3.

1 MATEMATIKI ELEMENTI KARTE

Tree predavanje
Definiu osnovu karte koja odreuje matematike zakone i svojstva
kartografskog predstavljanja.

Tim zakonima se utvruje meusobni odnos i

poloajna veza izmeu taaka, linija i povrina na fizikoj
povri Zemlje i istih objekata na geografskoj karti.

MATEMATIKI ELEMENTI KARTE

Matematiku osnovu karte sainjavaju sledei matematiki

elementi:

Geodetska osnova
Razmer
Kartografska projekcija
Format i nomenklatura listova karata.

Geodetska osnova odreuje prelaz od fizike povri

Zemlje ka uslovnoj povri elipsoida i obezbeuje pravilan
poloaj geografskih elemenata karte u odnosu na neku
koordinatnu mreu na povri elipsoida.
Razmer odreuje stepen smanjivanja projektovanih
delova Zemljine povri u ravni geografske karte.
Kartografska projekcija odreuje prelaz od povri elipsoida
na ravan. Ona izraava analitiku zavisnost izmeu koordinata taaka na
Zemljinom elipsoidu i ravni, izraene odgovarajuim sistemom
koordinatnih linija.

Format i nomenklatura listova odreuje veliinu lista karte

i njegovo oznaavanje u integralnom sistemu karata.

3.2 GEODETSKA OSNOVA

Dva osnovna zadatka Geodezije i Kartografije mogla bi se saeti kao:
1) Odreivanje oblika i dimenzija Zemlje i
2) Stvaranje tane geometrijske osnove za premer i kartiranje
veih delova Zemljine povri.
Prvi zadatak smatra se isto naunim, a drugi naunotehnikim, ali su oba u tesnoj vezi. Uspeno reavanje prvog je osnova
za dobro reavanje drugog. Odavde je jasna veza izmeu Geodezije i
Kartografije kao odvojenih, ali srodnih naunih disciplina.
Geodetsku osnovu emo razmotriti kroz:
3.2.1 Zemljinu povr i oblik
3.2.2 Dimenzije elipsoida
3.2.3 Orijentaciju elipsoida
3.2.4 Oslone take
3.2.5 Kartografski kontinuitet i
3.2.6 Objedinjavanje geodetskih mrea.

3.2.1 Zemljina povr i oblik

Povr koja se neposredno vidi je fizika povr Zemlje. Zbog
nepravilnog rasporeda tree dimenzije - reljefa, ta povr se ne moe izuavati u
matematikom smislu, ni cela, ni u veim delovima.
Poto se take koje ine osnovu za premer nalaze na fizikoj povri, to se i sva
merenja vre na toj povri. Da bi se mogli obraditi rezultati merenja, take se
normalama projektuju sa fizike na matematiku odreenu projekcionu povr.

Stepen pribliavanja projekcione povri fizikoj zavisi od

postavljenih zahteva tanosti u svakom konkretnom sluaju. U prvom
pribliavanju, Zemljina povr se moe smatrati povri lopte, u drugom kao

3.2.2 Dimenzije elipsoida

Navode se parametri nekih elipsoida koji se najee koriste kao projekcione
povri:
(1) Beselov elipsoid (odreen 1841. god.) sa parametrima:
a=
a=66 377 397 m, b=6 356 079 m, f=1
f=1:299,
299,2
Pored Srbije, od evropskih zemalja do II svetskog rata na Beselovom elipsoidu
raunali su jo: Austrija, Nemaka, Grka, Holandija, Norveka, vajcarska, vedska.

povr obrtnog elipsoida koji se u tom sluaju naziva Zemljin elipsoid.

(2) Hajfordov elipsoid (iz 1910), koji je na II kongresu Meunarodne

geodetske i geofizike unije, odranom 1924. godine u Madridu, usvojen kao
meunarodni. Njegovi parametri iznose:
a=
a=66 378 388 m, b=
b=66 356 912 m, f=1
f=1:297,
297,0

Idealizovanu i najbolju projekcionu povr predstavljao bi geoid (telo koje

ograniava idealizovana morska povr, protegnuta ispod kopna, uz uslov da je ta povr
u svim svojim takama upravna na pravac sile Zemljine tee), ali se on ceo ne moe
smatrati analitiki odreenim geometrijskim telom.

(3) Krasovskog elipsoid (iz 1940) koji se od 1946. godine koristio u Rusiji,
Maarskoj, Rumuniji i td., a iji su parametri:
a=6 378 245 m, b=6 356 863 m, f =1:298,3

Elipsoid koji se u izvesnoj oblasti najbolje prilagodi geoidu, kako po

dimenzijama, tako i po orijentaciji, tj. njegovom poloaju u Zemljinom telu,
naziva se referenc-elipsoid. Sva raunanja triangulacije se vre na njemu.

Takoe, Francuska se koristila Klarkovim elipsoidom II (iz 1880), a UK Erijevim (iz

1330). U SAD se koristio Klarkov elipsoid I (iz 1886), a u Kini Beselov (iz 1841).

3.2.3 Orijentacija elipsoida

Pravilna orijentacija elipsoida predstavlja, u stvari, pravilnu
orijentaciju triangulacije.
Sutina orijentacije sastoji se u odreivanju geografskih
koordinata jedne take i azimuta strane koja iz nje polazi. Ta taka se
naziva fundamentalna taka, a njene koordinate i azimut strane su
poetni podaci triangulacije.
Stara Trigonometrijska mrea I reda naslonjena je na mreu I
reda biveg Bekog VGI, ime je odreen njen poloaj na elipsoidu
Bessela. To znai da je Hermanskogel kraj Bea istovremeno i
fundamentalna taka triangulacije stare mree, pa kao deo i nastavak
stare austrijske triangulacije ima sledee poetne podatke:
Referenc-elipsoid: Besel (1841)
Fundamentalna taka: Hermanskogel (Herrmannskogel)
ije su koordinate:
= 48 16'15",29 0,04
= 33 57'41",06 istono od Fera

3.2.4 Oslone take

Take na Zemljinoj povri, odreene po poloaju i
visini, koje slue za orijentaciju geografskog sadraja,
nazivaju se oslonim takama ili takama geodetske osnove.
Oslone take koje obezbeuju na karti pravilan poloaj
cele teritorije ili njenih delova u horizontalnom smislu
nazivaju se takama poloajne osnove. One su po pravilu i
visinski odreene.
Oslone take koje obezbeuju pravilan poloaj u
visinskom smislu nazivaju se takama visinske osnove.
Oslone take poloajne osnove su trigonometrijske i
poligonornetrijske take, dok su nivelmanski reperi take
visinske osnove.

3.3 KARTOGRAFSKI KONTINUITET

Odstupanja u orijentaciji dravnih triangulacija uzrok
su to se koordinatne mree, a samim tim i premerene i
kartirane povrine, ne mogu uklopiti u karte susednih zemalja.
Ako se tome doda jo upotreba razliitih referencelipsoida, nastala neslaganja na graninim delovima mogu
oteati ili ak onemoguiti tzv. kartografski kontinuitet.
Zavisno od razmera karata, problem kontinuiteta ima
razliit sadraj. Kod karata sitnijih razmera su uslovi za
uspostavljanje kartografskog kontinuiteta manje sloeni, no
to je to sluaj kod karata krupnijih razmera.
Tu zapravo problemi i nastaju.
U svetu jo uvek postoji arenilo u izboru: elipsoida,
fundamentalnih taaka i poetnog meridijana.

OBJEDINJAVANJE GEODETSKIH MREA

Razvojem nove situacije u svetu, vezane sa naglim

razvojem nauke i tehnike, geodetski sistemi su postali tesni i
predstavljaju smetnju ubrzanoj integraciji veeg broja zemalja
i na vojnom i na civilnom planu.
Pri prelasku iz jednog nacionalnog sistema u drugi
javljali su se prekidi u geometrijskoj homogenosti geodetske
mree, to uzrokuje geodetsko-kartografski diskontinuitet.
Vojna kartografska sluba SAD je u drugoj polovini
20. veka organizovala zajedniko izravnanje trigonometrijskih
mrea Evrope, gde je uz uee Meunarodne geodetske
asocijacije, zavreno objedinjavanje nacionalnih mrea cele Evrope.
Sistem je dobio naziv "Europski sistem koordinata"
(European Datum), a sraunat je na Hajfordovom elipsoidu sa
fundamentalnom takom u Potsdamu.

Naa triangulacija nema: sopstvene fundamentalne take, ni

elipsoida koji bi se najbolje prilagodavao naoj teritoriji, odnosno
geoidu.
Razlike u geografskim koordinatama identinih taaka (nae
minus susedno) prikazane su u tablici:

Naa sadanja triangulacija je prema nekim preliminarnim razlikama

pomerena prema istoku za oko 410 m i prema severu za oko 21 m.

Takoe je "Severnoameriki sistem koordinata 1927. god." (1927

North American Datum) izraunat na Klarkovorn elipsoidu, sa
fundamentalnom takom Mids Ran (Meades Ranch), proiren na zemlje
Centralne i June Amerike.
Dalje je uspostavljen sistem Evropa - Afrika - Sibir - Indija na
Hajfordovom elipsoidu i fundamentalnom takom Potsdam, kao i
istonoazijski geodetski sistem sa Tokijom kao fundamentalnom takom.
Objedinjavanjem svih ovih sistema stvoren je jedinstveni svetski
geodetski sistem.

Znaajne promene realizovane su i u Rusiji, kada se sa

sistema koordinata od 1932. godine prelo na "Jedinstveni
sistem koordinata 1942. godine", kao i sa Beselovog na
elipsoid Krasovskog.
Ruska triangulacija se od 1932. godine raunala u dva sistema.
Na elipsoidu, orijentisanom po Pulkovu, raunata je triangulacija do 96
istone duine, a za teritorije istono od tog meridijana po ernigovsku.

Orijentacija elipsoida po dvema takama bila je uvedena

zbog znatnih odstupanja dimenzija Beselovog elipsoida od
geoida, a razlike u koordinatama istih taaka, raunatih u oba
sistema, bile su reda 100 m.
Usvajanjem novog elipsoida izvrena je nova
orijentacija po samo jednoj fundamentalnoj taki - Pulkovu, za
koju su izraunati novi fundamentalni podaci: "Jedinstveni
sistem koordinata 1942. godine".
U poslednje vreme se Pomou GPS - satelitske
triangulacije mogu ostvariti velike kontinentalne geodetske
mree. Prednost ove triangulacije nad klasinom je u tome to
se take odreuju u okviru nebeskog svoda kao prostornog
koordinatnog sistema. Time se obrazuju isto geometrijske
triangulacione mree, sa stranama duine preko 3.000 km,
koje su nezavisne od skretanja vertikala ili definicije geoida.

Glavni razmer predstavlja eljeni ili optimalni odnos

smanjivanja. injenica to se eljeni odnos nije mogao svuda zadrati,
samo je posledica nemogunosti da se kriva povr razvije u ravan u
nekom konstantnom odnosu.
Pri izuavanju deformacija, meutim, glavni razmer ne igra
nikakvu ulogu, jer opte smanjivanje ve projektovane mree ne moe
izmeniti karakter deformacija.
Prema egzaktnoj definiciji, razmer karte (zapravo projekcije u
kojoj se karta izrauje) je odnos izmeu beskonano male duine u
projekciji, prema beskonano maloj podudarnoj duini na elipsoidu.
Poto se povr elipsoida ne moe razviti u ravan bez deformacija
(izoblienja), razmer njegove projekcije menja se ne samo pri promeni
poloaja take, ve i oko take u raznim pravcima.
Zato jednaina (3.1) predstavlja izraz za delimini razmer.
ds
S
ili c =
s 0 S
ds

c = lim

(3.1)

3.4 POJAM RAZMERA

Pod pojmom razmer (engl. Scale) uopte podrazumeva se odnos
izmeu dveju veliina izraenih istim mernim jedinicama. Razlikujemo:
3.4.1 Linijski razmer
3.4.2 Povrinski razmer
3.4.1 Linijski razmer
Pri raunanju kartografskih projekcija, prvo se Zemljin elipsoid
moe umanjiti u nekom unapred zadatom odnosu, a zatim razviti u ravan
po odreenim matematikim zakonima.
Ovaj odnos smanjivanja naziva se glavnim (ponekad i optim)
razmerom koji se ispisuje na svaku kartu.
Jasno je da prilikom ovog smanjivanja ne dolazi do deformacija,
jer je re o istom elipsoidu, samo uslovno smanjenih dimenzija. Re je o
smanjenom prikazu povri Zemlje na sferoidalnom globusu koji
predstavlja model Zemljinog elipsoida u zadatom glavnom razmeru.

U projekcijama koje se danas koriste za krupno-razmerna

kartiranja, razlike izmeu glavnih i deliminih razmera se kod praktine
upotrebe karata mogu zanemariti. Drugim reima, linijske deformacije
nikako ne prelaze granice greaka merenja na karti.
Sa gledita praktine kartografije, razmer je odnos bilo koje
duine na karti prema njenoj horizontalnoj projekciji na zemljitu. Njime
se izraava stepen linearnog smanjivanja u odnosu na odgovarajue
veliine u prirodi. Ako usvojimo oznake za:
M - odnos smanjivanja ili razmer,
Sk - rastojanje na karti,
Sn - horizontalno rastojanje u prirodi,
onda se Razmer moe izraziti kao:
M=

Sk
Sn

(3.2)

Sasvim je jasno da se meusobno mogu uporeivati samo

veliine izraene istim duinskim jedinicama. Brojni razmer se uvek
dovodi u oblik 1/u i tada je imenitelj broj koji pokazuje stepen
smanjivanja. U tom sluaju je sasvim svejedno koje e se merne jedinice
u pojedinim mernim sistemima upotrebljavati. To mogu biti: mm, cm, m,
ini, stope, jardi itd. Zbog toga se kae da razmer predstavljen izrazom
(3.2) ima univerzalnu vrednost.
U vanokvirnom sadraju svake karte mora biti obeleen razmer.
Postoje razliiti naini obeleavanja:
1. Brojno obeleavanje, na primer 1:25.000; 1:50.000;
1:100.000; 1:200.000 ili u vidu razlomka:
1
1
1
1
;
;
;
25000 50000 100000 200000
Preimustvo brojnog razmera lei u njegovoj univerzalnosti.
Naprimer: ako je na engleskoj karti dat razmer 1:63.360, korisnik karte moe
proitati da jednom inu na karti odgovara 63.360 ina u prirodi, tj. jedna
engleska milja. Ali se moe proitati da na toj karti vlada, takoe, odnos 1 cm
prema 63 360 cm itd.

Kod geografskih karata vrlo sitnih razmera koje obuhvataju vee

delove Zemljine povri, mogu postojati velike razlike izmeu glavnog i
deliminih razmera du pojedinih pravaca kartografske mree. Da bi se i
one mogle koristiti za to priblinije odreivanje rastojanja, ucrtavaju se
razmernici u obliku nomograma. Za kartu Balkanskog poluostrva,
izraenu u Merkatorovoj projekciji na dodirnom cilindru, razmer
1:10.000.000, razmerni nomogram je dat na slici 3.2.

Sl. 3.2 Razmerni nomogram za kartu u Merkatorovoj projekciji, razmer 1:10.000.000.

Iz slike se vidi: da je duina od 100 km na ovoj karti, na razliitim

irinama predstavljena razliitim duinskim vrednostima nomograma, jer
su razmeri na razliitim paralelama razliiti.

Za merenja na karti (nanoenje i uzimanje rastojanja) brojni

razmer je dosta nepraktian, jer svakom merenju predstoji
preraunavanje. To za merenje veeg broja duina iziskuje i dosta
vremena.
2. Grafiko obeleavanje u vidu takozvanog razmernika, na
primer, za kartu 1:50.000

Takoe se koriste kombinacije sa km i morskim miljama na

pomorskim kartama (1 morska milja = 1852 m) ili engleskim miljama
(1 engl. milja = 1609 m).
Na svim listovima Meunarodne karte 1:1.000.000, na kojima se
nalaze i delovi morske povri, pored razmernika u kilometrima obavezan
je i razmernik u morskim miljama.

Radi poreenja dat je i razmernik na Ekvatoru. Promena razmera

je sledea:
Na Ekvatoru:
= 0: M=1:10.000.000
= 34: M1:830.000
= 48: M1:670.000
Za razliku od brojnog obeleavanja, grafiki razmernik
omoguuje da se na karti nita ne meri u cm ili mm, jer se direktnim
prenoenjem rastojanja na karti dobiju rastojanja u prirodi. Takav
postupak je u praksi bri.
3. Obeleavanje u vidu neposrednog objanjenja, koje
direktno izraava odnos uobiajene jedinice mere na karti, na primer cm,
prema uobiajenoj duinskoj jedinici u prirodi, na primer m.
Primeri obeleavanja za:
1: 25.000 - 4 cm na karti iznosi 1000 m u prirodi
1: 50.000 - 2 cm na karti iznosi 1000 m u prirodi
1:100.000 - 1 cm na karti iznosi 1000 m u prirodi itd.

Povrina na karti e biti odreena izrazom:

3.4.2 Povrinski razmer

Za kartografski prikaz jednog podruja, vanija od duinske jeste
povrinska redukcija.
Saglasno ranijim definicijama u izrazima (3.1) i (3.2), i ako je Mp
oznaka za odnos povrinskog smanjivanja, bie:
M p = lim

P 0

ili aproksimativno:

Mp

Iz izraza (3.2) sledi: M p = S k

Sn

gde su:

P d P
=
P dP
P
P

Pk
1
=
Pn u 2

(3.3)
(3.4)

(3.5)

Pk - povrina na karti i
Pn - horizontalna projekcija povrine u prirodi.

PRIMER: Ako se za razmer 1:50.000 oita veliina ordinate 0,25 a za

1:75.000 veliina 0,111 onda povrinsko smanjenje e biti odnos
0,111/0,25 odnosno 1/2,25
Veran grafiki prikaz povrinskog smanjivanja predstavljen je
na sl. 3.4. Povrina od 1 km2 smanjena je u razmeru 1:25.000, 1:50.000
itd., zakljuno sa razmerom 1:1.000.000.
U razmeru 1:5.000.000 ova povrina se pretvori u kvadrat sa
stranom od 0,2 mm, to u praksi ve predstavlja taku istog prenika.

Sl. 3.4 Povrina od 1 km2 smanjena je u razmernom nizu.

Pk =

1
Pn
u2

(3.6)

(3.7)
Pn = u 2 Pk
Nas, pre svega, interesuje odnos izmeu dve povrine koje su na
kartama preslikane u razliitim razmerama. Poto je Pn1=Pn2 one e biti
smanjene ili uveane prema jednaini:
Pk1 u22
(3.8)
=
Pk2 u12

a povrina u prirodi izrazom:

Jednaina (3.8) pokazuje da,

na primer, jedna teritorija prikazana u
razmeru 1:50.000 obuhvata etvrtinu
povrine potrebne da se ta ista
teritorija prikae u razmeru 1:25.000.
Grafika
predstava
(3.8)
jednaine je jednostrana hiperbola.
Sl.3.3 Kriva povrinske redukcije. Odnos
povrinskog smanjenja je proporcionalne veliine
odgovarajuih ordinata.

Uticaj razmera na tanost merenja deformacije

Od razmera takoe zavisi tanost i mogunost raznovrsnih
merenja na karti. Smanjivanjem razmera smanjuju se sve veliine i neki
geografski objekti postaju tako mali da ih nije mogue predstaviti na
karti.
Prostim okom, mogu se jo odvojeno videti dve crne linije, ako
rastojanje meu njima nije manje od 0,1 mm. To znai da svi objekti ili
njihovi detalji koji su u razmeru karte manji od te veliine, ne mogu biti
prikazani u razmeru.
Duina u prirodi kojoj odgovara 0,1 mm na karti, naziva se
graninom tanou razmera.
Ta veliina utie na podrobnost prikaza geografske stvarnosti. Pri
tome, naravno, ne treba zaboraviti da u prirodi postoji itav niz objekata
koji se, bez obzira na njihovu razmerom smanjenu veliinu, zbog
njihovog znaaja, moraju uveliano prikazati ve i na kartama krupnog
razmera.

Poto su date veliine greaka konstantne za karte svih razmera,

jasna je zavisnost izmeu razmera i tanosti merenja na kartama
razliitih razmera.
Ako nas interesuju veliine prosenih greaka izmerenog
rastojanja izmeu dve zadate take, uzimajui pri tom vrednost greke
od 0,5 mm, dobiju se sledee vrednosti:
za razmer 1:10.000 7 m
za razmer 1:25.000 17,5 m
za razmer 1:50.000 35 m
za razmer 1:100.000 0,70 m i td.
Tako na primer, u cilju zadovoljavanja uslova da maksimalna
greka izmerenih pravih linija ne prelazi 140 metara, treba koristiti kartu
iji razmer nije sitniji od 1:100.000.
Pri tome je jasno da, izuzimajui uticaj deformacije hartije,
veliina greke ne zavisi od duine merene linije.

Izmeu namene karte i njenog razmera postoji veliki

stepen uzajamne zavisnosti. I namena i razmer uzajamno utiu
na sadraj karte i nain prikazivanja pojedinih elemenata.
Razmer i namena treba da zajedno odgovore na pitanja
"ta, kako i koliko" prikazati. Zadatak je drugih glava da
objasne uticaj razmera na stepen i metod generalisanja
sadraja.
Zavisnost izmeu potpunosti kartografskog prikaza i
razmera karte moe se ponekad nai relativno prostim
uporeivanjima, dok nekad iziskuje veoma sloene analize.
U optem sluaju potrebno je ustanoviti da li
projektovani razmer moe primiti unapred koncipirani
sadraj, zadravajui pri tom dovoljan stepen preglednosti.

RAZMER KAO KARTOGRAFSKA KATEGORIJA

Pod pojmom razmera kao kartografske kategorije, treba
podrazumevati celokupnost odnosa smanjivanja, a ne samo
na karti datu duinsku meru.
Na mogunost prikaza geografske stvarnosti utie odnos
povrinskog smanjivanja.
Utvrivanjem razmera jedne karte nee biti odreena
samo veliina teritorije kartiranja u okviru nekog zadatog
formata, ve i stepen potpunosti i detaljnosti kartografskog
prikaza.
Samim tim, su u izvesnorm smislu, ve odreena
najvanija podruja primene u okviru kojih se karta moe
koristiti. Kod jednakih drugih uslova razmer odreuje
kartografski kapacitet jedne karte.

U dalju analizu treba ukljuiti odnos izmeu razmera karte i

dimenzija uslovnih znakova.
U praksi se moe pojaviti sluaj da namena karte iziskuje to
krupniji prikaz pojedinih uslovnih znakova - to u naelu vodi uveanju
razmera, a da se istovremeno eli prikazati to vea teritorija u celini to u naelu vodi smanjenju razmera.
Sluaj tako divergentnih zahteva je dugo bio problem karata za
vazdunu navigaciju. Obino je usvajano kompromisno reenje u vidu
markantno datih objekata za orijentaciju, dok je veliina kartirajue
teritorije na listu karte reavana maksimalnim uveanjem formata.
Iz navedenih primera se moe sagledati sloenost kategorije
odnosa smanjivanja i uzajamna zavisnost izmeu razmera, namene i
ostalih redakcijskih reenja jedne karte. U naelu, kod topografskih
karata se razmer pre svega podreuje zahtevima tanosti, dok se kod
preglednih karata prednost daje zahtevima preglednosti, namenske
potpunosti i udobnosti korienja.

SISTEMI RAZMERA
Pri velikom broju privrednih, naunih i vojnih zadataka koji se
reavaju pomou karata, ne moe se oekivati da sve te zahteve zadovolji
jedna "univerzalna" karta.
Tako veliki skup zadataka se moe reavati samo pomou
integralnog sistema karata u vidu odreenog razmernog kontinuiteta. S
obzirom na raznovrsnost zahteva, danas se svi problemi ne mogu
potpuno reavati, ak ni u okviru jednog usvojenog razmernog niza. Ali
on mora takve zahteve optimalno zadovoljavati.
U stvaranju jednog razmernog niza treba veoma dobro poznavati
one geodetsko - kartografske zakone koji se odnose na mogunosti
iskoriavanja karata pojedinih razmera u topografskom, topometrijskom
i horografskom smislu. Diskutabilnih pitanja ima odmah u poetku: da li
poetak reda treba da bude karta 1:25.000 ili karta 1:20.000.
Prof. Imhof, smatra da je 1:20.000 "poslednji razmer kod koga
su povrine pod zgradama jo u razmeru, te prema tome postoji jo
mogunost da se prikau naseljena mesta tano u razmeru".

Odstupanja od ove eme ine samo karte 1:75.000 i 1:300.000.

Dok je razmer 1:75.000, iji je tipini predstavnik bila karta bive
Austrougarske monarhije danas potpuno naputen, razmer 1:300.000 se
pojavljuje prolog veka kao jedan od razmera tzv. "generalnih" karata.
U bivem SSSR je taj razmer usvojen 1920. god. kod prelaska na
metarski sistem razmera. Pred II svetski rat naroito ga je forsirala
Nemaka, kao poseban vid pregledne karte sa akcentom na detaljniji
prikaz komunikacija. Taj razmer su prihvatile jo neke zemlje, ali se
danas odrava uglavnom kao vid karte sa specijalnom namenom.
Do sada izloeni zahtevi o kojima se vodi rauna pri stvaranju
sistema razmera, stvorili su toliko ujednaena miljenja, da se danas
moe govoriti o dve varijante jednog jedinstvenog sistema razmere:

Sledea stvar jeste granica odravanja ravnomernosti reda koji

se obino izraava kao odnos 1:2 u linijskom, odnosno 1:4 u
povrinskom smanjivanju slike, idui pri tom od blieg, krupnijeg, na
sledei, od njega sitniji razmer.
Konsekventno odravanje tih odnosa dovelo bi do sledeeg
razmernog sistema: 1:25.000, 1:50.000, 1:100.000, 1:200.000,
1:500.000, 1:1000.000.
Danas su diskutabilna dva moguna naina prekida toga niza:
pri prelasku sa razmera 1:200.000 na razmer 1:500.000 u prvom i pri
prelasku sa razmera 1:100.000 na razmer 1:250.000, u drugom sluaju.
U oba sluaja linijsko smanjivanje slike prelazi sa odnosa 1:2 na
1: 2,5 , a povrinsko sa 1: 4 na 1: 6,25. Posle ovih skokova ravnomernost
niza se u oba sluaja nastavlja, ukljuujui tu razmer 1:1.000.000.

Takoe, u Engleskoj i zemljama Komonvelta sauvao se

nemetarski sistem razmera 1:10.560, 1:63.360, 1:126.720, 1:253440,
1:506.880. Osnova sistema je razmer 1:63.360 koji izraava odnos
jednog ina prema jednoj milji - 2,54 cm: 1609 m. Odavde i potie
slubeni naziv te karte: "One Inch to one mile Map."
U SAD je za civilne potrebe usvojen kompromis izmeu
metarskog i engleskog sistema mera, iako se on moe uklopiti u datu
emu metarskog sistema. Usvojeni su razmeri 1:62.500 i 1:125.000, dok
je za vojne potrebe usvojen razmer 1:250.000.
Meutim, da bi se jedan sistem mogao smatrati integralnim, mora
sadravati saglasnost u pogledu: referenc elipsoida, poetnog meridijana
i sistema geodetske osnove. Poeljna su, takoe, jedinstvena reenja
podele na listove, a za karte razmera zakljuno sa 1:500.000 i projekcija.
Sva redakcijska reenja (klju uslovnih znakova, optereenje
sadraja, itd.) treba reavati u okviru celog sistema.