Dobra prezentacija kao osnova za

dobra predavanja

Uenicima e novo gradivo biti mnogo jasnije ako

izlaganje nastavnika prati multimedijalna prezentacija.
Slika govori hiljadu rei i zato uz tekst u prezentaciju
treba ugraditi slike, filmove ili animacije. Naravno, treba
nai ravnoteu izmeu teksta i ostalih elemenata slajda.
Efekte animacije sadraja slajdova treba koristiti oprezno
jer e imati pozitivan efekat samo ako se upotrebe u
pravom trenutku i na pravom mestu. Treba izbegavati
efekte koji traju predugo. Sav sadraj slajda treba da se
pojavi odjednom, izuzev kada pojavljivanje jednog po
jednog dela moe da doprinese boljem razumevanju
sloene materije.

Predavanja podrana multimedijalnim Power Point

prezentacijama su daleko efikasnija i zanimljivija od
klasinih. Prezentacija se priprema pre asa i njen prikaz
na asu omoguava utedu vremena koje bi bilo utroeno
za pisanje na tabli, a primena multimedijalnih elemenata u
prezentaciji zamenjuje primenu oiglednih nastavnih
sredstava.
Osim poznavanja tehnike rada u programu
PowerPoint potrebno je da nastavnik pri pripremi
predavanja i prezentacije ima u vidu i preporuke koje su
izloene u ovom tekstu.

Prelazak sa jednog na drugi slajd prezentacije

namenjene nastavi treba da bude kontrolisan miem, a ne
automatski, jer e onda nastavnik moi da uskladi
promenu slajdova sa svojim izlaganjem.
Broj i organizacija slajdova
Dobra prezentacija ne mora da ima puno slajdova,
ali mora da sadri sve teze. Broj slajdova po prezentaciji
zavisi od samog gradiva, a moe se kretati od 20 do 30 za
trideset minuta predavanja.
Prvi slajd treba da sadri naslov predavanja, naziv
predmeta i ime nastavnika. Ako se predavanje izvodi izvan
kole, ono treba da sadri i naziv kole. Mesto i datum
nisu obavezni, ali su poeljni. Ako se koristi stara
prezentacija, obavezno treba aurirati datum tako da
sluaoci imaju utisak da je prezentacija napravljena ba za
njih. Sadraj prezentacije treba prilagoditi publici.

Organizacija prezentacije i slajdova

Sadraj prezentacije treba da bude organizovan
logino i da ini celinu, a prezentacija treba da bude
pregledna. Prezentacija namenjena predavanju ne treba
da sadri cele, sloene reenice ve samo teze! Pri izradi
prezentacije bitne pojmove ili kljune rei treba naglasiti
(npr. nekom bojom drugaijom od osnovnog teksta) kako
bi se privukla panja uenika i omoguilo bolje pamenje.

Na drugom slajdu izlae se cilj predavanja u

kratkim crtama. To moe biti sadraj same prezentacije.
Cilj ovog slajda jeste da se uenici upoznaju sa gradivom
koje e im biti izloeno.

Zbog preglednosti na slajdovima koji se prikazuju

treba da budu izloene samo teze (ceo slajd je vidljiv u
prikazu strukture, eng. Outline). Detaljnija objanjenja uz
slajd treba unositi u beleke (eng. Notes) to nastavniku
moe da pomogne kod pripremanja izlaganja. Ako se ove
beleke odtampaju zajedno sa slajdom, mogu se podeliti
uenicima kao materijal za uenje. Ovim se uenici
oslobaaju hvatanja beleki, koje se kod nekih moe svesti
na mehaniko prepisivanje teksta sa slajda.

Na kraju prezentacije uvek treba dati krai pregled

(rezime) onoga to je izloeno i izvui odgovarajue
zakljuke. Nakon predavanja moe ostati prikazan prvi
slajd ili slajd sa literaturom i vezama ka nastavnim
materijalima, mogu biti dati podaci o kontaktu i adresa epote nastavnika i sl.

Tekst u slajdovima

Panju privlae kombinacije boja slova i pozadine

koje imaju veliki koeficijent refleksije tekst-pozadina, na
primer:

Pri unosu teksta na slajdove treba voditi rauna da

pri prikazu na ekran ili projektovanju slajdova na platno
svi elementi moraju biti vidljivi za sve uenike. Preporuka
za veliinu teksta je sledea: naslov 40 ta, podnaslov 36
ta, ostatak teksta 32-24 ta. Zbog preglednosti broj
redova teksta po slajdu ne bi trebalo da bude veliki - ne
vei od sedam.
Obavezno treba proveriti da li ima pravopisnih i
gramatikih greaka jer izgled prezentacije govori o profesionalnosti nastavnika koji je priprema.
Multimedijalni elementi prezentacije i njihov uticaj na
percepciju i pamenje sluaoca
Informacija se bolje pamti ako je primljena preko
vie ula. Informacije primljene ulom vida bolje se pamte
od informacija primljenih ulom sluha (vie od treine
modane kore se bavi obradom vizuelnih informacija), pa
e slike i filmovi ugraeni u prezentaciju privui panju i
omoguiti da uenici zapamte izloeno gradivo
neuporedivo bolje nego kad slajdovi nose samo tekst. Pri
izboru metoda nastave, ali i pravljenju same prezentacije
treba imati u vidu poznatu pedagoku teoriju: ovek
pamti 10% onoga to proita, 20% onoga to uje, 30%
onoga to vidi, 40% onoga to uje i vidi, 50% onoga to
prodiskutuje, 70% onoga to iskusi, 95% onoga to
predaje.

Pozadina treba da bude ista za sve slajdove

prezentacije, a dobro je da slika ili ara pozadine bude
diskretna. Neke are mogu da oteaju itanje teksta. Dobro je koristiti animacije da bi privukle panju. Meutim,
to treba initi umereno jer one ne smeju da odvuku panju
slualaca. Previe animacije, jake boje, nedosledan izgled
slajdova ine prezentaciju nesreenom i neurednom.

Dizajn prezentacije u smislu estetskog utiska teko

je oceniti. Ono to se dopada autoru ne mora da se
dopadne i sluaocima. Od naina prikazivanja prezentacije
zavisi izbor boja. Ako se prezentacija projektuje na platno,
treba koristiti svetle pozadine i tamna slova, a ako se
koristi za prikazivanje na ekranu, pozadina moe da budu
tamna, a slova svetla.

Dobro uraena PowerPoint prezentacija ne garantuje i

uspeno predavanje
Pre poetka nastave obavezno treba sauvati
prezentaciju na raunar sa kojeg e biti projektovana i
treba proveriti da li prezentacija funkcionie na tom
raunaru (da postoji program za otvaranje prezentacije, da
li su instalirani fontovi koji su korieni, da li animacije
rade itd.). Nastavnik treba da sauva prezentaciju u svojoj
fascikli na zajednikom raunaru da ne bi gubio vreme na
pronalaenje datoteke pred sam poetak predavanja.

Prednost imaju iste boje nad meanim. Umesto opteg

arenila, optimalno je koristiti tri, eventualno etiri boje.
Naravno, treba voditi rauna o skladu boja. Kod korienja
boja treba obratiti panju na funkciju koja joj se dodeljuje:
da li boja treba vizuelno da privue, da izazove odreenu
asocijaciju ili da potpomogne brzom itanju.

Nastavnik za vreme izlaganja treba da stoji. Time privlai

panju i uspostavlja kontakt sa uenicima koji sluaju.
Izlaganje treba da bude jasno i glasno.

itanjem teksta sa prezentacije ne moe se zadrati

panja uenika. Cilj nastavnika jeste da navede uenike na
razmiljanje, pa je u toku predavanja dobro postavljati
pitanja. Treba paziti na broj slajdova i zadravanje po
jednom slajdu. Vreme za objanjenje slajda takoe zavisi
od sadraja, a preporuuje se da traje od 1 do 2 minuta.
Izleni su elemenati na koje treba obratiti panju
pri izradi prezentacije. Jako je vaan izbor sadraja (teza)
koji se postavljaju na slajdove, umea da se kae dosta sa
malo rei, da nastavnik izdvoji bitno od manje bitnog.
Dobro je i da nastavnik izdvoji vreme za uvebavanje
predavanja kako bi trajanje izlaganja prilagodio planu
asa. Ne zaboravite da svojim primerom nastavnik ui i
uenike kako treba pripremati prezentaciju i kako je
izlagati!