Situaciono disfunkcionalna porodica i promene u ponašanju kod

autističnih osoba

Ivana Mladenović, Tatijana Kažanegra, Danijela Urošević,

Nevena Grbić,Predrag Trudić

Centar za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju

Uvod:

Jedan od simptoma u kliničkoj slici autističnih osoba je niz nepredvidljivih reakcija na

promenu spoljnih faktora u svakodnevici. Brzina i neočekivanost tih pojava iznenađuje kako
članove primarne porodice tako i stručno osoblje koje svakodnevno radi sa autističnom
osobom.Ukoliko defektolog i porodica previde značaj novog sadržaja u životu autistične
osobe dolazi do,njima nevidljivih, razloga burnih reakcija autistične osobe.

Cilj rada je da ukaže na značaj adekvatne razmene informacija između stručnih radnika i
ukućana u percepciji i prekogniciji promena u ponašanju, kao i odgovarajuće reakcije na njih.

Metodologija istraživanja:

Opis slučaja dva korisnika sa kategorizacijom iz spektra autizma u Dnevnom boravku``Stari

grad``.U određenom periodu su značajno promenili svoje navike i ponašanja.Saradnjom sa
porodicom, razmenom informacija i stručnim radom se nastojalo otkriti uzrok ovih promena,
uzpoznavanje osnovnih elemenata kliničke slike autizma. Opis/Rezultati:

Kod oba korisnika su u Boravku primećena značajna odstupanja od uobičajenog ponašanja i

navika, koja su vremenom eskalirala, a koja su se sastojala od opsesivno-kompulsivnih radnji
drugačijieg sadržaja nego dotadašnjeg; potrebom za izdvajanjem iz grupe u posebnu
prostoriju, odbijanjem organizovanih aktivnosti, pojačana agresivnost i autoagresivnost. Kod
korisnika, koji je prvi pokazao promene u ponašanju, usled neadekvatnog razumevanja
novonastale situacije u porodici (udaja sestre sa kojom je bio blizak, počeci promena
nekoliko meseci pre pojave istih u Boravku, bežanje iz kuće i destruktivno ponašanje) nije se
blagovremeno reagovalo. U zaštićenoj(od te vrste promena) sredini Boravka korisnik se u
velikoj meri ponašao po ustaljenim obrascima,ali se u porodici to dešavalo mnogo
drastičnije, te je korisnik institucionalizovan na trajni smeštaj. Drugi korisnik je promenio
ponašanje u tekućojgodini, kada je uočeno da je do promene došlo prvo u kućnim uslovima
(pripreme za selidbu porodice i problemi u odnosu majke i oca), ali su negativne promene u
ponašanju u velikoj meri korigovane.

Zaključak: Prioritetna saradnja porodica-stručni radnici u trijadi korisnik -roditelj-defektolog

osnova je za uspeh u radu.

Ključne reči: stručni rad ,saradnja, autizam.

 PRIMENA DRAMSKIH TEHNIKA U TRETMANU OSOBA OMETENIH U RAZVOJU

Jelena Vukić, Dragana Tomović, Ljiljana Milić

Centar za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju , O.J.Lazarevac

Nastojeći da unapredimo pružanje dodatne podrške korisnicima u Dnevnom boravku

uvodimo dramske radionice. Drama je model iskustvenog učenja koji omogućava holistički
pristup razvoju ličnosti. Primena dramskih tehnika i igara nam omogućava u radu razvijanje i
podsticanje potencijala, veština i sposobnosti iz oblasti socijalne, emocionalne i kognitivne
kompetencije.

U dramskoj radionici angažovano 15 korisnika različitog stepena ometenosti,

podrške, pola i uzrasta po principu dobrovoljnosti. U ovom radu fokus je na dramu kao
proces i međusobna interakcija. U dramskom radu često počinjemo iz kruga, tako da svaki
učesnik ima jednaku mogućnost da bude viđen i doprinese. Igra koja je u osnovi drame je
svrsishodna aktivnost, koja podstiče interakciju, temperamentnost i imaginaciju i koja je
samo po sebi oslobađajuća i nagrađujuća. Proces rada čine faze koje je se nadovezuju jedna
na drugu. Prva faza je fokusirana «oslobađavanje forme» kroz razne vežbe pokreta, glasa,
usmeravanja pažnje, koncentracije, čulne osetljivosti, komunikacije, poverenje, saradnje i
podrške drugima radi stvaranja stimulativne sredine za dalji tok. Druga faza je « oslobađanje
sadržaja» kroz primenu vežbi i igara kako bi grupa bila aktivna akcenat na teme iz
svakodnevnog života i sveta mašte i na kraju treća faza « oslobađanje značenja». Neke od
tehnika koje smo koristili u radu su:vežbe predstavljanja, saradnje, poverenja, podizanje
energije , improvizacije,zamrznute slike, igre uloga, teatar senki i slično. Stimulusi u radu sa
korisnicima su telo,iskustvo, muzika, pokret, ples, zvuk i lutke.

Evaluacija je sprovedena opservacijom korisnika na početku, u toku radionice i kroz

razgovor i učestvovanje na manifestacijama. Uočeni efekti rada ujedno su i cilj defektološkog
tretmana: osobe smanjenim verbalnim sposobnostima su dolazile do izražaja, bolja
artikulacija tela, pokreta, podizanje samopouzdanja, poverenja, tolerancije, solidarnost,
saradnje, ponašanje, slobađanje kreativnih potencijala, oslobađanje straha od pogreške.
Uloga defektologa je da pokrene maštu svojih korisnika motiviše da otkrivaju i ohrabruje da
istražuju. U drami je potrebno da koristimo samo maštu.

Ključne reči: drama, osoba ometena u razvoju, dramske tehnike, kompetencija, imaginacija
 RADIONICA BIBLIOTEKA

Centar za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju

OJ Dnevni boravak Mladenovac

Milena Žigić, defektolog; Ivana Milovanović, defektolog

Osnovni cilj naše radionice „BIBLIOTEKA“ je inkluzivno uključivanje korisnika u

lokalnu zajednicu. Upoznavanje sa bibliotekom i književno-umetničkim sadržajima na nivou
mogućnosti, socijalizacija u užoj i široj socijalnoj sredini.

Ova radionica se sprovodi osam godina i rezultat je dobre saradnje bibloteke „Despot
Stefan Lazarević“ i Dnenog boravka Mladenovac. Radionica se sprovodi čitave godine, svakog
drugog ponedeljka.

Opis aktivnosti:

Korisnici sa defektolozima odlaze do biblioteke i tom prilikom razgovaraju o unapred

pripremljenoj temi (funkcionisanju javnih institucija, pravilima ponašanja u saobraćaju, o
ponašanju u biblioteci, sadržajima rada i značaju biblioteke). Svaka radionica ima temu koja
je označena za taj dan.

Teme radionica su: praznici-Božić, Sveti Sava, Uskrs, Nova godina, Dan zaljubljenih,
8.mart; godišnja doba-proleće, leto, zima, jesen; te teme kao što su: porodica, prijateljstvo,
drugarstvo, ljubav.

U biblioteci po tematskim sadržajima se vrši odabir literature i drži se čas. Kroz

literalne sadržaje obrađuju se tematske celine. Prilikom povratka iz biblioteke korisnici se
ralaksiraju, svraćaju u obližnji lokal (poslastičarnica, kafić, prodavnica), nakon čega sledi
povratak u boravak. Narednog dana se okuplja grupa da bi se uradila analiza i sinteza
pročitanog u biblioteci i likovna ilustracija realizovane teme.

Zaključak:

Ovom radionicom pružamo mogućnost korisnicima da na novi način upoznaju

sadržaje koji su im bliski. Uključujemo korisnike u rad kulturnih javnih institucija što
omogućava širenje intresovanja, socioemocialnog razvoja, psihomotornog razvoja,
kognitivnog razvoja, auditivog, vizuelnog i govorno jezičkog razvoja.

Ključne reči : socijalizacija, inkluzija, upoznavanje sa književnim sdržajima, relaksacija.

 AUTIZAM – VEŽBOM DO SPOZNAJE

prof fizičkog vaspitanja Mirko Ovuka; doc dr Vesna Nemec;

Ustanova: Centar za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju – Bgd;
Univerzitet u Beogradu „Singidunum“;

Knjiga „Autizam – vežbom do spoznaje“ autora prof. fizičkog vaspitanja Mirka Ovuke i
doc. Vesne Nemec je proizvod višegodišnjeg rada sa osobama sa autizmom. Knjigom se
predstavlja nova trenažna tehnika rada sa osobama sa autizmom koja se bazira na spoznaji
slike o strukturi tela i odnosa tela u prostoru. Struktura knjige se sastoji iz dela koji obrađuje
teorije o autizmu, vezu kalendarskog i psiho-fizičkog razvoja, značaj igre i igara, primeri iz
prakse sa predlogom konkretnog programa i načina rada sa osobama sa autizmom.

Knjiga se bazira na iskustvu svakodnevnog rada u sali i dnevnim aktivnostima sa

posebnim osvrtom na kreativnom pristupu koji treba da prati psihofizički razvoj svakog
deteta ponaosob što je i napisano u poglavlju „Kreativnost u radu“ sa konkretnim primerima
kako iskustvenim tako i teorijskim. Recezenti knjige su: prof dr Goran Kasum, prof dr Ivona
Milačić Vidojević; prof dr Predrag Nemec;

Zaključak:

O značaju i primeni knjige svoje mišljenje dali su najeminentniji stručnjaci koji se bave
tematikom osoba sa autizmom, potvrdu tome dao je u predgovoru knjige prof. dr Svetomir
Bojanin.

Ključne reči:

Autizam, uzrast i psiho-fizički razvoj, igre, kreativnostu radu;

 Modeli podrške osobama sa smetnjama u razvoju u sistemu socijalne zaštite i uloga
defektologa u kreiranju programa podrške

Neda Novaković, Marina Vidojević

Centar za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju, Beograd

S obzirom na važnost podrške osobama sa smetnjama u razvoju i njihovim porodicama, u

okviru sistema socijalne zaštite razlikujemo podršku u otvorenoj sredini i podršku u lokalnoj
zajednici. Najrazvijeniji servis usluga kod nas su dnevni boravci, zatim pomoć u kući, predah
smeštaj i stanovanje uz podršku.

Usluga dnevnog boravka ne podrazumeva samo zadovoljenje osnovnih potreba korisnika kao
što su ishrana, nega ili čuvanje, već i stručni rad koji se sprovodi u skladu sa procenama i
odlukama stručnog kadra kroz planiranje sadržaja aktivnosti koji prate potrebe korisnika,
dajući mogućnost za unapređenje opšteg psihičkog stanja osobe sa smetnjama u razvoju
kroz socijalizaciju i kvalitetnije strukturiranje vremena.

Stručne poslove delimo na osnovne, specijalizovane, supervizijske i druge. Uloga defektologa

se prvenstveno ogleda u obavljanju osnovnih stručnih poslova, koji se odnose na procenu,
planiranje i zastupanje u ostvarivanju prava i korišćenju usluga, savetodavno usmeravanje,
socio-edukativne aktivnosti i praćenje efekata preduzetih mera u neposrednom radu sa
korisnicima. Unapređenjem profesije i stalnim zahtevima za usavršavanjem i profesionalnim
napredovanjem unapređuje se praksa a sve zajedno utiče na unapređenje institucija sistema
što je važno kako na etičko–profesionalnom nivou tako i sa socio–ekonomskog stanovišta.

Cilj rada je da se ukaže na šta se odnosi defektološki stručni rad i da se naglasi njegova
važnost u okviru užeg i šireg profesionalno koordinisanog sistema pružaoca usluge osobama
sa smetnjama u razvoju.

Poseban akcenat je stavljen na potrebu formiranja zvaničnih procedura razmene izveštaja

između različitih sistema pružaoca usluga kao i stručnjaka različitih profila koji su uključeni u
pružanje podrške pojedincu. U ovom radu potencira se na integrativnom pristupu i razmeni
standardizovanih izveštaja između obrazovnih ustanova, (škole, vrtići), saradnji sa izabranim
lekarom, psihijatrom, ustanovama socijane zaštite (dnevni boravci i sl.) u smislu davanja
izveštaja stanja i ponašanja korisnika kao i evaluacija primene plana i strategija. Tako
postižemo uvažavanje svih okolnosti i profesija i dobijamo pravu sliku stanja, ukrštanjem
informacija u najboljem interesu za pojedinnca, odnosno osobu sa smetnjama u razvoju.
Tako se ostvaruje individualizovani pristup u radu, usmeren na pojedinca, sa ciljem njegove
potpunije socijalne uključenosti, a na taj način možemo učiniti najbolje za kvalitet života
korisnika, njegove porodice i šire i uže zajednice.

Ključne reči: defektolog, osobe sa smetnjama u ravoju, standardizacija izveštaja, integrativni

pristup, individualizovani pristup, profesionalno usavršavanje
Individualni plan podrške za korisnike dnevnog boravka i uloga defektologa u
stručnom procesu

Autori: Sandra Bilbija defektolog-oligofrenolog, Mirjana Bilbija defektolog,

spec.soc.rehabilitacije i porodični psiho-terapeut

Centar za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju

Individualni plan podrške predstavlja stručni postupak čiji cilj je

očuvanje postojećih kapaciteta, socijalna integracija korisnika i unapređenje kvaliteta života
kroz održanje i razvijanje socijalnih, psihološkihi fizičkih funkcija i veština kako bi se u što
većoj meri osposobili za samostalan život.
Za izradu individualnih programa za svakog korisnika ponaosob procenjivaće se nivoi
podrške koja je potrebna osobama sa intelektualnim teškoćama. Individualno planiranje
treba da odgovori na prepoznate potrebe, sposobnosti i rizike kod korisnika u skladu sa
sadržajem programa i plana pružaoca usluga.

Uloga defektologa u izradi i realizaciji individualnog plana podrške čini okosnicu

dnevnog životnog ritma korisnika dnevnog boravka. Defektolog je neposredno odgovoran za
rad sa korisnikom, praćenje i realizaciju individualnog plana i postignutih ishoda, podršku u
održavanju kontakta sa porodicom, drugim licima značajnim za korisnika, voditeljem slučaja i
drugim stručnjacima u zajednici.
Vrhunski cilj ind.pl.podške (svrha dnevnog boravka) je ostanak korisnika u vlastitoj
socijalnoj sredini kao svojevrstan način prevencije institucionalizacije.

ključne reči: dnevni boravak, individualni plan podrške, potrebe, korisnik,

defektolog, kvalitet života
Pantomima-prirodni način izražavanja osoba sa oštećenim sluhom

Centar za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju

Dom za decu i omladinu sa oštećenjem sluha, Beograd

Ružica Karić, Sonja Blagojević, Mirjana Atanasković

U Domu za decu sa oštećenjem sluha pantomima je deo svakodnevice. Decenijama

unazad, kroz generacije dece, prihvaćena je kao najupečatljiviji vid neverbalnog izražavanja.
Neverbalna komunikacija je pored gestovnog govora njihov prirodni način komunikacije sa
sredinom u kojoj odrastaju i žive. Deca imaju potrebu da svoje emocije, stavove, težnje,
događaje i doživljaje iskažu ljudima iz svog okruženja. Imaju potrebu da ih drugi razumeju.
Zbog toga se pantomima koristi kao deo vaspitno-obrazovnog procesa. U okviru sekcijskih
aktivnosti, a prema ličnim afinitetima dece, odabiraju se priče koje će biti ispričane
pantomimskim pokretima. Uglavnom su to priče iz života, bajke, doživljaji, tradicionalne
teme, imitacije, igranje uloga...

U radu je prikazan celokupan proces pripreme pantomimske tačke. Od odabira teme, dodela
uloga, izrade maski i kostima, do proba i javnog izvođenja, kao i reakcije posmatrača.
Prolazeći kroz sve te faze deca se izražavaju, oslobađaju emocije, komuniciraju, prenose
poruku, dočaravaju svoje misli, što je jedan od ciljeva rehabilitacije i socijalizacije osoba sa
oštećenjem sluha. Ovaj proces ima veliku ulogu u formiranju ličnosti i samoostvarivanju
osobe. I, kao konačni cilj, aktivno uključivanje osoba sa oštećenim sluhom u širu društvenu
sredinu kako bi se izbrisala razlika koja ih čini udaljenim sa umetničke scene i iz društva
uopšte.

Ključne reči: Pantomima, komunikacija, socijalizacija, osobe sa oštećenjem sluha.