VIII

6. ELEKTROINSTALACIJA
Potreba za elektrinim instalacijama i ureajima na gasovodnom sistem je
viestruka:
- osvetljenje,
- elektromotorni pogoni (kompresori i pumpe),
- razliite vrste davaa, za rana merenja i regulacije, potrebnih za
praenje i upravljanje sistemom, itd.
Specifinost ove oblasti se ogleda u tome to se kod elektrinih instalacija i
opreme kod gasovodnih sistema mogu pojaviti ugljovodonici koji se transportuju i distibuiraju (instalacija i ureaji u posebnoj atmosferi rad i
odravanje istih).
Sve ovo ukazuje na posebne propise i tehnike uslove za izvoenje elektroinstalacije to uslovljava kvalitetnije izvoenje, elektrine ureaje posebne
izrade kao i obraanje panje na fizike pojave koje kod obinih instalacija
nisu od znaaja (pojava statikog elektriciteta naprimer).
Najei uzrok paljenja (poar, eksplozija) odreenih gasovitih smea moe
dati elektrooprema u svom normalnom radu ili prilikom njihove havarije.
U svom normalnom radu to je oprema ili njeni delovi koji normalno varnie
dovoljnom energijom da se eksplozivna smea upali (sklopke, delovi motora).
Potencijalno opasne havarijske situacije se mogu javiti na opremi (preskok
prenapona na armaturi ureaja) ili na instalacijama (struja i napon greke
kratkog spoja ili zemljospoja).
Kada nema prisustva komercijalne elektrine energije (elektrinih napojnih
ureaja i opreme), prisustvo fizikih pojava kao to su statiki elektricitet ili
elektrina pranjenja atomosferskog porekla (munja), moe takoe biti uzrok
paljenja eksplozivnih smea. Ove pojave su elektromagnetnog porekla pa se
eliminisanje uzronika paljenja vri elektrotehnikim principima primenjenim
na projektovanje i odravanje gasovodnih objekata.
Primena elektrinih ureaja i instalacija mora da bude bezbedna. Primenu
reenja uzrokuju i ekonomski faktori (ne primenjivati skupa reenja bez
tehniko-tehnoloke nude). Zato je vano klasifikovati prostore koji su
ugroeni eksplozivnim smeama, odnosno da se odrede takozvane zone
opasnosti.
122

6.1. Zone opasnosti

U praksi se prilikom odreivanja zona moraju sagledati svi faktori i usvojiti
odreena metodologija koja podrazumeva redosled analiza pojedinih faktora
koji odreuju prostornu granicu zona. Univerzalni model se retko moe
napraviti za bilo koju tehnologiju. Osnovna naela se obino daju standardima.
Zone opasnosti su delovi ugroenog prostora.
Klasifikuju se prema koncentraciji i vremenskom trajanju eksplozivnih smea.
Zona opasnosti 0. Prostor u kome je uestanost i trajanje eksplozivnih
smea veoma veliki. To je zapravo deo prostora u kome tehnoloki proces
dozvoljava prisustvo eksplozivnih smea tokom normalnog rada u duem
periodu. Primer: rezervoarski prostor.
Zona opasnosti 1. Prostor u kome je uestanost i trajanje eksplozivnih
smea oekivano. Mogue je prisustvo smea u normalnom radu jer ga
tehnoloki proces dozvoljava. Primer: okolina odunih otvora gasovoda.
Zona opasnosti 2. Prostor u kome je uestanost trajanja eksplozivnih smea
veoma mala i nije predviena normalnim tehnolokim procesom. Moe se
desiti i trajati kratko (nekoliko puta godinje i trajati par sati). Primer: okolina
prirubnica.
Po pravilu, prostorno, zonu 0 prate zone 1 i 2, a zonu 1 prati zona 2. Na
odreivanje zona najvie utiu izvori opasnosti (trajan, primarni, sekundarni i
viestruki) i ventilacija (prirodna i prinudna).
Zona bezbednosti predstavlja prostor u kome nije mogue prisustvo smea
zapaljivih gasova i vazduha. To je prostor u kome je primena elektroinstalacija
i opreme mogua uz uobiajenu kvalitetnu izradu i uslove koje nalae pravilo
struke i pozitivni propisi.
6.2. Elektrine instalacije u zonama opasnosti
6.2.1. Sistemi mrea
Prema JUS/IEC standardima sistemi niskonaponskih mrea se oznaavaju sa
dva slova od kojih se prvo odnosi na uzemljenje nule transformatora sa kojih
se napaja mrea, a drugo na uzemljenje potroaa prikljuenih na mreu.

123

Slika 6.1

Oznake znae:
T neposredno uzemljen sistem i sa njim u vezi primenjeni sistemi: zatitno
uzemljenje, nulovanje, zajedniko uzemljenje i sl.
I izolovani sistem mrea, to znai posredno uzemljenje nule transformatora, preko velike impedanse kojom se ograniava struja greke.
N nulovanje, podrazumeva povezivanje svih provodnih delova potroaa za
nulti vod vezan neposredno sa uzemljenom nulom transformatora.
Posebnost primenjenih sistema mrea ogleda se u pojavi opasnog iskrenja ili
zagrevanja izazvanog strujama greke, odnosno indirektnim naponima
indirektni naponi mogu izazvati opasno iskrenje provodnih delova razliitog
potencijala. Svi potencijalni sistemi mrea nisu pogodni za ugroene prostore.
6.2.2. Kablovi i izolovani provodnici
Za fiksne instalacije upotrebljavaju se kablovi sa metalnim, plastinim ili
gumenim platom. Kablovi sa spojenim metalnim platom ili platom od
eline ice bez zatitnog nepromoivog plata se ne smeju upotrebljavati.
Ukoliko se kabl ne polae u zemlju ili peskom ispunjenu cev ili ni na koji nain
nije zatien od poara, mora biti izraen od samogasivog materijala koji ne
podrava gorenje.
Izolovani provodnici se mogu koristiti samo za oienje unutar zatvorenih
kuita ili cevnog sistema instalacija.
Ako kablovski pribor nije ispitan za odgovarajuu zatitu i zonu ne sme se
upotrebiti izvan zone sigurnosti.
6.3. Elektrini ureaji
Postavljaju se u zone to je mogue nieg stepena opasnosti ili u neugroen
prostor, ako to doputaju tehniko-tehnoloki uslovi rada.

124

Ako se elektrini ureaji postavljaju u zone opasnosti moraju biti izvedeni u

odgovarajuoj Ex izvedbi.
6.3.1. Izbor elektrinih ureaja
prema oblasti primene: u rudarstvu je oznaka I, a u industriji II;
prema grupi gasova (A, B i C) u odnosu na maksimalni eksperimentalni
bezbedonosni zazor (MEBZ) i minimalnu struju paljenja (MSP);
najzapaljiviji, a time i najopasniji su gasovi grupe C, zatim B i na kraju A.
Ureaji planirani za grupu c mogu da se primene i za grupe B i A
obrnuto ne vai; metan i zemni gas pripadaju grupi A, kao i smee
propan-butana;
prema temperaturnoj klasi, odreuju se grupe gasova u odnosu na
temperaturu paljenja kao: T1 (iznad 450oC), T2 (od 300 do 450oC), T3 (od
200 do 300oC), T4 (od 135 do 200oC), T5 (od 100 do 135oC), T6 (od 85 do
100oC); metan i zemni gas pripadaju klasi T1, a smee propana i butana
klasi T2;
Primer: iz navedenog, oznaka za zemni gas (metan) je data kao IIAT1.
prema temperaturi okoline i radnim uslovima, podrazumeva temperature
od -20 do 60oC, ukoliko na samom ureaju nije drugaije navedeno;
prema uslovima montae ureaj moe biti zatvoren, poluotvoren i
otvoren prostor; primenjuje se odgovarajui oblik IP NN zatite, gde se
prvi N broj odnosi na prodiranje vrstih tela i praine, a drugi na prodiranje vlage; naprimer IP54 znai da je kuite ureaja konstruisano tako da
ne dozvoljava prodor praine i prskajue vode.
6.3.2. Oznaavanje i izrada elektrinih ureaja za ugroene prostore
Svi elektrini ureaji i komponente, osim provodnika, koji se primenjuju u
zonama opasnosti, oznaavaju se sa Ex (prema sadanjem standardu). Ranija
oznaka ovih ureaja na naim prostorima je bila S.
Principi izrade ovih ureaja su u osnovi:
- eliminisanje uzronika paljenja,
- kontrolisanje eksplozije ako do nje doe i
- eliminisanje prisustva eksplozivne smee u radnom delu elektroureaja.
Zavisno od konstrukcije ureaja i primenjene zatite, oznaci Ex se indeksno
dodaju mala slova koja oznaavaju tip zatite:
- Exd nepropaljivo kuite (neprodorni oklop);
- Exe poveana bezbednost;
- Exi svojstvena bezbednost (samosigurnost),
- Exp nadpritisak;
- Exm punjenje vrstim materijalima ili inkapsulacija;
- Exo uranjanje u tenosti;
- Exq punjenje peskom;
- Exs naroita vrsta zatite (kombinacija Exe+Exd ili Exd+Exi);
- Exn ureaji normalne kvalitetne izrade koji ne varnie.
125

6.4. Konstrukcione karakteristike elemenata za spajanje elektroinstalacija i ureaja

Kuita se izrauju od konstrukcionog elika najnieg kvaliteta, lakih

metala (sadraj Al preko 15%) i plastinih materijala uz uslov da
izdravaju sva relevantna ispitivanja; materijali moraju biti samogasivi ili
nezapaljivi;
Elementi za mehaniko spajanje moraju biti uvreni tako da se mogu
skinuti samo pomou alata;
Ureaji za blokiranje se koriste da se obezbedi osiguranje primenjene
vrste zatite (na otvaraj pod naponom); ne mogu se ukloniti delovi
blokade bez posebnog alata;
Provodni elementi u izolacionom delu koji slue za uvrenje provodnog
izolatora moraju biti sigurno uvreni, otporni na zakretanje spoj mora
biti trajan i siguran sa provodnikom;
Elektrino spajanje (stezaljke) mora biti izvedeno tako da se pritisak
spoja ne prenosi na izolator;
Prikljune kutije moraju biti izvedene u jednoj od vrsta protiveksplozijske
zatite (najee Exe);
Kuita koja sadre osigurae (razvodni ormari) moraju biti mehaniki
blokirana, tako da se njihova zamena moe vriti samo u beznaponskom
stanju, a osigura ne moe doi pod napon sve dok kuite nije sasvim
zatvoreno.

6.5. Potrebni sertifikati za ureaje primenjene u zonama opasnosti

Pravna regulativa namee niz zakona, propisa i naredbi koje se moraju
ispotovati.
Sva elektrina oprema i ureaji, sem kablova, koji se primenjuju u zonama
opasnosti, opremljeni su ploicama sa natpisom koji sadri:
- naziv proizvoaa,
- oznaku tipa ureaja,
- oznaku protiveksplozijskog ureaja sa podrujem primene (naprimer
Exd II B T3),
- proizvodni broj ako se ne radi o ureaju masovne proizvodnje
(naprimer razvodne kutije),
- standard na kome je bazirana primenjena vrsta zatite,
- oznaku, godinu i broj tipskog ispitivanja,
- dodatne oznake utvrene standardima za primenjenu vrstu zatite,
- oznaka i broj pojedinanog ispitivanja.
Generalno, sva elektrooprema i instalacije u zonama opasnosti moraju biti
kvalitetne izrade, ak i kada nisu posebne, Ex izrade.
6.6. Zatita od opasnog iskrenja u zonama opasnosti
Ne sme se dozvoliti razlika potencijala na ureajima koja moe izazvati iskru
dovoljne energije da upali eksplozivnu smeu. To su:
- Opasnost od napona greke (zavisi od primenjenog sistema mrea),
126

Ekvipotencijalizacija (izjednaavanje potencijala tako to se svi

metalni delovi povezuju na zajedniko uzemljenje ili na dodatni
sistem za izjednaavanje potencijala),
Statiki elektricitet (provodni delovi moraju biti elektrostatiki
uzemljeni),
Zatita od atmosferskog pranjenja (gromobranska zatita).

6.7. Poslovi i postupci odravanja elektrinih instalacija i ureaja

Svaka kompanija ima svoj Pravilnik o odravanju koji sadri niz radnji koje je
potrebno obaviti u toku periodinih pregleda razvrstanih po obimu poslova i
uetanosti obavljanja.
Pri transportu ugljovodonika postoji niz elektroureaja i elektroopreme koja nije
za eksplozivne sredine i nije smetena u zone opasnosti. Odravanje ove
opreme podlee pozitivnim, optevaeim propisima koji su uobiajeni za ovu
opremu. Kroz Pravilnik o odravanju se daju postupci i radnje koje se obavljaju
tokom periodinih pregleda ove opreme. Oprema ovog tipa: sistemi
besprekidnog napajanja sa ispravljaima, invertorima, akumulatorskim baterijama, statinim prekidaima, nezavisnim izvorom napajanja (dizel agregat) itd.
Za elektroinstalacije i ureaje smetene u potencijalno opasnim eksplozivnim
prostorima (Ex ureaji), vai posebna zakonska regulativa, odnosno poseban
Pravilnik o odravanju ovakve opreme.
Uspeno i efikasno odravanje elektroinstalacija i ureaja podrazumeva da
sluba koja se bavi ovom delatnou mora da poseduje svu potrebnu
dokumentaciju za objekat prilikom preuzimanja objekta na odravanje.
Potrebna dokumenatcija: Glavni elektroprojekat izvedenog objekta, Sertifikati
Ex opreme, Fabriki sertifikati opreme i Izvetaji sa nultog pregleda.
Izvetaji sa nultog pregleda sadre merenja obavljena na elektroinstalacijama
koja se odnose na napojnu mreu i uzemljenje.
6.7.1. Poslovi redovnog i vanrednog odravanja elektroinstalacija i ureaja
Odravanje ove opreme se moe podeliti na kontrolu, popravke i sanacije
kvarova, servisiranje i remonte.

Kontrola

Podrazumeva pregled i proveru funkcionalnosti. Obavlja se periodino i spada

u poslove redovnog, svakodnevnog odravanja. Kontrola se obavlja vizuelnim
pregledom, mernom opremom i proverom funkcionalnosti.
Vizuelni pregled: uoavanje mehanikih oteenja, nedostatak galvanskih
spojeva, zaprljanost funkcionalnih delova opreme (kontakti), odstupanja od
uobiajenog rada (treperenja svetiljki) i neispravnost ureaja (elektrina
brojila, naprimer).
127

Merna oprema: proveravaju se parametri na nultom pregledu prelazni otpori

uzemljivaa, otpori galvanskih veza, podeenost termike zatite i ureaja za
brzo prekidanje struje greke.
Funkcionalne probe: proveravaju se ureaji koje su predviene za automatski
rad, pogone pumpi, osvetljenje i sl.
Kontrola ukazuje na potrebu vrenja popravki ili sanacija na instalaciji i opremi.

Popravke i sanacija

Ogranien je broj popravki koji se mogu izvriti na Ex ureajima. U okviru

redovnog odravanja na ovakvoj opremi mogu se vriti popravke manjeg
obima, uglavnom zamena potronih elemenata sa originalnim novim delovima
ili kompletnih elemenata elektroinstalacija. Ako popravka ne moe da se izvri
na licu mesta vri se sanacija shodno propisima koji definiu rad na
odravanju sa ovakvom opremom.

Remont

Remont opreme u Ex zatiti vri kvalifikovana, ovlaena firma (naprimer

Radionica za remont), nakon ega izdaje sertifikat o izvrenom remontu i
stavlja oznaku na remontovan ureaj.
Remont elektroinstalacije moe da vri i firma ovlaena za izradu instalacija
uz uslov eksterne (spoljne) verifikacije nulti pregled, kao i za nove objekte.
Ovaj remont moe da vri i sluba odravanja, ukoliko ima ovlaenje za rad i
odravanje na ovakvoj opremi.
Treba naglasiti da se na terenu (na licu mesta) uglavnom vri kontrola opreme
i demontaa i montaa opreme (vezano za popravke, sanacije i remonte
elektroopreme).
6.7.2. Evidencija o postupcima
Evidencija se vri putem takozvanih linih kartona opreme, izvetaja o
izvrenim intervencijama, mernim protokolima itd. Sve se ovo arhivira u
pisanoj formi (putem obrazaca) tako da kasnije moe biti dostupno operativi
rada i odravanja ali i inspekcijskim kontrolama. Podaci se arhiviraju i putem
raunara odnosno preko baza podataka istih aktivnosti i parametara.
6.7.3. Posebnosti tehnolokog postupka odravanja elektroinstalacije
Posebnost se ogleda u moguem prisustvu eksplozivnih smea i kako su instalacije i ureaji izvedeni na takav nain da eliminiu uzronike paljenja, tako ni
lica na odravanju svojim postupcima ne smeju izazvati havariju.

128

Merenje koncentracije eksplozivnog gasa u zonama opasnosti

Merenje se vri posebnim instrumentima koji se nazivaju eksploziometri. Oni

obino rade u opsegu od donje granice eksplozivnosti do gornje granice
eksplozivnosti (za metan od 4 do 12 Vol%) i imaju alarm (zvuni ili svetlosni)
za upozorenje o prisustvu eksplozivne koncentracije.
Ako je u pitanju laki gas (metan, zemni gas) koji je laki po gustini od
vazduha, koncentracija se meri u gornjim delovima prostorije u odnosu na
izvor opasnosti, a ukoliko su u pitanju teki gasovi (smee propan-butan),
koncentracija se meri od izvora opasnosti nanie po prostoriji.
Po izvrenom merenju koncentracije, kada se dokae da nema eksplozivnih
smea, pristupa se merenju elektroopreme.

Merenje otpora (prelaznog otpora uzemljivaa)

Merenje koje se najee radi na objektima.

Uglavnom se koriste digitalni instrumenti, koji imaju sopstveno napajanje i
kao takvi su potencijalno opasni za eksplozivne sredine, ukoliko nisu posebne
izrade. Zona opasnosti je prostor u kome treba definisati sve mogue
postupke i radnje lica na odravanju i rukovaoca.
6.8. Praktino izvoenje radova na elektroinstalacijama i ureajima u
zonama opasnosti
6.8.1. Elektrini ureaji u zonama opasnosti
Znajui da nisu dozvoljene intervencije na elektrinim ureajima koji se nalaze
u zonama opasnosti (Ex), osim zamene potronih delova originalnim delovima
po preporuci proizvoaa, kontrola ovih ureaja se svodi na vizuelne preglede
i evidentiranje svih intervencija izvrenih na njima. Evidentiraju se sve
intervencije.
Vizuelni pregled ureaja, odnosno opreme, se vri tako to se proverava da li
ima isti izgled kao kod nultog pregleda. Ako se uoe promene, vri se
popravka. Funkcionalna provera se vri na ureajima ili opremi koja nisu u
stalnom radu. Evidentiranje intervencije na ureajima i opremi se vri
obavezno u kartonu koji je otvoren na poetku eksploatacije.
6.8.2. Elektrine instalacije u zonama opasnosti
Pregled instalacija se svodi na kontrolu mera za zatitu od opasnog iskrenja
kao osnovnog kriterijuma za izvoenje instalacija u zonama opasnosti.
Uobiajeno je da se svi postupci kontrole obavljaju prilikom periodinog
obilaska.
129

Kontrola uzemljenja kao zatita od atmosferskog pranjenja

Kontrola se vri mernim instrumentom i vizuelno. Merenjem se na svakom

merno-rastavnom spoju proverava prelazni otpor uzemljivaa pri emu on ne
sme biti vei od 10. Vizuelno se proveravaju spojevi na spoljnom uzemljenju
izmeu provodnika, hvataljki, zemljovoda i uzemljivaa.

Kontrola izjednaenja potencijala

Predstavlja obaveznu meru zatite od opasnog iskrenja nastalog zbog greke

na mrei, prenapona atmosferskog porekla i prenapona zbog naboja statikog
elektriciteta. Kontrolie se merenjem instrumentom i vizuelnom kontrolom.

Kontrola podeenosti zatitnih ureaja za prekidanje stanja greke

Ovi ureaji se koriste kako bi to pre prekinuli struju greke u mreama koje
su primenjene u zonama opasnosti. Kontrola se vri posebnim instrumentima
(revitaster) koji su obino viefunkcionalni.
6.8.3. Periodinost kontrole i evidentiranje
Periodinost kontrole je odreena pozitivnim propisima za ovu oblast i
pravilnikom kompanije koja radi poslove odravanja.

130