Seminarski rad

Iz istorije
Tema: Drugi srpski ustanak

Po odredbama Bukurekog ugovora o miru

Rusije I Turske, Srbija je trebalo da ostane u
sastavu Turske sa odredjenom autonomijom.
Ne potujui odredbe Bukurekog mira, Porta
1

je 1813. godine pokorila Beogradski paaluk. Slom ustanka znaio je povratak

turske vlasti u Srbiju I stanje kakvo je bilo pre 1804. godine. 1
U Srbiju su se vratile spahije i itluksabije i obnovile feudalne odnose.
Vreme izmedju Prvog i Drugog srpskog ustanka zapameno je po najgorem
zulumu Turaka2.Mnoge srpske porodice

su pobegle preko granice u Srem i

Banat.
Srbi su se hvatali za oruje primoravani dotad nepozanatim valom nasilja, koji je
poprimio oblik genocidnosti.
Svi istorijski izvori ukazuju na to da u turskim zulumima treba traiti osnovni izvor
u izbijanju revolucije i njenim produenjima 1814. i 1815. godine.
Srbi su javno stavljeni izvan zakona, pa su sultanovi odmetnici, dahije, a potom I
zvanine turske vlasti, sa sultanovim naredbama 1813. 1814. i 1815.godine
masovno istrebljivali onaj deo srpskog naroda koji je iveo na prostoru ustanike
drave.
Uprava Beogradskim paalukom poverena je Sulejman-pai Skopljaku, velikom
krvoloku, koji je preopteretio narod brojnim radnim I fiskalnim obavezama. 3 U
loem poloaju bilo je I mnogobrojno izbeglo srpsko stanovnitvo u Austriji. Tri
linosti obeleile su najtee vreme u povesti Srbije - Milos Obrenovi, Stanoje
Glava I Hadi Prodan Gligorijevi. Glava je imenovan za nadzornika
Carigradskog druma I kao sumnjiv pogubljen je februara 1815. godina.
Hadi Prodan Gligorijevi odgovorio je na turski zulum pobunom u jesen 1814.
na prostoru Zapadne Morave ( u aanskoj I Kragujevakoj nahiji). Iako su
ustanici imali uspeha u Kniu, buna je uguena a teror u zemlji je bio pojaan.

1
2
3

Rado Ljuic,Istorija srpske dravnosti, Novi Sad, 2001., str.71

Rado Ljuic,Istorija srpske dravnosti, Novi Sad, 2001.,str. 75
Istorija srpskog naroda, Beograd 1981.god., str.97

Milo Obrenovi je u junu 1814.godine postao oborknez poeke i kragujevake

nahije. Sulejman paa je povratio sve poreze I ustanove koje su postojale do
1804.godine.4
Turska blagost u upravi

nije dugo potrajala. Posto je bila postignuta vojna

bezbednost I obavljen glavni deo posla oko repratijacije , Sulejman paa je

poeo sa prvim nedeljama 1814.god. sprovodti policijski teror.
Polovinom septembra 1814.godine izbila je buna u poekoj nahiji, sa sreditem
u manastiru Trnovi kod aka, kojoj se na elo stavio bivi starovlaki vojvoda
Hadi-Prodan Gligorijevi. Buna se odmah prenela I na veliki deo kragujevake
nahije.
Knez Milo Obrenovi je odbio da se pridrui pobunjenicima. Slulejman paa je
poslao svog ehaju u aak da odatle rukovodi akcijom protiv novih ustanika. U
medjuvremenu je dolo do sukoba kod Knia gde su turski zapovednik Aimbeg
I Milo bili potueni. Uprkos izvojevanoj pobedi, ustanici su se rasturili I buna je
bila osudjena na propast. Hadi Prodan je sa nekolicinom svojih ljudi pobegao
prema Savi u nameri da predje u Austruju .
Slom Hadi Prodanove bune izazvao je nov talas turske odmazde: pohvatano je
nekoliko stotina seljaka, kaludjera, kmetova.
Strah je ponovo zavladao kao u vreme see knezova, jer vie niko nije bio
siguran za svoju glavu.
Iako neuspela,zbog podvojenosti medju prvim ljudima u narodu, Hadi
Prodanova buna je predstavljala uvod u dogadjaje koji e nastati u prolee 1815.
godine i dovesti do II srpskog ustanka. 5
Za period od godinu I po dana ponovne turske uprave u Beogradskom paaluku
bilo je nekoliko pokuaja u inostranstvu da se pomogne srpskom narodu.

4
5

Rado Ljuic,Istorija srpske dravnosti, Novi Sad, 2001.,str.77

Istorija srpskog naroda, Beograd 1981.god., str.100

Poraz Napoleonove Francuske I ulazak saveznika u Pariz u martu 1814. pruali

su nadu da e se stanje u Srbiji popraviti, a moda i dovesti u pitanje dalji
opstanak turske vlasti u Beogradskom paaluku.
Vesti o pripremama za Beki kongres odjeknule su I medju Srbima I srpskim
stareinama, emigrantima u Austriji, a preko njih I do kneeva koji su ostali u
Beogradskom paaluku delei teku sudbinu sa pokorenim narodom.
U toku zasedanja Bekog kongresa, Prota Mateja Nenadovi je 27. decembra
1814. godine doneo u Be tekst Narodne molbe iz Srbije sa potpisom kneza
Miloa Obrenovia I drugih knezova. Austrijski car Franc I im je obeao da e se
zauzeti, kako bi olakao poloaj srpskog naroda u Beogradskom paaluku.
Vidljivi rezultati su izostali usled podvojenosti evropskih dvorova u vezi sa
pitanjem odranja Turske u Evropi, kao I zbog novog obrta situacije na Zapadu
koji je nastao povratkom Napoleona sa Elbe I novih ratnih zapleta sa
Francuskom.
U medjuvremenu je u Beogradskom paaluku, u aprilu 1815. izbio nov oruani
pokret srpskog naroda, poznat kao II srpski ustanak.

Srpsko-turski odnosi na poetku 1815. nisu bili bolji nego u prethodnoj godini.
Srbi su strahovali od Turaka, a Turci su podozrevali od Srba. Turski tevtii su
neprekidno nailazili na srpske hajduke I odmetnike od vlasti, I dalje su prikupljali
skriveno oruje I stalno sumnjali u tajne sastanke I zavere u narodu. To je samo
jaalao Sulejman-painu okrutnost.
Podstaknut dubokom mrnjom prema Srbima, on je po svoj prilici slao Porti
izvetaje koji nisu ili u prilog narodu, odnosno u pirilog njegovoj lojalnosti prema
sultanovim vlastima. Velika neizvesnost oseala se u svim narodnim slojevima I
svuda po Srbiji.

Rado Ljuic,Istorija srpske dravnosti, Novi Sad, 2001.,str.80

to se tie Srba, oni su se veoma zabrinuli sredinom februara 1815. kada je

Sulejman paa Skopljak pozao u Beograd vei broj kuluara iz celog paaluka,a
sa njima I sve kneeve I druge vidjenije ljude.
Mnogi knezovi, oekujui najgore, odbili su da dodju u varo. Na tom zboru,
ubijen je Stanoje Glava a Milo Obrenovi je bio zadran u Beogradu. Kad je
doao na Rudnik, Milo je zatekao narod ve u pokretu, I odmah je bio
obaveten o sastancima u Rudovcu I Vreocima. Milo je odredio da se na Cveti,
crkveni praznik I narodni sabor u Takovu,oglasi novi ustanak na Turke.
Sa Miloevom namerom bili su upoznati I svi vidjeniji ljudi iz beogradske,
valjevske, rudnike I drugih nahija. Ni u Takovu ni u Oracu, nisu se okupili
najpoznatiji ljudi u Srbiji, ali su snano odluili da se biju sa Turcima. 7
U II ustanku, ustanici su ratovali iskljuivo na prostoru Beogradskog paaluka I to
protiv vojske beogradskog vezira. Ratni sukobi 1815. bili su odluni kao u vreme
najeih bitaka I srpskog ustanka. Ponovo je Porta izdavala katil-fermane
( krvnike naredbe) o istrebljenju ustanika. Borbe za aak trajale su oko
etrdesetak dana sa promenljivim uspehom. Iako su Srbi poraeni na Ljubiu
6.juna, posle pogibije Imair-pae Turci su napustili aak. Pre toga Srbi su
zabeleili pobedu na Paleu ( Obrenovac), Poarevcu I Dublju 26. jula. Time je
okonano ratovanje, a Turci sabijeni u nekoliko gradova sa utvrdjenjima.
Kada je saznao da protiv ustanika idu dve sultanove vojske, rumelijska pod
komandom Maraali Ali pae i bosanska pod zapovednitvom Hurid pae, Milo
Obrenovi odluio je da se upusti u pregovore sa sultanovim komandantima,
uveren da ustanici nisu u mogunosti da uspeno ratuju na tri fronta:
bosanskom, rumelijskom I beogradskom.
Pregovori sa Hurid paom na Drini zavreni su neuspeno, ali ne I sa
Maralijom, u njegovom logoru u Belici, kod uprije.

istorija srpskog naroda, Beograd 1981.god., str. 102

Obrenovi je za osnovu srpskih zahteva uzeo odredbe Ikovog mira iz 1806.

godine,to e se kasnije pokazati kao mudar potez.
Nakon to je okonana Napoleonova drama, ruski poslanik u Carigradu Andrej
Italinski predao je Porti 30. septembra
1815.godine zahtev o reenju srpskog
pitanja.
Porta je odmah reagovala zbacivanjem
Sulejman

pae,

povlaenjem

Hurid

pae sa granice Beogradskog paaluka I

imenovanjem
Maraali

Ali

rumelijskog
pae

za

vezira

upravnika

Beogradu.
Usmeni beogradski sporazum izmedju Miloa I Maraali Ali pae postignut ie
6.novembra 1815.godine.
Tim sporazmom Srbi su stekli sledea prava:
-

da sprski knezovi sami sakupljaju poreze bez ikakvog uplitanja turske

vlasti.
u seditu nahija sede muselim I knez, koji e zajedno suditi Srbima
da spahije uzimaju svoje prihode sa spahiluka prema propisanim
pravilima,a ne kao u vreme Sulejman pae kada su naplaivali znatno

vie,
da u Beogradu radi Narodna kancelarija sastavljena od 12 knezova, iz
svake nahije Beogradskog paaluka po jedan, kao najvise administrativno
I sudsko telo. 8

Time je zavren II srpski ustanak, odnosno ratni period Srpske revolucije.

Istorija srpskog naroda, Beograd 1981.god., str.120

Odnosi sa Turskom do 1830. Oslanjenje na Rusiju

Utvrdjujui pravno-ekonomske osnove srpske autonomije 1815.god., Milo je

uspeo da u poreskim obavezama prema Porti utvrdi stavku od 28.954 oenjena
mukarca, tj. poreska lica i da po tom osnovu sve do 1830.god. isplauje ovu
fiskalnu obavezu Osmanskom carstvu. 9 Slino kao sa porezom, od kojeg je
izdravana turska uprava u Beogradskom paaluku, bilo je i sa ostalim fiskalnim
obavezama Srba prema Porti.
Likvidacija turske uprave u unutranjosti zemlje i smanjenje poreza bili su dve
vane tenkovine Miloeve vlasti u Beogradskom paaluku posle 1815.godine. Bili
su otpali gotovo svi vidovi turskog zuluma, vanredne i vanzakonske poreske
obaveze prema Turcima, razne vrste turskih zloupotreba u srpskim selima.
Sa odlaskom Turaka iz narodne sredine nisu bili reeni i svi problemi koji su
muili srpskog seljaka.
Nesredjene unutranje politike prilike, ne samo da su dovodile u pitanje dalji
razvoj srpskih zahteva za to potpunije oslobodjenje od turske vlasti nego
takodje i dotad postignute uspehe.
Izbijanje grkog ustanka poetkom 1821.godine zahtevalo je nove napore kneza
Miloa da se odnosi sa Turcima poboljaju u korist srpskog naroda. 10 To je
zavisilo od prethodnog sporazumevanja sa Portom koja je preko beogradskog
pae i turskih garnizona odravala suverenitet sultanove vrhovne vlasti. Da bi
postigao ciljeve sa kojima je verovao da e bolje zatititi i uveati steene
pozicije, Milo je poslao u Carigrad nekoliko deputacija radi pregovora sa
Portom.

Istorija srpskog naroda, Beograd 1981.god., str 127

Nataa Dereti, Nacionalna istorija drave I prava, Beograd 2008., str 145.

10

Zbog dravnih ali i linih interesa Milo je naredio da se ubije Karadjordje, koji je
po nagovoru grkog revolucionarnog drutva Heterije, preao u Srbiju,sa
namerom da digne narod na ustanak.
Dolaskom cara Nikolaja I na ruski presto 1825.godine, Porti je predat ulitimatum,
u kome je traeno da se rei srpsko pitanje po odredbama Bukurekog mira. U
Akermanu je sklopljena konvencija po kojoj je Turska priznala Rusiji pravo
protektorata nad Moldavskom, Vlakom i Srbijom. U petom lanu Akermanske
konvenicije izloene su srpske elje koje je Porta trebalo da ispuni, a to su:
sloboda veroispovesti, pravo srpskog naroda da sam bira svoje stareine,
nezavisnost unutranje uprave, povraaj od Srbije otrgnutih okruga, da se razne
dabine spoje u jednu, sloboda trgovine, izgradnja bolnica, kola, tamparija i dr.
Porta nije izvrila odredbe Akermanske konvencije, niti naknadne odredbe.
Rat izmedju Rusije i Turske koji je izbio 1828.godine, doveo je Srbiju u nezgodnu
poziciju. Medjutim Srbija je u tom ratu ostala neutralna. Rat je zavren turskim
porazom, a 2.septembra 1829.godine sklopljen je mir u Jedrenu. Ovim aktom je
obezbedjena samouprava Srbije i osiguran njen medjunarodni poloaj.
Turska je predala Milou est nahija koje su po Bukurekom miru pripale Srbiji, a
i ispunila sve take dodatka petom lanu Akermanske konvencije.
Milo je odravao dobre veze sa Rusijom sve do 1837.godine, kada je doao u
sukob sa njom zbog ustavobraniteljskog pokreta.

Literatura

Nataa Dereti, Nacionalna istorija drave i prava, Beograd 2008.god.

Istorija srpskog naroda, Beograd 1981.god.
Rado Ljui, Istorija srpske dravnosti, Novi Sad 2001. god.

www.maturski.org