Theatre-Based Techniques For Youth Peer Education-Serbian

Vrnjaka edukacija
zasnovana na drami:
Prirunik za trening
Predgovor srpskom izdanju

Zdravo!
Pred vama je prirunik za trening u vrnjakoj edukaciji zasnovanoj na drami.
To je jedna relativno nova, ali ne dovoljno prisutna tehnika kod nas. Moda
ste se sa ovakvim oblikom edukativnog teatra sretali, a moda i niste. U svakom sluaju, nadamo se da e vas prirunik zainteresovati za ovu temu i da
emo se uskoro videti na nekom treningu.
Prirunik je sa engleskog jezika prevelo nas nekoliko mladih trenera koji smo
prisustvovali treninzima autora. To su bil i meunarodni Y-PEER treninzi koje
je Y-PEER na elu sa UNFPA (Populacionim fondom Ujedinjenih nacija) ocenio
kao jako korisne, a ovu metodu dragocenom u razvoju vrnjake edukacije u
regionima u kojima Y-PEER postoji.
Trening je ostavio na nas jak utisak pa smo poeleli da i drugima predstavimo o emu se tu radi. Samim tim to je zasnovana na drami, odnosno dramskim tehnikama, ova metodologija se bavi i oseanjima, to je ini jako interesantnom, privlanom i uzbudljivom. Upravo zbog toga smo i preveli ovaj prirunik, to je jedan od prvih koraka koji smo napravili u radu u ovoj oblasti.
Nadamo se da ete itajui prirunik osetiti bar deo uzbuenja koje prua
sam trening. Voleli bismo kada bi svi zainteresovani za ovakav vid edukacije
imali prilike da prou kroz trening, da se upoznaju, drue, naprave predstave,
moda oforme svoje pozorine trupe. Mislimo da bi doprinos vrnjake edukacije zasnovane na drami u ouvanju zdravlja, ali i uopteno govorei, osiguravanju srenog drutva, mogao biti od velikog znaaja, za ta svakako ima
potencijala i potrebe.
Ukoliko imate bilo kakve predloge, sugestije ili zamerke slobodno nam ih dostavite kako bismo ih uneli u sledee izdanje. Budui da je ovo prvi prirunik
ove vrste preveden na na jezik, svi komentari su nam jako znaajni.
Hvala Sidel Berlin (Cydelle Berlin) i Ken-u Hornbeku (Ken Hornback), trenerima i autorima ovog prirunika na svim sjajnim iskustvima koja su nam pruili
na treninzima, hvala UNFPA-u na podrci u tampanju prirunika i hvala vama na panji koju ete mu posvetiti.
Danijela Dobrota, Ana Vilotijevi, Jelena Pavlovi,
Ilija Bili, Milo Stojiljkovi i Vojislav Arsi
This publication was made possible through a contribution from the United
Nations Population Fund (UNFPA) and the Joint United Nations Programme
on HIV/AIDS (UNAIDS) Uni. ed Budget Workplan, with separate funding from
the U.S. Agency for International Development (USAID) to Family Health International (FHI)/YouthNet.
The opinions expressed in this document do not necessarily re. ect the policies of UNFPA, UNAIDS, USAID, or FHI. The principles and policies of each of
the United Nations (UN) agencies are governed by the relevant decisions of
each agency's governing body, and each agency implements the interventions described in this document in accordance with these principles and policies and within the scope of its mandate.
UNFPA is an international development agency that promotes the right of
every woman, man, and child to enjoy a life of health and equal opportunity.
UNFPA supports countries in using population data for policies and programmes to reduce poverty and to ensure that every pregnancy is wanted, every
birth is safe, every young person is free of HIV/AIDS, and every girl and woman is treated with dignity and respect.
The Y-PEER (Youth Peer Education Network) Programme has worked since
2001 with country partners to build the capacity of national non-governmental organizations and governments to implement, supervise, monitor, and
evaluate peer education programmes to prevent HIV/AIDS and improve reproductive health among youth. The Y-PEER initiative has been spearheaded by
UNFPA in partnership with FHI/YouthNet, the United Nations Children's Fund
(UNICEF), and others. Y-PEER, launched in 27 countries of Eastern Europe
and Central Asia, is now spreading to other regions of the world including the
Arab states and Africa.
YouthNet is a five-year programme funded by the U.S. Agency for International Development (USAID) to improve reproductive health and prevent HIV
among young people. The YouthNet team is led by FHI and includes CARE
USA and RTI International. This publication is funded in part through the USAID Cooperative Agreement with FHI for YouthNet, No. GPH-A-00-01-00013-00.
United Nations Population Fund and Youth Peer Education Network (Y-PEER)
220 East 42nd Street, 18th Floor
New York, NY 10017, USA
Family Health International/YouthNet
2101 Wilson Boulevard
Arlington, NC 22201, USA
2005 by the United Nations Population Fund
ISBN No. 0-897-14768-5
SADRAJ
Zahvalnost
Uvod
Poglavlje 1: Polazak od osnova
Poglavlje 2: etiri radionice edukativnog teatra

Radionica 1: Ni od ega scena: Improvizacija
Radionica 2: Graenje likova
Radionica 3: Prenoenje poruke publici
Radionica 4: Hajde da priamo Efikasna diskusija posle izvoenja scene
15
16
34
43
Poglavlje 3: Jo igara i vebi u upotrebi drame
65
Poglavlje 4: Napredni program za upotrebu drame

u vrnjakoj edukaciji
71
Poglavlje 5: Prilozi
Prilog 1: Dramski pojmovi koji se koriste
u programima vrnjake edukacije
Prilog 2: Rana, srednja i pozna adolescencija - Razvojno usklaen pristup
Prilog 3: Dodatna literatura
Prilog 4: Literatura
57
79
79
82
85
97
Vrnjaka edukacija zasnovana na drami: Prirunik za trening 6
Zahvalnost
Ovaj prirunik su osmislili Dr. Cydelle Berlin, izvrni direktor NiteStar-a, dramske grupe iz Njujorka i Ken Hornbeck, dramski savetnik, uz pomo brojnih glumaca/edukatora, trenera, uesnika radionica, publike i vrnjakih edukatora.
Menaderi ove publikacije su Aleksandar Bodiroza iz Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) koji je i zapoeo ovaj projekat i Hally Mahler iz
FHI/YouthNet-a koja je izvrila reviziju prirunika.
Recenziju prirunika u toku njegovog nastajanja obavljali su vrnjaki treneri
Ilija Bili, Ozge Karadog, Atanas Kirjakovski i Marija Vasileva-Blazev; Maryanne Pribila iz FHI/YouthNet-a i Katy Shroff iz UNFPA. Tonya Nyagiro i Joann Lewis iz FHI/YouthNet-a i Mahua Mandal iz U.S. Agencije za internacionalni razvoj (USAID) dale su komentare na reviziju teksta.
Doprinos u stvaranju prirunika pruile su Suzanne Fischer i Claudia Ruland
iz FHI-a u obradi teksta; William Finger, koji je koordinirao u izdavanju i Karen
Dickerson, asistent za dizajn i ureivanje teksta. Dizajn i idejno reenje uradio je Dick Hill, HillStudio.
Y-PEER je koristio tehnike opisane u priruniku kako bi se ojaale aktivnosti
edukacije u Istonoj Evropi, arapskim dravama i Istonoj Africi. Autori su ponovo osmislili radionice i diskusije koriene u Y-PEER programima kako bi taj
nain rada bio to jasniji.
Kako igre zasnovane na drami postoje i prenose se ve dugo vremena, niko
ne moe da potrauje svoja autorska prava kao njihov stvaralac. Iz ovih razloga, za mnoge igre i vebe zasnovane na drami ne postoje izvori koji bi se mogli navesti. Pored toga, autori su uili od mnogih, prisustvovali su brojnim konferencijama i radionicama. Mnogi glumci/edukatori koji su radili sa autorima
uneli su svoja iskustva i vebe, a i sami autori osmislili su neke vebe u ovom
priruniku.
Razvoju prirunika znaajno su doprinele sledee osobe i ustanove:
Gail Cronauer, Southern Methodist University, Dallas, TX; Stanley Zareff; TheatreSports USA, New York, NY; Diann Ainslee; Augusto Boal; The Body Electric
School; Tisch School of the Arts, New York University, New York, NY; Anne Bogart; Chris Coleman; Circle in the Square Theatre School, New York, NY; Department of Theatre Studies, Emory University, Atlanta, GA; Viola Spolin, autorka Improvisation for the Theatre i Deryck Calderwood, New York University, Program in Human Sexuality, New York, NY. Na kraju, autori se zahvaljuju i JLG na podrci.
7 Vrnjaka edukacija zasnovana na drami: Prirunik za trening
Uvod
Uenje je spoznaja onoga to ve znate. Radnja je pokazivanje da to znate.
Uiti drugoga jeste podse
etiti ga da zna isto tako dobro kao i vi. Mi smo svi
uenici, radnici i uitelji.
- R. Bach
Ovaj prirunik namenjen je rukovodiocima projekata i mladim vrnjakim
edukatorima koji ele da dodaju teatarsku (dramsku) komponentu zdravstveno-preventivnim aktivnostima koje sprovode ili, ukoliko ih ve koriste, da ih
osnae.
Tehnike o kojima e biti rei se na mnogo naina mogu koristiti u vrnjakoj
edukaciji. Vrnjaki edukatori mogu svoje uobiajene aktivnosti na terenu, u
kolama ili na drugim mestima da promu tehnikama igranja uloga (eng. role play) ili pisanja scenarija. One, takoe, mogu biti i centralni deo radionica.
Programi sa dobro razvijenom teatarskom komponentom mogu vremenom
postati ak i svojevrsna pozorina trupa.
Termin glumac/ica, vrnjaki edukator/ka u ovom priruniku odnosi se na
edukatore ukljuene u programe vrnjake edukacije koji se koriste teatarskom tehnikom kao edukativnim sredstvom. Ovi vrnjaci nisu glumci u tradicionalnom smislu te rei, jer oni igraju u specifinim komadima koji za cilj
imaju pruanje informacija, promenu stavova i ponaanja. Tako gledano, oni
nisu ni vrnjaki edukatori u tradicionalnom smislu ovog pojma, jer promenu
znanja, ponaanja i stavova ne podstiu uobiajenom metodologijom u vrnjakoj edukaciji.
Imajui to u vidu, uoava se da mladi koji sprovode vrnjaku edukaciju zasnovanu na drami treba da prou kroz dva vida treninga (obuka) - u vrnjakoj
edukaciji i u dramskim tehnikama. Ovladavanjem tehnikama koje ove dve discipline pruaju, mladi ljudi uspevaju da prenesu vei broj poruka vrnjacima
nego to to mogu odrasli, ili kako se to ini na obinim predavanjima. Kako
su vrnjaki edukatori koji sprovode vrnjaku edukaciju baziranu na drami i
sami mladi, tj. pripadnici ciljne grupe, trebalo bi da budu odraz te grupe kako
u pogledu pola, tako i u pogledu godina, narodnosti itd.
Kada je to mogue, osobe sa iskustvom u glumi i ostalim umetnostima, trebalo bi da pomognu u treninzima za vrnjaku edukaciju na terenu i u kreiranju edukativnih predstava/komada. Do tih ljudi moe se doi u kolama
glume, na akademijama, u pozoritima, umetnikim klubovima itd.
Ovaj prirunik sadri pet delova:
Poglavllje 1: Polazak od osnova prua pregled dosadanjeg korienja

dramskih tehnika u edukaciji, objanjava kako njihovo korienje u edu-
Vrnjaka edukacija zasnovana na drami: Prirunik za trening 8
kaciji o reproduktivnom zdravlju i HIV-u, tako i pristup autora u razvoju

improvizacija.
Poglavlje 2: etiri radionice edukativnog teatra su sr ovog prirunika i

sadre program obuke (treninga), razvoj komada i olakavaju diskusiju
sa publikom nakon izvoenja.
Poglavlje 3: Jo igara i vebi u upotrebi drame su dodatne aktivnosti tokom treninga i u daljem razvoju glumakih i vetina improvizacije.
Poglavlje 4: Napredni program za upotrebu drame u vrnjakoj edukaciji daje informacije vezane za osnivanje pozorita, organizaciju kastinga i
proba, reiranje i druge aktivnosti vezane za ostvarivanje jednog celovitog dramskog programa i njegovu primenu.
Prilozi - ukljuuju listu termina, prilog o adolescenciji i listu daljih izvora

informacija.
Mnoge od aktivnosti i vebi opisanih u ovom priruniku potiu iz razliitih

dramskih programa iz Evrope i Severne Amerike, od kojih su mnoge ve
uspeno adaptirane i koriste se u zemljama u razvoju. Ovaj prirunik je mogue prilagoditi za upotrebu u raznim kulturnim sredinama. Za uspeno prilagoavanje samih radionica, preporuuje se da ih voditelji (facilitatori) i treneri unapred pripreme i prilagode potrebama ciljne grupe.
Polazak
od osnova
Poglavlje 1: Polazak od osnova
1. Polazak od osnova
Budi ona promena koju eli da vidi u svetu oko tebe.
- Gandi
Ovo poglavlje je sastavljeno iz dva dela: u prvom se govori o ulozi drame u
edukaciji, a u drugom se uspostavlja temelj za vrnjaki dramski program.
Prvi deo predstavlja teorijski i istorijski pregled upotrebe drame u edukaciji i
javnom zdravlju. U njemu se objanjava kako drama utie na ponaanje, zatim ukazuje na potrebu za kulturnim sadrajima i temama prilagoenim uzrastu mladih u razvoju i na koncept vrnjakih edukatora koji sprovode edukaciju zasnovanu na drami.
U drugom delu govori se o razlici izmeu tradicionalno osmiljene predstave
i improvizacije. Istiu se obrazovni ciljevi i radi na procesu osmiljavanja kokada-ta-gde modela u improvizovanom scenariju. Informacije dobijene u
ovoj fazi predstavljaju osnovu za dalju primenu i korienje vrnjake edukacije zasnovane na drami. Osnovne informacije koje su ovde date bie potrebne i za dalje korienje ovog prirunika.
Drama u edukaciji
ta je to zbog ega pozorina umetnost uiva panju ljudi svih kultura hiljadama godina unazad? Ona predstavlja vaan deo ivota mnogih ljudi jer omoguava zabavu u najirem smislu te rei i prenosi prie nastale irom sveta.
U razliitim kulturama pozorite se javlja(lo) u razliitim oblicima - od opere u
Kini i tradicionalnog afrikog prianje pria uz udaraljke, do Brodvejskih savremenih predstava. Bez obzira na formu, pozorite uvek ima potencijal da
stvori i prui gotovo magine i nezaboravne momente za publiku.
Edukacija zasnovana na drami zapravo znai korienje dramskih tehnika i u
druge svrhe osim onih koje predstavljaju zabavu za publiku. Ta svrha se ogleda u edukaciji, promeni stavova ili ponaanja (ili sve troje istovremeno). Ovaj
prirunik posveen je korienju dramskih tehnika u aktivnostima koje vode
poboljanju reproduktivnog zdravlja mladih, prevenciji HIV-a, ublaavanju
igosanja nekih grupa i diskriminacije.
Istorijat edukacije u oblasti reproduktivnog zdravlja zasnovane na drami
Drama je oduvek bila most izmeu edukacije i zabave. Od najranijih vremena njome su se prenosile vesti, upoznavala istorija i obrazovala publika van
zajednice iz koje potie.
U poslednje vreme upotreba drame i pozorine umetnosti u obrazovne svrhe
je doivela renesansu. HIV/AIDS epidemija se moe prikazati kroz gotovo bez-
Poglavlje 1: Polazak od osnova 10
broj dramskih situacija. Televizijske i radio drame, medijske kampanje, stripovi i drugi mediji se ve uveliko koriste irom sveta za irenje informacija i uticaj na ponaanje. Publika se povezuje sa likovima na sceni i motivie se da
uestvuje u interaktivnim sadrajima kako bi diskutovala o kontraverznim i
osetljivim pitanjima vezanim za seksualnost, korienje droga, nasilje i druge
teme koje se tiu zdravlja.
Istraivanja o edukaciji zasnovanoj na drami
Dokazi o korisnosti edukacije zasnovane na drami su sve brojniji (pogledati
poglavlje 5). Ona se sve vie smatra jakim sredstvom za promenu socijalne
klime. Dramske tehnike ojaavaju emotivnu i psiholoku stranu poruka i
pruaju interesantan i verodostojan nain za istraivanje i upoznavanje sa
osetljivim pitanjima, posebno meu mladim ljudima. Prisustvovati jednom
paljivo dizajniranom i osmiljenom programu moe promeniti nain na koji
osoba razmilja, a samim tim i njeno ponaanje. Ove aktivnosti pruaju jedinstvenu priliku za razobliavanje mitova i posmatranje stvari sa umerene take
gledita. Na ovaj nain moe se preneti panja na one teme koje inae nisu
prisutne i o kojima se ne pria, pa ni na polju obrazovanja, a pritom se prezentuju na interesantan i zabavan nain. U najboljim okolnostima ovakvi programi direktno menjaju ponaanje mladih ljudi od, recimo, rizinog do bezbednog.
Kako pozorite utie na ljude?
Pozorite privlai panju ljudi vie od kolskih asova ili mnogih televizijskih
programa. Ono emotivno i intelektualno ukljuuje ljude u iskustvo koje im
prua i upravo je sposobnost za emotivno ukljuivanje ono to omoguuje
promenu ponaanja, za razliku od tradicionalnog davanja instrukcija. Ali, kako bi se promena ponaanja i dogodila, nije dovoljan samo emotivni odgovor,
ve se moraju pruiti i dostaviti poruke koje mladi mogu da razumeju i kojima
mogu da se vode. Stoga dramski programi i radionice moraju biti zasnovani
na obrazovnoj i bihevioralnoj teoriji. Procena uspenosti programa (evaluacija) je takoe bitan aspekt, kako bi se uvidelo na koji nain jedan program
utie na ciljnu grupu.
Teorijski okvir
Edukativni teatar zasniva se na teorijama Alberta Bandure. Bandura je ustanovio da ljudi ue kako da se ponaaju - i menjaju ponaanje - posmatrajui
druge ljude. Tako, u edukativnom teatru glumci publici prikazuju razliite
obrasce ponaanja kroz pozitivne i negativne modele, pri emu je od centralnog znaaja prelazni model, tj. onaj lik ije se ponaanje menja. Na taj nain
se publici prikazuje da je promena mogua i da mlada osoba ima kontrolu
nad svojim ponaanjem.
Edukativni teatar u oblasti zdravlja prihvatili su i drugi istraivai i teoretiari uenja, o emu se dalje moe videti u poglavlju 5. Istraivanja su pokazala da adolescenti prisvajaju obrasce ponaanja onih koje vide i koje
11 Poglavlje 1: Polazak od osnova
smatraju svojim uzorima. Kako adolescenti mogu da se ugledaju na one

koji se rizino ponaaju, na tome se baziraju prelazni modeli. Pri kreiranju
aktivnosti edukativnog teatra stoga se mora voditi rauna da likovi koji
imaju uticaj na mladu publiku (oni sa kojima se ona identifikuje) poseduju i ponaanja koja elimo da postignemo u populaciji. Tako uspean program prikazuje:
kul likove koji i vizuelno odgovaraju ciljnoj grupi i koji se izraavaju jezikom (slengom) te grupe;
tipove likova koji su poznati publici i koji razmatraju rizina ponaanja,
ili se rizino ponaaju;
realnu motivisanost za promenu ponaanja u koju publika moe da poveruje, a vodi izbegavanju posledica rizinog ponaanja.
Kulturno i razvojno prigodni teatar
Kako bi edukativni teatar bio uspean, on mora biti prilagoen i adaptiran
kulturnim i razvojnim faktorima. Tako, recimo, adolescenti nee biti obuhvaeni programom osmiljenim za decu, ili grupu mlau od sebe. Isto tako,
jezik treba da bude prilagoen samoj sredini kako bi poruke bile efektnije.
Dobra pria
U srcu dobrog programa je dobra pria sa razliitim, meusobno povezanim
elementima. Kao i sa drugim umetnikim formama, uspeh, odnosno neuspeh
je subjektivan. Ideja koja se jednoj osobi ini odlinom, drugoj moe delovati
bezvredno. Evo nekih elemenata dobre prie:
likovi su jasno definisani, sa kompleksnim, realnim i vanim odnosima
koji pokreu priu;
izmeu likova javlja se neka vrsta konflikta, i on utie na publiku;
sama pria mora biti realna; iako ne istinita, ona mora da prui oseaj
mogunosti da takva jeste ili moe biti;
humor je jo jedan bitan faktor; prikladan humor poveava panju publike.
Vrnjaki edukatori i edukatorke u edukativnom teatru
Praksa je pokazala da su najuspeniji i najefektniji programi edukativnog teatra upravo oni u ijoj izradi i sprovoenju uestvuju mladi i to oni koji su ve
trenirani u oblastima vrnjake edukacije i korienja drame, zbog snage koju nose poruke koje su oni osmislili.
Postavljanje temelja za program

edukativnog teatra
Za potrebe ovog prirunika uveemo pojam vrnjakog teatra koji se odnosi na takvu predstavu, odnosno aktivnost, koju su osmislili mladi za svoje
vrnjake. Vrnjaki teatar predstavlja okida za diskusiju i druge vidove komu-
nikacije i omoguava da publika ne samo razmilja o predloenim temama,

ve i razgovara o njima, analizira ih meu sobom i sa drugima.
Improvizacija i pisanje scenarija
Postoji mnogo naina za stvaranje komada u vrnjakom teatru. Moe se koristiti uobiajen metod - pisanje scenarija i njegovo kasnije izvoenje u obliku
dramskog komada. Ovaj prirunik se, meutim, fokusira na korienje drugaijeg modela - improvizacije.
Improvizaciju moemo definisati kao osmiljanje scene u trenutku, bez unapred napisanog scenarija, pa je zbog toga improvizacija kreativna i spontana.
Ona omoguava mladima da budu kreativni i ukljuuje ih u veoj meri.
Jedna ili vie scena nastalih improvizacijom mogu se snimiti i kasnije se od
tog materijala moe napisati scenario. Na taj nain scenario razvijaju mladi
ljudi i on je jeziki i na sve druge naine blii ciljnoj grupi. Ovakav proces stvaranja scenarija nije ni laki ni bri, ali je sam proizvod bolji. U priruniku se
opisuju koraci u ovom procesu kroz radionice koje za cilj imaju aktiviranje
mladih ljudi i njihov zajedniki rad na tehnikama improvizacije.
Bez obzira kakvim se pristupom koristimo u jednom programu, scene ili komadi zapravo nikada nisu potpuno zavreni. to se vie radi, to se vie i ui i
menja. Takoe, materijal se moe pregledati vie puta jer se stvari uvek mogu uiniti boljima.
Odreivanje obrazovnih ciljeva
Obrazovni ciljevi treba da budu jasno definisani pre samog rada na sceni. Na
primer, ako je program vrnjake edukacije namenjen mladima od 12 do 14
godina i ako je njegov cilj odlaganje prvog seksualnog odnosa, onda ete verovatno edukovati te mlada o promenama kroz koje prolaze njihova tela, objasniti razloge za odlaganje prvog odnosa i pruiti im vetine koje e im u tome pomoi. To bi bili obrazovni ciljevi takvog programa.
Teme iz oblasti reproduktivnog zdravlja i HIV-a su kompleksne zato to
ukljuuju fizike, mentalne i emotivne aspekte zdravlja, kao i odnose unutar
porodice, meu prijateljima i u iroj zajednici. Korienjem drame i njenih mogunosti esto se javlja nagon da se ceo svet promeni jednom scenom. Umesto toga, trudite se da va rad bude jasno fokusiran i specifian.
Dobro usmereni obrazovni ciljevi vode proces izgradnje scena. Da bismo utvrdili ciljeve, zajedno sa timom vrnjakih edukatora odgovorimo na sledea pitanja:
ta elimo da kaemo o tom zdravstvenom problemu?
Koje stavove elimo da menjamo?
Koje informacije elimo da pruimo ciljnoj grupi?
Kako elimo da se publika ponaa nakon uea u programu?
13 Poglavlje 1: Polazak od osnova
Kako se razvijena scena izvoenjem menja, vano je povremeno proveriti koliko ona i dalje podrava ve postavljene obrazovne ciljeve. Jedan ili dva cilja
su obino dovoljni za jednu scenu. Ukoliko se scena optereti sa vie ciljeva,
moe postati nedovoljno precizna i nejasna, to oteava prenos poruka do publike.
Odrediti: Ko? ta? Gde?
Nakon to su ustanovljeni obrazovni ciljevi za jednu scenu, potrebno je odgovoriti na pitanja ko, ta i gde. Ti odgovori su elementi scene koji e obezbediti da je onda logina sama po sebi i da podrava obrazovne ciljeve.
Prvo odredite ta, jer se ono odnosi na konfliktnu situaciju u sceni. Konflikt
treba direktno da bude povezan sa obrazovnim ciljem.
O emu je scena?
Izmeu ega/koga nastaje konflikt? Ko su suprotstavljene strane?
ta likovi ele? Kakvi su oni? Odakle proizilazi konflikt izmeu njih?
Zatim kreirajte ko - likove u sceni.
Koji/kakvi likovi u umeani u konflikt? Ne zaboravite na loginost u odnosima kako bi scena bila realna.
Kakve su veze izmeu likova? Koliko dugo se poznaju? U kom okruenju?
Koje injenice stoje iza likova? Koliko imaju godina? Odakle su? Kojoj etnikoj ili ekonomskoj grupi pripadaju? Itd. (ovakav set injenica su zapravo biografski podaci jednog lika (eng. backstory)).
Kakav je stav svakog lika o problemu u sceni? Kakav je njihov stav pre
deavanja scene?
Da li e se i kako e se njihovi stavovi menjati u toku scene?
Svi odgovori na ova pitanja treba da budu to precizniji. Kreiranje likova i konflikta, odnosno scene, ne treba da bude zavreno pre nego to ponete sa improvizacijom, ali trebalo bi da imate generalnu predstavu o njima. Likovima treba dopustiti da se menjaju, da evoluiraju. Jedna od stvari koju bi trebalo uraditi pre improvizacije je dati ime liku. Trebalo bi izbegavati korienje imena
glumaca i glumica u komadu, kako ih gledaoci ne bi poistovetili sa likovima.
Sada odredite gde, koje se odnosi na lokaciju, okruenje u kojem se scena
deava. Odreivanje mesta pomae glumcima da bolje razumeju svoje uloge.
Takoe treba voditi rauna da je mesto deavanja radnje realno i logino. Izbor mesta takoe moe doprineti dramatinosti scene. Na primer, ako se radi scena u kojoj se pregovara o upotrebi kondoma, bie realnija ako se deava u stanu, u krevetu, nego u kafiu.
Improvizacija, pregled, pa ponovo
Kada je grupa definisala ta, ko i gde i kada se uverimo da svi znaju imena likova, radnju u prii i zavretak scene, tada se moe otpoeti sa improvi-
zacijom. Svaki lik spontano izvodi dijalog na sceni, bez unapred napisanog
scenarija. Neko bi trebalo da snimi scenu ili da pie beleke. Kada se scena
zavri, o njoj treba prodiskutovati u grupi i definisati ta bi se jo moglo promeniti. Zatim se ponovo odigra scena, pa se opet razgovara o njoj. Da li je sad
bila bolja ili loija? ta je bilo bolje?
Definisanje ta, ko i gde je prvi korak u osmiljavanju dramskog materijala za va komad. ta sa tim materijalom dalje raditi je odluka tima. Za jednu
radionicu vam je moda dovoljna jedna kratka scena, a moete i da osmislite vie scena koje ete koristiti u razliitim prilikama. Spajanjem scena muzikom, igrom, udaraljkama, monolozima i na druge naine, moete da napravi
celu predstavu. Vrnjaki teatar ima mnogo potencijala i mogunosti. Budite
matoviti!
etiri radionice
edukativnog teatra
15 Poglavlje 2: etiri radionice edukativnog teatra
2: etiri radionice edukativnog teatra

Ovo poglavlje opisuje radionice koje se koriste u dramskim treninzima vrnjakih edukatora i u osmiljavanju edukativnog teatra. Radionice se nadovezuju jedna na drugu, tako da bi ih trebalo izvoditi onako kako su poreane u
priruniku. One vrnjakim edukatorima pruaju osnovna sredstva i vetine
za korienje improvizacije, definisanje poruka i obrazovnih ciljeva, izgradnju
likova, ukljuivanje publike u diskusiju i voenje diskusije.
etiri radionice su:
Radionica 1: Ni od ega scena: Improvizacija;
Radionica 2: Graenje likova;
Radionica 3: Prenoenje poruke publici;
Radionica 4: Hajde da priamo - Konstruktivna diskusija posle izvoenja scene.
Nekoliko saveta za voenje radionica
Nakon radioniarskog rada sa vie grupa, uvideete da se grupe meusobno
razlikuju. Uesnici u radu e se razlikovati po vie osnova - razlikovae im se
iskustva, nivo treme, uzbuenost, talent, i dr. a kao rezultat toga i sam rad e
biti drugaiji svaki put, to je takoe zabavno i interesantno.
Kao to dobar uitelj u koli zna da prilagodi rad potrebama i mogunostima
svakog uenika, tako i dobar trener mora da ume i oseti kapacitete uesnika
radionice.To se ogleda u vetinama sluanja i odgovaranja na pitanja, velikom strpljenju, ali i praenju intuicije i oseaja. Dobar voditelj jasno i koncizno daje instrukcije u radioniarskom radu kroz jedan topao, otvoren i tolerantan nastup. U takvoj atmosferi uesnici se oslobaaju i mogu bolje da
iskau sebe, to je jedan od kljunih faktora za kvalitan rad. Uspeni voditelji poseduju visok nivo ozbiljnosti u radu, ali mu pristupaju sa dozom humora
i unose duh igre i zabave u radnu atmosferu. Prilikom uspostavljanja pravila
u radioniarskom radu bitno je naglasiti da ne postoje dobri i loi, ili pravi i
pogreni naini da se neka scena odglumi.
Na voditeljima je da uspostave ravnoteu izmeu potovanja onoga to je
predvieno da se uradi (agende), ispunjavanja ciljeva radionice i oseaja fleksibilnosti. Neretko se deava da diskusija, vebe ili igrice potraju due nego to
je planirano i oekivano. Ovo se deava iz mnogo razloga i gotovo uvek je neizbeno ali i korisno, i zbog toga se ne treba uzbuivati kada se desi. Vano je
verovati u proces i osigurati da se obrade sve predviene teme, pa se stoga
moe i odstupiti od agende. Na kraju krajeva, voditelj iskustvom postaje bolji.
Poglavlje 2: etiri radionice edukativnog teatra 16
Radionica 1 Ni od ega scena:

Improvizacija
Ova radionica slui za stvaranje poetnog materijala u edukativnom teatru. U
njoj uesnici prolaze kroz niz dramskih igrica i vebi osmiljenih za oputanje. Sve aktivnosti su interaktivne, dinamine i zabavne. U kasnijim vebama
uvode se i vebaju tehnike improvizacije, to otvara diskusiju o kreiranju edukativnih poruka. U poslednjim vebama i aktivnostima uesnici stvaraju kratke scenarije, izvode ih pred grupom i procenjuju ih.
Ciljevi radionice
oslobaanje uesnika za razgovor na temu seksualnosti i zdravlja bez
tabua;
ukazivanje na injenicu da dobre scene proizilaze upravo iz realnih iskustava uesnika.
Vreme: 3h 30min.
Materijal:
lopta za dobacivanje ili slian predmet;
stolica za svakog uesnika;
tabla sa papirima (flipart) i markeri;
unapred pripremljeni flipartovi sa naslovima:
z Dobrodoli - Ni od ega scena;
z Zamrzavanje! (sa brojevima od 1 do 10 i mestom za dopisivanje);
z Poruka, sa sledeom listom;
obrazovni ciljevi i mestom za dva cilja;
saveti;
humor;
kratke scene;
razliita imena;
nezavrene prie.
Radionica 1
UVOD I ZAGREVANJE
Veba
Masiranje lea
10 min
Cilj: Grupa probija led, uesnici se oputaju za predstojei rad i ue imena

ostalih.
Materijal: Tabla sa papirima na kojoj pie Dobrodoli - Ni od ega scena
Proces:
Na samom poetku pozdravite grupu, predstavite sebe i ostale voditelje i voditeljke.
Svi uesnici neka stanu u krug i okrenu se na svoju desnu stranu, tako da vide lea osobe sa svoje desne strane. Zatim svako stavlja ruke na ramena
osobe ispred i zapoinje blagu masau ramena, vrata i lea. Nakon nekoliko
minuta, uesnici se okreu na levo i masiraju osobu sa svoje druge strane.
Napomena
Ova veba u nekim kulturnim okruenjima moe biti neadekvatna. Da li se moe izvesti ukoliko bi uesnici formirali
dva kruga razdvojeni po polovima?
Recite uesnicima da razgovaraju sa osobom koja ih masira, da slobodno
trae bru ili sporiju, blau ili jau masau i da, isto tako, kau kada im neto
ne prija.
Uesnici se tokom masae upoznaju, a na kraju se zahvale osobama koje su
ih masirale.
Zavrnica:
Sumirajte vebu i iskustvo i zahvalite se uesnicima.
Veba
Krug za zagrevanje
10 min
Cilj: Odreivanje rituala koji e se koristiti na poetku radionica ili proba izvoenja scenarija. Rad na oputanju i podizanju energije grupe.
Materijal: (nema)
Proces:
Ove vebe slue za protezanje svih glavnih miia, a ujedno grade tim, usmeravaju grupu i podiu nivo energije. Takoe se koriste kao grupni ritual pre
poetka treninga, radionica ili probe izvoenja scenarija.
Napomena
Za ovu radionicu vreme za zagrevanje je obino kratko i
predvodi ga voditelj. Kada se izvodi pred probe ili pred druge radionice, moe da bude dui i moe ga voditi neko od
uesnika.
Uesnici ustanu i formiraju krug. Zatim nau sebi partnera na drugoj strani
kruga sa kojim mogu da odravaju kontakt oima tokom vebe.
Voditelj dalje vodi grupu kroz seriju vebi uz duboko disanje, rastezanje, skakanje i druge pokrete.
Zavrnica:
Sumirajte vebu i neka se zavri aplauzom. Zamolite uesnike da ostanu u
krugu za sledeu vebu kroz koju e se bolje upoznati.
Veba
Krug sa imenima i ritmovima

15 min
Cilj:
Oslobaanje uesnika za fiziko izraavanje. Grupa se dalje oputa i gradi se
atmosfera igranja. Uenje imena ostalih uesnika.
Materijal: (nema)
Proces:
Voditelj izvodi jednu od dve opisane igre imena:
Radionica 1
Krug imena
Uesnici stoje u krugu. Zamolite dvoje uesnika koji stoje jedno pored drugog
da zaponu igru. Neka jedan od njih kae svoje ime i pritom napravi karakteristian pokret ili gest (npr. mahanje rukom, pokret nogom i sl.). Zatim neka
druga osoba ponovi njegovo ili njeno ime i pokret koji je napravio/la, a zatim
se okrene osobi sa svoje druge strane i kae svoje ime uz neki drugi pokret,
ali tako da bude glasnije izgovoreno i da pokret bude izraeniji od prethodnog. Zatim osoba ponovi ime i pokret drugog uesnika/uesnice istom jainom, okrene se ka sledeoj osobi i kae svoje ime glasnije uz intenzivniji pokret. Igra se izvodi do zatvaranja kruga, tako da svaka sledea osoba glasnije izgovara svoje ime uz intenzivniji pokret.
Ritmian krug imena
Uesnici stoje u krugu. Tapanjem odredite ritam i zamolite uesnike da sa
vama ponove isti ritam uz brojanje: 1,2,3,4,5. Kada su svi zapamtili ritam,
objasnite da e umesto tapanja, svaka osoba (jedna po jedna) ui u krug i
rei svoje ime glasno i pritom istovremeno celim telom napraviti odreen pokret po svom izboru, to e predstavljati 1.nivo ritma. Zatim svi ostali istovremeno ponavljaju ime i gest, to je 2. nivo, a potom sve to ponove tri puta brzo (nivoi 4, 5 i 6). Zatim se osoba koja se predstavila vraa u krug. Sledea
se predstavlja na isti nain. Veba se izvodi u krug dok se svi uesnici ne
predstave.
Zavrnica:
Zavrite aplauzom i pohvalite grupu. Recite da je ova veba bila uvod u tehnike improvizacije. Grupa i dalje stoji u krugu dok im vi ukratko priate o edukativnom teatru i opisujete radni dan koji je pred svima.
Veba O edukativnom teatru i pravila rada

15 min
Ciljevi: Pruanje kratkog pregleda drame u edukaciji kao alata u vrnjakoj edukaciji;
Objanjenje ta se moe oekivati u radionici Ni od ega scena;
Zajedniki izbor nekoliko osnovnih pravila grupnog rada.
Materijal: Flipart tabla i markeri
Proces:
Uesnicima recite da ova radionica obezbeuje alate za kreiranje edukativnog materijala zasnovanog na drami. Bie voeni kroz seriju igrica i vebi koje e uiniti proces uenja zabavnim. Objasnite da e uiti i o improvizaciji,
razvijanju poruka i stvaranju kratkih dramskih komada.
Ukratko objasnite sledee injenice o istoriji drame u edukaciji tako da

uesnici mogu razumeti kontekst pristupa:
Svaka kultura se koristi dramom da zabavi i ispria prie - na primer,
afriko pripovedanje, indoneansko lutkarsko pozorite i kineska opera;
Teatar je takoe odlian put za irenje novosti i edukovanje ljudi;
Omladina naroito dobro reaguje i prima edukativne poruke kroz teatar,
za razliku od poruka dobijenih na predavanjima;
Teatar aktivno angauje publiku i pomae uesnicima da se usredsrede
na trenutnu temu.
Napomena
Kratko uputstvo za Ni od ega scena se daje u ovom trenutku radionice, pre nego na poetku, jer je od sutinske
vanosti da se vebom za zagrevanje stvori zabavna atmosfera u radionici i zapamte imena uesnika pre nego to se
pree na diskutovanje edukativnog gradiva i pravila rada.
Zatim objasnite da su pravila rada vana jer pomau svima da se oseaju sigurno dok otvoreno izraavaju sebe tokom radionice. Zamolite uesnike da
predloe po dva-tri pravila rada. Zapiite ove predloge na flipart papiru. Neki od primera pravila rada su: da samo jedna osoba pria u jednom trenutku,
potovanje kolega glumaca i odravanje poverljivosti (ono to se kae u krugu, ostaje u krugu). Pitajte uesnike da li se slau sa listom pravila rada. Tehnikom mozgalice doite do posledica za krenje istih.
Zavrnica:
Nagovestite grupi da sledea igra deluje jednostavno, ali da je izazovnija nego to se moe pretpostaviti.
Veba Prenesi pljesak

10 min
Cilj: Izgradite grupno jedinstvo, zajednitvo i usmerenost ka cilju.
Materijal: (nema)
Proces:
Zamolite uesnike da stanu u krug. Okrenite se ka osobama pored sebe (sa
obe strane), ostvarite kontakt oima i pljesnite rukama. Te osobe treba da se
potrude da pljesnu u istom trenutku sa vama tako da tapete zajedno. Zatim,
Radionica 1
treba da se okrenu ka osobi na suprotnoj strani, usklaeno pljesnu i tako redom u krug. Ovo ostavlja utisak da se pljesak prenosi.
Ohrabrite uesnike da uspostave i odre ritam. Poto se pljesak prenese nekoliko puta u krug, zaustavite pljeskanje i prodiskutujte vebu.
Pitajte uesnike ta ini moguim usklaeno pljeskanje. (Neki mogui odgovori ukljuuju ostvarivanje i odravanje kontakta oima, disanje, jasnu nameru, neoklevanje, iekivanje trenutka). Kako se grupa pokazala u praenju ritma?
Probajte da vebu izvedete drugi put, ovaj put uesnik zapoinje pljeskom.
Ponovo izvrite evaluaciju rada.
Zavrnica:
Naglasite koliko je znaajno biti u skladu sa kolegom glumcem/edukatorom
tokom proba i predstava. Zatim recite uesnicima da krenu da se kreu po
prostoriji u cilju pripreme za sledeu aktivnost.
DRAMSKE IGRE
Veba etnja - skidanje maski
10 min
Ciljevi: Podizanje svesti uesnika o telesnoj i grupnoj energiji.
Pomo uesnicima da se oseaju ugodno kada ostvaruju veze i kontakte sa drugima.
Pomo uesnicima da naue kako da koriste ceo prostor za trening.
Materijal: (nema)
Napomena
Iako je preporueno vreme za ovu vebu svega 10 minuta,
ona moe trajati mnogo due, u zavisnosti od toga da li se
koristi kao aktivnost za zagrevanje pred probe, ili kao priprema za kreiranje improvizacija. Moete je produiti onoliko koliko elite, ili koliko vam vreme to doputa. U kulturnom okruenju gde ostvarivanje kontakta oima nije opte
prihvaeno, prilagodite ovu vebu okolnostima.
Proces:
Traite od uesnika da u toku trajanja cele vebe ne priaju.
Recite uesnicima da ponu da se kreu po prostoru za radionicu u bilo kom
pravcu u kojem ele. Posle jednog minuta kaite uesnicima da se sami preispitaju (tiho) kako se oseaju. Kakvo je njihovo emotivno stanje? Da li oseaju bilo kakvu napetost u svojim telima? Kako se oseaju fiziki? Podsetite
uesnike da diu duboko dok nastavljaju da hodaju.
Zatim traite od uesnika dok hodaju da ponu da posmatraju prostoriju. Naloite im da obrate panju na boje, objekte, svetlo, teksture - detalje koje bi
inae normalno propustili. Nastavite sa ovom radnjom jo minut.
Zatim recite uesnicima da ponu da ostvaruju kontakt oima kako prolaze
jedni pored drugih. Kaite im da gledaju jedne druge kao da se vide po prvi
put.
Recite uesnicima da se ova veba zove Skidanje maske3. Ovo znai da
uesnici ne treba da se trude da izgledaju sreno ako se ne oseaju sreno i
Radionica 1
ne treba da stavljaju masku prijateljskog lica3 ako se tako ne oseaju. U ovoj

vebi nema potrebe da se uesnici trude da budu drutveno prihvatljivi. Dok
nastavljaju da hodaju kroz prostoriju, trebalo bi da puste svoja tela i lica da
zaista reflektuju njihova oseanja.
Konano, zamolite uesnike da promene tempo i stil svog hodanja. Na primer, traite im da hodaju bre ili sporije, ili na vrhovima prstiju, ili nisko uz
zemlju, ili bilo koju drugu varijantu koja vam padne na pamet. Sve vreme
uesnici bi trebalo da i dalje ostvaruju kontakt oima i da ostanu u dodiru sa
svojim telima i oseanjima.
Zavrnica: Ohrabrite i pohvalite uesnike i zavrite vebu. Recite im da nastave da hodaju dok im vi budete objanjavali pravila naredne
vebe.
Veba Impuls
10 min
Ciljevi: Ohrabrivanje uesnika da izraze sebe svojim glasovima i telima;
Pomo uesnicima da odbace strah od ispadanja smenim;
Uoavanje potrebe promene temperamenta da bi se ostvarili drugaiji pokreti i zvuci.
Materijal: (nema)
Proces:
Dok grupa nastavlja da hoda naokolo, objasnite im da ete novu vebu zapoeti time to ete dodirnuti nekog po ramenu. Osoba koja je dodirnuta e
napraviti neki zvuk ili pokret i nastaviti da hoda po prostoriji. Svi u prostoriji
zatim ponavljaju taj zvuk ili pokret, sve dok vi ne dodirnete drugu osobu i zaponete novu igru zvuka i pokreta.
Zaponite vebu. Lider ( onaj koji zadaje pokrete i zvuke) se menja svakog
minuta, a da bi veba bila interesantnija moete da dajete instrukcije grupi da
umanji ili pojaa pokrete, ili da uini zvukove glasnijim ili tiim. Takoe, moete
grupu vratiti na neutralno hodanje pre dodirivanja nove osobe po ramenu.
Zavrnica:
Traite od uesnika da se vrate na neutralno hodanje i nekoliko sekundi kasnije traite od njih da se zaustave. Pohvalite ih. Objasnite da ova veba pomae u zapoinjanju savlaivanja stidljivosti koju mogu oseati pri pravljenju
zvukova i pokreta pred publikom. Zatim, zamolite ih da formiraju parove za
narednu vebu. Recite parovima da se raire tako da ima dosta prostora
izmeu njih i drugih parova.
Veba Ogledala
10 min
Ciljevi: Pomo uesnicima da se poveu jedni sa drugima;
Istraivanje kinetike (kinestetike) energije, kretanje kao jedan, i
izgradnja poverenja.
Materijal: (nema)
Proces:
Traite od parova da odlue ko e biti osoba A, a ko osoba B. Objasnite
da osoba A treba da pravi jednostavne i spore pokrete koje osoba B treba da
oponaa (kao odraz u ogledalu). Traite od uesnika da ostanu tihi i da se
koncentriu na svog partnera.
Posle par minuta traite od uesnika da se zamene, tako da osoba B sada vodi (bez pauze u pokretima tokom menjanja). Posle jo nekoliko pokreta traite
od uesnika da zamene voe jo jednom ili dva puta, smanjujui vreme
izmeu smena.
Kada se uesnici budu opustili, recite im da nastave da odraavaju jedni druge, ali sada bez voe ili sledbenika. Trebalo bi da se potrude da ovo izvedu
usklaujui se sa tim ta njihov partner radi. Posle nekoliko minuta recite
uesnicima da postepeno prestanu da se kreu zajedno.
Zavrnica:
Povedite kratku grupnu diskusiju. Postavite sledea pitanja: Kome se vie dopalo praenje? Kome se vie dopalo voenje? ta je pomoglo da se usklade
pokreti? ta ih je remetilo? Objasnite im da je intenzivna povezanost koju su
osetili sa svojim partnerom tokom vebe slina onoj koju e eleti da postignu sa svojim scenskim partnerima na pozornici.
Veba
Maine
10 min
Ciljevi: Istraivanje grupne energije, simultanog kretanja i ritma.

Istraivanje fokusa i fokusnih taki, zvuka i pokreta i uticaja emocija na pokrete.
Materijal: (nema)
Radionica 1
Proces:
Traite da se javi dobrovoljac iz grupe, doe u centar prostorije i zapone da
pravi ponavljajui zvuk i pokret kao maina. Zamolite da se jave novi dobrovoljci i pridrue maini jedan po jedan, oponaajui zvukove i pokrete onog
dela maine koji predstavljaju. Uesnici nisu duni da se povezuju sa mainom tamo gde se povezao njihov prethodnik.
Kada se svi uesnici pridrue maini, traite od njih da se pokreu sporije, a
zatim bre. Isto tako, recite uesnicima da zamisle kako maina menja boju
ili raspoloenje (dajte im neke predloge) i recite da promene svoje postupke
u skladu sa tim.
Zavrnica:
Pohvalite grupu (npr. svi zajedno radimo veoma dobro). Zatim, postavite
grupi sledea pitanja: Kako su se oseali kao maina? Da li im je bilo
teko da ostanu koncentrisani na sopstvene zvukove i pokrete? ta im je
u tome pomoglo? Koje promene u tempu, boji, ili emociji su im bile teke?
Koje su bile lagane?
Objasnite da ova veba pomae u uvebanju timskog rada i da promenom
pokreta tela uvebavaju odraavanje razliitih raspoloenja. Recite im da
su ovakve vetine neophodne kada glume u komadima vrnjakog edukativnog teatra.
Sada recite grupi da e upravo zapoeti svoju prvu stvarnu igru improvizacije.
Veba
Bez dijaloga
15 min
Ciljevi: Ohrabrivanje uesnika da prate svoje fizike i glasovne impulse bez

potiskivanja sopstvenih oseanja;
Podizanje svesti uesnika o punom angaovanju tela i izraavanju
bez upotrebe rei.
Materijal: (nema)
Proces:
Recite uesnicima da formiraju dve jednake, prave linije tako da licima budu
okrenuti jedni prema drugima i nazovite ih redovima A i B. Svaka osoba iz reda A treba da nae partnera (direktno naspram sebe) u redu B. Imenujte kapitenom osobu na kraju reda A, a potom imenujte osobu naspram kapitena
A kapitenom B reda.
Zatraite od dva kapitena da ostvare dijalog izmeu sebe koristei se zvuko-
vima i pokretima, ali nikako reima. Na primer, kapiten A moe izraziti neslaganje irenjem ruku. Ceo red kapitena A treba zatim da ponovi zvuk i pokret.
U ovom trenutku, kapiten B treba da odgovori kapitenu reda A svojim originalnim zvukom i pokretom. Poto je kapiten B odgovorio, red kapitena B treba
da ponovi njene ili njegove pokrete i zvukove.
Poto su prva dva kapitena razmenili dijalog, zamolite ih da se pomere na
kraj svojih redova tako da prvi sledei ljudi u redu postaju novi kapiteni. Razmena dijaloga se ponavlja sve dok svi uesnici ne dobiju priliku da budu kapiteni. Podsetite grupu, ukoliko je potrebno, da se dijalog odvija zvukovima i
pokretima, a ne reima.
Zavrnica:
Setite se da pruite pozitivnu povratnu informaciju grupi i recite grupi da je ova
veba bila prvi korak ka uenju kako da improvizuju. Recite uesnicima da ostanu poreani u dva reda za sledeu vebu, igru improvizacije sa reima.
Veba
Ko-ta-gde
15 min
Ciljevi: Predstavljanje elemenata scene;

Verbalizovanje savladanih znanja.
Materijal: (nema)
Proces:
Neka uesnici utvrde ko im je partner (osoba preko puta). Objasnite im da e
im ova veba pomoi da naue osnovne elemente scene: ko, ta i gde (the
who, what, and where - na koje ete se pozivati kao na WWW).
Ko se odnosi na likove iz scene, njihove meusobne odnose, njihovo poreklo,
njihova verovanja i vrednosni sistem.
ta se odnosi na konflikt na sceni, o emu se radi u sceni i na koji nain se
konflikt tie edukativnih ciljeva.
Gde se odnosi na lokaciju ili okruenje za svaku scenu i kako se okruenje
tie likova i konflikta.
Recite uesnicima da e svaki par kada na njega doe red, smisliti scenu od
tri reenice. Osoba A e zapoeti scenu, osoba B e joj odgovoriti i osoba A
e zavriti scenu treom, poslednjom reenicom. Do kraja svake scene od tri
reenice, uesnici bi trebalo da u razgovoru pomenu ko, ta i gde. Naglasite
znaaj zajednikog rada u graenju scene u odnosu na to da jedna osoba iznese sve elemente u jednoj reenici. Na primer, osoba A moe da kae prvu
Radionica 1
reenicu i mimikom sugerie na mesto (gde). Osoba B onda odgovara reenicom koja odreuje odnos i doprinosi dinamici scene (ko). Zatim osoba A, zavravajui scenu, moe da razjasni konflikt (ta).
Igra se nastavlja od para do para niz red, dok svi uesnici ne odigraju svoju
scenu. Scene su nezavisne jedna od druge; svaki par treba da stvori sopstvenu, novu scenu, ali tek poto prvi par zavri i izvede svoju. Uesnici ne smeju da dogovaraju scenu pre nego to dou na red. Njihov zadatak je da prihvate reenicu izgovorenu od strane partnera i da na njoj izgrade svoju scenu. Naglasite da poenta ove vebe nije zabava, ve zajedniki rad i stvaranje
jednostavne scene.
Poto svi parovi zavre, brzo ocenite da li su sva tri elementa bila obuhvaena. Predloite uesnicima da pokuaju ponovo, ukoliko treba da budu
odreeniji u vezi sa nekim od tri elementa, ili predloite naine na koje bi bili odreeniji sledei put.
Primer za scenu od tri reenice:

Osoba A: Vau, ima mnogo prljavih sudova u kuhinji! (Utvruje se gde.)
Osoba B: Da, mama, kakav haos. (Utvruje se ko su ovi ljudi i koji je njihov odnos.)
Osoba A: Pa sine, da si mi pomogao, ovo bi se sredilo mnogo bre. (Utvruje se ta jo poznat kao konflikt, koji razmenu ini interesantnijom.)
Zavrnica:
Ohrabrite i pohvalite grupu. Objasnite da je ova igra teka, ali vana. Pruanje osnovnih informacija o sceni na samom poetku pomae publici da bolje
razume priu.
Zatim zamolite grupu da sedne zajedno (bilo na stolice, ili pod, po elji) pored
fliparta kako biste mogli da diskutujete o sledeim koracima u procesu.
KREIRANJE I EVALUACIJA SCENE

Veba Asocijacija tema i kreiranje scena
15 min
Ciljevi: Kako izdvojiti specifine teme, edukativne ciljeve i publiku kada se
stvara scena.
Veba uesnika u pisanju edukativnih ciljeva.
Materijal: Flipart papiri i markeri.
Proces:
Diskutujte o vanosti razvijanja scena koje se odnose na razliite ciljne grupe. Recite uesnicima da prilikom kreiranja scene treba da razmisle o sledeim pitanjima: Kome je namenjena scena (ciljna grupa)? Koja je tema izabrana i koji specifini deo teme ele da obrade? Na primer, pitajte uesnike da iznesu svoje slobodne asocijacije u vezi sa tim na ta bi, konkretno, oni eleli da se posebno
obrati panja da je izabrana tema reproduktivno zdravlje (odbijanje seksualnog
odnosa, uenje da su masturbacija i vlani snovi normalan deo puberteta itd.)
iako ciljna grupa ima od 12 do 14 godina. Naglasite da je uspena scena uglavnom fokusirana na veoma specifian problem.
Asocirajte grupu na nekoliko tema od kojih bi oni mogli da razvijaju scene. Onda neka izaberu jednu temu.
Definiite i objasnite vanost jasnog edukativnog cilja. Kao grupa napiite dva
edukativna cilja za izabranu temu.
Zavrnica:
Odgovorite na svako pitanje uesnika. Zamolite uesnike da stanu u krug kako bi se pripremili za sledeu vebu.
Veba Dobaci loptu

5 min
Cilj: Uesnici istrauju svoja oseanja, misli, ideje i stavove u vezi sa odabranom temom.
Materijal: Jedna lopta ili slian predmet za dobacivanje.
Proces:
Rasporedite se u krug, podsetite uesnike na temu koja je odabrana u prethodnoj vebi. Dobacite loptu nekome u krugu. Kako dobacite, tako glasno re-
Radionica 1
cite misao, stav ili emociju vezanu za temu. Osoba koja uhvati loptu treba da
je dobaci nekom drugom, uz ispoljavanje svoje emocije ili ideje sa ostatkom
grupe. Nastavite sa vebom sve dok se svi uesnici ne izjasne, ili dok grupi
ne ponestane novih ideja.
Zavrnica:
Objasnite na koji nain je ova veba pomogla uesnicima da se brzo izjasne
kako se oseaju u vezi sa datom temom. Glasnim iznoenjem misli prilikom
dobacivanja lopte, najverovatnije su reene prve stvari koje su padale na pamet, bez obraanja panje ta bi ostali mogli da pomisle, da li bi se sloili sa
njihovim miljenjem. Ponudite pozitivnu povratnu informaciju. Recite grupi da
e igrati igru koja e im pomoi da kreiraju mnogo kratkih scena na datu temu veoma brzo.To e pomoi uesnicima da vide kako malo vremena treba
da bi se kreiralo dosta scena za jednu temu.
Veba Zamrzavanje
15 min
Cilj: Vebanje improvizacije na zadatu temu.
Materijal: Strana fliparta okrenuta na Zamrzavanje! i markeri.
Proces:
Zamolite dva dobrovoljca da stanu ispred grupe. Recite uesnicima da e oni
poeti jednostavnu improvizaciju na temu zadatu u prethodnim vebama.
Mogu da izaberu da kreiraju bilo koju scenu, likove ili situacije, sve dok se zadravaju na temi. Glumci moraju da ponu scenu bez bilo kakve pripreme.
NAPOMENA
Ova igra moe da podstakne mnogo ideja u vezi sa temom i da inspirie tim da probaju stvari koje moda nisu
ni razmatrali.
Objasnite da u bilo kom trenutku neko iz grupe moe da kae Zamrzni. Kada se to desi, dva glumca moraju da ostanu na svojim mestima onako kako
su se zatekli, zamrznuti, sve dok osoba koja je viknula: Zamrzni, ne zameni mesto sa jednim od glumaca. Pritom zauzima istovetnu poziciju kao glumac sa kojim menja poziciju. U tom trenutku taj novi par zapoinje novu scenu na istu temu, ali sa novim likovima i situacijama.
Ponite igru tako to ete zamoliti dva volontera da zaponu scenu. Ako, pre
nego to neko vikne: Zamrzni, protekne vie od jednog minuta, podsetite
uesnike da je vreme da novi volonter istupi. Dok se igra izvodi, pravite beleke o razliitim scenama na strani Zamrzni temu na flipart-u.
Kada veina uesnika proe kroz stvaranje scena, ili kad ponestane novih
ideja, zaustavite igru. Zamolite uesnike da se okupe oko table da biste zajedno prelistali raznovrsne scene koje su proizale iz vebe. Naglasite da je
dobro da se scene zapiu nakon to su bile improvizovane, kako se ne bi zaboravile.
Zavrnica:
Podstaknite aplauz i pozitivno strujanje. Koristei se belekama koje ste pisali dok su scene izvoene, naglasite da je mnogo situacija pokrenuto za kratko vreme. Recite uesnicima da sad treba da se usmere na planiranje scena.
Veba Planiranje scena i rad u malim grupama

20 min
Cilj: Uesnici vebaju planiranje scena vezanih za temu.
Materijal: Flipart i markeri za etiri grupe i flipart okrenut na stranu Poruka.
Proces:
Zalepite flipart stranu Poruka na zid. Podelite uesnike u etiri grupe. Recite svakoj grupi da izlistaju asocijacije koje se odnose na ciljnu grupu kojoj
se obraaju, potom da izaberu adekvatnu temu za tu publiku i jedan edukativni cilj za tu temu. Zamolite ih da svoje ideje zapiu na flipart papiru.
Uputite uesnike na stranu Poruka. Zamolite uesnike da uzmu u obzir savete koji su tu navedeni - korienje humora, imenovanje likova i odravanje
scena kratkim dok se izlistavaju ideje.
Nakon to su izlistavali ideje nekoliko minuta, recite uesnicima da se odlue
u vezi sa publikom, temom, edukativnim ciljevima i imenima likova. Tada bi
svaki tim trebalo da razvija dvominutnu scenu koja bi ispunila te edukativne
ciljeve. Recite timovima da ne treba da vebaju scene pre izvoenja pred grupom i da nije potrebno da svi lanovi tima budu ukljueni. Treba da koriste
onoliko lanova, koliko im je potrebno da ispune svoje ciljeve.
Zavrnica:
Nakon 15-ak minuta postarajte se da sve grupe zavre sa planiranjem svojih
scena. Potom diskutujte o tome ta oni misle o procesu. ta je lako, a ta
teko? Zato? Da li su svi uestvovali? Potom odredite mesto na kome e scene biti izvedene i okupite publiku.
Veba
Radionica 1
Scene - pokai i reci

20 min
Ciljevi: Uesnici stiu iskustvo u izvoenju scena i dobijanju povratne informacije od voditelja i grupe.
Zajedniko veanje ulazak u likove i reakcije.
Materijal: Flipart, markeri, olovke, papiri.
Napomena
Drugi voditelj ili volonter treba da belei sadraj scena tako da grupa
moe da se podseti ta je izvela nakon to zavre sa izvoenjem scena.
Proces:
Zamolite jedan tim da izvede svoju scenu. Na poetku i kraju svake scene,
lan tima treba da kae Scena tako da publika zna kada scena poinje, a
kad se zavrava.
Ohrabrite tim u svom izvoenju. Nakon svake scene razgovarajte sa grupom
koja je izvodila i sa publikom. Moete postaviti sledea pitanja:
Timu: Koji su vai edukativni ciljevi?
Publiku: Da li su ovi objektivni ciljevi bili jasni publici?
Timu: Koja je vaa ciljna grupa?
Timu: Kakav je odnos izmeu pripreme i samog izvoenja? Da li je ispalo
onako kako ste oekivali?
Publici: Da li je scena bila realna?
Svima: Koje delove scene bi trebalo zadrati? ta bi trebalo promeniti?
Naglasite da ovaj ulazak u likove i odgovori koji se dobijaju kroz zajedniko razmatranje mogu poveati edukativno iskustvo za publiku nakon to se scena izvede.
Zavrnica:
Dajte pozitivnu povratnu informaciju i estitajte na uspenom radu. Istaknite
da su ove scene prvi koraci u stvaranju predstave. Usavravanje scena za izvoenje moe biti dug proces.
Ulazak u likove i reakcije

Recite timu koji je izveo scenu da ostane u svojim likovima i nakon izvoenja scene. Pojedinim glumcima postavite par jednostavnih pitanja koja se odnose na njihove likove, a oni treba da odgovore iz pozicije svog lika. Kasnije prodiskutujte sa
grupom da li su glumci zaista odgovorili iz ugla svog lika.
Veba Sledei koraci

10 min
Cilj: Upoznavanje sa daljim koracima u procesu pripreme scena za izvoenje.
Materijal: (nema)
Proces:
Objasnite da e grupa moi svaki put da evaluira istu scenu za vreme radionice, da e odluivati ta je dobro a ta ne i da e preraivati scenu ako je potrebno. Recite im da su zavrili prvu fazu u procesu stvaranja scene pogodne za izvoenje. Scene e zahtevati mnogo vebe pre nego to budu spremne za izvoenje pred vrnjacima. Ona moe da bude mono sredstvo za edukaciju i promenu kroz evaluaciju dijaloga (da li je pogodan, odgovarajui, prilagoen uzrastu, kulturno prigodan i da li je postignuta ravnotea izmeu humora i drame),
karaktera (da li su realni, da li odgovaraju situaciji, da li su prepoznatljivi od strane ciljne grupe), situacije (da li je realna, mogua,odgovarajua, intraktivna i zanimljiva), poruke (da li je jasna, prava, prilagoena godinama, kulturi, aktuelna).
Zavrnica:
Dajte pozitivnu povratnu informaciju. Pitajte da li ima nejasnoa. Zamolite
uesnike da oforme krug za sledeu radionicu - Ni od ega scena.
Veba Zavrni krug

5 min
Ciljevi: Uvoenje rituala koji e biti korien na kraju svake radionice i probe.
Ma
aterijal: (nema)
U vezi sa zavrnim krugovima

Zavrni krug je aktivnost koja se preporuuje na kraju svake radionice u priruniku. Iako ovaj prirunik sadri dosta vebi, igrica ili rituala koji mogu posluiti, to su samo nai predlozi. Vi moete da kreirate sopstveni zavrni krug, dok
ne postigne ustaljenost u njegovom korienju. Zato su zavrni krugovi tako
vani? Tokom stvaranja vrnjakog teatra, diskutuje se o mnogim osetljivim temama. Mladim ljudima se mora pruiti mogunost da se opuste nakon tekih emocija koje su esto prisutne tokom procesa.
Proces
Izaberite vebu koja je jednostavna, kao npr. zajedniki pljesak ponovljen dva
puta, ili pucketanje prstiju, ili neto nalik tome. Ako vreme to dozvoljava, izaberite vie pokreta ili zvukova.
Radionica 1
Zavrnica:
Zahvalite svima i recite im kada e biti sledea radionica. Grupa moe da se
raspusti, ali da ostane u prostoriji, tako da uesnici mogu da postavljaju pitanja.
Radionica 2
Graenje likova
U ovoj radionici uesnici ue o vanosti unutranjeg i spoljanjeg razvoja karaktera. Vebe pomau glumcima/vrnjakim edukatorima da zamisle i ispolje fizike osobine svojih likova (ponaanje, maniri, hod, govor). U prilogu,
uesnici se upoznaju i sa metodama koje im pomau da stvore biografije svojih likova kreiraju line detalje likova (porodica, ciljevi, snovi i iskustva). Na
kraju, uesnici ue na koji nain se ti detalji o likovima koriste tokom diskusije nakon izvoenja i ulaenja u likove i komentarisanja reakcija.
Ciljevi radionice
Uvoenje biografije kao sredstva za stvarno kreiranje likova i ubedljive diskusije posle izvoenja;
Uvoenje metoda za spoljanje razvijanje likova;
Shvatanje vanosti logike i snage injenica u sceni.
Vreme: 3 sata
Materijal:
Stolice za sve uesnike;
Olovke i papiri (dovoljno za sve uesnike);
Markeri;
ta nas ini takvima kakvi smo? strana fliparta;
Samolepljiva traka.
Radionica 2
UVOD
Veba
ta nas ini takvima kakvi smo?

15 min
Ciljevi: Usmeriti panju na iskustvo, obeleja, istoriju i druge faktore koji su

uticali na identitet linosti.
Materijal: ta nas ini takvima kakvi smo? strana fliparta i markeri.
Proces:
Zalepi ta nas ini takvima kakvi smo? stranu fliparta. Zamolite uesnike
da uu u prostoriju, uzmu markere i da na flipart-u napiu faktore za koje
oni misle da su doprineli da postanu to to jesu. Navedite neke primere, kao
to su: pol, seksualna orijentacija, ekonomski faktori, okruenje, kultura, religija, porodine vrednosti, odnos prema sebi i drugima, drutvo. Stavite im do
znanja da ovde nema pogrenog odgovora.
Zavrnica:
U adekvatno vreme, zaustavite vebu i zamolite uesnike da stanu u krug.
Veba
Statue
20 min
Ciljevi: Pomoi uesnicima da kanaliu svoje emocije u pokret tela.

Materijal: (nema)
Proces:
Recite uesnicima da e svako od njih imati ansu da bude u centru kruga,
jedan po jedan. Dok su u krugu, uesnici e rei svoje ime i onda treba da
kreiraju statuu u saglasnosti sa svojim telom, koja e najbolje da predstavi
njihovo trenutno oseanje. Uesnici ne smeju da kau oseanje, ve da ilustruju emocije pomou statue. Svaka osoba treba da se zamrzne i da
ostane u poloaju svoje statue za vreme od par sekundi, pre povratka u
krug.
Posle predstavljanja svoje statue uputite sledea pitanja:
Kako ste se oseali kao statue? Da li je bilo lako? Teko?
Da li je nekome bilo teko da izrazi svoja oseanja bez rei? Zato? Zato ne?
Koji su neki od naina izraavanja emocija bez rei?
Zavrnica:
Recite uesnicima da nema tanog, kao ni pogrenog odgovora na data pitanja. Ona su
osmiljena da pomognu uesnicima da se usmere na izraavanje emocija i
komunikaciju bez rei. Dajte pozitivnu povratnu informaciju. Objasnite da
e serije vebi koje slede pomoi u formiranju likova za scene. Uesnici e
razvijati svoje likove kroz misli, iskustva, ciljeve i snove i kroz fizike karakteristike.
STVARANJE LIKOVA
Veba
Pismena veba - Stvaranje lika

20 min
Cilj: Nauiti uesnike kako da kreiraju likove.

Materijal: Papir i olovka za svakog uesnika, kao i ta nas ini takvima kakvi smo? flipart strana postavljena tako da je svi mogu videti.
Proces:
Objasnite da e svako imati po 10 minuta da kreira nov lik. Uesnici e da izmisle sve u vezi sa svojim likovima ukljuujui ime, mesto roenja, godite
itd. Ove injenice ine biografiju lika.
Pre nego to ponu sa pisanjem, pitajte uesnike ta misle koje druge informacije treba da budu navedene u biografiji lika. Pozovite se na flipart stranu
ta nas ini takvima kakvi smo?
Neke od informacija za biografiju lika ukljuuju sledee odrednice
religijsko iskustvo, tradicija;
struktura porodice (roditelji, bake i deke, staratelji);
etniko i kulturno poreklo;
lini i profesionalni ciljevi;
snovi o budunosti;
odnosi sa prijateljima, dekom ili devojkom;
obrazovanje, uspeh u koli, ciljevi u obrazovanju;
istorija zlostavljanja (fiziko, mentalno, emocionalno);
seksualna orijentacija;
seksualna istorija;
omiljeni hobiji, boje, navike, interesovanja, muziki ukus i sl.
Radionica 2
Recite uesnicima da ponu sa pisanjem. Ohrabrite ih da budu matoviti i da

ukljue to vie informacija za 10 minuta.
Napomena
Nije vano da svi navedeni primeri budu na flipartu. To
su samo primeri koji mogu biti korieni da navedu
uesnike da koriste dodatne informacije za biografiju likova.
Zavrnica:
Nakon to vreme istekne, zamolite uesnike da prestanu da piu. Podsetite
ih da je to samo poetak, poto se proces stvaranja nastavlja i nakon formiranja i izvoenja scena.
Zamolite uesnike da pomere svoje stolice do ivice zidova, da stanu u centar
prostorije, kako bi se pripremili za sledeu vebu.
Veba
Hod likova - fiziko ispoljavanje

20 min
Cilj: Uesnici istrauju i osmiljavaju fizike karakteristike i ponaanja svojih

likova.
Materijal: (nema)
Proces:
Zamolite uesnike da hodaju po prostoriji. Ukaite im da posmatraju svoj
nain hodanja. Gde se nalazi njihov centar gravitacije? Koliko su dugaki njihovi koraci? Da li se njihove ruke ljuljaju? Koji deo tela je vodei? Nakon nekoliko minuta, zamolite ih da hodaju, ali tako da hod bude prenaglaen. Nakon jednog minuta neka se vrate u normalu, na neutralan hod.
Dalje, recite uesnicima da se fokusiraju na likove koje su upravo kreirali. Kako nastavljaju da hodaju, recite im da polako menjaju svoj nain hoda i da ga
prilagode svojim likovima. Kako hodaju njihovi likovi? Koliko dugi su koraci
njihovih likova? Kako se pomera njihovo telo? Nakon nekoliko minuta, zamolite uesnike da preteruju u nainu hoda njihovih likova, a potom da se vrate
na normalan, neutralan hod likova.
Sada, zamolite uesnike da naizmenino smenjunju sopstveni i hod svojih likova. Posmatrajte ta je drugaije, a ta slino. Posle nekoliko dodatnih minuta zavrite vebu.
Zavrnica:
Dajte pozitivnu povratnu informaciju. Pitajte uesnike ta su primetili u vezi sa
telima svojih likova tokom vebe. Kako su evoluirali? ta je to to je drugaije
u vezi sa hodom njihovih likova i zato njihovi likovi hodaju na taj nain?
Objasnite da glumci uvek mogu da se vrate u sebe i da ponovo uspostave odnos sa svojim likovima.
Kao pripremu za sledeu vebu, uputite uesnike da uzmu pisane biografije
i da pronau partnera.
Veba
Rad sa partnerom - Intervjui

i razmena, stvaranje scene
25 min
Ciljevi: Dalje razvijaje likova sa partnerom i njihovo korienje u improvizovanim scenama.

Podseanje na tehnike vezane za planiranje scene.
Materijal: Biografije likova.
Proces:
Zamolite parove da nau mirno mesto za svoj rad. U prvih osam minuta ove
vebe uesnici e da intervjuiu jedne druge (svako po etiri minuta). Oni koji su intervjuisani treba da ostanu u svojim likovima, to znai da treba da se
ponaaju i odgovaraju kao da su oni ti likovi koje su odabrali. Nakon to se
intervjui zavre, parovi treba da tokom sledeih dvanaest minuta slobodno
improvizuju neku situaciju i razviju scenu sa dve osobe na sceni koju e zatim da prikau grupi. Podsetite ih da koriste tehnike vezane za planiranje scene koje su nauili u radionici Ni od ega scena: identifikacija ciljne grupe,
teme i edukativnih ciljeva. Recite uesnicima da ne treba da probaju svoju
scenu, ve samo da je planiraju.
Zavrnica:
Nakon to vreme istekne, okupite grupu. Objasnite im da je ono to sada sledi izvoenje improvizovanih scena. Recite uesnicima da je osnovni cilj vebe
da ostanu u svojim ulogama i fiziki i emocionalno.
Radionica 2
PRIMENA BIOGRAFIJA NA SCENE

Veba
Izvoenje scena stvorenih

u saradnji sa partnerom
20 min
Cilj: Sticanje iskustava izvoenjem osmiljene scene nastale korienjem novosteenih znanja o razvijanju likova.
Materijal: (nema)
Proces:
Neka svaki par izvede svoju scenu. Nakon svakog izvoenja, pitajte glumce
kako su se oseali. Da li su ih njihovi likovi iznenadili? Da li je priprema biografija likova pomogla tokom kreiranja scene? Zato da, a zato ne? Podstaknite publiku da prui povratne informacije.
Zavrnica:
Pruite pozitivnu povratnu informaciju. Podsetite grupu da dobra biografija
pomae da scena bude ubedljivija i likovi stvarniji.
Veba
Diskutovanje scena i igra

"20 pitanja" sa svakom scenom
20 min
Ciljevi: Nauiti uesnike da se koriste tehnikom 20 pitanja koja pomae u

daljem istraivanju likova i dodavanju detalja biografijama likova.
Materijal: ta nas ini takvima kakvi smo? strana flipart-a, odgovori sa
prethodnih vebi postavljeni na takvom mestu da ih svi uesnici
mogu videti; dve stolice na sceni.
Proces:
Podsetite uesnike na stranu flipart-a ta nas to ini takvima kakvi smo.
Objasnite da ak i posle pisanja i intervjuisanja koje su radili sa svojim likovima, njihove istorije i unutranji ivoti uvek mogu da se dopune sa jo detalja.
Zamolite volontera i njegovog partnera da sednu na scenu okrenuti grupi i da zamisle likove iz svoje scene. Recite publici da likovima postavljaju pitanja koja e
im pomoi da dopune njihove biografije. Nakon nekoliko minuta zamolite drugi
par volontera da doe na scenu i da odgovara na pitanja. Nastavite sve dok ne
odgovore na sva pitanja, ili dok vreme to doputa. Drugi voditelj treba da zapisuje na praznoj strani fliparta pitanja upuena likovima i odgovore koje su dali.
Zavrnica:
Objasnite da u poetku moe biti teko razumeti zato su detalji vezani za likove vani. U svakom sluaju, kako uesnici budu nastavili sa probama i izvoenjima, poee da shvataju da su detalji ti koji im daju oseaj da su u
koi svog lika, da oni pomau da budu sjedinjeni sa likom i doputaju da budu oputeni tokom izvoenja scene.
Pomozite uesnicima da shvate da injenice i ono to je u pozadini oba lika
ne sme biti u suprotnosti sa onim to partner zna o tome. Svako nepodudaranje sa logikom prie i odnosa ometa efekat ubedljivosti i razumevanje publike.
Veba
Povezivanje
15 min
Ciljevi: Stvaranje situacija za unakrsno proveravanje injenica vezanih za likove i evaluaciju logike scene.
Materijal: Papir fliparta koji je korien za beleenje odgovora iz prethodne
vebe, dva razliito obojena markera.
Proces:
Odaberite jednu, ili zavisno od vremena, dve scenu i zamolite glumce u toj
sceni da modeliraju vebu. Pogledajte njihove odgovore iz vebe 20 pitanja.
Poredite odgovore i injenice i postarajte se da budu u saglasnosti. (Na primer, jedan lik moe da kae da su oba lika u prolosti bila seksualno aktivna,
dok drugi kae da nikada nisu imali seks).
One izjave koje se ne podudaraju oznaite jednom bojom, a one koje se ne
podudaraju, drugom bojom. Naglasite da neslaganja treba da budu ispravljena. Podsetite uesnike da, ako se injenice ne podudaraju, publika nee verovati prii i nee imati vere u ono to se izvodi.
Zavrnica:
Ohrabrujte grupu, budite pozitivni. Recite grupi da je proces moda naporan,
ali da je vredan truda. Ovaj nain pripreme jako je vaan za stvaranje scene i
to se vie pribliite publici, verovatnije je da e se edukativni ciljevi ispuniti.
Veba
Radionica 2
Biografije i facilitacija
20 min
Ciljevi: Podseanje na svrhu biografija.

Pokazivanje kako biografije pomau da se vodi diskusija sa publikom.
Materijal: Flipart i markeri.
Proces:
Pitajte uesnike ta oni misle zato je dobro razvijena biografija vana za
stvaranje uspenih scena. Zapiite njihove odgovore na flipart-u. Neki od
moguih odgovora su
da bi bili realni publici;
da bi likovi bili ubedljivi i razvijeni;
da bi se izbegli stereotipi;
da bi se istraili odnosi i okolnosti koje dovode do odreenih ponaanja i stavova.
Pitajte uesnike zato bi bilo korisno voditi diskusiju nakon izvoenja scene.
Objasnite da u ovakvom tipu diskusije glumci ostaju u likovima nakon to se
scena izvede i da odgovaraju na pitanja publike onako kako bi njihov lik odgovorio. Zapiite njihove odgovore na flipart-u. Neki od moguih odgovora su:
da se postara da publika primi poruku;
da se prui mogunost publici da razree probleme likova i ponude reenja za konflikte scene;
da se razoblie mitovi.
Objasnite da diskusijom nakon izvoenja subjekat ove radionice proiruje
scenu i da u nju ukljuuje iskustvo publike.
Pitajte uesnike ta oni misle, da li e biografije likova da im pomognu prilikom odgovaranja u diskusiji nakon izvoenja. Zapiite njihove odgovore na
flipart-u. Neki od moguih odgovora su:
biografija pomae glumcu/vrnjakom edukatoru da pravi razliku izmeu
likova koje igra, ili e igrati, u drugim predstavama;
biografija daje glumcu/vrnjakom edukatoru podlogu za odgovore na pitanja publike;
biografija pomae da glumac/vrnjaki edukator shvati motivaciju svog lika i sve ostale faktore koji doprinose tome da lik bude ono to jeste.
Zavrnica:
Objasnite uesnicima da se rad na razvijanju likova, u smislu fizikog i unutranjeg ispoljavanja, nastavlja. Uesnici ne treba da misle da imaju u potpu-
nosti formiran lik nakon ovih vebi. Uvek ima jo toga to moe da se otkrije
u vezi sa likovima i ta otkria ine rad zanimljivim i dinaminim.
Zamolite grupu da pomeri svoje stolice i da formira zavrni krug u centru prostorije.
Veba
Zavrni krug
5 min
Ciljevi: Odravanje rituala zavrnog kruga.

Demonstracija kako ranija veba moe da se usmeri na razvoj lika.
Materijal: (nema)
Proces:
Kao u prethodno raenoj vebi Statue, uesnici treba jedan po jedan da
odu u centar kruga i naprave statuu. Ovog puta uesnici treba da naprave statuu od svog lika ilustrujui telo i oseanja lika.
Zavrnica:
Privedite kraju sesiju zajednikim pljeskom ili nekim drugim ritmom grupe.
Zahvalite se grupi. Recite uesnicima kada e se odvijati sledea radionica.
Ostanite u prostoriji nakon radionice da biste odgovorili na pitanja uesnika.
Radionica 3
Prenoenje poruke publici
U ovoj radionici uesnici igraju dve igre koje ih uvode u probleme vezane
za vrednosti i razliitosti. Uesnici ue da ak i u timu vrnjakih edukatora mladi ljudi poseduju razliita iskustva, vrednosti, seksualnu orijentaciju
i seksualna iskustva. Voena fantazija vraa uesnike u prolost, u vreme
rane adolescencije. To dovodi do osvrta na razliite faze u razvoju adolescenata. Ove igre i vebe zavravaju se diskusijom o publici kojoj je namenjena predstava, posebno tom uzrastu i raznolikosti tema vezanih za njihovo doba, kao i potrebi ovog, edukativnog teatra, da bude godinama i kulturno prilagoen. Svest o tome se kasnije uvodi u praksu kad uesnici budu prilagoavali ranije pripremljene scene za mlau ili stariju publiku, ili
drugu razliitu populaciju.
Ciljevi radionice: Podizanje svesti o velikim razlikama koje postoje meu
razliitom publikom u smislu vrednosti, uverenja, godina,
kulture, seksualnog iskustva i orijentacije.
Uesnici ue da prilagode postojei materijal i marginalizovanim grupama, ukoliko ima potrebe za tim.
Vreme: 4 sata
Materijali:
Slaem se, Ne slaem se flipart strane;
Zauzmi stav izjave;
Prelaenje linije opis;
Faze u adolescenciji flipart strane naslovljene kao Rana,
Srednja, Kasna;
Dodatak 2: Rana, srednja, kasna adolescencija;
Flipart;
Marker;
Samolepljiva traka;
Po stolica za svakog uesnika.
Napomena
Prenoenje poruke publici je kompleksna radionica koja predstavlja izazov i moe da izazove snane emocije.
Glumci/vrnjaki edukatori se suoavaju sa sopstvenim
i drugim vrednostima koje mogu biti veoma razliite od
njihovih. Prelaenje linije je veba koja ih poziva da se
podsete injenica u vezi sa njima samima za koje je mogue da nikada ranije nisu bile otkrivane. Uesnici se
vraaju u prolost u meditaciji vezanoj za ranu adolescenciju koja je skoro za svakoga bila teak period.
Setite se da snaga koja postoji u otkrivanju svojih
oseanja grupi podrazumeva da se za to dobije neophodna podrka ostalih. Uloga lidera nije da rei probleme uesnika, ve da saslua, prui podrku i nadgleda
situaciju na profesionalan nain. Mogue je da uesnici ostave neko oseanje nereeno nakon zavretka radionice, to je takoe prihvatljivo. Odvojite dobar deo
vremena za zavrni krug i neobaveznu diskusiju nakon
radionice. To je dobar trenutak koji omoguava nastavak i podrku.
ISTRAIVANJE VREDNOSNIH SUDOVA

I KULTUROLOKIH RAZLIKA
Veba
Zauzmi stav
20 min
Ciljevi: Istraiti i otkriti drugima sopstvene vrednosne stavove.

Materijali: Flipart papiri na kojima su izjave Slaem se, Ne slaem se,
Zauzmi stav;
Proces:
Zalepite list papira na kojem pie Slaem se na jedan zid prostorije, a na
suprotni zid prostorije zalepite papir sa natpisom Ne slaem se. Postarajte
se da imate i izjave Zauzmi stav. Odmaknite stolice na ivice prostorije ostavljajui otvoren prostor u sredini.
Radionica 3
Zamolite uesnike da dou u centar prostorije i recite im da ete da itate listu izjava, jednu po jednu. Nakon to se odreena izjava proita, uesnici e
morati da odlue da li se sa njom slau ili ne, ili su, pak, neodluni. Uesnici
mogu da budu neodluni u vezi sa samo jednom izjavom, te moraju da se potrude da izaberu odreenu stranu za svaku izjavu. Ako se slau, treba da odu
kod zalepljenog papira na zidu gde pie Slaem se. U suprotnom, ako se ne
slau, treba da krenu ka strani gde pie Ne slaem se. Ako su neodluni,
treba da ostanu u centru prostorije - gde je zona neodlunih.
Proitajte naglas neke od dole napisanih izjava. Nije potrebno da ih proitate
sve i treba da ih prilagodite tako da odgovaraju glumcima/vrnjakim edukatorima sa kojima radite. Zamolite uesnike da prilikom zauzimanja odreenog stava ne priaju.
Izjave:
Bolje saekati da se odraste (18 godina ili kasnije) da bi se imao seksualni odnos.
Masturbacija je normalna i zdrava za mukarce.
Masturbacija je normalna i zdrava za ene.
Ako deko izvede devojku na fino mesto i potroi 1000 dinara, ona mu duguje seks.
Bezbedno je voziti kola nakon samo dva pia na urci.
Ako mukarac i ena imaju seks i ena zatrudni, par treba da zadri bebu
i da se vena.
Ako devojka pokae da je spremna za seks, skine svoju odeu i ode u krevet sa dekom, ona treba da ima seks sa njim, ak i ako se predomisli.
Oevi i majke treba da dele jednako odgovornost u brizi oko svog deteta.
Ako osoba koja ivi sa HIV-om ne obavesti svog seksualnog partnera o
svom statusu, HIV+ osoba treba da se stavi u zatvor.
Seks sa osobom istog pola ne mora obavezno da znai da je osoba homoseksualac ili lezbejka.
Testiranje na HIV treba da bude obavezno za sve seksualno aktivne ljude.
Biti roditelj u doba adolescencije je prihvatljiv izbor.
Ok je zabavljati se i imati seks sa vie osoba u isto vreme.
Ako udata ena koja ima posao zatrudni, ona treba da napusti svoj posao
da bi ostala kod kue i odgajala svoje dete.
Lezbejke i homoseksualci ne treba da imaju mogunost usvajanja dece.
Ako osoba koja ivi sa HIV/sidom upranjava bezbedan seks, nema potrebe da ta osoba upozori svoje seksualne partnere da je inficirana.
Zavrnica:
Zahvalite se uesnicima na ueu. Zamolite grupu da sedne u krug za sledeu vebu, tokom koje e se diskutovati o nauenom iz vebe.
Zauzmi stav - mogue verzije:

Opisana verzija Zauzmi stav esto se naziva i Prisiljen izbor. Prisiljen izbor znai da
uesnici moraju da odlue da li e se sloiti ili ne sa odreenom izjavom, diskusija u vezi sa izborom nije dozvoljena, uesnik ne moe da se kao sloi tako to e stati blizu,
ali ne i u potpunosti kod jedne ili druge strane i uesnici mogu da u neodlunoj zoni stanu samo jednom.
Ostale verzije:
z Kontinuitet. Umesto da se u potpunosti sloe ili ne, uesnici mogu da se smeste
bilo gde du nevidljive linije izmeu Slaem se , preko Nisam siguran do Ne
slaem se. Uesnici treba da budu podstaknuti da vide koliko kompleksna i razliita mogu da budu miljenja ljudi. Razgovor nije dozvoljen tokom igre, ali uesnici
treba da diskutuju o svojim miljenjima nakon zavretka igre.
z Neutralna zona i objanjenje. U ovoj popularnoj verziji, postoji neutralna zona
slina zoni neodlunih iz drugih verzija. Uesnici mogu da uu u ovu zonu onoliko
puta koliko su zaista nesigurni u vezi sa svojim stavovima i vrednosnim sudovima
vezanim za neku izjavu. Takoe, uesnici objanjavaju svoje razloge za neslaganje,
odnosno slaganje sa izjavama. Oni koji su u neutralnoj zoni, mogu tokom diskusija
da preu na slaem se ili ne slaem se stranu, onda kada budu spremni za to.
Ono to je vano u ovoj verziji je, ograniiti vreme za diskusiju, kako se diskusija ne
bi razvukla i skrenula sa toka.
Veba
"Zauzmi stav" diskusija

20 min
Ciljevi: Iskazivanje stavova i razumevanje odakle oni potiu.

Diskusija o pretpostavci slinih vrednosnih sudova meu vrnjakim
edukatorima.
Diskusija o tome ta raditi kada se lini vrednosni sud ne poklapa sa
vrednosnim sudom grupe.
Proces:
Postavite uesnicima sledea pitanja (onako kako su poreana) i podstaknite diskusiju, ako vreme dozvoljava:
Kakav je bio oseaj igrati ovu igru?
Kako je bilo stajati sam na jednom kraju prostorije?
Kako je bilo pripadati veoj grupi (veina)?
Radionica 3
Da li te je neije miljenje iznenadilo?

Da li je neko promenio (ili eleo da promeni) svoje miljenje nakon komentara drugih?
Odakle dolaze nai vrednosni sudovi?
Da li ikada pravimo pretpostavke o sudovima drugih ljudi na osnovu toga
ko su ili ta rade?
ta radimo kada se poruka grupe razlikuje od linog stava?
Zavrnica:
Zahvalite se uesnicima na njihovom entuzijazmu i iskrenosti. Zamolite sve
da pomere svoje stolice do ivica prostorije i da stojei formiraju dugu liniju
du jednog zida prostorije nasuprot drugom zidu.
Veba
Prelaenje linije
20 min
Ciljevi: Pokazati uesnicima kako je to imati tajnu potencijalan izvor za stid pojedinih ljudi i diskusija o tome da li je potrebno podeliti je sa drugima.
Pomoi uesnicima da shvate kako je to oseati se marginalizovanim
i izolovanim.
Materijal: Line osobine Prelaenje linije
Proces:
Postarajte se da svi uesnici stoje u pravoj liniji na jednoj strani prostorije. Recite uesnicima da se igra odvija u tiini. Treba da zamisle liniju koja se prua kroz centar prostorije. Recite uesnicima da ete da itate listu linih osobina. Nakon izgovaranja neke osobine, onaj ko smatra da se
pronalazi u njoj, moe da pree liniju i okrene se licem ka grupi. Saoptite uesnicima da neke osobine mogu biti veoma line. Iz tog razloga
uesnici imaju mogunost da ne preu liniju (i da ostanu na mestu), ak i
ako im osobina odgovara. Uesnici koji preu liniju, treba da se vrate na
prvobitno mesto pre nego to se proita sledea osobina. Ponite sa itanjem sledeih osobina:
Napomena
Dole oznaena lista mora da odgovara grupi uesnika. Dodajte ili obriite osobine koje odgovaraju (ne odgovaraju)
kulturi, etnosu i ekonomskom statusu grupe.
Osobine za Prelaenje linije:

ene;
mukarci;
devojice;
deaci;
ene sa braon oima;
mukarci sa plavim oima;
niski ljudi;
visoki ljudi;
oni koji su najstarije dete;
oni koji su najmlae dete;
oni koji imaju manje od 18 godina;
oni koji imaju vie od 18 godina;
oni koji imaju vie od 30 godina;
oni koji su hriani;
oni koji su hindu;
oni koji su muslimani;
oni koji su ikada nazivani debelim;
oni koji su ikada nazivani mravima;
oni koji su roeni van svoje zemlje;
oni koji pue cigarete;
oni koji piju alkohol;
oni koji su bili izvesno vreme u zatvoru;
oni koji su ikada bili venavani;
oni koji imaju rodilje koji nisu zavrili srednju kolu;
oni koji nose naoare ili soiva;
oni koji su ikada nosili sluni aparat;
oni koji su odgajani od strane jednog roditelja;
oni koji su odgajani od strane razvedenih ili nikada venavanih roditelja;
oni koji su odgajani od strane baka i deka;
oni koji su usvojeni;
oni koji pohaaju fakultet;
oni koji su ikada koristili nelegalne droge;
oni koji su ikada bili u meanoj vezi bilo rasno, bilo etniki;
oni koji imaju blizanca;
oni koji su ikada doiveli smrt brata ili sestre;
oni koji su nekada ukrali neto vrednije od 2 000 dinara;
Radionica 3
ene koje su ikada nazivane mukaraama;

mukarci koji su ikada nazivani sekom-persom;
oni koji poznaju nekoga ko ivi sa HIV/sidom;
oni koji imaju prijatelje koji su homoseksualci, lezbejke, biskeksualci ili
transseksualci;
oni koji su ikada imali seks sa nekim ko je istog pola.
Zavrnica:
Zahvalite se grupi to su uestvovali u igri. Zamolite uesnike da pomere svoje stolice u centar prostorije i da sednu u krug, kako bi se pripremili za sledeu vebu.
Veba
"Prelaenje linije" diskusija

20 min
Ciljevi: Diskutovanje o oseanjima uesnika u vezi sa vebom Prelaenje linije.

Pomaganje uesnicima da shvate potencijalnu razliitost meu publikom edukativnog teatra.
Diskusija o nainima na koji tajne, stid i obeleenost koe na rad i
kako obuhvatiti to vie prednosti naeg rada.
Proces:
Sledea pitanja postavite uesnicima (jednom po jednom) u cilju pokretanja
diskusije, sve dok vreme dozvoljava:
Kakav je bio oseaj igrati ovu igru?
Kakav je oseaj biti u maloj grupi (ili potpuno sam) prilikom prelaenja linije?
Kakav je oseaj biti u velikoj grupi prilikom prelaenja?
Da li se desilo da neko nije preao liniju iako je eleo?
Da li je neko bio iznenaen kad je drugi uesnik preao liniju (bez pominjanja imena)?
Kakav je bio oseaj prelaziti onda kad je bilo stid raditi to?
ta mislite, zato smo igrali ovu igru?
Objasnite da ak i kada je predstava namenjena specifinoj ciljnoj grupi, postoji mogunost da meu publikom bude znaajno razliitih odgovora. Pomozite uesnicima da shvate koliko je vano ukljuiti meusobno razliite ljude,
nego diskriminisati nekoga iz publike.
Zavrnica:
Zahvalite uesnicima na zanimljivoj diskusiji. Recite im da je ono to sada sledi vie rad na porukama scene i kako ukljuiti celu publiku u predstave edukativnog teatra.
Vrednosni sudovi i razliitosti Veba ta je poruka?

20 min
Ciljevi: Pokazati uesnicima kako njihovi vrednosni sudovi utiu na poruku i
edukativni cilj koji su osmislili za svoju scenu.
Ohrabriti uesnike da uzmu u obzir razliitost publike prilikom razvijanja poruke.
Pomoi uesnicima da razumeju vanost baziranja scene na znanju,
stavovima i ponaanjima njihove publike.
Proces:
Okupite grupu blie flipart-u. Napiite slova Z, S, P na tabli.
Recite uesnicima da prvo o emu treba da vode rauna kada razvijaju temu
za scenu jeste: ta je naa poruka i edukativni cilj? Prilikom oblikovanja poruke i edukativnog cilja treba da misle o znaenjima ZSP i treba da se postaraju da njihova poruka utie na publiku:
Znanje: scena treba da prui vane informacije i korisne injenice;
Stavovi: poruka treba da utie na emocije i miljenja;
Ponaanje: idealno, scena treba da utie na ponaanje publike u pozitivnom smislu.
Kada znaju svoje ciljeve, uesnici treba da osmisle poruke nezavisno od
linih vrednosnih sudova, ukoliko je to mogue. Pitajte uesnike kako e to
da postignu.
Recite uesnicima da ne treba da pretpostavljaju da drugi glumci/vrnjaki
edukatori misle isto to i oni samo zato to rade istu vrstu posla. Takoe, ak
i ako je publika usaglaena sa vrnjacima, nee nuno imati iste vrednosne
sudove kao glumci. Pitajte glumce da li su oseali pritisak da kreiraju korektnu poruku u koju oni lino ne veruju. Da li su oseali potrebu da stvore poruku za koju oni lino smatraju da je vredna, ali da se u realnosti ne smatra
praktinom? Ako je odgovor potvrdan na bilo koje od ovih pitanja, pitajte ih o
tome ta uraditi po pitanju ovih dilema?
Radionica 3
Pitajte uesnike zato je vano stvarati zajedniku poruku sa ciljnom grupom.

Podsetite ih da poruke moraju originalne, zato to je svaka publika jedinstvena
na neki nain. Kao glumac/vrnjaki edukator, treba da naue sve ono to je vezano za ciljnu grupu kako bi njihovi scenariji odraavali ivotno iskustvo publike.
Edukatori ne smeju da se oslanjaju na to to oni misle da znaju o ciljnoj grupi,
to moe biti mit, netana informacija, lino ubeenje ili socijalna predrasuda.
Zavrnica:
Zahvalite uesnicima na zanimljivoj konverzaciji. Zamolite ih da pomere svoje stolice do zida i da pronau udobno mesto na podu kako bi se pripremili
za sledeu vebu.
ISTRAIVANJE RAZVOJA ADOLESCENATA

Veba Voena fantazije - Povratak u trinaeste
20 min
Cilj: Pomoi uesnicima da se sete svoje rane adolescencije.
Materijal: Pitanja za voenu fantaziju.
Proces:
Postarajte se da je svima u grupi udobno i da imaju mogunost da se smeste
onako kako njima najvie odgovara. Objasnite da je ono to sada sledi neto
to se zove voena fantazija. Sve to uesnici treba da urade jeste da se opuste, da sluaju i posmatraju svoja oseanja i misli.
Zamolitite sve uesnike da zatvore oi i da se opuste. Saoptite im da ostanu mirni i tihi za vreme voene fantazije. Priguite ili iskljuite svetla i zatvorite vrata kako bi u prostoriji vladala potpuna tiina. Priajte nenim, ne mnogo glasnim tonom, pravei pauze izmeu instrukcija i pitanja kako bi se
uesnicima dalo dovoljno vremena da se psihiki vrate u prolost.
Ponite tako to ete ih zamoliti da se u mislima vrate u vreme kada su imali 10 i 13 godina. Da biste im pomogli da se koncentriu, predloite im da se
sete odreenog dana, kao to je npr. prvi ili poslednji dan kole, neki roendan ili raspust. Zamolite ih da prate pitanja podstiui ih da se sete detalja
koji se odnose na njihovo telo, oseanja, misli i ivot u tim godinama. (Prilagodite pitanja kulturi uesnika).
Voena fantazija
Rano je ujutru i ti si se upravo probudio/la:
Kako izgleda tvoja soba? Da li je deli sa nekim?
Kada ustane iz kreveta, ta e da obue?

Kada se pogleda u ogledalo bez odee na sebi, kako izgleda tvoje telo? Pogledaj u svoje lice, kosu, grudi, ramena, trup, kukove, genitalije, noge i ruke.
Kako se osea u svome telu?
Koliko si visok/a? Koliko si teak/a?
ta e danas da radi?
Sa kim e da provede vreme?
Da li ide u kolu? Ide li da se igra?
Ko su tvoji drugovi?
Da li e dorukovati? Ako hoe, ko je tu sa tobom?
ta e jesti?
Koje su stvari vane za tebe?
Koje su tvoje omiljene aktivnosti? Knjige? TV emisije? Filmovi?
Ko i ta ini tvoj takozvani svet?
Na kraju voene fantazije zamolite grupu da obrate panju na svoje disanje i
polako se vrate u sadanje vreme.
Napomena
Moete da nastavite sa voenjem fantazije pokrivajui i
srednje doba adolescencije (od 14. do 16. godine), kao i
kasnu adolescenciju (od 17. do 20. godine) u zavisnosti od
preostalog vremena, kao i toga da li e ova starosna grupa
obuhvatati publiku.
Zavrnica:
Zahvalite uesnicima na njihovoj volji da uestvuju u voenoj fantaziji. Pitajte
ih kako su se oseali. Objasnite im da e sada diskutovati o tome ta su iskusili i napiite neke od komentara na flipart, kao deo sagledavanja faza u razvoju perioda adolescencije. Zamolite uesnike da privuku svoje stolice oko
fliparta.
Veba
Radionica 3
Kratak pregled doba rane,

srednje i kasne adolescencije
20 min
Cilj: Sagledati saznajne, psihike i fizike promene koje su povezane sa razliitim fazama razvoja u adolescenciji.
Materijal: Papir sa fliparta sa naznakom Faze u adolescenciji, markeri i prilog 2.
Proces:
Zalepite papir sa fliparta na zid. Pitajte uesnike ta su videli, osetili i o
emu su razmiljali kada su imali 13 godina, u toku voene fantazije.
Zabeleite njihove odgovore u kolonu Rana adolescencija. Zatim, ukoliko se
prethodno nastavila voena fantazija koja obuhvata doba srednje i kasne adolescencije, pitajte ih ta su videli, osetili i o emu su razmiljali tokom ovih faza,
ukljuujui i fizike i psihike promene. Ukoliko nisu imali vremena da vizualizuju ove faze razvoja, zamolite uesnike da pokuaju da se sete kakav im je ivot
bio u tim godinama. Zabeleite njihove odgovore u odgovarajuu kolonu.
Zavrnica:
Ukratko rezimirajte glavne promene koje su se deavale kroz sva tri stadijuma adolescencije (od rane, preko srednje, do kasne adolescencije). Pitajte da
li ima nekih pitanja i potrudite se da odgovorite na njih. Zahvalite se grupi na
njihovom ueu.
Veba
Razvijanje poruka i scenarija

prilagoenih uzrastu
40 min
Ciljevi: Nauiti uesnike kako da primene znanje koje su stekli o adolescenciji u cilju osmiljavanja edukativnih poruka i scenarija prilagoenih
tom uzrastu.
Objasniti razliku izmeu efikasnih i neefikasnih poruka.
Vebati osmiljavanje, izvoenje i evaluiranje poruka prilagoenih
godinama za scenario vrnjakog teatra.
Proces:
Sagledajte vanost razumevanja faza adolescencije. Podsetite uesnike da bi
situacije iz scene, jezik i ponaanje likova trebalo da budu osmiljeni tako da
publici budu ubedljivi.
Diskutujte o vie tema (npr. o sigurnom seksu i trudnoi) i kako upotreba drame u vrnjakoj edukaciji moe da utie na publiku u razliitim fazama razvoja (pogledati prilog 2, informacije i sugestije).
Zatim podelite uesnike u tri ili etiri grupe i dajte svakoj grupi po papir sa
fliparta i markere, za narednu pentaestominutnu aktivnost. Zamolite svaku
grupu da razmisli o nekoj temi i da osmisli poruku za tu temu (npr. tema prevencija trudnoe ; poruka - ne ulazi u seksualni odnos dok prethodno ne sagleda mogue posledice i ne preduzme potrebne mere kako bi izbegao neplaniranu trudnou). Kada grupa osmisli svoju poruku, zamolite uesnike da
prilagode poruke publici kroz tri razliite faze razvoja u adolescenciji i da napiu te poruke na flipartu.
Nakon 15 minuta, zamolite grupe da podele svoje poruke prilagoene prema
uzrastu. Prodiskutujte zajedno o porukama i njihovoj adekvatnosti.
Zavrnica:
Objasnite da u sledeoj aktivnosti uesnici treba da koriste neke od scena
koje su osmislili za prethodne radionice, inei ih uzrasno i kulturno prilagoenim za specifinu vrnjaku publiku.
PRILAGOAVANJE SCENE I PRENOENJE

PORUKA PUBLICI
Veba
Prilagoavanje scene- Planiranje

20 min
Cilj: Nauiti kako da se scena adaptira tako da bude prihvatljiva raznovrsnoj publici.
Proces:
Ukratko podsetite uesnike koje kvalitete treba da poseduje vrnjaki edukator:
Budite etiki i kulturoloki senzitivani i kompetentani. Nauite to vie o tradicijama i normama razliitog drutva. Zadatak vrnjakog edukatora/glumca je da precizno predstavi realnosti koje se tiu ciljne populacije, a to
ukljuuje uticaj etike, rase i kulture na ivot i odluke publike.
Budite uopteni. Potujte injenicu da e se mnogi u publici suoavati sa familijarnim i linim problemima (kao to su razvod, tekoe kolovanja, seksualni identitet, uspostavljanje emotivne veze, itd). Postarajte se da pozorini
Radionica 3
komad ne izdvaja one koji se moda razlikuju od tebe.

Budite svesni faza razvoja u adolescenciji (vidi prilog 2). Ono to je prihvatljivo za jedan uzrast, esto nije prihvatljivo za drugi.
Zamolite uesnike da nau svoje scenske partnere iz prethodnih radionica i
onda prilagodite njihove scene (ukljuujui edukativne ciljeve, poruke, itd)
mladim ljudima razliitog uzrasta. Druga mogunost je da uesnici prilagode
svoje scene za razliite grupe mladih (npr. umesto za ake, za onu decu koja
ne idu u kolu).
Dozvolite uesnicima da 10 minuta diskutuju o tome kako da adaptiraju svoje scene, ali im naglasite da izbegavaju njihovo uvebavanje.
Zavrnica:
Pripremite binu i zamolite uesnike da joj priu blie kako bi videli scene koje se izvode.
Veba
Adaptiranje scene - Prezentacija,

diskusija i sledei koraci
30 min
Ciljevi: Prikazati adaptiranu scenu pripremljenu u prethodnoj vebi.

Evaluirati adaptiranu scenu.
Prodiskutovati o sledeim koracima u kreativnom procesu razvijanja scene.
Proces:
Zamolite volontere da prikau svoje adaptirane scene, a da pri tom ne kau
kome su namenjene. Posle svake prezentacije pitajte grupu da pogodi kojoj
publici je namenjena. Zatim prodiskutujte kako su jezik, situacije i lokacija
scene bili prilagoeni publici. Da li su parovi bili uspeni u adaptaciji? ta je
dobro funkcionisalo u sceni, a ta je moglo da bude bolje?
Napomena
Trebalo bi da podstaknete uesnike da na odgovarajui
nain adaptiraju scene. Na primer, naglasite da poruka
moe da zvui nezanimljivo ako je isuvie jednostavna za
stariju publiku.
Na kraju, prodiskutujte koji koraci su sada potrebni da bi izvoenje ove scene

postalo kvalitetno. Koliko proba je potrebno? Koje promene biste napravili?
Zavrnica:
Odgovorite na pitanja i zahvalite uesnicima na radu. Zamolite uesnike da
pomere svoje stolice u oak prostorije i formiraju krug u centru za zatvaranje radionice.
Veba
Zavrni krug
5 min
Ciljevi: Ritualno zavravanje radionice.

Zahvaliti se na panji i ueu.
Materijal: (nema)
Proces:
Zavriti sesiju jednim grupnim udarom noge o pod dok su uesnici poreani
u krug, pucketanjem prstima ili pljeskom.
Zavrnica:
Zahvalite uesnicima zbog njihovog napornog rada. Objasnite im da prenoenje poruke moe za mnoge predstavljati emocionalno iskustvo i ohrabrite ih da, ukoliko ele, slobodno mogu da razgovaraju sa vama po zavretku
radionice.
Radionica 4
Hajde da priamo - Efikasna

diskusija posle izvoenja scene
U ovoj radionici uesnici ue kako da efikasno vode diskusiju nakon izvoenja scene i govore o ulozi facilitatora ili glumca/vrnjakog edukatora
u ovoj diskusiji. Izvode igranje uloga na temu pitanja i odgovori pratei model diskusije, sagledavajui ta ju je uinilo uspenom i ta bi se moglo
efektnije uraditi.
Ciljevi: Objasniti razliite aktivnosti i uloge neophodne u voenju diskusije
posle izvoenja scene.
Sagledati efikasne tehnike pri voenju (facilitaciji).
Pruiti uesnicima priliku da vebaju i procenjuju voenje diskusije
(evaluiraju facilitaciju).
Vreme: 3 sata
Materijal:
flipart;
markeri;
lepljiva traka;
scena za demonstraciju;
Potrebna su dva glumca za izvoenje scene, bilo uesnici radionice bilo neko sa strane. Tema scene nije bitna dokle god moe da izazove interesantnu diskusiju. Ukoliko glume uesnici radionice, dajte im unapred dovoljno
instrukcija i saveta kako bi mogli da isplaniraju odgovarajuu scenu.
PREDSTAVLJANJE I ZAGREVANJE
Veba
Krug za zagrevanje
10 min
Ciljevi: Oputanje i zagrevanje uesnika.

Objanjenje svrhe radionice.
Materijal: (nema)
Proces:
Zamolite uesnike da stanu u krug. Motiviite grupu da uradi nekoliko vebi
ukljuujui Prenesi pljesak (opisan na strani 17), Zip Zap Zop ( na strani
57), ili druge sline igrice.
Pozovite uesnike natrag na trening. Objasnite im da e ova radionica biti posveena voenju efikasne diskusije nakon izvoenja scene.
Zavrnica:
Odgovorite na postavljena pitanja. Zamolite svakoga da privue svoju stolicu
i sedne blizu fliparta.
Veba
Karakteristike facilitacije
20 min
Ciljevi: Identifikacija kljunih igraa i njihove funkcije u voenoj diskusiji.

Istraivanje faktora koji ine vanim svaku ulogu posle izvoenja scene.
Materijal: flipart i markeri.
Proces:
Postavite sledea pitanja. Zapiite odgovore na flipart.
ta je facilitacija?
ta ini jednu facilitaciju dobrom?
Koje su karakteristike dobre facilitacije?
Koje su to sve razliite uloge ukljuene u facilitaciju diskusije posle izvoenja scene u vrnjakom teatru?
Pogledajte tabelu Karakteristike facilitacije i podelite sa uesnicima svaku
vanu informaciju koja nije spomenuta tokom diskusije.
Radionica 4
Karakteristike facilitacije
ta je facilitacija posle izvoenja scene?
Facilitacija posle izvoenja scene je diskusija odrana nakon scene ili kompletnog izvoenja predstave. Diskusija je voena od strane facilitatora koji je spona izmeu glumaca (koji tokom diskusije ostaju u ulozi lika) i publike. Ova diskusija poboljava edukativno iskustvo pruajui publici vie informacija, rui mitove i daje odgovor na svako
pitanje koje publika moe da ima.
ta ini facilitaciju nakon izvoenja scene dobrom?
Dobra facilitacija zavisi od temeljnog planiranja. Naravno, svaka sesija koja ukljuuje
publiku u raspravu moe da bude puna neoekivanih izazova, ali to se vie unapred
isplanira, to e i sama facilitacija biti efikasnija. Treba da znate svoj edukativni cilj scene i razmislite kako biste vi kao grupa mogli da pruite vei broj informacija tokom diskusije. Prodiskutujte o kljunim stvarima koje elite da obradite i o specifinoj funkciji
svakog glumca/edukatora i facilitatora u interaktivnoj diskusiji.
ta ini glumca /vrnjakog edukatora efikasnim tokom facilitacije? Koja je funkcija
glumca/vrnjakog edukatora?
Glumci/ vrnjaki edukatori su efikasni tokom rasprave kada zapamte edukativne ciljeve sesije i ostanu koncentrisani na svoju ulogu. Na primer, zadatak glumca/vrnjakog edukatora moe biti da prezentuje mit koji moe da bude osporen, ili da
prikae negativan model ponaanja. Glumac mora da bude voljan da se posveti ovim
ulogama iako postoji rizik od odbijanja publike. Tokom diskusije nakon izvoenja scene
glumac/vrnjaki edukator mora da zadri ulogu lika koga glumi dajui odgovore koji su
logini i odgovarajui za taj lik.
Zavrnica:
Zahvalite uesnicima na zanimljivoj konverzaciji i ueu. Zamolite ih da pronau slobodno mesto u prostoriji i da tu stanu u krug. Objasnite da e grupa
igrati igricu koja naglaava neke od izazova voene diskusije.
Veba
Prenesi zvuk
10 min
Cilj: Ilustracija toga koliko uzbudljiva moe da postane voena diskusija.

Materijal: (nema)
Proces:
Zamolite jednog od uesnika da napravi zvuk dok baca loptu drugom uesniku iz kruga. Osoba koja hvata zvuk treba onda da baci zvuk nekom drugom i tako dalje.
Kada se prvi zvuk rasprostre u krug, zamolite sledeeg uesnika da baci drugi zvuk, dok prvi zvuk nastavlja da cirkulie u krugu. Nakon par minuta, recite uesnicima da ubace i trei zvuk. Svi ovi zvukovi moraju da budu puteni
u isto vreme.
Nakon nekoliko minuta, zaustavite igru. Prodiskutujte o reakciji grupe. Objasnite da je igra uzbudljiva u istoj meri u kojoj to moe biti i sesija facilitacije
nakon izvoenja scene. Facilitatori mogu da oekuju da vide mnogo podignutih ruku kada ljudi postanu zainteresovani i uzbueni i morae da manipuliu
mnogim stvarima odjednom.
Zavrnica:
Odgovorite na pitanja i zatim zamolite uesnike da vrate svoje stolice blizu
fliparta. Recite uesnicima da e oni u sledeoj aktivnosti uestvovati u facilitaciji diskusije nakon izvoenja scene.
PREZENTACIJA SCENE, FACILITACIJA

I OBRADA
Veba
Prezentacija scene
i demonstracija facilitacije
30 min
Cilj: Demonstriranje efikasne diskusija nakon izvoenja scene.

Materijal: Pripremljena scena, flipart i markeri (postavljeni sa strane, pored
scene).
Napomena
Idealno bi bilo da dva trenera vode ovu radionicu, jedan da
vodi, a drugi da hvata beleke na flipartu.
Proces:
Objasnite da e se grupa sada pretvarati da je ovo pravo izvoenje za grupu
vrnjaka. Uesnici e biti publika ovog vrnjakog teatra.
Zamolite glumce/vrnjake edukatore, da prezentuju pripremljenu scenu. Po
zavretku scene zahvalite glumcima.
Usmerite uesnike ka facilitiranoj diskusiji sa publikom i glumcima koji su izveli scenu.
Radionica 4
Napomena
Osoba koja hvata beleke bi to trebalo da radi za vreme diskusije, na flipartu okrenutim od publike. Podelite papir
u 3 kolone: 1)tok diskusije 2)efikasnost facilitatora
3)adekvatnost odgovora glumaca.
Zavrnica:
Po isteku predvienog vremena za ovu igricu zaustavi facilitaciju i zahvalite se
glumcima i publici. Recite uesnicima da je sada vreme da se evaluira diskusija.
Veba
Diskusija nakon izvoenja scene

20 min
Ciljevi: Sagledavanje snage i slabosti facilitacije u prethodnoj vebi.

Sagledavanje faktora koji su facilitaciju uinili efikasnom.
Materijal: flipart sa belekama iz prethodne vebe i markeri.
Proces:
Sagledajte funkcije glumaca i facilitatora. Zatim zamolite osobu koja je hvatala beleke tokom diskusije da ih proita. Prodiskutujte o kljunim stvarima
koje se nalaze u belekama ukljuujui i to ta je bilo, a ta nije bilo efikasno.
Iz mnotva ideja uoite one koje bi mogle da utiu na poboljanje diskusije. Da
li je tok diskusije bio buran? Da li se suvie brzo pribliio bitnim takama? Da li
je facilitator ohrabrivao publiku da postavlja pitanja? Da li je bio otvoren i tolerantan? Da li su glumci ostali u svojim ulogama i adekvatno odgovarali na pitanja?
Zavrnica:
Odgovori na pitanja uesnika. Dajte glumcima i uesnicima pozitivan komentar o njihovom radu tokom diskusije. Istaknite injenicu da bi se postao dobar facilitator, neophodna je znatna veba.
Veba
Veba facilitacije
45 min
Cilj: Dati mogunost uesnicima da vebaju voenje facilitacije i primanje

komentara i sugestija.
Materijal: flipart i markeri.
Proces:
Podelite uesnike u tri grupe tako da one ukljuuju i partnere iz prethodne scene. Zamolite svaku grupu da izvede svoju scenu, odredite facilitatora za diskusiju posle izvoenja scene i izaberite osobu koja e da hvata
beleke.
Ostavite grupu 10 minuta da diskutuje o svojoj sceni i facilitaciji. Neka sada
svaka grupa izvede svoju scenu i povede petominutnu diskusiju nakon njenog
izvoenja. Zatim neka osoba koja je hvatala beleke saopti svoja razmiljanja o toku, facilitaciji i glumcima. Dozvolite i ostalima iz publike da daju svoje
komentare.
Zavrnica:
Zahvalite se grupi na uloenom trudu. Podsetite ih da je facilitacija diskusije
nakon izvoenja scene vetina koju e stei iskustvom i vebanjem.
Vie o facilitaciji posle izvoenja scene

Vremenom, iskusniji i utreniraniji glumci/vrnjaki edukatori (ili drugi vrnjaki edukatori
koji ne izvode scenu, ali su deo tvog tima), mogu voditi diskusiju posle izvoenja scene. Ovo
je idealan sluaj, jer e onda ova intervencija biti pravo vrnjako (eng. peer-to-peer) iskustvo. Ipak, vrnjaki facilitatori moraju biti pod intenzivnim treningom i supervizijom. Trening
vrnjakog edukatora za facilitatora mora proi kroz period u kome ona ili on asistira glavnom facilitatoru, a zatim, kada stekne dovoljno iskustva, napreduje u ko-facilitatora. Najzad, ovoj mladoj osobi se moe dozvoliti da vodi, ali samo sa trenerom koji nadgleda iz publike ili sa strane i koji je uvek spreman da se umea i pomogne ako je potrebno.
ZAVRNA PITANJA I PREGLED

Veba
Pregled facilitacije
20 min
Cilj: Sagledavanje lekcije o facilitaciji.

Materijal: flipart sa belekama ranijih vebi facilitacije, flipart i markeri.
Proces:
Podelite sa uesnicima neke od bitnih vetina neophodnih za kvalitetnu facilitaciju koja podrazumeva sledee:
Uopten i tolerantan ton;
Slobodno suoavanje stavova;
Humor;
Radionica 4
Govor tela otvoren za interakciju sa publikom;

Odravanje kontakta oi-u-oi sa publikom;
Postavljanja nemih pitanja;
Izlaenje na kraj sa nekulturnim uesnicima.
Naglasite da je facilitacija teak, ali koristan posao. Pitajte da li uesnici imaju nekih pitanja.
Zavrnica:
Dajte pozitivan komentar uesnicima radionice.
Veba
Sledei koraci
20 min
Cilj: Razjasniti ta se moe oekivati u budunosti u radu.

Materijal: (nema)
Proces:
Ako je ovo jednokratni trening za grupu, pitajte uesnike ta planiraju posle
treninga tehnika upotrebe drame u vrnjakoj edukaciji. Ukoliko je ovo samo
prvi korak u duem procesu koji e ukljuiti jo vie treniranja i stvaranja, probanja i izvoenja scena, razjasnite svoja oekivanja od uesnika treninga i njihova oekivanja od vas i od ostatka programa.
estitajte uesnicima na novosteenim vetinama u upotrebi drame u vrnjakoj edukaciji.
Zavrnica:
Zamolite uesnike da pomere stolice ka ivicama prostorije i da stanu u krug
u centru.
Veba
Zatvaranje kruga
Cilj: Zatvoriti radionicu ustaljenim ritualom.

Materijal: (nema)
Proces:
Zamolite uesnike da kau jednu re koja opisuje, ili njihova oseanja na kraju radionice, ili neto to su nauili.
Povedite grupu u seriju jednostavnih pokreta (npr. udarci nogom o pod,

tapanje, itd.) slinih prethodnim aktivnostima u zatvaranju kruga.
Napomena
Bolje je radionicu zatvoriti na formalan nain. Uesnici e
moda eleti da uestvuju u planiranju ceremonije zatvaranja.
Zavrnica:
Zahvalite uesnicima na njihovom zalaganju. Kaite im da ete im vi i ostali
facilitatori ostati na raspolaganju za pitanja i komentare i po zavretku radionice. Podsetite uesnike da oni tek poinju da vebaju jednu novu, uzbudljivu formu edukacije. Uenje facilitacije i glume zahteva vreme, ali e proces
biti zabavan i zanimljiv. estitajte im na zavretku niza radionica.
Jo igara i vebi
u upotrebi drame
65 Poglavlje 3: Jo igara i vebi u upotrebi drame
3: Jo igara i vebi u upotrebi drame

Veruj kada ti onaj miran mali glas kae: Ovako bi moglo da bude, probau!
- D. Mariechild
Vano je da postoje razne igre i vebe kojima se izvode treninzi i probe. Nove
igre i vebe odravaju trening sveim i pruaju vie mogunosti za reavanje
problema koji dolaze. Ovaj deo ukljuuje dodatne igre i vebe koje nisu opisane u Poglavlju 2.
Ovde opisane igre i vebe su samo neke od stotina vebi korienih u upotrebi drame po svetu. One se razlikuju po ciljevima izgradnje vetina. Neke su
osmiljene da poboljaju vetine i tehnike glume, dok druge pomau glumcima u razvoju njihovih vetina improvizacije.
Postoji pet kategorija vebi u ovom odeljku:
Izgradnja poverenja;
Izgradnja zajednitva;
Posmatranje i pokreti;
Improvizacija;
Emocionalna dostupnost.
Izgradnja poverenja
Podizanje
Igra lei na podu okruen grupom. Svaki lan grupe je odgovoran za podizanje dela igraevog tela. Grupa nosi igraa postepeno iznad svojih glava i tako
eta prostorijom. Rotirajte igrae tako da svi uestvuju.
Skok
Grupa stoji u dve vrste, jedna nasuprot drugoj, otprilike 30 cm jedna od druge,
ruku spojenih tako da formiraju pistu za sletanje. Jedan po jedan, igrai skau
sa stolice ili stola (otprilike 1m visine) na ruke grupe. Oprez: grupa mora da
obezbedi sigurno sletanje skakaa. Rotirajte igrae tako da svi uestvuju.
Slepo tranje
Grupa se porea u liniju na jednom kraju velike prostorije. Jedan igra sa povezom preko oiju se zatrava u liniju grupe. Ostali ga neno hvataju i zaustavljaju kad on ili ona stigne do njih. Rotirajte igrae tako da svi uestvuju.
Slepi krug
Grupa formira uzak krug oko igraa u centru, ije su oi zatvorene a stopala
spojena. Uesnici u krugu dobacuju igraa jedni drugima gurkanjem, dok se
on ili ona potpuno ne opusti i dozvoli grupi da ga pomera. Rotirajte igrae tako da svi uestvuju.
Poglavlje 3: Jo igara i vebi u upotrebi drame 66
Izgradnja zajednitva
Jedan glas
Timovi od dvoje do etvoro ljudi se poreaju u liniju jedan do drugoga na bini. Njihove ruke treba da budu na ramenima drugara iz ekipe i oni su nasuprot ostalih
igraa i facilitatora. Svi lanovi tima trebaju da govore zajedno kao jedan glas.
Tim treba da pria polako i da odrava meusobni kontakt oima. Nijedan igra
ne bi trebalo da pokuava da vodi - ovde se radi o zajednitvu i poverenju. Ova
igra se igra na nekoliko naina. Jedan od naina je da facilitator zamoli ekipu da
pria priu (facilitator moe odrediti temu), da govori kao ekspert o nekoj temi, ili
da odgovara na pitanja grupe. Drugi nain je da dva tima improvizuju scenu kao
dva karaktera.
Prianje prie I
Dok su igrai u krugu, facilitator izgovara naslov prie. Igrai u krugu priaju
tu priu, tako to svaki igra izgovara po jednu re i time pria ide u krug.
Prianje prie II
Nastaviti kao u prethodnom primeru, s tim to igra pria priu do odreenog
dela i onda je predaje igrau sa desne strane koji nastavlja sa priom dok je ne
preda dalje.
Prianje besmislene prie
Nastaviti kao u prethodnom sluaju, s tim to se ne daje naslov prii. Igra poinje i predaje priu kao pre, ali je pria bez smisla - ne koristi se pravi jezik. Na kraju, svi mogu napisati ta misle o emu se radilo u prii i da uporede ideje.
Pokret
Igra u krugu pokazuje fiziki pokret igrau sa svoje desne strane. Jedan po
jedan, igrai ga kopiraju i prosleuju dalje sve dok se pokret ne vrati do igraa
koji ga je osmislio, kada igra desno od njega izmilja novi pokret i alje ga
dalje po krugu. Varijacija: Dodati zvuk uz pokret.
Zip, Zap, Zop
Grupa stoji u krugu. Igra koji zapoinje igru pokazuje na drugog igraa u krugu, ostvaruje kontakt oima sa njim i izgovara Zip. Igra na koga je pokazano pokazuje na sledeu osobu, ostvaruje kontakt oima i izgovara Zap.
Slino i ovaj igra pokazuje na sledeeg i izgovara Zop. Igra se nastavlja tako to se rei izgovaraju po tom redosledu. Igrai bi trebalo da rei predaju razumljivo. Ova igra se moe igrati i na eliminacije (npr. ako onaj igra koji primi re svoju izgovori pogreno, on ispada iz igre).
Vrua stolica
Tri igraa sede jedan do drugoga. Igrai sa leve i desne strane se bore za
panju igraa u sredini na svakakve naine (koji imaju smisla i bez fizikog
dodirivanja igraa u sredini).
Gomila
Neka igrai stanu jedni blizu drugog tako da se rukama uhvate za ramena
ovog do sebe. Zamolite ih da zatvore oi, ute i duboko udiu i izdiu zajedno
sa vama jedan minut. Kada se svi opuste, zamolite igrae da se pomere i dalje zatvorenih oiju i da budu u kontaktu sa drugima, ako mogu. Recite im da
steknu oseaj o prostoru. Neka se pitaju gde su ostali igrai? Gde se oni nalaze u odnosu na sve ostale? Recite im da istrae zajednitvo i energiju grupe. Posle nekoliko minuta, izdvojte nekoliko igraa, koji mogu otvoriti oi i posmatrati ta se deava sa ostalima. Na kraju, neka svi otvore oi i neka prokomentariu vebu.
Posmatranje i pokreti
Buenje
Igrai lee na zemlji zatvorenih oiju. Treba da otvore oi i vide svet novim
oima, istraujui svoja tela i okruenje kao da to rade prvi put. Postepeno,
igrai sedaju, ustaju, itd. Ova veba bi trebalo da traje najmanje 30 do 45 min.
Veba sa ivotinjama
Podelite igrae na dve grupe po pet. Svaki igra u grupi bira ivotinju u koju
eli da se pretvori. U ovoj vebi grupe se usmeravaju da za tano odreeno
vreme istrae svoju ivotinju i odnose sa drugim ivotinjama u svojoj grupi.
Prokomentarii vebu i njenu primenu na rad sa ulogama, itd.
Kretanje kroz prostor
Uesnici poinju da etaju po prostoriji. Facilitator im govori da promene fizika stanja - da igrai promene tempo, postanu tei, laki, vei, manji, da im
postane tesno, da se pomeraju naglim pokretima, da se kreu kao kroz oblake, itd. - a igrai odgovaraju pokretima kroz prostor.
Ukoenost prema brzini
Zamolite igrae da tre po prostoriji punom brzinom. Na znak facilitatora svi
se naglo zaustavljaju i postaju apsolutno mirni i tihi. Na sledei znak facilitatora, grupa ponovo poinje da tri.
Promene tempa
Podelite igrae u dve grupe po est. U jasno oznaenim prostorima, svaka
grupa se kree tempom koji zadaje facilitator. Jedan znai da se jedva
kreu. Deset je da tre koliko god brzo mogu. Pet je sredina. Grupa treba
da usvoji odgovarajue promene tempa kako veba napreduje.
Pokreti uz muziku
Igrai se raire po sobi. Facilitator puta razliite muzike odseke dok igrai
istrauju kako im muzika utie na telo. Nakon nekoliko minuta, pokreti bi trebalo da postanu vei ili manji. Priajte o tome kako oseaj za tempo utie na
scenski rad.
Neutralnost
Igrai su raireni po sobi i pokuavaju da pronau potpuno neutralnu poziciju svog tela. Facilitator radi sa igraima na tome da pronau pravu neutralnu
poziciju. Prokomentariite kako neto to nije neutralno utie na situaciju.
Igra glinom
Tri igraa staju nasuprot grupi. Tri druga igraa koji su vajari uzimaju jednog
po jednog igraa iz prethodne grupe i vajaju njegovo/njeno telo i lice. Nakon
nekoliko minuta, facilitator kae statuama da oive kao karakteri koji oslikavaju telesne promene.
Popunjavanje prostora
Igraima su dodeljeni brojevi jedan, dva i tri. Radei u definisanom prostoru i
stojei u neutralnoj poziciji, igrai popunjavaju prostor oko sebe kada se pozove njihov broj. Na primer, facilitator pozove Dvojke i svi kojima je dodeljen broj
dva se pomeraju tako da popune prazan prostor izmeu njih samih i ostalih
igraa. Napredna verzija: Igrai igraju na tri nivoa: niskom, srednjem i visokom.
Facilitator poziva Dvojke nisko, visoko, itd. i igrai popunjavaju te prostore.
Improvizacija
Zamrznute reenice
Igrai se slobodno etaju po prostoriji. Facilitator uzvikne, Stoj. Facilitator
ide po prostoriji i redom pokazuje na igrae koji opisuju svoju zamrznutu poziciju u jednoj reenici.
Statue
Igrai igraju u parovima okrenuti leima jedni drugima. Facilitator izgovora re,
oseanje, problem, itd. (npr. ljubav, mrnja, radost, ili seks). Zatim facilitator
broji do tri. Na tri, partneri se okreu i istovremeno prave pozu koja izraava tu
re i ostaju u toj pozi.
Ples imena
Igrai imaju 20 minuta da osmisle plesni komad koji koristi celo telo da se
speluju njihova imena.
Orkestar I
Jedan igra je dirigent. Svaki od preostalih igraa izigrava instrument (npr. trubu, violinu) zvukom i telom. Dirigent vodi orkestar koristei sve igrae iz grupe.
Orkestar II
Jedan igra je dirigent, kao i u prethodnoj igri. Igrai se dele u grupe po troje
ili etvoro, tako da kreiraju originalnu muziku frazu (dva ili tri takta je dovoljno). Prvo, jedna po jedna, grupe izvode svoju pesmu pred ostalima. Zatim,
dirigent vodi celu grupu kao jednu, putajui pesmu jedne grupe, pa druge
itd., tie i glasnije. Grupe mogu dodati i pokrete uz muziku u drugoj rundi.
Grupni izraz
Facilitator poziva da se izraze razliita stanja postojanja za celu grupu (ili kao
grupna poza ili pokretna masa). Neki primeri stanja postojanja ukljuuju:
snano, lagano, brbljivo, teko, ljuto, tuno, sreno, nervozno, ili opijeno.
Tri rei
Igrai se dele u parove. Facilitator izgovara tri rei ili fraze koje nemaju veze
jedna sa drugom (npr. drvo, pirina i kolska knjiga). Igra A treba da ispria
igrau B priu koristei sve tri rei. Svi parovi rade vebu istovremeno i za
ogranieno vreme. Posle prve runde, facilitator izgovara jo tri rei i onda je
red na igraa B da pria priu i tako dalje.
Re po re
Igrai igraju u parovima. Facilitator zadaje igraima naslov prie. Svaki par
stvara priu zajedniki, re po re (npr. Igra A:Jednom, Igra B:davno,
Igra A:bee, Igra B:jedna, i tako dalje).
Trea osoba ulazi u prostoriju
Od dva igraa se trai da improvizuju scenu i dat im je odnos, konflikt, mesto
i vreme dana. U meuvremenu, trei igra eka van prostorije. Njoj ili njemu
je jedino bili reeno ko su oni i koje informacije ili injenice e uneti na scenu. Kada facilitator pusti treeg igraa unutra, igrai koji su usred improvizacije moraju da se prilagode. Povedite diskusiju o tome kako je trei igra uticao na scenu.
Scena unatrake
Od dva igraa se trai da improvizuju scenu i dat im je odnos, konflikt, mesto
i vreme dana. Takoe im je dat dogaaj. (Na primer, u sceni se radi o dvoje roene brae ili sestara iji otac boluje od side. Jedan lik prima poziv iz bolnice koji kae, Doite u bolnicu, va otac je veoma loe.). Dodavanjem dogaaja scena dobija i na napetosti.
Bajka
Cela grupa izabere sedam ili osam elemenata koje e da ukljue u bajku ili
tradicionalnu priu (npr. kia, vetar, munja, konji u trku, padajue drvee itd).
Svakom elementu bi trebalo dodeliti i zvuk (npr. za kiu lupanje rukama). Zatim bi trebalo grupu podeliti na pola, jedna polovina da planira priu, (koja bi
trebalo da ukljui sve ove elemente), a druga polovina da doda pokrete za
svaki od elemenata (npr. Kada sevne munja svi skoe u vazduh sa rukama
podignutim u vis). Kada grupe zavre sa planiranjem i koreografijom, spojite
ponovo grupe zajedno. Neka grupe krenu sa izvoenjem tako to prva grupa
pria priu, dok druga pokazuje elemente.
Sttrani film
Dva igraa imaju ulogu glumca u stranom filmu, dok druga dva imaju uloge
naratora. Glumci glume scenu, a naratori priaju za njih.
Sloboda
i zabava
Potpomognite u stvaranju atmosfere slobode i zabave na tvojim sesijama, pogotovu
kod igranja pozorinih igara. Iz razliitih razloga neke od ovih igara su same po sebi intimne za neke od uesnika. Nivo (ili ak postojanje) intimnosti e zavisiti od individue,
igre ili vebe i moe iznenaditi uesnike, ak i ako su igrali igru odreeno vreme. Ako se
stvori utisak da na radionici ili treningu nita ne moe krenuti naopako, strahom
uesnika se mnogo lake upravlja.
Zapamtite da morate biti obazrivi prema kulturnim normama koje se tiu dodirivanja i
ostalih tema i da pripremite vebu ako je potrebno.
Prianje lai
Dva igraa se okrenu ka grupi: oni su deca (roeni brat i sestra ili najbolji drugovi). Facilitator im postavi pitanje ( npr. Nikola, Suzana, kako je pas postao
crven? ), a zatim dvoje dece krene sa objanjavanjem. Jedan pone, zatim se
okrene ka drugom koji nastavili priu i prepusti je prvom, itd. Publika moe da
postavi pitanje u svako doba. to pria bude neobinija, to e biti zabavnije.
Emocionalna sposobnost
SLjTS (Srean-Ljut-Tuan-Srean) (od eng. HASH - happy-angry-sad-happy)
Svaki igra izbroji do deset. Dok broje, pokazuju emocije: srean-ljut-tuansrean. (Na primer, na 1-2-3 mogu da budu sreni, na 4-5 mogu biti ljuti, na
6-7-8 tuni, a na 9-10 ponovo sreni). Ova igrica omoguava uesnicima da
istrae svoja oseanja i emocije. Mogue je modifikovati igricu da se broji do
pet, ili do 20, ili se moe zameniti umesto brojanja monologom.
Fiziko pogoranje
Ova je igra korisna kada glumac iskusi blokadu u razvijanju scene ili nekog
odreenog lika. Glumcu je data instrukcija da izgovori svoj deo teksta iz scene sa nekom vrstom fizike nesposobnosti (npr. dva izabrana lana dre
igraeva stopala dok on pokuava da hoda i izgovara dati tekst, ili nekoliko
uesnika formira ljudski zid koji glumac treba da probije dok izgovara tekst).
Oprezz: Ova igra moe da se odigra samo u grupi u kojoj su uesnici izgradili
meusobno poverenje. Granica restrikcije mora da bude prosta, nenasilna i
jasna grupi. Facilitator mora da ih nadgleda sve vreme.
Utiii na igraa
Igrai su podeljeni u parove. Svaki igra je usmeren da izmami specifino
oseanje ili vie oseanja od svog partnera, ali nijedan nije svestan cilja ovog
drugog (npr. Igra A treba da uini partnera B zbunjenim, a igra B partnera
A ushienim). Igrai moraju da se usmere da izmame dve razliite emocije od
svog partnera. Ova se igrica esto radi bez prie, iako mogu da se upotrebe
gluma, zvukovi i brbljanje. Igraima je data instrukcija da aktivno tee svom
cilju, dozvoljavajui sebi da budu pod uticajem glume svog partnera.
Napredni program
za upotrebu drame
u vrnjakoj
edukaciji
71 Poglavlje 4: Napredni program za upotrebu drame u vrnjakoj edukaciji
4: Napredni program za upotrebu drame

u vrnjakoj edukaciji - Formiranje
i graenje pozorine trupe
tagod da sanja ili moe, to i zaponi. Odlunost podrazumeva genijalnost, snagu i magiju.
- Goethe
Ovo poglavlje slui kao uvod i pregled kako izgraditi pozorinu trupu. Osnovne vetine obraene u poglavljima 1 i 2, kao to su graenje edukativnog cilja, kreiranje scene i njeno izvoenje, preduslovi su za korienje ovog poglavlja. Ovaj odeljak se odnosi na identifikaciju ciljeva i priorita, kastinga i audicije, treninga, proba, doterivanje scene, logistiku i menadment i dr, i napisan
je za one koji razmatraju da izgrade pozorinu trupu. Mnoge ideje mogu, takoe, da budu od koristi i u drugim programima vrnjake edukacije u kojima
se koriste tehnike drame.
Formiranje pozorine grupe

Odreivanje ciljeva i prioriteta
Pre nego to krenete sa kastingom i audicijom, eleete da precizirate viziju pozorine grupe koju elite da razvijete, kao i edukativne ciljeve za odreeni pozorini
komad. Razmislite ta elite da prikaete i kako to da postignete. Upamtite da vizija moe da se menja i razvija tokom rada, pa je ostavite otvorenom i fleksibilnom. Umetnost tei da ide svojim tokom kada se nae u dodiru sa kreativnou.
Na poetku odredite specifinosti rada svoje grupe.
Koje ete teme pokriti svojim pozorinim komadima?
Da li e grupa imati uticaj na teme i odluivanje, ili e to odreivati vai
donatori?
Da li ete raditi po ve postojeem scenariju, ili ete ga sami osmisliti?
(Autori ovog prirunika preporuuju korienje improvizacije u cilju izrade
scenarija).
Ovi faktori utiu na kratkorone i dugorone ciljeve i na planiranje proba. Na
primer, ako nemate prethodno napisan scenario sami glumci e kreirati materijal na probi va inicijalni cilj moe da bude:
Identifikovanje zdravstvenih oblasti koje bi se obradile u predstavi;
Pronalaenje tih oblasti u vrtlogu ideja, koristei se tehnikom ko-ta-gde;
Improvizovanje i preciziranje scenarija;
Poglavlje 4: Napredni program za upotrebu drame u vrnjakoj edukaciji 72
Rad na povezivanju i jaanju komada koji se stvara iz improvizacije (npr.

dodati muziku, generalno, oblikovati predstavu);
Rad na pozadini prie i diskusiji nakon izvoenja scene.
Postizanje ovih ciljeva zahtevae detaljno planiranje, organizaciju i mnogo sati posla, ak i po nekoliko nedelja i meseci. Takoe, treba uzeti u obzir dole
navedene ciljeve koji su manje konkretni, ali vani za pozorinu trupu kako bi
radila na najbolji mogu nain:
Izgradnja poverenja i jednistva u ansamblu;
Rad na fizikoj, emocionalnoj i vokalnoj fleksibilnosti;
Poboljanje glumakih vetina i tehnika;
Poboljanje muzikih i vokalnih vetina.
Kasting
Regrutovanje, audicija i kasting odgovarajuih glumaca/vrnjakih edukatora
su glavne aktivnosti u organizaciji potrebne za razvijanje pozorinog komad
punog trajanja i pri korienju pozorinih komponenti u programu vrnjake
edukacije.
Menader programa treba da uzme u obzir niz problema pri odabiru glumaca/vrnjakih edukatora baziranih na zahtevima pozorinog komada. Na primer, da li e pozorini komad da sadri muziku ili ples? Da li e se u komadu
svirati neki instrument? Vano je pronai ravnoteu izmeu talentovanih glumaca i talentovanih vrnjakih edukatora. Upamtite, izabrani lanovi zahtevaju trening u obe oblasti.
Razmislite o vetinama vrnjake edukacije koje program zahteva. Da li vrnjaki edukator mora da bude sposoban i da pie na odreenom nivou? Koje
e naknadne aktivnosti, pored glume, on morati da savlada?
Izabrani glumci/vrnjaki edukatori
Ukoliko je to mogue i praktino, izaberite mlade ljude iz ciljne publike za uloge
u pozorinom komadu. Izabrani glumac/vrnjaki edukator e vam pomoi da
izaberete one kandidate koji su najvie zainteresovani i posveeni glumi i vrnjakoj edukaciji i dati vam ideju o tome kakvim talentima u grupi raspolaete.
Evo nekoliko dodatnih saveta koje treba imati na umu:
Najavite audiciju u zajednici (meu ciljnom publikom) na razliite naine,
kao to su prisustvovanje sastancima zajednice, poseivanje kola i deljenje flajera.
Postarajte se da prostor za audiciju ima sobu u kojoj mladi mogu slobodno da se kreu i koja ima sto i stolice za osoblje.
Ukoliko vam je potreban muziki instrument, postarajte se da bude dostupan i da bude u sobi.
Ukoliko ste u mogunosti, obezbedite prostor za prijem (najbolje bi bilo sa vratima koja se zatvaraju) koji je odvojen od prostora za audiciju.
To e dozvoliti osoblju i glumcima da delaju bez puno buke u pozadini.
Odredite osobu koja e da registruje ljude kada stignu na audiciju i da
prikupi kontakt informacije. Radi utede vremena, moete da odredite
asistenta koji e prozivati i pratiti ulazak i izlazak ljudi u prostoriju za
audiciju.
Potujte mlade ljude koji su doli na audiciju, jer e moda ba neko od njih
biti va budui glumac/vrnjaki edukator. Naglasite im kada e biti ponovo
pozvani za sledeu audiciju, ili da li su izabrani za kasting.
Podsetnik za audiciju
Jasno izrazite ono to elite;
Razmislite o tome zato drite audiciju;
Razgraniite koliko je uloga slobodno i koliko mukaraca i devojaka
treba odabrati. Budite otvorenih shvatanja i spremni za iznenaenja
na audiciji;
Pronaite prostor za rad i razmislite o datumu i vremenu audicije, odnosno kada je slobodan za korienje;
Iznajmite klavir ili sintisajzer kada je potrebno, ukoliko se ve ne nalazi u prostoru za audiciju;
Zaposlite korepetitora ukoliko je potrebno;
Publikujte audiciju u novinama, preko flajera ili na druge naine;
Postarajte se da publikovani materijal bude korektno i detaljno uraen;
Obezbedite unapred osobu za monitoring audicije i njegovog asistenta; Postarajte se da su dobro utrenirani za posao;
Pripremite informativne papire, prijave za audiciju, registracione papire, liste za ekanje, oznake i slike. Prikupite lepljivu traku, olovke, heftalice i sve ostalo to vam treba za dan audicije;
Odluite unapred kako e vae osoblje meusobno komunicirati za
vreme audicije;
Odvojijte dva minuta posle svake audicije za analizu prijavljenog;
Odredite kako ete komunicirati sa osobom koja radi monitoring;
Razjasnite sve unapred kako biste ublaili nerazumevanje i tenziju
meu osobljem;
Postarajte se da je svom osoblju jasno vreme dolaska i odlaska, vreme pauze za obrok ili bilo koji drugi detalj procedure.
A sada, lepo se provedite. Spremni ste!
Trening glumaca u vrnjackoj edukaciji/zravstvenoj edukaciji

Budite sigurni da su lanovi vae glumake ekipe proli trening za teme koje
e obraivati. Iako ovaj prirunik ne sadri module treninga za vrnjake edukatore na temu HIV/AIDS-a, postoji mnogo prirunika koji su dostupni, ukljuujui i Prirunik za trening trenera koji je izdat u ovoj seriji. Ukoliko vaa organizacija nema trenere vrnjakih edukatora, potraite pomo od organizacija u
vaoj zajednici koje imaju.
Trening glumaca u vrnjakom teatru
Poglavlje 2 je koncipirano tako da pomogne vama i vaim glumcima/vrnjakim edukatorima da postignete svoje ciljeve. Ove vebe pomau
kod dugorone izgradnje tima, mnoge od ovih aktivnosti bi trebalo redovno
sprovoditi u okviru proba, specijalnih trening sesija i drugih treninga. Vai
glumci/vrnjaki edukatori e imati razliita iskustva, vetine i volju da rizikuju. Ove varijacije meu glumcima/vrnjakim edukatorima su u stvari dar, jer
e oni uiti jedni od drugih kao to ue od mentora.
Osnivanje pozorine trupe

Pretpostavimo da imate odlinu glumaku ekipu, sada je potrebno da definiete
kratkorone i dugorone ciljeve da biste ostvarili vau viziju. Razmiljanje u kratkoronim i dugoronim vremenskim okvirima vam moe pomoi da organizujete
stvari po logikom redu i da vas ne obuzme potreba da se uradi sve odjednom.
Upamtite, stavaranje i preraivanje je proces koji se deava tokom vremena. Neki zadaci se moreju obaviti sada, a neki mogu i za est meseci ili godinu dana.
Pregled probe
Moda je najvaniji aspekt izgradnje pozorine trupe va pristup dobrom, solidnom planiranju probe i pripreme. U cilju poboljanja efektivnosti proba, vano je
stvoriti sigurno, dinamino, energino i zabavno okruenje. Neka to bude
okruenje glumaca/vrnjakih edukatora, jer to se bolje budu oseali, bie kreativinji. Obaveza je direktora i drugog osoblja da odredi tempo proba. Direktor treba da pomogne svakome pojedinano da se oseti slobodno, da proba nove stvari, da proivi neuspehe, uspehe i da se igra. Humor je osnovna alatka. Direktor
mora da stvori atmosferu u kojoj ne postoji ni dobro ni loe, prolazi ili otpada. On,
takoe, mora da pomogne grupi da pronae meru izmeu zabavne, oputene atmosfere i stroge, preterano ograniavajue i kontrolisane metode. Uesnici treba da dolaze na vreme, odlaze na vreme, budu efikasni, ali i da se zabavljaju.
Logistika proba
Imajte na umu da glumci/vrnjaki edukatori imaju i druge obaveze - posao,
kola, porodica i vankolske aktivnosti - koje utiu na sledea pitanja:
Koliko vremena realno moete da oekujete da lanovi nedeljno odvoje za
probe?
Koliko proba je previe?
Koliko je premalo?
Pre nego to donesete odluku, trebalo bi se konsultovati sa glumcima iz trupe.
Uopteno gledajui, dve probe nedeljno su taman po pitanjima posveenosti
radu, usklaenosti sa rasporedom glumaca/vrnjakih edukatora i dovoljno
da se posao obavi. Bie vam potrebno par meseci da utvrdite da li je to dovoljno ili previe. Klju uspeha je dobra organozacija. Mladima je potrebna organizacija i na nju se oslanjaju mada se ini da je odbijaju. Ako se ustanovi dinamika i organizacija probe koja je odriva i ustaljena, iznenadiete se koliko je
posla time odraeno.
Probe: Zagrevanje, igrice i vebe
Aktivnosti za zagrevanje usmeravaju energiju i motiviu glumce/vrnjake edukatore da rade. Postoji mnogo naina da se ovo uradi - pogledajte odeljak 2 i 3
za vebe koje e pomoi da se glumci/vrnjaki edukatori pokrenu. Vano je da
svaku svoju probu zaponete aktivnou koja zagreva telo i glas, podie energiju, pospeuje koncentraciju i slui kao ritual. Ovo pomae da se grupa navikne
na prostor. Takoe, svi e shvatiti da je proba poela. Posle zagrevanja preite
na igrice i vebe. Odvojte 30 do 45 minuta po probi za ovaj deo, dovoljno da odigrate najmanje tri - etiri igre. Naizmenino sprovodite fizike i logike igre. Evo
jedne 45-minutne agende igara i vebi (igre su opisane u odeljku 2 i 3).
Zip, Zap, Zop (5 min)
Prenesi pljesak (3 min)
etnja - skidanje maski (10 min)
Ogledala (10 min)
Maine (12 min)
Nadoknadite za uloen rad ako je mogue

Uzmite u obzir to da glumcu/vrnjakom edukatoru treba platiti za vreme koje je odvojio za probu i prevoz ukoliko je mogue, ili pronaite drugi nain da mu se to nadoknadi. Od svih vaih asistenata se oekuje da dolaze na probe na vreme i izvravaju odreene zadatke, pa bi bilo u redu da im plaate za to ukoliko budet to dozvoljava.
Izgradnja i razvoj scene
Najvei deo probe treba posvetiti radu napredstavi i na preciziranju svih detalja. Stvaranje nove scene, od improvizacije do profesionalnog nivoa, zahteva usredsreen rad i mora se sprovoditi po fazama. Kada glumac/vrnjaki
edukator kreira novu scenu, neka se grupa izjasni o toj sceni. Bez ove refleksije, scena se ne moe poboljati. Odgovori na pitanja mogu pomoi da se
proceni uspenost scene.
Koliko dobro se predstava obraa publici i ispunjava ciljeve?
Da li scena (ukljuujui likove i sukobe) odgovara ciljnoj grupi (publici)?
Da li je scena prikladna za starosno doba publike?
Da li je jezik prikladan za godine i kulturu ciljne grupe?
Da li je jezik isuvie argonski? Da li e taj argon zastariti uskoro?

Da li je jezik rodno i polno korektan?
Da li scena sadri meavinu humora i konflikta?
Da li scena prenosi poruku, a da nije previe osuujua?
Da li je scena interesantna i privlana za gledanje?
Da li scena podie oprez, informie, edukuje, gradi vetine i utie na promenu ponaanja?
Postavljajte ova pitanja dok se scena razvija. Ne ustruavajte se da zaustavite scenu koja ne uspeva iako ste na njoj radili dugo. Sada pozovite neke ljude koji nisu deo grupe da pogledaju predstavu i kau vam ta misle o njoj.
Ovo je sjajan nain da saznate da li ono to ste napravili ispunjava postavljene ciljeve. Reakcija publike i modifikacije su veoma korisne, zato se ne plaite
kritika. Kada stvorite scene, ocenite ih i modifikujte iznova i iznova dok ne
doe vreme da ih zapiete kao scenario. Kada predstavu izvodite due od
mesec dana, znaete ta treba promeniti da bi bila pristupanija publici.
Humor i drama - pronalaenje ravnotee
Pronaite ravnoteu izmeu humora i drame, bez obzira da li se izvodi jedna
scena, ili cela predstava sastavljenu od vie scena. Humor je efikasna alatka
iz mnogo razloga. Pomae publici da se opusti i postane otvorenija za poruku. Humor, naroito ako se koristi na poetku, moe da pobolja panju publike i da ih pripremi za dramatine trnutke. Ukoliko ste se koristili humorom
uspeno, kasnije ete zaraditi dramatine trenutke i publika e bolje odreagovati na te trenutke nego da ga niste koristili. Ali humor mora da se koristi
selektivno. Iako humor moe biti efikasan u sceni o polno prenosivim infekcijama, nije prikladno koristiti ga u sceni o silovanju. Svaka grupa i njen lider
moraju paljivo posmatrati predstavu dok se razvija i usavrava. Nastavite da
procenjujete i emotivni balans vaeg rada.
Kreiranje toka predstave
Tok predstave se odnosi na tempo i emocionalne uspone i padove.
Uproeno, kompozicija ili tok, podrazumeva poetak (putovanje poinje od
Obratiti panju na sledee:

z da ne bude previe likova u jednoj sceni; moe se lako izgubiti focus ako je scena
prenatrpana;
z da se konfliktne scene ne pretvore u konstantnu viku, to moe umanjiti njihovu edukativnu vrednost;
z da li je duina scene odgovarajua;
z da li su dijalozi predugi; u stvarnom ivotu ne koristimo puno rei; gestikulacija pria
svoju priu - ponekad mnogo interesantniju od one od rei;
z ne plaite se humora.
take A), sredinu ( na njemu se deavaju dogaaji koji prouzrokuju nekakve

promene) i kraj ( koji mora da razrei scenu, neto je moralo da se desi to je
promenilo, ili e promeniti ivote ljudi u predstavi).
Formalnosti i krug zatvaranja
Moete ostaviti otprilike 15 minuta na kraju probe da se obave formalnosti.
Ovo moe biti diskusija o planu proba, saoptavanje informacija o predstojeim izvoenjima predstava, ili putovanjima. Ovaj sastanak je veoma
vaan ak i ako je posveen samo saoptavanju informacija. To je deo procesa povezivanja. Za zatvaranje probe neka svi stanu u krug i urade krug zatvaranja. Krug zatvaranja treba da bude neka jako prosta veba, na primer, neka svako udari dva puta nogom o pod i pljesne rukama, ili tri puta pucne prstima i izdahne, otpeva pesmu ili ak meditira. Krug zatvaranja moe da se
menja na svakoj probi i svaki put moe da ga vodi drugi glumac/vrnjaki
edukator. Veoma je vano uraditi neto to e zatvoriti probu, a ne samo poslati ljude kuama.
Upravljanje
Ovaj prirunik ne govori o tome kako se reira. Ukoliko nemate pozorine
strunjake u grupi, probajte da naete nekoga ko e pomoi vaoj grupi. Ovo
ne mora da bude skupo; mnogi lokalni univerziti, ili fakulteti, imaju studente
koji e rado prihvatiti da rade na jednom takvom projektu. Lokalna, ili regionalna pozorina trupa moe imati nekoga ko e eleti da volontira, ili da vam
pomogne za mali honorar. Ideja je, naravno, da imate stalnog, brilijantnog,
kreativnog, inspiriueg umetnikog direktora koji e raditi neumorno i nesebino na projektu. Ipak, dok tragate za ovakvom osobom, zaposlite konsultanta i pogledajte odeljak ispod sa osnovnim, a ipak korisnim savetima koji
e vam pomoi da uobliite svoj materijal.
Osnovni saveti za upravljanje
Jedna od funkcija reisera je da pomae oko fokusiranja panje publike,
tj. da odluuje u kom trenutku e koji glumac imati punu panju publike.
Efektivan metod za to je blokada. Blokada je tano odreeno kretanje
glumca na bini. Korienjem pokreta, poloaja na bini i odnosa samih likova moete ne samo privui panju, nego i stvoriti tenziju.
Zapitajte se, ako biste bili prinueni da ne koristite dijalog, kako biste ispriali priu koristei se samo vizuelnim elementima?
Druga uloga reisera je da se postara da scena (i cela predstava) ima tok
(kao to je opisano ranije). Reiser je kritiko tree oko koje posmatra
tok, usmerava predstavu da bi bila jasna, fokusirana i uverljiva. Direktno
povezan sa tokom jeste centralni dogaaj - kljuna scena. Sve u predstavi vodi ka ovom momentu. Sve posle tog momenta je promenjeno zbog
njega. Takoe, u predstavi postoji jo mnogo drugih momenata pa
reiser mora da brine o kretanju panje publike.
Reiser mora da se postara da predstava ima ravnoteu humora i dram-
ske tenzije i on donosi odluku u kojim delovima se koristi humor a u kojim drama.
Reiser mora da radi se glumcima da bi osigurao da je predstava uverljiva. Predstava ne treba da se improvizuje na bini, pred publikom. Ona
se pravi da bi se ponavljala iznova i iznova. U svakom izvoenju e biti malih razlika. Ono to ini pozorinu umetnost neponovljivom je to
to ona imitira ivot. Dobro uvebani dijalog je ono to predstavu ini
realnom.
Dugoroni ciljevi
Nakon to ste poeli sa izvoenjem predstave i imate oseaj da je efektna za vau publiku, moete poeti sa ostvarivanjem dugoronih ciljeva. Ovi ciljevi se razlikuju od trupe do trupe, ali uobiajeno je imati dve (ak tri) postave uvebanih glumaca. Ovo znai
da vai glumci mogu da pokrivaju jedni druge u razliitim delovima predstave u sluaju
bolesti, ili bilo ega drugog. Vreme mora biti tako organizovano da se glumci uvebavaju za vie uloga. Morate objasniti glumcima da niko od njih nije vlasnik uloge. Glumac
moe kreirati lik ili scenu, ali ovaj tip pozorita favorizuje ansambl u kome je cela grupa
vlasnik. Drugi dugoroni cilj moe ukljuiti revizije scena i ispravke, dodavanje scena i
tema koje jo nisu pokrivene, poboljavanje tehnike voenja, reviziju igrakih taaka i
dodavanja novih pesama. Svaka trupa e imati drugaije dugorone ciljeva. Vano je
odravati probe. Redovnim sastancima lanovi grupe e se zbliiti i kao pozorina grupa i kao porodica. Iznad svega, budite fleksibilni sa vaim planovima. Da, imajte ciljeve i dugorone i kratkorone. Da, imajte plan, ali budite spremani da odbacite taj
plan ako se neto znaajno dogodi. Ako vam je scena uspena, ne prekidajte je zato to
vam plan kae da morate da radite neto drugo. Kasnije e vam biti drago zbog toga.
Muzika i ples
Upotreba originalne muzike i igre moe biti veoma efektivna u vrnjakoj edukaciji. Muzika moe biti upotrebljena na mnogo razliitih naina: da emotivno
pokrene uvodnu scenu, da spoji scene i da prenese poruku i razliite emocije u toku predstave. Kada koristite muziku, organizujte redovne muzike probe u toku pozorinih proba. Kao i muzika i ples moe pomoi u vaim scenama. Igranje moe biti mona alatka, ali stvaranje smislene scene zahteva
mnogo proba i pomo profesionalnog konsultanta.
Odrati kvalitet
Primamljivo je pomisliti da jednom kada je scena gotova, provebana i spremna za izvoenje moete biti oputeni i da e sve ii kako je planirano. Naalost, nikada nije tako. Tokom vremena panja opada, sve manje se belei, statistiksa se ne vodi, sripte sa
najnovijim izmenama teksta izgube..... Izvrni direktor, umetniki direktor ili osoba koja
je zaduena za sprovoenje vizije i kvaliteta vae trupe, ili programa vrnjake edukacije treba redovno i rigorozno da nadgleda scenu, performanse i vetine facilitiranja. Kvalitet moe da opadne vremenom ako niko nije odgovoran..
Prilozi
79 Poglavlje 5: Prilozi
Prilog 1
Dramski pojmovi koji se koriste

u programima vrnjake edukacije
Mnogi od termina na koje vam ovom prilikom ukazujemo su uobiajeni i njihovo znaenje je dobro poznato. Ipak, treneri vrnjakog teatra su imali potrebu da preciziraju neke termine:
Glumac - vrnjaki edukator/ka - Osoba koja uestvuje u kreiranju skripte koristei se improvizacijom, glumi u toj sceni i ostaje u ulozi za failitaciju. Glumac/vrnjaki edukator prolazi intenzivan trening o teatru i tehnikama improvizacije kao i o temama o zdravlju.
Priklagoeno uzrastu - Neto to je bitno, razumljivo, pokreujue i logino
grupi ljudi koji su slinih godina. U kreiranju scene priklagoene uzrastu publike uzima se u obzir ne samo godite, ve i stepen obrazovanja i iskustva
(ivotnog iskustva, seksualnog iskustva).
Biografija - Biografija lika, kako je kreira glumac/vrnjaki edukator. Biografija ukljuuje sve osobine i injenice koje se nalaze u skripti, kao i osobine koje nisu zapisane u njoj. U biografiji bi trebalo da budu detalji o porodici tog karaktera, ivotne okolnosti u kojima je, lini stavovi, dnevne aktivnosti
Blocking - Scenski pokreti (kako lik hoda po bini, kada i gde sedi, stoji itd),
uglavnom su odreeni od strane scenskog direktora. Glumci belee kretanja
u skriptama i ue ih kao i dijaloge.
Kulturno prihvattljivo - Neto to je bitno, razumljivo, pokreue, i logino grupi ljudi koji su slinih etnike, rasne ili drugaij kulturne prolosti ili iskustva.
Edukativni ciljevi - Ciljevi koji se postiu u edukaciju zasnovanoj na upotrebi
drame moraju biti dobro osmiljeni. Kreiraju se s namerom da utiu na znanje, stavove i ponaanje (npr. da podignu svest o razliitim metodama kontracepcije).
Facilitator/ka - Drugi termin za interaktivnu, voenu diskusiju posle predstave izmeu glumaca i publike.
Facilitator/ka, trener/ica - Promenljiv termin koji se odnosi na supervizora
vrnjake edukacije ili lidera, trenera programa zasnovanog na upotrebi teatra. Vostvo je esto podeljeno meu mladima i menaderom u programima
vrnjake edukacije. U ovom priruniku koristi se izraz facilitator kad se misli na voditelja, onoga koji nadgleda diskusiju posle predstave. Druge izraze
koristimo za vou programa, vou radionica i drugih uloga voa.
Poglavlje 5: Prilozi 80
Gest - Fiziki pokret nastao korienjem dela tela. Ovaj termin se odnosi na
grupne pokrete u igri, ili emotivni momenat u toku izvoenja predstave.
Improvizacija - Jednostavno reeno, to je gluma bez pripremljenog scenarija.
Glumci mogu da naue kako da poboljaju vetinu improvizacije, a grupa
esto prati skicu kada improvizuje scenu. Ali ako neto nazivamo improvizacijom, onda nema nauenog scenarija.
Impulsivnost - Najbolje je definisana kao spontana potreba. Mogi ljudi ue kako da potisnu impulsivnost u svakodnevnom ivotu. Ipak, to je nemerljiv alat
za glumca.
ZSP (eng. KAB) - Znanje, stavovi i ponaanje. Edukativne intervencije bi trebalo da poveaju znanje, utiu na stavove i promene ponaanje u pozitivnom
smislu.
Kinestetika energija - Nevidljiva, apstraktna energija stimulisana govorom
tela i tenzije koja povezuje, prodire i sastavlja sve to ini ivot. Postii ovu
energiju je cilj mnogih igara i vebi u ovom priruniku.
Poruka - iroki, glavni ciljevi scena i prezentacija. irina poruke odreuje specifine ciljeve edukacije (mladi treba da znaju da je dobro ako saekaju da
dovoljno odrastu da bi postali seksualno aktivni).
Neutralni po
oloaj - Pozicija tela u ravnotei, kada se ne oslanjamo ni na levu
ni na desnu nogu posebno, ramena su oputena, a ruke i glava nisu pod nagibom. Pronalaenje neutralne pozicije tela je vano jer svaka druga pozicija
moe indirektno da ispria priu, ili odvue panju publike.
Off-book - Pamenje teksta. Reiser e odrediti za kada svi glumci moraju da
naue skripte.
Igranje uloga - Prosta scena izmeu dve ili vie osoba, uglavnom izvedena u
cilju edukacije od strane trenera, vrnjaka ili ljudi iz publike. Igranje uloga su
esto neuvebane, ili slabo uvebane scene. Ova tehnika se uglavnom koristi
za uenje vetine komunikacije i reavanja problema.
Scenario - Sinonim za ske. Zavren scenario e imati neku formu: uvod, zaplet (centralni dogaaj ili konflikt) i zakljuak. Mnogi scenariji se, ipak, zavre
bez zakljuka.
Scenska uputstva - Dogovoreni termini izmeu glumaca, reisera, igraa, dizajnera i drugih uesnika u predstavi koji se odnose na delove scene i na instrukcije scenskih pokreta. Centar je centar bine, glumevo desno je scensko
desno, a levo je scensko levo. Ka publici je dole, a od publike, gore. Npr. Da
biste pomerili nekoga desno od publike, treba rei gore desno.
Ciljna grupa - Publika za koju je program napravljen. Ciljna grupa moe biti
usko definisana, a moe biti i teritorijalno rasprostranjena. Uspene edukacije su pravljene za ciljnu grupu.
Teatar u edukaciji - Teatar koji se koristi kao sredstvo u bilo kakve edukativne svrhe.
WWW - Skraenica od elemenata koji ine scenu: ko (WHO) (uloge i njihov
meusobni odnos), ta (WHAT) (sukob, centralni dogaaj) i gde (WHERE) (lokacija). Ustanovite ove injenice na poetku i one e usmeravati improvizaciju. Ove smernice utiu na postavku scene uesnika u adolescencenskom periodu. Seksualno obrazovanje o HIV/AIDS-u treba da budu osmiljeno tako da
je kulturno prihvatljivo i u skladu sa uzrastom.
Prilog 2
Rana, srednja i pozna adolescencija

Razvojno usklaen pristup
Rano adolescensko doba

Mladi ljudi u tom uzrastu mogu:
Zapoinjati borbu za nezavisnost od rodilja i porodice;
Odbijati direktive od rodilja ili drugih autorita;
Oseati frustraciju zbog neprekidne zavisnosti od odraslih;
Smatrati vanijim svoj odnos sa vrnjacima (prvenstveno istog pola) i
vrnjaki uticaj;
Izraavati divljenje prema starijim tinejderima ili poznatim osobama;
Poeti da testiraju svoj sistem vrednosti i zbuniti se u razlikovanju izmeu
dobrog i loeg;
Biti zainteresovani za rodne uloge i kako mukarci i ene treba da se ponaaju;
Postati svesni svojih fizikih i emotivnih promena i zabrinu se oko toga;
Postaviti pitanje: Da li sam normalan?
Stvoriti pozitivnu ili negativnu sliku o sebi zasnovanu na fizikom razvoju
i karakteristikama;
Poeti da se seksualno interesuju za druge osobe.
Saveti za prikladnu edukaciju:
Rana adolescencija je pravo vreme u kome treba obezbediti edukaciju o
seksualnosti poto to moe pomoi informisanju pre nego to je veina
seksualno aktivna.
Mladim adolescentima su potrebne informacije o promenama koje se
deavaju u pubertetu i o razvoju njihove seksualnosti. Ove informacije
esto mogu da uine da se adolescenti osete neprijatno i nesigurno. Kao
rezultat toga mogu se smejati, postideti ili ponaati neprikladno.
Adolescenti moraju znati da u tom periodu razvoj varira i da su promene
i seksualni nadraaji koje oseaju sasvim normalni.
Grupne diskusije mogu pomoi da se mladi adolescenti uvere da nisu sami.
Edukacija od osoba istog pola je esto efektniji nain da se istrae neke
neprijatne teme.
Kao i svi mladi i mladi adolescenti najbolje reaguju na edukaciju koja im
nudi opciju koja im pomae da naue kako da razmiljaju u diskutabilnim
situacijama.
Mlai adolescenti e pre sluati starijeg vrnjaka i gledati ga kao uzor i

vie e ceniti njegovu edukaciju i posluae savete koje im daje.
Mlai tinejderi bolje prihvataju aktivno uenje kroz igre i aktivnosti nego
kroz lekcije.
Mladi tinejderi reaguju bolje na konkretne nego na apstraktne diskusije.
Srednje adolescentno doba

Mladi ljudi mogu:
Biti puni sebe i prihvatiti svoje fizike promene i pojaane emotivne i seksualne oseaje koji karakteriu ovaj period.
Oseati, takoe, nesigurnost i proivljavati oseaj nedostatka samopouzdanja;
Oseati snanu potrebu da budu prihvaeni od vrnjaka i popularni;
Oseati izolovanost i usamljenost;
Preispitivati vrednosti koje su prihvatali zdravo za gotovo;
Ispitivati granice (line i nametnute) i preduzimati rizik;
Oseati se nepobedivo;
Zbliavati se sa osobama istog pola;
Fokusirati se na sadanjost a ne razmiljati o budunosti.
U ovom periodu mladima su i dalje potrebne informacije o pubertetu, ali su
sada manje zabrinuti zbog fizikih promena koje su ranije preivljavali; sada
ih vie zanimaju informacije o trudnoi, odnosima, polno prenosivim infekcijama, metodama kontracepcije, homoseksualnosti, sigurnom seksu;
Reaguju bolje na vebe o moralnim vrednostima i donoenju odluka kao
i na diskusije koje im pruaju ansu da istrae svoja i miljenja svojih
vrnjaka;
U ovom periodu ne sluaju vrnjakog edukatora ali su pod uticajem, akcijama i stavovima vrnjaka; kada vrnjaki edukator leerno govori o
upotrebi kondoma ili seksualnosti, to moe pozitivno uticati na njihov
stav o sigurnom seksu;
Grupna diskusija moe pomoi prevazilaenju oseaja izolacije.
Pozno adolescentno doba

Mladi ljudi mogu:
Biti zabrinuti zbog donoenja odluka i njihovih moguih dugoronih i kratkoronih posledica;
Biti manje povodljivi od vrnjakog uticaja, sigurniji i samouvereni;

Zainteresovani za intimne i ljubavne odnose;
Biti idealisti i zabrinuti za svet i druge ljude;
Razmiljati o apstraktnijim temam i izraavati filozofsku i egzistencijalnu
zabrinutost o svrsi i smislu ivota.

Stariji adolescenti verovatno ve poseduju znanja o seksualnosti, trudnoi i prevenciji bolesti; moda im je potrebno da uju ove informacije, ali
su im sada privlanije vebe i diskusije o donoenju odluka;
Kako sada razmiljaju apstraktno, stariji adolescenti uivaju u filozofskim diskusijama kao to su rodni stereotipi;
Stariji adolescenti, generalno, odlino reaguju na vrnjake edukatore i
dive im se to se trude da pomognu drugima da se zate;
Stariji adolescenti mogu poeleti da se ukljue u lobiranje za seksualno
zdravlje i sline teme.
Prilog 3
Dodatna literatura
Napomena: svi izvori, izuzev knjiga pod brojem 1. Pozorini materijal,

besplatni su i dostupni ukolliko nije drugaije naznaeno.
1. Pozorini materijal
Dole nabrojane knjige pruaju osnovne informacije o tehnikama upotrebe
drame u vrnjakoj edukaciji.
Contaminating Theatre: Interactions of Theatre, Therapy, and Public Health
MacDougell J, Yoder PS (eds.). Northwestern University Press, 1998.
The Development of Afrrica Drama
Etherton M. London and Hutchison, 1982.
Games for Actors and Non-Actors
Boal A. Routledge, 1992.
Improve! A Handbook for the Actor
Atkins G. Heinemann, 1994.
e Theatre
Improvisation for the
Spolin V. Northwestern University Press, 1963.
Improvising Real Life: Personal Story in Playback Theatre
Salas J. Kendall/Hunt, 1993.
Learning through Theatre: New Perspectives on Theatre in Education
Jackson A (ed.). Routledge, 1993.
Theatre for Community, Conflict and Dialogue: The Hope Is Vital Training Manual
Rohd M. Heinemann, 1998.
Theatre in Search of Social Change
Epskamp K. CESO, 1989.
Theatre of the Oppressed
Boal A. Theatre Communications Group, 1985.
2. Smernice vrnjake edukacije/uea mladih

Evropske smernice za vrnjaku edukaciju mladih o HIV/AIDS-u
Europian Guidelines for Youth AIDS Peerr Education
Svenson G, et al. (eds). European Commission, 1998
Ova Europeer (mrea vrnjakih edukatora Evrope) publikacija prua smernice o pripremi, voenju i proceni edukativnih projekata mladih na temu
HIV/AIDS. Prva dva poglavlja prouavaju beneficije i ogranienja vrnjakog
pristupa. Dostupna je na engleskom, francuskom, nemakom, grkom, italijanskom, portugalskom, panskom, vedskom i ekom.
Dostupno i na: http://www.europeer.lu.se/index.1002-1.html, ili potom:
Department of Child Health, Church Lane, Heavitreeeuropeer.Heavitree, Exeter EX2 5SQ, UK, or by e-mail: europeer@exeter.ac.uk
Smernice za implementaciju TAP-a (Tinejderi za prevenciju HIV/AIDS-a)
Guide to Impleme
enting TAP (Teens for AIDS Prevention)
Lobiranje za omladinu, drugo izdanje 2002.
Ovaj prirunik - korak po korak - ima za cilj da pomogne odraslima i tinejderima da razviju i primene vrnjaku edukaciju o HIV/AIDS-u prevenciji u kolama i zajednicama. To ukljuuje planove za 17 radionica sa predloenim aktivnostima i opisima tekuih projekata.
Dostupno na: http://www.advocatesforyouth.org/publications/tap.htm ili
potom: Advocates for Youth, 2000 M Street NW, Suite 750, Washington, DC
20036, USA
Kako stvoriti efektne projekte vrnjake edukacije: Smernice za HIV/AIDS prevenciju
How to Create an Effective Peer Education Project: Guidelines for AIDS Prevention
Family Health International, nd
Ovaj dokument prua praktine smernice za planiranje i implementaciju vrnjake edukacije i stvara svest o moguim potekoama. Dostupno na:
http://www.fhi.org/en/HIVAIDS/
pub/guide/BCC+Handbooks/peereducation.htm ili potom: Family Health International, Attn:
Publications, P.O. Box 13950, Research Triangle Park, NC 27709, USA
Vrnjaki pristup reproduktivnoj zdravstvenoj edukaciji adolescenata:
Neke nauene lekcije
Peer Approach in Adolescent Reproductive Health Education:
Some Lessons Learned
UNESCO Azjsko-pacifiki biro za edukaciju, Tajland, 2003
Ova broura se fokusira na istraivanje o udaru vrnjake edukacije na promociji zdravih stilova ivota meu adolescentima, zajedniko iskustvo i prua
smernice koje omoguavaju politiarima i implementatorima programa da
usvoje, ili adaptiraju prikladnu strategiju za svoju okolinu. Dosupno na:
http://unesdoc.unesco.org/images/0013/001305/130516e.pdf
Vrnjako uenje
Peer Learning
Harey M. UK Youth, drugo izdanje, 2000, 11.00
Vrnjao uenje je popularan izvor koji obezbeuje metode kojima se mladi
ue da vode programe vrnjake edukacije. Nudi jasne smernice i fleksibilne
strukture koje se mogu koristiti kroz razliite nivoe uestvovanja mladih u
mnogim pripremama. Pogodno je za rad na raziitim temama kao to su kriminal, demokratija i dravljanstvo. Vrnjako uenje sadri agendu, plan sesija za regrutaciju i treneng, osnovne i bitne osobine aktivnosti i propratne
ideje. Moe se koristiti u kombinaciji sa Da, ja! knjigom za mlade vrnjake
edukatore (vidi 4. Prirunici za treninge).
Naruite internetom na: http://www.ukyouth.org ili potom: UK Youth, Kirby
House, 20-24 Kirby Street, London EC1N 8TS, UK
Vrnjak vrnjaku: Zajednika omladinska HIV prevencija
Peer to Pe
eer: Youth Preventing HIV Infection Together
Zalaganje za mlade, 1993, US$4.00
Ovaj izvor je za one koji planiraju programe i za mlade koji ispituju racionalnu
i istraivaku pozadinu prilaza vrnjakih edukatora smanjenju rizika, sa prvenstvenom panjom na HIV prevenciji. Prikazuje do detalja model uspenog
programa vrnjake edukacije.
Dostupno na: http://www.advocatesforyouth.org
Vrnjak, detaljan pogled na vrnjaku pomo, planiranjje,
primena i administracija
Peer, An In-Depth Look at Peer Helping, Planning,
Implementation, and Administration
Tindall, JA. Ubrzan razvoj, preraeno izdanje, 1994
Ova knjiga se fokusira na vrnjako savetovanje i kakav uticaj ono ima na neke drutvene probleme. Cilja na one koji su odgovorni za planiranje, primenu,
i administraciju programa vrnjake pomoi.
Dostupno potom na: Accelerated Development, 1900 Frost Road, Suite
101, Bristol, PA 19007-1598, USA
3. Istraivanja
3.1. Generalno istraivanje
Vrnjaka edukacija i HIV/AIDS: Koncept, upotrebljivost i izazovi
General research
Peer Education and HIV/AIDS: Concepts, Uses, and Challenges
Objedinjeni programi Ujedinjenih nacija za HIV/AIDS, Kolekcija iskustava, 1999.
Ova broura govori o teoriji vrnjake edukacije i prezentuje literalni pregled i
rezultate procene potreba sprovedenoj na Jamajci aprila 1999. Dostupna na
engleskom, francuskom i panskom.

Dostupno na: http://www.unaids.org, ili potom na: UNAIDS, 20 Avenue Appia, CH
1211 Geneva 27, Switzerland, or by e-mail at: unaids@unaids.org
Vrnjaki potencijal: Maksimalno iskoriavanje vrnjakog uticaja
Peer Potential: Making the Most of How Teens Infl uence Each Other
Nacionalna kampanja za prevenciju trudnoe meu mladima 1999, US$15
Tri istraivanja koja naznaavaju pozitivne efekte vrnjakog uticaja na ivote
tinejdera, ali i upozoravaju na to da vrnjaki uticaj moe biti tetan. Takoe,
prua i vane smernice za kreatore programa da bi izvukli najvie vrnjakog
potencijala.
Naruite preko e-maila: orders@teenpregnancy.org ili potom na: The National Campaign to Prevent Teen Pregnancy, 1776 Massachusetts Avenue, NW,
Suite 200, Washington, DC 20036, USA
Rezime knjiga o najboljoj praksi
Summary Booklet of Best Practtices
Objedinjeni programi Ujedinjenih nacija za HIV/AIDS, 1999.
Broura opisuje 18 projekata za mlade. Glavni ciljevi su:
promocija reproduktivnog zdravlja;
osposobljavanje mladih ivotnim vetinama;
smanjiti rizik od HIV/AIDS infekcije;
prevencija rizika od nasilja, zloupotrebe i trgovine ljudima;
izgradnja mree za vrnjaku pomo;
smanjiti diskriminaciju prema HIV/AIDS inficiranim osobama;
pomo mladima da nastave edukaciju i osigura dugoronu socijalnu i
ekonomsku sigurnost polaznicima. Veina projekata ukljuuje vrnjaku
edukaciju. Izdato na engleskom i francuskom.
Dostupno na: http://www.unaids.org, ili potom na: UNAIDS, 20 Avenue Appia, CH 1211 Geneva 27, Switzerlandhttp://Switzerland, or by e-mail at:
unaids@unaids.org
3.2. Praenje i evaluacija programa za i sa mladim ljudima
Uiti iveti: Mon
nitoring i Evaluacija HIV/AIDS Programa za mlade
Learning to Live: Monitoring and Evaluating HIV/AIDS
S Programmes for Young
People
Webb D, Elliott L. Save the Children, 2000, 12.95
Ovo je praktini vodi za razvoj, monitoring i evaluaciju HIV/AIDS programa za
mlade, zasnovan na iskustvu projekata iz celog sveta sa fokusom na nova
uenja o vrnjakoj edukaciji, kolskoj edukaciji, dosezanju do posebno osetljive dece i rad sa decom koja ive sa HIV/AIDS-om. Saete verzije su dostupne na engleskom i portugalskom.
Dostupno na: http://www.savethechildren.org.uk ili potom na: Save the Children, 1 St. Johns Lane, London EC1M 4AR, UK
3.3. Istraivaki alati
Narativni istraivaki metod - Studije ponaanja mladih pacijenata od mladih ljudi
The Narrative Research Method - Studying Behaviour Patterns of Young
People by Young People
Svetska zdravstvena organizacija, 1993, order no. 1930054, 8 CHF/US$7.20
Ovaj istraivaki alat je konstantno korien da bi se razumelo ponaanje,
ukljuujui i seksualno ponaanje, meu mladima u kontekstu kulturne raznolikosti.
Reprezentativna grupa mladih ljudi okupljena je kako bi razvila verodostojnu
priu koja oslikava ponaanje u njihovim zajednicama. Pria je zatim pretvorena u upitnik, koji se zatim daje drugim mladim ljudima na proveru. Nalazi ove
participatorne metodologije se mogu koristiti u razvoju lokalnih i nacionalnih akcionih planova za promociju zdravlja adolescenata, pri emu mladi iz poetne
grupe mogu da budu facilitatori. Dostupno na engleskom, francuskom i panskom jeziku, na: http://www.who.int or by e-mail at: publications@who.org
4. Prirunici za treninge
4.1. Prirunici za treninge u vrnjakoj edukaciji
The Crunch: Negotiating the Agenda with Young People. A Peer Education
Training Manual
The Health Education Board for Scotland, 1997, 20
Ovaj prirunik bazira se na kontekstu u kome je razvijena vrnjaka edukacija, nudi teorijski okvir kojim osnauje razvoj vrnjake edukacije i navodi
uspene prakse. Prirunik ilustruje teoriju i praksu kroz primere vezane za
narkotike, alkohol i duvan, ali se ideje mogu primeniti u bilo kojoj oblasti vrnjake edukacije. Dostupno potom: Fast Forward, 4 Bernard Street, Edinburgh EH6 6PP, UK ili elektronski: admin@fastforward.org.uk
Know the Score
UK Youth, 1999, 17.95
Fokus ove publikacije je edukacija o drogama, a osmiljena je za pripremu
programa vrnjake edukacije i nudi:
opis kljunih momenata o snagama i izazovima vrnjakih obrazovnih
programa o drogama;
prirunike koji se mogu kopirati i koristiti u treninzima;
aktivnosti kojima edukatori mogu da postignu promenu svesti mladih o
problemima vezanim za droge;
razliite naine za evaluaciju;
studije o dva razliita edukativna projekta o drogama.
Dostupno na: http://www.ukyouth.org ili potom: UK Youth, Kirby House, 2024 Kirby Street, London EC1N 8TS, UK
Peer Education: A Manual for Training Young People as Peer Educators
Knjiga 1: Peer education: an introduction
Knjiga 2: Training peer educators (15 training sessions in fi ve modules)
Knjiga 3: HIV/AIDS and sexuality (training sessions)
Murtagh B. National Youth Federation in association with the Health Promotion Unit, Ireland, 1996, Euro 13.00
Ova tri prirunika vezana su za programe koji se sprovode u servisima i bazirani su na iskustvu steenom na terenu. Knjiga 1 pojanjava koncept vrnjake edukacije i prua preporuke za evaluaciju. Knjiga 2 prua pet modela
za pripremu i treninge edukatora. U knjizi 3 nalaze se dva modela - jedan za
trening u oblasti HIV/AIDS-a i drugi vezan za seksualnost.
Dostupno na: http://www.nyf.ie/, ili potom: National Youth Federation, 20
Lower Dominick Street, Dublin
1, Ireland, elektronski: info@nyf.ie
Together We Can: Peer Educa
ators Handbook and Activity Kit
Jamaica Red Cross HIV/AIDS Peer Education Project, 1995
Prirunik je namenjen vrnjakim edukatorima aktivnim u prevenciji SPI i
HIV/AIDS-a. Ukljuuje aktivnosti vezane za ritine situacije, procenu linih vrednosti i upotrebu kondoma. Dostupno na: http://www.gysd.net/doc/resources/TWC_InstructorManual.pdf i http://www.gysd.net/doc/resources/TWC_ActivityKit.pdf, elektronskom potom: jrcs@mail.infochan.com
Yes Me!
UK Youth, 1996, 12.00
Ovaj program za samousavravanje koji se lagano prati, omoguava mladim
vrnjakim edukatorima da steknu razumevanje i neophodne vetine za
voenje vrnjake grupe. Yes Me! je podeljen u est irih sekcija: zapoinjanje, podsticanje drugih da govore, hvatanje u kotac sa zdravstvenim temama,
rad sa grupama, planiranje taktike i izvoenje. Yes Me! sadi 23 radionice za
rad mladih ljudi individualno ili u grupama. Popularan naslov Yes Me!
istrauje teme kao to su neverbalna komunikacija i grupna dinamika i ohrabruje mlade da planiraju projekte sistematski i da evaluiraju sopstvene kvalitete i snage. Dostupno na: http://www.ukyouth.org/resources, elektronskom
potom: publications@ukyouth.org, ili potom na: UK Youth, Kirby House,
20-24 Kirby Street, London EC1N 8TS, UK
Y-PEER: Peer Education Training of Trainers Manual
UNFPA and FHI/YouthNet, 2005
Ovo drugo izdanje originalnog Y-Peer prirunika za trenere (2003) iri sadraje kako bi pokrio globalni auditorijum dodatnim tampanim materijalima
za trening. Ukljuuje pregled glavnih tema, predlog kurikuluma za estodnevni trening, primer vrnjako-edukativne radionice na temu HIV/AIDS-a, 20
razliitih tampanih materijala za uesnike i dodatne materijale (resursi,

vebe, itd). Dostupno na: www.unfpa.org, ili www.fhi.org/youthnet ili elektronskom potom na: y-peer@unfpa.org ili
youthnetpubs@fhi.org
4.2. Prirunici za treninge

Action with Youth, HIV/AIDS and STDs: A Training Manual for Young People
International Federation of Red Cross and Red Crescent Societies, second
edition, 2000
Prirunik je namenjen mladim liderima koji ele da pokrenu zdravstveno promotivni program na temu HIV/AIDS meu mladim ljudima. Ukljuuje osnovne
informacije o HIV/AIDS-u i veliine epidemije, smernice za planiranje programa, i ideje za edukativne aktivnosti i projekte u zajednici. Dostupan na engleskom, francuskom, panskom, i arapskom jeziku, na: http://www.ifrc.org/publicat/catalog/order.asp, ili potom na: International Federation of Red Cross
and Red Crescent Societies, PO Box 372, CH-1211 Geneva 19, Switzerland,
ili elektronskom potom na: jeanine.guidera@ifrc.org
AIDS: Working with Young People
Aggletton P, Horsley C, Warwick I, et al. AVERT, 1993
Ovaj prirunik za trening namenjen je mladim ljudima od 14 godina, navie,
za korienje u omladinskim klubovima, emama za trening i u kolama.
Ukljuuje vebe i igre, predstavljene tekstovima koji daju pregled medicinskih
i socijalnih aspekata AIDS-a, kao i saveta za HIV/AIDS edukaciju. Dostupan
na: http://www.avert.org
Exploring Healthy Sexuality
Jewitt, C. Family Plann
ning Association UK, 1994
Prirunik je namenjen onima koji rade sa mladima, a imaju malo iskustva u
treninzima o seksualnoj edukaciji. Dostupan potom na:
Family Planning Association UK, 2-12 Pentonville Road, London N1 9FP, UK
Games for Adolescent Reproductive Health. An International Handbook
Progrram for Appropriate Technology in Health, 2002
Prirunik podstie matu edukatora savetima o tome kako da zaponu: 45 igara koje su zabavne, lagane za izvoenje i edukativne, voenje kroz stvaranje sopstvenih igara i gotovih setova kartica. Dostupan na: http://www.path.org/publications/pub.php?id=676
Gender or Sex, Who Cares?
de Bruyn M, France N. IPAS
S and HD Network, 2001
Ovaj paket resursa, koji ukljuuje prirunik, programske kartice i pre svega
pristupane tampane materijale, obezbeuje uvod temama roda i seksual-
nog i reproduktivnog zdravlja. Dostupan na: http://www.synergyaids.com/documents/3858_060602_GenderBook.pdf

Its Only Right. A Practical Guide to Learning about the Convention of the
Rights of the Child
Uniited Nations Childrens Fund, 1993
Vodi je namenjen liderima omladinskih grupa i nastavnicima koji rade sa
mladima starijim od 13 godina. Nudi niz aktivnosti koje e pomoi deci da se
upoznaju sa njihovim pravima, kao i da planiraju akcije u oblasti prava. Dostupna na engleskom i francuskom jeziku na: http://www.unicef.org/teachers/protection/only_right.htm
Life Planning Education: A Youth Development Program
Advocates for Youth, 1995, US$60
Ovo je je paket za trening koji ukljuuje interaktivne vebe u cilju edukacije
na teme seksualnosti/ivotnih vetina za mlade ljude od 13 do 18 godina.
Osmiljen je za upotrebu u kolama ili drugim omladinskim okruenjima. Dostupan na: http://www.advocatesforyouth.org/publications/lpe/ ili potom
na: Advocates for Youth, 2000 M Street NW, Suite 750, Washington, DC
20036, USA
A Participatory Handbook for Youth Drug Prevention Programs: A Guide for
Devvelopment and Improvement
U.N. Office on Drugs and Crime and The Global Youth Network, 2002
Ovaj alat za omladinske grupe cilja na identifikovanje tema od interesa u vezi sa
zloupotrebom psihoaktivnih supstanci. Dostupan na engleskom, kineskom, francuskom, panskom, ruskom i arapskom jeziku na: http://www.unodc.org/youthnet/youthnet_youth_drugs.html
Primaryy Prevention of Substance Abuse: A Facilitator Guide
World Health Organization and the U.N. Office on
n Drugs and Crime, 2000
Dostupan na: http://www.who.int/substance_abuse/activities/global_initiative/en/primary_prevention_guide_17.pdf
Project H Working with Young Men to Promote Health and Gender Equity
Instittuto Promundo, 2002.
Prirunik pokriva pet tema: seksualnost i reproduktivno zdravlje, oinstvo i
pruanje nege, od nasilja do miroljubive koegzistencije, razlozi i emocije i prevencija i ivot sa HIV/AIDS-om. Svaka tema sadri teoretski deo i seriju participatornih aktivnosti za facilitiranje grupnog rada sa mladim mukarcima
izmeu 15 i 24 godina. Dostupan na portugalskom, engleskom, i panskom
jeziku, na:
http://www.promundo.org.br/controlPanel/materia/view/103 ili elektronskom potom na: promundo@promundo.org.br
Right Directions: A Peer Education Resource on the UN Convention of the

Rights of the Child
e Children in association with The Guides Association, UK, 1999,
Save the
4.99
Vodi pomae mladima da razmiljaju o svojim pravima kroz niz zabavnih
i ivahnih aktivnosti zasnovanih na Konvenciji o dejim pravima UN-a.
etrdeset aktivnosti pokriva irok niz vanih tema za omladinu, kao to su
zlostavljanje, diskriminacija, siromatvo, beskunitvo, zdravlje i samoizraavanje. Dostupan na: http://www.savethechildren.org.uk
n. A Training Package on Substance Use and
Working with Street Children
Sexual and Reproductive
Ds
Health, Including HIV/AIDS and STD
World Health Organization, 2000, order no. WHO/MDS/MDP/00.14
Ovaj obiman paket za trening je razvijen za uline edukatore (i druge
ukljuene u programe za ulinu decu) i sadri dva dela:
Deset modela za trening obezbeuju informacije o tome sa kojim se
sve problemima mogu susretati deca sa ulice i esencijalne vetine i
znanja neophodne edukatorima kako bi funkcionisali u dinaminoj
sredini na ulici.
Trainer Tips, prirunik koji obezbeuje ideje o tome kako se teme mogu obraivati, ukljuuje informacije na u odabranim oblastima i daje
opcije koje mogu pomoi treneru ili edukatoru da se prilagode lokalnim potrebama i resursima.
Dostupan na: http://www.who.int/substance_abuse/activities/street_children/en/ ili elektronskom potom na: publications@who.org
Young People and Substance Use: A Manual
Monteiro M. (ed.). WHO and Mentor Foundation, 1999, order no. 1930151,
30 Swiss francs/US$27
Ovaj vodi pomae zdravstvenim radnicima koji nisu proli kroz obuhvatniji trening, ili se sreli sa bogatim iskustvenim resursima da stvore edukativni materijal. Posebna panja se obraa potrebama dece na ulici. Prirunik
ilustruje vie naina za angaovanje mladih ljudi u dizajniranju, upotrebi,
deljenju, evaluaciji edukativnih materijala. Naruiti elektronskom potom
na: publications@who.org
ops, Meetings and
100 Ways to Energise Groups: Games to Use in Worksho
the Community
The International HIV/AIDS Alliance, 2002
Ovo je kompilacija igara za podizanje energije, razbijanje straha i igara koje mogu koristiti svi oni koji rade sa grupama na radionicama i okupljanjima. Dostupna na engleskom, francuskom i panskom jeziku, na:
http://www.aidsalliance.org/sw7452.asp
4.3. Prirunici za treninge u oblasti savetovanja

(ne nuno vrnjakog)
Counselling Skills Training in Adolescent Sexuality and Reproductive Health.
A Facilitators Guide
World Health Organization, revised edition 2001
Ovaj prirunik je koncipiran da pomogne voditeljima da odre petodnevni, radioniarski trening o vetinama savetovanja u oblasti adolescentske seksualnosti i reproduktivnog zdravlja. Trening opisan u priruniku kombinuje osnovne informacije o seksualnosti, reproduktivnom zdravlju i principima nenaredbodavnog savetovanja sa vebanjem specifinih meuljudskih komunikacionih vetina. Dostupan na: http://www.who.int/childadolescenthealth/New_Publications/ADH/WHO_ADH_93.3.pdf adolescent- ili elektronskom potom na: cah@who.int
5. Vodii
Annotated Bibliography about Youth AIDS Peer Education in Europe
Svenson G, et al. (eds). European Commission, 1998
Dostupan na: http://webnews.textalk.com/europeer.youth/, ili potom na:
Department of Child Health, Church Lane, Heavitree, Exeter EX2 5SQ, UK, ili
elektronskom potom na: europeer@exeter.ac.uk
Resource Guide for Sex Educators: Basic Resources That Every Sex Educator
Needs to Know About
Huberman B. Advocates for Youth, 2002, US$10
Dostupan na: http://www.advocatesforyouth.org/publications/ResourceGuide.pdf
6. Drugi resursi
- Hettema J, Steele J, Miller WR. Motivational interviewing. Annual Review of
Clinical Psychology2005;1:91-111.
- LeFevre DN. New Games for the Whole Family. New York: Perigee Books,
1988.
- Miller WR, Rollnick S. Motivational Interviewing: Preparing People for Change (2nd edition). New York: Guilford Press, 2002.
- New Games Foundation. The New Games Book. Pella, IA: Main Street Books, 1976; - New Games Foundation. More New Games. Pella, IA: Main Street Books, 2001.
- Rollnick S, Miller WR. What is motivational interviewing? Behavioural and
Cognitive Psychotherapy 1995;23:325-34.
- Selverstone R. Training Guide for Mental Health Professionals. New York:
Sex Information and Education Council for the United States (SIECUS), nd.
7.
urnali
Xcellent. The journal of peer education in Scotland
Published by Fast Forward Positive Lifestyles Ltd., pretplata: 10 per year
Ovaj urnal koji izlazi tri puta godinje promovie razvoj vrnjake edukacije
u oblasti zdravlja, deli informacije o dobroj praksi, obezbeuje forum za debatu i objavljuje korisne resurse i nadolazee dogaaje, kao to su treninzi, kursevi i prilike za umreavanje. Naruiti putem pote na: Fast Forward Positive
Lifestyles Ltd., 4 Bernard Street, Edinburgh EH6 6PP ili elektronskom potom
na: admin@fastforward.org.uk
8. Korisni web sajtovi
http://www.advocatesforyouth.org/
Zastupa na internacionalnom nivou omladinu na teme seksualnog i reproduktivnog zdravlja mladih i obezbeuje informacije, treninge i prua strateko
asistiranje organizacijama koje rade za mlade, onima koji uestvuju u pravljenju strategija, mladim aktivistima i medijima.
http://www.avert.org
AVERT je intrenacionalna HIV/AIDS humanitarna organizacija sa korisnim
statistikim podacima, informacijama za mlade, vestima, sveim podacima i
resursima o homoseksualnosti.
http://www.europeer.lu.se/index.1002-1.html
Europeer je resursni centar Lund Univerziteta i Evropske Unije za omladinsku
vrnjaku edukaciju u zapadoj evropi. Fokusira se na zdravlje, razvoje i
osnaivanje mladih ljudi.
http://www.fhi.org
Family Health International radi na popravljanju reproduktivnog i porodinog
zdravlja irom sveta kroz biomedicinska i socijalna istraivanja, inovativnu
servisnu isporuku zdravstvenih intervencija, treninge, programe informisanje.
http://www.goaskalice.columbia.edu
Kolumbija Univerzitet sponzorie ovaj omladinsko-prijateljski, zabavni i edukativni sajt po modelu pitanja-i-odgovori, zdravstveno-edukativni program.
http://www.hsph.harvard.edu/peereducation/
Ovaj sajt sadri resurse za vrnjake edukatore, ukljuujui alate za treninge,
standarde i planove lekcija razvijenih kroz projekat u saradnji fakulteta za javno
zdravlje Harvard Univerziteta i razliitih junoafrikih vladinih organizacija. Nastao je estodelni prirunik, nazvan Rutunang: Standards of Practice for Peer
Education on HIV/AIDS in South Africa, Charles Deutsch and Sharlene Swartz.
http://www.ippf.org
International Planned Parenthood Federation (IPPF) je najvea volonterska
organizacija koja se bavi temama seksualnog i reproduktivnog zdravlja. Nada
se da promovie i utvruje prava ena i mukaraca da slobodno odluuju o

broju dece, vremenu kada e ih imati, kao i prava na najvii mogui stepen
seksualnog i reproduktivnog zdravlja.
http://www.iwannaknow.org
Ovo je sajt sa informacijama o seksualnom zdravlju za mlade amerike Asocijacije za socijalno zdravlje.
http://www.nitestar.org
Nitestar je program korienja dramskih tehnika u edukaciji i promeni drutva baziran u bolnici Sveti Luka u Njujorku, SAD. Program koristi teatar u cilju
rasvetljavanja zdravstvenih i socijalnih izazova sa kojima se susreu mladi ljudi menjajui nezdrave stavove i razvijajii zdrave oblike ponaanja.
http://www.savethechildren.org.uk
Save the Children je vodea britanska humanitarna organizacija koja radi na
stvaranju boljeg sveta za decu. Postoji u 70 zemalja i pomae deci i u najsiromanijim zajednicama na svetu.
http://www.siecus.org
Savet Sjedinjenih Drava za informacije o seksualnosti i edukaciji (The Sexuality Information and Education Council of the United States - SIECUS), promovie obuhvatnu seksualnu edukaciju i zagovara prava pojedinaca da donose odgovorne seksualne odluke.
http://www.teenwire.com
Sajt za planiranje porodice i seksualnu edukaciju (Planned Parenthoods sexual
education) predstavlja mnotvo lanaka napisanih za i od strane mladih ljudi.
http://www.unaids.org
Joint United Nations Programme on HIV/AIDS (UNAIDS) povezuje kampanje i
resurse osam organizacija sistema Ujedinjenih nacija kako bi se pomoglo
svetu da prevenira nove HIV infekcije, pomogne onima koji su ve inficirani i
da umanji veliinu HIV/AIDS epidemije.
http://www.unfpa.org
The United Nations Population Fund (UNFPA) podrava zemlje u razvoju, na
njihov zahtev, da poboljaju pristupanost i kvalitet reproduktivne zdravstvene nege, posebno porodino planiranje, sigurno materinstvo, kao i prevenciju PPI, ukljuujui HIV/AIDS.
http://www.unicef.org
The United Nations Childrens Fund (UNICEF) radi sa partnerima irom sveta
u cilju promovisanja prepoznavanja i ispunjavanja deijih ljudskih prava. U
okviru ovog sajta posetite: http://www.unicef.org/programme/lifeskills.html
radi detaljnih informacija o edukaciji zasnovanoj na ivotnim vetinama.
http://www.unodc.org/youthnet
The Global Youth Network je inicijativa the International Drug Control Programme of the United Nations Office on Drugs and Crime (UNODC). The Global Youth Network tei da povea uestvovanje mladih u razvijanju strategija
i programa za prevenciju zloupotrebe psihoaktivnih supstanci.
www.youthclub.org.uk
Ova britanska mrea podrava i razvija visokokvalitetan nain rada, kao i
mogunosti u edukaciji za sve mlade ljude.
www.youthhiv.org
YouthHIV je projekat razvijen od strane Advocates for Youth i odnosi se na
web site razvijen od strane i za vrnjake edukatore o HIV-u. Ideja je da se
prui bezbedna i efektivna web stranica koja e da prui informacije vezane
za seksualno i mentalno zdravlje, podrku zajednice, mogunosti za javno
zalaganje, resurse, kao i online vrnjaku edukaciju.
www.youthpeer.org
Y-PEER (Youth Peer Education Network) program osnauje kapacitete nacionalnih nevladinih organizacija i vlada u cilju implementacije visokokvalitetnih programa vrnjake edukacije u Istonoj Evropi, Centralnoj Aziji, Bliskom Istoku,
Severnoj Africi i Istonoj Africi. Web stranica ukljuuje i linkove sa vie od 25 sajtova vezanih za pojedine zemlje. Pored toga, moete da pogledate resurse, kao i
komunikacione alate.
Prilog 4
Literatura
Bandura A. Social Foundations of Thought and Action. Englewood Cliffs, NJ; PrenticeHall, 1977.
Berlin C, Berman L: The other partner: the young mans role in adolescent pregnancy.
Family Life Educator 1994;12(3):4-10.
Berlin C, Berman L: Theater, peers and HIV prevention: a model. Family Life Educator
1995;14(1):8-13.
Berlin C, Lieberman, L. Program: The NiteStar STARLO theatre education approach to
pregnancy and disease prevention for pre- and early adolescents. Health Education
and Behaviour 2003;30(2);129-32.
Bosomphra K. The potential of drama and songs as channels for AIDS education in
Africa: a report on focus group findings from Ghana. Quarterly of Community Health
Education 1992;12(4):317-42.
Chamberlain R, Chillery M, Ogolla L, et al. Participatory educational theatre for

HIV/AIDS awareness in Kenya. In PLA Notes Issue 23(69-74). London, International
Institute for Environment and Development, 1995. Available at: http://www.iied.org/NR/agbioliv/pla_notes/pla_backissues/documents/plan_02314.PDF
Dalrymple L, Jaffa A. DRAMAIDE, a project in schools in Kwazuki-Netal, South Africa
1996. In AIDS Education: Interventions in Multi-Cultural Societies. Scheker G, SoberFriedman FS (eds.) New York: Plenum Press, 1996.
Dalrymple L, Toit MK. The evaluation of a drama approach to AIDS education. Educational Psychology 1993:13(2):147-54.
Denman S, Davis P, Pearson J, et al. HIV theatre in health education: an evaluation
of Someone like you. Health Education Journal 1996;55(2):156-64.
Glik D, Novak G, Valente T, et al. Youth performing arts entertainment education for
HIV/AIDS prevention and health promotion: practice and research. Journal of Health
Communication 2002;7(1);39-57.
Harding CS, Safer LA, Kavanaugh J, et al. Using live theatre combined with role playing and discussion to examine what atrisk adolescents think about substance abuse,
its consequences, and prevention. Adolescence 1996;31(124):783-96.
Shefner-Rogers CL, Rogers EM. Evolution of the entertainment-education strategy.
Paper presented at the Second International Conference on Entertainment-Education and Social Change, Athens, Ohio, May 7-10, 1997.
Maritz G. Educational Theatre at the Edge of the Crush. The Use of Theatre as Entertainment-Education in HIV and AIDS Awareness and Prevention in the South African
Mining Sector - Opportunities for Change. Pretoria, South Africa: Centre for the Study
of AIDS, Department of Drama, University of Pretoria, 2004. Available at:
http://cscwww.cats.ohiou.edu/aas/happenings/conf/upload/Gerrit%20paper1.doc
Ward L. Drama: an effective way to educate about AIDS. Social Casework: The Journal of Contemporary Social Work
1988;69(6):393-96.
Family Health
International

Theatre-Based Techniques For Youth Peer Education-Serbian

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Theatre-Based Techniques For Youth Peer Education-Serbian

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Vrnjaka edukacija

Predgovor srpskom izdanju

Poglavlje 1: Polazak od osnova

Poglavlje 2: etiri radionice edukativnog teatra

Poglavlje 3: Jo igara i vebi u upotrebi drame

Poglavlje 4: Napredni program za upotrebu drame

Vrnjaka edukacija zasnovana na drami: Prirunik za trening 6

7 Vrnjaka edukacija zasnovana na drami: Prirunik za trening

Poglavllje 1: Polazak od osnova prua pregled dosadanjeg korienja

Vrnjaka edukacija zasnovana na drami: Prirunik za trening 8

kaciji o reproduktivnom zdravlju i HIV-u, tako i pristup autora u razvoju

Poglavlje 2: etiri radionice edukativnog teatra su sr ovog prirunika i

Prilozi - ukljuuju listu termina, prilog o adolescenciji i listu daljih izvora

Mnoge od aktivnosti i vebi opisanih u ovom priruniku potiu iz razliitih

Poglavlje 1: Polazak od osnova

Poglavlje 1: Polazak od osnova 10

11 Poglavlje 1: Polazak od osnova

smatraju svojim uzorima. Kako adolescenti mogu da se ugledaju na one

Postavljanje temelja za program

Poglavlje 1: Polazak od osnova 12

nikacije i omoguava da publika ne samo razmilja o predloenim temama,

13 Poglavlje 1: Polazak od osnova

Poglavlje 1: Polazak od osnova 14

15 Poglavlje 2: etiri radionice edukativnog teatra

2: etiri radionice edukativnog teatra

Poglavlje 2: etiri radionice edukativnog teatra 16

Radionica 1 Ni od ega scena:

17 Poglavlje 2: etiri radionice edukativnog teatra

Cilj: Grupa probija led, uesnici se oputaju za predstojei rad i ue imena

Poglavlje 2: etiri radionice edukativnog teatra 18

Krug sa imenima i ritmovima

19 Poglavlje 2: etiri radionice edukativnog teatra

Veba O edukativnom teatru i pravila rada

Poglavlje 2: etiri radionice edukativnog teatra 20

Ukratko objasnite sledee injenice o istoriji drame u edukaciji tako da

Veba Prenesi pljesak

21 Poglavlje 2: etiri radionice edukativnog teatra

Poglavlje 2: etiri radionice edukativnog teatra 22

23 Poglavlje 2: etiri radionice edukativnog teatra

ne treba da stavljaju masku prijateljskog lica3 ako se tako ne oseaju. U ovoj

Poglavlje 2: etiri radionice edukativnog teatra 24

Ciljevi: Istraivanje grupne energije, simultanog kretanja i ritma.

25 Poglavlje 2: etiri radionice edukativnog teatra

Ciljevi: Ohrabrivanje uesnika da prate svoje fizike i glasovne impulse bez

Poglavlje 2: etiri radionice edukativnog teatra 26

Ciljevi: Predstavljanje elemenata scene;

27 Poglavlje 2: etiri radionice edukativnog teatra

Primer za scenu od tri reenice:

Poglavlje 2: etiri radionice edukativnog teatra 28

KREIRANJE I EVALUACIJA SCENE

Veba Dobaci loptu

29 Poglavlje 2: etiri radionice edukativnog teatra

Poglavlje 2: etiri radionice edukativnog teatra 30

Veba Planiranje scena i rad u malim grupama

31 Poglavlje 2: etiri radionice edukativnog teatra

Scene - pokai i reci

Ulazak u likove i reakcije

Poglavlje 2: etiri radionice edukativnog teatra 32

Veba Sledei koraci

Veba Zavrni krug

U vezi sa zavrnim krugovima

33 Poglavlje 2: etiri radionice edukativnog teatra

Poglavlje 2: etiri radionice edukativnog teatra 34