlada utvrenim poloajima KalimanciBigla i uniti glavne snage
nemakog 16. puka. Napad je trebalo izvriti 15. oktobra.
Ali, severna grupa bugarske 5. divizije bila je sve do 17.
oktobra angaovana u borbama za osloboenje Carevog
Sela i sela Trabatovita, a 13. i 14. brigada 50. divizije narodnooslobodilake vojske, drei se dogovorenog plana
i ne znajui da bugarske jedinice kasne sa napadom dva
dana, poele su 16. oktobra napad na utvrene poloaje
KalimanciBigla i na Koane. Posle upornih borbi, 13. brigada je 18. oktobra ovladala poloajima i uspostavila vrste veze s jedinicama bugarske 5. divizije koje su napadale s fronta. Nemci su se povukli na nove poloaje
" " ) A V I I,
F-194/5758,

Mikroteka,

172176,

NAV-N-T-311,

189194 ,

200202,

F-193/11261130,
124218,

219 ,

11311134,
315320 ,

281,

11531155;
285286,

271272 , 345349 , 362363, 365, 369 , 378379, 391392 , 411414 , 530533 , 534536,
545548, 557 , 567569, 615; O s l o b o d i l a k i rat naroda J u g o s l a v i j e , k n j . 2, str. 360361;
Roavelov, n. lanak, str. 57.

istono od Koana,102) a u noi izmeu 21. i 22. oktobra

poeli da se povlae ka tipu; uoivi to, 14. makedonska
brigada je po trei put napala na Koane i u ranim jutarnjim asovima, 22. oktobra, oslobodila grad. Predvee su
u osloboene Koane ule i jedinice bugarske 5. divizije.
U daljim dejstvima, od 22. do 27. oktobra, 50. divizija
narodnooslobodilake vojske i bugarska 5. divizija vodile
su bezuspene borbe za osloboenje tipa.
Bugarske snage su potpuno neaktivne na sektoru
Koana, izvetava 24. oktobra tab Bregalniko-strumikog
korpusa narodnooslobodilake vojske Glavni tab. Nemci
se nalaze na liniji TrakanjaTeranci. Bugari su i ovde neaktivni. Ugovoreni plan o zajednikom dejstvu ne izvravaju, tako da u borbu zakanjavaju ili uopte ne stupaju.' 03 }
Videvi da se saradnja sa bugarskim jedinicama teko
ostvaruje i da bugarska 5. divizija odugovlai direktan napad
na grad, 50. divizija narodnooslobodilake vojske sama je
preduzela napad i 8. novembra oslobodila tip. Bugarske
jedinice zadrale su se i dalje na liniji KuiinoSokolarci. Time su borbena dejstva bugarskih jedinica na bregalnikom pravcu bila zavrena.10,4)
Strumiki pravac od sredine oktobra branili su nemaka borbena grupa Katner i 3. bataljon 65. grenadirskog puka. Na tom pravcu bila je angaovana 51. divizija
(4, 20, i 21. i artiljerijska brigada) Bregalniko-strumikog
korpusa a, od jugoslovensko-bugarske granice, i bugarska
7. divizija. U vremenu od 21. do 29. oktobra 51. divizija
izvrila je niz uspenih napada u rejonu Radovita i sela
e e r l i j e , anaklije, Kosturine i Goloca. Posle petodnevnih borbi u okolini Strumice, jedinice 51. divizije ule su
5. novembra u Strumiu, a 7. novembra i u Valandovo,
Udovo i Dojran.
Bugarska 7. divizija, sve do 29. oktobra, uopte nije
prela u nastupanje, a od 29. oktobra do 5. novembra ula
je u Novo Selo, istono od Strumice, iz koga se, poto je
izvrio zadatak, nemaki 3. bataljon 65. grenadirskog puka
i)

.Oslobodilaki

rat

naroda

Jugoslavije,

knj.

2,

str.

361;

Karaivanov,

n.

l a n a k , s t r . 9495.
,ra
,w

Zbornik, t o m V I I , k n j . 4, s t r .

Oslobodilaki

n. l a n a k , str. 9596.

rat

naroda

185.

Jugoslavije,

knj.

2,

str.

361362;

Karaivanov,

povukao preko Strumice i tipa ka Skoplju. Nakon povlaenja nemakih jedinica, bugarska 7. divizija ula je 6. novembra u ve osloboenu Strumicu. 105 )
Ocenjujui dejstva bugarske 7. divizije, pukovnik Roavelov kae da su neuspean razvoj dejstava na strumikom pravcu, i prilino rastrojstvo bugarskih jedinica,
ograniili mogunost bugarske 4. armije da kombinuje
svoja dejstva radi izbijanja u dolinu Vardara.' 06 )
I u toku ovih operacija, tabovi jedinica narodnooslobodilake vojske Makedonije protestovali su zbog neaktivnosti bugarskih jedinica i neispunjavanja dogovora o
zajednikim dejstvima; proteste su izazivali i izvetaji Radio-Sofije o borbama i uspesima bugarskih jedinica u osloboenju pojedinih gradova u Makedoniji, iako su te gradove oslobodile jedinice narodnooslobodilake vojske.
tab Begalniko-strumikog korpusa, na primer, u izvetaju od 9. i 14. novembra obavetava Glavni tab Makedonije o potpunoj neaktivnosti bugarskih jedinica za sve
vreme voenja borbi u rejonu Strumice i tipa,107) i zahteva da se demantuju vesti Radio-Sofije da su Bugari oslobodili Strumicu, tip, Valandovo, Dojran, eveliju. Protest
je uloio i tab 16. korpusa narodnooslobodilake vojske
Jugoslavije povodom osloboenja Velesa i Skoplja otro
zahtevajui da se demantuju izvetaji Radio-Sofije. 108 )
Ne samo vojna dejstva ve i odnos pojedinih bugarskih stareina i vojnika, ponekad i itavih jedinica, prema
organima narodne vlasti i stanovnitvu Makedonije bio je
vrlo lo. Bugarske vojne vlasti su 24. oktobra 1944. u selu
Istibanje kod Koana, razoruale lanove narodnooslobodilakog odbora i na mesto predsednika optine postavili saradnika okupatora, to je izazvalo veliko ogorenje seljaka;
bilo je i batinjanja seljaka, pretresa po kuama, pljakanja,
oduzimanja oruja; u Carevom Selu porunik Jordanov, iz
bugarskog 18. peadijskog puka, videvi rra jednom jugoslovenskom partizanu bugarski opasa, poeo je ibati
,05

) Oslobodilaki

1M

) Roavelov, n. lanak, s t r . 57.

107

rat

naroda

Jugoslavije,

5 Zbornik, t o m V I I , k n j . 4, s t r . 295296.

,oa

) Isto, s t r . 320.

knj.

2,

str.

362364.

partizana tvrdei da je to opljakao od nekog vojnika 5

faistike okupacione armije; u selu Gornji Podlog neki
bugarski vojnici pljakali su i inae ogoljene seljake, a
ono to nisu mogli opljakati nemilosrdno su unitavali:
isputali vino iz buradi, klali svinje, rasturali ito. . . U
Koanima i okolnim selima bugarski vojnici presretali su
nae borce, otimali im oruje, ispitivali ih koliko su bugarskih vojnika ubili za vreme okupacije i pretili . . . n a
nain svojstven samo faistikim vojnicima, a ne i jednoj
revolucionarnoj i narodnoj armiji, kakvom mi smatramo da
je postala bugarska armija revolucionarnim prevratom od
9. septembra, reeno je u pismu taba Bregalniko-strumikog korpusa upuenom bugarskom ministru vojske 4.
novembra 1944. godine. 109 ) U pismu se ukazuje da vojnicima Bugarske narodne armije nije dovoljno objanjeno u
iju zemlju ulaze i kako se moraju vladati; ukazuje se da
su takvi postupci nedoputeni u svakoj a pogotovo u jednoj narodnoj armiji. Na kraju pisma je reeno: Mi smo
uvereni, g. ministre, da ete Vi uiniti sve mogue da ovo
prestane i da se ubudue izbegnu ovakve neeljene pojave.
Neka duh nove, oteestvenofrontovske Bugarske zahvati
sve bugarske oficire i vojnike. Tada e se ono borbeno
jedinstvo, toliko neophodno u dananjem momentu, ostvariti za dobro naih bratskih naroda.

U jesen 1944. godine makedonske jedinice 15. i 16.

korpusa vodile su svakodnevne i estoke borbe u dolini
Vardara i du komunikacije StrugaOhridResenBitolj
Prilep protiv glavnih snaga Grupe armija E koje su
se povlaile preko Makedonije. Pored borbi protiv nemakih snaga, jedinice 15. i 16. korpusa vodile su borbe i protiv balistikih formacija u zapadnoj Makedoniji u rejonu
Skoplja, koje je nemaki saveznik dobro naoruao i obavezao da tite levi bok nemakim trupama. U tekim okrajima i protiv nemakih i protiv balistikih snaga, ove jedinice oslobodile su itavu zapadnu Makedoniju od
Vardara do jugoslovensko-grke i jugoslovensko-albanske
granice.
I09

16"

Isto, str. 264269.

243

Situacija na jugoslovenskom ratitu

krajem 1944. i poetkom 1945. godine
Krajem 1944. godine, posle uspenih operacija za
osloboenje Srbije, Makedonije, Dalmacije i Crne Gore,
znatno se izmenila vojno-politika situacija na jugoslovenskom ratitu. Glavnina snaga narodnooslobodilake vojske
Jugoslavije, oslobodivi veliki deo Jugoslavije, stvorila je
stabilnu i prostranu strategijsku pozadinu. Time su se bitno
izmenili uslovi za dalje voenje rata. Svoj deo opteg
strategijskog fronta u Evropi, jugoslovenska narodnoosiobodilaka vojska povezala je u Podunavlju s levim krilom
Crvene armije (snage 2. i 3. ukrajinskog fronta koje su
dejstvovale u Maarskoj), a na jugu, preko Jadrana, sa
frontom zapadnih saveznika u Italiji, na Toskanskim Apeninima.
Uporedo sa oslobaanjem zemlje, preduzimane su mere za normalizovanje privrednog i politikog ivota na velikom osloboenom delu jugoslovenske dravne teritorije.
Pred narodnooslobodilakom vojskom Jugoslavije sada
je stajao neposredan zadatak da se vojniki pripremi za
prolenu odluujuu ofanzivu svih saveznikih armija prot i v Nemake.
U to vreme, narodnooslobodilaka vojska Jugoslavije
po svom sastavu, naoruanju i opremljenosti izrasla je u
savremenu oruanu snagu spremnu i sposobnu da s^
reorganizuje u armiju regularnog tipa. Naredbom Vrhovnog
taba od 1. januara 1945. formirane su 1, 2. i 3. armija.
Prvog marta 1945. formirana ie i 4. armija, a istog dana
Poverenitvo narodne odbrane donelo je odluku o preimenovanju Narodnooslobodilake vojske i partizanskih odreda
Jugoslavije u Jugoslovensku armiju ( J A ) ; mornarica narodnooslobodilake vojske i partizanskih odreda Jugoslavije preimenovana je u Jugoslovensku ratnu mornaricu.
Istom odlukom Vrhovni tab narodnooslobodilake vojske
i partizanskih odreda Jugoslavije preimenovan je u Generaltab Jugoslovenske armije.
Snage narodnooslobodilake vojske Jugoslavije u Bosni, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Sloveniji nisu reorganizovane.
One su uglavnom ostale u starim formacijama korpusi,
samostalne divizije i brigade.

Pre poetka zavrnih operacija, Jugoslovenska armija

imala je 59 divizija sa oko 800.000 boraca. Jedinice rodova i slubi bile su ojaane i reorganizovane. Brojno
stanje divizije dostiglo je proseno brojno stanje regularnih divizija ratnog sastava. Pri armijama i divizijama obrazovane su artiljerijske jedinice, a jedinice veze, ininjerije, pozadine, saniteta i druge opremljene su savremenim
tehnikim sredstvima. U Sovjetskom Savezu, pripremalo
se formiranje dve vazduhoplovne i jedne tenkovske divizije u iji su sastav trebalo da uu jugoslovenski borci
upueni u SSSR na vojnu obuku.
Poetkom 1945. raspored jugoslovenskih snaga bio je
sledei:
3. armija na liniji BarPodravska SlatinaDonji
MiholjacDardaApatin, i dalje levom obalom Dunava
do u visini Vukovara;
1. armija na sremskom frontu, na liniji Berak
OriolikOtokBosutske umeSava;
2. armija u severoistonoj Bosni, orijentisana prema Bijeljini, Brkom, Doboju i Vlasenici;
8. korpus (preimenovan 1. marta 1945. u 4. armiju)
u Dalmaciji, orijentisan glavninom ka severnoj Dalmaciji,
a delom ka Mostaru.
U pozadini neprijatelja, na delu teritorije koja nije definitivno bila osloboena, postojale su prostrane slobodne
teritorije na kojima su samostalno dejstvovali sledei korpusi narodnooslobodilake vojske Jugoslavije: u Slavoniji
i Zagorju 6. i 10. korpus; u zapadnoj i centralnoj Bosni
5. korpus; u Baniji, Kordunu, Pokuplju i umberku
4. korpus; u Lici i Gorskom kotaru 11. korpus; u Notranjskoj i Dolenjskoj 7. korpus; u Gorenjskoj i Slovenakom primorju 9. korpus, a u tajerskoj i Korukoj jedinice 4. operativne zone. Dejstva ovih korpusa bila su
uglavnom usmerena na komunikacije kojima su se Nemci
kretali i snabdevali trupe na jugoslovenskom ratitu. Osim
toga, ovi korpusi dejstvovali su i da bi proirili slobodnu
teritoriju u pozadini neprijatelja. Tako je jugoslovenskim
snagama na frontu stvorena stabilna i prostrana strategijska baza u neprijateljskoj pozadini, a poto su ta podruja

postala jako osetljiva, Nemci su bili primorani da za njihovo obezbeenje angauju znatne svoje i kvislinke
snage. 1 ' 0 )

Dejstva na sremskom
(decembar
1944)

frontu

Posle osloboenja Beograda, 20. oktobra 1944, jugoslovenske divizije 1. proleterskog i 12. udarnog korpusa
prenele su teite dejstava na pravac ZemunVinkovci,
sa zadatkom da gone i unitavaju nemake trupe koje su
se povlaile izmeu Dunava i Save na zapad. Krajem oktobra, oslobodivi istoni deo Srema, jugoslovenske snage
produile su sa nastupanjem i 1. novembra, posle estokih borbi, oslobodile Sremsku Mitrovicu. U napadu na grad
uestvovale su 6. proleterska, 16. i 36. udarna divizija.
Produavajui nastupanje, jedinice 1. proleterskog i 12.
udarnog korpusa izbile su do 10. novembra pred nove
utvrene nemake poloaje na liniji IlokErdevikMartinci. Poto je u to vreme 12. udarni korpus izvuen iz Srema
i prebaen na levu obalu Dunava, borbe s neprijateljem u
Sremu nastavio je da vodi 1. proleterski korpus, koji se
na dostignutoj liniji zadrao sve do 3. decembra. 111 )
Prvih dana decembra u Srem su stigle i trupe 68. streljakog korpusa Crvene armije. Treeg decembra, posle
zavrenih priprema, 1. proleterski korpus preduzeo je odluan napad na svom delu fonta. U otrim borbama koje
su voene do sredine decembra, divizije 1. proleterskog
korpusa razbile su neprijateljsku odbranu na liniji Erdev i k M a r t i n c i i, pored niza manjih mesta, oslobodile 5.
decembra id, potiskujui nemake snage u pravcu Vinkovaca. Ispred Vinkovaca neprijatelj se utvrdio na novim
poloajima. Divizije 1. proleterskog korpusa zadrale su
se 15. decembra na dostignutoj liniji GrabovoBerak
O r i o l i k O t o k , oko 1520 km istono od Vinkovaca, pripremajui se za dalje nastupanje.
"OJ O s l o b o d i l a k i

rat

naroda

Jugoslavije,

gradska o p e r a c i j a , s t r . 271272.
"')

Beogradska operacija, s t r . 264.

knj.

2,

str.

497501.

521;

Beo-

Poetkom decembra otpoela su u Sremu i borbena

dejstva 68. streljakog korpusa Crvene armije. Jedinice
korpusa oslobodile su Ilok, a 8. decembra zaustavljene su
na 1015 km jugozapadno od Vukovara. Dvadeset petog
decembra korpus je dobio nov zadatak i prebacio se preko Dunava na teritoriju Maarske, poto je prethodno bugarskoj 3. i 8. diviziji predao svoj deo fronta istono od
Sotina. 112 )
*

Na osnovu sporazuma o primirju potpisanom u Moskvi

28. oktobra 1944. godine koji je bugarsku vladu obavezivao da svoje oruane snage stavi na raspolaganje sovjetskoj komandi, maral Tolbuhin, komandant 3. ukrajinskog
fronta, zatraio je jo 18. novembra 1944. od bugarske
komande da formira jednu armiju od 5 do 6 divizija i da
mu je stavi na raspolaganje. Ta bugarska armija operativno bi bila potinjena komandi 3. ukrajinskog fronta. Sutradan, 19. novembra, general Marinov saoptio je maralu
Tolbuhinu da je formiranje bugarske 1. armije u toku." 3 )
A l i , bugarski reakcionarni krugovi otro su napali politiku Oteestvenog fronta i suprotstavili se upuivanju
bugarske vojske van granica Bugarske; imajui podrku
bivih carskih oficira, otvoreno su hukali na oruani ustanak protiv narodne vojske i milicije, irili glasove da e
vlada otpustiti oficire carske bugarske vojske i vodili intenzivnu propagandu za demobilizaciju.
Politbiro Centralnog komiteta BRP (k) preduzeo je
mere da sredi ovo stanje. U toku decembra u Ministarstvu
odbrane smenjeni su sa dunosti reakcionarni visoki vojni
rukovodioci; na kongresu Oteestvenog fronta, isto decembra 1944, odobrene su i mere oteestvenofrontovske
vlade za ienje armije od reakcionarnih elemenata, za
uvrenje discipline, za jaanje uloge zamenika komandanta za politiki rad i za poboljanje borbene spremnosti
armije. 114 )
i s t o , s t r . 264265.
,13

) Peter

Gostonj.i

Rat

izmeu

Bugarske

Nemake

194445,

str.

3940, prevod.
4

" ) Oteestvenata
botniesko

delo,

od

4.

vojna

na

decembra

Blgarija
1944.

19441945,

godine;

vojna, s t r . 75; Godo A g n e , n. d. s t r . 7881.

Kratka

knj.

3,

istorija

str.
na

1936;

Ra-

oteestvenata

Sve se ovo u Bugarskoj zbivalo ba u vreme kada

je bugarska 1. armija pripremljena i stavljena na raspolaganje maralu Tolbuhinu. Do sredine decembra u Srem
su bili prebaeni tab 1. armije i 3, 8. i 11. divizija.' 15 )
Maral Tolbuhin posetio je 8. decembra tab bugarske
armije u Staroj Pazovi, upoznao se sa stanjem, organizacijom i naoruanjem bugarskih jedinica i postavio zadatak
da zajedno sa jedinicama narodnooslobodilake vojske Jugoslavije uestvuje u borbama u Sremu. tab bugraske 1.
armije zatraio je od taba 3. ukrajinskog fronta da uputi
sovjetske savetnike u tab 1. armije i sve tabove divizija, to je i uinjeno." 6 )
*

ft

Pritisnuti snagama Crvene armije i snagama narodnooslobodilake vojske Jugoslavije s fronta i iz pozadine,
Nemci su uurbano utvrivali front prema Budimpeti, du
desne obale Dunava i Drave, u Sremu i juno od Save, sve
do Jadranskog mora. Planirali su da na tom frontu brane
Rajh s juga i jugoistoka, da osiguraju glavne komunikacije
koje su dolinom Save, Drave i njihovih pritoka izvodile
ka zapadnoj i centralnoj Evropi, i da zatite bokove svojih
grupa armija Jug i armija C u Maarskoj i Italiji.
Na ranije utvrenim poloajima SotinBerakOtok
Sava, osim ustako-domobranskih snaga, nalazili su se
delovi nemake 1. brdske, 117. i 118. divizije, pukovska
grupa 264. divizije i 92. motorizovana brigada. Sve te jedinice bile su pod komandom taba 34. armijskog korpusa;
ojaavane su jedinicama Grupe armija E koje su preko
Bosne pristizale na front u Sremu.
Prvi proleterski korpus narodnooslobodilake vojske
Jugoslavije, delovi 3. ukrajinskog fronta Crvene armije i
jedinice bugarske 1. armije imale su zadatak da razbiju
neprijateljsku odbranu u Sremu na liniji SotinBerak
OtokSava, zauzmu Vukovar i Vinkovce, ugroze bokove
i pozadinu Grupe armija E i nastave gonjenje neprijatelja ka zapadu.
,15

na

Oteestvenata

o t e e s t v e n a t a vojna,

vojna
str,

na

Blgarija,

199208,

knj.

Godo A g n e ,

") Godo A g n e , n. k n j i g a , s t r . 82 , 87.

3,
n.

str.
d.

3738;
str.

83.

Kratka

istorija

Peta udarna, 11. i 21. divizija 1. proleterskog korpusa

narodnooslobodilake vojske napadale su u zoni Otok
i r i rejon reke Bosuta. Na delu fronta kod Sotina, izmeu
18. i 20. decembra, bugarske jedinice smeniie su delove
68. streljakog korpusa Crvene armije.
Napad na neprijatelja poeo je 22. decembra. Posle
artiljerijske pripreme, delovi bugarske 3. i 8. peadijske
divizije i jedna ojaana gardijska eta 11. peadijskog puka,
napali su na Sotin koji je bio utvren kao otporna taka na
levom krilu neprijateljske odbrane. Istovremeno, bugarski
24. puk napadao je na Grabovo, ali je napad posle poetnih
uspeha poeo da jenjava. Nekoliko eta probile su prednje redove neprijatelja, aii su pretrpele tako teke gubitke
da su morale napustiti poloaje, kojima su opet ovladale
nemake jedinice.
Posle neuspelog napada, Komanda bugarske 1. armije
zatraila je od Komande 3. ukrajinskog fronta odobrenje
da privremeno obustavi dejstva, dok ne izvri nove
pripreme. Komandant 3. ukrajinskog fronta prihvatio je
predlog Komande bugarske 1. armije i do 30. decembra, u
sporazumu sa jugcslovenskim vojnim rukovodstvom, naredio bugarskoj 1. armiji da svoj deo fronta preda jedinicama
narodnooslobodilake vojske Jugoslavije, a potom da se
prebaci u Maarsku. Jugoslovenske jedinice smeniie su
bugarske izmeu 1. i 2. januara 1945. godine." 7 )
Prema bugarskoj istoriografiji, osnovni uzrok za neuspeh bugarskih jedinica u borbama na sremskom frontu
lei u razornom neprijateljskom delovanju iznutra, inspirisanom antisocijalistikom reakcijom u Bugarskoj. Naime,
jedan broj oficira stare carske armije, iako se stavio na
raspolaganje novoj narodnoj vojsci, produio je svoju podrivaku delatnost. Prikriveni tui agenti irili su u jedinicama bugarske armije poraavajue glasove: da su Nemci
vrlo jaki i odlino naoruani; da je bugarsko oruje nepogodno te da je bolje plaati reparacije nego umirati za tue
interese daleko od Bugarske; ubeivali su vojnike da treba
da naputaju front i vraaju se u Bugarsku. Gubici bugarskih jedinica u borbama izmeu Dunava i Save ooilato su
" 7 ) Oslobodilaki
rija

na

oteestvenata

rat naroda J u g o s l a v i j e ,

vojna,

str.

204213

k n j . 2,

220224;

s t r . 498499;
Godo

Agne,

Kratka
n.

d.

isto-

8790.

iskorieni u propagandne svrhe. Mere koje su preduzele

bugarska vlada 20. decembra i BRP (k) za ienje rukovodstva armije od protivnarodnih elemenata i za lokalizovanje neprijateljske propagande, jo se nisu oseale u bugarskim jedinicama na teritoriji Jugoslavije. . . n s )

Dejstva na Dravi i
desnoj obali Mure
Bugarska 1. armija prebacila se do 18. januara preko
Dunava kod Iloka i Petrovaradina, a zatim kod Bezdana i
Batine. Nakon toga, jedinice bugarske 11. i 12. divizije smeniie su na Dravi 36. i 51. diviziju narodnooslobodilake vojske Jugoslavije, koje su upuene u napad na virovitiki
mostobran. Ostale snage bugarske 1. armije prikupljale su
se u Maarskoj.
Prilikom prebacivanja preko Dunava, u nekim bugarskim jedinicama izbila je pobuna, uli su se zahtevi za
povratak u Bugarsku. Umesto da se ukrcaju kod Iloka, dva
bataljona 24. i 11. peadijskog puka 3. divizije odbili su
da izvre nareenje. Posle razgovora i ubeivanja rukovodstva armije, veina vojnika je pristala da se ukrca. Dve
ete 24. puka, koje su i pored svih ubeivanja odluile
da se vrate kui, raspale su se na putu za Petrovaradin.
Vojnici koji su se vratili u sastav svojih jedinica pozvani
su na disciplinsku odgovornost. Hukai na pobunu, meu
njima i komandant 24. peadijskog puka i vei broj oficira,
izvedeni su pred ratni vojni sud." 9 )
Nakon zavretka borbi na virovitikom mostobranu,
jugoslovenska 3. armija posela je 23. februara poloaje bugarske 1. armije na dravskom frontu od Torjanaca do Dunava, a bugarske jedinice prebaene su zapadno od 3. armije uzvodno od sela Torjanci do Bara. Sve do poetka
marta, kada je poela nemaka protivofanziva u Maarskoj,
na Dravi nije bilo znaajnijih dejstava.
,,s
) Kratka
s t r . 9091.

i s t o r i j a na o t e e s t v e n a t a v o j n a - , s t r . 207208,

") Kratka
n. d. s t r . 9293.

istorija

na

oteestvenata

vojna,

str.

209,

Godo A g n e ,

212;

Godo

n.

d.

Agne,

Za izvoenje protivofanzive, Nemci su, da bi poboljali i skratili front, u irem rejonu Blatnog jezera (Maarska) grupisali oko 30 divizija.
Poetkom marta, 16. divizija narodnooslobodilake
vojske Jugoslavije branila je na levoj obali Drave odsek
od Torjanaca do Starog Sela, a 36. divizija narodnooslobodilake vojske od Starog Sela do ua Drave i levom obalom Dunava do Plavna; 51. divizija narodnooslobodilake
vojske bila je u optoj rezervi. Levu obalu Drave, uzvodno
od Torjanaca, branili su delovi bugarske 1. armije.
Nou izmeu 5. i 6. marta ojaana nemaka 11. vazduhoplovno-peadijska divizija prela je Dravu severno od
Valpova, na odseku 16. divizije. Severno od Donjeg Miholjca, na odseku bugarske 3. divizije, prele su nemaka
104. i 297. peadijska divizija. Pritisak nemakih snaga bio
je vrlo jak i Nemci su 6. marta uspeli da obrazuju ui
mostobran i zauzmu Novi Bezdan i Bolman. Zato je uvedena u borbu i 51. divizija narodnooslobodilake vojske Jugoslavije. Do 9. marta, kada su Nemci zauzeli Baranjsko
Petrovo Selo, na frontu 16. i 51. divizije narodnooslobodilake vojske stalno traju napadi i protivnapadi. Desetog
marta delovi 16. i 51. divizije preduzeli su odlune protivnapade i slomile otpor neprijatelja u rejonima Majke
Mee i Bolmana. Nemci su odbaeni na polazne poloaje
i bili prinueni da preu u odbranu.
Sovjetski 133. korpus i bugarska 3. divizija zadrali
su do 11. marta dalji prodor nemakih snaga.
Za to vreme trupe Crvene armije slomile su nemaku
protivofanzivu u Maarskoj, a nemaka Vrhovna komanda
14. marta nareuje povlaenje nemakih snaga na desnu
obalu Drave. S namerom da poprave situaciju severno od
Donjeg Miholjca, Nemci su nou izmeu 17. i 18. marta
napali desno krilo 16. divizije narodnooslobodilake vojske
i zauzeli Torjance, ali su ga 1. i 4. brigada 16. divziije,
jedan puk bugarske 16. divizije (ova divizija je smenila
bugarsku 3. diviziju) i motocikiistiki puk Crvene armije,
ve idue noi protivnapadom povratile. U toku 19. i 20.
marta izvreno je grupisanje jugoslovenske 3. armije, dva
puka Crvene armije i delova bugarske 16. divizije jaine
puka u cilju likvidacije bolmanskog mostobrana. Napad je
bio predvien za 22. mart. Meutim, Nemci su nou iz-

meu 20. i 21. marta poeli da izvlae svoje jedinice. Uoivi ovo, 16. i 51. divizija narodnooslobodilake vojske
prele su samoinicijativno u napad i 21. marta oslobodile
Baranjsko Petrovo Selo, Majku Meu, Bolman i urev
Dvor i do 24 asa izbile na Dravu. U ovom napadu uestvovao je po jedan puk Crvene armje i bugarske 16. divizije.' 20 )
Jedinice narodnooslobodilake vojske Jugoslavije u
Sloveniji i Hrvatskoj, koje su bile van sastava 1, 2. i 3.
armije (4, 6, 9, 10. i 11. korpus, jedinice etvrte operativne zone Slovenije i mnogobrojni partizanski odredi i
teritorijalne jedinice) za sve vreme zimskih operacija dejstvovali su u pozadini neprijatelja napadajui komunikacije,
neprijateljske garnizone i uporita. Ove jedinice imale su
velike slobodne teritorije sa kojih su preduzimale borbene
akcije i tako vezivale za sebe vrlo jake neprijateljske
snage. Na desnoj obali Mure jedinice narodnooslobodilake vojske stalno su napadale neprijatelja i njegova uporita du komunikacija.
Dvadeset prvog marta trupe 3. ukrajinskog fronta i bugarske 1. armija prele su u optu ofanzivu u Maarskoj.
Bugarska 1. armija dejstvovala je na levom krilu 3. ukrajinskog fronta du leve obale Drave, ravnajui se prema
njegovom tempu nastupanja.
Drugog aprila delovi bugarske 16. divizije preli su
reku Muru i izbili na jugoslovensku teritoriju kod Kotoribe
i na drum KotoribaDonji Vidovec.
Muru je preao i 12. puk 8. divizije koji je sledeeg
dana izbio do sela Donja Dubrava. Nastavljajui dejstva
desnom obalom Mure, delovi bugarske 16. divizije zauzeli
su 6. aprila akovec, a potom izbile na liniju Sv. Juraj
GrobljeDunjkovec. Konjiki puk bugarske 1. armije zauzeo je Gornji Hraan i sela Trnavec i Macinec (kod
akovca).
Od 7. do 15. aprila bugarska 12. divizija vodila je borbe protiv nemakih delova kod sela Jastrebci, Hum, Sv.
Urban i Loperie (kod Ormoa, severno od Drave). Polo
dvodnevnih borbi delovi 138. korpusa Crvene armije i bu,2
) O s l o b o d i l a k i rat naroda J u g o s l a v i j e ,
i s t o r i j a na o t e e s t v e n a t a vojna, str. 225270.

knj.

2,

str.

504508;

Kratka

garske 12. divizije zauzeli su 15. aprila selo Jastrebce

i sela Veliki i Mali Kog (kod Ormoa). Bugarske snage
prele su potom u odbranu na liniji Sv. UrbanVeliki Kog
Hum, a jedinice Crvene armije produile dejstva prema
Muri. 12 ')

Zavrne
operacije
za
osloboenje Jugoslavije
Na sastanku izmeu marala Tita i saveznikih komandanata, marala Tolbuhina i feldmarala Aleksandera, odranom u Beogradu u februaru 1945. godine, utanaene su
pojedinosti u pogledu koordinacije zavrnih operacija izmeu Jugoslovenske armije i saveznikih snaga u Maarskoj
i Italiji. Posebno je ugovoreno da snage Jugoslovenske
armije do 30. marta ponu operacije dolinom Une, prema
Lici i Gorskom kotaru, da bi na sebe privukle nemaki
97. armijski korpus iz Istre i Slovenakog primorja i olakale savezniku ofanzivu prema severnoj Italiji. Tako je
Jugoslovenskoj armiji jo jednom ukazano veliko poverenje i namenjena znaajna strategijska uloga u optoj saveznikoj ofanzivi na Nemaku.
Sredinom marta front u Jugoslaviji protezao se linijom
DravaDunavzapadno od Sida ue DrineSarajevo
Banja LukaBihaGospiKarlobag. Juno od Save
front nije bio taktiki povezan, a u Sremu su Nemci izgradili dobro utvrenu zonu.
Pre poetka ofanzive Jugoslovenske armije za konano
osloboenje zemlje, neprijateljske snage bile su ovako
rasporeene: 15. kozaki korpus na desnoj obali Drave od
Virovitice do sela aavice; 91. armijski korpus na desnoj obali Drave, od aavice do Dalja; 34. armijski korpus na sremskom frontu i desnoj obali Save; 21. brdski
armijski korpus u dolini reke Bosne i u rejonu Sarajeva;
15. brdski armijski korpus u Lici i Gorskom kotaru; 97.
korpus u Rijeci, Istri i Trstu; 69. armijski korpus na prostoru KoprivnicaZagrebKarlovac; zatim slede mornariki delovi i druge manje jedinice.
>21) O s l o b o d i l a k i
oslobodilake

borbe

rat

naroda

naroda

Jugoslavije,

Jugoslavije

na o t e e s t v e n a t a vojna, s t r . 225270.

19411945,

knj.
str.

2,

str.

521528;

11011102;

Hronologija

Kratka

istorija

Prema zamisli koju je dao vrhovni komandant maral

Tito, Generaltab Jugoslovenske armije izradio je operacijski plan za zavrne akcije. Osnovna ideja operacijskog
plana bila je: grupisanim snagama probiti neprijateljski
front u Sremu i Lici, a potom energinim nadiranjem
desnim krilom dolinom Drave ka Korukoj, a levim uz
jadransku obalu ka Trstu, Soi i gornjem toku Drave
zatvoriti obru oko nemake balkanske grupacije u oblasti
Julijskih Alpi i Karavanki; istovremeno, sa armijama u
centru preduzeti energino nastupanje na severozapad ka
liniji ZagrebKarlovac, i dalje ka Sloveniji, radi konanog
unitenja neprijatelja. Jedinice Jugoslovenske armije u pozadini neprijatelja napadae njegova uporita i saobraajnice.' 22 )
Prema ovom planu zadaci su bili sledei: jugoslovenska 1. armija vri proboj utvrene sremske zone, a potom
preduzima energino gonjenje optim pravcem Vinkovci
Slavonski BrodGradikaZagreb, s tenjom da to
pre izbije u rejon Zagreba; jugoslovenska 2. armija nastupa
optim pravcem DobojBanja LukaBosanski NoviKarlovac i koordinira dejstva sa 1. armijom, desno du Save,
a sa 4. armijom, levo, na liniji BihaSlunjOgulinVrbovsko; jugoslovenska 3. armija glavnim snagama forsira
Dravu kod Valpova a pomonim snagama Dunav kod Dalja,
preseca komunikaciju OsijekNaice, oslobaa Osijek, a
zatim, zavisno od situacije, usmerava dejstva na jug, ka
Vinkovcima, ili u Podravinu, optim pravcem NaiceViroviticaVaradin; jugoslovenska 4. armija imala je zadatak da razbije neprijatelja izmeu gornjeg toka Une i
Jadranskog mora i da kroz Liku, Hrvatsko primorje, Gorski
kotar i Istru izie na Sou.
Za poetak ofanzive 1. i 3. armije odreen je 12. april,
dok je 4. armija prela u ofanzivu ranije, 20. marta.
Na delu fronta na kome je izvodila operacije jugoslovenska 3. armija bile su angaovane i sledee snage:
esti korpus Jugoslovenske armije (12. i 40. divizija),
koji je bio na junim padinama Papuka, dobio je zadatak da
u zaleu neprijatelja sadejstvuje sa 3. armijom na pravcu
NaiceValpovo;
,22

) Oslobodilaki

rat

naroda

Jugoslavije,

knj.

2,

str.

53&542.

Deseti korpus Jugoslovenske armije (32. i 33. divizija)

na prostoru Veliki ZdenciDaruvarPakrac da dejstvuje
u pozadini neprijatelja i sadejstvuje sa 3. armijom u gonjenju neprijatelja dolinom desne obale Drave;
Na desnom armijskom krilu, na odseku Sv. ura,
24. peadijski puk bugarske 3. divizije prebacuje se na
desnu obalu Drave i dejstvuje na spoju jugoslovenske 3.
i bugarske 1. armije. 123 )
Nou izmeu 11. i 12. aprila jedinice 3. armije forsirale su Dravu kod Valpova i Dunav kod Dalja, a 24. puk
bugarske 3. peadijske divizije forsira Dravu kod Sv. uraa, blizu Donjeg Miholjca. Poto je obrazovala mostobran, jugoslovenska 3. armija produava nadiranje pravcem
NaiceViroviticaVaradin i do 15. aprila oslobaa Osijek i Naice. Delovi jugoslovenske 16. udarne divizije u
sadejstvu sa 24. peadijskim pukom bugarske 3. divizije, 124 )
posle dvanaestoasovnih borbi protiv 111. lovakog puka
nemake 11. vazduhoplovno-peadijske divizije, oslobodili
su Donji Miholjac. Tu su se preko Drave prebacili i 29.
puk, ininjerijski bataljon i artiljerijski divizion bugarske
3. divizije. Do 20. aprila delovi jugoslovenske 51. divizije
i 29. puk bugarske 3. divizije oslobodili su selo Moslavinu,
kod Donjeg Miholjca, a zatim je 29. puk oslobodivi prvo
selo Vilijevo posle dvodnevnih borbi, izbio na desnu obalu
Novog dravskog kanala. Jedinice jugoslovenske 3. armije,
uz sadejstvo 32. divizije 10. korpusa Jugoslovenske armije,
posle dvodnevnih borbi protiv delova nemake 11. divizije,
oslobodili su Podravsku Slatinu. Za to vreme 6. korpus Jugoslovenske armije izbio je u rejon Daruvara, a 33. divizija
i dalje vodi borbu u rejonu Pakraca i Daruvara. Bugarske
jedinice prele su Novi dravski kanal i oslobodile sela
aevicu i Noskovce.
U takvoj situaciji nemaka 11. divizija bila je prinuena da se povue iz rejona sela Mikleua prema Virovi) I s t o , str. 544 , 572579.
>24) Ovaj puk je od 12. do
Ijevu.

gubitaka

rejonu
u

11. d i v i z i j e .
peadijski
dinu.

s.

borbama
Ovaj
puk

Viljeva

na N o v o m

puk

je

bugarske

(Oslobodilaki

s b o r n i k , k n j . 58).

smenio

rat

ga

je

dravskom

nastupao
8.

18. a p r i l a nadirao d e s n o m o b a l o m

divizije
naroda

do

s.

koji

29.

peadijski

kanalu

smenio

uretine;
je

tu

produio

Jugoslavije,

knj.

puk,
13.
ga

koga

peadijski
je

gonjenje
2,

Drave ka s. Vije

str.

30.

posle
puk

aprila

smenio

neprijatelja
579);

velikih

bugarske
ka

30.

Vara-

Voenoistorieski

tici, na liniju Crna JarugaBudakovac (na Dravi). tab jugoslovenske 3. armije izdao je 21. aprila zapovest za nastupanje ka Virovitici. Bugarski 13. puk 11. divizije uao je
23. aprila u Budakovac i odbacio nemake delove prema
selima Detkovcu i Ruanima. Jedinice jugoslovenske 16,
33. i 36. divizije, posle trodnevnih borbi protiv delova nemake 11. divizije, oslobodile su 25. aprila Viroviticu i prinudile neprijatelja na povlaenje prema Koprivnici, dok je
51. divizija Jugoslovenske armije presekla komunikaciju
ViroviticaBar. Bugarski 13.^ puk, na krajnjem levom krilu
bugarske 1. armije, nastupajui desnom obalom Drave, razbio je neprijateljske delove na drumu ViroviticaBar i 25.
aprila predvee izbio u rejon sela Novi Marof.
Da bi zadrao dalje nastupanje jugoslovenske 3. armije, neprijatelj se povukao i poseo ranije pripremljene
poloaje na liniji Grubino PoljeRadotiStari Gradac
Drava. 125 )
Generaltab Jugoslovenske armije uporno je nastojao
da ostvari operativnu ideju o okruenju i unitenju nemakih i kvislinkih snaga na teritoriji Jugoslavije. Zbog toga
je 20. aprila naredio 4. armiji da forsirano nadire ka Trstu,
1. armiji da to pre izbije u rejon Zagreba, 3. armiji da goni
nepijatelja kroz Podravinu, a 2. armiji da to energinije
nadire pravcem KarlovacNovo Mesto.
Prema nareenju Generaltaba Jugoslovenske armije,
3. armija je preduzela gonjenje neprijatelja kroz Podravinu
i do 8. maja oslobodila urevac, Bjelovar, Koprivnicu,
Ludbreg, Varadin i Varadinske Toplice. Posle osloboenja
Varadina, posle prikupljanja jedinica, nastavljeno je gonjenje neprijatelja prema jugoslovensko-austrijskoj granici.
U t i m operacijama zarobljen je veliki broj nemakih vojnika i zaplenjena znatna koliina ratnog materijala.
Za to vreme, 13. peadijski puk 11. bugarske divizije
oslobodio je Ferdinandovac (kod urevca), a zajedno sa
jugoslovenskom 51. divizijom, i Pitomau (kod V i r o v i t i c e ) ;
30. puk bugarske 3. divizije, uz uee 51. divizije, oslobodio je selo Molve (kod urevca), a 5. maja sela Drnje,
Botovo i elekovec (kod Koprivnice).
U daljem nastupanju kroz Sloveniju, jugoslovenska
51. divizija i delovi bugarske 12. divizije oslobodili su 9.
i)

Oslobodilaki

rat norada J u g o s l a v i j e ,

k n j . 2, s t r . 578580, 585587.

maja Ptuj, a 10. maja Maribor. U borbi za osloboenje

Maribora uestvovale su i jedinice komande mesta i delovi
bugarske 3. i 12. divizije. Posle ovih borbi, jedinice jugoslovenske 3. armije upuene su da zatvore jugoslovensko-austrijsku granicu. 126 )

Zavrne operacije Jugoslovenske armije izvedene su

u sklopu saveznikog plana za optu prolenu ofanzivu,
iji je cilj bio da se na svim frontovima koncentrino i
jednovremeno nadire ka srcu Nemake i konano uniti
njena oruana sila. Na svom delu strategijskog obrua oko
Nemake, na sektoru izmeu Drave i Jadrana, Jugoslovenska armija imala je zadatak ne samo da do kraja oslobodi
svoju zemlju nego i da sadejstvuje u operacijama 3. ukrajinskog fronta u Maarskoj i anglo-amerikih trupa u Italiji. Koordinirajui dejstva s t i m operacijama s a v e z n i k i h
snaga, Jugoslovenska armija potpuno je odgovarala svom
zadatku. Prema osnovnoj operativno-strategijskoj ideji Vrhovnog komandanta, izvodei glavni udar optim pravcem
BeogradZagrebLjubljanaBeljak, jugoslovenske snage
su manevrom krilnih armija 4. armije du obale Jadrana
i dolinom Soe ka Korukoj i 3. i 1. armije izmeu Drave
i Save, prema Korukoj razbila snage neprijatelja na
oba krila njegovog istaknutog fronta. Zatim, posle etrdesetodnevnih neprekidnih borbi, uz frontalni pritisak 2.
armije, izbile su u dolinu Soe i u Koruku i dovele glavninu neprijateljskih snaga u kritinu situaciju. Ishod: snage
nemake balkanske grupacije, zajedno sa ostacima kvislinkih formacija, zarobljene su ili unitene u Sloveniji.
Veliku inicijativu, samostalnost i umenost u rukovoenju operacijama ispoljili su tabovi jugoslovenske 1, 2,
3. i 4. armije:
-Prva armija je 12. aprila izvrila proboj neprijateljske
odbrane na sremskom frontu i do 25. aprila izbila na reku
Ilovu. Od 26. aprila do 3. maja vodila je teke borbe na
Ilovi, a zatim, 8. maja, s jedinicama 2. armije, oslobodila
Zagreb. Posle osloboenja Zagreba nastavila je g o n j e n j e ,
unitenje i zarobljavanje neprijateljskih snaga na pravI s t o , s t r . 624, 627, 628, 635636.

17

257

cu PodsredaCeljeotanjrnajugoslovensko-austrijska granica.
-Trea armija je nou 11/12. apirla forsirala Dravu, razbila neprijateljsku odbranu i ugrozila pozadinu sremskog
fonta. Zatim je, gonei neprijatelja kroz Podravinu, izbila
na prostoriju severno od Zagreba, prela jugoslovenskoaustrijsku granicu u rejonu Dravograda i u Korukoj i, s jedinicama 4. operativne zone i delovima 4. armije, zatvorila
obru oko nemakih i kvislinkih snaga spreivi ih tako
da se prebace preko jugoslovensko-austrijske granice.
- etvrta armija od 20. marta do 9. maja, na teko prolaznom planinskom i krevitom zemljitu, u Lici, Hrvatskom
primorju, Gorskom kotaru i Istri, jo pre kapitulacije Nemake, unitila je 15. i 97. armijski korpus. Treba istai da je 4.
armija uspeno izvrila i sloene pomorsko-desantske operacije. Za ovaj uspeh velike zasluge ima Jugoslovenska ratna mornarica iji su brodovi stigli 6. maja u Trst kao prvi
savezniki brodovi.
- Druga armija, koja je dejstvovala optim pravcem DobojDerventaBanja Luka SisakKarlovacNovo Mesto, krenula je u ofanzivu 5. aprila. Prelazei pod borbom
nekoliko veih reka (Bosnu, Vrbas, Unu, Kupu i Savu), skoro bez tehnikih sredstava, do 6. maja ovladala je neprijateljskim uporitima u donjem toku Une, oslobodila
Karlovac i, u sadejstvu s jedinicama 1. armije, 8. maja oslobodila Zagreb. Zatim je sa linije ZagrebKarlovac nastavila gonjenje irokim frontom, potisnula neprijatelja na
liniju CeljeKranj i okruila ga s juga.
Prva grupa vazduhoplovnih divizija dejstvovala je u zavrnim operacijama u tesnoj taktikoj i operativnoj vezi s 1,
2. i 3. armijom. Ostali rodovi i slube, uprkos oskudici
u sredstvima i materijalu, uspeno su izvrili vrlo teke
zadatke.127)
Delovi bugarske 1. armije vrlo kratko su uestvovali
sa jedinicama Jugoslovenske armije u zajednikim borbama na sremskom frontu od 22. do 28. decembra 1944.
godine, nakon ega je cela bugarska 1. armija prebaena
u Maarsku pod komandom 3. ukrajinskog fronta. Bugarski delovi koji su prelazili na desnu obalu Drave i Mure
I- 7 )

Isto, str. 634636.

obezbeivali su levi bok bugarske 1. armije koja je nastupala na levom krilu 3, ukrajinskog fronta u Maarskoj. Preko njih se povezivao strategijski front u Jugoslaviji i Maarskoj. lako su to bili samo delovi za obezbeenje, komande i tabovi jugoslovenskih jedinica stalno su odravali
kontakt sa tabovima bugarskih jedinica i organizovali sadejstvo u prigraninom pojasu.

Ve je reeno da je Nacionalni komitet osloboenja Jugoslavije odobrio uee bugarske oteestvenofrontovske vojske u zavrnim borbama na delu teritorije
Jugoslavije da bi se Bugarska, makar i na kraju rata, ukljuila u antifaistiku koaliciju, To je bila moralna podrka nove Jugoslavije novoj Bugarskoj i bugarskom narodu.
Bugarska narodna armija u dejstvima 1944/1945. godine
nije bila niti je, kako to esto tvrde bugarski istoriari, po
svom kadrovskom sastavu i nasleenim optereenjima
mogla biti neka odluujua snaga na delu teritorije Jugoslavije ili na Balkanu. Njeno uee je odobreno jedino zato da bi se pomoglo uvrenje i konsolidovanje nove
oteestvenofrontovske Bugarske, a ne zato to se Jugoslavija, imajui u vidu optu vojno-politiku situaciju na
evropskom ratitu, nije mogla sama osloboditi.
Doprinos Bugarske narodne armije u drugom svetskom
ratu u zavrnim borbama na delu jugoslovenske teritorije
moe se meriti samo na osnovu stvarnih rezultata koje
je postigla u borbama posle 9. septembra 1944. godine; taj doprinos se ceni, ali u realnim razmerama, onoliko
koliki je stvarno bio. Imajui u vidu sve okolnosti pod kojima je stvarana Bugarska narodna armija, u Jugoslaviji
se nije ni oekivalo da e bugarske jedinice dati vie od
onoga to su dale.
rtve koje su jugoslovenski narodi i bugarski narod
dali u zajednikim borbama zahtevaju objektivnu ocenu
istoriara. Jedino tako istorija moe posluiti zbliavanje
naroda Jugoslavije i bugarskog naroda.
17*

259

Pri povratku jedinica bugarske 1. armije sa fronta, u

prolazu kroz Beograd, 13. juna 1945. godine na Banjici
su sveano predata jugoslovenska odlikovanja pripadnicima Bugarske narodne armije. Sveanosti je prisustvovao i
maral Jugoslavije Josip Broz Tito, koji je posle predaje
odlikovanja odrao krai govor. Pored ostalog, Tito je rekao: . . . O v a sveanost je snaan prilog tenjama naih
naroda, naroda Bugarske i Jugoslavije, da ive u bratskoj
slozi i miru, da se nikad vie ne ponove stare raspre, da
se vie nikada ne ponove tragedije koje su se odigrale u
prolosti . . .

Posle zavretka drugog svetskog rata dolo je do krupnih teritorijalnih promena odnosno do novih revolucionarnih drutveno-ekonomskih preobraaja u svetu. Do korenitih
promena dolo je i na Balkanu.
Narodi Jugoslavije, u tekoj etvorogodinjoj narodnooslobodilakoj borbi protiv faistikih okupatora i domaih
izdajnika, na ruevinama stare Jugoslavije, kroz socijalnu
revoluciju, stvorili su demokratsku dravu Federativnu
Narodnu Republiku Jugoslaviju, bratsku zajednicu ravnopravnih naroda i narodnosti. Susedna Bugarska uspela je da se
devetoseptembarskim ustankom 1944. godine i stvaranjem
oteestvenofrontovske vlasti istrgne iz Hitlerove kaolicije
pre konanog sloma faizma. No, oteestvenofrontovskoj
Bugarskoj tek su predstojali sreivanje unutranjih prilika
i borba za mesto u meunarodnoj zajednici.
Pri sreivanju unutranje situacije, oteestvenofrontovska viast u Bugarskoj imala je velikih tekoa. Pored ekonomsko-politikih mera, preduzeti su dublji revolucionarni
zahvati radi ienja vojske* i dravnog aparata od prikrivenih neprijatelja.. .
U tom periodu Georgi Dimitrov je posebno insistirao
na borbi protiv velikobugarskog ovinizma godinama usaivanog bugarskom narodu, protiv buroaske ideologije koja
se ispoljavala u teritorijalnim pretenzijama prema susednim dravama i asimilatorskoj politici prema susednim
narodima. Zato je Dimitrov borbu protiv velikobugarskog
* Otputeno je oko 2.000 o f i c i r a .

ovinizma shvatao osnovnim usiovom demokratskog razvoja nove Bugarske. Danas kod nas ne moe ni za koga
biti tajna, pisao je Dimitrov CK BRP(k] u pismu 28. IX
1944. da jedan od najvanijih korena svih nacionalnih
nesrea i katastrofa koje su stigle na narod u toku poslednjih decenija, lei u velikobugarskom ovinizmu, u
velikobugarskoj ideologiji, u politici hegemonije na Balkanu i vladavine nad susednim narodima. . . Bez nemilosrdnog unitenja velikobugarskog ovinizma, te rak-rane na
ivom telu nae zemlje, nije mogue graditi novu, preporoenu Bugarsku. Potrebno je da se uporedo sa onemoguavanjem tetnog rada nosilaca te smrtne zaraze povede
ideoloki rat koji e narodu i njegovoj inteligenciji razjasniti stvari, tako da ne ostane ni spomena na velikobugarsku ideologiju i avanturistiku politiku. Neophodno je potrebno da se gvozdenom metlom oiste Augijeve tale
mranog, podlog i sramnog faistikog nasledstva, da se
proisti drutveni i politiki vazduh nad bugarskim nebom.
U toj oblasti lei jedan od najvanijih zadataka nae
Partije.
Kao i u toku rata, ni posle njegovog zavretka Jugoslaviji nije bilo svejedno kakvog e suseda imati na svojoj istonoj granici, kakav e meunarodni status Bugarska dobiti, i koliko e se brzo stabilizovati oteestvenofrontovska vlast.
Svetskoj javnosti nije nepoznato sa koliko se ara i
upornosti jugoslovenska delegacija sa Edvardom Kardeljom
na elu borila na mirovnim razgovorima u Parizu da se
Bugarskoj da status uesnika u ratu protiv faizma, da se
prema njoj primeni isti kriterijum kao prema Italiji, da se
smanje reparacije koje je na ime ratne tete Bugarska
trebalo da plati Grkoj i Jugoslaviji.
To je bio period kada su se i Jugoslavija i Bugarska
zalagale za razvijanje dobrosusedskih odnosa. Bugarska
je, na primer, uputila kao pomo Jugoslaviji izvesnu koliinu hrane penicu, kukuruz, pirina, eer i primila oko 10.000 jugoslovenske dece na oporavak.
I oko reavanja makedonskog pitanja, koje je predstavljalo znaajan faktor u jugoslovensko-bugarskim odnosima, bugarska strana je krajem rata i neposredno posle
zavrteka rata, pruila dokaze da prihvata postojanje ma-

kedonske drave u okviru Federativne Narodne Republike

Jugoslavije i priznaje nacionalnu afirmaciju makedonskom
nabodu.
Iz tog perioda znaajno je pismo Centralnog komiteta
BRP(k) od 2. novembra 1944. godine upueno Josipu Brozu Titu:
. . . Specijalno u vezi sa stvaranjem makedonske slobodne drave u okviru nove federativne Jugoslavije, ime
se ini prvi odluan korak ka ostvarenju ideala Makedonaca za stvaranjem slobodne jedinstvene Makedonije, mi vam
stavljamo do znanja da naa Partija i na narod najtoplije
pozdravljaju novu makedonsku dravu. Mi emo raditi na
njenom popularisanju, kako meu itavim bugarskim narodom, tako, i naroito, meu stanovnitvom bugarskog
dela Makedonije, pomoi emo u radu na buenju makedonske nacionalne svesti kod tog stanovnitva, koristei
herojsku prolost i sadanjost makedonskog naroda i njegovu borbu za osloboenje, nazivajui kole, organizacije
i dr. imenima velikana makedonskog naroda...
Georgi Dimitrov svoje gledite o Makedoniji i odnose
izmeu socijalistike Jugoslavije i oteestvenofrontovske
Bugarske najbolje je izrazio u govoru koji je po povratku u
zemlju odrao u Narodnom sobranju Bugarske, 25. decembra 1945. godine. Tom prilikom je rekao:
. . . Spoijna politika Oteestvenog fronta je prava nacionalna bugarska politika. Ona polazi od stvarnih nacionalnih interesa Bugarske. Ona vodi rauna o gorkom iskustvu iz prolosti, kada je pitanje Makedonije bilo iskorieno od tuih imperijalista i njihovih balkanskih agenata
iz krugova vladajuih klika da bi se Bugari suprotstavili
Srbima i Srbi Bugarima. Oteestveni front smatra da moramo uiniti sve to je potrebno da Makedonija jednom
zauvek prestane da bude jabuka razdora na Balkanu, da
postane karika ujedinjenja izmeu Bugara i Srba, izmeu
nove Bugarske i nove Jugoslavije. Ne deoba Makedonije,
ne borba za njeno osvajanje, ve potovanje volje Makedonaca, iji je osnovni deo dobio svoju nacionalnu slobodu
i nacionalnu ravnopravnost u okviru
Federativne
Narodne
Republike Jugoslavije (kurziv autora). Odnosi izmeu oteestvenofrontovske Bugarske i Federativne Narodne Republike Jugoslavije izmeu te dve susedne zemlje tako

su bratski da postoji puna mogunost da one same ree,

bez ikakve tue intervencije, sva pitanja koja se tiu njihovih nacionalnih interesa. .. <
U to vreme najvei domet u pogledu reavanja ovog
pitanja predstavlja rezolucija o makedonskom pitanju*)
doneta na X proirenom plenumu C K B R P ( k ) (odranom
9. avgusta 1946. godine), lako nije dosledna u svemu, jer
sadri izvesne rezerve u pitanju nacionalne opredeljenosti
Makedonaca iz Pirinske Makedonije, u rezoluciji se po
prvi put nedvosmisleno priznaje da je Makedonija zaista
nacionalna i dravna zajednica itavog makedonskog naroda ujedinjenog u Narodnoj Republici Makedoniji, ravnopravnoj zajednici u okviru Federativne Narodne Republike
Jugoslavije. U rezoluciji se makedonskom narodu priznaje
pravo na samoopredeljenje, priznaje se, u stvari, da je
ujedinjenje Makedonaca u Narodnoj Republici Makedoniji
njihova stvar i izjavljuje da Pirinskoj Makedoniji, do njenog ukljuenja u Narodnu Republiku Makedoniju, treba dati
najiru kulturnu autonomiju i svestrane mogunosti za nacionalni i kulturni razvitak. Ovakvi stavovi i odnosi nove
Bugarske prema makedonskom pitanju utirali su puteve
prijateljske saradnje izmeu Jugoslavije i Bugarske.
Dimitrov, koji je 1946. godine doao na elo bugarske
vlade, pridavao je veliki znaaj saradnji sa Jugoslavijom.
U svojoj programskoj deklaraciji, koju je 28. novembra
1946. izneo pred Sobranjem i koja govori o odnosima sa
Jugoslavijom, on je izjavio: Vlada e posvetiti izuzetno
veliku panju jaanju i daljem razvijanju sreno uspostavljenih bratskih veza izmeu nove Bugarske i nove Jugoslavije kao jednom od najvanijih uslova za njihov sopstveni
uspeh i za osiguranje mira i demokratije na Balkanu.
U tom razdoblju unutranjeg razvoja Bugarske i njene
spoljnopolitike orijentacije, kada su ve bile stvorene povoljne osnove za meusobnu saradnju izmeu FNRJ i
NRB (a poto je posle sklapanja mirovnog ugovora u Parizu utvren i meunarodnopravni status Bugarske), sklopljen je Bledski sporazum. Posle iscrpnih razgovora voenih
30, i 31. jula i 1. avgusta 1947. godine izmeu delegacija
vlada Jugoslavije, sa Titom na elu, i vlade Bugarske, sa
*)
formbiroa) .

Ova r e z o l u c i j a n i j e o b j a v l j e n a , a kasnije

je

anulirana

(posle

rezolucije

In-

Dimitrovim na elu, potpisan je Protokol o Bledskom sporazumu. Protokol je imao etiri priloga: usaglaeni tekst
Ugovora o prijateljstvu, saradnji i uzajamnoj pomoi FNRJ
i NRB; Sporazum o privrednoj saradnji; Sporazum o carinskim olakicama i o pripremi carinske unije izmeu dve
zemlje i Sporazum o dvovlasnikim imanjima na jugoslovensko-bugarskoj granici, o olakicama u pogledu prelaska
granice stanovnika iz pograninog podruja i o dravljanstvu.
Tom prilikom iroko su razmatrana sva osnovna pitanja s podruja privredne i politike saradnje, ukljuujui
i makedonsko nacionalno pitanje, i postignut je visok stepen saglasnosti o njihovom reavanju.
U taki 7. Protokola utvren je tekst specijalne deklaracije o bratskom gestu vlade Jugoslavjie, koja se
. . . da bi olakala privredni napredak bratske republike
Bugarske, u ime naroda Jugoslavije odrekla reparacija u
iznosu od 25 miliona dolara, koje je Bugarska, prema Parikom mirovnom ugovoru, trebalo da plati Jugoslaviji.
U drugoj polovini 1947. godine poelo je ostvarivanje
obaveza predvienih Bledskim sporazumom. U Evksinogradu, u Bugarskoj, Tito i Dimitrov su 29. novembra potpisali
ugovor o prijateljstvu, saradnji i uzajamnoj pomoi izmeu
Jugoslavije i Bugarske. U kominikeu je konstatovano . . . da
su sporazumi na Bledu dali izvanredne i pozitivne rezultate za obe zemlje i da je od konferencije na Bledu naovamo
politika, privredna i kulturna saradnja izmeu dveju susednih zemalja znaajno napredovala.
Posle Bledskog sporazuma, i pored svih otpora, u Bugarskoj su se poeli oseati sveiji vetrovi u shvatanju makednoskog nacionalnog pitanja, lako nikad nije do
kraja bilo priznato pravo makedonskom narodu na samoopredeljenje, ipak je bila prihvaena istorijska injenica
postojanja makedonske nacije i Narodne Republike Makedonije, a Makedoncima u Pirinskoj Makedoniji obezbeena kulturna i nacionalna emancipacija. Otvorene su kole
na makedonskom jeziku; u Gornjoj Dumaji, u Blagojevgradu, poelo je da radi makedonsko nacionalno pozorite; rasturaju se listovi i asopisi na makedonskom jeziku
Makedonija, Mlad Borec; ojaane su veze izmeu
omladine iz Pirinske Makedonije i omladine iz Narodne

Republike Makedonije. . . Sve je to, nesumnjivo, biio veoma znaajno za odnose izmeu Jugoslavije i Bugarske.
I drugi vidovi saradnje izmeu Jugoslavije i Bugarske
znatno su unapreeni. Naglo jo porasla robna razmena i
ulagani su napori da se to uspenije ostvare novi privredni planovi.
U to vreme gotovo da nije bilo nekog krupnog nereenog, ili nereivog, pitanja u odnosima izmeu dveju zemalja.
U takvoj atmosferi dobre saradnje, Josip Broz Tito
je posle potpisivanja ugovora u Evksinogradu izjavio novinarima: Jugoslavija i Bugarska, dvije glavne drave na Balkanu, likvidiraju sve to bi moglo biti uzrok razdora meu
njima, likvidiraju sve to bi moglo da stvori novo arite
nesporazuma. Mi smo uklonili jedno bure baruta sa Balkana, a poznato je da je u prolosti bure sa barutom bilo
upravo izmeu Bugarske i Jugoslavije . . .
Nastupila je era dobrosusedskih odnosa izmeu nove
Jugoslavije i nove Bugarske, koja je trajala sve do rezolucije Informbiroa, kada su Jugoslaviju, politikim diskvalifikacijama i pretnjama silom, pokuali potiniti Staljinovom
diktatu. Poto je Jugoslavija odluno odbila svako potinjavanje i osporavanje prava da suvereno odluuje o svom
unutranjem razvitku, jednostranim aktima sa bugarske
strane 1949. i 1950. godine stavljeni su van snage svi do
tada zakljueni sporazumi i dogovori, ukljuujui i Bledski
sporazum.
Poznato je da su posle toga u odnosima Bugarske prema Jugoslaviji nailazila razdoblja velikih oscilacija. Kamen
spoticanja, pored ostalog, opet je postalo makedonsko pitanje. U Bugarskoj se ponovo govori o bugarskom identitetu Makedonaca. . . Opet se negira makedonska nacija. . .
Istorija kao da se ponavlja, iako u izmenjenim uslovima. 128 )
128

J Kako

vidi

ir

rezultata

iz 1946.
doniji

godine,
se

oscilirao

kada

deklarisalo

novnitva.

Ijinizacije),
Meutim,

je

posleratnih

popisu
u

priznato

pod
iz

Pirinskoj

1965.

je

godine,

odnos

popisa

prema

postojanje

nacionalnom

1956.

(kada su

Makedoniji
bugarska

Makedoncima

stanovnitva

se

izvrenih

makedonske

pripadnou

u
u

nacije,

Makedonci

se ponovo

poboljali

deklasiralo

kao

statistika

je

Bugarskoj
Bugarskoj.

zabeleila

odnosi

Makedonci
da

se

popisu

Pirinskoj

Make-

celokupnog
u periodu

63,7%

itavoj

svega 0,1% Makedonaca od c e l o k u p n o g stanovnitva u Bugarskoj,

v r e m e govori

70%

najbolje
Prema

stadesta-

stanovnitva.
Bugarskoj

dok se u

ima

poslednje

i pie da je n j i h o v broj sveden na svega oko 2.000. O i g l e d n o da j e d n a

Ali sve tee, sve je podlono promenama, promenama i spremnosti za razumna i dobrosusedska reenja. Zato ne treba pretpostavljati da se svi mostovi koji su kroz
istoriju tako teko graeni izmeu jugoslovenskih naroda
i bugarskog naroda, a posebno u toku drugog svetskog
rata i neposredno posle njega, mogu tako lako razruiti.
Jer, bez obzira na razliite puteve kojima idu u svom razvoju, Jugoslaviju i Bugarsku povezuje zajedniki istorijski
cilj: izgradnja socijalizma. Taj krajnji zajedniki cilj predstavlja trajnu pretpostavku za stalno unapreivanje sveukupnih odnosa izmeu Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije i Narodne Republike Bugarske.

toliko

velika

nacionalna

grupacija,

kao

to

su

Makedonci

Bugarskoj,

nije

mogla

1958;

Vana

da nestane u t o k u 1015 godina.

(Re K. C r v e n k o v s k o g na s a v e t o v a n j u CK S K M ,
Caule

Od

priznavanja

vensko-bugarski

odnosi.

do

negiranja,

Biblioteka

na

Kultura,
sobranieto

d o n i j a , godina V I , 1, Skopje, m a r t 1969, str. 115).

Borba od 3.

Skopje,
na

1970,

str.

Socijalistika

II

19;

Jugoslo-

Republika

Make-

Strana
Re autora

I deo: BUGARSKA OKUPATORSKA VOJSKA

(april 1941. 9. septembar 1944)

Okupacija Makedonije i jugoistone Srbije

Faizacija Bugarske i pristupanje

Trojnom

paktu

Uloga Bugarske u nemakim planovima za napad na Jugoslaviju, Grku i SSSR

15

Dogovori i sporazumi oko podele Makedonije i Srbije

21

Organizacija okupacionog sistema na anektiranom podruju

Makedonije i Srbije

24

Prvi bugarski okupacioni korpus u Srbiji

Hitlerova direktiva o novom angaovanju

35
bugarskih trupa

37

Status bugarskih okupacionih trupa u Srbiji

43

Proirenje bugarskog okupacionog podruja

47

Uloga faistike Bugarske i njenih oruanih snaga u hitlerovskoj koaliciji

53

Dejstva bugarskih oruanih snaga protiv NOP u Makedoniji

63

Razbijanja prvih partizanskih odreda u

godine

Makedoniji

1941.
63

Masovni teror i zloini (1942)

67

Dejstva i mere u 1943. godini

75

Bugarske ofanzive protiv NOB u Makedoniji 1944. godine

80

Nemako-bugarska

ofanziva

Maglenu

Pajak - planini

januara 1944. godine

80

Dejstva bugarskih okupatorskih

pohodu 1944. godine

snaga

Prolena

25.

ofanziva

neprijatelja

od

februarskom
82

aprila

do 20.

juna

1944. godine

84

Dejstva protiv NOP i zloini bugarske vojske u Srbiji .

A k t i v n o s t bugarske vojske i otpor srpskog naroda
godine
Uee bugarskog 1. okupacionog korpusa
NOP 1942. godine

94

1941.
94

suzbijanju
97

Borbe i zloini bugarske vojske u toku 1943. godine

105

Borbe 1. okupacionog korpusa na granici i izvan Srbije

111

A k c i j e bugarske vojske u zimu i prolee 1944. godine .

115

Ibarska operacija

119

Topliko - jablanika operacija

124

II deo: SARADNJA IZMEU NARODNOOSLOBODILAKOG POKRETA JUGOSLAVIJE I ANTIFAISTIKOG POKRETA

OTPORA BUGARSKE

129

Platforma za saradnju izmeu KPJ i BRP

131

Stav BRP prema makedonskom nacionalnom pitanju i oruanom ustanku u Makedoniji

135

BRP prikljuuje partijsku organizaciju Makedonije .

135

Intervencija CK KPJ Kominterni

142

BRP ne menja svoju politiku

148

Forme i vidovi saradnje izmeu dva pokreta

159

Odnos NOP Jugoslavije prema bugarskoj okupatorskoj vojsci u Jugoslaviji

159

Crna trava podruje najplodnije saradnje izmeu NOP

Jugoslavije i antifaistikog pokreta otpora Bugarske

170

Formiranje bugarskih partizanskih jedinica na t e r i t o r i j i Jugoslavije

177

Prvi bugarski partizanski bataljon Hristo BotevFormiranje

bugarskih
partizanskih
brigada
1.
2. sofijske i brigade -Georgi Dimitrov
.
,

.
sofijske,
.

178
180

ill deo: UEE JEDINICA OTEESTVENOFRONTOVSKE BUGARSKE U BORBAMA NA TLU JUGOSLAVIJE NA KRAJU
RATA

187

Formiranje Bugarske narodne armije (BNA)

189

Politika situacija u Bugarskoj uoi 9. septembra 1944.

189

Raspadanje i razoruanje bugarskih okupacionih snaga na

t e r i t o r i j i Jugoslavije

192

Formiranje Bugarske narodne armije

197

Nacionalni komitet narodnog osloboenja Jugoslavije odobrava uee jedinica BNA u borbama na tlu Jugoslavije
Situacija na jugoslovenskom ratitu
bar 1944)
Nika operacija
bar) 1944)

borbe

na

(septembar okto208

Kosovu

(oktobar

novem212

Dejstva u istonoj Makedoniji (poetak oktobra sredina

novembra)
Dejstva na pravcu
reki pravac)

Kriva

Palanka

Kumanovo

Dejstva na sremskom frontu

222

(krivo227

Dejstva na bregalnikom i strumikom pravcu

.
.
.
Situacija na jugoslovenskom ratitu krajem 1944. i poetkom 1945
(decembar

1944)

Dejstva na Dravi desnoj obali Mure

Zavrne operacije za osloboenje Jugoslavije
Sadraj

204

231
238
240
244

247
261

ISPRAVKE
Str.

33
92

Red

8. odozdo
14

odozgo

Stoji

Treba

Zapasni o f i c i r i "

Zapasni o f i c e r l

48, 49, 51. d i v i z i j a

48, 49, 50, 51. d i v i z i j a

133

16. odozgo

Zapadni b i r o

Zagranini biro

167

16. odozgo

S m a t r a l o je

S m a t r a l o se

176

20. odozgo

posebno m o r a v s k o - v a r d a r s k e

posebno du m o r a v s k o - v a r d a r s k e

doline
212

14. odozdo

doline

K o m a n d a n t a r m i j s k e grupe

Komandant nemake a r m i j s k e

Felber

grupe Feiber