Prva ktijiga trilogijc STOLEE

SlINOVRAT

DIVOVA

SPISAK LIKOVA
Amerikanci
PORODICA DJUAR Kameron Djuar,
senator Ursula Djuar, njegova ena
Gas Djuar, njihov sin PORODICA
VJALOV Josif Vjalov, biznismen
Lena Vjalova, njegova ena Olga
Vjalova, njihova erka OSTALI
Roza Helman, novinarka ak Dikson,
Gasov kolski drug Marga, pevaica u
nonom klubu Nik Forman, lopov
Ilja, batina Teo, batina
Norman Nil, pokvareni raunovoa Brajan Hol,
sindikalni voa ISTORIJSKE LINOSTI Vudro
Vilson, 28. predsednik SAD Vilijam Denings
Brajan, dravni sekretar Dozef Danijels, sekretar
mornarice
Englezi i koti
PORODICA FICHERBERT erl Ficherbert, zvani
Fic kneginja Jelisaveta, zvana Bea, njegova ena
ledi Mod Ficherhert, njegova sestra
ledi Hermija,zvana tetka Herm, njihova osiromaena tetka
vojvotkinja od Saseksa, njihova hogata tetka Geler, pirinejski
planinski pas Graut,
Ficov batler Sandersonova, Modina slukinja OSTALI
Mildred Perkins, stanarka Etel Vilijams

Berni Lekvit, sekretar aldgejtskog ogranka Nezavisne laburistike partije

Bing Vesthempton, Ficov prijatelj
markiz od Loutera, Loti", Modin odbijeni udvara
Albert Solman, Ficov upravitelj
doktor Grinvard, volonter na klinici za bebe
lord Doni" Remark, mladi ministar Ministarstva rata
pukovnik Hervi, autant ser Dona Frena
porunik Marej, Ficov adutant
Mani Litov, vlasnik fabrike
Gromada" Rid, blagajnik Nezavisne laburistike partije Aldgejta
Dejn Makali, vojnikova ena
ISTORIJSKE LINOSTI
kralj Dord V
kraljica Meri
Mensfild Smit-Kamings, zvani K", ef Odeljenja spoljnih poslova Biroa tajne
slube (kasnije MI6)
ser Edvard Grej, lan parlamenta, ministar spoljnih poslova
ser Vilijam Tirel, Grejev privatni sekretar
Franses Stivenson, ljubavnica Lojda Dorda
Vinston eril, lan parlamenta
H.H. Askvit, lan parlamenta, premijer
ser Don Fren, komandant britanskih ekspedicionih snaga
Francuzi
Zini, konobarica
pukovnik Dipui, autant generala Galijenija

V
general Lurso, autant generala Zofra ISTORIJSKE LINOSTI
General ofr, glavnokomandujui francuske vojske general Galijeni, komandant
pariskog garnizona
Nemci i Austriianci
PORODICA FON ULRIH Oto fon
Ulrih, diplomata Suzana fon Ulrih,
njegova ena
Valter fon Ulrih, njihov sin, atae vojni pri Nemakoj ambasadi u Londonu
Greta fon Ulrih, njihova erka
grof Robert fon Ulrih, Valterov roak, atae vojni pri Austrijskoj ambasadi u
Londonu OSTALI
Gotfrid fon Kesel, atae za kulturu pri Nemakoj ambasadi u Londonu

Monika fon der Helbard, Gretina najbolja prijateljica ISTORIJSKE LINOSTI

princ Karl Linovski, nemaki ambasador u Londonu feldmaral Paul fon Hinderburg
general peadijskih snaga Erih Ludendorf Teobald fon Betman-Holveg, nemaki
kancelar Artur Cimerman, nemaki ministar spoljnih poslova
Rusi
PORODICA
PEKOV
Grigorije Pekov, livac Lav
Pekov, konjuar FABRIKA
MAINA PUTILOV
Konstantin, metalostrugar, predsedavajui boljevikog kruoka za diskusiju
Isak, kapiten fudbalskog tima Varja, radnica, Konstantinova majka Ser Kanin,
nadzornik livnice grof Maklakov, upravnik OSTALI
Mihail Pinski, pandur
Ilja Kozlov, njegov pratilac
Nina, slukinja kneginje Bee
knez Andrej, Bein brat
Katerina, seljanica tek pristigla u grad
Mika, vlasnik kafane
Trofim, bandit
Fjodor, korumpirani pandur
Spirja, putnik na Andelu Gavrilu
Jakov, putnik na Anelu Gavrilu
Anton, slubenik u Ruskoj ambasadi u Londonu, takoe nemaki pijun
David, jevrejski vojnik

narednik Gavrik porunik Tomak ISTORIJSKE LINOSTI

Vladimir Ili Lenjin, predsednik Boljevike partije Lav Trocki
Velani
PORODICA VILIJAMS Dejvid Vilijams, voa sindikata Kara
Vilijams, njegova ena Etel Vilijams, njihova erka Bili Vilijams,
njihov sin Dekica, Karin otac PORODICA GRIFITS Len Grifits,
ateista i marksista gospoa Grifits
Tomi Grifits, njihov sin, najbolji drug Bilija Vilijamsa
PORODICA PONTI
gospoa Mini Ponti
Duzepe Doi" Ponti, njen sin
ovani Doni" Ponti, njegov mladi brat
RUDARI
Dejvid Krampton, zvani Daj Plaljivko"
Hari Hjuit, zvani Salce"
Don Douns, zvani Radnja"
Daj Krmenadla", mesarev sin
"Papa" Pet, operater lifta na Glavnom nivou
"Papa" Miki, Petovsin
Dajaj Konje", konjuar
Bert Morgan
UPRAVA RUDNIKA
Perseval Douns, predsednik Seltik mineralsa Moldvin Morgan,
upravnik rudnika uglja Ris Prajs, zamenik upravnika rudnika uglja
Artur Levelin, zvani Pegavi", slubenik u rudniku OSOBLJE U
TAJ GVINU Pil, batler
gospoa Devonz, domaica

Morison, sluga OSTALI

Daj Balegar", sanitarni radnik
gospoa Daja Konjeta
gospoa Rolija Hjuza
gospoa Hajvela Dounsa
redov Dord Berou, eta B
vojnik Robin Mortimer, raalovani oficir, eta B
vojnik Oven Bevin, eta B
narednik Ilajda Douns, zvani Prorok", eta B
potporunik Dejms Karlton-Smit, eta B
kapetan Gvin Evans, eta A
potporunik Roland Morgan, eta A
ISTORIJSKE LINOSTI
Dejvid Lojd Dord, liberal, lan parlamenta

PROLOG
INICIJACIJA
PRVO
22.jun 1911.
Na dan kada je kralj Dord V krunisan u Vestminsterskoj opatiji u Londonu,
Bili Vilijams je prvi put siao u rudnik uglja u Aberovenu, u Junom Velsu. Tog 22.
juna 1911. Bili je napunio trinaest godina. Otac ga je probudio. Tehnika buenja
Starog bila je vie delotvorna nego nena. Tapao je Bilija po obrazu, ujednaenim
ritmom, vrsto i uporno. Bili je bio u dubokom snu i za trenutak je pokuao da se ne
obazire na njega, ali tapanje se neumoljivo nastavljalo. Odmah ga je spopao bes, ali
onda se setio da mora da ustane, ak je i eleo da ustane, pa je otvorio oi i naglo seo.
- etiri je sata - ree Stari, pa izae iz sobe, trupkajui izmama po drvenim
pragovima dok je silazio.
Bili e danas zapoeti svoj radni vek stupajui za radnika poetnika u
ugljenokopu, kao to je veina mukaraca u gradu uinila u njegovim godinama.
alio je to se ne osea vie kao rudar. Ali bio je odluan da ne napravi budalu od
sebe. Dejvid Krampton je zaplakao prvog dana u oknu, i jo uvek su ga zvali Daj
Plaljivko, iako je imao dvadeset pet godina i bio zvezda mesnog ragbi tima.
Bio je dan nakon Ivanjdana, i jarka ranojutarnja svetlost dopirala je kroz mali
prozor. Bili pogleda u svog dedu, koji je leao kraj njega. Dekiine oi behu
otvorene. Uvek je bio budan, kad god bi Bili ustao; govorio je kako stari ljudi ne
spavaju mnogo. Bili ustade iz kreveta. Na sebi je imao samo duge gae. Za hladnog
vremena je spavao u potkoulji, ali budui da je Britaniju te godine zadesilo toplo
leto, noi su bile blage. Izvukao je nokir ispod kreveta i skinuo poklopac. Nije bilo
promene u veliini njegovog penisa, koji je on od milote zvao Petar. Jo je to bila
detinja pia, kao i uvek. Nadao se da je moda poela da raste u noi uoi njegovog
roendana, ili da e moda videti makar jednu crnu dlaku kako izrasta negde uokolo,
ali razoarao se. Njegov najbolji drug, Tomi Grifits, roen istog dana kao i on, bio je
drugaiji: glas mu je bio grub i imao je crno paperje iznad gornje usne, a okica mu
je bio kao u odraslog mukarca. Bilo je to poniavajue.

Dok je pikio u nokir, Bili pogleda kroz prozor. Mogao je da vidi samo gomilu
troske, sivu planinu ljake, otpad iz rudnika, uglavnom sastavljen od sedimenata i
peara. Ovako je svet izgledao drugog dana postanja, pomisli Bili, pre nego to je
Bog rekao: N e k n i k n e t r a v a n a z e m l j i . Povetarac je dizao sitnu crnu prainu
s gomile i zasipao njome redove kua.
U sobi je bilo jo manje toga zanimljivog. Ovo je bila zadnja spavaa soba,
tesan prostor, irok koliko da u njega stanu jedan krevet, komoda i Dekiin stari
sanduk. Na zidu je stajalo izvezeno platno s natpisom: V E R U J U
G O S P O D A I S U S A H R I S TAI B I E SPASE N
Ogledala nije bilo.
Jedna vrata su vodila do vrha stepenita, druga u prednju spavau sobu, u koju
se moglo ui samo kroz ovu. Ona je bila vea i u njoj je bilo prostora za dva kreveta.
Tu su spavali tata i mama, kao i Bilijeve sestre, godinama ranije. Najstarija, Etel, bila
je otila od kue, a ostale tri su umrle, jedna od boginja, druga od velikog kalja,
trea od difterije. Bili je imao i starijeg brata, s kojim je delio krevet pre nego to je
Dekica doao. Zvao se Vesli, i poginuo je u nesrei u rudniku, kada su na njega
naletela kolica s ugljem koja su se otkaila od ostatka kompozicije.
Bili obue koulju. Bila je to ona ista koju je nosio u koli prethodnog dana. Bio
je etvrtak, a on je oblaio novu koulju samo nedeljom. Meutim, jeste imao par
novih pantalona, njegove prve s dugim nogavicama, nainjene od debelog
nepromoivog pamuka zvanog moleskin. Simbolizovale su stupanje u svet
mukaraca, i on ih je ponosno navukao, uivajui u tekom muevnom dodiru
tkanine. Opasao je debeli koni kai i navukao izme koje je nasledio od Veslija, i
spustio se niza stepenice.
Najvei deo prizemlja zauizimala je dnevna soba, etiri i po puta etiri i po , sa
stolom u sredini i kaminom s jedne strane, i runo tkanim tepihom na kamenom
podu. Stari je sedeo za stolom itajui neko staro izdanje Dejli mejla, s naoarima na
picastom nosu. Mama je kuvala aj. Odloila je ajnik iz kojeg se dizala para,
poljubila Bilija u elo, i rekla:
- Kako je moj maleni mukarac na svoj roendan?
Bili nije odgovorio. Ono maleni" ga je zabolelo, jer je bio nizak, a mukarac"
je bilo jednako bolno jer nije bio mukarac. Otiao je pozadi u perionicu. Zahvatio je
vodu iz bureta lonetom, umio se i oprao ruke, i prosuo vodu u plitak kameni
umivaonik. U perionici je stajalo jedno bakarno kazane, ali voda se grejala samo na
dan odreen za kupanje, subotom. Bili su im obeali da e uskoro dobiti tekuu vodu,
a neke od kua u kojima su iveli rudari ve su je imale. Biliju se inilo kao udo to
to moe da napuni au hladnom vodom samo odvrnuvi slavinu, umesto da mora

da nosi kofu do pumpe na ulici. Tekua voda, meutim, jo nije bila dola u
Velington rou, gde su iveli Vilijamsovi.
Vratio se u dnevnu sobu i seo za sto. Mama je stavila ispred njega veliku olju
aja s mlekom, ve zaslaenog. Isekla je dve debele krike domaeg hleba i donela
moe iz ostave ispod stepenita. Bili sastavi ake, zatvori oi i ree:
- Hvala ti boe za ovu hranu, amin. - Zatim otpi malo aja i namaza moe na
hleb.
Bledoplave oi Starog pogledae ga preko novina.
- Posoli hleb - ree. - Znojie se pod zemljom.
Bilijev otac je bio sindikalni predstavnik rudara, u slubi Udruenja rudara
Junog Velsa, najjaeg radnikog sindikata u Britaniji, to je isticao kad god bi mu se
ukazala prilika. Bio je poznat kao Daj Sindikalac. Mnogi mukarci su se zvali Daj,
to je skraeno od Dejvid, ili Dafid, na velkom. Bili je nauio u koli da je ime
Dejvid u Velsu popularno jer je to ime sveca zatitnika te zemlje, kao to je Patrik u
Irskoj. Mukarci s imenom Daj meu sobom su se razlikovali ne po prezimenu, skoro
svi u gradu su se prezivali Douns, Vilijams, Evans ili Morgan, ve po nadimcima.
Prava imena su se retko koristila kad je postojala duhovita alternativa. Bili se zvao
Vilijam
Vilijams, pa su ga
V
zvali Dupli Bili. Zene su ponekad dobijale nadimke svojih mueva, pa je Bilijeva
mama bila poznata kao gospoa Daja Sindikalca.
Dekica je siao u prizemlje dok je Bili jeo drugo pare hleba. Nosio je sako i
prsluk uprkos toplom vremenu. Oprao je ruke i seo preko puta Bilija.
- Nemoj da si tako nervozan - ree mu. - Ja sam otiao u rudnik kada mi je bilo
deset. A mog oca je njegov otac odneo na krkae do jame kad mu je bilo pet godina, i
radio je od est ujutru do sedam uvee. Nije video bela dana od oktobra do marta.
- Nisam nervozan - ree Bili.
To nije bilo istina. Oduzeo se od straha. Dekica je, meutim, bio dobronameran
i nije dalje navaljivao na tu temu. Bili je voleo Dekicu. Mama se ophodila prema
Biliju kao prema detetu, Stari je bio strog i sarkastian, ali Dekica je bio trpeljiv i
priao je s Bilijem kao s odraslim.
Sluajte ovo - ree Stari. Nikad nije kupovao Mejl, desniarske
novinine, ali ponekad je donosio kui primerak koji je neko drugi bio kupio i itao
ih naglas prezrivim glasom rugajui se gluposti i neiskrenosti vladajue klase. - Ledi
Dajana Meners pretrpeCa je kritike z6og noenja jedne iste hajine na dva 6aCa. Mlaa erka vojvode
od Ratlenda dobiCa je priznanje za naj6oCji damskj kostim na 6aCu u Savoft, za korset CiaCjimi
goCiCi ramena s krinoCinom, i osvojiCa nagradu od dvesta pedeset gvineja." - On spusti novine i
ree: - To je tvoja petogodinja plata, Bili, deko moj. - On nastavi: - Medutim,
naiCa je na osudu poznavaCa- ca mode jer je o6ukCa istu Cajnu za prosCavu Corda Vintertona i

F.E. Smita u CoteCu KCeridziz. Ni u emu ne tre6a preterivati, kau j^di^." - On podie pogled s
novina. - Bolje da promeni tu 'aljinu, mama - on e. - Ne eli da navue prezir
poznavalaca.
Mami to ne bee smeno. Nosila je staru smeu vunenu haljinu sa zakrpljenim
laktovima i flekama ispod pazuha.
- Da je meni dvesta pedeset gvineja, izgledala bih bolje od ledi Dajane - ona e,
ne bez gorine.
- To je istina - ree Dekica. - Kara je oduvek bila lepotica, ba kao i njena
majka. - Mama se zvala Kara. Dekica se okrenu ka Biliju. - Baba ti je bila Italijanka.
Zvala se Marija Ferone. - Bili je znao to, ali Dekica je voleo da prepriava porodine
prie. - Od nje je tvoja majka nasledila sjajnu crnu kosu i divne tamne oi; kao i tvoja
sestra. Baka ti je bila najlepe devoje u Kardifu, a ja sam je dobio! - Odjednom je
izgledao tuno. - To su bili dani - dodade tiho.
Stari se namrtio s neodobravanjem, takve rei upuuju na slabost puti ali
mamu su razveselili komplimenti njenog oca, i ona se nasmei dok je stavljala
doruak pred njega.
- O, jata ree ona. Mene i moju sestru su smatrali lepoticama. Pokazale bismo
mi tim vojvodama ta je lepa moma, da smo imale novaca za svilu i ipku.
Bili je bio zateen. Nikad nije razmiljao o svojoj majci kao o lepotici, mada je,
kada bi se doterala za crkvu subotom uvee, zaista izgledala naoito, naroito sa
eirom. Pretpostavljao je da nekad moda jeste bila lepa devojka, ali to je bilo teko
zamisliti.
V
- Cuj - ree Dekica - porodica tvoje bake imala je i pameti. Moj urak je bio
rudar, ali je napustio taj posao i otvorio kafedinicu u Tenbiju. To ti je ivot, brajko
moj - morski vetri arlija, a ti nema ta drugo da radi po ceo dan sem da kuva
kafu i broji novce.
Stari proita jo jedan lanak: - %ao deo priprema za kru-nisanje, Bakingemska palata
je izdala knjigu s uputstvima na dvesta dvanaest strana. - On pogleda preko novina.
- Pomeni to danas dole u jami, Bili. Ljudima e laknuti kad saznaju da nita nije
preputeno sluaju.
Bilija nije previe zanimalo plemstvo. Voleo je avanturistike prie koje su
esto izlazile u Mejlu, o prekaljenim mukarcima iz privatnih kola koji igraju ragbi i
hvataju prevrtljive nemake pijune. Ako je verovati tim novinama, takvi pijuni
infiltrirali su se u svakom gradu u Britaniji, iako se inilo da nema nijednog u
Aberovenu, na njegovo razoaranje.
Bili ustade.
- Idem na stranu - objavi on.

Izaao je na glavna vrata. Idem na stranu" bio je porodini eufemizam i

podrazumevao je odlazak do klozeta, koji se nalazio na pola put niz Velington rou.
Niska kua od cigle sa zaralim limenim krovom bila je podignuta preko duboke
jame u zemlji. Kuica je bila podeljena na dva dela, jedan za mukarce, drugi za
ene. U svakom delu bile su po dve daske, tako da su ljudi ili u klozet po dvoje.
Niko nije znao zato su graditelji izabrali takvo reenje, ali svi su se u takvim
okolnostima snalazili kako su umeli. Mukarci su gledali pravo preda se, dok su ene,
kao to je Bili esto imao prilike da uje, drueljubivo askale. Smrad je bio
nesnosan, iako se ovek s njim svakodnevno suoavao. Bili se uvek trudio da die to
je manje mogue dok boravi unutra, i izlazio gutajui vazduh kao davljenik. Jamu je
povremeno praznio ovek po imenu Daj Balegar. Kada se vratio u kuu, Bili se
obradovao ugledavi svoju sestru Etel za stolom.
- Srean rodendan, Bili! - povika ona. - Morala sam da doem i poljubim te pre
nego to side u okno.
Etel je bilo osamnaest leta, i Biliju nije bilo nimalo teko da nju gleda kao
lepoticu. Kosa boje mahagonija bila joj je sva u neukrotivim uvojcima, a tamne oi
su joj iskrile nestalukom. Moda je mama nekad izgledala tako. Etel je nosila
jednostavnu crnu haljinu i belu pamunu kapicu sobarice, odeu koja joj je lepo
stajala.
Bili je oboavao Etel. Osim to je bila lepa, bila je i duhovita, pametna i hrabra,
a ponekad se ak i suprotstavljala Starom. Priala je Biliju o onome to niko drugi
nije hteo da mu objasni, na primer o mesenici, koju ene nazivaju prokletstvom, i
zato se razvratno ponaanje u javnosti, zbog kojeg je anglikanski vikar morao da ode
iz grada u onakvoj urbi, smatralo zloinom. Bila je najbolji ak u svojoj generaciji
tokom celog kolovanja i njen esej na temu Moj grad ili selo" osvojio je prvu
nagradu na takmienju koje je organizovao Odjek Junog Velsa. Dobila je primerak
Kaselovog Atlasa sveta. Ona poljubi Bilija u obraz.
- Rekla sam domaici, gospoi Devonz, da nam ponestaje imalina i da bi
trebalo da odem do grada i kupim ga. - Etel je ivela i radila u Taj gvinu, velikom
domu erla Ficherberta, na oko kilometar i po uz planinski put. Ona dade Biliju neto
zamotano u istu krpu. - Ukrala sam pare kolaa za tebe.
- O, hvala ti, Et! - ree Bili. Oboavao je kolae. Mama upita:
- Da ti ga stavim u kutiju?
- Aha, molim.
Mama izvadi limenu kutiju iz kredenca i stavi kola u nju. Isekla je jo dve
krike hleba, namazala ih mau, posolila, pa i njih stavila u kutiju. Svi rudari su
imali limene kutije. Kada bi nosili hranu pod zemlju umotanu u krpu, mievi bi je do
prepodnevne pauze pojeli. Mama ree:

- Kada mi bude doneo platu kui, moi e da dobije kriku kuvane slanine za
uinu.
Bilijeva zarada nee biti velika u poetku, ali e svakako znaiti porodici. Pitao
se koliko e mu mama dozvoliti da zadri za deparac, i da li e ikad uspeti da utedi
dovoljno da kupi bicikl, koji je eleo vie nego ita na svetu.
Etel sede za sto. Stari joj ree:
- Kako je u velikoj kui?
- Mirno i tiho ree ona. - Erl i kneginja su u Londonu zbog krunisanja. - Ona
pogleda u asovnik na kaminu. - Uskoro e ustati, moraju rano da budu u
Vestminsterskoj opatiji. Njoj se to nee svideti, nije navikla da rani, ali ne sme da
zakasni kad kralj zove.
Erlova ena, Bea, ruska je kneginja, i vrlo velianstvena. Stari ree:
- Bolje da zauzmu mesta u prvim redovima, da bi mogli da vide sveanost.
- O, ne, ne moe da sedi gde ti se prohte - ree Etel. - Posebno u tu svrhu
naruili su est hiljada stolica od mahagonija, s imenima gostiju ispisanim zlatnim
slovima na poleini.
Dekica ree:
V
- Kakva teta! Sta e posle da rade s njima?

- Ne znam. Moda e ih svi odneti kuama za uspomenu.

Stari ree suvo:
- Reci im nek poalju jednu vika nama. Nas je ovde samo petoro, a tvojoj
mami je ipak zapalo da stoji.
Iza posprdnih dosetki Starog ponekad se krio stvaran gnev. Etel skoi na noge:
- O, izvini, mama, nisam razmiljala.
V - Ostani gde si, previe posla imam da bih sedela - mama e.
Casovnik je odbio pet. Stari ree:
- Bolje da stigne tamo rano, Bili, deko moj. Kreni udarniki.
Bili se nevoljno osovi na noge i uze kutiju s hranom. Etel ga ponovo poljubi, a
Dekica se rukova s njim. Stari mu dade dva eksera duine petnaest centimetara,
zarala i pomalo iskrivljena.
- Stavi ih u dep od pantalona.
- Zato? - upita Bili.
- Videe - Stari e sa osmehom.
Mama dade Biliju uturu od jednog litra, punu hladnog zaslaenog aja s
mlekom. Ree mu:
- Sad, Bili, upamti da je Isus uvek s tobom, ak i dole u jami.
- Da, mama.
Video je suzu u njenom oku, te se brzo okrenu, jer je od toga i njemu samom
dolo da zaplae. Skide kaket s klina.
- Zdravo svima - ree, kao da ide u kolu, i izae na vrata.
Leto je bilo vrue i sunano, ali tog dana bee oblano, i delovalo je kao da e
moda ak i kia padati. Tomi je stajao naslonjen na zid kue, ekajui.
- 'De si, Bili - ree.
- 'De si, Tomi.
Njih dvojica pooe ulicom.
Aberoven je nekada bio mali trgovaki grad, koji je opsluivao farmere s
okolnih brda, kako je Bili uio u koli. S vrha Velington roua mogao se videti stari
trgovaki centar s otvorenim torovima i koralima na stonoj pijaci, zgradom u kojoj
se trgovalo vunom, i s anglikanskom crkvom, sve sa jedne strane reke Oven, koja je
bila tek neto malo vea od potoka. Sada je eleznika pruga presecala grad poput
rane, zavravajui se kod ulaza u rudnik. Kue rudara su se rairile uz obronke u
dolini, na stotine sivih kamenih domova s krovovima od tamnosivog velkog kriljca.
Bile su podignute u dugim vijugavim redovima, koji su pratili obrise planinskih
obronaka, ispresecanim kraim ulicama koje su se strmoglavo sputale pravo ka
udolini.
- ta misli, s kim e raditi? - upita ga Tomi.

~ 14 ~

Bili slegnu ramenima. Novi deaci su dodeljivani nekom od zamenika

upravnika rudnika.
- Ko bi ga znao.
- Nadam se da e mene u talu. - Tomi je voleo konje. U rudniku je ivelo oko
pedeset ponija. Oni su po inama teglili kolica koja su rudari punili. - ta ti eli da
radi?
Bili se nadao da mu nee dati neki zadatak preteak za njegovu deju grau, ali
nije hteo to da prizna.
- Da podmazujem tokie na kolicima.
- Zato?
- To mi deluje lako.
Proli su pored kole u kojoj su do jue bili aci. Bila je to zgrada u
viktorijanskom stilu sa zailjenim prozorima poput crkvenih. Njenu izgradnju je
finansirala porodica Ficherbert, to direktoru nikad nije dojadilo da podsea uenike.
Erl je jo uvek odluivao o postavljenju uitelja kao i o sadraju nastavnog programa.
Zidove su krasile slike junakih vojnih pobeda, a velianje Britanije bilo je
nepresuna tema. Na asovima veronauke, kojima je zapoinjao svaki kolski dan,
aci su uili strogu anglikansku doktrinu, iako su gotovo sva deca poticala iz
nekonformistikih1 porodica. Postojao je upravni odbor kole, u kome je Stari bio
lan, ali on nije imao nikakvu mo osim savetodavne. Stari je imao obiaj da kae da
erl tretira kolu kao svoje lino vlasnitvo.
U poslednjoj godini kolovanja Bili i Tomi su uili o osnovama rudarstva, dok
su devojice uile da iju i kuvaju. Bili se zaudio kad je saznao da se tlo pod
njegovim nogama sastoji od nekoliko slojeva razliite zemlje, nalik krikama
sendvia.
V
Zila uglja, izraz koji je sluao celog ivota ali ga nije zaista razumeo, bio je
jedan takav sloj. Takoe su mu rekli da je ugalj sainjen od mrtvog lia i drugih
biljnih materija koje su se taloile hiljadama godina i sabijale pod teinom gornjih
slojeva zemlje. Tomi, iji je otac bio ateista, govorio je da to dokazuje da Biblija nije
istinita.
Stari je, meutim, govorio da je to samo jedno tumaenje.
Skola je bila prazna u to doba, igralite pusto. Bili je bio ponosan to je ostavio
kolu iza sebe, iako je jedan deo njega eleo da moe da se vrati tamo umesto to
odlazi u rudnik.
Dok su se primicali ulazu u rudnik, ulice poee da ispunjavaju rudari, i svi su
oni nosili limene kutije s hranom i uture s ajem. Svi su bili isto obueni, u staru
odeu koju e skinuti kada stignu na svoja radna mesta. Neki rudnici su hladni, ali
1 Engl.: nonconformist - protestanti koji nisu pripadnici Engleske crkve. (Prim. prev.)

~ 15 ~

ovaj u Aberovenu je vru i ljudi su radili u donjem veu i izmama, ili u grubim
platnenim gaama koje su zvali rudarskim gaama Svi su nosili postavljene kape, sve
vreme, jer su svodovi tunela bili niski i lako se moglo udariti glavom u njih.
Preko krovova kua Bili je ugledao navojni mehanizam, toranj na ijem su vrhu
bila dva velika toka koja su se okretala u suprotnim smerovima, vukui kablove koji
su dizali i sputali kavez lifta. Sline skalamerije na ulazima rudnika dominirale su
panoramom veine gradova u dolinama Junog Velsa, ba kao to su se crkveni
tornjevi nadnosili nad selima. Ostale zgrade behu razbacane oko ulaza u rudnik kao
da
V ih je neko tu sluajno ispustio: ostava s lampama, uprava,
kovanica, skladita. Sine su vijugale svuda oko zgrada. Na otpadu je bilo slomljenih
kolica, starih naprslih pragova i greda, dakova od namirnica, i kamara sa zaralom,
pokvarenom mainerijom, sve prekriveno slojem ugljene praine. Stari je uvek
govorio da bi bilo manje nesrea kada bi rudari pospremali okolo.
Bili i Tomi uoe u zgradu uprave rudnika. U sobi za prijem radio je Artur
Levelin, zvani Pegavi, slubenik ne mnogo stariji od njih dvojice. Okovratnik i
manetne njegove bele koulje behu prljavi. Oekivali su ih tu, njihovi oevi su ve
bili uredili da otponu s radom tog dana. Pegavi zapisa njihova imena u jedan tefter,
pa ih uvede u upravnikovu kancelariju.
- Mladi Tomi Grifits i mladi Bili Vilijams - najavi ih on.
Moldvin Morgan je bio visok ovek u crnom odelu. Na njegovim manetnama
nije bilo praine. Na rumenom licu nije bilo ekinja, to je znailo da se sigurno brije
svakog dana. Na zidu je visila njegova uramljena diploma mainskog inenjera, dok
je polucilindar, drugi simbol njegovog statusa, bio okaen na iviluku kraj vrata. Na
Bilijevo iznenaenje, on nije bio sam. Pored njega je stajala jo znaajnija linost:
Perseval Douns, predsednik Seltik mineralsa, kompanije koja je posedovala rudnik
uglja u Aberovenu i upravljala njim, i jo nekolicinu drugih. Bio je to nizak,
agresivan ovek, kojeg su rudari prozvali
Napoleon. Nosio je formalnu dnevnu garderobu, crni frak sa sivim pantalonama na
pruge, i nije skidao svoj visoki cilindar.
Douns pogleda u deake s neodobravanjem.
- Grifits - ree. - Tvoj otac je socijalista i revolucionar.
- Da, gospodine Dounse - ree Tomi.
-1 ateista.
- Da, gospodine Dounse.
On skrete pogled ka Biliju.
- A tvoj otac je predstavnik Udruenja rudara Junog Velsa.
- Da, gospodine Dounse.

~ 16 ~

- Ne volim socijaliste. Ateisti su osueni na veno prokletstvo. A sindikalci su

najgori od sve te bagre. Streljao ih je pogledom, ali nije nita pitao, pa je Bili utao. Ne elim bundije - nastavi Douns. - U dolini Ronde su trajkovali etrdeset tri
nedelje jer su ljudi poput tvog oca uzbunjivali radnike.
Bili je znao da trajk u dolini reke Ronde nisu izazvale nikakve bundije, ve
vlasnici ugljenokopa Eli u Penigregu, koji nisu dozvoljavali rudarima da uu u
rudnik. Ali drao je jezik za zubima.
- Jesi li ti bundija? - upita Douns upirui koatim prstom u njega, od ega
Bili poe da se trese. - Je li ti otac rekao da se bori za svoja prava kad bude radio za
mene?
Bili se trudio da razmisli, iako mu je to bilo teko jer je Douns izgledao tako
zastraujue. Stari nije rekao mnogo tog jutra, ali ga jeste savetovao prethodne
veeri.
- Moliu, gospodine, rekao mi je: ,,Ne budi drzak s gazdama, to je moj posao."
Iza njega, pegavi Levelin poe da se cereka. Persevalu Dounsu to nije bilo
smeno.
- Bezobrazni divljak. Ali ako te odbijem, cela dolina e stupiti u trajk.
Biliju to nije palo na pamet. Da li je on toliko vaan? Nije, ali rudari bi moda
stupili u trajk iz principa, kako deca njihovih voa ne bi ispatala. Na poslu je manje
od pet minuta, a ve ga titi sindikat.
- Vodi ih odavde - ree Douns. Morgan klimnu glavom.
- Vodi ih napolje, Leveline - ree on Pegavom. - Ris Prajs e se postarati za
njih.
Bili zajea u sebi. Ris Prajs je bio jedan od najneomiljenijih zamenika
upravnika. Bacio je oko na Etel godinu dana ranije, ali ona ga je glatko odbila.
Uinila je isto s polovinom neoenjenih mukaraca u Aberovenu, ali Prajs je to ba
teko podneo. Pegavi cimnu glavom:
- Napolje - ree, pa poe za njima. - Saekajte gospodina Prajsa napolju.
Bili i Tomi izaoe iz zgrade i naslonie se na zid pored vrata.
- Voleo bih da odalamim Napoleona u taj debeli stomak - ree Tomi. - Kakvo
kapitalistiko kopile.
- Jes' - ree Bili, iako nije mislio tako.
Ris Prajs se pojavio minut kasnije. Poput svih zamenika, nosio je niski
okruglasti eir, takozvani bilikok, skuplji od rudarske kape ali jeftiniji od
polucilindra. U depu prsluka imao je notes i nalivpero, a u ruci je nosio veliki
industrijski metar. Prajsove obraze prekrivale su guste tamne ekinje, a prednji zubi
mu behu razmaknuti. Bili je znao da je on pametan, ali i prevejan.
- Dobro jutro, gospodine Prajse - ree Bili.

~ 17 ~

Prajs je izgledao podozrivo.

- A kakvim povodom ti meni eli dobro jutro, Dupli Bili?
- Gospodin Morgan je rekao da treba da poemo s vama u rudnik.
- Ma, je li tako? - Prajs je imao obiaj da baca pogled levo i desno, ponekad i
preko ramena, kao da oekuje nevolju iz nepoznatog pravca. - Videemo za to. On
pogleda navie u toak za pokretanje lifta, kao da tamo trai objanjenje. - Nemam
vremena da se bakem s deacima. - Zatim ue u upravu.
- Nadam se da e odrediti nekog drugog da nas odvede dole - ree Bili. - On
mrzi moju porodicu jer moja sestra nije htela da izae s njim.
- Tvoja sestra misli da je previe dobra za mukarce iz Aberovena - ree Tomi,
oito ponavljajui neije rei.
- Ona i jeste previe dobra za njih - Bili e odluno. Prajs izae.
- Dobro, ovuda - ree, i stade da se udaljava brzim korakom.
Deaci podoe za njim u ostavu s lampama. Radnik zaduen za
izdavanje lampi dade Biliju jednu sjajnu mesinganu bezbednosnu lampu, i on je
zakai na pojas kao i ostali mukarci.
Uio je o rudarskim lampama u koli. Jedna od opasnosti koje vrebaju u
ugljenokopu jeste metan, zapaljivi gas koji izvire iz zemlje. Rudari su ga nazivali
praskavim gasom, i on je bio uzrok svih eksplozija pod zemljom. Velki rudnici bili
su poznati po tom gasu. Ta lampa je bila mudro osmiljena tako da njen plamen ne
moe da zapali praskavi gas. U stvari, plamen bi promenio oblik u prisustvu metana,
izduio bi se,
upozoravajui time rudare, jer metan nema miris. Ako bi se lampa ugasila,
rudar ne bi mogao sam da je upali. Noenje ibica pod zemljom bilo je zabranjeno, a
sama lampa se zakljuavala kako bi se obeshrabrilo krenje tog pravila. Ugaena
lampa morala se odneti do postaje za paljenje, obino u dnu jame blizu otvora. To je
znailo etnju od oko kilometar i po ili vie, ali vredelo je prei toliki put da bi se
izbegao rizik od podzemne eksplozije.
Deake su uili u koli da je bezbednosna lampa jedan od vidova brige vlasnika
rudnika za njihove zaposlene, ,,kao da" - kako je Stari rekao - efovi nemaju koristi
od toga da se spree eksplozije, obustave rada i oteenja tunela".
Nakon to su uzeli lampe, ljudi stadoe u red za lift. Mudro postavljena pored
prilaza liftu, stajala je oglasna tabla. Runo napisani ili tampani oglasi obavetavali
su radnike o treninzima kriketa, nadmetanjima u pikadu, izgubljenim perorezima,
recitalima mukog hora Aberovena i predavanjima o teoriji Karla Marksa o
istorijskom materijalizmu u javnoj biblioteci. Zamenici, medutim, nisu morali da
ekaju i Prajs se progura na poetak reda, s momcima koji su ga sledili u stopu.

~ 18 ~

Poput veine ugljenokopa, aberovenski je imao dva okna, s ventilatorima koji

su uduvavali vazduh kroz jedno okno, a izduvavali ga kroz drugo. Vlasnici su esto
davali oknima neobina i dosetljiva imena, a ovde su to bili Piram i Tizba. Kroz ovo
pred kojim su stajali, izduvavan je vazduh, i Bili je oseao topli talas koji je nadirao
odozdo.
Prethodne godine su Bili i Tomi odluili da ele da pogledaju dole u okno.
Drugog dana Uskrsa, kada se nije radilo, izbegli su uvara i iskrali se preko jalovine
do ulaza u okno, zatim preskoili zatitnu ogradu. Otvor okna nije bio potpuno
zatvoren kuitem kaveza, i oni su legli potrbuke i pogledali preko ruba. Zurili su i
uasnuti i oarani u tu stranu jamu, i Bili je bio osetio kako mu se eludac prevre.
Crnilo se inilo beskrajnim. Iskusio je uzbuenje koje je bilo napola radost jer nije
morao da silazi u jamu, a napola uas jer e jednog dana morati to da uini. Bacio je
kamen
unutra i njih dvojica su sluali kako se odbija o
V
drveni konduktor kaveza i o cigle kojima je okno bilo obloeno. Cinilo se da je
prolo strano mnogo vremena pre nego to su uli slabani, udaljeni pljusak kad je
kamen udario u baricu vode na dnu.
Sada, godinu dana kasnije, spremao se da pree isti put kao i taj kamen.
Govorio je sebi da ne bude kukavica. Mora da se ponaa kao mukarac, ak i ako se
ne osea tako. Najgore to moe da se desi jeste da se osramoti. Toga se bojao vie i
od smrti.
Gledao je u kliznu reetku koja je zatvarala okno. Ispod nje se nalazio prazan
prostor, jer se kavez peo. Na suprotnom kraju okna mogao se videti motor koji je
okretao velike tokove iznad. Mehanizam je isputao mlazeve pare. Kablovi su
udarali po svojim leitima poput bieva. U vazduhu se oseao smrad vrelog ulja. Uz
zveket gvoda, prazan kavez se pojavi iza kapije. Vratniar, zaduen za rukovanje
kavezom na gornjem kraju, otvori kapiju. Ris Prajs zakorai u prazan kavez, a dva
deaka za njim. Za njima ue jo trinaest rudara, u kavez je moglo stati najvie njih
esnaest. Vratniar zalupi kapiju.
Nastupila je tiina. Bili se oseao ranjivo. Imao je vrst oslonac pod nogama, ali
se bez po muke mogao provui kroz razuene reetke kaveza. Taj lift je visio o
elinom uetu, ali ak ni to nije bilo potpuno bezbedno: svi znaju da se sajla u
Tirpentvisu pokidala jednog dana 1902. godine, i kavez se sruio na dno okna,
usmrtivi osmoro ljudi.
On klimnu glavom rudaru kraj sebe. Bio je to Hari Hjuit zvani Salce, deak
punakih obraza, samo tri godine stariji od njega ali za glavu vii. Bili se seao
Harija iz kole: bio je zaglavio u treem razredu s desetogodinjacima, ponavljajui
razred svake godine, dok nije dovoljno porastao da pone da radi.

~ 19 ~

Zvono se oglasilo, oznaavajui da je radnik na dnu okna zatvorio svoju kapiju.

Vratniar povue jednu ruku i drugaije zvono se oglasi. Parna maina zaita, pa se
zau jo jedan zveket.
Kavez propade u prazan prostor.
Bili je znao da se kavez sputa tako to pone slobodno da pada, i da zatim
ukoi taman kako bi se meko prizemljio, ali nikakvo teorijsko znanje nije moglo da
ga pripremi na oseaj sunovrata u utrobu zemlje. Stopala mu se odvojie od poda
lifta. On vrisnu od straha. Nije mogao da se suzdri.
Svi mukarci se nasmejae. Znali su da mu je prvi put i ekali su njegovu
reakciju, shvatio je. Prekasno je video da se svi oni dre za reetke kaveza da ne bi
odleteli uvis. Ali to saznanje ga nije umirilo. Samo je vrstim stiskanjem zuba uspeo
da zaustavi vrisak. Barem se konica ukljuila. Brzina pada se smanjila, i Bilijeva
stopala
dotakoe
V
pod. Sepao je reetku trudei se da prestane da se trese. Koji trenutak kasnije strah
je smenio oseaj srama toliko jak da su mu zapretile suze. Pogledao je u nasmejano
Salcetovo lice i viknuo da nadjaa buku:
- Zaepi tu svinjsku gu- bicu, Hjuite, seratoru jedan.
Salcetovo lice se istog trena promeni i postade besno, ali ostali
mukarci utom stadoe jo glasnije da se smeju. Bili e morati da se izvini Isusu to
je psovao, ali sad se malo manje oseao kao budala.
On pogleda u Tomija, ije je lice prebledelo. Je li Tomi vritao? Bili se bojao da
pita, za sluaj da bi odgovor mogao biti odrean.
Kavez se zaustavi, vrata se otvorie, i Bili i Tomi zakoraie nesigurno u
rudnik. Bilo je mrano. Rudarske lampe su svetlele slabije od parafinskih na
zidovima kod kue. Okno je bilo mrano poput noi bez meseine. Moda i ne
moraju da vide dobro da bi vadili ugalj, pomisli Bili. Barica mu zaljapka pod
nogama, i pogledavi dole on vide svuda vodu i blato, kako se slabano presijavaju u
odsjaju plamenova lampe. Osetio je neki udan ukus u ustima: vazduh je bio zasien
ugljenom prainom. Je li mogue da ljudi udiu ovo po itav dan? Mora da zbog toga
rudari stalno kalju i pljuju.
Ljudi su ekali da uu u kavez i ispnu se na povrnu. Svaki je nosio konu
torbu, i Bili je shvatio da su to vatrogasci. Svakog jutra, pre nego to bi rudari poeli
s radom, vatrogasci su proveravali jainu gasa. Ako bi koncentracija metana bila
neprihvatljivo velika, obustavljali su rad dok ventilatori ne izvuku gas.
U neposrednoj blizini Bili je ugledao niz boksova za ponije i jedna otvorena
vrata koja su vodila u dobro osvetljenu prostoriju s jednim stolom, verovatno
kancelariju za zamenike. Ljudi se rasturie, zalazei dublje u etiri tunela koji su se

~ 20 ~

zrakasto irili od sredita jame. Tuneli su se zvali putevi" i vodili su do delova gde
se vadio ugalj.
Prajs ih odvede do jedne upe i otkljua katanac. Bila je to ostava za alat. On
izabra dve lopate, dade ih deacima, pa ponovo zakljua katanac. Odoe do tala.
ovek koji na sebi nije imao nita osim gaa i izama lopatom je izbacivao prljavu
slamu iz boksa, tovarei je u kolica za ugalj. Znoj mu se slivao niz miiava lea.
Prajs mu se obrati:
- Treba li ti jedan deak da pomogne?
V
ovek se okrenu i Bili prepozna Daja Konjeta, stareinu kapele Betezda. Daj
niim nije pokazao da je prepoznao Bilija.
- Ne elim tog sitnog - ree.
- Dabome - ree Prajs. - Ovaj drugi je Tomi Grifits. Tvoj je.
Tomi je izgledao zadovoljno. Zelja mu se ispunila. Iako e samo istiti
boksove, dobio je posao u tali. Prajs ree:
- Hajde, Dupli Bili - i ue u jedan od tunela.
Bili prebaci lopatu na rame i poe za njim. Postao je nervozniji sad
______V
kad Tomi vie nije bio s njim. Zeleo je da su mu dali da isti boksove zajedno sa
svojim drugom.
V
- Sta u ja da radim, gospodine Prajse? - upita on.
- Moe da pogodi, zar ne? - ree Prajs. - Sto misli da sam ti dao jebenu
lopatu?
Bilija je okirala tako olaka upotreba zabranjene rei. Nije mogao da pogodi ta
e raditi, ali nije dalje zapitkivao.
Tunel je bio okrugao, svoda ojaanog zakrivljenim elinim okvirom. Du
njegovog vrha protezala se cev prenika oko pet centimetara, verovatno za vodu.
Tuneli su se prskali vodom svake veeri, u pokuaju da se smanji koncentracija
praine. Ona nije bila opasna samo po plua rudara, da je to sve, Seltik minerals
verovatno ne bi mario, ve je predstavljala rizik od poara. Sistem prskalica,
meutim, nije bio odgovarajui. Stari je govorio da je neophodna cev od sedam i po
centimetara, ali Perseval Douns je odbio da potroi novac na to.
Posle nekih etiristo metara skrenuli su u popreni tunel koji je iao navie. To
je bio jedan stariji, manji prolaz, s drvenim gredama umesto elinih prstenova. Prajs
je morao da sagne glavu na mestima gde se svod ugibao. Na svakih dvadeset pet do
trideset metara prolazili su pored ulaza u pojedinane kopove iz kojih su rudari ve
vadili ugalj.
Bili u nekakvu grmljavinu, a Prajs ree:
- Silazi u usek.

~ 21 ~

- Molim? - Bili pogleda dole. Kop je bio nalik ploniku i on ne mogae da vidi
na tlu nita osim voznih ina po kojima su ila kolica. Podigao je pogled i video
jednog ponija kako kaska prema njemu, sputajui se brzo niz padinu, vukui
kompoziciju kolica.
- U usek! - dreknu Prajs.
Bili jo nije razumeo ta se od njega trai, ali bilo mu je jasno da je tunel tek
malo iri od kolica i da e ga ova zgromiti. Onda mu se uini kako Prajs ulazi pravo u
zid i nestaje. Bili baci lopatu, okrenu se i otra putem kojim je bio doao. Trudio se
da pobegne to dalje od ponija, ali ovaj se kretao iznenaujue brzo. Onda je ugledao
niu useenu u zid celom visinom tunela, i shvatio je da je i ranije viao takva
udubljenja, na svakih dvadesetak metara, ali nije bio obratio posebnu panju na njih.
To su sigurno useci na koje je Prajs mislio. On se baci unutra, a kompozicija
protutnja pored njega. Kada je prola on izae, zadihan. Prajs se pretvarao da je ljut,
ali se smeio:

~ 22 ~

- Mora biti oprezniji - ree. - Inae e poginuti ovde dole - kao tvoj brat.
Veina mukaraca uivala je da otkriva neznanje deaka i da im se izruguje,
otkrio je Bili. Bio je odluan u nameri da bude drugaiji kad odraste. On podie
lopatu. Nije bila oteena.
- Srea tvoja to je tako - prokomentarisao je Prajs. - Da su je kolica slomila,
morao bi da plati novu.
Njih dvojica nastavie dalje, i uskoro udoe u jedan deo gde je ruda ve bila
iscrpljena a kopovi naputeni. Pod stopalima je bilo manje vode, a tlo je bilo
prekriveno debelim slojem ugljene praine. Skrenuli su nekoliko puta i Bili je izgubio
oseaj za pravac. Doli su do mesta na kom su tunel prepreila jedna stara prljava
kolica.
- Ovaj deo mora da se oisti - ree Prajs. Bee to prvi put da se potrudio da mu
ita objasni, i Bili je imao oseaj da ga lae. - Tvoj posao je da tovari jalovinu u
kolica.
Bili se osvrnu oko sebe. Praina je bila trideset centimetara debela dokle god se
mogla videti pod svetlou njegove lampe, a pretpostavio je da see mnogo dalje.
Moe da lopata i nedelju dana a da ne napravi vidan napredak. A emu to? Taj deo
rudnika je bio iscrpljen. Nije, meutim, zapitkivao. Bila je to verovatno nekakva
proba.
- Vratiu se malo kasnije da vidim kako napreduje - ree Prajs, i vrati se istim
putem, ostavljajui Bilija samog.
Bili nije oekivao tako neto. Pretpostavio je da e raditi sa starijim
mukarcima i uiti od njih. Ali mogao je da ini samo ono to mu je bilo reeno.
Otkaio je lampu s pojasa i osvrnuo se gledajui gde bi je spustio. Nije bilo niega
to bi mogao da iskoristi kao policu. Spustio je lampu na tlo, ali tu je bila gotovo
beskorisna. Onda se setio eksera koje mu je Stari dao. Znai, tome slue. Izvadio je
jedan iz depa. Sluei se vrhom lopate, zakucao ga je u jedan drveni stub, i obesio
lampu. To je ve bilo bolje.
Kolica su odraslom oveku dopirala do grudi, a Biliju do ramena, i kada je
poeo da radi otkrio je da mu pola praine spadne s lopate pre nego to uspe da je
prebaci preko ruba. Poeo je da okree lopatu usred zamaha kako se to ne bi
deavalo. Kroz nekoliko minuta bio je gola voda, i shvatio je emu slui drugi ekser.
Ukucao ga je u drugu gredu i okaio koulju i pantalone. Posle nekog vremena osetio
je da ga neko posmatra. Krajikom oka je ugledao mutnu figuru kako stoji mirno
poput kipa.
- O, boe - skiknu on, i okrenu se ka njemu. Bio je to Prajs.
- Zaboravio sam da proverim tvoju lampu - ree on. Skinuo je

~ 23 ~

Bilijevu lampu s klina i uradio neto s njom. - Nije ba dobra - ree. - Ostaviu ti
moju. - Okaio je drugu lampu i nestao.
Bio je jeziv tip, ali barem se inilo da brine o Bilijevoj bezbednosti.
Bili nastavi s poslom. Nije prolo mnogo kad ga zabolee ruke i noge. Navikao
je na rad s lopatom, govorio je sebi: Stari je drao jednu svinju na jalovini iza kue, i
Bilijev zadatak je bio da isti svinjac jednom nedeljno. Ali za to mu je trebalo oko
etvrt sata. Moe li da izdri ovako ceo dan?
Ispod praine se krio pod od kamena i gline. Posle nekog vremena raistio je
povrinu neto veu od metra kvadratnog, u irini tunela. Jalovina je jedva pokrivala
dno kolica, ali on se oseao iscrpljeno. Pokuao je da priblii kolica da ne bi morao
da hoda toliko s punom lopatom, ali inilo se da su im se tokovi zaglavili od
nekorienja. Nije imao sat, i bilo je teko rei koliko vremena je prolo. Usporio je s
radom, tedei snagu.
Zatim mu se lampa ugasila. Plamen je najpre zatreperio, i on je sa strepnjom
pogledao u lampu okaenu o ekser, ali znao je da e se plamen izduiti ako je
praskavi gas prisutan. Nije to video, pa mu je laknulo. Onda se plamen potpuno
ugasio. Nikad ranije nije spoznao takvu tminu. Nije video nita, ak ni delove sivila,
ak ni razliite nijanse crnila. Podigao je lopatu do visine oiju i stavio je na dva
centimetra od nosa, ali nije mogao da je vidi. Znai, ovako izgleda biti slep.
Stajao je mirno. Sta mu je initi? Trebalo je da odnese lampu do postaje za
paljenje, ali nije znao kojim putem da se vrati kroz tunele sve i da je mogao da vidi.
U toj tami bi mogao da luta satima. Nije imao pojma koliko se proteu naputeni
tuneli, a nije eleo da ljudi budu primorani da poalju ekipu za spasavanje da ga trai.
Prosto e morati da saeka Prajsa. Zamenik je rekao da e se vratiti malo kasnije".
To moe da znai nekoliko minuta, sat vremena ili due. A Bili je podozrevao da e
to biti pre kasnije nego ranije. Prajs je sigurno to i nameravao. Plamen bezbednosne
lampe ne moe da se ugasi od vetra, kojeg tu uostalom nije ni bilo. Prajs je bio uzeo
Bilijevu lampu i zamenio je drugom u kojoj je preostalo malo ulja.
Osetio je nalet samosaaljenja i suze mu podoe na oi. Sta je bogu zgreio da
ga ovo snae? Zatim se pribrao. To je jo jedna proba, poput lifta. Pokazae on njima
od ega je sazdan. Treba da nastavi da radi, ak i u mraku, odluio je. Pokrenuvi se
prvi put od kako se svetlo ugasilo, poloio je vrh lopate na zemlju i gurnuo napred,
pokuavajui da zahvati

~ 24 ~

prainu. Kad ju je podigao, po njenoj teini je pomislio da je puna. Okrenuo se i

nainio dva koraka, pa zamahnuo njome, pokuavajui da uspe neist u kolica, ali
pogreno je procenio visinu. Lopata je zazveala udarivi po boku kolica i odjednom
postala laka kako se tovar prosuo po tlu.
Prilagodie zamah visini. Pokuao je ponovo, podiui lopatu vie. Kada je
izbacio tovar s lopate, pustio ju je da padne i osetio kako drvena dralja udara o ivicu
kolica. To je ve bolje. Kako se sve vie udaljavao od kolica radei, nastavio je
povremeno da prosipa, dok nije poeo naglas da broji korake. Uhvatio je ritam, i iako
su ga miii boleli uspevao je da nastavi s radom.
Kako je posao postao automatski, um mu je bio slobodan da se bavi drugim
stvarima, to nije bilo tako dobro. Pitao se koliko se daleko tunel prua ispred njega i
koliko dugo se ne koristi. Razmiljao je o zemlji iznad svoje glave, koja se protezala
osamsto metara navie, i o teini kojoj su izloene te stare drvene grede. Setio se
svog brata, Veslija, i drugih ljudi koji su poginuli u tom rudniku. Ali njihove seni ne
obitavaju tu, naravno. Vesli je sa Isusom. Moda su i ostali. Ako ne, onda su na
nekom drugom mestu.
Poeo je da ga obuzima strah, i shvati da je pogreio to je i razmiljao o senima
umrlih. Bio je gladan. Je li vreme za uinu? Nije imao pojma, ali pomisli kako je
svakako moe pojesti. Prokrio je sebi put do mesta gde je bio okaio odeu, stao da
trai na tlu ispod nje i pronaao svoju uturu i kutiju. Seo je leima uza zid i otpio
dug gutljaj hladnog, slatkog aja. Dok je jeo hleb s moom uo je neke tihe zvuke.
Nadao se da se moda radi o kripi Prajsovih izama, ali to je bila samo pusta elja.
Poznavao je to skvianje pacova.
Nije se uplaio. Bilo je dosta pacova u jarkovima koji su se protezali du svake
ulice u Aberovenu. Ali u mraku su se inili hrabrijim, i tren kasnije jedan pretra
preko njegovih golih nogu. Prebacivi hranu u levu ruku, podigao je lopatu i udario
naslepo. Nisu se ak ni uplaili, i on ponovo oseti siune kande na svojoj koi.
Ovoga puta jedan je pokuao da mu ustri uz ruku. Oigledno mogu da namiriu
hranu. Skvianje se pojaalo i on se zapita koliko ih je tu.
Ustade i nagura ostatke hleba u usta. Popi jo malo aja, pa pojede kola. Bio je
ukusan, pun suvog voa i badema; jedan pacov mu, meutim, ustra uz nogu i on bi
primoran da kola proguta na brzinu. Oni kao da su znali da hrane vie nema jer je
skvianje postepeno
zamiralo, da bi zatim potpuno utihnulo.
Biliju je hrana obnovila snagu i on se vrati na posao, ali oseao je gorui bol u
leima. Nastavio je da radi lakim tempom, esto zastajui da se odmori. Ne bi li se
oraspoloio, rekao je sebi da moda radi due nego to misli. Moda je ve podne.
Neko e doi po njega na kraju smene. Radnik zaduen za izdavanje lampi

~ 25 ~

prebrojava ostale rudare, tako da uvek znaju ako se neko ne vrati. Prajs je, meutim,
uzeo Bilijevu lampu i dao mu drugu. Je li mogue da planira da ostavi Bilija tu preko
noi?
To nikad ne bi upalilo. Stari bi podigao devu. Sefovi su se plaili Starog,
Perseval Douns je to manje-vie priznao. Pre ili kasnije, neko e sigurno potraiti
Bilija.
Ali kada je ponovo ogladneo, bio je siguran da je prolo mnogo sati. Poeo je
da ga hvata strah, i ovoga puta nije mogao da ga se otrese. Tama ga je plaila. Mogao
bi da podnese ekanje kada bi mogao da vidi. U mrklom mraku je oseao da gubi
razum. Nije imao nikakav oseaj za pravac, i svaki put kad bi se udaljio od kolica
zapitao bi se da li e naleteti na zid tunela. Ranije se pribojavao da e zaplakati kao
dete. Sad je morao da spreava sebe da ne vriti.
Onda se setio maminih rei: I s u s j e u v e k s t o b o m , a k i d o l e u
j a m i . U tom trenutku je bio pomislio kako mu ona samo govori da treba lepo da se
vlada. Ali, bila je mudrija. Naravno da je Isus s njim. Gospod Isus Hrist je
sveprisutan. Nije vano to je tama, niti koliko je vremena prolo. Bilija neko uva.
Da bi se podsetio na to, zapevao je crkvenu pesmu. Nije voleo svoj glas, koji je
jo uvek bio visok i detinji, ali budui da nije bilo nikog da ga uje, zapevao je iz
sveg glasa. Kad je otpevao sve stihove, a strah poeo da se vraa, zamiljao je Isusa
kako stoji s druge strane kolica, posmatrajui ga s izrazom ozbiljnog saoseanja na
bradatom licu.
Bili zapeva jo jednu pesmu. Tovario je kolica i koraao u ritmu pesme. Veina
crkvenih pesama peva se uz ljuljanje i ritam. Povremeno bi ga opet uhvatio strah da
e zaboraviti na njega, da e se smena zavriti a on ostati sam tu dole; onda bi se
samo setio figure u odori kako stoji s njim u mraku.
Znao je dosta crkvenih pesama. Iao je u kapelu Betezda tri puta nedeljno
otkako je bio dovoljno star da sedi mirno. Psaltiri su bili skupi, i nisu svi vernici znali
da itaju, pa su zato uili rei napamet.
Bili je otpevao dvanaest pesama, izraunao je da je prolo sat vremena. Mora
da je kraj smene? Ali otpevao je jo dvanaest, posle toga se pomalo izgubio u
vremenu. Omiljene pesme je pevao dva puta. Radio je sve sporije i sporije. Pevao je
, , U p f rom t h e G r a v e H e Aros e 1 iz sveg glasa kad je ugledao svetlost. Radio
je toliko mehaniki da nije stao, ve je zahvatio novu lopatu jalovine i odneo je do
kolica, jo uvek pevajui, dok je svetlo postajalo sve jae. Kad je dopevao pesmu do
kraja, naslonio se na lopatu. Ris Prajs je stajao posmatrajui ga, s lampom na pojasu i
udnim izrazom lica u polusenci.
1 Engl.: Iz groba On vaskrsnu, crkvena pesma. (Prim. prev.)

~ 26 ~

Bili nije dozvolio sebi da oseti olakanje. Nee pokazati Prajsu kako se osea.
Navukao je koulju i pantalone, skinuo ugaenu lampu s eksera, i obesio je za pojas.
V Prajs ree:

- Sta ti se desilo s lampom?

- Zna ti ta se desilo - Bili e, glasom koji zvuae neobino odraslo.
Prajs se okrenu i poe nazad u tunel. Bili je oklevao. Pogleda u
suprotnu stranu. S druge strane kolica nazreo je bradato lice i bledu odoru, ali ta
figura nestade poput misli.
- Hvala - ree Bili praznom tunelu.
Dok je sledio Prajsa, odjek koraka bio mu je tako tup da je osetio da e moda
pasti, ali nije mario. Ponovo je mogao da vidi, i smena je bila gotova. Uskoro e biti
kod kue i moi e da legne.
Doli su do dna okna i uli u lift s gomilom rudara garavih lica. Tomi Grifits
nije bio meu njima, ali Hjuit Salce jeste. Dok su ekali na signal odozgo, Bili
primeti da ga ljudi odmeravaju cerei se kriomice.
Hjuit ree:
- Kako ti je bilo prvog dana, Dupli Bili?
- Dobro, hvala na pitanju - ree Bili.
Hjuitov izraz lica bee zloban: bez sumnje nije zaboravio da ga je Bili nazvao
seratorom. On upita:
- Nisi imao nikakvih potekoa?
Bili je oklevao. Oito znaju neto. Hteo je da im stavi do znanja da nije
podlegao strahu.
- Lampa mi se ugasila - ree, jedva odravi mirnou u glasu. Pogledao je u
Prajsa, ali odlui da bi bilo zrelije s njegove strane da ga ne optui. - Bilo je pomalo
teko raditi u mraku ceo dan - zavri.
To je bilo previe ublaeno, moda pomisle da i nije bio na nekom velikom
iskuenju, ali bolje i to nego da prizna da se plaio.
Jedan stariji ovek progovori. Bio je to Don Douns, koga su zvali Radnja, jer
mu je ena drala malu prodavnicu meovite robe u njihovoj primaoj sobi.
- Ceo dan? - upita. Bili ree:
- Jata.
Don Douns pogleda u Prajsa i ree:
- Kopile jedno, trebalo je da bude samo sat vremena.
Bilijeve sumnje behu potvrene. Svi su znali ta se desilo, i zvualo je kao da su
radili neto slino svim novim deacima. Prajs je to, meutim, uinio gorim nego
obino. Hjuit Salce se cerio.
- Zar se nisi uplaio, mali Bili, tako sam u mraku?

~ 27 ~

On razmisli kako da odgovori. Svi su gledali u njega, ekajui da uju ta e

rei. Skrivenih osmeha vie nije bilo, i delovali su malo posramljeno. On odlui da
kae istinu.
- Uplaio sam se, da, ali nisam bio sam.
Hjuit bee zbunjen.
- Nisi bio sam?
- Ne, naravno da nisam - ree Bili. - Isus je bio sa mnom.
Hjuit se nasmeja naglas, ali bio je usamljen. Njegov grohotan smeh odjeknuo je
u tiini i namah zamro.
Nekoliko sekundi je vladala tiina. Zatim se zau zveket metala i trzaj, i kavez
lifta poe da se die. Hari se okrete i ode.
Posle toga, prozvali su ga Bili Sa Isusom.

~ 28 ~

PRVI eo

OLUJA DOLAZI
ROGO pOGLAVLje
Januar 1914
Erl Ficherbert, star dvadeset osam godina, koga su porodica i prijatelji zvali Fic,
bio je deveti najbogatiji ovek u Britaniji. On sam nije uinio nita kako bi stekao
svoj veliki imetak. Prosto je nasledio na hiljade jutara zemlje u Velsu i Jorkiru.
Seoska domainstva su donosila malo novca, ali ispod njih je bilo uglja, i prodajom
prava na iskopavanje Ficov deda se lepo obogatio. Boja volja je oito bila da
Ficherbertovi vladaju nad blinjim svojima, i da ive na odgovarajui nain; Fic je,
medutim, oseao da nije uinio bogzna ta da bi opravdao poverenje koje mu je bog
ukazao.
Njegov otac, prethodni erl, bio je drugaiji. Mornariki oficir, unapreden u
admirala nakon granatiranja Aleksandrije 1882, postao je britanski ambasador u
Sankt Peterburgu, da bi zatim bio i ministar u vladi lorda Solzberija. Konzervativci su
izgubili na parlamentarnim izborima 1906. godine, i Ficov otac je umro nekoliko
nedelja
kasnije, njegov odlazak na onaj svet, u to je Fic bio uveren, ubrzali su
V
neodgovorni liberali poput Dejvida Lojda Dorda i Vinstona Cerila, koji su
preuzeli vladu Njenog velianstva.
Fic je zauzeo svoje mesto u Domu lordova, gornjem domu britanskog
parlamenta, kao lan konzervativaca. Dobro je govorio francuski, znao je da se snae
s ruskim, i eleo je da jednog dana postane ministar spoljnih poslova svoje zemlje.
Naalost, liberali su nastavili da pobeuju na izborima, tako da mu se jo nije ukazala
prilika da postane ministar u vladi.
Ni njegova vojnika karijera nije bila ni po emu upeatljiva. Zavrio je
akademiju za vojne oficire u Sandherstu i proveo tri godine u Velkoj peadiji,
doguravi do ina kapecana. Nakon to se oenio, odrekao se stalnog vojnikovanja,
ali je unapreden u poasnog pukovnika u Teritorijalnim jedinicama Junog Velsa.
Poasni pukovnici, naalost, nisu dobijali medalje.

~ 29 ~

Imao je, meutim, ime da se ponosi, razmiljao je dok je voz huktao dolinama
Junog Velsa. Za dve nedelje kralj e doi da odsedne u Ficovoj kui na selu. Kralj
Dord V i Ficov otac u mladosti su zajedno sluili vojsku u mornarici. Kralj je
nedavno izrazio elju da sazna ta mladi ljudi misle, i Fic je organizovao diskretnu
kunu zabavu na kojoj e Njegovo velianstvo upoznati neke od njih. Sada su Fic i
njegova ena Bea bili na putu ka toj kui da bi izvrili sve pripreme.
Fic je negovao tradiciju. Nita pod kapom nebeskom nije bilo bolje od
blagougodnog poretka koji se sastojao od monarhije, aristokratije, trgovaca i seljaka.
Ali sada, gledajui kroz prozor voza, video je pretnju britanskom nainu ivota, veu
od svake s kojom se njegova zemlja suoila stotinama godina unazad. Redovi kua
rudara koji su vadili ugalj prekrivali su nekada zelene padine gorja nalik sivocrnoj
lisnoj boletini na bunu rododendrona. U tim trokavim udericama prialo se o
republikanizmu, ateizmu i pobuni. Proao je samo jedan vek otkako je francusko
plemstvo na taljigama oterano na giljotinu, a isto e se desiti i ovde ako neki od tih
miiavih musavih rudara isteraju svoje.
Fic bi se rado odrekao svojih prihoda od uglja, govorio je sebi, kad bi Britanija
mogla da se vrati u neko jednostavnije doba. Kraljevska porodica je bila jak
odbrambeni bedem protiv ustanka. Fic je, meutim bio nervozan zbog kraljeve
posete, koliko i ponosan. Toliko toga bi moglo da krene po zlu. Kad je kraljevska
porodica u pitanju, jedan previd bi mogao biti protumaen kao znak nehaja, samim
tim i nepotovanja. Svaki detalj u vezi s predstojeim vikendom e se prepriavati,
sluinad prisutnih gostiju prenosie abrove drugim slugama, a ovi svojim gazdama,
tako da e svaka ena u londonskom drutvu ubrzo saznati da li je kralj dobio tvrd
jastuk, kvrgav krompir ili pogrean ampanjac.
Ficov rols-rojs silver goust ekao je na eleznikoj stanici u Aberovenu. S
Beom kraj sebe na zadnjem seditu prevalio je put od kilometar i po do Tajgvina,
svoje kue na selu. Sipila je sitna ali uporna kia, kako to esto biva u Velsu.
Taj g v i n na velkom znai bela kua", ali je to ime poelo delovati
ironino. Poput svega ostalog u ovom delu sveta, to zdanje je bilo prekriveno slojem
ugljene praine, i njegovi nekada beli kameni blokovi sada behu tamnosive boje koja
je prljala haljine gospi koje se neoprezno oeu o njegove zidove.
Ipak, bila je to velianstvena graevina, i Fic bee ispunjen ponosom dok su se
kola predui zaustavljala na prilazu. Najvea privatna kua u
Velsu, Taj gvin, imala je dve stotine prostorija. Jednom prilikom, kada je bio dete, on
i njegova sestra Mod brojali su prozore i doli do broja 523. Kuu je sagradio njegov
deda, i u toj trospratnici je vladao neki prijatan poredak. Prozori u prizemlju bili su
visoki, i proputali su dosta svetlosti u prostrane primae sobe. Na spratovima je bilo
na desetine gostinjskih soba, na tavanu nebrojeno malih spavaih soba za poslugu,

~ 30 ~

iji dugi redovi prozora behu vidljivi pod strmim krovnim zabatima. Pedeset jutara
pod vrtovima bili su Ficovi radost i dika. Lino je nadgledao rad batovana, donosio
odluke o saenju i orezivanju i presaivanju u saksije.
- Kua dostojna posete jednog kralja - ree on dok su se kola zaustavljala ispred
velianstvenog trema pod kolonadom. Bea nita ne ree. Od putovanja je postajala
zlovoljna.
Po izlasku iz kola Fica doeka Geler, njegov pirinejski planinski pas, poput
medveda krupno stvorenje, koji mu oliza ruku pa se radosno rastra po dvoritu. U
sobi za presvlaenje Fic skide svoju odeu za put i obue odelo od mekog smeeg
tvida. Zatim proe kroz vrata izmeu soba i ue u Beine odaje.
Slukinja Nina, Ruskinja, vadila je igle iz raskonog eira koji je Bea nosila u
putu. Fic ugleda odraz Beinog lica u ogledalu iznad ormaria s kozmetikom, i srce
mu preskoi. Vratio se u vreme pre etiri godine, u balsku dvoranu u Sankt
Peterburgu, gde je prvi put ugledao to nemogue lepo lice oivieno plavim loknama,
koje nisu mogle biti sasvim ukroene. Tada je, ba kao i sada, imala taj mrzovoljni
izraz lica, koji je njemu bio udnovato privlaan. U tren oka je bio odluio da eli da
se oeni njom i nijednom drugom.
Nina je bila sredovena i ruka joj je drhtala, Bea je esto svoje slukinje inila
nervoznim. Dok je Fic posmatrao, jedna igla ubode Beu u glavu i ona vrisnu. Nina
poblede.
- Mnogo mi je ao, Vaa visosti - ree na ruskom.
Bea zgrabi iglu za eir sa ormaria.
- Da vidimo kako e se tebi to svideti! - dreknu, i ubode slukinju u ruku. Nina
briznu u pla i istra iz sobe.
- Dozvoli da ti ja pomognem - Fic e svojoj eni umirujuim tonom.
Ona ne htede da je neko umiruje.
- Sama u.
Fic prie prozoru. Desetak batovana je potkresivalo bunje, sreivalo rubove
travnjaka i grabuljalo ljunak. Nekoliko grmova bilo je u cvatu: ruiasta kalina, uti
zimski jasmin, hamamelis, i mirisni zimski orlovi nokti. Iza vrta su se zeleneli
talasasti planinski obronci. Morao je imati strpljenja s Beom, i setiti se da je
strankinja, izolovana u nepoznatoj zemlji, daleko od porodice i svega poznatog. Bilo
je lako u prvim mesecima njihovog braka, kada je jo bio opijen njenim izgledom i
mirisom i dodirom njene meke koe. Sada je morao da uloi napor.
- Zato se ne odmori? - ree. - Videu se s Pilom i gospoom Devonz i
saznau kako napreduju njihovi planovi. - Pil je bio batler, a gospoa Devonz
domaica. Organizovanje osoblja bilo je Bein zadatak, ali Fic je bio nervozan zbog

~ 31 ~

kraljevog dolaska tako da je rado pronaao izgovor da se umea. - Kasnije u te

izvestiti o svemu, kad se osvei. - On izvadi tabakeru.
- Nemoj ovde da pui - ree ona.
Shvatio je to kao pristanak s njene strane i krenuo ka vratima. Zastavi u
dovratku, on ree:
- uj, nee se tako ponaati u drutvu kralja i kraljice, zar ne? Nee udarati
slukinje, na to mislim.
- Nisam je udarila, ubola sam je iglom za nauk.
Rusi su radili takve stvari. Kada se Ficov otac poalio na lenjost slugu u
Britanskoj ambasadi u Sankt Peterburgu, njegovi prijatelji Rusi su mu rekli da ih ne
tue dovoljno.
Fic ree Bei:
- Kralju bi bilo veoma neugodno da mora da prisustvuje neem takvom. Kao to
sam ti ve rekao, to se u Engleskoj ne radi.
- Kad sam bila devojica, naterali su me da posmatram veanje tri seljaka - ree
ona. - Mojoj majci se to nije svidelo, ali moj deda je insistirao. Rekao je: O v o t i
j e d a n a u i d a k a n j a v a s v o j e s l u g e . Ak o i h n e b u d e u d a r a l a i l i
b i e v a l a z b o g m a n j e g n e m a r a i l i l e n j o s t i , v rem e n o m e p o i n i t i
v e e g reh e i z a v r i e n a v e a l i m a . Nauio me je da je povlaivanje niim
klasama na due staze okrutno.
Fic poe da gubi strpljenje. Bea se seala detinjstva ispunjenog neogranienim
bogatstvom i udovoljavanjem sebi, kada je bila okruena armijom poslunih slugu i
hiljadama srenih seljaka. Da je njen surovi sposobni deda jo u ivotu, ona bi moda
nastavila da ivi tako; porodino bogatstvo su, meutim, proerdali njen otac,
pijanica, i njen brat Andrej, slabi, koji je vazda prodavao drva a da umu nije
obnavljao.
- Vremena su se promenila - ree Fic. - Molim te, nareujem ti, da me ne
osramoti pred mojim kraljem. Nadam se da nisam ostavio mesta
sumnji u tvojoj glavi. - On izae i zatvori vrata.
Koraao je irokim hodnikom, razdraen i pomalo tuan. kada su se tek uzeli,
takve rasprave su ga zbunjivale i alostile; sada je poeo da se navikava na njih. Je li
tako u svim brakovima? Nije znao.
Jedan visoki lakej koji je polirao bravu na vratima uspravi se i stade ledima ka
zidu, oborenog pogleda, kao to je posluga u Taj gvinu nauila da radi kada erl
prolazi. U nekim velikim ku- ama sluinad je morala da se okree licem ka zidu,
ali Fic je to smatrao previe feudalnim. Fic je prepoznao tog oveka, budui da ga je
video kako igra kriket u utakmici izmeu slugu iz Taj gvina i rudara iz Aberovena.
Bio je dobar levoruki udara.

~ 32 ~

- Morisone - ree Fic, setivi se njegovog imena. - Reci Pilu i gospoi Devonz
da dou u biblioteku.
- Razumem, milorde.
Fic se spusti prostranim stepenitem. Oenio se Beom jer je bio oaran njome,
ali imao je i jedan racionalan motiv. Sanjao je o tome da zane veliku anglo-rusku
dinastiju koja bi zavladala velikim prostranstvima, kao to je habzburka dinastija
vekovima vladala delovima Evrope. Iz tog razloga mu je bio potreban naslednik.
Beino raspoloenje znailo je da ga te veeri nee primiti u svoju postelju. Mogao je
da insistira, ali to nikad nije bilo previe zadovoljavajue. Prole su dve nedelje od
poslednjeg puta. Nije eleo enu koja vulgarno udi za time, ali s druge strane, dve
nedelje je dug period.
Njegova sestra Mod bila je jo neudata u dvadeset treoj. Osim toga, njenu
decu bi verovatno odgajio neki besni socijalista koji bi proerdao porodino
bogatstvo tampajui revolucionarske traktate.
Bili su u braku tri godine, i on je poinjao da brine. Bea je bila zatrudnela samo
jednom, prethodne godine, ali je pobacila u treem mesecu. To se desilo neposredno
nakon svae. Fic je bio otkazao planirani put do Sankt Peterburga i Bea je postala
uasno emotivna, kukala je da eli da ide kui. Fic je lupio akom o sto, mukarac ne
moe dozvoliti eni da mu diktira ta da radi, na kraju krajeva, ali onda, kad je
pobacila, osetio je griu savesti, ubeen da se to desilo njegovom krivicom. Kada bi
samo mogla ponovo da zane, postarao bi se da je nita ne uzbudi sve dok se dete ne
rodi.
Ostavljajui tu brigu za kasnije, otiao je do biblioteke i seo za koom
presvueni sto da sastavi spisak. Minut ili dva kasnije, Pil ue s domaicom. Batler je
bio mladi sin jednog seljaka, i s pegavim licem i prosedom kosom podseao je na
seljakog sina, ali je ceo svoj radni vek proveo kao sluga u Taj gvinu.
- Gospoi Devonz nije dobro, milord - ree on. Fic je odavno prestao da se
trudi da ispravlja gramatike greke velkih slugu.
- eludac je mui - dodade neveselo.
- Potedi me detalja. - Fic pogleda u slukinju, lepo devoje od dvadesetak
godina. Njeno lice mu bee pomalo poznato.
- Ko je to?
Devojka progovori u svoje ime:
- Etel Vilijams, milorde. Ja sam pomonica gospode Devonz. - Nain govora
joj bee odsean, kao kod ljudi iz dolina Junog Velsa.
- Pa, Vilijamsova, izgleda mi previe mlado da bi se starala o odravanju kue.

~ 33 ~

- Ako je vaem gospodstvu po volji, gospoa Devonz je rekla da biste

verovatno poslali po domaicu iz Mejfera, ali ona se nada da bih ja mogla da vas
zadovoljim u meuvremenu.
Je li joj to iskrica zaigrala u oku kad je pomenula da bi mogla da ga zadovolji?
Iako se izraavala s odgovarajuim potovanjem, delovala je vragolasto.
- Vrlo dobro - ree Fic.
Vilijamsova je u jednoj ruci drala debeli tefter, u drugoj dve olovke.
- Posetila sam gospou Devonz u njenoj sobi, i bilo joj je dovoljno dobro da
mi prenese sve to treba.
- ta e ti dve olovke?
- Za sluaj da se jedna slomi - ree, i nasmei se.
Slukinje ne bi trebalo da se smekaju erlu, ali Fic ne mogae a da se i sam ne
nasmei.
- U redu - ree. - Reci mi ta si sve zapisala u tom svom tefteru.
- Tri stavke - ree ona. - Gosti, osoblje i zalihe hrane i pia.
- Vrlo dobro.
- Iz pisma vaeg gospodstva, razumeli smo da e doi dvadeset gosriju. Veina
e dovesti jednog ili dvoje linih slugu, recimo dvoje u proseku, to znai dodatnih
etrdeset mesta za smetaj posluge. Svi dolaze u subotu i odlaze u ponedeljak.
- Tako je. - Fic je osetio meavinu zadovoljstva i strepnje dosta nalik onoj pre
nego to je odrao svoj prvi govor u Domu lordova: bio je oduevljen to ini to, a u
isto vreme je brinuo hoe li sve ispasti dobro.
Vilijamsova nastavi:
- Njihova visoanstva e oito odsesti u Egipatskom apartmanu.
Fic klimnu glavom. To je bila najvea grupa soba u kui. Tapete u tim
prostorijama krasili su dekorativni motivi iz egipatskih hramova.
- Gospoa Devonz je predloila koje od ostalih soba treba pootvarati, i sve
sam tudijer ovde zapisala.
Fraza t u d i j e r o v d e je lokalni izraz. U pitanju je pleonazam, koji znai
isto to i o v d e ili , , t u . Fic ree:
- Pokai mi.
Ona obie sto i stavi otvoren tefter ispred njega. Kuna posluga je imala
obavezu
da se kupa jednom nedeljno, tako da se ona nije oseala
V
kao pripadnici radnike klase, uopte uzev. Stavie, njeno toplo telo odavalo je neki
cvetni miris. Moda je krala Bein mirisni sapun. On proita njen spisak.
- U redu - ree on. - Kneginja e rasporediti goste po sobama, moda e biti
vrlo izriita u tome.
Vilijamsova okrenu stranu.

~ 34 ~

- Ovo je spisak neophodnog dodatnog osoblja: est devojaka u kuhinji, za

pranje i ljutenje povra; dvojica mukaraca s istim rukama da pomau oko
posluenja za stolom, tri dodatne sobarice i dva deaka za izme i svenjake.
- Zna li gde emo ih pronai?
- Oh, da, milorde. Imam spisak metana koji su i ranije radili ovde, a ako to ne
bude dovoljno, pitaemo ih da preporue druge.
- Neu socijaliste, pazi - ree Fic nervozno. - Mogli bi pokuati da se obrate
kralju s priama o zlu kapitalizma. S Velanima se nikad ne zna.
- Naravno, milorde.
V

- Sta je sa zalihama?
Ona okrenu sledeu stranu.
- Treba nam ovo, sudei prema prethodnim kunim zabavama.
Fic pogleda spisak: stotinu vekni hleba, dvesta etrdeset jaja, deset galona
pavlake, etrdeset pet kila slanine, preko trista kilograma krompira... On poe da se
dosauje.
- Zar ne bi trebalo to da odloimo dok kneginja ne izabere ta e biti na
jelovniku?
- Sve to mora da se dopremi iz Kardifa - uzvrati Vilijamsova. - Radnje u
Aberovenu ne mogu da se izbore s tako velikim porudbinama. A ak i snabdevae iz
Kardifa treba obavestiti unapred, kako bismo bili
sigurni da e imati dovoljne koliine na vreme.
Bila je u pravu. Bilo mu je drago to je ona nadlena za nabavku. Imala je
sposobnost da planira unapred, to je redak kvalitet, kako je otkrio.
- Koristio bi mi neko poput tebe u mom puku - ree on.
- Ne mogu da nosim vojnike pantalone, ne idu mi uz ten - odvrati ona
vispreno.
Batler se narogui.
- De, de, Vilijamsova, nemoj da si drska.
- Molim za oprost, gospodine Pile.
Fic oseti da je sam kriv to se uopte naalio s njom. U svakom sluaju, nije mu
smetala njena drskost. U stvari, svidela mu se. Pil ree:
- Kuvarica je dala neke predloge za jelovnik, milorde. - On dade Ficu pomalo
mastan list hartije ispisan kuvariinim nesigurnim, detinjim rukopisom. - Naalost,
suvie je rano za mladu jagnjetinu, ali mogu da nam poalju dosta svee ribe na ledu
iz Kardifa.
- Ovo mi prilino lii na jelovnik koji smo imali na zabavi s gaanjem u
novembru - ree Fic. - S druge strane, ne elimo da isprobavamo nita novo ovom
prilikom; bolje da se drimo proverenih i isprobanih jela.

~ 35 ~

- Tano tako, milorde.

- Sad vina. - On ustade. - Hajde da siemo u podrum.
Pil je izgledao iznenaeno. Erl se nije esto sputao u podrum. U zapeku
Ficovog uma javi se misao koju nije hteo sebi da prizna. Oklevao je, pa ree:
- Vilijamsova, poi i ti s nama, da pribelei.
Batler pridra vrata i Fic izade iz biblioteke i stade da se sputa zadnjim
stepenitem. Kuhinja i prostorije za poslugu nalazile su se u sputenom prizemlju
iznad podruma. Ovde je etikecija bila drugaija, slukinje i sluge bi se naklonili ili
dodirnuli elo.
Vinski podrum se nalazio ispod. Pil otvori vrata i ree:
- Uz vae doputenje, ja u prvi. - Fic klimnu glavom. Pil kresnu ibicu i upali
sveu na zidu, pa stade da se sputa niza stepenice. Pri dnu upali i drugu sveu.
Fic je imao skroman podrum, s oko dvanaest hiljada boca, od kojih su veinu tu
odloili njegov otac i deda. Najvie je bilo ampanjca, porta i rajnskog vina, i neto
manje koliine klarea i belog burgunca. Fic nije bio strastveni ljubitelj vina, ali voleo
je podrum jer ga je podseao na oca. " Vin s k i p o d r u m z a h t e v a red ,
p l a n i r a n j e i d o b a r u k u s " govorio je stari.
Te vrline su Britaniju uinile velikom."
Fic e kralju posluiti samo najbolja vina, naravno, ali to je
V
zahtevalo dobro prosudivanje. Sampanjac e biti perije-ue, najskuplji, ali koja
berba? Zreo ampanjac, dvadeset ili trideset godina star, manje je penuav i jaeg
ukusa, ali mlade berbe krasi neki veseo ukus. On nasumice uze jednu bocu s police.
Bila je prljava od praine i pauine. Fic obrisa etiketu pamunom maramicom koju je
izvadio iz gornjeg depa sakoa. Jo nije mogao da vidi datum pri mutnoj svetlosti
svee. Pokaza bocu Pilu, koji stavi naoare.
- Hiljadu osamsto pedeset sedma - ree batler.
- Boe moj, seam se tog vina - ree Fic. - Prva berba koju sam ikad okusio, i
verovatno najbolja. - Bio je svestan prisustva slukinje, koja se naginjala blie njemu
i izvirivala prema boci mnogo starijoj od nje same.
Na njegovo zaprepaenje, njena blizina ga je ostavila pomalo bez daha.
- Bojim se da je berbi iz pedeset sedme moda proao najbolji period za
konzumaciju - ree Pil. - Mogu li da predloim berbu iz hiljadu osamsto devedeset
druge?
Fic pogleda u drugu bocu, oklevajui, pa donese odluku:
- Ne mogu da itam pri ovom svetlu - ree. - Donesi mi lupu, Pile, hoe li?
Pil se pope kamenim stepenitem. Fic pogleda u Vilijamsovu. Spremao se da
uradi neto budalasto, ali nije mogao da se zaustavi.
- Ti si vrlo lepa devojka - ree.

~ 36 ~

- Hvala vam, milorde.

Tamne lokne su joj izvirivale ispod bele kapice. On joj dodirnu kosu. Znao je
da
V e zaaliti zbog toga.

- Jesi li ula za droit du seigneur?1 - Cuo je grlen ton u sopstvenom giasu.

- Ja sam Velanka, ne Francuskinja - ona e, drsko isturivi bradu, to je on ve
uoio kao neto njoj svojstveno.
On pomeri ruku s njene kose do vrata i zagleda joj se u oi. Uzvraala mu je
pogled s nepoljuljanim samopouzdanjem. No da li njen izraz lica znai da eli da on
nastavi dalje, ili je spremna da napravi kakvu poniavajuu scenu?
Zauo je teke korake na podrumskom stepenitu. Pil se vratio. Fic se odmaknu
od slukinje. Ona iznenadi Fica zakikotavi se.
- Izgledate kao krivac! - ree ona. - Kao kolarac.
Pil se pojavi obasjan slabanom svetlou svee, nosei srebrni posluavnik na
kojem je poivala lupa s drkom od slonovae. Fic se trudio da die normalno.
Uze lupu i vrati se prouavanju vinskih boca. Pazio je da ne sretne pogled
Vilijamsove.
Boe, pomisli on, udesna devojka.
ii
Etel Vilijams je bila puna energije. Nita je nije titilo, mogla je da razrei sve
potekoe, da se izbori sa svakim odlaganjem. Pogledavi se u ogledalo, videla je da
joj koa sija a oi se cakle. Nakon nedeljne propovedi njen otac je to
prokomentarisao sa sebi svojstvenim sarkastinim humorom.
- Vesela si - rekao joj je. - Da se nisi obogatila?
Uhvatila je sebe kako juri, ne hoda, beskrajnim hodnicima Taj gvina. Svaki dan
je ispunjavala strane svog teftera spiskovima za kupovinu, smenama osoblja,
terminima za postavljanje i rasklanjanje stolova, i raznim kalkulacijama: brojem
jastunica, vaza, salveta, svea, kaika...
Ovo je bila njena velika ansa. Uprkos svojoj mladosti, radila je kao domaica u
vreme posete jednog kralja. Gospoa Devonz nije pokazivala znake da e ustati iz
bolesnike postelje, tako da je na Etel pala sva odgovornost pripremanja Taj gvina za
posetu kralja i kraljice. Oduvek je oseala da moe da se pokae, kada bi joj se samo
ukazala prilika; u strogoj hijerarhiji koja je vladala u svetu sluinadi, meutim, retko
se pruala prilika da neko dokae da je bolji od ostalih. Odjedared se jedna takva
pukotina ukazala, i ona je bila odluna u nameri da to iskoristi. Nakon ovoga, moda
e boleljiva gospoa Devonz dobiti neki manje zahtevan posao i Etel e postati
1 Fr.: tzv. pravo prve noi, pravo srednjovekovnog vlastelina da oduzme nevinost erki
svog kmeta. (Prim. prev.)

~ 37 ~

glavna domaica, dobie dvostruko veu nadnicu od sadanje, svoju spavau sobu i
sopstveni dnevni boravak u odajama za poslugu.
Ali jo nije sve to postigla. Erl je oito bio zadovoljan nainom na koji obavlja
svoj posao, i odluio je da ne pozove domaicu iz Londona, to je Etel primila kao
veliki kompliment; meutim, pomislila je sa stepnjom, jo ima vremena za onu malu
omaku, onu kobnu greku koja e sve pokvariti: prljav tanjir za veerom, prepuna
kanalizacija, crknut mi u kadi. A onda e se erl naljutiti.
U subotu ujutru, kada je trebalo da dou kralj i kraljica, ona je obila svaku
gostinjsku sobu da se uveri da vatra gori u svakom kaminu i da su jastuci istreseni. U
svakoj sobi je bila najmanje jedna vaza sa cveem, donetim tog jutra iz staklenika.
Na svakom stolu se nalazio pisai papir s grbom Taj gvina u zaglavlju. Bili su doneti
pekiri, sapuni i voda za umivanje. Stari erl nije voleo savremeni vodovodni sistem, a
Fic se jo nije nakanio da uvede tekuu vodu u sve sobe. Postojala su samo tri toaleta
s tekuom vodom u kui sa stotinu soba, tako da je u veinu njih trebalo odneti
nokire. Obezbeeni su i aranmani od mirisnih cvetnih latica, koje je napravila
gospoa Devonz, da odagnaju smrad.
Kraljevska svita trebalo je da stigne u vreme sluenja aja. Erl e ih doekati na
eleznikoj stanici u Aberovenu. Tamo e se bez sumnje sjatiti masa ljudi sa eljom
da osmotri kraljevski par, ali kralj i kraljica nee izai meu narod u tom trenutku.
Fic e ih odvesti do kue u svom rols-rojsu, velikim zatvorenim kolima. Kraljev
pratilac, ser Alan Tit, i ostatak kraljevske pratnje doi e za njima s prtljagom,
konjskim kolima i zapregama. Ispred Taj gvina bataljon Velke peadije ve se
rasporeivao s obe strane prilaza da obezbedi poasnu strau.
Kraljevski par e se pokazati svojim podanicima u ponedeljak ujutru. Planirali
su da prou okolnim selima u otvorenim koijama, i zastanu u aberovenskoj gradskoj
venici, gde e se sresti s gradonaelnikom i gradskim venicima pre nego to se
upute ka eleznikoj stanici.
Ostali gosti poee da pristiu oko podneva. Pil je stajao u holu i dodeljivao im
slukinje koje su im pokazivale put do soba i lakeje da im odnesu torbe. Prvi su stigli
Ficovi tea i tetka, vojvoda i vojvotkinja od Saseksa. Vojvoda je bio kraljev roak, i
bio je pozvan kako bi se vladar oseao prijatno. Vojvotkinja je, poput veine lanova
njihove porodice, bila izuzetno zainteresovana za politiku. U njihovoj kui u
Londonu odravala je skupove koje su esto pohodili ministri vladajueg kabineta.
Vojvotkinja je obavestila Etel da je kralj Dord V pomalo opsednut satovima, i
da mrzi kad asovnici u jednom domu pokazuju razliito vreme. Etel opsova
ispotiha: u Taj gvinu je bilo vie od stotinu satova. Pozajmila je depni asovnik
gospoe Devonz i poela da obilazi kuu usaglaavajui ih.

~ 38 ~

U maloj dnevnoj sobi je naletela na erla. Stajao je kraj prozora, zamiljen. Etel
ga je promatrala za trenutak. Bio je najzgodniji mukarac kojeg je ikad videla.
Njegovo bledo lice, okupano zracima mekog zimskog sunca, bilo je kao izvajano od
belog mermera. Imao je jaku bradu, visoke jagodice i prav nos. Kosa mu je bila
tamna, a oi zelene, neobina kombinacija. Nije imao bradu niti brkove, ak ni
zulufe. K a d i m a t a k v o l i c e , pomisli Etel, z a t o i d a g a p o k r i v a m a l j a m a ?
On uhvati njen pogled.
- Upravo mi rekoe da kralj voli da ima iniju s pomorandama u sobi! - ree
on. - U ovoj prokletoj kui nema ni jedne jedine pomorande.
Etel se namrti. Nijedan piljar u Aberovenu ne dri pomorande ovako rano u
sezoni, njihove muterije sebi ne mogu da priute takav luksuz. Isto vai za sve ostale
gradove u dolinama Junog Velsa.
- Ako mi dopustite da se posluim telefonom, mogla bih da popriam s jednim
ili dvojicom piljara u Kardifu - ree ona. - Oni moda imaju pomorande u ovo doba
godine.
- Ali kako e ih dopremiti ovamo?
- Zamoliu ljude iz radnje da poalju jednu korpu vozom. - Ona pogleda u sat
koji je podeavala. - Uz neto sree pomorande e stii u isto vreme kad i kralj.
- Odlino - ree on. - To emo da uradimo. - On je pogleda pravo u oi. Zadivljujua si - ree. - Nisam siguran da sam ikad sreo devojku kao to si ti.
Ona mu je uzvraala pogled. Obratio joj se tim tonom nekoliko puta u
prethodne dve nedelje, previe prisno i pomalo nervozno, i to je u Etel budilo neki
udan oseaj, neku vrstu nemirnog uzbuenja, kao da e se svakog trenutka dogoditi
neto opasno i uzbudljivo. Bio je to trenutak nalik onom iz bajke, kad princ ulazi u
zaarani zamak. aroliju je rainio zvuk tokova na prilazu ispred kue, zatim jedan
poznati glas.
- Pile! Kako je lepo videti te!
Fic pogleda kroz prozor. Izraz lica mu bee komian.
- O, ne - ree. - Moja sestra!
- Dobro doli kui, ledi Mod - zau se Pilov glas. - Mada vas nismo oekivali.
- Erl je zaboravio da me pozove, ali se ja i pored toga nisam libila da doem.
Etel prigui osmeh. Fic je voleo svoju ratobornu sestru, ali smatrao ju je tekom
za saradnju. Njena politika uverenja bila su zabrinjavajue liberalna: bila je
sufraetkinja, pripadnica politikog pokreta koji je vodio agresivnu kampanju za
jednako pravo glasa mukaraca i ena. Etel je mislila da je Mod divna, ba onakva
ena slobodnih shvatanja kakva bi i ona sama elela da bude.
I Fic izae iz sobe, i Etel poe za njim u hol, impozantnu odaju ureenu u
gotskom stilu, koji su viktorijanci poput Ficovog oca oboavali: zidni paneli od

~ 39 ~

tamnog drveta, tapete s bogatim motivima i runo izraene stolice od hrastovine

nalik srednjovekovnim tronovima. Mod je ulazila na vrata.
- Fice, dragi, kako si? - ree.
Mod je bila visoka poput svog brata, i slinog lika, ali otre crte lica koje su erla
inile nalik statui kakvog boga ne pristajahu jednako lepo eni, i Mod bee upadljiva
pre nego lepa. Nasuprot uvreenom poimanju feministkinja kao zaputenih ena, ona
je bila pomodno obuena, u uskoj suknji suenog ruba iznad izama na kopanje,
mornarskoplavom kaputu sa irokim pojasom i irokim manetnama, i sa eirom s
jednim velikim perom umetnutim spreda poput pukovskog stega.
Bila je u pratnji tetke Herm. Ledi Hermija je bila Ficova druga tetka. Za razliku
od svoje sestre, koja se udala za bogatog vojvodu, Herm se udala za jednog rasipnog
barona koji je umro mlad i bez prebijene pare. Pre deset godina, nakon to su Ficovi i
Modini roditelji umrli u razmaku od nekoliko meseci, tetka Herm se uselila kod njih
da se stara o trinaestogodinjoj Mod. Nastavila je da je prati u svojstvu pomalo
nedelotvorne
drubenice.
V

- Sta ti radi ovde? - Fic upita Mod.

Tetka Herm promrmlja:
- Rekla sam ti da mu se to nee svideti, duo.
- Nisam mogla da propustim kraljevu posetu - ree Mod. - To bi bilo
nepotovanje.
Ficov ton bee dirljivo razdraljiv.
- Ne elim da pria kralju o enskim pravima.
Etel nije mislila da bi morao da brine o tome. Uprkos radikalnim politikim
ubeenjima, Mod je umela da laska i flertuje s monim mukarcima, i sviala se ak i
Ficovim prijateljima konzervativcima.
- Uzmi mi kaput, molim te, Morisone - ree Mod. Otkopala je dugmad i
okrenula se kako bi ga sluga lake skinuo. - Zdravo, Vilijamsova, kako si ti? - ree
ona Etel.
- Dobro doli kui, miledi - ree Etel. - Da li biste eleli Apartman gardenija?
- Hvala ti, volim pogled odatle.
- Zelite li da pojedete neto dok ja pripremim sobu?
- Da, molim. Umirem od gladi.
- Danas sluimo hranu u klupskom stilu jer e gosti pristizati celog dana.
Klupski stil" znailo je da goste posluuju kad god da dou u trpezariju, kao u
klubu za gospodu ili restoranu, umesto da svi obeduju u isto vreme. Ruak je tog
dana bio skroman: vrua supa s karijem, hladno meso i dimljena riba, punjena
pastrmka, jagnjei kotleti i nekoliko vrsta deserta i sireva.

~ 40 ~

Etel im pridri vrata i poe za Mod i Herm u veliku trpezariju. Roaci Fon
Urlihovi ve su sedeli za trpezom. Valter fon Ulrih, mlai rodak, bio je zgodan i
armantan i inilo se da je oduevljen to se naao u Tajgvinu. Robert je bio muiav:
ispravio je sliku Kardifskog dvorca na zidu svoje sobe, traio da mu donesu jo
jastuka, i otkrio da je mastionica na njegovom stolu prazna, previd koji je naterao
Etel da se zlovoljno zapita ta je jo eventualno zaboravila.
Njih dvojica ustadoe kad dame uoe u prostoriju. Mod odmah prie Valteru i
ree:
- Nisi se promenio od svoje osamnaeste! Sea li me se?
Njegovo lice se ozari.
- Seam se, iako se ti jesi promenila od svoje trinaeste.
Rukovae se i Mod ga izljubi u oba obraza, kao da su rod roeni.
- Bila sam ludo zaljubljena u tebe u tim godinama - ree mu ona, s
iznenadujuom otvorenou.
Valter se nasmei.
-1 ti si se meni prilino sviala.
- Ali uvek si se ponaao kao da sam uasna mala napast!
- Morao sam da krijem svoja oseanja od Fica, koji te je titio poput psa
uvara.
Tetka Herm se nakalja, dajui do znanja da ne odobrava tu iznenadnu prisnost.
Mod ree:
- Tetka, ovo je her Valter fon Ulrih, Ficov stari kolski drug koji je dolazio
ovamo u vreme raspusta. Sada je diplomata u Nemakoj ambasadi u Londonu.
Valter ree:
- Mogu li da vam predstavim svog rodaka, grafa Roberta fon Ulriha. - Graf je
na nemakom grof, Etel je to znala. - On je vojni atae u Austrijskoj ambasadi.
Oni su zapravo bili dalji rodaci, kako je Pil ranije ozbiljno objasnio Etel:
njihove dede su bili braa, od kojih se mladi oenio jednom nemakom miradikom
i preselio se iz Bea u Berlin, to je objanjavalo injenicu da je Valter Nemac, a
Robert Austrijanac. Pil je voleo da bude precizno obaveten o takvim stvarima.
Svi posedae za trpezu. Etel izvue stolicu tetki Herm.
- Da li biste eleli indijsku supu, ledi Hermija? - upita ona.
- Da, molim te, Vilijamsova.
Etel klimnu glavom jednom slugi koji prie kredencu gde je supa stajala na
toplom u jednom metalnom sudu. Videvi da su novopridoli gosti zadovoljavajue
zbrinuti, Etel se tiho udalji da se postara za njihove sobe. Dok su se vrata zatvarala za
njom, ona u Valtera fon Ulriha kako kae:
V - Sada se seam kako ste voleli muziku, ledi Mod. Ba smo priali o

~ 41 ~

ruskom baletu. Sta mislite o Djagiljevu?

Retko koji mukarac je pitao enu za miljenje. Mod se to sigurno dopalo.
Hitajui niza stepenice da pronae dve sobarice da pospreme sobe, Etel pomisli: t a j
N e m a c j e p r a v i a r m e r.
III

Hol sa skulpturama u Taj gvinu sluio je kao predvorje trpezarije. Gosti se tu

okupie pre veere. Fica nije bogzna koliko zanimala umetnost, sve je to bio sakupio
njegov deda, ali skulpture su davale ljudima temu za razgovor dok ekaju veeru.
Dok je askao sa svojom tetkom, vojvotkinjom, Fic se nervozno osvrtao
unaokolo, zagledajui mukarce u crnim frakovima i belim kouljama i ene u
haljinama s dubokim izrezom, s tijarama na glavama. Protokol zahteva da svi ostali
gosti moraju biti u prostoriji pre nego to u nju uu kralj i kraljica. Gde je Mod? Nee
valjda izazvati skandal! Ne, eno je, u ljubiastoj svilenoj haljini, s majinim
dijamantima oko vrata, udubljena u razgovor s Valterom fon Ulrihom.
Fic i Mod su oduvek bili bliski. Otac je za njih bio junak koga su gledali samo
izdaleka, a majka njegova nesrena sledbenica; ljubav koja im je bila potrebna to
dvoje dece dobijalo je jedno od drugog. Nakon smrti oba roditelja, postali su jo
blii, delei svoju tugu. Ficu je tada bilo osamnaest i trudio se da zatiti svoju malu
sestru od surovog sveta. Ona ga je zauzvrat oboavala. Kada su odrasli, ona je
postala slobodoumna, dok je on nastavio da veruje da, kao glava porodice, ima vlast
nad njom.
Kako god bilo, njihova meusobna ljubav pokazala se dovoljno jakom da prevazie
njihovu razliitost, do sada.
Sada je skretala Valteru panju na jednog bronzanog kupidona. Za razliku od
Fica, ona je razumevala takve stvari. Fic se molio da se zadri na prii o umetnosti i
da se dri podalje od enskih prava. Dord V je mrzeo liberale, to je svima bilo
poznato. Vladari su obino konzervativni, ali okolnosti su dodatno ojaale tu kraljevu
netrpeljivost prema njima. Na tron je zaseo usred jedne politine krize. Premijer i
lan liberala, H.H. Askvit, uz snanu podrku javnosti, naterao je kralja da umanji
uticaj Doma lordova. To ponienje ga je jo uvek peklo. Njegovo velianstvo je znalo
da se Fic, kao lan konzervativaca u Domu lordova, borio svim silama protiv
takozvane reforme. Bez obzira na to, ako mu Mod veeras bude drala govorancije,
on to Ficu nikad nee oprostiti.
Valter je bio mladi diplomata ali otac mu je bio jedan od najstarijih prijatelja
nemakog kajzera. Robert je takoe bio povezan s uticajnim ljudima:bio je blizak s
nadvojvodom Francom Ferdinandom,

~ 42 ~

naslednikom prestola Austrougarskog carstva. Jo jedan gost koji se kretao u visokim

krugovima bio je visoki mladi Amerikanac koji je sada priao s vojvotkinjom. Zvao
se Gas Djuar i njegov otac, senator, bio je blizak savetnik amerikog predsednika
Vudroa Vilsona. Fic je oseao da je postigao uspeh time to je okupio takvu grupu
mladih ljudi, budue vladajue elite. Nadao se da e kralj biti zadovoljan.
Gas Djuar, bio prijatan, ali neobian. Drao se pogureno, kao da eli da bude
nii rastom i manje upadljiv. Delovao je nesigurno, ali je bio uljudan sa svima.
- Ameriki narod vie zanima stanje u zemlji nego spoljna politika - govorio je
vojvotkinji. - Predsednik Vilson je, meutim, liberal i kao takav sigurno e se staviti
na stranu demokratski ureenih drava kao to su Francuska i Britanija, pre nego na
stranu autoritarnih monarhija kakve su Austrija i Nemaka.
U tom trenutku dvokrilna vrata se otvorie, amor utihnu i kralj i kraljica uoe.
Kneginja Bea naini kniks, Fic se pokloni, a svi ostali se povedoe za njihovim
primerom. Usledilo je nekoliko trenutaka pomalo nelagodne tiine, jer nikome ne
bee dozvoljeno da progovori dok to ne uine kralj ili kraljica. Kralj se napokon
obrati Bei:
- Odseo sam bio u ovoj kui pre dvadeset godina, znate - i ljudi poee da se
oputaju.
Kralj je fin ovek, pade Ficu na pamet dok su njih etvoro askali.
Brada i brkovi mu behu briljivo oblikovani. Kosa mu se proredila ali je na temenu
ostalo dovoljno da se napravi razdeljak kao povuen lenjirom. Usko skrojena
veernja toaleta pristajala je njegovoj vitkoj figuri: za razliku od svog oca, Edvarda
VII, on nije bio gurman. Razonodu je nalazio u hobijima koji su zahtevali preciznost:
voleo je da skuplja potanske marke i lepi ih pedantno u albume, razbibriga zbog
koje su mu se rugali umiljeni londonski intelektualci.
Kraljica je ulivala vie strahopotovanja, s prosedim loknama i otrih linija
usana. Imala je velianstveno poprsje, istaknuto izuzetno dubokim dekolteom koji je
trenutno bio de rigueur.1 Bila je erka jednog nemakog princa. Prvobitno je bila
verena za Dordovog starijeg brata, Alberta, ali je on umro od upale plua pre
venanja. Kada je nasledio presto, Dord je preuzeo i bratovljevu verenicu, po
dogovoru koji su neki ljudi smatrali pomalo srednjovekovnim.
Bea je bila u svom elementu. Izazovno obuena, u ruiastoj svili, a lepe lokne
behu joj savreno nametene tako da izgledaju pomalo raupano, kao da se iznenada
otrgla od ljubavnika posle nedozvoljenog poljupca. ivo je priala s kraljem. Osetivi
da povrno brbljanje nee odueviti Dorda V, priala mu je o tome kako je Petar
Veliki stvorio rusku mornaricu, a on je zainteresovano klimao glavom.

1 Fr.: striktno prema etikeciji, protokolu ili modi. (Prim. prev.)

~ 43 ~

Pil se pojavi na vratima trpezarije, sa izrazom iekivanja na pegavom licu.

Uhvatio je Ficov pogled i saoseajno mu klimnuo glavom. Fic ree kraljici:
- Da li biste hteli da sednete za trpezu, Vae velianstvo?
Ona mu ponudi ruku. Iza njih, kralj stade podruku s Beom, a zatim se i ostali
gosti poredae u parovima prema pravu prvenstva. Kad su svi bili spremni, uoe u
trpezariju u povorci.
- Kako je lepo - promrmlja kraljica kada je ugledala trpezu.
- Hvala vam - ree Fic i ispusti tihi uzdah olakanja. Bea je sjajno obavila
posao. Nisko iznad stola visila su tri lustera. Njihov odraz je svetlucao na kristalnim
aama na svakom mestu za stolom. Sav pribor je bio od zlata, kao i posude za so i
biber, pa ak i male kutije sa ibicama za puae. Beli stolnjak bio je posut ruama iz
staklenika, a za zavrni dramski efekat Bea je dala da se o lustere obese neni listovi
paprati koji su se sputali do groa kupasto naslaganog na zlatnim posluavnicima.
Svi posedae, biskup oita molitvu, i Fic se opusti. Zabava koja lepo pone
gotovo uvek se nastavi uspeno. Vino i hrana uine ljude manje sklonim da neemu
trae manu.
Jelovnik su otvorila hors d'oeuvres Russes1 znak panje prema Beinoj
domovini: mali blini s kavijarom i krem-sirom, trouglovi od tosta i dimljene ribe,
krekeri s mariniranom haringom, i sve to uz ampanjac perije-ue iz 1892, koji je bio
pitak
i ukusan ba kao to je Pil bio obeao.
V
Fic je motrio na Pila, a Pil je motrio na kralja. Cim je Njegovo velianstvo odloilo
pribor, Pil mu uze tanjir, to je bio znak za poslugu da posklanja sve ostale tanjire.
Svaki gost koji je jo jeo morao je bez pogovora da ga ostavi.
Usledila je supa, pot-au-feu,2 posluena uz suvi oloroso eri iz Sanlukar de
Baramede. Riba je bila list, posluen uz zreli ardone merso arm, koji je klizio niz
grlo poput zlatnog nektara. Uz medaljone od velke jagnjetine Fic je izabrao crno
vino ato lafit iz 1875. Godine, berba iz 1870. jo nije bila zrela za konzumaciju.
Usledila su crna vina uz parfe od guije digerice i uz glavno jelo od mesa, prepelice
s grodem zapeenim u testu.
V Niko nije pojco sve. Mukarci su uzimali ono to im se svialo, a
ostatak ignorisali. Zene su trpnule pomalo od jednog ili dva jela. Mnotvo tanjira se
u kuhinju vratilo netaknuto. Poslueni su salata, desert, voe i petit fours 3 Konano,
kneginja Bea diskretno izvi obrvu u pravcu kraljice, koja joj uzvrati gotovo
neprimetnim klimanjem glave. Njih dve ustadoe, za njima i svi ostali, i dame
napustie prostoriju.
1 Fr.: ruska predjela. (Prim. prev.)

2 Fr.: pirjano meso s povrem. (Prim. prev.)

3 Fr.: sitni kolai. (Prim. prev.)

~ 44 ~

Mukarci ponovo posedae, lakeji stadoe da donose kutije s cigarama, a Pil

stavi au porta ferejra iz 1847. kraj kraljeve desne ruke. Fic zahvalno povue dim iz
cigare. Veera je dobro prola. Kralj je bio krajnje nedrueljubiv, i oseao se prijatno
samo ii drutvu starih drugova iz vojske, iz svojih srenih dana provedenih u
mornarici. Ali te veeri je bio lepo raspoloen i nita se loe nije desilo. ak su i
pomorande stigle.
Fic je ve popriao sa ser Alanom Titom, kraljevim pratiocem, penzionisanim
vojnim oficirom sa staromodnim zulufima.
Dogovorili su se da e kralj sutradan provesti oko sat vremena nasamo sa
svakim od mukaraca za stolom, pri emu je svaki i mao neke poverljive informacije
o ovoj ili onoj vladi.
Te veeri, Fic je trebalo da probije led nekom optom priom o politici.
Nakaljao se i obratio se Valteru fon Ulrihu:
- Valtere, ti i ja smo prijatelji ve petnaest godina; bili smo zajedno u Itonu. On se okrenu ka Robertu.
-1 poznajem tvog rodaka otkako smo nas trojica delili stan u Beu za vreme
studija. - Robert se nasmei i klimnu glavom. Ficu obojica behu dragi: Robert je bio
tradicionalista, kao i Fic; Valter je, mada ne toliko konzervativan, bio veoma
pametan. - Sada se u svetu pria o ratu izmeu naih zemalja - nastavi Fic. - Postoje
li zaista izgledi da doe do takve tragedije?
Valter odgovori:
- Ako pria o ratu moe da izazove rat, onda da, boriemo se, jer svi se
spremaju za to. Ali postoji li neki pravi i azlog? Ja ga ne vidim.
Gas Djuar nesigurno podie ruku. Fic je voleo Djuara, uprkos njegovim
hberalmm politikim stavovima. Vladalo je uverenje da su Amerikanci napadni i
nagli, ali on je bio lepih manira i pomalo stidljiv. Takoe je bio zastraujue dobro
informisan. Sada je rekao:
- Britanija i Nemaka imaju mnogo razloga za nesuglasice.
Valter se okrenu k njemu:
- Hoete li dati neki primer?
Gas izbaci oblak dima.
- Rivalitet na moru.
Valter klimnu glavom.
- Moj kajzer ne veruje da postoji neki bogom dani zakon koji kae da nemaka
pomorska sila treba zauvek da ostane manja od britanske.
Fic se nervozno osvrnu ka kralju. On je voleo Kraljevsku mornaricu i lako se
mogao uvrediti. S druge strane, kajzer Vilhelm je njegov roak. Dordov otac i

~ 45 ~

Vilijeva majka bili su roeni brat i sestra, deca kraljice Viktorije. Ficu je laknulo kad
je video da se Njegovo velianstvo popustljivo smei. Valter nastavi:
- To je izazivalo napetost u prolosti, ali ve dve godine imamo sporazum,
nezvanian, o relativnoj veliini naih pomorskih snaga.
V Djuar ree:
- Sta kaete na ekonomsko rivalstvo?
-Istina je da Nemaka svakim danom postaje sve naprednija i da uskoro moe
sustii Britaniju i Sjedinjene Drave u industrijskoj proizvodnji. Ali zato bi to bio
problem? Nemaka je jedan od najveih uvoznika britanske robe. to vie troimo,
vie kupujemo. Naa ekonomska mo je dobra za britanske proizvoae!
Djuar pokua ponovo.
- Pria se da Nemaka eli vie kolonija.
Fic ponovo pogleda prema kralju, pitajui da li mu smeta to u razgovoru
dominiraju ova dvojica; meutim, Njegovo velianstvo je izgledalo oduevljeno.
Valter ree:
- Oko kolonija se jesu vodili ratovi, i to ba u vaoj zemlji, gospodine Djuare.
Ali ini se da smo danas sposobni da razreimo nesuglasice te vrste a da ne poteemo
oruje. Pre tri godine su se Nemaka, Velika Britanija i Francuska sporile oko
Maroka, ali je taj spor reen bez rata. U skorije vreme, Britanija i Nemaka su
postigle dogovor u vezi sa kakljivim pitanjem Bagdadske eleznice. Ako prosto
nastavimo kao do sada, neemo zaratiti.
Djuar ree:
- Hoete li mi zameriti ako se posluim terminom nemaki militarizam?.
To je bilo pomalo otro, i Fic se trgnu. Valter pocrvene, ali uzvrati smireno:
- Cenim vau iskrenost. Nemakim carstvom dominiraju Prusi, koji imaju
otprilike istu ulogu kao Englezi u Ujedinjenom Kraljevstvu Vaeg velianstva.
Bilo je smeono porediti Britaniju s Nemakom, i Englesku s Prusijom. Valter se
naao na ivici dozvoljenog u ljubaznom razgovoru, pomisli Fic nervozno. Valier
nastavi:
- Prusi imaju jaku vojnu tradiciju, ali ne idu u rat bez razloga.
- Dakle, Nemaka nije agresivna - Djuar e skeptino.
- Ni samo to - ree Valter. - Rekao bih da je Nemaka jedina velika sila u
kontinentalnom delu Evrope koja nije agresivna.
Za stolom se razlee iznenadeni amor, i Fic vide kralja kako izvija obrve.
Djuar se zavali u stolici, zateen, i ree:
- Kako ste doli do tog zakljuka?
Valterovo savreno vladanje i ljubazan ton otupee otricu njegovih
provokativnih rei:

~ 46 ~

-Za poetak, uzmimo Austriju za primer - nastavi on. - Moj beki roak,
Robert, nee porei da bi Austrougarsko carstvo elelo da pomeri svoje granice ka
jugoistoku.
- Ne bez razloga - usprotivi se Robert. - Taj deo sveta, koji Kritanci zovu
Balkan, bio je deo Osmanlijskog carstva stotinama godina; osmanlijska vlast se,
meutim, uruila, i Balkan je sada nestabilan. Austrijski car veruje da je njegova
sveta dunost da zavede red i ouva hriansku veru na tim prostorima.
- Tako je - ree Valter. - Ali i Rusija eli teritorije na Balkanu.
Fic je osetio da je njegova dunost da brani rusku vladu, moda zbog
Bee.
- Oni takoe imaju dobre razloge - ree on. - Polovina robe koju uvoze i izvoze
prelazi preko Crnog mora, a odatle kroz Gibraltarski moreuz do Mediterana. Rusija
ne moe da dozvoli nekoj drugoj velikoj sili da dominira Gibraltarom time to e
zauzeti teritorije na istonom Balkanu. To bi bilo poput ome oko vrata ruske
ekonomije.
- Upravo tako - ree Valter. - Okreui se ka zapadu Evrope, Francuska ima
ambicije
da preuzme nemake pokrajine Alzas i Lorenu.
VV
U tom trenutku francuski gost, Zan-Pjer Sarloa, planu:
- Koje su ukradene Francuskoj pre etrdeset tri godine!
- Neu se prepirati oko toga - ree Valter smireno. - Recimo da su Alzas i
Lorena pridruene Nemakom carstvu 1871, nakon poraza Francuske u francuskopruskom ratu. Ukradene ili ne, dozvoliete, mesje grofe, Francuska ipak eli da
povrati ove teritorije.
- Prirodno. - Francuz se zavali nazad u stolicu i otpi gutljaj porta.
Valter ree:
- Cak bi i Italija elela da uzme Trentino-Juni Tirol od Austrije...
- Gde veina ljudi govori italijanski! - uzviknu sinjor Fali.
-... kao i veliki deo dalmatinske obale...
- Pune venecijanskih lavova, katolikih crkava i rimskih stubova!
-... i Tirol, provinciju s dugom istorijom samostalne vladavine, gde veina ljudi
govori nemaki.
- Strateka neophodnost.
- Naravno.
Fic je shvatio koliko je Valter promuuran. Nimalo drsko, ve diskretno
provokativno, naveo je predstavnike svih nacija da potvrde, manje ili vie ratoborno,
svoje teritorijalne ambicije. Valter sad ree:
- Ali koje nove teritorije Nemaka trai? - On pree pogledom oko stola, ali
niko mu ne odgovori. - Nijednu - ree trijumfalno. - jedina druga

~ 47 ~

velika zemlja u Evropi koja moe to isto da tvrdi jeste Britanija! Gas Djuar
prosledi porto i ree oteui po ameriki:
- Pretpostavljam da ste u pravu.
Valter ree:
- Zato onda, Fice, stari moj drue, da ratujemo?
IV
U nedelju ujutru pre doruka ledi Mod je poslala po Etel.
Etel morae da potisne razdraljiv uzdah. Bila je uasno zauzeta. Mada je bilo
rano, osoblje je ve radilo punom parom. Pre nego to su gosti poustajali, svi kamini
behu oieni, vatra upaljena, a kofe napunjene ugljem. Glavne prostorije, trpezarija,
salon za jutarnji boravak, biblioteka, soba za puenje i manje javne sobe, morale su
biti oiene i dovedene u red. Etel je proveravala cvee u sali za bilijar, menjala ono
uvelo sveim, kad su je pozvali. Koliko god da je volela Ficovu radikalnu sestru,
nadala se da joj Mod nee zadati neki pregolem zadatak.
Kada je, dola da radi u Taj gvin, sa trinaest godina, za Etel su Ficherbertovi i
njihovi gosti bili nestvarni: delovali su joj kao ljudi iz neke prie, ili udno pleme iz
Biblije, moda kao Hititi, i bojala ih se. Plaila se da e neto pogreiti i izgubiti
posao, ali je u isto vreme bila veoma radoznala da izbliza osmotri ta udna stvorenja.
Jedna od slukinja zaposlenih u kuhinji joj je jednog dana rekla da se popne do
sale za bilijar i donese tantal. Bila je previe nervozna da pita ta je tantal. Popela se
do sale i osvrnula okolo, nadajui se da e to biti neto oigledno, poput posluavnika
s prljavim posuem, ali nije videla nita to bi pripadalo donjim prostorijama. Bila je
u suzama kada je Mod ula u salu za bilijar.
Mod je tada bila viljasta petnaestogodinjakinja, ena u odei devojice,
nesrena i buntovna. Tek kasnije je pronala smisao u ivotu pretvorivi svoje
nezadovoljstvo u krstaki pohod". Ali ak i s petnaest godina krasilo ju je saoseanje
koje ju je inilo osetljivom na nepravdu i ugnjetavanje.

~ 48 ~

Pitala je Etel ta nije u redu. Ispostavilo se da je tantal srebrni spremnik

staklenih zidova u kojem se uvaju karafi brendija i viskija. Delovao je tantalovski
privlano", jer se zakljuavao, tako da sluge nisu mogle kriom da pijuckaju, kako je
Mod objasnila. Etel joj je vrlo oseajno zahvalila. Bio je to prvi od mnogih znakova
panje s njenestrane, i tokom godina je Etel poela da oboava stariju devojku.
Etel se pope do Modine sobe, pokuca na vrata i ue. Apartman gardenija je
imao tapete s raskonim cvetnim motivima, koji su izali iz mode poetkom tog veka.
Njegov istureni prozor je, meutim, gledao na najdivniji deo Ficovog vrta, Zapadno
etalite, dugu usku stazu okruenu cvetnim lejama koja je vodila do letnjikovca.
Mod je navlaila izme, kako je Etel primetila s nezadovoljstvom.
- Idem u etnju: ti mi mora biti pratilja - ree ona. - Pomozi mi oko eira i
ispriaj mi koji tra.
Etel nije imala vremena za to, ali to ju je zainteresovalo koliko i iznerviralo. S
kim to Mod ide u etnju, gde je njena uobiajena pratilja, tetka Herm, i zato stavlja
tako lep eir samo zbog odlaska u vrt? Da li se tu negde krije neki mukarac? Dok je
uvrivala eir za Modinu tamnu kosu Etel ree:
- Jutros je meu slugama izbio skandal. - Mod je sakupljala traeve kao to je
kralj sakupljao potanske marke. - Morison je legao da spava tek u etiri ujutru. On je
jedan od slugu: visok s plavim brkovima.
- Znam Morisona. A znam i gde je proveo no - Mod e oklevajui.
Etel saeka malo pa upita:
- Zar mi neete rei?
V
- Sokirae se.
Etel se isceri.
- Tim bolje.
- Proveo je no s Robertom fon Ulrihom. - Mod baci pogled na Etelin odraz u
ogledalu, koje je stajalo na stoiu sa minkom. - Jesi li uasnuta? - Etel je bila
oarana.
- Pa, ko bi to rekao! Znala sam da Morison nije ba neki enskaro, ali nisam
pomislila da je jedan od onih, ako znate ta mislim.
- Pa, Robert svakako jeste jedan od onih, i videla sam ga kako razmenjuje
poglede s Morisonom nekoliko puta tokom veere.
-1 to kralju ispred nosa! Kako znate to za Roberta?
- Valter mi je rekao.
- Ko bi rekao da bi jedan gospodin kazao tako neto jednoj dami! Ljudi vama
svata priaju. Sta se pria u Londonu?
- Svi priaju o gospodinu Lojdu Dordu.

~ 49 ~

Dejvid Lojd Dord bio je kancelar blagajne,1 zaduen za finansije

zemlje. Poreklom iz Velsa, bio je leviar i vatren govornik.
Etelin otac je govorio da je Lojd Dord trebalo da bude lan Laburistike
partije.
Tokom trajka rudara 1912. ak je govorio o nacionalizaciji rudnika.
V
- Sta se pria o njemu? - upita Etel.
- Da ima ljubavnicu.
- Nije mogue! - Ovog puta je Etel zaista bila okirana. - Ali on je odgojen kao
baptista!
Mod se nasmeja.
- Da li bi to bilo manje neuveno da je anglikanac?
- Da! - Etel se suzdra da ne doda naravno". - Ko je ona?
- Franses Stivenson. Poela je kao guvernanta njegove keri, ali ona je pametna
ena, ima klasino obrazovanje, i sada je njegova privatna sekretarica.
- To je uasno.
- On je zove Pusi.2
Etel samo to ne pocrvene. Nije znala ta da kae na to. Mod ustade i Etel joj
pomoe
da navue kaput. Etel upita:
V

- Sta je s njegovom enom, Margaret?

- Ona ivi ovde u Velsu s njihovo etvoro dece.
- Bilo ih je petoro, samo to je jedno umrlo. Jadna ena.
Mod je bila spremna. Spustile su se hodnikom i niz veliko stepenite. Valter fon
Ulrih je ekao u holu, umotan u dug crni kaput. Imao je crne brkove i meke oi boje
lenika. I z g l e d a o j e n a o i t o t a k o p o n e m a k i z a k o p a n d o g r l a ; o v e k
k o j i b i s e p o k l o n i o e n i , l u p n u o p e t a m a , z a t i m j o j n a m i g n u o , pomisli
Etel. Dakle, eto zato Mod nije elela da joj ledi Hermija bude pratilja. Mod ree
Valteru:
- Vilijamsova je dola da radi ovde kad je bila devojica, i nas dve smo od tada
prijateljice.
Etel je volela Mod, ali bilo je preterano rei da su prijateljice. Mod je bila
ljubazna i Etel joj se divila, ali njih dve su ipak bile gospodarica i sluavka. Mod je
zapravo htela da kae da joj se moe verovati.
Valter se obrati Etel s neusiljenom ljubaznou koju takvi ljudi koriste kada se
obraaju osobama ranga nieg od sopstvenog.
- Zadovoljstvo mi je upoznati te, Vilijamsova.
- Hvala vam, gospodine. Idem po kaput.
Ona otra u donje odaje. Nije ba elela da ide u etnju dok je kralj
1 Funkcija koja bi odgovarala naem ministru finansija i privrede. (Prim. prev.
2 Engl.: pussy - argonski izraz za vaginu. (Prim. prev.)

~ 50 ~

tu, radije bi ostala u kui da nadgleda slukinje, ali nije mogla da odbije. U kuhinji je
slukinja kneginje Bee, Nina, spravljala aj na ruski nain za svoju gospodaricu. Etel
se obrati jednoj sobarici.
- Her Valter je ustao - ree ona. - Moe da sredi Sivu sobu. - im gosti
ustanu, slukinje treba da odu u njihove sobe da ih poiste, nameste krevete, isprazne
nokire i donesu sveu vodu za umivanje. Videla je Pila, batlera, kako broji tanjire. Je li kogod gore ustao? - upita ga.
- Devetnaest, dvadeset - ree on. - Gospodin Djuar je traio toplu vodu da se
obrije, a sinjor Fali je traio kafu.
- Ledi Mod eli da idem s njom u etnju.
- To je nezgodno - ree Pil ljutito. - Potrebna si ovde u kui.
Etel je znala to. Ona ree sarkastino:
V

- Sta da radim, gospodine Pile, da joj kaem da se nosi?

- Ne budi bezobrazna. Vrati se to pre.
Kad se vratila gore, erlov pas, Geler, stajao je na ulaznim vratima, dahui u
iekivanju, poto je shvatio da mu se smei odlazak u etnju. Oni izaoe svi
zajedno i uputie se Istonim travnjakom ka umi.
Valter ree Etel:
- Pretpostavljam da te je ledi Mod nauila da bude sufraetkinja?
- Bilo je obrnuto - ree mu Mod. - Vilijamsova je prva osoba koja je mene
upoznala s hberalmm shvatanjima.
Etel ree:
- Sve sam to nauila od svog oca.
Etel je znala da njih dvoje ne ele zaista da priaju s njom. Pravila ponaanja
nisu im dozvoljavala da budu sami, ali eleli su neto najblie tome. Ona doviknu
Gelera pa potra napred, igrajui se s psom i dajui im privatnost za kojom su
verovatno udeli. Osvrnuvi se preko ramena, videla je da se dre za ruke.
M o d b r z o p rel a z i u a k c i j u , pomisli Etel. Po onome to je jue rekla,
V
nije videla Valtera deset godina. ak ni onda nisu bili ni u kakvoj romantinoj vezi,
ve su samo potajno simpatisali jedno drugo. Neto mora da se desilo prole noi.
Moda su sedeli do kasno u no i priali. Mod je flertovala sa svima, tako je izvlaila
informacije, ali ovo je oito bilo ozbiljnije.
Trenutak kasnije, Etel u Valtera kako pevui deo neke pesme. Mod mu se
pridrui, zatim oboje zautae i poee da se smeju. Mod je volela muziku, i znala je
prilino dobro da svira klavir, za razliku od Fica, koji
V
nije imao sluha. Cinilo se da je Valter takoe muzikalan. Glas mu je bio prijatan
svetao bariton koji bi se lepo uklopio u crkveni hor u Betezdi, pomisli Etel.

~ 51 ~

U mislima je odlutala ka poslu. Nije bila videla nijedan ispoliran par cipela
ispred vrata spavaih soba. Morala je da pronae deake koji iste obuu i natera ih
da poure. Razdraeno se pitala koliko je sati. Ako se ovo odui, morae da insistira
da se vrate kui.
Osvrnula se, ali ovoga puta nije ugledala ni Valtera ni Mod. Da li su se
zaustavili, ili otili u nekom drugom smeru? Stajala je u mestu minut ili dva, ali nije
mogla da eka tu celo jutro, pa se vratila kroz drvee istim putem kojim je dola.
Ugledala ih je trenutak kasnije. Bili su zagrljeni i strasno su se ljubili. Valter je stavio
ruke na Modinu zadnjicu i stiskao ju je uza se. Usta im behu otvorena i Etel u Mod
kako stenje.
Zurila je u njih. Pitala se hoe li neki mukarac ikada tako ljubiti nju. Pegavi
Levelin ju je poljubio na plai tokom jednog izleta, ali to nije bilo ljubljenje s
otvaranjem usta i tako pripijenih tela, niti je Etel zastenjala od toga. Mali Daj
Krmenadla, mesarev sin, zavukao joj je ruku pod suknju u bioskopu Palas u Kardifu,
ali ona ju je odgurnula posle nekoliko sekundi. Stvarno joj se bio svideo Levelin
Dejvis, uiteljev sin, koji je s njom priao o liberalnoj vladi, i rekao da su joj grudi
poput toplih ptia u gnezdu, ali on je otiao na koled i nikad joj nije pisao. S tim
momcima je bila zainteresovana i radoznala da uini neto vie, ali nikad je nije bila
obuzela strast. Zavidela je Mod.
Mod zatim otvori oi, ugleda Etel i odvoji se iz zagrljaja. Geler iznenada
zacvile i stade da krui oko njih repa podvijenog izmeu nogu. t a m u j e ?
Trenutak kasnije Etel oseti da tlo podrhtava, kao pri prolasku voza, iako je
pruga biia kilometrima daleko. Mod se namrti i otvori usta da zausti neto, ali utom
se
zau prasak nalik udaru groma.
V
- Sta je to, za ime sveta?
Etel je znala.
Vrisnula je i potrala.
V
Bili Vilijams i Tomi Grifits bili su na pauzi.
Radili su na sloju uglja zvanom J e d a n z a rez d v a m e t r ' , na dubini od
samo petsto pedeset metara, manjoj od dubine Glavnog nivoa. Taj sloj je bio podeljen
na pet lokacija za iskopavanje, koje behu nazvane po britanskim trkalitima, a njih
dvojica su bili u Askotu, koji je bio najblii oknu. Oba deaka su radila kao
pomonici starijih rudara. Rudar u ugljenokopu je koristio runi alat, pijuk ravnog
vrha, da odvoji rudu iz ile i zatim je lopatom ubacivao u kolica. Poeli su s radom u
est ujutru, kao i obino, i sada, dva sata kasnije, odmarali su se sedei na vlanom

~ 52 ~

tlu leima okrenuti zidu tunela, kako bi im neno strujanje vazduha iz ventilacionog
sistema hladilo kou, pijui mlak aj iz svojih utura u dugim gutljajima.
Bili su roeni na isti dan 1898. godine, i od esnaestog roendana ih je delilo
jo est meseci. Razlika u fizikoj razvijenosti, koje se Bili toliko sramio kada im je
bilo trinaest, nestala je. Sada su obojica bili mladii, pleati i jakih ruku, i brijali su se
jednom nedeljno mada nisu zaista morali. Na sebi su imali samo gae i izme, i tela
im behu crna od meavine znoja i ugljene praine. Pod slabanom svetlou lampi
presijavali su se poput statua paganskih bogova od slonovae. Taj efekat su kvarile
jedino njihove kape.
Posao je bio naporan, ali oni behu navikli na njega. Nisu se alili na bolna lea i
ukoene zglobove, kao stariji mukarci. Imali su vika energije, i slobodnim danima
bi pronalazili jednako napornu razonodu, igrajui ragbi ili okopavajui leje s cveem,
ili ak boksujui bez rukavica u ambaru iza paba Dve krune.
Bili nije zaboravio svoju inicijaciju od pre tri godine, uistinu, jo ga je
obuzimala srdba kada je mislio na to. Tada se zakleo da nee kinjiti nove deake.
Ba danas je upozorio malog Berta Morgana:
- Nemoj da se iznenadi ako ti momci budu neto smestili. Moda e te ostaviti
u mraku na sat vremena ili e ti prirediti neku slinu glupost. Male stvari raduju male
umove.
Stariji mukarci u liftu su ga streljali pogledima, ali on ih je gledao u oi: znao
je da je u pravu, kao to su i oni znali. Mama se bila naljutila jo vie nego Bili.
- Reci mi - rekla je Starom, stojei nasred dnevne sobe podboena, sevajui
tamnim oima iz kojih je izbijao pravedniki gnev - kako je boja volja ispunjena
muenjem malih deaka?
- Ti to ne bi razumela, ena si - odgovorio je Stari, neuobiajeno mlako za
njega.
Bili je verovao da bi svet, uopte uzev, a aberovenski rudnik uglja posebno, bio
bolje mesto za ivot kada bi svi mukarci vodili bogougodan ivot. Tomi, iji je otac
bio ateista i sledbenik uenja Karla Marksa, verovao je da e kapitalistiki sistem
uskoro sam sebe unititi, uz malu pomo revolucionarne radnike klase. Dva deaka
su se vatreno raspravljala, ali su ostali najbolji prijatelji.
- Ne lii na tebe da radi nedeljom - ree Tomi.
To bee istina. Rudari su radili u dodatnim smenama kako bi se zadovoljila
potranja za ugljem, ali je iz obzira prema veri Seltik minerals nedeljne smene
proglasio dobrovoljnim. Meutim, Bili je radio uprkos tome to je potovao nedelju
kao dan za odmor.
- Mislim da Gospod eli da imam bicikl - ree.

~ 53 ~

Tomi se nasmeja, ali Bili se nije alio. Kapela Betezda je finansirala izgradnju
druge crkve u jednom malom selu udaljenom esnaest kilometara, i Bili je bio jedan
od vernika iz Aberovena koji su se dobrovoljno prijavili da idu preko planine svake
druge nedelje da potpomognu novu crkvu. Kad bi imao bicikl, mogao bi da ide tamo
uvee i preko nedelje, i pomogne da se oformi grupa za itanje Biblije ili organizuje
neki molitveni sastanak. Priao je o tome s gradskim ocima, i oni su se sloili da bi
Gospod blagoslovio Bilijev rad nedeljom u trajanju od nekoliko sedmica.
Taman kad je hteo to da objasni, tlo ispod njega se zatrese, zau se prasak tako
glasan kao da je nastupio sudnji dan, i jak nalet vetra izbi mu uturu iz ruke. Srce kao
da je prestalo da mu kuca. Odjednom se setio da se nalazi skoro eststo metara ispod
zemlje, a milione tona zemlje i kamena iznad njega pridrava samo nekoliko drvenih
greda i potpornih stubova.
- Sta je to bilo, kog davola? - Tomi e uplaeno.
Bili skoi na noge, tresui se od straha. Podigao je lampu i pogleda u oba
smera. Nije video nikakav plamen, odron, , niti vie praine nego to je normalno.
Kada su se potresi umirili, nije bilo vie nikakve buke.
- To je bila eksplozija - on e drhtavim glasom.
Bilo je to ono ega se svaki rudar uasavao svakoga dana. Iznenadno isputanje
zemnog gasa mogao je izazvati odron kamena, ili pak rudar koji je naleteo na dep
gasa u rudnoj ili. Ako niko ne bi primetio znake upozorenja, ili ako bi njegova
koncentracija previe brzo narasla, zapaljivi gas mogla je da upali jedna iskra ispod
kopita ponija ili elektrinog zvona kaveza, ili pak iz lule nekog glupog rudara koji bi
je pripalio uprkos svim propisima. Tomi ree:
- Ali gde?
- Mora biti da je dole na Glavnom nivou, zato smo mi ostali poteeni.
- Isuse Hriste, pomozi nam.
- Hoe - ree Bili i strah poe da ga naputa. - Naroito ako pomognemo sami
sebi. - Od dvojice rudara za koje su mladii brinuli nije bilo ni traga, otili su da
provedu pauzu na lokaciji Gudvud. Bili i Tomi su morali sami da donose odluke. Bolje da odemo do okna.
Obukli su se, prikaili lampe za pojaseve i otrali do okna zvanog Piram.
Radnik zaduen za lift na dnu bio je Daj Krmenadla.
- Nema kaveza! - ree s panikom u glasu. - Zvonio sam i zvonio!
Njegov strah bee zarazan i Bili morae da potisne sopstvenu
paniku.
Posle krae pauze, on ree:
V
- Sta je s telefonom? - Vratniar na dnu okna je sa svojim kolegom na povrini
komunicirao putem signala elektrinim zvonom, ali odnedavno su na oba nivoa bili

~ 54 ~

ugradeni telefoni koji su obezbeivali vezu s kancelarijom upravnika ugljenokopa,

Moldvinom Morganom.
- Niko se ne javlja - ree Daj.
- Pokuau ponovo. - Telefon je bio privren na zid kraj kaveza. Bili podie
slualicu i okrenu ruicu. - Hajde, hajde!
Javi se neiji drhtav glas:
- Da? - Bio je to Artur Levelin, slubenik u upravi rudnika.
- Pegavi, Bili Vilijams ovde - povika Bili u slualicu. - Gde je gospodin
Morgan?
- Nije ovde. Kakav je to bio prasak?
- Podzemna eksplozija, gluperdo! Gde je ef?
- Otiao je u Mertir - Pegavi e pokunjeno.
- Zato je otiao, nema veze, zaboravi to. Evo ta mora da uradi. Pegavi,
slua li me?
- Jata. - Glas mu je zvuao snanije.
- Pod jedan, poalji nekoga do metodistike crkve i reci Daju Plaljivku da
okupi spasilaku ekipu.
- Dabome.
- Onda nazovi bolnicu i reci im da poalju kola hitne pomoi do ulaza u rudnik.
- Je li neko povreen?
- Bie da jeste, posle onakvog praska! Pod tri, reci svim ljudima u upi za
preiavanje uglja da razvuku creva za gaenje poara.
- Poara?
- Praina e ogorevati. Pod etiri, pozovi policijsku stanicu i reci Gerajntu da je
dolo do eksplozije. On e pozvati Kardif. - Bili nije mogao da se seti vie niega. Vai?
- Vai, Bili.
Bili okai slualicu nazad na kuku. Nije bio siguran koliko e delotvorne
njegove instrukcije biti, ali razgovor s Pegavim mu je pomogao da sabere misli.
- Bie povreenih na Glavnom nivou - ree on Daju Krmenadli i Tomiju. Moramo da odemo dole.
Daj ree:
- Ne moemo, kavez nije ovde.
- Postoje merdevine u zidu okna, zar ne?
- To je spust od sto osamdeset metara!
- Pa, da sam kukavica, ne bih bio rudar, zar ne? - Rei mu behu hrabre, ali bio
je uplaen. Merdevine u oknu su se retko koristile i postojala je mogunost da nisu

~ 55 ~

dobro odravane. Dovoljno je da se jednom oklizne, ili da se prag slomi pa da padne

u smrt.
Daj otvori kapiju uz zveket. Okno bee obloeno ciglom, vlanom i plesnjivom.
Uzak ispust protezao se horizontalno oko sloja cigle, blizu drvenog kuita lifta.
Gvozdene merdevine behu privrene preagama zacementiranim za ciglu. Njihove
tanke bone ine i uski pragovi nisu ulivali poverenje. Bili je oklevao, zaalivi zbog
svog impulsivnog hvalisanja. Ali bilo bi previe poniavajue da sad odustane.
Udahnu duboko, pomoli se u sebi i stupi na ispust. Kruio je okolo dok nije doao do
merdevina. Obrisao je ruke o pantalone, stegao bone ine i spustio stopala na
pragove.
Poeo je da se sputa. Gvode je bilo grubo na dodir, i ra je padala s njega
ostajui mu u akama. Preage koje su ulazile u cevi behu labave, i merdevine su se
zloslutno micale pod njegovim stopalima. Lampa okaena o pojasu bila je dovoljno
jaka da mu osvetli pragove ispod, ali ne i da pokae dno okna. Nije znao je li bolje ili
gore to je tako.
Na nesreu, sputanje mu je dalo vremena da razmilja. Priseao se svih naina
na koje rudari mogu da umru. Pogibija od eksplozije je milostiv i brz kraj za one
najsrenije. Sagorevanje metana proizvodi ugljen-dioksid od kojeg ovek moe da se
ugui. Mnogi ostaju zarobljeni odronom kamenja i mogu da iskrvare na smrt pre
nego to spasioci stignu. Neki umru od ei, dok njihove kolege samo koji metar
dalje oajniki pokuavaju da se probiju kroz urueni kamen.
Odjednom je poeleo da se vrati, da se popne nazad u sigurnost umesto da
nastavi da se sputa ka unitenju i haosu, ali nije mogao, jer je Tomi bio odmah iznad
njega na merdevinama.
- Prati li me, Tomi? - doviknu on.
Tomijev glas se odazva tik iznad njegove glave:
- Jata!
To je umirilo Bilija. Krenuo je bre da se sputa kako je samopouzdanje poelo
da mu se vraa. Nedugo zatim ugledao je svetlost, a trenutak kasnije zauo i glasove.
Dok se primicao glavnom nivou namirisao je dim.
Sada je uo jezivi zveket, vritanje i lupanje, i trudio se da ih prepozna. To je
pretilo da mu oduzme hrabrost. Sabrao se: mora da postoji neko racionalno
objanjenje. Trenutak kasnije shvatio je da uje prestraeno rzanje ponija i udaranje
njihovih kopita o drvene zidove boksova u oajnikoj elji da pobegnu.
Prepoznavanje nije uinilo buku manje potresnom: oseao se isto kao i oni.
V Doao je do Glavnog nivoa, siao s donjeg ispusta, otvorio kapiju
iznutra i zahvalno zakoraio na blatnjavo tlo. Skrta podzemna svetlost bila je dodatno
oslabljena tragovima dima, ali mogao je da vidi glavne tunele.

~ 56 ~

Vratniar na dnu okna bio je Patrik O'Konor, sredoveni ovek koji je izgubio
aku u jednom uruavanju tavanice. Budui da je bio katolik, dobio je neizbean
nadimak Papa Pet. Zurio je s nevericom u Bilija.
V - Bili Sa Isusom! - ree on. - Odakle si se ti pojavio, bestraga mu glava?
- Iz J e d n o g z a rez d v a m e t r a - odgovori Bili. - Culi smo prasak.
Tomi se pojavi iza Bilija i upita:
V
- Sta se desilo, Pete?
- Kol'ko ja mogu da vidim, mora da je dolo do eksplozije na drugom kraju
ovog nivoa, blizu Tizbe - ree Pet. - Zamenik i svi ostali su otili da pogledaju. Govorio je smireno, ali je iz njegovih oiju izbijao oaj.
Bili pride telefonu i okrenu ruicu. Trenutak kasnije uo je oev glas:
- Vilijams ovde, ko je to?
Bili nije zastao da se zaudi to se jedan predstavnik sindikata javlja na telefon
upravnika rudnika, u hitnim situacijama svata moe da se desi.
- Stari, ja sam, Bili.
-Neka je hvaljen milostivi Gospod, dobro si - ree njegov otac, sa zadrkom u
glasu; zatim je povratio svoju uobiajenu odsenost: - Reci mi ta zna, deae.
- Tomi i ja smo bili u J e d a n z a rez d v a m e t r a . Spustili smo se Piramom
do Glavnog nivoa. Eksplozija se desila tamo blie Tizbi, mislimo bar. Ima malo
dima, ne mnogo. Ali lift ne radi.
- Udarni talas od eksplozije otetio je mehanizam za navijanje - Stari e
staloenim glasom. - Ali radimo na tome i popraviemo ga za nekoliko minuta.
Sakupi to vie ljudi moe na dnu okna da bismo mogli poeti da ih izvlaimo im
lift bude popravljen.
- Rei u im.
- Okno Tizba je potpuno van upotrebe, pa se postaraj da niko ne pokua tuda da
bei, poar bi mogao da ih zarobi dole.
- Dobro.
- Ispred zamenikove kancelarije nalazi se aparat za disanje.
Bili je znao to. Bio je to novi izum, koji je sindikat zahtevao i koji je
zahvaljujui Aktu o rudnicima uglja iz 1911. postao obavezna oprema. - Vazduh
trenutno nije lo - ree on.
- Moda nije tu gde se ti nalazi, ali je moda dalje u dubini gori.
- Dabome.
Bili vrati slualicu na kuku. Ponovio je Tomiju i Petu ono to mu je otac rekao.
Pet pokaza put reda novih ormaria.
- Klju bi trebalo da se nalazi u kancelariji.

~ 57 ~

Bili otra do zamenikovih prostorija ali ne vide nikakve kljueve. Pretpostavio

je da su na neijem opasau. Ponovo je pogledao koji ormari ima, na kojima je
pisalo Aparat za disanje". Bili su napravljeni od lima.
- Ima pajser, Pete? - ree on.
Opcrater lifta jc kod sebe imao alat za manje popravke. Pet izvadi jedan jak
odvrta. Bili brzo odlomi bravu na prvom ormariu i otvori ga.
Bio je prazan. Bili je zurio, ne verujui. Pet ree:
- Prevarili su nas!
Tomi ree:
- Kapitalistika kopilad.
Bili otvori jo jedan ormari. I on bee prazan. Besno je pootvarao i ostale,
elei da razotkrije nepotenje Seltik mineralsa i Persevala Dounsa. Tomi ree:
- Uspeemo i bez toga.
Tomi je bio nestrpljiv da krene, ali Bili se trudio da dobro razmisli o
svemu. Panju su mu privukla poarna kolica. Bio je to jadni izgovor uprave za
vatrogasna kola: kolica za prenos uglja napunjena vodom, s pridodatom runom
pumpom. Nisu bila potpuno beskorisna: Bili je video kako se koriste nakon onoga to
su rudari nazivali bleskom, kada se mala koliina zemnog gasa blie tavanici tunela
upali, nakratko, a oni poleu na pod. Takav blesak je ponekad znao da upali ugljenu
prainu po zidovima tunela, koji su se zatim morali poprskati vodom.
- Uzeemo vatrogasna kolica - doviknu on Tomiju.
Kolica ve behu na inama i njih dvojica uspee da ih poguraju. Bili je za
trenutak pomislio da upregne jednog ponija da ih vue, onda shvati da bi to predugo
trajalo, naroito s obzirom na to da su se sve ivotinje uspaniile. Papa Pet ree:
- Moj mali, Miki, radi na lokaciji Merigold, a li ja ne mogu da idem da ga
traim, moram da ostanem ovde. - Na licu mu se ogledalo oajanje, ali vratniar je u
vanrednim situacijama morao ostati kraj okna, bilo je to sveto pravilo.
- Potraiu ga ja - obea mu Bili.
- Hvala ti, Bili mome.
Dva momka pogurae kolica glavnim prolazom. Kolica nisu imala konice:
vozari su ih usporavali tako to bi gurnuli jak komad drveta u tokove. Kolica koja
rudarima pobegnu uzrokovala su mnotvo smrtnih sluajeva i povreda.
- Ne previe brzo - ree Bili.
Zali su oko etiristo metara u tunel kad se temperatura podigla a dim postao
gui. Uskoro su zauli glasove. Pratei zvuke skrenuli su u jedan sporedni tunel. Taj
deo ile su trenutno iskopavali. S obe strane tunela u pravilnim razmacima Bili je
video ulaze na radna mesta rudara, koje su obino zvali kapije, ali ponekad samo

~ 58 ~

rupe. Kako su se zvukovi pojaavali, njih dvojica prestadoe da guraju kolica i

pogledae ispred sebe.
Tunel je bio u plamenu. Plameni jezici lizali su zidove i tlo. Saica mukaraca
stajala je na ivici stihije, i njihove senke su plesale spram plamena poput dua u
paklu. Jedan je drao ebe i uzaludno tukao njime po upaljenoj gomili drveta. Ostali
su vikali; niko nije sluao. U daljini, jedva vidljiva, naiazila se kompozicija kolica.
Dim je udno vonjao na peeno meso, i Bili s muninom shvati da sigurno potie od
ponija koji su vukli kolica. Bili se obrati jednom mukarcu:
- Sta se deava?
- Ljudi su zarobljeni u kapijama, ali ne moemo da dopremo do njih.
Bili vide da je taj ovek Ris Prajs. Nije ni udo to nita nije bilo
uinjeno.
- Dovezli smo vatrogasna kolica - ree on.
Jedan drugi ovek se okrenu k njemu, I Biliju laknu kad vide Dona Dounsa
Radnju, razumnije eljade.
- Dobri ovee! - ree Dons. - Hajde da ispolivamo ovde jadnike.
Bili stade da razvlai crevo dok je Tomi povezivao pumpu. Bili
nacilja mlazom ka tavanici tunela da bi se voda slivala niza zidove. Ubrzo je shvatio
da ventilacioni sistem rudnika, usisavajui vazduh kroz Tizbu i izbacujui ga kroz
Piram, tera plamen i dim ka njemu. Cim mu se ukae prilika rei e ljudima na
povrini da promene smer duvanja ventilatora. Ventilatori s promenljivim smerom
duvanja sada su bili obavezni, jo jedna odredba Akta iz 1911.
Uprkos potekoama, vatra poe da odumire i Bili stade polako da se primie.
Neki minut kasnije najblia kapija bila je osloboena plamena. Iz nje u isti mah
istrae dva rudara, gutajui relativno ist vazduh u tunelu. Bili prepozna brau Ponti,
uzepea i ovanija, poznatije kao Doi i Doni. Neki ljudi utrae u kapiju. Don
Douns izae nosei mlitavo telo Daja Konjeta, konjuara. Bili nije mogao da
razazna da li je ovaj mrtav ili samo u nesvesti. On ree:
- Nosite ga do Pirama, ne u Tizbu.
Prajs se umea:
- Ko si ti da izdaje nareenja, Bili Sa Isusom?
Bili nije nameravao da trai vreme raspravljajui se s Prajsom. Obrati se
Dounsu:
- Priao sam preko telefona s naima, Tizba je dosta oteena, ali kavez u
Piramu bi uskoro trebalo da proradi. Rekli su mi da kaem svima da krenu ka
Piramu.
- Dobro, razglasiu - ree Douns, i ode.

~ 59 ~

Bili i Tomi nastavie da se bore s vatrom, gasei plamenove na udaljenijim

kapijama i oslobaajui jo zarobljenih ljudi. Neki su krvarili, mnogi su bili oprljeni,
a nekolicinu je povredilo odronjeno kamenje. Oni koji behu sposobni da hodaju
nosili su poginule i teko povreene u sumornoj koloni. Meutim, brzo im ponestade
vode.
- Odguraemo kolica nazad i napuniti ih vodom iz bare u dnu okna - ree Bili.
Pourie nazad. Kavez jo nije bio proradio, i sada je kraj njega ekalo desetak
spasenih rudara, nekoliko tela je lealo na zemlji, neki su stenjali od bola, dok su
drugi bili zloslutno tihi. Dok je Tomi punio kolica mutnom vodom, Bili uze slualicu.
Ponovo se javio njegov otac.
- Motor e proraditi za pet minuta - ree. - Kako je dole?
- Imamo nekoliko mrtvih i povreenih ispred lifta. Poalji dole kolica s vodom
im
V bude mogao.
V - Sta je s tobom?
- Dobro sam. Cuj, Stari, treba da obrne smer duvanja ventilatora. Nek vazduh
ulazi kroz Piram, a izlazi kroz Tizbu. To e oterati dim i gas dalje do spasilaca.
- To je neizvodljivo - ree mu otac.
-Ali zakon tako nalae - ventilacija u rudniku mora imati promenljivi smer!
- Perseval Douns je kukao inspektorima, i oni su mu dali jo godinu dana da
preradi ventilatore.
V Da je na liniji bio iko drugi, Bili bi opsovao.

- Sta je s prskalicama? Moete li njih da ukljuite?

- Jata, moemo - ree Stari. - Zato se ja nisam toga setio? - Obraao se nekom
drugom.
Bili vrati slualicu na mesto. Pomogao je Tomiju da napuni kolica, smenjujui
se s njim na runoj pumpi. Punjenje je potrajalo koliko i pranjenje. Dotok ljudi iz
podruja zahvaenog poarom se usporio dok je vatra neometano besnela. Kolica
napokon behu puna i njih dvojica krenue nazad.
Prskalice su se upalile, ali kada su doli do vatre Bili i Tomi otkrie da je mlaz
vode iz cevi na tavanici previe slab da ugasi vatru. Meutim, Douns Radnja je sad
organizovao
ljude. Drao je nepovreene preivele
V
uza se, a povreene sposobne da hodaju slao je ka oknu. Cim su Bili i Tomi povezali
crevo, on ga zgrabi i naredi jo jednom oveku da pumpa.
- Vas dvojica se vratite i dovezite jo jedna kolica s vodom! - ree im.
- Tako emo moi dalje da polivamo.
- Vai - ree Bili, ali pre nego to se okrenuo neto mu je privuklo panju.
Jedna figura dotra kroz plamen u zapaljenoj odei. - Blagi boe!

~ 60 ~

- ree Bili, uasnut. Dok je posmatrao, figura se spotae i pade. Bili doviknu
Dounsu: - Polivaj me!
Ne saekavi potvrdu, on utra u tunel. Zatim oseti kako ga mlaz vode udara u
lea. Jara je bila strana. Lice ga je bolelo a odea je poela da mu se pui. Uhvatio je
palog rudara ispod miki i povukao ga, trei unazad. Nije mogao da mu vidi lice ali
je mogao da razazna da se radi o momku njegovih godina.
Douns je nastavio da poliva Bilija, natapajui mu kosu, lea i noge, ali spreda
je bio suv i namirisao je sopstvenu kou koja gori. Zaurlao je od bola ali je uspeo da
zadri onesveeno telo. Sekund kasnije izleteo je iz vatre. Okrenuo se kako bi ga
Douns isprskao spreda. Oseaj vode na licu bio je blaeno prijatan: mada ga je i
dalje bolelo, bilo je podnoljivo. Douns poli deaka na tlu. Bili ga okrenu i vide da
je to Majkl O'Konor, poznatiji kao Miki Papa, Petov sin. Pet je bio zamolio Bilija da
ga potrai. Bili ree:
- Isuse boe, smiluj se Petu. - On se sagnu i podie Mikija. Telo mu bee
mlitavo i beivotno. - Odneu ga do okna - ree Bili.
- Da - ree Douns. Zurio je u Bilija s udnim izrazom na licu. - Uini to, Bili
deae.
Tomi poe s Bilijem. Biliju se vrtelo u glavi ali nastavio je da nosi Mikija. U
glavnom tunelu su sreli spasilaku ekipu s ponijem koji je vukao malu kompoziciju
kolica s vodom. Mora da su doli s povrine, to je znailo da je lift proradio i da
spasavanje sada ide kako treba, rezonovao je Bili umorno. Bio je u pravu. Kad je
doao do okna, lift je ponovo stigao i ispljunuo jo spasilaca u zatitnim odelima s jo
kolica punih vode. Kada su se pridolice ratrkale, kreui se u pravcu poara, ranjeni
poee da ulaze u kavez, nosei mrtve i onesveene.
Kada je Papa Pet poslao kavez navie, Bili mu prie, drei Mikija u naruju.
Pet je zurio u Bilija oduzet od uasa, odmahujui glavom, kao da time moe da
poniti
ono to se desilo.
V
- Zao mi je, Pete - ree Bili. Pet ne htede da pogleda u telo.
- Ne - ree. - Ne moj Miki.
- Izvukao sam ga iz vatre, Pete - ree Bili. - Ali bilo je prokleto kasno, eto... Onda zaplaka.

VI
Veera je bila veliki uspeh u svakom pogledu. Bea je bila sjajno nspoloena: po
jedna kraljevska zabava svake nedelje veoma bi joj godila. Fic je otiao do njene
postelje i ona ga je primila, kao to je i oekivao. Ostao je s njom do jutra, iskravi se
tik pre nego to je Nina stigla s ajem.

~ 61 ~

Pribojavao se da je debata meu ljudima bila moda previe kontroverzna za

jednu kraljevsku veeru, ali nije imao razloga za brigu.

~ 62 ~

Kralj mu je zahvalio za dorukom, rekavi:

- Zadivljujua diskusija, vrlo prosvetljujua, ba kao to sam prieljkivao.
Fic je sijao od ponosa.
Razmiljajui o tome dok je puio svoju redovnu cigaru posle doruka, Fic je
shvatio da ga pomisao na rat uopte ne plai. Mehaniki je govorio o tome kao o
tragediji, ali ne bi to bilo ba sasvim loe. Rat bi ujedinio naciju protiv zajednikog
neprijatelja, i ugasio vatre nemira. Vie ne bi bilo trajkova, a pria o republikanizmu
shvatala
bi se kao
V
nepatriotska. Zene bi moda ak i prestale da zahtevaju pravo glasa. I uvide kako
njega lino takva perspektiva neobino privlai. Rat bi bio njegova prilika da bude
koristan, da dokae svoju hrabrost, da slui svojoj zemlji, da uradi neto da se odui
za bogatstvo i privilegije koje je itavog ivota uivao.
Novosti o nezgodi u rudniku, pristigle sredinom jutra, bacile su senku na
zabavu. Samo jedan gost je zbilja otiao do Aberovena, Gas Djuar, Amerikanac. Bez
obzira na to, svi su oni imali oseaj, neobian za njih, da odjednom vie nisu u centru
panje. Ruak je proao u mlakom raspoloenju, a popodnevne zabavne aktivnosti su
otkazane. Fic se bojao da e kralj biti nezadovoljan njime, iako on nije imao nikakve
veze s radom rudnika. Nije bio direktor ili vlasnik akcija Seltik mineralsa. On je
samo prodavao prava na iskopavanje toj kompaniji, koja mu je plaala premije po
toni iskopanog uglja. Zato je bio siguran da nijedna razumna osoba ne moe da ga
krivi za ono to se desilo. Ipak, plemstvo nije smelo biti vieno kako uiva u
frivolnim aktivnostima dok su ljudi zarobljeni pod zemljom, naroito ako su kralj i
kraljica u poseti. To je znailo da su itanje i puenje otprilike jedina dozvoljena
razonoda. Kraljevskom paru e sigurno biti dosadno.
Fic je bio gnevan. Ljudi stalno umiru: vojnici ginu u ratu, mornari tonu sa
svojim brodovljem, vozovi iskau iz ina, hoteli puni usnulih gostiju gore do temelja.
Zato je katastrofa u rudniku morala da se desi ba kad je on trebalo da zabavlja
kralja?
Malo pre veere, Perseval Douns, gradonaelnik Aberovena i predsednik
Seltik mineralsa, doao je u kuu da izvesti erla o razvoju dogaaja, i Fic upita ser
Alana Tita da li bi kralj moda voleo da saslua taj izvetaj. Njegovo velianstvo bi to
volelo, doao je odgovor, i Ficu je laknulo: monarh e bar imati ta da radi.
Mukarci su se okupili u maloj primaoj sobi, neformalnom prostoru s
udobnim foteljama, palmama u saksijama i jednim klavirom. Douns je na sebi imao
crni frak, koji je bez sumnje obukao za odlazak u crkvu tog jutra. Taj niski pompezni
ovek, u sivom prsluku do struka s dvorednim kopanjem, izgledao je gizdavo kao
paun. Kralj je nosio veernje odelo.
- Lepo je od vas to ste doli - ree ivahno.

~ 63 ~

Douns ree:
- Imao sam ast rukovati se s Vaim velianstvom 1911, kada ste doli u Kardif
na investituru princa od Velsa.
- Drago mi je to se ponovo sreemo, mada mi je ao to se to deava u ovako
nesrenim okolnostima - uzvrati kralj. - Recite mi ta se dogodilo, prostim reima,
kao da objanjavate nekom od svojih kolega direktora, uz pie u vaem klubu.
Pametno, pomisli Fic, taj uvod je stvorio pravu atmosferu, iako niko nije
ponudio Dounsu pie, niti ga je kralj ponudio da sedne.
- Vrlo ljubazno od Vaeg velianstva - progovori Douns s kardifskim
naglaskom, jaim od melodinog kojim se govorilo u dolinama. - U trenutku
eksplozije u rudniku je bilo dvesta dvadeset ljudi, manje nego obino, jer je ovo
posebna nedeljna smena.
- Znate li taan broj? - upita kralj.
- O da, gospodine, beleimo ime svakog oveka koji se spusti u okno.
- Oprostite to sam vas prekinuo. Molim vas nastavite.
- Oba okna su oteena, ali su vatrogasne ekipe stavile poar pod kontrolu, uz
pomo naeg protivpoamog sistema s prskalca, i evakuisale ljude. - On pogleda u
runi
sat. - Pre dva sata, dvesta petnaest njih bilo je izvueno na povrinu.
V
- Cini se da ste se pokazaii veoma delotvornim u toj nesrei, Dounse.
- Hvala vam mnogo, Vae velianstvo.
- Svih dvesta petnaestoro su ivi?
- Nisu, gospodine. Osmorica su umrla. Jo pedesetorica su povreena dovoljno
teko da im je potrebna lekarska pomo.
- Blagi boe - ree kralj. - Kako tuno.
Dok je Douns objanjavao koji su koraci preduzeti da se pronau i spase
preostala petorica ljudi, Pil se uvue u sobu i prie Ficu. Batler je bio u veernjoj
garderobi, spreman da poslui veeru. Veoma tiho, on ree:
- Za sluaj da bi vas to moglo zanimati, milorde...
Fic proaputa:
- Dakle?
- Vilijamsova, sluavka, upravo se vratila iz rudnika. Njen brat se pokazao kao
junak, po svemu sudei. Moda bi kralj eleo da uje tu priu ba iz njenih usta...?
Fic se zamisli na trenutak. Vilijamsova e biti uzbuena i mogla bi rei neto
pogreno. S druge strane, kralj bi verovatno voleo da popria s nekim koga je taj
dogaaj direktno pogodio. Odluio je da rizikuje:
- Vae velianstvo - ree on - jedna od mojih slukinja se upravo vratila iz
rudnika, i moda ima novije vesti. Njen brat je bio pod zemljom kada je gas
eksplodirao. Da li bi vas zanimalo da je pitate o tome?
~ 64
~

- Zapravo bi - ree kralj. - Uvedite je, molim vas.

Nekoliko trenutaka kasnije Etel Vilijams ude u sobu. Uniforma joj bee prljava
od praine iz rudnika, ali bila se umila. Ona se pokloni, a kralj ree:
- Kakve su najnovije vesti?
- Molim, Vae velianstvo, petorica ljudi su zarobljena na lokaciji Karnejn
usled odrona kamenja. Spasilaka ekipa se probija kroz ruevine, ali vatra jo uvek
gori.
Fic primeti da je kraljevo ophoenje s Etel neto drugaije. Jedva da je bio
pogledao Persevala Dounsa i nemirno je lupkao prstom po naslonu fotelje dok je
njega sluao; Etel je, meutim, gledao pravo u oi i inilo se da mu je ona
zanimljivija. Blaim glasom, on je upita:
- ta kae va brat?
- Eksplozija gasa je zapalila ugljenu prainu, i to je ono to gori. Vatra je
zarobila mnoge ljude na radnim mestima, a neki su se i uguili. Moj brat i ostali nisu
mogli da ih spasu jer nisu imali aparate za disanje.
- To nije istina - ree Douns.
- Ja mislim da jeste - usprotivi se Gas Djuar. Kao i obino, Amerikanac je bio
pomalo srameljiv u nastupu, ali trudio se da zvui odluno. - Priao sam s nekim
ljudima koji su izali iz rudnika. Rekli su mi da se ispostavilo da su ormarii
oznaeni
sa aparat za disanje"
V
prazni. - Cinilo se da potiskuje bes dok je govorio.
Etel Vilijams ree:
-I nisu mogli da ugase poar jer pod zemljom nije drana dovoljna koliina
vode. - Oi joj besno sevnue na nain koji Ficu bee privlaan, i srce mu poskoi.
- Tamo postoje vatrogasna kola! - usprotivi se Douns.
Gas Djuar opet progovori:
- Kolica za prenos uglja napunjena vodom, s runom pumpom.
Etel Vilijams nastavi:
- Trebalo je da budu u mogunosti da preokrenu smer duvanja ventilatora, ali
gospodin Douns nije prepravio maine u skladu sa zakonom.
Douns je izgledao ozlojeeno.
- Nije bilo mogue...
Fic se ubaci:
- U redu, Dounse, ovo nije javno sasluanje, Njegovo velianstvo samo eli da
uje utiske ljudi.
- Tako je - ree kralj. - Ali postoji jedna stvar u vezi s kojom moda moete da
me posavetujete, Dounse.
- Bie mi ast...

~ 65 ~

- Planirao sam da posetim Aberoven i neka od okolnih sela sutra ujutru, i da

svratim i do vas u gradsku venicu. U ovim okolnostima, meutim, parada se ini
neprikladnom.
Ser Alan, koji je sedeo iza kraljevog levog ramena, zavrte glavom i promrmlja:
- Nikako.
- S druge strane - nastavi kralj - ini se neprikladnim otii odavde kao da se
nesrea nije ni dogodila. Narod bi mogao pomisliti da smo ravnoduni.
Fic je naslutio da izmeu kralja i njegovog osoblja postoji izvesno neslaganje.
Oni su verovatno eleli da otkau tu posetu, zamiljajui da je to najmanje rizino,
dok je kralj oseao potrebu da naini neki gest. Vladala je tiina dok je Perseval
razmiljao o pitanju. Kada je progovorio, rekao je samo:
- To je teka odluka.
Vilijams ree:
- Smem li ja da predloim neto?
Pil se osupnu.
- Vilijamsova! - proita on. - Govori samo kada ti se obrate!
Fica prepade njena drskost u kraljevom prisustvu. Trudio se da mu glas ostane
miran kad je rekao:
- Moda kasnije, Vilijamsova.
Ali kralj se nasmeio. Na Ficovo olakanje, inilo se da mu se Etel prilino
svidela.
- Mogli bismo i da ujemo ta ova mlada osoba ima da predloi - ree

~ 66
~

on.
To je bilo sve to je Etel trebalo. Bez daljeg odlaganja ona ree:
- Vi i kraljica bi trebalo da posetite oaloene porodice. Bez parade, samo
jedna koija s crnim konjima. To bi im mnogo znailo. I svi bi mislili da ste divni. Ugrizla se za usnu i zautala.
Ta poslednja reenica je krenje etikecije, pomisli Fic nervozno; kralj ne mora
navoditi ljude da misle da je divan. Ser Alan se uasnuo:
- To nikad ranije nije uinjeno - ree on preplaeno.
Ali kralja kao da je zaintrigirala ta zamisao.
- Poseta oaloenima... - ree zamiljeno. On se okrenu svom pratiocu. Jupitera mu, mislim da je to sjajno, Alane. Da saoseam sa svojim narodom u
trenutku njegove patnje. Bez kavalkade, samo jedna koija. - On se okrenu nazad ka
slukinji. - Vrlo dobro, Vilijamsova - ree. - Hvala ti to si progovorila.
Fic odahnu s olakanjem.
VII
Na kraju je bilo vie od samo jedne koije, naravno. Kralj i kraljica su ili u
prvoj sa ser Alanom i jednom dvorskom damom; u drugoj su bili Fic i Bea s
biskupom, dok su iza njih ila jo jedna kola s odabranim slugama. Perseval Douns
je hteo da bude u toj druini, ali Fic je to odbio. Kao to je Etel bila istakla,
oaloeni bi moda pokuali da ga dohvate za guu.
Dan je bio vetrovit i hladna kia je ibala konje dok su kasali dugim prilazom
Taj gvina. Etel je bila u treim kolima. Zbog oevog posla poznavala je svaku
rudarsku porodicu u Aberovenu. Ona je bila jedina osoba u Tajgvinu koja je znala
imena svih mrtvih i povreenih. Dala je uputstva vozarima, i njen posao e biti da
podsea kraljevog pratioca ko je ko. Nadala se najboljem. Bila je ovo njena ideja, i
ako se neto loe desi, ona e biti kriva.

~ 67 ~

Dok su prolazili kroz veliku gvozdenu kapiju ona je, kao i uvek, postala svesna
iznenadne promene. Unutar imanja vladali su red, sjaj i lepota, a izvan njega runoa
stvarnog sveta. Iz seljakih koliba protezao se kraj puta; behu to kuice s dve
prostorije, s udnim ostacima od drveta i smea u dvoritu i s prljavom decom koja
su se igrala u jarku. Nedugo zatim poee da se reaju kue rudara, neuporedivo
bolje od seoskih koliba, ali ipak rune i jednoline oku kakvo je Etelino, naviklo na
savrene proporcije prozora i vrata i krovova Taj gvina. Ovde su ljudinosili jeftinu
odeu koja je brzo gubila oblik i postajala iznoena i izbledela, tako da su svi
mukarci bili u nekakvim sivkastim odelima a sve ene u braonkastim haljinama.
Etelinoj radnoj uniformi divili su se zbog tople vunene suknje i iste pamune bluze,
mada su neke devojke volele da kau kako se nikad ne bi unizile i postale sluavke.
Ali najvea razlika bila je u samim ljudima. Ovde su ljudi imali flekavu kou, prljavu
kosu i crne nokte. Mukarci su kaljali, ene su mrcale, a sva deca su bila slinava.
Sirotinja se gegala i vukla du puteva kojima su bogati samouvereno koraali.
Koije se spustie niz obronak do Mafeking terasa. Veina stanovnika se
poreala uz put, ekajui, ali nije bilo zastava, i nisu klicali, samo bi se naklonili, dok
se kavalkada zaustavljala ispred broja devetnaest.
V Etel skoi na zemlju i tiho se obrati ser Alanu:
- San Evans, petoro dece, izgubila mua Dejvida Evansa, konjuara u rudniku. Etel je znala Dejvida Evansa, poznatog kao Daj Konje, kao jednog od stareina
kapele Betezda.
Ser Alan klimnu glavom i Etel se elegantno povue nazad dok je on aputao
kralju na uvo. Etel uhvati Ficov pogled, i on joj klimnu glavom s odobravanjem. Sva
je sijala. Pomae kralju, a erl je zadovoljan njome. Kralj i kraljica odoe do ulaznih
vrata. Farba se ljutila s njih ali prag bee uglaan. N i k a d n i s a m m i s l i l a d a u
v i d e t i o v a k o n e t o , pomisli Etel, k r a l j a k a k o k u c a n a v r a t a r u d a r s k e
kue.
Kralj je nosio frak i crni cilindar: Etel je izriito posavetovala ser Alana da
stanovnici Aberovena ne bi eleli da vide svog vladara u odelu od tvida kakvo i sami
moda nose. Vrata je otvorila udovica u svom najboljem nedeljnom odelu, sa sve
eirom. Fic je predloio da kralj iznenadi te ljude, ali Etel je bila protiv toga, i ser
Alan se sloio s njom. Prilikom iznenadne posete, kialjevski par bi se mogao susresti
s pijanim ljudima, polugolim enama i decom koja se tuku. Bolje da su unapred
upozoreni.
- Dobro jutro, ja sam kralj - ree kralj, uljudno pozdravljajui dizanjem eira. Jeste li vi gospoa Dejvida Evansa? - Ona ga je za trenutak gledala belo. Bila je
navikla da je oslovljavaju gospoa Daja Konjeta. - Doao sam da vam kaem da mi
je veoma ao zbog vaeg mua Dejvida - ree kralj.

~ 68 ~

inilo si da je gospoa Daja Konjeta previe nervozna da bi pokazala ta

osea.
- Mnogo vam hvala - ree ona ukoeno.
To je previe formalno, uvidela je Etel. Kralju je bilo neprijatno
koliko i udovici. Nijedno od njih nije bilo sposobno da pokae kako se stvarno osea.
Kraljica utom dodirnu gospou Daja Konjeta po ruci.
- Znam da vam je vrlo teko, draga moja - ree.
- Da, gospoja, jeste - udovica e apatom, pa briznu u pla.
Etel otre suzu sa sopstvenog obraza. Kralju bee nelagodno, ali se drao stoiki
sa svoje strane, mrmljajui:
- Ba tuno, vrlo tuno.
Gospoa Evans je nekontrolisano jecala, ali inilo se da se ukoila u mestu i
nije okretala glavu. Nema nieg lepog u vezi alosti uvidela je Etel: lice gospoe
Daja Konjeta bilo je posuto crvenim peatima, otvorena usta su pokazivala da je
izgubila pola zubi, a jecaji joj behu promukli od oajanja.
- Hajte, hajte - ree kraljica. Ona gurnu svoju maramicu u ruku gospoe Daja
Konjeta. - Uzmite ovo.
Gospoi Daja Konjeta jo ne bee trideset, ali krupne ake su joj vornovate i
kvrgave od artritisa kao u kakve starice. Obrisa suze kraljiinom maramicom. Jecaji
minue.
- Bio je dobar ovek, gospoja - ree ona. - Nikad nije podigo ruku na mene. Kraljica nije znala ta da kae o oveku ija je vrlina bilo to to nije tukao svoju
enu. - Jako je bio dobar i prema svojim konjiima - dodade gospoa Daja Konjeta.
- Sigurna sam da jeste - ree kraljica, vrativi se na poznati teren.
Jedno detence izroni iz dubina kue i uhvati se majci za suknju.
Kralj pokua ponovo:
- Koliko znam, imate petoro dece - ree.
- O, gospodine, ta e oni da rade bez oca?
- Vrlo tuno - ponovi kralj. Ser Alan se nakalja i kralj ree: - Idemo dalje da
posetimo i druge ljude koji su u jednako tunoj situaciji kao to je vaa.
- O, gospodine, tako je ljubazno od vas to ste doli. Ne mogu vam rei koliko
mi to znai. Hvala vam. Hvala vam.
Kralj se okrenu. Kraljica ree:
- Pomoliu se za vas veeras, gospoo Evans. - Pa izae za kraljem.
Dok su ulazili u koiju, Fic dade gospoi Daja Konjeta jedan
koverat. Unutra je, Etel je znala to, bilo pet zlatnih suverena i poruka, rukom
napisana na plavom papiru s grbom Taj guina:

~ 69 ~

ErCTicher6ert eli da do6ijete ovo u znak^njegovog du6okog sauea. I to je

bila Etelina ideja.
VIII
Jedne nedelje posle eksplozije Bili je otiao u crkvu sa Starim, mamom, i
Dekicom.
Kapela Betezda bila je etvorougaona prostorija belo okreenih zidova bez
ijedne slike na njima. Stolice su bile poredane u savrenim redovima sa etiri strane
jednog obinog stola. Na stolu je stajala vekna belog hleba na porcelanskom tanjiru
kupljenom u Vulvortu, i krag jeftinog erija, simboli hleba i vina. Sluba nije
nazivana misom niti prieem, ve prosto lomljenjem kolaa.
Do jedanaest sati stotinak vernika iz parohije bilo je na svojim mestima,
mukarci u svojim najboljim odelima, ene sa eirima, deca okupana i nemirna u
zadnjim redovima. Nekog odreenog rituala nije bilo: ljudi su inili onako kako bi ih
Sveti duh nadahnuo, improvizovali bi molitvu, objavili pevanje himne, proitali
pasus
iz Svetog pisma, ili
V
odrali kratku propoved. Zene su ostajale neme, naravno.
U praksi je postojao izvestan ablon. Prvu molitvu uvek bi izgovorio jedan od
stareina, koji bi zatim izlomio kola i dodao tanjir najblioj osobi. Svaki lan
kongregacije, izuzimajui decu, uzeo bi mali komad hleba i pojeo ga. Zatim bi se
vino dodavalo od ruke do ruke, i svi bi otpili iz kraga, ene u malim gutljajima, a
neki bi mukarci dobro potegli. Posle togasvi bi sedeli u tiini sve dok se neko ne bi
osetio potaknutim da progovori.
Kada je Bili pitao oca u kom dobu treba da pone da uestvuje u slubi, Stari
mu je rekao:
- Nema pravila. Radimo kako nas Sveti duh vodi.
Bili ga je drao za re. Ako bi mu prvi stih neke himne pao na pamet u nekom
trenutku tokom slube, on bi to shvatio kao znak Svetog duha i ustao bi da objavi
pevanje himne. Bilo je preuranjeno u njegovim godinama, ali ljudi su to prihvatili.
Pria o tome kako mu se Isus ukazao tokom obreda inicijacije pod zemljom
prepriavana je u polovini kapela u rudarskim podrujima Junog Velsa, i Bilija su
smatrali posebnim.

~ 70 ~

Tog jutra se svako molio za to da oaloeni nau utehu, naroito o gospoi

Daja Konjeta, koja je sedela tu pod velom, s najstarijim sinom kraj sebe, koji je
izgledao uplaeno. Stari je zatraio od boga da im da snage i srca da oproste grehe
vlasnika rudnika, koji su prekrili zakon oopremi za disanje i ventilaciji s
izmenljivim smerom duvanja. Bili je osetio da neto nedostaje. Bilo je prcvie
jednostavno
samo zatraiti
V
isceljenje. Zeleo je da mu se pomogne da shvati kako se ta eksplozija uklapa u boje
namisli.
Do sada nikad nije smislio neku molitvu. Mnogi mukarci su se molili lepim
frazama i citatima iz Biblije, gotovo kao da propovedaju. Bili je slutio da boga nije
tako lako impresionirati. Njega lino uvek su vie doticale proste molitve za koje se
inilo da dolaze iz srca. Pred kraj slube, rei i reenice poee da se oblikuju u
njegovom umu i on oseti jak poriv da ih glasno izrekne. Protumaivi to kao znak
Svetog duha, on na kraju ustade. vrsto sklopljenih oiju, ree:
- O, Gospode, jutros smo te molili da donese utehu onima koji izgubie mua,
oca, sina, naroito naoj sestri, gospoi Evans, i molimo se da oaloeni otvore
svoja srca da prime tvoj blagoslov. To su bili rekli i drugi. Bili zastade, pa nastavi: - A
sada, Gospode, traimo od tebe jo
V
jedan dar: blagoslov razumevanja. Zelimo da znamo, Gospode, zato se desila ova
eksplozija u rudniku. Ti ima mo nad svime, i zato si onda dozvolio da gas ispuni
Glavni nivo, i zato si dozvolio da se upali? Kako to, Gospode, da nama gospodare
ljudi, direktori Seltik mineralsa, koji su u svojoj pohlepi za novcem prestali da mare
za ivote tvojih ljudi? Kako smrt dobrih ljudi, i ranjena tela koja si ti stvorio slue
tvojoj svetoj volji?
On ponovo zastade. Znao je da je pogreno da zahteva od boga, kao da
pregovara s upravom, pa dodade:
- Znamo da patnje ljudi iz Aberovena moraju imati neku svrhu u
- Znamo da patnje ljudi iz Aberovena moraju imati neku svrhu u tvom venom
naumu. - Pomislio je kako verovatno treba da zavri s tom milju, ali nije mogao da
ne doda i: - Ali, Gospode, mi ne vidimo na koji to nain, pa te molimo da nam
objasni. - On zavri: - U ime Gospoda Isusa Hrista.
Okupljeni rekoe:
- Amin.
IX
Tog popodneva ljudi iz Aberovena behu pozvani da obiu vrtove Taj gvina. To
je znailo mnogo posla za Etel. Obavetenje je bilo okaeno u pabovima u subotu
uvec, poruka proitana u crkvama i kapelama posle slube u nedelju ujutru. Vrtovi
~ 71 ~

su bili posebno ureeni za kralja, uprkos zimskoj sezoni, i sada je erl Ficherbert
poeleo da podeli njihovu lepotu sa svojim komijama, kao to je bilo reeno u
pozivu. Erl e nositi crnu kravatu, i bie mu drago da vidi da njegovi posetioci nose
neki slian znak potovanja prema mrtvima. Iako bi oito bilo neprilino odrati bilo
kakvu zabavu, posluenje e svakako biti ponueno.
Etel je naredila da tri atre budu postavljene na Istonom travnjaku. Pod jednom
je bilo est bavi od po etiristo litara svetlog piva donetih vozom iz pivare Kraun iz
Pontikluna. Za trezvenjake, kojih je u Aberovenu bilo mnogo, ispod sledee atora
bili su postavljeni stolovi na rasklapanje s ogromnim samovarima i stotinama oljica i
tacni. Pod treom, manjom atrom, posluen je eri za malobrojnu gradsku srednju
klasu, ukljuujui anglikanskog vikara, oba lekara, i upravnika rudnika, Moldvina
Morgana, koga su ve bili prozvali Morgan Otiao U Mertir.
Srea je htela da to bude sunan dan, hladan ali suv, s nekoliko bezazlenih belih
oblaka visoko na plavom nebu. Dolo je etiri hiljade ljudi, gotovo itava gradska
populacija,
i skoro svi su nosili crnu kravatu,
V
flor ili traku oko ruke. Setkali su se po bunju, zavirivali u kuu kroz prozore i
ugazili travnjake.
Kneginja Bea je ostala u svojoj sobi: nije to bio drutveni dogaaj po njenom
ukusu. Svi ljudi iz vie klase su sebini, kako je Etel rekla, ali Bea je od toga nainila
umetnost. Svu energiju usmerila je na to da ugodi sebi i da sve bude njoj potaman,
ak i kad je organizovala zabavu, u emu je bila odlina, njen glavni motiv bio je da
prikae svoju lepotu i arm.
Fic je primao goste u viktorijansko-gotskoj raskoi Velike sale i svojini
ogromnim psom, koji je leao na podu kraj njegovog krznenog tepiha. Nosio je
smee odelo od tvida koje ga ini pristupanijim, mada s krutim okovratnikom i
crnom kravatom.
I z g l e d a n a o i t i j e n e g o i k a d a , pomisli Etel. Dovodila je roake poginulih
i povreenih da ga vide, u grupama od troje-etvoro, tako da je mogao da iskae
saoseanje svakom itelju Aberovena koji je propatio. Obraao im se sa sebi
svojstvenim armom i svako je od njega otiao oseajui se posebno.
Etel je sada bila postavljena za domaicu kue. Nakon kraljeve posete, kneginja
Bea je insistirala da se gospoda Devonz povue s tog poloaja: ona nema vremena
za stare i umorne. U Etel je videla nekoga ko e vredno raditi na ispunjenju njenih
elja i unapredila ju je uprkos njenoj mladosti. I tako je Etel postigla svoj cilj. Dobila
je malu sobu domaice u blizini hola za sluinad, i u njoj obesila fotografiju svojih
roditelja, u najboljim nedeljnim odelima, uslikanih ispred kapele Betezda prilikom
njenog otvaranja.

~ 72 ~

Kad je Fic doao do kraja spiska, Etel je zamolila za dozvolu da provede

nekoliko minuta sa svojom porodicom.
- Naravno - ree erl. - Ima koliko god hoe vremena. Bila si apsolutno sjajna.
Ne znam kako bih sve uopte uspeo bez tebe. Kralj ti je takoe zahvalan na pomoi.
Kako zapamti toliko imena?
Etel se nasmei. Nije bila sigurna zato joj toliko prija njegova pohvala.
- Veina tih ljudi je dolazila kod nas u kuu, u nekom trenutku, da se vidi s
mojim ocem u vezi s naplatom odtete zbog povreda na radu, zbog nekog spora s
nadzornikom ili kad se radi o nekoj meri bezbednosti u rudniku.
- Ja, mislim da si izvrsna - ree on, i uputi joj onaj neodoljivi osmeh koji bi mu
katkad zaigrao na licu i uinio ga gotovo nalik nekom deaku iz komiluka. Pozdravi oca u moje ime.
Ona ode i potra preko travnjaka, oseajui se kao da je na vrhu sveta. Pronala
je Starog, mamu, Bilija i Dekicu pod atrom. Stari je izgledao elegantno u crnom
nedeljnom odelu i beloj koulji s krutim okovratnikom. Bili je imao gadnu opekotinu
na obrazu. Etel ree:
- Kako se osea, Bili deae?
- Nije loe. Izgleda stravino, ali lekar kae da je bolje ne stavljati zavoj.
- Svi priaju o tome kako si bio hrabar.
- Ali to nije bilo dovoljno da se spase Papa Miki.
Na to se nita nije moglo rei, ali Etel saoseajno dodirnu bratovljevu ruku.
Mama ree ponosno:
V - Bili je vodio molitvu jutros u Betezdi.

- Svaka ast, Bili! Zao mi je to sam propustila to. - Etel nije bila otila u
kapelu, u kui je bilo previe posla. - Za ta si se molio?
- Traio sam od Gospoda da nam pomogne da razumemo zato je dozvolio
eksploziju u rudniku. - Bili pogleda sa strepnjom prema Starom, koji se nije smeio.
Stari ree strogo:
- Biliju bi moda bilo bolje da je od boga traio da mu ojaa veru, kako bi
mogao da veruje i kada ne razume.
Oito su se ve bili svaali oko ovoga. Etel nije imala strpljenja za teoloke
rasprave koje na kraju nisu vodile nikuda. Pokuala je da
popravi atmosferu.
- Erl Ficherbert je rekao da ti prenesem njegove pozdrave, tata - ree ona. - Zar
nije to lepo od njega?
Stari se nije otkravio.
- ao mi je to sam te video kako uestvuje u onoj farsi u ponedeljak - ree
strogo.

~ 73 ~

- Ponedeljak? - ona e s nevericom. - Kada je kralj posetio porodice?

- Video sam kako apue imena onom lakeju.
- To je bio ser Alan Tit.
- Ne zanima me kako sebe naziva, mogu da prepoznam ankoliza kad ga vidim.
Etel je bila okirana. Kako Stari moe da se ruga njenom velikom uspehu?
Dolo joj je da zaplae.
- Mislila sam da e biti ponosan na mene, to pomaem kralju!
- Kako se kralj usuuje da iskazuje sauee naim ljudima? ta jedan kralj zna
o nedaama i opasnosti?
Etel se borila da ne zaplae.
- Ali, tata, ljudima je mnogo znailo to je otiao da ih vidi!
- To je svima skrenulo panju sa opasnih i nezakonitih radnji Seltik mineralsa.
- Ali potrebna im je uteha. - Zato njemu to nije jasno?
- Kralj ih je smekao. Prole nedelje popodne ovaj grad je bio spreman da
digne bunu. Do ponedeljka uvee sve o emu su mogli da priaju bilo je kako je
kraljica dala svoju maramicu eni Daja Konjeta.
Etel brzo pree s tuge na bes.
- ao mi je to tako misli - ree hladno.
- Nema razloga da ti bude ao...
- ao mi je zato to nisi u pravu - ree, odluno ga presekavi.
Stari je bio iznenaen. Retko se deavalo da mu neko kae da nije u pravu, a
pogotovu ensko. Mama ree:
- Sad, Ete...
- Ljudi imaju oseanja, Stari - ree neoprezno. - Uvek zaboravlja na to.
Stari je ostao bez teksta. Mama ree:
- Dosta!
Etel pogleda u Bilija. Kroz maglu od suza videla je njegov izraz zapanjenog
divljenja. To ju je ohrabrilo. Ona proguta suze, obrisa oi nadlanicom i ree:
- Ti i tvoj sindikat, i tvoji bezbednosni propisi i tvoje Sveto pismo, znam da su
oni vani, Stari, ali ne moe da odstrani oseanja ljudi. Nadam se da e jednog
duna socijalizam nainiti svet boljim mestom za ljude iz radnike klase, ali u
meuvremenu im treba uteha.
Stari je konano doao do rei.
- Mislim da smo te dosta sluali - ree. - Druenje s kraljem ti je udarilo u
glavu. Bezobrazna si i nema pravo da pridikuje svojim roditeljima.
V Suze su je previe savladale da bi se dalje raspravljala.
- Zao mi je, Stari - ree ona. Posle teke tiine ona dodade: - Bolje da se vratim
na posao.

~ 74 ~

Erl joj je bio rekao da uzme slobodnog vremena koliko god hoe, ali elela je
da bude sama. Okrenula se od oevog besnog pogleda i pola nazad ka velikoj kui.
Ila je pognute glave, nadajui se da ljudi nee primetiti njene suze. Nije elela
nikoga da sretne pa se uvukla u Apartman gardenija. Ledi Mod se vratila u London,
tako da je soba bila prazna i krevet bez posteljine. Ona se baci na duek i zaplaka.
Bila je tako ponosna. Kako Stari moe da pokopa sve ono to je uinila? Da li
on eli da se ona loe pokae? Ona radi za plemstvo. Kao i svaki rudar u Aberovenu.
Iako ih je Seltik minerals upoljavao, oni su zapravo vadili erlov ugalj, i on je dobijao
istu koliinu novca po toni kao i rudari koji su ga iskopavali iz zemlje, injenica koju
se njen otac nikad nije trudio da istakne. Ako je u redu biti dobar rudar, efikasan i
produktivan, zato je onda loe biti dobra domaica?
Ona u kako se vrata otvaraju. Brzo je skoila na noge. Bio je to erl.
- ta se pobogu deava? - on e ljubazno. - uo sam te spolja.
- Mnogo se izvinjavam, milorde, nije trebalo da dolazim ovamo.
- Sve je u redu. - Na njegovom lepom licu ogledala se iskrena zabrinutost. Zato plae?
- Bila sam tako ponosna to sam pomogla kralju - ree emerno. - Ali moj otac
kae da je to bila farsa, samo da bi ljudi prestali da se ljute na Seltik minerals. - Ona
opet briznu u pla.
- Kakva glupost - ree on. - Svi su videli da je kralj bio iskreno zabrinut. Kao i
kraljica. - On izvadi belu platnenu maramicu iz depa na grudima sakoa. Oekivala je
da e joj erl maramicu dati, ali umesto toga on joj sam neno obrisa suze s obraza. Bio sam ponosan na tebe prolog ponedeljka, ak i ako tvoj otac nije.
- Tako ste ljubazni.
- Hajde, hajde - ree, pa se sagnu i poljubi je u usta.
Ostala je potpuno zateena. Bilo je to poslednje na svetu to bi oekivala. Kada
se odmakao, zurila je u njega ne shvatajui. Uzvratio joj je netreminim pogledom.
- Prosto si divna - ree tiho; pa je ponovo poljubi.
Ovoga puta ona ga odgurnu od sebe.
- Milorde, ta to radite? - apnula je preneraeno.
V - Ne znam.
- Sta li ste mislili?
- Nita nisam mislio.
Zurila je u njegovo skladno izvajano lice. Te zelene oi su je uporno
posmatrale, kao da pokuavaju da joj prodru u misli. Shvatila je da ih oboava.
Odjednom su je preplavili uzbuenje i pouda.
- Ne mogu da se suzdrim - ree on.
Ona uzdahnu sreno.

~ 75 ~

- Onda me poljubite ponovo - uzvrati ona.

~ 76 ~

TRee poGLAVLje
Februar1914
U pola deset ujutru ogledalo u hodniku kue erla Ficherberta u Majferu pokazivalo je
odraz visokog mukarca u besprekornoj dnevnoj garderobi Engleza vie klase. Nosio je
krut okovratnik, jer nije bio ljubitelj pomodnih mekih, a siva kravata bila mu je
pritvrena biserom. Neki njegovi prijatelji smatrali su da nije dostojanstveno odevati se
lepo. B o g a m u , F i c e , i z g l e d a k a o p rok l e t i k roj a k o j i s e s p rem a d a
i z j u t r a o t v o r i r a d n j u , rekao mu je mladi markiz od Loutera. Ali Loti je bio
neuredan, s mrvama nu prsluku i pepelom od cigare po manetnama i koulji, i eleo je da
i svi ostali izgledaju loe. Fic je mrzeo da bude zaputen; pristajalo mu je da bude gizdav.
Stavio je sivi cilindar na glavu. Sa tapom za etnju u desnoj i parom novih sivih
rukavica od antilopa u levoj ruci, izaao je iz kue i krenuo ka jugu. Na Berkli skveru
jedna plavokosa devojka od nekih etrnaest godina namignu mu i ree:
- Popuim ti za iling?
On proe preko Pikadilija i ue u Grin park. Nekoliko visibaba izniklo je oko korenja
drvea. Proe pored Bakingemske palate i ue u neprivlaan kraj blizu stanice Viktorija.
Morao je da pita jednog policajca da ga uputi ka Eli gardensu. Ispostavilo se da se ta ulica
nalazi iza rimokatolike katedrale. Z a i s t a , poimisli Fic, a k o n e k o v e z o v e p l e m i e
u p o s e t u , o n d a b i t reb a l o d a i m a p ros t o r i j e u n e k o m o t m e n o m d e l u
grada.
U posetu ga je pozvao jedan stari prijatelj njegovog oca po imenu Mensfild SmitKamings. Mornariki oficir u penziji, Smit-Kamings se sada bavio neim neodreenim u
Ministarstvu rata. Poslao je Ficu prilino kratku poruku.
Bio bih vam zahvalan ako bismo popriaCi o jednoj temi od nacionaCnog znaaja. Moete
Ci da me posetite sutra ujutru, recimo u jedanaest?"Poruka je bila otkucana i potpisana,
zelenim mastilom, samo jednim slovom,
Ficu je uistinu godilo to neko iz vlade eli da razgovara s njim. Uasavao se pri
pomisli da ga smatraju ukrasom, bogatim aristokratom ija je jedina uloga da ulepava
drutvene dogaaje. Nadao se da e ga pitati za savet, moda u vezi s njegovim starim
pukom, Velkom peadijom. Ili da moda postoji neki zadatak koji bi mogao da obavi u
sastavu Teritorijalnih jedinica Junog Velsa, iji je bio poasni pukovnik. U svakom
sluaju, zbog same injenice da su ga pozvali u Ministarstvo rata oseao se kao da nije
potpuno izlian.

Ako je ovo stvarno Ministarstvo rata. Ispostavilo se da se na toj adresi nalazi blok
savremenih stanova. Jedan vratar uputi Fica do lifta.
V
Cinilo se da je stan Smit-Kamingsa delom ivotni prostor, delom kancelarija, ali jedan
odsean i efikasan mladi ovek s vojnikim dranjem ree Ficu da e ga K. odmah primiti.
K. nije imao vojniko dranje. Demekast i proelav, imao je nos kao poznati lutak,
gospodin Pan, i nosio je monokl. Kancelarija mu je bila zatrpana najrazliitijim
predmetima: maketama aviona, teleskopom, kompasom, i jednom slikom na kojoj behu
prikazani seljaci pred streljakim vodom. Ficov otac je za Smit-Kamingsa uvek govorio da
je p o m o r s k i k a p e t a n k o j i p a t i o d m o r s k e b o l e s t i , a njegova mornarika
V
karijera nije bila sjajna. Sta on radi ovde?
- Kakvo je ovo tano odeljenje? - upita Fic dok je sedao.
- Ovo je Odeljenje spoljnih poslova Biroa tajne slube - ree K.
- Nisam znao da imamo Biro tajne slube.
- Kad bi ljudi znali za njega, ne bi bio tajni.
- Jasno. - Fic oseti nalet uzbuenja. Laskalo mu je to mu je poverena tajna
informacija.
- Valjda ete biti toliko ljubazni da to ne pominjete nikome.
Fic shvati da je dobio nareenje, mada ljubazno formulisano.
- Naravno - ree on. Bilo mu je drago to se osetio lanom nekog uskog kruga. Znai
li to da e K. zatraiti od njega da radi za Ministarstvo rata?
V
- Cestitam na uspehu vae kune zabave s kraljevskim parom. Verujem da ste okupili
impresivnu grupu dobro povezanih mladih ljudi za susret s Njegovim velianstvom.
Verujem da ste okupili drutvo mladih ljudi oko kralja.
- Hvala. Bio je to tih drutveni dogaaj, strogo uzev, o kojem se proulo.
- D li vodite svoju enu u Rusiju.
V
- Kneginja je Ruskinja. Zeli da poseti svog brata. To je putovanje koje ve dugo
odlaemo.
-1 Gas Djuar ide s vama.
K. je izgleda znao sve.
- On je na svetskoj turneji - ree Fic. - Planovi su nam se sluajno poklopili.
K se zavali u fotelji i ree razgovorljivo:
- Znate li zato je admiral Aleksejev postavljen na elo ruske armije
u ratu protiv Japana, iako nije znao nita o ratu na kopnu?
Budui da je boravio u Rusiji kao deak, Fic je pratio napredak rusko-japanskog rata
od 1904. do 1905, ali nije znao tu priu.
- Ispriajte mi.
- Pa, ini se da je veliki knez Aleksej uestvovao u tui u jednom bordelu u Marselju
i da ga je uhapsila francuska policija, Aleksejev mu je pritekao u pomo i rekao
~ 78 ~

andarmima da je on a ne veliki knez, kriv za remeenje javnog reda. Slinost njihovih

imena uinila je priu uverljivom, i veliki knez je puten iz zatvora. Aleksej je kao nagradu
dobio komandu nad vojskom.
- Nije ni udo to su izgubili.
- Bez obzira na to, Rusi imaju najveu vojsku koju je svet ikad video, est miliona
ljudi, po nekim procenama, pod pretpostavkom da regrutuju sve svoje rezerve. Koliko god
im je vostvo nesposobno, to je ogromna sila. Ali koliko bi delotvorna bila, recimo, u
nekom evropskom ratu?
- Nisam iao tamo otkako sam se oenio - ree Fic. - Nisam siguran.
- Nismo ni mi. Tu vi nastupate. Voleo bih da se malo raspitate dok budete tamo.
Fic je bio iznenaen.
- Ali to bi sigurno naa ambasada trebalo da uini.
- Naravno. - K. slegnu ramenima. - Diplomate, meutim, uvek vie zanima politika
nego pitanja koja se tiu vojske.
- Ipak, mora da postoji neki vojni atae.
- Novo lice poput vas moe da sagleda situaciju s neke nove strane, otprilike kao to
je vaa grupa u Taj gvinu pruila kralju uvid kakav nije mogao da dobije od Forin ofisa 1
Ali ako mislite da ne moete...
- Ne odbijam vas - ree Fic bre-bolje. Ba naprotiv, godilo mu je to od njega trae
da obavi neki zadatak za svoju zemlju. - Samo sam iznenaen to te stvari treba raditi na
taj nain.
- Mi smo sasvim novo odeljenje sa oskudnim sredstvima. Moji najbolji obavetajci
su inteligentni putnici s dovoljno vojnikog znanja da razumeju ono to vide.
- Svakako.
- Zanimalo bi me da saznam mislite li da je ruski oficirski kadar sazreo od 1905.
Jesu li se modernizovali, ili se jo dre starih shvatanja?
Susreete se sa svim glavnim ljudima u Sankt Peterburgu, vaa ena je u rodbinskim
odnosima s polovinom njih.
Fic se priseao poslednjeg ruskog ratnog sukoba.
- Glavni razlog to su poraeni od Japana jeste to to ruska eleznica nije mogla
adekvatno da snabdeva vojsku.
- Ali od tada se trude da poboljaju svoju elezniku mreu, uz pomo novca
pozajmljenog od Francuske, njihovog saveznika.
- Pitam se da li su ostvarili veliki napredak?
- To je kljuno pitanje. Vi ete putovati eleznicom. Da li im vozovi kreu i stiu na
vreme? Drite oi otvorene. Ima li pruga i dalje samo jedan kolosek, ili dva? Nemaki
generali imaju opti plan za voenje rata koji se zasniva na proraunu brzine mobilizacije
ruske armije. Ako zaista izbije rat, mnogo toga e zavisiti od tanosti tog prorauna.
1Foreign Office-britansko ministarstvo spoljnih poslova. (Prim. prev.)

~ 79 ~

Fic je bio uzbuen kao kolarac, ali naterao je sebe da govori ozbiljno.
- Saznau ta mogu.
- Hvala vam. - K. pogleda na sat.
Fic ustade i njih dvojica se rukovae.
- Kada tano idete? - upita K.
- Polazimo sutra - ree Fic.
- Do vienja.
II

Grigorije Pekov je posmatrao svog mlaeg brata, Lava, kako uzi-ma novac visokom
Amerikancu. Lavovo lepukasto lice krasila je deaka revnost, kao da je njegov glavni
cilj da pokae svoju vetinu. Grigorije oseti poznatu aoku strepnje. Jednog dana,
pribojavao se, Lavov arm nee biti dovoljan da mu pomogne da se izvue iz nevolje.
- Ovo je test pamenja - ree Lav na engleskom. Nauio je te rei napamet. - Uzmite
bilo koju kartu. - Morao je da povisi glas da bi nadjaao fabriku buku: zveket teke
mainerije, itanje pare, ljude koji su izvikivali uputstva i pitanja.
Posetilac sc zvao Gas Djuar. Nosio je sako, prsluk i pantalone izraene od fine
vunene tkanine. Grigorije se posebno zainteresovao za njega, jer je doao iz Bafala. Djuar
je bio drueljubiv mlad ovek. Slegnuvi ramenima, on uze jednu kartu iz Lavovog pila i
pogleda je.
Lav ree:
- Stavite je na klupu, licem nadole.

~ 80 ~

Djuar stavi kartu na grubu drvenu radnu klupu. Lav izvadi novanicu od jedne rublje
iz depa i stavi je na kartu.
- Sad vi stavite jedan dolar.
Ovo se moglo izvoditi samo s bogatim posetiocima. Grigorije je znao da je Lav ve
zamenio kartu. U aci, skrivena ispod novanice od jedne rublje, poivala je druga karta.
Vetina, koju je Lav uvebavao satima, leala je u tome da treba uzeti prvu kartu i sakriti je
na dlanu, odmah nakon to se spusti i novanica od rublje s novom kartom.
- Jeste li sigurni da moete priutiti sebi da izgubite jedan dolar, gospodine Djuar? ree Lav.
Djuar se nasmei, kao to prevareni uvek urade u tom trenutku.
- Mislim da mogu - ree.
- Seate li se vae karte? - Lav nije stvarno govorio engleski. Iste te reenice znao je
da izgovori i na nemakom, francuskom i na ilijanskom.
- Petica pik - ree Djuar.
- Nije.
- Prilino sam siguran da jeste.
- Okrenite.
Djuar okrenu kartu. Bila je to kraljica tref. Lav pokupi novanicu od jednog dolara i
svoju rublju. Grigorije prestade da die. Ovo je opasan trenutak. Hoe li se Amerikanac
buniti da je prevaren i optuiti Lava? Djuar se nasmei alostivo i ree:
- Pobedili ste me.
- Znam jo jednu igru - ree Lav.
Bilo je dovoljno: Lav se spremao da prekardai. Iako mu je bilo dvadeset godina,
Grigorije je jo uvek morao da ga titi.
- Ne igrajte protiv mog brata - ree Grigorije Djuaru na ruskom. - On uvek pobeuje.
Djuar se nasmei i odgovori nesigurno na istom jeziku.
- Dobar savet.
Djuar je bio prvi lan male grupe posetilaca koji su doili u obilazak fabrike maina
Putilov. Bila je to najvea fabrika u Sankt Peterburgu, i zapoljavala je trideset hiljada
mukaraca, ena i dece. Grigorijev zadatak bio je da im pokae njegovo malo ali vano
radno mesto. Fabrika je proizvodila lokomotive i druge velike proizvode od elika.
Grigorije je bio predradnik radionice za proizvodnju voznih tokova.
Grigorije je goreo od elje da pria s Djuarom o Bafalu. Ali pre nego to je uspeo da
postavi ijedno pitanje, pojavi se nadzornik livnice, Kanin.
Inenjer, visok i mrav, proreene kose. S njim je bio drugi posetilac. Grigorije je po
njegovoj odei znao da je sigurno re o britanskom lordu. Bio je obuen kao ruski plemi,
u jahaem kaputu s cilindrom. Moda je to odea koju nosi vladajua klasa u celom svetu.
Taj lord, kako je Grigoriju bilo reeno, zvao se erl Ficherbert. Bio je to najlepi
ovek kojeg je Grigorije ikad video, crne kose i prodornih
V
~ 81 ~

zelenih oiju. Zene iz radionice zurile su u njega kao u boga. Kanin se obrati Ficherbertu
na ruskom.
- Sada ovde proizvedemo dve nove lokomotive svake nedelje - ree ponosno.
- Zadivljujue - ree engleski lord.
V
Grigorije je znao zato se ti stranci toliko zanimaju za fabriku. Citao je novine i
odlazio na predavanja i okupljanja koja je organizovao Boljeviki komitet Sankt
Peterburga. Lokomotive koje se ovde proizvode od najvee su vanosti za rusku odbranu.
Posetioci se moda pretvaraju da su dokono ljubopitljivi, ali zapravo prikupljaju vojne
informacije. Kanin predstavi Grigorija.
- Pekov je najbolji ahista u fabrici.
Kanin jeste lan uprave, ali bio je dobar. Ficherbert je bio armantan. Obratio se
Varji, eni od pedesetak godina, sede kose pokrivene maramom.
- Vrlo je ljubazno od vas to ste nam pokazali gde radite - on e veselo na tenom
ruskom s jakim naglaskom.
Varja, pozamana figura, miiava i krupnih grudi, zakikota se kao kolarka.
Demonstracija je bila spremna. Grigorije je ubacio eline poluge u topionik i upalio pe, i
metal se sad istopio. Ali oekivali su jo jednog posetioca: erlovu enu, za koju se prialo
da je Ruskinja, otuda njegovo poznavanje jezika, neuobiajeno za jednog stranca.
Grigorije je hteo da propita Djuara o Bafalu, ali pre nego to se ukazala prilika za to,
erlova ena ue u radionicu. Njena duga haljina bila je poput metle koja je gurala prainu i
prljavtinu pred njom sa svakim preenim korakom. Preko haljine jc nosila kratak kaput, a
pratili su je jedan sluga, koji je nosio njen krzneni ogta, sluavka s torbom i jedan od
direktora fabrike, grof Maklakov, mlad ovek obuen poput Ficherberta. Maklakov je
oigledno bio veoma oaran svojom goom, smejao se i priao tiho, i nepotrebno je
hvatao za ruku. Ona je bila neobino lepa, s ljupkim loknama, koketno nakrivljene glave.
Grigorije ju je odmah prepoznao. Bila je to kneginja Bea.

~ 82 ~

Srce mu je poskoilo i pripade mu zlo. S tekom mukom je zadrao i runo seanje

koje je izronilo iz daleke prolosti. Zatim je kao i u svakom opasnom trenutku, pogledao u
brata. Hoe li se Lav setiti? Tada mu je bilo samo est godina. Lav je radoznalo gledao u
kneginju, kao da pokuava da se seti gde ju je ranije video. Onda se, na Grigorijeve oi,
Lavovo lice promenilo, i on se seti. Pobledeo je, izgledao na trenutak kao da e povratiti, a
zatim je iznenada pocrveneo od besa. Utom je Grigorije ve priao Lavu.
- Ostani miran - promrmlja on. - Ne govori nita. Ne zaboravi, mi idemo u Ameriku i
nita ne sme da nas sprei u tome!
Lav ispusti zvuk gaenja.
- Vrati se u talu - ree Grigorije. Lav je bio vozar, i radio je sa mnogim konjima
korienim u fabrici.
Lav je jo koji trenutak besno gledao kneginju, koja nita nije slutila. Onda se
okrenuo i udaljio, i trenutak opasnosti je proao.
Grigorije otpoe s demonstracijom. Klimnu glavom Isaku, oveku njegovih godina,
koji je bio kapiten fudbalskog tima fabrike. Isak otvori kalup. Varja i on zatim izvadie
ispolirani drveni ablon toka za voz. To je samo po sebi zahtevalo veliku vetinu, poto su
bice bile eliptine i suavale se od glavine ka ivici. Taj toak je bio namenjen velikoj
lokomotivi s rasporedom lokova na osovinama po redosledu 4-6-4, i ablon je bio visok
gotovo koliko i ljudi koji su ga podizali.
Oni ga utisnue u dubok sud napunjen vlanom peskovitom smesom za oblikovanje.
Isak preko toga nabaci teg od livenog gvoa kako bi se formirali boni lebovi i gaz
toka, i na kraju stavi poklopac od kalupa. Njih dvoje otvorie kalup i Grigorije pregleda
otisak koji je ablon bio nainio. Nije bilo nikakvih vidljivih nepravilnosti. On poprska
pesak za oblikovanje nekom crnom uljastom tenou, i njih dvoje zatim ponovo zatvorie
kalup.
- Molim vas odmaknite se podalje sad - ree on posetiocima.
Isak pomeri izlivnu cev topionika do levka na vrhu kalupa. Grigorije onda povue
polugu koja nakrivi topionik. Topljeni elik polako poe da se sliva u kalup. Para koja se
stvorila u dodiru s mokrim peskom pokulja Kroz otvore. Grigorije je iz iskustva znao kada
da podigne topionik i zaustavi izlivanje elika.
- Sledei korak je usavravanje oblika toka - ree on. - Poto vrelom metalu treba
dosta vremena da se ohladi, ovde imam jedan toak koji je ranije izliven.
On je ve bio postavljen na strug i Grigorije klimnu glavom Konstantinu,
metalostrugaru, Varjinom sinu. Mrav, viljast intelektualac s neukrotivom crnom kosom,
Konstantin je bio predsednik boljevikog kruoka za diskusiju, i Grigorijev najbolji drug.
On upali elektromotor, okreui toak velikom brzinom, i poe da ga oblikuje turpijom.
- Molim vas ne prilazite strugu - ree Grigorije posetiocima, podiui ton da nadjaa
cviljenje maine. - Ako ga dotaknete, moete ostati bez prsta. - On podignu levu aku. Kao to se meni desilo, ovde u fabrici, kada mi je bilo dvanaest.

~ 83 ~

Od njegovog treeg prsta ostao je bio samo ruan patrljak. On uhvati iznervirani
pogled grofa Maklakova, koji nije voleo da ga podseaju na ljudsku cenu njegove zarade.
Pogled koji mu je uputila kneginja Bea bio je meavina gaenja i oaranosti, i on se zapita
da li nju na neki nastran nain zanimaju beda i patnja. Bilo je neuobiajeno za jednu damu
da doe u obilazak fabrike. On dade znak Konstantinu, koji zaustavi brus.
- Zatim se dimenzije toka provere pomou kalipera. - Podie alat da ga pokae. Tokovi voza moraju biti odreenih dimenzija. Ako prenik varira vie od jednog i po
milimetra, koliko je otprilike debeo trag od penkala, toak mora da se pretopi i izlije
iznova.
Ficherbert ree na ruskom:
- Koliko tokova moete da proizvedete dnevno?
- est ili sedam u proseku, raunajui one neuspele.
Amerikanac, Djuar, upita:
- Koliko sati radite?
- Od est ujutru do sedam uvee, od ponedeljka do subote. U nedelju nam je
dozvoljeno da odemo u crkvu.
Jedan deak od oko osam godina dotra u livnicu, praen enom koja je vikala,
verovatno majkom. Grigorije krenu da ga uhvati, kako bi ga zadrao podalje od pei.
Deak ga izbegnu i polete na kneginju Beu, udarivi je kratko podianom glavom u rebra
uz jedno zvuno tup. Ona uzdahnu, ugruvana. Deak stade, oito oamuen. Besna,
kneginja zamahnu i udari mu tako jak amar da se ovaj zaljulja na nogama, i Grigorije
pomisli kako e pasti. Amerikancu izlete neto na engleskom, to je zvualo iznenaeno i
ozlojeeno. U sledeem trenutku majka podie maliana svojim jakim rukama i ode.
Kanin, nadzornik, izgledao je prestraeno, znajui da mogu njcga da okrive za nezgodu.
On ree kneginji:
- Vaa preuzvienosti, jeste li povreeni?
Kneginja Bea je bila vidno gnevna, ali udahnu duboko i ree:
- Nije mi nita.
Njen mu i grof joj pridoe, izgledajui zabrinuto. Samo Djuar ostade pozadi, lica
poput maske negodovanja i odbojnosti. Taj amar ga je okirao, nasluti Grigorije, i zapita
se da li su svi Amcrikanci tako meka srca. Jedan amar nije nita: Grigorija i njegovog
brata ibali su prutovima kao decu u toj istoj fabrici.
Posetioci pooe. Grigorije se uplaio da e propustiti priliku da ispita turistu iz
Bafala. Hrabro dodirnu Djuara po rukavu. Ruski plemi bi na to odreagovao gnevom i
odgurnuo ga ili udario zbog drskosti, ali Amerikanac se samo okrenu k njemu s ljubaznim
osmehom.
- Vi ste iz Bafala u Njujorku, gospodine? - ree Grigorije.
- Tako je.
V
- Moj brat i ja tedimo novac da odemo u Ameriku. Ziveemo u Bafalu.
~ 84 ~

- Zato ba u tom gradu?

- Ovde u Sankt Peterburgu ima jedna porodica koja nabavlja potrebne papire, za
odreenu cenu, naravno, i oni su nam obeali posao kod njihovih roaka u Bafalu.
- Ko su ti ljudi?
- Vjalov, tako se prezivaju.
Vjalovi su bili kriminalna banda, iako su se bavili i zakonitim poslovima. Nisu bili
najiskreniji ljudi na svetu, pa je Grigorije eleo da mu neko objektivan potvrdi njihove
tvrdnje.
- Gospodine, jesu li Vjalovi iz Bafala u Njujorku zaista vana i bogata porodica?
- Da - rec Djuar. - Josif Vjalov zapoljava nekoliko stotina ljudi u svojim hotelima i
barovima.
- Hvala vam. - Grigoriju je laknulo. - Vrlo je lepo znati to.
III

Grigorijeva najranija seanja potiu iz dana kada je car doao u Buljovnir. Bilo mu je
tada est godina.
Seljani su danima o malo emu drugom priali. Svi su ustali u zoru, iako je bilo
oigledno da e car dorukovati pre polaska, tako da nikako nije mogao stii tu pre devet
sati. Grigorijev otac je izneo sto iz njihovog jednosobnog prebivalita i postavio ga kraj
puta. Na njega je stavio veknu hleba, buket cvea i jednu malu posudu sa solju,
objanjavajui svom starijem sinu da Rusi time tradicionalno doekuju goste. Veina
ostalih seljana je uinila isto. Grigorijeva baba je stavila novu utu maramu.
Bio je to suv dan rane jeseni, pre nego to je nastupila surova zima. Seljaci su sedeli
na zemlji ekajui. Seoske stareine su etkale tamo- amo u svojoj najboljoj odei,
izgledajui vano, ali ekajui ba kao i svi ostali. Grigoriju je ubrzo postalo dosadno i
zaigrao se u praini pokraj kue. Njegovom bratu, Lavu, bilo je samo godinu dana i majka
ga je jo dojila.
Podne je bilo prolo, ali niko nije hteo da ue u kuu i krene da sprema ruak u
strahu da bi mogao da propusti carev dolazak. Grigorije je pokuao da trpne malo od
hleba na stolu i dobio je po tintari, ali majka mu je donela iniju hladne ovsene kae.
Grigorije nije bio siguran ko je ili ta je car. U crkvi su esto govorili kako car voli
sve seljake i bdi nad njima dok spavaju, pa je oito bio u istom nivou sa svetim Petrom i
Isusom i arhanelom Gavrilom. Grigorije se pitao da li e on imati krila ili krunu od trnja,
ili samo izvezeni prsluk kao neki seoski stareina. U svakom sluaju, bilo je oigledno da
su ljudi bivali blagosloveni samim tim to bi ga ugledali, kao mase ljudi koji su pratili
Isusa.
Bilo je kasno popodne kada se u daljini pojavio oblak praine. Grigorije je mogao da
oseti vibriranje tla pod svojim krznenim izmama, i uskoro je zauo topot kopita. Seljaci
se spustie na kolena. Grigorije kleknu pored svoje babe. Stareine su polegale na put

~ 85 ~

licem nadole, ela u praini, kao to su bili uinili prilikom dolaska kneza Andreja i
kneginje Bee.
Pojavila se predhodnica, praena zatvorenom koijom koju su vukla etiri konja.
Konji behu ogromni, najvei koje je Grigorije ikad video; jurili su brzo, sapi su im se
presijavale od znoja, pena izhijala na usta oko demova. Stareine shvatie da se konji nee
zaustaviti, i uklonie se s puta da ih ne bi pregazili. Grigorije vrisnu od straha, ali njegov
vrisak bee neujan. Dok je koija prolazila pored njih, njegov otac povika:
V
- Ziveo car, otac svog naroda!
Dok je zavrio reenicu, koija je ve ostavljala selo iza sebe. Grigorije nije mogao
da vidi putnike od praine. Shvatio je da je propustio da vidi cara, te da stoga nee primiti
blagoslov, i briznuo je u

~ 86 ~

pla. Njegova majka uze hleb sa stola, odlomi okrajak i dade mu da jede i njemu bi
lake.
IV
Po zavretku smene u fabrici Putilov u sedam uvee, Lav je obino odlazio da igra
karte sa svojim drugovima ili da pije s razuzdanim devojkama. Grigorije je esto
poseivao nekakva okupljanja: predavanja
1 ateizmu, diskusije o socijalizmu, projekcije velikih stranih zemalja, poetske veeri.
Ali te veeri nije imao ta da radi. Otii e kui i spremie gula za veeru, ostavie
malo u erpi Lavu za kasnije, i lei e ranije u krevet.
Fabrika se nalazila na junom obodu Sankt Peterburga, s lunjacima
2 upama koji su zauzimali veliku parcelu na obali Baltikog mora. Mnogi radnici su
iveli u fabrici, neki u barakama, dok su drugi legali da spavaju kraj svojih maina.
Zbog toga je toliko mnogo dece tralo unaokolo.
Grigorije je spadao u one koji su imali dom izvan fabrike. U socijalistikom drutvu,
znao je to, kue za radnike bie planirane zajedno s fabrikama; nesreni ruski kapitalizam
je, meutim, ostavio hiljade ljudi bez krova nad glavom. Grigorije je bio dobro plaen, ali
iveo je u jednoj sobi na pola sata hoda od fabrike. U Bafalu, znao je to, radnici imaju
struju i vodu u svojim kuama. Rekli su mu da neki imaju i sopstveni telefon, ali to mu se
inilo smenim kao i rei da su ulice pozlaene.
Kada je ugledao kneginju Beu, to ga je vratilo u detinjstvo. Dok je zavijao ledenim
ulicama, odbijao je da dopusti sebi da iznova preivljava nepodnoljivu uspomenu koju je
ona prizvala.
Bez obzira na to, mislio je o drvenoj kolibi u kojoj je tada iveo, i video osvetano
oe s obeenim ikonama, a nasuprot njemu oe za spavanje gde je leao nou, obino s
kozom ili teletom kraj sebe. Ono ega se najupeatljivije seao bilo je neto to je tada
jedva primeivao: miris. Poticao je od poreta, ivotinja, crnog dima kerozinske lampe, i
domaeg duvana koji je njegov otac puio motajui ga u novinske listove. Prozori su bili
vrsto zaptiveni dronjcima naguranim oko okvira kako hladnoa ne bi ulazila unutra, tako
da je bilo zaguljivo. Mogao je da oseti taj miris i sada u svojoj mati, i on je u njemu
budio nostalgiju za danima pre komara, poslednjem periodu njegovog ivota kada se
oseao bezbednim.
Nedaleko od fabrike naiao je na prizor koji ga je naterao da stane. U krugu svetlosti
koji je bacala ulina svetiljka, dva pandura u crnim uniformama sa zelenim porubima
ispitivali su jednu mladu enu. Njen runo pleteni demper i marama s vorom na potiljku
govorili su da je seljanka, tek pristigla u grad. Na prvi pogled bi joj dao esnaestak godina,
dob u kojoj je on bio kada su Lav i on ostali siroad.
Demekasti pandur ree neto i potapa devojku po licu. Ona se trgnu, a drugi pandur
se nasmeja. Grigorije se setio kako su se s njim kao esnaestogodinjim siroetom svi od

~ 87 ~

autoriteta ophodili loe, i bee mu ao te ranjive devojke. Mada svestan da je bolje da to ne

ini, priao je maloj grupi. isto da bi neto rekao, on ree:
- Ako traite fabriku Putilov, ja vam mogu pokazati put.
Demekasti pandur se nasmeja i ree:
- Otarasi ga se, Ilja.
Njegov kolega je imao malu glavu i zlobno lice.
- Gubi se, olou - ree.
Grigorije se nije uplaio. Bio je visok i jak, miia ovrslih stalnim napornim radom.
Upadao je u uline tue jo od deakih dana i nije bio potuen ve mnogo godina. Lav je
bio isti kao on. Ipak, bilo je bolje ne zamerati se pandurima.
- Ja sam predradnik u fabrici - ree on devojci. - Ako traite posao, mogu da vam
pomognem.
Devojka mu dobaci zahvalan pogled.
- Jedan predradnik je niko i nita - ree demekasti pandur. Dok je govorio on prvi
put pogleda u Grigorija. U utoj svetlosti kerozinske uline svetiljke Grigorije je sada
prepoznao to okruglo lice sa izrazom glupe ratobornosti. Taj ovek je bio Mihail Pinski,
kapetan mesne policijske stanice. Grigorijevo srce potonu.
Bilo je ludo zapoeti kavgu s policijskim kapetanom, ali on je predaleko otiao da bi
se sada povukao. Devojka progovori, i po njenom glasu Grigorije shvati da je bilia
dvadesetoj nego esnaestoj.
- Hvala vam, poi u s vama, gospodine - ree ona Grigoriju. Lepa je, video je,
nenih crta luca i sa irokim, senzualnim usnama.
Grigorije se osvrnu oko sebe. Na njegovu nesreu, u blizini nije bilo vie nikoga:
otiao je iz fabrike nekoliko minuta nakon guve u sedam, kada svi zavravaju s poslom.
Znao je da treba da se povue, ali nije mogao da ostavi devojku.
- Odveu vas do fabrike uprave - ree, mada ona sada bee
zatvorena.
- Ona e poi sa mnom, zar ne, Katerina? - ree Pinski, i pograbi je svojom
apom, steui joj dojke kroz tanki demper u gurajui joj aku meu noge.
Ona odskoi korak unazad i ree:
- Ne pipaj me tim prljavim rukama.
Sa iznenaujuom brzinom i preciznou, Pinski je udari pesnicom u usta. Ona
jauknu i krv joj potee s usana.
Grigorije je bio gnevan. Reivi da rizikuje on zakorai napred, spusti aku na
rame Pinskog, i jako ga gurnu. Pinski se zatetura postrance i pade na jedno koleno.
Grigorije se okrenu ka Katerini, koja je plakala.
- Brzo, bei! - ree, zatim oseti bolan udarac u potiljak. Drugi pandur, Ilja,
upotrebio je pendrek bre nego to je Grigorije oekivao. Bol je bio
nepodnoljiv, i on pade na kolena, ali ostade pri svesti.

~ 88 ~

Katerina se okrete i potra, ali ne stie da odmakne. Pinski prui ruku i dograbi
je za stopalo, i ona pade niice koliko je duga. Grigorije se okrenu i vide kako
pendrek opet leti k njemu. Izbegnu udarac i uskobelja se na noge. Ilja zamahnu i
ponovo promai. Grigorije nacilja udarac u ovekovu slepoonicu i udari svom
snagom. Ilja pade na zemlju.
Grigorije se okrenu i vide Pinskog kako stoji iznad Katerine, utirajui je
svojim tekim izmama.
Jedna kola se pojavie iz pravca fabrike. U prolazu, njihov voza naglo zakoi
i ona se zaustavie uz kripu ispod uline svetiljke.
Dva duga koraka dovedoe Grigorija tik iza Pinskog. On obujmi pandurskog
kapetana obema rukama, uhvati ga u ,,medvei zagrljaj" i podignu sa zemlje. Pinski
se uzaludno praakao nogama i mahao rukama. Vrata kola se otvorie i, na
Grigorijevo iznenadenje, iz njih izae Amerikanac iz Bafala.
V
- Sta se deava? - upita on. Na njegovom mladolikom licu, osvetljenom ulinim
svetlom, ogledao se bes dok se obraao Pinskom koji se migoljio. - Zato
udarate bespomonu enu?
O v o j e v e l i k a s re a , pomisli Grigorije. Samo stranac bi se pobunio da vidi
pandura kako tue seljanku. Duga, mrava figura Kanina, nadzornika, ispravi se iza
Djuara.
- Pusti pandura, Pekove - ree on Grigoriju.
Grigorije spusti Pinskog na zemlju i pusti ga. Ovaj se okrenu, Grigorije se
spremi da izbegne udarac, ali Pinski se suzdra.
- Upamtiu te, Pekove - on e otrovnim glasom. Grigorije zastenja: taj ovek
mu sad zna prezime.
Katerina se pridie na kolena, stenjui. Djuar joj galantno pomoe da se osovi
na noge, rekavi:
- Jeste li mnogo ozleeni, gospoice?
Kanin je izgledao posramljeno. Nijedan Rus se ne bi obratio jednoj seljanki
tako ljubazno. Ilja ustade, izgledajui oamueno. Imao je malu glavu i zlobno lice.
Iz kola dopre glas kneginje Bee, na engleskom, iznerviran i nestrpljiv.
Grigorije se obrati Djuaru:
- Uz vau dozvolu, ekselencijo, odveu ovu enu jednom oblinjem lekaru.
Djuar pogleda Katerinu.
- elite li to?
- Da, gospodine - ree ona, krvavih usana.
- Vrlo dobro - ree on.
Grigorije je uze za ruku i odvede je pre nego to je iko stigao da predloi neto
drugo. Na uglu se osvrnu unazad. Dva pandura su se raspravljala s Djuarom i
Kaninom ispod uline svetiljke. Jo uvek drei Katerinu za ruku, on je povue da

~ 89 ~

pouri, iako je epala. Morali su to vie da se udalje od Pinskog. im su zamakli iza

ugla ona ree:
- Nemam novca za lekara.
- Mogu ja da ti pozajmim - ree on, sa oseanjem krivice: novac je uvao da
plati odlazak u Ameriku, ne za leenje uboja i modrica lepih devojaka.
Ona ga proraunato pogleda.
- Ne elim lekara - ree. - Ono to mi stvarno treba jeste posao. Moe li da me
odvede do uprave fabrike?
I m a p e t l j e , pomisli on s divljenjem. Upravo ju je pretukao pandur, a sve o
lemu razmilja jeste kako da nae posao.
- Uprava je zatvorena. To sam rekao samo da bih zbunio pandure. Ali u te
odvesti tamo ujutru.
- Nemain gde da prespavam. - Ona mu uputi oprezan pogled koji nije potpuno
razumeo. Da li mu se ona to nudi? Mnoge seljanice koje su dolazile u grad
na kraju su zavravale radei to. Ali moda je njen pogled znaio suprotno, da
eli krevet, ali da nije spremna da ga plati seksualnim uslugama.
- U kui u kojoj ivim ima jedna soba koju deli nekoliko ena - ree
on. - Spavaju po tri ili vie njih na jednom krevetu, uvek mogu da nau mesta za jo
jednu.
- Koliko je to daleko? - Grigorije pokaza napred ka jednoj ulici koja se pruala
paralelno sa eleznikim nasipom.
- Odmah tu.
Ona klimnu glavom u znak pristanka i nekoliko trenutaka posle udoe u kuu.
On je imao jednu sobu na prvom spratu. Uski krevet koji je delio s Lavom stajao je
uz jedan zid. Unutra je bio kamin s ploom iznad, i jedan sto s dve stolice kraj
prozora koji je gledao na prugu. Jedan uspravljeni sanduk za transport robe sluio je
kao noni stoi, s bokalom i lavorom za umivanje.
Katerina obuhvati sobu jednim dugim pogledom, upijajui utisak i ree:
- Sve ovo je tvoje?
- Ne - ja nisam bogat! Delim s bratom. On e doi kasnije.
Izgledala je zamiljeno. Moda se pribojava da se od nje oekuje da
spava s obojicom. Ne bi li je umirio, Grigorije ree:
- Da te upoznam sa enama u kui?
- Ima vremena za to. - Ona sede na jednu stolicu. - Dozvoli da se prvo
odmorim.
- Naravno. - Ogrev je ekao u kaminu, spreman da bude upaljen: on ga je uvek
pripremao ujutru pre odlaska na posao. Prineo je ibicu iverju za potpalu.
Zau se gromoglasna buka, i Katerina se prepade.
- To je voz - ree Grigorije. - Pruga je odmah tu pored.

~ 90 ~

On nasu vode iz bokala u lavor, pa ga stavi na plou kamina da se ugreje. Sede

preko puta Katerine i pogleda je. Imala je ravnu plavu kosu i bledu kou. Isprva mu
se uinila prilino lepukastom, ali sada je video da je zapravo prelepa, orijentalne
strukture kostiju lica koje su upuivale na sibirsko poreklo. Na licu joj se ogledao i
jak karakter: njene pune usne bile su senzualne, ali i odlune, i inilo se da joj iz
plavozelenih oiju izbija gvozdena reenost. Usne su joj oticale od udarca Pinskog.
- Kako se osea? - upita Grigorije.
Ona pree akama preko ramena, rebara, kukova i butina.
- Sve me boli - ree. - Ali ti si skinuo onu ivotinju s mene pre nego to je
uspeo tee da me povredi.
Nije nameravala da se samosaaljeva. To mu se svidelo. On ree:
- Kad se voda ugreje, sprau krv.
Drao je hranu u jednoj limenoj kutiji. Izvadi pare unke i ubaci je u tiganj, pa
dosu vode iz bokala. Isprao je repu i poeo da je secka u tiganj. Uhvatio je Katerinin
pogled i video da je iznenaena. Ona ree:
- Je li tvoj otac kuvao?
- Ne - ree Grigorije, i u treptaju oka se vrati u doba kad mu je bilo jedanaest.
Vie nije mogao da se opire komarnim seanjima na kneginju Beu. Spustio je
tiganj na sto nimalo neno, seo na ivicu kreveta i zario lice u ake, ophrvan
tugom. - Ne - ponovi - moj otac nije kuvao.
V
Doli su u selo u zoru: mesni kapetan, zemljoposednik, u pratnji est

V
naoruanih konjanika. Cim je ula topot kopita, mama je uzela Lava u naruje. On je
bio teak sa svojih est godina, ali mama je imala iroka ramena i jake ruke. Zgrabila
je Grigorija za ruku i istrala iz kue. Konjanike su vodile seoske stareine koje
mora da su se sastale s njima na obodu sela. Poto su imali samo jedna vrata,
Grigorijeva porodica nije mogla da se sakrije, i im su se pojavili vojnici
omamuzae svoje konje.
Mama zamaknu iza ugla kue, rasteravi kokoke i uplaivi kozu tako da se
ova otkide s kanapa i stade da bei. Trala je preko jalovine iza kue ka umi. Moda
bi i pobegli da Grigorije nije iznenada shvatio da baka nije s njima. On stade i ote se
majci iz ruke.
- Zaboravili smo baku! - zapita on.
- Ona ne moe da tri! - uzviknu mama.
Grigorije je znao to. Baka je jedva mogla da hoda. Ali bez obzira na to, oseao
je da ne smeju da je ostave.
- Grika, hajde! - doviknu mama i potra napred, jo uvek nosei Lava, koji je
sada vritao od straha. Grigorije poe za njom, ali oklevanje je bilo fatalno.
~ 91 ~

Konjanici im se primakoe, sa obe strane. Put ka umi bio je odseen. U

oajanju, mama potri u barutinu, ali joj stopala potonue u blato, ona uspori.
Napokon pade u vodu.
Vojnici stadoe da kliu i da se smeju.Vezali su mami ruke i oterali je nazad.
- Obavezno povedi decu - rce joj kapetan. - Knez tako nareuje.
Griorijevog oca bili su odveli nedelju dana ranije, s jo dva druga
oveka. Prethodnog dana su tesari kneza Andreja podigli skele na severnoj livadi.
Sada, dok je pratio majku ka toj istoj livadi, on ugleda tri mukarca kako stoje na
platformi ispod veala, vezanih ruku i nogu, s omama oko vratova. Kraj veala je
stajao jedan pop. Mama vrisnu:
- Ne! - Ona poe da trza kanap na zapeima. Jedan konjanik izvue puku iz
futrole na sedlu i, okrenuvi je, udari je drvenim kundakom po licu. Ona
prestade da trza kanap i poe da jeca.
Grigorije je znao ta to znai: njegov otac e umreti ovde.Video je kako seoske
stareine veaju konjokradice, iako mu se to tad inilo drugaijim jer su rtve bili
ljudi koje nije poznavao. epao ga je strah od kojeg mu je celo telo obamrlo i
oduzelo se. Moda e se desiti neto to e spreiti pogubljenje. Car e se moda
umeati, ako zaista bdi nad svojim narodom. Ili moda neki aneo. Grigorije oseti da
mu je lice mokro i shvati da plae.
Majku i njega su naterali da stoje ispred veala. Ostali seljani se okupie okolo.
Poput mame, i supruge druga dva mukarca bile su dovuene tu, vritei i plaui,
vezanih ruku, s decom koja su im se privijala uza skute i zavijala od straha.
Na zemljanom putu iza drvene kapije na obodu polja stajala je zatvorena
koija, s istovetnim doratima koji su pasli travu ukraj puta. Kada su svi bili prisutni,
jedna crnobrada figura u dugom crnom kaputu izae iz koije. Knez Andrej. On se
okrenu i ponudi ruku svojoj mladoj sestri, kneginji Bei, s krznom na ramenima
protiv jutarnje hladnoe. Kneginja je bila prelepa, ne mogae Grigorije a da ne
primeti, bele koe i svetle kose, ba kao to je zamiljao anele, mada je ona oito
bila avo.
Knez se obrati seljanima.
- Ova livada pripada kneginji Bei - ree. - Niko ne sme da napasa stoku ovde
bez njene dozvole. Uiniti to znai krasti kneginjinu travu.
Iz mase se razlee ljutiti amor. Oni nisu verovali u takvu vrstu vlasnitva, bez
obzira na ono to su im govorili svake nedelje u crkvi. Rukovodili su se jednim
starijim, seljakim moralom, koji kae da zemlja pripada onome ko je obrauje.
Knez pokaza na tri mukarca na vealima.
- Ove budale su prekrile zakon, ne jednom, ve nekoliko puta. - Glas
V
mu je bio piskav od besa, kao u deteta kojem su oteli igraku. - Sto je jo gore,
govorili su drugima da kneginja nema pravo da ih zaustavi, i da zemlja koju

~ 92 ~

zemljoposednik ne koristi treba da bude dostupna jadnim seljacima. - Grigorije je

uo kako njegov otac esto govori takve stvari. - Zbog toga su ljudi iz drugih sela
poeli da napasaju stoku na zemlji koja pripada plemstvu. Umesto da se pokaju zbog
svojih greha, ova trojica su i svoje komije pretvorili u grenike! Zato su osueni na
smrt. - On klimnu glavom popu.
Pop se pope uz improvizovane stepenice i tiho se obrati svakom oveku
ponaosob. Prvi klimnu glavom bez ikakve emocije. Drugi zaplaka i poe glasno da
se moli. Trei, Grigorijev otac, pljunu popu u lice. Niko nije bio okiran: seljani nisu
imali visoko miljenje o svetenstvu, i Grigorije je ranije uo svog oca kako govori
da oni prenose pandurima sve to uju u ispovedaonici.
Pop sie s veala, i knez Andrej klimnu glavom jednom od svojih slugu koji je
stajao u pripravnosti s maljem. Grigorije prvi put primeti da tri osuenika stoje na
drvenoj nestabilnoj platformi poduprtoj samo jednom gredom, i sa uasom shvati da
malj slui da se ona izbije.
Sada je, pomisli on, pravi trenutak da se pojavi neki aneo.
Seljani zakukae. ene poee da vrite, a vojnici ih ovoga puta nisu
uutkivali. Mali Lav se izbezumio. Verovatno ne razume ta e se desiti, pomisli
Grigorije, ali ga majina vriska plai.
Tata nije pokazivao nikakva oseanja. Lice mu je bilo kameno. Gledao je u
daljinu i iekivao svoju sudbinu. Grigorije poele da i on bude tako jak. Borio se da
zadri kontrolu nad sobom, iako je oseao potrebu da zavija kao Lav. Nije mogao da
potisne suze, ali je grizao usnu i ostao nem poput svog oca.
Sluga podignu malj, dodirnu njime gredu da odmeri gde e pasti, zamahnu i
udari. Greda polete kroz vazduh. Platforma sa arkama pade uz tresak. Trojica
mukaraca propadoe, pa se cimnue uvis, kako im je konopac oko vrata zaustavio
pad.
Grigorije nije mogao da skrene pogled. Zurio je u svog oca. Tata nije odmah
umro. Otvorio je usta, pokuavajui da die, vikne, ali ne mogae da uradi ni jedno
ni drugo. Lice mu pocrvenielo i borio se s konopcima
V
koji su ga sapinjali. Cimlo se dugo vreme. Lice mu je postalo jo crvenije. Tada mu koa
poprimila plaviastu boju a pokreti postali slabiji. Napokon se umirio.
Majka prestade da vriti i poe da jeca.
Pop se molio naglas, ali seljani su ga ignorisaii i, jedan po jedan, okrenue se
od prizora tri mrtva oveka.
Knez i kneginja se vratie u koiju i, odmah potom, koija pukne biem i
odveze ih.

~ 93 ~

Grigorije se ponovo smirio, kad je zavrio s pripovedanjem te prie. Otro je

suze rukavom koulje, pa ponovo usmerio panju ka Katerini. Ona ga je sluala u
saoseajnoj tiini, ali nije bila okirana. Mora da je i sama bila svedok slinih
prizora: veanje, bievanje i sakaenje bile su uobiajene kazne u selima.
Grigorije stavi lavor s toplom vodom na sto i nae ist pekir. Katerina zabaci
glavu, a Grigorije obesi kerozinsku lampu na jednu kuku na zidu da bi mogao bolje
da vidi.
Na elu je imala posekotinu, na obrazu masnicu, a usne joj behu oteene. No i
pored toga, Grigoriju je pri pogledu na nju iz ovako neposredne blizine zastao dah.
Ona mu je uzvraala svojim otvorenim i neustraivim pogledom, koji ga je oarao.
On umoi jedan oak pekira u toplu vodu.
- Budi nean - ree ona.
- Naravno. - Prvo joj je obrisao elo. Povreda na elu je samo ogrebotina, vide
on kad obrisa krv.
- Ve mi je bolje - ree ona.
Posmatrala mu je lice dok je radio. Umio joj je obraze i obrisao vrat, i rekao:
- Ostavio sam ono bolno za kraj.
- Bie to dobro - ree ona. - Ima tako laku ruku. - Meutim, ipak se trgnula kad
je on dodirnuo pekirom po oteenim usnama.
- Izvini - ree on.
- Nastavi.
Poderotine su ve poele da zaceljuju, uvide on dok ih je istio. Imala je
pravilne bele zube mlade devojke. Obrisao je krajeve njenih punih usana. Kad se
nagnuo blie njoj osetio je njen topao dah na svom licu. Kada je zavrio obuzelo ga
je nekakvo razoaranje, kao da je ekao na neto to se nije desilo. On se zavali u
stolicu i ispra pekir u vodi, koja je sada bila tamna od njene krvi.
- Hvala ti - ree ona. - Ima veoma nene ruke.
On shvati da mu srce ubrzano lupa. I ranije je ljudima ispirao rane, ali nikad
nije iskusio taj oseaj oamuenosti. Osetio da e moda uiniti neto blesavo u
sledeem trenutku. Otvorio je prozor i ispraznio lavor, nainivi ruiasto udubljenje
u snegu u dvoritu.
Jedna luda misao mu prolete kroz glavu, da bi Katerina mogla biti

~ 94 ~

samo san. On se okrenu, napola oekujui da njena stolica bude prazna. Ali ona je sedela na njoj,
gledajui ga tim svojim plavozelenim oima, i on shvati da ne eli da ona ikad ode.
Sinulo mu je da se moda zaljubio.
Nikad ranije nije to pomislio. Obino je bio prezauzet brigom o Lavu da bi jurio ene. Nije
bio nevin: spavao je s tri razliite ene. Nijedno od tih iskustava nije bilo praeno nekom posebnom
radou; moda zato to nije preterano mario ni za jednu od njih.
Ali sada, pomislio je tresui se, eli, vie od iega na ovom svetu, da legne s Katerinom na taj
uski krevet uza zid i ljubi njeno ozleeno lice i kae joj...
I kae joj da je voli.
Ne budi glup, ree sebi. Sreo si je pre pola sata. Ono to ona eli od tebe nije Ijubav, ve zajam, posao
i prenoite.
On zatvori prozor uz tresak. Kazala je:
- Znai, ti kuva za brata, ima nene ruke, ali moe da obori pandura na zemlju jednim
udarcem. - Nije znao ta da kae.
- Ispriao si mi kako ti je otac umro - nastavi ona. - Ali i majka ti je umrla kad si bio mlad, zar
ne?
- Otkud zna?
Katerina slegnu ramenima.
- Jer si ti morao da postane majka.
VII
Umrla je 9. januara 1905, po ruskom kalendaru. Bila je nedelja, u danima i godinama koje su
usledile taj dan je postao poznat kao Krvava nedelja.
Grigoriju je bilo esnaest a Lavu jedanaest. Poput svoje majke, oba deaka su radila u fabrici
Putilov. Grigorije je bio livaki uenik, Lav je radio kao ista. Tog januara sve troje su trajkovali
zajedno s vie od stotinu hiljada ostalih fabrikih radnika u Sant Peterburgu, zarad osmoasovnog
radnog vremena i prava za osnivanje radnikih sindikata.
Devetog ujutru obukli su svoja najbolja odela i izali na ulice, drei se za ruke i gazei kroz
sve sneg, do jedne crkve blizu fabrike Putilov. Posle mise pridruili su se hiljadama radnika koji su
marirali iz svih delova grada ka Zimskom dvorcu.
- Zato moramo da mariramo? - zakuka mladi Lav. On bi radije igrao fudbal u uliici.
- Zbog tvog oca - ree mama. - Zato to su kneevi i kneginje krvoedne zveri. Zato to
moramo da zbacimo cara i njemu sline. Zato to ja neu imati mira dok Rusija ne postane
republika.
Bio je to savren peterburki dan, hladan ali suv, i sunce je grejalo Grigorijevo lice, ba kao
to su mu drugarstvo i zajednitvo u pravednoj stvari grejali srce.
Njihov voa, otac Gapon, bio je nalik kakvom starozavetnom proroku, s dugom bradom,
biblijskim izraavanjem i svetlom slave u oima. Nije on bio revolucionar: u njegovim udruenjima

za samopomo, ije je postojanje vlast odobrila, svi sastanci su otpoinjali molitvom Oenaa i
zavravali se pevanjem nacionalne himne.
- Sada mi je jasno koju svrhu je car bio namenio Caponu - ree Grigorije Katerini devet godina
kasnije, u svojoj sobi s pogledom na prugu. - Sigurnosni ventil, osmiljen da pokupi pritisak
stvoren iz elje za reformama i ispusti ga na bezopasnim ajankama i seoskim pipirevkama.
Ali nije upalilo.
U dugoj beloj odori s raspeem, Gapon je poveo povorku putem Narva. Grigorije, Lav i mama
bili su odmah uz njega: on je ohrabrivao porodice da mariraju u prvim redovima, govorei da
vojnici nikad nee zapucati na malu decu. Iza njih, dvojica komija je nosilo veliki carev portret.
Gapon im je rekao da je car otac svog naroda. On e sasluati njihove albe, ponititi odluku svojih
ministara surova srca, i usvojiti razumne zahteve radnika.
- Gospod Isus je rekao: Pustite decu neka dolaze k meni", car kae isto - uskliknuo je Gapon,
i Grigorije mu je poverovao
Prili su Narvanskoj kapiji, ogromnoj trijumfalnoj kapiji, Grigorije se setio da je posmatrao
statuu kola sa est gigantskih konja; onda je eskadron konjice navalio na demonstrante, gotovo kao
da su bakarni konji s vrha spomenika oiveli uz grmljavinu. Neki demonstranti su se razbeali, dok
su drugi popadali pred naletom konjskih kopita koja udarahu poput maljeva. Grigorije se zaledio u
mestu, prestraen, kao i mama i Lav.
Vojnici nisu potezali oruje i inilo se da im je namera samo da zaplae narod; ali radnika je
bilo previe, i nekoliko minuta kasnije konjica okrenu konje i odjaha.
Mar je nastavljen u drugaijoj atmosferi. Grigorije je naslutio da se taj dan moda nee
zavriti miroljubivo. Razmiljao je o silama na suprotnoj strani: plemstvo, ministri, i vojska. Koliko
daleko e oni otii da bi spreili narod da razgovara sa svojim carem? Odgovor na njegovo pitanje
doao je gotovo istog trena. Gledajui iznad glava ljudi ispred sebe, video je kordon peadije i
shvatio, zadrhtavi, da se oni nalaze u poloaju za paljbu.
Mar je usporio kada su ljudi poeli da poimaju s ime se suoavaju. Otac Gapon, koji je bio
na duinu ruke od Grigorija, okrenu se i doviknu svojim sledbenicima:
- Car nikad nee dozvoliti vojsci da puca u njegov voljeni narod!
Zauo se gromoglasan zveket, nalik pljutanju grada po limenom
krovu: vojnici su ispalili jednu salvu. Otri miris baruta opee Grigoriju nozdrve, i srce mu se
stegnu od straha. Pop povika:
- Ne brinite, pucaju u vazduh!
Jo jedan bara odjeknu, ali meci ne zavrie nigde. Bez obzira na to, Grigorijeva utroba se
stee od uasa. Usledio je i trei bara, ali ovoga puta meci nisu poleteli bezopasno uvis. Grigorije
zau vriske i vide ljude kako padaju. Za trenutak je zurio unaokolo, zbunjen, a onda ga mama grubo
gurnu na zemlju, viui: L e z i d o l e ! On pade niice. U istom trenu mama baci i Lava na zemlju
i lee preko njega.
U m re e m o , pomisli Grigorije, i srce mu zalupa jae od grmljavine puaka.

Vika se nastavila bez prestanka, komarni zvuci koji nisu mogli biti iskljueni. Dok je beao u
panici, narod je gazio po Grigoriju tekim izmama, ali mama je zatitila njegovu i Lavovu glavu.
Leali su tu drhtei dok su se pucnjava i vriska nastavljali iznad njih. Onda su pucnji zamrli. Mama
se pokrenu i Grigorije podignu glavu da pogleda okolo.
Ljudi su jurili u svim pravcima, dovikujui se, ali vriska je nestajala.
- Ustajte, idemo - ree mama, i oni se uskobeljae na noge i stadoe urno da se udaljavaju od
puta, preskaui preko nepokretnih tela i zaobilazei u trku krvave ranjenike.
Dospeli bi do jedne poprene ulice i usporili. Lav proaputa Grigoriju:
- Upikio sam se! Nemoj da kae mami!
Mami je prokljuala krv.
Vt
- PRICACEMO s carem! - uzviknu ona i ljudi se zaustavie da osmotre njeno iroko seljako
lice i prodoran pogled. Bila je prsata i glas joj je gromko odzvanjao ulicom. - Ne mogu da nas
spree, moramo stii do Zimskog dvorica! - Neki poee da kliu, a drugi da klimaju glavama
u znak odobravanja. Lav poe da plae.
Sluajui tu priu, devet godina kasnije, Katerina upita:
- Zato je to uinila? Trebalo je da odvede svoju decu kui na sigurno!
- Govorila je da ne eli da njeni sinovi ive kao ona - odgovori Grigorije. - Mislim da je
smatrala da je bolje da svi umremo nego da se odreknemo nade u bolji ivot.
Katerina je izgledala zamiljeno.
- Pretpostavljam da je to hrabrost.
- To je vie od hrabrosti - ree Grigorije ponosno. - To je junatvo.
V
- Sta se dalje desilo?
Otili su u centar grada, zajedno s hiljadama drugih. Dok se sunce dizalo nad snegom posutim
gradom, Grigorije otkopa kaput i skinu maramu. Bila je to duga etnja za Lavove kratke noge, ali
deak je bio previe uplaen i u oku da bi se alio.
Napokon su doli do Nevskog prospekta, irokog bulevara koji je prolazio kroz srce grada.
Ve je bio zakren ljudima. Tramvaji i autobusi ili su gore-dole bulevarom, a taksiji s konjskom
zapregom jurili su opasno u svim pravcima, u tim danima, priseao se Grigorije, nije bilo taksija na
motorni pogon.
Naleteli su na Konstantina, metalostrugara iz fabrike Putilov. On je rekao mami, zloslutno, da
su u drugim delovima grada demonstrante ubijali. Ali ona je nastavila da koraa, i ostatak mase se
inio jednako odlunim. Prolazili su mirno pored radnji gde su se prodavali nemaki klaviri, pariski
eiri, i posebne srebrne vaze za rue iz staklenika. U draguljarnicama u ovom delu grada plemi je
mogao da potroi vie za kakav sitan poklon za svoju ljubavnicu nego to jedan radnik u fabrici
zaradi za ceo ivot, kako je Grigorije uo da se pria. Proli su pored bioskopa Solej, koji je
Grigorije udeo da poseti. Ulini prodavci su dobro poslovali, prodajui aj iz samovara i
raznobojne balone za decu.
Na kraju ulice naili su na tri velike znamenitosti Sankt Peterburga poredane u nizu na obali
zaleene Neve: konjaniku statuu Petra Velikog, poznatu pod imenom Bronzani konjanik, zgradu

Admiraliteta s karakteristinim vrhom, i Zimski dvorac. Kada je prvi put ugledao dvorac, s dvanaest
godina, odbio je da poveruje da u tako velikoj zgradi zaista ive ljudi. Delovala mu je nepojmljivo,
kao neto iz bajke, arobni ma ili plat koji daruje nevidljivost.
Trg ispred palate bio je beo od snega. Na njegovom suprotnom kraju, postrojena ispred
tamnocrvene zgrade ekali su konjica, peadija u dugim kaputima, i topovska artiljerija. Masa se
grupisala po obodu trga, drei se podalje u strahu od vojske, ali pridolice su nastavile da nadiru iz
okolnih ulica, nalik bujici iz pritoka koje se ulivaju u Nevu, i Grigorija su stalno potiskivali napred.
Nisu svi prisutni bili radnici, primetio je Grigorije iznenaeno: mnogi su nosili toplu garderobu
pripadnika srednje klase, koji su se vraali kuama iz crkve, drugi su izgledali kao studenti, a neki
su ak bili u kolskim uniformama.
Mama ih je mudro pomerila dalje od puaka, u vrt Aleksandrovski, park ispred dugake utobele zgrade Admiraliteta. Drugi ljudi su doli
V
na istu ideju, i masa na tom mestu poe da se komea. Covek koji je u normalnim okolnostima vozio
decu iz srednjeg stalea u jelenskoj zaprezi bio je otiao kui. Svi su priali o masakru: svuda po
gradu demonstranti su bivali pokoeni puanom vatrom i poseeni kozakim sabljama. Grigorije je
zapodenuo razgovor s jednim deakom svojih godina i rekao mu ta se desilo kod Narvanske kapije.
Kako su saznavali ta se desilo drugima, demonstranti su postajali sve benji.
Grigorije je zurio u dugako proelje Zimskog dvorca, sa stotinama prozora. Gde je car?
- On nije bio u Zimskom dvorcu tog jutra, kako smo kasnije saznali - ree Grigorije Katerini, i
u sopstvenom glasu opazi ogoreni gnev jednog razoaranog vernika. - Nije ak ni bio u
gradu. Otac naroda bio je otiao u Carsko selo, da provede vikend etajui u prirodi i igrajui
domine. Ali mi to tada nismo znali, i dozivali smo ga, molei ga da se pokae pred svojim
vernim podanicima.
Masa je postajala sve vea, pozivi caru postadoe otriji, neki demonstranti poee da se
rugaju vojnicima. Svi su postajali uzbueni i besni. Jedan odred straara odjednom je upao u park,
terujui sve napolje. Grigorije je posmatrao, u strahu i neverici, kako zamahuju bievima levo i
desno ne birajui metu, a neki i udarajui sabljama pljotimice. On pogleda u mamu da vidi ta mu
je initi. Ona ree:
-Ne moemo sad da odustanemo!
Grigorije nije znao ta je tano to to svi oni oekuju da e car da uini: samo je bio ubeen,
kao i svi ostali, da bi njihov vladar na neki nain olakao njihove muke samo kada bi za njih saznao.
Ostali demonstranti su bili odluni kao mama i, mada su se oni koje je straa napala sklonili malo
dalje, niko nije napustio tu oblast.
Vojnici zatim zauzee poloaj za paljbu. Blizu sredine, nekoliko ljudi pade na kolena, skide
kape, i prekrsti se.
Kleknite! - ree mama, i njih troje kleknue, kao i jo ljudi oko njih, sve dok vei deo mase
nije zauzeo molitveni poloaj.
Na trg se spustila tiina koja je uplaila Grigorija. Zurio je u puke uperene u njega, a strelci
su uzvraali pogled bez ijedne emocije, kao statue.

Grigorije zatim u zov vojnike trube. Bio je to signal. Vojnici opalie iz puaka. Svuda oko
Grigorija ljudi su vritali i padali. Jedan deak koji se bio popeo na jedan kip da bi imao bolji pogled
jauknu i stropota se na zemlju. I drugo dete pade iz kronje jednog drveta poput ustreljene ptice.
Grigorije vide mamu kako pada niice. Mislei da ona izbegava vatru, on uini isto. Onda,
gledajui u nju dok su oboje leali na zemlji on vide krv, jarkocrvenu na snegu oko njene glave.
- Ne! - povika on. - Ne!
Lav vrisnu.
Grigorije zgrabi mamu za ramena i pridignu je. Telo joj je bilo mlitavo. Zurio je u njeno lice.
Isprva je bio zbunjen prizorom koji mu se ukazao. U ta on to gleda? Na mestu gde je trebalo da joj
budu elo i oi, bila je samo masa neprepoznatljive kae. Lav je bio taj koji je shvatio.
- Mrtva je! - vrisnu on. - Mama je mrtva, moja mama je mrtva!
Pucnjava prestade. Svuda unaokolo, ljudi su se povlaili trei,
epajui ili puzei. Grigorije je pokuao da sabere misli. ta sad da radi? Mora odneti majku odatle,
odluio je. Podvukao je ruke pod nju i podigao je. Nije bila lagana, ali on je bio jak.
Okrenuo se, traei put ka kui. Vid mu je bio neobino zamuen i on shvati da plae.
- Hajde - ree on Lavu. - Prestani da vriti. Moramo da idemo.
Na ivici trga zaustavio ih je jedan starac, koe naborane oko vlanih oiju. Na sebi je imao
plavo odelo fabrikog radnika.
- Ti si mlad - ree on Grigoriju. Bilo je patnje i gneva u njegovom glasu. - Nemoj nikad da
zaboravi ovo - ree. - Nikad ne zaboravi ubistva koja je car ovde danas poinio.
Grigorije klimnu glavom.
- Neu zaboraviti, gospodine - ree on.
- Neka te bog dugo poivi - ree starac. - Dovoljno dugo da se osveti krvavome caru za zlo
koje je poinio na ovaj dan.

- Nosio sam je oko kilometar i po, onda sam se umorio, pa sam uao u tramvaj, jo uvek je
drei na rukama - ree Grigorije Katerini.
Ona je zurila u njega. Njeno prelepo, ozleeno lice bilo je bledo od uasnutosti.
- Nosio si svoju mrtvu majku do kue u tramvaju?
On slegnu ramenima.
- U tom trenutku mi nije padalo na pamet da je to to radim udno. Ili, bolje reeno, sve to se
dogaalo tog dana bilo je toliko udno da mi se nita to sam ja inio nije inilo udnim.
V
- Sta je s ljudima koji su se vozili tramvajem?
- Kondukter nije rekao nita. Pretpostavljam da je bio previe okiran da bi me izbacio, a
naravno da mi nije traio kartu koju ja ne bih ni mogao da platim, prirodno.
- Znai samo si seo?

- Sedeo sam tamo, s njenim telom na rukama, i Lavom pored sebe, plaui. Putnici su samo
zurili u nas. Nije me bilo briga ta misle. Usredsredio sam se na ono to sam morao da
uinim, a to je da je odnesem kui.
-1 tako si postao glava svoje porodice sa esnaest godina.
Grigorije klimnu glavom. Iako su mu uspomene bile bolne, oseao je snano zadovoljstvo to
je pridobio njenu punu panju. Posmatrala ga je ne trepui i sluala ga otvorenih usta, ljupkog lica
i opinjenog i uasnutog.
- Ono ega se najvie seam u vezi s tim jeste da nam niko nije pomogao - ree on, i ponovo ga
obuze onaj panini oseaj da je sam u neprijateljskom svetu. To seanje bi mu duu svaki put
ispunilo besom. S a d j e g o t o v o , ree sebi, i m a m d o m i p o s a o i b r a t u m i j e
i z r a s t a o u j a k o g i l e p o g m l a d i a . L o a v rem e n a s u i z a n a s .
Ali i pored toga, eleo je da dohvati nekoga za guu: vojnika, pandura, ministra vlade ili
samog cara, i davi ga dok se ivot u njemu ne ugasi. Zamurio je, zadrhtavi, dok ga taj oseaj nije
napustio.
V
- Cim je sahrana bila gotova, stanodavac nas je izbacio, rekavi da neemo moi da platimo, i
uzeo nam je nametaj, za najamninu koju mu dugujemo, rekao je, iako mama nikad nije
kasnila s plaanjem. Otiao sam u crkvu i rekao popu da nemamo gde da spavamo.
Katerina se grubo nasmeja.
- Mogu da pogodim ta se tamo desilo.

On je bio iznenaen. - Moe?

- Pop vam je ponudio krevet, njegov krevet. To se meni desilo.
- Neto slino - ree Grigorije. - Dao mi je nekoliko kopejki i poslao me da kupim vru
krompir. Radnja nije bila tamo gde mi je rekao, ali umesto da je traim, pourio sam nazad u
crkvu, jer mi se nije svidelo kako pop izgleda. I kao to sam slutio, kad sam uao u garderobu
on je svlaio Lavu pantalone.
Ona klimnu glavom.
- Popovi su mi radili takve stvari od moje dvanaeste godine.
Grigorije je bio okiran. Bio je pretpostavio da je samo taj jedan pop
zao. Katerina je oito verovala da je ta izopaenost opteprihvaena.
- Jesu li svi takvi? - on e besno.
- Veina, iz mog iskustva.
On zavrte glavom zgaeno.
-I zna li ta me je najvie zapanjilo? Kad sam ga uhvatio na delu, nije ga ak ni bilo sramota!
Ssmo
je izgledao iznervirano, kao da sam ga prekinuo u meditiranju nad Biblijom.
V

- Sta si uradio?
- Rekao sam Lavu da navue pantalone, i otili smo. Pop je i traio da mu vratim kopejke, ali
rekao sam mu da je to prilog za sirotinju. Njima sam platio jedan krevet u nekom svratitu te
noi.
- A onda?
- Na kraju sam naao dovoljno dobar posao, slagavi koliko mi je godina, i pronaao sam jednu
sobu i uio sam, iz dana u dan, kako da budem nezavisan.
V -1 sada si srean?
- Nikako. Zelja moje majke bila je da ivimo bolje, i ja u se postarati da tako i bude.
Odlazimo iz Rusije. Utedeo sam skoro dovoljno novca. Idem u Ameriku, i kad stignem
tamo, poslau Lavu novac za kartu. U Americi nemaju cara, niti kralja ili vladara bilo koje
vrste. Njihova vojska ne moe tek tako da puca u ljude. Tamo narod vlada zemljom!
Ona je bila sumnjiava.
- Veruje li stvarno u to?
- Istina je!
Zaulo se kucanje na prozoru. Katerina se prepala, bili su na prvom spratu, ali Grigorije je
znao da je to Lav. Kasno uvee, kada su vrata od kue zakljuana, Lav mora da pree preko pruge u
dvorite iza kue,

popne se na krov perionice i ue kroz prozor.

Grigorije otvori prozor i Lav se pope unutra. Bio je lepo obuen, u kaputu sa sedefastom dugmadi i
kaketom s trakom od somota. Na prsluku mu je visio mesingani sat s lancem. Bio je oian na popularnu
poljsku" frizuru, s razdeljkom sa strane, umesto po sredini, kako su seljaci nametali kosu. Katerina je
izgledala iznenaeno, i Grigorije pretpostavi da nije oekivala da njegov brat izgleda tako zanosno.
Grigoriju bi obino bilo drago to vidi Lava, i laknulo bi mu to je trezan i u jednom komadu. Sada
mu je bilo ao to nije mogao da provede vie vremena nasamo s Katerinom.
On ih predstavi jedno drugom, i Lavove oi sinue sa zanimanjem dok se rukovao s njom. Ona
obrisa suze s obraza.
Grigorije mi je priao o smrti vae majke - objasni ona.
On mi je i majka i otac ve devet godina - ree Lav. On iskosi glavu i onjui vazduh. -1 kuva
dobar gula.
Grigorije izvadi inije i kaike, i stavi veknu crnog hleba na sto. Katerina ispria Lavu o sukobu s
pandurom Pinskim. Iz njene prie se sticao utisak da je Grigorije bio hrabriji nego to se oseao, ali bio je
srean to je ispao junak u njenim oima.
Lav je bio oaran Katerinom. Nagnuo se napred, sluajui kao da nikad nije uo neto tako
zadivljujue, smeei se i klimajui glavom, izgledajui zapanjeno ili zgroeno, ve prema onome to je
ona govorila.
Grigorije nasu gula u inije i privue sanduk stolu da poslui kao trea stolica. Hrana je bila dobra:
bio je dodao crni luk, kost od unke dala je repi ukus mesa. Atmosfera je postajala veselija dok je L.av
askao o nevanim stvarima, udnim dogodovtinama u fabrici i smenimstvarima koje su ljudi govorili.
Neprekidno je zasmejavao Katerinu.
Kad su zavrili s obedom, Lav upita Katerinu kako se obrela u gradu.
Kad mi je umro otac, a majka mi se preudala - ree ona. - Na nesreu ouhu sam se po
svemu sudei vie sviala ja nego moja majka. - Trznula je glavom, a Grigorije nije mogao da vidi je li se
postidela ili je prkosna. - U svakom sluaju, moja majka je u to bila ubeena, i izbacila me je.
Grigorije ree:
Polovina itelja Sankt Peterburga dola je amo sa sela. Uskoro nee ostati vie niko da
obrauje zemlju.
I Lav ree:
- Kako ti je protekao put?
Bila je to poznata pria o voznim kartama tree klase i moljakanju za prevoz na konjskim
zapregama, ali Grigorije je bio oaran lepotom njenog lica dok je priala. Lav je ponovo sluao
oaran, ubacujui se sa zabavnim komentarima, postavljajui poneko pitanje. Ubrzo, primetio je
Grigorije, Katerina se okrenula u stolici i bruala se iskljuivo Lavu.
Gotovo, pomisli Grigorije, kao da uopte nisam ovde.

ervRTG pcGLAVLje
Mart 1914
- Dakle - ree Bili svom ocu - svi biblijski spisi prvobitno su bili napisani na
razliitim jezicima, a zatim su prevedeni na engleski.
- Tako je - ree Stari. -1 Rimokatolika crkva je pokuala da zabrani prevode:
nisu eleli da ljudi poput nas itaju Bibliju na svoju ruku i prepiru se sa
svetenicima.
Stari je postajao pomalo nehrianski nastrojen kada je govorio o

V
katolicima. Cinilo se da mrzi katolicizam vie nego ateizam. Ali voleo je da se
prepire.
- Dobro - ree Bili - gde su onda originali?
- Originali ega?
- Originalni biblijski spisi, napisani na hebrejskom i grkom. Gde se oni
uvaju?
Sedeli su na suprotnim stranama pravougaonog stola u kuhinji kue u
Velington rouu. Bila je sredina popodneva. Bili se bio vratio iz rudnika, oprao ruke i
umio se, ali jo je bio u radnom odelu. Stari je okaio sako i sedeo je u prsluku i
koulji, s kravatom, trebalo je da izade iz kue ponovo posle veere, na sindikalni
sastanak. Mama je podgrevala paprika na vatri. Dekica je sedeo s njima, sluajui
diskusiju sa osmejkom, kao da je sve to ve odavno uo.
- Pa, originalni, izvorni spisi ne postoje - ree Stari. - Pohabali su se, pre mnogo
vekova. Imamo prepise.
- Gde se, onda, uvaju prepisi?
- Na raznim mestima, u manastirima, muzejima...
- Trebalo bi ih uvati na jednom mestu.
- Ali postoji vie od jednog prepisa svakog spisa, a neki su bolji od drugih.
- Koliko jedan prepis moe da bude bolji od drugog? Valjda se ne razlikuju.
- Tokom godina, uvukle su se ljudske greke.
T je uplailo Bilija.
- Pa kako onda daznamo koji su spisi u pravu?
- To je zadatak grane koja se zove prouavanje teksta, koja usklauje razliite
verzije i dolazi do njegovog dogovorenog konanog oblika.
Bili je bio okiran.
- Hoe da kae da ne postoji jedan neoboriv tekst koji je stvarna Re boja?
Ljudi o tome raspravljaju i donose svoj sud?

- Da.
- Pa, kako onda znamo da su u pravu?
Stari se znalaki nasmei, siguran znak da je priteran uza zid.
- Verujemo da e im, ako se mole i budu pokorni, Bog pokazati kako treba da
rade.
- Ali ta ako nisu pokorni i ne mole se?
Mama spusti etiri inije na sto.
- Ne raspravljaj se s ocem, - zatim odsee etiri debele krike hleba.
I Dekica ree:
- Pusti ga, Karo, mila. Nek' deko pita ta ga zanima.
Stari ree:
- Verujemo da e se Bog u svojoj moi postarati da njegova Re dopre do nas
onako kako on eii.
- To je potpuno nelogino!
Mama se opet umea:
- Ne priaj tako s ocem! Jo si deak, i ne zna.
Bili ju je ignorisao.
- Zato Bog nije pokazao prepisivaima kako treba da rade i spreio ih da
naprave greke, ako je zaista eleo da do nas dopre njegova Re?
Stari ree:
- Neke stvari nam nije dato da razumemo.
Taj odgovor bee najmanje ubedljiv od svih, i Bili se ne osvrnu na njega.
- Ako su prepisivai mogli da pogree, onda su to oigledno mogli da uine i
prouavaoci teksta.
- Moramo imati vere, Bili.
- Vere u Re boju, da - ne vere u gomilu profesora grkog!
Mama sede za sto i smaknu posedelu kosu s oiju.
- Dakle, ti si u pravu, a svi ostali gree, kao i obino, pretpostavljam?
Ova esto koriena taktika uvek bi ga acnula, jer se inila ubedljivom. Nije
mogue da je on mudriji od svih ostalih.
- Nije re o meni - usprotivi se on. - Ve o logici!
- Oh, ti i tvoja dobra stara logika - ree njegova majka. - Jedi tu veeru.
Vrata se otvorie i gospoa Daja Konjeta ue unutra. Bilo je to normalno za
Velington rou: samo su neznanci kucali. Gospoa Daja Konjeta je nosila kecelju i
muke izme: ta god da je imala da kae bilo je toliko hitno da nije stavila ni eir
pre nego to je izala iz kue.

Vidljivo uznemirena, mahnula je listom hartije:

- Izbacuju me iz kue! - ree. - ta da radim?
Stari ustade i dade joj svoju stolicu.
- Sedi tudijer ovde i doi do daha, gospoo Daja Konjeta - ree on mirno. Dozvoli da ja proitam to pismo.
On ga uze iz njene crvene vornovate ruke i ispravi ga na stolu.
Bili je video da je otkucano na memorandumu Seltik mineralsa.
- Draga gospoo Evans - stade Stari da ita naglas - kua na gore navedenoj
adresi sada je potrebna jednom rudaru. - Seltik minerals je podigao veinu
kua u Aberovenu. Tokom godina, neke su prodate stanarima, ukljuujui onu
u kojoj je ivela porodica Vilijams; ali veina se jo uvek iznajmljuje
rudarima. - U skladu sa uslovima vaeg ugovora o zakupu, ja... - Stari zastade,
i Bili vide da je okiran - ja vam ovim putem dajem rok od dve nedelje da se
iselite! - zavri on.
Mama ree:
- Rok za iseljenje, a nema ni est nedelja otkako je mua sahranila!
Gospoa Daja Konjeta uzviknu:
- Kuda da idem, s petoro dece?
Bili je takoe bio okiran. Kako kompanija moe da uini to eni iji je mu
poginuo u njenom rudniku?
- Potpisano je sa Perseval Douns, predsednik upravnog odbora u dnu - zavri
Stari.
Bili ree:
- Kakav ugovor o izdavanju? Nisam znao da rudari imaju ugovore.
Stari mu ree:
- Ne postoje nikakvi pisani ugovori, ali zakon kae da postoji preutan ugovor.
Ve smo vodili tu bitku i izgubili. - On se okrenu gospoi Daja Konjeta. Kua ide uz posao, u teoriji, ali udovicama se obino dozvoljava da ostanu.
Ponekad one svakako odu da ive negde
V
drugde, moda s roditeljima. Cesto se preudaju, za drugog rudara, pa on preuzme
kuu. Takav par obino izrodi najmanje jedno muko dete koje obino postane rudar
kada dovoljno odraste. Zaista nije u interesu kompanije da izbacuje udovice.
- Zato onda hoe da se otarase mene i moje dece? - kukala je gospoa Daja
Konjeta.
Dekica ree:
- Persevalu Dounsu se uri. Mora da misli kako e cena uglja da raste. Bie da
je zato uveo nedeljnu smenu.
Stari
klimnu glavom.
V

- Zele da poveaju proizvodnju, to je sigurno, bez obzira na razlog. Ali to nee

postii iseljavanjem udovica. - On ustade. - Ne ako se ja pitam.
II
Osam ena je iseljeno, sve udovice ljudi poginulih u eksploziji. Dobile su
istovetna pisma od Persevala Dounsa, to je Stari ustanovio tog popodneva
posetivi svaku enu, povevi i Bilija sa sobom. Njihove reakcije kretale su se od
histerije, u sluaju gospoe Hajvela Dounsa, koja nije mogla prestati da plae, do
sumornog fatalizma gospoe Rolija Hjuza, koja je izjavila da treba uvesti giljotinu za
ljude kao to je Perseval Douns.
Bili je kljuao od besa. Zar nije dovoljno to su te ene izgubile mueve u
rudniku? Moraju li postati i beskunice, a ne samo udovice?
- Moe li kompanija to da uradi, Stari? - upita dok se zajedno s ocem sputao ka
rudniku prolazei pokraj terasa ili kua.
- Samo ako im dozvolimo, deae. Radnika klasa je brojnija od vladajue
klase, i jaa. Oni u svemu zavise od nas. Mi im obezbeujemo hranu i gradimo
im domove i ijemo odeu, i bez nas im nema ivota. Oni ne mogu da urade
nita ako im mi ne dopustimo. Uvek imaj to u vidu.
Ili su u upravnikovu kancelariju, gurajui kakete u depove.
- Dobar dan, gospodine Vilijamse - ree Pegavi Levelin nervozno. - Ako biste
saekali samo minut, pitau gospodina Korgana da vas primi.
- Ne budi tup, deko, naravno da e me primiti - ree Stari, i ne saekavi, ue u
unutranju kancelariju. Bili poe za njim.
Moldvin Morgan je gledao u neku poslovnu knjigu, ali Bili je imao oseaj da
se samo pretvara. Podigao je pogled, rumenih obraza glatko izbrijanih kao i uvek.
- Ui, Vilijamse - ree. Za razliku od mnogih mukaraca, on se nije plaio
Starog. Morgan je bio rodom iz Aberovena, uiteljev sin, i studirao je za
inenjera. On i Stari su slini, shvatio je Bili: inteligentni, samouvereni i
tvrdoglavi.
- Znate zbog ega sam doao, gospodine Morgane - ree Stari.
- Mogu da pogodim, ali reci mi svakako.
V
- Zelim da povuete te naloge za iseljenje.
- Kompaniji su potrebne kue za rudare.
- Bie belaja.
- Da li ti to meni preti?
- Ne diite nos - ree Stari blago. - Te ene su izgubile mueve u vaem
rudniku. Zar ne oseate odgovornost prema njima?
Morgan ratoborno nakrivi bradu.
- Javna istraga je utvrdila da eksplozija nije bila izazvana nemarom kompanije.

Bili je poeleo da ga upita kako jedan inteligentan ovek moe da izjavi tako
neto a da se ne postidi. Stari ree:
- Istraga je utvrdila da postoji ceo spisak nepravilnosti, dugaak koliko i vozna
kompozicija do Padingtona, elektrina oprema je bila bez zatite, nije bilo
aparata za disanje, nije bilo propisane opreme za gaenje poara...
- Ali te nepravilnosti nisu izazvale eksploziju, niti smrt rudara.
- Nije ni moglo biti dokazano da su te nepravilnosti izazvale eksploziju i smrt
rudara.
Morgan se nelagodno promekolji u fotelji.
- Nisi doao ovamo da raspravlja o istrazi.
- Doao sam da vas urazumim. U ovom istom trenutku, vest o tim pismima se
iri gradom. - Stari pokaza ka prozoru i Bili vide da zimsko sunce zalazi za
goru. - Ljudi vebaju s horovima, piju u pabovima, idu na molitvene sastanke,
igraju ah, i svi oni priaju o iseljenju udovica. I moete se kladiti u ta god
hoete da su besni.
- Moram ponovo da te pitam: je li ti pokuava da zastrai kompaniju?
Biliju je dolo da udavi tog oveka, ali Stari uzdahnu.
V
- Cujte, Moldvine, znamo se od kolskih dana. Budite razumni ovog puta. Znate
da ima ljudi u sindikatu koji e biti agresivniji od mene.
Stari je govorio o ocu Tomija Grifitsa. Len Grifits je verovao u revoluciju, i
uvek se nadao da e sledea nesuglasica biti varnica koja e izazvati opti poar.
Takoe je hteo posao Starog. Moglo se raunati s tim da e on predloiti neke
drastine mere. Morgan ree:
- Je l' ti to meni govori da poziva na trajk?
- Kaem vam da e ljudi biti gnevni. A ta e uiniti, to ve ne mogu da
predvidim. Ali ne elim nevolje, niti ih vi elite. Govorimo o osam kua od,
koliko, osam stotina? Doao sam ovamo da vas pitam je li vredno toga?
- Kompanija je donela odluku - ree Morgan, i Bili intuitivno oseti da se
Morgan ne slae s kompanijom.
- Traite od direktorskog odbora da preispitaju odluku. Kako to moe da kodi?
Bilija su poele da nerviraju blage rei Starog. Sigurno e podii glas, uprti
prstom i optuiti Morgana za okrutnost za koju je kompanija oigledno kriva? To bi
Len Grifits uradio. Morgan je ostao nepoljuijan.
- Ja sam ovde da sprovodim odluke odbora, ne da ih preispitujem.
- Odbor je, dakle, ve odobrio iseljenja - ree Stari.
Morgan je izgledao uzrujano.
- Nisam to rekao.
Ali jeste to nagovestio, pomisli Bili, zahvaljujui mudrom ispitivanju Starog.
Moda blagost i nije tako loa zamisao. Stari promeni taktiku.

- ta ako mogu da vam naem osam kua iji su stanovnici spremni da uzmu
nove rudare da ive s njima?
- Ti ljudi imaju porodice.
Stari ree polako i hotimino:
- Mogli bismo da naemo neki kompromis, ako ste voljni.
- Kompanija mora biti sposobna da sama reava svoje probleme.
- Bez obzira na posledice po druge?
- Ovo je na rudnik uglja. Kompanija je otkrila nalazite, pregovarala s erlom,
iskopala jamu, dovukla maineriju, i podigla kue za rudare. Mi smo platili za
sve to, i to je nae, i niko drugi nee da nam govori ta da radimo s tim.
Stari stavi kaket na glavu.
- Niste, meutim, stavili ugalj u zemlju, zar ne, Moldvine? - ree on. - Bog je to
uradio.
III

Stari je pokuao da rezervie prostorije za okupljanja u gradskoj venici za

skup u pola osam naredne veeri, ali prostor je ve iznajmila Aberovenska amaterska
dramska sekcija, koja je uvebavala prvi in Henrija IV, pa je Stari odluio da se
rudari okupe u kapeli Betezda. Bili i Stari, s Lenom i Tomijem Grifitsom i nekoliko
drugih aktivnih sindikalaca, ili su po gradu obavetavajui usmeno narod o
okupljanju i kaei rukom napisane objave na vrata pabova i kapela.
Do sedam i petnaest sledee veeri kapela je bila krcata. Udovice su sedele u
jednom redu spreda, a svi ostali su stajali. Bili je stajao sa strane u prednjem delu,
odakle je mogao da vidi lica mukaraca. Tomi Grifits je stajao pored njega.
Bili je bio ponosan na Starog i njegovu hrabrost, pamet i injenicu da je stavio
kaket na glavu pre nego to je izaao iz Morganove kancelarije. Ali bez obzira na to,
eleo je da je Stari bio agresivniji. Trebalo je da pria s Morganom onako kako pria
s vernicima u Betezdi, najavljujui sumpor i oganj za one koji odbijaju da vide
oiglednu istinu.
Tano u pola osam, Stari zamoli za tiinu. Svojim autoritativnim
propovednikim glasom on proita pismo Persevala Dounsa upueno gospodi Daja
Konjeta.
- Pismo iste sadrine poslato je na adrese osam udovica ljudi poginulih u
eksploziji u rudniku pre est nedelja.
Nekoliko mukaraca povika:
- Sramota!
- Nae je pravilo da mukarci govore kada ih predsedavajui skupa pozove, i
nikako drugaije, tako da svako moe da bude sasluan kad na njega doe red,

i ja u vam se zahvaliti to potujete to pravilo, ak i u prilici kao to je ova,

kada su strasti uzavrele.
Neko doviknu:
- To je prokleta sramota!
- Hajde, de, Grife Priarde, bez psovanja, molim. Ovo je kapela i, osim toga,
dame su prisutne.
Dvojica ili trojica mukaraca rekoe: u j m o , u j m o ." Zazvualo je kao
p s u j m o " . Grif Priard, koji je bio u Dve krune otkako se smena zavrila tog
popodneva, ree:
- Izvinjavam se, gospodine Vilijamse.
- Jue sam odrao sastanak s upravnikom rudnika i zvanino zatraio od njega
da povue naloge za iseljenje, ali on je odbio. Stavio mi je do znanja da je
upravni odbor doneo odluku i da nije u njegovoj moi da to promeni, niti da to
dovodi u pitanje. Zatraio sam od njega da razmotrimo druge mogunosti, ali
on je rekao da kompanija ima pravo da vodi svoje poslove bez meanja sa
strane. To su sve informacije koje
V
imam za vas. - Bilo je to pomalo mlako, pomisli Bili. Zeleo je da Stari pozove na
revoluciju. Stari, meutim, samo pokaza oveka koji je podigao prst, Don Douns
Radnja.
V
- Ziveo sam u broju dvadeset tri u Gordon terasu celog ivota! - ree Douns. Tu sam roen, i jo uvek tu ivim. Ali otac mi je umro kada mi je bilo
jedanaest. I mojoj majci je to teko palo, ali bilo joj je dozvoljeno da ostane u
kui. S trinaest sam iao u rudnik i sada piaam rentu. Tako je oduvek bilo.
Niko nije pominjao nita o izbacivanju.
- Hvala ti, Done Dounse. Ima li neki predlog? .
- Ne, samo kaem.
V
- Imam ja jedan predlog - javi se jedan novi glas. - Strajk!
Zau se horsko odobravanje. I Bilijev otac ree:
- Daj Plaljivko.
- Evo kako ja to vidim - ree kapiten gradskog ragbi tima. - Ne smemo dozvoliti
da se kompanija s ovim izvue. Ako im dozvolimo da isele udovice, niko od
nas nee vie moi da bude siguran za svoju porodicu. Neko moe da radi za
Seltik minerals ceo ivot i pogine na radu, a dve nedelje kasnije se njegova
porodica moe nai na ulici. Daj Sindikalac je otiao do uprave i pokuao da
urazumi Mertir Morgana, ali to nije vredelo, tako da nam nema druge nego da
trajkujemo.
- Hvala ti, Daje - ree Stari. - Treba li to da shvatim kao zvanian predlog da se
stupi u trajk?
-Da.

Bili se iznenadio to je Stari to tako brzo prihvatio. Znao je du ujegov otac eli
da izbegne trajk.
- Glasajmo! - viknu neko. Stari ree:
- Pre nego to stavim taj predlog na glasanje, moramo da odluimo kada emo
da trajkujemo.
A h a , pomisli Bili, o n g a n e p r i h v a t a . Stari nastavi:
- Mogli bismo da razmotrimo da ponemo u ponedeljak. U meuvremenu, dok
budemo radili, pretnja trajkom mogla bi da natera direktore da se dozovu
pameti, i mogli bismo da dobijemo ono to elimo a da ne izgubimo nita od
plate.
Stari se zalae za odlaganje kao najbolje alternativno reenje, shvatio je Bili.
Ali Len Grifits je doao do istog zakljuka.
- Mogu li da dobijem re, gospodine predsedavajui? - upita. Tomijev otac je
bio elav, s jednim preostalim uperkom crne kose, i crnim brkovima. Istupio
je napred i stao pored Starog, okrenut gomili, tako da je izgledalo kao da njih
dvojica imaju jednak autoritet. Ljudi se utiae. Len je, poput Starog i Daja
Plaljivka, bio jedan od malobrojnih ljudi koje su ostali uvek sluali u tiini i s
potovanjem. - Pitam vas, da li je mudro dati kompaniji ta etiri dana?
Pretpostavimo da ne promene miljenje, to se ini vrlo izvesnim, s obzirom
na to koliko su do sada tvrdoglavi bili. Onda emo doi do ponedeljka a da
nismo nita postigli, a udovicama e ostati toliko vremena manje. - On malo
podignu glas ne bi li ostavio jai utisak. - Kaem vam, drugovi, ne poputajte
ni za nokat!
Ljudi zaklicae, a Bili im se pridrui.
- Hvala ti, Lene - ree Stari. - Imamo, dakle, dva izneta predloga: trajk sutra ili
trajk u ponedeljak. Ko jo eli da govori?
Bili je posmatrao kako njegov otac vodi sastanak. Sledei mukarac kome je
data re bio je uzepe Doi" Ponti, vrhunski solista u Aberovenskom mukom
horu, stariji brat Bilijevog kolskog druga, Donija. Uprkos italijanskom imenu, bio
je roen u Aberovenu i govorio je isto kao i svaki drugi ovek u toj prostoriji. I on se
zalagao za trenutno stupanje u trajk. Stari zatim ree:
- Da bi diskusija bila potena, mogu li da ujem nekog govornika koji se zalae
da trajk bude u ponedeljak?
Bili se zapitao zato Stari ne iskoristi svoj lini autoritet da izjednai snage.
Ako bi se zaloio za ponedeljak, mogao bi da ih okrene. Ali opet, ako u tome ne
uspe, naao bi se u nezgodnoj poziciji da vodi trajk za koji se nije zalagao. Stari
nema potpunu slobodu da kae ta osea, shvatio je Bili.
Rasprava je obuhvatila mnoge teme; zalihe uglja su velike, tako da bi uprava
mogla dugo da izdri trajk; ali i potranja je velika, i oni e eleti da prodaju ugalj

dok mogu. Prolee se blii, pa e porodice rudara uskoro moi da sastave kraj s
krajem bez svog sledovanja besplatnog uglja. Zahtevi rudara temelje se na dugoj
praksi, ali zakon je na strani uprave.
Stari je pustio da diskusija tee dalje i neki od govora postadoe zamorni. Bili
se pitao koji motiv ima njegov otac, i pretpostavio je da se on nada da e se ljudi
primiriti. Ali na kraju je morao da stavi stvar na glasanje.
- Prvo neka podignu ruke oni koji se zalau da uopte ne bude trajka.
Nekoliko mukaraca podie ruke.
- Sad oni koji misle da trajk trebada pone u ponedeljak.
Dosta njih je glasalo za to, ali Bili nije bio siguran da ih je dovoljno da bi
preovladali. Odluka e zavisiti od toga koliko e odustati od glasanja.
- I na kraju, nek podignu ruku oni koji su za to da trajk pone sutra.
V
Culo se klicanje i uma ruku polete uvis. Nije bilo sumnje glasanja.
- Predlog da trajk pone sutra se usvaja - ree Stari.
Niko nije traio prebrojavanje glasova. Ljudi su poeli da se razilaze.

Dok su izlazili, Tomi ree:

- Sutra znai odmaramo.
- Da - ree Bili. - A nemamo ni banke u depu.
IV
Kada je prvi put spavao s prostitutkom, Fic je pokuao da je poljubi ne zato to
je eleo, ve je pretpostavio da se to podrazumeva.
- Ja se ne ljubim - rekla je naglo svojim kokni naglaskom, I nakon toga nije
pokuao to da ponovi. Bing Vesthempton mu priao da mnoge prostitutke
odbijaju da se ljube, to je udno, s obzirom na to ta sve drugo dozvoljavaju
muterijama. Moda im tu trivijalna zabrana slui da sauvaju neto malo
dostojanstva.
Devojke iz Ficove drutvene klase nije trebalo da se ljube pre braka. One su to,
naravno, radile, ali samo u retkim, kratkim trenucima privatnosti, u naprasno
opusteloj sobi na kakvom balu, ili iza buna rododendrona u bati na seoskom
imanju. Nikad nije bilo vremena za strast.
Jedina ena koju je Fic valjano poljubio bila je njegova supruga, Bea. Dala mu
je svoje telo kao to bi kuvar predstavio neku posebnu tortu, mirisnu i slatku i
prelepo ukraenu za njegovo uivanje. Pustila ga je da joj radi ta god hoe, ali nije
imala nikakvih zahteva. Ponudila mu je svoje usne, i otvorila usta da primi njegov
jezik, ali on nikad nije osetio da ona udi za njegovim dodirom.
Etel se ljubila kao da joj je to poslednje u ivotu. Stajali su u Apartmanu
gardenija, pored kreveta pokrivenog aravom protiv praine, vrsto zagrljeni. Ona
mu je sisala jezik i grizla mu usne i lizala vrat, i istovremeno ga mazila po kosi,
grabila za potiljak, i gurala mu ruke ispod prsluka da bi mogla da mu trlja grudi.
Kada su se konano razdvojili, zadihani, ona mu obujmi lice akama, drei mu
glavu mirno, gledajui ga netremice, i ree:
- Tako si lep.
On sede na ivicu kreveta, drei je za ruke, a ona stade ispred njega. Znao je da
neki mukarci redovno zavode svoje sluavke, ali on to nije radio. S petnaest godina
se bio zaljubio u jednu slukinju u porodinoj kui u Londonu: njegova majka je
naslutila to u roku od nekoliko dana, i odmah otpustila devojku. Njegov otac se
nasmeio i rekao:
- Dobar izbor, dodue. - Od tada nije dotakao nijednu sluavku. Ali nije odoleo
Etel. Ona ree:
Zato si se vratio? Trebalo je da ostane u Londonu celog maja.
V
- Zeleo sam da te vidim. - Video je da ona ba i nije sklona da poveruje u to. Stalno sam mislio na tebe, po ceo dan, svaki dan, i prosto sam morao da se
vratim.

Ona se sae i ponovo ga poljubi. Ne prekidajui poljubac, on polako lee na

krevet, povlaei je za sobom sve dok se nije nala na njemu. Bila je tako vitka da
nije teila vie od deteta. Kosa joj se rasu ispod ukosnica i on uroni prste u njene
sjajne lokne.
Posle nekog vremena, ona se skotrlja i lee pored njega, dahui. On se nasloni
na lakat i zagleda se u nju. Rekla mu je da je lep, ali u tom trenutku ona je bila neto
najlepe to je on u ivotu video. Obrazi su joj bili rumeni, kosa rasputena, a crvene
usne vlane i otvorene. Njene tamne oi su ga gutale s oboavanjem. Poloi joj aku
na kuk, i pomilova joj butinu. Ona mu poklopi aku svojom, zadravi je u mestu,
kao da se boji da e otii predaleko. Onda ree:
- Zato te zovu Fic? Zove se Edvard, zar ne?
Upustila se u priu u nadi da e strast da ih mine, bio je siguran u to.
- Poelo je u koli - ree on. - Svi deaci su imali nadimke. Onda je Valter fon
Ulrih doao kod mene jednom prilikom na raspust, i Mod je to ula od njega.
- Kako su te roditelji zvali pre toga?
- Tedi.
- Tedi - ree, isprobavajui kako zvui. - Vie mi se svia nego Fic. Ponovo je
poeo da je mazi po butini, ali mu je ovoga puta dozvolila
da nastavi. Ljubei je, polako je zadigao dugu suknju njene crne uniforme. Nosila je
dokolenice, i on ju je milovao po golim kolenima. Iznad kolena je imala duge
pamune podgae. Dodirnuo ju je po nogama kroz pamuk, zatim pomerio aku ka
meunoju. Kad ju je dodirnuo tamo, ona zastenja i izmae se navie.
- Skini ih - proaputa on.
-Ne!
On pronae vor od ukura na pojasu. Bio je vezan u manu. On cimnu jedan
kraj i razveza ga. Ona mu ponovo poklopi aku svojom.
- Stani.
- Samo elim da te diram tu.
- Ja to elim vie nego ti - ona e. - Ali nemoj.
On kleknu na krevetu.
- Neemo raditi nita to ne eli - ree. - Obeavam.
Onda uhvati ukur njenih gaica obema rukama i razdera ih
nadvoje. Ona uzdahnu u oku, ali nije se pobunila. On lee ponovo i poe da je
istrauje prstima. Ona odmah rairi noge. Oi su joj bile zatvorene i ubrzano je
disala, kao da je trala. On pogodi da joj niko ranije to nije radio, i neki glasi mu
ree da ne treba da iskoriava njenu nevinost, ali pouda ga je bila previe obuzela
da bi ga posluao. Otkopao je pantalone i legao na nju.
- Ne - ree ona.
- Molim te.
V

- Sta ako zatrudnim?

- Izvadiu ga pre kraja.
- Obeava?
- Obeavam - ree on, i skliznu u nju.
Osetio je prepreku. Bila je nevina. Njegova savest opet progovori, i ovoga puta
njen glas nije bio tako slab. On stade. Ali sada je ona bila ta koja nije mogla da
izdri. Ona ga zgrabi za kukove i uvue u sebe, istovremeno pridiui karlicu. On
oseti kako neto puca, ona otro kriknu, i prepreke zatim nestade. Dok je klizio
napred-nazad, ona se eljno uskladi s njegovim pokretima. Otvorila je oi i pogledala
ga.
- O, Tedi, Tedi - ree ona, i on vide da ga voli. Od te misli je skoro zaplakao, ali
se istovremeno toliko uzbudio da je izgubio kontrolu i neoekivano brzo doao
do vrhunca. Povukao se brzo u oajanju i prosuo joj seme po butini zastenjavi
s meavinom strasti i razoaranja. Ona ga uhvati za vrat i privue k sebi, divlje
ga ljubei, zatim zamuri i ispusti kratak, priguen krik koji je zvuao kao
iznenaenje i zadovoljstvo; i onda je sve bilo gotovo.
Nadam se da sam ga izvadio na vreme, pomisli on.
V
Etel se vratila svojim uobiajenim obavezama, ali sve vreme se oseala kao da
ima u depu skriveni dijamant, koji moe da dodirne s vremena na vreme, i oseti
njegove glatke povrine i otre ivice kada niko ne gleda.
U trezvenijim trenucima zabrinuto je razmiljala o tome ta ta ljubav znai i
kuda vodi, i svako malo bi se uasnula pri pomisli ta bi njen bogobojaljivi otac
socijalista pomislio kad bi saznao. Ali najvei deo vremena oseala se kao da
propada, bez iega pod sobom to bi joj ublailo pad. Volela je njegov hod, miris,
odeu, fino ophoenje i lepe manire, autoritativnost. Takoe je volela to ponekad
deluje zbunjeno. I kada bi izaao iz sobe svoje ene s tim izrazom povreenosti na
licu, njoj bi dolo da zaplae. Bila je zaljubljena i potpuno van sebe.
Veinu dana bi mu se makar jednom obratila, i obino bi uspeli da uvrebaju
nekoliko trenutaka samoe i pokoji dug, strastan poljubac. Ovlaila bi od samog
ljubljenja s njim, i ponekad je morala da pere donji ve sredinom dana. On je sebi
dozvoljavao i druge slobode, kad god bi se ukazala prilika, dodirujui je po celom
telu, od ega bi se ona jo vie uzbudila. Jo dva puta su uspeli da se sastanu u
Apartmanu gardenija i da legnu zajedno.
Jedna stvar je zbunjivala Etel: oba puta kada su legli, Fic ju je ugrizao, prilino
jako, jednom za butinu s unutranje strane i jednom za dojku. To ju je nateralo da
bolno krikne, i odmah to prigui. No inilo se da bi taj krik jo vie raspalio njegovu
strast. I mada ju je bolelo, i nju bi jo vie uzbudio taj ugriz, ili barem pomisao da je

njegova strast prema njoj tolika da je morao tako da joj da oduka. Nije imala pojma
da li je to normalno, niti je imala koga da pita.
Ali njena glavna briga bila je da Fic nee uspeti da izae iz nje u najkritinijem
trenutku. Napetost je bila tolika da je gotovo osetila olakanje kad su on i kneginja
Bea morali da se vrate u London. Pre nego to je otiao ubedila ga je da nahrani decu
rudara u trajku.
- Ne roditelje, jer ne smeju da vide da se stavlja na neiju stranu - ree ona. Samo deake i devojice. trajk traje ve dve nedelje, i oni su izgladneli. Nee
te mnogo kotati. Bie ih oko petsto, pretpostavljam. Volee te zbog toga,
Tedi.
- Mogli bismo da podignemo ator na travnjaku - ree on, leei na krevetu u
Apartmanu gardenija otkopanih pantalona, s glavom u njenom krilu.
-1 moemo da spremimo hranu ovde u kuhinji - ree Etel oduevljeno. - Gula
s mesom i krompirima, a hleba koliko im dua ite.
-I puding s ribizlama, a?
D a l i m e v o l i , pitala se? U tom trenutku, oseala je da bi uradio ta god mu
zatrai: dao joj dragulje, odveo je u Pariz, kupio njenim roditeljima lepu malu kuu.
Nije elela nita od toga, ali ta jeste elela? Nije znala, niti htela da dopusti da joj
sreu pomrae neka pitanja o budunosti koja nemaju odgovora.
Nekoliko dana kasnije stajala je na Istonom travnjaku u subotu u podne,
posmatrajui decu Aberovena kako navaljuju na svoju prvu besplatnu veeru. Fic
nije znao da je ta hrana bolja od one koju su dobijali kada su im oevi radili. Puding
s ribizlama, pobogu! Roditeljima nije bilo dozvoljeno da uu unutra, ali veina majki
je stajala ispred kapija, gledajui svoje talino potomstvo. Osvrnuvi se na tu stranu,
videla je kako joj neko mae i krenula je niz prilaz. Grupu na kapiji uglavnom su
sainjavale ene: mukarci se nisu starali o deci, ak ni tokom trajka. Skupile su se
oko Etel, izgledajui razdraeno.
- ta se desilo? - ree ona.
Gospoa Daja Konjeta joj odgovori.
- Svi su iseljeni!
- Svi? - ree Etel, ne shvatajui. - Ko?
- Svi rudari koji iznajmljuju kue od Seltik mineralsa.
V
- Blagi boe! - Etel je bila uasnuta. - Nek nam je bog u pomoi. - Sok je
smenila zbunjenost. - Ali zato? Kako je to u interesu kompanije? Nee imati
vie ko da im kopa ugalj.
- Ti mukarci - ree gospoa Daja Konjeta. - Kad se jednom dohvate za guu,
stalo im je samo da isteraju svoje. Nee da popuste, bez obzira na cenu. Svi su
isti. Nije da ne bih svog Daja nazad, da to moe.
- To je grozno.

Kako kompanija moe da nae dovoljno ljudi da zameni rudare u trajku i

nastavi proizvodnju, pitala se? Ako zatvore rudnik, grad e umreti. Nee vie biti
muterija da kupuju u radnjama, deca nee ii u kolu, lekari nee imati pacijenata...
Ni njen otac nee imati ta da radi. Niko nije oekivao da e Perseval Douns biti
tako tvrdoglav. Gospoa Daja Konjeta rcc:
- Pitam se ta bi kralj rekao, kada bi znao.
V
Etel se pitala to isto. Cinilo se da je kralj iskreno saoseao s udovicama. Ali
verovatno ne zna da su one iseljene.
A onda joj je sinula jedna misao.
- Moda bi trebalo da mu kae - ree ona.
Gospoa Daja Konjeta se nasmeja:
- Hou, kad ga vidim sledei put.
- Mogla bi da mu napie pismo.
- Ne budali, Et.
- Ozbiljna sam. Treba da uradi to. - Ona se osvrnu po grupi. - Pismo koje
potpiu udovice koje je kralj posetio, u kojem mu govorite da vas

izbacuju iz domova i da je grad u trajku. Sigurno bi to razmotrio?

Gospoa Daja Konjeta je izgledala uplaeno.
- Ne bih volela da se uvalim u nevolju.
Gospoa Mini Ponti, mrava plavua jakih ubeenja, ree joj:
- Nema mua ni dom, niti ima gde drugde da ode, u kakvu veu nevolju bi
mogla da se uvali?
- Istina. Ali ne bih znala ta da kaem. Da li se pismo poinje sa D r a g i
k r a l j u ili D r a g i D o rd e P e t i , ili kako?
Etel ree:
- Stavi G o s p o d a r u , p o n i z n o v a m s e o b r a a m . Nauila sam sve te
gluposti radei ovde. Hajde da to odmah uradimo. Uite u prostorije za
poslugu.
- Je li to u redu?
- Sada sam ja domaica kue, gospoo Daja Konjeta. Ja sam ta koja odreuje
ta je u redu.
ene pooe za njom uz prilaz pa zamakoe iza kue, do kuhinje. Posedale su
za trpezarijski sto za poslugu, i kuvarica im skuva aja. Etel je imala zalihu belog
pisaeg papira koji je koristila za prepisku s trgovcima.
- G o s p o d a r u , p o n i z n o v a m s e o 6 r a a m o "- ree ona, zapisujui. - ta
dalje?
Gospoa Daja Konjeta ree:

- Oprostite to se usudujemo da piemo Vaem velianstvu.

- Ne - Etel e odluno. - Bez izvinjavanja. On je na kralj, imamo pravo da
traimo pomo od njega. Recimo: , ,M i s m o u d o v i c e k o j e j e Va e
v e d a n s t v o p o s e t i C o u f l 6 e rov e n u p o s C e e k s p C o z i j e u
rudniku.
- Vrlo dobro - ree gospoa Ponti.
Etel nastavi:
- Poastvovani smo 6iCi vaom posetom i uteeni Cju6aznou, i saoseanjem koje
nam je ukazaCo Njeno veCianstvo kraCica.
Gospoa Daja Konjeta ree:
- Ima dara za to, kao tvoj otac.
Gospoa Ponti ree:
- E to je dovoljno ulagivanja.
- U redu. E sad. Traimo da nam, kao na kpa,Cj pomognete. Jer nai muevi su
rmtvi, a nas izbacuju iz naih domova.
- Seltik minerals nas izbacuje - ubaci se gospoa Ponti.
- ,,A nas SeCtkmineraCs iz6acuje iz naih domova. Ceo rudnikje stupio u trajk^ z6og
nas, aCi sadi njih iz6acuju iz kua.
- Nemoj da bude predugo - ree gospoa Daja Konjeta. - Moda nee stii da
ga proita jer je prezauzet.
- Dobro, onda. Da zavrimo sa: Smeju i takve stvari da se deavaju u vaem
kraCjevstvu?"
Gospoa Ponti ree:
- To je previe krotko.
- Ne, dobro je - ree gospoa Daja Konjeta. - Apeluje se na njegov oseaj za
pravdu.
Etel ree:
- ast nam je to smo sCuge pokorne Vaeg veCianstva.
- Moramo li to da stavimo? - upita gospoa Ponti. - Ja nisam sluga. Bez uvrede,
Etel.
- To je normalna stvar. Erl to stavlja kad pie pismo Tajmsu.
- Onda dobro.
Etel prosledi pismo oko stola.
- Stavite svaka svoju adresu kraj potpisa.
Gospoa Ponti ree:
- Rukopis mi je uasan, hajde me ti potpii.
Etel htede da se usprotivi, ali onda joj sinu da je gospoa Ponti moda
nepismena, pa se nije bunila, ve je prosto napisala: G o s p o a M i n i P o n t i ,
VeC i n g t o n rou 6 r. 1 9 .

Adresirala je koverat:
Za Njegovo veCianstvo kraCja
Bakingemska paCata
London
Ubacila je pismo u koverat i udarila peat.
- To je to - ree ona. ene joj zapljeskae.
Poslala je pismo istog dana.
Nikakav odgovor nikada nije stigao.
Poslednja subota u martu bila je siv dan u Junom Velsu. Niski oblaci sakrili su
planinske vrhove, i neumorna kia rominjala je u Aberovenu. Etel i veina posluge u
Taj gvinu otila je iz kue; erl i kneginja su boravili u Londonu, i pola peice do
grada.
Iz Londona su bili poslati policajci da izvre prinudno iseljenje, i stajali su u
svakoj ulici, u tekim kabanicama s kojih se slivala voda. trajk udovica je postao
optenarodna vest, i izvetai iz Kardifa i
Londona bili su pristigli prvim jutarnjim vozom, puei cigarete i piui po
belenicama. Doneli su ak i jedan veliki fotoaparat s tronocem.
Etel je stajala sa svojom porodicom ispred njihove kue i posmatrala. Stari je
radio za sindikat, a ne za Seltik minerals, i on je posedovao kuu u kojoj su iveli, ali
veina njihovih komija morala je da se iseli. Tokom tog jutra izneli su svoje stvari
na ulice: krevete, stolove i stolice, erpe, lonce i nokire, jednu uramljenu sliku,
asovnik, narandastu kutiju s grnarijom i priborom za jelo, nekoliko komada
odee zamotanih u novine i uvezanih kanapom. Po jedna mala gomila gotovo
bezvrednih stvari stajala je poput rtvene ponude ispred svakih vrata.
Lice Starog bilo je poput maske potisnutog gneva. Bili je izgledao kao da e se
potui s nekim. Dekica je samo vrteo glavom i govorio:
- Nisam video nita slino za svih svojih sedamdeset leta.
Mama se samo mrtila. Etel nije mogla prestati da plae. Neki rudari su
pronali drugi posao, ali to nije bilo lako: jedan rudar se nije mogao tako lako
prilagoditi poslu pomonika u kakvoj piljarnici ili konduktera u autobusu, i
poslodavci
su to znali i odbijali ih kada bi im
V
videli crno od uglja ispod noktiju. Sestorica su postali mornari na trgovakim
brodovima, prijavivi se za loae i dobivi platu unapred, koju su dali suprugama
pre nego to su isplovili. Nekoliko njih je otilo za Kardif i Svonsi, nadajui se poslu
u elianama. Mnogi su planirali da se usele kod rodbine u okolnim gradovima.
Ostali su se prosto zbili po ostalim aberovenskim kuama u kojima su ivele
nerudarske porodice dok se trajk ne okona.
- Kralj nije odgovorio na pismo udovica - ree Etel Starom.

- Nisi to uradila na pravi nain - ree on bez uvijanja. - Pogledaj gospou

Pankherst. Ja ne verujem u pravo glasa za ene, ali ona zna kako da bude
primeena.

- Sta je trebalo da uinim, da ih izazovem da me uhapse?

- Ne mora da ide tako daleko. Da sam znao ta si bila naumila, rekao bih ti da
poalje kopiju pisma Vestern mejlu.
- Nisam se toga setila. - Etel se sneveselila na pomisao da je mogla da uini
neto da sprei ta iseljenja, ali da je podbacila.
- Iz novina bi pitali palatu jesu li primili pismo, i kralju bi bilo teko da kae da
e prosto da ga ignorie.
- Oh, do avola, ao mi je to te nisam pitala za savet.
- Ne psuj - ree joj majka.
- Izvini, mama.
Londonski policajci su izgledali zbunjeno, ne razumevajui budalasti ponos i
tvrdoglavost koji su doveli do ovoga. Persevala Dounsa nije bilo nigde na vidiku.
Jedan izveta Dejli mejla zamolio je Starog za intervju, ali te novine su bile
neprijateljski nastrojene prema radnicima, pa je Stari odbio.
U gradu nije bilo dovoljno runih kolica pa su ljudi na smenu selili svoje
stvari. Taj proces je trajao satima, ali do sredine popodneva i poslednja kamara stvari
je nestala, i kljuevi su bili ostavljeni da vire iz brava na ulaznim vratima. Policija se
vratila u London.
Etel je ostala na ulici neko vreme. Prozori praznih kua tupo su joj uzvraali
pogled, a kinica je besciljno tekla ulicama. Preletela je pogledom preko mokrih
sivih krovova od kriljca, niz obronak do ratrkanih rudnikih zgrada u dnu doline.
Videla je maku kako eta du pruge, ali osim nje tamo nije bilo ive due. Iz
mainskog pogona nije se dizao dim, a veliki istovetni tokovi mainerije za dizanje
lifta stajali su na vrhu tornja, nepokretni i naputeni na sitnoj, neumoljivoj kii.

perc POGLAVLJE
April 1914
Nemaka ambasada bila je grandiozna palata u Karlton haus terasu, jednoj od
najiepih ulica u Londonu. Preko vrta sa zelenilom giedala je na trem sa stubovima
Ateneuma, kluba za gospodu intelektualce. Sa zadnje strane, njene tale su izlazile
na Mel, iroku aveniju koja se protezala od Trafalgar skvera do Bakingemske palate.
Valter fon Ulrih nije iveo tamo, jo ne. Samo ambasador lino, princ
Linovski, imao je tu privilegiju. Valter, obian vojni atae, iveo je u jednom
samakom stanu na deset minuta hoda od Pikadilija. Meutim, nadao se da e
jednog dana moda naslediti ambasadorov veliki privatni apartman u ambasadi.
Valter nije bio princ, ali otac mu je bio blizak prijatelj kajzera Vilhelma II. Valter je
govorio engleski kao svreni student koleda u Itonu, to je i bio. Proveo je dve
godine u vojsci i tri godine na Ratnoj akademiji 1 pre nego to je pristupio
Ministarstvu spoljnih poslova.
Bio je dvadesetosmogodinja zvezda u usponu.
Nisu ga privlaili samo presti i slava ambasadorskog poloaja. vrsto je
verovao da ne postoji asniji poziv od sluenja svojoj zemlji. Njegov otac je isto to
mislio. Ni oko ega drugog se njih dvojica nisu slagali.
Stajali su u holu ambasade i gledali jedan u drugog. Bili su iste visine, ali je
Oto bio gojazniji, i elav, i nosio je staromodne duge brkove, dok je Valter nosio
moderne, uske i potkresane brie. Tog dana su bili istovetno obueni u somotska
odela s pantalonama do ispod kolena, svilenim arapama, i cipelama sa nalom.
Obojica su nosili opasane maeve i dvoroge eire.
Neverovatno, ali bila je to normalna toaleta za pojavljivanje na britanskom
kraljevskom dvoru.
- Izgledamo kao glumci - ree Valter. - Smena odea.
- Nipoto - ree njegov otac. - To je sjajan stari obiaj.
Oto fon Ulrih je vei deo svog ivota proveo u nemakoj vojsci. Kao mlad
oficir u francusko-pruskom ratu, poveo je svoju etu preko jednog pontonskog mosta
u bici kod Sedana. Kasnije, Oto je bio jedan od prijatelja kojima se mladi kajzer
Vilhelm okrenuo nakon raskida s

1 Nem.: Kriegsakademie u Minhenu. (Prim. prev.)

Bizmarkom, Gvozdenim kancelarom. Oto je sada bio na turneji, poseivao je

evropske prestonice poput pele koja slee s cveta na cvet, sakupljajui nektar
diplomatskih informacija, i odnosei ih sve nazad u konicu. Verovao je u monarhiju
i prusku vojnu tradiciju.
Valter je bio jednako veliki patriota, ali je smatrao da je Nemaka postala
moderna i egalitaristika. Poput svog oca, i on je bio ponosan na dostignua svoje
zemlje na polju nauke i tehnologije, i na vredan i efikasan nemaki narod; smatrao
je, meutim, da imaju jo mnogo toga da naue, o demokratiji od liberalnih
Amerikanaca, o diplomatiji od lukavih Britanaca, i o umetnosti ivljenja od umenih
Francuza.
Otac i sin su izali iz ambasade i spustili se irokim stepenitem do Mela.
Valter je trebalo da bude predstavljen kralju Dordu V, u ritualu koji je smatran
privilegijom mada nije donosio nikakve posebne koristi. Mladim dipiomatama poput
njega obino nije bila ukazivana takva poast, ali njegov otac se nije libio da povue
veze da bi Valteru obezbedio napredak u karijeri.
- Mitraljez ini sve ostalo runo naoruanje zastarelim - ree Valter,
nastavljajui diskusiju koju su ranije bili zapoeli. Oruje je bilo njegova
specijalnost, i on je bio vrsto ubeen da Nemaka treba da poseduje najnovije
vatreno oruje.
Oto je mislio drugaije.
- On se zaglavljuje, pregreva i promauje. ovek s pukom paljivo cilja. Ali
ako mu da mitraljez, rukovae njime kao batenskim crevom.
- Kad ti se kua zapali, ne gasi plamen vodom iz skupljenih aka, ma koliko
precizno to radio. Treba ti batensko crevo.
Oto pripreti prstom.
- Ti nikad nisi bio u ratu, nema predstavu kako je to. Sluaj mene, ja znam.
Tako su se njihove diskusije esto zavravale.
Valter je imao oseaj da je generacija njegovog oca arogantna. Razumeo je
zato su postali takvi. Pobedili su u jednom ratu, od Pruske su stvorili Nemako
carstvo i grupu manjih nezavisnih monarhija, i uinili Nemaku jednom od
najprosperitetnijih zemalja na svetu. Naravno da misle da su sjajni. Ali to ih je
uinilo neopreznim.
Posle nekoliko stotina metara etnje Melom, Valter i Oto skrenue u palatu Sent
Dejms. Ova graevina, s fasadom od crvene cigle podignuta u esnaestom veku,
bila je starija i manje impresivna od oblinje Bakingemske palate. Oni se predstavie
portiru, koji je bio odeven potpuno isto kao oni. Valter oseti blagu strepnju. Bilo je
tako lako napraviti neku greku u etikeciji, a kada su u pitanju kraljevi, ne postoji
mala greka.
Oto se obrati portiru na engleskom.

- Je li senjor Dijaz tu?

- Da, gospodine, stigao je pre nekoliko trenutaka.
Valter se namrti. Huan Karlos Dijego Dijaz bio je predstavnik meksike vlade.
- Zato te zanima Dijaz? - upita on na nemakom dok su prolazili nizom
prostorija ukraenih izloenim maevima i vatrenim orujem.
- Britanska kraljevska mornarica menja pogon svojih brodova, prebacuje se s
uglja na naftu.
Valter klimnu glavom. Veina naprednih nacija radila je isto. Nafta je bila
jeftinija, istija i laka za rukovanje, samo je upumpa, umesto da upoljava armiju
garavih loaa.
- A Britanci nabavljaju naftu iz Meksika.
- Kupili su meksike naftne buotine kako bi osigurali zalihe za svoju
mornaricu.
- Ali ako se umeamo u trgovinu u Meksiku, ta e Amerikanci misliti?
Oto se kucnu sa strane po nosu.
- Sluaj i ui. I ta god inio, ne govori nita.
Mukarci koje je trebalo predstaviti kralju ekali su u predvorju. Veina je bila
u istoj somotskoj dvorskoj garderobi, iako su jedan ili dvojica bili u kostimima
generala iz devetnaestog veka kakve su nosili izvoai u aljivim operama, a jedan,
verovatno kotlandanin, u punoj uniformi s kiltom. Valter i Oto su etali po
predvorju, klimajui glavom poznatim licima iz diplomatskog kora, dok nisu doli
do Dijaza, zdepastog oveka s brkovima koji su se uvijali na krajevima.
Posle uobiajene razmene ljubaznosti, Oto ree:
- Sigurno vam je drago to je predsednik Vilson digao veto na prodaju oruja
Meksiku.
- Prodaju oruja pobunjenicima - ree Dijaz, kao da ga ispravlja.
Ameriki predsednik, uvek sklon da zauzme moralni stav, odbio je
da prizna generala Uertu, koji je doao na vlast nakon ubistva svog prethodnika.
Nazvavi Uertu ubicom, Vilson je podrao jednu pobunjeniku grupu,
konstitucionaliste.
Oto ree:
- Ako je dozvoljeno prodavati oruje pobunjenicima, sigurno je dozvoljeno
prodavati ga i vladinim snagama?
Dijaz je izgledao prepadnuto.
V - Da li vi to meni govorite da bi Nemaka bila voljna to da uini?
- Sta vam treba?
- Sigurno ve znate da nam oajniki trebaju puke i municija.
- Mogli bismo detaljnije da popriamo o tome.
Valter se prepao koliko i Dijaz. To bi izazvalo nevolje. On ree:

- Ali, oe, Sjedinjene Drave...

- Samo trenutak! - Njegov otac podie ruku da ga uutka. Dijaz ree:
- Hajde da svakako popriamo o tome. Ali recite mi: koje bi jo teme mogle da
iskrsnu u tom razgovoru? - Naslutio je da bi Nemaka elela neto zauzvrat.
Vrata prestone dvorane se otvorie i jedan sluga izae nosei spisak.
Predstavljanje je trebalo da pone. Ali Oto nastavi bez urbe:
- U vreme rata, jedna suverena drava ima pravo da uskrati drugima strateke
sirovine.
Dijaz ree:
- Govorite o nafti. - Bila je to jedina strateka sirovina koju je Meksiko imao.
Oto klimnu glavom. Dijaz ree:
- Vi biste nama, dakle, dali oruje...
- Prodali, ne dali - promrmlja Oto.
- Prodali biste nam oruje sada, u zamenu za obeanje da emo Britancima
uskratiti naftu u sluaju rata. - Dijaz oito nije bio navikao na suptilno tkanje
uobiajenog diplomatskog razgovora.
- To bi bilo vredno razmatranja. - U diplomatskom reniku to znai ,,da".
Sluga prozva:
- Mesje Onore Pikar de la Fonten! - i predstavljanje otpoe.
Oto pogleda Dijaza pravo u oi.
- Ono to bih eleo da mi kaete jeste kako bi takav predlog bio primljen u
Meksiko Sitiju?
- Verujem da bi predsednik Uerta bio zainteresovan.
- Dakle, ako bi nemaki izaslanik u Meksiku, admiral Pol fon Hince, formalno
priao vaem predsedniku, ne bi naiao na odbijanje?
Valteru bee jasno da je njegov otac reen da dobije nedvosmislen odgovor na
to pitanje. Nije eleo da nemaka vlada rizikuje da se obruka time to bi bila glatko
odbijena. Valter pomisli sa strepnjom kako bruka nije najvea opasnost za Nemaku
u ovoj diplomatskoj igri. Rizikovala je da od Sjedinjenih Drava naini neprijatelja.
Ali bilo je frustrirajue i teko istai to u Dijazovom prisustvu.
Odgovarajui na pitanje, Dijaz ree:
- Ne bi naiao na odbijanje.
- Sigurni ste? - insistirao je Oto.
- Garantujem vam.
Valter ree:
- Oe, smem li da prozborim...
Ali sluga utom povika:
- Her Valter fon Ulrih!
Valter je oklevao, a njegov otac ree:

- Na tebe je red. Hajde!

Valter se odalji i ude u Prestonu dvoranu.
Britanci su voleli da izazivaju divljenje svojih gostiju. Visoka tavanica sa
izdubljenim poljima oblika dijamanta, na zidovima presvuenim crvenim pliom bili
su okaeni ogromni portreti, a na drugom kraju prostorije nalazio se tron iznad koga
su visile tamne somotske draperije. Ispred trona stajao je kralj u mornarikoj
uniformi. Valteru bee drago to pored kralja vidi poznato lice ser Alana Tita, koji bez
sumnje apue imena na kraljevsko uvo.
Valter prie i pokloni se. Kralj ree:
- Lepo je videti vas ponovo, Fon Ulrih.
Valter je uvebao ta e rei.
- Nadam se da su razgovori u Taj gvinu bili zanimljivi vaem velianstvu.
- Veoma! Iako je na tu zabavu pala uasna senka, naravno.
- Da, katastrofa u rudniku. Zbilja vrlo tragino.
- Radujem se naem sledeem vienju.
Valter razumede da ga je kralj time otpustio. Stade da se povlai unazad,
klanjajui se u skladu s etikecijom, sve dok nije doao do vrata.
Otac ga je ekao u susednoj prostoriji.
- To je bilo brzo! - ree Valter.
- Naprotiv, trajalo je due nego obino - ree Oto. - Kralj obino kae: D r a g o
m i j e t o v a s v i d i m u Lo n d o n u " , i to je kraj razgovora. - Izali su
zajedno iz palate. - Ljudi dostojni divljenja, ti Britanci, iz mnogo razloga, ali
meki - ree Oto dok su etali Sent Dejms stritom ka Pikadiliju. Kraljem vladaju ministri, ministri se potinjavaju volji parlamenta, a lanove
parlamenta biraju obini ljudi. Kakav je to nain da se vodi jedna drava?
Valter nije naseo na tu provokaciju. Verovao je da je nemaki politiki sistem
zastareo, sa slabim parlamentom koji ne moe da se suprotstavi kajzeru ni
generalima; ali ve je mnogo puta raspravljao o tome sa svojim ocem, a osim toga,
jo ga je brinuo razgovor s meksikim izaslanikom.
- Ono to si rekao Dijazu bilo je rizino - ree on. - Predsedniku Vilsonu se nee
svideti to prodajemo puke Uerti.
- Kakve veze ima ta Vilson misli?
- Opasnost lei u tome to emo time to smo od jedne slabe nacije, Meksika,
napravili prijatelja, od jedne jake nacije, Sjedinjenih Drava, stvoriti
neprijatelja.
- U Americi nee biti rata.
Valter je pretpostavio da je to istina, ali se oseao nelagodno bez obzira na to.
Nije mu se svidela pomisao da njegova zemlja bude na ratnoj nozi sa Sjedinjenim
Dravama.

U njegovom stanu, njih dvojica skinue svoje zastarele kostime i obukoe odela
od tvida, koulje s mekim okovratnikom i stavie smee trilbi eire. Po povratku na
Pikadili ukrcali su se u autobus na motorni pogon koji je iao ka istoku. Ota je
impresioniralo to je Valter bio pozvan u Taj gvin u januaru da upozna kralja.
- Erl Ficherbert je dobra veza - rekao je. Ako konzervativna partija doe na
vlast, on bi mogao da dobije neko ministarsko mesto, moda ak i mesto
ministra spoljnih poslova. - Mora nastaviti da odrava prijateljstvo s njim.
Valter je bio nadahnut.
- Trebalo bi da posetim njegovu dobrotvornu kliniku i dam malu donaciju.
- Odlina ideja.
- Moda bi eleo da poe sa mnom?
Njegov otac je zagrizao mamac.
- Jo bolje.
Valter je imao skriveni motiv, ali njegov otac nije posumnjao na to.
Autobus ih je odveo pokraj pozorita na Strandu, novinskih redakcija u Flit
stritu, i banaka u finansijskom distriktu. Ulice zatim postadoe ue i prljavije.
Cilindre i polucilindre zamenie kaketi. Ovde su dominirale konjske zaprege i kola,
dok je automobila bilo vrlo malo. Ovo je bio Ist End. Njih dvojica sioe kod
Aldgejta. Oto se prezrivo osvrnu okolo.
- Nisam znao da me vodi u sirotinjski deo grada - re- e on.
- Idemo u kliniku za siromane - uzvrati Valter. - Gde oekuje da se ona nalazi?
- Da li erl Ficherbert dolazi ovamo lino?
- Pretpostavljam da je samo finansira. - Valter je savreno dobro znao da Fic
nikad u ivotu nije bio tu. - Ali naravno da e uti za nau posetu.
Krenuli su da se provlae levo-desno sporednim uliicama, do jedne
nekonformistike kapele. Runo ispisan natpis na drvenoj tabli je glasio: Kalvarija gospel
hol. Prikaen o tablu visio je jedan list hartije s reima: K L I N I K A Z A B E B E
B E S P L ATN O D A N A SI S VAK E SR E DE
Valter otvori vrata i oni udoe.
Oto ispusti neki gadljiv zvuk pa izvadi maramicu i pokri nos. Valter je bio tu i
ranije, tako da je oekivao smrad, ali on je i pored toga bio iznenaujue neprijatan.
Hol
V je bio pun ena u ritama i polunage dece,
svi prljavi i zaputeni. Zene su sedele na klupama, a deca su se igrala na podu. Na
suprotnom kraju prostorije nalazila su se dvoja vrata, oba s privremenim natpisima:
L e k a r i P o k rov i t e l j k a .
Blizu vrata je sedela Ficova tetka Herm, zapisujui imena u jedan tefter. Valter
predstavi svog oca.
- Ledi Hermija Ficherbert, moj otac, her Oto fon Ulrih.

Na suprotnom kraju prostorije, vrata oznaena sa L e k a r se otvorie i jedna

odrpana ena izae nosei siunu bebu i boicu s lekom. Medicinska sestra proviri
napolje i ree:
- Sledei, molim.
Ledi Hermija pogleda u spisak i prozva;
- Gospoa Blatski i Rouzi!
Jedna si.irija ena i devojica uoe u lekarsku ordinaciju.
Valter ree:
- Saekaj malo ovde, molim te, oe, idem da pozovem efa.
On pouri do suprotnog kraja, zaobilazei decu na podu. Pokuca na vrata
oznaena sa P o k rov i t e l j k a " i ue unutra.
Soba je bila malo vea od ostave, i zaista, u jednom oku je stajala kofa s
krpom za brisanje poda. Ledi Mod Ficherbert sedela je za jednim malim stolom i
pisala u glavnu knjigu. Nosila je jednostavnu haljinu golubijesive boje i eir irokog
oboda. Podigla je glavu, i osmeh koji joj je ozario lice kada je ugledala Valtera bio je
dovoljno irok da njemu oi zasuze. Ona poskoi iz stolice i baci mu se oko vrata.
Ovome se radovao itavog dana. Poljubio je njene usne, koje mu se odmah
rastvorie. Ljubio se s nekoliko ena u prolosti, ali ona je bila jedina koja se privijala
uz njega na taj nain. Postideo se, strahujui da e ona osetiti njegovu erekciju, i
izvio je telo unazad; ali ona se samo privila jo blie, kao da je zaista htela da je oseti,
pa joj je on pruio to zadovoljstvo. Mod je bila strastvena u vezi sa svim:
siromatvom, enskim pravima, muzikom i Valterom. On joj se divio i oseao se
privilegovano to se zaljubila u njega. Ona se odvoji od njega, zadihana.
- Tetka Herm e da posumnja - ree ona.
Valter klimnu glavom:
- Moj otac eka ispred.
Mod popravi frizuru i poravna haljinu.
- U redu.
Valter otvori vrata i njih dvoje izaoe nazad u hol. Oto je uljudno askao s
Hermijom: voleo je ugledne starije dame.
- Ledi Mod Ficherbert, mogu li da vam predstavim mog oca, her Ota fon Ulriha.
Oto se nakloni nad njenom pruenom akom. Nauio je da ne lupa
potpeticama: Englezima je to bilo komino. Valter ih je posmatrao kako odmeravaju
jedno drugo. Mod se smeila kao da se zabavlja, a Valter je naslutio da se pita da li e
on tako izgledati u godinama koje dolaze. Oto je gledao Modinu skupu haljinu od
kamira i pomodan eir s odobravanjem. Za sada je sve dobro.
Oto nije znao da se njih dvoje vole. Valterov plan je bio da saeka da njegov
otac bolje upozna Mod. Oto je gledao blagonaklono na bogate ene koje se bave
dobrotvornim radom i insistirao je da Valterova majka i njegova sestra posete

siromane porodice na Cumvaldu, njihovom seoskom imanju u Istonoj Pruskoj.

Uvidee koliko je Mod divna i izuzetna ena, i spustie gard pre nego to dode vreme
da sazna da Valter eli da se oeni njom.
Bilo je malo budalasto s njegove strane to je toliko nervozan, i Valter je bio
toga svestan. Bilo mu je dvadeset osam godina: imao je pravo da bira koju e enu da
voli. Meutim, osam godina ranije bio se zaljubio u jednu drugu enu. Tilda je bila
strastvena i inteligentna, kao Mod, ali imala je sedamnaest godina i bila je
katolikinja. Fon Ulrihovi su bili protestanti. Roditelji s obe strane bili su izrazito
protiv te veze, i Tilda nije mogla da se usprotivi ocu. Valter se sada po drugi put
zaljubio u neodgovarajuu enu. Njegovom ocu e biti teko da prihvati jednu
feministkinju i strankinju. Valter je, meutim, bio stariji i lukaviji ovog puta, a Mod
je bila jaa i nezavisnija od Tilde.
Bez obzira na to, bio je prestraen. Nikad nije gajio tako jaka oseanja prema
jednoj eni, ak ni prema Tildi. eleo je da se oeni Mod i provede ivot s njom; u
stvari, nije mogao da zamisli da bude bez nje. I nije eleo da mu otac pravi probleme.
Mod se savreno vladala.
- Vrlo je ljubazno od vas to ste doli da nas posetite, gospodine Fon Ulrih - ree
ona. - Mora da ste strano zauzeti. Za bliskog poverenika jednog monarha, kao
to ste vi vaem kajzeru, pretpostavljam da poslu nema kraja.
Oto je bio polaskan, to joj je i bila namera.
- Bojim se da je to istina - ree on. - Meutim, va brat, erl, toliko dugo je
Valterov prijatelj da sam imao veliku elju da doem.
- Dozvolite da vam predstavim naeg lekara. - Mod ih povede preko prostorije i
pokuca na vrata ordinacije. Valter je bio radoznao: nikad nije upoznao tog
lekara. - Moemo li da uemo? - upita ona.
Uli su u ono to su nekad morale biti svetenike odaje, opremljene malim
stolom i policom s kartotekom i molitvenicima. Lekar, naoit mlad mukarac s crnim
obrvama i senzualnim ustima, pregledao je aku Rouzi Blatski. Valter oseti aoku
Ijubomore. Mod provodi po ceo dan s tim privlanim momkom. Mod ree:
- Doktore Grinvarde, imamo jednog veoma uvaenog posetioca. Mogu li da vam
predstavim gospodina Fon Ulriha?
Oto ree uzdrano:
- Drago mi je.
- Doktor radi bez naknade - ree Mod. - Izuzetno smo mu zahvalni.
Grinvard kratko klimnu glavom. Valter se zapita ta to uzrokuje tu
opipljivu napetost izmeu njegovog oca i tog lekara. Lekar se vrati svom pacijentu.
Na njenom dlanu je zjapila runa posekotina, i aka i zglob su joj bili oteeni. On
pogleda u majku i upita:
- Kako se posekla?

Dete odgovori:
- Moja mama ne govori engleski - ree ona. - Posekla sam se na poslu.
- A ta ti je s tatom?
- Tata mi je mrtav.
Mod ree tiho:
- Ovo je klinika za porodice bez oeva, ali u praksi ne odbijamo nikoga.
Grinvard upita Rouzi:
- Koliko ima godina?
- Jedanaest.
Valter promrmlja:
- Mislio sam da deci ispod trinaest nije dozvoljeno da rade.
- Postoje rupe u zakonu - odgovori Mod.
Grinvard ree:
- ta radi?
V
- Cistim u fabrici odee Manija Litova. U ubretu je bio no.
- Kad god se posee, mora da opere ranu i stavi ist zavoj. Onda mora da
menja zavoj svakog dana da se ne bi previe zaprljao.
Grinvard je bio otresit, ali ne i neljubazan. Majka uputi neko pitanje erki jako
naglaenim ruskim. Valter je nije razumeo, ali je shvatio sr detinjeg odgovora, koji
se sastojao od prevoda lekarovih rei. Lekar se okrenu ka sestri.
- Oistite ranu i previjte je, molim vas. - Rouzi je rekao: - Dau ti jednu mast.
Ako ti ruka jo vie otekne, mora doi kod mene opet sledee sedmice.
Razume li?
- Da, gospodine.
- Ako dozvoli da se infekcija pogora, moe ostati bez ake.
Rouzi krenue suze. Grinvard ree:
- ao mi je to te plaim, ali elim da shvati koliko je vano da odrava aku
istom.
Sestra pripremi posudu s neim to je po svoj prilici bio antiseptik. Valter ree:
- Dozvolite da izrazim divljenje i potovanje prema poslu koji obavljate ovde,
doktore.
- Hvala vam. Rado odvajam vreme za ovo, ali moramo da kupimo medicinske
potreptine. Veoma emo ceniti svaku pomo s vae strane.
Mod ree:
- Moramo ostaviti doktora da nastavi s radom, najmanje dvadeset pacijenata
eka na red.
Posetioci izaoe iz ordinacije. Valter je sijao od ponosa. Mod je bila i vie
nego saoseajna. Kada uju da deca rade u fabrikama, mnoge

aristokratkinje otru suzu s lica izvezenom maramicom; ali Mod je imala odlunosti i
hrabrosti da prui konkretnu pomo.
I , pomisli on, o n a m e v o l i ! Mod ree:
- Mogu li da vas ponudim osveenjem, gospodine Fon Ulrih? Moja kancelarija
je skuena, ali imam bocu bratovljevog najboljeg erija.
- Vrlo ljubazno s vae strane, ali moramo da idemo.
To j e b i l o p o m a l o b r z o , pomisli Valter. Modin arm je prestao da deluje
na Ota. Obuzeo ga je neprijatan oseaj da je neto krenulo naopako. Oto uze
novanik iz depa i izvadi jednu banknotu.
- Molim vas prihvatite skromni prilog za va odlian rad ovde, ledi Mod.
- Kako velikoduno! - ree ona.
Valter joj dade priblinu sumu.
- Moda e i meni biti dozvoljeno da priloim neto?
- Cenim svaku vau ponudu koju mi uputite - ree ona. Valter se ponadao da je
jedino on primetio lukavi pogled koji mu je uputila izgovarajui to.
Oto ree:
- Molim vas da obavezno prenesete moje pozdrave erlu Ficherbertu.
I oni odoe. Valter je bio zabrinut zbog oeve reakcije.
- Nije li ledi Mod divna? - ree nonalantno dok su se vraali ka Aldgejtu. - Fic
finansira sve, naravno, ali Mod obavlja sav posao.
- Sramotno - ree Oto. - Apsolutno sramotno.
Valter je osetio da mu je otac neraspoloen, ali ovo ga je zapanjilo.
- ta hoe da kae, za ime sveta? Ti voli kad dame plemenita roda pomau
sirotinji na neki nain!
- Poseivanje bolesnih seljaka s nekoliko ivenih namirnica u korpi jedna je
stvar - ree Oto. - Ali zgraava me to to vidim da sestra jednog erla boravi na
onakvom mestu s jevrejskim lekarom!
- O, boe - zakuka Valter.
Naravno, doktor Grinvard je bio Jevrejin. Roditelji su mu verovatno bili Nemci
s prezimenom Grunvald. Valter nije ranije sreo tog lekara, i verovatno ne bi ni
primetio niti mario za njegovu rasu. Oto je, meutim, poput veine mukaraca
njegove generacije, smatrao takve stvari vanim. Valter ree:
- Oe, taj ovek radi za dabe, ledi Mod ne moe priutiti sebi da odbije pomo
savreno dobrog lekara samo zato to je Jevrejin.
Oto ga nije sluao.
- Porodice bez oeva, gde li je samo ula tu frazu? - ree on s gaenjem. - Okot
prostitutki, to je ono to misli.
Valter je bio ucveljen. Njegov plan je potpuno propao.
- Zar ne vidi kako je hrabra? - upita on tuno.

- Nipoto - ree Oto. - Da je moja sestra, poteno bih je izlupao.

II

U Beloj kui je vladala uzbuna.

U ranim jutarnjim satima 21. aprila, Gas Djuar je bio u Zapadnom krilu. Ta
nova zgrada je obezbeivala preko potreban radni prostor, ostavljajui prvobitriu
Belu kuu slobodnu da slui kao rezidencija. Gas je sedeo u predsednikovoj radnoj
sobi blizu Ovalnog kabineta, maloj, jednolinoj prostoriji osvetljenoj jednom slabom
lampom. Na stolu je stajala vremena andervud prenosiva pisaa maina, na kojoj je
Vudro Vilson pisao svoje govore i izjave za tampu.
Gasa je vie zanimao telefon. Ako zazvoni, morae da odlui da li da budi
predsednika.
Teleoperater nije mogao da donese takvu odluku. S druge strane,
predsednikovim viim savetnicima bio je potreban san. Gas je bio najnii od
Vilsonovih savetnika, ili najvii po rangu od ostalih slubenika, u zavisnosti s koje
strane se posmatra. Kako bilo, njemu je bilo zapalo da sedi celu no pokraj telefona i
po potrebi odlui da li da remeti san predsednika, ili prve dame, Elen Vilson, koja je
patila od neke nedokuive bolesti. Gas je strahovao da e rei ili uiniti neto
pogreno. Odjednom mu se sve njegovo skupo obrazovanje uinilo izlinim: ak ni
na Harvardu ne ue kada probuditi predsednika SAD. Nadao se da taj telefon nikad
nee zazvoniti.
Gas je bio tu zbog jednog pisma koje je napisao. Opisao je svom ocu
kraljevsku zabavu u Taj gvinu i diskusiju nakon veere o opasnosti izbijanja rata u
Evropi. Senatoru Djuaru je to pismo bilo toliko zanimljivo i zabavno da ga je
pokazao svom prijatelju, Vudrou Vilsonu, koji je rekao: Vol e o b i h d a i m a m
t o g d e k a u s v o m k a b i n e t u . Gas je koristio slobodnu godinu izmeu
Harvarda, gde je studirao meunarodno pravo, i prvog posla u jednoj advokatskoj
firmi u Vaingtonu. Bio je na pola svog puta po svetu, ali je s radou skratio svoja
putovanja i pourio kui da pomogne svom predsedniku.
Nita nije oduevljavalo Gasa toliko kao odnosi izmeu nacija, prijateljstvo i
mrnja, savezi i ratovi. Kao tinejder je prisustvovao
zasedanjima Komiteta Senata o meunarodnim odnosima, otac mu je bio njihov lan,
i to ga je opinilo vie od nekakve predstave u pozoritu.
- Ovako zemlje stvaraju mir i prosperitet, ili rat, razaranje i glad - rekao mu je
otac. - Ako eli da promeni svet, onda su meunarodni odnosi polje na
kojem moe da postigne najvie dobra, ili zla.
I sada je Gas bio usred svoje prve meunarodne krize.
Jedan previe revnostan vladin zvaninik uhapsio je osam amerikih mornara u
luci Tampiko. Mornari su ve bili puteni, zvaninici su uputili izvinjenje, i taj

trivijalni incident mogao je na tome da se zavri. Meutim, komandir amerike

pomorske eskadrile, admiral Mejo, zahtevao je i poasnu paljbu najvieg ranga.
Predsednik Uerta je odbio. Podiui tenziju, Vilson je zapretio da e zauzeti
Verakruz, najveu meksiku luku.
I tako se Amerika nala na rubu rata. Gas se veoma divio visokoprincipijelnom
Vudrou Vilsonu. Predsednik se nije zadovoljavao cininim vienjem da je jedan
meksiki bandit manje ili vie kao i svaki drugi. Uerta je bio reakcionar koji je ubio
svog prethodnika, i Vilson je traio razlog da ga zbaci s vlasti. Gas se oduevljavao
time to je jedan svetski voa izjavio da nije prihvatljivo da neko ubistvom doe na
vlast. Hoe li osvanuti dan kada e svi narodi potovati taj princip?
Tu krizu su malo pojaali Nemci. Jedan nemaki brod, Ipiranga, pribliavao se
Verakruzu s tovarom puaka i municije za Uertinu vladu.
Napetost je vladala itavog dana, ali sada se Gas borio da ostane budan. Na
stolu ispred njega, osvetljena lampom sa zelenim abaurom, stajao je otkucani
izvetaj vojne obavetajne slube o snazi pobunjenikih snaga u Meksiku. Vojna
obavetajna sluba spadala je u manje vojne odseke, u njoj su radila samo dva oficira
i dva slubenika, i izvetaj je bio tur. Gasove misli su odlutale ka Karolajn Vigmor.
Kada je stigao u Vaington, otiao je da poseti profesora Vigmora, jednog od
njegovih predavaa s Harvarda, koji je bio preao na Univerzitet Dordtaun. Vigmor
nije bio kod kue, ali njegova mlada ena, druga po redu, jeste. Gas se susreo s
Karolajn nekoliko puta na dogaajima organizovanim u kampusu, i snano su ga
privukli njena tiha i zamiljena priroda i visprena inteligencija.
- Rekao je da mora otii da narui nove koulje - rekla je, ali Gas je primetio
napetost na njenom licu, a zatim je dodala: - ali znam da je otiao kod
ljubavnice. - Gas joj je obrisao suze maramicom, a ona je njega poljubila i
rekla: - Volela bih da sam udata za nekoga kome mogu da
.
verujem.
Ispostavilo se da je Karolajn iznenaujue strastvena. Iako nije htela da se
upusti u seks, radili su sve ostalo. Doivljavala je jake orgazme ak i kada bi je samo
milovao dole.
Njihova tajna veza trajala je samo mesec dana, ali Gas je ve tada znao da eli
da se ona razvede od Vigmora i uda se za njega. Ali ona nije htela ni da uje za to,
iako nije imala dece. Rekla je da bi to upropastilo Gasovu karijeru, i verovatno je
bila u pravu. To nije moglo biti uinjeno diskretno, jer bi skandal bio previe soan
zalogaj za tampu, atraktivna supruga ostavlja renomiranog profesora i na brzinu se
udaje za bogatog mlaeg mukarca. Gas je tano znao kako bi njegova majka
reagovala na takav brak: , , To j e r a z u m l j i v o , a k o j e t aj p rof e s o r b i o
neveran, ali neprihvatljivo je pojavljivati se s tom enom u

j a v n o s t i , n a r a v n o . " Predsedniku bi bilo neugodno, kao i ljudima koje bi jedan

advokat poeleo za klijente. To bi svakako ugasilo svaku nadu koju je Gas moda
gajio o tome da e naslediti svog oca u Senatu.
Gas je sebi govorio da ga nije briga. Voleo je Karolajn i eleo da je spasi od
njenog mua. Imao je dosta novca, a kad mu otac umre bie milioner. Potraio bi
karijeru negde drugde. Moda bi mogao da postane novinar, da izvetava iz stranih
prestonica.
Bez obzira na sve, oseao je probadajui al. Upravo je bio dobio posao u
Beloj kui, neto o emu mladi ljudi sanjaju. Bilo bi nezamislivo teko odustati, i
odrei se svega to bi moglo da proistekne iz svega toga.
Telefon zazvoni, a Gas se prepade od njegovog iznenadnog zvrndanja u nonoj
tiini Zapadnog krila.
- O, boe - ree, zurei u njega. - O, boe, to je to.
Oklevao je nekoliko sekundi, zatim konano podigao siuaiicu. uo je unjkavi
glas dravnog sekretara Vilijama Deningsa Brajana.
- Dozef Danijels je ovde kraj mene, Gase. - Danijels je bio sekretar mornarice.
- A sekretar predsednika slua na drugoj vezi.
- Da, gospodine sekretare, razumem - ree Gas. Uspeo je da mu glas ostane
miran, ali srce mu je bubnjalo u grudima.
- Probudite predsednika, molim vas - ree sekretar Brajan.
- Da, gospodine.
Gas je proao kroz Ovalni kabinet i izaao u Ruinjak na hladan noni
vazduh.
Otrao je do stare zgrade. Straar ga je pustio unutra.
V
Zurno se popeo glavnim stepenitem i spustio hodnikom do vrata spavae sobe.
Duboko je udahnuo i jako pokucao, ozledivi zglavke.

Posle krae tiine uo je Vilsonov glas.

- Ko je?
- Gas Djuar ovde, gospodine - odazva se on. - Sekretar Brajan i sekretar
Danijels su na telefonu.
- Samo trenutak.
Predsednik Vilson izade iz spavae sobe stavljajui svoje naoare bez rama,
izgledajui ranjivo u pidami i penjoaru. Bio je visok, mada ne kao Gas. Imao je
pedeset sedam godina i tamnu prosedu kosu. Smatrao je sebe runim, i nije bio
daleko od istine. Imao je kljunast nos i ui koje su trale, ali mu je jaka brada
davala odluan izgled koji je tano oslikavao snagu njegovog karaktera, koji je Gas
cenio.
Kada bi progovorio, videlo se da ima loe zube.
V
- Dobro jutro, Gase - ree on ljubazno. - Cemu uzbuenje?
- Nisu mi rekli.
- Pa, onda bi bilo bolje da slua na telefonu u drugoj sobi.
Gas odjuri u susednu sobu i podie slualicu. Cuo je Brajanov dubok i prijatan

glas.
- Ipiranga treba da pristane u deset ovog jutra.
Gasa obuze loa slutnja. Meksiki predsednik e se sada sigurno predati? U
suprotnom e doi do krvoprolia. Brajan proita telegram amerikog konzula iz
Verakruza.
Paro6rod Ipiranga, u vlasnitvu prevoznika Ham6wrg-flmerika, stii e sutra
iz Nemake s dve stotine mitraljeza ipetnaest miliona metaka; pristae na dofj6roj
etiri i poeti sa istovarom u deset i trideset.
- Shvatate li ta to znai, gospodine Brajane? - ree Vilson, i Gas pomisli kako
mu glas zvui svaalaki. - Danijelse, jeste li tu, Danijelse?
V
Sta vi mislite? - Danijels odgovori:
- Ne treba dozvoliti da oruje dospe do Uerte. - Gas je bio iznenaen otresitim
tonom tog inae miroljubivog mornarikog sekretara. - Mogu da poaljem
telegram admiralu Fleeru da presretne tovar i zauzme zgradu carine.
Nastupila je duga pauza. Gas je toliko stezao siuaiicu da ga jc ruka zabolela.
Predsednik napokon progovori. - Danijelse, poalji sledee nareenje admiralu
Fleeru: O d m a h z a u z m i t e Ver a k r u z ."
- Razumem, gospodine predsednie - ree sekretar mor- narice.
I tako je Amerika stupila u rat.

Gas nije legao da spava te noi niti sledeeg dana.

Malo posle osam i trideset, sekretar Danijels je doneo vest da je ameriki ratni
brod prepreio put Ipirangi. Nemaki brod, nenaoruani teretnjak, prebacio je motore
u rikverc i otiao. Ameriki marinci e se iskrcati na obalu u Verakruz kasnije tog
jutra, rekao je Danijels.
Gas je bio pometen krizom koja se brzo razvijala, ali i uzbuen to se nalazi u
srcu deavanja.
V Vudro Vilson se nije plaio rata. Omiljena drama mu je bila
Sekspirov Henri V, i voleo je da citira stih: Ako je greh eleti slavu, ja sam
najgreniji ivi stvor.
Vesti su pristizale telegrafom i telefonom, i Gasov je zadatak bio da prenosi
poruke predsedniku. Marinci su preuzeli kontrolu nad zgradom carine u Verakruzu u
podne. Nedugo zatim, reeno mu je da je neko doao da ga vidi, izvesna gospoa
Vigmor. Gas se namrti zabrinuto. Ovo je indiskretno. Neto sigurno nije u redu.
On pouri do ulaza. Karolajn je izgledala pometeno. Iako je na sebi imala
elegantan kaput od tvida i obian eir, kosa joj je bila neuredna, a oi crvene od
plakanja.
Gas se okirao i potresao to je vidi u takvom stanju.
V
- Draga moja! - ree tiho. - Sta se za ime sveta desilo?
- Ovo je kraj - ree ona. - Ne smem te vie nikad videti. Tako mi je ao. - Ona
poe da plae.
Gas poele da je zagrli, ali nije mogao to tu da uini. Nije imao sopstvene
prostorije. On se osvrnu okolo. Straar na vratima je zurio u njega. Mesta za
privatnost nigde nije bilo. To ga je izluivalo.
- Idemo napolje - ree on, uzimajui je podruku. - Da proetamo.
Ona zavrte glavom.
- Ne. Biu dobro. Ostani ovde.
- Zato si se potresla?
Ona nije htela da ga pogleda u oi, a on je gledao u pod.
- Moram biti verna svom muu. Imam obaveze.
- Dozvoli da ti ja budem mu.
Ona podie glavu i njen izraz udnje mu je siomio srce.
- Oh, kako bih elela da mogu.
- Ali moe!
- Ve imam mua.
- On ti nije veran, zato da ti bude verna njemu?

Ona se ne osvrnu na to.

- Prihvatio je profesuru na Berkliju. Selimo se u Kaliforniju.
- Nemoj da ide.
- Odluila sam.
- Oigledno - ree Gas tupo. Oseao se kao da ga je neto pregazilo. Grudi su
ga bolele i teko je disao. - Kalifornija - ree on. - Do avola.
Ona je videla da on prihvata neizbeno, i poela je da se smiruje.
- Ovo je nae poslednje vienje - ree ona.
-Ne!
- Molim te sluaj me. Postoji neto to elim da ti kaem, i ovo mi je jedina
prilika.
- U redu.
- Pre mesec dana sam bila spremna da se ubijem. Ne gledaj me tako, istina je.
Mislila sam da sam toliko bezvredna da nikog nee biti briga ako umrem.
Onda si se ti pojavio na mom pragu. Bio si tako nean, tako ljubazan, tako
uviavan, da si me naveo da pomislim kako vredi da nastavim ivot. Ti si me
cenio. - Suze su joj lile niz obraze, ali nastavila je dalje. -1 bio si tako srean
kada sam te poljubila. Ako mogu nekoga da uinim toliko srenim, onda ne
mogu biti potpuno beskorisna, shvatila sam; i ta misao mi je dala snage da
nastavim dalje. Spasao si mi ivot, Gase. Bog te blagoslovio.
On umalo to se nije naljutio.
- I ta ja imam od toga?
- Uspomene - rce ona. - Nadam se da e ih uvati i ceniti kao to i ja moje.
Okrenula se da ode. Gas poe za njom do vrata, ali ona se nije osvrnula. Izala
je, i on ju je pustio da ode. Kad mu se izgubila iz vida, on automatski pode ka
Ovalnom kabinetu, zatim promeni pravac: u glavi mu je vladao preveliki haos da bi
bio s predsednikom. Otiao je u muki toalet da nae trenutak mira. Na sreu, tamo
nije bilo nikoga. Umio se i pogledao u ogledalo. Ugledao je mravog oveka s
krupnom glavom: nalikovao je lilihipu. Imao je svetlosmeu kosu i smee oi, i nije
bio bogzna kako graen, ali enama se uglavnom svidao, a Karolajn ga je volela.
Ili barem neko vreme jeste.
Nije trebalo da je pusti da ode. Kako je mogao da je samo onako posmatra
kako odlazi? Trebalo je da je ubedi da odloi svoju odluku, da razmisli o tome, da
jo pria s njim. Moda su mogli da se sete neke alternative. Ali srce mu je govorilo
da alternative nema. Ona je ve prola kroz sve to u svojoj glavi, naslutio je. Mora
da je leala budna noima, s muem usnulim kraj sebe, analizirajui celu situaciju
stotinu puta. Bila je donela odluku pre nego to je dola tu.

Mora da se vrati na dunost. Amerika je u ratu. Ali kako da ne razmilja o

ovome? Kada nije bio u mogunosti da je vidi, proveo bi itav dan radujui se
njihovom sledeem susretu. Nije mogao prestati da razmilja o ivotu bez nje. Takva
budunost mu se ve inila udnom. ta da radi?
Jedan slubenik ue u muki toalet i Gas obrisa ruke pekirom i vrati se na
svoje mesto u radnu sobu kraj Ovalnog kabineta.
Nekoliko trenutaka kasnije, glasnik mu je doneo telegram od amerikog
konzula u Verakruzu. Gas ga proita i ree:
- O, ne! - Poruka je glasila:
ETVORICA NAIH MRTVI STOP DVADESET RANJENIH STOP
PUCNJAVA SVUDA OKO KONZULATA STOP.
e t i r i o v e k a u b i j e n a , pomisli Gas s uasom; etiri dobra Amerikanca
koji imaju majke i oeve, ene ili devojke. Ta vest kao da mu je pomogla da sagleda
svoju tugu iz druge perspektive. K a rol a j n i j a s m o b a rem i v i , pomislio je.
On pokuca na vrata Ovalnog kabineta i predade telegram Vilsonu. Predsednik
ga proita i preblede. Gas ga je budno promatrao. Kako se osea, znajui da su mrtvi
zbog odluke koju je on bio doneo usred noi? To nije trebalo da se desi. Meksikanci
su eleli da se oslobode vladavine tiranije, zar ne? Trebalo je da doekaju
Amerikance kao oslobodioce. Sta je to krenulo naopako?
Brajan i Danijels se pojavie nekoliko minuta kasnije, praeni ratnim
sekretarom, Lindlijem Garisonom, ovekom inae ratobornijim od Vilsona, i
Robetom Lansingom, savetnikom Stejt departmenta. Sakupili su se u Ovalnom
kabinetu da ekaju dalje vesti.
Predsednik je bio napet kao struna. Bled i uznemiren, etkao je po sobi. teta,
pomisli Gas, to Vilson ne pui, to bi ga moda smirilo. Svi smo znali da moe doi
do nasilja, pomisli Gas, ali stvarnost je nekako okantnija nego to smo oekivali.
Detalji su sporadino pristizali, a Gas je prenosio poruke Vilsonu. Sve vesti su
bile loe. Meksike trupe su pruile otpor, otvorivi vatru na marince iz svog
utvrdenja. Vojsku su podrali graani, koji su s prozora na gornjim spratovima svojih
kua zapucali na Amerikance. U odgovor,
amerika krstarica Preri, usidrena u blizini obale, uperila je svoje topove na grad i
granatirala ga.
Konaan ishod: est Amerikanaca je poginulo, osam, dvanaest, i vie ranjeno.
Ali bio je to vie nego neravnopravan sukob, i stradalo je vie od stotinu
Meksikanaca.
Predsednik je bio zbunjen.
V
- Mi ne elimo da ratujemo s Meksikancima - ree on. - Zelimo da im
pomognemo, ako moemo. Zelimo da pomognemo oveanstvu.

Po drugi put u istom danu, Gas se osetio kao pregaen. Predsednik i njegovi
savetnici su imali samo dobre namere. Kako je mogue da je situacija krenula tako
po zlu? Da li je zaista toliko teko initi dobro na meunarodnoj sceni?
Iz Stejt departmenta je stigla poruka. Nemaki ambasador, grof Johan fon
Berntorf, pozvao je, po uputstvima kajzera, dravnog sekretara SAD-a i eleo da
sazna odgovara li mu sastanak sutradan ujutru u devet. Neformalno, njegovo osoblje
je dalo naznake da e ambasador uloiti zvanian protest zbog zaustavljanja
Ipirange.
- Protest? - ree Vilson. - O emu to oni priaju?
Gsu jc odmah postalo jasno da Nemci imaju meunarodni zakon na svojoj
strani.
- Gospodine, nije bilo nikakve zvanine objave rata, niti blokade, tako da su,
tehniki gledano, Nemci u pravu.
- Molim? - Vilson se okrenu ka Lansingu. - Je li to tano?
- Proveriemo, naravno - ree savetnik Stejt departmenta. - Ali prilino sam
siguran da je Gas u pravu. Ono to smo uinili bilo je protivno meunarodnom
pravu.
- ta to onda znai?
- Znai da emo morati da se izvinimo.
- Nikad! - ree Vilson gnevno.
Ali jesu.
IV
Mod Ficherbert se iznenadila to se zaljubila u Valtera fon Ulriha. U stvari,
iznenadila se to se uopte zaljubila u bilo koga. Retko je sretala mukarce koji su joj
se sviali. Privukla je mnoge, naroito tokom svoje prve godine kada je poela da
izlazi u javnost, ali mnoge je brzo odbio njen feminizam. Drugi su planirali da
zatrae njenu ruku, poput neuglednog markiza od Loutera, koji je bio rekao Ficu da
e ona uvideti da grei kad bude upoznala pravog mukarca. Jadni Louti, uvideo je
koliko sam grei.
Valter je mislio da je divna takva kakva jeste. Divio se svemu to ona radi. Ako
je zastupala neka ekstremna stanovita, on bi bio zadivljen njenim argumentima;
kada je okirala drutvo pomaui nevenanim majkama i njihovoj deci, divio se
njenoj hrabrosti, i svialo mu se kako izgleda u garderobi koja se smatrala odvie
smelom.
Mod su bili dojadili bogati Englezi iz vie klase koji su smatrali da je trenutno
drutveno ureenje prilino zadovoljavajue. Valter je bio drugaiji. Budui da je
potekao iz konzervativne nemake porodice, bio je iznenaujue radikalan. Iz svog

sedita u zadnjem redu loe svoga brata u operi, mogla je da vidi Valtera u parteru s
malom grupom ljudi iz Nemake ambasade. Nije izgledao kao buntovnik, sa svojom
paljivo poeljanom kosom, potkresanim brkovima i u savreno skrojenoj veernjoj
garderobi. ak i u sedeem stavu, drao se uspravno, ispravljenih ramena. Posmatrao
je scenu s punom panjom dok se Don ovani, optuen za pokuaj silovanja jedne
obine seljanke, drsko pretvarao da je uhvatio svog slugu, Leporela, u tom inu.
U stvari, razmiljala je ona, buntovnik nije re koja adekvatno opisuje Valtera.
Iako neobino slobodnih shvatanja, Valter je ponekad bio konvencionalan. Ponosio
se velikom muzikom tradicijom germanskih naroda, i ljutio se na blaziranu
londonsku publiku zbog kanjenja, askanja s prijateljima za vreme predstave i
prevremenog izlaenja. Sada bi ga iznervirali Fic, koji komentarie stas
sopranistkinje sa svojim drugarom Bingom Vesthemptonom, i Bea, koja pria s
vojvotkinjom od Saseksa o radnji madam Lusil na Hanover skveru, gde su kupile
svoje
V
haljine. ak je znala i ta bi Valter rekao: Oni sluaju muziku samo kad im
ponestane traeva!
Mod je delila njegovo miljenje, ali njih dvoje su bili u manjini. Za vei deo
londonskog
visokog drutva, opera je bila samo jo jedna prilika
V
da se pokau garderoba i nakit. ak su i oni, meutim, utihnuli pred kraj prvog ina,
kada je Don ovani zapretio da e ubiti Leporela, a orkestar doarao grmljavinu
bubnjevima i kontrabasima. A onda je, s karakteristinom bezbrinou, Don ovani
pustio Leporela i veselo se udaljio, ikajui sve da ga zaustave, i zavesa je pala.
Valter odmah ustade, gledajui prema loi, i mahnu. Fic mu odmahnu.
- To je Fon Ulrih - ree on Bingu. - Svi ti Nemci su zadovoljni sobom
jer su posramili Amerikance u Meksiku.
Bing je bio vragolasti zavodnik kovrdave kose, i daleki kraljev roak. Malo je
toga znao o svetskoj politikoj sceni, budui da su ga uglavnom zanimali kockanje i
pijanenje po evropskim prestonicama. On se namrti i ree zbunjeno:
- Zato Nemci mare za Meksiko?
- Dobro pitanje - ree Fic. - Ako misle da mogu da osvoje kolonije u Junoj
Americi, onda se zavaravaju, Sjedinjene Drave to nikad nee dozvoliti.
Mod je izala iz loe i spustila se velikim stepenitem, klimajui glavom i
smeei se poznanicima. Znala je skoro polovinu prisutnih: londonsko drutvo bilo je
iznenaujue malo. Na odmoritu zastrtom crvenim tepihom susrela je grupu ljudi
okupljenu oko jedne manje, kicoke figure Dejvida Lojda Dorda, kancelara
dravne blagajne.
- Dobro vee, ledi Mod - ree on sa sjajem u svetloplavim oima kojim bi sinuo
svaki put kad se obrati lepoj eni. - ujem da je vaa kuna zabava s

kraljevskim parom hilu uspena, - Imao je nazalni naglasak Severnog Velsa,

manje mclodian od pevljivog govora ljudi Junog Velsa. - Ali kukva tragedija
se desila u aberovenskom rudniku.
- Oaloene porodice je veoma uteilo kraljevo sauee - ree Mod. U toj
grupi je bila i jedna atraktivna ena u svojim dvadesetim. Mod ree: - Dobro
vee, gospodice Stivenson, lepo je videti vas ponovo. - Sekretarica i ljubavnica
Lojda Dorda bila je buntovnica, i sviala se Mod. Uz to, jedan mukarac je
uvek zahvalan ljudima koji su Ijubazni prema njegovoj ljubavnici.
Lojd Dord se obrati grupi.
- Taj nemaki brod je ipak isporuio oruje Meksiku. Prosto je otiao u drugu
luku i tiho je istovaren. Tako da je devetnaest amerikih vojnika umrlo ni zbog
ega. Uasno ponienje za Vudroa Vilsona.
Mod se nasmei i dodirnu Lojda Dorda po ruci:
- Hoete li mi objasniti neto, kancelare?
- Ako mogu, draga moja - ree on ljubazno. Veina mukaraca voli kada ih ljudi
mole da neto objasne, naroito ako su u pitanju atraktivne mlade ene, kako je
Mod otkrila. Ona ree:
- Zato je ikoga briga za zbivanja u Meksiku?
- Zbog nafte, draga - odgovori Lojd Dord. - Zbog nafte.
Neko drugi mu se obrati, i on se okrenu.
Mod je uoila Valtera. Susreli su se u dnu stepenita. On se poklonio
nad njenom rukom u rukavici, i ona morae da se odupre iskuenju da dotakne
njegovu svetlu kosu. Ljubav prema Valteru probudila je u njoj uspavanog lava telesne
udnje, zver koju su njihovi tajni poljupci i milovanja dodatno podjarivali, ali i
stavljali na muke.
- Uivate li u operi, ledi Mod? - ree on formalno, ali njegove kestenjaste oi su
govorile: e l e o b i h d a s m o s a m i .
- Veoma... Don ima predivan glas.
- Dirigent vodi malo prebrzo za moj ukus.
On je bio jedina osoba koja je shvatala muziku ozbiljno kao ona.
- Ne slaem se - ree ona. - Ovo je komedija, tako da melodije moraju biti ivlje.
- Ali nije iskljuivo komedija.
- To je istina.
- Moda e usporiti kada se situacija pogora u drugom inu.
- Stie se utisak da ste izvojevali neku vrstu diplomatske pobede u Meksiku ree ona, menjajui temu.
-Moj otac... - traio je prave rei, to je bilo neuobiajeno za njega - likuje zbog
toga.

- A ti ne?
On se namrti.
- Brinem se da e ameriki predsednik eleti da nam vrati za to jednog dana.
U tom trenutku Fic proe pored i ree:
- Zdravo, Fon Ulrih, hajde pridrui nam se u naoj loi, imamo jedno slobodno
mesto.
- Sa zadovoljstvom! - ree Valter.
Mod je bila ushiena. Fic je samo bio gostoljubiv: nije znao da je njegova sestra
zaljubljena u Valtera. Morae to uskoro da mu kae. Nije bila sigurna kako e on
primiti tu vest. Odnosi izmeu njihovih zemalja bili su zategnuti, i mada je Fic
Valtera smatrao prijateljem, to nije moralo da znai da bi ga oberuke prihvatio kao
zeta.
Ona i Valter pooe uza stepenice, pa kroz hodnik. Zadnji red u Ficovoj loi
sastojao se iz samo dva sedita s loim pogledom. Bez pogovora, Mod i Valter
zauzee ba ta mesta.
Nekoliko minuta kasnije svetla se pogasie. U polumraku, Mod je gotovo mogla
da zamisli sebe samu s Valterom. Drugi in je otpoeo duetom Dona i Leporela. Mod
je volela to je Mocart pisao komade u kojima gospodari i sluge pevaju zajedno,
pokazujui sloene i intimne odnose izmedu viih i niih klasa. Mnoge drame su se
bavile samo viim klasama, i prikazivale sluge kao delove nametaja, to su mnogi
ljudi i eleli da oni budu.
Bea i vojvotkinja su se vratile u lou tokom tria , ,A h , t a c i , i n g i u s t o c o re .
inilo se da su svi ostali bez tema za razgovor, jer su vie sluali a manje priali.
Niko se nije obratio Mod ili Valtera, niti se ak okrenuo da ih pogleda, i Mod se
uzbueno zapitala da li bi mogla da iskoristi tu situaciju. Osetivi se smelom, ona
kriom uze Valtera za ruku. On se nasmei, i stade da joj mazi prste jagodicom palca.
Poelela je da moe da ga poljubi, ali to bi bilo previe nesmotreno.
Kada je Zerlina zapevala svoju sentimentalnu ariju Ved r a i , c a r i n o , neka
neutaiva elja obuze Mod i, kada je Zerlina pritisla Masetovu ruku na svoje srce,
ona spusti Valterovu aku na svoju dojku. On uzdahnu i protiv svoje volje, ali to niko
ne primeti jer je Maseto isputao sline zvuke, budui da ga je Don upravo bio
pretukao na sceni.
Ona okrenu njegovu aku tako da je mogao da oseti njenu bradavicu pod
dlanom. Voleo je njene grudi, i dodirivao ih kadgod je mogao, to je bilo retko. Ona
je elela da joj to ee radi: uivala je u tome. To je bilo jo jedno otkrie s njene
strane. I drugi ljudi su ih mazili, jedan lekar, jedan anglikanski svetenik, jedna starija
devojica na asu plesa, jedan mukarac u gomili, i ona je bila uznemirena ali u isto
vreme polaskana pomilju da moe da raspali udnju u drugima, ali nikad do sada

nije uivaia u tome. Bacila je pogled put Valtera i videla da on zuri u scenu, ali da mu
se elo blago sija od znoja. Pitala se da li postupa pogreno to ga uzbuuje na taj
nain kada ne moe da ga zadovolji; ali on nije pokuao da povue ruku, pa je
zakljuila
da mu se svia to to radi. Kao i njoj. Ali kao i uvek, elela je vie.
V
Sta ju je to promenilo? Nikad nije bila takva. On je u pitanju, naravno, i
povezanost koju osea s njim, intimnost tako jaka da je oseala da moe da kae sve,
da
V uini ta god eli, da nita ne potiskuje.
Sta njega ini toliko razliitim od svih ostalih mukaraca kojima se dopadala?
Mukarci poput Lotija, pa ak i Binga, oekivali su od ene da se ponaa kao lepo
vaspitano dete: da slua s potovanjem njegove dosadne govorancije, da se smeje
njegovim dosetkama, da ga slua kad pone da nareuje, i da ga poljubi kad god on to
zatrai. Valter ju je tretirao kao odraslu osobu. Nije fletovao s njom, niti joj
povlaivao, niti se hvalisao, i sluao je barem onoliko koliko je i priao.
Muzika je postala zloslutnija kada je statua oivela, i Komendatore
uetao u Donovu trpezariju uz disonancu koju je Mod prepoznala kao umanjeni
septakord. Bio je to dramski vrhunac opere, i Mod je bila gotovo sigurna da niko
nee gledati naokolo. Moda ipak moe da zadovolji Valtera, pomisli ona, to je
ostavi bez daha.
Dok su tromboni trubeli borei se s dubokim basom Komendatorea, ona poloi
aku na Valterovu butinu. Osetila je toplinu njegove koe kroz tanku predu njegovih
sveanih pantalona. On i pored toga nije pogledao u nju, ali mogla je da vidi da su
mu usta otvorena i da ubrzano die. Ona pomae ruku uz njegovu butinu i, dok je
Don hrabro uzimao Komendatorea za ruku, ona pronae Valterov ukrueni penis i
uhvati ga.
Bila je uzbuena i, u isto vreme, radoznala. Nikad ranije nije uinila to.
Ispitivala ga je kroz tkaninu pantalona. Bio je vei nego to je oekivala, i tvri, pre
kao komad drveta nego kao deo tela. Kako udno, pomisli ona, da do jedne tako
izuzetne telesne promene moe doi samo zbog enskog dodira. Kad bi se ona
uzbudila, to bi se ispoljavalo u vidu malih promena: ono gotovo neprimetno oseanje
nadutosti, i vlanost iznutra. Kod mukaraca je to bilo kao isticanje zastave.
Znala je ta deaci rade, jer je pijunirala Fica kad mu je bilo petnaest; i sada je
poela da imitira pokret koji je videla da on izvodi, pomerajui aku gore-dole, dok je
Komendatore pozivao Dona da se pokaje, to je Don uporno odbijao. Valter je sada
dahtao, ali to niko nije mogao da uje zbog glasnoe orkestra. Ona je bila van sebe od
sree to moe toliko da ga zadovoiji. Posmatrala je potiljke ostalih u loi, strahujui
da bi se neko od njih mogao okrenuti, ali bila je previe zadubljena u ono to je radila
da bi prestala. Valter poklopi njenu aku svojom, pokazujui joj kako da radi to,
steui jae pri sputanju ake i poputajui pritisak pri pokretu navie, i ona nastavi

da radi kako joj je pokazao. Dok su Dona odvlaili u pakao, Valter je svrio na
seditu. Ona oseti grenje njegovog penisa, jednom, drugi put, i trei put, i onda,
taman kad je Don umro od straha, Valter kao da se opustio, iscrpljen.
Mod je odjednom znala da je ono to je uinila potpuno ludo. Brzo povue ruku.
Pocrvene od stida. Postala je svesna da ubrzano die, i pokuala da umiri disanje.
Poslednja scena je otpoela, i Mod se opusti. Nije znala ta ju je bilo obuzelo, ali
uspela je da se izvue neopaeno. Dolo joj je da se glasno nasmeje koliko joj je bilo
laknulo. Potisnula je kikot.
Uhvatila je Valterov pogled. Gledao ju je s divljenjem. Osetila je kako sija od
zadovoljstva. On se nagnu i prisloni usne na njeno uvo.

- Hvala ti - promrmlja. Ona

uzdahnu i ree:
- Bilo mi je zadovoljstvo.

0STO pOGLAVLje
Jun 1914.
Poetkom juna Grigorije Pekov je napokon skupio dovoljno novca za kartu do
Njujorka. Porodica Vjalov iz Sankt Peterburga prodala mu je i kartu i dokumenta
neophodna da emigrira u SAD, ukljuujui pismo od gospodina Josifa Vjalova iz
Bafala, koji obeava da e Grigorija zaposliti.
Grigorije poljubi kartu. Jedva je ekao da ode. Bilo je to kao san, i on se bojao
da e se probuditi pre nego to brod otplovi. Sad kad je taj odlazak bio tako blizu, jo
jae je udeo za trenutkom kada e stajati na palubi i gledati ka obali, posmatrajui
kako Rusija nestaje na horizontu i iz njegovog ivota zauvek.
Vee uoi odlaska, njegovi prijatelji su organizovali proslavu, u kafani K o d
M i k e , blizu fabrike Putilov. Dolo je nekoliko drugova iz fabrike, veinom lanovi
Boljevikog kruoka za diskusiju o socijalizmu i ateizmu, i devojke iz kue u kojoj
su Grigorije i Lav iveli. Svi su bili u trajku, polovina fabrika u Sankt Peterburgu
bila je u trajku, tako da niko nije imao mnogo novca, ali udruili su se i kupili bavu
piva i neto haringa. Bilo je toplo letnje vee, i sedeli su na klupama na ledini kraj
kafane.
Grigorije nije bio veliki ljubitelj zabava. Radije bi proveo to vee igrajui ah.
Ljudi prave gluposti kada se napiju, a flertovanje s tuim enama i devojkama inilo
mu se prosto besmislenim. Njegov kutravi drug Konstantin, predsedavajui kruoka
za diskusiju, posvaao se oko trajka s agresivnim Isakom, fudbalerom. Velika Varja,
Konstantinova majka, popila je najvei deo flae s votkom, udarila mua, i
onesvestila se. Lav je doveo grupu drugara, mukaraca koje Grigorije nikad nije
upoznao i devojaka koje nije eleo da upozna, i oni su popili sve pivo ne plativi ni
za ta.
Grigorije je proveo vee zurei tuno u Katerinu. Bila je dobro raspoloena, ona
je volela zabave. Duga suknja joj se kovitlala a plavozelene oi sevale dok se kretala
okolo, zaikavajui mukarce i armirajui ene, tim punim, jedrim, uvek
nasmejanim usnama. Odea joj je bila stara i iskrpljena ali imala je arobno telo,
figuru kakvu Rusi vole, s krupnim grudima i irokim kukovima. Grigorije se zaljubio
u nju onog dana kada ju je sreo, i etiri meseca kasnije jo uvek je bio zaljubljen u
nju. Ali njoj se vie sviao njegov brat.

Zato? To nije imalo nikakve veze sa izgledom. Dva brata su toliko nalikovala
jedan drugom da su ih ljudi ponekad meali. Bili su iste visinei teine, i mogli da
nose istu odeu. Ali Lava je krasio neodoljiv arm. Bio je nepouzdan i sebian, i
iveo je na ivici zakona, ali ene su ga oboavale. Grigorije je bio iskren i pouzdan,
vredan radnik i ozbiljan mislilac, i nije imao devojku.
Bie drugaije u Sjedinjenim Dravama. Tamo e sve biti drugaije. Amerikim
zemljoposednicima nije dozvoljeno da veaju svoje seljake. Amerika policija mora
da odvede ljude pred sud pre nego to ih kazni. Njihova vlada ne moe ak ni da
zatvara socijaliste. Tamo nema plemia: svi su jednaki, ak i Jevreji.
Da li je to stvarnost? Amerika mu se ponekad inila suvie bajkovitom, poput
pria koje ljudi priaju o ostrvima u Junim morima, gde prelepe deve daju svoja tela
svakome ko im zatrai. Ali mora da je istina: na hiljade emigranata je pisalo kui. U
fabrici, jedna grupa revolucionarnih socijalista bila je zapoela tribinu o amerikoj
demokratiji, ali ih je policija rasturila.
V Oseao je griu savesti to ostavlja brata, ali tako je najbolje.
- Cuvaj se - rekao je Lavu pred kraj veeri. - Vie neu biti tu da te izvlaim iz
nevolje.
- Biu dobro - ree Lav bezbrino. - Ti se uvaj.
V - Poslau ti pare za kartu. Nee mi trebati dugo s amerikom dnevnicom.
- Cekau.
- Nemoj da se seli, mogli bismo da izgubimo kontakt.
- Neu nigde ii, veliki brate.
Nisu priali o tome da li e Katerina takoe nekad doi u Ameriku. Grigorije je
ostavio Lavu da potegne to pitanje, ali on to nije uinio. Grigorije nije znao da li da
se nada da e je Lav povesti, ili da strahuje od toga. Lav uhvati Katerinu za ruku i
ree:
- Moramo da idemo sad.
Grigorije je bio iznenaden.
- Kuda ete u ovo doba noi?
- Nalazim se s Trofimom.
Teofim je bio jedan po hijerarhiji nii lan porodice Vjalov.
-Zato mora da se vidi s njim veeras?
Lav trepnu.
- Nije bitno. Vratiemo se pre jutra, dobrano na vreme da te otpratimo na ostrvo
Gutujevski. - Tamo su pristajali prekookeanski parobrodi.
- U redu - ree Grigorije. - Nemoj da radi nita opasno - dodade, znajui da
nema svrhe upozoravati ga.
Lav mahnu veselo i nestade.

Bila je skoro pono. Grigorije se oprostio od koga je hteo. Nekoliko njegovih

prijatelja je plakalo, ali on nije znao je li to od tuge ili samo od pia. Vratio se kui s
nekim od devojaka, i one su ga sve izljubile u hodniku. Onda je otiao u svoju sobu.
Njegov polovni kartonski kofer stajao je kraj stola. Iako mali, bio je poluprazan.
Nosio je koulje, donji ve i svoj ah. Imao je samo jedan par izama. Nije sakupio
mnogo toga za devet godina, od majine smrti.
Pre nego to je legao, pogledao je u kredenac gde je Lav drao svoj revolver,
nagan M1895 belgijske izrade. Video je, raalostivi se, da revolver nije na svom
uobiajenom mestu.
Sklonio je rezicu s prozora da ne bi morao da ustaje iz kreveta i otvara ga kad
Lav doe.
Leei budan, oslukujui poznatu grmljavinu vozova u prolazu, pitao se kako
e
V mu biti kad bude udaljen est i po hiljada kilometara
odatle. Ziveo je s Lavom itavog ivota, i bio mu je i majka i otac. Od sutra nee
znati da li Lav provodi celu no van kue nosei revolver. Hoe li mu biti lake zbog
toga, ili e vie brinuti?
Kao i uvek, Grigorije se probudio u pet. Brod mu je isplovljavao u osam, a
pristanite je bilo na sat vremena hoda. Imao je vremena na pretek.
Lav se jo nije bio vratio kui.
Grigorije se umio. Gledajui u slomljeni komad ogledala, potkresao je brkove i
bradu kuhinjskim makazama. Onda je obukao svoje najbolje odelo. Drugo odelo e
ostaviti Lavu. Zagrevao je ovsenu kau na vatri kad je zauo glasno kucanje na
vratima kue.
Sigurno loe vesti. Prijatelji ostaju napolju i zovu ga; samo vlasti kucaju.
Grigorije natue kaket na glavu, pa izae u hodnik i pogleda niza stepenice.
Gazdarica je uvodila dva mukarca u crno-zelenim pandurskim uniformama.
Pogledavi paljivije, Grigorije prepozna bucmasto lice Mihaila Pinskog i malu
pacovsku glavu njegovog vernog pratioca, Ilje Koziova.
Brzo je razmiljao. Neko u toj kui oigledno je osumnjien za neki zloin.
Najizgledniji krivac je Lav. Bez obzira na to da li je u pitanju Lav ili neki drugi
stanar, svi u kui e biti ispitani. Dva pandura e se setiti incidenta iz februara, kada
je Grigorije spasao Katerinu od njih, i
iskoristie priliku da uhapse Grigorija.
I Grigorije e propustiti brod.
Ta strana misao ga je paralisala. Da propusti brod! Posle sveg paranja i
ekanja i eljnog iekivanja ovog dana. N e , pomisli on, n e , n e u t o d o z v o l i t i .
On zamae nazad u svoju sobu dok su dva pandura kretala uza stepenice. Ne bi
imalo svrhe moljakati ih, upravo suprotno: ako Pinski otkrije da se Grigorije sprema

da emigrira, s jo veim zadovoljstvom e ga strpati u zatvor. Grigoriju se nee

pruiti ak ni prilika da proda kartu i povrati novac. Sve godine tednje bie
protraene.
Mora da pobegne.
Frenetino je preleteo sobu pogledom. Imala je jedna vrata i jedan prozor.
Morae da izae istim putem kojim Lav ulazi nou. Pogledao je kroz prozor: dvorite
iza kue biio je prazno. Sanktpeterburka policija jeste brutalna, ali niko ih nikad nije
optuio da su pametni, i Kozlovom i Pinskom nije palo na pamet da pokriju zadnji
deo kue. Moda su znali da se iz dvorita ne moe izai nikuda osim preko pruge,
samo to pruga nije nikakva prepreka za oajnog oveka.
Grigorije u ciku i vrisku iz susedne sobe, gde su bile devojke: panduri su prvo
upali kod njih. On se potapa po depu jakne. Karta, dokumenta i novac bili su mu u
depu. Sva njegova ovozemaljska dobra ve su bila spakovana u kartonski kofer.
Uzevi kofer, on se nagnu kroz prozor to je vie mogao. Izvadio je kofer napolje i
bacio ga. Pao je postrance i inilo se da je preiveo pad.
Vrata njegove sobe naglo se otvorie.
Grigorije prebaci noge preko ruba prozora, sede na sims na deli sekunde, pa
skoi na krov perionice. Stopala mu proklizae po crepljikama i on ljosnu na
zadnjicu. Skliznu niz nakoeni krov do slivnika na ivici. uo je neiji povik iza sebe
ali nije se osvrtao. Skoio je s krova perionice na zemlju i doekao se nepovreen.
Podigao je kofer i krenuo u trk.
Jedan pucanj odzvoni u vazduhu, uplaivi ga, te on potra jo bre. Veina
pandura ne moe da pogodi Zimski dvorac s tri metra udaljenosti, ali nesree se
ponekad
deavaju. On stade da se penje uz nasip do ina,
V
svestan da, podiui se do nivoa prozora, postaje laka meta. uo je udaljeno huktanje
lokomotive i okrenuo se nadesno i ugledao teretni voz koji mu se brzo primicao.
Zauo je jo jedan pucanj i osetio kako je zrno tupo udarilo u neto, ali nije oseao
bol, i pretpostavi da je pogodilo kofer.
Dokopao se vrha nasipa, znajui da se njegova silueta sada ocrtava spram vedrog
jutarnjeg neba. Voz je bio na nekoliko metara od njega. Mainovoa je oglasio sirenu
koja je dugo i glasno zapitala.
I trei pucanj se prolomi kroz vazduh. Grigorije se baci preko ina tik ispred
voza. Lokomotiva protutnja pored njega uz klepet elinih tokova po inama,
ostavljajui za sobom trag od dima dok je vrisak sirene zamirao. Grigorije se osovi na
noge. Sada ga je od vatre titila kompozicija otvorenih vagona punih uglja. On
pretra preko preostalih koloseka. Dok je poslednji vagon s ugljem odlazio, on se
spustio niz nasip s druge strane ina, proao kroz dvorite jedne male fabrike i izaao
na ulicu.

Pogledao je u kofer. Na jednom rubu je zjapila rupa od metka. Promaili su ga

za dlaku. Odmicao je brzim korakom, hvatajui dah, i zapitao se ta mu je sledee
initi. Sad kad je bio bezbedan, barem za trenutak, poeo je da brine za brata. Morao
je znati da li je Lav u nevolji, i ako jeste, u kakvoj.
Odluio je da krene od mesta gde je poslednji put video Lava, to je bila kafana
K o d M i k e . Dok je iao ka kafani, uhvatila ga je nervoza od pomisli da bi ga mogli
opaziti. To bi bila loa srea, ali nije bilo nemogue. Pinski moda luta ulicama.
Natukao je kaket nisko preko ela, ne verujui zaista da e to prikriti njegov
identitet. Naiao je na neke radnike koji su ili u pravcu pristanita, i prikaio se uz
njih, ali onako s koferom nije izgledao kao da pripada toj grupi. Meutim, doao je
do kafane K o d M i k e bez ikakvog incidenta.
Kafana je bila nametena runo napravljenim drvenim klupama i stolovima.
Bazdila je na sinonje pivo i duvanski dim. Mika je ujutru sluio hleb i aj ljudima
koji nisu imali na emu da priprave doruak kod kue, ali promet je bio slab zbog
trajka, i mesto je bilo gotovo prazno.
Grigorije je nameravao da pita Miku zna li kuda se Lav bio zaputio kada je
otiao, ali pre nego to je stigao to da uini ugledao je Katerinu. Izgledala je kao da
nije spavala cele noi. Plavo-zelene oi su joj bile zakrvavljene, svetla kosa umrena,
a suknja izguvana i isflekana. Bila je vidno potresena, drhtavih aka, s tragovima od
suza na musavim obrazima. Pa ipak, to ju je uinilo jo lepom u Grigorijevim oima,
i on je udeo da je zagrli i utei je. Poto ne moe to, uinie najbolje to moe i
pritei joj u pomo.
- ta je bilo? - ree on. - ta se desilo?
- Hvala bogu da si ovde - ree ona. - Policija trai Lava.
V Grigorije zastenja. Dakle, brat mu jeste u nevolji, i to ba danas.
- Sta je uinio?
Grigorije se nije ni trudio da razmotri mogunost da je Lav nevin.
- Prole noi su stvari krenule loe. Trebalo je da istovarimo neke cigarete sa
bare. - B i e d a s e r a d i o u k r a d e n i m c i g a ret a m a , pomisli Grigorije.
Katerina nastavi: - Lav je platio za njih, ali je ovek na bari rekao da to nije
dovoljno, i dolo je do svae. Neko je zapucao. Lav je uzvratio, i onda smo
pobegli.
- Hvala nebesima da nijedno od vas nije stradalo!
- Sada nemamo ni cigarete ni novac.
V - Kakav haos. - Grigorije pogleda u sat iznad anka. Bilo je est i
petnaest. Jo uvek je imao vremena na pretek. - Hajde da sednemo. Zeli li aja? - On
pozva Miku rukom i narui dve ae aja.

- Hvala ti - ree Katerina. - Lav misli da je jedan od ranjenih priao s policijom.

Sada ga trae.
- A tebe?
- Ja u biti dobro, niko mi ne zna ime.
Grigorije klimnu glavom.
- Dakle, ono to treba da uradimo jeste da se postaramo da Lav ne padne aka
pandurima. Morae da se pritaji nekih nedelju dana, i zatim da se iskrade iz
Sankt Peterburga.
- On nema novca.
- Naravno da nema. - Lav nikad nije imao novca za osnovne potreptine, mada
ga je uvek imao za pie, kladenje i devojke.
- Mogu mu ja dati neto novca. - Grigorije e morati da nane novac koji je
uvao za put. - Gde je on?
- Rekao je da emo se nai kod broda.
Mika im donese aj. Grigorije je bio gladanm ovsenu kau je bio ostavio na
vatrim i zatrai malo supe. Katerina upita:
- Koliko moe da da Lavu?
Gledala ga je s nadom u oima, i od toga ga je uvek obuzimao oseaj da e
uraditi bilo ta to mu zatrai. On skrete pogled.
- Koliko god mu je potrebno - ree on.
- Tako si dobar.
Grigorije slegnu ramenima.
- Brat mi je.
- Hvala ti.
Grigoriju je godila Katerinina zahvalnost, ali mu je bila i neprijatna.
Supa je stigla i on poe da jede, srean to mu je neto odvratilo panju. Od hrane se
oseao optimistinijim. Lav se uvek uvaljivao u nevolje i izbavljao iz njih. Izvui e
se iz ovoga kao i mnogo puta ranije. To ne znai da Grigorije mora da propusti svoj
brod.
Katerina ga je posmatrala, pijui aj. Bila se smirila. L a v t e u v a l i u
n e v o l j u , pomisli Grigorije, j a d o e m d a t e s p a s e m , a t i i p a k v i e v o l i
njega.
Lav je u tom trenutku verovatno bio na pristanitu, krio se u senci neke dizalice
za utovar, i nervozno motrio na pandure dok je ekao. Grigorije je morao da krene.
Ali moda vie nikad nee videti Katerinu, a jedva je mogao da podnese pomisao da
e se oprostiti od nje zauvek. On dovri supu i pogleda na sat. Bilo je skoro sedam.
Bio je ve u kripcu s vremenom.
- Moram da idem - ree nevoljno.

Katerina ga isprati do vrata.

- Ne budi previe strog prema Lavu - ree ona.
- Jesam li ikada bio?
Ona ga uhvati za ramena, prope se na prste, i ovla ga poljubi u usta.
- Sreno - ree.
Grigorije ode. Brzo je odmicao ulicama jugoistonog Sankt Peterburga,
industrijske etvrti kojom su preovladavala skladita, fabrike, stovarita i
prenaseljene uderice. Sramotni nagon da zaplae napustio ga je nakon nekoliko
minuta. Hodao je senovitom stranom, drei kaket natuen nisko preko ela,
pognute glave, izbegavajui iroke otvorene povrine. Ako je Pinski prosledio lini
opis Lava gradskoj policiji, jedan budan pandur mogao bi lako da uhapsi Grigorija.
Uspeo je, meutim, neopaeno da doe do pristanita. Njegov brod, Aneo
Gavrilo, bilo je jedno malo zaralo plovilo za prevoz robe i putnika. Trenutno su na
njega utovarivali vrsto zakovane drvene sanduke oznaene imenom najveeg
gradskog trgovca vunom. Dok je posmatrao, poslednji sanduk bi sputen u utrobu
broda i mornari zatvorie poklopac na palubi.
Jedna porodica Jevreja pokazivala je karte na poetku mosta za ukrcavanje. Svi
Jevreji su eleli da idu u Ameriku, koliko je Grigorije znao. Oni su imali jo vie
razloga za to nego on. U Rusiji su na snazi bili zakoni koji su im branili da poseduju
zemlju, da rade u dravnom sektoru, da budu oficiri u vojsci, i mnotvo drugih
zabrana. Nisu mogli
da ive gde su hteli, i postojale su kvote koje su ograniavale broj onih koji su mogli
da pohaaju univerzitete. Bilo je udo to je iko od njih uspevao da zaradi za ivot. A
ako i jesu postajali uspeni, uprkos svemu, ne bi prolo mnogo pre nego to bi se
neka grupa okomila na njih, obino bi ih kinjili panduri kao to je Pinski, i tukla ih,
zastraivala njihove porodice, razbijala im prozore, palila imovinu. Bilo je
iznenaujue to je iko od njih ostajao da ivi tu.
Brodska sirena objavi da je vreme da se svi ukrcaju.
Nigde nije video svog brata. Kakvo ga je zlo zadesilo? Je li Lav ponovo
promenio planove? Ili su ga ve uhapsili? Jedan mali deak povue Grigorija za
rukav.
- Jedan ika hoe da pria s vama - ree deak.
- Koji ika?
- Lii na vas.
Hvala bogu, pomisli Grigorije.
- Gde je?
- Iza dasaka.

Na doku je stajala kamara drvne grade. Grigorije brzo zamae iza nje i pronae
Lava kako se krije tu, nervozno puei cigaretu. Bio je uznemiren i bled, redak prizor,
jer je on obino ostajao veseo ak i u kad je gusto.
- U nevolji sam - ree Lav.
- Opet.
- Oni laari s bare su laovi!
- Verovatno i lopovi.
- Ne budi sarkastian. Nema vremena za to.
- Nema, u pravu si. Moramo te izvesti iz grada dok se praina ne slegne.
Lav zavrte glavom odreno, izbacujui dim istovremeno.
- Jedan od laara je umro. Trae me zbog njegovog ubistva.
- O, do avola. - Grigorije sede na jedan istureni sloj dasaka i zaroni lice u ake.
- Ubistvo - ree on.
- Trofim je teko ranjen, i panduri su ga naterali da propeva. Upro je prstom u
mene.
- Kako zna sve to?
- Video sam se s Fjodorom pre pola sata. - Fjodor je bio korumpirani pandur,
Lavov poznanik.
- To su loe vesti.
- Ima i gorih. Pinski se zakleo da e me uhvatiti, da bi se osvetio tebi.
Grigorije klimnu glavom.
- Toga sam se i bojao.
V
- Sta da radim?
- Morae u Moskvu. Sankt Peterburg dugo nee biti bezbedan za tebe, moda
nikad vie.
- Mislim da Moskva nije dovoljno daleko sad kad policija ima telegraf.
U p r a v u j e , shvati Grigorije.
Brodska sirena se ponovo oglasi. Mostovi za ukrcavanje uskoro e biti
sklonjeni.
- Imamo jo minut vremena - ree Grigorije. - Sta e da radi?
Lav ree:
- Mogao bih da odem u Ameriku. - Grigorije je zurio u njega. Lav ree: - Mogao
bi da mi da tvoju kartu.
Grigorije nije hteo ak ni da razmisli o tome.
Ali Lav nastavi svojom logikom bez trunke grie savesti.
- Mogao bih da iskoristim tvoj paso i dokumenta da uem u Sjedinjene Drave,
niko ne bi primetio razliku.

Grigorije je video kako njegov san bledi, kao zavretak filma u bioskopu Solej
na Nevskom prospektu, kada se svetla u sali upale da prikau jednoline boje i prljavi
pod stvarnog sveta.
- Da ti dam svoju kartu... - ponovi on, oajniki odlaui trenutak odluke.
- Spasao bi mi ivot - ree Lav.
Grigorije je znao da mora to da uini, i srce ga je zabolelo kad je to shvatio.
Izvadio je dokumenta iz depa svog najboljeg odela i dao ih Lavu. Dao mu je sav
novac koji je utedeo za put. Onda je predao bratu svoj kartonski kofer s rupom od
metka.
- Poslau ti novac za drugu kartu - ree Lav gorljivo. Grigorije nita ne
odgovori, ali sumnja mora da mu se ukazala na licu jer se Lav pobuni: Stvarno hou, kunem ti se. Utedeu.
- Dobro - ree Grigorije.
Oni se zagrlie. Lav ree:
- Uvek si brinuo o meni.
- Da, jesam.
Lav se okrenu i potra ka brodu. Mornari su odvezivali konope. Taman su se
spremali da povuku mosti, ali Lav uzviknu i oni saekae
jo nekoliko sekundi da se on ukrca. Ustrao je na palubu. Okrenuo se, naslonio na
ogradu, i mahnuo Grigoriju.
Grigorije nije mogao da natera sebe da mu odmahne. Okrenuo se i otiao.
Brodska sirena se oglasila, ali on se nije osvrtao.
Desna ruka mu se inila udesno laganom bez teine kofera u njoj. Proetao je
du dokova, gledajui u duboku crnu vodu, i na um mu pade neobina misao da bi
mogao
da se baci u nju. Trgnuo se: nee podlei
V
tako budalastim primislima. Ali ipak je bio depresivan i ogoren. Zivot mu jo nikad
nije podelio dobitne karte.
Nije bio u stanju da se oraspoloi vraajui se istim putem kroz industrijsku
zonu. Koraao je oborene glave, ne trudei se ak ni da motri na policiju: sada vie
nije mario ni da ga uhapse. ta e da radi? Oseao je da nema energije ni za ta.
Ponovo e dobiti svoj stari posao u fabrici kad se trajk okona: bio je dobar radnik, i
oni su to znali. Verovatno bi trebalo da ode tamo sada, i sazna je li ostvaren ikakav
napredak u sporu, ali nije imao volje.
Nakon sat vremena uhvatio je sebe kako se pribliava kafani K o d M i k e .
Nameravao je da proe pored nje ali je, pogledavi unutra, ugledao Katerinu kako
sedi tamo gde ju je bio ostavio dva sata ranije, s hladnom aom aja ispred sebe.
Morao je da joj kae ta se dogodilo. Uao je unutra. U kafani nije bilo nikoga osim
Mike, koji je istio pod.

Katerina ustade, izgledajui uplaeno.

- ta ti radi ovde? - ree ona. - Jesi li propustio brod?
- Ne ba. - Nije znao kako da joj saopti novost.
- O emu se onda radi? - ree ona. - Je li Lav mrtav?
- Ne, dobro je. Ali trae ga zbog ubistva.
Ona je zurila u njega.
- Gde je on?
-Morao je da ode. - Nije postojao nain da joj to neno saopti. - Traio je da mu
dam moju kartu.
- Tvoju kartu?
-1 paso. Otiao je u Ameriku.
- Ne! - vrisnu ona.
Grigorije samo klimnu glavom.
- Ne! - prodera se ona ponovo. - On me ne bi ostavio. Ne govori mi to, nemoj da
si mi ikad to rekao!
- Pokuaj da se smiri.
Ona lupi amar Grigoriju. Bila je samo devojka, i on jedva da se i lecnuo od tog
udarca.
- Svinjo! - vrisnu ona. - Ti si ga poslao tamo!
- Da bih mu spasao ivot.
- Kopile! Pseto! Mrzim te! Mrzim tvoju glupu njuku!
- Nita to kae nee uiniti da se jo gore oseam - ree Grigorije, ali ona ga
nije sluala.
Ignoriui njene psovke, on se okrenu, praen zvukom njenog glasa, koji je
utihnuo kada je izaao na vrata. Vritanje prestade i on u korake u trku kako trupu
na ulici za njim.
- Stani! - viknu ona. - Stani, molim te, Grigorije, ne okrei mi lea, tako mi je
ao. - On se okrenu. - Grigorije, mora da se stara o meni sad kad Lava vie
nema.
On zavrte glavom.
- Ne trebam ti ja. Mukarci ovog grada stajae u redu da bi se brinuli o tebi.
- Ne, nee - ree ona. - Postoji neto to ne zna.
Grigorije pomisli: ta li je sad? Ona ree:
- Lav nije hteo da ti kaem.
- Nastavi.
- ekam bebu - rekla je, i briznula u pla.
Grigorije je stajao mirno, pokuavajui da svari tu novost. Lavovu bebu,
naravno. I Lav je znao. Ali je i pored toga otiao u Ameriku.

- Beba - ree Grigorije.

Ona klimnu glavom, plaui.
Dete njegovog brata. Njegov bratanac ili bratanica. Njegova krv. On je zagrli i
privue k sebi. Tresla se od plaa. Zarila je lice u njegovu jaknu. On je pomazi po
kosi.
- Dobro de - ree.
- Ne brini. Bie dobro. I tvoja beba. - On uzdahnu. - Ja u se starati o oboma.
II

Plovidba na Anelu Gavrilu bila je sumorna, ak i za deka iz sirotinjskog dela

Sankt Peterburga. Postojao je samo jedan deo broda namenjen prevozu putnika,
meupaluba, i oni su bili tretirani kao tovar. Brod je bio prljav i nehigijenski, naroito
pri uzburkanom moru kada bi ljude hvatala morska bolest. Bilo je nemogue aliti se
jer niko od posade nije govorio ruski. Lav nije bio siguran koje su nacionalnosti, ali
nije uspeo da se sporazume s njima ni svojim oskudnim engleskim, niti jo
oskudnijim nemakim. Neko je rekao da su Holanani. Lav nikad nije bio uo za
Holanane.
Bez obzira na sve, meu putnicima je vladao veliki optimizam. Lav je imao
oseaj kao da je probio zid carskog zatvora i pobegao, i sada je bio slobodan. Putovao
je za Ameriku, gde nema plemstva. Po mirnom moru, putnici su sedeli na palubi i
prepriavali prie koje su uli o Americi: o tome kako topla voda izlazi iz esmi, da
ak i radnici nose kvalitetne kone izme, i iznad svega da ljudi imaju slobodu da
ispovedaju bilo koju veru, da se ulane u bilo koju politiku partiju, iznose svoje
miljenje javno i da se ne boje policije.
Desetog dana uvee Lav je igrao karte. On je delio, ali je gubio. Svi su gubili
osim Spirje, mladia nevinog izgleda Lavovih godina, koji je takoe putovao sam.
- Spirja dobija svako vee - ree jo jedan kartaro, Jakov. Istina je bila da je
Spirja dobijao kada je Lav delio.
Lagano su plovili kroz maglu. More je bilo mirno, i nije se ulo nita osim tihog
brundanja motora. Lav nije uspeo da sazna kada e stii. Ljudi su davali razliite
odgovore. Oni najobaveteniji govorili su da zavisi od vremena. Posada je bila
nedokuiva kao i uvek.
Kada se smrklo, Lav je odustao od kartanja.
- Opeljeen sam - ree on. Zapravo je imao jo dosta novca u koulji, ali uvideo
je da ostaliina ponestaje novca, svima osim Spirji. - To je to - ree on. - Kad
stignemo u Ameriku, morau da se potrudim da zapadnem za oko nekoj
bogatoj starijoj gospoi i ivim kao kuni ljubimac u njenoj palati od mermera.
Ostali se nasmejae.

- Ali zato bi iko eleo tebe kao ljubimca? - ree Jakov.

- Starijim gospoama je hladno nou - ree on. - Trebae im moj greja.
Partija se zavrila u dobrom raspoloenju, i kartaroi se razioe.
Spirja ode do krme i nasloni se na ogradu, gledajui kako penuavi trag od
brodskog korita nestaje u magli. Lav mu se pridrui.
- Moja polovina iznosi tano sedam rubalja - ree Lav.
Spirja uze papirni novac iz depa i dade ga Lavu, prikrivajui tu primopredaju
svojim telom tako da niko drugi nije mogao da vidi kako
novac preiazi iz ruke u ruku. Lav ubaci novanice u dep i napuni lulu. Spirja ree:
- Reci mi neto, Grigorije. - Lav je koristio dokumenta svog brata, pa
V
je morao da kae ljudima da se zove Grigorije. - Sta bi uradio ako bih odbio da ti dam
tvoj deo?
Ovakva pria je bila opasna. Lav polako odloi duvan i vrati lulu nazad u dep
sakoa. Zatim zgrabi Spirju za revere i gurnu ga uz ogradu tako da se izvio unazad
visei preko ograde. Spirja je bio vii od Lava ali dosta fiziki slabiji.
- Zavrnuo bih ti glupavu iju - ree Lav. - Onda bih uzeo sav novac koji si
zaradio uz moju pomo. - On gurnu Spirju jo vie preko ograde. - Onda bih te
bacio u prokleto more.
Spirja je bio prestraen.
- Dobro! - ree. - Pusti me!
Lav popusti stisak.
- Isuse! - uzdahnu Spirja. - Samo sam pitao.
Lav pripali lulu.
-1 ja sam ti odgovorio - ree. - Ne zaboravi ta sam rekao.
Spirja se udalji.
Kada se magla razila na vidiku se ukazalo kopno. Bila je no, ali Lav je mogao
da vidi svetla nekog grada. Gde se nalaze? Neki su govorili da je to Kanada, drugi da
je Irska, ali niko nije znao. Svetla se pribliie, i brod poe da usporava. Pristae u
luku. Lav u nekoga kako kae da su ve stigli u Ameriku! Deset dana se inilo
brzim. Ali ta on zna? Stajao je kraj ograde s bratovljevim kartonskim koferom. Srce
mu je jae tuklo.
Taj kofer ga je podseao da je Grigorije trebalo da bude taj koji sada stie u
Ameriku. Lav nije zaboravio svoje obeanje dato Grigoriju, da e mu poslati novac
za kartu. To obeanje je nameravao da ispuni. Grigorije mu je verovatno spasao ivot,
ponovo. S re a n s a m , pomisli Lav, t o i m a m t a k v o g b r a t a .
Zaraivao je na brodu, ali nedovoljno brzo. Sedam rubalja ne znai nita.
Trebala mu je vea zarada. Ali Amerika je zemlja u kojoj svako ima priliku da zasija.
Tamo e on stei svoje bogatstvo.

Lav se zaudio kada je pronaao rupu od metka u koferu, i zrno koje se zarilo u
kutiju sa ahovskim figurama. Prodao je ah jednom Jevrejinu za pet kopejki. Pitao se
kako to da je neko pucao na Grigorija tog dana.
Nedostajala mu je Katerina. Voleo je da eta okolo drei takvu devojku
podruku, znajui da mu svaki mukarac zavidi. Ali u Americi e biti devojaka na
pretek. Pitao se da li je Grigorije ve saznao za Katerininu bebu. Lav oseti aoku
aljenja: da li e ikada videti svog sina ili erku? Govorio je sebi da ne brine o tome
to je ostavio Katerinu da sama podie dete. Pronai e ve nekog drugog da se brine
o njoj. Ona je borac.
Brod je napokon pristao negde posle ponoi. Kej je bio slabo osvetljen i nigde
nije bilo nikoga na vidiku. Putnici poee da se iskrcavaju sa svojim dakovima i
kutijama i koferima. Oficir s Anela Gavrila uputio ih je ka jednoj upi u kojoj je bilo
nekoliko klupa.
- Morate saekati ovde dok ljudi iz imigracione slube ne dou ujutru po vas ree on, pokazujui da ipak pomalo govori ruski.
V Bilo je to pomalo kao hladan tu za ljude koji su tedeli novac
godinama da bi doli ovamo. Zene su sedele na klupama, deca su pospala, dok su
mukarci puili i ekali jutro. Posle nekog vremena zaue motore broda, i Lav izae
napolje i vide ga kako se polako udaljava od pristanita. Moda sanduci s krznom
treba da se istovare negde drugde.
Pokuao je da se seti ta mu je Grigorije govorio, u svakodnevnom razgovoru, o
prvim koracima koje e preduzeti u novoj zemlji. Imigranti moraju da prou
medicinski pregled, napet trenutak, jer se oni koji ga ne prou alju nazad,
protraenog novca i skrhanih nadanja. Ponekad su imigracioni slubenici menjali
ljudima imena, da bi ih prilagodili amerikom izgovoru.
Ispred dokova, jedan predstavnik porodice Vjalov e ekati da ih povede vozom
do Bafala. Tamo e dobiti zaposlenja u hotelima i fabrikama koje poseduje Josif
Vjalov. Lav se pitao koliko je Bafalo daleko od Njujorka. Hoe li mu trebati sat
vremena da stigne do tamo, ili cela nedelja? Bilo mu je ao to nije paljivije sluao
Grigorija.
Sunce je poelo da se die iznad kilometarima dugih dokova, i Lavovo
uzbuenje se povratilo. Starinski jarboli i uad stajali su rame uz rame s dimnjacima
parobroda. Bilo je tu ogromnih pristaninih zgrada i ruevnih upa, visokih kranova i
debelih motovila, merdevina i konopaca i kolica. Dalje ka kopnu, Lav je mogao da
razazna zbijene redove teretnih vagona punih uglja, na stotine njih, ne, na hiljade,
kako nestaju u daljini van njegovog vidokruga. Bio je razoaran to ne moe da vidi
uveni Kip
slobode s bakljom u ruci: mora da se ne vidi zbog isturene obale, pretpostavio je.

Luki radnici poee da pristiu, isprva u malim grupama, zatim u gomilama.

Brodovi su pristajali i isplovljavali. Na desetine ena poe da istovaruje dakove
krompira
s jedne barke ispred upe. Lav se zapita kada e stii imigraciona policija.
V
Spirja mu pride. Cinilo se da je zaboravio na Lavove pretnje.
- Zaboravili su na nas - ree on.
- Tako deluje - ree Lav, zbunjen.
- Da proetamo okolo - da vidimo moemo li pronai nekoga ko govori ruski?
- Dobra ideja.
Spirja se obrati jednom od starijih mukaraca iz njihove grupe.
V - Idemo da probamo da otkrijemo ta se deava.
Covek je izgledao nervozno.
- Moda treba da ostanemo ovde kao to nam je reeno.
Njih dvojica se ne obazree na njega i pridoe enama koje su istovarivale
krompir. Lav im uputi svoj najlepi osmeh i ree:
- Da li neko govori ruski? Jedna od mladih ena se nasmei, ali nijedna ne
odgovori na pitanje. Lav se iznervirao: njegov arm je bio beskoristan kod ljudi
ne razumeju ta govori.
Lav i Spirja se zaputie smerom iz kojeg je veina radnika bila dola. Niko se
nije obazirao na njih. Doli su do jedne velike kapije, proli kroz nju, i nali se na
prometnoj ulici punoj radnji i poslovnih zgrada. Put je bio zakren automobilima,
elektrinim tramvajima, konjima i runim kolicima. Na svakih nekoliko metara Lav
bi se obratio nekome, ali niko nije odgovarao.
Lavu nita nije bilo jasno. Na kakvom je to mestu ljudima dozvoljeno da tek
tako siu s broda i uetaju u grad bez dozvole? Onda je opazio jednu zgradu koja je
pobudila njegovo zanimanje. Pomalo je liila na hotel, osim to su dva sirotinjski
obuena mukarca s mornarskim kapama sedela na stepenitu, puei.
V - Pogledaj ono mesto - ree on.
- Sta s njim?
- Mislim da je to misija za mornare, kao ona u Sankt Peterburgu.
- Mi nismo mornari.
- Ali tamo moda ima ljudi koji govore strane jezike.
Uli su unutra. Jedna sedokosa ena iza prijavnice im se obrati. Lav

ree na maternjem jeziku:

- Ne govorimo ameriki.
Ona odgovori jednom jedinom reju na istom jeziku:
- Rusi?
Lav klimnu glavom. Ona ih pozva prstom da priu, i Lavove nade porastoe.
Sledili su je du hodnika do jedne male radne sobe s prozorom koji je gledao na
puinu. Za stolom je sedeo ovek koji je Lavu izgledao kao ruski Jevrejin, mada nije
mogao da kae zato tako misli. Lav mu ree:
- Govorite li ruski?
- Ja jesam Rus - ree ovek. - Mogu li da vam pomognem?
Lavu je dolo da ga zagrli. Umesto toga pogledao je oveka u oi i uputio mu
topao osmeh.
- Neko je trebalo da nas doeka po iskrcavanju s broda i odvede nas u Bafalo, ali
nije se pojavio - ree, prijateljskim ali zabrinutim glasom. - Ima nas oko tri
stotine... - Da bi zadobio njegove simpatije, on dodade -... ukljuujui ene i
decu. Moete li nam pomoi da pronaemo nau vezu?
- Bafalo? - ree ovek. - Gde vi mislite da se nalazite?
- U Njujorku, naravno.
- Ovo je Kardif.
Lav nikad nije uo za Kardif, ali barem je sada shvatio u emu je problem.
- Onaj glupi kapetan nas je iskrcao u pogrenoj luci - ree on. - Kako da doemo
do Bafala odavde?
ovek pokaza kroz prozor, preko mora, i Lava obuze neki muan oseaj da zna
ta sledi.
- Bafalo je u tom pravcu - ree ovek. - Na oko pet hiljada kilometara odavde.
III

Lav se raspitao za cenu karte od Kardifa do Njujorka. Izraeno u rubljama, bilo

je to desetostruko vie od onoga to je imao kod sebe. Potisnuo je bes. Vjalovi su ih
sve prevarili, ili je to uinio kapetan broda, ili su bili u dosluhu, najverovatnije,
budui da bi tako bilo lake organizovati prevaru. Te laljive svinje su ukrale sav
Grigorijev teko zaraeni novac. Kada bi mogao da dohvati kapetana Anela Gavrila
za guu, iscedio bi ivot iz njega, i smejao se njegovoj smrti.

Ali nema smisla snevati o osveti. Glavno je ne predati se. Pronai e neki posao,
nauiti engleski i uvui se u kockarske krugove gde se igra u veliki novac. To e
potrajati. Morae da bude strpljiv. Mora nauiti da bude malo vie kao Grigorije.
Te prve noi svi su spavali na podu sinagoge. Lav se drao ostalih. Kardifski
Jevreji nisu znali, ili moda nisu marili, da su neki putnici hriani. Prvi put u ivotu
video je da biti Jevrejin ima svojih prednosti. U Rusiji su Jevreji bili toliko
progonjeni da se Lav uvek pitao zato se vei broj njih ne odrekne svoje vere,
promeni nain odevanja, i pomea se sa svima ostalima. Time bi mnogo ivota bilo
spaseno. Ali sada je shvatio da, kao Jevrejin, moe ii svuda po svetu i uvek pronai
nekoga ko e te prihvatiti kao rod roeni.
Ispostavilo se da to nije prva grupa ruskih emigranata koja je kupila karte za
Njujork a zavrila negde drugde. Deavalo se to i ranije, u Kardifu i drugim
britanskim lukama, a kako je dosta ruskih doseljenika bilo judaistike veroispovesti,
stareine u sinagogi imale su ve utvrenu rutinu. Narednog dana su nasukani putnici
dobili topao doruak, novac im je bio promenjen u britanske funte, ilinge i penije, i
odvedeni su u pansione gde su mogli da iznajme jeftine sobe.
Kao i u svakom gradu na svetu, u Kardifu je bilo na hiljadu tala. Lav je nauio
dovoljno rei da ume da kae kako ima iskustva s konjima, pa je krenuo da obilazi
grad u potrazi za poslom. Ljudima nije trebalo dugo da uvide da ume sa ivotinjama,
ali su ak i poslodavci voljni da daju posao eleli da postave nekoliko pitanja, a on ih
nije razumeo niti je umeo da odgovori.
U oajanju je uio jezik sve bre, i posle nekoliko dana mogao je da razume
cene i da zatrai hleb ili pivo. Meutim, poslodavci su postavljali sloena pitanja, po
svoj prilici o tome gde je ranije radio i da li je ikada dolazio u sukob s policijom.
Vratio se u misiju za pomorce i izloio svoj problem Rusu u maloj radnoj sobi.
On mu je dao jednu adresu u Bjutaunu, delu grada najbliem dokovima, i rekao da
trai Filipa Kola, poznatog kao Kol Poljak. Ispostavilo se da je Kol nadzornik koji je
unajmljivao strance kao jeftinu radnu snagu, i govorio pomalo od veine evropskih
jezika. Rekao je Lavu da bude na peronu glavne gradske eleznike stanice sa svojim
koferom sledeeg ponedeljka ujutru u deset sati.
Lavu je bilo toliko drago da uopte nije ni pitao ta e da radi. Pojavio se
zajedno s dvestotinak drugih ljudi, veinom Rusa, ali bilo je tu
i Nemaca, Poljaka, Slovena, kao i jedan tamnoputi Afrikanac. Bilo mu je drago to
vidi i Spirju i Jakova.
Ukrcali su ih na voz, za koji im je Kol platio karte, i krenuli na put ka severu
kroz lep planinski krajolik. Izmeu zelenih obronaka, industrijski gradovi leali su
skupljeni poput mranih bara u dolinama. Svakim gradom je dominirao najmanje
jedan toranj s parom ogromnih tokova na vrhu, i Lav je saznao da je glavna grana

privrede toj regiji vaenje uglja. Nekolicina mukaraca koji su se vozili s njim bili su
rudari; drugi su se bavili obradom metala, dok su mnogi bili neiskusna radna snaga.
Posle sat vremena iskrcali su se iz voza. Dok su izlazili sa stanice Lav je shvatio
da ovo nije obian posao. Gomila od nekoliko stotina ljudi, svi s kaketima i gruboj
radnikoj odei, stajali su ekajui ih na trgu. Ti ljudi su isprva bili zloslutno tihi, a
onda je jedan do njih viknuo neto, a ostali su se brzo pridruili. Lav nije znao ta
govore, ali nije bilo sumnje u to da su neprijateijski nastrojeni. Tu je takoe bilo
dvadeset ili trideset policajaca, koji su stajali ispred te gomile, zadravajui ljude iza
zamiljene linije. Spirja ree uplaeno:
- Ko su ovi ljudi?
Lav ree:
- Niski, miiavi, bradati ljudi grubih lica i istih ruku - rekao bih da su to rudari
u trajku.
- Izgledaju kao da ele da nas pobiju. ta se do avola deava?
- Mi smo trajkbreheri - ree Lav mrgodno.
- Nek nam je bog u pomoi.
Kol Poljak povika:
- Pratite me! - na nekoliko jezika, i svi oni pooe glavnom ulicom. Gomila je
nastavila da vie, mukarci su mahali pesnicama, ali niko nije probio liniju.
Lav nikad pre toga nije osetio zahvalnost prema policajcima.
- Ovo je uasno - ree on. Jakov ree:
- Sad zna kako je biti Jevrejin.
Ostavili su besne rudare iza sebe i poli uzbrdo ulicama omeenim spojenim
kuama. Lav je primetio da mnoge kue deluju prazno. Ljudi su jo uvek zurili u njih
u prolazu, ali prestali su da dobacuju uvrede. Kol poe da dodeljuje ljudima kue.
Lav i Spirja su bili zapanjeni kada su dobili celu jednu kuu za sebe. Pre nego to e
otii Kol pokaza ka ulazu u rudnik, ka kulama s identinim tokovima, i ree im da
dou tamo sutradan ujutru u est. Rudari meu njima e iskopavati ugalj, dok e
drugi odravati tunele i opremu ili, kao u Lavovom sluaju, starati se o tovarnim
konjima.
Lav se osvrte po svom novom domu. Kua nije bila palata, ali bila je ista i
suva. Imala je jednu veliku prostoriju u prizemiju i dve na spratu, po jedna spavaa
soba za svakog! Lav nikad ranije nije imao celu jednu sobu za sebe. Nametaja nije
bilo, ali bili su navikli da spavaju na podu, a u junu im ak nije trebala ni ebad.
Lav nije imao elju da naputa kuu, ali vremenom su ogladneli. U kui nije
bilo hrane tako da su, nevoljno, izali da pronau neto za veeru. Sa strepnjom su
uli u prvi pab na koji su naili, ali desetak muterija stalo je besno da ih strelja
pogledima, a kada je Lav na engleskom rekao:

- Dve ae meanog piva, molim - barmen ga je ignorisao.

Spustili su se nizbrdo u centar grada i pronali jedan kafe. Tu se barem klijentela
nije inila spremnom za tuu. Meutim, sedeli su za stolom pola sata i posmatrali
kako
V konobarica usluuje sve koji su doli posle njih. Onda su otili.
B i e t e k o i v e t i o v d e , pomislio je Lav. Ali to nee dugo trajati. Cim bude
skupio dovoljno novca, otii e u Ameriku. Ipak, dok je ovde, mora neto da jede.
Njih dvojica uoe u jednu pekaru. Lav je ovog puta bio odluan da dobije ono to
eli. Pokazao je na policu s veknama i rekao na engleskom:
- Jedan hleb, molim.
Pekar se pretvarao da ga ne razume. Lav prui ruku preko tezge i dograbi veknu
koju je hteo. S a d , pomisli on, n e k p o k u a d a j e u z m e n a z a d .
- Hej! - viknu pekar, ali ostade sa svoje strane tezge.
Lav se nasmei i ree:
- Koliko, molim?
- Peni i etvrt - ree pekar nadureno. Lav stavi kovanice na tezgu.
- Mnogo vam hvala - ree.
Prelomio je veknu i dao pola Spirji, i oni zatim pooe niz ulicu, jedui. Doli
su do eleznike stanice, ali gomila se bila razila. Ispred stanice je stajao jedan
prodavac novina oglaavajui svoju robu. Novine su mu se brzo prodavale, i Lav se
zapita da li se desilo neto vano. Jedan veliki auto doe putem, vozei brzo, i oni
moradoe da odskoe u stranu s puta. Pogledavi u putnika na zadnjem seditu, Lav
je bio
zapanjen kad je prepoznao kneginju Beu.
- Blagi boe! - ree on. U trenutku se vratio u Buljovnir i pred oima mu se
ukazao komaran prizor njegovog oca koji umire na vealima dok ta ena
posmatra. Uas koji je osetio tada nije bio ni nalik niemu drugom to je ikad
spoznao. Nita ga nikad nee uplaiti toliko, ni uline tue, ni pandurski
pendreci niti pitolji upereni u njega.
Kola se zaustavie na ulazu u stanicu. Mrnja, gaenje i munina preplavie
Lava kada je kneginja Bea izala napolje. Hleb u ustima mu se uini poput ljunka i
on
V ga ispljunu. Spirja ree:
-

Sta ti je? - Lav se pribra.

- Ta ena je ruska kneginja - ree. - Naredila je da mog oca obese pre etrnaest
godina.
V
- Kuja. Sta za ime sveta trai ovde?
- Udala se za jednog engleskog lorda. Moda ive blizu. Moda je rudnik uglja
njegov.

Sofer i jedna slukinja su se bavili prtljagom. Lav u kako se Bea obraa

slukinji na ruskom, i slukinju kako odgovara na istom jeziku. Sve troje uoe na
stanicu, a slukinja se zatim vrati i kupi jedne novine. Lav joj prie. Skinuvi kaket,
on se duboko nakloni i ree na ruskom:
- Vi mora da ste kneginja Bea.
Ona se veselo nasmeja.
- Ne budi glup. Ja sam njena slukinja, Nina. Ko si ti?
Lav predstavi Spirju i sebe i objasni kako su se obreli tu, i zato ne mogu da
kupe hranu.
- Vratiu se veeras - ree Nina. - Idemo samo do Kardifa. Doite do kuhinjskih
vrata Taj gvina i dau vam hladnog mesa. Samo pratite put ka severu koji vodi
iz grada dok ne doete do jedne palate.
- Hvala ti, prelepa gospo.
- Dovoljno sam stara da ti budem majka - ree, ali se ipak nasmei. - Bolje da
odnesem kneginji njene novine.
- Koja je to velika novost?
- Oh, vesti iz sveta - ree ona nehajno. - Dogodio se atentat. Kneginja se veoma
potresla. Austrijski nadvojvoda Franc Ferdinand ubijen je u nekom mestu po
imenu Sarajevo.
- To je uasavajue, za jednu kneginju.
- Da - ree Nina. - Ipak, pretpostavljam da to nee imati nikakvog uticaja na
ljude kao to smo mi.
- Ne - ree Lav. - Pretpostavljam da nee.

SEDMO POGLAVLJE
Poetakjula, 1914.
Crkva Sent Dejms na Pikadiliju mogla se pohvaliti najlepe odevenim
vernicima na svetu. Bila je to omiljena bogomolja londonske elite. U teoriji, na
razmetanje se nije gledalo blagonaklono, ali ene su morale da nose eire, a u to
vreme bilo je gotovo nemogue kupiti eir bez nojevih pera, traka, mani i svilenih
cvetova. Iz zadnjeg dela crkvene lae Valter fon Ulrih je gledao dunglu
ekstravagantnih oblika i boja. Mukarci su za razliku od ena svi izgledali isto, u
crnim odelima i s belim uspravnim okovratnicima, drei cilindre u krilu.
V Veina ovih Ijudi ne razume ta se desilo u Sarajevu pre sedam dana,
pomisli on gorko; neki od njih ne znaju ni gde je Bosna. Sokiralo ih je ubistvo
nadvojvode, ali nisu mogli da shvate ta to znai za ostatak sveta. Bili su zbunjeni.
Valter nije bio zbunjen. Znao je tano ta to ubistvo nagovetava. Ono je
zapretilo da ozbiljno narui bezbednost Nemake, a na ljudima poput Valtera bilo je
da zatite i odbrane svoju zemlju tom trenutku opasnosti.
Njegov prvi zadatak tog dana bio je da sazna ta ruski car misli. To je ono to su
svi eleli da znaju: nemaki ambasador, Valterov otac, ministar spoljnih poslova u
Berlinu, i sam kajzer. A Valter je, kao i svaki dobar obavetajac, imao svoj izvor
informacija.
Prelazio je pogledom preko okupljenih, pokuavajui da uoi svog oveka u
umi glava, strahujui da on moda nije tu. Anton je bio slubenik u Ruskoj
ambasadi. Sastajali su se u anglikanskim crkvama jer je Anton bio siguran da u njima
nee biti nikoga iz njegove ambasade: veina Rusa je bila pravoslavne hrianske
vere, a oni koji to nisu bili nikad nisu ni primani u diplomatsku slubu.
Anion je bio ef telegrafskog odeljenja u Ruskoj ambasadi, tako da je imao uvid
u svaki dolazni i odlazni telegram. Njegove informacije su bile nemerljivo korisne.
Ali
V bilo ga je teko kontrolisati, i Valter je dosta
strepeo zbog toga. Spijunaa je plaila Antona, a kada bi se uplaio, propustio bi da
se pojavi, esto u trenucima napetosti na meunarodnoj sceni, kao to je bio ovaj,
kada je Valteru bio najvie potreban.

Valterova panja je popustila kada je ugledao Mod. Prepoznao je njen dugi,

elegantni vrat kako se izdie iz pomodnog okovratnika s lomljenom" kragnom nalik
mukom, i srce mu je zastalo za trenutak. Ljubio je taj vrat kad god bi mu se ukazala
prilika. Kada je razmiljao oopasnosti izbijanja rata, na prvom mestu je mislio na
Mod, a zatim na svoju zemlju. Stideo se te svoje sebinosti, ali nije mogao da uini
nita s tim. Najvie se plaio da e ostati bez nje; pretnja domovini bila je na drugom
mestu. Bio je voljan da umre za dobrobit Nemake, ali ne i da ivi bez voljene ene.
V Jedna glava u treem redu otpozadi se okrenu, i Valter susrete
Antonov pogled. Covek je imao proreenu smeu kosu, a brada mu je rasla kao u
peatima. S olakanjem, Valter poe ka junoj bonoj lai, kao da trai mesto i, posle
trenutka oklevanja, sede.
Anton je u dui nosio mnogo gorine. Pet godina ranije, jednog njegovog
bratanca kojeg je mnogo voleo careva tajna policija je optuila za revolucionarske
aktivnosti, nakon ega je bio utamnien u Tvravi Petra i Pavla, s druge strane reke
preko puta Zimskog dvorca, u srcu Sankt Peterburga. Deko je bio student teologije, i
nepravedno optuen za uee u pripremi dravnog prevrata, ali pre nego to su stigli
da ga oslobode zaradio je upalu plua i umro. Anton je od tada pripremao svoju tihu,
smrtonosnu osvetu carskoj vlasti.
Bila je teta to je crkva tako dobro osvetljena. Njen arhitekta, Kristofer Ren,
predvideo je u njoj duge nizove velikih lunih prozora. Ovakvom poslu bi bolje
pogodovao sumorni gotski sumrak. Ipak, Anton je dobro odabrao svoju poziciju, na
kraju jednog reda klupa, s nekim detetom kraj sebe i masivnim drvenim stubom
pozadi.
- Dobro mesto za sedenje - promrmlja Valter.
- Jo uvek nas mogu videti s galerije - pojada se Anton.
Valter zavrte glavom.
- Svi e gledati napred.
Anton je bio sredoveni neenja. Nizak rastom, bio je toliko uredan da je to
prelazilo u cepidlaenje: vor na kravati mu je bio vrsto stegnut, svako dugme na
sakou zakopano, cipele ulatene do punog sjaja. Njegovo iznoeno odelo bilo je
sjajno od viegodinjeg etkanja i glaanja. Valter je smatrao da je to reakcija na
prljavu prirodu pijunae. Na kraju krajeva, ovek je doao ovamo da izda svoju
zemlju. A j a s a m o v d e d a g a o h r a b r i m u t o m e , pomisli Valter natmureno.
Valter nije prozborio vie ni re u tiini pred propoved, ali im je prva himna
poela, on ree tihim glasom:
- Kakvo raspoloenje vlada u Sankt Peterburgu?
- Rusija ne eli rat - ree Anton.
- Odlino.

- Car strahuje da e rat dovesti do revolucije. - Pri pomenu cara Anton je

izgledao kao da e da pljune. - Pola Sankt Peterburga ve trajkuje. Naravno,
njemu ne dopire do mozga da ljudi prieljkuju revoluciju zbog njegove
sopstvene brutalnosti.
- Da, zbilja. - Valter je uvek morao da se podseti na injenicu da su Antonova
gledita iskrivljena mrnjom, ali u ovom sluaju pijun nije mnogo pogreio.
Valter nije mrzeo ruskog cara, ali ga se bojao. On je pod svojom komandom
imao najmnogoljudniju armiju na svetu. U svakom razgovoru o bezbednosti
Nemake moralo se raunati s tom armijom. Nemaka je bila poput oveka iji
prvi komija u dvoritu ispred kue dri ogromnog medveda na lancu. - ta e
car uiniti?
- To zavisi od Austrije.
Valter se suzdrao da se ne brecne s nestrpljenjem. Svi su ekali da vide ta e
austrijski car uiniti. Morao je neto da uini, jer je ubijeni nadvojvoda bio naslednik
njegovog trona. Valter se nadao da e saznati vie o namerama Austrije od svog
roaka Roberta kasnije tog dana. Ta grana njegove porodice bila je katolike
veroispovesti, kao i sva austrijska elita, i Robert je u tom trenutku bio na misi u
Vestminsterskoj katedrali, ali Valter je trebalo da se vidi s njim na ruku. U
meuvremenu, eleo je da sazna neto vie o Rusima.
Morao je da saeka da pone sledea himna. Trudio se da bude strpljiv. Gledao
je navie prouavajui raskonu pozlatu Renovih konkavnih svodova. Okupljeni
zapevae himnu R o c k o f Ag e s .
- Pretpostavimo da doe do rata na Balkanu - promrmlja Valter Antonu. - Hoe
li se Rusi uzdrati od meanja?
- Nee. Car se nee drati po strani ako Srbija bude napadnuta.
Valtera obuze jeza. Bio je to upravo konflikt kojeg se on pribojavao.
- Bila bi ludost stupiti u rat zbog toga!
- Istina. Ali Rusi ne mogu da dozvole Austriji da kontrolie balkanski region moraju da zatite crnomorsku rutu.
Toj logici se nije moglo prigovoriti. Najvei deo ruske robe za izvoz, itarica s
polja na jugu zemlje i petroleja iz bunara u okolini Bakua, odvozio se u svet iz luka
na Crnom moru. Anton nastavi:
- S druge strane, car takoe umoljava sve da paze ta rade.
- Ukratko, ne moe da se obuje u jednoj pameti.
- Ako se tu uopte moe govoriti o pameti.
Valter klimnu glavom. Car nije bio inteligentan ovek. Njegov san bio je da
vrati Rusiju u zlatno doba sedamnaestog veka, i bio je dovoljno

glup da pomisli da je to mogue izvesti. To je kao kad bi kralj Dord V pokuao da

vaspostavi Englesku Robina Huda. Budui da je car bio jedva uraunljiv, bilo je
izluujue teko predvideti ta e uraditi.
Tokom poslednje himne Valterov pogled odluta do Mod, koja je sedela dva reda
ispred sa suprotne strane. Zaljubljeno je posmatrao njen profil dok je ona pevala s
uivanjem. Antonov ambivalentni odgovor ga je uznemirio. Valter je bio zabrinutiji
nego sat vremena ranije. On ree:
- Od sad pa nadalje, moram te vidati svakog dana.
Anton je izgledao uspanieno.
- To nije mogue! - ree. - Previe je rizino.
- Ali slika se menja iz sata u sat.
- Naredna nedelja ujutru, na Smit skveru.
U t o m e j e n e v o l j a s a p i j u n i m a i d e a l i s t i m a , pomisli Valter
ozlojeeno: n e m o e d a i h n a t e r a d a r a d e p o t v o m . S druge strane, u
ljude koji pijuniraju za novac nikad se ne moe pouzdati. Rei e ti ono to eli da
uje u nadi da e izvui jo novca. U Antonovom sluaju, ako je on rekao da se car
koleba, Valter je mogao biti siguran da car nije doneo odluku.
- Naimo se polovinom nedelje - zamoli ga Valter u trenutku kad se himna
zavri. - Anton ne odgovori. Umesto da ostane da sedi, on brzo ustade i ode iz
crkve. - Do avola - opsova Valter tiho, a dete na mestu do onog gde je Anton
sedeo zagleda se u njega s neodobravanjem.
Po zavretku slube, stajao je u poploanom crkvenom dvoritu pozdravljajui
se s poznanicima dok Mod nije izala iz crkve s Ficom i Beom. Mod je izgledala
nestvarno graciozno u elegantnoj uskoj sivoj haljini od kadife, s ogrtaem od krepa
tamnije sive boje. To moda nije bila previe enstvena boja, ali isticala je njeno
prelepo izvajano telo i kou koja kao da se sjajila spram nje. Valter se rukovao sa
svima, oajniki elei da uvreba nekoliko minuta nasamo s njom. Razmenio je
ljubaznosti s Beom, u raskonoj ruiastoj haljini s krem ipkom, i sloio se sa
ozbiljim Ficom da je taj atentat bio avolja rabota". Ficherbertovi su zatim produili
dalje, i Valter se uplaio da je propustio priliku; ali u poslednjem trenutku, Mod
promrmlja:
- Biu kod vojvotkinje na aju.
Valter se nasmeio njenim skladnim leima. Video je Mod jue i videe je sutra,
ali se i pored toga uasavao pomisli da mu se nee ukazati jo jedna prilika da je vidi
tog istog dana. Da li zaista ne moe da provede dvadeset etiri sata bez nje. Nije sebe
smatrao slabiem, ali ona
ga je omaijala. A on nije imao elju da pobegne.

Ono to ga je toliko privlailo bio je njen nezavisan duh. Cimlo se da se veina

ena njegove generacije zadovoljava time da igra pasivnu ulogu koju im je drutvo
dodelilo, da se lepo obue, organizuje zabave i slua svoje mueve. Valteru je bio
dojadio taj podreeni tip ene. Mod je bila vie nalik nekim enama koje je sretao u
Sjedinjenim Dravama, dok je boravio u Nemakoj ambasadi u Vaingtonu. Bili su
elegantne i armantne, ali ne i servilne. Bilo mu je neizrecivo uzbudljivo to ga voli
jedna takva ena.
V Lakog koraka, hodao je Pikadilijem i zaustavio se ispred jednog
tanda s novinama. Citanje britanskih novina nikad nije bilo prijatno: veinom su bile
zlobno antinemaki raspoloene, naroito besni Dejli mejl. Navodili su Britance da
pomisle kako su okrueni nemakim pijunima. Kako bi Valter eleo da je to istina!
Imao je desetak agenata u priobalnim gradovima, koji su beleili ko dolazi a ko
odlazi, kao to su Britanci imali u nemakim lukama; ali ni prineti hiljadama o
kojima su izvetavali histerini novinski urednici.
Kupio je primerak Pipla. Situacija na Balkanu ovde nije bila krupna vest:
Britanci su vie brinuli o Irskoj. Protestantska manjina je vladala Irskom stotinama
godina, bez mnogo obzira prema katolikoj veini. Ako Irska izvojuje nezavisnost,
stvari e se preokrenuti. Obe strane su bile dobro naoruane, i pretila je opasnost od
izbijanja graanskog rata. Jedan jedini pasus u dnu prve strane bio je posveen
austrijsko-srpskoj krizi". Kao i obino, novine nisu imale pojma ta se zaista deava.
Taman dok je Valter ulazio u hotel Ric, Robert iskoi iz taksija. Nosio je crni
prsluk i crnu kravatu u znak alosti za nadvojvodom. Robert je bio jedan od
istomiljenika Franca Ferdinanda, progresivan mislilac po merilima bekog dvora,
iako konzervativan po svim drugim arinima. Simpatisao je i potovao ubijenog
oveka i njegovu porodicu, znao je Valter.
Ostavili su cilindre u garderobi i uli zajedno u salu za ruavanje. Valter se
postavljao zatitniki prema Robertu. Otkako su bili deaci Valter je znao da je
njegov roak drugaiji. Ljudi takve mukarce nazivaju feminiziranim, ali to nije bio
najtaniji opis: Robert nije bio ena u telu mukarca. Meutim, jeste imao dosta
enskih crta, i to je Valtera navodilo da se prema njemu odnosi s nekom vrstom
ublaenog kavaljerstva. Podseao je na Valtera, sa istim pravilnim crtama lica i oima
boje lenika, ali mu je kosa bila dua a brkovi namazani voskom i

.. .
uvijeni.
- Kako stoje stvari s ledi M.? - upita on kada su seli. Valter mu se bio poverio:
Robert je znao sve o zabranjenoj ljubavi.
- Ona je divna, ali moj otac ne moe da prede preko toga to radi na klinici u
sirotinjskom delu grada s lekarom Jevrejinom.
- O, mili boe - grehota - ree Robert. - Njegove primedbe bi bile razumljive da
je i ona sama Jevrejka.
- Nadao sam se da e mu prirasti srcu postepeno, kako je bude sretao u javnosti
tu i tamo, i shvatiti da je ona u prijateljskim odnosima s najmonijim ljudima
u zemlji; ali to je propalo.
- Naalost, kriza na Balkanu samo e pojaati tenzije u... - Robert se nasmei
- ... oprostie mi, u meunarodnim odnosima.
Valter se nasmeja na silu.
- Nekako emo se snai, ta god da se desi.
Robert ne ree nita, ali izgledao je kao da nije ba ubeen u to.
Uz ruak od velke jagnjetine u sosu od peruna s krompirima, Valter prenese
Robertu neodredene informacije koje je napabirio od Antona. I Robert je imao neke
novosti.
- Ustanovili smo da su atentatori dobili oruje i bombe iz Srbije.
- E, do avola - ree Valter.
Robert nije skrivao bes.
- Oruje su dobili od efa srpske vojne obavetajne slube. Atentatori su proli
obuku iz gaanja u jednom parku u Beogradu.
Valter ree:
- Oficiri obavetajnih slubi ponekad deluju samostalno.
- esto. A tajnost njihovog posla znai da mogu proi nekanjeno.
- Pa to ne dokazuje da je srpska vlada organizovala atentat. A kad ovek
logino razmisli o tome, za jednu malu zemlju kao to je Srbija, koja oajniki
pokuava da sauva tu svoju nezavisnost, bilo bi suludo da izaziva svog
monog suseda.
- ak je mogue da je srpska obavetajna sluba postupila potpuno suprotno
eljama svoje vlade - priznade Robert. Ali onda ree vrsto: - To nita ne
menja. Austrija mora preduzeti korake protiv Srbije.
Valter se upravo toga bojao. Ta afera se vie nije mogla smatrati samo
zloinom, kojim e se baviti policija i sudovi. Eskalirala je u neto vie, i sada je
jedno carstvo moralo da kazni jednu malu naciju. Austrijski car Franc-Jozef bio je
veliki ovek u svoje vreme, konzervativan i strogo religiozan, ali jak voa.
Meutim, sada je imao osamdeset etiri godine, a vreme ga nije uinilo manje

autoritativnim niti mu je proirilo vidike. Takvi ljudi misle da znaju sve samo zato
to su stari. Valterov otac je bio isti.
M o j a s u d b i n a l e i u r u k a m a d v a m o n a rha , pomisli Valter, ruskog i
austrijskog cara. Jedan je budalast, drugi previe mator; pa ipak, oni kontroliu
sudbine Mod i mene i nebrojenih miliona Evropljana. Kakav argument protiv
monahije! Napregnuto je razmiljao dok su jeli desert. Kada je kafa stigla, on ree
optimistino:
- Pretpostavljam da e tvoj ciij biti da oita Srbiji ozbiljnu lekciju a da u to ne
umea nijednu drugu zemlju.
Robert mu brzo ugasi sve nade.
- Upravo suprotno - ree. - Moj car je napisao lino pismo tvom caru.
Valter se prepade. Nita nije bio uo o tome.
- Kada?
- Isporueno je jue.
Poput svih diplomata, Valter je mrzeo kada vladari meu sobom komuniciraju
direktno, umesto preko svojih ministara. Tada se svata moglo desiti.
-1 ta je rekao?
- Da Srbija mora biti eliminisana kao politika sila.
V
- Ne! - Bilo je to gore nego to se Valter pribojavao. Sokiran, on upita: - Je li
ozbiljan u toj nameri?
- Sve zavisi od odgovora.
Valter se namrti. Car Franc-Jozef trai podrku od kajzera Vilhelma, to je sr
pisma. Dve zemlje su bile saveznice, pa je kajzer bio u obavezi da prui verbalnu
podrku, s tim to je mogao da stavi naglasak na oduevljenje ili nevoljnost,
ohrabrenje ili oprez.
- Verujem da e Nemaka podrati Austriju, bez obzira na to ta moj car odlui
da uradi - ree Robert otro.
- Ne prieljkuje valjda da Nemaka napadne Srbiju! - usprotivi se Valter.
Robert se uvredio.
- elimo uveravanja da e Nemaka ispuniti svoje obaveze kao naa saveznica.
Valter je kontrolisao svoje nestrpljenje.
- Problem s tim nainom razmiljanja je to on poveava ulog. Kao kada Rusija
zvecka orujem stavljajui se na stranu Srbije, to podstie agresiju. Ono to
treba da radimo jeste da smirimo sve.
- Nisam siguran da se slaem - ree Robert nepopustljivo. - Austrija je pretrpela
straan udarac. Car ne sme da pokae da to olako prihvata. Onaj ko prkosi
divu mora biti zgnjeen.
- Hajde da ne preterujemo.
Robert povisi ton.

- Prestolonaslednik je ubijen! - Jedan gost za susednim stolom podie glavu i

namrti se kada u ljutit govor na nemakom jeziku. Robertov glas postade
blai, ali ne i izraz lica. - Ne govori mi o preterivanju.
Valter se trudio da potisne sopstvena oseanja. Bili bi glupo i opasno po
Nemaku da se mea u ovu razmiricu, ali nee postii nita time to e rei to
Robertu. Valterov posao je bio da sakuplja informacije, ne da se svaa.
- Potpuno te razumem - ree on. - Da li tvoj stav dele svi u Beu?
- U Beu da - ree Robert. - Tisa se protivi. - Itvan Tisa je bio premijer
Maarske, ali se potinjavao volji austrijskog cara. - Njegov alternativni
predlog je diplomatska izolacija Srbije.
- Manje dramatino moda, ali i manje rizino - primeti Valter paljivo.
- Previe blago.
Valter zatrai raun. Bio je duboko uznemiren onim to je uo. Meutim, nije
eleo nikakvu zlu krv izmeu sebe i Roberta. Verovali su jedan drugom i pomagali
se, i on nije eleo da se to promeni. Na ploniku ispred hotela, rukovao se s
Robertom i stegao mu lakat u gestu vrstog drugarstva.
- ta god da se desi, moramo se drati zajedno, roae - ree on. - Mi smo
saveznici, i uvek emo to i biti.
Ostavio je Robertu da odlui da li se to to je rekao odnosi na njih dvojicu ili
na njihove zemlje. Rastali su se kao prijatelji. Poao je ustrim korakom kroz Grin
park. Londonci su uivali u suncu, ali iznad Valterove glave lebdeo je crni oblak.
Nadao se da se Nemaka i Rusija nee meati u krizu na Balkanu, ali ono to je bio
saznao do tog trenutka zloslutno je nagovetavalo suprotno. Stigavi do
Bakingemske palate skrenuo je levo i poao Melom do zadnjeg ulaza Nemake
ambasade.
Njegov otac je imao kabinet u ambasadi, provodio je tu otprilike svaku treu
nedelju. Na zidu kabineta visila je jedna slika kajzera Vilhelma, a na stolu uramljena
fotografija Valtera u uniformi porunika. Oto je u ruci drao komad grnarije.
Skupljao je englesku keramiku, i voleo je da trai neobine primerke. Pogledavi
malo bolje, Valter je video da se radi o iniji za voe krem boje, ivica paljivo
izbuenih i oblikovanih tako da podseaju na pletenu korpu. Poznajui ukus svog
oca, pogodio je da inija datira iz osamnaestog veka.
U Otovom drutvu bio je Gotfrid fon Kesel, atae za kulturu kojeg Valter nije
voleo. Gotfrid je imao gustu crnu kosu koju je eljao na razdeljak sa strane, i nosio
je naoare s debelim staklima. Bio je Valterov vrnjak i otac mu je takoe bio
diplomata, ali uprkos injenici da su imali toliko toga zajednikog, nisu bili prijatelji.
Valter je Gotfrida smatrao naduvenkom i ulizicom. On pozdravi Gotfrida klimanjem
glave i sede.
- Austrijski car je pisao naem kajzeru.

- Znamo to - ree Gotfrid brzo.

Valter se nije obazirao na njega. Gotfrid je uvek pokuavao da zapodene neko
besmisleno nadgornjavanje.
- Kajzerov odgovor e bez sumnje biti prijateljski - ree on svom ocu.
- Ali dosta toga moe zavisiti od nijansi.
- Njegovo velianstvo mi se jo nije poverilo.
- Ali hoe.
Oto klimnu glavom.
- Ponekad me pita za savet o takvim stvarima.
- A ako pozove na oprez, mogao bi ubediti Austrijance da budu manje ratoborni.
Gotfrid ree:
- Zato bi uinio tako neto?
- Kako bi izbegao da Nemaka bude uvuena u rat oko jednog tako beskorisnog
komada teritorije kao to je Srbija!
- ega se boji? - ree Gotfrid prezrivo. - Srpske vojske?
- Bojim se ruske vojske, a i ti bi trebalo da je se boji - uzvrati Voter.
- To je najvea u istoriji...
- Znam to - ree Gotfrid.
Valter se ne osvrnu na tu upadicu.
- U teoriji, ruski car moe da mobilie armiju od est miliona ljudi za nekoliko
nedelja...
- Znam...
-... a to je vie od itave srpske populacije.
- Znam.
Valter uzdahnu.
- Ti izgleda sve zna, Fon Kesele. Zna li odakle su atentatori nabavili svoje pitolje i
bombe?
- Od slovenskih nacionalista, pretpostavljam.
- Pretpostavlja li da se radi o nekim odreenim nacionalistima meu
Slovenima?
- Ko to zna?
- Austrijanci znaju, rekao bih. Oni veruju da je oruje dolo od efa srpske
obavetajne slube.
Oto zabrunda iznenaeno:
- To bi Austrijancima ve dalo razloga da budu osvetoljubivi.
Gotfrid ree:
- Austrijom jo uvek vlada njen car. Na kraju, jedino on moe doneti odluku da
se krene u rat.
Valter klimnu glavom.

- Jednom habzburkom caru nikad nije bio potreban neki naroit razlog da bude
surov i brutalan.
- Zar postoji neki drugi nain da se vlada carstvom?
Valter nije zagrizao taj mamac.
- Osim maarskog premijera, koji nema preveliki uticaj, ini se da nema nikoga
ko poziva na oprez. Tu ulogu moramo preuzeti mi. - Valter ustade. Preneo je
svoja saznanja i nije eleo due da se zadrava u istoj prostoriji s iritantnim
Gotfridom. - Izvini me, oe, ali sada moram na aj kod grofice od Saseksa, da
vidim ta se jo pria po gradu.
Gotfrid ree:
- Englezi ne idu nikuda niti primaju posete nedeljom.
- Dobio sam poziv - odgovori Valter i izae da ne bi planuo.
Probijao se Mejferom do Park lejna, gde se nalazila palata vojvode
od Saseksa. Vojvoda nije zauzimao nikakvu poziciju u britanskoj vladi, ali je
vojvotkinja organizovala jedan politiki salon. Kada je Valter stigao u London u
decembru, Fic ga je upoznao s vojvotkinjom, koja se postarala za to da ga pozivaju
na sve skupove. On ue u njen primai salon, pokloni se, primi njenu punaku aku i
ree:
- Svi u Londonu ele da znaju ta e se desiti u Srbiji, pa iako je danas nedelja,
ja sam doao ovamo da vas pitam o tome, Vaa milosti.
- Nee biti rata - ree ona, ne pokazujui da je shvatila da se on naalio. Sedite i popijte aj. Naravno da je to to se desilo s nadvojvodom i njegovom
enom tragedija, i nema sumnje da e krivci biti kanjeni, ali veoma je
budalasto pomisliti da e velike nacije kao to su Nemaka i Velika Britanija
ui u rat zbog Srbije.
Valter je poeleo da i sam moe biti tako uveren u to. Seo je blizu
Mod, koja se veselo nasmeila, i ledi Hermije, koja mu je klimnula glavom. U sobi je
bilo dvanaest ljudi, ukljuujui prvog lorda
V
Admiraliteta, Vinstona Cerila. Enterijer je bio i vie nego zastareo: bilo je tu previe
teko izrezbarenog nametaja, bogatih tkanina s desetinama razliitih dezena, i svaka
povrina bila je prekrivena ukrasnim predmetima, uramljenim fotografijama, i
vazama sa suvim cveem. Jedan sluga dade Valteru olju aja i ponudi ga mlekom i
eerom. Valter je bio srean to se nalazi u Modinoj blizini ali je, kao i uvek, eleo
vie, i odmah je poeo da se pita postoji li neki nain da njih dvoje ostanu nasamo,
makar samo na minut ili dva. Vojvotkinja ree:
- Problem, naravno, lei u slabosti Turaka.
N a d m e n a s t a r a k v o k a j e u p r a v u , pomisli Valter. Osmanlijsko carstvo
je bilo u opadanju, i u modernizaciji su ga koile konzervativne muslimanske verske
voe. Vekovima je turski sultan odravao red na Balkanskom poluostrvu, od

mediteranskih obala Grke do severnih granica s Maarskom, ali sada se, deceniju za
decenijom, povlailo. Najblie velike sile, Austrija i Rusija, pokuavale su da ispune
tu prazninu. Izmeu Austrije i Crnog mora nalazile su se Bosna, Srbija i Bugarska.
Pet godina ranije, Austrija je bila preuzela kontrolu nad Bosnom. Sada je Austrija
hila u svai sa Srbijom, zemljom izmeu preostale dve. Rusi su pogledali u mapu i
videli da je Bugarska sledea domina u nizu, i da Austrijanci na kraju mogu
zagospodariti zapadnim obalama Crnog mora, i tako ugroziti rusku meunarodnu
trgovinu.
U meduvremenu, potinjeni narodi austrijskog carstva pomislili su da bi mogli
sami sobom da vladaju, zbog ega je i bosanski nacionalista Gavrilo Princip upucao
nadvojvodu Franca Ferdinanda u Sarajevu.
Valter ree:
- To je tragedija za Srbiju. Mislim da je njihov premijer spreman da se baci u
Dunav.
Mod ree:
- Mislite u Volgu.
Valter je pogleda, zahvalan to ima izgovor da pije u njenom prisustvu. Ona se
bila presvukla i na sebi je sada imala kraljevsko plavu haljinu preko bledoruiaste
ipkane bluze i ruiasti filcani eir s plavom kiankom.
- Nipoto ne mislim na Volgu, ledi Mod - ree on. Ona e:
- Volga protie kroz Beograd, glavni grad Srbije.
Valter je taman hteo ponovo da se pobuni, ali onda se zaustavio. Ona
savreno dobro zna da Volga nije ni blizu Beograda. ta li je to naumila?
- Ne bih da protivreim nekom tako dobro obavetenom kao to ste vi, ledi Mod
- ree joj. - Ipak...
- Potraiemo u knjigama - ree ona. - Moj tea, vojvoda, ima jednu od
najveih biblioteka u Londonu. - Ona ustade. - Poite sa mnom, i dokazau
vam da niste u pravu.
Bio je to odvaan potez za jednu lepo vaspitanu mladu enu, i vojvotkinja
napui usne. Valter bespomono slegnu ramenima i poe za Mod ka vratima. Za
trenutak, inilo se da e ledi Hermija poi s njima, ali sedela je udobno zavaljena u
dubokom somotskom divanu, s tacnom i oljom u ruci, i tanjiriem u krilu, i bilo joj
je previe naporno da se pomera.
- Nemoj dugo - ree ona tiho, i odgrize jo malo kolaa. Njih dvoje zatim
izadoe iz sobe.
Mod poe prva hodnikom u kojem su dvojica slugu stajala poput straara.
Zaustavila se ispred jednih vrata i saekala Valtera da ih otvori. Oni uoe u sobu.
Velika soba bee tiha. Bili su sami. Mod se baci Valteru oko vrata. On je jako zagrli,
privijajui je uza se. Ona podie glavu.

- Volim te - ree, i eljno ga poljubi.

Odvojila se od njega minut kasnije, zadihana. Vaiter ju je gledao s
oboavanjem.
- Neverovatna si - ree on. - Da kae da Volga protie kroz Beograd!
- Upalilo je, zar ne?
On zavrte glavom od divljenja.
- Meni to nikad ne bi palo na pamet. Tako si pametna.
- Treba nam atlas - ree ona. - Za sluaj da neko ue.
Valter prelete pogledom preko polica. Bila je to biblioteka jednog
kolekcionara, pre nego itaoca. Sve knjige su bile u finim povezima, i veina je
izgledala kao da nikad nije otvorena. Nekoliko prirunika vrebalo je u oku, i on
izvue jedan atlas i pronae mapu Balkana.
- Ova kriza - ree Mod sa strepnjom. - Na duge staze... nee nas razdvojiti, zar
ne?
- Ne ako se ja pitam - ree Valter.
Odvukao ju je iza jednog ormana s knjigama, tako da ih neko ko bi uao ne
moe odmah da spazi, i ponovo je poljubio. Danas je bila sladostrasno zahtevna,
mazila ga je po ramenima i rukama dok ga je ljubila. Prekinula je poljubac da apne:
- Zadigni mi haljinu. - On proguta knedlu. Sanjario je o tome. Zgrabio je
materijal i zadigao ga. -I podsuknje - ree ona. Uhvatio je gomilu materijala
obema rukama. - Ne guvaj ih - ree ona. On pokua da podigne suknje a da
ne izguva svilu, ali sve mu je iskliznulo iz aka. Nestrpljiva, ona se sae dole,
uhvati haljinu i podsuknje za rubove i podie sve do struka. - Opipaj me - ree
ona, gledajui ga u oi.
On se plaio da e neko ui, ali bio je previe obuzet ljubavlju i poudom da bi
se suzdrao. Poloio je desnu aku na njeno medunoje i uzdahnuo od oka: bila je
gola dole. Shvativi da je nesumnjivo planirala da mu prui ovo zadovoljstvo,
dodatno se raspalio. Neno ju je mazio, ali ona je isturala kukove napred nabijajui
se na njegovu aku, i on je pritisnuo jae.
- Tako - ree ona. On sklopi oi, ali ona ree: - Gledaj me, dragi, molim te,
gledaj me dok mi radi to - i on ih otvori. Zarumenela se u licu i dahtala je
rasklopljenih usana. Stegla je njegovu aku i navodila ga, ba kao to je on bio
navodio nju u operi. Ona proaputa: - Stavi prst unutra. - Naslonila se na
njegovo rame. Mogao je da oseti toplinu njenog daha kroz svoju odeu. Ona
se nabijala na njegovu aku, i nabijala. Onda je ispustila neki tihi zvuk iz grla,
kao prigueni krik nekoga ko sanja; i napokon je klonula, oslonivi se na
njega.
On u kako se vrata otvaraju, a zatim i glas ledi Hermije:
- Pouri, Mod, draga, moramo da idemo.

Valter povue aku a Mod bre-bolje poravna haljinu. Zatim ree drhtavim
glasom:
- Bojim se da sam pogreila, tetka Herm, her Fon Ulrih je bio u pravu, Dunav
protie kroz Beograd, ne Volga. Upravo smo nali u atlasu.
Oni se nagnue nad atlasom dok je ledi Hermija obilazila oko ormana.
- Nisam ni sumnjala - ree ona. - Mukarci su obino u pravu u vezi s takvim
stvarima, a her Fon Ulrih je diplomata, koji mora znati mnogo injenica
kojima ene ne moraju da se zamaraju. Nije trebalo da mu protivrei, Mod.
- Izgleda da si u pravu - ree Mod s glumljenom iskrenou koja je ostavljala
bez daha.
Oni izaoe iz biblioteke i spustie se hodnikom. Valter otvori vrata primaeg
salona. Ledi Hermija ue prva. Dok ju je sledila, Mod pogleda Valtera u oi. On
podie desnu aku, stavi vrh prsta u usta, i oliza ga.

O v o v i e n e m o e o v a k o , pomisli Valter dok se vraao u ambasadu.

Oseao se kao kolarac. Mod je imala dvadeset tri a on dvadeset osam, ali i pored
toga morali su da pribegavaju smenim obmanama da bi proveli pet minuta zajedno
sami. Vreme je da se venaju.
Morae da trai dozvolu od Fica. Modin otac nije bio meu ivima, tako da je
njen brat bio glava porodice. Fic bi bez sumnje vie voleo da se ona uda za Engleza.
Meutim, verovatno e na kraju pristati: sigurno brine da moda nikad nee udati
svoju nepokornu sestru.
No najvei problem bio je Oto. On je eleo da se Valter oeni nekom krotkom
pruskom devicom koja bi bila srena da ostatak ivota provede raajui i podiui
naslednike. A kada je Oto eleo neto, inio je sve da to i dobije, nemilosrdno ruei
sve prepreke, to ga je i bilo uinilo dobrim oficirom u vojsci. Nikad mu ne bi sinulo
da njegov sin ima pravo da sam bira nevestu, bez meanja i pritisaka sa strane. Valter
bi vie voleo da ima oevo ohrabrenje i podrku: nikako se nije radovao njihovom
neizbenom sukobu. Njegova ljubav je, meutim, bila sila nemerljivo jaa od
potovanja roditeljskih elja.
Bila je nedelja uvee, ali London nije bio tih. Iako su vajtholske glavonje ve
bile otile svojim domovima u predgrau, a parlament nije zasedao, politika se dalje
vodila u vilama u Mejferu, po klubovima za gospodu u Sent Dejms stritu i
ambasadama. Valter je na ulici prepoznao nekoliko lanova parlamenta, dvojicu
mladih ministara iz Forin ofisa i neke evropske diplomate. Pitao se da li je britanski
sekretar spoljnih poslova, ser Edvard Grej, ostao u gradu ovog vikenda umesto to je

otiao u svoju voljenu seosku kuu u Hempiru, gde je voleo da posmatra ptice.
Valter je pronaao svog oca za radnim stolom, kako ita de- ifrovane telegrame.
- Ovo moda nije najbolje vreme da ti saoptim ono to imam - otpoe Valter.
Oto zastenja i vrati se telegramu. Valter nastavi:
- Volim ledi Mod.
Oto podie glavu.
- Ficherbertovu sestru? To sam i pretpostavio. Ima moje duboko saoseanje.
- Molim te uozbilji se, oe.
- Ne, ti se uozbilji. - Oto baci papire koje je itao. - Mod Ficherbert je
feministkinja, sufraetkinja i odmetnik od drutva. Ona nije pogodna da
ikome bude ena, a kamoli jednom nemakom diplomati iz dobre porodice. I zato
neu vie da ujem za to.
Otre rei navalie da pokuljaju s Valterovih usana, ali on stisnu zube i suzdra
se da ne plane.
- Ona je divna ena i ja je volim, i zato ti je bolje da lepo govori o njoj, bez
obzira na miljenje koje ima.
- Rei u ono to mislim - ree Oto bez pardona. - Uasna je. - On pogleda u
svoje telegrame.
Valterov pogled se zaustavi na iniji za voe koju je njegov otac bio kupio.
- Ne - ree. On uze iniju. - Nee rei ono to misli.
- Budi paljiv s tim.
Valter je sada imao oevu punu panju.
- Zatitniki sam nastrojen prema ledi Mod, ba kao to si ti prema ovoj
dranguliji.
- Dranguliji? Da ti kaem neto, to vredi...
- Osim to je, naravno, ljubav jaa od kolekcionarske pohlepe. - Valter baci
krhki predmet u vazduh i uhvati ga jednom rukom. Njegov otac ispusti
neartikulisani krik bolnog protesta. Valter nastavi ne obazirui se na njega: Dakle, kad vrea nju, ja se oseam kao ti kad pomisli da u ispustiti ovo,
samo je oseaj jai.
- Nezahvalno gebe...
Valter povisi ton da nadglasa oca.
- I ako nastavi da gazi po mojim oseanjima, izgaziu ovaj glupi komad
grnarije.
- Dobro, dokazao si ta si hteo, sad ga spusti, za ime boga.
Valter to shvati kao pristanak, i spusti iniju na kafeni stoi. Oto ree zlobno:
- Ali postoji jo neto to treba da uzme u obzir... ako smem to da pomenem, a
da ne zgazim po tvojim oseanjima.
- Hajde.

- Ona je Engleskinja.
- Zaboga! - povika Valter. - Nemci iz dobrih porodica ene se engleskim
aristokratkinjama ve godinama. Princ Albert od Saks- Koburga i Gota se
oenio kraljicom Viktorijom, njegov unuk je sadanji kralj Engleske. A
engleska kraljica je bila virtemberka princeza!
Oto podie glas.
- Situacija se promenila! Englezi su odluni u nameri da Nemaka
ostane drugorazredna sila. Sklapaju saveze s naim protivnicima, Rusima i
Francuzima. Ti bi se oenio neprijateljem svoje domovine.
Valter je znao da njegov otac, stari vojnik, tako razmilja, ali to je bilo
iracionalno.
- Ne treba da budemo neprijatelji - ree on u oajanju. - Nema razloga za to.
- Oni nam nikad nee dozvoliti da budemo na ravnoj nozi s njima.
- To prosto nije istina! - Valter shvati da vie, i pokua da se smiri. - Englezi
veruju u slobodnu trgovinu, doputaju nam da prodajemo nau robu irom
britanskog carstva.
- Proitaj ovo, onda. - Oto baci preko stola telegram koji je itao. - Njegovo
velianstvo, kajzer, zatraio je moje miljenje.
Valter ga uze. Bio je to koncept odgovora na lino pismo austrijskog cara.
Valter ga je itao s narastajuom uznemirenou. Zavravalo se sa: Car FrancJozef moe, meutim, biti uveren da e njegovo velianstvo verno stati uz AustroUgarsku, kako i nalau o6aveze predviene naim saveznitvom i starim
prijatejstvom.
Valter je bio uasnut.
- Ali ovo Austriji daje carte blanche1 - ree on. - Mogu da urade ta god hoe, a
mi emo ih podrati!
- Postoje izvesni uslovi.
- Ne mnogo njih. Je li ovo poslato?
- Ne, ali jeste dogovoreno. Bie poslato sutra.
- Moemo li da spreimo to?
- Ne, niti bih eleo.
- Ali to nas obavezuje da podrimo Austriju u ratu sa Srbijom.
- Nita strano.
- Mi ne elimo rat! - pobuni se Valter. - Treba da razvijamo nauku, i ekonomiju,
i trgovinu. Nemaka mora da se modernizuje i postane liberalna i da raste. Mi
elimo mir i prosperitet. -1, dodade u sebi, e l i m o s v e t u k o j e m
mukarac moe da se oeni enom koju voli a da ga pri tom ne
optue za izdaju.
1 Fr.: neogranieno ovlaenje. (Prim. prev.)

- Sasluaj me - ree Oto. - Imamo mone neprijatelje na obe strane, Francusku

na zapadu i Rusiju na istoku, a oni su ti kao lonac i poklopac. Ne moemo da
ratujemo na dva fronta.
Valter je toga bio svestan.
V
- Zato i imamo Slifenov plan - ree on. - Budemo li primorani da ratujemo, prvo
emo napasti Francusku svim silama, izvojevati pobedu za nekoliko nedelja, a
onda, obezbedivi zaleinu na zapadu, moi emo da se okrenemo na istok i
suoimo se s Rusijom.
- Naa jedina nada - ree Oto. - Meutim, kada je nemaka vojska usvojila taj
plan pre devet godina, nai obavetajci su nam rekli da bi ruskoj armiji trebalo
etrdeset dana da se mobilie. To nam je davalo skoro est nedelja da
pokorimo Francusku. Rusi od tada poboljavaju svoju elezniku mreu,
novcem pozajmljenim od Francuske! - Oto udari po stolu, kao da moe da
zgromi Francusku svojom pesnicom. - Kako se
V
vreme potrebno Rusima da se mobiliu smanjuje, to Slifenov plan postaje sve
riziniji. A to znai - on dramatino upre prstom u Valtera - to pre stupimo u ovaj
rat, to bolje za Nemaku!
- Ne! - Zato taj starac ne uvia koliko je njegovo razmiljanje opasno? - To
znai da treba traiti mirna reenja za sitne razmirice.
- Mirna reenja? - Oto znalaki zavrte glavom. - Ti si mladi idealista. Misli da
postoji odgovor na svako pitanje.
- Ti zapravo eli rat - ree Valter s nevericom. - Stvarno to eli.
- Niko ne eli rat - ree Oto. - Ali rat je ponekad bolji od alternative.
III

Mod je od oca nasledila malo para, trista funti godinje, jedva dovoljno da kupi
odeu za sezonu. Fic je dobio titulu, posede, kue, i gotovo sav novac. Takav je bio
engleski sistem. Ali nije to izazivalo bes kod Mod. Njoj novac nije mnogo znaio:
nije joj zaista trebalo tih tri stotine funti. Fic je bespogovorno plaao za sve to bi
poelela: smatrao je oprez s novcem nedentlmenskim. Najvie ju je titilo to to se
nije obrazovala. Kad joj je bilo sedamnaest, objavila je da hoe ide na univerzitet, na
ta su je svi ismejali. Ispostavilo se da mora da doe iz dobre kole i proe
kvalifikacione ispite, da bi te primili. Mod nikad nije ila u kolu, i mada je mogla da
diskutuje o politici s poznatim mukarcima u zemlji, ni itav niz guvernanti i tutora
nije uspeo da joj prenese znanje koje bi joj pomoglo da poloi bilo kakvu vrstu ispita.
Plakala je i besnela danima, a ak i sada bi se ozlojedila kada bi se setila toga. To ju
je uinilo sufraetkinjom: znala je da devojke nee dobiti pristojno obrazovanje sve
dok se ene ne budu izborile za pravo glasa.

esto se pitala zato se ene udaju. Obavezuju se na doivotno ropstvo, a ta

dobijaju zauzvrat, pitala se ona? Sada je, meutim, znala odgovor. Nikad nije osetila
neto tako jako kao to je bila ljubav prema Valteru. A ono to su inili izraavajui
tu ljubav prualo joj je najvee zadovoljstvo. Bilo bi boanstveno kada bi mogli
onako da se dodiruju kad god bi poeleli. Trostruko bi se obavezala na ropstvo, ako
je to bila cena. Ropstvo, meutim, nije bilo cena, barem ne s Valterom. Pitala ga je da
li misli da ena treba da slua mua u svemu, a on joj je odgovorio: N i p o t o . N e
vidim da poslunost tu igra ulogu. Dvoje odraslih koji se vole
t reb a d a b u d u s p o s o b n i d a z a j e d n o d o n o s e o d l u k e , a n e d a j e d n o
mora da slua drugo.
Provela je dosta vremena razmiljajui o njihovom zajednikom ivotu.
Nekoliko godina e ga verovatno prebacivati iz jedne u drugu ambasadu, i njih dvoje
e putovati po svetu: Pariz, Rim, Budimpeta, moda ak i negde dalje, do Adis
Abebe, Tokija, Buenos Ajresa. Setila se biblijske prie o Rut: K u d a g o d d a
p o d e , j a u s t o b o m . Sinove e nauiti da tretiraju ene kao sebi ravne, a
keri e im odrasti nezavisne i slobodne. Moda e se na kraju skrasiti u nekoj kui u
Berlinu, da bi deca mogla da im pohaaju dobre nemake kole. U nekom trenutku,
bez sumnje, Valter e naslediti Cumvald, oevo imanje u Istonoj Pruskoj. Kada
ostare a deca im odrastu, provodie vie vremena u prirodi, etajui ruku podruku po
imanju, itajui jedno kraj drugog u veernjim satima, i priseajui se kako se svet
promenio otkako su bili mladi.
Mod je bilo teko da misli o bilo emu drugom. Sedela je u svojoj kancelariji u
Kalvarija gospel holu, zurei u cenovnik medicinskog materijala, i priseala se kako
je Valter olizao svoj prst pred vratima vojvotkinjinog primaeg salona. Ljudi su
poeli da primeuju njenu rasejanost: doktor Grinvard ju je pitao da li se osea
dobro, a tetka Herm joj je rekla da se probudi. Ponovo je pokuala da se koncentrie
na narudbenicu, ali ju je ovog puta prekinulo kucanje na vratima. Tetka Herm
proviri unutra i ree:
- Neko je doao da te vidi. - Delovala je pomalo uplaeno, i predala je Mod
vizitkartu.
Atae
Am6asada nemakog carstva
Karlton haus teras,
London
V
- Valterov otac! - ree Mod. - Sta li za ime sveta...
- ta da mu kaem? - doapnu tetka Herm.
- Pitaj ga hoe li aj ili eri, i uvedi ga.
Fon Ulrih je bio formalno obuen u crni kaput do kolena sa satenskim
reverima, beli prsluk i pantalone na pruge. Rumeno lice mu se sijalo od znoja usled

letnje ege. Bio je gojazniji od Valtera, i manje zgodan, ali obojica su imali to
vojniko dranje, pravih ieda i uzdignute
brade. Mod mu se obrati sa svojom uobiajenom leernou.
- Moj dragi gospodine Fon Ulrih, je li ovo nekakva formalna poseta?
- elim da priam s vama o mom sinu - ree on. Engleski mu je bio gotovo
jednako dobar kao Valterov, mada se kod njega oseao nemaki naglasak.
- Lepo je od vas to ste tako brzo preli na stvar - odgovori Mod s trunkom
sarkazma koji on nije ni primetio. - Molim vas sedite. Ledi Hermija e poslati
po neko osveenje.
- Valter potie iz jedne stare aristokratske porodice.
- Kao i ja - ree Mod.
- Mi smo tradicionalni, konzervativni, vrlo religiozni... moda malo staromodni.
- Ba kao i moji - ree Mod.
Ovo nije ilo onako kako je Oto planirao.
- Mi smo Prusi - ree on s naznakom oajanja.
-Ah - ree Mod, kao da je nadjaana. - Dok smo mi, naravno, Anglosaksonci.
Ona se maevala s njim, kao da je to samo nadmudrivanje, ali ispod tog
nastupa krio se strah. Zato je doao? ta je njegov cilj? Oseala je da ne moe biti
neto bezazleno. On ima neto protiv nje. Pokuae da se isprei izmeu nje i
Valtera, bila je zloslutno sigurna u to. U svakom sluaju, on nije dao da ga
dovitljivost sprei u naumu.
- Nemaka i Velika Britanija su u zategnutim odnosima. Britanija sklapa saveze
s naim neprijateljima, Rusijom i Francuskom. To ini Britaniju naim
protivnikom.
V
- ao mi je to ujem da tako mislite. Mnogi ne dele to miljenje.
- Do istine se ne dolazi glasom veine. - Ponovo je uoila notu grubosti u
njegovom glasu. Bio je navikao da ga sluaju bespogovorno, naroito ene.
Medicinska sestra doktora Grinvarda donese aj na poslu-avniku i poslui ga.
Oto nije progovarao dok nije otila. Onda ree:
- Moda emo stupiti u rat u narednih nekoliko nedelja. Ako se ne
pobijemo oko Srbije, pronai emo neki drugi casus belli1 Pre ili kasnije, Britanija i
Nemaka se moraju sukobiti oko primata u Evropi.
- ao mi je to ste toliko pesimistini.
- Mnogi dele to miljenje.
- Ali do istine se ne dolazi glasom veine.
Oto je izgledao iznervirano. Oigledno je oekivao da e ona sedeti i utke
sluati njegove pompeznosti. Nije voleo da mu se rugaju. On ree ljutito:
1 Lat.: razlog za rat. (Prim. prev.)

- Trebalo bi da obratite panju na ono to vam govorim. Govorim vam neto to

vas se tie. Veina Nemaca smatra Britaniju svojim neprijateljem. Ako bi se
Valter oenio jednom Engleskinjom, pomislite kakve bi posledice toga bile.
- Ve jesam, naravno. Valter i ja smo ozbiljno razgovarali o tome.
- Prvo, naiao bi na moje protivljenje. Ne bih voleo da imam englesku snahu.
-Valter veruje da bi vam vaa ljubav prema njemu pomogla da prevaziete
odbojnost prema meni, na kraju. Zar zaista ne postoje izgledi za to?
- Drugo - ree on, ignoriui njeno pitanje - smatralo bi se da on nije odan
kajzeru. Mukarci iz njegove sopstvene drutvene klase vie mu ne bi bili
prijatelji. On i njegova ena ne bi bili primani u najboljim kuama.
Mod je obuzimao gnev.
- Teko mi je da poverujem u to. Nije mogue da su svi Nemci tako zatucani?
On se napravi kao da nije primetio njenu drskost.
- Tree, i poslednje, Valter gradi karijeru u Ministarstvu spoljnih poslova.
Postae poznat diplomata. Slao sam ga u kole i univerzitete u razliitim
zemljama. Savreno govori engleski i solidno ruski. Uprkos nezrelim
idealistikim stavovima, njegovi pretpostavljeni imaju visoko miljenje o
njemu, a kajzer ga je hvalio u vie navrata. Mogao bi da postane ministar
spoljnih poslova jednog dana.
- On je briljantan - ree Mod.
- Ali ako se oeni vama, s njegovom karijerom je svreno.
- To je smeno - ree ona, okirana.
V
- Draga moja mlada damo, zar to nije oigledno? Coveku koji je oenjen
pripadnicom jedne neprijateljske nacije ne moe se verovati.
- Priali smo o tome. On bi naravno ostao veran Nemakoj. Dovoljno ga volim
da prihvatim to.
- Moda bi previe brinuo o porodici svoje ene da bi bio potpuno
V
veran svojoj zemlji. Cak i ako bi tvrdokorno ignorisao tu vezu, ljudi bi se i dalje pitali.
- Preterujete - ree ona, ali poela je da gubi samopouzdanje.
- Svakako ne bi mogao da radi ni u jednoj oblasti koja zahteva tajnost. Mukarci
ne bi priali o poverljivim stvarima u njegovom prisustvu. Bio bi upropaen.
- Ne mora da radi u vojnoj obavetajnoj slubi. Moe da se prebaci u neku
drugu oblast diplomatije.
- Sve oblasti diplomatije zahtevaju tajnost. A tu je i moja pozicija.
Mod je ovo iznenadilo. Ona i Valter nisu bili uzeli u obzir Otovu
karijeru.
-Ja sam kajzerov blizak poverenik i savetnik. Da li bi nastavio bezrezervno da
mi veruje ako bi se moj sin oenio strankinjom iz jedne neprijateljske zemlje?
- Trebalo bi da nastavi da vam veruje.

- Moda i bi, ako bih preduzeo jedan vrst pozitivan korak, i odrekao se svog
sina.
Mod uzdahnu.
- Ne biste to uradili.
Oto povisi ton:
- Bio bih primoran!
Ona zavrte glavom.
- Imali biste izbora - ree ona oajno.
- Covek uvek ima izbora.
- Neu da rtvujem sve to sam stekao - svoju poziciju, karijeru, potovanje
mojih zemljaka, zbog jedne devojke - on e prezrivo.
Mod se oseala kao da joj je lupio amar. Oto nastavi:
- Ali Valter hoe, naravno.

- Sta to govorite?
-Ako bi se oenio vama, Valter bi ostao bez porodice, domovine i karijere. Ali
on e to uraditi. Izjavio vam je ljubav a da nije do kraja razmislio o posledicama, i
pre ili kasnije e shvatiti kakvu je katastrofalnu greku napravio. Ali on bez sumnje
smatra da je nezvanino veren s vama, i nee izbei obavezu. Preveliki je dentlmen.
H a j d e , o d rek n i m e s e , rei e mi. U suprotnom e sebe smatrati
kukavicom.
- To je istina - ree Mod. Oseala se oamueno. Taj uasni starac vidi istinu
jasnije nego ona.
Oto nastavi:
- Zato vi morate da raskinete veridbu.
Nju presee bol.
-Ne!
- To je jedini nain da ga spasete. Morate odustati od njega.
Mod otvori usta da se ponovo pobuni, ali Oto je u pravu, i nije znala ta da
kae.
Oto se nagnu napred i progovori s upornom otresitou:
- Hoete li raskinuti s njim?
Suze potekoe niz Modino lice. Znala je ta mora da uini. Ne moe da uniti
Valteru ivot, ak ni zbog ljubavi.
- Da - jecala je. Njenog dostojanstva je nestalo, i nije marila; bol je bio prejak. Da, raskinuu s njim.
- Obeavate li?
- Da, obeavam.
Oto ustade.
- Hvala vam to ste bili ljubazni da me sasluate. - On se nakloni. V

Zelim vam ugodno popodne. - Zatim izae.

Mod zari lice u ake.

OSMO pOGLAVLje
Sredina jula 1914.
U Etelinoj novoj spavaoj sobi u Taj gvinu stajalo je jedno veliko ogiedalo.
Bilo je staro, sa ispucalim drvenim ramom i zamuenim staklom, ali mogla je cela da
se vidi u njemu. Smatrala ga je velikim luksuzom.
V
Ogledala se u donjem veu. Cinilo joj se da joj se figura zaoblila otkako se
zaljubila. Malo se popunila oko struka i u kukovima, i grudi su joj izgledale bujnije,
moda zato to ih je Fic mazio i stezao tako mnogo. Kada je razmiljala o njemu
bradavice su je bolele.
Fic je bio stigao tog jutra s kneginjom Beom i ledi Mod, i doapnuo joj je da se
nau u Apartmanu gardenija posle ruka. Etel je smestila Mod u Ruiastu sobu,
izgovarajui se tobonjim popravkama podnih dasaka u apartmanu u kom je Mod
obino odsedala.
Sada je Etel dola u svoju sobu da se okupa i obue ist ve. Volela je da se
sprema tako za njega, iekujui kako e je dodirivati i ljubiti je, ujui unapred
njegovo stenjanje od poude i zadovoljstva, zamiljajui miris njegove koe i bogatu
teksturu njegove odee.
Otvorila je jednu fioku da uzme iste arape i pogled joj je pao na gomilu istih
belih pamunih traka, krpica" koje je koristila kad ima menstruaciju. Sinulo joj je da
ih nije prala otkako se uselila u ovu sobu. Odjednom se u njenoj glavi zae seme
iste strave. Skljokala se na uski krevet. Sada je bila sredina jula meseca. Gospoa
Devonz je otila poetkom maja. To je bilo pre deset nedelja. U tom periodu Etel je
trebalo da upotrebi krpice ne jednom ve dvaput.
- O, ne - ree ona naglas. - O, molim te, ne!
Naterala je sebe da se smiri i presabere se. Kralj je doao u posetu u januaru.
Etel je proizvedena u domaicu odmah nakon toga, ali gospoa Devonz je tada bila
suvie bolesna da bi mrdala iz kreveta. Fic je otiao u Rusiju u februaru i vratio se u
martu, i tada su njih dvoje prvi put vodili ljubav. Gospoa Devonz se oporavila u
aprilu, a Ficov upravitelj, Albert Solman, doao je iz Londona da joj objasni kako e
primati penziju. Otila je poetkom maja i tada se Etel uselila u ovu sobu i stavila tu
zastraujuu gomilicu belih pamunih traka u fioku. Bilo je to pre deset nedelja.
Kako god Etel raunala, izlazilo je na isto.
Koliko puta su se sastali u Apartmanu gardenija? Najmanje osam. Fic ga je
svaki put vadio pre kraja, ali ponekad je malo kasnio, i ona bi osetila prvi od
njegovih greva dok bi jo bio u njoj. Bila je delirino

srena zbog toga to se tako viaju, i u svojoj ekstazi nije se obazirala na rizik. Sada je bila
zarobljena.
- O, boe, oprosti mi - ree naglas.
Njena drugarica Dilis Pju bila je zatrudnela. Dilis je bila Etelina vrnjakinja.
Radila je kao slukinja za enu Persevala Dounsa i zabavljala se sa Donijem
Bevanom. Etel se priseala kako su se Dilisine grudi uveale otprilike u vreme kada
je shvatila da zapravo moe da zatrudni i ako to radi u stojeem stavu. Sada su bili
venani.
V
Sta e biti s Etel? Ona ne moe da se uda za oca svog deteta. A ak i ako se sve
ostalo izuzme, on je ve oenjen. Bilo je vreme da se nae s njim. Danas nee biti
valjanja po krevetu. Morae da popriaju o budunosti. Obukla je crnu svilenu
haljinu domaice.
Sta e on rei? Nije imao dece: hoe li mu biti drago, ili e se uasnuti? Hoe li
voleti svoje vanbrano dete ili e ga se stideti? Hoe li zavoleti Etel jo vie zbog
toga to je zaela, ili e je omrznuti?
Izala je iz svoje sobe na tavanu, pola uskim hodnikom i spustila se
stepenicama za poslugu do zapadnog krila. Poznate tapete s motivom gardenija
budile su u njoj poudu, ba kao to je na Fica delovao prizor njenih gaa. On ju je
ekao, stojei kraj prozora, gledajui osunan vrt, puei cigaru; i kada ga je ugledala
ponovo je bila oarana njegovom lepotom. Bacila mu se oko vrata. Njegov smei
sako od tvida bio je mek na dodir, kako je otkrila, jer je bio izatkan od kamira.
- O, Tedi, lepi moj, tako sam srena to te vidim - re- e ona. Volela je to je
jedina osoba koja ga oslovljava sa Tedi".
-1 ja sam srean to vidim tebe - ree on, ali nije je odmah pomazio po
grudima.
Ona mu poljubi uvo.
- Imam neto da ti kaem - ona e sveano.
-I ja imam tebi neto da kaem! Mogu li ja prvi?
Htela je da kae ,,ne", ali on se izvukao iz njenog zagrljaja i ustuknuo jedan
korak, i njeno srce odjednom ispuni zla slutnja.
VV
- Sta? - ree ona. - Sta je?
- Bea oekuje bebu. - On povue dim iz cigare i ispusti ga kao da uzdie.
Isprva nije razumela ta joj je rekao.
- Molim? - ree ona s nevericom.
- Kneginja Bea, moja ena, trudna je. Dobie bebu.
- Hoe da kae da si spavao s njom u isto vreme kad i sa mnom? Etel e ljutito.
On je izgledao prepadnuto. Cinilo se kao da nije oekivao da e njoj to smetati.

- Moram! - pobuni se on. - Treba mi naslednik.

- Ali rekao si da me voli!
-1 volim te, i uvek u te voleti na neki nain.
- Ne, Tedi! - uzviknu ona. - Ne govori tako, molim te nemoj!
- Govori tie!

- Da govorim tie? Ostavlja me! Sta e biti sa mnom ako ljudi saznaju?
- Meni to znai sve.
Etel je bila izbezumljena.
- Tedi, molim te, ja te volim.
- Ali sad je gotovo. Moram da budem dobar mu i otac svom detetu. Mora
razumeti.
- avola, da razumem! - planu ona. - Kako moe to da kae tek tako? Videla
sam da pokazuje vie oseanja prema psu koji je morao da bude upucan!
- To nije istina - on e, s knedlom u grlu.
- Podala sam ti se, u ovoj sobi, na tom tudijer krevetu!
-1 ja neu... - on uuta. Na njegovom licu, do tog trenutka stegnutom od jake
samokontrole, odjednom se ukaza patnja. On se okrenu, krijui se od njenog besnog
pogleda. -1 ja neu to nikad zaboraviti - proaputa.
Ona mu se primae i ugleda suze na njegovim obrazima, i bes splasnu.
- O, Tedi, tako mi je ao - ree.
On pokua da se pribere.
- Vrlo si mi draga, ali moram da izvrim svoju dunost - ree on. Te rei behu
hladne, ali po glasu mu se videlo koliko se mui.
- O, boe. - Pokuala je da prestane da plae. Nije mu jo bila rekla svoju
novost. Ona obrisa suze rukavom, umrknu, i proguta. - Dunost? - ree ona. Ne zna ni pola prie.
- O emu govori?
-1 ja sam trudna.
- O, blagi boe. - On mehaniki prinese cigaru usnama, pa je ponovo spusti ne
uzevi dim. - Ali uvek sam vadio!
- Ne dovoljno rano, onda.
- Koliko dugo ve to zna?

- Upravo sam shvatila. Pogledala sam u fioku i videla iste krpice. - On trepnu. Oigledno mu
nije prijalo da slua o menstruaciji. Pa, morae da istrpi. - Izraunala sam da nisam dobila
otkako sam se uselila u staru sobu gospoe Devonz, a to je bilo pre deset nedelja.
- Dva ciklusa. To znai da nema sumnje. Tako je Bea rekla.
- O, doavola.
On prinese cigaru usnama, vide da se ugasila i baci je na pod gunajui razdraljivo. Njoj
pade na pamet jedna zajedijiva misao.
- Mogao bi da ima dva naslednika.
- Ne budi smena - ree on otro. - Kopile ne moe da bude naslednik.
- Oh - ree ona. Nije joj bila namera da ozbiljno zatrai pravo nasledstva za svoje dete. S druge
strane, do tog trenutka nije razmiljala o njemu kao o kopiletu. - Jadno malo - ree ona. Moja beba, kopile.
On je izgledao kao da ga pee savest.
- Izvini - ree. - Nisam tako mislio. Oprosti mi.
Uvidela je da je njegova dobra strana u sukobu sa sebinim instinktima. Dodirnula ga je po
ruci.
- Jadni Fic.
- Boe sauvaj da Bea sazna za ovo - ree on.
Osetila se smrtno ranjenom. Zato mu je ta druga ena glavna briga? Bea e biti dobro: ona je
bogata i udata, i u sebi nosi voljeno i asno dete klana Ficherbert. Fic nastavi:
- Takav ok bi mogao biti preveliki za nju.
Etel se setila glasine da je Bea pobacila prole godine. Sve slukinje su priale o tome. Ako je
verovati Nini, ruskoj slukinji, kneginja je za taj pobaaj okrivila Fica, koji ju je uznemirio time to
je otkazao planirani put u Rusiju. Etel se oseala uasno odbaenom.
- Dakle, tvoja najvea briga je da bi vest o naoj bebi mogla da uznemiri tvoju enu.
On je zurio u nju.
- Ne elim da pobaci, to je vano!
Nije bio svestan koliko je bezobziran.
- Proklet da si - ree Etel.
- ta oekuje? Dete koje Bea nosi je ono kome sam se nadao i za ije sam se roenje molio.
Tvoje ne elimo ni ti, ni ja, niti bilo ko drugi.
- Ja ne mislim tako - ree ona tiho, i opet briznu u pla.
- Moram da razmislim o ovome - ree on. - Treba mi samoa. - On je
uhvati za ramena. - Priaemo sutra ponovo. U meuvremenu, ne govori nita nikome. Razume li?
Ona klimnu glavom.
- Obeaj mi.
- Obeavam.
- Dobra devojka - ree on, i izae iz sobe.

Etel se sae i podie ugaenu cigaru.

II

Nije rekla nikome, ali nije mogla da se pretvara da je sve u redu, pa se napravila da je bolesna
i otila u krevet. Dok je leala sama, sat za satom, tuga je polako ustupala mesto strepnji. Kako e
ona i beba iveti? Izgubie posao ovde u Taj gvinu, to bi se automatski desilo, ak i da beba nije
erlova. Sama ta injenica ju je bolela. Bila je tako ponosna na sebe kada su je proizveli u domaicu.
Dekica je voleo da kae da ponos dolazi pre pada. U ovom sluaju bio je u pravu.
Nije bila sigurna da moe da se vratu u kui svojih roditelja: njen otac e umreti do sramote.
To ju je titilo gotovo koliko i sopstveni sram. Njega e to raniti i vie nego nju, na neki nain; on je
strog po pitanju tih stvari. U svakom sluaju, nije elela da ivi kao neudata majka u Aberovenu. Ve
su postojale dve: Mejzi Oven i Gledis Priard. One su bile tune ene bez odgovarajueg mesta u
drutvenom miljeu grada. Bile su slobodne, ali nijedan mukarac nije se zanimao za njih; bile su
majke, ali ivele su sa svojim roditeljima kao da su jo uvek deca; nisu bile dobrodole ni u jednu
crkvu, pab, radnju ili klub. Kako je ona, Etel Vilijams, koja je sebe uvek smatrala malo boljom od
ostalih, uspela da potone do samog dna?
Mora da ode iz Aberovena, onda. Nije joj ao. Bie joj drago da okrene lea redovima
sumornih kua, istim" malim kapelama i beskrajnim svaama izmeu rudara i uprave. Ali kuda da
ode? I hoe li moi da via Fica?
Kad se smrklo, leala je budna gledajui kroz prozor u zvezde, i napokon je skovala plan.
Zapoee novi ivot na nekom drugom mestu. Nosie burmu i priae priu o pokojnom muu.
Pronai e nekoga da uva bebu, pronai e neki posao i zaraditi novac. Poslae dete da se koluje.
Bie devojica, imala je takav oseaj, i bie pametna, spisateljica ili lekar, ili moda politikantkinja,
kao gospoa Pankherst, koja se bori za enska prava i koju hapse ispred Bakingemske palate.
Mislila je da nee zaspati, ali emocije su je bile izmuile i ona zadrema oko ponoi i utonu u
teak san bez snova.
Probudilo ju je izlazee sunce. Sela je na krevet, radujui se novom danu kao i uvek; onda se
setila da je njen stari ivot okonan, uniten, i da se nalazi usred tragedije. Malo je falilo da opet
podlegne tuzi, ali borila se protiv toga. Ne moe da priuti sebi da tuguje. Mora da zapone novi
ivot.
Obukla se i sila do odaja za sluge gde je objavila da se potpuno oporavila od jueranje
boljke i da je spremna da obavlja svoj posao.
Ledi Mod je poslala po nju pre doruka. Etel je stavila kafu na posluavnik i odnela je u
Ruiastu sobu. Mod je sedela ispred toaletnog stoia u ljubiastom svilenom neglieu. Plakala je.
Etel je imala i svojih neprilika, ali bez obzira na to brzo se saalila.
V
- Sta nije u redu, miledi?
- O, Vilijamsova, morala sam da ga se odreknem.
Etel je pretpostavila da misli na Valtera fon Ulriha.
- Ali zato?

- Njegov otac je doao da me vidi. Nisam stvarno bila prihvatila injenicu da su Britanija i
Nemaka neprijatelji, i enidba mnome upropastila bi Valterovu karijeru, a verovatno i
karijeru njegovog oca.
- Ali svi kau da nee biti rata, Srbija nije dovoljno vana.
-Ako ne sada, bie ga kasnije; a ak i ako nikad ne doe do rata, sama pretnja od njegovog
izbijanja je dovoljna. - Rub ruiastog ipkanog miljea visio je s vrha toaletnog stoia, i Mod ga je
nervozno upkala, parajui skupu ipku. B i e p o t reb n i s a t i d a s e t o z a k r p i , pomisli Etel.
Mod nastavi: - Niko u Ministarstvu spoljnih poslova Nemake nee poveravati Valteru tajne ako
bude oenjen Engleskinjom.
Etel nasu kafu i dade olju Mod.
- Her Fon Urlih e se odrei posla ako vas stvarno voli.
- Ali ja ne elim da on to uini! - Mod prestade da para ipku i otpi gutljaj kafe. - Ne smem da
budem osoba koja je okonala njegovu karijeru. Kakva je to osnova za brak?
M o g a o b i d a p ron a e n e k i d r u g i p o s a o , pomisli Etel; a a k o t e z a i s t a v o l i , t o
b i i u i n i o . Onda se setila oveka kojeg ona voli, i kako se brzo njegova strast ohladila kada je
njihova veza prestala da mu odgovara. Z a d r a u s v o j e m i l j e n j e z a s e b e , pomisli ona;
n i t a j a n e z n a m . Ona upita:
V
- Sta je Valter rekao?
- Nisam ga videla. Napisala sam mu pismo. Prestala sam da idem na sva mesta gde sam ga
obino sretala. Onda je on poeo da svraa kui, i poelo je da me biva sramota da stalno
govorim slugama da mu kau da nisam kod kue, pa sam dola ovamo s Ficom.
- Zato neete da priate s njim?
- Zato to znam ta e se desiti. Uzee me u naruje i ljubiti, i ja u se predati.
Z n a m t a j o s e a j , pomisli Etel. Mod uzdahnu.
- Tiha si jutros, Vilijamsova. Verovatno ima sopstvenih briga. Je li situacija mnogo teka s
ovim trajkom?
- Jeste, miledi. Ceo grad je na malim sledovanjima.
- Hrani li jo uvek decu rudara?
- Svakog dana.
- Odlino. Moj brat je vrlo velikoduan.
- Jeste, miledi. - K a d m u t a k o o d g o v a r a , pomisli ona.
- Pa, bolje da nastavi sa svojim poslom. Hvala ti za kafu. Rekla bih da ti dosaujem svojim
problemima.
Impulsivno, Etel uhvati Mod za ruku.
- Molim vas ne govorite to. Uvek ste bili dobri prema meni. Strano mi je ao zbog Valtera i
nadam se da ete mi uvek priati ta vas titi.
- Ba lepo od tebe. - Suze nanovo zasijae u Modinim oima. - Mnogo ti hvala, Vilijamsova. Ona stegnu Etelinu aku, pa je pusti.
Etel uze posluavnik i ode. Kad je ula u kuhinju, Pil, batler, ree:

- Jesi li neto zgreila?

Kad bi samo znao, pomisli ona.
- Zato pita?
- Njegovo gospodstvo eli da te vidi u biblioteci u pola jedanaest.
D a k l e , b i e f o r m a l n o g r a z g o v o r a , pomisli Etel. Moda je tako i bolje.
Bie razdvojeni stolom i ona nee pasti u iskuenje da mu se baci oko vrata. To e joj pomoi da se
suzdri od plaa. Morae da bude hladna i
V
bezoseajna. Citav njen dalji ivot zavisi od tog razgovora.
Nastavila je da svrava poslove u domainstvu. Nedostajae joj Taj gvin. Tokom godina koje
je provela radei tu zavolela je stari stilski nametaj. Upamtila je kako se ta zove, i nauila da
prepozna visoki svenjak ili torer, bife, kredenac, i kanterberi, iliti stalak za novine. Dok je brisala
prainu i glancala, primeivala je intarzije, udubljenja i talasaste ukrase, noice u obliku lavljih apa
koje dre kugle u kandama. Povremeno bi neko poput Pila rekao: , , To j e f r a n c u s k i n a m e t a j
- L u j X V , i ona je shvatila da je svaka soba dosledno ureena i nametena u nekom stilu,
baroknom, neoklasinom ili gotskom. Ona nikad nee ponovo iveti okruena takvim nametajem.
Sat vremena kasnije otila je do biblioteke. Knjige u njoj su sakupili Ficovi preci. U toj
prostoriji se sad retko boravilo: Bea je itala samo francuske romane, dok Fic nije uopte itao.
Gosti su ponekad dolazili tu da nau malo mira i tiine, ili da igraju ah figurama od slonovae na
stolu u sredini biblioteke. Tog jutra su roletne bile dopola sputene na Etelin zahtev, da bi se
prostorija zatitila od julskog sunca i odrala hladovina. Stoga je delovala sumorno.
Fic je sedeo u zelenoj konoj fotelji. Na Etelino iznenaenje, i Albert Solman je bio tu, u
crnom odelu i koulji s krutom kragnom. Advokat po obrazovanju, Solman je bio ono to su
edvardijanska gospoda nazivala upraviteljem. On se starao o Ficovim finansijama, proveravao
prihode od zemljine rente i prava na iskopavanje uglja, plaao raune, i izdavao gotov novac za
plate posluge. Bavio se i zakupljivanjem i ostalim vrstama ugovora, i povremeno je podnosio tube
protiv ljudi koji su pokuavali da prevare Fica. Etel ga je ranije srela, i nije joj se dopao. Mislila je
da je sveznalica. Moda svi advokati to jesu, nije znala sa sigurnou: on je bio jedini advokat kojeg
je ikad upoznala.
Fic ustade, izgledajui posramljeno.
- Poverio sam se gospodinu Solmanu - ree on.
- Zato? - ree Etel. Ona je morala da obea da nee nikom rei. To to je Fic rekao svom
advokatu inilo joj se kao izdaja.
Fic je izgledao kao da se stidi samog sebe, to je bio redak prizor.
- Solman e ti rei ta predlaem.
- Zato? - ponovi Etel.
Fic joj uputi moleiv pogled, kao da je moli da mu dodatno ne oteava sve to.
Ali ona nije saoseala s njim. Nije joj bilo lako, zato da njemu bude lako?
- ta se to plai da mi sam kae? - ona e izazovno.
On je izgubio sve svoje arogantno samopouzdanje.

- Ostaviu njemu da objasni - ree i, na njeno zaprepaenje, izae iz prostorije.

Kada su se vrata zatvorila za njim, ona se zagleda u Solmana, razmiljajui: k a k o d a p r i a m
o budunosti svoje bebe s ovim neznancem?
Solman joj se nasmei.
- Znai, bili ste nevaljali, zar ne?
To ju je zabolelo.
- Jeste li to isto rekli i erlu?
- Naravno da nisam!
- Jer on je uinio istu stvar, znate. Potrebno je dvoje da bi se napravila beba.
- Dobro, nema potrebe da zalazimo u to.
- Samo nemojte da se ponaate kao da sam ja sama sve to napravila.
- U redu.
Etel sede, pa ga ponovo pogleda.
- Moete sesti, ako elite - ree ona, kao da je ona gospodarica kue koja povlauje svom
batleru.
On pocrvene. Nije znao da li da sedne, pa da ispadne kao da je ekao na dozvolu da to uini, ili
da ostane da stoji, kao nekakav sluga. Na kraju je odluio da etka tamo-amo.
- Njegovo gospodstvo mi je naloilo da vam iznesem jednu ponudu - ree on. etkanje nije ba
proizvodilo eljeni efekat, te se on zaustavi i stade ispred nje. - Velikoduna je ponuda u
pitanju, i savetujem vam da je prihvatite.
Etel ne ree nita. Ficova bezoseajnost imala je jedan koristan efekat: navela ju je da shvati da
se nalazi u pregovorima. To je za nju bio poznat teren. Otac joj je uvek pregovarao, raspravljao se i
ubeivao s upravom rudnika, vazda pokuavajui da izbori vee nadnice, krae radno vreme, i bolje
mere predostronosti zbog rizika posla. Jedna od njegovih krilatica bila je: N i k a d n e
p rog o v a r a j o s i m a k o n e m o r a ." I zato je ostala nema.
Solman ju je gledao sa iekivanjem. Kada je shvatio da ona nema nameru da odgovori,
izgledao je ozlojeeno. On nastavi:
- Njegovo gospodstvo je voljno da vam dodeli penziju od dvadeset etiri funte godinje, koja bi
se isplaivala unapred na mesenom nivou. Mislim da je to vrlo velikoduno od njega, zar ne?
Pokvarena krtica, pomisli Etel. Kako moe da bude tako zao prema meni? Dvadeset etiri
funte iznosila je plata jedne obine slukinje. Bilo je upola manje od onoga to je Etel dobijala kao
domaica, a izgubie boravite i hranu.
Zato mukarci misle da mogu da se izvuku s tim? Verovatno zato
V
to obino i mogu. Zena nije imala nikakva prava. Potrebno je dvoje da bi se napravila beba, ali
samo jedno je bilo u obavezi da se o njoj stara.
Kako su ene dopustile da dou u tako lou poziciju? Bila je besna zbog toga. I dalje nije nita govorila.
Solman privue stolicu i sede blizu nje.
- Sad, morate sagledati stvari s vedrije strane. Imaete deset ilinga nedeljno...
- Ne ba - ree ona brzo.

- Pa, recimo neka bude dvadeset est funti godinje, to je deset ilinga nedeljno. ta kaete?
Etel ne ree nita.
- Moete nai neki lep sobiak u Kardifu za dva ili tri ilinga, a ostatak potroiti na sebe. - On je
potapa po kolenu. - I ko zna, moda ete pronai jo nekog plemenitog oveka koji e vam
malo olakati ivot... razumete me? Vi ste vrlo lepa devojka, znate.
Ona se pretvarala da ga nije razumela. Pomisao da bi mogla da bude ljubavnica jednog ljigavog
advokata kao to je Solman bila joj je odvratna. Zar on stvarno misli da moe da zauzme Ficovo
mesto? Ona ne odgovori nita na tu njegovu insinuaciju.
- Postoje li neki uslovi? - ona e hladno.
- Uslovi?
- Koji idu uz erlovu ponudu.
Solman se nakalja.
- Oni uobiajeni, naravno.
- Uobiajeni? Znai, radili ste ovo i ranije.
- Ne za erla Ficherberta - ree on brzo.
- Ali za nekog drugog.
- Hajde da se drimo teme, molim vas.
- Moete nastaviti.
- Ne smete navesti erlovo prezime u detinjoj krtenici, niti na bilo koji drugi nain otkriti bilo
kome da je on otac deteta.
-1 iz vaeg iskustva, gospodine Solman, da li ene obino prihvataju ove vae uslove?
- Da.
N a r a v n o d a p r i h v a t a j u , pomisli ona ogoreno. Kakav izbor imaju? Potpuno su
obespravljene, pa uzimaju ono to im se ponudi. Naravno da prihvataju uslove.
- Ima li ih jo?
- Nakon to odete iz Tajgvina, ne smete ni na koji nain pokuavati da stupite u kontakt s
njegovim gospodstvom.
D a k l e , pomisli Etel, n e e l i d a v i d i n i m e n e n i s v o j e d e t e . Razoaranje je nabujalo u
njoj poput talasa slabosti: da nije sedela u tom trenutku, moda bi pala. Ona stegnu zube da zaustavi
suze. Kada je ovladala svojim oseanjima, ree:
- Jo neto?
- Verujem da je to sve.
Etel ustade. Solman ree.
- Morate me kontaktirati da mi kaete gde e mesene rate biti isplaivane. - On izvadi malu
srebrnu kutiju i izvue jednu karticu.
- Ne - ree ona kad joj je pruio karticu.
- Ali moraete da stupite u kontakt sa mnom...
- Ne, neu - ponovi ona.
- ta hoete da kaete?

Ta ponuda je neprihvatljiva.
Dajte, ne budite blesavi, gospodice Vilijams...
- Ponoviu vam jo jednom, gospodine Solman, da u vama ne bi ostao ni traak sumnje. Ne
prihvatam ponudu. Moj odgovor je: ne. Nemam nita vie da vam kaem. Do vienja. - Ona
izade i zalupi vratima.
Vratila se u svoju sobu, zakljuala vrata, i sita se isplakala.
Kako Fic moe da bude tako surov. Zar zaista ne eli vie nikad da je vidi? Ni svoju bebu? Zar
misli da sve to se desilo izmeu njih dvoje moe da izbrie dvadeset etiri funte godinje? Zar je
stvarno vie ne voli? Da li ju je ikad voleo? Je li ona budala? Mislila je da je voli. Bila je sigurna da
to neto znai. Moda se on pretvarao sve vreme i varao je, ali nije
V
mislila da je to istina. Zena moe da oseti kad se mukarac pretvara.
I ta on sada radi? Mora da potiskuje svoja oseanja. Moda je on ovek plitkih emocija. To je
mogue. Moda ju je voleo, iskreno, ali ljubavlju koja je lako zaboravljena kada je postala smetnja.
Takva slabost karaktera mogla je da promakne njenoj panji dok je bila u vrtlogu strasti.
Barem joj okorelost njegovog srca olakava cenkanje. Nije oseala potrebu da razmilja o
njegovim oseanjima. Moe da se koncentrie na to da pokua da izvue najbolje za sebe i bebu.
Mora uvek da ima na umu kako bi Stari izaao na kraj s ovom situacijom. Jedna ena nije ba sasvim
nemona, ta god da zakon kae.
Fic e se sada zabrinuti, naslutila je. Mora da je oekivao da e ona prihvatiti ponudu, ili u
najgorem sluaju povisiti cenu; onda bi imao oseaj da je njegova tajna bezbedna. Sada e biti
zbunjen i strepee. Nije dala Solmanu priliku da je pita ta zapravo ona hoe. Neka ih, neka malo
pipaju u mraku. Fic e poeti da strahuje da Etel namerava da se osveti tako to e rei kneginji Bei
za svoju bebu.
Pogledala je kroz prozor u sat na krovu tale. Bilo je nekoliko minuta do dvanaest. Na travnjaku
ispred kue osoblje se sprema da poslui veeru deci rudara. Kneginja Bea je obino volela da vidi
domaicu oko dvanaest. esto je imala pritube: ne svia joj se cvee u holu, uniforme slugu nisu
ispeglane, lak na ogradi stepenita poeo je da se kruni. Domaica je sa svoje strane takoe imala
pitanja: o rasporedu gostiju po sobama, obnavljanju posuda i staklarije, angaovanju i otputanju
slukinja i devojaka za rad u kuhinji. Fic je obino dolazio u salon oko pola jedan na au erija pre
ruka.
Tada e ga Etel privrljiti.
III

Fic je posmatrao decu rudara kako stoje u redu za ruak. Lica su im bila prljava, kosa kutrava,
a odea u dronjcima, ali izgledali su sreno. Deca su neverovatna. Ova su spadala meu
najsiromaniju u zemlji, oevi su im bili zarobljeni u jednom gorkom sporu, ali to se na deci nije
videlo.

Jo od kako se oenio Beom eznuo je za detetom. Ona je ve jednom bila pobacila i on je

strahovao da bi mogla ponovo. Proli put je dobila napad besa samo zato to je on otkazao njihov put
u Rusiju. Ako sazna da je napravio dete njihovoj domaici, njen bes bi bilo nemogue savladati.
A ta uasna tajna bila je u rukama jedne sluavke.
Briga ga je izmodila. Bila je to uasna kazna za njegov greh. U drugim okolnostima moda bi
se donekle radovao detetu s Etel. Mogao je
V
da smesti majku i bebu u neku malu kuu u elsiju i poseuje ih jednom nedeljno. Osetio je jo
jedan ubod ala i udnje od otrine tog sanjarenja. Nije hteo da bude grub prema Etel. Njena ljubav
mu je bila slatka: njeni
V
vatreni poljupci, njen eljni dodir, vrelina njene strasti. ak i dok joj je saoptavao loe vesti, eleo
je da miluje njeno vitko telo, i oseti kako ga ljubi po vratu na onaj poudni nain koji ga je toliko
izluivao. Ali morao je da stegne srce.
Osim to je bila najuzbudljivija ena koju je ikad ljubio, bila je inteligentna, dobro obavetena i
zabavna. Njen otac je uvek priao o najnovijim deavanjima, kako mu je rekla. A domaica u Taj
gvinu je imala pravo da proita erlove novine nakon to batler zavri s njima, pravilo koje je vailo
meu poslugom, a za koje on nije znao. Etel mu je postavljala neoekivana pitanja na koja nije uvek
imao odgovor, na primer: ko je vladao Maarskom pre Austrijanaca? N e d o s t a j a e m i t o ,
pomisli on tuno.
Ali ona se nije ponaala kao odbaena ljubavnica. Solmana je razgovor s njom potresao. Fic ga
je pitao:
- ta ona eli? - ali Solman nije znao.
Fic je gajio uasnu sumnju da e Etel moda ispriati Bei celu priu, prosto iz neke uvrnute
moralne elje da istina izae na videlo. B o e p o m o z i m i d a j e z a d r i m p o d a l j e o d s v o j e
e n e , molio se.
Iznenadio se kada je ugledao nisku zaokrugljenu figuru Persevala Dounsa, kako se epuri
hodajui preko travnjaka u zelenim sportskim pantalonama uhvaenim ispod kolena i cipelama za
etnju.
- Dobro jutro, milorde - ree gradonaelnik, skidajui svoj smei filcani eir.
- 'Jutro, Dounse. - Kao predsednik Seltik mineralsa, Douns je bio izvor velikog dela Ficovog
bogatstva, ali on i pored toga nije voleo tog oveka.
- Novosti nisu dobre - ree Douns.
- Mislite iz Bea? Kako sam razumeo, austrijski car jo radi na sastavljanju svog ultimatuma
Srbiji.
- Ne, mislim na novosti iz Irske. Stanovnici Alstera nee da prihvate domau vlast, znate. To e
ih uiniti manjinom pod rimokatolikom vlau. Vojska je ve pred pobunom.
Fic se namrti. Nije voleo da slua prie o pobuni unutar britanske vojske. On ree ukoeno:
- Bez obzira na ono to se pie u novinama, ne verujem da e britanski oficiri prekriti
nareenja sopstvene vlade.
- Ve jesu! - ree Douns. - ta je s pobunom u Karagu?

Niko nije prekrio nareenja.

- Pedeset sedam oficira je istupilo iz vojske kada im je bilo nareeno da napadnu alsterske
dobrovoljce. Moda vi to ne nazivate pobunom, milorde, ali svi to ine.
Fic zastenja. Douns je naalost bio u pravu. Engleski oficiri zaista nisu hteli da napadnu svoje
ljude koji su stali u odbranu mase sastavljene od irskih katolika.
- Irskoj nikad nije trebalo obeati nezavisnost - ree on.
- Tu se slaem s vama - ree Douns. - Ali zapravo sam doao da priamo o ovome. - On
pokaza na decu na klupama koja su sedela za stolovima, jedui kuvani bakalar s kupusom. Voleo bih da prestanete s tim.
Fic nije voleo da mu ljudi nie od njega na drutvenoj lestvici govore ta da radi.
- Neu dopustiti da aberovenska deca gladuju, ak ni ako su njihovi oevi krivi za oskudicu.
- Samo produavate trajk.
V
Cmjemca da dobija novac od svake tone uglja koja se iskopa, za Fica nije znaila da je u
obavezi da se stavlja na stranu vlasnika rudnika, a protiv rudara. Uvreen, on ree:
V
- Strajk je vaa briga, ne moja.
- Brzi ste kad treba da uzmete novac.
Fic je bio besan i zaprepaen.
- Nemam vie nita da vam kaem. - On se okrenu.
Douns se odmah pokaja.
- Molim za oprotaj, milorde, nesmotrena opaska s moje strane, i potpuno nerazumna, ali ova
stvar je izuzetno zamorna.
Ficu je bilo teko da odbije izvinjenje. Nije bio umilostivljen, ali se ipak okrenuo i ljubazno
obratio Dounsu:
- U redu, ali u i dalje davati veeru deci.
- Vidite, milorde, jedan rudar u ugljenokopu moe da bude tvrdoglav po prirodi, i da pretrpi
mnogo nevolja zbog svog budalastog ponosa, ali ono to ga na kraju slomi jeste kad vidi da
mu deca gladuju.
- Vi ionako vadite ugalj.
- Uz pomo treerazredne radne snage sastavljene od stranaca. Veina tih ljudi nisu obueni
rudari, i njihov uinak je slab. Uglavnom ih koristimo za odravanje tunela i odravanje konja
u ivotu. Ne vadimo mnogo uglja.
- Za ime boga, nije mi jasno zato ste izbacili one nesrene udovice iz njihovih domova. Bilo ih
je samo osam, a izgubile su svoje mueve u tom prokletom rudniku.
- To je opasan princip. Kua ide s rudarom. Jednom kad odustanemo od te prakse, na kraju
emo zavriti kao vlasnici sirotinjskih naseobina.
O n d a m o d a n i j e t reb a l o d a p o d i e t e s i rot i n j s k e n a s e o b i n e , pomisli Fic, ali ne
ree nita. Nije eleo da produava razgovor s tim malim umiljenim tiraninom. Pogledao je u sat.
Bilo je pola jedan: vreme za
................

au erija.
- Ne vredi, Dounse - ree on. - Neu voditi vae bitke umesto vas. Do vienja. - On poe ka
kui brzim korakom.
V
Douns mu je bio najmanja briga. Sta e da radi s Etel? Mora se postarati da se Bea ne
uznemiri. Osim opasnosti po neroenu bebu, oseao je da ta trudnoa moe predstavljati novi
poetak za njihov brak. To dete ih moe ponovo zbliiti i obnoviti toplinu i prisnost koju su imali
kada su se uzeli. Ali te nade e pasti u vodu ako Bea sazna da ju je varao s domaicom. Njen gnev
e biti neutaiv.
Bio je zahvalan na sveini hola, s kamenom poploanim podom i tavanicom ispresecanom
drvenim gredama. Njegov otac je izabrao ovaj feudalni stil gradnje. Jedina knjiga koju je tata ikad
proitao, osim Biblije, bio je Gibonov U s p o n i p a d R i m s k o g c a r s t v a . Verovao je da e jo
vee Britansko carstvo doiveti istu sudbinu osim ako se plemstvo ne bude borilo da sauva
njegove institucije, naroito Kraljevsku mornaricu, Englesku crkvu i Konzervativnu partiju. Bio je
u pravu, Fic nije sumnjao u to.
aa suvog erija bila je ba ono to mu treba pre ruka. Oraspoloila bi ga i otvoriia mu
apetit. S prijatnim oseajem iekivanja, on ue u salon. Uasnuo se kada je tu ugledao Etel kako
pria s Beom. Stao je u dovratku i preneraeno se izbeio. O emu ona pria? Da li je zakasnio?
- Sta se to ovde deava? - ree otro.
Bea ga pogleda iznenaeno i ree smireno:
- Razgovaram o jastunicama sa svojom domaicom. Jesi li oekivao neto dramatinije? ,,R" u rei dramatino" vibriralo je usled njenog ruskog izgovora.
Za trenutak nije znao ta da kae. Shvatio je da zuri u svoju enu i ljubavnicu. Pomisao na to
kako je bio intiman s obe te ene bila je uznemirujua.
- Ne znam, zaista - promrmlja, i sede za pisai sto, leima okrenut njima dvema.
Dve ene nastavie s razgovorom. Zaista su priale o jastunicama: o tome koliki im je vek
trajanja, kako one stare mogu da se iskrpe i daju slugama, i da li je bolje da se kupe ve izvezene ili
da se nabave obine, pa da ih onda domae sluavke izvezu. Fic je, meutim, i dalje bio potresen.
Ta mala scena, gospodarica i sluavka u tihom razgovoru, podsetila ga je na to koliko bi
zastraujue lako bilo za Etel da kae Bei istinu. Ovo ne moe vie ovako. Mora da preduzme
neto. On uze jedan list plavog papira s grbom Taj gvina iz fioke, umoi pero u mastionicu, i
napisa: N a i m o s e p o s l e r u k a" . Istapkao je hartiju upijaem da skine viak mastila i ubacio
je u odgovarajui koverat.
Dva minuta kasnije, Bea otpusti Etel. Dok je odlazila, Fic progovori ne okreui glavu.
- Doi, molim te, Vilijamsova.
Ona mu pride. On oseti prijatnu aromu mirisnog sapuna, bila mu je priznala da ga je ukrala od
Bee. Uprkos svom gnevu, bio je neugodno svestan blizine njenih vitkih, jakih butina ispod crne
svile njene radne haljine. On joj dade koverat, ne gledajuu u nju.
- Poalji nekoga do veterinara u gradu da uzme boicu ovih pilula za pse. Protiv pseeg kalja
su.

- Svakako, gospodine. - Ona izae.

Razreie on tu situaciju za dva sata. Nasuo je sebi eri. Ponudi jednu au Bei, ali ona odbi.
Vino mu je grejalo eludac i oputalo ga. On sede kraj svoje ene, a ona mu uputi prijateljski
osmeh.
- Kako se osea? - upita on.
- Ujutru imam muninu - ree ona. - Ali to proe. Sada sam dobro.
Njegove misli se brzo vratie Etel. Ona ga dri u aci. Nije rekla
nita, ali implicitno je zapretila da e sve rei Bei. Bilo je to iznenaujue
V
lukavo od nje. Nervirao se zbog svoje nemoi. Zeleo je da moe da se postara za to ak i ranije od
tog popodneva.
Ruali su u maloj trpezariji, sedei za hrastovim stolom s etvrtastim nogama koji je s
lakoom mogao da potie iz kakvog srednjovekovnog manastira. Bea je otkrila da u Aberovenu ima
Rusa.
- Vie od stotinu, kako mi Nina kae.
S naporom, Fic izbaci Etel iz glave.
- Bie da se radi o trajkbreherima koje je doveo Perseval Douns.
- Stanovnitvo ih po svoj prilici ne prihvata. Ne usluuju ih u radnjama i kafeima.
- Moram zatraiti od veleasnog Denkinsa da odri propoved o ljubavi prema blinjem svom,
ak i ako je trajkbreher.
- Zar ne moe prosto da naredi duandijama da ih usluuju?
Fic se nasmei.
- Ne, draga moja, ne u ovoj zemlji.
- Pa, ao mi ih je i volela bih da uinim neto za njih.
Ficu je bilo milo zbog toga.

________
V
- To je lepo od tebe. Sta ima na umu?
- Verujem da postoji jedna pravoslavna crkva u Kardifu. Doveu jednog popa ovamo da dri
slubu za njih jedne nedelje.
Fic se namrti. Bea se bila pokrstila u Engleskoj crkvi kad su se uzeli, ali znao je da ona udi
za verom svog detinjstva, i to je video kao znak da nije srena u svojoj novoj zemlji. Ali nije hteo
da je ljuti.
- Ba dobro - ree on.
- A potom bismo mogli da im priredimo veeru u trpezariji za sluinad.
- Dobra ideja, draga moja, ali oni bi mogli biti neotesana druina.
- Nahraniemo samo one koji dou na slubu. Tako emo iskljuiti Jevreje i one
problematine.
- Promuurno. Naravno, stanovnitvo te moda nee voleti zbog toga.
- Ali to se tebe ili mene ne tie.
On klimnu glavom.
- Pa dobro. Douns se alio da podravam trajk time to hranim decu. Ako ti ugosti
trajkbrehere, barem niko nee moi da kae da se stavljamo na neiju stranu.
- Hvala ti - ree ona.
Trudnoa je ve poboljala na odnos, pomisli.
On je popio dve ae belog rajnskog vina uz ruak, ali strepnja ga je ponovo obuzela kada je
izaao iz trpezarije i krenuo ka Apartmanu gardenija. Etel je drala njegovu sudbinu u svojim
rukama. Krasila ju je nena, emotivna enska priroda, ali bez obzira na to, nije trpela da joj drugi
govore ta da radi. Nije mogao da je kontrolie, i to ga je plailo. Ali ona nije bila tamo. On pogleda
u asovnik. Bilo je dva i petnaest. Bio je rekao posle ruka". Etel je znala kada e kafa biti
posluena, i trebalo je da ga eka. Nije precizirao mesto, ali sigurno je shvatila.
Zebnja je poela da se uvlai u njega. Posle pet minuta je pao u iskuenje da ode. Niko ga nije
ostavio da eka ovako. Ali nije eleo da odlae razreenje tog problema ni dan due, ak ni sat, i
zato je ostao tu.
Ona je dola u pola tri. On ree gnevno:
- Sta to pokuava da mi uini?
Ona se ne osvrnu na to pitanje.
- Koji ti je avo bio da me tera da priam s nekim londonskim advokatom?
- Mislio sam da e tako biti manje emotivno.
- Ne budi prokleto glup. - Fic je bio okiran. Niko nije tako priao s

njim jo otkako je bio deak. Ona nastavi: - Nosim tvoje dete. Kako to moe da ne bude emotivno?
Bila je u pravu, glupo se poneo, i njene rei su ga pekle, ali nije mogao a da istovremeno ne
uiva u muzici njenog naglaska, re emotivno" je imala drugaiju notu za svaki od svojih slogova,
tako da je zvuala kao melodija.
V
- Zao mi je - ree on. - Platiu ti duplo...
- Ne ukopavaj se jo dublje, Tedi - ree ona, ali mekim tonom. - Nemoj da se cenjka sa
mnom, kao da je ovo neto emu samo treba odrediti pravu cenu.
On uperi prstom u nju:
- Ne sme da pria s mojom enom, uje li me? Ne dozvoljavam to!
- Nemoj da mi nareuje, Tedi. Nemam razloga da te sluam.
- Kako se usuuje da tako pria sa mnom?
- Umukni i sluaj, pa u ti rei.
Njen ton ga je izluivao, ali setio se da ne moe da priuti sebi da je okrene protiv sebe.
- Hajde, sluam - ree.
- Poneo si se veoma bezobzirno prema meni.
Znao je da je to istina, i osetio je aoku grie savesti. Bilo mu je strano ao to ju je povredio.
Ali trudio se da to ne pokae. Ona nastavi:
- Jo uvek te previe volim da bih htela da ti pokvarim sreu. - On se osetio jo gore. - Ne
elim da te povredim - ree ona. Progutala je knedlu i okrenula se od njega, i on ugleda suze
u njenim oima. Zaustio je da kae neto, ali ona podie ruku da ga uutka. - Trai od mene
da napustim svoj posao i dom, i zato mi mora pomoi da zaponem novi ivot.
- Naravno - ree on. - Ako je to ono to eli. - Pria o praktinim stvarima oboma im je
pomogla da potisnu oseanja.
- Idem u London.
- Dobra ideja. - Nije mogao a da ne bude zadovoljan: niko u Aberovenu nee saznati da je
trudna, a kamoli ije je dete.
- Kupie mi jednu malu kuu. Nita preterano - neki radniki kraj e mi savreno odgovarati.
Ali elim da ima est soba, da bih mogla da ivim u prizemlju i da uzmem podstanara. Od
stanarine u plaati popravke i odravanje. I dalje u morati da radim.
- Temeljno si razmislila o ovome.
- Pita se koliko e to da kota, pretpostavljam, ali ne eli to da me
pita, jer jedan dentlmen ne voli da pita za cenu onoga to plaa. - Bila je to istina. - Pogledala sam
u novinama - ree ona. - Takva kua kota oko trista funti. To je verovatno jeftinije nego da mi
plaa dve funte meseno do kraja ivota.
Tri stotine funti nije bilo nita za Fica. Bea je znala da potroi toliko na odeu za jedno
popodne u butiku Mezon Paken u Parizu. On ree:
- Ali obeala bi da e uvati tajnu?
-1 obeavam da u voleti tvoje dete i brinuti se o njemu, i podii je, ili njega, da bude srena i
zdrava i dobro obrazovana, iako ti niim ne pokazuje da brine o tome.

Osetio je ozlojeenost, ali bila je u pravu. Jedva da je bio i pomislio na to dete.

- Izvini - ree on. - Previe sam zabrinut za Beu.
- Znam - ree ona, a ton joj smeka, kao i uvek kada bi on dopustio svojim strepnjama da izau
na videlo.
- Kad odlazi?

- Sutra ujutru. Zuri mi se koliko i tebi. Seu na voz za London, i odmah poeti da traim
kuu. Kada budem pronala pravo mesto, pisau Solmanu.
- Morae negde da iznajmi sobu dok trai kuu.
On izvadi novanik iz unutranjeg depa svog sakoa i prui joj dve bele novanice od po pet
funti. Ona se nasmei.
- Ti nema pojma koliko ta kota, zar ne, Tedi? - Vrati mu jednu novanicu. - Pet funti je i
vie nego dovoljno.
On je izgledao uvreeno.
- Ne elim da se osea kao da ti neto uskraujem.
Njeno dranje se promeni, i on na tren opazi njen prikriveni gnev.
- Oh, uskrauje mi, Tedi, uskrauje - ree ona ogoreno. - Ali ne u novcu.
- Oboje smo u tome uestvovali - stade on da se brani, bacivi pogled ka krevetu.
- Ali samo jedno od nas e roditi bebu.
- No, hajde da se ne svaamo. Rei u Solmanu da postupi onako kako si predloila.
Ona isprui ruku.
- Zbogom, Tedi. Znam da e odrati re. - Glas joj je bio miran, ali bilo mu je jasno da se bori
da ostane pribrana. Rukovali su se i inilo se udnim da oni koji su imali strasnu ljubavnu
vezu to ine.
H,
- Hocu - ree on.
- Molim te idi sad, brzo - ree ona, i okrenu se.
On je oklevao jo trenutak, zatim izae iz sobe. Dok se udaljavao, bio je iznenaen i
posramljen to mu suze, tako nepriline za jednog mukarca, naviru na oi.
- Zbogom, Etel - proaputa on praznom hodniku. - Nek te bog blagoslovi i sauva.
IV
Otila je do ostave za prtljag na tavanu i ukrala jedan mali kofer, star i pohaban. Nikome nikad
neCe nedostajati. Pripadao je Ficovom ocu, i imao njegov grb utisnut na koi: pozlata se odavno
skinula, ali otisak se jo mogao razaznati. Spakovala je arape i donji ve i malo kneginjinog
miriljavog sapuna.
LeeCi u krevetu te noCi, zakljuila je da ipak ne eli da ide u London. Bila je previe
uplaena da sama prolazi kroz to. Htela je da bude sa svojom porodicom. Morala je da pita majku u
vezi s nekim stvarima vezanim za trudnoCu. Trebalo bi da bude u poznatoj sredini kada se beba
rodi. Njenom detetu Ce trebati baka i deka i ujak Bili.

Ujutru je obukla sopstvenu garderobu, ostavila haljinu domaCice okaenu na ekser, i iunjala
se iz Taj gvina u ranim satima. Na kraju prilaza se osvrnula put kuCe, zidovima crnim od ugljene
praine i dugim redovima prozora koji su bleskali u osvitu sunca, i pomislila je koliko je toga
nauila otkako je dola da radi tu sa svojih trinaest godina, nakon to je bila zavrila kolu. Sada
zna kako ivi visoko drutvo. Jedu udnu hranu, spremljenu na sloene naine, i bacaju vie nego
to pojedu. Svi govore na isti nain, kao da gube dah, ak i neki stranci. Drala je u rukama prelepi
donji ve bogatih ena, od finog pamuka i skliske svile, runo iven i izvezen i ukraen ipkom, od
svakog po dvanaest u njihovim fiokama. Mogla je da pogleda u kredenac i da odmah pogodi u kom
veku je napravljen. Ali iznad svega, pomisli ona ogoreno, nauila je da ljubavi ne treba verovati.
Spustila se niz obronak u Aberoven i krenula ka Velington rouu. Vrata roditeljske kuCe bila su
otkljuana, kao i uvek. Ona ue unutra. Glavna prostorija, kuhinja, bila je manja od sobe s vazama
u Taj gvinu, u kojoj su drali samo cveCe. Mama je mesila testo za hleb, ali kada je ugledala kofer,
ona stade i ree:
V
- Sta se desilo?
- Dola sam kui - ree Etel.
Spustila je kofer i sela za kuhinjski sto. Oseala se previe posramljeno da bi rekla ta se
desilo. Ipak, mama je pogaala.
- Otputena si!
Etel nije mogla da pogleda majku.
V
- Jesam. Zao mi je, mama.
V Mama obrisa ruke krpom.
V - Sta si uradila? - ree ljutito. - Da ujem, odmah!
Etel uzdahnu. Sta je spreava da kae?
- Zatrudnela sam - ree ona.
- O, ne, grena devojko!
Etel se borila da ne zaplae. Nadala se da e naii na saoseanje, ne na osudu.
- Jesam grenica. - Ona skide eir, trudei se da ostane pribrana.
- Sve ti je to udarilo u glavu... rad u velikoj kui, i to to si upoznala kralja i kraljicu. Od toga
si zaboravila kako si vaspitavana.
- Mislim da si u pravu.
- To e ubiti tvog oca.
- Ne mora on da rodi - Etel e sarkastino. - Bie on dobro.
- Ne budi bezobrazna. To e mu slomiti srce.
- Gde je on?
- Otiao je na jo jedan trajkaki sastanak. Razmisli samo o njegovoj poziciji u ovom gradu:
stareina u kapeli, predstavnik rudara, sekretar Nezavisne laburistike partije, kako e ljude
da pogleda u oi na sastancima kad svi budu mislili da mu je erka kurva?
Etelina samokontrola popusti:
- Vrlo mi je ao to predstavljam sramotu za njega - ree, i zaplaka.

Mamin izraz lica se promeni.

- Oh, ma dobro - ona e. - To se deava od kad je sveta i veka. - Ona obie oko stola i pritisnu
Etelinu glavu na svoje grudi. - Nije strano, nije strano - ree, ba kao kad je Etel bila dete i
kad bi izgrebala kolena.
Posle nekog vremena, Etelini jecaji minue. Mama je pusti i ree:
- Bolje da popijemo po olju aja. - Na grejnoj povrini iznad ognjita stalno je stajao jedan
sud s vodom za kuvanje. Ona ubaci listove aja u ajnik i preli ih vrelom vodom, pa je
promea drvenom kaikom. - Kad e se beba roditi?
- U februaru.
- O, boe. - Mama se okrenu od vatre i pogleda u Etel. - Biu baka!
Obe se nasmejae. Mama iznese olje i nasu aj. Etel srknu malo aja i bi joj bolje.
- Jesi li se ti lako ili teko poraala? - upita ona.
- Nema lakog poroaja, ali meni je bilo lake nego veini ena, kako mi je majka rekla. No
kako god, lea me mue od kako sam rodila Bilija.
Bili sie, i ree:
- Ko to pria o meni? - M o e d a s p a v a d o k a s n o , shvati Etel, jer trajkuje. Svaki put kad
ga je videla inio joj se viim i irim u ramenima. - Zdravo, Et - ree on i poljubi je, oeavi
je ekinjastim brkovima. - emu taj kofer? - on sede, i mama mu nasu aj.
- Uradila sam neto glupo, Bili - ree Etel. - Oekujem bebu.
On je zurio u nju, previe okiran da progovori. Onda je pocrveneo, bez sumnje razmiljajui
o onome ta je morala da uradi da bi zatrudnela. Obori glavu posramljen. Zatim srknu aj.
Naposletku ree:
- Ko je otac?
- Nije niko koga poznaje. - Bila je razmislila o tome i smislila priu. - On je bio lakej koji je
doao u Taj gvin s jednim gostom, ali sada je u vojsci.
- Ali ponee se estito spram tebe?
- Ne znam ak ni gde je.
- Pronai u ja tu lopou.
Etel mu spusti aku na miicu.
- Ne ljuti se, lepi moj. Ako mi bude trebala tvoja pomo, traiu je.
Bili oito nije znao ta da kae. Jasno da nije vredelo pretiti osvetom,
ali nije imao drugi odgovor. Izgledao je zbunjeno. Ipak mu je bilo samo esnaest.
Etel je pamtila kad je bio beba. Njoj je bilo samo pet godina kada je on doao na svet, ali bila
je potpuno oduevljena njim, njegovim
savrenstvom i ranjivou. U s k o ro u j a i m a t i j e d n o p rel e p o , b e s p o m o n o d e t e n c e , pomisli
ona; nije znala da li da bude srena ili prestraena.
Bili ree:
- Stari e svakako imati neto da kae na tu temu, ini mi se.
- To me i brine - ree Etel. - Kad bi samo mogla da uinim neto da se on ne stidi toga.

Dekica sie u kuhinju.

Otputena, je li? - ree kad ugleda kofer. - Previe bezobrazna si bila, je l' da?
Mama ree:
- Ne budi surov, tata. eka bebu.
Au, ero - ree on. - S nekim od fifiria gore u velikoj kui, je l'? Ne bi me udilo da je erl
lino.
Ne budali, Dekice - ree Etel, poraena to je tako brzo pogodio istinu.
Bili ree:
Bio je to neki lakej koji je doao s jednim gostom. Sad je u vojsci. Ona ne eli da ga traimo.
A, je l'? - ree Dekica. Etel je bilo jasno da ga nisu ubedili, ali nije nastavio da ispituje.
Umesto toga on ree: - Za to je kriva italijanska krv, devojice moja. Baka ti je bila iva
vatra. Uvalila bi se u grdan belaj da se ja nisam oenio njom. Jer nije htela da eka venanje.
U stvari...
Mama ga prekide:
- Tata! Ne pred decom.
ta e da i' sablazni, posle ovoga? - ree on. - Previe sam ja mator za bajke. Cure ele da
budu s momcima, i to toliko da e to i uraditi, bile udate ili ne. Svako ko se pretvara da je
drugaije budala je, a to ukljuuje i tvog mua, Karo mila.
- Pazi ta govori - ree mama.
- Jes', dobro - ree Dekica, zauta i posveti se aju.
Minut kasnije doe i Stari. Mama ga pogleda iznenaeno.
- Brzo si se vratio! - ree.
On u nezadovoljstvo u njenom glasu.
- To si rekla kao da nisam dobrodoao.
Ona ustade od stola, napravivi mu mesta.
- Skuvau sve aj.
Stari ostade da stoji.

- Skup je otkazan. - Pogled mu pade na Etelin kofer. - Sta je ovo?

Svi pogledae u Etel. Videla je strah na maminom licu, prkos na
Bilijevom, i neku vrstu mirenja sa sudbinom na Dekiinom.
Na njoj je bilo da odgovori na to pitanje.
- Imam neto da ti kaem, tata... Naljutie se zbog toga, i sve to mogu da kaem jeste da mi
je ao.
Njegovo lice se smrai.
- Sta si uinila?
- Dala sam otkaz u Taj gvinu.
- To nije razlog da se izvinjava. Nikad mi se nije svialo to se klanja pred tim parazitima i
rinta za njih.
- Otila sam s razlogom.

On se primae i stade iznad nje.

- Dobrim ili loim?
- U nevolji sam.
Izgledao je kao da e iz njega svakog asa da provali oluja.
- Nadam se da ne misli na ono to devojke nekad misle kada kau to. - Ona obori pogled ka
stolu i klimnu glavom. - Jesi li - on zastade, traei odgovarajue rei. - Jesi li moralno
posrnula?
- Jesam.
- Grenice!
To je i mama bila rekla. Etel se skupi u stolici, mada nije zaista oekivala da e je udariti.
- Pogledaj me! - ree on. Ona ga pogleda kroz izmaglicu od suza.
- Dakle, hoe da kae da si poinila greh bluda?
- Zao mi je, tata.
- S kim? - zagrme on.
- S jednim lakejom.
- Kako se zove?
- Tedi - izlete se ona, ne stigavi da razmisli.
- Koji Tedi?
- Nije bitno.
- Nije bitno? Kako to misli, za ime sveta?
- Doao je jednom prilikom u posetu sa svojim gospodarom. Dok sam ja shvatila ta mi se
deava, on je otiao u vojsku. Izgubila sam kontakt s njim.
- U posetu? Izgubila kontakt? - Glas Starog se podie do besnog urlika. - Hoe da kae da
nisi ak ni verena s njim? Poinila si taj greh... - on poe da pljucka, jedva uspevajui da
prevali te odurne rei preko usana. - Poinila si taj pogani greh tek tako?
Mama ree:
- Ne ljuti se, Stari.
- Da se ne ljutim? A kad da se ljutim, ako ne sad?
Dekica pokua da ga smiri.
- Deder, smiri se, Daj mome. Ne vredi vikati.

- Zao mi je to moram da te podsetim, Dekice, da je ovo moja kua, i ja u da prosudim ta ne

vredi.
- Jes', dobro, de - Dekica e pomirljivo. - Nek' bude po tvom.
Mama nije bila sprema da se preda.
- Ne govori nita zbog ega e zaaliti, Stari.
Ovi pokuaji stiavanja njegovog gneva samo su jo vie razljutili
Starog.
- Nee mi ene i starci govoriti ta da radim! - planu on. On upre prstom u Etel. -1 neu trpeti
bludnicu u svojoj kui! Izlazi napolje!

Mama zaplaka.
- Ne, molim te, ne govori to!
- Napolje! - razdra se on. -1 ne vraaj se vie nikad!
Mama ree:
- Ali to je tvoje unue!
Bili progovori:
- Hoe li sasluati Re boju, Stari? Isus je rekao: , , J a n i s a m d o a o d a p o z o v e m
p r a v e d n i k e , n e g o g re n i k e n a p o k a j a n j e . Jevandelje po Luki, peto poglavlje, stih
trideset drugi.
Stari se okomi na njega.
- Da ti kaem neto, neuki deae. Moji baba i deda se nikad nisu venali. Niko i ne zna ko je
bio moj deda. Baba mi je pala najnie to jedna ena moe.
Mama zinu iznenaeno. Etel je bila okirana, a videla je da je i Bili zapanjen i zbunjen.
Dekica je delovao kao da ve zna.
- O, da - ree Stari, sputajui ton. - Moj otac je odrastao u bordelu, ako znate ta je to; mesto
gde mornari odlaze, dole na dokovima u Kardifu. A onda, jednog dana, dok je njegova majka
spavala mrtva pijana, Gospod je uputio njegove detinje korake u jednu crkvu gde se odravao
as veronauke, i tu je spoznao Isusa. Na istom mestu je nauio da ita i pie i da, vremenom,
vaspita svoju decu u duhu estitosti i dobrote.
Mama ree neno:
- Nikad mi nisi to ispriao, Dejvide. Retko ga je oslovljavala krtenim imenom.
- Nadao sam se da vie nikad neu pomisliti na to. - Lice Starog bilo je iskrivljeno u masku
srama i besa. Podboio se o sto i pogledao Etel u oi, a glas mu je preao u apat. - Kada sam
se udvarao tvojoj majci, drali smo se za ruke, i ljubio sam je u obraz svako vee dok se
nismo venali. - On udari pesnicom po stolu, tako da olje zazveae. - Milou naeg
Gospoda Isusa Hrista, moja porodica se izvukla iz najcrnjeg gliba. - Glas mu ponovo prede u
urlik. - I ne vraamo se tamo! Nikad! Nikad! Nikad!
Nastupila je duga, omamljujua tiina. Stari pogleda u mamu.
- Vodi Etel odavde - ree joj.
Etel ustade.
- Kofer mi je spakovan i imam neto novca. Seu na voz za London. - Ona odluno pogleda
oca. - Neu odvui porodicu u najcrnji glib.
Bili podie njen kofer. Stari ree:
- Kud si ti poao, deko?
- Otpratiu je do stanice - ree Bili, izgledajui uplaeno.
- Nek sama nosi svoj kofer.
Bili se sagnu da ga pusti, ali se predomisli. Njegovo lice poprimi izraz tvrdoglavosti.
- Otpratiu je do stanice - ponovi on.

- Uradie onako kako sam ti rekao! - razdra se Stari.

Bili je i dalje izgledao uplaeno, ali sada se u njemu probudio prkos.
- ta e da uradi, Stari, da me izbaci iz kue?
- Prebaciu te preko kolena i ispraiu ti tur - ree Stari. - Nisi previe mator.
Bili je bio beo u licu, ali gledao je Starog pravo u oi.
- Da, jesam - ree. - Previe sam mator. - On prebaci kofer u levu
ruku i stee desnu aku u pesnicu. Stari naini korak prema njemu.
- Nauiu te ja da mi ne preti pesnicom, deko.
- Ne! - vrisnu mama. Ona stade izmeu njih i stade da gura Starog u grudi. - Dosta je bilo!
Neu da vidim da se tuete u mojoj kuhinji. - Ona upre prstom Starom u lice: - Dejvide
Vilijamse, dri ruke k sebi. Seti se da si stareina kapele Betezda. ta e ljudi da kau?
To ga je smirilo. Mama se okrenu Etel.
- Bolje bi biio da ode. Bili e poi s tobom. Brzo, sad.
Stari sede za sto. Etel poljubi majku.
- Zbogom, mama.
- Pii mi - ree mama.
Stari ree:
- Nemoj da si se usudila da pie ikome u ovom kui! Pisma u spaliti neotvorena!
Mama se okrenu, plaui. Etel izae, a Bili za njom.
Sputali su se strmim ulicama do centra grada. Etel je ila pogleda prikovanog za tlo, ne elei
da stupa u razgovor s poznanicima koji bi je pitali kuda je krenula. Na stanici je kupila kartu do
Padingtona.
- Pa - ree Bili dok su stajali na peronu - dva oka u jednom danu.
Prvo ti, onda tata.
- Drao je to potisnuto u sebi sve ove godine - ree Etel. - Nije ni udo to je tako strog. Skoro
da mogu da mu oprostim to me je izbacio.
- Ja ne mogu - ree Bili. - Naa vera propoveda iskupljenje i samilost, a ne potiskivanje
oseanja i kanjavanje ljudi.
Voz iz Kardifa pristade u stanicu i Etel vide Valtera fon Ulriha kako izlazi iz njega. Pozdravio
ju je dodirnuvi eir, to je bilo lepo od njega: gospoda obino ne pozdravljaju sluge na taj nain.
Ledi Mod je rekla da je raskinula s njim. Moda je doao da je ponovo osvoji. Ona mu u sebi poele
sreu.
- Hoe da ti kupim novine? - upita Bili.
- Neu, hvala ti, mih - ree ona. - Mislim da ne bih mogla da se usredsredim na itanje. ekajui na svoj voz, ona ree: - Sea li se naih ifara?
Kao deca su bili smislili jednostavan nain da se dopisuju a da njihovi roditelji to ne
razumeju. Bili je za trenutak izgledao zbunjeno, ali mu se onda lice razvedri.
- O, da.
- Pisau ti u iframa, tako da tata ne moe da proita.

- Dabome - ree on. -I poalji pismo preko Tomija Grifitsa.

Voz ude hukui u stanicu, u oblaku dima. Bili zagrli Etel.
Videla je da se trudi da ne zaplae.

- uvaj se - ree ona. -1 pazi nam mamu.

- Ou - ree, i obrisa suze rukavom. - Mi emo biti dobro. A ti se pazi tamo u Londonu, zna.
- Hou.
Etel se ukrca na voz i sede kraj prozora. Minut kasnije voz krenu. Dok je ubrzavao, ona je
posmatrala kako se toranj iznad ulaza u rudnik smanjuje, nestajui u daljini, i zapitala se da li e
ikad vie ugledati Aberoven.
V
Mod je kasno dorukovala s kneginjom Beom u maloj trpezariji u Taj gvinu. Kneginja je bila
dobro raspoloena. Obino se dosta alila zbog ivota u Britaniji, mada je, kako se Mod priseala iz
perioda koje je kao dete provela u Britanskoj ambasadi, ivot u Rusiji mnogo manje ugodan: kue
su bile hladne, ljudi mrzovoljni, usluga nepouzdana, a vlast neorganizovana. Bea, meutim, tog
dana nije imala pritubi. Bila je
V
- On je spasao moju porodicu, zna - ree ona Mod. - Otplatio je hipoteke na naem imanju. Ali
do sada nije bilo nikoga ko bi ga nasledio, moj brat nema dece. Bila bi tragedija kada bi svi
Andrejevi i Ficovi posedi ostali nekom daljem roaku.
Mod to nije posmatrala kao tragediju. Taj dalji roak mogao bi biti njen sin. Ona, meutim,
nikad nije oekivala da e naslediti bogatstvo, pa nije mnogo razmiljala o takvim stvarima.
Mod nije bila dobro drutvo tog jutra, kako je i sama shvatila dok je pila kafu i igrala se
tostom. U stvari, oseala se emerno. Oseala se kao da je tapete gue, onako bogate florom u
viktorijanskom stilu, svuda preko zidova ali i tavanica, iako je ivela s njim itavog ivota.
Nije bila rekla porodici za svoju romansu s Valterom, tako da sada nije mogla da im kae da
su se rastali, a to znai da nije imala nikoga ko bi je uteio. Samo je ivahna mala domaica,
Vilijamsova, bila upoznata s tom priom, a ona kao da je u zemlju propala.
Mod je itala Tajmsov lanak o govoru Lojda Dorda od prethodnog dana na veeri u Mensn
hausu. Bio je prilino optimistian u pogledu krize na Balkanu, rekavi da moe biti okonana
mirnim putem. Nadala se da je u pravu. Iako je raskinula s Valterom, jo se uasavala na pomisao da
bi on mogao da obue uniformu i bude ubijen ili osakaen u ratu.
Proitala je jedan kratak tekst u Tajmsu ispod kojeg je bio potpisan Be, s naslovom
S R P S K A S T Sf l V f l . Pitala je Beu hoe li Rusija stati u odbranu Srbije protiv Austrije.
- Nadam se da nee! - ree Bea, uplaena. - Ne elim da mi brat ode u rat.
Bile su u maloj trpezariji. Mod se priseala kako je dorukovala tu s Ficom i Valterom u
kolskim danima, kada je njoj bilo dvanaest, a njima sedamnaest. Deaci su imali ogroman apetit,
seala se, i jeli su jaja i kobasice i velike kamare tosta s puterom svakog jutra pre nego to e otii
na jahanje ili kupanje u jezeru. Valter je bio tako bajna pojava, zgodan i iz druge zemlje. Odnosio se
prema njoj ljubazno kao da mu je vrnjakinja, to je laskavo za jednu devojicu, a ujedno, kao to

joj je sada bilo jasno, i suptilno oijukanje. Dok se ona tako priseala, batler Pil doe i priredi joj
ok rekavi Bei:
- Her Fon Ulrih je ovde, Vaa visosti.
N i j e m o g u e d a j e Val t e r o v d e , pomisli Mod izbezumljeno. Moda je Robert?
Podjednako nemogue.
Trenutak kasnije, Valter ue u trpezariju. Mod je bila previe oamuena da bi progovorila.
Bea ree:
- Kakvo prijatno iznenadenje, her Fon Ulrih.
Valter je na sebi imao lagano letnje odelo od svetlog plavosivog tvida. Plava satenska kravata
bila je u boji njegovih oiju. Mod poele da je obukla neto lepe od obine krem haljine proirenih
bokova koja se inila savreno prikladnom za doruak s njenom snahom.
- Oprostite to se ovako nameem, kneginjo - ree Valter Bei. - Morao sam da posetim na
konzulat u Kardifu, neki zamoran sluaj nemakih mornara koji su se uvalili u nevolje s
lokalnom policijom.
To je bila glupost. Valter je bio vojni atae: njegov posao nije bio da vadi mornare iz zatvora.
- Dobro jutro, ledi Mod - ree on, rukujui se s njom. - Kakvo prijatno iznenaenje, nisam znao
da ste ovde.
J o g l u p o s t i , pomisli ona. Doao je tu da bi video nju. Otila je iz Londona da on ne bi
mogao da je gnjavi, ali duboko u srcu joj bi drago to je bio istrajan i pratio je ak dotle.
Usplahirena, ona samo ree:
- Zdravo, kako ste?
Bea ree:
- Uzmite kafe, her Fon Ulrih. Erl je na jahanju, ali vratie se uskoro.
Prirodno je pretpostavila da je doao da vidi Fica.
- Vrlo ste ljubazni. - Valter sede.
- Hoete li ostati na ruku?
- Voleo bih. Onda moram da uhvatim voz za London.
Bea ustade:
- Razgovarau s kuvaricom. Valter skoi na noge i izvue joj stolicu. - - Priajte s ledi Mod ree Bea dok je izlazila iz sobe. - Razveselite je. Brine je situacija u svetu.
Valter podie obrve na prizvuk ruganja u Beinom glasu.
- Svi razumni ljudi su zabrinuti zbog situacije u svetu - ree on.
Mod bi nelagodno. Oajniki pokuavajui da se seti ta da kae, ona
pokaza na Tajms.
- Mislite li da je istina da je Srbija mobilisala sedamdeset hiljada rezervista?
- Sumnjam da oni imaju sedamdeset hiljada rezervista - ree Valter ozbiljno. - Ali pokuavaju
da poveaju ulog. Nadaju se da e opasnost od rata veih razmera uiniti Austriju opreznom.
- Zato Austrijancima treba toliko dugo da poalju svoje zahteve
srpskoj vladi?

- Zvanino, ele da zavre sa etvom pre nego to uine bilo ta to bi od njih zahtevalo da
pozovu ljude u vojsku. Nezvanino, znaju da se predsednik Francuske i njegov ministar
spoljnih poslova nalaze u poseti Rusiji, to znai da je opasno lako da se te dve saveznice
sloe o zajednikom odgovoru. Austrija nee poslati nita dok predsednik Poenkare ne ode iz
Sankt Peterburga.
O n j e t a k o p rom u u r a n , razmiljala je Mod. Volela je to kod njega. Njega uzdranost
odjednom izdade. Njegova maska zvanine ljubaznosti spade i lice mu poprimi izmuen izraz. On
naprasno ree:
- Molim te vrati mi se.
Ona otvori usta da progovori, ali grlo kao da joj se steglo od siline oseanja, i nikakve rei ne
izaoe iz njega. On ree tuno:
- Znam da si raskinula sa mnom za moje dobro, ali to nee upaliti. Previe te volim.
Mod uspe da progovori.
- Ali tvoj otac...
- On e morati sam da kroji svoju sudbinu. Ne mogu da ga posluam, ne u ovome. - Glas mu
pree u apat. - Ne mogu da podnesem da te izgubim.
- Moda je u pravu: moda jedan nemaki diplomata ne sme da ima Engleskinju za enu,
barem ne sad.
- Onda u da pronaem drugi posao. Ali nikad ne bih mogao da pronaem drugu tebe.
Njena odlunost se istopi, a oi joj se ispunie suzama. On posegnu preko stola i uze je za
ruku.
- Mogu li da priam s tvojim bratom?
Ona izvadi belu platnenu maramicu i obrisa suze.
- Nemoj jo da pria s Ficom - ree ona. - Saekaj nekoliko dana, dok kriza sa Srbijom ne
proe.
- To moe da potraje due od nekoliko dana.
- U tom sluaju emo smisliti ta emo.
- Uiniu onako kako ti eli, naravno.
V
- Volim te, Valtere. Sta god da se desi, elim da budem tvoja ena.
On joj poljubi ruku.
- Hvala ti - on e sveano. - Mnogo si me usreila.

Napeta tiina spustila se na kuu u Velington rouu. Mama je skuvala veeru, a Stari i Bili su je
pojeli, ali niko nije previe govorio. Bilija je izjedao bes koji nije mogao da ispolji. Popodne je
krenuo uz planinu i etao sam kilometrima.

Sledeeg jutra je otkrio da mu se misli sve vie i vie vraaju prii o Isusu i eni uhvaenoj u
preljubi. Sedei u kuhinji u svom nedeljnom odelu, ekajui da ode s roditeljima i Dekicom u
kapelu Betezda na lomljenje kolaa, otvorio je Bibiiju na Jevandeije po Jovanu, i pronaao
V
osmo poglavlje. Proitao je priu nekoliko puta. Cinilo mu se da govori ba o onakvoj tekoj
situaciji kakva je zadesila njegovu porodicu. Nastavio je da misli o tome i u kapeli. Osvrtao se po
prostoriji gledajui u svoje prijatelje i komije: gospou Daja Konjeta, Dona Dounsa Radnju,
gospou Ponti i njena dva krupna sina, Hjuita Salceta... Svi su oni znali da je Etel otila iz Tajgvina
prethodnog dana i kupila voznu kartu do Padingtona, i mada nisu znali zato, mogli su da
pretpostave. U svojim glavama ve su joj sudili. Ali Isus nije.
Tokom pevanja himni i oitavanja improvizovanih molitvi odluio je da ga Sveti duh navodi
da naglas proita te stihove. Pred kraj tog sata on ustade i otvori Bibliju. Podigao se tih iznenadeni
amor. On je bio pomalo mlad da bi vodio skup. Ipak, starosne granice nije bilo: Sveti duh moe da
nadahne svakoga.
- Nekoliko stihova iz Jevanelja po Jovanu - ree on. Glas mu je malo drhtao, i on se trudio da
ga umiri. - I oni mu rekoe: U i t e l j u , o v a e n a j e u h v a e n a u p rel j u b i , n a d e l u .
"*
Kapela Betezda odjednom utihnu: niko se nije vrpoljio, aputao ili kaljao. Bili nastavi da
ita:
- Rekoe mu: uitelju! ova je ena uhvaena sad u preljubi; A Mojsije nam u zakonu
zapovijedi da takove kamenjem ubijamo; a ti ta veli? Ovo pak rekoe kuajui ga da bi ga
imali za to okriviti. A Isus sae se dolje i pisae prstom po zemlji (ne gledajui na njih). A
kad ga jednako pitahu, ispravi se i ree im..."
Bili ti zastade i podie glavu. Paljivo naglaavajui rei, on nastavi:
- Koji je meu vama bez greha neka najpre baci kamen na nju."
Sva lica u prostoriji behu uprta u njega. Niko se nije micao. Bili
nastavi:

- ,,Pa se opet sae dolje i pisae po zemlji. A kad oni to ue, i pokarani od svoje savjesti
izlaahu jedan za drugijem poevi od starjeina do poljednjijeh: i osta Isus sam i ena
stojei po srijedi. A kad se Isus ispravi i ne videvi nijednoga do samu enu, ree joj: eno!
gdje su oni to te tuahu? Nijedan te ne osudi? A ona ree: Nijedan, Gospode!
Bili podie pogled s Biblije. Nije morao da proita poslednji stih: znao ga je napamet. Pogleda
u svog oca, ije lice bee kao od kamena, i progovori vrlo polako:
- A Isus joj ree: Ni ja te ne osuujem, idi i odsele vie ne grijei.
Posle duge pauze on zatvori Bibliju uz tresak koji u tiini zazvua
poput groma.
- Ovo je Re boja - ree.
Nije seo na mesto. Nego je krenuo ka izlazu. Ljudi su zurili u njega u zanosu. On otvori velika
drvena vrata i izae.
I nikad se vie ne vrati.

evetc POGLAVLJE
Kraj jula, 1914.
Valter fon Ulrih nije umeo da svira regtajm.
Umeo je da odsvira jednostavne melodije. Umeo je da odsvira razliite akorde, koji su
najee podrazumevali sniene septakorde. I mogao je da odsvira te dve stvari zajedno, ali to nije
zvualo kao regtajm. Ritam mu je izmicao. Njegovo izvoenje pre je liilo na neto to se moglo
uti od orkestra u nekom berlinskom parku. Za nekoga ko ume da odsvira Betovenove sonate bez po
muke to je bilo iritantno.
Mod je pokuavala da ga naui te subote ujutru u Tajguinu, na behtajn pijaninu meu sobnim
palmama u malom salonu, s letnjim suncem koje je sijalo kroz visoke prozore. Sedeli su jedno do
drugog na klavirskoj stolici dodirujui se kukovima, isprepletanih ruku i Mod se smejala njegovim
naporima. Bio je to trenutak nepomuene sree.
Njegovo raspoloenje se pokvarilo kad mu je objasnila kako ju je njegov otac nagovorio da
raskine s njim. Da se video s ocem te veeri kad se vratio u London, sigurno bi eksplodirao. Oto je,
meutim, bio otiao za Be i Valter je morao da proguta svoj bes. Nije se video s ocem od tada.
Sloio se s Mod da treba svoju veridbu da dre u tajnosti dok se balkanska kriza ne okona.
Jo je trajala, mada se situacija primirila. Skoro etiri nedelje su prole od atentata u Sarajevu, a
austrijski car jo nije bio poslao Srbima diplomatsku notu koju je tako dugo pripremao. To odlaganje
je ohrabrilo Valterovu nadu da su se strasti stiale i da su u Beu prevladali saveti o umerenosti i
oprezu.
Sedei za polukoncertnim klavirom u salonu svog momakog stana na Pikadiliju, razmiljao
je kako Austrijanci mogu uiniti mnogo toga da kazne Srbiju a da ne pribegnu ratu, a da nau leka
za svoj ranjeni ponos. Na primer, mogu naterati srpsku vladu da ugasi antiaustrijske novine i
proteraju nacionaliste iz srpske vojske i javnih slubi. Srbi bi mogli to da prihvate: bilo bi
poniavajue, ali bolje od rata koji ne mogu da dobiju. Onda bi voe velikih evropskih zemalja
mogle da se opuste i koncentriu na svoje unutranje probleme. Rusi bi mogli da ugue generalni
trajk u svojoj zemlji, Englezi bi mogli da smire pobunjene irske protestante, a Francuzi bi mogli da
uivaju u suenju madam Kajo, koja je upucala urednika Figara jer je objavio ljubavna pisma
njenog mua.
I Valter bi mogao da se vena s Mod.
V

Na to se sada usredsredio. Sto je vie razmiljao o potekoama, to je postajao sve odluniji

da ih prevazie. Nakon to je nekoliko danarazmatrao tunu mogunost da provede ivot bez nje,
bio je jo vie siguran da eli da se oeni njom bez obzira na cenu koju bi oboje morali da plate.
Dok je budno pratio diplomatsku igru koja se odvijala na ahovskoj tabli Evrope, pomno je
analizirao svaki potez kako bi procenio njegov uticaj najpre na njega i Mod, a tek onda na Nemaku
i ostatak sveta.
Videe je te veeri, na balu kod vojvotkinje od Saseksa. Ve je bio u veernjem odelu. Bilo je
vreme da krene. Ali dok je sputao poklopac klavira zau se zvono na vratima, i njegov sluga najavi
grofa Roberta fon Ulriha.
Robert je izgledao natmureno. Taj njegov izraz bio mu je poznat. Robert je bio nesrean
mladi s problemima kada su zajedno studirali u Beu. Oseanja su ga nezadrivo vukla ka grupaciji
koju je, zbog svog vaspitanja, smatrao dekadentnom. Onda, kada se vratio kui nakon to je proveo
jedno vee s mukarcem kakav je i sam bio, imao je taj izraz krivice i prkosa. Vremenom je otkrio
da drutvo zvanino ne odobrava homoseksualnost, kao ni preljubu, ali da se ona, barem u
prefinjenim krugovima, nezvanino tolerie, i pomirio se s tim. Danas je imao taj izraz lica iz
drugog razloga.
- Upravo sam video tekst careve note Srbiji - ree Robert odmah.
Valterovo srce poskoi s nadom. To bi moglo biti mirno reenje koje
je ekao.
- ta pie?
Robert mu dade list hartije.
- Prepisao sam glavni deo.
- Je li isporuen srpskoj vladi?
- Da, u est sati po beogradskom vremenu.
Ultimatum je sadrao deset zahteva. Prva tri su glasila otprilike onako kako je Valter i
oekivao, to je uvideo s olakanjem: Srbija mora da sprei izdavanje publikacija koje podstiu
neprijateljstvo prema Austro-Ugarskoj, da rasformira tajnu organizaciju zvanu Crna ruka" i suzbije
nacionalistiku propagandu. M o d a j e u m e ren i j a p ol i t i k a s t r u j a i p a k p rev l a d a l a u
B e u , pomisli on zahvalno.
V
Cetvrta stavka se isprva inila razumnom, Austrijanci su zahtevali da se iz srpskih vojnih i
javnih slubi proteraju nacionalisti, ali tu je postojala jedna zakoljica: Austrijanci bi isporuili
spisak nepoeljnih imena.
- To mi deluje malo preterano - ree Valter sa strepnjom. - Srpska
vlada ne moe tek tako da otpusti svakoga u koga Austrija upre prstom.
Robert slegnu ramenima.
- Morae.
- Pretpostavljam da hoe. Zarad mira. - Valter se nadao da e Srbi pristati.
Ali najgore je tek dolazilo.

U petoj taki se zahtevalo da Austrija pomogne srpskoj vladi da slomi subverzivne delatnosti,
a u estoj taki, na Valterovo razoaranje, insistiralo se da austrijski zvaninici uestvuju u sudskoj
istrazi ubistva.
- Ali Srbija ne moe da pristane na ovo! - pobuni se Valter. - To bi praktino znailo da se
odriu svog suvereniteta.
Robertovo lice se jo vie smrai.
- Teko - ree on osorno.
- Nijedna zemlja na svetu ne bi pristala na ovo.
- Srbija hoe. Mora, ili e biti unitena.
- U ratu?
- Ako treba.
- U koji bi mogla da bude uvuena cela Evropa!
Robert mahnu prstom pretei.
- Ne ako su vlade drugih zemalja razumne.
Z a r a z l i k u o d t v o j e , pomisli Valter, ali suzdra se od odgovora i nastavi da ita. Preostale
take su bile izraene arogantno, ali Srbi bi verovatno mogli da ih svare: hapenje sauesnika,
spreavanje verca oruja na austrougarsku teritoriju i osuda izjava visokih srpskih zvaninika
uperenih protiv Austro-Ugarske. Rok za odgovor je, meutim, bio etrdeset osam sati.
- Boe moj, ovo je surovo - ree Valter.
- Ljudi koji prkose austrijskom caru moraju da iskuse surovost.
- Znam, znam, ali nije im ostavio prostora da sauvaju obraz.
- A zato bi?
Valter dozvoli da njegova razdraenost ispliva na videlo.
- Za i me sveta, zar on eli rat?
- Careva porodica, habzburka dinastija, vladala je velikim delovima Evrope stotinama godina.
Car Franc-Jozef zna da mu je bog odredio da vlada niim slovenskim narodima. To je njegova
sudbina.
- Neka nas bog potedi predodreenih ljudi - promrmlja Valter. - Je li moja ambasada videla
ovo?
- Videe svakog trenutka.
Valter se pitao kako e drugi reagovati. Da li e prihvatiti to, kao to je Robert uinio, ili e
biti zaprepaeni poput Valtera? Da li e uslediti bura meunarodnog negodovanja, ili samo
diplomatsko sleganje ramenima? Saznae veeras. Pogledao je u asovnik na ploi kamina.
- Kasnim na veeru. Dolazi li na bal vojvotkinje od Saseksa kasnije?
- Da. Vidimo se tamo.
Izali su iz zgrade i rastali se na Pikadiliju. Valter se zaputio ka Ficovoj kui, gde je trebalo da
veera. Guio se, kao da mu je neko izbio vazduh iz plua. Rat od kojeg je strepeo primakao se
opasno blizu.

Stigao je taman na vreme da se pokloni kneginji Bei, u haljini boje lavande sa srebrnim
manama, i da se rukuje s Ficom, neopisivo zgodnim u beloj koulji i s belom leptir-manom; zatim
je najavljena veera. Bilo mu je drago to mu je bilo dodeljeno da otprati Mod kroz trpezariju.
Nosila je tamnocrvenu haljinu od nekog mekog materijala koji joj je prianjao uz telo ba onako kako
je Valter voleo. Dok joj je drao stolicu da sedne, on ree:
- Vrlo privlana haljina.
- Pol Poare - ree ona, imenujui dizajnera toliko uvenog da je ak i Valter bio uo za njega.
Ona malo snizi ton. - I mislila sam da e ti se svideti.
U toj opaski jedva da je bilo intimnosti, ali ga je svejedno ushitila, a onda ga je odmah proeo
drhtaj straha na pomisao da bi mogao ostati bez te arobne ene.
Ficova kua nije bila ba palata. Njena duga trpezarija, na uglu ulice, gledala je na dve
prometne ulice. Elektrini lusteri su goreli uprkos svetloj letnjoj veeri, a kristalne ae i srebrni
pribor svetlucali su na
V
svakom mestu za sedenje. Sarajui pogledom oko stola i zagledajui ostale goe, Valter se udio
koliini nepristojno otkrivenih grudi, koje Engleskinje iz vie klase pokazuju za veerom.
Takva zapaanja prilie jednom adolescentu. Vreme je da se eni.
V
Cim je seo, Mod izu cipelu i stade da gura palac u arapama uz njegovu nogavicu. On joj se
nasmei, ali ona odmah vide da ga neto mui.
V
- Sta nije u redu? - upita ga.
- Zapodeni razgovor o austrijskom ultimatumu - promrmlja on. - Reci da si ula da je
isporuen.
Mod se obrati Ficu, koji je sedeo u elu stola.
- Verujem da je odgovor austrijskog cara napokon isporuen

radu - ree ona. - Jesi li uo ita o tome, Fice? Fic odloi

kaiku za supu.
- Isto to i ti. Ali niko ne zna njegovu sadrinu. Valter
ree:
- Verujem da je vrlo otar. Austrijanci insistiraju da uzmu uea u suenju atentatorima u
Srbiji.
- Uea u suenju! - ree Fic. - Ali ako bi pristao na to, srpski premijer bi morao da da
ostavku.
Valter klimnu glavom. Fic je predvideo iste posledice kao on.
- Stie se utisak da Austrijanci ele rat. - Bio je opasno blizu toga da javno progovori protiv
jednog od saveznika Nemake, ali bio je dovoljno nervozan da ne mari za to. Uhvatio je
Modin pogled. Bila je bleda i tiha. I ona je odmah uvidela pretnju.
V
- Covek mora da saosea s Franc-Jozefom, naravno - ree Fic. - Subverzivne aktivnosti
nacionalista mogu destabilizovati jedno carstvo ako se na njih ne odgovori otro. - Valter je
naslutio da pod time misli na borce za nezavisnost Irske i junoafrike Bure, koji su pretili
britanskoj imperiji. - Ali orah ne treba lomiti maljem - zavri Fic.
Sluge odnee inije za supu i nasue drugo vino. Valter nita nije pio. Bie to dugo vee, a on
mora da ostane bistre glave. Mod ree tiho:
- Danas sam sluajno naila na premijera Askvita. Rekao je da bi mogao da nastupi pravi
armagedon. - Izgledala je uplaeno. - Bojim se da mu nisam poverovala... ali sada vidim da je
moda bio u pravu.
Fic ree:
- Toga se svi bojimo.
Valter je, kao i uvek, bio impresioniran Modinim vezama. Druila se s najmonijim ljudima u
Londonu. Valter se priseao da je kao devojica od jedanaest ili dvanaest, kad joj je otac bio ministar
u vladi koju su sastavljali konzervativci, ozbiljno ispitivala njegove kolege iz kabineta kada su
dolazili u posetu Taj gvinu, i ak i tada su je takvi ljudi sluali s panjom i strpljivo joj odgovarali.
Ona nastavi:
- S vedrije strane, bude li rata, Askvit smatra da Britanija ne mora u njemu da uestvuje.
Valteru bi lake. Ako Britanija ne ue u rat, onda ga rat ne mora razdvojiti od Mod. Fic je
izgledao kao da se ne slae.
V
- Zaista? - ree on. - Cak ni ako... - on pogleda u Valtera. - Oprostie mi, Fon Ulrih, ak ni ako
Nemaka pregazi Francusku?
Mod odgovori:

- Mi emo biti samo posmatrai, tako Askvit kae.

- Ba kao to sam dugo strahovao - ree Fic pompezno - britanska vlada ne razume ravnoteu
sila u Evropi.
Kao konzervativac, on nije imao poverenja u liberalnu vladu, i lino je mrzeo Askvita koji je
oslabio uticaj Doma lordova, ali to je najvanije, nije ga uasavala mogunost izbijanja rata. Na
neki nain, pribojavao se Valter, Fic moda i prieljkuje rat, ba kao i Oto. A rat je svakako smatrao
boljim od ma kakvog slabljenja britanske moi. Valter ree:
- Jesi li potpuno siguran, dragi Fice, da bi pobeda Nemake nad Francuskom zaista poremetila
ravnoteu sila?
Ova tema za razgovor bila je prilino osetljiva za jednu privatnu veeru, ali pitanje je bilo
previe vano da bi se gurnulo pod Ficov skupi tepih. Fic ree:
- Uz sve duno potovanje prema tvojoj cenjenoj zemlji i Njegovom veiianstvu kajzeru
Vilhelmu, bojim se da Britanija ne bi dozvolila Nemakoj da kontrolie Francusku.
U t o m e j e n e v o l j a , pomisli Valter, trudei se iz petnih ila da ne pokae bes i ozlojeenost
koje je osetio na ove rei. Nemaki napad na ruskog saveznika Francusku u stvarnosti bi bio
odbrambeni in, samo to su Englezi to predstavljali kao pokuaj Nemake da dominira Evropom.
Ljubazno se osmehnuvi na silu, on ree:
- Porazili smo Francusku pre etrdeset tri godine, u sukobu koji vi nazivate francusko-pruski
rat. Velika Britanija je tada bila posmatra. A naa pobeda vam nije nakodila.
Mod dodade:
- To je i Askvit rekao.
- Postoji jedna razlika - ree Fic. - Godine 1871, Francusku su porazile Pruska i grupa manjih
nemakih kraljevstava. Nakon rata, ta koalicija je postala jedna drava, moderna Nemaka, i
siguran sam da e se sloiti, Fon Ulrih, drue moj stari, da je dananja Nemaka mnogo
monija sila od stare Pruske.
L j u d i k a o t o j e F i c v r l o s u o p a s n i , pomisli Valter. Sve s besprekorno lepim
manirima vodili bi svet do unitenja. Upinjao se da odgovori oputenim tonom.
- U pravu si, naravno, ali moda moan" ne znai isto to i neprijateljski".
- To je pitanje, zar ne?
Na drugom kraju stola, Bea se prekorno nakalja. Bez sumnje je tu
temu smatrala previe tekom i napetom za ljubazan razgovor. Ona ree veselo:
- Radujete li se balu kod vojvotkinje, her Fon Ulrih?
Valter se osetio blago prekorenim.
- Siguran sam da e bal biti izvrstan - ree, i bi nagraen Beinim zahvalnim klimanjem glave.
Tetka Herm se ubaci:
- Vi ste tako dobar plesa!
Valter se toplo nasmei starici.
- Moda ete mi ukazati ast da s vama otpleem prvi ples, ledi Hermija?
Ona se oseti polaskanom.

- O, boe blagi, previe sam ja stara za plesanje. Osim toga, vi mlaarija znate korake koji nisu
ni postojali kada sam ja bila debitantkinja.
- Sad je u modi arda. To je maarski narodni ples. Moda bih mogao da vam ga pokaem.
Fic ree:
- Zar to ne bi bio diplomatski incident?
To nije bilo previe smeno, ali svi su se nasmejali, i razgovor se vratio drugim trivijalnim ali
bezbednim temama. Posle veere drutvo se ukrcalo u koije i odvezlo tih nepunih etiristo metara
do Saseks hausa, vojvodine palate u Park lejnu.
No je pala i svetla su bletala iz svakog prozora: vojvotkinja je napokon poklekla i uvela
struju. Valter se popeo velikim stepenitem i uao u prvu od tri velike sobe za prijem. Orkestar je
svirao najpopularniju melodiju poslednjih godina, , , A l e x a n d e r ' s R a g t i m e B a n d Leva aka mu
se trzala: sinkope su bile kljune.
Odrao je obeanje i plesao s tetkom Herm. Nadao se da e imati dosta partnera: hteo je da se
ona umori i zadrema u nekoj od soba, kako bi Mod ostala bez nadzora. Stalno se priseao onoga to
su Mod i on
V
uradili u biblioteci te kue nekoliko nedelja ranije. Sake su mu udele da je dodirnu preko te
pripijene haljine. Ali prvo je imao neto da obavi. Naklonio se tetki Herm, uzeo au ruiastog
ampanjca od jednog sluge, i poeo da krui. Kretao se kroz malu balsku dvoranu, salon i veliku
balsku dvoranu, priajui s diplomatama i politiarima. Svaki ambasador u Londonu bio je pozvan, i
mnogi su i doli, ukljuujui Valterovog efa, princa Linovskog. Bili su tu i brojni lanovi
parlamenta. Veina su bili konzervativci, poput vojvotkinje, ali bilo je i liberala, ukljuujui
nekoliko ministara vlade. Robert je bio zadubljen u razgovor s lordom Remarkom, mladim
ministrom u Ministarstvu rata. Laburistikih parlamentaraca nije bilo nigde na vidiku: vojvotkinja je
sebe smatrala slobodoumnom, ali je povlaila izvesne granice.
Valter je saznao da su Austrijanci poslali prepis svog ultimatuma svim ambasadama veih
zemalja u Beu. On e biti poslat telegrafom i preveden tokom noi, i do jutra svi e znati njegovu
sadrinu. Veina ljudi je bila okirana zahtevima postavljenim u njemu, ali niko nije znao ta da
uini povodom toga.
Do jedan ujutru saznao je sve to je mogao i otiao je da nae Mod. Spustio se stepenicama i
uao u vrt, gde je veera bila posluena pod prugastom atrom. Koliko se samo hrane slui u
engleskom visokom drutvu! Pronaao je Mod kako se igra groem. Tetke Herm, na njegovu
veliku radost, nije bilo nigde na vidiku. Valter ostavi svoje brige za kasnije.
- Kako vi Englezi moete da jedete toliko? - ree on Mod aljivo. - Veina ovih ljudi pojela je
jak doruak, ruak od pet ili est jela, aj sa sendviem ili kolaima, i veeru koja se sastojala
od najmanje osam jela. Da li su im sada zaista potrebni supa, punjene prepelice, jastog,
breskve i sladoled?
Ona se nasmeja.
- Misli da smo vulgarni, zar ne?
Nije to mislio, ali zadirkivao ju je pretvarajui se da je tako.

- Pa, kakvu kulturu Englezi imaju?

On je uze za ruku i, kao da besciljno eta, izvede je ispod atre u vrt. Drvee je bilo okieno
lampicama koje su odavale slabo svetlo. Na vijugavim stazama izmeu bunja nekoliko drugih
parova je etalo i prialo, neki od njih diskretno se drei za ruke u polutami. Valter ponovo vide
Roberta s lordom Remarkom, i zapita se li da su i njih dvojica moda tu iz romantinih razloga.
- Engleski kompozitori? - ree on, jo uvek zadirkujui Mod. - Gilbert i Saliven. Slikari? Dok
su francuski impresionisti menjali nain na koji svet sebe vidi, Englezi su slikali deicu
rumenih obraia kako se igraju sa tencima. Opera? Sva italijanska, kad nije nemaka.
Balet? Ruski.
-A ipak, mi vladamo nad pola sveta - ree ona s podrugljivim osmehom.
On je uze u naruje.
-1 umete da svirate regtajm.
- Lako je, jednom kad uhvati ritam.
- Taj deo mi teko ide.
- Treba ti poduka.
On joj prisloni usne na uvo i promrmlja.
- Podui me, molim te.
Mrmljanje se pretvori u stenjanje dok ga je ljubila, a posle toga nisu progovarali neko vreme.
II

To se desilo u sitne sate u petak dvadeset etvrtog jula. Naredne veeri, dok je Valter
prisustvovao jo jednoj veeri i jo jednom balu, svi su priali o tome kako e Srbi pristati na sve
austrijske zahteve, osim na one pod takama pet i est. A u s t r i j a n c i s i g u r n o n e e o d b i t i t a k o
p o n i z a n o d g o v o r, pomisli Valter ushieno. Osim, naravno, ako nisu odluni da ratuju, bez obzira
na sve.
Dok se vraao kui u subotu u osvit zore svratio je do ambasade da napie izvetaj o onome
to je tokom prethodne veeri saznao. Sedeo je za svojim stolom kada se ambasador lino, princ
Linovski, pojavio u besprekorno urednom jutarnjem odelu, sa sivim cilindrom u ruci. Prepadnut,
Valter skoi na noge, pokloni se, i ree:
- Dobro jutro, Vaa visosti.
- Dobrano ste poranili, Fon Ulrih - ree ambasador. Zatim, opazivi Valterovo veernje odelo,
dodade: - Ili ste, bolje rei, dobrano okasnili. - Bio je naoit na neki grub nain, s velikim
krivim nosem iznad brkova.
- Evo ba vam piem kratak izvetaj o sinonjim glasinama. Mogu li da uinim neto za Vau
visost?
- Pozvan sam u posetu kod ser Edvarda Greja. Moe da poe sa mnom i hvata beleke, ako
ima neki drugi sako.
Valter je bio ushien. Britanski sekretar spoljnih poslova bio je jedan od najmonijih ljudi na
svetu. Valter ga je, naravno, susretao u malom svetu londonske diplomatije, ali nikad nije s njim

razmenio vie od nekoliko rei. Sada je, na leeran poziv uobiajen za Linovskog, Valter trebalo da
prisustvuje jednom neformalnom sastanku dvojice ljudi koji su odluivali o sudbini Evrope.
G o t f r i d f o n K e s e i e p o z e l e n e t i o d z a v i s t i , pomisli on.
Ukorio je sebe zbog umiljenosti. Mogao bi to biti kritian sastanak. Za razliku od austrijskog
cara, Grej moda ne eli rat. Hoe li biti rei o tome kako da se on sprei? Grejeve poteze bilo je
teko predvideti. Na koju e stranu krenuti? Bude li protiv rata, Valter e iskoristiti svaku ansu da
mu pomogne.
Drao je jedan crni kaput do kolena na iviluku iza vrata ba za vanredne sluajeve kao to je
ovaj. Skinuo je veernji sako i zakopao dnevni kaput preko belog prsluka. Uzeo je belenicu i
izaao iz zgrade s ambasadorom.
Dvojica mukaraca preoe preko Sent Dejms parka po hladnoi ranog jutra. Valter je preneo
svom efu glasine o odgovoru Srbije. Ambasador je i sam imao da prepria jednu glasinu.
- Albert Balin je jue veerao s Vinstonom erilom - ree on. Balin, nemaki magnat koji se
bavio prekomorskim prevozom robe, bio je blizak
V
s kajzerom uprkos tome to je bio Jevrejin. eril je bio na elu Britanske kraljevske mornarice. Voleo bih da znam o emu su priali - zavri Linovski.
Oito se plaio da ga kajzer zaobilazi i alje poruke Britancima preko Balina.
- Pokuau da saznam - ree Valter, zadovoljan zbog prilike da to uini.
Njih dvojica uoe u Forin ofis, zgradu u neoklasinom stilu koja je Valtera podsetila na tortu.
Uveli su ih u raskonu kancelariju sekretara spoljnih poslova s pogledom na park. Britanci su
najbogatiji ljudi na svetu, kao da je ta zgrada htela da kae, i moemo da radimo ta god hoemo s
vama ostalima.
Ser Edvard Grej je bio mrav ovek suvog, ispijenog lica nalik lobanji. Nije voleo strance i
gotovo nikad nije putovao van zemlje: u oima Britanaca, to ga je inilo savrenim sekretarom
spoljnih poslova.
- Hvala vam mnogo to ste doli - ree ljubazno. Bio je sam, ako se izuzme jedan pomonik s
belenicom. im su seli on se bacio na posao. - Moramo uiniti ta moemo da smirimo
situaciju na Balkanu.
Valterove nade ojaae. To je zvualo pacifistiki. Grej ne eli rat. Linovski klimnu glavom.
Princ je bio deo mirnodopske struje u nemakoj vladi. Ve je bio poslao otar telegram Berlinu
molei ih da obuzdaju Austrijance. Nije se slagao s Valterovim ocem i ostalima koji su mislili da je
za Nemaku bolje da ratuje sada nego kasnije kada Rusija i Francuska ojaaju. Grej nastavi:
V
- Sta god da Austrijanci urade, to ne sme biti do te mere pretee po Rusiju da izazove ruskog
cara da uzvrati vojskom.
B a t a k o , pomisli Valter uzbueno. Linovski je oito delio njegovo miljenje.
- Ako smem da primetim, sekretaru, pogodili ste pravo u metu.
Grej nije mario za komplimente.
- Moj predlog je da vi i mi, to jest Nemaka i Britanija, zajedno zamolimo Austrijance da
produe svoj rok za odgovor. - On refleksno pogleda na asovnik na zidu: bilo je neto malo

posle est ujutru. - Zahtevali su da im se odgovori do est sati ove veeri, po beogradskom
vremenu. Teko mogu odbiti da daju Srbima jo jedan dan.
Valter je bio razoaran. Nadao se da Grej ima plan da spase svet. To odlaganje je tako
nitavno. Moda nee ba nita doneti. A po Valterovom miljenju, Austrijanci su bili toliko
ratoborni da su lako mogli da odbiju taj zahtev, koliko god bio nitavan. Njega, medutim, niko nije
pitao za miljenje, a u tako visokom drutvu nije hteo ni da progovori osim ako mu se neko ne
obrati.
- Sjajna ideja - ree Linovski. - Proslediu taj predlog Berlinu, s mojim odobrenjem.
- Hvala vam - ree Grej. - Ali za sluaj da to ne uspe, imam jo jedan predlog.
Tako dakle, pomisli Valter, Grej nije zaista uveren da bi Austrijanci dali Srbiji vie vremena.
Grej nastavi:
- Predlaem da Britanija, Nemaka, Italija i Francuska zajedno deluju kao posrednici, da se
sastanu na etvorolanoj konferenciji s ciljem da se nae reenje koje bi zadovoljilo Austriju,
a da se pri tom ne isprovocira Rusija.
To j e v e b o l j e , pomisli Valter uzbueno.
-Austrija nee unapred pristati da bude obavezana odlukom te konferencije, naravno - nastavi
Grej. - Ali to nije ni neophodno. Moemo zamoliti austrijskog cara da barem ne preduzima dalje
korake dok ne uje ta zemlje uesnice konferencije imaju da kau.
Valter je bio oduevljen. Austriji e biti teko da odbije plan potekao kako od njenih saveznica
tako i od njenih rivala. I Linovski je delovao zadovoljno.
- Berlin e od mene dobiti snane preporuke za to.
Grej ree:
- Lepo je od vas to ste doli da me vidite ovako rano ujutru.
Linovski to shvati kao otpust i ustade.
- Taman posla - ree. - Idete li u Hempir danas?
Grejevi hobiji bili su muiarenje i posmatranje ptica, i bio je najsreniji u svojoj kuici na
reci Ien u Hempiru.
- Veeras, nadam se - ree Grej. - Vreme je divno za pecanje.
- Verujem da ete se dobro odmoriti u nedelju - ree Linovski, i oni odoe.
Vraajui se kroz park, Linovski ree:
- Englezi su neverovatni. Evropa je na rubu rata, a sekretar spoljnih poslova ide na pecanje.
Valter je bio ushien. Grej je moda pokazao manjak oseaja za vanost te stvari, ali on je
prva osoba koja je osmislila reenje koje bi moglo da upali. Valter je oseao zahvalnost. P o z v a u
g a n a v e n a n j e , pomislio je, i z a h v a l i t i m u u s v o m g o v o r u .
Kada su se vratili u ambasadu uplaio se to tu zatie oca. Oto pokaza Valteru prstom da doe
u njegovu kancelariju. Gotfrid fon Kesel je stajao kraj radnog stola. Valter je goreo od elje da se
raspravi s ocem zbog Mod, ali nije hteo da pria o tome pred Fon Keselom, pa je rekao:
- Kad si ti stigao ovamo?
V
- Pre nekoliko minuta. Putovao sam nou brodom iz Pariza. Sta si ti radio s ambasadorom?

- Bili smo pozvani na sastanak sa ser Edvardom Grejom. - Valteru bi drago to vidi izraz zavisti
na Fon Keselovom licu. Oto upita:
-1 ta je on imao da kae?
- Predloio je odravanje etvorolane konferencije koja bi posredovala u sporu izmedu
Austrije i Srbije.
Fon Kesel ree:
- Gubljenje vremena.
Valter se ne osvrnu na njega i upita oca:
- Sta ti misli?
Otove oi se suzie.
- Zanimljivo - ree. - Grej je lukav.
Valter nije mogao da sakrije oduevljenje.
- Misli li da e se austrijski car sloiti?
- Nipoto.
Fon Kesel se podrugljivo zacereka. Valter se sneveseli.
- Ali zato?
Oto ree:
- Sta ako uesnice konferencije predloe reenje, a Austrija ga

- Grej je pomenuo tu mogunost. Rekao je da Austrija ne bi bila u obavezi da prihvati

preporuke etvorice.
Oto zavrte glavom.
- Naravno da ne bi, ali ta onda? Ako Nemaka uzme uea u konferenciji iji je cilj davanje
predloga za reenje te stvari mirnim putem, a Austrija ga odbije, kako mi onda da podrimo
Austriju kad krene u rat?
- Nikako.
- Dakle, cilj Grejevog predloga jeste da zabije klin izmeu Austrije i Nemake.
- Oh. - Valter se osetio budalasto. To nije bio predvideo. Optimizam mu je splasnuo. On ree
namrteno: - Znai, neemo podrati Grejev mirovni plan?
- Nema nikakve anse - ree njegov otac.
III

Predlog ser Edvarda Greja nije urodio plodom, i Valter i Mod su iz sata u sat posmatrali kako
se svet blii katastrofi.
Naredni dan bio je nedelja, i Valter se sastao s Antonom. Svi su ponovo oajniki eleli da
znaju ta e Rusi uraditi. Srbi su bili pristali na skoro sve austrijske zahteve, i traili su samo da im
se da jo vremena da razmotre dve najtee stavke, ali Austrijanci su objavili da je to neprihvatljivo, i
Srbija je poela da mobilie svoju malu vojsku. Rata e biti, ali hoe li se Rusija umeati?

Valter je otiao u crkvu svetog Martina u polju, koja se nije nalazila u polju ve na Trafalgar
skveru, najprometnijoj raskrsnici u Londonu. Ta crkva je podignuta u XVIII veku u stilu
paladijanizma, i Valter pomisli kako mu sastanci s Antonom slue i kao poduka iz istorije engleske
arhitekture i kao izvor informacija o ruskim namerama.
On se pope stepenitem i proe izmeu velikih stubova u naos. Osvrnuo se uokolo sa
strepnjom: i u najmirnijim okolnostima se bojao da se Anton nee pojaviti, a ovo bi bio najgori
mogui trenutak da taj ovek zbog straha zakae. Unutranjost crkve jarko je osvetljavalo svetlo
jednog velikog venecijanskog prozora na istonom zidu, i on je odmah uoio Antona. Osetivi
olakanje, on sede kraj osvetoljubivog pijuna nekoliko sekundi pre nego to e sluba poeti. Kao i
uvek, razgovarali su tokom pevanja himni.
- Savet ministara se sastao u petak - ree Anton.
Valter je to znao.
- ta su odluili?
- Nita. Oni samo daju preporuke. Car odluuje.
Valter je i to znao. Kontroiisao je svoje nestrpljenje.
- Izvinjavam se, a ta su preporuili?
- Da se dozvoli mobilizacija ruske vojske u etiri vojna okruga.
- Ne! - uzviknu Valter nehotice, a najblii vernici se okrenue i zagledae u njega. Bio je to prvi
uvod u rat. Primirivi se s naporom, Valter ree:
- Je li se car sloio?
- Jue je ratifikovao tu odluku.
Oajan, Valter ree:
- Koje oblasti?
- Moska, Kazanj, Odesa i Kijev.
Tokom molitvi, Valter zamisli mapu Rusije. Moskva i Kazanj su se nalazile u sreditu te
ogromne zemlje, vie od hiljadu i po kilometara od granica s Evropom, ali Odesa i Kijev bili su na
jugozapadu, blie Balkanu. Za vreme naredne himne, on ree:
- Mobiliu vojsku za rat s Austrijom.
- To nije mobilizacija, to su pripreme za mobilizaciju.
- To mi je jasno - ree Valter strpljivo. - Ali jue smo priali o napadu Austrije na Srbiju,
manjem balkanskom konfliktu. Danas priamo o Austriji i Rusiji, velikom evropskom ratu.
Himna se zavri, i Valter strpljivo saeka sledeu. Budui da ga je odgajila majka jakih
protestantskih uverenja, uvek je oseao trunku grie savesti to koristi crkvenu slubu kao paravan
za svoj tajni posao. Izgovorio je jednu kratku molitvu traei oprost. Kada su vernici ponovo
zapevali, Valter ree:
- Zato su u tolikoj urbi da obave te pripreme kao da e rat?
Anton slegnu ramenima.
- Generali kau caru: ,,Sa svakim danom koji provedete u oklevanju neprijatelj stieprednost.
Uvek je isto.

- Zar ne uviaju da pripreme poveavaju izglede za rat?

- Vojnici ele da pobeuju u ratovima, ne da ih izbegavaju.
Himna se zavri i time je sluba bila okonana. Dok je Anton ustajao Valter ga uhvati za
miicu.
- Moram ee da te viam - ree mu.
Anton je izgledao uspanieno.
- Ve smo priali o tome...
- Ba me briga. Evropa je na rubu rata. Kae da se Rusi pripremaju
V
za mobilizaciju u nekim oblastima. Sta ako to uine i u drugim oblastima? Koje korake e
preduzeti? Kada se priprema pretvara u pravu stvar? Moram da imam izvetaj svakog dana. Na
svakih sat vremena bilo bi jo bolje.
- Ne mogu toliko da rizikujem. - Anton pokua da izvue ruku.
Valter pojaa stisak.
V
- Cekaj me ispred Vestminsterske opatije svakog jutra pre nego to ode u svoju ambasadu.
Pesniki kutak, u junom delu opatije. Crkva je toliko velika da nas niko nee primetiti.
- Ne dolazi u obzir.
Valter uzdahnu. Morae da preti, to nije voleo da radi, i ne samo zato to bi time rizikovao da
potpuno izgubi svog pijuna. Ali morao je da rizikuje.
- Ako sutra ne bude tamo doi u u tvoju ambasadu i traiti da govorim s tobom.
Anton poblede.
- Ne sme! Ubie me!
- Moram biti obaveten! Pokuavam da spreim rat.
- Ja se nadam da e biti rata - ree slubenik surovo. Glas mu se spusti do siktanja. - Nadam se
da e nemaka vojska unititi moju domovinu i sravniti je sa zemljom. - Valter je zurio u
njega, zapanjen. - Nadam se da e car umreti, da e ga brutalno ubiti, i celu njegovu porodicu
s njim. I nadam se da e svi zavriti u paklu, kao to zasluuju.
On se okrenu u mestu i izlete iz crkve u guvu na Trafalgar skveru.
Kneginja Bea je bila kod kue" u utorak popodne u vreme ajanke. Tada su njene prijateljice
dole da priaju o zabavama kojima su prisustvovale i prikau svoju dnevnu garderobu. Mod je bila
obavezna da prisustvuje, kao i tetka Herm, budui da su obe bile siromana rodbina koja ivi od
Ficove velikodunosti. Mod je razgovor toga dana smatrala naroito zatupljujuim, jer je nju samo
zanimalo da pria o mogunosti izbijanja rata.
Soba za jutarnji boravak u kui u Mejferu bila je nametena u modernom stilu. Bea je pratila
trendove u ureivanju enterijera. Istovetne stolice od bambusa i kaui postavljeni tako da mogu da
se formiraju male grupe za razgovor, s dovoljno mesta izmeu da ljudi mogu slobodno da se kreu
okolo. Mebl-tof je imao diskretnu aru svetloljubiaste boje, a tepih je bio svetlosme. Zidovi nisu
bili obloeni tapetama, ve okreeni u pastelnu be nijansu. Soba nije bila optereena viktorijanskim
ukrasima u vidu uramljenih fotografija, statueta, jastuia i vaza. ovek ne mora da pokazuje svoje

finansijsko stanje, kako su ljudi od mode govorili, time to e prostorije natrpati gomilom stvari.
Mod se slagala s tim.
Bea je priala s vojvotkinjom od Saseksa, ogovarajui ljubavnicu britanskog premijera, Venii
Stenli. Bea bi trebalo da bude zabrinuta, pomisli Mod, ako Rusija stupi u rat, njen brat, knez Andrej,
morae da se bori. Bea je, meutim, delovala bezbrino. U stvari, tog dana je izgledala naroito lepo
i veselo. Moda ima ljubavnika. Nije to bilo neuobiajeno u visokim drutvenim krugovima, gde su
mnogi brakovi bili unapred dogovarani. Neki ljudi su osuivali preljubnike, vojvotkinja bi takvu
enu zauvek precrtala sa svog spiska uzvanika, dok se drugi na to nisu obazirali. Mod, meutim,
nije smatrala Beu takvom enom.
Fic je doao na aj, poto je umakao iz parlamenta na sat vremena, a Valter ga je sledio u
stopu. Obojica su izgledali elegantno u svojim sivim odelima i prslucima s duplim depovima. I
protiv svoje volje, Mod ih zamisli u vojnikim uniformama. Ako se rat proiri, obojica e moda
morati da ratuju, gotovo sigurno na suprotnim stranama. Bili bi oficiri, ali nijedan od njih dvojice ne
bi podmuklo isposlovao sebi poloaj u vojnom tabu: eleli bi da vode svoje ljude na frontu.
Dvojica mukaraca koje voli mogu na kraju doi u situaciju da ubiju jedan drugoga. Ona zadrhta.
Nije mogla podneti da dalje razmilja o tome.
Mod je izbegavala da gleda Valtera u oi. Imala je oseaj da bi intuitivnije ene u Beinom
krugu primetile koliko vremena provodi u razgovoru s njim. Nije joj smetala njihova sumnjiavost,
uskoro e svakako saznati istinu, ali nije elela da glasine o njima dvoma dopru do Fica pre nego to
mu budu to zvanino saoptili. Izuzetno bi se uvredio. I zato se trudila da ne pokae svoja oseanja.
Fic sede kraj nje. Pokuavajui da se priseti neke teme za razgovor koja ne ukljuuje Valtera,
ona pomisli na Tajgvin, i upita:
V
- Sta se desilo s tvojom velkom domaicom, Vilijamsovom? Nestala je, a kada sam pitala o
tome ostale sluge, svi su bili neodreeni.
- Morao sam da je se otarasim - ree Fic.
- Oh! - Mod e iznenaeno. - Nekako sam bila pod utiskom da ti se
sviala.
- Ne naroito. - Delovao je posramljeno.
V
- Sta je uinila da te naljuti?
- Njeno bludno ponaanje je ostavilo posledice.
- Fice, ne budi tako pompezan! - nasmeja se Mod. - Hoe da kae da je zatrudnela?
- Snizi ton, molim te. Zna kakva je vojvotkinja.
- Jadna Vilijamsova. Ko je otac?
- Draga moja, zar misli da sam pitao?
- Ne, naravno da nisi. Nadam se da e se poneti estito spram nje", kako oni kau.
- Nemam pojma. Ona je slukinja, zaboga.
- Obino nisi bezobziran prema svojim slugama.
- Nemoral ne treba nagraivati.

- Meni je Vilijamsova bila draga. Bila je inteligentnija i zanimljivija od veine ovih ena iz
visokog drutva.
- Ne budi smena.
Mod odustade. Iz nekog razloga, Fic se pretvarao da ne mari za Vilijamsovu. Ali on nikad nije
voleo da polae raune za svoje ponaanje, i bilo je besmisleno pritiskati ga. Valter im pride, nosei
tacnu sa oljicom i tanjir s tortom u jednoj ruci. Nasmei se Mod, ali se obrati Ficu:
- Zna erila, zar ne?
- Malog Vinstona? - ree Fic. - Naravno. Poeo je u mojoj partiji, ali preao je u redove
liberala. Mislim da je srcem jo uvek s nama konzervativcima.
- Prolog petka je veerao s Albertom Balinom. Voleo bih da znam ta je Balin imao da kae.
- Mogu da te prosvetim, Vinston svima to prenosi. U sluaju rata, Balin kae da e, ako se
Britanija ne bude meala, Nemaka obeati da e ostaviti Francusku netaknutom kad se sve
zavri, i da nee prisvajati nove delove njene teritorije, za razliku od prolog puta, kada su se
posluili Alzasom i Lorenom.
- Ah - ree Valter zadovoljno. - Hvala ti. Danima to pokuavam da saznam.
- Tvoja ambasada ne zna?
- Namera je bila da ta poruka zaobie uobiajene diplomatske kanale, oigledno.
Mod je bila zaintrigirana. To je delovalo kao formula koja prua nadu da se Britanija nee
umeati u bilo kakav evropski rat. Moda Fic i Valter ipak nee morati da pucaju jedan u drugog.
Ona ree:
- Kakav odgovor je Vinston dao?
- Neobavezujui - ree Fic. - Prijavio je taj razgovor kabinetu, ili se o njemu nije diskutovalo.
Mod je taman htela ozlojeeno da upita zato ne, kada se pojavio Robert fon Ulrih,
preneraen, kao da je upravo saznao smrt neke voljene osobe.
V
- Sta za ime sveta nije u redu s Robertom? - ree Mod dok se on klanjao Bei.
On se okrenu i obrati se svim prisutnim.
- Austrija je objavila rat Srbiji - obznani on.
Mod se za trenutak uinilo da se svet zaledio u mestu. Niko se nije mrdao ni progovarao.
Zurila je u Robertova usta ispod uvijenih brkova kao da snagom volje pokuava da ga natera da
povue te rei. Onda se asovnik vie kamina oglasio, i ljudi u sobi uasnuto zaagorie. Mod
navree suze na oi. Valter joj ponudi uredno presavijenu belu platnenu maramicu. Ona ree
Robertu:
- Morae u rat.
- Svakako u morati - ree Robert. Rekao je to odseno, kao da navodi neto oigledno, ali
izgledao je uplaeno. Fic ustade:
- Bolje da se vratim do Doma lordova i saznam ta se deava.
Jo nekoliko ljudi poe da se sprema za odlazak. U optoj guvi, Valter tiho ree Mod:
- Predlog Alberta Balina upravo je desetostruko dobio na vanosti.
Mod je delila njegovo miljenje.

- Moemo li ita da uradimo?

- Moram da znam ta britanska vlada zaista misli o tome.
- Pokuau da saznam. - Bilo joj je milo to moe da uini neto.
- Moram da se vratim u ambasadu.
Mod je posmatrala Valtera kako odlazi, elei da moe da ga poljubi za rastanak. Veina
gostiju pola je istovremeno, i Mod se iskrade na sprat do svoje sobe. Skinula je haljinu i legla u
krevet. Od pomisli da e Valter otii u rat bespomono je zaplakala. Posle nekog vremena je usnula.
Kada se probudila, bilo je vreme da krene. Bila je pozvana na muziko vee kod ledi
Glenkoner. Bila je u iskuenju da ostane kod kue, ali onda se prisetila da bi u kui Glenkonerovih
mogao biti prisutan i neki od vladinih ministara. Moda e saznati neto to bi koristilo Valteru.
Ustala je i obukla se. Ona i tetka Herm uzee Ficove koije i odvezoe se kroz Hajd park od Kvin
Ens gejta, gde su Glenkonerovi iveli. Meu gostima je bio i Modin prijatelj Doni Remark, iz
Ministarstva rata, ali to je jo vanije, ser Edvard Grej je bio tu. Ona odlui da pria s njim o
Albertu Balinu.
Orkestar zasvira pre nego to joj se ukazala prilika da to uini, i ona sede da slua. Kembel
Makinis je izvodio izabrane komade Hendla, nemakog kompozitora koji je najvei deo ivota
proveo u Londonu, pomisli Mod kiselo. Potajno je posmatrala ser Edvarda Greja tokom koncerta.
Nije joj bio previe drag: pripadao je politikoj grupi zvanoj liberalni imperijalisti, tradicionalnijoj i
konzervativnijoj od veine partija. Medutim, oseala je i trunku saoseanja prema njemu. Nikad nije
bio preterano veseo, ali te veeri je njegovo mrtvaki ispijeno lice izgledalo pepeljastosivo, kao da
nosi sav teret ovog sveta na svojim ramenima, to je, naravno, i bio sluaj.
Makinis je dobro pevao i Mod sa aljenjem pomisli kako bi Valter uivao u ovome, da nije bio
sprean da doe. im je muzika prestala, ona zaskoi sekretara spoljnih poslova.
V
- Gospodin eril mi kae da ste dobili zanimljivu poruku od Alberta Balina - ree ona.
Primetila je kako se Grejevo lice ukoilo, ali nastavila je da ga ispituje. - Ako se ne budemo
meali u ratne sukobe u Evropi, Nemaka obeava da nee prisvajati francuske teritorije.
- Tako neto - ree Grej hladno.
Oito je bila izabrala neprilinu temu. Etikecija je zahtevala da je odmah napusti. Ali nije to
bio samo diplomatski manevar: radilo se o tome hoe li Fic i Valter morati da idu u rat. Ona nastavi
uporno:
- Kako sam shvatila, naa glavna briga je da ravnotea snaga u Evropi ne bude poremeena, i
pretpostavljam da bi nam ponuda her Balina mogla odgovarati. Jesam li u pravu?
- Svakako da niste - ree on. - Ta ponuda je neuvena. - Izrekao je to gotovo emotivno.
Mod se snudila. Kako moe tako da je odbaci? Ona daje traak nade! Ona ree:
- Hoete li objasniti jednoj obinoj eni, koja ne shvata stvari tako brzo kao vi, zato ste tako
izriiti u toj oceni?
- Postupiti po Balinovom predlogu znailo bi utrti put invaziji
Nemake na Francusku. Time bismo ispali sauesnici u invaziji. Bila bi to sramna izdaja jedne
prijateljske zemlje.

- Ah, - ree ona. - Mislim da razumem. To je kao da je neko rekao: Opljakau ti komiju, ali
ako se bude drao po strani i ne bude se meao, obeavam da mu neu i spaliti kuu." O
tome se radi?
Grej se malo otkravi.
- Dobra analogija - ree on sa suvonjavim osmehom. - I sam u je upotrebiti.
- Hvala vam - ree Mod. Bila je veoma razoarana, i znala jc da joj se to vidi na licu, ali nije
mogla protiv sebe. Snudeno e: - Naalost, to nas stavlja opasno blizu rata.
- Bojim se da je tako - ree sekretar spoljnih poslova.
V
Kao i veina parlamenata irom sveta, i britanski je imao dva doma. Fic je pripadao Domu
lordova, u koji su ulazili ljudi iz redova vie aristokratije, biskupi i sudije viih sudova. Dom
komuna, bio je sainjen od izabranih predstavnika poznatih kao lanovi parlamenta. Oba doma su se
sastajala u Vestminsterskoj palati, namenski podignutoj viktorijanskoj gotskoj zgradi s tornjem sa
satom. Sat su nazivali Big Ben, iako je Fic voleo da istakne da je to zapravo naziv njegovog velikog
zvona.
Dok je Big Ben odbijao podne u sredu 29. jula, Fic i Valter su naruivali aperitiv, eri, na
terasi kraj smrdljive reke Temze. Fic je gledao u palatu s oseajem zadovoljstva, kao i uvek, bila je
izrazito visoka, lepa i vrsta, kao i carstvo kojim se vladalo iz njenih odaja i hodnika. Ta zgrada je
izgledala kao da bi mogla da potraje hiljadu godina, ali, hoe li carstvo preiveti toliko dugo? Fic je
zadrhtao kada se prisetio ta mu sve preti: radniki sindikalci koji pozivaju na bunt, rudari u trajku,
kajzer, laburisti, Irci, militantne feministkinje, ak i njegova roena sestra. Meutim, nije pretoio
tako ozbiljne misli u rei, naroito jer je njegov gost bio stranac.
- Ovo mesto je kao klub - ree on veselo. - Ima barove, sale za ruavanje i vrlo dobru
biblioteku, i samo pravoj vrsti ljudi dozvoljen je pristup. - Jedan laburista iz parlamenta utom
proe pokraj njih sa svojim kolegom liberalom, i Fic dodade: - Iako se i poneki plebejac
katkad provue pored portira.
Valter je izgarao od elje da mu saopti novosti.
- Jesi li uo? - upita on. - Kajzer je nainio potpuni zaokret.
Fic nije bio uo nita o tome.
- U kom smislu?
- Kae da odgovor Srbije ne ostavlja razloga za rat, i da se Austrijanci moraju zaustaviti kod
Beograda.
Fic je bio sumnjiav po pitanju mirovnih planova. Njegova glavna briga bila je da Britanci
zadre ulogu najmonije nacije na svetu. Pribojavao se da bi liberali mogli da dozvole da im ta
uloga izmakne, iz nekog budalastog uverenja da su sve nacije jednako suverene. Ser Edvard Grej je
zvuao razlono, ali bi ga levo krilo njegove stranke, po svojoj prilici s Lojdom Dordom na elu,
moglo iskljuiti, a onda bi se svata moglo desiti.

- Da se zaustave kod Beograda - ree on zamiljeno. Srpska prestonica se nalazila na granici:

da bi je zauzela, austrijska vojska je morala da zade samo oko kilometar i po na srpsku
teritoriju. Rusi bi se dali ubediti da to vide samo kao akciju lokalne policije koja ne
predstavlja pretnju po njih. - Pitam se...
Fic nije eleo rat, ali potajno se pomalo i radovao tome. To bi bila njegova prilika da dokae
svoju hrabrost. Otac mu je bio odlikovan za zasluge u ratnim operacijama na moru, ali Fic nikad nije
bio u ratu. Postoje izvesne stvari koje ovek mora da uradi pre nego to sebe nazove mukarcem, a
ratovanje za kralja i otadbinu jedna je od njih.
Priao im je jedan glasnik u dvorskoj odori, somotskim pantalonama do kolena i belim
svilenim arapama.
- Dobar dan elim, erle Ficherberte - ree on. - Vai gosti su stigli i otili pravo u trpezariju,
milorde.
Kada se glasnik udaljio, Valter upita:
- Zato ih tera da se oblae tako?
- Tradicija.
Oni ispie pie i udoe unutra. Pod u hodniku bio je zastrt debelim crvenim tepihom, a zidovi
obloeni drvenim panelima s talasastim rezbarijama. Oni odoe do trpezarije Doma lordova. Mod i
tetka Herm su ve sedele tu. Ovaj ruak je bio Modina zamisao: Val t e r n i k a d r a n i j e n i j e b i o
u p a l a t i , rekla je ona. Dok joj se Valter klanjao, a Mod mu uzvraala toplim osmehom, udna
misao javi se u Ficovom umu: da li to meu njima ima malo nenosti? Ne, to je smeno. Mod moe
da uradi bilo ta, naravno, ali Valter je previe razborit da bi razmatrao mogunost anglo- nemakog
braka u vreme ovakvih tenzija. Osim toga, njih dvoje su kao
brat i sestra.
Kad su posedali, Mod ree:
- Bila sam u tvojoj klinici za bebe jutros, Fice.
Njegove obrve se izvie.
- Zar je to moja klinika?
- Ti je finansira.
- Koliko me seanje slui, ti si mi rekla da u Ist Endu treba da postoji klinika za majke i decu
bez mueva i oeva koji bi ih izdravali, i ja sam se s tim sloio, i u sledeem trenutku rauni
su poeli da stiu na moju adresu.
- Tako si velikoduan.
V
Ficu to nije smetalo. Covek u njegovom poloaju morao je da daje novac u dobrotvorne svrhe,
a ilo mu je naruku to to se Mod stara za sve. Nije udarao na zvona injenicu da veina tih majki
nije udata, niti je to ikad bila: nije eleo da se njegova tetka, vojvotkinja, oseti uvreenom.
- Nikad nee pogoditi ko je jutros svratio tamo - nastavi Mod. - Vilijamsova, domaica iz
Tajgvina. - Fic se ohladi. Mod dodade veselo: - A sino smo je pominjali!
Fic se trudio da zadri izraz hladne nezainteresovanosti. Mod je, poput veine ena, umela
prilino dobro da ga proita". Nije eleo da posumnja u koliko dubokoj vezi je on zapravo bio s

Etel, previe se stideo toga. Znao je da je Etel u Londonu. Bila je pronala jednu kuu u A Idgejtu, i
Fic je naloio Solmanu da je kupi na njeno ime. Fic jc strahovao od neugodnosti ako susretne Etel
na ulici, ali na kraju je Mod bila ta koja je na nju naletela. Zato je dola u tu kliniku? Nadao se da
joj je dobro.
- Nije valjda bolesna? - upita on, trudei se da to ne zazvui dublje od uljudnog raspitivanja.
- Nije nita ozbiljno - ree Mod.
Fic je znao da trudnice pate od manjih boljki. Bea je imala krvarenje manjeg obima i zabrinula
se, ali profesor Ratbon je rekao da se to esto deava u treem mesecu i da obino ne znai nita, ali
da ona ipak ne treba previe da se zamara, mada nije postojala velika opasnost da e Bea initi tako
neto. Valter ree:
- Seam se Vilijamsove... kovrdava kosa i vragolast osmeh. Ko joj je mu?
Mod odgovori:
- Neki lakej koji je doao u Taj gvin sa svojim gospodarem pre nekoliko meseci. Zove se Tedi
Vilijams.
Fic oseti kako blago crveni. Znai, ona svog zamiljenog mua zove Tedi! Zeleo je da je Mod
nije srela. Zeleo je da zaboravi Etel. Ali ona odbija da nestane. Ne bi li prikrio svoju posramljenost,
on stade da se osvre, toboe traei konobara. Govorio je sebi da ne bude tako oseajan. Etel je
slukinja, a on je erl. Ljudi visokog roda uvek su nalazili zadovoljstva gde i kako su hteli. Takve
stvari se deavaju stotinama godina, verovatno i hiljadama. Glupo je biti sentimentalan u vezi s tim.
On promeni temu ponovivi, zbog dama, Valterove vesti o kajzeru.
-1 ja sam to ula - ree Mod. - Boe, nadam se da e se Austrijanci sloiti - ree ona vatreno.
Fic je pogleda izvivi obrvom.
- emu takva ostraenost?
- Ne elim da te upucaju! - ree ona. -1 ne elim da nam Valter bude neprijatelj.
V
Glas joj je zadrhtao na trenutak. Zene su tako emotivne. Valter ree:
- Znate li moda, ledi Mod, kako su Askvit i Grej primili kajzerov predlog?
Mod se pribra.
- Grej kae da bi on u kombinaciji s njegovim predlogom o konferenciji etvorice mogao da
sprei izbijanje rata.
- Odlino! - uskliknu Valter. - Tome sam se i nadao.
Radovao se detinje iskreno, i izraz njegovog lica podseti Fica na njihove kolske dane. Valter
je tako izgledao kad je osvojio muziku nagradu na dan kole. Tetka Herm ree:
- Jeste li uli da je ona uasna madam Kajo proglaena nevinom?
Fic je bio zapanjen.
- Nevinom? Ali upucala je oveka! Otila je u radnju, kupila pitolj, napunila ga, odvezla se do
redakcije Figara, zatraila da vidi urednika i upucala ga, kako moe da bude nevina?
Tetka Herm odgovori:
- Rekla je: ,,Tipitolji znaju da opale sami od sebe. Zaista!
Mod se nasmeja.

- Mora da se svidela poroti - ree Fic. Zasmetalo mu je to se Mod nasmejala. Kapriciozne

porote pretnja su drutvima u kojima vladaju red i poredak. Ubistvo se ne sme shvatati olako.
- Tipino francuski - ree s gaenjem.
- Ja se divim madam Kajo - ree Mod.
Fic zabrunda s neodobravanjem.

- ree Mod
- Kako moe da kae tako neto o jednom ubici?
- Mislim da ljudi treba ee da ubijaju novinske urednike veselo.
- To bi moglo da unapredi novinarstvo.
VI
Valter je jo bio pun nade narednog dana, u etvrtak, kada je otiao da vidi Roberta. Kajzer se
kolebao na ivici, uprkos pritiscima ljudi kao to je Oto. Ministar rata, Erih fon Falkenhajn, zahtevao
je da se proglasi Zustanddrohender Kriegsgefahr, iliti stanje neposredne ratne opasnosti, koje bi
posluilo kao paljenje ratnog fitilja, ali kajzer je to odbio, verujui da bi se opti konflikt mogao
izbei ako se Austrijanci zaustave kod Beograda. A kada je ruski car naredio mobilizaciju svoje
vojske, Vilhelm mu je lino poslao telegram molei ga da se predomisli.
Dva vladara su bila u srodstvu. Kajzerova majka i careva tata bile su sestre, obe erke kraljice
Viktorije. Kajzer i car su komunicirali na engleskom, i tepali jedan drugom Niki" i ,,Vili". Cara
Nikolaja je dirnuo telegram njegovog roaka Vilija, i obustavio je mobilizaciju. Ako njih dvojica
ostanu vrsti u nameri za ouvaju mir, onda e budunost moda biti svetla za Valtera i Mod i
milione drugih ljudi koji samo ele da ive u miru.
Austrijska ambasada bila je jedna od raskonijih zgrada na prestinom Belgrejv skveru.
Valtera su uveli u Robertovu kancelariju. Njih dvojica su jedan drugom uvek prenosili novosti. Nije
bilo razloga da to ne ine: njihove dve zemlje bile su bliski saveznici.
- Kajzer je izgleda odluan u tome da svoj plan ,,zaustavljanja kod Beograda" pretoi u
stvarnost - ree Valter dok je sedao. - Sva preostala pitanja mogu se razreiti nakon toga.
Robert nije delio njegov optimizam.
- To nee uspeti - ree on.
- Ali zato ne bi?
- Nismo spremni da se zaustavimo kod Beograda.
- Za ime boga! - ree Valter. - Jesi li siguran?
- Ministri e raspravljati o tome sutra u Beu, ali bojim se da je rezultat unapred poznat. Ne
moemo se zaustaviti kod Beograda ako ne dobijemo izvesna uveravanja od Rusije.
- Uveravanja? - Valter e srdito. - Morate da prestanete s borbama i onda da popriate o
problemima. Ne moete da zahtevate uveravanja unapred!

- Bojim se da mi to ne posmatramo na taj nain - ree Robert nepopustljivo.

- Ali mi smo vai saveznici. Kako moete da odbijete na mirovni plan?

- Lako. Razmisli o tome. Sta vi moete da uinite? Ako se Rusi mobiliu, to predstavlja pretnju
za vas, tako da i vi morate da se mobiliete.
Valter htede da se pobuni, ali vide da je Robert u pravu. Ruska vojska, kad se mobilie,
prevelika je pretnja. Robert nastavi nemilosrdno:
- Morate da ratujete na naoj strani, hteli to ili ne. - On sloi pokajniki izraz lica. - Oprosti ako
zvuim arogantno. Samo iznosim injenino stanje.
- Do avola - opsova Valter. Dolo mu je da zaplae. Uporno se nadao, ali Robertove surove
rei su ga slomile. - Kola su krenula nizbrdo, zar ne? - ree on. - Oni koji ele mir izgubie
nadmetanje.
Robertov glas se promeni, i on odjednom izgledae tuno.
- Ja sam to znao od poetka - ree. - Austrija mora da napadne.
Do tog trenutka Robert je zvuao kao da prieljkuje rat, nije bio tuan. Otkuda ta promena? S
namerom da dokui to, Valter ree:
- Moda e morati da ode iz Londona.
- Ti takoe.
Valter klimnu glavom. Ako Britanija ue u rat, celokupno osoblje ambasada Nemake i
Austrije morae po kratkom postupku da se vrati kuama. On snizi ton.
- Postoji li neko... ko e ti naroito nedostajati?
Robert klimnu glavom, a u oima mu se pojavie suze. Valter smeono natuknu.
- Lord Remark?
Robert se neveselo nasmeja.
- Zar je toliko oigledno?
- Samo nekome ko te poznaje.
- Doni i ja smo mislili da smo diskretni. - Robert tuno zavrte glavom. - Barem ti moe da se
oeni Mod.
- Voleo bih da mogu.
- Zato ne moe?
- Brak izmeu Nemca i Engleskinje u trenutku kad su njihove zemlje u ratu? Svi koje poznaje
odrei e je se. Kao i mene. Ne marim za sebe, ali njoj nikada ne bih mogao da nametnem
takvu sudbinu.
- Uinite to diskretno.
- U Londonu?
- Venajte se u Celsiju. Tamo vas niko nee poznati.
- Zar ne mora da bude stanovnik neke oblasti da bi se u njoj venao?
- Mora da pokae koverat sa svojim imenom i adresom stanovanja.
V

Ja ivim u Celsiju, mogu da ti dam pismo adresirano na gospodina Fon Ulriha. - On stade da pretura
po jednoj fioci svog stola. - Evo. Raun od mog krojaa, adresiran na Potovanog gospodina Fon
Ulriha". Misle da se zovem Fon.
- Moda nee biti dovoljno vremena.
- Moe da dobije posebnu dozvolu.
- O, boe - ree Valter. Bio je oamuen. - U pravu si, naravno. Mogu.
- Mora da ide u gradsku venicu.
- Da.
- Da te ja odvedem?
Valter razmisli malo due, pa ree:
- Da, molim te.
VII
- Generali su pobedili - ree Anton, stojei ispred grobnice Edvarda Ispovednika u
Vestminsterskoj opatiji u petak 31. jula.
- Car je popustio jue popodne. Rusi se mobiliu.
Bila je to smrtna presuda. Valter oseti kako mu se hladna jeza uvlai u srce.
- To je poetak kraja - nastavi Anton, i Valter vide kako mu oi sjakte osvetnikim arom. Rusi misle da su jaki, jer imaju najmnogoljudniju vojsku na svetu. Ali vojni vrh im je slab.
Nastupie armagedon.
Bio je to drugi put te nedelje da Valter uje tu re. Ali ovoga puta je znao da je opravdana. Za
nekoliko nedelja ruska vojska od est miliona ljudi, est miliona, nagomilae se na granicama
Nemake i Maarske. Nijedan voa u Evropi ne moe da ignorie takvu pretnju. Nemaka e morati
da se mobilie: kajzer vie nema nikakvog izbora.
Nije postojalo vie nita to je Valter mogao da uini. Generaltab u Berlinu je vrio pritisak da
se vojska mobilie, a kancelar, Teobald fon Betman-Holveg, obeao je da e odluka o tome biti
donesena do podneva
tog dana. To je znailo da postoji samo jedna odluka koju on moe da donese. Valter je morao
odmah da izvesti Berlin o ruskoj mobilizaciji.
Na brzinu se oprostio od Antona i izaao iz velike crkve. Hodao je najbre to je mogao
malom ulicom zvanom Storis gejt, kaskao istonim obodom Sent Dejms parka, ustrao uza
stepenite pokraj spomenika vojvodi od Jorka i uao u Nemaku ambasadu.
Vrata ambasadorovog kabineta bila su otvorena. Princ Linovski je sedeo za svojim stolom, a
Oto je stajao kraj njega. Gotfrid fon Kesel je telefonirao. U prostoriji je bilo jo tuce ljudi, sa
slubenicima koji su urno ulazili i izlazili. Valter je bio zadihan. Dahui, on se obrati ocu.
- ta se deava?
- Berlin je dobio telegram iz nae ambasade u Sankt Peterburgu u kojem stoji samo: P r v i
d a n m o b i l i z a c i j e 3 1 . j u l . Berlin pokuava da potvrdi taj izvetaj.
V
- Sta to Fon Kesel radi?

- Dri otvorenu liniju s Berlinom da bismo dobili vest istog trenutka.

Valter udahnu duboko i istupi korak napred.
- Vaa visosti - ree on princu Linovskom.
- Da?
- Ja mogu da potvrdim rusku mobilizaciju. Dobio sam tu informaciju od svog dounika pre
manje od sat vremena.
- Dobro. - Linovski prui ruku ka telefonu i Fon Kesel mu prepusti slualicu.
Valter pogleda u svoj sat. Bilo je deset do jedanaest, u Berlinu, neto malo do isteka
podnevnog roka. Linovski ree u slualicu:
- Ruska mobilizacija je potvrena iz ovdanjih pouzdanih izvora.
Sluao je nekoliko trenutaka. Kabinet je utihnuo. Niko se nije
micao.
- Da - ree Linovski napokon. - Razumem. U redu.
On spusti slualicu na mesto s jednim klik koje odjeknu poput udara groma.
- Kancelar je odluio - ree on, i zatim prenese rei od kojih je Valter strahovao. - Zustand
drohender Kriegsgefahr. Nalazimo se u stanju neposredne ratne opasnosti.

esero pcGLAVLje
Avgust 1-3, 1914.
Mod je bila izbezumljena od brige. U subotu ujutru je sedela u trpezariji u kui u Mejferu, ne
jedui nita. Letnje sunce je sijalo kroz visoke prozore. Dekor je trebalo da bude umirujui, persijski
tepisi, zidovi u ukastozelenoj boji voda reke Nil, plave zavese, ali nju nita nije moglo da umiri.
Rat se primicao i inilo se da niko nije u stanju da ga zaustavi: ni kajzer, ni ruski car, ni ser Edvard
Grej.
Bea ue u prostoriju, u tankoj letnjoj haljini s vezenim alom. Graut, batler s belim
rukavicama, nasu joj kafu, a ona uze jednu breskvu iz inije s voem. Mod je gledala u novine ali
nije mogla da proita nita dalje od naslova. Bila je previe nervozna da bi se koncentrisala. Bacila
je novine u stranu. Graut ih podie i uredno ih presavi.
- Ne brinite, miledi - ree on. - Ispraiemo mi Nemce ako budemo morali.
Ona ga prostreli pogledom ali nita ne ree. Previe je budalasto raspravljati se sa slugama, na
kraju se iz poniznosti uvek sloe s gospodarom. Tetka Herm ga taktino otpusti.
- Sigurna sam da si u pravu, Graute - ree ona. - Donesi jo toplih zemiki, hoe li?
Fic ue. Upita Beu kako se osea, a ona slegnu ramenima. Mod je osetila da se neto u
njihovom odnosu promenilo, ali bila je previe pometena da bi razmiljala o tome. Odmah upita
Fica:
V
- Sta se sino desilo? - Znala je da je bio na sastanku s vodeim konzervativcima u jednoj
seoskoj kui zvanoj Vorgrejv.
- F.E. je stigao s porukom od Vinstona. - Frederik Edvin Smit, lan parlamenta iz redova
konzervativaca, bio je blizak prijatelj Vinstona erila, koji je bio liberal. - Predoio je
formiranje liberalno- konzervativne koalicione vlade.
Mod je bila okirana. Obino je znala ta se deava u krugovima liberala, ali premijer Askvit je
to zatajio.
- Neuveno! - ree ona. - To poveava izglede za rat!
S iritirajuom smirenou Fic se poslui toplim kobasicama s posluavnika na kredencu.
- Levo krilo liberalne partije samo je malo bolje od pacifista. Rekao bih da se Askvit boji da e
oni pokuati da mu veu ruke. Ali nema dovoljnu podrku u sopstvenoj partiji da ih preglasa.
Kome moe da se obrati za pomo? Samo konzervativcima. Otuda i predlog za formiranje

koalicije.
Toga se Mod i pribojavala.
V
- Sta je Bonar Lou rekao na taj predlog? - Endru Bonar Lou bio je predsednik Konzervativne
partije.
- Odbio ga je.
- Hvala bogu.
- A ja sam ga podrao.
- Zato? Zar ne eli da Bonar Lou ima mesto u vladi?
- Nadam se neem veem. Ako Askvit eli rat, a Lojd Dord stane na elo pobune levog krila,
liberali bi se mogli previe podeliti da bi
V
vladali. Sta e se onda desiti? Mi konzervativci emo morati da preuzmemo kormilo i Bonar e postati
premijer.
Besna, Mod ree:
- Zar ne vidi da sve to vodi ratu? Askvit eli koaliciju s konzervativcima jer su agresivniji.
Ako Lojd Dord povede pobunu protiv Askvita, konzervativci e svakako pobediti. Svi se
bore za neku poziciju i fotelju umesto za mir!
V
- Sta je s tobom? - upita Fic. - Jesi li ila do Halkin hausa sino?
Dom erla Biama bio je glavni tab mirovnjake struje. Mod se
razvedri. Traak nade je postojao.
- Askvit je jutros sazvao sastanak kabineta ministara. To je bilo neuobiajeno za subotu. Morli i
Berns ele da se donese deklaracija po kojoj Britanija ni pod kakvim okolnostima nee
ratovati protiv Nemake.
Fic zavrte glavom.
- Ne mogu unapred da se obaveu na tako neto. Grej bi dao ostavku.
- Grej uvek preti davanjem ostavke, ali nikad to ne uini.
- Ipak, ne moe rizikovati raskol u ministarskom kabinetu sada, dok moji ekaju sa strane,
izgarajui od elje da preuzmu vlast.
Mod je znala da je Fic u pravu. Dolo joj je da vriti od muke. Bei ispade no i ona ispusti
udan zvuk. Fic ree:
- Jesi li dobro, draga moja?
Ona ustade, drei se za stomak. Pobelela je u licu.
- Izvinite me - ree i izjuri iz sobe.
Mod ustade, zabrinuta.
- Bolje da odem s njom.
- Idem ja - ree Fic, iznenadivi je. - Ti zavri doruak.
Modina radoznalost nije dozvolila da se zavri na tome. Dok je Fic prilazio vratima ona upita:
- Da li Bea pati od jutarnje munine?
Fic zastade u dovratku.
- Nemoj rei nikome - ree on.
V

- Cestitam. Vrlo mi je drago zbog vas.

- Hvala.
- Ali, dete... - glas joj zape u grlu.
- Oh! - ree tetka Herm, shvativi o emu priaju. - Ba divno!
Mod nastavi s naporom.
- Hoe li dete biti roeno u zaraenom svetu?
- O, zaboga - ree teta Herm. - Nisam se toga setila.
Fic slegnu ramenima.
- Novoroene nee primetiti razliku.
Mod oseti kako joj naviru suze.
- Kad joj je termin?
- U januaru - ree Fic. - Zato si toliko potresena?
- Fice - ree Mod, sada plaui bespomono. - Fice, hoe li tada jo uvek biti iv?
II

U subotu ujutru je u Nemakoj ambasadi vrvelo kao u konici. Valter je bio u kabinetu
ambasadora, javljao se na telefon, donosio telegrame, i hvatao beleke. Bili bi to najuzbudljiviji
trenuci u njegovom ivotu da nije toliko brinuo zbog svoje budunosti s Mod. Meutim, nije mogao
da uiva u oduevljenju to je jedan od uesnika u velikoj igri svetskih sila jer ga je muio strah da
e on i ena koju voli postati ratni neprijatelji.
Vie nije bilo prijateljske prepiske izmeu Vilija i Nikija. U popodnevnim satima prethodnog
dana Nemaka je bila poslala Rusima vrst ultimatum, dajui im dvanaest sati da obustave
mobilizaciju svoje udovine vojske. Taj rok je proao bez ikakvog odgovora iz Sankt Peterburga.
Pa ipak, Valter je jo uvek verovao da se rat moe ograniiti na istonu Evropu, tako da
Nemaka i Britanija ostanu u prijateljskim
V
odnosima. Ambasador Linovski je delio njegov optimizam. Cak je i Askvit bio rekao da Francuska
i Britanija mogu da ostanu posmatrai. Na kraju krajeva, budunost Srbije i balkanskog regiona nije
se previe ticala nijedne od tih zemalja.
Francuska je bila klju. Berlin je prethodnog dana popodne poslao drugi ultimatum, ovoga
puta u Pariz, traei od Francuske da se proglasi neutralnom. Bila je to tanka slamka, iako se Valter
za nju oajniki uhvatio. Taj ultimatum je isticao danas u podne. U meuvremenu,
V
V
naelnik generaltaba Zozef Zofr zahtevao je trenutnu mobilizaciju francuske vojske, a francuski
kabinet se sastajao tog jutra da odlui ta dalje. K a o i u s v a k o j z e m l j i , pomisli Valter turobno,
vojni oficiri pritiskaju svoje politike lidere da naine uvodne korake ka ratu.
Bilo je frustrirajue teko predvideti poteze Francuza.
U petnaest do jedanaest, na sedamdeset pet minuta pre isteka roka u Francuskoj, Linovski je
primio jednog neoekivanog posetioca: ser Vilijama Tirela. Kao visoki zvaninik s dugogodinjim
iskustvom u meunarodnim odnosima, on je radio kao privatni sekretar ser Edvarda Greja. Valter ga

odmah uvede u ambasadorov kabinet. Linovski pokaza Valteru da ostane tu. Tirel je govorio
nemaki.
- Sekretar spoljnih poslova me je zamolio da vas obavestim da savet ministara koji zaseda u
ovom trenutku moe poluiti zvanino saoptenje s kojim e on moi da vam se obrati.
Bio je to oito uveban govor, i Tirel je govorio nemaki savreno teno, ali je Valteru bez
obzira na to izmaklo znaenje njegovih rei. On pogleda u Linovskog i vide da je on zbunjen. Tirel
nastavi:
- Saoptenje koje e se, moda, pokazati korisnim u spreavanju velike katastrofe.
To je bilo neodreeno ali je davalo nadu. Valter htede da kae: P re i n a s t v a r ! Linovski
uzvrati istom nategnutom diplomatskom formalnou.
- Kakve mi indicije moete dati o sadrini tog saoptenja, ser Vilijame?
Za ime boga, pomisli Valter, ovde se radi o ivotu i smrti!
Dravni slubenik progovori s briljivom preciznou.
- Moe se desiti da bi, u sluaju da se Nemaka suzdri od napada na Francusku, i Francuska i
Britanija bile voljne da razmotre jesu li zaista u obavezi da interveniu u istonoevropskom
konfliktu.
Valter je bio toliko okiran da je ispustio pero. Da Francuska i Britanija izbegnu rat, to on i
eli! Gledao je u Linovskog ne trepui. Ambasador je takoe izgledao prepadnuto i oduevljeno.
- To prua veliku nadu - ree on.
Tirel podie ruku pozivajui na suzdranost.
- Molim vas, shvatite da ne dajem nikakva obeanja.
U redu, pomisli Valter, ali nisi doao ovamo samo da bi proaskao s
n a m a . Linovski ree:
- Onda dozvolite da prosto kaem kako bi Njegovo velianstvo kajzer Vilhelm i nemaka vlada
s velikim zanimanjem doekali predlog da se rat ogranii na istok.
- Hvala vam. - Tirel ustade. - Preneu va odgovor ser Edvardu. Valter isprati Tirela. Bio je
ushien. Ako Francuska i Britanija ne
uu u rat, onda ga nita nee spreiti da se vena s Mod. Je li to samo pusta elja? On se vrati u
ambasadorov kabinet. Pre nego to im se ukazala prilika da prokomentariu Tirelovu izjavu, telefon
zazvoni. Valter podie slualicu i u poznati engleski glas kako kae:
- Grej na vezi. Mogu li da dobijem Njegovu ekcelenciju?
- Naravno, gospodine. - Valter predade slualicu ambasadoru. - Ser Edvard Grej - ree.
- Linovski ovde. Dobro jutro... da, ser Vilijam je upravo otiao... Valter je zurio u ambasadora,
usredsreeno sluajui njegovu stranu
razgovora i pokuavajui da mu proita izraz lica.
- Izuzetno zanimljiv predlog... dozvolite mi da jasno iznesem na stav. Nemaka nije ni u
kakvom sukobu ni s Francuskom ni s Velikom Britanijom.
Zvualo je kao da Grej ponavlja ono to je Tirel bio rekao. Englezi su oito bili ozbiljni u vezi
s tim. Linovski ree:

- Ruska mobilizacija je pretnja koja se oigledno ne moe ignorisati, ali ona predstavlja pretnju
naim istonim granicama, i granicama naeg saveznika Austro-Ugarske. Traili smo od
Francuske da nam da garancije da e ostati neutralna. Ako Francuska moe to da nam prui,
ili, alternativno, ako Britanija moe da garantuje neutralnost Francuske, nee biti razloga za
rat u zapadnoj Evropi... hvala vam, sekretare. Savreno... pozvau vas danas u pola etiri
popodne. - On spusti slualicu.
Linovski pogleda u Valtera. Obojica se trijumfalno nasmeie.
- Pa - ree Linovski - to nisam oekivao!
III

Mod je bila u Saseks hausu, gde se grupa uticajnih parlamentaraca iz redova Konzervativne
partije okupila na ajanci u vojvotkinjinom salonu, kada je Fic uleteo puei se od besa.
- Askvit i Grej su se slomili! - ree on. Fic pokaza na srebrnu sud za kolae. - Kao taj
izmrvljeni kola. Izdae nae prijatelje. Stid me je to sam Britanac.
Mod se plaila ovoga. Fic nije pravio kompromise. Verovao je da Britanija treba da izdaje
nareenja, a svet da slua. Sama pomisao da bi njegova vlada morala da pregovara s drugima na
ravnoj nozi zgraavala ga je. A njegovih istomiljenika bilo je uznemirujue mnogo. Vojvotkinja
ree:
- Smiri se, Fice dragi, i ispriaj nam sve to se desilo.
Fic ree:
- Askvit je jutros poslao jedno pismo Daglasu. - Mod je pretpostavila
V
da misli na generala ser Carlsa Daglasa, naelnika Imperijalnog generaltaba. - Na premijer je hteo
da se ozvanii stav da britanska vlada nikad nije obeala da e poslati britanske trupe u Francusku u
sluaju rata s Nemakom!
Mod se, kao jedini prisutan liberal, oseti primoranom da brani vladu.
- Ali to je istina, Fice. Askvit samo hoe nedvosmisleno da porui da smo otvoreni za sve
opcije.
- U emu je onda, za ime sveta, poenta svih onih razgovora koje smo imali s francuskom
vojskom?
- Da istraimo mogunosti! Da isplaniramo eventualne nune poteze! Razgovori nisu
obavezujui sporazumi, naroito ne u meunarodnoj politici.
- Prijatelji su prijatelji. Britanija je svetski lider. Jedna ena se ne razume nuno u te stvari, ali
narod oekuje da stanemo uz nae susede. Kao gospoda, mi preziremo ma i nagovetaj
obmane, a trebalo bi isto da se ponaamo i kao drava.
U p r a v o o v a k v e g o v o r a n c i j e m o g u B r i t a n i j u i p a k d a u v u k u u r a t , pomisli Mod
stresavi se od straha. Prosto nije mogla da navede svog brata da shvati opasnost. Ljubav koju su
oseali jedno prema drugom uvek je bila jaa od njihovih politikih razmimoilaenja, ali sada su bili
toliko ljuti da je postojala opasnost da e se ozbiljno posvaati. A kada se Fic naljuti na nekoga, on
se nikad ne pomiri. A opet, on je bio taj koji bi morao da se bori i moda da umre, da bude upucan,

izboden bajonetom ili raznesen u komade, Fic, kao i Valter. Zato Ficu to nije jasno? Dolo joj je da
vriti zbog toga.
Mod se borila da nae odgovarajue rei, jedan od drugih gostiju uze
re. Mod ga je prepoznala kao urednika rubrike Tajmsa za vesti iz inostranstva, oveka po imenu
Stid.
- Samo da vam kaem da je meunarodni nemako-jevrejski lobi imao jedan prljav pokuaj da
finansijskim pritiskom natera moj list da zastupa neutralnost - ree on.
Vojvotkinja napui usne, nije volela taj nain izraavanja ute tampe.
- Zato to kaete? - obrati se Mod hladno Stidu.
- Lord Rotild je jue razgovarao s naim finansijskim direktorom - ree novinar. - eli da
ublaimo antinemaki ton svojih lanaka u interesu mira.
Mod je poznavala Netija Rotilda, koji je bio liberal. Ona upita:
- A ta lord Nortklif misli o Rotildovom zahtevu?
Nortklif je bio vlasnik Tajmsa. Stid se isceri.
- Naloio nam je da danas objavimo jo tvri uvodni lanak. - On podie jedan primerak novina
s pomonog stoia i mahnu njime. - Mir nije u naem najboljem interesu - ree, citirajui
naslov.
Mod nije mogla da se seti niega to vie zavreuje prezir od namernog hukanja na rat. Bilo
je oigledno da se ak i Ficu gadi lakomislen stav tog novinara. Taman je zaustila da kae neto
kada je Fic, sa svojom neprikosnovenom ljubaznou koju je ukazivao ak i divljacima, promenio
temu.
- Upravo sam video francuskog ambasadora, Pola Kambona, kako izlazi iz Forin ofisa - ree
on. - Bio je beo kao krpa. Rekao je: I l s v o n t n o u s l a c h e r. O s t a v i e n a s n a c e d i l u .
Priao je s Grejem.
Vojvotkinja upita:
- Znate li ta je Grej rekao to je toliko uznemirilo mesje Kambona?
- Da, Kambon mi je rekao. Po svemu sudei, Nemci su voljni da ostave Francusku na miru, ako
Francuska obea da nee ulaziti u rat, a ako Francuzi odbiju tu ponudu, Britanci nee biti u
obavezi da pomognu Francuzima da se odbrane.
Mod bi ao francuskog ambasadora, ali srce joj je poskoilo u nadi na predlog da se Britanija
moda nee umeati u rat.
- Ali Francuska mora da odbije taj predlog - ree vojvotkinja. - Ona ima sporazum s Rusijom
po kojem jedna zemlja mora pritei drugoj u pomo u sluaju rata.
- Upravo tako! - Fic e ljutito. - U emu je svrha sklapanja saveza s drugim zemljama ako e
oni biti prekreni u trenucima krize?
- Glupost - ree Mod, znajui da je drska, ali ne marei zbog toga. - Meunarodni sporazumi se
kre kad god nekoj od potpisnica to odgovara. Nije u tome stvar.
- A u emu jeste, moliu lepo? - Fic e ledeno.

- Mislim da Askvit i Grej prosto pokuavaju da zaplae Francusku izvesnom dozom realnosti.
Francuska ne moe da porazi Nemaku bez nae pomoi. Ako Francuzi pomisle da e to
morati da uine sami, moda e postati mirotvorci i izvriti pritisak na svoje ruske saveznike
da odustanu od rata s Nemakom.
- A ta je sa Srbijom?
Mod ree:
- Cak ni u ovom trenutku nije kasno da Rusija i Austrija sednu za sto i pronau reenje za
Balkan s kojim bi se obe zemlje zadovoljile.
Nastupila je tiina koja je potrajala nekoliko sekundi, a zatim Fic ree:
- isto sumnjam da e se ita slino desiti.
- Ali, valjda - ree Mod, i mogla je da uje oajanje u svom glasu jo dok je izgovarala te rei valjda moramo nastaviti da se nadamo?

IV
Mod je sedela u svojoj sobi ne uspevajui da smogne snage da se presvue za veeru.
Slukinja joj je bila iznela neku haljinu i nakit, ali Mod je samo zurila u njih.
Ila je na zabave skoro svake veeri tokom londonske sezone, jer se veliki deo politikih i
diplomatskih susreta koji su je fasciniraii odigravao na tim drutvenim deavanjima. Ali te veeri je
osetila da nije sposobna za to, da bude glamurozna i armantna, da navede mone mukarce da joj
kau ta misle, da igra igru koja se sastoji u tome da im promeni miljenje, a da oni i ne primete da
ih ubeuje.
Valter e otii u rat. Obui e uniformu i uzee puku u ruke, i neprijateljski vojnici e ga
zasipati granatama, minama i mitraljeskom paljbom u nameri da ga ubiju, ili e ga tako teko raniti
da vie nee moi da ustane. Bilo joj je teko da razmilja o ma emu drugom, i stalno je bila na
ivici suza. Cak je bila razmenila otre rei sa svojim voljenim bratom. Zaulo se kucanje na vratima.
Ispred je stajao Graut.
- Her fon Ulrih je ovde, miledi - ree on.
Mod je bila okirana. Nije oekivala Valtera. Zato je doao? Primetivi njeno iznenaenje,
Graut dodade:
- Kada sam rekao da moj gospodar nije kod kue, traio je da vidi
vas.
- Hvala ti - ree Mod, progura se kraj Grauta i poe niza stepenice. Graut doviknu za njom:
- Her Fon Ulrih je u primaem salonu. Zamoliu ledi Hermiju da vam se pridrui.
V
Cak je i Graut znao da Mod ne treba ostavljati samu s mladim mukarcima. Ali tetka Herm se
nije kretala brzo, i proi e nekoliko minuta pre nego to stigne. Mod pohita do salona i baci se
Valteru u naruje.
- ta emo da radimo? - zakuka ona. - Valtere, ta emo da radimo? On je vrsto zagrli, pa se
ozbiljno zagleda u nju. Lice mu je bilo sivo i
ispijeno. Izgledao je kao da je uo da je neko umro. On ree:

- Francuska nije odgovorila na ultimatum Nemake.

- Jesu li ita rekli? - zavapi ona.
- Na ambasador u Parizu je insistirao na nekom odgovoru. Poruka od premijera Vivijanija
glasi: Francuska e se starati o svojim interesima. Oni nee obeati da e ostati neutralni.
- Ali moda jo ima vremena...
- Ne. Odluili su da se mobiliu. ofr je pobedio, ba kao i vojni vrh u svim ostalim zemljama.
Telegrami su poslati danas popodne u etiri, po pariskom vremenu.
- Mora da postoji neto to moe da uini!
- Nemakoj je ponestalo izbora - ree on. - Ne moemo da ratujemo s Rusijom dok nam je iza
lea neprijateljska Francuska, naoruana i eljna da povrati Alzas i Lorenu. Tako da moramo
napasti Francusku.

V
Slifenov plan se ve sprovodi u delo. U Berlinu ljudi na ulicama pevaju ,, Kaiserhymne".1
- Morae da se prikljui svom puku - ree ona, i ne mogae da zaustavi suze.
- Naravno.
Ona stade da otire suze. Maramica joj je bila premala, glupa izvezena krpica. Ona se poslui
rukavom umesto maramicom.
- Kad? - ree ona. - Kad e morati da ode iz Londona?
- Neu jo nekoliko dana. - I on se bori da ne zaplae, vide ona. On ree: - Postoje li ikakve
anse da Britanija ne ue u rat? Tada barem ne bih morao da ratujem protiv tvoje zemlje.
- Ne znam - ree ona. - Znaemo sutra. - Ona ga privue blie k sebi. - Zagrli me vrsto, molim
te. - Ona mu spusti glavu na rame i sklopi oi.

V
Fic je bio besan kad je video antiratne demonstracije na Trafalgar skveru u nedelju popodne.
Kir Hardi, laburistiki lan parlamenta, drao je govor, u odelu od tvida, kao neki lovouvar, pomisli
Fic. Stajao je u podnoju Nelsonovog spomenika, viui promuklo sa svojim kotskim naglaskom,
kaljajui seanje na junaka koji je umro za Britaniju u bici kod Trafalgara. Hardi je govorio da e
nadolazei rat biti najvea katastrofa koju je svet ikad video. Predstavljao je jednu glasaku jedinicu
naseljenu rudarima
- Mertir, blizu Aberovena. Bio je vanbrani sin jedne sluavke i radio
V
je kao rudar dok nije poeo da se bavi politikom. Sta on zna o ratu?
Fic se udalji s gaenjem i ode kod vojvotkinje na aj. U glavnom holu njene kue naiao je na
Mod zadubljenu u razgovor s Valterom. Trenutna kriza ga je udaljavala od oboje, na njegovu veliku
alost. Voleo je svoju sestru i Valtera, ali Mod je bila liberal, a Valter je bio Nemac, i u ovakvim
uslovima bilo mu je teko ak i da razgovara s njima. Meutim, potrudio se da ostavi to prijatniji
utisak kad se obratio Mod.
V
- Cujem da je na jutronjem zasedanju ministarskog kabineta bilo burno.
1 Himna Boe spasi cara Franca" (nem.: Gott erhalte Franc den Kaiser), u ast Franca II. (Prim. prev.

Ona klimnu glavom.

Ceril je sino mobilisao flotu, ne pitavi nikoga. Don Berns je jutros dao ostavku u znak
protesta.
Ne mogu da se pretvaram da mi je ao. - Berns je bio stari radikal, najei protivnik rata u
kabinetu. - Ostali onda mora da su odobrili Vinstonov potez.
- Preko volje.
Moramo biti zahvalni na malim stvarima. - Uasavajue je, mislio je Fic, to je u vreme ovakve
opasnosti po celu naciju vlast u rukama tih leviarskih slabia.
Mod ree:
Ali oni su odbili Grejev zahtev da se Britanija obavee da e braniti Francusku.
Znai, jo uvek se ponaaju kao kukavice - ree Fic. Znao je da je drzak prema sestri, ali bio
je previe ogoren da bi se uzdravao.
Ne ba - uzvrati mu Mod bezizraajno. - Usaglasili su se da ne dozvole nemakoj mornarici
da proe kroz Laman kako bi napala Francusku.
Fic se malo razvedri.
- Pa, i to je neto.
Valter se ubaci:
Nemaka vlada je odgovorila rekavi da nemamo nameru da aljemo brodove put Lamana.
Fic ree Mod:
- Vidi ta se deava kad je ovek odluan u svojim stavovima?
Ne budi tako zadovoljan sobom, Fice - ona e. - Ako budemo stupili u rat, bie to zato to se
ljudi poput tebe nisu dovoljno potrudili da ga spree.
Ma, je li? - Fic se uvredio. - E pa da ti kaem ja neto. Razgovarao sam sino sa ser Edvardom
Grejom u klubu Bruks. Traio je i od Nemake i od Francuske da potuju neutralnost Belgije.
Francuzi su se odmah sloili. - Fic pogleda izazivaki u Valtera. - Nemci nisu odgovorili.
Istina je. - Valter pokajniki slegnu ramenima. - Dragi moj Fice, ti e kao vojnik shvatiti da
mi ne moemo da odgovorimo na to pitanje, bilo pozitivno, bilo negativno, a da pri tom ne
odamo nae ratne planove.
To mi je jasno, ali u svetlu toga elim da znam zato moja sestra misli da sam ja ratni huka a
ti mirotvorac.
Mod izbee da odgovori na to.
Lojd Dord misli da Britanija treba da intervenie samo ako nemaka vojska znatno narui
teritorijalni integritet Belgije. Moda e to veeras predloiti kabinetu.
Fic je znao ta to znai. On besno ree:
- Znai, daemo Nemakoj dozvolu da napadne Francusku preko junog dela Belgije?
- Pretpostavljam da to upravo znai to.
Znao sam - ree Fic. - Izdajnici. Planiraju da izbegnu svoju dunost. Uinie sve samo da
izbegnu rat!
- Nadam se da si u pravu - ree Mod.

Mod je otila u Dom komuna u ponedeljak popodne da uje obraanje ser Edvarda Greja
lanovima parlamenta. Svi su se slagali da e taj govor biti prekretnica. Tetka Herm je krenula s
njom. Za promenu, Mod je bilo drago zbog umirujueg prisustva te stare dame.
Sudbina Mod, kao i sudbina hiljada za rat sposobnih mukaraca, bie odluena tog popodneva.
U zavisnosti od onoga to Grej bude rekao, i od reakcije parlamenta, ene irom Evrope mogle bi
postati udovice, a njihova deca siroad. Mod je prestala da se ljuti, moda ju je ta ljutnja iscrpila.
Sada je bila samo uplaena. Rat ili mir, brak ili samoa, ivot ili smrt: njena sudbina.
Bio je praznik, tako da je itava gradska populacija bankarskih slubenika, javnih radnika,
advokata,
berzijanaca i trgovaca imala
V
slobodan dan. Cimlo se da se veina njih okupila u blizini veih ministarstava vlade u Vestminsteru,
nadajui se da e biti prvi koji e
V
uti vesti. Sofer je polako upravljao Ficovom kadilak limuzinom sa sedam sedita kroz nepreglednu
masu ljudi na Trafalgar skveru. Vreme je bilo oblano ali toplo, i pomodniji mladii nosili su muke
slamnate eire. Mod baci pogled na plakat Ivning standarda na kom je pisalo: N A
RUBU KATASTROFE.
Masa je klicala dok su se kola zaustavljala ispred Vestminsterske palate, a zatim se zauo tihi
amor razoaranja kada iz njih nije izaao niko zanimljiviji od dve dame. Posmatrai su eleli da
vide svoje junake, ljude kao to su Lojd Dord i Kir Hardi.
Ves t m i n s t e r s k a p a l at a j e ot e l o v l j e n j e v i k t o r i j a n s k e m a n i j e z a d e k o r a c i j o m ,
pomisli Mod. Kamen je bio bogato isklesan, svi zidovi postavljeni talasasto izrezbarenim drvenim
ploama, ploice na podu bile su u raznim bojama, staklo vitrano, a tepisi s kitnjastim motivima.
Iako je bio praznik, parlament je zasedao i zgrada je bila krcata lanovima parlamenta, od
kojih je veina bila u parlamentarnim uniformama koje su se sastojale od crnih jutarnjih kaputa i
crnog cilindra presvuenog svilom. Samo su laburisti prkosili utvrenom nainu oblaenja nosei
odela od tvida ili druga neformalna odela.
Mirovnjaka struja jo uvek ini veinu u kabinetu, Mod je znala to. Lojd Dord je prethodne
veeri isterao svoje, i vlada nee reagovati ako Nemaka samo tehniki bude zala na belgijsku
teritoriju. Sreom, Italijani su bili proglasili neutralnost, rekavi da ih sporazum s Austrijom
obavezuje da uestvuju samo u odbrambenom ratu, dok je
austrijsko delovanje u Srbiji oito bilo agresivno. D o s a d a , pomisli Mod, j e d i n o j e I t a l i j a
ispoljila drav razum.
Fic i Valter su ekali u osmougaonom Centralnom predvorju. Mod odmah ree:
- Nisam ula ta se desilo na jutronjem zasedanju kabineta - a vi?
- Jo trojica su dala ostavke - ree Fic. - Morli, Sajmon i Biamp.
Sva trojica su bila protiv rata. Mod je bila obeshrabrena, ali i
zbunjena.

- Lojd Dord nije?

-Ne.
- udno. - Mod obuze lo predoseaj. Da li je u mirovnjakoj struji dolo do raskola?
- ta je Lojd Dord naumio?
Valter ree:
- Ne znam, ali mogu da pogodim. - Izgledao je ozbiljno. - Sino je Nemaka zatraila slobodan
prolaz preko belgijske teritorije za nae trupe.
Mod uzdahnu u oku.
Valter nastavi:
- Belgijski kabinet je zasedao od sino u devet do etiri jutros, da bi zatim zahtev odbili i
objavili da hoe da se bore.
To je bilo strano. Fic ree:
- Dakle, Lojd Dord nije bio u pravu, nemaka vojska nee samo tehniki naruiti njihov
teritorijalni integritet.
Valter ne ree nita, ali bespomono rairi ruke.
Mod se bojala da su surovi nemaki ultimatum i bezumno prkoenje belgijske vlade podrili
nastojanja mirovnjake struje u britanskom kabinetu. Belgija i Nemaka su previe nalikovale
Davidu i Golijatu. Lojd Dord je umeo da pogodi elje javnog mnjenja, da li je osetio da e
raspoloenje u narodu da se promeni?
- Moramo zauzeti svoja mesta - ree Fic.
Ispunjena strepnjom, Mod proe kroz jedna mala vrata, pope se dugim stepenitem i izbi na
galeriju koja je gledala na salu Doma komuna. Tu je zasedala suverena vlada Britanske imperije. U
toj prostoriji se odluivalo o ivotu i smrti 444 miliona ljudi koji su iveli pod nekim oblikom
britanske vladavine. Svaki put kad tu doe Mod bi se zapanjila koliko je ona mala, manje prostrana
od prosene londonske crkve.
Vlada i opozicija su sedele jedna naspram druge na redovima klupa koje je odvajao razmak,
prema legendi, duine dva maa, da podanici ne bi mogli da se pobiju. U veini zasedanja sala je
bivala prazna, s ne vie od dvanaestak lanova parlamenta udobno izvaljenih na zelenom konom
tapecirungu. Danas, meutim, klupe su bile prepune, a lanovi parlamenta koji nisu mogli da nau
mesto stajali su na ulazu. Samo su prvi redovi bili prazni, jer su ta mesta po tradiciji bila rezervisana
za ministre kabineta, s vladine strane, i za voe opozicije, sa suprotne strane.
Z n a a j n o j e , pomisli Mod, t o e s e d a n a n j a r a s p r a v a o d r a t i u o v o j s a l i , a
n e u D o m u l o rdo v a . Mnogi od lordova su, poput Fica, bili tu na galeriji, i posmatrali. Dom
komuna je imao autoritet koji je dolazio od toga to ga je birao narod, iako je tek neto vie od
polovine odraslih mukih glava imalo pravo glasa, dok ene uopte nisu glasale. Askvit je vei deo
svog premijerskog mandata potroio borei se s lordovima, naroito protiv plana Lojda Dorda da
se svim starim ljudima daju male penzije. Bitke su bile estoke, ali donji dom je svaki put odneo
pobedu. Glavni razlog, po Modinom uverenju, bio je taj to se engleska aristokratija bojala da e se
francuska revolucija ponoviti tu, tako da su na kraju uvek prihvatali kompromise.

Ministri uoe, i Mod odmah zapazi kakvo raspoloenje vlada meu liberalima. Premijer,
Askvit, smeio se neemu to mu je kveker Dozef Piz govorio, a Lojd Dord je razgovarao sa ser
Edvardom Grejom.
- O, boe - promrmlja Mod.
Valter, koji je sedeo kraj nje, upita:
- ta je?
- Pogledaj ih - ree ona. - Svi su pajtai. Prevazili su uzajamne nesuglasice.
- Ne moe to da zna samo po njihovom izgledu.
- Mogu.
Predsedavajui ue u salu sa staromodnom perikom na glavi i sede u visoku stolicu nalik
tronu. Prozva sekretara spoljnih poslova, i Grej ustade, ispijenog lica bledog i namrtenog od brige.
On nije bio vet govornik. Bio je preopsean i monoton. Bez obzira na to, lanovi parlamenta se
stiskahu na klupama, a posetioci na prepunim galerijama sluahu u napregnutoj tiini, strpljivo
ekajui onaj vaan deo govora.
Grej je govorio etrdeset pet minuta pre nego to je pomenuo Belgiju. Onda je, napokon,
otkrio detalje nemakog ultimatuma za koji je Valter
rekao Mod sat vremena ranije. Clanovi parlamenta bili su kao naelektrisani. Mod je uvidela da, ba
kao to se i pribojavala, ovo sve menja. Obe struje unutar Liberalne partije ili desniarski
orijentisani imperijalisti i leviarski orijentisani zastupnici prava malih zemalja, bili su van sebe od
besa.
Grej je citirao Gledstona, upitavi:
- Da li e, pod datim okolnostima, ova zemlja, obdarena uticajem i moi koje poseduje, tiho
stajati po strani i posmatrati spovoenje najpogubnijeg zloina koji je ikada ukaljao stranice
istorije, i time postati sauesnik u tom grehu?
To j e g l u p o s t , pomisli Mod. Invazija na Belgiju ne bi bila najpogubniji zloin u istoriji, ta
je s masakrom u Kanpuru? ta je s trgovinom robljem? Britanija nije intervenisala svaki put kad je
neka zemlja bila napadnuta. Bilo je smeno rei da bi takva pasivnost uinila britanski narod
sauesnikom u grehu.
Meutim, mali broj prisutnih je gledao na to njenim oima.
Poslanici s obe strane stadoe da kliu. Mod je zapanjeno zurila u prve redove vladinih
ministara. Svi oni koji su se prethodnog dana ustro protivili ratu sada su klimali glavama s
odobravanjem: mladi Herbert Samjuel, Luis Harkort zvani Lulu", kveker Dozef Piz, predsednik
V
Drutva za mir,1 i to je najgore od svega, i Lojd Dord lino. Cinjenica da Lojd Dord podrava
Greja znai da je politika bitka okonana, shvati Mod s oajanjem. Nemaka pretnja Belgiji
ujedinila je suprotstavljene struje.
Grej ne ume da igra na kartu emocija svoje publike, kao to Lojd
V
1 Engl.: Society for the Promotion of Permanent and Universal Peace - drutvo se zalagalo za postepeno,
proporcionalno i istovremeno razoruavanje svih nacija; ugasilo se nakon 1930. godine. (Prim. prev.)

Dord to ini, niti besedi kao kakav starozavetni prorok, poput Cerila; ali danas mu nisu potrebne
takve vetine, razmiljala je Mod: injenice odrauju sav posao. Ona se okrenu Valteru i upita
ustrim apatom:
- Zato? Zato je Nemaka uradila to?
Lice mu se iskrivi u agoniji, ali on odgovori sa svojom uobiajenom mirnom logikom.
- Juno od Belgije, granica izmeu Nemake i Francuske dobro je utvrena. Kad bismo napali taj
poloaj, pobedili bismo, ali to bi predugo
trajalo, Rusija bi imala vremena da se mobilie i napadne nas s lea. Jedini nain da osiguramo brzu
pobedu jeste da idemo preko Belgije.
- Ali to je siguran nain da uvuete Britaniju u rat protiv sebe!
Valter klimnu glavom.
- Ali britanska vojska je mala. Vi se oslanjate na mornaricu, a ovo nije pomorski rat. Nai
generali misle da Britanija nee imati velikog uticaja.
- Da li se ti slae .
- Ja verujem da nikad nije pametno nainiti neprijatelja od bogatog i monog suseda. Ali
izgubio sam u toj raspravi.
I t o j e o n o t o s e p o n a v l j a l o t o k o m p o s l e d n j e d v e n e d e l j e , pomisli Mod oajno.
U svakoj zemlji, oni koji su se zalagali protiv rata bili su nadglasani. Austrijanci su napali Srbiju, a
mogli su da se suzdre, Rusi su mobilisali vojsku umesto da pregovaraju, Nemci su odbili da
prisustvuju meunarodnoj konferenciji za smirivanje krize, Francuzima je bila pruena prilika da
ostanu neutralni, a oni su to prezrivo odbili, a Britanci su sada hteli da im se pridrue, iako su lako
mogli da ostanu posmatrai.
Grej je doao do svoje zavrne rei.
- Izneo sam najvanije injenice pred lanove ovog doma, i u sluaju da, to se ne ini
nemoguim, budemo primorani, i to ubrzo, da zauzmemo odreeni stav u ovoj situaciji,
verujem da emo mi onda, kada ova zemlja shvati koliki je ulog u pitanju, u emu lei pravi
problem, kada shvati kolika opasnost vreba zapadnu Evropu, to sam ja nastojao da predoim
ovom domu, dobiti potpunu podrku, ne samo od Doma komuna ve i od cele ove odlune,
vrste i hrabre zemlje.
On sede praen klicanjem sa svih strana. Nije bilo nikakvog glasanja, i Grej nije ak nita ni
predloio, ali na osnovu njihove reakcije bilo je oigledno da su poslanici spremni za rat.
Voa opozicije, Endru Bonar Lou, ustade da kae kako vlada moe da rauna na podrku
konzervativaca. Mod nije bila iznenaena: oni su oduvek bili ratoborniji od liberala. Ali zapanjila
se, kao i svi ostali, kada je voa irskih nacionalista izjavio isto. Mod je imala oseaj kao da ivi u
ludoj kui. Je li ona jedina osoba na svetu koja eli mir? Jedino je voa iaburista imao opreno
miljenje.
- Mislim da on nije u pravu - ree Remzi Makdonald, mislei na Greja. - Mislim da vlada koju
predstavlja i u ije ime govori grei. Mislim da e istorija pokazati da nisu imali pravo.

Ali niko ga nije sluao. Neki lanovi parlamenta ve su izlazili iz sale. Galerija se takode
praznila. Fic ustade, i ostatak njegovih stranakih kolega poe za njegovim primerom. Mod
bezvoljno poe. Dole u sali, Makdonald je govorio:
- Da je pravi, astan gospodin doao ovamo danas i rekao nam da je naa zemlja u opasnosti,
bez obzira na to kojoj partiji ili klasi pripadao, bili bismo uz njega. Kakva je svrha govoriti da
emo pritei u pomo Belgiji, kada se u stvarnosti uputate u opteevropski rat?
Mod izae s galerije i ne u nita dalje. Bio je to najgori dan u njenom ivotu. Njena zemlja e
uestvovati u jednom nepotrebnom ratu, njen brat i mukarac kojeg voli rizikovae svoje ivote, a
ona e se odvojiti od svog verenika moda zauvek. Sva nada je bila izgubljena i ona je potonula u
oajanje. Oni sioe niza stepenice, s Ficom na elu.
- Vrlo zanimljivo, Fice dragi - ree tetka Herm ljubazno, kao da ju je neko bio odveo na
umetniku izlobu koja je ispala bolja nego to je oekivala.
Valter uhvati Mod za miicu i zadra je pozadi. Ona pusti troje ili etvoro ljudi da prou ispred
njih, da ne bi uli Fica. Ali nije bila pripremljena za ono to je usledilo.
- Udaj se za mene - Valter e tiho.
Njeno srce stade ubrzano da lupa.
- Molim? - apatom e ona. - Kako?
- Udaj se za mene, molim te, sutra.
- To nije mogue...
- Imam posebnu dozvolu. - On se potapa po gornjem depu sakoa. V
U petak sam otiao kod matiara u Celsi.
Njoj se vrtelo u glavi. Sve to je mogla da kae bilo je:
- Dogovorili smo se da emo da ekamo.
V
Cim je to izgovoriia, poele da nije. Ali on je ve odgovarao:
- Ve smo ekali. Kriza je okonana. Tvoja i moja zemlja e biti u
V
ratu sutra ili prekosutra. Morau da napustim Britaniju. Zelim da se oenim tobom pre nego to odem.
- Ne znamo ta e se desiti! - ree ona.
- Zaista ne znamo. Ali kako god budunost bude izgledala, elim da bude moja ena.
- Ali...
Mod zauta. Zato se buni? On je u pravu. Niko nije znao ta e se
V
nikakva budunost koju je ona mogla da zamisli ne bi to promenila.
Pre nego to je stigla da ita vie kae, oni stigoe do podnoja stepenita i uoe u Centralno
predvorje, gde je masa uzbueno agorila. Mod je oajniki elela da pita Valtera jo neto, ali Fic je
galantno insistirao da otprati nju i tetku Herm napolje, zbog gomile. Na trgu
V
ispred parlamenta Fic pomoe dvema enama da uu u kola. Sofer okrete automatsku kurblu, motor
zabrunda, i kola stadoe polako da se udaljavaju, ostavljajui Fica i Valtera na ploniku, s gomilom
posmatraa koji su iekivali da uju kakva ih sudbina eka.

VII
Mod je elela da se uda za Valtera. Jedino je u to bila sigurna. Drala se te jedne misli dok su
joj se razna pitanja i nagadanja vrzmala po glavi. Treba li da pristane na Valterov plan, ili bi bilo
bolje da saekaju? Ako pristane da se uda za njega sutra, kome e da kae? Kuda e otii nakon
ceremonije? Hoe li iveti zajedno? Ako hoe, gde?
Uvee pre veere njena slukinja joj donese jedan koverat na srebrnom posluavniku. Sadrao
je jedan jedini list hartije krem boje ispisan Valterovim preciznim rukopisom, piavim mastilom.
est satipopodne
Najdraa moja,
Upola etiri sutra ekau te u koCima prekp puta Ficove kue. Sa so6om u povesti dva potre6na
svedoka. Matiarje rezervisan za etiri sata. Imam apcutman u hoteCu Hajd. Ve sam se prijavio u froteC, da
bismo mogCi da odemo do so6e 6ez zadravanja u 6oCu. Biemo gospodin i gospoda VuCrid. Stavi veo.
VoCim te, Mod Tvoj verenik. V.
Drhtavom rukom, ona spusti list hartije na glatku povrinu svog toaletnog stoia od
mahagonija. Ubrzano je disala. Zurila je u cvetne tapete, i pokuala mirno da razmisli.
Dobro je odabrao vreme: sredina popodneva je zatije dana, kada e Mod moi da se iskrade
iz kue neprimeena. Tetka Herm ima obiaj da odrema posle ruka, a Fic e tada biti u Domu
lordova. Fic ne sme da sazna za to, jer bi pokuao da je zaustavi. Mogao bi prosto da je zakljua u
njenu sobu. Mogao bi ak i da je zatvori u ludnicu. Bogati mukarac iz visoke klase mogao je da
zatvori enskog lana porodice u takvu ustanovu bez mnogo potekoa. Sve to bi Fic trebalo da
uradi jeste da
nae dva lekare voljne da se sloe s njim da je ona sigurno luda ako eli da se uda za jednog Nemca.
Nee rei nikome.
Lano ime i veo ukazuju na to da Valter hoe da bude tajnovit. Hajd je bio diskretan hotel u
Najtsbridu, gde je postojala mala verovatnoa da e sresti nekog poznatog. Zadrhtala je od
uzbuenja na pomisao da e provesti no s Valterom.
Ali, ta e da rade narednog dana? Ne mogu zauvek da dre brak u tajnosti. Valter e otii iz
Britanije za dva ili tri dana. Hoe li ona otii s njim? Plaila se da bi mu unitila karijeru. Kako da
mu veruju da e se boriti za svoju zemlju ako je oenjen Engleskinjom? A ako i bude otiao u rat,
bie daleko od doma, zato da ona, dakle, ide u Nemaku?
Uprkos svim nepoznanicama, bila je ispunjena slasnim uzbuenjem.
- Gospoa Vulrid - ree ona spavaoj sobi, i obrgli se od radosti.

JEDANAESTO pOGLAVLje
4. avgust 1914.
U osvit zore Mod ustade i sede za svoj toaletni stoi da napie pismo. Imala je
kamaru Ficovog plavog papira u fioci, a srebrna mastionica punjena je svakoga dana.
D r a g i m o j , otpoe ona, pa stade da razmisli.
Uhvatila je svoj odraz u ovalnom ogledalu. Kosa joj je bila umrena a
spavaica izguvana. elo joj je bilo nabrano, a uglovi usana obeeni. Iakala je
komadi nekog zelenog povra izmeu zuba. K a d b i s a m o m o g a o d a m e v i d i
s a d a , pomisli ona, m o d a n e b i e l e o d a s e o e n i m n o m e . Onda je shvatila
da e je, bude li postupila po njegovom planu, takvu i videti sutradan ujutru. Bila je
to udna pomisao, strana i uzbudljiva u isto vreme.
Ona napisa:
Da, svim svojim srcem elim da se udam za te6e. flli ta planira? (jde bismo iveli?
Pola noi je provela razmiljajui o tome. Prepreke su se inile nepremostivim.
Ako ostane u Britaniji, strpae te u Cogor za zaro6C/enike. Ako odemo u Nemaku,
neu te uopte vidati jer e 6iti u ratu.
Njihova rodbina mogla bi da izazove vie nevolja od vlasti.
Kada emo rei naim porodicama za 6rak? Ne pre nego to se uzmemo, modm te,jer
e Fic pronai nain da nas sprei. ak^i posCe emo imati potekoa s njim i s tvojim
ocem. Reci mi ta misCi.
Mnogo te voCim.
Ona zalepi koverat i napisa adresu njegovog stana, udaljenog nekih pola
kilometra. Zatim zazvoni zvoncetom za poslugu i nekoliko minuta kasnije njena
slukinja pokuca na vrata. Sanderlonova je bila punako devoje sa irokim
osmehom. Mod ree:
- Ako gospodin Ulrih nije kod kue, idi u Nemaku ambasadu u Karlton haus
terasu. U svakom sluaju, saekaj njegov odgovor. Je li to jasno?
- Jeste, miledi.
- Nema potrebe da pominje ovo ostalim slugama.
Na mladom licu Sandersonove ukaza se zabrinutost. Mnoge slukinje su
uestvovale u intrigama svojih gospodarica, ali Mod nikad nije imala tajnu ljubavnu
vezu, a Sanderosonova nije bila naviknuta da
obmanjuje.
V
- Sta da kaem kad me gospodin Graut bude pitao kuda idem?
Mod razmisli na trenutak.
- Reci mu da mora da mi kupi neke enske potreptine. Stid e sasei
Grautovu radoznalost.

- Razumem, miledi.
Sandersonova ode, a Mod stade da se oblai.
Nije bila sigurna kako e uspeti da deluje normalno pred porodicom. Fic
moda nee primetiti u kakvom se stanju ona nalazi, mukarci to retko primeuju, ali
tetka Herm nije potpuno slepa za takve stvari.
Ona sie u trpezariju na doruak, iako je bila previe napeta da bi oseala glad.
Tetka Herm je jela dimljenu ribu i Mod je pripalo muka kad je osetila njen miris. Ona
otpi malo kafe. Minut kasnije doe i Fic. Uze dimljenu ribu sa stoia za
posluivanje i otvori Tajms. t a j a o b i n o r a d i m ? , zapita se Mod. P r i a m o
politici. Onda moram to i sad da radim.
- Je li se neto desilo sino? - upita ona.
- Video sam se s Vinstonom posle zasedanja - odgovori Fic. - Zamoliemo
nemaku vladu da povue ultimatum upuen Belgiji.
On posprdno naglasi re zamoliti. Mod se nije usudila da se ponada.
- Znai li to da nismo potpuno odustali od traenja mirnog reenja?
V
- Vala bismo i mogli da odustanemo - dodade on prezrivo. - Sta god da Nemci
misle, teko da e promeniti miljenje zbog ljubazno upuenog zahteva.
- Davljenik se hvata za slamku.
- Mi se ne hvatamo za slamku. Izvravamo ritualne pripreme za objavu rata.
U p r a v u j e , pomisli ona setno. Vlade svih zemalja elee da kau kako nisu
elele rat nego su bile primorane na to. Fic nije pokazivao da je svestan opasnosti po
samog sebe, nikakve naznake da bi to diplomatsko maevanje po njega moglo da se
zavri smrtonosnom ranom. Gorela je od elje da ga zatiti, a istovremeno je elela
da ga zadavi zbog njegove lude tvrdoglavosti.
Da bi skrenula sebi misli ona uze da prelistava Manester gardijan. U njemu je
naila na preko cele strane objavljen oglas Lige za neutralnost sa sloganom:
Britanci, o6avite svoju dunost i ne dozvolite da vaa zemja ue u prijav i glup rat".
nisu imali nikakve anse da odnesu prevagu.
Sandersonova ue nosei koverat na srebrnom posluavniku.
V
Sokiravi se, Mod prepozna Valterov rukopis. Sledila se. Jesu li toj slukinji vrane
popile mozak? Zar ne shvata da i odgovor mora biti tajan ako je prvobitna poruka
bila takva? Nije mogla da proita Valterovu poruku pred Ficom. Uzlupanog srca, i
toboe leerno, ona uze koverat i spusti ga kraj svog posluavnika, pa zatrai jo kafe
od Grauta. Vratila se novinama da sakrije svoju paniku. Fic nije cenzurisao njenu
prepisku, ali je kao glava porodice imao pravo da proita svako pismo adresirano na
bilo kog enskog lana porodice koji ivi u njegovoj kui. Nijedna asna ena ne bi
se pobunila zbog toga.

Mora da zavri doruak to pre i odnese pismo odatle neotvoreno. Pokuala je

da pojede pare tosta, potiskujui mrvice niz suvo grlo. Fic podie pogled s Tajmsa.
- Zar nee da proita svoje pismo? - ree on. I onda, na njen uas, dodade: To mi izgleda kao Fon Ulrihov rukopis.
Nije imala izbora. Otvorila je koverat istim noem za puter i pokuala da sloi
neutralan izraz lica.
Devet ujutru
Lju6avi moja,
Svima nama u am6asadi reenoje da popakujemo stvari, popCaamo raune i da
6udemo spremni da odemo iz Britanije u roku od nekofikp sati. Ti ija ne tre6a da kaemo
nikgme za na pCan. Nakon ove veerija u se vratiti u Nemaku, a ti e ostati ovde da ivi
sa svojim 6ratom. Svi se sCau da rat ne moe da traje due od nekgfifg nedeCja ifi, u
najgorem sCuaju, nefgfifg meseci. im se (^kon^^, a^ko o6ojejo 6udemo ivi,
saoptiemo svetu svoju lepu vest i zapoeti novi ivot zajedno.
A u sfuaju da ne preivimo rat, mofim te da provedemo jednu no sreni kao mu i
ena.
Vodm te.
V
P.S. Nemakaje izvrifa invazjju na Belgiju pre sat vremena.
Mod se zavrtelo u glavi. Da se tajno venaju! Niko nee znati. Valterovi
nadreeni bi nastavili da mu veruju, ne znajui da je oenjen neprijateljem, i mogao
bi da ratuje onako kako mu ast nalae, pa ak i da radi u tajnoj obavetajnoj slubi.
Mukarci bi nastavili da se udvaraju Mod, mislei da je slobodna, ali ona e moi da
se nosi s tim: ve godinama odbija udvarae. ivee razdvojeno dok se rat ne
okona, to e
se desiti za najvie nekoliko meseci.
I Fic je prenu iz razmiljanja.
- ta kae?
Mod nije znala ta da radi. Ne sme da kae Ficu nita od ovoga. Kako da mu
odgovori na pitanje? Ona pogleda u list hartije krem boje i uspravni rukopis i pogled
joj pade na post skriptum.
- Kae da je Nemaka izvrila invaziju na Belgiju jutros u osam.
Fic odloi viljuku.
- To je to, znai.
Za promenu je ak i nije izgledao okirano. Tetka Herm ree.
- Mala Belgija! Mislim da su ti Nemci najgore siledije. - Zatim je sloila
zbunjeni izraz lica i rekla: - osim her Fon Ulriha, naravno. On je divan.

Fic ree:
- Toliko o ljubaznom zahtevu britanske vlade.
- To je ludilo - Mod e poraeno. - Na hiljade ljudi e poginuti u ratu koji niko
ne eli.
- Mislio sam da e ti podrati rat - ree Fic svaalaki. - Na kraju krajeva,
staemo u odbranu Francuske, jedine prave demokratske zemlje u Evropi osim
nae. A neprijatelji e nam biti Nemaka i Austrija, zemlje iji parlament nema
praktino nikakvu mo.
-Ali na saveznik e biti Rusija - ree Mod ogoreno. - To znai da emo se
boriti da ouvamo najsuroviju i najnazadniju monarhiju u Evropi.
- Jasno mi je ta hoe da kae.
- Svima u Nemakoj ambasadi reeno je da se spakuju - ree ona. - Moda vie
nikad neemo videti Valtera.
Ona leerno spusti pismo na sto. To nije upalilo. Fic ree:
- Mogu li da ga vidim?
Mod se sledila. Ne sme nipoto da mu dozvoli da vidi pismo. Ne samo da bi je
zatvorio negde, ve bi, ako proita ono , , d a p rov e d e m o j e d n u n o s re n i "
mogao da uzme pitolj i ubije Valtera.
- Mogu li? - ponovi Fic, drei ruku ispruenu.
- Naravno - ree ona. Oklevala je jo sekund, zatim krenula da uzme pismo. U
poslednjem trenutku joj je sinula ideja, pa je oborila olju, prosipajui kafu po
pismu. - O, do avola - ree, primetivi s olakanjem da je kafa razlila plavo
mastilo usled ega su rei ve postale neitke.
Graut prie i poe da isti nered. Pretvarajui se da pomae, Mod
uze pismo i zguva ga, postaravi se tako da se i ono teksta to je moda izmaklo kafi
do kraja smoi.
V
- Zao mi je, Fice - ree ona. - Ali u njemu i nije bilo drugih informacija.
- Nema veze - ree on, i vrati se svojim novinama.
Mod stavi ake u krilo da se ne bi videlo kako joj se tresu.
II

To je bio samo poetak.

Mod e biti teko da sama izade iz kue. Kao i sve dame iz vie klase, ni ona
nije trebalo da izlazi nigde bez pratnje. Mukarci su se pretvarali da je to stoga to im
je veoma stalo da zatite svoje ene, ali zapravo se radilo o kontroli. To e bez
sumnje ostati tako sve dok ene ne budu izborile pravo glasa.
Mod je pola svog ivota provela iznalazei naine da to pravilo zaobie.
Morae da se iunja iz kue a da je niko ne vidi. to je prilino teko. Iako su samo

etiri lana porodice ivela u Ficovoj palati u Mejferu, u njoj je u svakom trenutku
bilo najmanje dvanaest slugu. A onda e morati da provede celu no van kue a da
niko ne shvati. Marljivo je pristupila sprovoenju svog plana.
- Boli me glava - ree ona na kraju ruka. - Bea, nee se ljutiti ako ne siem na
veeru danas?
- Naravno da neu - ree Bea. - Mogu li nekako da ti pomognem? Da poaljem
po profesora Ratbona?
- Ne, hvala ti, nije nita ozbiljno.
Laka glavobolja bila je uobiajeni eufemizam za menstrualni ciklus, i svi su to
prihvatili bez daljeg komentara. Za sada je sve bilo u redu. Ona se pope do svoje
sobe i pozva slukinju.
- Idem u krevet, Sandersonova - ree, zapoinjui govor koji je bila paljivo
uvebala. - Verovatno u ostati ovde ostatak dana. Molim te reci ostalim
slugama da me ne uznemiravaju ni iz kog razloga. Moda u pozvoniti da mi
donese veeru, ali sumnjam: imam oseaj da bih mogla da spavam do sutra.
Time bi trebalo da je osigurala da se njeno odsustvo nee primetiti tokom
ostatka dana.
- Jeste li boiesni, miledi? - upita Sandersonova, izgledajui zabrinuto. Neke
dame su esto ostajale u krevetu, ali za Mod je to bio izuzetak.
- U pitanju je normalna enska slabost, samo gore nego obino.
Sandersonova joj nije poverovala, Mod je to videla. Tog istog dana ju je bila
poslala s tajnom porukom, to nikad ranije nije inila. Sandersonova je znala da se
deava neto neobino. Ali slukinjama nije bilo dozvoljeno da ispituju svoje
gospodarice. Sandersonova e prosto morati da se pita.
-1 nemoj da me budi ujutru - dodade Mod.
Nije znala u koje doba e se vratiti, niti kako e se neopaeno uunjati nazad u
kuu.
Sanderosonova ode. Bilo je tri i petnaest. Mod se brzo skinu, pa pogleda u
garderober. Nije bila navikla da sama vadi svoje stvari, obino je to Sandersova
radila. Njena crna haljina za etnju ila je u kompletu s velom, ali nije mogla da nosi
crninu na venanju. Pogledala je u asovnik iznad kamina: tri i dvadeset. Nije bilo
vremena za gubljenje.
Izabrala je jednu modernu francusku kombinaciju. Obukla je usku belu
ipkanu bluzu s visokim okovratnikom, da naglasi njen dugi vrat. Preko nje je obukla
haljinu neboplave boje toliko svetlu da je bila skoro bela. Bila je skrojena po
najnovijoj izazovnoj modi i zavravala se nekoliko centimetara iznad lanaka. Toj
kombinaciji je dodala tamnoplavi slameni eir irokog oboda s velom iste boje, i
veseli plavi suncobran s belim nalijem. Imala je plavu torbu od somotskog platna

koja joj se slagala uz garderobu. U nju je ubacila ealj, malu boicu parfema, i ist
donji ve.
V
Casovnik je otkucao pola etiri. Valter je sada napolju i eka. Ona oseti kako
joj srce ubrzano lupa. Smakla je veo i osmotrila se u dugakom ogledalu. Nije bila
ba venanica, ali izgledae kako prilii, zamiljala je, u sali kod matiara. Nikada
nije prisustvovala nekom graanskom venanju, tako da nije bila sigurna.
Izvadila je klju iz brave i stajala kraj zatvorenih vrata, oslukujui. Nije elela
da sretne nekoga ko bi poeo da je ispituje. Moda nee biti vano ako je vidi neki
sluga ili deak koji isti obuu, kojeg ne bi bilo briga ta ona radi, ali do sada su sve
slukinje saznale da bi Mod trebalo da lei u krevetu jer joj nije dobro, a ako bi
nabasala na nekog lana porodice njena obmana bi bila razotkrivena istog trena. Nije
marila to bi joj to izazvalo neprijatnost, ve se bojala da bi pokuali da je zaustave.
Taman se spremala da otvori vrata kad je zaula teke korake i osetila miris
duvanskog dima. To mora da je Fic, koji jo dovrava svoju cigaru nakon ruka, i
sprema se da ide u Dom lordova ili moda klub
Vajt.
V Cekala je nestrpljivo. Posle nekoliko trenutaka tiine izvirila je
napolje. Siroki hodnik je bio pust. Izala je iz sobe, zatvorila vrata, zakljuala ih, i
ubacila klju u somotsku torbu. Sada e svako ko se uhvati za kvaku pretpostaviti da
ona spava unutra.
Hodala je tiho hodnikom zastrtim tepihom dok nije dola do vrha stepenita i
pogledala dole. U holu ispod nje nije bilo nikoga. Brzo se spustila niza stepenice.
Kad je stigla do odmorita ula je neku buku i zaledila se. Vrata podruma se otvorie
i iz njega izae Graut. Mod prestade da die. Gledala je u Grautovo elavo teme dok
je on prelazio preko predvorja s dve flae u rukama. Leima je bio okrenut stepenitu
i uao je u trpezariju ne diui pogled.
Kako su se vrata zatvorila za njim, ona stra niz poslednji stepenik, odluivi
da rizikuje. Otvori ulazna vrata, izae, zalupi ih za sobom. Sa zakanjenjem, poelela
je da se setila da tiho zatvori.
Tiha mejferska ulica pekla se na avgustovskom suncu. Ona pogleda levo i
desno i vide ribarev pokretni tand s upregnutim konjem, jednu dadilju s dejim
kolicima, i taksistu kako menja toak na svojim kolima. Stotinak metara dalje, sa
suprotne strane puta, stajao je jedan beli auto s plavim platnenim krovom. Mod je
volela automobile, i prepoznala je mercedes benc 10/30 Valterovog roaka Roberta.
Dok je prelazila ulicu, Valter izae iz kola, i njeno srce se ispuni radou. Na
sebi je imao svetlosivo jutarnje odelo s belim karanfilom. Pogledi su im se susreli, i
ona je po njegovom izrazu lica shvatila da do tog trenutka nije bio siguran hoe li
ona doi. Od te pomisli krenu joj suza. Sada mu se, meutim, lice ozarilo

oduevljenjem. K a k o j e u d n o i d i v n o , pomisli ona, t o j e m o g u e

p o d a r i t i t a k v u s re u d r u g o j o s o b i .
Ona se osvrte ka kui sa strepnjom. Graut je stajao u dovratku, gledajui s
jednog na drugi kraj ulice, mrtei se zbunjeno. u o j e d a s u s e v r a t a
z a l u p i l a , pogodi ona. Ona se odluno okrete napred, i pomisli: k o n a n o
slobodna!
V
Valter joj poljubi ruku. Zelela je da ga valjano poljubi, ali veo joj je smetao.
Osim toga, to se ne valja pred venanje. Nema potrebe da prekri sva drutvena
pravila.
Ona vide da je Robert za volanom. Pozdravio ju je dodirnuvi svoj sivi
cilindar. Valter mu veruje. On e biti jedan od svedoka na venanju. Valter otvori
vrata i Mod sede na zadnje sedite. Neko je ve bio tu, i Mod prepozna domaicu iz
Taj gvina.
- Vilijamsova! - uzviknu ona.

Vilijamsova se nasmei.
- Bolje da me sada zove Etel - ree ona. - Biu ti svedok na venanju.
- Naravno... izvini. - Mod je zagrli impulsivno. - Hvala ti to si dola.
Kola krenue.
Mod se nagnu napred i ree Valteru:
- Kako si pronaao Etel?
- Ti si mi rekla da je dolazila u tvoju kliniku. Doktor Grinvard mi je dao njenu
adresu. Znao sam da joj veruje jer si je onda u Taj gvinu bila izabrala za
pratilju u etnji.
Etel dade Mod jedan buketi cvea.
- Tvoj nevestinski buket.
Bile su to rue, koralnoruiaste, cvee koje simbolizuje strast. Da li Valter zna
jezik cvea?
- Ko ih je izabrao?
- Bio je to moj predlog - ree Etel. - A Valteru se svidelo kad sam mu objasnila
njihovo znaenje.
Etel pocrvene. Etel zna koliko su strastveni jer ih je bila videla kako se ljube,
shvati Mod.
- Savrene su - ree ona.
Etel je nosila bledoruiastu haljinu koja je izgledala novo, a na glavi eir
ukraen ruiastim ruama. Mora da je Valter platio za to. Kako je samo paljiv.
V
Vozili su se Park lejnom ka Celsiju. U d a j e m s e , pomisli Mod. U prolosti,
kad god je zamiljala svoje venanje, pretpostavljala je da e biti kao venanja svih
njenih drugarica, jedan dug dan ispunjem zamornim ceremonijama. Ovo je bolji
nain. Nije bilo planiranja, sastavljanja spiska gostiju, niti nabavljanja hrane. Nee
biti nikakvih zdravica, ni govora, niti pijanih roaka koji pokuavaju da je poljube,
samo mlada i mladoenja i dvoje ljudi koji su im dragi i kojima veruju. Izbacila je iz
glave sve misli o budunosti. Evropa je u ratu, i svata moe da se desi. Ona e lepo
da uiva u ovom danu, i noi.
Vozili su se Kings roudom kad ju je odjednom obuzela nervoza. Ona uze Etel
za ruku, da se ohrabri. U glavi joj se javila komarna vizija Fica kako ih prati u svom
kadilaku, vuui: , , Z a u s t a v i t e t u e n u ! Osvrte se nazad. Naravno, ni Fica ni
njegovih kola nije bilo nigde na vidiku.
V
Zaustavili su se ispred gradske venice u Celsiju s fasadom u klasicistikom
stilu. Robert uze Mod za ruku i povede je stepenicama do ulaza, a Valter poe iza
njih s Etel. Prolaznici zastadoe da posmatraju, svi vole da vide venanje. Zgrada je
iznutra bila ekstravagantno ureena u viktorijanskom stilu, s raznobojnim podnim

ploicama i gipsanim ukrasima po zidovima. Delovala je kao pravo mesto za

sklapanje brakova.
Morali su da ekaju u holu, drugo venanje bilo je poelo u pola etiri i jo se
nije bilo zavrilo. Njih etvoro stajae u malom krugu, i niko ne mogae da se seti
ta bi rekao. Mod je udahnula miris rua, i on ju je oamutio inei da se oseti kao da
je iskapila au ampanjca.
Posle nekoliko minuta iz sale za venanja izaoe svatovi, s mladom koja je na
sebi imala haijinu za svaki dan i mladoenjom u uniformi narednika. Moda su i njih
dvoje zbog rata odiuili da se uzmu napreac.
Mod i njena pratnja uoe u salu. Matiar je sedeo za jednim obinim stolom, u
jutarnjem sakou, sa srebrnastom kravatom. Imao je karanfil zadenut u dep, to je
lep detalj, pomisli Mod. Kraj njega je sedeo jedan inovnik u svakodnevnom odelu.
Oni se predstavie kao gospodin Fon Ulrih i gospodica Mod Ficherbert. Mod podie
veo. Matiar ree:
- Gospoice Ficherbert, moete li podneti dokument o svom identitetu?
Ona nije znala o emu on govori.
Videvi njen zbunjeni izraz lica, matiar ree:
- Vau krtenicu, moda?
Mod nije imala krtenicu. Nije znala da je ona neophodna, ak i da jeste, nije
mogla da doe do nje, jer ju je Fic uvao u sefu, zajedno sa ostalim porodinim
dokumentima, poput svog testamenta. Nju obuze panika. Onda Valter ree:
- Mislim da e ovo posluiti.
On izvadi iz depa koverat s markicom i peatom adresiran na gospoicu Mod
Ficherbert u ulici gde se nalazila deja klinika. Mora da ga je uzeo kada je otiao da
se vidi s doktorom Grinvardom. Ba pametno od njega. Matiar vrati koverat bez
ikakvog komentara. Zatim ree:
- Moja je dunost da vas podsetim na uzvienu i obavezujuu prirodu zaveta
koje ete sada dati.
Mod se oseti blago uvreenom na insinuaciju da ona moda ne zna ta radi, ali
onda je shvatila da je to neto to matiar mora svima da kae. Valter se jo vie
uspravi. To j e t o , pomisli Mod, s a d n e m a n a t r a g . Bila je prilino sigurna da
eli da se uda za Valtera, ali, takoe, bila je ivo svesna toga da je napunila dvadeset
tri godine, a da pri tom nije bila upoznala nikog drugog ko bi joj i malo odgovarati
kao kao mu. Svaki drugi mukarac kojeg je u ivotu upoznala tretirao je nju i ene
uopte kao preraslu decu. Samo je Valter bio drugaiji. Imala je izbora da se uda za
njega ili da se uopte ne uda.
Matiar je izgovarao rei koje je Valter trebalo da ponovi.
- Sveano izjavljujem da ne znam ni za kakve zakonske prepreke zbog kojih ja,
Valter fon Ulrih, ne bih stupio u brak s Mod Elizabet Ficherbert.

Valter je izgovorio svoje ime po engleskom izgovoru, Volter, radije nego

ispravno, po nemakom, Valter. Mod je posmatrala njegov izraz lica dok je govorio.
Glas mu je bio odluan i razgovetan. Kada je na nju doao red, on ju je sveano
posmatrao dok je izgovarala rei. Volela je njegovu ozbiljnost. Veina mukaraca,
ak i onih pametnih, ponaa se blesavo kada pria sa enama. Valter je jednako
inteligentno razgovarao s njom kao i s Ficom ili Robertom, i, to je bilo jo
neuobiajenije, sluao ju je ta govori.
Zatim su na red doli zaveti. Valter ju je gledao u oi dok ju je uzimao za enu,
i ovoga puta je ula kako mu glas blago podrhtava od navale oseanja. To je bila
druga stvar koju je volela: znala je da moe da ublai njegovu ozbiljnost. Mogla je
da ga natera da zadrhti od ljubavi ili sree ili poude. Ona se istovetno zavetova.
- Pozivam ovde prisutne osobe da posvedoe da ja, Mod Elizabet Ficherbert,
uzimam tebe, Valtera fon Ulriha, za mua.
U njenom glasu nije bilo podrhtavanja, i bilo ju je malo stid to nije bila vidno
dirnuta, ali to nije bio njen stil. Vie je volela da ostavi utisak da je hladnokrvna, ak
i kada to nije bila. Valter je to znao, i njemu je vie nego ma kome drugom bilo jasno
kakva oluja neviene strasti tutnja kroz njeno srce.
- Imate li prsten? - upita matiar.
Mod se ak nije ni setila prstena, ali Valter jeste. Izvadio je obinu zlatnu burmu iz
depa na prsluku, uzeo njenu aku i stavio joj prsten na prst. Morao je da nagaa veliinu,
ali skoro savreno joj je odgovarao, moda je bio samo broj iri. Budui da je venanje
bilo tajno, nee ga nositi zadugo nakon tog dana.
- Proglaavam vas muem i enom - ree matiar. - Moete poljubiti mladu.
Valter je neno poljubi u usta. Ona ga obujmi rukom oko struka i
..
privue k sebi.
- Volim te - proaputa ona. Matiar ree:
- A sada da potpiete venani list. Moda biste eleli da sednete... gospoo Fon
Ulrih.
Valter se nasmei, Robert se zakikota, a Etel veselo podvrisnu. Mod je
pretpostavila da matiar uiva u tome to je prva osoba koja mladu oslovi njenim
venanim prezimenom. Oni posedae, a pomonik matiara poe da ispunjava
svedoanstvo. Valter navede da mu je otac po zanimanju vojni oficir, i da je roen u
Daucigu. Mod ree da joj je otac Dord Ficherbert, farmer u Tajgvinu, gde su gajili
jedno malo stado ovaca, tako da taj opis i nije bio netaan, i da je roena u Londonu.
Robert i Etel potpisae kao svedoci.
Odjednom je bilo gotovo i oni su izlazili iz sale i stupali u hodnik gde su jo
jedna lepa mlada i nervozni mladoenja ekali da se obaveu jedno drugom na
doivotnu vernost. Dok su hodali podruku niza stepenice do kola parkiranih uz

ivinjak, Etel ih zasu akom konfeta. Meu posmatraima Mod primeti jednu enu iz
srednje klase njenih godina
V
koja je u ruci drala paket namirnica iz radnje. Zena je namrteno gledala Valtera,
zatim skrenula pogled ka Mod, i Mod je u njenim oima videla zavist. D a , pomisli
Mod, j a s a m s re n a d e v o j k a .
Valter i Mod sedoe na zadnje sedite, a Robert i Etel napred. Dok su se
udaljavali, Valter uze Mod za ruku i poljubi je. Gledali su se u oi i smejali se. Mod
je viala parove kako rade to, i uvek je mislila kako je to glupo i sentimentalno, ali
sada joj se inilo kao neto najprirodnije na svetu. Za nekoliko minuta stigli su u
hotel Hajd. Mod prekri lice velom. Valter je uze za ruku i oni prooe predvorjem do
stepenica. Robert ree:
- Naruiu ampanjac.
Valter je bio iznajmio najbolji apartman i napunio ga cveem. U njemu mora
da je bilo stotinu koralnoruiastih rua. Modine oi se ispunie suzama, a Etel
uzdahnu od divljenja. Na jednom kredencu je stajala velika inija s voem i kutija
okoladnih bombona. Kroz velike prozore popodnevno sunce je obasjavalo fotelje i
sofe presvuene sivim tofom.
- Da se raskomotimo! - ree Valter veselo.
Dok su Mod i Etel razgledale apartman, Robert doe praen konobarom koji je
nosio ampanjac i ae na posluavniku. Valter otvori flau uz prasak epa i nasu
vino. Kada je svako uzeo po au, Robert ree:
- Zelim da nazdravim mladencima. - Proistio je grlo, i Mod shvati da se
sprema da odri govor. - Moj rodak Valter je neobian ovek - otpoe on. Uvek je delovao starije od mene, mada smo vrnjaci. Dok smo studirali
zajedno u Beu, nijednom se nije napio. Kada bi grupa nas izlazila uvee da
poseti izvesne kue u gradu, on je ostajao kod kue da ui. Mislio sam da je
moda tip mukarca koji ne voli ene. - Robert se kiselo nasmei. - A zapravo
sam ja bio taj koji nije imao takve sklonosti, ali to je druga pria, to bi rekli
Englezi. Valter voli svoju porodicu i posao, i voli Nemaku, ali nikad nije
voleo nijednu enu, sve do sada. Valter se promenio. - Robert se vragolasto
nasmei. - Kupuje nove kravate. Trai savete od mene: kada treba poljubiti
devojku, treba li mukarci da stavljaju kolonjsku vodu, koje boje mu dobro
stoje... kao da ja znam ta ene vole. I to je najgore od svega, po mom
miljenju... - Robert naini dramsku pauzu. - Svira regtajm!
Ostali se nasmejae. Robert podie au.
- Nazdravimo eni koja je izazvala takve promene, ivela mlada!
Oni otpie ampanjac, a zatim, na Modino iznenaenje, Etel uze re.

- Meni je dopalo da nazdravim mladoenji - ree, kao da je celog ivota drala

govore. Kako je jedna slukinja iz Velsa postala tako sigurna u sebe? Mod se
zatim setila da joj je otac propovednik i politiki aktivista, te da je Etel imala
na koga da se ugleda. - Ledi Mod je drugaija od svake druge ene iz njene
klase koju sam srela - otpoe Etel. - Kad sam poela da radim kao slukinja u
Taj gvinu, ona je bila jedini lan porodice koji me je uopte primetio. Ovde u
Londonu, kad mlada naudata ena zatrudni, veina uglednih dama guna o
njihovoj moralnoj iskvarenosti... Mod im, meutim, prua istinsku, praktinu
pomo. Ljudi u Ist Endu smatraju je sveticom. Ipak, ona ima svojih mana, i
one su velike.
Mod pomisli: ta li je sad?
- Previe je ozbiljna da bi privukla normalne mukarce - nastavi Etel. - Sve
najpoeljnije neenje privukli su njena upadljiva privlanost i ivahna linost,
samo da bi zatim utekli uplaeni njenom pameu i tvrdim politikim
realizmom. Pre izvesnog vremena sam shvatila da samo vanredan mukarac
moe da je osvoji. Morae da bude mudar, ali irokih shvatanja; strogo
moralan, ali ne fanatian; jak, ali ne dominantan po svaku cenu. - Etel se
nasmei. - Mislila sam da je to nemogue. A onda, u januaru, on je doao iz
Aberovena u taksiju i uetao u Taj gvin, i ekanju je bio kraj. - Ona podie
au. - Za mladoenju!
Svi ispie ampanjac, a Etel zatim uze Roberta za ruku.
- Sad me moe odvesti u Ric na veeru, Roberte - ree ona.
Valter je delovao iznenaeno.
- Mislio sam da emo svi zajedno veerati ovde - ree on.
Etel podie obrve ka njemu.
- Ne budi tako tup, ovee - ree, i od do vrata, vukui Roberta za sobom.
- Laku no - ree Robert, iako je bilo tek est sati.
Njih dvoje izaoe i zatvorie vrata. Mod se nasmeja. Valter ree:
- Domaica je izuzetno inteligentna.
- Ona me razume - ree Mod. Ona prie vratima i okrenu klju. - A sad - ree. U spavau sobu.
- Hoe li da te ostavim nasamo da se svue? - upita Valter, izgledajui
zabrinuto.
- Ne ba - ree Mod. - Zar ne eli da gleda?
On proguta knedlu, i kada je progovorio, zvuao je malo promuklo.
- Da, molim - ree on. - elim.
Pridrao joj je vrata od spavae sobe i ona ue.
Uprkos hrabrom nastupu, bila je nervozna dok je sedala na ivici kreveta i
izuvala cipele. Niko je nije video nagu jo od kako je bila osmogodinjakinja. Nije

znala je li njeno telo lepo jer nikad nije videla niiju golotinju. U poreenju s
aktovima u muzejima, imala je male grudi i iroke kukove. A izmeu nogu je imala
malje koje nikad nisu prikazivane na slikama. Hoe li Valter misliti da je njeno telo
runo?
On skide kaput i prsluk i leerno ih okai na iviluk. Pretpostavljala je da e se
njih dvoje navii na to jednog dana. Svi to rade, stalno. Ali sada joj se to nekako
inilo udno, vie zastraujue nego uzbudljivo. Ona skide arape i eir. Na sebi
vie nije imala nita to bi olako skinula. Sledei korak bio je onaj veliki. Ona
ustade.
Valter prestade da razvezuje kravatu.
Mod brzo otkopa haljinu i pusti da padne na pod. Zatim je svukla podsuknje, i
skinula bluzu preko glave. Stajala je pred njim u donjem veu i posmatrala njegov
izraz lica.
- Tako si lepa - ree on poluapatom.
Nasmeila se. On uvek kae pravu stvar.
Uzeo ju je u naruje i poljubio je. Nervoza je poela da poputa, i sada se
oseala skoro oputeno. Uivala je u dodiru njihovih usta, nenom milovanju
njegovih usana, i bockanju brkova. Mazila ga je po

y
obrazu, stiskala mu resicu uha jagodicama prstiju, prelazila akama du vrata otpozadi,
oseajui sve pojaano pobuenih ula, razmiljajui: s v e o v o j e s a d m o j e .
- Hajdemo da legnemo - ree on.
- Ne - ree ona. - Ne jo. - Ona ustuknu jedan korak. - Saekaj.
Ona skide potkoulju, otkrivajui jedan od grudnjaka po poslednjoj modi.
Posegnula je pozadi, otkopala ga i bacila na pod. Gledala ga je izazovno, kao da ga
ika da kae da mu se ne sviaju njene grudi. On ree:
- Prelepe su... mogu li da ih poljubim?
- Moe da radi ta god hoe - ona e, oseajui se prijatno raskalano.
On sae glavu i poljubi joj jednu dojku, zatim i drugu, prelazei neno usnama
preko bradavica, koje iznenada ovrsnue kao da je postalo hladno. Odjednom je
osetila nagon da mu uzvrati na isti nain, i zapitala se da li e mu to biti udno.
Mogao je zauvek da joj ljubi dojke. Ona ga neno odgurnu od sebe.
- Skini se skroz - ree ona. - Brzo.
On izu cipele, skide arape, kravatu, potkoulju i pantalone, pa zastade,
oklevajui.
- Stid me je - ree, smejui se. - Ne znam zato.
- Ja u prva - ree ona.
Ona razveza ukur na gaama, i skide ih. Kad je podigla glavu, i on je bio nag,
i ona sa zaprepaenjem vide da mu penis tri uzdignut iz buna svetlih malja
izmeu nogu. Priseala se kako ga je stezala kroz pantalone onda u operi, i sad je
poelela da ga ponovo uzme u ruke.
On ree:
- Moemo li sad da legnemo?
Zvuao je tako protokolarno da se ona nasmejala. Povreenost mu se ukaza na
licu, i ona se odmah izvini.
- Volim te - ree ona, i njegovo lice se razvedri. - Hajde da legnemo, molim te.
Bila je toliko uzbuena da je oseala da e pui.
Isprva su leali jedno kraj drugog, ljubei se i dodirujui.
- Volim te - ree ona ponovo. - Koliko brzo e ti dosaditi to ti to govorim?
- Nikada - ree on galantno.
Verovala mu je.

Posle nekog vremena, on ree:

- Sad? - i ona klimnu glavom.
Ona rairi noge. On lee preko nje, oslanjajui se na laktove. Zgrila se od
iekivanja. Prebacujui teinu na levu ruku, on posegnu rukom meu njene butine i
ona oseti njegove prste kako otvaraju njene vlane usmine, zatim i neto vee. On
gurnu dublje, i ona odjednom oseti bol. Vrisnu.
- Izvini! - ree on. - Povredio sam te. Mnogo mi je ao.
- Samo saekaj trenutak - ree ona. Bol nije bio prejak. Bila je vie okirana
nego ita drugo. - Probaj ponovo - ree ona.
Osetila je kako glavi njegovog penisa ponovo dodiruje njene usmine, i znala
je da nee moi da ude u nju: bio je previe veliki, ili je otvor bio previe mali, ili
oboje. Ali ona ga je pustila da gurne dublje, nadajui se najboljem. Bolelo je, ali
ovoga puta je stegla zube i suzdrala se da ne vrisne. Njen stoicizam nije bio od
pomoi. Posle nekoliko trenutaka on prestade da pokuava.
- Nee da ue - ree on.
V
- Sta nije u redu? - ona e tuno. - Mislila sam da ovo ide prirodno.
- Ne razumem - ree on. - Nemam iskustva.
- Ja ga svakako nemam. - Ona posegnu dole i zgrabi njegov penis. Volela je da
ga oseti u ruci, bio je vrst ali gladak. Pokuala je da ga ubaci u sebe, odiui
kukove da olaka sebi, ali on se zatim povue, rekavi:
- Ah! Izvini! I mene boli.
- Misli li da ti je vei od uobiajenog? - upita ona oprezno.
- Ne. Kad sam bio u vojsci, video sam mnoge mukarce gole. Neki momci
imaju ba velike, i vrlo se ponose time, ali meni je prosene duine, a osim
toga, nikad nisam uo da se neki od njih ali na ovakve potekoe.
Mod klimnu glavom. Jedini drugi penis koji je ikad videla bio je Ficov, i koliko
je mogla da se seti, bio je otprilike iste veliine kao Valterov.
- Moda je moj otvor premali.
On zavrte glavom.
- Kada mi je bilo esnaest, otiao sam u posetu kod Roberta u njegov porodini
zamak u Ugarskoj. Tu je hila jedna slukinja, Greta, koja je bila vrlo...
nestana. Nismo imali odnos, ali jesmo eksperimentisali. Dodirivao sam je
onako kako sam tebe dodirivao u biblioteci u Saseks
hausu. Nadam se da se ne ljuti to ti priam ovo.
Ona ga poljubi u bradu.
- Ni najmanje.
- Greta nije bila mnogo drugaija od tebe u toj oblasti.
V
- Sta onda nije u redu?

On uzdahnu i skotrlja se s nje. Zatim zavue ruku pod njenu glavu i privue je
k sebi, ljubei je u elo.
- uo sam da novovenani parovi mogu imati potekoa. Ponekad je mukarac
toliko nervozan da mu se ne digne. Takoe sam uo prie o mukarcima koji
su se previe uzbudili i ejakulirali ak i pre odnosa. Mislim da moramo biti
strpijivi i voleti jedno drugo i videti ta e da se desi.
- Ali mi imamo samo jednu no na raspologanju!
Mod zaplaka. Valter je pomazi i ree:
- Ajde, de - ali to nije pomoglo.
Oseala se kao da je potpuno podbacila. Verov a l a s a m d a s a m m n o g o
p a m e t n a , mislila je, t o s a m p o b e g l a o d b r a t a i t a j n o s e v e n a l a s
Val t e rom , i s a d a s e s v e p ret v o r i l o u k a t a s t rof u . Bila je razoarana zbog
sebe, ali jo i vie zbog Valtera. Kako je uasno za njega to je ekao do svoje
dvadeset osme i onda se oenio enom koja ne moe da ga zadovolji.
Poelela je da moe da popria s nekim o tome, s nekom drugom enom, ali s
kim? Pomisao da o tome prodiskutuje s tetkom Herm bila je smena. Neke ene se
poveravaju svojim slukinjama, ali Mod nikad nije imala takav odnos sa
Sandersonovom. Moda bi mogla da popria s Etel. Sad kad malo bolje razmisli,
upravo joj je Etel rekla da je normalno imati malje meu nogama. Ali Etel je bila
otila na ruak s Robertom.
Valter sede na krevet.
- Hajde da naruimo veeru, i moda bocu vina - ree on. - Seemo da jedemo
kao mu i ena, i priati o ovome i onome neko vreme. Onda emo, kasnije,
pokuati ponovo.
Mod nije imala apetit i nije mogla da zamisli da pria ,,o ovome i onome", ali
nije imala nikakvu bolju ideju, pa je pristala. Nevesela, ona se ponovo obue. Valter
se brzo obukao, otiao u susednu sobu i pozvonio
V
konobaru. uia ga je kako naruuje meze, dimljenu ribu, salate i bocu belog rajnskog
vina.
Ona sede kraj otvorenog prozora i zagleda se dole u ulicu. Na jednom
novinskom plakaru je pisalo B R l Tf l N S K I V LTI M ATV M NE M f l K P J . Valter
e moda poginuti u ovom ratu. Mod nije elela da on umre nevin.
Valter ju je pozvao kada je hrana stigla, i ona mu se pridruila u susednoj sobi.
Konobar je rairio beli stolnjak i posluio dimljeni losos, iseckanu unku, zelenu
salatu, paradajz, krastavac i beli hleb iseen na krike. Nije oseala glad, ali je
pijuckala belo vino koje joj je nasuo, i pojela malo lososa da pokae dobru volju.
Na kraju jesu priali o ovome i onome. Valter se priseao detinjstva, majke, i
vremena provedenog u Itonu. Mod je priala o kunim zabavama u Taj gvinu iz

vremena kada joj je otac bio iv. U goste su im dolazili najmoniji ljudi u zemlji, a
njena majka je morala da napravi razmetaj spavanja tako da mukarci budu blizu
svojih ljubavnica.
Isprva, Mod je uhvatila sebe kako smiljeno vodi razgovor, kao da su dvoje
ljudi koji se jedva znaju, ali uskoro su se opustili i postali intimni kao i obino, i ona
je govorila ta god bi joj palo na pamet. Konobar je odneo ostatke veere i njih dvoje
se premestie na kau, gde su nastavili da priaju, drei se za ruke. Nagaali su o
ljubavnom ivotu drugih ljudi, njihovih roditelja, Fica, Roberta, Etel, ak i
vojvotkinje. Mod je fasciniraio da slua o ljudima poput Roberta: gde se upoznaju,
kako se meusobno prepoznaju, i ta rade.
- Oni se ljube ba kao to se mukarac i ena ljube, - rekao joj je Valter, i rade
ono to je ona njemu uradila u operi, i druge stvari... Rekao joj je da mu detalji
nisu poznati, ali ona je mislila da zna ali ga je stid da pria.
Iznenadila se kada je asovnik na kaminu otkucao pono.
- Hajdemo u krevet - ree ona. - Hou da leim u tvom naruju, ak i ako ne
bude sve onako kako bi trebalo.
- U redu. - On ustade. - Nema nita protiv da prvo obavim neto? U
V
holu se nalazi telefon za goste hotela. Zeleo bih da nazovem ambasadu.
- Naravno.
On izae. Mod ode u kupatilo u hodniku, pa se vrati u apartman. Svukla se i
legla naga u krevet. Gotovo da je vie nije bilo briga ta e se dalje desiti. Njih dvoje
se vole i zajedno su, i to je dovoljno. Valter se vratio nekoliko minuta kasnije. Lice
mu je bilo smrknuto i njoj je odmah postalo jasno da su vesti loe.
- Britanija je objavila rat Nemakoj - ree on.
- Oh, Valtere, tako mi je ao!
- Ambasada je obavetena pre sat vremena. Mladi Nikolson je doneo poruku iz
Forin ofisa i izvukao princa Linovskog iz kreveta.
Znali su da je rat gotovo izvestan, ali je i pored toga ta vest pogodila
Mod poput udarca. I Valter je bio vidno potresen. On se razodenu bez razmiljanja,
kao da se ve godinama skida pred njom.
- Odlazimo sutra - ree on. Skinuo je gae i ona vide da mu je penis u
oputenom stanju, mali i naboran. - Moram da budem na stanici Liverpul strit,
spakovan i spreman za pokret, do deset ujutru.
On ugasi svetlo i uvue se u krevet pored nje. Leali su jedno kraj drugog, ne
dodirujui se, i u jednom uasnom trenutku Mod pomisli da e on zaspati tako; on se
zatim okrenu k njoj, zagrli je i poljubi. Uprkos svemu preplavila ju je udnja za njim;
zaista, kao da su je njihove nedae naterale da ga voli s vie urbe i oaja. Osetila je
kako mu penis raste i postaje vrst spram njenog mekog stomaka. Nedugo zatim, on

lee na nju. Kao i ranije, oslonio se na levu ruku i krenuo da je dodiruje desnom. Kao
i prethodni put, osetila je kako njegov tvrdi penis upire u njene usmine. Kao i
prethodni put, osetila je bol, ali samo za trenutak. Ovoga puta je skliznuo u nju.
Nastupio je jo jedan trenutak otpora, i onda je ona izgubila nevinost. I
odjednom, ceo je bio u njoj, i bili su spojeni u najstarijem od svih zagrljaja.
- O, hvala nebesima - ree ona; olakanje je zatim ustupilo mesto uivanju, i
ona poe da se kree u ritmu s njim, i napokon, vodili su ljubav.

DRUGI eo
RAT DIVOVA
DVANAESTO POGLAVLJE
Avgust, 1914.
Katerina je bila pometena. Kada su proglasi za mobilizaciju osvanuli izlepijeni
po celom Sankt Peterburgu, ona je sedela u Grigorijevoj iznajmljenoj sobi plaui,
prolazei
odsutno prstima kroz dugu plavu kosu, govorei:
VV
- Sta da radim? Sta da radim?
U njemu je to budilo elju da je uzme u naruje i otre joj suze svojim usnama i
obea joj da je nikad nee napustiti. Ipak, Grigorije nije mogao da obea tako neto
i, uostalom, ona je volela njegovog brata.
Grigorije je bio odsluio vojsku, i stoga je bio rezervista, teoretski spreman za
rat. U praksi, najvei deo njegove obuke sastojao se od mariranja i izgradnje
puteva. Bez obzira na to, oekivao je da bude meu prvima koji e dobiti poziv za
vojsku. Zbog toga je penio od besa. Rat je besmislen i glup kao i sve ostalo to je car
Nikolaj radio. Neko poini ubistvo u Bosni, a mesec dana kasnije Rusija se nae u
ratu s Nemakom! Na hiljade radnika i seljaka poginue na obe strane, a nita se
time nee postii. To je Grigoriju i svima koje je poznavao bilo dokaz da je rusko
plemstvo
previe glupo da bi vladalo.
V
V
Cak i ako preivi, rat e mu pokvariti planove. Stedeo je novac za novu kartu
do Amerike. S platom koju dobija u fabrici Putilov mogao bi da utedi dovoljno za
dve ili tri godine, ali s vojnikom dnevnicom to bi potrajalo u nedogled. Koliko e
jo godina morati da trpi nepravdu i surovost careve viadavine?
Jo vie je brinuo za Katerinu. Sta e ona da radi ako on bude morao da ode u
rat? Delila je sobu s druge tri devojke u tom konaitu i radila u fabrici Putilov,
pakovala redenike s puanim mecima u kartonske kutije. Meutim, morae da
prestane da radi kad se bude porodila, barem na neko vreme. Kako e da izdrava
sebe i bebu bez Grigorija? Bie oajna, a on zna emu devojke u Sankt Peterburgu
pribegavaju kada im oajniki treba novac. Ne daj boe da bude primorana da
prodaje svoje telo na ulici.
Meutim, nisu ga pozvali prvog dana, niti prve nedelje. Sudei
prema pisanju novina, dva i po miliona rezervista bilo je mobilisano poslednjeg dana
jula, ali to je bila samo pria. Bilo je nemogue rasporediti toliki broj ljudi, izdati im
uniforme, i sve ih poslati na front za samo jedan dan, ak i za mesec dana. Bili su
pozivani u grupama, neki pre, neki kasnije.

Kako su promicali prvi topli avgustovski dani, Grigorije poe da misli da su ga

moda izostavili. Ta pomisao ga je stavljala na Tantalove muke. Vojska je bila jedna
od najloije voenih institucija u toj beznadeno neorganizovanoj zemlji, i verovatno
e se desiti da na hiljade bude izostavljeno zbog istog javaluka i nesposobnosti.
Katerina je stekla naviku da dolazi u njegovu sobu rano svakog jutra, dok je
spremao doruak. Za njega je to bio vrhunac dana. Pre njenog dolaska bi se uvek
umio i obukao, dok se ona pojavljivala onako kako je prespavala no, arobno
zamrene kose, zevajui. Odea joj je postajala tesna, sada kad je dobijala na teini.
Po njegovom raunu, morala je biti na pola petog meseca trudnoe. Grudi i kukovi
su joj se raskrupnjali, a stomak joj je narastao malo ali primetno. Njene raskone
obline stavljale su ga na slasne muke. Grigorije se trudio da ne zuri u njeno telo.
Jednog jutra je dola dok je on prio kajganu od dva kokoja jajeta. Vie se nije
zadovoljavao ovsenom kaom za doruak: neroenom detetu njegovog brata
potrebna je dobra hrana da bi izraslo jako i zdravo. Grigorije je najee imao neto
hranljivo da podeli s Katerinom: unku, haringu ili njeno omiljeno jelo, kobasice.
Katerina je uvek bila gladna. Sela je za sto, odsekla debelu kriku crnog hleba i
poela da jede, previe nestrpljiva da saeka da on zgotovi kajganu. Punih usta, ona
ree:
- Kad neki vojnik pogine, ko dobija njegovu zaostalu platu?
Grigorije se seti da je bio ostavio ime i adresu svog najblieg
srodnika.
- U mom sluaju, Lav - ree on.
- Pitam se da li je ve u Americi.
- Mora da jeste. Nije potrebno osam nedelja da se stigne do Amerike?
- Nadam se da je pronaao posao.
- Ne trcba da brine. Bie Lav dobro. On se svima svidi.
U Grigoriju se na tren rasplamsa bes prema bratu. Lav je taj koji je trebalo da
ostane ovde u Rusiji i stara se o Katerini i njenom neroenom detetu, i da brine o
mobilizaciji, dok Grigorije zapoinje novi ivot za koji
je tedeo i kovao planove. Ali Lav je ugrabio tu priliku. A Katerina se jo brinula za
oveka koji ju je napustio, ne za onog koji je ostao. Ona ree:
- Sigurna sam da se dobro snaao u Americi, ali volela bih kad bi nam poslao
makar jedno pismo.
Grigorije nastruga tvrdog sira preko jaja i posoli kajganu. Pitao se setno hoe li
im se on ikad javiti iz Amerike. Lav nikad nije bio sentimentalan, i mogao je da
odlui da odbaci svoju prolost, poput gutera koji menja kou. Grigorije, meutim,
svoju zabrinutost nije pretoio u rei, iz obzira prema Katerini, koja se jo nadala da
e joj Lav poslati novac za kartu. Ona ree:
- Misli da e se boriti?

- Ne ako se ja pitam. Za ta se to borimo?

- Za Srbiju, tako kau.
Grigorije prebaci jaja na dva tanjira i sede za sto.
- Pitanje je da li e Srbija potpasti pod tiraniju austrijskog ili ruskog cara.
Sumnjam da je Srbe briga, a mene svakako nije. - On poe da jede.
- Za cara, dakle.
- Ja bih se borio za tebe, za Lava, za sebe, ili za tvoje dete... ali za cara? Ne.
Katerina je brzo slistila svoja jaja i pomazala tanjir novim paretom hleba.
- Koja muka imena ti se sviaju za bebu?
- Otac mi se zvao Sergej, a deda Tikon.
- Meni se svia Mihail - ree ona. - Kao arhaneo.
- Veini ljudi se svia to ime. Zato je tako esto.
- Moda bi trebalo da ga nazovem Lav. Ili ak Grigorije.
Grigorija je ovo dirnulo. Bio bi ushien da ima bratanca nazvanog po njemu.
Ali nije voleo nita da trai od nje.
- Lav bi bilo lepo ime - ree.
Fabrika sirena se oglasi, signal koji se mogao uti irom cele Narnske oblasti,
i Grigorije ustade da krene na posao.
- Ja u oprati sudove - ree Katerina. Njen radni dan je poinjao u sedam, sat
vremena nakon Grigorijevog.
Ona mu podmetnu obraz i Grigorije je poljubi. Bio je to samo letimian
poljubac i on nije dozvolio da mu se usne due zadre na njenoj koi, ali se i pored
toga naslaivao njenom mekoom, i toplim omamljujuim mirisom njenog vrata.
Onda je natukao kaket i izaao.
Napolju je ve vladala letnja vruina i vlaga, uprkos ranom asu. Grigorije
poe da se znoji dok je ustro koraao ulicama.
U ta dva meseca otkako je Lav bio otiao, Grigorije i Katerina su svikli da ive
u nekoj vrsti neugodnog prijateljstva. Ona se oslanjala na njega, a on je brinuo o
njoj, ali nije to bilo ono to je ma koje od njih elelo. Grigorije je eleo ljubav, ne
prijateljstvo. Katerina je elela Lava, ne Grigorija. Grigorije je, meutim, pronaao
nekakvo ispunjenje u tome to se starao da ona dobro jede. To je bio jedini nain da
izrazi svoju ljubav. Takvo stanje stvari nije moglo dugo da se odri, ali sada je bilo
teko razmiljati dugorono. Jo uvek je planirao da pobegne iz Rusije i pronae put
do obeane zemlje, Amerike.
Na fabriku kapiju bili su zalepljeni novi pozivi za mobilizaciju, i ljudi su se
tiskali oko njih, molei druge da im proitaju naglas ako su bili nepismeni. Grigorije
se igrom sluaja naao pored Isaka, kapitena fudbalskog tima. Bili su vrnjaci i
obojica rezervisti. Grigorije je preao pogledom preko oglasa, traei ime njihove
zajednike jedinice.

Danas je bilo tu.

On pogleda ponovo, ali greke nije bilo: Narvski puk.
Pregleda spisak imena, i pronae sebe.
Nije stvarno verovao da to moe da se desi. Ali samo se zavaravao. Bilo mu je
dvadeset pet, bio je zdrav i jak, savren materijal za vojnika. Naravno da e ga
pozvati
u rat.
V
Sta e biti s Katerinom? I njenom bebom?
Isak naglas opsova. I njegovo ime je bilo na spisku.
Jedan glas iza njih ree:
- Nema razloga za brigu.
Oni se okrenue i ugledae visoko, mravo oblije Kanina, ljubaznog
nadzornika livnice, tridesetogodinjeg inenjera.
V - Nema razloga za brigu? - Grigorije e skeptino. - Katerina nosi
Lavovu bebu i nema nikoga ko e se brinuti o njoj. Sta da radim?
- Iao sam da se vidim s ovekom zaduenim za mobilizaciju za ovu oblast ree Kanin. - Obeao mi je da e moji radnci biti izuzeti. Samo oni koji
stvaraju nevolje moraju da idu.
Grigorijevo srce ponovo se ispuni nadom. To je zvualo previe dobro da bi
bilo istinito. Isak ree:
- Sta treba da uinimo?
- Samo nemojte ii do kasarni. Biete dobro. Sreeno je.
Isak je bio agresivne prirode, nema sumnje da je zato bio dobar sportista, i nije bio
zadovoljan Kaninovim odgovorom.
- ta je dogovoreno? - upita odluno.
- Vojska daje policiji spisak mukaraca koji se nisu pojavili, i policija onda mora
da ih nae i dovede. Tvoje ime prosto nee bii i na tom spisku.
Isak nezadovoijno zabrunda. Grigorije takoe nije voleo te poluzvanine
nametaljke, mogunost da neto krene po zlu bila je prevelika, ali to je uvek tako
kad ovek ima posla s vlau. Kanin je ili podmitio nekog vladinog inovnika, ili
potegao neku drugu vezu. Nije imalo smisla biti nepristojan oko toga.
- To je sjajno - ree Grigorije Kaninu. - Hvala ti.
- Ne zahvaljuj mi - ree Kanin blago. - Uinio sam to za tebe i za Rusiju.
Potrebni su nam umeni ljudi kao to ste vas dvojica da proizvode vozove, a
ne da zaustavljaju nemake metke, to moe da radi i nepismeni seljak. Vlast to
jo nije shvatila, ili hoe s vremenom, i bie mi zahvalni na tome.
Grigorije i Isak prooe kroz kapiju.
- Moemo i da mu verujemo - ree Grigorije. - ta imamo da izgubimo? Stajali su u redu da se prijave, da ubace metalnu ploicu s brojem u jednu
kutiju. - To su dobre vesti - ree on.

Isak nije bio ubeen.

- Voleo bih da mogu da se oseam bezbednije - ree on.
Uputili su se ka radionici za proizvodnju tokova. Grigorije potisnu svoje brige
iz glave i poe da se sprema za novi radni dan. Fabrika Putilov je proizvodila vie
vozova nego ikad. Vojska je morala da rauna s tim da e lokomotive i vagoni
stradati u artiljerijskoj vatri, zbog ega ih treba zameniti novim im borbe ponu.
Grigorijeva ekipa radnika je bila pod pritiskom da ubrza proizvodnju tokova.
On poe da zavre rukave dok je ulazio u radionicu. Bila je to mala upa, i zimi
je u njoj bilo toplo od livake pei, koja ju je sada u jeku leta pretvarala u pravu
penicu. Metal je strugao i odzvanjao dok su ga metalostrugari oblikovali i polirali.
On ugleda Konstantina kako stoji kraj svog struga, i namrti se kad primeti
njegovo dranje. Konstantinovo lice mu je slalo upozorenje: neto nije u redu. Isak je
primetio isto. Reagujui bre od Grigorija, on stade, zgrabi Grigorija za miicu i
ree:
- ta...?
Nije stigao da dovri to pitanje.
Jedna figura u crno-zelenoj uniformi izae iza pei i udari Grigorija
u lice maljem. Pokuao je da izbegne taj udarac, ali odreagovao je s deliem sekunde
zakanjenja, i mada je stigao da se sagne, drvena glava malja udarila ga je povrh
jagodice i oborila na zemlju. Kroz glavu mu sevnu neizdriv bol i on glasno dreknu.
Potrajalo je nekoliko trenutaka dok mu se vid nije izbistrio. Napokon podie
glavu i vide krupnu figuru Mihaila Pinskog, kapetana lokalne policije. Trebalo je da
oekuje ovo. Previe lako se izvukao posle one tue u februaru. Panduri nikad ne
zaboravljaju takve stvari. Takoe je video Isaka kako se bori s pratiocem Pinskog,
Iljom Kozlovim, i jo dva pandura.
Grigorije ostade na zemlji. Nee se odupirati ako se on pita. Nek mu se Pinski
osveti; onda e se moda zadovoljiti. U sledeoj sekundi ponitio je tu odluku. Pinski
podie malj. U trenutku prekomerne spoznaje, Grigorije prepoznade to orue kao
svoje: bio je to malj koji je koristio da utisne ablon toka u pesak za oblikovanje
kalupa. Malj stade da se sputa na njegovu glavu. On se baci udesno, ali Pinski
zakrivi udarac i teki hrastov malj pade na Grigorijevo levo rame. On zaurla od bola i
besa. Dok je Pinski vraao ravnoteu, Grigorije skoi na noge. Leva ruka mu je bila
mlitava i beskorisna, ali zato desnoj nita nije falilo, i on zamahnu njome da udari
Pinskog bez obzira na posledice.
Nije stigao da zada udarac. Dve figure u crno-zelenim uniformama koje nije
bio primetio stvorie se s njegove leve i desne strane i vrsto ga dograbie za ruke.
On pokua da ih otrese sa sebe, ali bezuspeno. Kroz izmaglicu besa on vide Pinskog
kako zamahuje maljem i udara. Primio je udarac u grudi, i osetio je kako mu rebra
pucaju. Naredni udarac ga je pogodio nie, u stomak. On se zgri i povrati doruak.

Sledei udarac ga dokai u slepoonice. Izgubio je svest za trenutak, i osvestio se

visei mlitavo u stisku dvojice pandura. Isak je slino proao s dvojicom drugih.
- Jesi li se sad smirio? - upita Pinski.
Grigorije ispljunu krv. Bio je sav u bolovima i nije mogao da sredi misli. ta se
to deava? Pinski ga je mrzeo, ali mora da se bilo neto to je izazvalo ovo. I bilo je
hrabro od Pinskog da to uradi tu, usred fabrike, okruen radnicima koji nemaju
razloga da vole pandure. Iz nekog razloga mora da je bio siguran u sebe.
Pinski podie malj i zastade zamiljeno, kao da smilja gde da zada sledei
udarac. Grigorije se pripremi za bol, i odupre se iskuenju da moli za milost. Pinski
zatim ree:
- Kako se zove?
Grigorije pokua da govori. Isprva iz njegovih usta ne izae nita osim krvi.
Naposletku uspe da kae:
- Grigorije Sergejevi Pekov.
Pinski ga opet udari u stomak. Grigorije zastenja i povrati krv.
- Laove - ree Pinski. - Kako se zove? On ponovo podigne malj.
Konstantin ostavi svoj strug i istupi napred.
- Policaje, ovaj ovek je Grigorije Pekov! - pobuni se on. - Svi ga znamo ve
godinama.
- Ne lai me - ree Pinski. On podie malj. - Ili e dobiti ovim jo.
Konstantinova majka Varja se ubaci.
- To nije la, Mihaile Mihajloviu - ree ona. To to ga je oslovila patronimom
znailo je da poznaje Pinskog. - On jeste onaj za koga se izdaje. - Raskoraila
se ruku prekrtenih preko ogromnog poprsja, kao da uka pandura da joj ne
poveruje.
- Onda objasni ovo - ree Pinski, i izvadi list hartije iz depa. - Grigorije
Sergejevi Pekov napustio je Sankt Peterburg pre dva meseca na brodu Aneo
Gavrilo.
Kanin, nadzornik, pojavi se i ree:
- ta se ovde deava? Zato niko ne radi?
Pinski pokaza u Grigorija.
- Ovaj ovek je Lav Pekov, Grigorijev brat, traen zbog ubistva jednog
pandura!
Svi poee da viu uglas. Kanin zatrai tiinu dizanjem ruke i ree:
- Policaje, ja znam i Grigorija i Lava Pekova, i viao sam obojicu godinama
skoro svakog dana. Njih dvojica lie, kao to to obino biva s braom, ali
uveravam vas da je ovo Grigorije. A vi zadravate rad u ovom delu fabrike.
- Ako je ovo Grigorije - ree Pinski u maniru nekoga ko izvlai keca iz rukava ko je onda otplovio na Anelu Gavrilu.
V

Cim je izrekao to pitanje, odgovor je postao oigledan. Posle nekoliko

trenutaka i samom Pinskom je sinulo, i on se posrami. Grigorije ree:
- Ukrali su mi paso i kartu.
Pinski se razbesni:
- Zato nisi to prijavio policiji?
V

- Cemu bi to posluilo? Lav je otiao iz zemlje. Vi ne biste mogli da vratite ni

njega, niti moje vlasnitvo.
- To te ini sauesnikom u njegovom begu.
Kanin se ponovo umea.
- Kapetane Pinski, prvo ste optuili ovog oveka za ubistvo. Moda je to bio
dovoljno dobar razlog da zaustavite proizvodnju u ovoj radionici, ali priznali
ste da ste pogreili. Sada tvrdite da je samo propustio da prijavi krau nekih
dokumenata. Za to vreme vaa zemlja je u ratu, a vi zadravate proizvodnju
lokomotiva koje su oajniki potrebne ruskoj vojsci. Ukoliko ne elite da vae
ime bude pomenuto u naem sledeem izvetaju visokoj vojnoj komandi,
predlaem da brzo zavrite ta imate ovde.
Pinski pogleda u Grigorija.
- U kojoj si rezervnoj jedinici?
Bez razmiljanja, Grigorije odgovori:
- Narvski puk.
- Ha! - uskliknu Pinski. - On je danas mobilisan. - Pogleda u Isaka. - I ti su isto
u njemu, kladim se.
Isak ne ree nita.
- Pustite ih - ree Pinski. Grigorije se zatetura kada ga pustie, ali uspe da ostane
na nogama. - Bolje bi vam bilo da se pojavite na stanici po nareenju - ree
Pinski Grigoriju i Isaku. - Inae u doi po vas.
On se okrenu u mestu i izae s ono malo dostojanstva to mu je bilo ostalo.
Njegovi ljudi izaoe za njim.
Grigorije se svali na stolicu. Imao je zaslepljujuu glavobolju, rebra su ga
bolela i oseao je da mu je stomak nagnjeen. Hteo je da se sklupa u neki oak i
onesvesti. Misao koja ga je odravala svesnim bila je gorua elja da uniti Pinskog i
ceo sistem iji je on bio deo. J e d n o g o d o v i h d a n a , razmiljao je stalno,
s red i e m o P i n s k o g i c a r a i s v e z a t a s e o n i z a l a u . Kanin ree:
- Vojska nee juriti vas dvojicu, za to sam se postarao - ali bojim se da ne mogu
da uinim nita s policijom.
Grigorije mrano klimnu glavom. Kao to se i pribojavao. Najvei udarac
Pinskog, gori od bilo kog koji je zadao maljem, bio bi da se postara da Grigorije i
Isak
V zavre u vojsci. Kanin ree:

- Bie mi ao da te izgubim. Dobar si radnik. - Cinilo se da je istinski dirnut, ali

bio je nemoan. On zastade jo trenutak, podie ruke u nemonom gestu, i
izae iz radionice.
Varja se pojavi ispred Grigorija s inijom vode i istom krpom. Opra mu krv s
lica. Bila je krupna ena, ali su njene iroke ruke imale nean dodir.
- Treba da ode do fabrike spavaonice - ree ona. - Nai prazan
krevet i prilegni na sat vremena.
- Ne - ree Grigorije. - Idem kui.
Varja slee ramenima i pree na Isaka, koji nije bio tako teko povreen.
Grigorije ustade s naporom. Fabrika mu se vrtela pred oima neko vreme, i
Konstantin ga je zadrao uhvativi ga za miicu kada se zateturao; ali nasposletku je
osetio da moe da stoji bez iije pomoi. Konstantin podie Grigorijev kaket s poda
i dade mu ga.
Oseao se nesigurno na nogama kada je zakoraio, ali odmahnuo je rukom na
ponude za pomo, i posle nekoliko koraka povratio je svoj normalan hod. U glavi mu
se postepeno razbistrilo, ali ga je bol u rebrima terao da pazi kuda stupa. Napredovao
je polako kroz lavirint klupa i strugova, pei i presa, dok nije izaao napolje, a zatim
i na glavnu kapiju. Tu je susreo Katerinu koja je dolazila na posao.
- Grigorije! - ree ona. - Pozvali su te da se javi u vojsku, videla sam
V
proglas! - Onda je primetila njegovo povreeno lice. - Sta se desilo?
- Imao sam susret s tvojim omiljenim pandurskim kapetanom.
- Ta svinja Pinski. Povreen si!
- Modrice e zaceliti.
- Odveu te kui.
Grigorije bee iznenaen. Bila je to zamena uloga. Katerina nikad ranije nije
ponudila da se stara o njemu.
- Mogu i sam - ree.
- Ipak u poi s tobom.
Uze ga za ruku i njih dvoje stadoe da se probijaju uskim ulicama kroz plimu
od nekoliko hiljada radnika koja se slivala ka fabrici. Grigorije je oseao bol i
muninu, ali i pored toga je bio radostan to hoda podruku s Katerinom dok se sunce
uzdizalo nad tronim kuama i prljavim ulicama.
Meutim, poznata trasa ga je izmorila vie nego to je oekivao, i kada su
napokon doli kui on je s naporom seo na krevet, a onda, nedugo potom, i legao.
- Imam flau votke sakrivenu u sobi kod devojaka - ree Katerina.
- Ne hvala, ali voleo bih da dobijem malo aja.
Nije imao samovar, ali ona je skuvala aj u erpici i dala mu olju s grudicom
eera. Kada ga je popio osetio se malo bolje. On ree:

- Najgore od svega je to sam mogao da izbegnem mobilizaciju, ali Pinski se

zakleo da e se postarati da me oteraju u vojsku.
Ona sede na krevet kraj njega i izvadi jedan pamflet iz depa.
- Jedna od devojaka mi je dala ovo.
Grigorije baci pogled. Delovalo je dosadno i zvanino, kao neka javna objava.
Naslov je glasio: P o m o p o rod i c a m a v o j n i k a" Katerina ree:
- ene vojnika imaju pravo da primaju mesenu nadoknadu od vojske. To nije samo
za siromane, svi je dobijaju.
Grigorije se maglovito prisetio da je uo za to. Nije bio preterano obratio panju, jer
se nije odnosilo na njega. Katerina nastavi:
- To nije sve. Supruge dobijaju jeftino domae gorivo, jeftine vozne karte, i pomo
oko kolovanja dece.
- To je dobro - ree Grigorije. eleo je da zaspi. - Neobino je za vojsku da bude
tako uviavna.
- Ali ena mora da bude udata.
Grigorije se malo prenu. Nije valjda da misli...
- Zato mi to govori? - upita on.
- Jer neu dobiti nita od toga, kako stvari sada stoje.
Grigorije se pridie na jedan lakat i pogleda u nju. Srce mu je odjednom tuklo kao
ludo.
Ona ree:
V

- ivot bi mi bio laki ako bih bila udata za vojnika. Kao i mojoj bebi.
- Ali... ti voli Lava.
- Znam. - Ona zaplaka. - Ali Lav je u Americi i nije ga briga ni da napie pismo i pita
kako sam.
- Dobro... i ta eli da uini? - Grigorije je znao odgovor, ali morao je da ga
uje.
V
- elim da se udam - ree ona.
- Samo zato da bi dobila taj novani dodatak kao ena vojnika?
Ona klimnu glavom, i tim inom ugasi u njemu onaj mali, traak nade koji se
nakratko bio razgoreo.
- Mnogo bi mi znailo - ree ona. - Da imam malo novca kad se beba rodi, jer e ti
biti u vojsci.
- Razumem - on e teka srca.
- Moemo li da se venamo? - ree ona. - Molim te?
- Sa - ree on. - Naravno.

Pet parova je venano u isto vreme u crkvi Presvete bogorodice. Pop je brzo
obavio obred venanja, i Grigorije razdraeno primeti da nikoga nije gledao u oi.
Taj ovek teko da bi ita primetio, ak ni da je jedna od mlada bila gorila. Grigorije
nije previe mario za to. Kad god proe pored crkve, setio bi se popa koji je pokuao
seksualno da opti s jedanaestogodinjim Lavom. Grigorijev prezir prema
hrianstvu kasnije su pojaala predavanja o ateizmu u Konstantinovoj boljevikoj
grupi za diskusiju.
Grigorije i Katerina venali su se po kratkom postupku, kao i ostala etiri para.
Svi mukarci su bili u uniformama. Mobilizacija je izazvala navalu sklapanje
brakova, i crkva se borila da to izgura. Grigorije je mrzeo uniformu kao simbol
potinjenosti i sluenja.
Nikome nije rekao za brak. Nije to smatrao razlogom za slavlje. Katerina mu je
jasno stavila do znanja da je to isto praktini potez, nain da dobije novanu
pomo. Bila je to vrlo dobra ideja kao takva, i Grigorije e manje strepeti za nju
kada bude na ratitu znajui da je finansijski obezbeena. Ali i pored svega, nije
mogao da se odupre oseaju da je to venanje jedna uasna farsa.
Katerina nije bila stidljiva kao on, i sve devojke iz njihove kue bile su u crkvi,
kao i nekoliko radnika iz fabrike Putilov. Posle je odrana proslava u devojakoj
sobi njihovog pansiona, s pivom i votkom i jednim violinistom koji je svirao
optepoznate narodne melodije. Kada su ljudi poeli da se opijaju, Grigorije se iskra
napolje i ode u svoju sobu. Izuo je izme i legao na krevet u vojnikim pantalonama
i majici. Ugasio je svetlo, ali mogao je da vidi sobu pod ulinim svetlom. Jo je
oseao bolove od prebijanja: leva ruka ga je bolela kada bi pokuao da se poslui
njome, a osetio bi probadajui bol od naprslih rebara svaki put kad bi se okrenuo u
krevetu.
Sutra e biti u vozu koji e ga odvesti na zapad. Pucnjava e poeti svaki as.
Bilo ga je strah: samo se ludak ne bi plaio. Ali on je bio pametan i odluan i inie
sve to je u njegovoj moi da ostane iv, to je i radio jo otkako mu je majka umrla.
Bio je jo budan kada je Katerina ula.
- Rano si otiao s proslave - poali se ona.
- Nisam hteo da se napijem.
Ona zadie svoju haljinu. On se zapanji. Pogledom je upijao njeno telo
osvetijeno ulinom rasvetom, linije njenih dugih zamamnih butina i
svetle stidne dlake. Bio je uzbuen i zbunjen.
- ta to radi? - ree on.
- Leem u krevet, naravno.
- Ne ovde.
Ona izu cipele.
- O emu govori? Venani smo.

- Samo da bi ti dobila pomo.

- Ipak, zasluuje neto zauzvrat.
Ona lee i poljubi ga, s mirisom votke u dahu. Nije mogao da potisne poudu
koja se u njemu budila, zbog ega je pocrveneo od strasti i stida. Ali i pored toga
uspeo je da procedi:
-Ne.
Ona uze njegovu aku i stavi je na svoju dojku. On stade da je mazi i protiv
svoje volje, neno stiskajui meko meso, i prstima pronae bradavicu kroz grubu
tkaninu njene haljine.
- Vidi? - ree ona. - eli me.
Taj prizvuk trijumfa ga je razljutio.
- Naravno da te elim - ree on. - Zavoleo sam te jo onog dana kad sam te
upoznao. Ali ti voli Lava.
- Oh, zato stalno misli na Lava?
- To je navika koju sam stekao kad je bio mali i ranjiv.
- Pa, sad je odrastao ovek, i ne daje ni kopejke za tebe, a ni za mene. Uzeo ti je
paso, kartu i novac, i nije nam ostavio nita osim svog deteta.
Bila je u pravu, Lav je uvek bio sebian.
- Ali ovek ne voli nekoga ko mu je rod zato to je dobar i brian. Voli ga jer mu
je rod.
- Oh, misli malo i na sebe - ree ona razdraeno. - Sutra ide u rat. Ne eli da
umre alei to me nisi jebao kad ti se pruila prilika.
Grigorijc je bio u velikom iskuenju. Iako je bila polupijana, telo joj je bilo
toplo i njena blizina ga je izazivala. Zar on nema pravo na jednu no blaenstva? Ona
proe rukom uz njegovu nogu i stee njegov ukrueni penis.
- Hajde, oemo si se mnome, moe da uzme ono na to polae pravo.
U t o m e j e p rob l e m , pomisli. Ona ga ne voli. Nudi da mu plati svojim
telom za ono to je uinio. To je prostitucija. Osetio se uvreenim do take besa, i
injenica da je udeo da se prepusti seksu s njom samo je pogoravala to oseanje.
Ona poe da ga zadovoljava rukom. Onako besan i raspaljen, on je odgurnu.
Uinio je to grublje nego to je nameravao, i ona pade s kreveta. Vrisnula je od
iznenaenja i bola.
Nije to namerno uradio, ali bio je previe ljut da bi se izvinio.
Nekoliko dugih trenutaka leala je na podu, jecajui i psujui istovremeno. On
se odupre iskuenju da joj pomogne. Ona se osovi na noge, teturajui se od votke.
- Svinjo! - ree ona. - Kako moe da bude tako okrutan? - Poravnala je
haljinu, pokrivajui svoje prelepe noge. - Kakva je ovo brana no za jednu
devojku, da je mu tako izbaci iz kreveta?
Grigorija zapekoe njene rei, ali ostade mirno da lei i ne ree nita.

- Nisam mislila da ti moe da bude tako tvrda srca - besnela je. - Nosi se! Nosi
se! - Ona pokupi cipele s poda, otvori irom vrata i izjuri iz sobe.
Grigorije se oseao potpuno emerno. Poslednjeg dana civila posvaao se sa
enom koju oboava. Ako bi sad poginuo u boju, umro bi nesrean. K a k a v t r u o
s v e t , pomisli on, k a k a v j a d a n i v o t .
On prie vratima i zatvori ih. Dok je to radio, u Katerinu u susednoj sobi kako
pria, glumei veselost.
- Grigoriju ne moc da se digne, previe je popio! - ree ona. - Dajte mi jo
votke, pa da zaigramo!
On zalupi vrata i baci se na krevet.
III

Naposletku je utonuo u nemiran san. Sledeeg jutra se probudio rano. Umio se

i obukao uniformu i pojeo malo hleba.
Kada je provirio u devojaku sobu, punpod je bio praznih flaa, vazduh dima i
ustajalog mirisa, one su jo spavale. Minut je zurio u Katarinu, koja je spavala
otvorenih usta. Zatim je napustio kuu, pitajui se da li e je ikad vie videti,
govorei sebi da ga nije briga. Njegov duh se ispuni uzbuenjem i nedoumicom kada
se javi u svoju pukovniju, primi oruje i municiju, pronae svoj voz i nove drugove.
Prestade misliti na Katarinu i njegove misli se okrenu ka budunosti.
Ukrca se na voz sa Isakom i stotinama rezervista u novim sivo- zelenim
uniformama.Poput ostalih, nosio je rusku Mosin-Nagant puku, vilju i od njega sa
iljatim bajonetom. Velika modrica od malja, pokrivala je polovinu njegovog lica, pa
su ostali mislili da je neka vrsta razbojnika, ime je zadobio potovanje.
Voz je napustio Sankt Petersburg, prolazei kroz njive i ume. Sunce je zalazilo
s desne strane, to znai da su ili na jugozapad, prema Nemakoj. Gregoriju je to
bilo oito, ali kad je rekao svojim saborcima, oni su bili iznenaeni jer veina njih
nije ni znala gde se Nemaka nalazi.
To je bilo drugi put kako je putovao vozom, ivo se seao njegovog prvog
putovanja. Kada je imao jedanaest godina, majka je njega i Lava dovela i Sankt
Petersburg. Njegov otac je bio obeen nekoliko dana ranije i Grigorijeva glava je bila
puna straha i tuge, ali kao i svaki drugi deak, bio je oduevljen vonjom, uljnim
mirisom mone lokomotive, velikim tokovima, drugarstvom seljaka u treoj klasi i
brzinom kojom su krajolici prolazili.Neka od uzbuenja su se sad vratila i nije se
mogao oteti oseanju da ide u avanturu koja je koliko uzbudljiva, toliko i strana.
Ovaj put je putovao u stonom vagonu, kao i ostali, sem oficira. U vagonu je
bilo etrdesetak raznolikih ljudi, svetle puti, lukavih oiju, fabrikih radnika,
bradatih, seljaka sa sporim govorom i pola tuceta tamnookih i tamnokosih jevreja.
Jedan od jevreja je sedeo pored Grigorija i predstavio se kao David. Njegov otac je

proizvodio limene kofe u dvoritu njihove kue i prodavao ih po selima. Bilo je

mnogo jevreja u vojsci, objasnio je, jer su otkrili da je veoma teko dobiti
oslobaanje od vojske.
Bili su pod zapovednitvom narednika Gavrika, koji je izgledao uznemiren,
izvikivao naredbe i koristio psovke. Smatrao ih je sve za seljake i nazivao kravarima.
Bio je Grigorijevih godina, premlad za uestvovanje u japanskom ratu 1904-1905. i
Grigorije je predpostavljao da se ispod te grube maske skriva strah.
Svakih par sati, voz bi stao na stanicama i ljudi bi izlazili napolje. Nekad su
dobijali supu i pivo, nekad samo vodu. Izmeu zaustavljanja, sedeli bi na podu.
Gavrik ih je poduavao kako oistiti puku, inove i kako oslovljavati oficire po inu.
Porunici i kapetani su se oslovljavali sa Vaa visosti, a vii oficiri razliito, sve do
Uzviena svetlosti za one plemikog roda.
Drugog dana Grigorije pomisli da bi morali biti na podruju ruske Poljske.
Upitao je narednika kojem delu vojske pripadaju. Znao je da su Narva pukovnija, ali
nije znao kako se uklapaju u celokupnu sliku. Gavrik mu odgovori:
- Nije to tvoja jebena briga. Idi tamo gde si upuen i radi ono to ti se
kae.
Grigorije, naravno nije dobio odgovor.
Nakon jednoipo dana, voz se zaustavio u gradu Ostrolenka. Grigorije nije
nikad uo za to mesto, ali je mogao videti da je to kraj eleznike pruge, pa je
pretpostavio da su blizu nemake granice. Ovde su istovarene stotine vagona. I ljudi
i konji su se znojili istovarajui topove. Hiljade vojnika je mililo okolo dok su
nabusiti oficiri pokuali da ih skupe u vodove. Istovremeno se tone robe tovarilo na
konjske zaprege, tovari mesa, dakovi brana, buradi piva, sanduci metaka i tone
zobi za konje.
U jednom momentu Grigorije ugleda lik princa Andreja. Nosio je
velianstvenu uniformu, Grigorije nije znao oznake da bi pogodio kom rodu vojske
pripada i jahao je visokog dorata. Iza njega je iao jedan autant nosei kavez s
kanarincem. M o g a o b i h s a d a d a g a u p u c a m , pomisli Grigorije, i d a
o s v e t i m s v o g o c a . Bila je to glupa pomisao, naravno, ali on je nastavio da miluje
okida puke dok su knez i njegova ptica u kavezu nestajali u gomili.
Vazduh je bio vru i suv. Te noi je Grigorije spavao na zemlji sa ostalim
ljudima iz njegovog vagona. Shvatio je da oni sainjavaju jedan vod, i da e biti
zajedno neko vreme. Narednog jutra su upoznali svog komandujueg oficira,
uznemirujue mladog potporunika po imenu Tomak. On ih je poveo iz Ostrolenke
putem koji je vodio ka severozapadu.
Potporunik Tomak ree Grigoriju da se nalaze u sastavu Trinaestog korpusa,
pod komandom generala Kljujeva, koji je bio deo Druge armije pod komandom
generala Samsonova. Kada je Grigorije preneo ovu informaciju ostalim vojnicima,

oni se uplaie, jer je broj trinaest smatran nesrenim, a narednik Gavrik mu je

rekao:
- Rekao sam ti da gleda svoja posla, Pekove, pederu glupi.
Nisu bili daleko odmakli od grada kada je utabani ljunani put ustupio mesto
peanoj stazi koja se probijala kroz umu. Kola s provijantom su poela da se
zaglavljuju i upadaju u tlo, i vozari su uskoro shvatili da jedan konj ne moe da vue
natovarena kola kroz pesak. Svi konji su morali biti ispregnuti i ponovo upregnuti po
dva u svaka kola, a svaka druga kola morala su biti ostavljena pored puta.
Marirali su ceo dan i ponovo spavali pod zvezdama. Svake veeri pre
spavanja Grigorije bi rekao sebi: j o j e d a n d a n , i j o s a m i v d a s e b r i n e m
o Katerini i bebi.
Te veeri Tomak nije primio nikakva dalja nareenja, pa su presedeli itavo
sledee jutro pod kronjama drvea. Grigoriju je bilo drago: noge su ga bolele od
jueranjeg mara a stopala od novih izama. Seljaci su bili navikli da hodaju po ceo
dan i smejali su se slabosti stanovnika grada.
U podne jedan glasnik donese nareenja za pokret u osam ujutru, dakle etiri
sata ranije.
Vojska sa sobom nije nosila zalihe vode, pa su morali da piju iz bunara i potoka
na koje su usput nailazili. Ubrzo su nauili da treba da se napiju siti kad god im se
ukae prilika i da pune svoje uture do vrha. Nisu mogli ni da pripremaju hranu, i
jedino to su jeli bio je suvi vojniki hleb. Na svakih nekoliko kilometara stali su da
pomognu u izvlaenju topa na tokovima iz movare ili jame s peskom.
Marirali su do sumraka, i ponovo zaspali po kronjama.
Sredinom treeg dana izali su iz ume i ugledali jednu lepu seosku kuu usred
njiva sa zrelom penicom i zobi. Bila je to dvospratna kua sa strmim krovom. U
dvoritu su bili ozidani bunar i jedna niska izba od kamena koja je liila na svinjac,
osim too je bila ista. To mesto je delovalo kao dom nekog bogatog
zemljoposednika, ili moda mlaeg sina nekog plemia. Bilo je zakljuano i
naputeno.
Kilometar i po dalje, na zaprepaenje svih, put je prolazio kroz itavo selo od
takvih imanja, i sva su bila naputena. Grigorie poe da shvata da je zaao na
teritoriju Nemake, i da su ove luksuzne kue domovi nemakih seljaka koji su
zajedno sa stokom i porodicama pobegli pred nadiruom ruskom vojskom. Ali gde
su uderice siromanih seljaka? Gde je balega od svinja i krava? Zato nigde nema
ruevnih taka od drveta i rupa u krovovima?
Vojnici poee da likuju.
- Bee pred nama! - ree jedan seljak. - Boje se Rusa. Zauzeemo Nemaku bez
ispaljenog metka!

Grigorije je na sastancima Konstantinove grupe saznao da Nemci planiraju

prvo da pokore Francusku a onda se pozabave Rusijom. Nemci se nisu predavali,
samo su birali kad da zapodenu borbu. No i pored toga, bilo bi iznenaujue ako bi
ovu pograninu teritoriju prepustili bez borbe.
- Koji je ovo deo Nemake, Vaa visosti? - upita on Tomaka.
- Zovu ga Istona Pruska.
- Je li to najimuniji deo Nemake?
- Mislim da nije - ree porunik. - Ne vidim palate.
- Jesu li obini Nemci dovoljno bogati da ive u ovakvim domovima?
- Pretpostavljam da jesu.
Tomak, koji je izgledao kao da je tek zavrio kolovanje, oito nije znao
mnogo vie od Grigorija. Grigorije nastavi dalje, ali oseao se demoralisano.
Smatrao je sebe dobro informisanim ovekom, ali nije imao pojma da Nemci tako
dobro ive.
Isak je bio taj koji je svoje sumnje pretoio u rei.
- Naa vojska ve ima potekoa da nas nahrani, iako jo nijedan metak nije
ispaljen - ree on tiho. - Kako uopte da se borimo protiv ljudi koji su toliko
dobro organizovani da svinje dre u kamenim oborima?
IV
Valter je bio ushien deavanjima u Evropi. Sve je ukazivalo na kratak rat i
brzu pobedu Nemake. Bie ponovo s Mod do Boia.
Osim ako ne umre, naravno. Ali ako se to desi, umree srean.
Uzdrhtao bi od radosti svaki put kad se priseti noi koju su proveli zajedno.
Nisu protraili dragocene trenutke spavajui. Vodili su ljubav tri puta. Poetne,
obeshrabrujue potekoe na kraju su samo raspalile njihovo oduevljenje. U
pauzama voenja ljubavi leali su jedno kraj drugog, priajui i dokono se mazei.
Taj razgovor nije nalikovao nijednom drugom. Sve to je mogao da kae sebi Valter
je mogao da kae i Mod. Nikad se nije oseao tako bliskim s nekom osobom.
Negde u osvit zore bili su pojeli sve voe u iniji i sve okoladne bombone.
Onda su, napokon, morali da odu: Mod da se uunja nazad u Ficovu kuu,
pretvarajui se pred slugama da je bila otila u ranojutarnju etnju, Valter u svoj stan,
da se presvue, spakuje, i ostavi svom lakeju uputstva da poalje ostatak njegovih
stvari kui u Berlin.
Tokom kratke vonje taksijem iz Najtsbrida do Mejfera vrsto su se drali za
ruke i nisu mnogo govorili. Valter je rekao vozau da stane iza ugla Ficove kue.
Mod ga je jo jednom poljubila, nalazei svojim jezikom njegov sa strau i
oajanjem, a zatim je izala, ostavljajui ga da se pita hoe li je ikad vie videti.

Rat je poeo dobro. Nemaka vojska je napredovala kroz Belgiju. Dalje na

jugu, Francuzi, voeni emocijama pre nego strategijom, napali su Lorenu, samo da bi
ih pokosila nemaka artiljerija. Sad su bili u potpunom povlaenju.
Japan je stao na stranu Francuske i Britanije, to je nesreno oslobodilo ruske
vojnike na dalekom istoku da ih prebace na evropski front. Amerikanci su, meutim,
potvrdili svoju neutralnost, na Valterovu veliku alost. K a k o j e m a l i s v e t
p o s t a o , razmiljao je: Japan je bio na krajnjem istoku, a Amerika na krajnjem
zapadu. Ovaj rat je obuhvatio itav svet.
Prema nemakoj obavetajnoj slubi, Francuzi su poslali niz telegrama u Sankt
Peterburg, molei ruskog cara da napadne, u nadi da e to omesti Nemce. I Rusi su
preli u akciju bre nego to je iko oekivao. Prva armija je zapanjila svet
promariravi preko granice s Nemakom samo dvanaest dana nakon poetka
mobilizacije. U meuvremenu, Druga armija je napala dalje na jugu od Ostrolenke
na kraju putanje, da bi zatvorili kleta kada se nau s armijom u blizini grada
Tanenberga. Obe ruske armije su napredovale bez otpora.
S nemakom nesvojstvenom pasivnou koja je to dopustila skoro je bilo
svreno. Vrhovnog komandanta tog regiona, generala Pritvica, poznatog kao der
Dicke, ili Debeli, razborito je smenila vrhovna komanda i na njegovo mesto je bio
doveden dvojac koji su inili Paul fon Hindenburg, vraen u vojnu slubu, i Erih
Ludendorf, jedan od retkih starijih oficira bez aristokratskog ,,fon" u imenu. Sa
svojih etrdeset devet godina, Ludendorf se ubrajao meu mlade generale. Valter mu
se divio jer se uzdigao tako visoko samo poteno steenim zaslugama, i bilo mu je
drago to je njegov obavetajac.
Na putu iz Belgije ka Pruskoj, u nedelju 23. avgusta zaustavili su se nakratko u
Berlinu, gde je Valter proveo nekoliko trenutaka sa svojom majkom na staninom
peronu. Njen picast nos bio je crven od polenske kijavice. Snano ga je zagrlila,
tresui se pod navalom oseanja.
- Bezbedan si - ree ona.
- Da, majko, bezbedan sam.
- Mnogo se brinem za Cumvald. Rusi su tako blizu!
Cumvuld je bilo seosko imanje Ulrihovih na istoku.
- Siguran sam da e biti sve u redu.
Ona se nije dala lako razuveriti.
- Priala sam s caricom. - Dobro je poznavala kajzerovu enu. - Nekoliko
drugih dama uinilo je isto.
- Ne bi trebalo da uznemirava kraljevsku porodicu - ukori je Valter. - Imaju ve
toliko briga.
Ona frknu.
- Ne moemo da ostavimo svoja imanja ruskoj vojsci!

Valter je saoseao s njom. I njemu samom je bila mrska pomisao na

primitivne ruske seljake i njihove varvarske gospodare s bievima koji mile po
briljivo odravanim panjacima i vonjacima koje su Fon Ulrihovi nasledili od
svojih predaka.
I vredni nemaki zemljoradnici, sa svojim miiavim enama i umivenom
decom i ugojenom stokom, zasluuju da budu zatieni. Zar nije to svrha rata? A on
je planirao da ode s Mod u Cumvald jednog dana i ponosno povede svoju enu u
obilazak imanja.
- Ludendorf e zaustaviti rusko napredovanje, majko - ree on. Nadao se da e
tako biti.
Pre nego to je stigla da odgovori, pitaljka za polazak se oglasila i Vaiter je
poljubi i ukrca se na voz.
Valter je oseao aoku line odgovornosti za nemake neuspehe na istonom
frontu. Bio je jedan od strunjaka za prikupljanje informacija koji je predvideo da
Rusi ne mogu da napadnu tako brzo nakon naredbe o mobilizaciji. Umirao je od
stida svaki put kad bi mislio o tome. Ali podozrevao je da nije sasvim pogreio, i da
Rusi alju nepripremljene trupe u napad s neodgovarajuim provijantom.
Kada je kasnije tog dana stigao u Istonu Prusku s Ludendorfovom pratnjom,
ta njegova slutnja se pojaala kada je uo izvetaje da je Prva ruska armija, na
severu, obustavila napredovanje. Bili su zali samo nekoliko kilometara na nemaku
teritoriju,
i ratna logika je diktirala da
V
treba da nastave dalje. Sta ekaju? Valter je naslutio da im je ponestalo hrane.
Meutim, drugi deo ruske vojske, koji se primicao s juga, jo uvek je napredovao i
Ludendorfov prioritet je bio da je zaustavi.
Narednog jutra, u ponedeljak 24. avgusta, Valter je doneo Ludendorfu dva
neprocenjiva izvetaja. Oba su bile ruske telegrafske poruke, koje su nemaki
obavetajci presreli i preveli.
U prvoj, koju je u pola est tog jutra poslao general Renenkampf, Prvoj ruskoj
armiji bilo je izdato nareenje za mar. Renenkampf je napokon nastavio s
napredovanjem, ali umesto da se okrene ka jugu i uhvati nemaku vojsku izmeu
ekia i nakovnja time to bi se spojio s Drugom armijom, on je iz neobjanjivih
razloga okrenuo ka zapadu rutom koja nije predstavljala nikakvu pretnju nemakim
snagama.
Drugu poruku je pola sata ranije poslao general Samsonov, komandant Druge
ruske armije. On je naredio svom Trinaestom i Petnaestom korpusu da juri nemaki
Dvadeseti korpus, za koji je verovao da je u povlaenju.
- Ovo je neverovatno! - ree Ludendorf. - Kako smo pribavili ovu

informaciju? - Izgledao je sumnjiavo, kao da misli kako Valter hoe da ga obmane.

Valter je imao oseaj da mu Ludendorf ne veruje jer potie iz stare vojnike
aristokratske porodice.
- Znamo li njihove ifre? - upita Ludendorf.
- Oni ne koriste ifre - ree mu Valter.
- alju jasna nareenja? Za ime boga, zato?
- Ruski vojnici nisu dovoljno obrazovani da bi koristili ifre - objasni Valter. Procene obavetajne slube od pre poetka rata je da nemaju dovoljno
pismenih ljudi da bi koristili beine odailjae.
- Zato onda ne koriste telefone? Telefonski poziv se ne moe presresti.
- Mislim da im je prosto ponestalo telefonskih ica.
I Ludendorf je imao isturenu bradu i iskrivljene usne, i uvek je izgledao kao da
se agresivno mrti.
- To ne moe biti neki trik?
Valter zavrte glavom.
- Bilo bi to nezamislivo, gospodine. Rusi jedva uspevaju da organizuju
normalnu komunikaciju. Pomislio da koriste lane telegrafske signaie da bi
prevarili neprijatelja. Daleka im je koliko i let na mesec.
Ludendorf nagnu svoju proelavu glavu nad mapu na stolu ispred sebe. Bio je
neumoran radnik, ali esto su ga muile uasne sumnje, i Valter nasluti da njega
pokree strah od neuspeha. Ludendorf ubode prstom u mapu.
- Samsonovljev Trinaesti i Petnaesti korpus iz sredita ruske linije - ree on. Ako krenu napred...
Valter odmah vide ta Ludendorf misli: Rusi bi mogli upasti u zamku i biti
okrueni s tri strane. Ludendorf ree:
- S nae desne strane imamo Fon Fransou i njegov Prvi korpus. U
V
centru imamo Solca i Deseti korpus, koji se povukao ali nije u bekstvu, suprotno
onome to Rusi izgleda misle. I s nae leve strane, ali pedeset kilometara ka severu,
imamo Makenzena i Sedamnaesti korpus. Makenzen dri oko na severnom kraku
ruskih kleta, ali ako taj deo ruske vojske ide pogrenim putem, moda moemo da
ih zanemarimo za trenutak, i poaljemo Makenzena na jug.
- Klasian manevar - ree Valter. Bilo je jednostavno, ali on sam se nije toga
setio dok Ludendorf to nije istakao. Z a t o j e , pomisli on s divljenjem,
L u d e n d o r f g e n e r a l . Ludendorf ree:
- Ali plan e upaliti samo ako Renenkampf i Prva ruska armija nastave da idu u
pogrenom pravcu.
- Videli ste poruku koju smo presreli, gospodine. Ruska nareenja su poslata.
- Nadajmo se da se Renenkampf nee predomisliti.

V
Grigorijev bataljon nije imao hrane, ali dobili su kola puna aova, pa su
iskopali rov. Ljudi su kopali u smenama, smenjujui se na svakih pola sata, tako da
kopanje nije dugo potrajalo. Rezultat nije bio previe lep za oko, ali e posluiti.
Ranije tog dana, Grigorije, Isak i njihovi drugovi zauzeli su jednu naputenu
nemaku poziciju, i Grigorije je primetio da njihovi rovovi idu u cikcak u pravilnim
razmacima, tako da se iz njih nije moglo videti previe daleko. Porunik Tomak je
rekao da su to traverze, ali nije znao emu slue. Nije naredio svojim ljudima da
kopiraju izgled nemakih rovova. Grigorije je, meutim, osetio da oni moraju imati
neku svrhu.
Grigorije jo nije bio opalio iz puke. uo je pucnjavu puaka, mitraljeza i
artiljerije, i njegova jedinica je bila zauzela dobar deo nemake teritorije, ali do tog
trenutka nije bio pucao ni na koga, niti je iko pucao na njega. Gde god da je iao,
Trinaesti korpus je pronalazio nedavno naputene nemake poloaje.
U tome nema logike. U ratu je sve zbunjujue, shvatio je on. Niko nije bio
potpuno siguran gde se nalaze, niti gde se nalazi neprijatelj. Dva oveka iz
Grigorijevog voda su poginula, ali ne od ruke Nemaca: jedan se sluajno upucao u
butinu sopstvenom pukom i iskrvario do smrti zapanjujue brzo, dok je drugog
pregazio konj koji se otrgao, i on nikad nije povratio svest.
Danima nisu bili videli kola s hranom. Bili su potroili svoja poslednja
sledovanja, a ak im je bilo ponestalo i suvog vojnikog hleba. Niko od njih nije
nita jeo jo od jutra prethodnog dana. Poto su iskopali rov pospali su gladni.
Sreom, bilo je leto, pa im barem nije bilo hladno.
Pucnjava je poela narednog dana u zoru.
Javila se na odreenoj udaljenosti s Grigorijeve leve strane, ali mogao je da
vidi oblake od rapnela koji se rasprskavaju u vazduhu, i zemlju kako iznenada leti
na sve strane tamo gde bi pale granate. Znao je da bi trebalo da ga je strah, ali nije se
plaio. Bio je gladan, edan, trpeo je dosadu i bolove, ali nije bio uplaen. Pitao se da
li se Nemci
oseaju isto. I s njegove desne strane je bilo jake vatre, nekoliko kilometara ka severu, ali
tu gde se on nalazio bilo je tiho.
- Kao da smo u srcu oluje - ree David, jevrejski prodavac kofa.
Uskoro doe nareenje za nastupanje. Umorni, oni se ispee iz
rovova i krenue napred.
- Pretpostavljam da treba da budemo zahvalni - ree Grigorije.
- Na emu? - upita Isak ljutito.
- Mariranje je bolje od borbe. Imamo uljeve, ali smo ivi.

Tokom popodneva primakli su se gradu za koji je porunik Tomak rekao da se

zove Alentajn. Postrojili su se u formaciju za mar na obodu grada i zatim
umarirali u centar u formaciji.
Na njihovo iznenadenje, Alentajn je bio pun lepo obuenih nemakih graana
koji su ili svojim poslom kao i svakog dana popodne, nosei pisma na potu,
kupujui namirnice i vozei bebe u kolicima. Grigorijeva jedinica se zaustavila u
jednom malom parku gde su posedali ispod visokog drvea. Tomak je otiao u
jednu oblinju berbernicu i izaao svee obrijan i oian. Isak je otiao da kupi votku
ali se vratio rekavi da je vojska postavila straare ispred svih vinarija s nareenjem
da ne putaju vojnike unutra.
Napokon su se pojavila jedna kola s buretom svee vode. Ljudi se postrojie u
red da napune svoje uture. Kako je popodne prolazilo u sveije vee, pojavilo se jo
kola s veknama hleba, kupljenog ili zaplenjenog iz gradskih pekara. No je pala, i
oni su pospali pod drveem.
U zoru nije bilo doruka. Ostavljajui jedan bataljon za sobom da dri grad,
Grigorije i ostatak Trinaestog korpusa izmarirali su iz Alentajna, kreui se putem
za Tanenberg ka jugozapadu.
Iako nisu bili stupili u borbu, Grigorije je primetio promenu raspoloenja meu
oficirima. etkali su se napred-nazad du kolone, i domunavali se zlovoljno meu
sobom. Izbijale su i svae, u kojima bi neki major pokazao rukom na jednu stranu a
kapetan na suprotnu. Grigorije je i dalje uo dejstvo teke artiljerije na severu i jugu,
iako
V se inilo kao da se pomera ka istoku, dok je Trinaesti korpus iao ka zapadu.

- Cija je ono artiljerija? - upita narednik Gavrik. - Naa ili njihova? I zato se
pomera na istok, dok mi idemo na zapad?
Na osnovu toga to nije psovao, Grigorije je zakljuio da je Gavrik ozbiljno
zabrinut.
Na nekoliko kilometara od Alentajna, jedan bataljon je ostavljen da titi
odstupnicu, to je Grigorija iznenadilo jer je pretpostavio da se neprijatelj nalazi
napred, ne pozadi. Tri n a e s t i k o r p u s s e p rev i e rastegao, pomisli on
namrteno.
Negde oko podneva se njegov bataljon izdvojio iz glavne kolone. Dok su
njihovi saborci nastavili ka jugozapadu, njih su uputili ka jugoistoku, jednom
irokom stazom kroz umu.
Tu je, napokon, Grigorije susreo neprijatelja.
Stali su da se odmore kraj jednog potoka, i ljudi poee da pune svoje uture.
Grigorije je zaao u iprag da odgovori zovu prirode. Stajao je iza stabla jednog
debelog bora kada je uo buku sa svoje leve strane i zapanjio se kada je, na samo
nekoliko metara od sebe, ugledao nemakog oficira sa sve iljatim lemom, na lepom
crnom konju. Nemac je kroz teleskop osmatrao mesto gde se Grigorijev bataljon bio

zaustavio. Grigorije se zapitao ta on posmatra: Nemac nije mogao da vidi daleko

kroz drvee. Moda se trudio da razazna jesu li uniforme ruske ili nemake. Sedeo je
nepokretno u sedlu poput kakve statue na sanktpeterburkom trgu, ali njegov konj
nije bio tako miran, mrdao se i isputao zvukove koji su upozorili Grigorija na
njegovo prisustvo.
Grigorije paljivo zakopa pantalone, uze puku i stade da se
V
povlai, starajui se da drvo uvek bude izmeu njega i Nemca.mCovek se odjednom
pomeri. Grigorije se za trenutak uplai, pomislivi da ga je ovaj opazio: ali Nemac
samo veto okrete konja i uputi se ka zapadu, prelazei u laki kas.
Grigorije otra nazad do narednika Gavrika.
- Video sam jednog Nemca! - ree.
- Gde?
Grigorije pokaza.
- Tamo... dok sam piao.
- Jesi li siguran da je bio Nemac?
- Imao je iljati lem.
V

- Sta je radio?
- Sedeo na konju, posmatrao nas kroz teleskop.
- Izvida! - ree Gavrik. - Jesi li pucao na njega?
Tek tada se Grigorije setio da treba da ubija nemake vojnike, ne da bei od

njih.
- Mislio sam da treba vama da kaem - ree tiho.
Usranko nijedan, pa to misli da smo ti dali jebenu puku? - dreknu Gavrik.
Grigorije pogleda svoju napunjenu puku sa zloslutnim bajonetom. Naravno da
je trebalo da je upotrebi. Gde mu je bila na pamet?
V
- Zao mi je - ree on.
- Sad kad si ga pustio da ode, neprijatelj e znati gde smo!
Grigorije se postide. Tokom obuke im niko nije pomenuo ovakvu
situaciju, ali trebalo je i sam da shvati ta mu je initi.
- Na koju stranu je otiao? - upita Gavrik ljutito.
Grigorije je barem znao odgovor na to.
- Ka zapadu.
Gavrik se okrete i brzo prie poruniku Tomaku, koji je stajao naslonjen na
drvo, puei. Trenutak kasnije Tomak baci cigaretu i otra do majora Bobrova,
naoitog starijeg oficira s gustom srebrnastom kosom.
Posle toga sve se izdeavalo brzo. Artiljeriju nisu imali, ali su
V
mitraljesci spremili svoje oruje. Seststo ljudi iz bataljona rasporeeno je u talasastoj
liniji koja se pruala pravcem sever-jug u luku od devetsto metara. Nekolicina ljudi

je izabrana da bude izvidnica. Ostali su onda krenuli polako da se pomeraju ka

zapadu, ka popodnevnom suncu koje se
ukoso provlailo kroz lie.
Koji minut kasnije pala je prva granata. S vriteim zvukom je dola kroz
vazduh, probila umski lisnati svod, udarila negde blizu Grigorija i eksplodirala sa
zagluujuim treskom koji je potresao tlo.
- Onaj izvida im je dao domet - ree Tomak. - Ciljaju tamo gde smo bili.
Dobro je to smo se pomerili.
Ali i Nemci su razmiljali logino, i inilo se da su otkrili svoju greku jer je
sledea granata pala malo ispred nastupajue vojske.
Ljude oko Grigorija obuze nervoza. Neprestano su se osvrtali oko sebe, drei
puke spremne za paljbu, i psovali jedan drugog na najmanji izazov. David je stalno
gledao u nebo, kao da moe da vidi nadolazeu granatu i izbegne je. Isak je navukao
agresivn izraz, ba kao na fudbalskom terenu kada bi protivnika strana poela da
igra prljavo. S a z n a n j e d a s e n e k o i z p e t n i h i l a t r u d i d a v a s u b i j e
i z u z e t n o j e d e p res i v n o , otkrio je Grigorije. Oseao se kao da je primio neke
veoma loe vesti ali da ne moe tano da se seti kakve. Poeo je budalasto da mata
o tome da iskopa rupu u zemlji i sakrije se u njoj.
Pitao se ta artiljerci vide. Da li na nekom brdu stoji osmatra koji preeljava
umu monim nemakim dvogledom? Jednog oveka ne
moe da vidi u umi, ali moda moe njih eststo koji se kreu kroz drvee u
grupi.
Neko je odluio da je taj domet dobar, jer je u sledeih nekoliko sekundi
gomila granata zasula ruske poloaje, a neke od njih su pogaale pravo u metu.
Zdesna i sleva od Grigorija ule su se zagluujue eksplozije, buseni zemlje leteli su
uvis, ljudi su vritali, delovi tela leteli su na sve strane. Grigorije se tresao od straha.
Nije moglo nita da se uini, nije bilo naina da se zatiti: granata bi te pogodila, ili
bi te promaila. On ubrza korak, kao da e mu to pomoi. Ostali mora da su pomishh
isto jer, bez ikakvog nareenja, svi preoe u lagani trk.
Grigorije je stezao puku znojavim rukama i trudio se da ne panii. Granate su
nastavile da padaju, iza i ispred njega, sleva i zdesna. On potra bre. Artiljerijska
vatra postade tako uestala da vie nije mogao da razlikuje pojedinane granate:
granatiranje je liilo na neprestanu buku nalik tutnjavi stotinu brzih vozova. Bataljon
je onda po svemu sudei dospeo u domet topova, jer su granate poele da padaju iza
njih. Eksplozije uskoro utihnue. Nekoliko trenutaka kasnije, Grigorije shvati zato.
Ispred njega iskrsnu mitraljez, i on je s munim oseajem strave znao da je blizu
neprijateljske linije.
Kia mitraljeskih metaka zasu umu, cepajui lie i kidajui stabla borova.
Grigorije u vrisak kraj sebe i vide Tomaka kako pada. Kleknuvi pored porunika,

on ugleda krv na njegovom licu i poprsju njegove bluze. S uasom, vide da je

Tomak izgubio jedno oko. Tomak pokua da se pomeri, pa vrisnu od bola.
Grigorije
ree:
V
V

- Sta da radim? Sta da radim? - Umeo je da povee ranu na telu, ali kako da
pomogne oveku koji je upucan u oko?
On oseti udarac u glavu, podie pogled i ugleda Gavrika kako protrava pored
njega, viui:
- Nastavi da tri, Pekove, pizdo glupa!
Zurio je u Tomaka jo trenutak. inilo mu se da oficir vie ne die. Nije bio
siguran, ali ipak ustade i potra. Vatra se pojaala. Grigorijev strah se pretvori u bes.
Neprijateljski meci su ga dovodili do ludila. Dopiralo mu je do svesti da je to
iracionalno, ali nije mogao tome da se odupre. Odjednom ga je obuzela elja da
pobije tu kopilad. Dvestotinak metara napred, preko jedne istine, video je sive
uniforme i iljate lemove. Spustio se na koleno iza jednog drveta, provirio iza
stabla, podigao puku, nanianio u jednog Nemca i prvi put pritisnuo obara.
Nita se nije desilo, i on se seti da nije otkoio oruje.
Puku mosin-nagan nije bilo mogue otkoiti dok je na ramenu. On spusti
puku, sede na zemlju iza drveta, nasloni kundak na prevoj lakta, zatim okrenu
veliku ruicu s kuglinim vrhom i otkoi zatvara. Osvrnu se uokolo. Njegovi
drugovi su prestali da tre i polegali su u zaklon kao i on. Neki su pucali, neki
repetirali, neki se uvijali u bolovima od rana, neki leali nepomini, mrtvi.
Grigorije proviri iza stabla, nasloni puku na rame, i zakilji du cevi. Video je
cev jedne puke kako viri iz buna i iljati lem iznad njega. Srce mu je bilo
ispunjeno mrnjom i on brzo pritisnu obara pet puta. Puka u koju je ciljao brzo se
povue u bun, ali ne pade, i Grigorije nasluti da je promaio. Bio je razoaran i
ozlojeen.
U puku mosin-nagan moglo je da stane samo pet metaka. On otvori torbicu s
municijom i napuni puku. Sada je eleo da ubija Nemce to bre. Ponovo izvirivi
iza drveta, on ugleda jednog Nemca kako pretrava istinu izmeu drvea. Isprazni
okvir, ali ovek nastavi da tri i nestade u estaru.
Ne vredi da samo puca, zakljui Grigorije. Teko je pogoditi neprijatelja,
mnogo je tee to uiniti u pravoj borbi nego pogoditi metu na ono malo gaanja to
je imao za vreme obuke. Morae vie da se potrudi.
Dok je punio puku, zau tektanje mitraljeza i zelenilo oko njega poe da se
rasprskava. On priljubi lea uz drvo i uvue noge, da bude manja meta. Sluh mu je
govorio da je mitraljez udaljen dvestotinak metara s njegove leve strane. Kada je
utihnuo, on u Gavrika kako vie:
- Gadajte mitraljesce, seronje glupe! Pucajte dok ga pune!

Grigorije pomoli glavu i potrai mitraljesko gnezdo. Uoio je tronono postolje

izmeu dva velika drveta. On nacilja, pa zastade. Ne valja da samo tek tako puca,
podseti on sebe. Poe ujednaeno da die, usmeri teku cev, i nae iljati lem. Zatim
malo obori cev i nacilja u ovekove grudi. Uniforma mu bee raskopana u predelu
vrata: oveku je bilo vrue od napora.
Grigorije pritisnu obara.
Promaio je. Nemac kao da nije ni primetio taj pucanj. Grigorije nije imao
pojma gde je njegov metak zavrio. On ponovo otvori vatru, ispraznivi okvir bez
ikakvog uinka. To ga je izluivalo. Te svinje pokuavaju da ga ubiju, a on ne moe
da pogodi nijednog od njih. Moda je previe udaljen. Ili je moda samo lo strelac.
Mitraljez opet otvori paljbu i svi se zaledie. Major Bobrov se pojavi, puzei na sve
etiri po umskom tlu.
- Ljudi! - dreknu on. - Na moju komandu, jurnite na taj mitraljez!
Ti mora da si lud, pomisli Grigorije. E pa ja nisam.
Narednik Gavrik ponovi nareenje.
- Pripremite se za juri na mitraljesko gnezdo! Saekajte komandu!
Bobrov ustade i otra, poluuei, du linije. Grigorije ga u kako
izvikuje isto nareenje malo dalje. D a b a t ro i re i , pomisli Grigorije. Z a r
m
Visli da smo svi samoubice?
Stektanje mitraljeza utihnu, i major ustade, lakomisleno se izlaui vatri. Bio je
ostao bez apke, i proseda kosa ga je inila vrlo vidljivom metom.
- U napad! - vrisnu on.
Gavrik ponovi nareenje:
- U napad, u napad!
Bobrov i Gavrik i sami jurnue, potravi kroz drvee ka mitraljeskom gnezdu.
Grigorije iznenada uhvati sebe kako sledi njihov primer, krei bunje i preskaui
preko palih stabala, trei u poluunju, trudei se da ne ispusti svoju neposlunu
puku. Mitraljez je ostao nem, ali Nemci su zapucali iz svih ostalih oruja, i efekat
istovremene paljbe iz vie desetina puaka inio se skoro jednako stravinim, ali
Grigorije je trao napred kao da je to jedino to moe da ini. Mogao je da vidi
mitraljesce kako oajniki, drhtavih ruku, ubacuju novi redenik, lica belih od straha.
Neki ruski vojnici su pucali, ali Grigorije nije bio toliko priseban, samo je trao. Jo
uvek je bio na izvesnoj udaljenosti od mitraljeza kada je video tri Nemca kako se
kriju iza jednog buna. Izgledali su strano mlado i zurili su u njega prestraenih lica.
On
V jurnu na njih drei puku s bajonetom ispred sebe
kao srednjovekovno koplje. Cuo je nekoga kako vriti i shvatio da je to on sam. Tri
mlada vojnika pobegoe. On poe za njima, ali budui da je bio zanemoao od gladi
oni mu lako pobegoe. On stade posle stotinak metara, iscrpljen. Svud oko njega

Nemci su beali, a Rusi su ih gonili. Mitraljesci su ostavili svoje oruje. Grigorije je

pretpostavio da treba da puca, ali u tom trenutku nije imao snage da podigne puku.
Major Bobrov se opet pojavi, trei du ruske linije.
- Napred! - viknu on. - Ne dajte im da pobegnu, pobijte ih sve, ili e se vratiti da
pucaju na vas neki drugi put! U napad!
Grigorije se umorno dade u trk. Onda se situacija promenila. S
njegove leve strane nastala je pometnja: pucnjava, vika, psovke. Odjednom se ruski
vojnici pojavie iz tog pravca, trei da spasu gole ivote. Bobrov, stojei pored
Grigorija, ree:
V
- Sta je bre ovo?
Grigorije shvati da ih napadaju s boka. Bobrov dreknu:
- Zadrite poloaj! U zaklon, i pucajte!
Niko nije sluao. Pridolice su sada panino jurile kroz umu, i Grigorijevi
drugovi se pridruie stampedu, skreui udesno i trei ka severu.
- Zadrite poloaj, ljudi! - urlao je Bobrov. On potee pitolj. - Zauzmi poloaj,
kaem! - On nacilja u grupu ruskih vojnika koji su promicali kraj njega. Upozoravam vas, pucau na dezertere!
Zau se krckanje, i krv mu se razli po kosi. On pade na tlo. Grigorije nije znao
da li ga je oborio zalutali nemaki metak.
Grigorije se okrete i potra zajedno sa ostalima. Sad se pucalo na sve strane.
Grigorije vie nije znao ko na koga puca. Rusi se ratrkae po umi, i njemu se uini
da zvuci bitke polako ostaju iza njega. Nastavio je da tri koliko je mogao, da bi se
napokon sruio na tepih od lia, nesposoban da mrdne. Dugo je leao tu, oseajui
se paralisano. I dalje je imao puku kod sebe, to ga je iznenadilo: nije znao zato je
nije bacio.
Na kraju se polako pridie na noge. Ve neko vreme ga boli desno uvo. On ga
dodirnu, pa kriknu od bola. Prsti mu behu lepljivi od krvi. Veoma neno, on ponovo
dodirnu uvo. Na sopstveni uas, otkrio je da mu najvei deo uva fali. Bio je ranjen a
da to nije ni znao. U nekom trenutku metak mu je odneo gornji dio une koljke. On
proveri puku. Okvir je bio prazan. On ga napuni, iako nije bio siguran zato je to
uinio: inilo se da nije sposoban nikoga da pogodi. On zakoi puku.
Rusi su bili uhvaeni u zasedu, pogodi on. Bili su namamljeni da stupaju
napred sve dok nisu bili okrueni, i onda su Nemci samo zatvorili zamku.
V
Sta sad da radi? Nikog nije bilo na vidiku, tako da nije mogao da trai
nareenja od oficira. Ali nije mogao ni da ostane tu. Korpus je bio u povlaenju, to je
sigurno, pa je pretpostavio da treba da krene nazad. Ako je ita preostalo od ruske
vojske, ona je verovatno negde ka istoku.

Okrenuo je lea zalazeem suncu i poe da hoda. Kretao se kroz umu to je

tie mogao, ne znajui gde se Nemci moda nalaze. Pitao se da li je cela Druga
armija poraena i u bekstvu. Shvatio je da moe umreti od gladi u umi.
Posle sat vremena zaustavio se da utoli e na jednom potoku . Razmislio je da
li da opere ranu, i odluio da bi moda bilo najbolje da je ne dira. Nakon to se napio
unuo je da predahne, zatvorenih oiju. Uskoro e mrak. Sreom, vreme je suvo, pa
moe da spava na zemlji. Bio je utonuo u polusan kada je uo buku. Podigavi glavu,
okirao se kad je video jednog nemakog oficira kako polako jae kroz umu na
desetak metara od njega. ovek je projahao tuda ne primetivi Grigorija u unju
kraj potoka.
Grigorije tiho uze puku i otkoi je. Namesti je na rame kleei i
V
paljivo nacilja posred Nemevih grudi. ovek je sada bio na petnaestak metara od
njega, to je vrlo blizu za puku. Nemca je u poslednjem trenutku upozorilo neko
esto ulo i on se okrenu u sedlu.
Grigorije pritisnu obara.
Pucanj je zagluujue odjeknuo u umskoj tiini. Konj se prope. Oficir spade s
njega postrance i pade na tlo, ali jedno stopalo mu ostade zarobljeno u uzengiji. Konj
ga je vukao kroz iblje stotinu metara, da bi zatim usporio i stao. Grigorije je paljivo
oslukivao za sluaj da je pucanj nekoga privukao. Nije uo nita osim blagog
veernjeg povetarca koji je ljuljukao lie.
Poao je ka konju. Dok se primicao namestio je puku na rame nianei u
oficira, ali njegov oprez se pokazao nepotrebnim. ovek je leao nepomino na
leima, oiju irom otvorenih kraj iljatog lema. Imao je kratko podianu plavu
kosu i prilino lepe zelene oi. Moda je to bio onaj isti ovek kojeg je Grigorije
video ranije: nije mogao da bude siguran. Lav bi znao, on bi upamtio konja.
Grigorije otvori bisage. U jednoj su bili mapa i teleskop. U drugoj kobasica i
komadina crnog hleba. Grigorije je bio izgladneo. Odgrize pare kobasice. Bila je
zainjena, s dosta bibera, bilja i belog luka. Obrazi mu se zarumenee i orosie
znojem od bibera u kobasici. Brzo je savakao zalogaj, progutao ga, i natrpao hleba u
usta. Hrana je bila tako ukusna da mu je dolo da zaplae od sree. Stajao je tu,
naslonjen na bok krupnog konja, jedui najbre to je mogao, dok je ovek kojeg je
ubio zurio odozdo u njega mrtvim zelenim oima.
VI
Valter ree Ludendorfu:
- Procenjujemo da su Rusi izgubili trideset hiljada ljudi, generale. - Trudio se
da ne pokazuje previe svoje oduevljenje, ali nemaka pobeda
bila je i vie nego ubedljiva, i on nije mogao da skine osmeh s lica. Ludendorf je bio miran
i suzdran.

- Zatvorenici?
- Po najnovijim podacima, oko devedeset dve hiijade, gospodine.
Bila je to neverovatna statistika, ali Ludendorf je to prihvatio u
hodu.
- Ima li meu njima generala?
- General Samsonov se upucao. Imamo njegovo telo. Maros, komandant
Petnaestog ruskog korpusa, uhvaen je. Zaplenili smo petsto komada
artiljerijskog oruja.
- Ukratko - ree Ludendorf, napokon podigavi poged sa svog poljskog stoa Druga ruska armija je izbrisana. Vie ne postoji.
Valter nije mogao a da se iroko ne isceri.
- Da, gospodine.
Ludendorf nije uzvratio osmehom. Mahnuo je listom hartije koji je bio
prouavao. - to ove vesti ini jo vie ironinim.
- Molim, gospodine?
V

- Salju nam pojaanje.

Valter je bio zapanjen.
- Molim? Izvinjavam se, gospodine generale, pojaanje?
- Iznenaen sam koliko i ti. Tri korpusa i jednu konjiku diviziju.
- Odakle?

- Iz Francuske, gde nam je potreban svaki ovek da bi Slifenov plan uspeo.

Valter se prisetio da je Ludendorf radio na izradi nekih detalja lifenovog
plana, uobiajeno energino i precizno, i znao je kakav je raspored trupa neophodan
u Francuskoj, sve do poslednjeg oveka, konja i metka.
- Ali zato? - upita Valter.
- Ne znam, ali mogu da pogodim. - Ludendorfov ton postade gorak. - Ta odluka
je politike prirode. Princeze i grofice u Berlinu kukaju i cmizdre carici o tome
kako Rusi gaze po njihovim porodinim imanjima. Visoka vojna komanda
popustila je pod pritiskom.
Valter oseti kako crveni. Njegova roena majka bila je jedna od tih ena koje
su gnjavile caricu. Razumljivo je da se ene zabrinu i mole za zatitu, ali da vojska
popusti pred njihovom kuknjavom, i rizikuje da upropasti itavu ratnu strategiju, to
je nedopustivo.
- Zar to nije upravo ono to Saveznici ele? - ree on gnevno. Francuzi su ubedili Ruse da nas napadnu s polupripremljenom armijom, u nadi da
emo se mi uspaniiti i bre-bolje poslati pojaanja na Istoni front, slabei time
nae snage u Francuskoj!

- Ba tako. Francuzi su u bekstvu - brojano i oruano nadjaani, poraeni.

Njihova jedina nada je da nama neko drugi odvue panju. I elja im je
usliena.
- Dakle - ree Valter oajno - uprkos naoj velikoj pobedi na istoku, Rusi su
stekli strateku prednost koja je njihovim saveznicima bila potrebna na
zapadu!
- Da - ree Ludendorf. - Upravo tako.

TRINAESTO POGLAVLJE
Septembar - decembar 1914.
Fica probudi zvuk enskog plaa. Isprva je pomislio da Bea plae.

V
Onda se setio da mu je ena u Londonu, a da je on u Parizu. Zena u krevetu pored
njega nije trudna dvadesettrogodinja kneginja, ve devetnaestogodinja francuska
konobarica aneoskog lica.
On se pridie na lakat i pogleda u nju. Plave trepavice su joj pale na obrazima
poput leptira na laticama cvea. Sada su bile oroene suzama.
- J'ai peur- plakala je. - Bojim se.
On je pomazi po kosi.
- Calme-toi - ree on. - Opusti se. -nauio je vie francuskog od ena
V
V
V
poput Zini nego to je ikada nauio u koli. Zini je bilo skraeno od Zinet, ali ak je i
to zvualo kao neko izmiljeno ime. Krteno ime joj je verovatno neko prozaino,
recimo Fransoaz.
Jutro je bilo lepo, i topli povetarac je dopirao kroz otvoren prozor
V
Zinine sobe. Fic nije uo pucnjavu, niti mariranje izama po kaldrmi.
- Pariz jo nije pao - promrmlja on umirujuim tonom.
Nije trebalo to da kae, jer te rei samo izazvae nove jecaje. Fic pogleda u
svoj runi sat. Bilo je pola devet. On mora da se vrati u svoj
V
hotel najkasnije do deset. Zini ree:
- Ako Nemci dou, hoe li me ti spasti?
- Naravno, cherie - ree on, potiskujui ubod krivice. Uinio bi to kad bi mogao,
ali ona mu ne bi bila na vrhu liste prioriteta.
- Hoe li oni doi? - upita ona tiho.
Fic se i sam to pitao. Nemaka armija je brojala dvostruko vie ljudi nego to
je francuska obavetajna sluba bila predvidela. Poela je da nadire kroz
severoistonu Francusku, pobeujui u svakoj bici. Sada je lavina dola do jedne
linije severno od Pariza, koliko tano ka severu, Fic e saznati u narednih nekoliko
sati.
V
- Neki kau da Pariz nee biti branjen - plakala je Zini. - Je li to istina?
Fic nije znao ni to. Ako Francuzi prue otpor, nemaka artiljerija e Pariz
sravniti sa zemljom. Njegove prelepe zgrade bie poruene, iroki bulevari razrovani,
bistroi i butici pretvoreni u hrpe cigli i uta. Bilo je primamljivo misliti da bi grad
trebalo da se preda i izbegne tu sudbinu.
- Moda bi to bilo bolje za vas - ree on Zini s lanim saoseanjem. - Vodie
ljubav s nekim debelim pruskim generaiom koji e te zvati svojom Liebling.

- Ne eiim pruskog generala. - Glas joj potonu do apata. -Volim tebe.

M o d a j e t o i s t i n a , pomisli on, ili moda u njemu samo gleda nain da se
izvue odatle. Svi koji su mogli naputali su grad, ali to nije bilo lako. Veina
privatnih automobila bila je rekvirirana. Ista sudbina mogla je zadesiti i vozove
svakog trenutka, pri emu bi civili u njima prosto bili izbaeni, gde god da su se
zatekli. Taksi do Bordoa je kotao hiljadu i po franaka, suma za koju se mogla kupiti
omanja kua.
- Moda nee ni doi do toga - ree joj on. - Nemci mora da su ve iscrpljeni do
sada. Mariraju i bore se ve mesec dana. Ne mogu da nastave tako zauvek.
Napola je verovao u to. Francuzi su pruali snaan otpor povlaei se. Vojnici
su bili izmoreni, izgladneli i demoralisani, ali malo ih je bilo zarobljeno i izgubili
su tek aicu topova. Nepokolebljivi
glavnokomandujui francuske armije, general ofr, odrao je snage Saveznika na
okupu i povukao vojsku na jednu liniju jugoistono od Pariza, gde ju je pregrupisao.
Takoe je bezobzirno otpustio starije francuske oficire koji nisu ispunjavali njegove
standarde: dva komandanta armije, dva komandanta korpusa i na desetine drugih bili
su razreeni bez milosti.
Nemci to nisu znali. Fic je video deifrovanu nemaku poruku koja je
upuivala na preveliko samopouzdanje. Nemaka visoka vojna komanda je zapravo
povukla trupe iz Francuske i poslala ih kao pojaanje u Istonu Prusiju. Fic je mislio
da bi to mogla biti greka. Francuzi jo nisu bili poraeni. Za Britance nije bio tako
siguran.
Britanske ekspedicione snage bile su mae, pet i po divizija, u poreenju sa
sedamdeset francuskih divizija na terenu. Borili su se kod Monsa, zbog ega se Fic
ponosio; ali za pet dana izgubili petnaest od svojih sto hiijada ljudi, i povukli su se.
Velki peadinci inili su deo britanskih snaga, ali Fic nije bio s njima. Isprva
se razoarao to su ga rasporedili u Pariz kao oficira za vezu: udeo je da se bori sa
svojim pukom. Bio je siguran da ga generali tretiraju kao amatera koji mora biti
poslat tamo gde ne moe da nainiti mnogo tete. Meutim, on je poznavao Pariz i
govorio francuski, tako da nije mogao porei da je bio kvalifikovan. I kako sc
ispostavilo, taj zadatak je bio vaniji nego to je mislio. Odnosi izmeu francuskih
komandanata i njihovih bili su opasno loi. Britanskim ekspedicionim snagama
komandovala je jedna osetljiva cepidlaka ije ime je, pomalo zbunjujue bilo, ser
Don Fren.1 On se ve na poetku naao uvreenim zbog onoga to je protumaio
kao odsustvo saradnje generala ofra, i poeo da se duri. Fic se upinjao da odri
protok informacija i komunikaciju izmeu dvojice saveznikih oficira uprkos
neprijateljskoj atmosferi.
1Engl.: French - francuski. (Prim. prev.)

Sve je to bilo neugodno i pomalo sramotno, i Fic se kao predstavnik Britanaca

uasavao loe prikrivanog prezira prema fruncuskim oficirima. Ali situacija se
dramatino
pogorala nekoliko dana ranije. Ser
V
Don Fren je bio rekao ofru da su njegovim trupama potrebna dva dana odmora.
Narednog dana je taj zahtev preinaio u deset dana. Francuzi su se sablaznili, i Fic se
duboko stideo svoje zemlje. Protestovao je zbog te odluke kod pukovnika Harvija,
ulizikog autanta ser Dona, ali njegov protest je doekan s oholou i odbijanjem.
Fic je na kraju razgovarao telefonom s lordom Remarkom, mladim ministrom u
Ministarstvu rata. Njih dvojica su se zajedno kolovali u Itonu, i Remark je bio jedan
od Modinih prijatelja koji su voleli da traare. Ficu nije bilo drago to radi iza lea
svojih pretpostavljenih oficira na taj nain, ali ishod bitke za Pariz je visio o tako
tankom koncu da se osetio primoranim da reaguje. Nauio je da rodoljublje nije tako
jednostavna stvar. Uinak njegove pritube bio je eksplozivan. Premijer Askvit je
lino poslao novog ministra za rat, Lorda Kienera, u Pariz, a ser Don je dobio ukor
od svog nadreenog dva dana ranije. Fic se duboko nadao da e uskoro biti smenjen.
Ako ne, makar e se trgnuti iz letargije.
Uskoro e to otkriti.
V
On okrenu lea ini i spusti stopala na pod.
- Odlazi? - upita ona. On ustade.
- Imam posla.
Ona utnu arav na pod. Fic je posmatrao njene savrene grudi. Uhvativi
njegov pogled, ona se nasmei kroz suze i izazovno rairi noge.
On odole tom iskuenju.
- Skuvaj malo kafe, cherie - ree on.
Ona ogrnu bledozeleni penjoar i pristavi vodu dok se Fic oblaio. Prethodnog
dana je bio na veeri u Britanskoj ambasadi u sveanoj uniformi svog puka, ali se
nakon veere otarasio dreavog tirkiznog vojnog sakoa i zamenio ga kratkim
smokingom da bi zaao u siromaniji kraj Pariza.
Ona mu dade jaku crnu kafu u olji velikoj poput inije.
- ekau te veeras u Albertovom klubu - ree ona.
Noni klubovi su bili zvanino zatvoreni, kao i pozorita i bioskopi.
V
ak je i Foli berer bio u mraku. Kafei su se zatvarali u osam uvee, a restorani u
pola devet. Nije, meutim, bilo tako lako ukinuti noni ivot jednog velikog grada, i
preduzimljivi ljudi poput Alberta brzo su pootvarali nedozvoljene bircuze u kojima
su prodavali ampanjac po neuvenim cenama.
- Potrudiu se da doem do ponoi - ree on.
Kafa je bila gorka ali je sprala poslednje tragove pospanosti. On
V

dade Zini jedan zlatni britanski suveren. Bila je to velikoduna suma za jednu no u
krevetu, a u takvim vremenima zlato je bilo daleko cenjenije od papirnog novca.
Kada ju je poljubio za rastanak, ona mu se obesi oko vrata.
- Doi e tamo noas, zar ne? - upita ona.
Ficu je bilo ao nje. Ceo svet joj se sruio i nije znala ta da radi. Voleo bi da
moe da je uzme pod svoje i obea da e se starati o njoj, ali nije mogao. Imao je
trudnu enu, a ako se Bea uznemiri, mogla bi da izgubi bebu. ak i da je bio
neoenjen, saznanje da izdrava jednu francusku kurvicu nainilo bi ga predmetom
poruge.
U svakom sluaju,
V
Zini je bila samo jedna od milion. Svi su bili uplaeni, osim mrtvih.
- Potrudiu se - ree on, izvlaei se iz njenog zagrljaja.
Njegov plavi kadilak bio je parkiran uz ivinjak. Na haubi je vijorila mala
britanska zastava. Na ulici je bilo malo privatnih automobila, i veina je imala neku
zastavicu, obino francusku crvenog krsta, da se stavi do znanja da se koriste u
primarne svrhe.
Da bi dopremio kola iz Londona u Pariz, Fic je morao beskrulozno da potegne
svoje veze i potroi malo bogatstvo na to, ali nije alio uloenog truda. Morao je
svakodnevno da saobrau izmeu britanskog i francuskog vojnog taba i oseao
olakanje to ne mora da moljaka za kola ili konja od vojske, ona je ionako
oskudevala u svemu.
On pritisnu automatsku kurblu, i motor se pokrenu i upali. Na
V
ulicama uglavnom nije bilo saobraaja. ak su i autobusi rekvirirani za prevoz trupa
na frontu. Morao je da stane zbog velikog stada ovaca koje je prolazilo kroz grad,
verovatno na putu ka Gar de l'Est gde e biti transportovane vozom za potrebu
vojske. Zaintrigiralo ga je to vidi malu grupu ljudi okupljenu oko zalepijenog
plakata na zidu Burbonske palate. On zaustavi auto i pridrui se ljudima koji su itali
proglas.

BRANIOCIPARIZA PARIANI
Ficov pogled odluta do dna oglasa i on vide da ga je potpisao general Galijeni,
komandant odbrane grada. Galijeni, tvrdokorna stara vojniina, bio je reaktiviran iz
penzije. Bio je uven po sastancima na kojima nikome nije bilo dozvoljeno da sedne:
verovao je da ljudi bre donose odluke stojei. Njegovo obraanje bilo je
karakteristino saeto.
lanovi repu6Iike vlade napustili su Pariz kako bi dali novi podstrek^odbrani zemlje.
Fic je bio poraen. Vlada je pobegla! Poslednjih nekoliko dana gradom su
kolale glasine da e ministri pobei u Bordo, ali politiari su oklevali, ne elei da
napuste prestonicu. Sada su, meutim, otili. Bio je to vrlo lo znak.
Ostatak proglasa zvuao je prkosno.
Menije dopala dunost da 6ranim Pariz odokupatora.
Tak o z n a i , pomisii Fic, P a r i z s e i p a k n e p red a j e . Grad e pruiti
otpor. Odlino! To je svakako u interesu Britanije. Ako prestonica mora da padne,
bar e neprijatelj morati debelo da plati to svoje osvajanje.
Ovu dunost u vriti do krajnjih granica.
Fic nije mogao a da se ne nasmeje. Bogu hvala na starim vojnicima.
Ljudi oko njega kao da su imali pomeana oseanja. Neki su izraavali
divljenje. G a l i j e n i j e b o r a c , ree neko sa zadovoljstvom; o n n e e d o z v o l i t i
d a u z m u P a r i z . Drugi su bili realniji. V l a d a n a s j e n a p u s t i l a , ree jedna
ena; t o z n a i d a e N e m c i b i t i o v d e d a n a s i l i s u t r a . Jedan ovek s
aktovkom ree kako je poslao enu i decu kod brata na selo. Jedna dobro odevena
ena ree da ima trideset kila suvog pasulja u kuhinjskom kredencu.
Fica obuze oseaj da je britanski doprinos ratnim naporima, i njegov udeo u
tome, postao jo vaniji. S jakim predoseajem da e doi do katastrofe, on se
odveze ka Ricu. Uao je u predvorje svog omiljenog hotela, a zatim u telefonsku
govornicu. Odatle je nazvao Britansku ambasadu u Parizu i ostavio poruku za
ambasadora, rekavi mu za Galijenijev proglas, isto za sluaj da vest jo nije stigla
do Ulice Fobur Sent-Onore.
Kada je izaao iz kabine naleteo je na ser Donovog autanta, pukovnika
Harvija. Harvi osmotri Ficov smoking i ree:
- Majore Ficherberte! Zato ste kog avola tako obueni!
- Dobro jutro, pukovnie - ree Fic, namerno ne odgovarajui na

pitanje. Bilo je oigledno da je proveo u gradu itavu no.

- Sad je prokletih devet izjutra! Zar ne znate da smo u ratu?
Bilo je to jo jedno pitanje koje nije zahtevalo odgovor. Fic leerno
ree:
- Mogu li neto da uinim za vas, gospodine?
Harvi je bio siledija, i mrzeo je ljude koje nije mogao da zastrai.
- Manje tog bezobrazluka, majore - ree. - Ionako imamo ta da radimo, s tim
prokletim posetiocima iz Londona koji nam se meaju u posao.
Fic izvi obrvu.
- Lord Kiener je ministar rata.
- Politiari treba da nas puste da radimo svoj posao. Neko ko ima prijatelje na
visokim poloajima ih je, meutim, razdraio.
Pogleda Fica kao da ga sumnjii, ali nema hrabrosti da to izrekne.
- Teko da je moglo da vas iznenadi to se Ministarstvo rata zabrinulo - ree Fic.
- Deset dana odmora, a Nemci pred vratima! Ljudi su iscrpljeni! Za deset dana
rat moe biti gotov. Zato smo mi ovde, ako ne da branimoPariz?
- Kiener je povukao ser Dona iz njegovog taba na dan bitke - zapeni Harvi.
- Sir Don nije preterano urio da se vrati svojim trupama, kako sam primetio uzvrati Fic. - Video sam ga na veeri ovde u Ricu te veeri. - Znao je da vrea,
ali nije mogao da se suzdri.
- Gubite mi se s oiju - ree Harvi.
Fic se okrenu u mestu i ode na sprat. Nije on bio toliko ravnoduan kao to se
pretvarao. Nita ne bi moglo da ga natera da puzi pred idiotima kao to je Harvi, bilo
mu je vano da ima uspenu vojnu karijeru. Mrzeo je pomisao da bi ljudi mogli da
kau kako on nije ono to je bio njegov otac. Harvi nije bio preterano koristan vojsci,
jer je sve vreme i energiju troio na ulizivanje svojim nadreenima i
potkopavanjesvojim rivalima, ali je isto tako mogao da uniti karijere ljudi koji su se
koncentrisaii na druge stvari, kao to je pobeda u ratu.
Fica su morile mrane misli dok se kupao, brijao i oblaio kaki uniformu
majora Velke peadije. Znajui da moda nee stii da jede sve do veere, naruio je
da mu donesu omlet i kafu u apartman.
Njegov radni dan je poeo tano u deset, i on je istisnuo iz glave
V
zlobnog Harvija. Porunik Marej, vredan mladi Skot, stigao je iz britanske vrhovne
komande, unosei u Ficov apartman prainu s ulice i
izvetaj koji su tog jutra nainile vazdune izviake jedinice. On brzo prevede
dokument na francuski i ispisa ga svojim lepim, itkim rukopisom na bledopiavom
hotelskom papiru. Svakog jutra su britanski avioni nadletali nemake poloaje i

javljali pravac u kojem se neprijateljske snage kreu. Ficov zadatak je bio da te

informacije prenese generalu Galijeniju to je pre mogue.
Dok je stupao predvorjem hotela ka izlazu, glavni portir ga je pozvao da primi
telefonski poziv. Glas koji je rekao:
- Fice, jesi li to ti? - bio je dalek i izoblien, ali on je, na svoje zaprepaenje, u
njemu nepogreivo prepoznao glas svoje setre Mod.
- Kako ti je, do avola, ovo polo za rukom? - upita on. Samo su vlada i vojska
mogli da zovu Pariz iz Londona.
- Evo me u kabinetu Donija Remarka u Ministarstvu rata.
- Drago mi je to te ujem - ree Fic. - Kako si?
- Svi ovde su uasno zabrinuti - ree ona. - Novine su isprva prenosile samo
dobre vesti. Samo su dobri poznavaoci geografije shvatili da se posle svake
slavne francuske pobede Nemci nalaze sledeih osamdeset kilometara dublje
unutar francuske teritorije. Ali Tajms je u nedelju objavio vanredno izdanje.
Zar to nije udno? Svakodnevne novine su pune lai, tako da moraju da
tampaju posebno izdanje onda kada govore istinu.
Pokuavala je da bude dosetljiva i cinina, ali Fic je ispod toga mogao da
registruje strah i gnev.
- ta pie u tom vanrednom izdanju?
- Izvetavaju o naoj razbijenoj armiji u povlaenju". Askvit je besan kao ris.
Sad svi oekuju da Pariz svakog trenutka padne. - Njeno pretvaranje popusti, i
glas joj bee plaan kada je rekla: - Fice, hoe li biti dobro?
Nju nije mogao da lae.
- Ne znam. Vlada se premestila u Bordo. Ser Don Fren je smenjen, ali jo je
ovde.
- Ser Don se alio Ministarstvu rata da je Kiener doao u Pariz u uniformi
feldmarala, to je krenje etikecije jer je on sada ministar vlade, i stoga civil.
- Blagi boe. U ovakvom trenutku on razmilja o etikeciji! Zato ga nisu
povukli?
- Doni kae da bi to izgledalo kao priznavanje neuspeha.
- Kako e izgledati ako Pariz padne Nemcima u ruke?
- O, Fice! - zaplaka Mod. - Sta je s bebom koju Bea eka... tvojim detetom?
- Kako je Bea? - upita Fic, setivi se s griom savesti gde je proveo prethodnu
no.
Mod umrknu i proguta. Neto mirnije, ona ree:
- Bea lepo i zdravo izgleda, i vie ne pati od onih iscrpljujuih jutarnjih
munina.
- Reci joj da mi nedostaje.

Zaue se smetnje na vezi i neki drugi glas se na nekoliko sekundi umea u

vezu, pa nestade. To je znailo da se veza moe prkinuti svakog nvnutka. Kada je
ponovo progovorila, Modin glas je bio moleiv.
- Fice, kad e se ovo zavriti?
- U sledeih nekoiiko dana - ree Fic. - Na ovaj ili onaj nain.
- Molim te uvaj se!
- Naravno.
Veza se prekide. Fic vrati sluaiicu na mesto, dade napojnicu portiru, i izae na
ulicu Vandom. Sede u svoj automobil i odveze se. Mod ga je uznemirila priom o
Beinoj trudnoi. Fic je bio voljan da umre za svoju zemlju, nadao se da bi umro
hrabro, ali eleo je da vidi svoju bebu. Jo nije bio postao roditelj i goreo je od elje
da upozna svoje dete, dugo posmatra dok stie nova saznanja i raste, da mu pomogne
u odrastanju. Nije eleo da njegov sin ili erka raste bez oca.
Odvezao se preko Sene do jednog kompleksa vojnih zgrada poznatog pod
nazivom Invalidi. Galijeni je postavio svoj tab u oblinjoj koli Viktor-Diri, iza
umarka. Ulaz je uvala straa u svetloplavim bluzama, i crvenim pantalonama i
kapama, uniformi mnogo modernijoj od britanske uniforme boje blata. Francuzi jo
nisu bili shvatili da je zbog preciznih savremenih puaka dananjem vojniku bolje da
se stopi s krajolikom.
Straari su dobro poznavali Fica, i odmah su ga propustili. Bila je to enska
kola, sa slikama kunih ljubimaca i cvea po zidovima, i tablama sa ispisanim
konjugacijama latinskih glagola skrajnutim u stranu. Puke straara i izme oficira
kao
V da su skrnavile nekadanju nenost tog mesta.
Fic ue pravo u tab. Cim je zakoraio unutra, osetio je atmosferu uzbuenja.
Na zidu je stajala velika mapa centralne Francuske, na kojoj su pozicije vojski bile
oznaene iodama. Galijeni je bio visok, mrav i pravog dranja uprkos raku
prostate, zbog kojeg se bio penzionisao u februaru. Ponovo u uniformi, sada je
agresivno zurio u mapu kroz
naoari. Fic pozdravi po vojniki, pa se rukova sa svojim francuskim kolegom, majorom
Dipuijem, i upita apatom ta se deava.
- Pratimo Fon Kluka - ree Dipui.
Galijeni je imao eskadrilu od devet starih letelica koje je koristio da prati
kretanje neprijateljske vojske. General fon Kluk je komandovao Prvom armijom,
nemakim
snagama najbliim Parizu.
V
- Sta ste dobili? - upita Fic.
- Dva izvetaja. - Dipui pokaza na mapu. - Naa izvidai iz vazduha javljaju da
se Fon Kluk kree ka jugoistoku, ka reci Marni.

To se poklapalo s britanskim izvetajem. Ako ostane na toj putanji, Prva armija

e proi istono od Pariza. A budui da Fon Kluk komanduje nemakim desnim
krilom, to znai da e njihova celokupna vojska mimoii grad. Hoe li Pariz ipak
izbei razaranje? Dipui nastavi:
- A imamo i izvetaj jednog konjikog izviaa koji upuuje na isto.
Fic zamiljeno klimnu glavom.
- Nemci se rukovode ratnom teorijom koja kae da prvo treba unititi
neprijateljsku vojsku, pa tek onda zauzimati gradove.
- Ali zar ne vidite? - Dipui e uzbueno. - Otkrivaju nam bok!
Fic se nije setio toga. Panja mu je bila usmerena na sudbinu Pariza. Sada je
shvatio da je Dipui u pravu, i to je bio razlog uzbuenja koje je vladalo u tabu. Ako
su izviai u pravu, Fon Kluk je nainio klasinu vojnu greku. Vojska je ranjivija s
boka nego spreda. Napad po boku je kao ubod s lea. Zato je Fon Kluk nainio
takvu greku? Mora da Francuze smatra veoma slabim i nesposobnim za
protivnapad. Ako je tako, uvidee da nije u pravu. Fic se obrati generalu.
- Mislim da e vas ovo veoma zanimati, gospodine - ree on, i prui mu svoj
koverat. - To je izvetaj naih izvidaa iz vazduha od ovog jutra.
- Aha! - Galijeni e oduevljeno. Fic prie mapi.
- Ako smem, generale?
General klimnu glavom. Britanci nisu bili popularni, ali svako obavetenje bilo
je dobrodolo. Gledajui u originalnu verziju izvetaja na engleskom, Fic ree:
- Nai ljudi kau da se Fon Klukova armija nalazi ovde. - On zabode novu iodu
u mapu. - I da se kreu u ovom smeru. - Bila je to potvrda onoga u ta su
Francuzi ve bili ubeeni. Za trenutak, prostorija utihnu.
- Znai, istina je - ree Dipui tiho. - Otkrili su bok.
Oi generala Galijenija zacaklie se iza cvikera.
- Dakle - ree on - ovo je trenutak da mi napadnemo.

Fic je bio u svom najpesimistinijem raspoloenju u tri ujutro, leei

V
pored Zininog vitkog tela, nakon seksa, otkrivi kako mu nedostaje ena. Onda je
maloduno pomislio da e Fon Kluk shvatiti gde je pogreio i promeniti smer.
Tog sledeeg jutra, petka 4. septembra, na oduevljenje francuskih branilaca, Fon
Kluk je nastavio da napreduje ka jugoistoku. To je bilo
VV
dovoljno za generaia Zofra. Naredio je da Sesta francuska armija izae iz Pariza
narednog jutra i napadne Fon Klukovu zatitnicu. Ali Britanci su, meutim, nastavili
da se povlae.
V
Fic jc bio oajan te veeri kada se naao sa Zini u Albertsu.
- Ovo nam je poslednja ansa - objanjavao joj je uz ampanjski koktel koji mu
nije popravljao raspoloenje. - Ako emo ozbiljno da uzdrmamo Nemce, sada
kada su iscrpljeni i kada su im linije snabdevanja potpuno razvuene, moemo
zaustaviti njihovo napredovanje. Ali ako ovaj protivnapad ne uspe, Priz e
pasti.
Sedei na barskoj stolici ona prekrsti svoje duge noge uz tihi uanj svilenih
arapa.
- Ali zato si tako natmuren?
- Zato to se Britanci povlae u ovakvom trenutku. Ako Pariz padne, nikad
neemo sprati sramotu zbog toga.
V
- General Zofr mora da razgovara sa ser Donom i zahteva da se Britanci bore!
Mora lino da razgovara sa Zofrom!
- On ne pravi audijencije za britanske majore. Osim toga, verovatno e misliti
da se radi o nekom triku koji je smislio ser Don. I ja u se uvaliti u gadnu
nevolju, mada me nije briga ako to i desi.
- Onda priaj s nekim od njegovih savetnika.
- Isti problem. Ne mogu da uetam u glavni tab francuske armije i da objavim
da ih Britanci ostavljaju na cedilu.
- Ali moe tiho da doapne neke stvari generalu Lursou na uvo a da to niko
ne zna.
- Kako?
- Eno ga sedi tamo.
Fic isprati njen pogled i vide Francuza od oko ezdeset godina u civilnoj odei
kako sedi za stolom s jednom mladom enom u crvenoj haijini.
V
- Vrlo je prijatan - dodade Zini.
- Poznaje ga?
- Druili smo se neko vreme, ali vie mu se svia Lizeta.

Fic je oklevao. Ponovo je razmiljao o tome da ide iza lea svojih

pretpostavljenih. Ali ovo nisu vremena za fine manire. Pariz je u pitanju. Mora da uini
sve to moe.
- Predstavi me - ree on.
- Daj mi minut.
V
Zini elegantno skliznu sa svoje stolice i krete ka suprotnom kraju kluba, njiui
se lagano uz ritam regtajma koji je dopirao s klavira, dok nije dola do generalovog
stola. Ona ga poljubi u usta, nasmei se njegovoj drubenici, i sede. Posle nekoliko
trenutaka ozbiljnog razgovora, ona klimnu glavom Ficu da prie. Lurso ustade i
dvojica mukaraca se rukovae.
V
- Cast mi je upoznati vas, gospodine - ree Fic.
V
- Ovo nije mesto za ozbiljne razgovore - ree general. - Ali Zini me uverava da
je ono to imate da mi kaete uasno hitno.
- Svakako jeste - ree Fic, i sede.
III

Narednog dana Fic je otiao do britanskog kampa u Melenu, etrdeset

kilometara jugoistono od Pariza, i na svoj uas otkrio da se britanske snage i dalje
povlae. Moda njegova poruka nije bila dola do Zofra. Ili moda jeste, ali je Zofr
prosto smatrao da ne moe nita da uini.
Fic ue u Vo-l-penil, velianstveni dvorac Luja XV koji je ser Don koristio
kao glavni tab, i naleti na porunika Harvija u predvorju.
- Smem li da pitam, gospodine, zato se mi povlaimo u trenutku kada nai
saveznici kreu u protivnapad? - upita to je ljubaznije mogao.
- Ne, ne smete - uzvrati Harvi.
Fic ustraja, potiskujui gnev.
- Francuzi smatraju da su oni i Nemci jednako jaki, i da bi ak i nae
malobrojne snage mogle pomoi da tas prevagne na nau stranu.
Harvi se prezrivo nasmeja.
- Siguran sam da bi mogle.
Govorio jc kao da i Francuzi nemaju pravo da zahtevaju pomo od svojih
saveznika. Fic oseti kako mu samokontrola poputa.
- Pariz moe pasti zbog naeg kukaviluka!
- Ne usuujte se da govorite tako, majore.
- Poslati smo ovamo da spasemo Francusku. Ovo bi mogla biti
odluujua bitka. - Fic nije mogao a da ne povisi ton. - Ako Pariz padne, i Francuska
zajedno s njim, kako da naem narodu objasnimo kako smo se mi odmarali za to
vreme?

Umesto da odgovori, Harvi je zurio preko Ficovog ramena. Fic se okrenu i

ugleda jednu krupnu figuru u francuskoj uniformi koja se sporo kretala: u crnoj bluzi
raskopanoj preko irokog struka, irokim crvenim pantalonama, tesnim kamanama,
crvcno zlatnom generalskom kapom nataknutom nisko preko ela. Bezbojne oi
zurile su u Fica i Harvija
V
ispod prosedih obrva i on prepozna generaia Zofra. Nakon to je general proao sa
svojom pratnjom, Harvi upita:
- Je li ovo tvoje maslo?
Fic je bio previe ponosan da bi lagao.
- Mogue - ree on.
- Videemo se mi jo - ree Harvi, pa se okrenu i pouri za Zofrom.
V
Ser Don je primio Zofra u jednoj maloj sobi sa samo nekoliko prisutnih
oficira, a Fic nije bio jedan od njih. Saekao je u oficirskoj menzi, pitajui se ta im
Zofr govori i moe li da ubedi Sir Dona da okona to sramno britansko povlaenje i
pridrui se napadu. Saznao je kako glasi odgovor od porunika Mareja dva sata
kasnije.
V
- Kau da je Zofr sve pokuao - izvestio ga je Marej. - Molio je, plakao, i
provlaio je kako je britanska ast u opasnosti da bude zauvek ukaljana. I
ubedio ih je. Sutra se okreemo na sever.
Fic se iroko isceri.
- Aleluja - ree on.
Minut kasnije pukovnik Harvi prie Ficu. Fic uljudno ustade.
- Prevrili ste svaku meru - ree Harvi. - General Lurso mi je rekao ta ste
uinili. Misli da vas za to treba pohvaliti.
- Neu to da poriem - ree Fic. - Ishod upuuje na zakljuak da sam ispravno
postupio.
- Sluajte me dobro, Ficherberte - ree Harvi, sputajui ton. - S vama je
svreno. Radili ste iza lea jednom nadreenom oficiru. Na vaem imenu stoji
ljaga koju nikad neete sprati. Neete biti unapreeni u vii in, ak ni ako rat
potraje godinu dana. Major ste, i to ete zauvek i ostati.
- Hvala vam na iskrenosti, pukovnie - ree Fic. - Ali ja sam se prijavio u vojsku
da osvajam bitke, ne unapreenja.

Ser Donovo napredovanje u nedelju bilo je sramno oprezno, po Ficovom

miljenju, ali je to, na njegovo olakanje, bilo dovoljno da natera Fon Kluka da
odgovori na tu pretnju aljui deo vojske kojeg nije mogao ba lako da se odrekne.

Nemci su se sada borili na dva fronta, zapadnom i junom, to je nona mora svakog
komandanta.
Fic se probudio u ponedeljak ujutru, nakon noi prespavane na ebetu na podu
zamka, pun optimizma. Dorukovao je u oficirskoj menzi, zatim strpljivo saekao da
se izviaki avioni vrate iz svog jutarnjeg nadletanja. Rat je bio ili luda trka ili
jalova neaktivnost. Na imanju zamka nalazila se jedna crkva za koju se govorilo da
datira iz 1000. godine, i on je otiao da je obie, iako nikad nije razumeo ta to ljudi
vide u starim crkvama.
Pretres prikupljenih informacija o neprijateljskim snagama odran je u
velianstvenom salonu s pogledom na park i reku. Oficiri su sedeli na poljskim
stolicama za jeftinim stolom s raskonim dekorom iz osamnaestog veka svuda oko
njih. Ser Don je imao isturenu bradu i usta, smetena ispod belih brkova nalik
morevim, koja su, kako se inilo, bila trajno iskrivljena u izraz ranjenog ponosa.
Avijatiari su izvestili da se ispred britanskih snaga nalazi prazan teren jer nemake
trupe mariraju dalje na sever.
Fic je bio ushien. Nemci nisu oekivali protivnapad Saveznika, i bili su
uhvaeni na spavanju, kako se inilo. Naravno da e se uskoro pregrupisati, ali za
sada se inilo da su u nevolji. ekao je da ser Don naredi brzo napredovanje ali je,
na njegovo razoaranje, komandant prosto potvrdio prethodno postavljene
ograniene ciljeve.
Fic je napisao svoj izvetaj na francuskom i uao u kola. Preao je etrdeset
kilometara do Pariza najbre to je mogao idui suprotno reci kamiona, kola i
konjskih zaprega koje su naputale grad, natovarenih ljudima i velikim gomilama
prtijaga, kreui se na jug u beaniji pred Nemcima.
U Parizu se zadrala formacija tamnoputih alirskih trupa koje su marirale
gradom od jedne do druge eieznike stanice. Njihovi oficiri su jahali na mazgama i
nosili jarkocrvene ogrtae. Kako su prolazili, ene su im davale cvee i voe, a
vlasnici kafea prinosili hladna pia. Kada su proli, Fic se odvezao do kompleksa
Invalidi, i odneo svoj izvetaj u kolu.
Jo jednom, britanski izvidai su potvrdili francuske izvetaje. Neke nemake
snage bile su u povlaenju.
- Moramo da pojaamo napad! - ree stari general. - Gde su Britanci?
Fic prie mapi i pokaza na britanske pozicije i take do kojih e, po
tvrenju ser Dona, Britanci napredovati do kraja tog dana.
- To nije dovoljno! - Galijeni e ljutito. - Morate biti agresivniji! Neophodno
nam je da vi napadnete, kako bi Fon Kluk bio zaokupljen vama, to bi ga
spreilo da ojaa svoj bok. Kada etee prci reku Marnu?
Fic nije znao da mu kae. Bilo ga je sramota. Slagao se sa svakom otrom rei
koju je Galijeni izgovorio, ali nije mogao to da prizna, pa je samo rekao:

- Izrazito u naglasiti to ser Donu gospodine generale.

Gialijeni je, meutim, ve bio smisio kako da nadomesti sporost Britanaca.

- Poslaemo Sedmu diviziju Cetvrtog korpusa da pojaa Manurijeve snage na

reci Urk ovog popodneva - ree on odluno.
Njegovo osoblje odmah poe da ispisuje nareenja. Pukovnik Dipui ree:
- Generale, nemamo dovoljno vozova da sve prebacimo do tamo do veeras.
- Onda koristite kola - ree Galijeni.
- Kola? - Dipui je izgledao zbunjeno. - Gde da naemo toliko kola?
- Unajmite taksije! Svi u prostoriji su zurili u njega. Je li general siao s uma? Nazovite efa policije - ree Galijeni. - Recite mu da naredi svojim ljudima da
zaustavi svaki taksi u gradu, izbaci putnike, i uputi vozae ovamo.
Napuniemo ih vojnicima i poslati na front.
Fic se isceri kada shvati da je Galijeni ozbiljan. Voleo je ljude s stavom:
H a j d e d a u r a d i m o t a g o d j e p o t reb n o , s a m o d a p o b e d i m o . Dipui
slegnu ramenima i podie slualicu.
- Molim vas, odmah me poveite sa efom policije - ree on.
Fic pomisli: ovo moram da vidim.
Izaao je napolje da zapali cigaru. Nije morao dugo da eka. Posle nekoliko
minuta jedan crveni reno taksi pree preko mosta Aleksandar III, obie oko velikog
ukrasnog travnjaka i zaustavi se ispred glavne zgrade. Za njim su usledila jo dva,
zatim dvanaest, zatim stotinu. Za dva sata nekoliko stotina istovetnih crvenih taksija
bilo je parkirano ispred Invalida. Fic nikad nije video nita nalik tome. Taksisti su
stajali naslonjeni na svoje taksije, puei lule i ivo razgovarajui, ekajui
uputstva. Svaki voza je imao drugaiju teoriju o tome zato se tu nalaze.
Naposletku Dipui izae iz kole i pree ulicu s megafonom u jednoj i snopom
priznanica za rekviziciju u drugoj ruci. Pope se na haubu jednog taksija i taksisti
zautae.
- Komandantu odbrane Pariza treba pet stotina taksi vozila koja e odavde otii
do Blanjija - povika on kroz megafon. Vozai su zurili u njega u tiini
ispunjenoj nevericom. - Tamo e svaka kola pokupiti po pet vojnika i odvesti
ih do Nanteja.
Nantej je bio pedeset kilometara istono i vrlo blizu liniji fronta. Vozai poee
da shvataju. Zgledae se meusobno, klimajui glavama i cerei se. Fic vide da im je
drago to mogu da uestvuju u ratnim operacijama, naroito na tako neobian nain.
- Molim vas, uzmite po formular pre nego to krenete i popunite ga kako bi vam
po povratku vonja bila plaena.
U odgovor na to podie se amor. Jo e da im plate! To ih je uvrstilo u
nameri da pomognu.

- Kada petsto kola bude otilo, dau uputstva za sledeih petsto. Vive Paris!
Vive la France!
Vozai poee gromko da kliu. Pregazili su Dipuija da dou do priznanica. Fic
je, oduevljen, pomagao u deljenju papira.
Uskoro, mali automobili poee da odlaze, okreui ispred velike zgrade i
odvozei se preko mosta u pravcu sunca, trubei od oduevljenja, kao duga
jarkocrvena slamka spasa za snage na frontu.
V
Britancima je trebalo tri dana za mar od etrdeset kilometara. Fic je umirao od
srama. Njihovo napredovanje je najveim delom bilo neometano: da su se bre
kretali, mogli su da zadaju odluujui udarac.
Meutim, u sredu ujutru 9. septembra, pronaao je Galijenijeve ljude u
optimistinom raspoloenju. Fon Kluk se povlaio.
- Nemci se plae! - ree pukovnik Dipui.
Fic nije verovao da se Nemci plae, i mapa je ponudila verodostojnije
objanjenje. Britanci, mada stidljivi i spori, umarirali su u otvor koji se pojavio
izmeu nemake Prve i Druge armije, praznina koja se otvorila kada je Fon Kluk
povukao svoje snage na zapadu da odgovore na napad iz Pariza.
- Pronali smo im slabu taku, i sada zabijamo klin u nju - ree Fic, glasom koji
je podrhtavao od nade.
Govorio je sebi da se smiri. Nemci su pobedili u svakoj dosadanjoj bici. S
druge strane, linije snabdevanja su im bile razbijene, ljudi iscrpljeni, a broj smanjen
jer su morali da alju pojaanja u Istonu Prusku. Za razliku od njih, Francuzi su u
toj zoni dobili velika pojaanja i bukvalno nisu morali da brinu o snabdevanju,
budui da su bili na domaem tlu.
Ficove nade usahnue kada su se Britanci zaustavili osam kilometara severno
do reke Marne. Zato je ser Don stao? Nije naiao gotovo ni na kakav otpor! Nemci,
meutim, kao da nisu bili primetili tu plaljivost Britanaca, jer su nastavili da se
povlae, i nade se ponovo obnovie.
Dok su se senke drvea izduivale ispod kolskih prozora, i poslednji izvetaji
od tog dana pristizali u komandu, oseaj potisnute radosti poe da se iri meu
Galijenijevim osobljem. Do kraja dana Nemci su bili u bekstvu.
Fic jedva da je mogao da poveruje. Oaj od pre nedelju dana preokrenuo se u
nadu. Sedeo je na stolici premalenoj za njega i zurio u mapu na zidu. Sedam dana
ranije linija nemakih poloaja nalikovala mu je na odskonu dasku za njihov
konani napad; sada je izgledala kao zid od kojeg su se odbili.

Kada je sunce zalo za Ajfelov toranj, Saveznici nisu bili izvojevali pobedu u
pravom smislu te rei, ali je nemako napredovanje prvi put u ko zna koliko nedelja
bilo zaustavljeno.
Dipui zagrli Fica, pa ga poljubi u oba obraza; i za promenu, Ficu to uopte nije
zasmetalo.
- Zaustavili smo ih - ree Galijeni i, na Ficovo iznenadenje, suze zacaklie iza
cvikera starog generala. - Zaustavili smo ih.
VI
Ubrzo nakon bitke kod Marne, obe strane su poele da kopaju rovove.
Septembarska vruina ustupila je mesto hladnim, depresivnim oktobarskim kiama.
Pat-pozicija na istonom kraju fronta nezadrivo se proirila ka zapadu, kao paraliza
koja polako osvaja telo umirueg oveka.
Odluujua jesenja bitka vodila se oko belgijskog grada Ipra, na najzapadnijem
kraju fronta, na trideset dva kilometra od mora. Nemci su estoko napali, vrsto
reeni da zau za bok britanskim snagama. Borbe su besnele etiri nedelje. Za
razliku od prethodnih bitaka, ova je bila statina: obe strane su se krile u rovovima
od neprijateljske artiljerije i izlazile samo u samoubilake jurie na mitraljeska
gnezda. Britance su na kraju spasle svee snage, ukljuujui jedan korpus
tamnoputih Indijaca koji su drhtali u svojim tropskim uniformama. Po okonanju
bitke, sedamdeset pet hiljada britanskih vojnika je poginulo, a ekspedicione snage
bile su slomljene; Saveznici su, meutim, dovrili
V
postavljanje odbrambenih barikada od granice sa Svajcarskom do Lamana, i
nadiranje Nemaca bilo je zaustavljeno.
Fic je 24. decembra bio u britanskoj komandi u gradu Sent-Omer, nedaleko od
Kalea, u sumornom raspoloenju. Priseao se kako su olako on i drugi govorili
vojnicima da e se vratiti kuama do Boia. Sada je izgledalo da bi rat mogao da
potraje godinu dana ili ak i due. Suprotstavljene vojske su sedele u svojim
rovovima dan za danom, jedui lou hranu, oboljevajui od dizenterije i rovovskog"
stopala i vai, i ubijajui pacove koji su se hranili telima mrtvih koja su trunula na
niijoj zemlji. Ficu je nekada bilo savreno jasno zato Britanija mora da ue u rat,
ali vie nije mogao da se seti tih razloga.
Tog dana je kia prestala i postalo je hladno. Ser Don je poslao poruku svim
jedinicama upozoravajui ih da Nemci razmiljaju da napadnu na Boi. Bila je to
puka izmiljotina, i Fic je to znao, nisu bili potvrdili. Istina je bila da ser Don nije
eleo da ljudima popusti budnost na dan Boia.
Svaki vojnik trebalo je da dobije poklon od princeze Meri,
sedamnaestogodinje erke kralja i kraljice. Biia je to mesingana kutija s bareljefom,
s duvanom i cigaretama, princezina slika i estitka od kralja. Postojala su tri razliita

poklona za nepuae, Sike i medicinske sestre, uz koje su se dobijale okolade i neki

slatki umesto duvana. Fic je pomagao u raspodeli poklon-paketa u Velkoj peadiji.
Na izmaku tog dana, zakasnivi da se vrati u relativnu udobnost Sent-Omera, obreo
se
V
u tabu Cetvrtog bataljona, vlanom ukopanom sklonitu na oko 1500 metara od
linije fronta, itajui jednu priu o erloku Holmsu i puei male, tanke cigare koje
je zavoleo. Nisu bile dobre kao njegove panatele, ali sada vie nije imao ni vremena
puiti velike cigare. Bio je u drutvu Mareja, koji je bio unapreen u kapetana nakon
Ipra. Fic nije bio unapreen: Harvi se drao svog obeanja.
Nedugo nakon smrkavanja iznenadio se kada je uo sporadinu puanu
paljbu. Ispostavilo se da su vojnici bili videli neka svetla i pomislili da neprijatelj
pokuava da izvede iznenadni napad. Svetla su
zapravo bili bojeni fenjeri kojima su Nemci krasili svoj parapet.
Marej, koji je ve neko vreme bio na prvoj liniji fronta, priao je o indijskim
snagama koje su branile susedni sektor.
- Jadnici su doli u svojim letnjim uniformama, jer im je neko rekao da e rat
zavriti pre zime - ree on. - Ali da ti kaem neto, Fice, obojeni vojnik ti je
genijalno eljade. Zna da smo traili od Ministarstva rata da nam daju bacae
nalik onim koje Nemci imaju, koji prebacuju granate u luku preko
grudobrana? E pa, Indijci su napravili sopstvene od obinih komada gvozdenih
cevi. Izgledaju kao skrpljene kanalizacione cevi u klozetu u pabu, ali rade!
Jutro je osvanulo s ledenom maglom i zemljom otvrdnulom od mraza. Fic i
Marej podelie princezine poklone s prvim svetlom. Neki vojnici su sedeli uureni
oko mangala s vatrom, pokuavajui da se ugreju, ali govorili su da su zahvalni zbog
mraza, jer je on bolji od blata, naroito za one koji pate od oboljenja stopala. Neki su
priali meusobno na velkom, kako je Fic primetio, iako su u razgovoru s oficirima
uvek koristili engleski.
Nemaka linija, nekih etiristo metara dalje, bila je skrivena jutarnjom
izmaglicom, koja je bila iste boje kao i nemake uniforme, izbledele srebrnastoplave,
koju su nazivali zemljanosivom. Fic je nauo muziku u daljini: Nemci pevaju
boine pesme. Fic nije bio previe muzikalan, ali uinilo mu se da je prepoznao
Silent Night".1
Vratio se u sklonite na sumorni doruak od bajatog hleba i mesnog nareska s
drugim oficirima. Nakon doruka je izaao napolje da zapali jednu. Nikad u svom
ivotu nije bio toliko emeran. Razmiljao je o doruku koji se u tom trenutku sluio
u Tajgvinu: vruim kobasicama, sveim jajima, ovjim bupcima u vuster sosu s
peurkama i kajenskom paprikom, dimljenoj ribi, tostu s puterom i mirisnoj kafi sa
lagom. udeo je za istim veom, ispeglanim kouljama, odelom od meke vune.
V
1 Engl.: Tiha no", popularna boina pesma. (Prim. prev.)

eleo je da sedi ispred rasplamsane vatre u jutarnjem salonu i da nema nita pametnije da
radi osim da ita glupe viceve u asopisu Panc.
Marej izae iz sklonita za njim i ree:
- Imate poziv, majore. Komanda.
Fic bee iznenaen. Neko se dosta potrudio da ga pronae. Nadao se da ga ne
zovu zbog neke svae koja je izbila izmeu Francuza i Britanaca dok je on delio
boine poklone vojsci. Vea namrtenih od brige on ue u
sklonite i uze slualicu.
- Ficherbert.
- Dobro jutro, majore - ree glas koji mu bee nepoznat. - Kapetan Dejvis na
vezi. Ne znate me, ali zamolili su me da vam prenesem poruku od kue.
Od kue? Fic se nadao da nisu loe vesti.
- Vrlo ljubazno od vas, kapetane - ree on. - Kako poruka glasi?
- Vaa ena je rodila zdravog i ivahnog deaka, gospodine. I majka i sin su
dobro.
- Oh! - Fic se srui na jedan sanduk. Bebi jo nije bio termin, mora da je
poranila nedelju ili dve. Prevremeno roene bebe su osetljive. Ali u poruci
stoji da je zdrav. Kao i Bea.
Fic je dobio sina, naslednika titule i imanja.
- Jeste li tu, majore? - upita kapetan Dejvis.
- Da, da - ree Fic. - Samo sam malo okiran. Rano je.
- Poto je danas Boi, gospodine, mislili smo da e vas ta vest razveseliti.
- Veseli me, ne mogu vam rei koliko!
- Dozvolite da budem prvi koji e vam estitati.
- Vrlo sto ljubazni - ree Fic. - Hvala vam.
Ali kapetan je ve bio prekinuo vezu. U sledeem trenutku Fic shvati da oficiri
u sklonitu zure u njega u tiini. Konano jedan od njih ree:
- Dobre ili loe vesti?
- Dobre! - ree Fic. - Divne, zapravo. Postao sam otac.
Svi mu stisnue ruku i potapae ga po ramenu. Marej izvadi flau viskija,
uprkos ranom satu, i oni svi popie u zdravlje bebe.
- Kako e se zvati? - upita Marej.
- Vikont od Aberovena, dok sam ja iv - ree Fic, a zatim shvati da ga Marej ne
pita za titulu bebe, ve za ime. - Dord, po mom ocu, i Vilijam, po mome
dedi. Bein otac je bio Pjotr Nikolajevi, pa emo moda dodati i neto od toga.
Mareja kao da je to fasciniralo.
- Dord Vilijam Piter Nikolas Ficherbert, vikont od Aberovena - ree on. Dosta imena za jednog oveka!
Fic dobroudno klimnu glavom.

- Naroito kad se uzme u obzir da verovatno tei oko tri kilograma.

Fic je pucao od ponosa i veselja, i oseao je potrebu da podeli vest s
drugima.
- Mislim da u se proetati du poloaja - ree kad su dovrili viski. - Da
podelim nekoliko cigara ljudima.
Izaao je iz sklonita i krenuo du rova. Oseao se euforinim. Pucnjave nije
bilo i vazduh je bio sve i mirisan, osim kada bi proao kraj poljskih nunika.
Uhvatio je sebe kako razmilja ne o Bei, ve o Etel. Je li ona do sada rodila bebu? Da
li je srena u svojoj kui, nakon to je iznudila novac od Fica da je kupi? Jo je bio
iznenaen otrinom s kojom je pregovarala s njim, nije mogao da zaboravi da ona
nosi njegovo dete. Nadao se da e doneti na svet zdravu bebu, kao i Bea.
Sve te misli odletee iz njegove glave kada je doao do fronta. Kad je skrenuo
iza ugla i uao u rov u prvim redovima, okirao se. Nikoga nije bilo tu. Hodao je du
rova, skreui levo, pa desno, ali nikog nije bilo na vidiku. Imao je oseaj da se
obreo u nekoj prii o duhovima, ili na jednom od onih brodova pronaenih kako
plutaju po moru neoteeni, ali bez ive due.
Mora da postoji neko objanjenje. Je li dolo do napada o kojem Fic nekim
sluajem nije bio obaveten? Palo mu je na um da pogleda preko grudobrana. To nije
smelo olako da se radi. Mnogi ljudi su poginuli svog prvog dana na frontu jer su na
brzinu bacili pogled preko ivice.
Fic uze sa zemlje jedan vojniki aov s kratkom drkom koji je sluio za
kopanje rovova. Polako gurnu vrh aova preko ivice grudobrana. Zatim se popeo na
zemljani stepenik za paljbu i poe lagano da die glavu sve dok mu se oi nisu nale
u istom nivou sa uskim otvorom izmeu seiva aova i grudobrana.
Prizor koji je ugledao ga je zapanjio.
Svi vojnici su bili na pustopoljini izbrazdanoj kraterima izmeu dve vojske. Ali
nisu se borili. Stajali su okolo u grupama, priajui. Bilo je neeg udnog u njihovoj
pojavi, i u sledeem trenutku Fic shvati da su neke uniforme oker, a druge bledosive.
Ljudi su priali s neprijateljem.
Fic baci aov, podie glavu skroz iznad grudobrana, i ostade da zuri. Bilo je na
stotine vojnika na niijoj zemlji, protezali su se na levu i desnu stranu dokle god je
pogled dopirao, izmeani, Britanci i Nemci.
On pronae merdevine za izlazak iz rova i pope se preko grudobrana. Brzo je
koraao preko spaljene zemlje. Ljudi su jedni drugima pokazivali fotografije svojih
porodica i dragana, nudei cigarete, i pokuavajui da komuniciraju, izgovarajui
reenice poput: , , J a R o b e r t , t i ? "
On uoi dva narednika, Britanca i Nemca, zadubljene u razgovor. Fic potapa
Britanca po ramenu.
- Ti! - ree. - Sta to radite kog avola?
V

Covek mu odgovori ravnim, grlenim naglaskom radnika s kardifskih dokova.

- Ne znam kako se to tano desilo, gospodine. Neke Svabe su se popele na svoj
grudobran, bez oruja, i poeli da viu: S re a n B o i , onda je jedan od
naih uradio isto, i zatim su krenuli jedni ka drugima, i dok si reko keks, svi su
uinili isto.
- Ali u rovovima nema nikoga! - Fic e ljutito. - Zar ne vidite da bi ovo mogao
da bude trik?
Narednik pogleda levo i desno du linije poloaja.
- Ne, gospodine, da budem iskren, ne bih rekao - ree on suvo.

Covek je bio u pravu. Kako bi neprijatelj mogao da iskoristi injenicu da su se

vojnici iz prvih redova s obe strane sprijateljili? Narednik pokaza u Nemca s kojim je
bio razgovarao.
- Ovo Hans Braun, gospodine - ree on. - Bio je konobar u hotelu u Londonu.
Govori engieski!
Nemaki narednik salutira Ficu.
- Drago mi je upoznati vas, majore - ree on. - Srean Boi. - Govorio je s
manje primetnim naglaskom nego narednik iz Kardifa. Nemac mu ponudi
ploskuku. - Jeste li za malo napsa?
- Blagi boe - ree Fic, i udalji se.
Nije mogao nita da uini. Ovo bi bilo teko zaustaviti ak i uz pomo
podoficira kao to je taj velki narednik. Bez njihove pomoi to je bilo nemogue.
Odluio da je najbolje da izvesti nadreene o celoj toj situaciji i prenese tu brigu na
drugoga. Ali pre nego to je stigao da se udalji s poprita dogaaja, on u kako ga
neko zove po imenu.
- Fice! Fice! Jesi li to stvarno ti?
Taj glas mu je zvuao poznato. Okrenuo se i video jednog nemca kako mu
prilazi. Kada mu se primakao, prepoznao ga je,
- Fon Ulrih? - ree s nevericom.
- Taj sam!
Valter se iroko nasmei i isprui ruku. Fic je automatski prihvati. Valter se
srdano rukova s njim. I z g l e d a m r a v i j e , pomisli Fic, i fina koa mu je ogrubela.
P ret p o s t a v l j a m d a s a m s e i j a p rom e n i o , pomisli Fic.
Valter ree:
- Ovo je neverovatno - kakva sluajnost!
- Drago mi je to te vidim ivog i zdravog - ree Fic. - Mada verovatno ne bi
trebalo.
- Takoe!
V

- Sta emo da radimo u vezi s ovim? - Fic mahnu rukom pokazujui na

pobratimljene" vojnike. - Zabrinjava me.
- Slaem se. Sutra moda nee hteti da pucaju na svoje nove prijatelje.
- A ta bismo onda?
- Moramo se uskoro pobiti, da se ljudi vrate u normalno stanje. Ako obe strane
krenu s granatiranjem ujutru, uskoro e opet poeti da se mrze.
- Nadam se da si u pravu.
- A kako si ti, stari moj prijatelju?
Fic se seti svojih dobrih vesti, i razvedri se.
- Postao sam otac - ree. - Bea je rodila deaka. Uzmi cigaru.
Oni zapalie po jednu. Valter je bio na istonom frontu, kako je otkrio.
- Rusi su kvarni i korumpirani - on e s gaenjem. - oficiri prodaju provijant na
crnom tritu i dozvoljavaju da im se peadija smrzava i gladuje. Pola
populacije Istone Pruske nosi ruske vojnike izme koje su kupili za male
pare, dok ruski vojnici idu bosi.
Fic mu ispria da je bio u Parizu.
- Tvoj omiljeni restoran,
Vojnici su zapoinjali fudbalsku utakmicu, Britanija protiv Nemake,
gomilajui kape kao stative.
- Moram ovo da prijavim - ree Fic.
-1 ja - ree Valter. - Ali prvo mi reci, kako je ledi Mod.
- Dobro, mislim.
- Bilo bi mi naroito drago da je pozdravi u moje ime.
Fic je primetio naglaenost s kojim je Valter izgovorio ovu inae rutinsku
opasku.
- Naravno - ree on. - Postoji li neki poseban razlog za to?
Valter skrete pogled.
- Neposredno pre odlaska iz Londona plesao sam s njom na balu kod ledi
Vesthempton. Bila je to poslednja civilizovana stvar koju sam uinio pre ovog
verdammten1 rata.
Valtera kao da su obuzele jake emocije. Glas mu je podrhtavao i bilo je vrlo
neobino za njega da mea nemaki i engleski. Moda je i njega obuzela boina
atmosfera. Valter nastavi:
- Voleo bih da zna da sam mislio na nju na Boi. - On pogleda Fica vlanim
oima. - Hoe li joj rei, stari drue?
- Hou - ree Fic. - Siguran sam da e joj biti veoma milo.
ETRNAESTO POGLAVLJE
Februar 1915.
1Nem.: prokletog. (Prim. prev.)

- Bila sam kod lekara - ree ena kraj Etel. - Rekla sam mu da me svrbi pizda.
Prosiorijom se razlee salva smeha. Nalazila se na poslednjem spratu jedne
male kue u Istonom Londonu, blizu Aldgejta. Dvadeset ena sedelo je zbijeno za
ivaim mainama na klupama s obe strane dugih stolova. Vatre nije bilo, a jedan
jedini prozor bio je vrsto zatvoren da ih zatiti od februarske zime. Daani pod je
bio ogoljen. Isprani malter otpadao je sa zidova od dotrajalosti, i ispod njega su se tu
i tamo pomaljale letve. S dvadeset ena koje su u njoj disale isti vazduh, soba je
postajala zaguljiva, ali kao da nikad nije uspevala da se zagreje, i sve ene su nosile
ubare i kapute.
Pauza im je taman bila poela, i papuice pod njihovim stolovima nakratko su
mirovale. Etelina kominica za stolom bila Mildred Perkins, njena vrnjakinja iz
sirotinjskog Istonog Londona. Mildred je bila i Etelina stanarka. Bila bi prelepa da
nije bilo tih isturenih prednjih zuba. Masni vicevi bili su njena specijalnost. Nastavila
je:
- A lekar meni kae: ,,Ne biste smeli da priate tako, to je nepristojna
V- ff
re.
Etel se isceri. Mildred je znala da razbije monotoniju dvanaestoasovnog
radnog dana svojom veselou. Etel se nikad ranije bila susrela s takvim
izraavanjem. Osoblje u Tajgvinu pristojno se vladalo. Ove londonske ene su svata
govorile. Bilo ih je svakakvih godina i nacionalnosti, a neke su jedva natucale
engleski, ukljuujui dve izbeglice iz Belgije, koja je bila pod nemakom
okupacijom. Jedino zajedniko svima njima bilo je to da su bile dovoljno oajne da
ele taj posao.
- Kaem ja njemu: Kako onda da kaem, doktore? A on mi kae: Recite da vas
svrbi prst. "
V
Zene su ile uniforme za britansku vojsku, na hiljade njih, bluze i pantalone.
Dan za danom debela oker tkanina dolazila je iz fabrike za seenje u susednoj ulici,
kartonske kutije pune rukava i lea i nogavica, i ene su ih tu spajale i slale u drugu
manufakturu gde su im buili rupe i uivali dugmad. Plaali su ih prema uinku.
- On me pita: , , D a l i v a s p r s t s t a l n o s v r b i , g o s p o o P e r k i n s , i l i
s a m o p o v rem e n o ? - Mildred zastade, i ene utihnue, ekajui zavrnicu
vica.

Zene stadoe da podvriskuju i tresu se od smeha.

Jedan mrav devojurak od dvanaest godina ue na vrata sa tapom preko ramena. O
njega su bile obeene velike olje s poklopcem, njih dvadeset. Ona paljivo spusti tap na
radnu klupu. U oljama su bili aj, topla okolada, supa, ili razvodnjena kafa. Svaka ena
je imala svoju olju. Dva puta dnevno, sredinom jutra i posle podne, davale su novie od
jednog i pola penija devojici, Eli, a ona im je punila olje u oblinjem kafeu.
Zene su pijuckale svoja pia, proteui ruke i noge, i trljale oi. Ovaj posao nije teak
kao rad u rudniku, pomisli Etel, ali jeste zamoran, sedi nagnut nad mainom sat za satom,
piljei u avove. A to je moralo da se
V
odradi kako treba. Sef, Mani Litov, proveravao je svaku uniformu, i ako je bila loe
sastavljena, dotina ena ne bi bila plaena, iako je Etel podozrevala da on alje i loe
uniforme.
Pet minuta kasnije Mani ude u radionicu, pljeui rukama, s reima:
- Hajmo, nazad na posao. - One ispraznie olje naiskap i okrenue se ka stolovima.
Mani je bio goni robova, ali ne najgori, po reima ena. Barem nije drpao devojke,
ili traio seksualne usluge. Imao je oko trideset, tamne oi i crnu bradu. Otac mu je bio
kroja, doao je iz Rusije i otvorio krojaku radnju u Majl end roudu, gde je io jeftina
odela za bankarske slubenike i berzanske meetare. Mani je taj zanat nauio od svog oca,
i zatim zapoeo malo preduzimljiviji posao.
Rat je bio dobar za posao. Milion ljudi je otilo u dobrovoljce izmeu avgusta i
Boia, i svakom od njih je bila potrebna uniforma. Mani je zaposlio svaku valju koju je
mogao da nae.
Sreom po nju, Etel je u Tajgvinu nauila da radi na ivaoj maini. Bio joj je
potreban posao. Iako je posedovala kuu i uzimula stanarinu od Mildred, morala je da
tedi novac za period nakon poroaja. Ali iskustvo traenja posla uinilo ju je
ozlojeenom i gnevnom. Otvarala su se razna nova radna mesta za ene, ali Etel je brzo
shvatila da mukarci i ene jo uvek nisu jednaki. Za poslovi na kojima su mukarci
zaraivali tri do etri funte ene su dobijale funtu nedeljno. A ak i tako, morae su da trpe
ikaniranje i neprijateljstva. Mukarci su u autobusima odbijali da pokau kartu eni
kondukteru, inenjerci su sipali ulje enama u njihove kutije s alatima, a enama koje su
radile u fabrici nije bio dozvoljen ulaz u pab kraj fabrike kapije. Etel je jo vie dovodilo
do besa to to su ti isti mukarci nazivali ene lenjim i nesposobnim ako su im deca ila u
dronjcima.
Na kraju, besna i nevoljna, odluila se za granu privrede u kojoj su se po tradiciji
zapoljavale ene, zaklinjui se da e promeniti taj nepravedni sistem pre nego to umre.
Ona protrlja lea. Trebalo bi da se porodi za nedelju ili dve, morae
V
da prestane da radi za koji dan. Sivenje je bilo vrlo nezgodno s tim velikim isturenim
stomakom, ali najtee joj je padao umor koji je pretio da je savlada.

Jo dve ene uoe na vrata, jedna sa zavojem na ruci. Svalje su se esto ubadale i
sekle ivaim iglama i otrim makazama. Etel ree:
Sluaj ti, Mani, trebalo bi da dri mali pribor za prvu pomo ovde, sa
zavojima i flaicom joda i jo nekoliko korisnih stvarica u jednoj limenoj kutiji.
On ree:
Je 1' ti misli da meni novac raste na drveu? - Tako je odgovarao na svaki
zahtev svoje radne snage.
Ali sigurno si na gubitku kad se neka od nas povredi - Etel e tonom umiljate
razlonosti. - Evo, dve ene su bile odvojene od svojih maina skoro sat vremena jer su
morale da odu do apotekara da im pogleda posekotinu.
V
Zena sa zavojem se isceri i ree:
A jo sam morala i da svratim do P s a i p a t k e da smirim ivce.
Mani e na to sarkastino Etel:
Pretpostavljam da bi elela da uz pribor za prvu pomo drim i flau dina.
Etel se ne osvrnu na to.
Sastaviu ti spisak i raspitau se koliko sve to kota, pa e onda moi da
odlui, u redu?
Nita ne obeavam - ree Mani, to je s njegove strane bilo neto najblie
obeanju.
Dobro, onda. - Etel se vrati svojoj maini.
Uvek je ona bila ta koja je od Manija traila da uvede mala poboljanja na radnom
mestu, ili se bunila kada je donosio tetne odluke, kao kada je traio da same plate za
otrenje svojih makaza. I bez namere da to uini, inilo se da je preuzela ulogu kakvu je
imao njen otac.
S druge strane prljavog prozora, kratko popodne prelazilo je u vee. Poslednja tri sata
radnog dana najtee su padala Etel. Lea su je bolela, a od jakog svetla u sobi imala je
glavobolju. Ali kada je dolo sedam sati, nije elela da ide kui. Pomisao da e sama
provesti vee bila je previe depresivna.
Kada je bila tek pristigla u London, zapala je bila za oko nekolicini mladia. Nijedan
od njih joj se nije bio zaista svideo, ali prihvatala je pozive u bioskop, muzike priredbe,
recitale i veernje izlaske u pab, i ljubila se s jednim od njih, mada ne s previe strasti.
Meutim, im je njena trudnoa poela da biva oigledna, svi su oni prestali da se
zanimaju za nju. Lepa devojka je jedno, a ena s bebom ve neto drugo.
Na njenu radost, te veeri se odravao sastanak Laburistike partije. Etel se bila
pridruila aldgejtskom ogranku Nezavisne laburistike
V
partije nedugo nakon to je kupila kuu. Cesto se pitala ta bi njen otac mislio o tome kad
bi znao. Da li bi poeleo da je izbaci iz svoje stranke, kao to ju je izbacio iz kue? Ili bi
mu potajno bilo drago? Verovatno to nikad nee saznati.

Gost tribine te veeri bila je Silvija Pankherst, jedna od voa sufraetkinja,

aktivistkinja koje su se borile za ensko pravo glasa. Rat je izazvao raskol u uvenoj
porodici Pankherst. Emelin, majka, zaklela se da odustaje od kampanje dok rat traje. Jedna
erka, Kristabel, stala je uz majku, ali je druga, Silvija, raskinula s njima dvema i nastavila
kampanju. Etel je bila na Silvijinoj strani: ene su trpele ugnjetavanje u ratu kao i u miru, i
nee se izboriti za pravdu dok ne dobiju pravo glasa.
Na ploniku ispred fabrike pozdravila se s drugim enama. Pod utim svetlom uline
rasvete ulice su vrvele od radnika koji su se vraali kuama, prolaznika koji su kupovali
namirnice za veeru i sveta koji je izlazio u veernji provod. Iz otvorenih vrata P s a i
p a t k e dopirao je dah toplog vazduha s mirisom kvasa. Etel je razumela ene koje su
provodile svoje veeri na takvim mestima. Pabovi su bili lepa mesta od domova mnogih
ljudi, i u njima je bilo prijatnog drutva i jeftinog i opojnog dina.
Pored paba se naiazila bakalnica K o d Li p m a n a , ali bila je zatvorena: patriotski
nastrojena rulja demolirala ju je zbog nemakog naziva, i sad su joj prozori i vrata bili
zamandaljeni daskama. Ironino, njen viasnik je
V
bio jedan Jevrejin iz Glazgova iji je sin otiao u rat u sastavu Skotske lake peadije.
Etel uhvati autobus. Bila je na dve stanice od svog odredita, bila je preumorna da bi
hodala.
Tribina se odravala u Kalvarija gospel holu, na istom mestu gde je ledi Mod drala
svoju kliniku. Etel je dola u Aldgejt jer je to bio jedini deo Londona za koji je ikada bila
ula, budui da ga je Mod pominjala mnogo puta. Hodnik je bio osvetljen veselim
petrolejskim svetiljkama, a jedan poret na ugalj na sredini prostorije ublaavao je ciu
zimu. Jeftine stolice na rasklapanje bile su postavljene u redovima, okrenute prema stolu i
govornici. Etel je pozdravio sekretar Ogranka partije, Berni Lekvit, studiozan, pedantan
ovek dobrog srca. Sada je izgledao zabrinuto.
Goa nam je otkazala dolazak - ree on.
Etel je bila razoarana.
V
Sta emo da radimo? - upita ona. Etel se osvrnu po prostoriji. - Ovde ve ima
vie od pedeset ljudi.
alju nam zamenu, ali ona jo nije stigla, i ne znam valja li ita. Ona ak nije
ni lan partije.
O kome se radi?
Zove se ledi Mod Ficherbert - dodade Berni s neodobravanjem. - Rekao bih
da je iz jedne od porodica koje poseduju rudnike.
Etel se nasmeja.
Zamisli to! - ree ona. - Ranije sam radila za nju.
Je li dobar govornik?
Nemam pojma.

Etel je bila zaintrigirana. Nije videla Mod jo od onog sudbonosnog utorka kada se
udala za Valtera fon Ulriha, a Britanija objavila rat Nemakoj. Etel je jo imala onu haljinu
koju joj je Valter kupio, paljivo umotanu u papir i okaenu u njenom ormanu s odeom.
Haljina je bila saivena od ruiaste svile s lepravom rupiastom nadsuknjom, i bila je
neto najlepe to je ikad posedovala. Sada, naravno, nije mogla da stane u nju. Osim toga,
haljina je bila previe dobra da bi je obukla za tribinu Laburistike partije. Jo uvek je
uvala i eir, u originalnoj kutiji iz prodavnice u Bond stritu.
Sela je na svoje mesto, zahvalna to moe da odmori noge, i ekala da sastanak
pone. Nikad nee zaboraviti odlazak u Ric, nakon venanja, s Valterovim zgodnim
roakom Robertom fon Ulrihom. Kad je ula u restoran, jedna ili dve ene su je popreko
pogledale, i ona je naslutila da je, iako je nosila skupu haljinu, neto odaje kao enu iz
radnike klase. Ali Etel nije marila za to. Robert ju je zasmejavao duhovitim i zajedljivim
dosetkama o garderobi i nakitu ostalih ena, a ona je njemu ispriala poneto o tome kako
je iveti u jednom velkom rudarskom gradiu, to se njemu uinilo udnijim od ivota
Eskima.
Gde li su oni sada? Valter i Robert su otili u rat, naravno, Valter u nemaku vojsku, a
Robert u austrougarsku, i Etel nije znala da li su mrtvi ili ivi. Nita vie nije ula ni o
Ficu. Pretpostavila je da je otiao u Francusku s Velkom peadijom, ali nije ak bila ni
sigurna u to. Bez obzira na sve, pratila je liste poginulih u novinama, sa strahom traei
prezime Ficherbert. Mrzela ga je zbog naina na koji se poneo prema njoj, ali svejedno je
bila zahvalna svaki put kad se njegovo ime ne bi pojavilo u tim spiskovima.
Mogla je da ostane u kontaktu s Mod prosto tako to e odlaziti na kliniku sredom, ali
kako bi objasnila svoje posete? Osim to se malo bila uplaila u julu, uoila je malo krvi
na donjem veu za koju ju je doktor Grinvard uverio da nema razloga za zabrinutost, nita
joj nije falilo.
Mod se, meutim, nije promenila za tih est meseci. Uetala je u hol spektakularno
obuena kao i uvek, sa eirom ogromnog oboda i visokim perom koje je izvirivalo iz
trake poput jarbola na kakvom jedrenjaku. Etel je odjednom sama sebi izgledala pohabano
u svom starom smeem kaputu. Mod uhvati njen pogled i prie joj.
Zdravo, Vilijamsova! Oprosti mi, Etel, htedoh rei. Kakvo prijatno
iznenaenje!
Etel se rukova s njom.
Oprostie mi to ne ustajem - ree ona, tapui se po naraslom stomaku. Mislim da u ovom trenutku ne bih mogla da ustanem ni kralju.
I ne pomiljaj na to. Moemo li se nai na nekoliko minuta posle tribine da
popriamo?
To bi bilo divno.
Mod prie stolu, i Berni otvori sastanak. Berni je bio ruski Jevrejin, poput mnogih
itelja londonskog Ist Enda. U stvari, mali broj ljudi iz tog
V

kraja bili su isti Engiezi. Bilo je dosta Velana, Skota i Iraca. Pre rata je tu bilo mnogo
Nemaca; sada su u njemu boravile na hiljade belgijskih izbeglica. Ist End je bio mesto
njihovog iskrcavanja s brodova, pa su se prirodno tu nastanjivali.
Iako su imaii posebnu gou, Berni je insistirao na tome da se prvo izvini zbog
izostanka oekivanog govornika, da se osvrne na trajanje prethodnog sastanka i na druge
zamorne rutinske stvari. Radio je u optinskoj upravi na odeljenju za biblioteke, i mnogo
je vodio rauna o detaljima. Napokon je Mod predstavio prisutnima. Ona je znalaki i sa
samopouzdanjem besedila o potlaenosti ena.
Zena koja obavlja isti posao kao mukarac treba da bude plaena isto - ree
ona. - Ali esto ujemo da mukarac mora da izdrava porodicu.
Nekoliko mukaraca u publici na to zaklima glavama: oni su uvek govorili upravo to
isto.
Ali ta je sa enom koja mora da izdrava porodicu? - Ovo izazva amor
slaganja meu enama. - Prole nedelje u Aktonu upoznala sam jednu devojku koja se
trudi da nahrani i obue svoje petoro dece s platom od dve funte nedeljno, dok njen mu,
koji je pobegao i ostavio je samu, zarauje pet funti i deset ilinga proizvodei brodske
propelere u Totenhamu, i troi svoj novac po pabovima!
Tako je! - ree neka ena iza Etel.
Nedavno sam priala s jednom enom u Bermondiju iji je mu poginuo kod
Ipra, ona mora da izdrava njegovo etvoro dece, pa ipak dobija samo ensku platu.
Sramota! - javi se nekoliko ena.
Ako se poslodavcu isplati da mukarcu plati iling po proizvedenoj varalici za
ribolov, isplati mu se da toliko plati i eni.
Mukarci stadoe nelagodno da se mekolje u svojim stolicama. Mod je arala po
publici elinim pogledom.
Kad ujem da se mukarci socijalisti zalau protiv jednakih plata za oba pola,
kaem im: Z n a i d o z v o l j a v a t e g r a m z i v i m p o s l o d a v c i m a d a t ret i r a j u e n e
kao jeftinu radnu snagu?
Etel je smatrala da je eni Modinog porekla potrebno dosta hrabrosti i nezavisnosti
da bi imala takve stavove. Takoe je zavidela Mod. Bila je ljubomorna na njenu prelepu
odeu i teno izraavanje. Povrh svega, Mod je bila udata za voljenog mukarca.
Nakon govora, mukarci laburisti su poeli agresivno da ispituju
V
Mod. Blagajnik stranke, jedan zajapureni Skot po imenu Dok Rid, ree:
Kako moete uporno da kukate o pravu glasa za ene dok nai momci ginu u
Francuskoj? - Zaue se glasni zvuci odobravanja.
Drago mi je to ste me to pitali, jer to pitanje mui mnoge mukarce i ene ree Mod. Etel se divila pomirljivom tonu njenog odgovora, koji je bio u lepom kontrastu
s neprijateljstvom ispitivaa. - Treba li normalna politika aktivnost da se nastavi tokom
rata? Da li vi treba da prisustvujete sastanku Laburistike partije? Treba li radniki

sindikati da nastave da se bore protiv eksploatacije radnika? Da li je Konzervativna partija

rasputena dok traje rat? Da li su nepravda i ugnjetavanje privremeno obustavljeni? Ja
kaem da NISU, drue. Ne smemo dozvoliti neprijateljima napretka da iskoriste rat za
svoje ciljeve. On ne sme postati izgovor za tradicionaliste da nas sputavaju. Kao to
gospodin Lojd Dord ima obiaj da kae, radimo kao i obino.
Nakon sastanka posluen je aj, posluile su ga, naravno, ene, i Mod sede kraj Etel,
skidajui rukavice da prihvati tacnu sa oljom od debele plave keramike svojim mekim
rukama. Etel je oseala da ne bi bilo lepo od nje da kae Mod istinu o njenom bratu, pa joj
je ispriala najnoviju verziju svoje fiktivne sage, da je Tedi Vilijams" poginuo u borbama
u Francuskoj.
Ljudima priam da smo bili venani - ona e, dodirujui jeftini prsten koji je
nosila. - Nije da iko vie mari za to. Kad momci idu u rat, devojke hoe da ih zadovolje,
udate ili ne. - Ona snizi ton. - Pretpostavljam da se nisi ula s Valterom.
Mod se nasmei.
V
Desila se neverovatna stvar. Citala si u novinama o Boinom primirju?
Da, naravno, Britanci i Nemci su razmenjivali poklone i igrali
V
fudbal na neutralnom terenu. Steta to nisu nastavili s tim primirjem, i odbili da se dalje
bore.
Potpuno se slaem. Ali Fic je naiao na Valtera!
Pa, to je sjajno.
Naravno, Fic ne zna da smo venani, pa je Valter morao da pazi ta pria. Ali
preneo mi je po Ficu da je mislio na mene na Boi.
Etel stegnu Modinu aku.
Znai, dobro je!
Borio se u Istonoj Pruskoj, a sada je na francuskom frontu, ali nije bio ranjen.
Hvala nebesima. Ali pretpostavljam da se nee uti s njim ponovo. Takva
srea se ne ponavija.
Ne. Moja jedina nada je da e ga iz nekog razloga poslati u neku
V
nentralnu zemiju, poput Svedske ili Sjedinjenih Drava, odakle moe da mi poalje pismo.
U suprotnom u morati da ekam dok se rat ne zavri.
A ta je s erlom?
Fic je dobro. Prvih nekoliko nedelja rata provodio se po Parizu.
Dok sam ja traila posao u nekoj groznoj fabrici, pomisli Etel gorko.
Mod nastavi:
Kneginja Bea je rodila deaka.
Fic mora da je vrlo srean to je dobio naslednika.
Svima nam je drago - ree Mod, i Etel se priseti da je ona aristokrata, osim to
je buntovnica.

Saistanak je okonan. Mod je ekao taksi, i njih dve se oprostie. Berni Lekvit ue u
autobus s Etel.
Bila je bolja nego to sam oekivao - ree on. - Aristokratkinja, naravno, ali
prilino na mestu. I prijateljski nastrojena, naroito prema tebi. Pretpostavljam da si dobro
upoznala tu porodicu dok si radila za njih.
Nisi ni svestan koliko, pomisli Etel.
Etel je ivela u jednoj tihoj ulici s niskim kuama u nizu, stare ali dobre gradnje, u
kojima su uglavnom iveli imuniji radnici, zanatlije i nadzornici sa svojim porodicama.
Berni je isprati i do ulaznih vrata. Verov a t n o e l i d a m e p o l j u b i z a l a k u n o .
Poigravala se s idejom da mu to dozvoli, samo zato to je bila zahvalna to postoji makar
jedan mukarac na svetu kojeg ona privlai. Zdrav razum je, meutim, prevagnuo: ne eli
da mu daje lanu nadu.
- Laku no, drue! - ree ona veselo, i ue unutra.
Na spratu nije bilo zvukova ni svetla: Mildred i njena deca ve su bili zaspali. Etel se
svue i lee u krevet. Bila je umorna, ali mozak joj je ubrzano radio, i nije mogla da zaspi.
Posle nekog vremena ona ustade i pristavi vodu za aj. Odluila je da pie svom bratu.
Otvorila je notes i otpoela.
Moja mala draga mlaana sestro Libi,
U njihovom detinjem ifarniku", itala se svaka trea re, a poznata imena su pisana
kao anagrami, tako da je ovo prosto znailo D r a g i B i l i . Seala se da joj je metod bio
da prvo napise poruku koju hoe da poalje, a zatim da ispuni dodatna mesta. Sada je
napisala:
Sama sam i prilino alosna.
Ako si sama ovde, kako sam shvatila 6rzo, i kad ti prifino do6ro ide, alosnaje situacija.
Kao dete je volela ovu igru, da izmilja tobonju poruku da bi sakrila onu pravu. Ona
i Bili su izmislili korisne trikove: precrtane rei su se vaile, dok podvuene nisu.
Odluila je da napie celu poruku koju eli, a zatim se vrati unazad i pretvori je u
ifru.
Londonske ulice nisu poploane zlatom, barem ne u Aldgejtu.
Razmiljala je da napie veselo pismo, da svoje nevolje prikae u povoljnijem svetlu.
A onda je pomislila, d o a v o l a s t i m , m o g u s v o m b r a t u d a k a e m i s t i n u .
Ranije sam verovala da sam pose6na. Ne pitaj zato. Ona misli da je previe do6ra za
fl6eroven, govorili su jUi, i 6iCi su u pravu.
Morala je da zatrepe i potisne suze kad se prisetila tih dana: ista uniforma, dobri
obroci u besprekorno istoj trpezariji za poslugu, i najbolje od svega, vitko prelepo telo
koje je nekad bilo njeno.
PogCedaj me sa. Radim dvanaest sati dnevno u fa6rici Manija Litova. (jfava me 6oCi
svakogjutra, a (ea neprestano. Rodiu 6e6u koju niko ne eCi. Ni mene niko ne eCi, osim jednog
dosadnog 6i6Ciotekara s naoarima.

Dugo je sisala vrh olovke, pa napisa:

Isto 6i 6iCo i da sam mriva.
II

Druge nedelje u mesecu jedan pravoslavni pop bi dolazio vozom od Kunlila do

Aberovena nosei kofer pun paljivo umotanih ikona i svenjaka, za svetu liturgiju za
ruske vernike.
Lav Pekov je mrzeo svetenstvo, ali uvek je prisustvovao molitvama, morao si, ako
eli da dobije besplatnu veeru posle toga. Sluba se drala u itaonici javne biblioteke.
Bila je to biblioteka Karnegi, podignuta zahvaljujui donacijama jednog amerikog
filantropa, sudei prema ploici u holu. Lav je znao da ita, ali nije zaista razumeo ljude
koji su itanje smatrali zadovoljstvom. Na tom mestu, novine su bile fiksirane za teke
drvene drae da ne bi bile ukradene, i stajao je znak na kojem je pisalo Tiina". Koliko
zabavno ovo mesto uopte moe da bude?
Lavu se najvei deo toga u vezi s Aberovenom nije svidao.
Konji su bili svuda isti, ali mrzeo je da radi pod zemljom: uvek je boravio u
polumraku i kaljao od ugljene praine. Na povrini je stalno padala kia. Nikad u ivotu
nije video da toliko pada kia. Nisu to bile oluje, niti iznenadne provale oblaka, posle
kojih sledi vedro i suvo vreme. Bila je to sitna kia koja je rominjala po itav dan, ponekad
i preko cele nedelje, penjui se uz pantalone nogavica, i slivajui mu se niz lea njegove
koulje.
V
Strajk se okonao u avgustu, nakon izbijanja rata, i rudari su se vratili na posao.
Veina je bila primljena nazad, i dobila svoje stare kue. Izuzeci su bili oni koje je uprava
oznaila kao bundije i podstrekae, i
veina njih je otila da se prijavi u Velku peadiju. Izbaene udovice su pronale
prebivalite. trajkbreheri vie nisu bili izopteni iz drutva; metani su na kraju doli do
stava da su i stranci bili rtve manipulacija kapitalistikog sistema.
Ali Lav nije zbog toga pobegao iz Sankt Peterburga. Britanija je bila bolja od Rusije,
naravno: bilo je dozvoljeno udruivanje radnika u sindikate, policija nije bila potpuno van
kontrole, ak su i Jevreji imali slobodu. Pa ipak, on nije nameravao da se zadovolji time da
provede ivot radei u nekom rudarskom gradiu u bestragiji dok mu ne pukne grbaa.
Grigorije
i on nisu o tome sanjali. To nije bila Amerika.
V
Cak i da je bio u iskuenju da ostane tu, oseao je dug prema Grigoriju da uini neto
vie. Znao je da se loe poneo prema bratu, ali bio se zakleo da e mu poslati kartu za put.
Lav je prekrio dosta obeanja u svom kratkom ivotu, ali to je nameravao da ispuni.
Bio je utedeo za vei deo cene karte od Kardifa do Njujorka. Novac je bio skriven
ispod kamena u podu kuhinje njegove kue u Velington rouu, zajedno s pitoljem i
bratovljevim pasoem. Toliko novca nije bio utedeo od svoje nedeljne plate, naravno: ona
mu je bila jedva dovoljna za pivo i duvan. Njegova uteevina poticala je od kocke.

Spirja vie nije bio njegov sauesnik. Mladi je otiao iz Aberovena posle nekoliko
dana i vratio se u Kardif da potrai laki posao. Ali nikad nije teko nai gramzivog
oveka, i Lav se sprijateljio sa zamenikom upravnika rudnika Risom Prajsom. Lav se
starao da Ris redovno dobija na kartama, i nakon partije bi podelili plen. Bilo je vano ne
preterati: i drugi su ponekad morali da pobede. Ako rudari shvate ta se dogaa, ne samo
da e to biti kraj nametanju partija, ve bi verovatno i ubili Lava. I zato se novac gomilao
polako, a Lav nije mogao da odbije besplatan obrok.
Popa su uvek ekala na stanici erlova kola. Odvezli bi ga do Taj gvina, gde bi dobio
erija i kolaa. Ako je kneginja Bea bila kod kue, ona bi ga pratila do biblioteke i ulazila
u prostoriju nekoliko sekundi pre njega, to ju je spasavalo da ne eka predugo s obinim
narodom.
Tog dana je veliki asovnik na zidu itaonice pokazivao nekoliko minuta posle
jedanaest kada je ona ula unutra u belom krznenom kaputu i sa ubarom koji su je titili
od februarskog mraza. Lav je potisnuo drhtaj: nije mogao da gleda u nju a da ne oseti isti
uas jednog estogodinjaka koji posmatra kako mu veaju oca.
Pop ude za njom u mantiji krem boje sa zlatnim pojasom. Danas je, prvi put, bio u
pratnji drugog mukarca u odedi popa koji je tek obukao mantiju, i Lav se okirao i
uasnuo kada je u njemu prepoznao svog biveg sauesnika u zloinu, Spirju. U Lavovoj
glavi je vladao haos dok su dva popa pripremala pet pogaa i razvodnjavali crno vino za
slubu. Je li Spirja pronaao boga i promenio se? Ili je popovska mantija samo jo jedna
krinka za krau i prevaru?
Stariji pop zapeva himnu. Nekoliko pobonijih mukaraca formiralo je hor, novitet
koji se njihovim velkim komijama veoma svideo, i sada su pevali zajedno s popom. Lav
se krstio kao i ostali, ali je sa strepnjom razmiljao o Spirji. Bilo bi tako nalik sveteniku
da izbrblja istinu i sve upropasti: mogao bi da se oprosti od kockanja, karte do Amerike, i
novca za Grigorija.
Lav se priseao poslednjeg dana na Anelu Gavrilu, kada je surovo zapretio Spirji da
e ga baciti u more samo zato to je u razgovoru pomenuo da e ga prevariti. Spirja bi lako
mogao sada da se seti toga. Lav poele da tada nije ponizio tog oveka. Lav je promatrao
Spirju tokom slube, pokuavajui da mu proita izraz lica. Kada je priao u prvi red da
primi hostiju i vino, pokuao je da uhvati pogled svog starog druga, ali nije video
nagovetaj prepoznavanja: Spirja se bio potpuno zadubio u ritual, ili se pretvarao da je
tako.
Nakon slube, dva popa se odvezoe kolima s kneginjom, a desetak ruskih
sledbenika poe peice za njima. Lav se pitao hoe li Spirja priati s njim u Taj gvinu, i
sekirao se zbog onoga to bi ovaj mogao rei. Hoe li se pretvarati da njihove prevare
nikad nije ni bilo? Ili e sve ispriati i navui gnev rudara na Lava. Hoe li zahtevati da
mu Lav plati da nikome ne kae?

Lav je bio u iskuenju da ode iz grada iz istih stopa. Vozovi do Kardifa su ili na
svakih sat ili dva. Da je imao vie novca mogao je odluiti da pobegne. Ali nije imao
dovoljno za kartu, pa je krenuo uzbrdo do erlove kue na ruak.
Dobili su da jedu u prostorijama za poslugu ispod stepenita. Hrana je bila ukusna:
gula od ovetine s hlebom koliko ti dua hoe, i piva da se spere grlo. Kneginjina
sredovena slukinja, Nina, pridruila im se da prevodi. Lav joj je bio drag, i postarala se
da on dobije dodatno sledovanje piva. Pop je jeo s kneginjom, ali je Spirja doao u
prostorije za poslugu i seo kraj Lava. Lav mu uputi svoj najiri osmeh.
V
- Pa, stari drue, ovo je iznenaenje! - ree on na ruskom. - Cestitam!
Spirja nije podlegao njegovom armu.
Da li jo igra karte, sine? - uzvrati on.
Lav nastavi da se smei ali snizi ton.
/
Cutau o tome, ako e i ti. Je li to poteno?
Priaemo posle veere.
Lav je bio ozlojeen. Na koju e Spirja stranu da krenel putem pravednosti ili ucene?
Kad se obed zavrio, Spirja izae na zadnja vrata, a Lav krene za njim. Ne
progovarajui, Spirja ga odvede do jedne bele rotunde nalik minijaturnom grkom hramu.
S njenog izdignutog podijuma mogli su da vide kad im neko prilazi. Padala je kia i voda
se slivala niz mermerne stubove. Lav strese kinicu s kaketa i vrati ga nazad na glavu.
Spirja ree:
Sea li se da sam te pitao, na onom brodu, ta e uiniti ako odbijem da ti
dam tvoju polovinu novca?
Lav je bio dopola nadneo Spirju preko ograde i pretio da e mu zavrnuti iju i baciti
ga u more.
Ne, ne seam se - slaga on.
Nije vano - ree Spirja. - Prosto sam eleo da ti oprostim.
P r a v e d n o s t , z n a i , pomisli Lav s olakanjem.
Ono to smo inili bilo je greno - ree Spirja. - Ispovedio sam se i dobio
oprost greha.
Onda neu traiti od tvog popa da igra karte sa mnom.
Ne ali se.
Lavu je dolo da zgrabi Spirju za guu, kao onda na brodu, ali Spirja vie nije
izgledao kao neko ko bi dozvolio da ga maltretiraju. Ironino, odora mu je dala muda.
Spirja nastavi:
Trebalo bi da razotkrijem tvoj zloin onima koje si opljakao.
Nee ti zahvaliti. Moda e se osvetiti tebi kao i meni.
Moja e me odora duhovnika zatititi.
Lav zavrte glavom.

Veina ljudi koje smo ti i ja opljakali su siromani Jevreji. Verovatno se

seaju popova koji su sa smekom gledali dok su njih Kozaci premlaivali. Zbog toga bi te
moda jo radije na smrt umlatili u toj odori.
Senka besa pree preko Spirjinog mladog lica, ali on natera sebe da se dobroudno
osmehne.
Vie se brinem za tebe, sine. Ne bih voleo da izazovem nasilje nad

tobom.
Lav je umeo da prepozna kada mu prete. - ta e
uiniti?
Pitanje je ta e ti uiniti.
Hoe li drati jezik za zubima ako prestanem to da radim.
-Ako prizna, iskreno se pokaje, i odustane od greha, bog e ti oprostiti, i onda nee
biti na meni da te kanjavam.
A i ti e se izvui nekanjeno s tim istim grehom, pomisli Lav.
U redu, uiniu tako - ree on. im je progovorio, shvatio je da je prebrzo
poklekao.
Spirjine sledee rei potvrdile su da se nije dao tako lako prevariti.
Proveriu - ree on. - I ako saznam da si prekrio obeanje dato meni i bogu,
otkriu tvoj zloin tvojim rtvama.
-1 oni e me ubiti. Svaka ast, oe.
Koliko ja mogu da vidim, to je najbolji iziaz iz moralne dileme. I moj mentor
se slae. Stoga, uzmi ili ostavi.
Nemam izbora.
Bog te blagoslovio, sine - ree Spirja.
Lav se udalji.
Otiao je s imanja Taj gvin i krenuo kroz kiu ka Aberovenu, puei se od besa.
K a k o t i p i n o z a j e d n o g p o p a , pomisli on gorko, d a t e l i i p r i l i k e d a
p o s t a n e b o l j i o v e k . Spirji je sad bilo dobro, hranu, odeu i smetaj su mu, i to
zauvek, obezbedili crkva i gladni vernici koji su davali novac koji nisu mogli priutiti sebi
da daju. Do kraja ivota Spirja nee morati da radi nita osim da peva himne i molitve i
petlja
V se sa deacima.
Sta Lav da radi? Ako prestane da nameta partije, trebae mu itava venost da utedi
dovoljno za put. Bio bi osuen da provede godine brinui se o ponijima u rudniku na
osamsto metara ispod zemlje. I nikad se nee iskupiti time to e poslati Grigoriju novac
za kartu do Amerike.
On nikad nije birao bezbedan put.
Otiao je do paba Dve krune. U Velsu, gde se potovao Sabat, pabovima nije bilo
dozvoljeno da rade nedeljom, ali to pravilo se slabo potovalo u Aberovenu. U gradu je
bio svega jedan policajac, poput veine ljudi, on nije radio nedeljom. Vrata Dve krune bila
su zatvorena samo da bi izgledalo kao da pab ne radi, ali redovne muterije su ulazile kroz
kuhinju, i pab je radio kao i obino.

Za ankom su sedeli braa Ponti, Doi i Doni. Pili su viski, neobinoza njih. Rudari
su pili pivo. Viski su pili imuni ljudi, a jedna flaa je u pabu verovatno trajala od jednog
do drugog Boia.
Lav narui kriglu piva i obrati se starijem bratu.
'De si, Doi.
'De si, Grigorije. - Lav se jo sluio bratovljevim imenom, koje se nalazilo u
pasou.
Danas si ba odreio kesu, je li, Doi?
Jata. Ja i mali bili u Kardifu jue da gledamo boks.
B r a a i s a m a l i e n a b o k s e re, p o m i s l i L a v : dva mukarca irokih ramena,
bikovskih ija i krupnih aka.
Je 1' bio dobar me?
Crni Denkins protiv Tonija Rimljanina. Kladili smo se na Tonija, poto je
Talijan kao mi. Kvota je bila trinaest prema jedan, i nokautirao je Denkinsa u treoj.
Lav je ponekad imao potekoa sa kolskim engleskim, ali razumeo je ta znai
trinaest prema jedan". On ree:
Treba da doete da igrate karte. Kre... - oklevao je, pa se setio fraze. - Krenulo
vas je.
O, ne elim odmah da izgubim novac - ree Doi.
Meutim, kada se drutvo za kartanje skupilo u ambaru pola sata kasnije Doi i
Doni su bili tamo. Ostali igrai su bili Rusi i Velani. Igrali su lokalnu verziju pokera
poznatu kao poker s tri karte. Lavu se sviala. Nakon to bi im bile podeljene tri poetne
karte, igrai nisu dobijali nove niti menjali postojee karte, tako da su partije bile brze.
Ako bi jedan igra podigao ulog, igra do njega morao je da uloi isti iznos, nije mogao da
ostane u igri dajui prvobitni ulog, tako da je pot brzo rastao. S davanjem uloga bi se
nastavljalo sve dok ne bi ostala samo dva igraa, u kom sluaju bi jedan od njih mogao da
zavri tu rundu udvostruivi prethodni ulog, nakon ega je njegov protivnik morao da
pokae karte. Najbolja ruka je bila triling, zvana prijal, a najjai prijal inile su tri trojke.
Lav je prirodno umeo da oseti ko ima dobitnu ruku, i obino bi dobijao na kartama i
bez varanja, ali to je bilo previe sporo.
U svakoj rundi karte je delio sledei igra sleva, tako da je Lav samo povremeno
mogao da nameta karte. Meutim, postojalo je hiljadu naina da se vara, i Lav je smislio
prost nain koji je omoguavao Risu da mu da do znanja da ima dobru ruku. Lav bi tada
nastavljao da die ulog, bez obzira na jainu karata u ruci, kako bi to vie poveao pot. U
veini
sluajeva svi ostali bi odustali, a Lav bi onda izgubio od Risa.
Dok se prva ruka delila, Lav je odluio da e mu to biti poslednja partija pokera. Ako
poisti brau Ponti, verovatno e moi da kupi kartu za put. Sledee nedelje Spirja e se

raspitati da bi saznao da li Lav jo uvek organizuje kartanje. Lavova elja je bila da tada
ve bude na moru.
Tokom naredna dva sata Lav je posmatrao kako Ris sve vie dobija, i govorio sebi da
je Amerika blia sa svakim osvojenim penijem. Obino nije voleo nikoga da opeljei do
gole koe, jer je eleo da se vrate naredne nedelje. Ali danas je bio dan da se ide na glavni
zgoditak. Dok je napolju popodne prelazilo u vee on je doao na red da deli. Doiju
Pontiju je dao tri keca, a Risu tri trojke. U ovoj igri, trojka je jaa od keeva. Sebi je dao
par kraljeva, to mu je bilo opravdanje da ide na veliki ulog. Ostao je u rundi dok Doi
nije gotovo ostao bez novca, nije eleo da skuplja bilo kakve priznanice za naplatu duga.
Doi je iskoristio svoj poslednji novac da bi video Risovu ruku. Izraz Doijevog lica kada
mu je pokazao tri trojke bio je i komian i alostan. Ris pokupi novac. Lav ustade i ree:
- Ja sam vorc. - Igra se zavriila i svi se vratie u pab, gde je Ris astio turu pia da
utei gubitnike. Braa Ponti su se vratila pivu, a Doi ree:
- Pa dobro, kako dolo, tako i otilo, a?
Nekoliko minuta kasnije Lav izae napolje, a Ris za njim. U dve krune nije bilo
toaleta tako da su muki odlazili do stazice iza ambara. Jedino osvetljenje dopiralo je od
jedne udaljene uline lampe. Ris brzo dade Lavu njegovu polovinu plena, delom u
kovanicama, a delom u novim viebojnim papirnim novanicama, zekenim za funtu i
smeim za deset ilinga.
Lav je znao tano koliko mu sleduje. Bio je prirodno nadaren za aritmetiku, kao i za
procenu kad moe da pobedi u kartama. Izbrojae novac kasnije, ali bio je siguran da ga
Ris nee prevariti. Ve je bio pokuao, jednom prilikom. Lav je otkrio da je njegov deo za
pet ilinga manji, koliina koju bi nepaljiv ovek moda prevideo. Lav je otiao do
Risove kue, nabio cev revolvera Risu u usta i nategao oroz. Ris je napunio gae od
straha. Posle toga novac je uvek bio deljen tano do u pola penija.
Lav nagura novac u dep od kaputa i njih dvojica se vratite u pab. Dok su ulazili, Lav
vide Spirju. Bio je skinuo mantiju i na sebi je imao kaput koji je nosio na brodu. Stajao je
za ankom, ne pijui, ve priajui srdano s malom grupom Rusa, ukljuujui i neke od
kartaroa.
Istog trenutka srete Lavov pogled.
Lav se okrete u mestu i izae, ali znao je da je prekasno. Stao je brzo da se udaljava
uzbrdo ka Velington rouu. Spirja e ga raskrinkati, bio je siguran u to. Moda ve sad
objanjava kako to Lav vara na kartama, a ipak ispada gubitnik. Ljudi e biti izvan sebe od
besa, a braa Ponti e eleti da povrate svoj novac. Dok se pribliavao kui, ugledao je
oveka s koferom koji je iao u suprotnom pravcu, i u svetlosti ulinog fenjera prepoznao
je svog mladog komiju poznatog kao Bili Sa Isusom.
'De si, Bili - ree on.
'De si, Grigorije.
Deko je izgledao kao da odlazi iz grada, to je pobudilo Lavovu znatielju.

Ide negde?
U London.
Lavovo zanimanje poraste.
Kojim vozom?
U est, do Kardifa. - Putnici za London su morali da presedaju u Kardifu.
Koliko je sad?
Dvadeset do est.
Vidimo se, onda. - Lav ue u kuu. Uhvatie isti voz kao i Bili, odluio je.
Upalio je elektrinu sijalicu u kuhinji i podigao kamen u podu. Izvadio je svoju
uteevinu iz skrovita, paso s bratovljevim imenom i fotografijom, kutiju s mecima i
pitolj, nagan M1895, koji je bio osvojio na partiji pokera od jednog kapetana. Proverio je
burence da se uveri da u svakom leitu stoji pun metak: aure ispaljenih metaka nisu
automatski ispadale iz pitolja, ve su morale biti runo izvaene prilikom ponovnog
punjenja. On stavi novac, paso i pitolj u dep svog kaputa.
Na spratu je pronaao Grigorijev kartonski kofer s rupom od metka. U njega je
spakovao municiju i svoju drugu koulju, rezervne gae i dva pila karata. Sat nije imao,
ali izraunao je da je prolo pet minuta otkako je susreo Bilija. To znai da je imao jo
petnaest minuta da doe do stanice, to je bilo dovoljno.
Spolja s ulice zaue se glasovi nekoliko mukaraca.
Nije eleo obraun. Bio je jak, ali i rudari su bili vrsti momci. ak i ako izae kao
pobednik iz tue, propustie voz. Mogao bi da upotrebi pitolj, naravno, ali u ovoj zemlji
je policija ozbiljno shvatala posao hvatanja ubica, ak i kad su rtve bili neugledni ljudi. U
krajnjem sluaju, proveravali bi putnike na dokovima u Kardifu i oteali mu kupovinu
karte. Za njega je na svaki nain bilo bolje ako bi mogao da napusti grad bez ikakvog
nasilja.
Izaao je na zadnja vrata i pourio stazom, hodajui to je tie mogao u tekim
izmama. Tlo pod nogama bilo je blatnjavo, kao to u Velsu gotovo uvek biva, pa su
njegovi koraci sreom pravili malo buke. Na kraju staze je skrenuo u jednu uliicu i izbio
na svetlost fenjera. Nunici na sredini puta titili su ga od pogleda bilo koga ko bi stajao
ispred njegove kue. Pourio je dalje.
Dve ulice dalje shvatio je da ga taj put vodi pokraj Dve krune. Zastao je i razmislio
na trenutak. Znao je plan gradskih ulica, jedini alternativni put zahtevao bi od njega da se
vrati nazad. Ali su ljudi ije je glasove uo jo uvek moda u blizini kue. Morao je da
rizikuje i proe pored Dve krune. Skrenuo je u drugu uliicu i zatim na puteljak koji je
vodio iza paba.
Dok se pribliavao ambaru gde su igrali karte uo je glasove i ugledao obrise jo dva
mukarca, mutne spram ulinog fenjera na suprotnom kraju staze. Vreme mu je isticalo, ali
se ipak zaustavio i reio da saeka da se vrate unutra. Pribio se uz visok drveni plot da bi
bio manje uoljiv. Njima kao da se nije urilo.

Hajde - proaputa. - Zar neete da se vratite u toplo? - Kia mu je kapala s

kaketa i slivala mu se niz vrat.
Oni napokon udoe unutra, a Lav izroni iz senki i nastavi dalje brzim korakom.
Proao je pokraj ambara bez ikakvog incidenta, ali dok se udaljavao od njega zauo je jo
glasova. On opsova. Muterije su pile pivo jo od podneva i do ovog trenutka, esto
pohodili stazu iza ambara. On u kako ga neko dovikuje,
Ehej, drukane. - Nain na koji su ga oslovili znaio je da ga nisu prepoznali.
On se napravi da nije uo i produi dalje. uo je priguen razgovor. Veina rei je
bila nerazgovetna, ili mu se uini da jedan ovek kae:
Izgleda kao neki Ruja. - Rusi su se drugaije oblaili od Britanaca, i Lav
pogodi da oni mogu da razaznaju kroj njegovog odela i oblik njegovog kaketa na svetlu
fenjera kojem se brzo primicao. Meutim, ljudi koji izidu iz paba obino moraju hitno da
odgovore zovu prirode, i mislio je da nee krenuti za njim pre nego to se olakaju.
On skrete u sledeu ulicu i izgubi im se iz vida. Naalost, sumnjao je da su zaboravili
na njega. Spirja je do sada sigurno ispriao svoju priu, i neko e uskoro shvatiti znaaj
toga to je jedan Rus ide ka centru grada s koferom u ruci.
Mora da stigne na taj voz.
On potra.
V
Zeleznika pruga je leala u dolini tako da je put ka stanici stalno iao nanie. Lav je
lako trao, prevaljujui razdaljinu dugim koracima. Iznad krovova je mogao da vidi svetla
stanice i, kako se primicao, dim iz dimnjaka voza koji je stajao na peronu. On pretra
preko trga u ue u staninu zgradu. Kazaljke velikog sata stajale su na minut do est. On
pouri do altera za prodaju karata i izvadi novac iz depa.
Kartu, molim - ree.
Kuda biste eleli veeras? - upita slubenik ljubazno.
Lav urno pokaza put perona.
Taj voz tamo!
Taj voz staje u Aberdareu, Pontipridu...
Kardif! - Lav pogleda gore u sat i vide veliku kazaljku kako prolazi poslednji
podeok i zaustavlja se, blago zadrhtavi, na estici.
U jednom pravcu ili povratnu? - upita slubenik bez urbe.
U jednom pravcu, brzo!
Lav u pisak voza. Oajan, poe da prebrojava kovanice u svojoj ruci. Znao je cenu
karte, iao je do Kardifa dvaput u poslednjih est meseci, i stavio je novac na pult.
Voz polako krete.
Slubenik mu dade kartu.
Lav je zgrabi i ode.
Ne zaboravite kusur! - ree slubenik.
Lav prie rampi.

Kartu, molim - ree peronski slubenik, iako je upravo video Lava kako je
kupuje.
Gledajui preko rampe, Lav vide kako voz ubrzava.
Slubenik mu otkuca kartu i ree:
Zar ne elite kusur?
Vrata stanine zgrade irom se otvorie i braa Ponti uletee unutra.
Tu li si! - viknu Doi, i jurnu na Lava.
Lav ga iznenadi time to mu poe u susret i udari ga pravo u lice. To je zaustavilo
Doija u mestu. Doni se zabi u lea svog starijeg brata i obojica padoe na kolena. Lav
iupa svoju kartu iz slubenikovih ruku i otra na peron. Voz se dosta brzo kretao. Trao
je uporedo s njim za trenutak. Jedna vrata se odjednom otvorie i Lav ugleda prijateljsko
lice Bilija Sa Isusom. Bili viknu:
Skai!
Lav se baci ka vozu i stade jednom nogom na prag. Bili ga uhvati za miicu. Ljuljali
su se za trenutak dok je Lav oajniki pokuavao da se privue. Bili ga onda cimnu i
uvue ga. On zahvalno utonu u sedite. Bili zatvori vrata i sede preko puta njega.
Hvala ti - ree Lav.
Uspeo si za dlaku - ree Bili.
Ali sam uspeo - Lav e cerei se. - To je jedino vano.
III

Na stanici Padington sledeeg jutra Bili se raspitao u kom pravcu je Aldgejt. Jedan
prijateljski nastrojeni Londonac naizust mu dade detaljna uputstva, od ega je njemu svaka
re bila potpuno nerazumljiva. Zahvalio je oveku i izaao sa stanice.
Nikad ranije nije bio u Londonu, ali znao je da se Padington nalazi na zapadu, a da
siromasi ive na istoku, pa je poao u susret suncu. Grad je bio jo vei nego to je on
zamiljao, mnogo prometniji od Kardifa i zbunjujui, ali on je uivao u svemu tome: u
buci, brzom saobraaju, masi ljudi, a ponajvie u radnjama. Nije znao da na svetu ima tako
mnogo radnji. K o l i k o l i s e s a m o p o t ro i u l o n d o n s k i m r a d n j a m a s v a k o g a
d a n a ? , pitao se. M o r a d a s e r a d i o h i l j a d a m a f u n t i , m o d a i m i l i o n i m a .
Obuzeo ga je oseaj slobode koji je prilino opijao. Ovde ga niko nije poznavao. U
Aberovenu, ak i u Kardifu, koji je povremeno poseivao, uvek je bio na oku nekom od
prijatelja ili rodbine. U Londonu je mogao da ide ulicom drei se za ruke s nekom lepom
devojkom, a njegovi roditelji nikad ne bi za to saznali. Nije imao nameru da to uini, ali
sama pomisao da bi mogao, i injenica da je svuda unaokolo bilo toliko lepo obuenih i
doteranih devojaka, bila je zanosna.
Posle nekog vremena on ugleda autobus na kojem je s prednje strane pisalo
Aldgejt", i ukrca se u njega. Etel je u pismu spominjala Aldgejt.

Kada je deifrovao njeno pismo vrlo se zabrinuo. O njemu, naravno, nije mogao da
pria s roditeljima. Saekao je dok nisu bili otili na veernju slubu u kapelu Betezda, u
koju on vie nije iao, i zatim je napisao poruku.
Draga mama,
Brinem se za nau Et i otiao sam da je naem. ao mi je to sam kriom otiao, aCi
ne eim svau.
S (ju6av(ju tvoj sin, BiCi.
Budui da je bila nedelja, on je ve bio okupan i obrijan, i u svom najboljem odelu.
Bilo je iznoeno jer ga je dobio od oca, ili imao je istu belu koulju s crnom pletenom
kravatom. Bio je prespavao u ekaonici na stanici u Kardifu i uhvatio voz u ranim satima
u ponedeljak ujutru.
Kondukter u autobusu ga je obavestio kad su stigli u Aldgejt, i on je siao. Bio je to
siromaan kraj, s ruevnim kuama i atrljama, ulinim tezgama na kojima se prodavala
polovna garderoba, i bosonogom decom koja su se igrala po prljavim stepenitima. Nije
znao gde Etel ivi, nije bila navela adresu u svom pismu. Jedini njegov trag bio je: R a d i m
d v a n a e s t s a t i d n e v n o u f a b r i c i M a n i j a Li t o v a .
Prieljkivao je da ispria Etel o svim novim deavanjima u Aberovenu. Saznala je iz
novina da trajk udovica nije urodio plodom.
V
Bili je kljuao od besa kad bi se prisetio toga. Sefovi su mogli da se ponaaju neuveno jer
su drali sve konce u svojim rukama. Posedovali su rudnike i kue, a ponaali su se kao da
poseduju i ljude. Zbog raznih sloenih pravila franize, veina rudara nije imala pravo
glasa, tako da je itelje Aberovena u parlamentu predstavljao jedan konzervativac koji je
neizbeno bio na strani kompanije. Otac Tomija Grifitsa je govorio da se nikad nita nee
promeniti bez revolucije nalik onoj u Francuskoj. Bilijev otac je govorio da im je potrebna
laburistika vlada. Bili nije znao ko je od njih dvojice u pravu.
On prie jednom mladiu prijateljskog izgleda i upita:
Znate li kako se stie do fabrike Manija Litova?
ovek mu odgovori na jeziku koji zvuae kao ruski.
On pokua ponovo, i ovoga puta nae jednog Engleza koji nikad nije uo za Manija
Litova. Aldgejt nije bio kao Aberoven, gde je svaki prolaznik na ulici znao put do svakog
lokala u gradu. Da li je prevalio toliki put i potroio onoliki novac na voznu kartu, ni za
ta?
Jo nije bio spreman da odustane. Proarao je pogledom prometnu ulicu u potrazi za
ljudima koji su izgledali kao Britanci koji idu nekakvim poslom, nosei alate ili gurajui
kolica. Ispitao je jo petoro ljudi bez mnogo uspeha, a zatim naiao na jednog istaa
prozora s merdevinama.
- Fabrika Manija Litova? - ponovi ovek. Uspeo je da izgovori Litov" bez glasa ,,t",
umesto njega ispustivi grlen zvuk nalik lakom kalju. - Fabrik odea?
Izvinjavam se - ree Bili ljubazno. - Moete li da ponovite?

Fabrik odea. Mesto gde pravi odea, aket, pantalon i emiri.

Hm... verovatno da - ree Bili, oajan.
ista prozora klimnu glavom.
Prave napre, osamst metar, pa dno, Ok rota rud.
Pravo napred? - ponovi Bili. - Osamsto metara?
Jes', da deno.
Da skrenem desno?
Ok rou rud.
Ok ru roud?
Ne mo promai.
Ispostavilo se da se uiica zove Ouk grouv roud. Nije tu bilo nikakvog gaja, a kamoli
hrastovog1. Bila je to jedna uska, vijugava ulica s tronim kuama od cigle koja je vrvela
od ljudi, konja i vunih kolica. Raspitavi se za pravac jo dva puta, Bili je doao do kue
ugnedene izmeu paba P a s i p a t k a i jedne daskama obloene radnje s nazivom K o d
L i p m a n a . Ulazna vrata su bila otvorena. Bili se popeo do poslednjeg sprata, gde se
obreo u prostoriji s dvadesetak ena koje su ile britanske vojne uniforme. One su
nastavile da rade za svojim ivaim mainama, naizgled se ne obazirui na njega, dok
jedna napokon ne ree:
Udi, lepi, neemo te pojesti, mada, kad malo razmislim, i mogla bih
V
malo da te gricnem. - Zene se zakikotae.
Traim Etel Vilijams - ree on.
Ona nije ovde - ree ona ista ena.
Zato? - upita on sa strepnjom. - Je li bolesna?
VV
Sta se to tebe tie? - Zena ustade sa svog mesta. - Ja sam Mildred - ko si ti?
Bili je zurio u nju. Bila je lepa, ak i sa zejim" zubima. Imala je jarkocrveni
karmin, a ispod eira su joj izvirivale plave lokne. Bila je umotana u debeo, bezoblian
sivi kaput, ali je on uprkos tome primetio kako joj se kukovi zanosno njiu dok mu je
prilazila. Bio je previe oaran njom da bi prozborio. Ona ree:
Nisi ti valjda ono kopile koje ju je napumpalo i zatim uhvatilo maglu, je li?
Biliju se povrati glas.
Ja sam njen brat.
Oh! - uskliknu ona. - Jebote, ti si Bili?
Bili zinu u udu. Nikad ranije nije uo takav renik od jedne ene.
Ona ga je dobro odmerila bez stida.
Ti jesi njen brat, to mi je jasno, mada izgleda kao da ti je vie od esnaest. Glas joj je smekao tako da je osetio toplinu iznutra. - Ima iste tamne oi i lokne.
Gde mogu da je pronaem? - upita on.
Ona mu uputi izazovan pogled.
1 Engl.: Oak Grove Road- Ulica hrastovog gaja. (Prim. prev.)

Sluajno znam da ona ne eli da njena porodica otkrije gde ona ivi.
Boji se mog oca - ree Bili. - Ali napisala mi je pismo. Zabrinuo sam se za nju
pa sam doao vozom.
V
Cak iz te zabiti u Velsu odakle je ona?
Nije to zabit - Bili e ozlojeeno. Onda slegnu ramenima, pa ree: - Pa, dobro,
jeste.
Svia mi se tvoj naglasak - ree Mildred. - Meni to zvui kao pesma.
Zna li gde ona ivi?
Kako si pronaao ovo mesto?
Pomenula je da radi u fabrici Manija Litova u Aldgejtu.
V
Pa ti si jebeni Serlok Holms, je li? - ona e, s prizvukom nevoljnog divljenja u
glasu.
Ako mi ti ne kae gde je ona, neko drugi hoe - ree on s vie samopouzdanja
nego to ga je zaista imao. - Ne idem kui dok je ne vidim.
Ubie me, ali dobro - ree Mildred. - Natli strit broj 23.
Bili je upita za pravac. Zamolio ju je da mu kae to polako.
Ne zahvaljuj mi - ree ona dok je odlazio. - Samo me zatiti ako Etel pokua da
me ubije.
Dobro, vidimo se - ree Bili, mislei kako bi bilo uzbudljivo kad bi mogao da
zatiti Mildred od neega.
Ostale ene su ga glasno pozdravljale i slale mu poljupce dok je odlazio, na ta se on
postideo.
Natli strit je bio oaza tiine. Kue su bile poreane u nizu jedna uz drugu, prizor na
koji se Bili navikao nakon samo jednog dana provedenog u Londonu. Bile su mnogo vee
od rudarskih kuica, s malim dvoritima spreda umesto da vrata odmah izlaze na ulicu.
Utisak reda i jednoobraznosti stvarali su istovetni prozori, svaki dvanaest delova, u
redovima du cele ulice.
On pokuca na vrata s brojem dvadeset tri, ali mu niko ne otvori vrata. Bili se
zabrinuo. Zato nije otila na posao? Je li bolesna? Ako nije, zato nije kod kue?
On proviri kroz otvor za potu i vide hodnik s uglaanim crvenim podom i ivilukom
na kojem je visio stari smei kaput koji mu bee znan. Dan je bio hladan: Etel ne bi izala
bez kaputa. On prie prozoru i pokua da proviri unutra, ali nije mogao da vidi kroz
mreastu zavesu.
Vratio se ispred vrata i ponovo provirio kroz otvor za potu. Prizor je bio isti, ali je
ovoga puta Bili uo neki zvuk. Bio je to dugo, bolno stenjanje. On prinese usne otvoru i
viknu:
Et! Jesi li to ti? Bili ovde.
Nustupila je duga tiina, a zatim se stenjanje ponovilo.
Prokletstvo - ree on.

Vrata su se zakljuavala rezom. To je znailo da je enski" deo reze verovatno s dva

rafa privren za tok od vrata. On udari vrata korenom dlana. Nisu delovala naroito
vrsto, i on pretipostavi da su izraena od jeftine borovine, i stara dosta godina, izmae se
nazad, podie desnu nogu i utnu vrata onom svoje teke rudarske izme. Zau se zvuk
cepanja drveta. On sunu jo nekoliko puta, ali vrata se ne otvorie.
Poeleo je da ima malj.
Pogledao je levo i desno niz ulicu, nadajui se da e ugledati kakvog radnika s
alatom, ali u ulici nije bilo nikoga osim dva musava deaka koji su ga posmatrali sa
zanimanjem. Spusti se kratkom batenskom stazom do kapije, okrenu se, i zatra na vrata,
udarivi u njih desnim ramenom. Vrata se otvorie s treskom i on upade unutra. Bili
ustade, trljajui povreeno rame, i odgurnu rascepljena vrata od sebe. Kua se inila
tihom.
Et? - pozva je on. - Gde si?
Ponovo se zau stenjanje, i on poe ka izvoru tog zvuka do prve sobe u prizemlju.
Bila je to enska spavaa soba, s porcelanskim statuetama iznad kamina i cvetnim
zavesama na prozoru. Etel je bila na krevetu, u sivoj haljini koja ju je pokrivala poput
atora. Nije leala, ve stajala na akama i kolenima, stenjui.
Sta ti je, Et? - ree Bili, piskavim uplaenim glasom koji je i njega iznenadio.
Ona doe do daha.
Beba izlazi.
Oh, pobogu. Bolje da pozovem lekara.
Prekasno je, Bili. Isuse boe, kako boli.
Zvui kao da umire!
Ne, Bili, poroaj je takav. Doi tudijer ovde, i dri me za ruku. . .
Bili klee kraj kreveta, a Etel ga uze za ruku. Pojaala je stisak i
ponovo poela da stenje. Stenjanje je bilo due i bolnije nego ranije, a ruku mu je tako
jako stezala da je pomislio da e mu slomiti neku kost. Stenjanje se pretvorilo u vrisak, a
onda je poela da dahe kao da je pretrala kilometar. Malo zatim, ona ree:
Izvini, Bili, ali morae da mi pogleda ispod suknje.
Oh! - izusti on. - Oh, dobro. - Nije ba shvatio, ali pomislio je da je bolje da
uradi kako mu je rekla. On podie rub Eteline haljine. - O, Isuse! - ree. Posteljina ispod
nje bila je natopljena krvlju. Posred toga leao je ruiasti mali stvor sav u sluzi. Bili je
razaznao krupnu okruglu glavu sa zatvorenim oima, dve siune ruke i dve noge. - To je
beba! - ree on.
Uzmi je, Bili - ree Etel.
Ko, ja? - ree. - Oh, dobro.
On se nagnu nad krevet. Podvue aku pod bebinu glavu, a drugu pod njenu malu
guzu. Video je da je deak. Beba je bila mokra i klizava, ali Bili je uspeo da je uzme. Jo
je bio povezan pupanom vrpcom uz Etel.

ne.
V

Jesi li je uzeo? - upita ona.

Jesam - ree on. - Imam ga. Deak je.
Die li?
Ne znam. Kako da proverim? - Bili potisnu paniku. - Ne, ne die. Mislim da

Sljepni ga po guzi, ne previe jako.

Bili okrenu bebu na stomak, drei ga bez po muke u jednoj ruci, i otro ga ljepnu
po zadnjici. Dete istog trena otvori usta, udahnu vazduh, i kmeknu u znak protesta. Bili je
bio ushien.
Vidi ti to! - ree on.
Dri ga koji sekund dok se ja ne okrenem. - Etel se spusti u sedei poloaj i
poravna haljinu. - Daj mi ga.
Bili joj ga paljivo predade. Etel namesti bebu u prevoju ruke i obrisa mu lice svojim
rukavom.

- Prelep je - ree ona.

Bili ba nije bio siguran u to.
Vrpca privrena za bebin pupak bila je plava i zategnuta, ali sada se smreurala i
pobledela. Etel ree:
Otvori tu tudijer fioku i donesi mi makaze i klupko konca.
Etel zaveza dva vora na vrpci, pa je presee izmeu vorova.
Eto - ree ona. Raskopa haljinu spreda. - Pretpostavljam da se nee postideti
nakon onog to si upravo video - ree, pa izvadi jednu dojku i stavi je bebi u usta. Ona
poe da sisa.
Bila je u pravu: Bili se nije postideo. Sat vremena ranije uasnuo bi ga prizor golih
grudi njegove sestre, ali takav oseaj sada se inio trivijalnim. Oseao je samo neizrecivo
olakanje to je beba dobro. Zurio je, posmatrajui ga kako sisa, udei se majunim
prstima. Oseao se kao da je prisustvovao udu. Lice Bilija je bilo vlano od suza i zapitao
se kad je to zaplakao: nije se seao toga. Beba zaspa prikino brzo. Etel zakopa haljinu.
Okupaemo ga za koji minut - ree ona. Onda sklopi oi. - Moj boe Bili.
Nisam znaia da e toliko boleti.
Bili ree:
Ko mu je otac, Et?
Erl Ficherbert - ree ona. Zatim otvori oi. - E bokte, nisam nameravala da ti to
kaem.
Prokleta svinja - ree Bili. - Ubiu ga.

peTNAeSTO POGLAVLJE
Jun - septembar 1915.
Dok je brod pristajao u njujorku luku, Lavu Pekovu je sinulo da Amerika moda
nije tako sjajna kao to je njegov brat Grigorije bio rekao. Pripremio se za strano
razoaranje. Ali to nije bilo potrebno. Amerika je bila sasvim onakva kakvoj se i nadao:
bogata, iva, uzbudljiva i slobodna.
Tri meseca kasnije, jednog vrelog junskog popodneva, on je radio u tali jednog
hotela u Bafalu, timarei konja jednog gosta. Vlasnik tog mesta bio je Josif Vjalov, koji je
podigao lukoviasti krov na staroj Gradskoj taverni i preimenovao je u hotel Sankt
Peterburg, moda iz nostalgije prema gradu iz kojeg je otiao kao dete.
Lav je radio za Vjalova, kao i mnogi ruski imigranti u Bafalu, ali
V
nikad nije sreo tog oveka. Cak i da jeste, nije bio siguran ta bi mu rekao. Porodica
Vjalov u Rusiji bila je prevarila Lava ostavivi ga u Kardifu, i to ga je peklo. S druge
strane, zahvaljujui papirima koje su obezbedili Vjalovi iz Sankt Peterburga, Lav po
prispeu nije imao nikakvih problema s imigracionom slubom Sjedinjenih Drava. A im
je pomenuo prezime Vjalov u jednom baru u Kanal stritu, odmah je dobio posao.
Govorio je engleski svakodnevno u proteklih godinu dana, jo otkako su ga iskrcali u
Kardifu, i poinjao je da govori teno. Amerikanci su mu govorili da ima britanski
naglasak i nisu bili upoznati s nekim izrazima koje je nauio u Aberovenu, kao to su
tudijer tu" i tudijer ovde", na kraju reenica. Ali znao je da kae otprilike sve to mu je
bilo potrebno, i devojke su bile oarane kad bi im rekao ljubavna moja".
U nekoliko minuta do est, malo pre nego to e zavriti svoj radni dan, njegov
drugar Nik ue u dvorite ispred konjunice s cigaretom izmeu usana.
Fatima brend - ree on. On povue dim s prenaglaenim uivanjem. -Turske
cigarete. Sjajne su.
Nikovo puno ime bilo je Nikolaj Davidovi Fomek, ali ovde su ga zvali Nik Forman.
Povremeno je uestvovao u Lavovim pokerakim partijama, preuzevi ulogu koju su pre
njega imali Spirja i Ris Prajs, iako je uglavnom bio lopov.
Koliko? - upita Lav.
U radnjama, pedeset centi za limenu kutiju sa stotinu cigareta. Za tebe, deset
centi. Prodaji ih za etvrt dolara.

V Lav je znao da je fatima popularna marka. Bie lako prodati ih upola

cene. On se osvrte po dvoritu. Sefa nije bilo nigde na vidiku.
U redu.
Koliko eli? Imam pun sanduk.
Lav je u depu imao jedan dolar.
Dvadeset kutija - ree on. - Dam ti dolar sad, i dolar kasnije.
Ne dajem na veresiju.
Lav se naceri i spusti aku na Nikovo rame.
Hajde, drue, meni moe da veruje. Jesmo li drugari ili nismo?
Dobro, nek bude dvadeset. Odmah se vraam.
Lav pronae jedan stari pleteni dak u oku. Nik se vrati sa dvadeset dugakih
zelenih limenih kutija sa slikom ene s velom na poklopcu. Lav ubaci kutije u dak i dade
Niku dolar.
Uvek mi je drago da pomognem zemljaku - ree Nik, i odeta.
Lav oisti svoju eagiju i rajser za kopita. U est i pet se oprostio od
glavnogkonjuara i uputio ka First vardu1 Oseao se pomalo upadljiv nosei taj dak
ulicom, i pitao se ta da kae ako ga neki policajac zaustavi i zatrai da vidi ta ima u
daku. Ali nije se brinuo previe, umeo je na priu da se izvue iz veine situacija.
Uao je u veliki popularan bar po imenu I r a c l u t a l i c a . Progurao se kroz masu,
platio krag piva, i edno ispio pola u jednom gutljaju. Zatim je seo pored grupe radnika
koji su govorili meavinom poljskog i engleskog. Posle nekoliko trenutaka ree:
Pui li neko ovde fatimu?
Jedan elavi ovek s konom keceljom ree:
Da, ja puim fatimu ponekad.
Hoe da kupi kutiju upola cene? Dvadest pet centi za sto pljuga.
Sta im fali?
Zagubile su se. Neko ih je naao.
Zvui pomalo riskantno.
Ajde ovako. Stavi pare na sto. Ja ih neu uzeti dok mi ti ne kae.
/
V Ljudi su se sada zainteresovali. Celavi zavue ruku u dep i izvadi
dvadeset pet centi. Lav izvadi jednu kutiju iz daka i dade mu je. Covek otvori kutiju.
Izvadi iz nje malu presavijenu karticu i rastvori je da bi otkrio sliku.
Hej, unutra ima ak i kartica sa slikom bejzbol igraa! - ree on. Stavi jednu
cigaretu u usta i zapali je. - U redu je - ree. - Uzmi novac.
Drugi ovek je posmatrao preko Lavovog ramena.
Koliko? - upita. Lav mu ree, i on kupi dve kutije.

1 Engl. First Ward- stara oblast Bafala preteno naseljena irskim doseljenicima. (Prim. prev.)

U narednih pola sata Lav je prodao sve cigarete. Bio je zadovoljan: pretvorio je dva
dolara u pet za manje od sat vremena. Na poslu mu je trebalo dan i po da zaradi tri dolara.
Moda e sutra kupiti jo ukradenih cigareta od Nika.
On plati jo jedno pivo, popi ga, i izae, ostavivi prazan dak na podu. Uputio se ka
oblasti Lavdoj, siromanom kraju Bafala koji su mahom naseljavali Rusi, kao i veliki broj
Italijana i Poljaka. Moe usput da kupi niclu i ispri je kod kue s krompirima. Ili moe
da pokupi Margu i izvede je na igranku. Ili moe da kupi novo odelo.
Treb a l o b i d a s a u v a m n o v a c z a G r i g o r i j e v u k a r t u d o Am e r i k e ,
pomisli, znajui s oseajem krivice da nee uiniti nita slino. Tri dolara su kap u moru.
Njemu treba neto to e doneti zaista veliku zaradu. Onda bi mogao da poalje Grigoriju
pare odjednom, pre nego to padne u iskuenje da ih potroi.
Iz tog razmiljanja ga prenue neiji prsti koji ga kucnue po ramenu. Srce mu
poskoi kao da je znalo da je kriv. On se okrenu, napola oekujui da ugleda policijsku
uniformu. Ali osoba koja ga je zaustavila nije bila policajac. Bio je to krupan mukarac u
radnikim farmerkama s tregerima, slomljenog nosa i s agresivnom grimasom na licu. Lav
se ukoi: takav ovek ima samo jednu funkciju. ovek ree:
Ko ti je rekao da prodaje pljuge u I rcu l u t a l i c i .
Samo pokuavam da zaradim koju banku - Lav e sa osmehom. - Nadam se da
nisam
nikoga uvredio.
V
Jesi li ih dobio od Nikija Formana? uo sam da je Nik prevrnuo kamion
cigareta.
Lav nije imao nameru da tu informaciju da jednom neznancu.
Nik, nisam sreo nikog ko se tako zove - ree on, jo uvek pomirljivim tonom.
Zar ne zna da I r a c l u t a l i c a pripada gospodinu V.?
Lav oseti kako ga prepiavljuje bes. Gospodin V. je morao biti Josif Vjalov. On
odustade od pomirljivog tona.
Stavite znak da je on vlasnik.
U baru gospodina V. nije dozvoijena prodaja robe osim ako on tako ne kae.
Lav slegnu ramenima.
Nisam to znao.
Evo ti jedan podsetnik - ree ovek i zamahnu pesnicom.
Lav je oekivao taj udarac i naglo je ustuknuo unazad. Razbojnikova ruka zapliva
kroz vazduh i on se zatetura, izgubivi ravnoteu. Lav iskorai napred i utnu ga u
cevanicu. Pesnica je slabo oruje, uglavnom, ni priblino vrsta kao stopalo u izmi. Lav
je
Vutnuo najjae to je
mogao, ali to nije bilo dovoljno da slomi kost. Covek zaurla od besa i bola, ponovo
zamahnu i ponovo promai. Nije imalo svrhe udarati takvog oveka u lice, tu je ve
verovatno izgubio svaki oseaj. Lav ga utnu u medunoje. Obe razbojnikove ruke
poletee k preponama i on zinu od

V
bola, previjajui se napred. Lav ga utnu u stomak. Covek je otvarao i zatvarao usta kao
zlatna ribica, ne mogavi da die. Lav iskorai u stranu i pokosi" ga sledeim udarcem
noge. Ovaj pade na lea. Lav paljivo nacilja i utnu ga u aicu kolena, da ne bi mogao
brzo da se kree kad ustane. Dahui od napora, on ree:
Reci gospodinu V. da treba da bude ljubazniji.
On se udalji, teko diui. Zatim u kako neko govori iza njegovih lea:
Hej, Ilja, ta se koji kurac desilo?
Dve ulice dalje disanje mu se primirilo i srce usporilo. N e k s e n o s i J o s i f V j al o v,
pomisli on. To k o p i l e m e j e p rev a r i l o , i n e u d o z v o l i t i d a m e m a l t ret i r a .
Vjalov nee saznati ko je prebio Iiju. Niko u I rcu l u t a l i c i nije poznavao Lava. Vjalov
e se moda razbesneti ali nee moi da uini nita povodom toga.
Lav poe da osea ushienost. S red i o s a m I l j u , a n i k o m e n e e t r a i t i ! Jo
uvek
V je imao pun dep novca. Zastao je da kupi dve nicle i flau dina.
Ziveo je u jednoj ulici s tronim kuama od cigle podeljenim na male stanove. Na
verandi ispred kue do njegove sedela je Marga turpijajui nokte. Ona je bila Ruskinjica
od oko devetnaest godina, lepa, crne kose, sa seksi osmehom. Radila je kao konobarica, ali
nadala se da e postati pevaica. Bio joj je platio pie dva puta i poljubio je jednom. Ona
mu je poljubac uzvratila sa arom.
Zdravo, mala - doviknu joj on.
Kome ti mala"?
ta radi veeras?
Imam sastanak - ree ona.
Lav joj nije nuno poverovao. Nikad ne bi priznala da je besposlena.
Otkai mu - ree on. - Osea mu se iz usta.
Ona se naceri.
Ne zna ak ni ko je u pitanju!
Doi kod mene. - On podie svoju papirnu kesu. - Spremam nicle.
Razmisliu.
Ponesi leda.
On ue u svoju zgradu. Stan mu je bio neugledan i jeftin po amerikim standarima,
ali Lavu se inio prostranim i luksuznim. Imao je dnevnu sobu sa spavaim delom i
kuhinju, s tekuom vodom i strujom, i sve je to bilo njegovo! U takvom stanu u Sankt
Peterburgu bi se smestilo deset ili vie ljudi.
On skide sako, zavrnu rukave, i opra ruke i umi se iznad sudopere u kuhinji. Nadao
se da e Marga doi. Ona je bila devojka po njegovoj meri, uvek spremna za smeh, igru i
provod, i nikad nije previe brinula o budunosti. On oljuti i isee krompir, pa stavi tiganj
na plotnu i ubaci kaiku masti u njega. Dok se krompir prio, Marga ue nosei izlomljeni
led u posudi. Pripremila im je pie s dinom i eerom. Lav otpi gutljaj dina pa joj neno
poljubi usne.

Ukusan je! - ree on.

Napadan si - ree, ali nije se ozbiljno bunila. On se zapita hoe li uspeti kasnije
da je odvue u krevet. Poe da pri nicle. - Zadivljena sam - ree ona. - Nema mnogo
momaka koji znaju da kuvaju.
Izgubio sam oca sa est godina, a majku s jedanaest - ree Lav. - Podigao me je
brat, Grigorije. Nauili smo da sve radimo sami. Nismo, dodue, jeli nicle u Rusiji.
Upitala jc za Grigorija, i on joj je ispriao svoju ivotnu priu za veerom. Veinu
devojaka bi dirnula pria o dva deaka bez majke koji sc bore da opstanu, rade u ogromnoj
fabrici za proizvodnju lokomotiva i dele krevet. S griom savesti je izostavljao deo prie u
kojem ostavlja svoju trudnu devojku.
Drugo pie su popili u dnevnoj sobi. Kad su zapoeli tree, napolju je poelo da se
smrkava i ona mu je sedela u krilu. Lav ju je ljubio izmeu gutljaja dina. Kad je otvorila
usta da primi njegov jezik, on ju je uhvatio za dojku.
U tom trenutku vrata se s treskom otvorie. Marga vrisnu.
Trojica mukaraca uoe u stan. Marga skoi iz Lavovog krila jo uvek vritei.
Jedan od ljudi je udari nadlanicom preko lica i ree:
Umukni, kujo.
Ona potra ka vratima, drei se obema akama za krvave usne. Pustie je da ode.
Lav skoi na noge i zamahnu put oveka koji je bio udario Margu. Uspeo je da zada
dobar udarac, udarivi oveka preko oka. Druga dvojica ga zatim dograbie za ruke. Bili
su to jaki ljudi, i on nije mogao da im se otrgne. Dok su ga oni drali, prvi ovek, koji je
po svemu sudei bio glavni u grupi, udari ga u usta, zatim u stomak, nekoliko puta. On
ispljunu krv i povrati svoju niclu.
Kada im se oklembesio u rukama, pretuen i bolan, svukoe ga niza stepenice i
iznesoe iz zgrade. Jedan plavi hadson stajao je uz ivinjak s upaljenim motorom. Oni ga
ubacie na pod auta pozadi. Dvojica sedoe na zadnje sedite sa stopalima na njegovim
leima, a trei sede napred i oni se odvezoe. Telo ga je previe bolelo da bi razmiljao o
tome kuda idu. Pretpostavio je da ti ljudi rade za Vjalova, ali kako su ga pronali? I ta e
da mu urade? Trudio se da se ne predaje strahu.
Posle nekoliko minuta kola se zaustavie i izvukoe ga napolje. Nalazili su se ispred
nekog skladita. Ulica je bila naputena i mrana. Mogao je da namirie jezero, tako da je
znao da se nalaze blizu luke. To je dobro mesto da se neko ubije, pomisli on fatalistiki
mrano. Nee biti svedoka, a telo mogu da bace u jezero Iri, vezano u neki dak, s
nekoliko cigli koje e se postarati da telo potone na dno.
Odvukoe ga u zgradu. On je pokuavao da se pribere. Ovo je bila najgora nevolja u
koju se uvalio. Nije bio siguran da e uspeti da se izvue priom iz nje. Z a t o r a d i m
o v a k v e s t v a r i , zapita se.
Skladite je bilo puno novih guma naslaganih u kule od po petnaest ili dvadeset.
Provedoe ga izmeu guma do zadnjeg dela i zaustavie se ispred jednih vrata koja je

uvao jo jedan krupan ovek, koji podie ruku da ih zaustavi. Niko nije progovarao.
Nakon minuta, Lav ree:
Izgleda da imamo nekoliko minuta na raspolaganju. Ima li neko pil karata?
Niko se nije ak ni nasmeio. Vrata se naposletku otvorie i Nik Forman izae
napolje. Gornja usna mu je bila oteena a jedno oko zatvoreno. Kad je ugledao Lava on
ree:
Morao sam to da uradim. Ubili bi me.
Tak o z n a i , pomisli Lav, p ron a l i s u m e p rek o N i k a . Jedan mrav ovek s
naoarima pojavi se na vratima kancelarije. O v o n e m o e b i t i V j a l o v, pomisli Lav,
p rev i e j e u s u k a n .
Uvedi ga, Teo - ree on.
Naravski, gospodine Nil - ree voa batinaa.
Kancelarija je podsetila Lava na seljaku kolibu u kojoj je roen. Bila je pretopla i
zadimljena. U jednom oku je stajao sto s ikonama. Za stolom od elika sedeo je jedan
sredovean ovek neobino irokih ramena. Na sebi je imao skupoceno veernje odelo i
kravatu, a na prstima izmeu kojih je drao cigaretu imao je dva prstena. On ree:
V
Sta to tako odvratno smrdi?
Izvinjavam se, gospodine V., to je bljuvotina - ree Teo.
Opirao se i morali smo malo da ga smirimo, a onda je povratio ruak.
Pustite ga.
Oni oslobodie Lavove ruke ali ostadoe blizu njega. Gospodin V. ga pogleda.
Dobio sam tvoju poruku - ree on. - Poruio si mi da treba da budem ljubazniji.
Lav skupi hrabrost. Nee umreti cmizdrei. On ree:
Jeste li vi Josif Vjaiov?
Isuse, ti ba ima petlju - ree ovek. - Pita mene ko sam.
Traio sam vas.
Ti si mene traio?
Porodica Vjalov mi je prodala kartu od Sankt Peterburga do Njujorka, a zatim
me izbacila u Kardifu - ree Lav.
Pa?
Hou da mi se vrati taj novac.
Vjalov je dugo zurio u njega, a onda se nasmeja.
Ne mogu da odolim ree on. - Svia mi se.
Lav prestade da die. Znai li to da ga Vjaiov nee ubiti?
Ima li posao? - upita Vjalov.
Radim za vas.
Gde?
U hotelu Sankt Peterburg, u konjunici.
Vjalov klimnu glavom.

Mislim da moemo da ti ponudimo neto bolje od toga - ree on.

11 junu 1915. Amerika je prila korak blie ratu.

Gas Djuar je bio uasnut. Nije mislio da Sjedinjene Drave treba da se meaju
u evropski rat. Ameriki narod je isto mislio, kao i presednik Vudro Vilson. Ali
opasnost od rata nekako se primicala.
Kriza je nastupila u maju kada je jedna nemaka podmornica torpedovala
Luzitaniju, britanski brod koji je prevozio 173 tone puaka, municije i granata.
Takoe je prevozila dve hiljade putnika ukljuujui 128 amerikih dravljana.
Amerikanci
su se okirali kao da se radi o
V
atentatu. Stampa je zapenila od gneva.
- Ljudi trae od vas da uinite nemogue - Gas Djuar e ozlojeeno
V
predsedniku, stojei u Ovalnom kabinetu. - Zele da zauzmete vrst stav prema
Nemakoj ali da ne rizikujete rat.
Vilson klimnu glavom. Podigavi pogled sa svoje pisae maine on ree:
- Ne postoji pravilo koje kae da javno mnjenje mora da bude dosledno.
Gas je mirnou svog efa drave smatrao vrednom divljenja, ali i pomalo
frustrirajuom.
- Kako se uopte nosite s tim?
Vilson se nasmei, otkrivajui svoje loe zube.
- Gase, je li vam neko rekao da je politika laka?
Vilson je na kraju poslao strogo saoptenje nemakoj vladi, zahtevajui da
obustave napade na brodove za prevoz robe i putnika. On i njegovi savetnici,
ukljuujui Gasa, nadali su se da e Nemci pristati na neki kompromis. Ali u sluaju
da odbiju, Gas nije video kako Vilson moe da izbegne eskalaciju sukoba. Bila je to
opasna igra, i Gas je otkrio da ne moe da ostane miran u pogledu rizika kao to je
Vilson po svemu sudei bio.
Dok su diplomatski telegrami putovaii preko Atlantika, Vilson je otiao u svoj
letnjikovac u Nju Hempir, a Gas je otiao u Bafalo, gde je odseo u vili svojih
roditelja na Aveniji Delaver. Otac mu je imao kuu u Vaingtonu, ali Gas je tamo
iveo u sopstvenom stanu, a kada se vraao kui u Bafalo, uivao je u udobnostima
kue koju je vodila njegova majka: srebrnoj iniji s ruinim laticama na njegovom
nonom stoiu, vruim rolnicama za doruak, istom belom stolnjaku za svaki
obrok, nainu na koji bi se odelo pojavilo oprano i ispeglano u njegovom
garderoberu a da on nije ni primetio da je bilo uzeto.
Kua je bila nametena upadljivo jednostavno, to je bio odgovor njegove
majke na kitnjaste modne trendove generacije njenih roditelja. Najvei deo

nametaja bio je u bidermajer stilu, utilitaristikom nemakom stilu koji je

doivljavao preporod. U trpezariji je na svakom zidu visila po jedna dobra slika, a na
stolu je stajao jedan trokraki svenjak. Za rukom prvog dana njegove posete, majka
ree:
- Pretpostavljam da planira da ide u sirotinjski kraj i gleda boks?
V - Nema nieg loeg u vezi s boksom - ree Gas. Bila je to njegova
velika ljubav. Cak je i sam probao da boksuje, kao nepromiljeni
osamnaestogodinjak: duge ruke su mu obezbedile nekoliko pobeda, ali nedostajao
mu je instinkt ubice.
- To je tako canaille - ona e prezrivo. Bio je to snobovski izraz koji je pokupila
u Evropi, a znaio je puki, vulgarno".
- Voleo bih da skrenem misli s meunarodne poiitike, ako mogu.
- Danas popodne u Olbrajtu ima predavanje o Ticijanu, sa slajdovima - ree
ona.
Umetnika galerija Olbrajt, bela klasina zgrada u parku Delaver, bila je jedna
od najvanijih kulturnih institucija Bafala. Gas je odrastao okruen renesansnim
slikama, i naroito je voleo Ticijanove portrete, ali nije ga posebno zanimalo da ode
na predavanje. Meutim, bila je to upravo ona vrsta dogaaja kakve su pohodili
bogati mladii i devojke, pa su postojali dobri izgledi da e obnoviti stara
poznanstva.
Do galerije Olbrajt se kolima brzo stizalo iz Avenije Delaver. On ue u atrijum
s kolonadama i zauze jedno mesto. Kao to je i oekivao, u publici je bilo nekoliko
njemu poznatih ljudi. Igrom sluaja seo je kraj jedne izuzetno lepe devojke koja mu
se inila poznatom. On joj se neodreeno nasmei, a ona ree veselo:
- Zaboravili ste me, zar ne, gospodine Djuare?
Osetio se budalasto.
- Ah... dugo nisam doiazio u grad.
- Ja sam Olga Vjalova. - Ona isprui aku u beloj rukavici.
- Naravno - ree on.
Njen otac je bio ruski imigrant iji je prvi posao bio da izbacuje pijanice iz
jednog bara u Kanal stritu. Sada je posedovao Kanal strit. Bio je gradski odbornik i
stub Ruske pravoslavne crkve. Gas je sreo Olgu nekoliko puta, mada se nije seao da
je izgledala tako zanosno: moda je odjednom odrasla, ili neto slino. Imala je oko
dvadeset godina, po njegovoj proceni, svetlu kou i plave oi, i nosila je ruiasti
kaputi s
posuvraenim okovratnikom i zvonasti eir s ruiastim svilenim cvetovima.
VV
- Cujem da radite za predsednika? - ree ona. - Sta mislite o gospodinu Vilsonu?
- Vrlo mu se divim - odgovori Gas. - On je praktian politiar koji nije odustao
od svojih ideala.

- Kako je uzbudljivo biti u sreditu moi.

Jeste uzbudljivo, ali nekim udom uopte se ne stie oseaj da se ovek nalazi
u sreditu moi. U jednoj demokratskoj zemlji, predsednik se potinjava volji
glasaa.
- Ali valjda ne radi samo ono to javnost eli.
Ne ba, ne. Predsednik kae da jedan voa mora da se nosi javnim mnjenjem
onako kako mornar postupa s vetrom, da ga koristi da bi usmeravao brod u
jednom ili drugom pravcu, ali da nikad ne pokuava da ide direktno protiv
njega.
Ona uzdahnu.
Volela bih da uim o tim stvarima, ali otac mi ne dozvoljava da idem na
koled.
Gas se isceri.
Pretpostavljam da misli da biste poeli da puite cigarete i pijete din.
I gore od toga, ne sumnjam - ree ona. Bila je to rizina opaska za jednu
neudatu enu, i na licu mora da mu se videlo da je iznenaen time, jer ona
ree: - ao mi je, okirala sam vas.
- Nipoto. - U stvari, to je u njemu probudilo zanimanje. Kako bi je

V
naveo da nastavi da pria, on ree: - Sta biste studirali kada biste mogli da odete na
koled?
- Istoriju, mislim.
- Ja volim istoriju. Zanima li vas neki naroiti period?
- Volela bih da razumem sopstvenu prolost. Zato je moj otac morao da ode iz
Rusije? Zato je Amerika toliko bolja? Za to mora da postoje razlozi.
- Upravo tako!
Gas je bio oduevljen to tako lepa devojka ima istu intelektualnu radoznalost
kao i on. Odjednom se u njegovoj glavi javila slika njih dvoje kao venanog para, u
njenoj sobi nakon neke zabave, kako priaju o deavanjima u svetu dok se spremaju
da legnu na spavanje, on u pidami, sedi i posmatra nju kako bez urbe skida nakit i
odeu... Onda je uhvatio njen pogied, i obuzeo ga je oseaj da je pogodila o emu je
razmiljao, pa se postideo. Pokuao je da se seti neega to bi rekao, ali jezik mu se
vezao.
U tom trenutku je stigao predava i publika je utihnula.
Uivao je u predavanju vie nego to je oekivao. Govornik je bio pripremio
slajdove nekih Ticijanovih slika u boji, i sa projektora ih je prikazivao na velikom
belom platnu.
Kada se dogaaj zavrio, hteo je da popria jo s Olgom, ali bio je spreen u
tome. Priao im je ak Dikson, ovek kojeg je poznavao iz kole. ak je lako

osvajao ljude, na emu mu je Gas zavideo. Bili su vrnjaci, dvadesetpetogodinjaci,

ali ak je navodio Gasa da se osea kao kolarac.
V - Olga, mora da upozna mog roaka - ree on veselo. - Zurio je u
tebe sve vreme. - On se drugarski nasmei Gasu. - Zao mi je to te liavam tako
oaravajueg drutva, Djuare, ali ne moe je imati celo popodne, zna. - On
posesivno uhvati Olgu oko struka i odvede je.
Gas se osetio kao da mu je neko umro. Tako mu je dobro ilo s njom, oseao je.
Njemu
su ti prvi razgovori s devojkama uvek bili najtei, ali
V
askanje s Olgom mu se inilo lakim. A sada je ak Dikson, koji je uvek bio meu
najgorima u koli, prosto odetao s njom lagano kao da je pokupio pie s
konobarovog posluavnika.
Dok se Gas osvrtao okolo traei jo nekog poznatog, prila mu je devojka s
jednim okom.
Kad je prvi put sreo Rozu Helman, na veeri povodom skupljanja dobrotvornih
priloga za Simfonijski orkestar Bafala, mislio je da mu ona namiguje. Jedno oko joj
je, naime, bilo trajno zatvoreno. Osim toga je bila lepa, to je njen fiziki nedostatak
samo inilo primetnijim. Takoe, uvek se pomodno oblaila, kao u inat. Danas je
nosila slameni eir niskog oboda nameten ukrivo, i polo joj je za rukom da izgleda
slatko. Kada ju jc poslednji put video radila je kao urednik jednih radikalnih novina
malog tiraa po imenu B a f a l o a n a rhi s t a , i Gas ree:
- Da li umetnost zanima anarhiste?
- Sada radim za I v ni n g a d v e r t a j z e r - ree ona.
Glas je bio iznenaen.
- Je li urednik tih novina svestan vaeg politikog ubeenja? ,
- Moja ubeenja nisu ekstremna kao to su nekad bila, ali on zna gde sam
radila.
- Pretpostavljam da je pomislio kako morate biti dobri ako ste uspeli
da popularizujete jedne anarhistike novine.
- Rekao je da me je zaposlio jer imam vea muda od bilo koje dvojice njegovih
mukih izvetaa zajedno.
Gas je znao da ona voli da okira ljude, ali i pored toga je zinuo na te rei. Roza
se nasmeja.
- Ali i pored toga me alje da izvetavam sa umetnikih izlobi i modnih revija.
- Ona promeni temu. - Kako je raditi u Beloj kui?
Gas je bio svestan da bi sve to kae moglo da osvane u njenim novinama.
- Strano je uzbudljivo - ree on. - Mislim da je Vilson veliki predsednik, moda
najvei u istoriji.
- Kako moete to da kaete? Opasno je blizu da nas umea u evropski rat.

Rozin stav je bio uobiajen meu Amerikancima nemakog porekla, koji su,
prirodno, gledali nemaku stranu prie, i meu leviarima, koji su eleli da vide
ruskog cara poraenog. Meutim, mnogo ljudi koji nisu bili poreklom Nemci niti su
bili leviari, delilo je njihovo miljenje. Gas paijivo odgovori:
- Kada nemake podmornice ubijaju amerike graane, predsednik ne moe... Spremao se da kae ,,ne moe da zamuri na jedno oko". Oklevao je,
pocrveneo, i rekao: - ... ne moe to da ignorie.
Ona kao da nije primetila njegovu posramljenost.
- Ali Britanci blokiraju nemake luke, to je krenje meunarodnog zakona, a
ene i deca u Nemakoj gladuju zbog toga. U meuvremenu, zaraene strane
se u Francuskoj nalaze u pat-poziciji: nijedna strana se nije pomerila s mesta
za vie od nekoliko metara u poslednjih est meseci. Nemci moraju da
potapaju britanske brodove, inae e izgubiti rat.
Impresivno je shvatala sloene stvari: zato je Gas uvek uivao da pria s njom.
- Studirao sam meunarodno pravo - ree on. - Strogo uzev, Britanci se ne
ponaaju protivno meunarodnom zakonu. Pomorske blokade su zabranjene
Londonskom deklaracijom iz 1909. godine, ali ona nikad nije bia
ratifikovana.
Ona se nije dala lako smesti.
- Pustite zakon. Nemci su upozorili Amerikance da ne putuju britanskim
V prekookeanskim brodovima. Oglasili su to u novinama, za
i da je Luzitanija bila meksiki brod s tovarom oruja namenjenim ubijanju
amerikih vojnika. Da li bismo ga mi pustili da proe?
Bilo je to dobro pitanje, i Gas nije imao neki smislen odgovor. On ree:
- Pa, dravni sekretar Brajan se sloio s vama. - Vilijam Denings Brajan je dao
ostavku zbog Vilsonove poruke Nemcima. - Mislio je da je prosto trebalo da
upozorimo Amerikance da ne putuju brodovima zaraenih nacija.
Ona nije bila voljna da ga pusti da se izvue.
- Brajan uvia da je Vilson preuzeo opasan rizik - ree ona. - Ako Nemci sad ne
pokleknu, teko da moemo izbei rat s njima.
Gas nije hteo da prizna jednom novinaru da deli iste te bojazni. Vilson je
zahtevao da nemaka vlada prestane s napadima na trgovake brodove, da se izvini
za ono to je uinila i sprei takva dela u budunosti, drugim reima, da Britancima
dozvoli da slobodno plove morima a da istovremeno prihvati da njeni sopstveni
brodovi bivaju zarobljeni u lukama blokadom. Bilo je teko oekivati da bi bilo koja
vlada pristala na takve zahteve.
- Javnost, meutim, odobrava ono to je predsednik uinio.
V - Javnost ume da pogrei.

- Ali predsednik to ne moe da ignorie. Cujte, Vilson hoda po tankom ledu. On

eli da nas sauva od rata ali ne eli da Amerika deluje slabo u meunarodnoj
diplomatiji. Mislim da je pogodio pravu meru za sada.
- Ali ta e se dalje deavati?
V To je bilo zabrinjavajue pitanje.

- Niko to ne moe da predvidi - ree Gas. - Cak ni Vudro Vilson.

Ona se nasmeja.
- Pravi politiki odgovor. Daleko ete dogurati u Vaingtonu. - Neko je pozva i
ona se okrenu.
Gas produi dalje, oseajui se pomalo kao da je uestvovao u boks meu koji
se zavrio remijem.
Pojedinci iz publike bili su pozvani na aj s predavaem. Gas je bio meu
privilegovanima jer mu je majka bila pokroviteljka tog muzeja. On ostavi Rozu i
uputi se ka privatnoj prostoriji.
Kad je uao, oduevio se to tu vidi Olgu. Njen otac je bez sumlje takoe bio
pokrovitelj muzeja. Uzeo je olju aja i priao joj.
- Ako ikad doete u Vaington, voleo bih da vam pokaem Belu kuu
- rece on.
- Oh! Moete li da me upoznate s predsednikom?
eleo je da kae , , D a , b i l o t a ! , ali oklevao je da obea ono to moda
nee moi da ispuni.
- Verovatno - reCe on. - To bi zavisilo od toga koliko je zauzet. Kad sedne za tu
pisau mainu poCne da sastavlja govore ili izjave za tampu, nikome nije
dozvoljeno da ga uznemirava.
- Bila sam tako tuna kada mu je ena umrla - reCe Olga. Elen Vilson je
preminula skoro godinu dana ranije, ubrzo nakon izbijanja rata u Evropi.
Gas klimnu glavom.
- Bio je skrhan bolom.
- Ali Cujem da se ve udvara nekoj bogatoj udovici.
Gas je bio poraen. U Vaingtonu je bila javna tajna da se Vilson samo osam
meseci nakon smrti svoje ene ludo, deaki zaljubio u zamamnu gospodu Idit Galt.
Predsedniku je bilo pedeset osam, njegovoj ljubavi etrdeset jedna. U tom trenutku
su bili zajedno u Nju Hempiru. Gas je spadao u vrlo uzak krug ljidi koji su znali i
da ju je Vilson bio zaprosio mesec dana ranije, ali mu gospoda Gait jo nije dala
odgovor. On ree Olgi:
- Ko vam je to rekao?
- Je li istina?
Oajniki je eleo da je impresionira svojim poverljivim informacijama, ali
uspeo je da se odupre tom iskuenju.

- Ne mogu da priam o takvim stvarima - on e nevoljno.

- Oh, kakvo razoaranje. Nadala sam se da ete mi odati taj poverljivi tra.
- ao mi je to nisam ispunio vaa oekivanja.
- Ne budite blesavi. - Ona ga dodirnu po miici, od ega se on oseti kao da ga je
udarila struja. - Sutra popodne organizujem igranje tenisa - ree ona. - Igrate li
tenis?
Gas je imao duge ruke i noge, i bio je prilino dobar igra.
- Igram - ree. - Volim tu igru.
- Hoete li doi?
- S velikim zadovoljstvom - ree on.

Lav je nauio da vozi za jedan dan. Ostalim vetinama koje jedan ofer treba da
ima, kao to je menjanje probuenih guma, ovladao je za dva sata. Do kraja nedelje
nauio je i kako da napuni rezervoar, promeni ulje i podesi konice. Ako kola nisu
htela da krenu znao je kako da proveri da li se akumulator ispraznio ili se crevo za
gorivo zaepilo.
V Konji su prevozno sredstvo prolosti, rekao mu je Josif Vjalov.
Konjuari su radili za male pare: bilo ih je mnogo. Soferi su bili retki, i dobro
plaeni. Uz to, Vjalov je voleo da ima ofera dovoljno vrstog da moe da poslui i
kao telohranitelj.
Vjalovljev automobil bio je potpuno novi pakard tvin siks, limuzima za
sedmoro. Drugi oferi su bili impresionirani. Taj model je prvi put izaao iz fabrike
samo nekoliko dana ranije, i na njegov dvanaestocilindrini motor bili su ljubomorni
ak i vozai kadilaka V8.
Lav nije bio toliko impresioniran Vjalovljevom ultramodernom vilom. Njemu
je izgledala kao najvea tala na svetu. Bila je duga i niska, sa irokim isturenim
zabatima. Glavni batovan mu je rekao da je to prerijska kua", po najnovijoj modi.
- Kad bih ja imao tako veliku kuu, eleo bih da izgleda kao palata - ree Lav.
V Razmiljao je da pie Grigoriju i ispria mu sve o Bafalu i poslu i
kolima; ali oklevao je. Zeleo bi da kae da je odvojio sa strane neto novca za
Grigorijevu kartu, ali istina je bila da nije bio utedeo nita. Napisae to pismo kad
bude sakupio malu uteevinu, odluio je. Grigorije u meuvremenu nije mogao da
mu pie jer nije znao Lavovu adresu.
Porodicu Vjalov inila su tri lana: sam Josif, njegova ena Lena, koja je retko
progovarala, i Olga, lepa devojka otprilike Lavovih godina neustraivog pogleda.
Josif je sa svojom enom bio ljubazan i brian, mada je veeri najee provodio sa
svojim
pajtosima. Sa erkom je bio
V

blizak ali strog. Cesto se dovozio kui sredinom dana da bi ruao s Lenom ili
Olgom. Posle ruka bi on i Lena odremali.
Dok je ekao da odveze Josifa nazad u centar grada, ponekad je priao s
Olgom. Ona je volela da pui cigarete, to joj je otac branio, jer je bio vrsto odluio
da ona treba da bude ugledna mlada dama i uda se u visoko drutvo Bafala.
Postojalo je nekoliko mesta na imanju na koja Josif nikad nije odlazio, a garaa je
bila jedno od njih pa je Olga odlazila tamo da pui. Sedela bi na zadnjem seditu
pakarda, sa svilenom haljinom na novoj koi, a Lav bi se naslonio na vrata, sa
stopalom na
stepeniku ispod, i askao s njom.
Bio je svestan da izgleda zgodno u uniformi ofera, a kapu je nosio eretski
zabaenu pozadi. Uskoro je otkrio da moe da se umili Olgi laskajui njenoj
otmenosti pripadnice visoke klase. Volela je da joj govore da hoda kao princeza, da
pria kao predsednikova ena i da se oblai kao kakva uvena Parianka. Bila je
snob, kao i njen otac. Najvei deo vremena Josif je bio nitkov i siledija, ali Lav je
primetio kako mu se maniri drastino poprave kad pria s ljudima visokog statusa,
kao to su predsednici banaka i kongresmeni.
Lava je krasila dobra intuicija, i uskoro je proitao" Olgu. Ona je bila
bogataica pod staklenim zvonom koja nije imala nikakav ventil za svoje prirodne
romantine i seksualne elje. Za razliku od devojaka koje je Lav upoznao u
sirotinjskim krajevima Sankt Peterburga, Olga nije mogla da se iskrade napolje da bi
se sastala s kakvim momkom u sumrak i pusti ga da je ispipa u tami dovratka neke
radnje.
Imala je
V
dvadeset godina i bila je devica. Cak je bilo mogue da se nikad nije ni poljubila.
Lav je posmatrao teniski me iz daljine, naslaujui se prizorom Olginog
jakog, vitkog tela, i dojki koje su se njihale ispod tanke pamune haljinice dok je
letela po terenu. Igrala je protiv jednog izrazito visokog oveka u belim flanelskim
pantalonama. Lav se trecnu kad ga je prepoznao. Zurei u tog oveka, naposletku se
setio gde ga je bio video. Bilo je to u fabrici Putilov. Lav mu je na prevaru izvukao
dolar, a Grigorije ga je pitao da li Josif Vjalov zaista uticajan ovek u Bafalu. Kako
se ono bei zove? Kao ona marka viskija. Djuar, tako je. Gas Djuar.
Grupa od estoro mladih Ijudi posmatrala je me, devojke u svetlim letnjim
haljinama, mukarci sa slamnatim eirima. Gospoa Vjalova je izvirivala ispod svog
suncobrana sa zadovoljnim osmehom. Jedna uniformisana slukinja sluila je
limunadu
Gas Djuar jc porazio Olgu i oni napustie teren. Njihova mesta odmah je
zauzeo drugi par. Olga je smeono prihvatila cigaretu od svog protivnika. Lav je
posmatrao kako joj je on pripaljuje.

Lav je udeo da bude jedan od njih, da igra tenis u predivnoj odei i pije
limunadu.
Jedan jak udarac posla loptu k njemu. On je podie sa zemlje i umesto da je
baci natrag odnese je do terena i dade je jednom od igraa. Pogledao je u Olgu. Bila
je zadubljena u razgovor s Djuarom, armirajui ga koketno, ba kao to je radila s
Lavom u garai. On oseti aoku
ljubomore i poele da udari dugajliju u usta. Uhvatio je Olgin pogled i uputio joj svoj
najarmantniji osmeh, ali ona skrete pogled ne pokazavi niim da ga je videla. Ostali
mladi ljudi su ga potpuno ignorisali.
To j e s a v r e n o n o r m a l n o , ree on sebi: devojka moe da se drui s
jednim oferom dok pui u garai, a zatim da ga tretira kao komad nametaja kada je
sa svojim prijateljima. Bez obzira na to, ponos mu je bio povreen. On krete nazad i
vide njenog oca kako koraa ljunkovitom stazom ka teniskom terenu. Vjalov je bio
poslovno obuen, u odelu s prslukom. Doao je da pozdravi goste svoje erke pre
nego to se vrati u grad, pogodi Lav.
Svakog sekunda e ugledati Olgu kako pui, a onda e nastupiti pakao. Lavu
sinu ideja. U dva koraka se stvorio na mestu gde je Olga sedela. Brzim pokretom
ruke on istre zapaljenu cigaretu iz njenih prstiju.
- Hej! - pobuni se ona.
V Gas Djuar se namrti i ree:
- Sta to radi kog avola?
Lav se okrenu, stavljajui cigaretu u usta. Trenutak kasnije Vjalov ga spazi.
- Sta ti radi tu? - ree ljutito. - Izvezi kola iz garae.
- Da, gospodine - ree Lav.
-1 ugasi tu prokletu cigaretu kad mi se obraa.
Lav ugasi ar i ubaci pikavac u dep.
- Izvinjavam se, gospodine Vjalove, zaboravio sam se.
- Nemoj da ti se to ponovi.
- Da, gospodine.
- Sad se tornjaj.
Lav se urno udalji, pa pogleda preko ramena. Mladii su poskakali na noge, a
Vjalov se srdano rukovao sa svima. Olga, sa izrazom krivice na licu, predstavljala je
ocu svoje drutvo. Malo je falilo da bude uhvaena. Pogledala je Lava u oi i uputila
mu zahvalan pogled.
Lav joj namignu i produi dalje.

Primai salon Ursule Djuar sadrao je nekoliko ukrasnih predmeta, i svi su oni
bili dragoceni na razliite naine: jedna mermerna glava
V
skulptora Elija Nadelmana, jedan primerak prvog izdanja Zenevske Biblije, 1 jedna
jedina rua u vazi od bruenog kristala, i jedna uramljena fotografija njenog dede,
koji je otvorio jednu od prvih robnih kua u Americi. Kada je Gas uao u salon u est
uvee, ona je sedela u veernjoj haljini od svile i itala novi roman pod naslovom
Dobar vojnik.
- Kakva je knjiga? - upita je on.
- Izuzetno dobra, mada je, kako ujem, njen autor straan nitkov.
On joj spremi pie, ba onako kako je volela, s likerom od gorkih
trava ali bez eera. Bio je nervozan. N e b i t reb a l o d a s e b o j i m m a j k e u
m o j i m g o d i n a m a , pomisli on. Ona je, meutim umela da bude otra i kritina.
Pruio joj je pie.
- Hvala ti - ree ona. - Uiva li u svom letnjem odmoru?
- Veoma.
- Bojala sam se da te je ve spopala elja da se vrati uzbuenjima koja vladaju
u Vaingtonu i Beloj kui.
Gas je i sam to oekivao: ali ovaj odmor je doneo neoekivana zadovoljstva.
- Vratiu se im se predsednik vrati, ali u meuvremenu se sjajno provodim.
- Hoe li Vudro objaviti rat Nemakoj, ta misli?
- Nadam se da nee. Nemci su voljni da odstupe, ali ele da Amerikanci
prestanu da prodaju oruje Saveznicima.
-1 hoemo li mi prestati da ga prodajemo? - Ursula je bila poreklom Nemica,
kao i otprilike polovina Bafala, ali kada je rekla ,,mi" mislila je na Ameriku.
- Nipoto. Nae fabrike previe zarauju od britanskih narudbina.
- Znai, zapalo se u orsokak?
- Ne jo. Jo obigravamo jedni oko drugih. U meuvremenu kao da nas podsea
koliki pritisak neutralne zemlje trpe, Italija se pridruila Saveznicima.
- Hoe li to neto promeniti?

1 Engl.: The Geneva Bible - jedan od najznaajnijih prevoda Biblije n engleski jezik, stariji i od
Biblije kralja Dejmsa I (zavrena 1611. godine (Prim. prev.)

- Nedovoljno. - Gas udahnu duboko. - Igrao sam tenis kod Vjalovih danas
popodne - ree on. Glas mu nije zvuao leerno kao to se nadao.
- Jesi li pobedio, dragi?
- Jesam. Imaju prerijsku kuu. Vrlo je upeatljiva.
- Tipino za novopeene bogatae.
- Pretpostavljam da smo i mi nekad bili novopeeni bogatai, zar ne? Moda
kad je tvoj deda otvorio svoju radnju?
- Zamara me kad pria kao neki socijalista, Anguse, ak i kad znam da ne
misli tako. - Ona otpi gutljaj pia. - Mmm, ovo je savreno.
On uze vazduh.
- Majko, hoe li mi uiniti neto?
- Naravno, dragi, ako mogu.
- Nee ti se svideti.
- O emu se radi?
- elim da pozove gospou Vjalovu na aj.
Njegova majka polako i paljivo odloi svoje pie.
- Shvatam - ree ona.
- Zar nee pitati zato?
- Znam zato - ree ona. - Postoji samo jedan mogui razlog. Upoznala sam
njihovu udesno lepu ker.
- Ne treba da se ljuti. Vjalov je vodei ovek u ovom gradu, i vrlo je imuan.
A Olga je aneo.
- Oh, ako ne aneo, onda barem hrianka.
-Vjalovi su pravoslavni hriani - ree Gas. K a d v e o t k r i v a m l o e v e s t i
m o g u i o v u , pomisli on. - Idu u crkvu svetog Petra i Pavla u Ajdial stritu. Djuarovi su bili episkopalci.
- Ali nisu Jevreji, hvala bogu. - Majka se nekad pribojavala da e Gas zaprositi
Rejel Abramov, koja mu se mnogo sviala ali je nikad nije voleo. - I
pretpostavljam da moemo biti zahvalni to Olga ne trai priliku zbog novca.
- Zaista. Mislim da je Vjalov bogatiji od oca.
- To svakako ne znam.
Nije trebalo da ene poput Ursule budu upuene u finansije. Gas je slutio da
znaju koliko njihovi sopstveni, kao i muevi drugih ena zarauju do u paru, ali
morale su da se pretvaraju da ne znaju.
Nije se naljutila koliko je on strahovao.
- Dakle, uinie to? - upita on sa strepnjom.
- Naravno. Poslau pozivnicu gospoi Vjalovoj.
Gas je bio ushien, ali spopao ga je jedan novi strah.

- Molim te, nemoj da pozove svoje snobovske prijateljice da bi uinila da se

gospoa Vjalova osea inferiorno.
- Ja nemam snobovskih prijateljica.
Ta izjava je biia toliko komina da nije ni zavreivala odgovor.
- Zovi gospou Fier, ona je prijatna. I tetka Gertrudu.
- Vrlo dobro.
- Hvala ti, majko. - Gasu je silno laknulo, kao da je preiveo neko strano
iskuenje. - Znam da Olga nije ena kakvom si moda sanjala da u se oeniti,
ali siguran sam da e je brzo zavoleti.
- Dragi moj sine, skoro ti je dvadeset est godina. Pre pet godina bih moda
pokuala da te odgovorim od braka s erkom nekog mutnog biznismena. Ali u
poslednje vreme sam poela da se pitam hou li ikad imati unuad. Ako bi
ovog trenutka objavio da eli da se oeni razvedenom poljskom
konobaricom, bojim se da bi mi prva briga bila je li ona dovoljno mlada da
raa decu.
- Ne tri pred rudu... Olga nije pristala da se uda za mene. Nisam je jo ni
zaprosio.
- Kako bi mogla da ti odoli? - Ona ustade i poljubi ga. - Sad mi spremi jo jedno
pie.
V
- Spasao si mi ivot! - ree Olga Lavu. - Otac bi me ubio.
Lav se isceri.
- Video sam ga kako dolazi. Morao sam brzo da reagujem.
- Tako sam ti zahvalna - ree Olga, i poljubi ga u usta.
On se prepao. Odvojila se od njega pre nego to je on stigao da iskoristi
situaciju, ali Lav je odmah osetio da je s njom na potpuno drugaijem terenu.
Nervozno se osvrnuo po garai, ali bili su sami.
Ona izvadi paklo cigareta i stavi jednu u usta. On je upali, oponaajui ono to
je Gas Djuar uradio prethodnog dana. Bio je to intiman gest koji je terao enu da
sagne glavu i omoguavao mukarcu da joj zuri u usne. Oseaj je bio romantian.
Ona se zavali u sedite pakarda i izbaci dim. Lav ue u kola i sede pored nje.
Nije se bunila. On i sam zapali cigaretu. Sedeli su neko vreme u polumraku dok se
dim njihovih cigareta meao s mirisom ulja, koe i Olginog cvetnog parfema. Da bi
prekinuo tiinu, Lav ree:
- Nadam se da si uivala u svojoj teniskoj zabavi.
Ona uzdahnu.

- Svi momci u ovom gradu plae se mog oca - ree ona. - Misle da e ih upucati
ako me poljube.
- Pa hoe li?
Ona se nasmeja.
- Verovatno.
- Ja ga se ne bojim. - Ovo je bilo blizu istine. Lav nije bio istinski neustraiv,
samo je ignorisao svoje strahove, uvek se nadajui da e se izvui na priu iz
nevolje.
Ona je, meutim, izgledala sumnjiavo.
- Stvarno?
- Zato me je i unajmio. - I ovo je bilo samo na korak od stvarnosti. - Pitaj ga.
- Moda i hou.
- Gasu Djuaru se mnogo svia.
- Moj otac bi voleo da se udam za njega.
- Zato?
- Bogat je, potie iz stare aristokratske porodice ovog grada, a otac mu je
senator.
- Radi li uvek onako kako tvoj stari eli?
Ona zamiljeno povue dim.
- Da - ree, i izduva dim.
Lav ree:
- Volim da ti posmatram usne dok pui.
Ona nita ne odgovori, ali mu uputi zamiljen pogled. To je Lavu bio dovoljan
podstrek, i on je poljubi. Ona tiho zastenja iz dubine grla i slabano upre akom u
njegove grudi, ali nijedan od tih znakova protesta nije bio ozbiljan. On baci svoju
cigaretu iz auta i uhvati je za dojku. Ona ga uhvati za zapee, kao da e mu
odgurnuti ruku, a onda je pritisnu jae na svoje meko meso. Lav dodirnu jezikom
njene zatvorene usne. Ona se odvoji od njega i uplaeno ga pogleda. Shvatio je da
ona ne zna za taj nain ljubljenja. Zaista nije imala iskustva.
- U redu je - ree on. - Veruj mi.
Ona baci svoju cigaretu, privue ga blie, sklopi oi i poljubi ga otvorenih usta.
Posle toga je sve ilo vrlo brzo. U njenoj elji se oseala neka oajnika urba. Lav
je bio s nekoliko ena, i verovao je da je mudro pustiti njih da odrede tempo.
Neodlunu enu nije mogue pouriti, a nestrpljivu ne valja usporavati. Nakon to je
zaao rukom ispod Olginog vea i pomazio je po mekoj sudnici, ona je bila toliko
uzbuena da je zajecala od strasti. Ako je istina da je s njenih dvadeset godina
nijedan od stidijivih momaka u Bafalu nije poljubio, kod nje mora da se nakupilo
dosta frustracije, nusluti Lav. Ona udno podie kukove da mu olaka da joj skine

gaice. Kad ju je poljubio izmeu nogu, ona vrisnu od oka i uzbuenja. Sigurno je
bila devica, ali on je bio previe uspaljen da bi ga to zadralo.
Ona se zavali u sedite s jednim stopalom na seditu a drugom na podu, sa
suknjom oko struka, rairenih nogu. Usta su joj bila otvorena i isprekidano je disala.
Posmatrala ga je rairenih zenica dok se raskopavao. Paljivo je uao u nju, znajui
kako devojku to lako moe da zaboli, ali ona ga dograbi za kukove i nestrpljivo ga
uvue u sebe, kao da se boji da joj neko u poslednjem trenutku moe uskratiti ono to
eli. On oseti kako je njena devianska membrana nakratko prua otpor, a zatim kako
lako puca, to je od nje izmamilo samo kratak uzdah, kao mala bol koja je prola
jednako brzo kako se i javila. Pomerala se oslonjena na njega u nekom sopstvenom
ritmu, i on ju je opet pustio da vodi, osetivi da odgovara nekom pozivu o koji se nije
moglo ogluiti.
Bilo je to za njega najuzbudljivije voenje ljubavi ikada. Neke devojke su bile
vete, druge su bile nevine ali eljne da udovolje, neke su pazile da ga zadovolje pre
nego to bi potraile sopstveno ispunjenje. Lav, meutim, nikad nije naiao na tako
sirovu elju kao to je Olgina, i to ga je raspalilo preko svake mere.
Suzdrao se da ne prospe seme. Olga je naglas viknula, a on joj je prekrio usta
akom da prigui zvuk. Ona se trznula poput ponija, i zarila lice u njegovo rame.
Dostigla je vrhunac uz prigueni vrisak, a trenutak kasnije i on za njom. Skotrljao se
s nje i seo na pod. Ona je leala mirno, dahui. Nijedno od njih dvoje nije
progovaralo neko vreme. Naposletku, ona se uspravi u sedei poloaj.
- O, boe - ree ona. - Nisam znala da e biti ovako.
- Obino i nije - uzvrati on.
Nastupila je duga zamiljena pauza, zatim ona ree tiim glasom:
- ta sam uinila?
On nita ne odgovori. Ona podie gae s poda kola i navue ih. Sedela je mirna
jo koji trenutak, dolazei do daha, zatim je izala iz kola. Lav je zurio u nju,
ekajui da kae neto, ali nije. Otila je do zadnjih vrata garae, otvorila ih, i izala.
Ali vratila se sledeeg dana.

Edit Galt je prihvatila prosidbu predsednika Vilsona 29. juna. Predsednik se

privremeno vratio u Belu kuu u julu.
- Moram da se vratim u Vaington na nekoliko dana - ree Gas Olgi dok su
etali Zoolokim vrtom u Bafalu.
- Na koliko dana?
- Koliko god sam predsedniku potreban.

- Ba uzbudljivo!
Gas kiimnu glavom.
- To je najbolji posao na svetu. Ali takoe znai da nisam svoj gospodar. Ako
kriza s Nemakom eskalira u rat, moe proi dosta vremena pre nego to se
vratim u Bafalo.
- Nedostajae nam.
-1 vi ete meni nedostajati. Tako smo se lepo druili otkako sam se vratio
ovamo.
Ili su na vonju amcem po jezeru u parku Delaver i kupanje na Kristal Biu;
vozili su se parobrodom uz reku do Nijagare i preko jezera do kanadske obale, i
igrali su tenis svakog drugog dana, uvek u drutvu mladih prijatelja, i u pratnji
najmanje jedne budne majke. S njima je danas bila gospoa Vjalova, hodala je
nekoliko
koraka iza i priala s
V
Cakom Diksonom. Gas nastavi:
- Pitam se ima li predstavu koliko e mi nedostajati.
Olga se nasmei, ali ne odgovori. Gas ree:
- Ovo mi je najsrenije leto u ivotu.
- Meni isto! - ree ona, vrtei svoj crveno-beli kiobran na tufne.
To je oduevilo Gasa, mada nije bio siguran da li je njegovo drutvo ono to ju
je uinilo srenom. Jo nije mogao da je dokui. Cinilo se da joj je uvek bilo drago
to ga vidi i rado je provodila sate u prii s njim. Ali nije video nikakve emocije,
nikakav znak da bi njena oseanja prema njemu mogla biti strasna pre nego samo
prijateljska. Naravno, nijedna estita devojka ne treba da pokae takve znake, barem
dok ne bude verena; ali Gas se ipak oseao izgubljeno. Moda je to bio deo njene
privlanosti.
Gas se priseao da mu je Kerolajn Vigmor stavljala do znanja svoje potrebe s
nepogreivom jasnoom. Uhvatio je sebe kako dosra razmilja o Kerolajn, jedinoj
drugoj eni koju je ikad voleo. Ako je ona mogla da kae ta eli, zato Olga to ne
moe? Karolajn je, meutim, bila udata ena, dok je Olga bila devica koja je rasla
pod staklenim zvonom.

Gas se zaustavi ispred kaveza s medvedima, i oni pogledae iza eline reetke u jednog
malog smeeg medveda koji je sedeo i zurio u njih.
- Pitam se mogu li nam svi dani protei ovako sreno - ree Gas.
- Zato da ne? - ree ona.
Je li to bilo ohrabrenje? On je pogleda. Nije mu uzvraala pogled, ve je posmatrala medveda.
On je prouavao njene plave oi, meku liniju njenog rumenog obraza, nenu kou na njenom vratu.
V - Voleo bih da sam Ticijan - ree on. - Naslikao bih te.
Njena majka i Cak prooe pored njih i nastavie dalje, ostavljajui Gasa i Olgu iza sebe. Vie
privatnosti od toga nikad nee dobiti. Ona ga napokon pogleda i on pomisli kako u njenim oima
vidi neto nalik nenosti. To ga je ohrabrilo. On pomisli: a k o p red s e d n i k k o j i j e b i o u d o v a c
m a n j e o d g o d i n u d a n a m o e t o d a u i n i , o n d a v a l j d a m o g u i j a ? On ree:
- Volim te, Olga.
Ona ne ree nita, ali nastavi da gleda u njega. On proguta knedlu. Opet nije mogao da je
dokui. On ree:
- Postoji li ikakva mogunost... mogu li da se nadam da e jednog dana i ti mene voleti?
Zurio je u nju, zadravajui dah. U tom trenutku ona je drala njegov ivot u svojim rukama.
Pauza se oduila. O emu razmilja? Da li vaga je li je vredan? Ili samo okleva pre nego to e
doneti odluku koja e joj promeniti ivot? Ona se napokon nasmei i ree:
- O, da.
On jedva da je mogao da poveruje.
- Stvarno?
Ona se sreno nasmeja.
- Stvarno.
On je uze za ruku.
- Voli li me?
Ona klimnu glavom.
- Mora to da kae.
- Da, Gase, volim te.
On joj poljubi ruku.
- Priau s tvojim ocem pre nego to odem u Vaington.
Ona se nasmei.
- Misiim da znam ta e on rei.
- Posle toga moemo saoptiti svakom.

- Da.
- Hvala ti - ree on sa arom. - Uinila si me vrlo srenim.
VII
Gas je ujutru nazvao kancelariju Josifa Vjalova i formalno zatraio dozvolu da zaprosi
njegovu erku. Vjalov je izjavio da je oduevijen. Iako je to bio odgovor koji je Gas oekivao, ipak
ga je nakon toga obuzela slabost od olakanja.
Gas je bio na putu ka stanici da uhvati voz za Vaington, pa su se dogovorili da proslave im
se on vrati. U meuvremenu, Gas je s radou ostavio svojoj i Olginoj majci u zadatak da
isplaniraju venanje. Ulazei na Centralnu stanicu u Iksejnd stritu laka koraka, naleteo je na Rozu
Helman koja je izlazila, u crvenom eiru, s malom putnom torbom u ruci.
- Zdravo - ree on. - Mogu li da ti pomognem s prtljagom?
- Ne, hvala, lagan je - ree ona. - Provela sam u putu samo jednu no. Ila sam na razgovor za
posao u jednu od novinskih agencija.
On podie vee.
- Za mesto izvetaa?
V - Da, i dobila sam ga.

- Cestitam! Izvini ako zvuim iznenaeno, nisam znao da zapoljavaju ene kao dopisnike.
- To jeste neobino, ali ne i neuveno. Njujork tajms je zaposlio prvu enu izvetaa 1869.
Zvala se Marija Morgan.
- ta e da radi?
- Biu pomonica njihovog dopisnika iz Vaingtona. Istina je da ih je predsednikov ljubavni
ivot naterao da pomisle da im je tamo potrebna ena. Mukarci su skloni tome da propuste
romantine prie.
Gas se zapita da li je pomenula da je u prijateljskim odnosima s jednim od Vilsonovih
najbliih saradnika. Pretpostavio je da jeste: reporteri nisu stidljivi. Bez sumnje joj je to pomoglo da
dobije posao.
- Ja se vraam u Vaington - ree on. - Pretpostavljam da emo se videti tamo.
- Nadam se da hoemo.
- Imam i jednu dobru vest - on e radosno. - Zaprosio sam Olgu Vjalovu... i ona je prihvatila
moju prosidbu. Venaemo se.
Ona mu uputi jedan dug pogled, pa ree:
- Budalo.

Ne bi se vie okirao ni da mu je udarila amar. Zurio je u nju otvorenih usta.

- Prokleta budalo - ree ona, i ode.
VIII
Dvojica Amerikanca su poginula 19. avgusta, kada su Nemci torpedirali jo jedan veliki
britanski prekookeanski brod, Arabik.
Gasu je bilo ao rtava ali ga je jo vie uasnulo to je Amerika sve neumitnije uvlaena u
evropski sukob. Oseao je da se predsednik nalazi na ivici. Gas je eleo da se oeni u svetu mira i
sree, plaio se budunosti ukaljane unitenjem i surovou i haosom rata.
Po Vilsonovim uputstvima, Gas je rekao nekolicini izvetaa, nezvanino, da je predsednik na
ivici da prekine diplomatske odnose s Nemakom. U meuvremenu, novi dravni sekretar, Robert
Lansing, pokuavao je da sklopi nekakav dogovor s nemakim ambasadorom, grofom Johanom fon
Berntorfom.
S i t u a c i j a m o e u a s n o d a s e p o g o r a , pomisli Gas. Nemci e moda proitati
Vilsonov blef. ta e onda da radi? Ako ne uini nita, ispae glup. Rekao je Gasu da prekid
diplomatskih odnosa ne bi nuno doveo do rata. Gasa je posle tog razgovora obuzeo stravian
oseaj da kriza izmie kontroli.
Kajzer, meutim, nije eleo rat s Amerikom i, na Gasovo neizrecivo olakanje, Vilsonovo
kockanje se isplatilo. Krajem avgusta Nemci su obeali da nee napadati putnike brodove bez
upozorenja. To nije bilo potpuno zadovoljavajue uveravanje, ali je zategnutost izmeu dve zemlje
okonana.
Amerika tampa je, izbegavi sve nijanse, bila u ekstazi.
Drugog septembra Gas je trijumfalno proitao naglas Vilsonu jedan odlomak pohvalnog
lanka koji je tog dana izaao u njujorkom Ivningpostu.
- Bez mobilisanja ijednog puka ili sazivanja flote, istom nepopustljivom, nepokoCe6Cjivom
upornou u zastupanju onoga to je ispravno, primorao je na predaju najponosniju,
najarogantniju i naj6oCje naomanu naciju.
- Jo se nisu predali - ree predsednik.

Jedne veeri krajem septembra odvedoe Lava do skladita, skinue ga golog, i vezae mu
ruke iza lea. Vjalov zatim izae iz svoje kancelarije.
- Pseto jedno - ree on. - Besno pseto.
- ta sam uinio? - zavapio je Lav.
- Zna ti ta si uinio, dukelo prljava - ree Vjalov.
Lav je bio prestraen. Iz ovoga ne moe da se izvue priom ako Vjalov nee da ga slua.
Vjalov skide sako i zavrnu rukave od koulje.
- Donesite mi ga - ree on.

Norman Nil, njegov smutljivi raunovoa, ode do kancelarije i vrati se s knutom. Lav je zurio
u njega. Bio je to bi kojim su Rusi po tradiciji kanjavali kriminalce. Imao je dugu drvenu drku i
na vrhu se ravao na tri kraka nainjena od vrste koe koja su se zavravala kuglicom od olova.
Lava nikad ranije nisu ibali, ali video je kako to izgleda. Na selu je to bila uobiajena kazna za
sitnu krau ili preljubu. U Sankt Peterburgu su knut esto koristili na politikim prestupnicima.
Dvadeset udaraca moglo je oveka da obogalji, a stotinu da ga ubije.
Vjalov, jo uvek u prsluku sa zlatnim lancem od sata, zamahnu knutom. Nil se zakikota. Ilja i
Teo gledae sa zanimanjem. Lav se zgri od straha, okreui lea, privijajui se uz jednu gomilu
guma. Bi se spusti uz surovi fijuk, usecajui mu se u vrat i ramena, i on vrisnu od bola. Vjalov ga
ponovo oinu biem. Ovoga puta je bolelo jo vie.
Lav nije mogao da veruje kakva je budala ispao. Jebao je nevinu erku jednog monog i
nasilnog oveka. Gde mu je bila pamet? Zato nikad ne moe da se odupre iskuenju?
Vjalov ponovo oinu. Lav se ovoga puta izmakao ispred bia, pokuavajui da izbegne udarac.
Samo su ga krajevi knuta dokaili, ali su se i pored toga bolno zarili u njegovo meso, i on ponovo
urliknu od bola. Pokuao je da pobegne, ali su ga Vjalovljevi ljudi gurnuli nazad, smejui se.
Vjalov ponovo podie bi, poe da ga sputa, zastade usred udarca dok se Lav izmicao, i
zatim oinu. Na Lavovim nogama se otvorie posekotine i on vide kako krv lije iz njih. Kad je
Vjalov opet ponovo oinuo Lav se oajniki baci to dalje od njega, pa se spotae i pade na betonski
pod. Dok je leao na leima, gubei snagu, Vjalov ga udari spreda, pogaajui mu stomak i bedra.
Lav se prevrnu na lea, previe bolan i uplaen da bi mogao na noge, ali knut nastavi da iba.
Smogao je snage koliko da otpuzi malo dalje na kolenima, kao beba, ali se okliznuo u sopstvenoj
krvi i bi se ponovo spusti na njega. On prestade vritati,
V
ostao je bez daha. Vjalov e ga ibati do smrti, kako se inilo. Zudeo je za zaboravom. Vjalov mu
je, meutim, uskratio to olakanje. On baci knut, zadihan od napora.
- Trebalo bi da te ubijem - ree kad je doao do daha. - Ali ne mogu.
Lav je bio zbunjen. Leao je u lokvi krvi, zurei u svog muitelja.
- Trudna je - ree Vjalov.
U izmaglici straha i bola, Lav pokua da razmisli. Koristili su kondome. Oni su se mogli
kupiti u bilo kom velikom amerikom gradu. On ga je uvek stavljao, osim onog prvog puta, nravno,
kad nije oekivao nita, i onda kada mu je pokazivala praznu kuu i kada su spavali na velikom
krevetu u gostinjskoj sobi, i onaj jedan put u bati posle mraka...
Spavali su bez zatite nekoliko puta, shvatio je.
- Trebalo je da se uda za sina senatora Djuara - ree Vjalov, Lav uhvati ogorenost i gnev u
njegovom grubom glasu. - Moj unuk je mogao da bude predsednik.
Lavu je bilo teko da razmilja ali je shvatio da e venanje morati da bude otkazano. Gas
Djuar se nee oeniti devojkom koja nosi dete drugog oveka, ma koliko je voleo. Osim ako... Lav
uspe promuklo da procedi nekoliko rei.
- Ne mora da rodi dete... postoje lekari ovde u gradu...
Vjalov dograbi knut, a Lav se zgri. Vjalov vrisnu:

-I ne pomiljaj na to! To je protivno bojoj volji!

Lav je bio zapanjen. Svake nedelje je vozio porodicu Vjalov do crkve, ali pretpostavljao je da
se Josif samo pretvara da je religiozan. Taj ovek ivi od nepotenja i nasilja. Pa ipak ne moe da
podnese da uje za pobaaj! Lav je poeleo da ga pita brani li njegova crkva podmiivanje i
premlaivanje ljudi. Vjalov ree:
- Moe li da zamisli kakvom ponienju me izvrgava? Sve novine u ovom gradu pisale su o
veridbi. - Lice mu pocrvene a glas se podie do
V
urlika. - Sta u da kaem senatoru Djuaru? Rezervisao sam termin u crkvi! Platio sam dobavljae
hrane! Pozivnice su u tampariji! Tano mogu da zamislim gospou Djuar, tu ponosnu staru pizdu,
kako mi se smeje krijui lice iza svoje smeurane ake. I sve to zbog jednog jebenog ofera! - On
ponovo podie knut, pa ga divlje baci u stranu. - Ne mogu da te ubijem. - On se okrenu k Teu. Vodi ovo govno kod lekara - ree on. - Neka ga srede. Oenie se mojom erkom.

ESNAESTO POGLAVLJE
Jun 1916.
Bilijcv otac ree:
- Moemo li da popriamo, mali?
Bili je bio zapanjen. Ve skoro dve godine, jo otkako je Bili prestao da odlazi u Betezdu, njih
dvojica jedva da su progovorili. U maloj kui u Velington rouu uvek je bilo napetosti u vazduhu.
Bili je gotovo zaboravio kako je uti tihe glasove kako ljubazno priaju u kuhinji, ili makar glasove
poviene u strastvenim raspravama koje su ranije vodili. Loa atmosfera je bila samo delimian
razlog to je Bili otiao u dobrovoljce.
Ton Starog je sada bio skoro skruen. Bili mu se paljivo zagleda u lice. Njegov izraz je priao
istu priu: u njemu nije bilo agresije, niti izazova, samo moleivost. Bez obzira na to, Bili nije bio
spreman da mu izae u susret.
V
- Cemu to? - ree.
Stari otvori usta da mu odbrusi, pa se vidno obuzda.
- Mojim postupcima rukovodio je ponos - ree on. - To je greh. Moda si i ti bio ponosan, ali to
je izmeu tebe i Gospoda, i to nije izgvor za moje ponaanje.
- Trebalo ti je dve godine da to shvati.
- Trebalo bi mi i due da se nisi prijavio u vojsku.
Bili i Tomi su se dobrovoljno prijavili prole godine, slagavi za godine. Pridruili su se
Osmom bataljonu Velke peadije, poznatom kao D r u g a r i i z Ab e rov e n a . Drugarski bataljoni
bili su nova zamisao. Mukarci iz istih gradova stavljani su zajedno, da se obuavaju i bore se
zajedno s ljudima s kojima su odrasli. Smatralo se da je to dobro za moral.
Bilijeva grupa se obuavala godinu dana, uglavnom u novom kampu u blizini Kardifa. On je
uivao. Obuka je bila laka od vaenja uglja i mnogo manje opasna. Osim smrtnog dosaivanja, jer
obuka" je esto znaila isto to i ekanje", bilo je tu igara kroz koje se brigada sastavljena od tih
mladih momaka uila novim stvarima. Tokom jednog dugog perioda u kojem nisu imali ta da rade,
on je nasumice izabrao jednu knjigu za koju se ispostavilo da je Magbet. Na svoje iznenaenje,
otkrio je da je pria uzbudljiva, a poezija udesno fascinantna. ekspirov jezik nije bio teak za
nekoga ko je proveo tolike sate prouavajui engleski jezik XVII veka, kojim je bila napisana
protestantska Biblija.

Od tada je proitao sva njegova dela, itajui najbolje komade po nekoliko puta.
Sada je obuka bila gotova i Drugari su imali dva dana odsustva pre odlaska u Francusku. Stari je
pomislio kako je to moda poslednji put da vidi Bilija ivog. Verovatno je zato naterao sebe da progovori
s njim.
Bili pogleda na sat. Doao je kui samo da bi se oprostio s majkom. Planirao je da provede odsustvo
u Londonu, sa svojom sestrom Etel i njenom seksi stanarkom. Mildredino lepo lice, s crvenim usnama i
zejim zubima, ostalo je ivo urezano u njegovom pamenju jo otkako ga je okirala rekavi: J e b o t e ,
t i s i B i l i ? Njegova torba s opremom stajala je na podu kraj vrata, spakovana i spremna. Unutra je bila
cela njegova kolekcija Sekspirovih dela. Tomi ga je ekao na stanici.
Moram da stignem na voz - ree on.
Vozova ima na pretek - ree stari. - Sedi, Bili... molim te.
Bili se oseao neugodno zbog takvog oevog raspoloenja.
Stari je moda bio pravedan, arogantan i grub, ali je barem bio jak. Bili nije eleo da ga vidi slabog.
Dekica je sedeo u svojoj stolici kao i obino, sluajui.
Budi dobar deko, Bili - rekao je ubedljivo. - Daj svom starom priliku.
Dobro. - Bili sede za kuhinjski sto.
Njegova majka ue u kuhinju iz perionice.
Nastupio je trenutak tiine. Bili je znao da moda vie nikad nee ui u ovu kuu. Vrativi se iz
kampa za obuku uvideo je po prvi put da mu je kua mala, sobe mrane, vazduh teak od ugljene praine
i kuhinjskih mirisa. Ali to je jo vanije, nakon slobodnog izraavanja i egaenja u barakama, shvatio je
da je u toj kui odgajan da slepo potuje Bibliju i da u njoj veliki deo onog to je bilo ljudsko i prirodno
nije moglo da doe do izraza. Pa ipak, misao o odlasku ga je rastuivala. Nije u pitanju bilo samo mesto;
ostavljao je i svoj preanji ivot. Sve je prosto bilo tu. Verovao je u boga, sluao oca, i verovao svojim
drugovima u rudniku. Vlasnici rudnika su bili pokvareni, sindikat je titio ljude, a socijalizam je nudio
svetliju budunost. Ali ivot nije bio tako jednostavan. On e se moda vratiti u Velington rou, ali vie
nikad nee biti deak koji je tu iveo.
Stari prekrsti ake, zamuri i ree:
O, Gospode, pomozi sluzi svome da bude skroman i ponizan kao Isus to je bio. - Onda
otvori oi i ree: - Zato si to uinio, Bili? Zato si
se prijavio u vojsku?
Zato to smo u ratu - ree Bili. - Svialo se to nama ili ne, moramo da se borimo.
Ali zar ne vidi... - Stari zauta i pomirljivo podie ruke. - Dozvoli da ponem iz poetka.
Ne veruje u ono to se pie po novinama, da su Nemci zli ljudi koji siluju asne sestre, zar ne?
Ne - ree Bili. - Sve to su novine ikad pisale o rudarima bile su lai, pa pretpostavljam da
ne govore istinu ni o Nemcima.
Kako ja to vidim, ovo je kapitalistiki rat s kojim radnika klasa nema nikakve veze - ree
stari. - Ali ti se moda nee sloiti s tim.
Bilija je zapanjilo koliko napora njegov otac ulae da bi bio pomirljiv. Nikad ranije nije uo da Stari
izgovara neto tipa , , Ti s e m o d a n e e s l o i t i s t i m . On odgovori:

Ne znam mnogo o kapitalizmu, ali verujem da si u pravu. Bez obzira na to, Nemci moraju
biti zaustavljeni. Misle da imaju pravo da vladaju svetom!
Stari ree:
Mi smo Britanci. Pod vlau nae imperije nalazi se vie od etiristo miliona ljudi. Niko od
njih nema pravo glasa. Oni nemaju kontrolu nad sopstvenim zemljama. Pitaj prosenog Britanca zato je
to tako, i on e ti odgovoriti da je naa sudbina da vladamo inferiornim narodima. - Stari rairi ruke, kao
da hoe da kae: Z a r n i j e o i g l e d n o ? - Bili, deae, nisu Nemci ti koji misle da treba da vladaju
svetom, ve mi!
Bili uzdahnu. Slagao se sa svim tim.
Ali mi smo napadnuti. Razlozi za rat moda jesu pogreni, ali moramo da se borimo, bez
obzira na to.
Koliko ljudi je poginulo u poslednje dve godine? - Stari ree: - Milioni! - Povisio je malo
glas, ali nije zvuao ljutito koliko tuno. - To e se nastaviti sve dok mladi ljudi budu voljni da ubijaju
jedni druge ,,bez obzira na sve", kako ti kae.
Nastavie se sve dok neko ne pobedi, valjda.
Njegova majka ree:
Pretpostavljam da se boji da e ljudi misliti da se plai.
Ne - ree on, ali bila je u pravu.
Njegovi racionalni razlozi za prijavijivanje u dobrovoijce nisu bili itava pria. Kao i obino, mama
je videla ta mu lei na srcu. Skoro dve godine je sluao i itao da su zdravi i jaki mukarci poput njega
kukavice ako ne odu u rat. Tako se pisalo po novinama, ljudi su to govorili u radnjama i pabovima. U
centru Kardifa devojke su delile bele peruke svakom momku koji nije bio u uniformi, a narednici
zadueni za regrutaciju rugali su se mladim civilima na ulicama. Bili je znao da je to propaganda, ali ipak
je uticala na njega. Otkrio je da teko podnosi pomisao da ga ljudi smatraju kukavicom.
Matao je kako objanjava, tim devojkama s belim perukama, da je vaenje uglja opasnije od
sluenja u vojsci. Mimo trupa na frontu, manja je verovatnoa bila da e umreti ili biti povreden vojnik
nego rudar. A Britaniji je trebao ugalj. On je pokretao pola mornarice. Vlada je zapravo i rekla da ne eli
da se rudari prijavljuju u vojsku. Nita od toga nije vredelo. Osetio se bolje tek kada je obukao grubu oker
bluzu i pantalone, nove izme i zailjenu kapu.
Stari ree:
Ljudi misle da se krajem meseca sprema velika ofanziva.
Bili klimnu glavom:
Oficiri nee nita da kau, ali svi ostali priaju o tome. Pretpostavljam da zbog toga
odjednom ele da prebace vie ljudi tamo.
Novine piu da bi ovo mogla da bude bitka koja e preokrenuti tok rata - poetak kraja.
Nadajmo se da je tako, u svakom sluaju.
Trebalo bi da sada imate dovoljno municije, zahvaljujui Lojdu Dordu.
Jata. Prole godine je vojsci zafalila municija. Otri tekstovi u tampi u vezi sa skandalom
oko municije umalo nisu kotali Askvita premijerske fotelje. Oformio je koalicionu vladu, otvorio novo

mesto ministra za municiju, i taj posao dodelio najpopularnijem oveku u kabinetu, Dejvidu Lojdu
Dordu. Od tada, proizvodnja je procvetala.
Probaj da pazi na sebe - ree Stari. Mama ree:
Nemoj da se junai. Ostavi to onima koji su zapoeli rat, viim klasama, konzervativcima,
oficirima. Radi ono to ti kau, i nita vie.
Dekica ree:
Rat je rat. U njemu niko nije bezbedan.
O p r a t a j u s e o d m e n e , shvati Bili. Dolo mu je da zaplae, ali je snano potisnuo taj nagon.
Dobro, onda - ree, ustajui.
Dekica se rukova s njim. Mama ga poljubi. Stari se rukova s njim, pa se prepusti nagonu i zagrli ga.
Bili nije mogao da se seti kada je njegov otac poslednji put to uinio.
Neka te bog blagoslovi i sauva, Bili - ree stari. U oima su mu se videle suze. Bilijeva
samokontrola umalo to nije popustila.
Vidimo se, onda - ree.
V
Uze svoju torbu s opremom. Cu kako mama jeca. Ne osvrui se, on izae, zatvarajui vrata za
sobom. Bili duboko udahnu i primiri se. Onda poe da se sputa strmom ulicom ka stanici.
II

Reka Soma krivudavo tee od istoka ka zapadu preko Francuske na svom putu ka moru. Linija
fronta, koja se protezala od severa ka jugu, presecala je reku nedaleko od grada Amijena. Juno odatle,
sve do vajcarske, savezniku liniju drale su francuske trupe. Ka severu, veinu savezninih trupa inile
su snage Britanije i Komonvelta. Od ove take su se ka severozapadu protezala brda u duini od trideset
dva kilometra. Nemaki rovovi u ovom sektoru su bili ukopani u padine tih brda. Iz jednog takvog rova,
Valter fon Ulrih je kroz moan Cajsov Doppelfernrohr dvogled posmatrao britanske poloaje.
Bio je sunan dan poetkom leta, i mogao je da uje pesmu ptica. U jednom oblinjem vonjaku,
koji je do tog trenutka bio izbegao granatiranje, jabuke su odvano cvetale. Ljudi su jedine ivotinje
sposobne da ubiju milion pripadnika sopstvene vrste, i pretvore zemlju u pustaru punu kratera od granata
i bodljikave ice. M o d a e I j u d s k i rod s a m s e b e i s t reb i t i , i o s t a v i t i s v e t p t i c a m a i
d r v e u , razmiljao je Valter apokaliptino. M o d a j e n a j b o l j e d a t a k o i b u d e .
O v a j u z v i e n p o l o a j i m a m n o g e p red n o s t i , razmiljao je on, vraajui se praktinim
stvarima. Britanci e morati da napadaju kreui se uzbrdo. Jo korisnija stvar bila je mogunost Nemaca
da vide sve to Britanci rade. A Valter je bio siguran da se ovog trenutka spremaju za veliku ofanzivu.
Takva aktivnost ne moe se sakriti. Britanci su mesec dana zloslutno poboljavali kolske i
eleznike puteve u ovom nekad uspavanom regionu ruralne Francuske. Sada su koristili te puteve za
snabdevanja da dovuku na stotine tekih artiljerijskih orua, na hiljade konja i na desetine hiljada ljudi.
Iza fronta, nebrojene reke kamiona i vozova istovarale su sanduke s municijom, burad s pijaom vodom, i
bale sena. Valter je fokusirao svoj dvogled na jedan detalj uspostavljanja komunikacija na terenu, vojnika
koji su kopali uzak rov i odmotavali ogroman kalem onoga to je nesumnjivo bila telefonska ica.

M o r a d a g a j e v e l i k e n a d e , pomisli on sa slutnjom od koje ga obuze jeza. Ulaganje u ljudstvo,

novac i trud bilo je kolosalnih razmera. To bi moglo biti opravdano jedino ako Britanci misle da e taj
napad odluiti rat. Valter se nadao da e biti tako, s kakvim god ishodom.
Kad god bi posmatrao neprijateljsku teritoriju mislio je na Mod. Slika koju je nosio u novaniku,
iseena iz asopisa Tetler, prikazivala ju je u dramatino jednostavnoj balskoj haljini u hotelu Savoj, iznad
naslova, L e d i M o dF i c h e r 6 e r t u v e f j s e n o s i p o p o s l e d n j o j m o d i " . Pretpostavio je da sada ne
plee mnogo. Da li je pronala sebi neku ulogu u deavanjima vezanim za rat, kao to je uinila i
Valterova sestra Greta u Berlinu, pomaui ranjenicima u vojnim bolnicama. Ili se povukla na selo, kao
Valterova majka, i sadi krompir u cvetnim lejama zbog nedostatka hrane?
Nije znao ponestaje li Britancima hrane. Nemaka mornarica bila je zarobljena u lukama
zahvaljujui britanskoj blokadi, tako da im preko mora nita nije stiglo ve skoro dve godine. Britanci su,
meutim, nastavili da dobijaju zalihe od Amerike. Nemake podmornice su povremeno napadale
prekookeanske brodove, ali se visoka komanda suzdravala od napada svim sredstvima, to se nazivalo
NPR, ili neogranienim podmornikim ratovanjem, iz straha da e uvui Ameriku u rat. Tako da, kako je
Valter nagaao, Mod ne gladuje kao on. A njemu je pak bolje nego nemakim civilima. U nekim
gradovima se trajkovalo i demonstriralo zbog nedostatka hrane.
Nije joj pisao, niti ona njemu. Izmeu Nemake i Britanije nije bilo nikakve razmene pote. Jedina
prilika za dopisivanje ukazala bi se ako bi neko od njih otiao u jednu od neutralnih zemalja, Sjedinjene
Drave
V
ili Svedsku, i poslao pismo odande; ali takva prilika se jo nije ukazala njemu, a po svoj prilici, ni njoj.
Bilo je muenje ne znati nita o njoj. Morio ga je strah da je ona
V
moda u bolnici, a da on i ne zna za to. Zudeo je da se rat zavri kako bi mogao da bude s njom. Oajniki
je eleo da Nemaka pobedi, naravno, ali bilo je trenutaka kada je oseao da nee mariti ni ako izgubi
samo ako Mod bude dobro. Njegova nona mora bila je da e po zavretku rata otii u London da je nae,
samo da bi mu rekli da je mrtva. On potisnu tu uasnu misao.
Spustio je dvogled, fokusirao soiva, i stao da prouava bodljikavu icu na nemakoj strani niije
zemlje.
Bila je postavljena u dva
V
uvrena za tlo gvozdenim koevima da ne bi mogla lako da se izvadi. inila je uverljivo zastraujuu
prepreku.
On sie s vrha rova i spusti se niz jedan dugi niz drvenih stepenika do duboko ukopanog sklonita.
Loa strana tog brdskog poloaja bila je to su rovovi izloeniji pogledu neprijateljske artiljerije, i stoga
su, da bi se to nadomestilo, sklonita u tom sektoru bila ukopavana duboko u krenjako tlo, dovoljno
duboko da prue zatitu od svega osim od direktnog pogotka iz najjaeg artiljerijskog orua. Bila su
dovoljno velika da zaklone svakog oveka iz rova za vreme granatiranja. Neka sklonita su bila
meusobno povezana, to je obezbeivalo alternativan izlaz ukoliko se ulaz urui i bude blokiran.
Valter sede na jednu drvenu klupu i izvadi belenicu. Nekoliko minuta je zapisivao skraene
podsetnike na sve to je bio video. Njegov izvetaj e potvrditi informacije dobijene iz drugih
obavetajnih izvora. Tajni agenti su ih upozoravali na ono to su Britanci nazivali velikom ofanzivom".

On se probi kroz lavirint rovova do pozadine. Nemci su iskopali tri linije rovova na po dva ili tri
kilometra udaljenosti jedan od drugog, da bi, u sluaju da ih neprijatelj istera iz prvog rova, mogli da se
povuku u drugi rov, a ako to ne bude dovoljno, onda u trei. t a g o d d a s e d e s i , pomisli on sa
znatnom merom zadovoljstva, B r i t a n c i n e e l a k o o d n e t i p o b e d u .
Valter pronade svog konja i odjaha nazad u tab Druge armije, stigavi u vreme ruka. Iznenadio se
kada je u oficirskoj menzi ugledao svog oca. Stari je bio vii oficir Generaltaba, i sada je jurio od jednog
do drugog fronta, ba kao to je u vreme mira iao od jedne do druge evropske prestonice. Oto je izgledao
starije. Smrao je, svi Nemci su smrali. Kosa mu je bila toliko skraena da je izgledao elavo. Ali
delovao je ivahno i veselo. Rat mu je odgovarao. Voleo je uzbuenje, strku, brze odluke, i stalni oseaj
hitnje i opasnosti.
Nikad nije pominjao Mod.
V
Sta si video? - upita on.
U sledeih nekoliko nedelja bie velikog napada u ovoj oblasti - ree Valter.
Njegov otac sumnjiavo zavrte glavom.
Sektor Some najbolje je branjeni deo nae linije. Na vioj smo koti i imamo tri linije rovova.
U ratu se napada protivnikova najslabija taka, ne najjaa, ak i Britanci to znaju.
Valter mu prenese ono to je video: kamione, vozove, i veziste kako postavljaju telefonske ice.
Verujem da je to samo varka - ree Oto. - Da je ovo prava meta njihovog napada, vie bi se
potrudili da prikriju svoje pripreme. Ovde e napraviti diverziju, posle ega e uslediti pravi napad dalje
na severu, u Flandriji.
Valter ree:
V
Sta Fon Falkenhajn misli?
Erih fon Falkenhajn je bio naelnik Generaltaba ve skoro dve godine. Njegov otac se nasmei:
Misli ono to mu ja kaem.
III

Dok je kafa posluivana na kraju ruka, ledi Mod upita ledi Hermiju:
U sluaju opasnosti, tetka, da li bi znala kako da stupi u kontakt s Ficovim advokatom?
Tetka Herm je izgledala blago okirano.
Draga moja, kakva posla bih ja imala s advokatima?
Nikad se ne zna. - Mod se okrenu ka batleru dok je sputao posudu za kafu na srebrni
tronoac. - Graute, budi ljubazan i donesi mi pero i list papira. - Graut izae i vrati se s priborom za
pisanje.
Mod zapisa ime i adresu njihovog porodinog advokata.
V

Sta e mi to? - upita tetka Herm.

Moda e me uhapsiti ovog popodneva - Mod e veselo. - Ako se to desi, molim te zamoli ga
da doe i izvue me iz zatvora.
Oh! - ree tetka Herm. - Ne misli valjda ozbiljno!

Ne, sigurna sam da nee doi do toga - ree Mod. - Ali zna, za svaki sluaj... - Ona poljubi
tetku i izade iz prostorije.
Stav tetke Herm dovodio je Mod do besa, ali veina ena je bila ista takva. Bilo je netipino za dame
ak i da znaju ime svog advokata, a kamoli da znaju svoja prava pred zakonom. Nije ni udo to su ene
nemilosrdno iskoriavane.
Mod stavi eir i rukavice i obue lagani letnji kaput, izae i uhvati autobus do Aldgejta. Bila je
sama. Pravila o damskoj pratnji popustila su od izbijanja rata. Vie nije bilo skandalozno da neudata ena
ide bez pratnje tokom dana. Tetka Herm nije odobravala tu promenu, ali nije mogla da stavi Mod pod
klju, a nije mogla da se ali Ficu koji je bio u
Francuskoj, pa je morala da prihvati tu situaciju, mada kisela lica.
Mod je bila urednica Vojnikove ene, niskotiranih novina koje su se zalagale za poboljanje
poloaja lanova porodica vojnika. Jedan konzervativni lan parlamenta je te novine nazvao k u n o m
d o s a d o m k o j a g n j a v i v l a d u , citat koji je ponavljan u zaglavlju svakog narednog izdanja. Modinu
gnevnu kampanju podjarivala je njena ozlojeenost potinjenim poloajem ena udruena s uasnutou
nad besciljnim ratnim pokoljem. Mod je pomagala novine novcem od svog malog naslea. Ionako joj
novac nije trebao: Fic je uvek plaao za sve to joj je trebalo.
Novine je vodila Etel Vilijams. Rado je napustila fabriku zarad bolje plate i aktivne uloge u
kampanji. Etel je delila Modin gnev, ali je posedovala drugaije vetine. Mod je razumela kako
funkcionie politika na vrhu, viala se s ministrima kabineta na drutvenim deavanjima, i priala s njima
o svakodnevnim pitanjima. Etel je poznavala jedan drugaiji politiki svet:Nacionalni sindikat tekstilnih
radnika,
Nezavisnu laburistiku partiju, trajkove i obustave rada i uline mareve.
Po dogovoru, Mod se nala s Etel na ulici preko puta aldgejtske kancelarije Udruenja porodica
vojnika i mornara.
Pre rata je ova dobrotvorna organizacija omoguavala imunim damama da pomau enama vojnika
u tekom poloaju. Sada je imala novu ulogu. Vlada je isplaivala jednu funtu i jedan iling svakoj eni s
dvoje dece koju je rat rastavio od mua vojnika. To nije bilo mnogo, otprilike pola rudarske plate, ali bilo
je dovoljno da se milioni ena i dece izvuku iz najgore bede. Udruenje porodica vojnika i mornara delilo
je ovu pomo.
Ona se, meutim, isplaivala samo enama dobrog vladanja", i dame zaposlene u ovoj
dobrotvornoj organizaciji ponekad su uskraivale vladin novac enama koje su odbacivaie njihove savete
o odgajanju dece, voenju domainstva i opasnostima koje vrebaju u poseivanju varijetea i pijenju dina.
Mod je smatrala da bi takvim enama bilo u ivotu bolje bez dina, ali i da to nikome ne daje pravo
da ih gura u siromatvo. Dovodili su je do besa ljudi iz srednje klase koji su osuivali ene vojnika i
liavali ih sredstava kojima bi prehranile decu. P a r l a m e n t n e b i d o z v o l i o t a k v o z l o s t a v l j a n j e ,
razmiljala je, k a d a b i e n e i m a l e p r a v o g l a s a .
S Etel je radilo dvanaest ena iz radnike klase i jedan mukarac,
Berni Lekvit, sekretar aldgejtskog ogranka Nezavisne laburistike partije. Ta partija je podravala Modine
novine i njene kampanje.

Kada se Mod pridruila grupi na trotoaru, Etel je priala s jednim mladim ovekom s notesom.
Pomo porodicama vojnika nije milostinja ili dobrotvorni prilog -

V
ree ona. - Zene vojnika primaju je s pravom. Da li vi morate da proete test lepog ponaanja pre nego to
dobijete svoju platu novinskog izvetaa? Da li neko ispituje gospodina Askvita koliko madeire popije pre
nego to podigne svoju poslaniku platu? Te ene imaju pravo na taj novac ba kao da je u pitanju plata
koju primaju.
E t e l j e u m e l a d a p r i a , pomisli Mod. Izraavala se ivo i jednostavno. Moda je taj talenat
nasledila od svog oca propovednika. Izveta je s divljenjem gledao u Etel: delovao je napola zaljubljen u
nju. Prilino pokajniki, on ree:
Vai protivnici kau da ena ne treba da prima pomo ako je neverna svom muu vojniku.
Proveravate li ta njihovi muevi rade? - Etel e ozlojeeno. - Verujem da u Francuskoj i
Mesopotamiji i drugim mestima u kojima ima naih vojnika postoje javne kue. Belei li vojska imena
oenjenih mukaraca koji idu u takve kue i oduzima li im plate? Preljuba je greh, ali to nije razlog da se
grenik gurne u siromatvo, a njegova deca ostave da gladuju.
Etel je nosila svog sina, Lojda, na kuku. Sada mu je bilo esnaest meseci i mogao je da hoda, ili
barem da se tetura. Imao je lepu tamnu kosu i zelene oi, i bio je lep na majku. Mod isprui ruke da ga
uzme i on rado poe k njoj. Ona oseti aoku udnje: gotovo da je alila to nije ostala trudna tokom one
jedne noi s Valterom, uprkos svim potekoama koje bi to izazvalo.
Nije ula ni rei od Valtera jo od pretprolog Boia. Nije znala je li iv ili mrtav. Moda je ve
udovica. Pokuavala je da se ne mori mranim mislima, ali one su joj se ponekad neopaeno prikradale, i
onda bi morala da se suzdrava da ne zaplae.
Etel je zavrila sa armiranjem izvetaa i zatim upoznala Mod s jednom mladom enom s dvoje
dece koja su joj se privijala uz suknju.
Ovo je Dejn Makali, o kojoj sam ti priala. - Dejn je imala lepo lice i odluan pogled. Mod
se rukova s njom.
Nadam se da emo danas doi do pravde za vas, gospodo Makali - ree ona.
Vrlo ste ljubazni, gospoja. - Navika stalekog raslojavanja teko je odumirala ak i u
egalitaristikim politikim pokretima.
Jesmo li svi spremni? - ree Etel.
Mod vrati Lojda Etel, i oni zajedno preoe ulicu i uoe u kancelariju dobrotvornog drutva. Tu je
bio prostor za prijem stranaka sa stolom za kojim je sedela jedna sredovena ena. Nju kao da je prepala
ta mala grupa. Mod joj ree:
Nema razloga za brigu. Gospoa Vilijams i ja smo dole da vidimo gospou Hargrivs, vau
upravnicu.
Recepcionerka ustade:
Videu je li tu - ree nervozno. Etel ree:
Znam da je tu; videla sam je kad je ula na vrata pre sat vremena.
Recepcionerka urno izae.
V

Zena koja se vratila s njom nije se dala tako lako zaplaiti. Gospoa Hargrivs je bila krupna ena u
etrdesetim, u francuskom kaputu i suknji s pomodnim eirom ukraenim velikom nabranom manom.
Ta o d e v n a k o m b i n a c i j a p o t p u n o j e i z g u b i l a s v o j m o d e r n i a r m n a n j e n o j
p o z a m a n o j f i g u r i , pomisli Mod zajedljivo, ali ta ena je imala samopouzdanje koje dolazi s novcem.
Takoe je imala veliki nos.
Da? - upita ona neljubazno.
U borbi za jednakost ena, pomisli Mod, ponekad mora da udari i na same ene.
Dola sam da vas vidim jer me brine vae postupanje s gospoom Makali.
Gospoa Hargrivs se lecnu, bez sumnje od Modinog naglaska, koji ju je odavao kao pripadnicu vie
klase. Ona odmeri Mod od glave do pete. Verovatno je shvatila da je Modina odea skupa kao i njena.
Kada je ponovo progovorila, ton joj je bio manje arogantan.
Bojim se da ne mogu da govorim o pojedinanim sluajevima.
-Ali gospoa Makali me je zamolila da popriam s vama i ona je ovde da to dokae.
Dejn Makali ree:
Seate li me se, gospodo Hargrivs?
Zapravo, da. Bili ste vrlo neljubazni prema meni.
Dejn se okrenu ka Mod.
Rekla sam joj da zabada nos u tua posla.
V
Zene se zakikotae na tu aluziju na nos, a gospoa Hargrivs pocrvene. Mod ree:
Ne moete odbiti zahtev za dobijanje pomoi na osnovu toga to je podnosilac zahteva drzak
prema vama. - Mod je kontrolisala gnev i trudila se da govori s ledenim neodobravanjem. - To vam je
sigurno jasno?
Gospoa Hargrivs prkosno nakrivi bradu.
Gospoa Makali je viena u pabu P a s i p a t k a i u varijete klubu Stepni, i oba puta u
drutvu jednog mladog oveka. Pomo porodicama vojnika namenjena je enama dobrog vladanja. Vlada
ne eli da finansira razvratno ponaanje.
Mod je dolo da je udavi.
V
Cini se da vi ne razumete svoj posao - ree joj. - Nije na vama da odbijate da isplatite pomo
na osnovu sumnje.
Gospoa Hargrivs je izgledala malo manje sigurno u sebe. Etel se ubaci:
Pretpostavljam da je gospodin Hargrivs bezbedan kod kue, zar ne?
Ne, nije - odgovori ena brzo. - S vojskom je u Egiptu.
Oh! - ree Etel. - Znai i vi primate pomo.
To nije bitno za ovaj razgovor.
Da li neko dolazi u vau kuu, gospoo Hargrivs, da proverava kako se vi vladate? Zagleda
li u nivo erija u flai koju drite na kredencu? Da li vas neko ispituje o odnosu koji imate s piljarevim
raznosaem namirnica?
Kako se usuujete!
Mod ree:

Vaa oziojeenost je razumljiva, ali sada vam je moda jasno zato je gospoa Makali na
vae ispitivanje reagovala onako kako je reagovala.
Gospoa Hargrivs povisi ton.
To je smeno: nas dve ne moemo da se poredimo!
Ne moete da se poredite? - Mod e gnevno. - Njen mu, kao i va, rizikuje svoj ivot za
svoju zemlju. I vi i ona primate pomo namenjenu porodicama vojnika. Ali vi imate pravo da osuujete
njeno ponaanje i
V
uskratite joj njen novac, dok vas niko ne osuuje. Zato ne? Zene oficira ponekad previe piju.
Etel ree:
-1 varaju svoje mueve.
Dosta! - viknu gospoda Hargrivs. - Ne dozvoljavam da me vreate.
Kao ni Dejn Makali - ree Etel. Mod ree:
V
- Covek kojeg ste videli s gospoom Makali njen je brat. Bio je doao na odsustvo iz Francuske.
Imao je samo dva dana na raspolaganju, i ona je htela da se on lepo provede pre nego to se vrati nazad u
rovove. Zato ga je odvela u pab i kabare.
Gospoa Hargrivs je izgledala postieno, ali krenula je da se brani.
Trebalo je da objasni to kad sam je ispitivala. A sada vas moram zamoliti da odete odavde.
-Verujem da ete, sad kad znate istinu, prihvatiti molbu gospoe Makali za dobijanje pomoi.
- Videemo.
- Insistiram da to uinite sad i ovde.
- To nije mogue.
- Neemo otii dok to ne uinite.
- Onda u zvati policiju.
- Samo izvolite.
Gospoa Hargrivs se povue. Etel se okrenu zadivljenom izvetau.
- Gde vam je fotograf?
V
- Ceka ispred.
Nekoliko minuta kasnije, jedan krupan sredovean policijski pozornik ue unutra.
Hajte, dame - ree on. - Nemojte izazivati nevolje, molim vas. Samo se mirno raziite.
Mod istupi napred.
- Ja odbijam da odem - ree ona. - Ne obraajte panju na ostale.
- A ko ste vi, madam?
Ja sam ledi Mod Ficherbert, i ako elite da odem, moraete da me iznesete napolje.
- Ako insistirate - ree policajac, i podie je.
Dok su izlazili iz zgrade, fotograf ih je uslikao.
IV
- Zar te nije strah? - upita Mildred.
- Jeste - priznade Bili. - Pomalo.

S Mildred je mogao slobodno da pria. Ionako se inilo da ona zna

V
sve o njemu. Zivela je s njegovom sestrom dve godinc, a ene uvek govore sve jedna drugoj. Medutim, u
Mildredinoni drutvu se oseao ugodno iz jo jednog razloga. Devojke iz Aberovena uvek su se trudile da
zadive momke, govorei pojedine stvari samo da bi ostavile utisak i gledajui se u ogledalo, a Mildred je
bila svoja, prirodna. Ponekad je govorila neuvene stvari, i njima zasmejavala Bilija. Oseao je da njoj
moe sve da kae.
Bio je potpuno opinjen njome. Nisu ga privlaile njene svetle kovrde niti plave oi koliko njen
leeran, slobodan stav. A tu je bila i razlika u godinama. Njoj je bilo dvadeset tri, a on jo nije bio napunio
V
osamnaest. Cimlo se da je bila nakupila dosta ivotnog iskustva, ali on ju je i pored toga zanimao, to mu
je i te kako laskalo. Posmatrao ju je s enjom s drugog kraja sobe, nadajui se da e mu se ukazati prilika
da nasamo popria s njom, pitajui se hoe li se usuditi da je dodirne po ruci, da je zagrli i poljubi.
Sedeli su za pravougaonim stolom u Etelinoj kuhinji: Bili, Tomi, Etel i Mildred. Bilo je toplo vee i
vrata prema zadnjem dvoritu behu otvorena. Na kamenom podu, Mildredine dve male devojice igrale
su se s Lojdom. Inid i Lilijan imale su tri i etiri godine, ali Bili jo nije bio razluio koja je koja. ene
nisu elele da izlaze zbog dece, pa su Bili i Tomi doneli nekoliko flaa piva iza paba.
Bie dobro - ree Mildred Biliju. - Proao si obuku.
Jata. - Obuka nije uinila mnogo za Bilijevo samopouzdanje. Bilo je tu dosta mariranja,
salutiranja i nametanja bajoneta na puku. Nije imao oseaj da su ga nauili kako da preivi. Tomi ree:
Ako se ispostavi da su svi Nemci krpene lutke vezane za stubove, znaemo kako da ih
probodemo bajonetom.
Mildred ree:
Umete da pucate iz puaka, zar ne?
Neko vreme su vebaii sa zaralim i pokvarenim pukama na kojima je bilo utisnuto ,,ZV", skraeno
od ,,za vebu", to je znailo da se iz njih nipoto ne sme pucati. Vremenom je, meutim, svako dobio po
jednu L i E nf i l d repetirku s odvojivim okvirom s deset metaka kalibra 7,7 mm. Ispostavilo se da je Bili
dobar strelac, i da moe da isprazni okvir za manje od jednog minuta a da pogodi metu veliine oveka na
dvesta sedamdeset pet metara. Puka L i E nf i l d je poznata po brzoj paljbi, kako je regrutima bilo reeno:
svetski rekord je iznosio trideset osam metaka u minutu.
Oprema je dobra - ree Bili Mildred. - Oficiri su ti koji me brinu. Do sada nisam sreo
nijednog kojem bih mogao da verujem u sluaju nesree u rudniku.
Svi koji valjaju su u Francuskoj, pretpostavljam - ree Mildred optimistino. - Drkadije su
ostavili kod kue da obuavaju ljude.
Bili se nasmeja njenom izboru rei. Ona nije imala nikakve zadrke.
Nadam se da si u pravu.
Ono ega se zaista plaio bilo je da e okrenuti da bei kad Nemci budu zapucali na njega. Toga se
najvie bojao. P o n i e n j e b i b i l o g o re o d r a n j a v a n j a , pomisli on. Ponekad je bio toliko optereen
time da bi udeo da taj uasni trenutak doe, samo da bi saznao ta e se desiti.
U svakom sluaju, drago mi je to e ubijati te grozne Nemce - ree Mildred. - Oni su svi
silovatelji.

Tomi ree:
Da sam na tvom mestu, ne bih verovao u sve to proitam u Dejli mejlu. Oni navode ljude da
veruju da su svi sindikalci nelojalni. Ja znam da to nije istina, veina lanova mog sindikata prijavila se u
vojsku. Tako da ni Nemci moda nisu toliko loi kako ih Mejl prikazuje.
Da, verovatno si u pravu. - Milder se okrenu nazad ka Biliju. - Jesi li gledao Skitnicu?
V
V
Jata, volim Carlija Caplina.
Etel uze sina u naruje.
Reci laku no ujka Biliju.
Malia se uzvrpolji u njenim rukama, ne elei u krevet. Bili se priseti kako je izgledao kao
novoroene, kada je otvorio usta i zaplakao. Kako se sada inio jak i veliki.
Laku no, Lojde - ree on.
Etel mu je dala ime po Lojdu Dordu. Bili je bio jedina osoba koja je znala da on ima i srednje ime:
Ficherbert. Bilo je u njegovoj krtenici, ali to nije rekla nikom drugom. Bili je prieljkivao da se erl
Ficherbert nae na nianu njegove puke. Etel ree:
Lii na Dekicu, zar ne?
Bili nije mogao da uoi slinost.
Rei u ti da li lii kad mu porastu brkovi.
V
Mildred istovremeno stavi svoje dvoje dece na spavanje. Zene zatim objavie da ele da veeraju.
Etel i Tomi odoe da kupe ostrige,
V
ostavljajui Bilija i Mildred same. Cim su otili, Bili ree:
Mnogo mi se svia, Mildred.
-1 ti meni - ree ona, a on pomeri svoju stolicu kraj njene i poljubi je.
Ona mu eljno uzvrati poljubac. Radio je on to i ranije. Ljubio se s nekoliko devojaka u zadnjem
redu bioskopa Maestik. One su odmah otvarale usta, pa je i on to sada uradio. Mildred ga neno
odgurnu.
- Ne tako brzo - ree ona. - Uradi ovo. - Ona ga poljubi zatvorenih usta, prelazei mazno usnama
preko njegovog obraza, kapaka i vrata, a zatim i usana. Njemu to bee neobino, ali mu se svidelo. Ona
ree: - Urad i isto ti meni. - On uradi kako mu je bila pokazala. - Sad uradi ovo - ree ona, i on oseti vrh
njenog jezika na svojim usnama, kako ih dodiruje najnenije mogue.
On opet uradi isto to i ona. Onda mu je pokazala jo jedan nain ljubljenja, grickajui mu vrat i
une koljke. Imao je oseaj da bi mogao zauvek to da radi. Kada su zastali da dou do daha, ona ga
pomazi po obrazu i ree:
Brzo ui.
Ti si divna - ree on.
On je opet poljubi i stisnu joj dojku. Ona ga je pustila da joj radi to neko vreme, ali kada je poeo
teko da die ona mu skloni ruku.
Nemoj previe da se uzbudi - ree ona. - Oni e se vratiti za minut.
Trenutak kasnije zaue se ulazna vrata.

Uh, baksuza - ree on.

Budi strpljiv - apnu ona.
Strpljiv? - upita on. - Sutra idem u Francusku.
Pa, jo nije sutra, zar ne?
Bili se jo uvek pitao ta je htela da kae kad su Etel i Tomi uli u kuhinju. Pojeli su veeru i dovrili
pivo. Etel im je ispriala priu o Dejn Makali, i kako je jedan policajac odneo ledi Mod iz kancelarije
dobrotvornog drutva. Ona je ceo taj dogaaj predstavila tako da zvui komino, ali Bili je pucao od
ponosa zbog svoje sestre i naina na koji je ustala u odbranu prava siromanih ena. A vodila je i jedne
novine i bila prijateljica ledi Mod! Odluio je da e i on jednog dana biti zatitnik obinih ljudi. Iz tog
razloga se divio ocu. Stari je bio tvrdoglav i skuenih shvatanja, ali itavog ivota se borio za radnike.
Mrak je pao i Etel objavi da je vreme za spavanje. Pomou jastuka je improvizovala leajeve za
Bilija i Tomija na kuhinjskom podu. Svi su polegali.
Bili je leao budan, pitajui se ta je Mildred mislila kada je rekla N i j e j o s u t r a . Moda je
samo obeala da e ga ponovo poljubiti ujutru, kad bude otiao da uhvati voz za Sautempton. Ali inilo se
da nagovetava neto vie od toga. Da li je mogue da eli opet da se vidi s njim ove noi?
Pomisao da bi mogao da ode do njene sobe toliko ga je raspalila da nije mogao da zaspi. Ona u
spavaici, a ispod arava njeno telo toplo na dodir, razmiljao je. Zamiljao je njeno lice na jastuku, i
zavideo jastunici jer je dodirivala njen obraz. Kada se Tomijevo disanje ujednailo, Bili se izvue ispod
arava.
Kuda e? - ree Tomi, koji ne bee vrsto usnuo kao to je Bili mislio.
Do klozeta - doapnu Bili. - Pivo me tera.
Tomi zaguna i okrenu se na drugu stranu. Bili stade da se unja uza stepenice, u gaama. S vrha
stepenita ulazilo se u tri sobe. Oklevao
V
je. Sta ako je pogreno razumeo Mildred? Mogla bi da vrisne ako ga ugleda. Kako bi to bilo
poniavajue.
Ne, pomisli on, nije ona od onih koje vrite.
Otvorio je prva vrata na koja je naiao. S ulice je dopiralo slabo svetlo, i mogao je da vidi uzak
krevet i na jastuku dve plavokose glave devojica. Tiho je zatvorio vrata. Osetio se kao provalnik.
Isprobao je naredna vrata. U toj sobi je gorela jedna svea, i trebalo mu je malo da se prilagodi
njenoj treperavoj svetlosti. Ugledao je jedan vei krevet, s jednom glavom na jastuku. Mildredino lice
bilo je okrenuto
V
k njemu, ali on nije mogao da vidi jesu li joj oi otvorene. Cekao je da se pobuni, ali ona se nije
oglaavala.
On ue u sobu i zatvori vrata za sobom. On apnu nesigurno:
Mildred?
Razgovetnim glasom, ona ree:
-1 bilo je prokleto vreme da se pojavi, Bili. Ulazi u krevet, brzo.
On se uvue pod arave i zagrli je. Nije nosila spavaicu, kako je on bio oekivao. U stvari, shvatio
je uzbuen i okiran, bila je gola. Odjednom se unervozio. Ree:

Ja nikad...
Znam - ree ona. - Bie mi prva devica.

V
Juna 1916. godine major erl Ficherbert dodeljen je Osmom bataljonu Velke peadije i postavljen za
komandira ete B, sa 12H vojnika i etiri porunika. Nikada nije komandovao vojnicima u boju, i potajno
ga je muila strepnja.
Bio je u Francuskoj, ali njegov bataljon jo uvek je bio u Britaniji. Bili su to regruti koji su upravo
bili zavrili obuku. Oni e biti pojaani nekolicinom veterana, kako je komandant brigade objasnio Ficu.
Profesionalna vojska koja je 1914. bila poslata u Francusku vie nije postojala, vie od polovine njih je
poginulo, i ovo je bila Kienerova Nova armija. Ficove trupe su se zvale D r u g a r i i z Ab e rov e n a .
Verovatno poznaje veinu njih - ree komandant brigade, koji izgleda nije shvatao koliko
dubok jaz razdvaja erlove od rudara.
Fic je dobio svoja nareenja istovremeno kad i estorica drugih oficira, i astio je turu pia u menzi
da proslavi. Kapetan kojem je bila dodeljena eta A podie au viskija i ree:
Ficherbert? Vi mora da ste vlasnik uglja. Ja sam Gvin Evans, duandija. Vi verovatno
kupujete svu posteljinu i pekire kod mene.
Sada je u vojsci bilo dosta tih koopernih preduzetnika. Bilo je tipino za tu sortu da govori kao da
su Fic i on jednaki, ali da su igrom sluaja pripadnici razliitih brani. Fic je, meutim, znao da vojska
ceni organizacione sposobnosti trgovaca. Nazvavi sebe duandijom, kapetan je podilazio s malo lane
skromnosti. Gvin Evans je ime koje je stajalo iznad robnih kua u veim gradovima Junog Velsa.
Zapoljavao je vie
V
ljudi nego to je eta A imala vojnika. Sam Fic u ivotu nije organizovao nita sloenije od mea u
kriketu, i izazovna sloenost ratne mainerije inila ga je ivo svesnim sopstvenog neiskustva.
V
Pretpostavljam da je ovo napad koji je dogovoren u Santiju - ree Evans.
Fic je znao o emu on govori. Ranije u decembru, ser Don Fren je konano bio smenjen i mesto
vrhovnog komandanta britanskih snaga u Francuskoj preuzeo je ser Daglas Hejg, a nekoliko dana kasnije,
jo radei kao oficir za vezu, Fic je prisustvovao saveznikoj konferenciji u
V
antiju. Francuzi su predloili da se krene u veliku ofanzivu na Zapadnom frontu tokom 1916, a Rusi su
se sloili da izvre slian napad na istoku.
Evans nastavi:
Tada sam uo da bi Francuzi napali sa etrdeset divizija a mi s dvadeset pet. To se sada nee
desiti.
Ficu se nije dopadao taj negativan stav, ve je dovoljno strepeo i bez toga, ali Evans je, naalost, bio
u pravu.
To je zbog Verdena - ree Fic. Od decembarskog sporazuma, Francuzi su bili izgubili etvrt
miliona ljudi branei grad i tvravu Verden, i nisu imali mnogo trupa koje bi poslali na Somu. Evans ree:
Bez obzira na razlog, bukvalno smo preputeni sami sebi.

- Nisam siguran da to ita menja - ree Fic s ravnodunou koju uopte nije oseao. - Mi emo
napasti na naem delu fronta, bez obzira na to ta oni urade.
Ne slaem se s tim - ree Evans, sa samopouzdanjem na granici drnosti. - Povlaenje
Francuza oslobaa dosta nemakih rezervnih snaga. Sve one onda mogu biti prebaene u na sektor kao
pojaanje.
Mislim da emo se mi kretati previe brzo da bi im to pomoglo.
Zaista to mislite, gospodine? - upita Evans hladno, opet suptilno izbegavi da pokae
nepotovanje. - Ako proemo kroz prvi pojas nemake bodljikave ice, i dalje nam ostaje da se probijemo
kroz drugi i trei.
Evans je poeo da nervira Fica. Takva pria je loa za moral.
Naa artiljerija e unititi tu bodljikavu icu - ree Fic.
Iz mog iskustva, artiljerija nije mnogo efikasna protiv bodljikave ice. Rasprskavajua
granata alje rapnele u vidu kuglica nanie i napred...
Znam ta su rapneli, hvala vam.
Evans se ne osvrnu na to.
... tako da mora da eksplodira na samo nekoliko metara iznad i ispred mete, jer inae nema
efekta. Nae baterije prosto nisu toliko precizne. Visokoeksplozivne granate eksplodiraju kad udare u tlo,
tako da ak i direktan pogodak ponekad samo odbaci u vazduh icu, koja se zatim vrati na zemlju,
neoteena.
Potcenjujete irinu razmera nae barane vatre. - Ficovu oziojeenost izazvanu Evansovim
stavom pojaavala je izjedajua sumnja da je on moda u pravu. to je jo gore, ta sumnja je hranila
Ficovu nervozu. - Posle granatiranja nee ostati nita. Nemaki rovovi e biti potpuno uniteni.
Nadam se da ste u pravu. Ako se budu krili u svojim rupama tokom baraa, a zatim izau s
mitraljezima kad vatra mine, pokosie nam ljude.
Vi izgleda ne razumete - Fic e ljutito. - Ovako intenzivno granatiranje nije izvedeno u
istoriji ratovanja. Imamo po jednu bateriju za svakih osamnaest metara linije fronta. Planiramo da
ispalimo preko milion granata! Nita nee ostati itavo.
Pa, barem se u jednom slaemo - ree kapetan Evans. - Ovako neto nikad ranije nije
uinjeno, kao to kaete; tako da niko od nas ne moe da bude siguran u ishod.

Ledi Mod se pojavila pred aldgejtskim Graanskim sudom s velikim crvenim eirom s
trakama i nojevim perima, i morala je da plati jednu gvineju za remeenje mira.
- Nadam se da e premijer Askvit saznati za ovo - ree ona Etel dok su naputale sudnicu.
Etel nije bila optimistina.
- Nemamo naina da ga primoramo da neto uini - ree ona s oajanjem. - Ovakve stvari e
nastaviti da se deavaju sve dok ene ne budu imale pravo da svojim glasovima obore vladu.
- Sufraetkinje su bile planirale da od enskog prava glasa naprave veliko pitanje na optim

izborima 1915. godine, ali je parlament odloio izbore. - Moda emo morati da saekamo da
se rat zavri.
- Ne nuno - ree Mod. One zastadoe da poziraju jednom fotografu na stepenicama suda, p a
se uputie ka urednitvu Voj n i k o v e e n e .
- Askvit se bori da odri koaliciju liberala i konzervativaca. Ako se ona raspadne, morae da bude
izbora. A to nama prua priliku.
Etel je bila iznenaena. Mislila je da se pitanje enskog prava glasa ne moe pokrenuti s mrtve
take.
- Zato?
- Vlada je u problemu. Po sadanjem sistemu, vojnici koji uestvuju u ratu ne mogu da glasaju
jer nisu glave domainstava. To nije bilo previe vano pre rata, kada je u vojsci bilo samo
sto hiljada vojnika. Ali danas ih ima vie od milion. Vlada se ne bi usudila da raspie izbore i
uskrati im mogunost da glasaju, ti ljudi umiru za svoju zemlju. Izbila bi opta pobuna.
- A ako reformiu sistem, kako mogu da uskrate enama pravo da glasaju?
- Taj beskimenjak Askvit sada trai nain da uini upravo to.
- Ali ne moe! ene uestvuju u ratu koliko i mukarci: prave municiju, brinu se o ranjenim
vojnicima u Francuskoj, rade toliko mnogo poslova koje su ranije obavljali iskljuivo
mukarci.
- Askvit se nada da e izbei raspravu o tome.
- Onda se mi moramo postarati da se razoara.
Mod se nasmei.
- Upravo tako - ree. - Mislim da je to cilj nae sledee kampanje.

- Prijavio sam se u vojsku da bih se izvukao iz popravnog doma - ree Dord Berou,
naslanjajui se na ogradu vojnog broda koji je isplovljavao iz Sautemptona. U popravne
domove su zatvarali maloletne prestupnike. - Uhapsili su me zbog provale sa esnaest, i
dobio sam tri godine. Nakon godinu dana mi je dosadilo da puim kurac upravniku, pa sam
rekao da elim u dobrovoljce. On me je poslao u regrutni centar, i to je bilo to.
Bili ga je posmatrao. Imao je kriv nos, unakaeno uvo, i oiljak na elu. Izgledao je kao
bokserski veteran.
- Koliko ti je godina? - upita Bili.
- Sedamnaest.
Zvanino, momcima mlaim od osamnaest nije bilo dozvoljeno da se prijavljuju u vojsku, a
morali su imati devetnaest da bi mogli biti poslati preko mora. Vojska je stalno krila oba ta propisa.
Narednici zadueni za regrutaciju i oficiri lekari dobijali su po pola krune za svakog vojnika koji bi
proao pregled i proveru, i retko su proveravali momke koji su tvrdili da su stariji nego to

izgledaju. U njegovom bataljonu je bio jedan deko po imenu Oven Bevin, koji je izgledao kao
petnaestogodinjak.
- Jesmo li mi upravo proli pored nekog ostrva? - upita Dord.
- Jata - ree Bili. - To je Ostrvo Vajt.
- Oh - ree Dord. - Mislio sam da je Francuska.
- Ne, to je mnogo dalje.
Plovili su do ranih sati sledeeg jutra, kada su se iskrcali u Avru. Bili sie s brodskog mosta i
prvi put u ivotu kroi na strano tlo. To ne bee zemlja ve obla kaldrma, koja se pokazala tekim za
mariranje u tekim izmama s gvozdenim klinovima. Oni prooe kroz grad, dok ih je francusko
stanovnitvo bezvoljno posmatralo. Bili je uo prie o lepim mladim Francuskinjama koje zahvalno
grle pristigle Britance, ali video je samo apatine sredovene ene s maramama na glavama.
Odmarirali su do kampa gde su proveli no. Narednog jutra su se ukrcali na voz. Boravak u
stranoj zemlji bio je manje uzbudijiv nego to se Bili nadao. Sve je bilo drugaije, ali samo malo.
Kao i Britanija, i Francuska se mahom sastojala od obradivih polja i sela, puteva i eleznice. Polja
su bila ograena vetakom ogradom vie nego prirodnom ivicom, i seoske kue i kolibe su
delovale vee i solidnije sagraene, ali to je sve. Bio je to antiklimaks. Do kraja dana doli su do
svog ogromnog novog logora sastavljenog od na brzinu sklepanih baraka.
Bili je unapreden u kaplara, tako da je bio zaduen za svoj odred od
osam ljudi, ukljuujui Tomija, mladog Ovena Bevina i Dorda Beroua iz popravnog doma. Njima
su se pridruili tajnoviti Robin Mortimer, koji je bio redov uprkos tome to je izgledao kao da mu je
trideset godina. Dok su sedali da popiju aj uz hleb i dem u dugoj menzi koja je mogla da primi
oko hiljadu ljudi, Bili ree:
- Pa, Robine, mi smo svi novi ovde, ali ti deluje iskusnije. Koja je tvoja ivotna pria?
U Mortimerovom odgovoru nazirao se naglasak obrazovanog Velanina, ali posluio se
prostakim jezikom.
- Sta te boli kurac, Tafi1 - rekao je, i otiao da sedne negde drugde.
Bili slegnu ramenima. Tafi" i nije bila neka uvreda, pogotovo ako ju
je uputio drugi Velanin.
etiri odreda su inila vod, a narednik u njihovom vodu bio je Ilajda Douns, dvadeset
godina star, sin Dona Dounsa Radnje. Smatrali su ga prekaljenim veteranom jer je proveo godinu
dana na frontu. Douns je pripadao kapeli Betezda, i Bili ga je znao jo iz kole, gde su ga zvali
Prorok Douns zbog starozavetnog imena. Prorok je uo razgovor s Mortimerom.
- Popriau ja s njim, Bili - ree on. - On je zatucani stari seronja, ali ne moe tako da pria s
jednim kaplarom.
- Zato je tako mrzovoljan?
- Bio je major. Ne znam ta je uinio, ali sudili su mu i raalovali ga, to znai da je izgubio
oficirski in. Zatim su ga, budui da je bio vojno sposoban, odmah regrutovali kao redova. To
rade neposlunim oficirima.
1 Engl.: Taffy - pogrdan izraz za Velanina. (Prim. prev.)

Posle aja nali su se s vodom svog voda, potporunikom Dejmsom Karltonom-Smitom,

Bilijevim vrnjakom. On je bio ukoen i srameljiv, i delovao je previe mlado da bi bilo kome
naredivao.
- Ljudi - ree utogljenim naglaskom vie klase - ast mi je to sam va voa, i znam da ete
biti hrabri kao lavovi u predstojeoj bici.
- Prokleti bradaviar - promrmlja Mortimer.
Bili je znao da su potporunike nazivaii bradaviarima, ali to su inili samo drugi oficiri.
Karlton-Smit zatim predstavi komandanta B ete, majora erla Ficherberta.
- Prokletstvo - ree Bili.
Zurio je otvorenih usta dok se ovek kojeg je mrzeo najvie na svetu peo na stolicu da se
obrati eti. Fic je nosio po meri skrojenu oker uniformu i tap za hodanje od jasenovine koji su neki
oficiri voleli. Govorio je s istim naglaskom kao i Karlton-Smit, i sluio se istim
V
otrcanim frazama. Bili nije mogao da veruje u svoju lou sreu. Sta Fic radi ovde, pravi decu
francuskim slukinjama? Bilo je teko podneti to da e mu taj beznadeni nikogovi biti komandant.
Kada su oficiri otili, Prorok se tiho obrati Biliju i Mortimeru.
- Porunik Karlton-Smit je bio na Itonu do pre godinu dana - ree on. Iton je bio prestian
koled; i Fic ga je pohaao.
Bili ree:
- Zato je onda oficir?
- Bio je prefekt na Itonu. To mu doe kao glavni ak u grupi.
- Oh, sjajno - Bili e sarkastino. - Onda ne moramo da brinemo.
- Ne zna on mnogo o ratovanju, ali ima dovoljno obzira da ne demonstrira silu, tako da e biti u
redu dokle god ga drimo na oku. Ako vidite da je naumio da uradi neto zaista glupo, javite
mi. - On pogleda u Mortimera. - Ti zna kako je biti na njegovom mestu, zar ne?
Mortimer natmureno klimnu glavom.
- Raunam na vas.
Nekoliko minuta kasnije objavljeno je poveerje. Vojnikih kreveta nije bilo, samo leajevi od
slame poredani na podu. Leei budan, Bili je s divljenjem razmiljao o onome ta je Prorok uradio
s Mortimerom. Izaao je na kraj s neposlunim, mogue problematinim vojnikom tako to je od
njega napravio saveznika. Tako bi se i Stari postarao za one koji izazivaju nevolje.
Prorok je preneo Biliju i Mortimeru istu poruku. Je li Prorok i u Biliju prepoznao nekog
problematinog? Setio se da je Prorok bio prisutan u kapeli one nedelje kada je Bili naglas proitao
biblijsku priu o eni koja je bila uhvaena u preljubi. P o t e n o , pomisli Bili, j a j e s a m
p rob l e m a t i a n . Nije bio pospan, napolju je jo bilo svetlo, ali odmah je zaspao. Probudila ga je
stravina buka nalik grmljavini. On sede. Mutna svetlost zore dopirala je kroz prozore vlane od
kie, ali oluje nije bilo. Ostali ljudi behu jednako prepadnuti. Tomi ree:
- Isuse blagi Hriste, ta je to bilo?
Mortimer je palio cigaretu.
- Artiljerijska paljba - ree on. - Nai topovi. Dobro doao u Francusku, Tafi.

Bili nije sluao. Posmatrao je Ovena Bevina, u postelji nasuprot njemu. Oven je sedeo s
jednim krajem arava u ustima, i plakao.

Mod je sanjala da joj Lojd Dord zavlai ruku pod suknju, nakon ega mu je rekla da je udata
za jednog Nemca, a on je obavestio policiju, koja je dola da je uhapsi i poela da lupa na prozor
njene spavae sobe.
Sela je u krevetu, zbunjena. Trenutak kasnije shvatila je koliko je nestvarno da policija lupa na
prozor njene spavae sobe na drugom spratu, sve i da hoe da je uhapse. San je bio razvejan, ali
buka se nastavila. Takoe se ula duboka, potmula grmljavina udaljenog voza.
Ona upali lampu pokraj kreveta. Srebrni asovnik u stilu secesije iznad njenog kamina
pokazivao je etiri sata ujutru. Da li je to bio zemljotres? Eksplozija u fabrici municije? Sudar
vozova? Ona zbaci sa sebe izvezeni prekriva i ustade.
Smakla je teke zelene prugaste zavese i pogledala kroz prozor dole na Mejfer strit. U svetlosti
praskozorja ugledala je mladu enu u crvenoj haljini, verovatno prostitutku koja se vraa kui, kako
nervozno razgovara s vozarom zaprege koji je raznosio mleko. Nije bilo nikog drugog na vidiku.
Modin prozor nastavi da podrhtava bez nekog oiglednog razloga. Nije bilo ak ni vetrovito.
Ona prebaci svileni penjoar preko spavaice i pogleda se u velikom ogledalu. Kosa joj je bila
neuredna, ali osim toga izgledala je dovoljno pristojno. Ona izae na hodnik.
Tu je stajala tetka Herm s kapicom za spavanje, pored Sandersonove, Modine slukinje, ije je
ovalno lice bilo bledo od straha. Zatim se Graut pojavi na stepenicama.
- Dobro jutro, ledi Mod; dobro jutro, ledi Hermija - ree on s nepoljuljanom zvaninou. Nema razloga da se uzbuujete. To su topovi.
- Kakvi topovi? - upita Mod.
- U Francuskoj, miledi - ree batler.
IX
Britansko granatiranje nastavilo se nedelju dana.
Trebalo je da traje pet dana, ali samo jedan od tih dana je bio vedar, na Ficov uas. Iako je bilo
leto, ostali dani su bili oblani i kioviti. Tobdije su zbog toga imale problema s preciznou. To je
takoe znailo da izvidaki avioni nisu mogli da izveste o rezultatima granatiranja i pomognu
artiljercima da poprave preciznost. Ovo je naroito oteavalo

posao snaga zaduenih za kontrabatiranje, unitavanje nemake artiljerije, jer su

Nemci mudro menjali pozicije svojih baterija, da bi britanske granate bezopasno
padale na naputene poloaje.
Fic je sedeo u vlanom sklonitu koje je sluilo kao tab bataljona, sumorno
puei cigare i trudei se da ne slua neprekidno granatiranje. U odsustvu fotografija
iz vazduha, on i drugi zapovednici eta organizovali su upade u neprijateljske
rovove. Ova taktika je omoguavala barem posmatranje neprijatelja iz prve ruke.
Meutim, bila je to opasna rabota, i grupe koje predugo ostanu na takvom izvianju
nikad se ne bi vratile. Tako da su vojnici morali na brzinu da osmotre jedan kratak
deo linije fronta i urno se vrate nazad.
Fica je veoma ozlojedilo to su oni donosili oprene izvetaje. Neki nemaki
rovovi su bili uniteni, dok su drugi ostali netaknuti. Bodljikava ica bila je
preseena na nekim mestima, ali nipoto nije bila unitena. Ono to je najvie
zabrinjavalo bilo je to su neke patrole bile potisnute neprijateljskom vatrom. Ako su
Nemci jo sposobni da pucaju, artiljerija oigledno nije uspela da obavi zadatak i
poisti
njihove poloaje.
V
Fic je znao da je Cetvrta armija zarobila tano dvanaest Nemaca tokom
granatiranja. Svi su bili ispitani, ali su, to je Britance dovodilo do ludila, davali
oprena svedoanstva. Neki su rekli da su im sklonita unitena, drugi da Nemci
sede zdravi i itavi ispod zemlje dok Britanci trae municiju dejstvujui po povrini.
Britanci su bili toliko nesigurni u delotvornost svog granatiranja da je Hejg
odloio napad koji je bio zakazan za 29. jun. Vremenski uslovi su, meutim, ostali
nepovoljni.
- Morae da se otkae - ree kapetan Evans za dorukom jutra 30. juna.
- Teko - prokomentarisao je Fic.
- Neemo napasti dok ne dobijemo potvrdu da su neprijateljski odbrambeni
poloaji uniteni - ree Evans. - To je aksiom opsadnog ratovanja.
Fic je znao da je taj princip bio dogovoren u ranoj fazi planiranja, ali je kasnije
bio naputen.
- Budite realni - ree on Evansu. - Pripremali smo ovu ofanzivu est meseci.
Ovo je naa najvea akcija u 1916. godini. Sav na trud je uloen u nju. Kako
moe da bude otkazana? Hejg bi morao da da ostavku. To bi moda ak
oborilo Askvitovu vladu.
Evansa kao da je razbesnela ta opaska. Zarumeneo se u obrazima i
malo je povisio glas.
- Bolje da vlada padne nego da mi poaljemo svoje ljude na ukopane mitraljeze.
Fic zavrte glavom.

- Pogledajte milione tona zaliha koje smo dopremili, puteve i prugu koje smo
V izgradili da bismo to uradili, na stotine hiljada ljudi koje smo
obuili i naoruali i doveli ovamo iz svih krajeva Britanije. Sta da radimo, da ih sve
poaljemo kuama?
Usledila je duga tiina, zatim Evans ree:
- Naravno, u pravu ste, majore. Rei mu behu pomirljive, ali u tonu se oseao
jedva potisnut bes. - Neemo ih poslati kuama - ree kroz stisnute zube. Sahraniemo ih ovde.
Oko podneva tog dana kia je prestala i granulo je sunce. Malo kasnije, potvrda
je stigla:
Napadamo sutra".

eAMNAesTo poGLAVLje
l.jul 1916.
Valter fon Ulrih je bio u paklu.
Britansko granatiranje trajalo je sedam dana i sedam noi. Svaki ovek u
nemakim rovovima izgledao je deset godina stariji nego nedelju dana ranije. Sedeli
su uureni u svojim sklonitima, peinama izdubljenim duboko u zemlji iza
rovova, ali buka je i dalje bila zagluujua, i tlo ispod nogu im je neprekidno
podrhtavalo. Najgore od svega je bilo to to su znali da bi direktan pogodak iz
artiljerijskog orua najveeg kalibra mogao da uniti i najjae sklonite.
Kad god bi kanonada prestala, oni bi izlazili u rovove, spremni da
V
odbiju veliki napad koji su svi oekivali. Cim bi se uverili da Britanci jo ne
napreduju, procenili bi tetu. Pronali bi uruen rov, ulaz u neko sklonite zatrpan
gomilom zemlje i jednog alosnog popodneva, unitenu kantinu punu slomijenog
posua, procurelih kantica s demom i prosutog tenog sapuna. Umorno bi uklonili
zemlju lopatama, pokrpili i ojaali nasip novim daskama, i naruili nove zalihe
hrane. Naruene zalihe nisu stizale. Vrlo malo je dolo do linije fronta. Granatiranje
je svaki prilazak frontu uinilo opasnim. Ljudi su bili gladni i edni. Valter je ne
jednom zahvalno pio kinicu iz kratera od granate.
Ljudi nisu mogli da ostaju u sklonitima izmedu artiljerijskog dejstvovanja.
Morali su da budu u rovovima, spremni za Britance. Strae su neprekidno motrile.
Ostali su sedeli ili blizu ulaza u sklonita, spremni da se sjure niza stepenice i sakriju
pod zemljom kad veliki topovi otvore vatru, ili da jurnu do grudobrana i brane svoje
poloaje kad napad krene. Svaki put su sa sobom pod zemlju morali da nose
mitraljeze, potom da ili iznose i vraaju u gnezda".
Izmeu granatiranja, Britanci su napadali runim minobacaima. Mada su
stvarale malo buke prilikom ispaljivanja, ovi male bombe bile su dovoljno snane da
raznesu daske koje su drale grudobrane na mestu. Meutim, one su doletale preko
niije zemlje u sporom luku, i bilo je mogue uoiti ih i skloniti se. Valter je bio
izbegao jednu, sklonivi se dovoljno daleko da ne bude povreen, iako je ta bomba
zasula zemljom njegovu veeru, nateravi ga da baci punu iniju hranljivog
svinjskog gulaa. Bio je to poslednji topli obrok koji je pojeo, i da ga je sad imao,
pojeo bi ga sa sve zemljom.
Granate nisu bile jedino. Taj sektor je pretrpeo i hemijski napad.

Vojnici su imali gas-maske, ali dno rovova je ostalo zatrpano telima pacova, mieva i
ostalih sitnih stvorenja koje je ubio hlor. Puane cevi poprimile su zeleno-crnu boju.
Malo posle ponoi sedme noi granatiranja, vatra popusti, i Valter odlui da
izae u patrolu. Natukao je vunenu kapu na glavu i namazao lice zemljom da ga
potamni. Izvadio je pitolj iz futrole, standardni luger od devet milimetara koji su
dobijali nemaki oficiri. Izbacio je okvir i proverio miniciju. Bio je pun.
Popeo se uz merdevine i preao preko grudobrana, to bi danju bio
samoubilaki potez, ali po mraku je bilo relativno bezbedno. Strao se, u pognutom
stavu, niz blagu padinu sve do nemake bodljikave ice. U ici je postajao otvor,
postavljen, namerno, ispred nemakog mitraljeskog gnezda. On se puzei provue
kroz taj otvor.
To ga je podsetilo na avanturistike prie koje je itao kao kolarac. Glavni
junaci tih pria uglavnom su bili mladi naoiti Nemci koje su zlostavijali
crvenokoci, pigmeji s otrovnim duvaljkama, ili lukavi engleski pijuni. Priseao se
da je u njima bilo dosta puzanja kroz ipraje, dunglu i visoku prerijsku travu.
Ovde nije bilo mnogo rastinja. Nakon osamnaest meseci rata ostalo je samo
nekoliko
ostrvaca trave i bunja i poneko drvce tu i tamo po
V
pustari od blata i kratera od granata. Sto je osmatranje inilo teim, jer nije bilo
mesta za skrivanje. Te noi nije bilo meseine, ali bi krajolik povremeno osvetlio
odsjaj od eksplozije ili zastraujue jarko svetlo signalne rakete. Sve to je Valter
mogao da uini u takvim trenucima bilo je da zalegne na zemlju i ne mrda. Ako bi se
zadesio u krateru, teko ga je bilo uoiti. U suprotnom je samo mogao da se nada da
niko ne gleda u njegovom pravcu.
Na zemlji je bilo mnogo neeksplodiranih britanskih granata. Valter je izraunao
da je oko treina njihove municije bila neispravna. Znao je da je Lojd Dord
zaduen za proizvodnju municije, i pogodio je da je taj demagog koji je vazda
podilazio narodnim masama koliinu stavio ispred kvaliteta. N e m c i n i k a d n e b i
n a p r a v i l i t a k v u g re k u , pomisli on.
Dospeo je do britanske ice, puzao bono dok nije naiao na otvor, i provukao
se kroz njega. Kako su britanski rovovi poeli da se pomaljaju, kao trag slikarske
etkice spram pozadine od tamnosivog neba, on se spustio na stomak, i pokuao da
se kree neujno. Morao je da prie blizu: u tome je bila svrha. Hteo je da uje o
emu ljudi u rovovima priaju.
Obe strane su slale patrole svake noi. Valter je obino slao dvojicu vojnika
kojima je bilo dovoljno dosadno da uivaju u avanturi, uprkos opasnosti. Ali
ponekad je iao lino, delom da bi dokazao da je i sam voljan da rizikuje ivot,
delom zato to su njegova lina zapaanja uglavnom bila detaljnija.

Oslukivao je, napreui se da uje kaalj, nekoliko priguenih rei, moda

prde propraen uzdahom zadovoljstva. inilo mu se da se nalazi ispred jednog
mirnog dela. On skrenu levo, prepuza nekih pedeset metara, i stade. Sad je uo neki
nepoznat zvuk, pomalo nalik brujanju udaljene mainerije. Nastavio je da puzi,
trudei se najbolje to je mogao da odredi gde se nalazi. U mraku je bilo lako
izgubiti oseaj za pravac. Jedne noi, nakon dugotrajnog puzanja, doao je do dela
bodljikave ice koji je bio proao pola sata ranije, i shvatio da je iao u krug.
On u neiji glas kako tiho kae:
- Tudijer, onde. - On se zaledi.
Zamaskirana baterijska lampa pojavi mu se u vidnom polju, kao svitac. U
njenoj slaboj svetlosti razaznao je tri vojnika s elinim britanskim lemovima na
tridesetak metara udaljenosti. Bio je u iskuenju da se otkotrlja dalje od njih, ali
shvati da bi ga kretanje odalo pre nego mirovanje. On izvue pitolj, ako e da umre,
povui e i nekog neprijateljskog vojnika sa sobom u smrt. Konica se nalazila s
leve strane pitolja tik iznad drke. On je otkoi palcem. Ona ispusti klik koji je
njemu zazvuao kao udar groma, ali britanski vojnici ga izgleda nisu uli.
Dvojica od njih nosila su kotur bodljikave ice. Valter je pretpostavio da idu da
obnove deo ice koji je nemaka artiljerija unitila tokom dana. Moda bi trebalo
brzo da ih upucam, pomisli on, jedan-dva-tri. Sutra e oni pokuati mene da ubiju.
Ali imao je vanija posla, i suzdrao se od povlaenja obaraa dok je posmatrao
kako prolaze pored njega i nestaju u tami. On zakoi pitolj, vrati ga u futrolu, i
dopuza blie britanskom rovu.
Buka je sada bila glasnija. Leao je mirno za trenutak, koncentriui se, i
shvatio da je u pitanju amor gomile. Trudili su se da budu tihi, ali gomila ljudi uvek
se moe uti. Bio je to zvuk pomeranja stopala, ukanja odee, umrkivanja i
zevanja, i podrigivanja. Pored svega toga ula se i poneka tiha re izgovorena
autoritativnim glasom. Valtera je, meutim, zaintrigiralo i uplailo to to se gomila
inila izuzetno velikom. Nije mogao da proceni koliko ih je. Britanci su nedavno bili
iskopali nove, ire rovove, kao da im trebaju za dranje ogromnih koliina
provijanta, ili vrlo velikog artiljerijskog oruja. Ali moda su bili iskopani za
masovno ljudstvo.
Valter je morao da osmotri.
Krenuo je da se primie puzei. Zvuk se pojaao. Morao je da pogleda u sam
rov, ali kako da to uini a da ne bude primeen? On u glas iza sebe, i srce mu stade.
Okrenu se i vide baterijsku lampu. Odred za postavljanje ice se vraao. On se ukopa
dublje u blato, pa polako izvue pitolj.
Vojnici su urili, ne trudei se da budu tihi, zadovoljni to su izvrili zadatak i
eljni da se vrate na bezbedno. Prili su mu blizu, ali nisu gledali u njegovom

pravcu. Kada su proli, njemu neto sinu, pa skoi na noge. Ako sad neko uperi
lampu u njihovom pravcu i ugleda ih, on e izgledati kao deo grupe.
Stupao je za njima. Mislio je da nee uti njegove korake dovoljno jasno da bi
ih razlikovali od sopstvenih. Nijedan od njih se nije osvrnuo. On proviri put izvora
buke. Sad je mogao da vidi unutar rova, ali isprva je mogao da razazna samo
nekoliko izvora svetlosti, verovatno baterijskih lampi. Ali oi su mu se postepeno
navikle, i konano je shvatio u ta gleda, i zapanjio se.
Gledao je u hiljade ljudi.
Zaustavio se. Ispostaviio se da je taj iroki rov, ija svrha nije bila jasna, u
stvari sabirni rov. Britanci su gomilali snage za veliki napad. Stajali su ekajui,
mekoljei se, pod svetlou oficirskih lampi koje su svetlucale na bajonetima i
elinim lemovima; linija za linijom vojske. Valter pokua da ih izbroji: deset linija
od po deset ljudi je stotinu, jo jednom toliko je dvesta, etiristo, osamsto... bilo je
hiljadu i eststo ljudi samo u njegovom vidnom polju, a ostali su se gubili u tami.
Napad samo to nije bio poeo.
Mora to pre da se vrati s ovom informacijom. Ako nemaka artiljerija pone
da dejstvuje ovog trenutka, mogla bi da pobije na hiljade neprijateljskih vojnika na
ovom istom mestu, iza prve britanske linije, pre nego to napad i pone. To je bila
prilika
poslata od boga, ili moda
V
avola, koji je bacao okrutne ratne kocke. Cim dospe do svojih poloaja, pozvae
tab telefonom.
Jedna signalna raketa polete u vazduh. U njenoj svetlosti on vide jednog
britanskog osmatraa kako gleda preko grudobrana, s pukom na gotovs, pravo u
njega.
Valter se baci na zemlju i zari lice u blato.
Pucanj se prolomi vazduhom. Jedan od vojnika zaduenih za postavljanje ice
utom viknu:
- Ne pucaj, ludo kopile, to smo mi! - Taj naglasak podseti Valtera na onaj kojim
su govorile sluge u Ficovoj kui u Velsu, i on pogodi da je to neki velki puk.
Svetlost rakete zgasnu. Valter skoi na noge i potra ka nemakim poloajima.
Straa nee moi da vidi nita nekoliko sekundi, dok im se oi ponovo ne naviknu na
tamu. Valter je trao bre nego ikad ranije, oekujui da e puka ponovo opaliti
svakog trenutka. Za pola minuta je doao do britanske bodljikave ice i zahvalno se
spustio na kolena. Brzo se provukao puzei kroz otvor. Jo jedna signalna raketa
polete uvis. Jo se nalazio u puanom dometu, ali vie nije bio lako vidljiv. On lee
na zemlju. Raketa je letela direktno iznad njega, i jedna opasna gomilica zapaljenog
magnezijuma pade na metar od njegove ake, ali niko nije zapucao.
Kada je raketa dogorela, on je ustao i trao sve do nemakih poloaja.

II

Tri kilometra iza britanske linije fronta, Fic je nervozno posmatrao dok se
Osmi bataljon postrojavao malo posle dva ujutru. Bojao se da e ga ovi tek obueni
ljudi osramotiti, ali nisu. Dobro su se vladali i hitro su izvravali nareenja.
Komandant brigade, sedei na konju, kratko se obrati ljudima. Odozdo ga je
osvetljavala svetlost narednikove lampe, i nalikovao je kakvom zlikovcu iz
amerikih filmova.
- Naa artiljerija je sravnila sa zemljom nemake poloaje - ree on. - Kad
budete doli na drugu stranu pronai ete samo mrtve Nemce.
Glas nekog Velanina odnekud u blizini promrmlja:
- Sjajno, zar ne, kako ti Nemci mogu da pucaju na nas ak i kad su jebeno mrtvi.
Fic pree pogledom preko redova vojnika ne bi li uoio onog koji je
progovorio, ali ne mogae u mraku. Komandant nastavi:
- Zauzmite i obezbedite njihove rovove, poljska kuhinja e doi za vama, i
doneti vam toplu veeru.
eta B odmarira ka bojnom polju, na elu s narednicima vodova. Stupali su
poljima, ostavljajui puteve slobodne za transport na tokovima. Kako su krenuli,
poeli su da pevaju G u i d e M e O T h o u G rea t J e h o v a h . Glasovi su im
odzvanjali nonim vazduhom nekoliko minuta nakon to su nestali u tami.
Fic se vratio u tab bataljona. Jedan otvoreni kamion ekao je da odveze oficire
do prve linije fronta. Fic sede pored porunika Rolanda Morgana, sina upravnika
rudnika uglja u Aberovenu.
Fic je inio sve to je bilo u njegovoj moi da obeshrabri malodunost i
pesimizam, ali nije mogao a da se ne zapita da li je komandant brigade otiao u drugu
krajnost. Nijedna vojska nikad nije izvrila ovakvu ofanzivu, i niko nije mogao da
bude siguran kako e se zavriti. Sedam dana artiljerijskog dejstvovanja nije unitilo
neprijateljsku odbranu: Nemci su i dalje uzvraali paljbu, kao to je onaj anonimni
vojnik sarkastino istakao. Fic je zapravo rekao istu stvar u svom izvetaju, na ta ga
je pukovnik Harvi upitao da li se plai.
Fic je bio zabrinut. Kad vojni vrh zamuri na loe vesti, vojnici umiru. Kao da
potvruje to, jedna granata je eksplodirala na putu iza njih. Fic se osvrte i vide delove
kamiona istovetnog njegovom kako lete kroz vazduh. Kola koja su ila iza raznetog
kamiona naglo skrenue u jarak, nakon ega se u njih zakuca drugi kamion. Bio je to
pravi pokolj, ali se voza Ficovog kamiona, potpuno ispravno, nije zaustavio da
pomogne. Ranjeni su morali biti ostavljeni lekarima.
Granate su nastavile da padaju po poljima s njihove leve i desne strane. Nemci
su gaali prilaze liniji fronta, pre nego samu liniju. Mora da su naslutili da se sprema
veliki napad, tako velika pomeranja vojske ne mogu da se sakriju od neprijateljskih

izvidaa, i s velikom efikasnou su ubijali ljude koji jo nisu bili ni doli do rovova.
Fic je potisnuo oseaj panike, ali strah ga nije naputao. eta B moda nee ni stii
do bojita.
Dospeo je do komandne oblasti bez daljih incidenata. Nekoliko hiljada ljudi
ve je stajalo tu, naslonjeno na svoje puke, u tihom razgovoru. Fic je uo da su
pojedine grupe ve bile desetkovane granatiranjem. ekao je, pitajui se sumorno da
li njegova eta jo postoji. Medutim, D r u g a r i i z Ab e rov e n a na kraju stigoe u
jednom komadu, na njegovo olakanje, i postrojie se. Fic ih je vodio poslednjih
nekoliko stotina metara do sabirnog rova u prvoj liniji fronta.
Zatim im nije ostalo nita osim da saekaju nulti as. U rovu je bilo vode, i
Ficove kamane uskoro su bile natopljene. Nikakva pesma sada nije bila dozvoljena:
neprijatelj bi je mogao uti. Puenje je takoe bilo zabranjeno. Neki vojnici su se
molili. Jedan visoki vojnik izvadi svoju vojnu knjiicu i poe da ispunjava stranu
oznaenu s Tes t a m e n t pod uskim snopom lampe narednika Ilajde Dounsa.
Pisao je levom rukom, i Fic ga je prepoznao kao Morisona, biveg slugu iz Taj gvina,
i levorukog bacaa u timu za kriket.
Zora je rano svanula, letnja ravnodnevnica bila je samo nekoliko dana ranije. S
dolaskom svetla, neki ljudi izvadie fotografije i stadoe netremice da gledaju u njih
ili da ih ljube. To je delovalo sentimentalno, i Fic je oklevao da li da uini isto, ali
posle nekog vremena jeste. Na njegovoj slici bio je njegov sin, Dord, koga su zvali
Deko. Sada mu je bilo osamnaest meseci, ali ta fotografija je nainjena na njegov
prvi roendan. Bea mora da ga je bila odvela do fotografskog studija, jer je iza njega
bila pozadina cvetnog proplanka, vrlo neukusna. Nije previe liio na deaka, onako
obuen u nekakvu belu suknjicu sa eiriem, ali bio je zdrav i prav, i bio je tu da
nasledi titulu erla u sluaju da Fic danas umre.
Bea i Deko su sad u Londonu, pretpostavio je Fic. Bio je jul mesec, i sezona
drutvenih deavanja se nastavila, mada s neto manje pompe: devojke su morale da
budu predstavljene" javnosti, jer kako bi inae pronale odgovarajue mueve?
Svetlo na obzorju se pojaalo, i sunce je zatim izroniio. elini lemovi
D r u g a r a i z Ab e rov e n a zasijae, a bajoneti blesnue okupani svetlou novog
dana. Veina njih nikad nije videla boj. ekalo ih je strano vatreno krtenje, pobedili
ili izgubili.
Sa svitanjem se oglasie i nebrojene britanske baterije. Tobdije su tukle iz svih
orua. Moda e ovaj poslednji artiljerijski napad konano unititi nemake pozicije.
Mora da je to ono za ta se general Hejg molio.
D r u g a r i i z Ab e rov e n a nisu bili u prvom talasu, ali Fic je poao
V
napred da osmotri bojno polje, ostavljajui komandu nad etom B porunicima. On
se probi kroz gomilu ljudi koji su iekivali da krenu u napad, i doe do rova u prvoj

liniji fronta, gde se popeo na stepenik za paljbu, i provirio kroz otvor u grudobranu
od dakova peska.
Jutarnja magla se razilazila, uzmiui pred zracima izlazeeg sunca. Eksplozije
granata su ostavljale oblake crnog dima na plavom nebu. Bie to lep sunan dan u
Francuskoj, vide Fic.
- Lepo vreme za ubijanje Nemaca - ree on, sam za sebe.
Ostao je u rovu dok se nulti as primicao. Hteo je da vidi ta e se desiti s
prvim talasom. Moda e neto nauiti iz toga. Iako je sluio u Francuskoj kao oficir
skoro dve godine, ovo e biti prvi put da komanduje ljudima u boju, i nervozniji je
bio zbog toga nego zbog mogunosti da pogine.
Svaki vojnik je dobio sledovanje ruma. Fic popi malo. Uprkos toplini od pia u
elucu, oseao je kako postaje sve napetiji. Nulti as, to jest trenutak napada,
nastupao je u pola osam. Kada je prolo sedam, ljudi se umirie. U sedam i dvadeset
utihnue i britanski topovi.
- Ne! - Fic e naglas. - Ne jo - prerano je!
Ali niko nije sluao, naravno. Bio je uasnut. To e rei Nemcima da napad
samo to nije poeo. Oni e sada hrupiti napolje iz svojih sklonita, vukui svoje
mitraljeze, zauzimajui svoje pozicije. Nae tobdije su dale neprijatelju itavih deset
minuta da se pripremi! Trebalo je da nastave s paljbom do poslednjeg mogueg
trenutka, do sedam sati, dvadeset devet minuta i pedeset devet sekundi.
Ali sada se vie nita nije moglo uiniti.
Fic se mrano zapita koliko e ljudi umreti samo zbog te jedne greke.
Narednici gromko naredie napad, i ljudi oko Fica stadoe da se penju uz
merdevine i prelaze preko grudobrana. Postrojili su se s blie strane britanske
bodljikave ice. Bili su na oko etiristo metara od nemake linije, ali niko jo nije
pucao na njih. Na Ficovo iznenaenje, narednici dreknue:
- Na parove razbrojs'!
Ljudi poee da se razbrajaju kao da su na paradi, paljivo podeavajui
meusobnu razdaljinu sve dok nisu bili poredani savreno kao unjevi u kuglani.
Ficu je to izgledalo kao ludilo, samo je davalo Nemcima jo vie vremena za
pripremu.
U sedam i trideset oglasi se pitaljka, svi signalizatori spustie zastave, i prva
linija krete napred. Vojnici nisu nastupali u punom trku, budui da su bili optereeni
opremom:rezervnom municijom,
vodootpornim platnima, hranom i vodom, i sa po dve m i l s bombe po oveku, rune
granate od kojih je svaka teila oko devetsto grama. Kretali su se lakim trkom, gazei
kroz bare u kraterima, i proli kroz otvore u britanskoj ici. Kao to im je bilo

nareeno, po prolasku su ponovo oformili liniju i nastavili dalje, rame uz rame, preko
niije zemlje.
Kad su bili na pola puta, nemaki mitraljezi otvorie vatru.
Fic vide ljude kako padaju sekundu pre nego to e njegove ui registrovati
prepoznatljivo tektanje mitraljeza. Jedan vojnik pade na zemlju, zatim dvanaest,
zatim vie.
- O, boe - ree Fic dok su oni nastavljali da padaju, pedeset njih, pa jo stotinu.
Zurio je, zanemeo, u pokolj. Nekim ljudima su ruke letele u vazduh kad bi bili
pogoeni, drugi su vritali, ili se grili, trei bi samo omlitaveli i skljokali se na
zemlju poput dakova.
Ovo je bilo gore od onoga to je Gvin Evans pesimistiki bio predvideo, gore
od Ficovih najgorih strahova.
Veina ih je poginula pre nego to su doli do nemake ice.
Jo jedna pitaljka se oglasi, i druga linija stupi napred.
III

Redov Robin Mortimer bio je gnevan.

- Ovo je jebeno glupo - ree kad su zauli tektanje mitraljeza. - Trebalo je da
napadnemo po mraku. Ne moe se prei preko niije zemlje usred bela dana.
Oni ak ne bacaju ni dimnu zavesu. Ovo je jebeno samoubistvo.
Ljudi u sabirnom rovu behu uznemireni. Bilija je brinuo pad morala meu
D r u g a r i m a i z Ab e rov e n a . Prilikom mara od kampa do linije fronta bili su
iskusili svoj prvi artiljerijski napad. Nisu pretrpeli nijedan
V
direktan pogodak, ali grupe ispred i iza njih bile su masakrirane. Sto je gotovo
jednako loe, promarirali su pokraj niza novoiskopanih jama, od kojih sve behu
duboke dva metra, i shvatili su da su u pitanju masovne grobnice, spremne da prime
mrtve od tog dana.
-Vetar ne duva kako treba da bi se bacila dimna zavesa - ree Prorok Douns
blago. - Zbog toga ne koriste ni gas.
- Jebeno ludilo - promrmlja Mortimer.
Dord Berou ree veselo:
- Oni na vrhu najbolje znaju ta nam je initi. Nji' su odgojili da vladaju. Njima
treba sve prepustiti, velim ja.
Tomi Grifits nije mogao a da ne odreaguje na to.
- Kako moe da veruje u to, kad su te poslali u popravni dom?
- Moraju da 'apse ljude kao to sam ja - Dord e nepokolebljivo. - Inae bi svi
krali. I mene bi mogli opljakati!
Svi prasnue u smeh, osim mrzovoljnog Mortimera.

Major Ficherbert se pojavi, namrten, nosei flau ruma. Porunik im dade

svima po sledovanje ruma, sipajui ga u limene ae koje vojnici ispruie. Bili je
popio svoje bez uivanja. Vatreno pie je oraspoloilo ljude, ali ne zadugo.
Bili se oseao ovako jo samo onog dana kad se prvi put spustio u rudnik, kada
ga je Ris Prajs bio ostavio samog a lampa mu se ugasila. Tada mu je pomogla jedna
vizija. Naalost, Isus se javlja deacima s bujnom matom, ne treznim ljudima koji
razlono razmiljaju. Bili je tog dana bio sam. Najvei test je bio gotovo pred njim,
moda na samo nekoliko minuta. Hoe li sauvati hrabrost? Ako ne uspe, ako se
sklupa u loptu na zemlji i zamuri, ili pone da plae, ili pobegne, stidee se do
kraja ivota. R a d i j e u u m ret i , pomisli on, a l i h o u l i o s t a t i p r i t o m e k a d
pone pucnjava?
Svi se pomerie nekoliko koraka napred.
On izvadi novanik. Mildred mu je dala svoju sliku. Bila je u kaputu i eiru:
on bi je se radije seao onako kako je izgledala one veeri kad je otiao do njene
spavae sobe. Pitao se ta ona radi u tom trenutku. Subota je, to znai da je
verovatno u fabrici Manija Litova i da ije uniforme. Sredina je prepodneva, i ene
otprilike sada imaju pauzu. Mildred im moda svima pria neku smenu priu.
Stalno je mislio na nju. No koju su proveli zajedno bila je nastavak lekcije u
ljubljenju. Spreila ga je da krene grlom u jagode, i nauila ga je da vodi ljubav na
polaganije, matovitije naine, uz maenje koje je prualo izuzetno zadovoljstvo,
vee nego to je on mogao i da zamisli. Poljubila je njegovog okicu, pa mu je
zatraila da joj uzvrati istom merom. Jo bolje, pokazala mu je kako to da joj radi
tako da ona pone da jeca u ekstazi. Pred kraj je izvadila kondom iz fioke kraj
kreveta. On nikad ranije nije video kondom, mada su momci priali o njima,
nazivajui ih gumicama. Ona mu ga je stavila, a ak i to ga je bilo uzbudilo.
To mu se sada inilo kao lep san, i morao je da podsea sebe da se to zaista
desilo. Nita u njegovom vaspitanju nije ga pripremilo za Mildredin bezbrian,
slobodan odnos prema seksu, i to mu je dolo kao otkrovenje. Njegovi roditelji i
veina itelja Aberovena nazvali bi je neprikladnom", s dvoje dece a bez mua; ali
Biliju ne bi smetalo ni da je imala estoro dece. Otvorila mu je vrata raja, i sve to je
eleo bilo je da ponovo ode tamo. Vie od svega, eleo je da preivi dananji dan da
bi ponovo video Mildred i proveo s njom jo neku no.
Kada su D r u g a r i poeli da stupaju napred, polako se bliei prvom rovu, Bili
otkri da se znoji. Oven Bevin zaplaka. Bili e narogueno:
- Saberi se, redove Bevine. Od plakanja nema vajde, zar ne?
Deak ree:
- Hou da idem kui.
- Ja takode, mali, ja takoe.

- Molim vas, kaplare, nisam mislio da e biti ovako.

- Koliko ti uopte ima godina?

- Sesnaest.
- Prokletstvo - ree Bili. - Kako su te regrutovali?
- Rekao sam lekaru koliko imam godina, a on je rekao: I d i s a d , i v r a t i s e
u j u t r u . Vis o k s i z a s v o j e g o d i n e , d o s u t r a e m o d a i m a t i
o s a m n a e s t I namignuo mi je, znate, i tako sam znao da moram da laem.
- Kopile - ree Bili.
On pogleda u Ovena. Deko nee biti ni od kakve koristi na bojitu. Tresao se i
jecao. Bili se obrati potporuniku Karltonu-Smitu.
- Gospodine, Bevinu je samo esnaest godina, gospodine.
- Blagi boe - ree potporunik.
- Treba ga poslati nazad. Bie muka paziti na njega.
- Ne znam. - Karlton-Smit je izgledao zbunjeno i bespomono.
Bili se prisetio kako je Prorok Douns pokuao da naini saveznika od
Mortimera. Prorok je bio dobar voa, jer je razmiljao unapred, i spreavao nastanak
potencijalnih problema. Karlton-Smit je, nasuprot njemu, delovao beskorisno, ali je i
pored toga imao vii in. Zato se to zove klasni sistem, rekao bi Stari.
Minut kasnije, Karlton-Smit ode do Ficherberta i ree mu neto tihim glasom.
Major odreno zavrte glavom, a Kaiton-Smit bespomono slegnu ramenima. Bili nije
bio vaspitan da posmatra surovost a da se ne pobuni protiv nje.
- Deaku je samo esnaest, gospodine!
- Sad je kasno za to - ree Ficherbert. - I ne progovarajte osim ako vam se
nadreeni ne obrati, kaplare.
Bili je znao da ga Ficherbert ne poznaje. Bili je bio samo jedan od nekoliko
stotina ljudi koji su radili u erlovim rudnicima. Ficherbert nije znao da je on Etelin
brat. Bez obzira na to, to olako odbijanje ga je razbesnelo.
- To je protivzakonito - on e tvrdoglavo. U drugim okolnostima Ficherbert bi
bio prva osoba koja bi popovala o potovanju zakona.
- O tome ja odluujem - Fic e iznervirano. - Zato sam ja oficir.
Biliju prokljua krv. Ficherbert i Karlton-Smit su stajali tu u svojim
po meri skrojenim uniformama, piljei u Bilija u njegovoj svrabljivoj oker
uniformi, mislei da mogu da ine kako god im volja.
- Zakon je zakon - ree Bili. Prorok tiho progovori.
- Vidim da ste jutros zaboravili svoj tap, majore Ficherberte. Da poaljem
Bevina nazad u tab da vam ga donese?
Bio je to kompromis koji bi svima sauvao obraz, pomisli Bili. Svaka ast,
Proroe. Ficherbert, meutim, nije naseo.

- Ne budite smeni - ree.

Bevin se odjednom dade u trk. Uvue se u gomilu ljudi iza i za tren nestade iz
vida. Bilo je to tako iznenada da se neki vojnici nasmejae.
- Nee daleko stii - ree Ficherbert. - A kada ga uhvate, nee biti razloga za
smejanje.
- On je samo dete!
Ficherbert se zagleda u njega.
- Kako se zovete? - ree on.
-Vilijams, gospodine.
Ficherbert kao da se prepao, ali se brzo povratio.
- Na stotine ljudi se tako preziva - ree on. - Kako vam je ime?
- Vilijam, gospodine. Zovu me Dupli Bili.
Ficherbert ga prostreli pogledom. O n z n a , pomisli Bili. Zna da Etel ima brata
kojeg ljudi zovu Bili Vilijams. Bili mu je uzvraao pogled istom merom. Ficherbert
ree:
- Ako ujem jo jednu re od vas, redove Vilijame Vilijamse, vi ete voditi juri.
Iznad njih se zau zvidanje. Bili se sae. Iza njega dopre zagluujua
eksplozija.
Uragan se podie svud oko njega: buseni zemlje i
V
iverje leteli su kroz vazduh. Cuo je vritanje. Odjednom se naao na tlu, ne znajui da
li ga je neto oborilo ili se sam bacio. Neto teko ga udari u glavu i on opsova. Jedna
izma se zatim spusti na zemlju pokraj njegove glave. U izmi je bila noga, ali nita
vie.
- O, gospode boe - ree Bili.
On ustade. Bio je itav. Stade da se osvre okolo, traei lanove svog odreda:
Tomija, Dorda Beroua, Mortimera... svi su stajali. Svi hrupie napred, odjednom
videi liniju fronta kao put za bekstvo.
Major Ficherbert povika:
- Drite svoj poloaj, ljudi!
Prorok Douns ree:
- Samo nastavite, samo nastavite.
Nalet popusti. Bili pokua da skine blato s uniforme. Utom nova
granata pade iza njih. Ako nita drugo, ova je pala dalje pozadi, ali nije bilo nikakve
razlike. Usledila je eksplozija, uragan, kia zemlje, otpadaka i delova tela. Ljudi
poee da izlaze iz rova u prednjem delu i na bokovima. Bili i njegov odred pooe
za njima. Ficherbert, Karlton- Smit i Roland Morgan vritali su na vojsku da ostane
na svojim mestima, ali niko nije sluao.
Oni potrae napred, pokuavajui da se bezbedno udalje od mesta gde su
padale granate. Kad su se pribhih britanskoj bodljikavoj ici, usporie i zaustavie

se na granici niije zemlje, shvatajui da ih ispred eka opasnost velika koliko i ona
od koje su beali.mSpasavajui to se spasti moe, oficiri im se pridruie.
- Obrazujte liniju! - povika Ficherbert.
Bili pogleda u Proroka. Narednik je oklevao, zatim odluio da poslua.
- U liniju, u liniju! - doviknu.
- Gledaj ono - Tomi e Biliju.
- ta?
- Iza ice. - Bili pogleda. - Tela - ree Tomi.
Bili je video na ta misli. Tlo je bilo prekriveno leevima u oker uniformama,
od kojih su neka bila strahovito unakaena, druga leala mirno kao usnula, trea
isprepletana kao u ljubavnom inu.
Bilo ih je na hiljade.
V - Isuse pomozi nam - proaputa Bili.
Pozlilo mu je. Kakav je ovo svet? Sta bog hoe da postigne time to puta da
se ovo deava?
V
V
Ceta A se postroji u liniju, a Bili i ostatak Cete B stadoe na mesto iza njih.
Bilijev uas se pretvori u bes. Erl Ficherbert i oni nalik njemu planirali su ovo. Oni
su komandovali, i oni su krivi za ovaj pokolj. Treb a l o b i i h s t rel j a t i , pomisli on
gnevno,
sve do jednog.
V
Porunik Morgan dunu u pitaljku, i vojnici iz CeteA potrae napred kao
ragbisti u napadu. Karlton-Smit dunu u svoju pitaljku, i Bili pree u laki trk.
Nemaki mitraljezi utom otvorie vatru.
V
Ljudi iz Cete A poee da padaju, a Morgan prvi meu njima. Nisu ni stigli da
opale iz puaka. To nije bila bitka, ve masakr. Bili pogleda u ljude oko sebe. Osetio
je prkos. Oficiri su pali na ispitu. Ljudi moraju sami da donose odluke. Do avola s
nareenjima.
Jebe ovo - viknu on. - U zaklon! - ree, i baci se u krater od granate.
Krateri po rubovima behu blatnjavi i ispunjeni smrdljivom vodom, ali on se
zahvalno priljubi uz lepljivu zemlju dok su mu meci zvidali iznad glave. Trenutak
kasnije Tomi zalee kraj njega, a zatim i ostatak njegovog odreda. Vojnici iz drugih
odreda radili su isto to i Bilijev. Ficherbert protra pored njihove rupe.
- Nastavite da trite, ljudi! - razdra se on. Bili ree:
- Ako nastavi da insistira na juriu, upucau to kopile.
Ficherberta zatim pokosi mitraljeska vatra. Krv mu linu s obraza, a
jedna noga se izmae ispod njega. On pade na zemlju. O f i c i r i s e i z l a u i s t o j
o p a s n o s t i k a o i o b i n i v o j n i c i , shvati Bili. Bes ga je proao. Umesto toga,
osetio se postienim zbog britanske vojske. Kako je mogue da bude tako potpuno

beskorisna? Nakon sveg uloenog truda i novca, viemesenog planiranja, veliki

napad je bio promaaj. To je bilo poniavajue.
Bili se osvrte okolo. Fic je leao nepomian, bez svesti. Ni porunika KarltonSmita ni narednika Dounsa nije bilo nigde na vidiku. Ostali ljudi iz odreda gledali
su u Bilija. On je bio samo kaplar, ali od njega su oekivaii da im kae ta da rade.
On
V se okrenu k Mortimeru, koji je ranije bio oficir.

- Sta misli...
- Ne gledaj u mene, Tafi - Mortimer e kiselo. - Ti si jebeni kaplar.
Bili shvati da mora da smisli neki plan.
Nee ih povesti nazad. Nije to ni uzeo u razmatranje. Ako to uini, to bi
znailo da su svi do tada poginuli uzalud. M o r a m o o s t v a r i t i n e t o i z s v e g a
o v o g a , pomisli on, m o r a m o n e t o p o s t i i . S druge strane, nije nameravao ni
da tri na mitraljeze. On skide elini lem, podie ga iznad ruba kratera kao mamac,
za sluaj da neki Nemac dri njihovu rupu na nianu. Ali nita se nije desilo. Proviri
preko ivice kratera, oekujui da ga svakog trenutka upucaju u glavu. Preiveo je i
to. On pogleda preko polja i uzbrdo, iza nemake bodljikave ice pa sve do njihove
prve linije, ukopane u obronak brda. Mogao je da vidi puane cevi kako vire iz
otvora u grudobranu.
- Gde je taj jebeni mitraljez? - ree Tomiju.
V - Nisam siguran.
Ceta C protra pored njih. Neki polegae u zaklon, ali ostali nastavie da tre u
liniji. Mitraljez opet zatekta, kosei po liniji, i ljudi popadae kao unjevi. Bili vie
nije bio okiran. Traio je odakle dolaze

meci.

- Imam ga - ree Tomi.

- Gde?
- Pogledaj pravo odavde do onog bunja na vrhu brda.
- Dobro.
- Vidi mesto na kojem ta zamiljena linija prelazi preko nemakog rova?
- Jata.
- Onda pogledaj malo nadesno.
- Koliko daleko... nema veze, vidim kopilad.
Napred i malo s Bilijeve desne strane neto to je liilo na zatitnu gvozdenu
plou za ljudstvo virilo je iznad grudobrana, a iznad njega se videla karakteristina
cev mitraljeza. Biliju se uini da moe da razazna tri nemaka lema oko njega, ali
bilo je teko rei sa sigurnou.
M o r a d a u s m e r a v a j u v a t r u n a o t v o r u b r i t a n s k o j i c i , pomisli
Bili. Iznova su pucali na ljude dok su ovi juriali napred iz te take. Bilo bi ih bolje
napasti iz nekog drugog ugla. Ako bi njegov odred mogao da pree dijagonalno
preko niije zemlje, mogli bi da priu Nemcima u mitraljeskom gnezdu s njihove
leve strane, dok oni gledaju na desnu stranu.
On isplanira putanju koristei tri velika kratera kao orijentire, s treim koji se
nalazio tik iza jednog sravnjenog dela nemake ice. Nije imao pojma da li je to
ispravna vojna strategija. Zbog ispravne strategije, meutim, na hiljade ljudi je
poginulo tog jutra, pa nek' ide ona do avola.
Ponovo je spustio glavu i pogledao u ljude oko sebe. Dord Berou je bio
dobar
V strelac uprkos svojoj mladosti.
- Sledei put kad taj mitraljez otvori vatru, spremi se da puca. Cim zamukne, ti
poni. Uz malo sree, oni e se skloniti u zaklon. Ja u pretrati do onog
kratera tudijer. Pucaj smireno i isprazni okvir. Ima deset metaka, nek' ti
potraju pola minuta. Dok Nemci podignu glave, ja bi trebalo ve da budem u
sledeem krateru. On pogleda u ostale. Saekajte jo jednu pauzu, onda svi
potrite dok vas Tomi pokriva. Trei put u ja da pokrivam vatrom, a Tomi e
da tri.
V Ceta D potra ka niijoj zemlji. Mitraljez zapuca. Puke i runi
bacai granata otvorie vatru u isto vreme. Zrtava je, meutim, sada bilo manje jer je
vie ljudi zalegalo u kratere umesto da tri pred kiu metaka.
S a m o t o n i j e , pomisli Bili. Rekao je ljudima ta e da uradi, i sad bi

bilo previe sramno da se predomisli. On stegnu zube. B o l j e u m ret i n e g o b i t i

k u k a v i c a , ree sebi ponovo.
Mitraljez obustavi vatru.
V U tren oka Bili skoi na noge. Sad je bio ista meta. On se pognu i
potra. Iza sebe je uo Beroua kako puca. Zivot mu je bio u rukama
sedamnaestogodinjeg deaka iz popravnog doma. Dord je pucao mirno i
ravnomerno: beng, dva tri, beng, dva tri, ba kao to mu je bilo nareeno.
Bili jurnu preko polja to je bre mogao, onako natovaren opremom. izme su
mu zapinjale u blatu, disao je isprekidano, dahui, plua su ga bolela, ali u glavi mu
je bila samo jedna misao, da tri bre. Bio je blie smrti nego ikad ranije. Kada je bio
na manje od dva metra od kratera on baci pitolj u njega pa se baci za njim, kao da
obara protivnikog igraa u ragbiju. Sleteo je na rub kratera i skotrljao se napred u
blato.
V Nije mogao da veruje da je jo iv.
uo je promuklo klicanje. Njegov odred mu je estitao na trku. Zapanjiio ga je
to to mogu da se raduju usred takvog pokolja. Kako su ljudi udni.
Kad je doao do daha, oprezno je provirio preko ruba. Bio je pretrao oko sto
metara. Bie potrebno neko vreme da se niija zemlja pree na ovaj nain. Ali
alternativa je bila samoubistvo.
Mitraljez opet zatekta. Kad je zamukao, Tomi zapuca. Sledio je Dordov
primer i pravio pauze izmeu metaka. K a k o b r z o u i m o k a d n a m j e i v o t u
o p a s n o s t i , pomisli Bili. Kad je deseti, i ujedno poslednji metak u Tomijevom
okviru bio ispaljen, ostatak odreda polee u krater pokraj Bilija.
- Premestite se na ovu stranu - viknu on, pozivajui ih rukom napred.
Nemaki poloaj se nalazio uz brdo od njih, i Bili je strahovao da neprijatelj
moda moe da vidi zadnji deo kratera. Naslonio je puku na rub kratera i uzeo
mitraljez na nian. Posle nekog vremena Nemci opet zapucae. Kad su prestali, Bili
zapuca. U sebi je pourivao Tomija da tri to bre. Shvatio je da mu je Tomi drai
od ostatka odreda zajedno. Drao je puku mirno i pucao otprilike na svakih pet
sekundi. Nije bilo vano hoe li pogoditi nekoga ili ne, dokle god natera Nemce da
dre glave dole dok Tomi tri.
Puka mu kliknu u prazno, a Tomi zalee pored njega.
- Prokletstvo - ree Tomi. - Koliko puta emo morati da ponovimo
ovo?
- Jo dvaput, mislim - ree Bili, punei puku. - Onda emo ili biti dovoljno
blizu da bacimo m i l s bombu... ili emo svi biti jebeno mrtvi.
- Nemoj sad da psuje, Bili, molim te - Tomi e ozbiljnog lica. - Zna da ja to ne
volem.

Bili se zasmejulji. Onda se zapita kako moe da se smeje. U krateru sam, s

nemakom vojskom koja puca na mene, a ja se smejem, pomisli on. Bog nek' mi je
upomoi.
Premestili su se na isti nain do narednog kratera, ali ovaj je bio neto dalje, i
ovog puta su izgubili oveka. Doi Ponti je pogoen u glavu dok je trao. Dord
Berou ga je podigao i poneo, ali bio je mrtav, s krvavom rupom u lobanji. Bili se
zapitao gde li je sad njegov mlai brat, Doni: nije ga video otkako su napustili
sabirni rov. J a u m o r a t i d a m u s a o p t i m v e s t o b r a t o v l j e v o j s m r t i ,
pomisli Bili. Doni je oboavao svog starijeg brata,
U ovoj rupi je bilo leeva. Tri tela u britanskoj oker uniformi plutala su u
prijavoj vodi. Mora da su bili meu prvima koji su iskoili iz britanskog rova. Bili se
pitao kako su stigli dotle, Moda igrom sluaja. Mitraljez zna da promai nekoliko
ljudi tokom prvog rafala, a zatim da ih pokosi u drugom.
Druge grupe su se sada primicale nemakim poloajima sluei se slinom
taktikom. Ili su kopirale Bilijevu grupu ili su, to je bilo izglednije, proli isti misaoni
proces, naputajui glupi linijski napad koji su naredili oficiri, i iznalazili neke svoje
svrsishodnije taktike. Dobra strana prie je to to Nemcima vie nije sve ilo
savreno. Naavi se i sami pod vatrom, nisu vie mogli da odre neprekidnu paljbu.
Moda je iz tog razloga Bilijeva grupa uspela da doe do poslednjeg kratera bez
novih gubitaka.
U stvari, postali su brojniji za jednog oveka. Jedan neznanac lee pored Bilija.
- Odakle si se ti stvorio jebote? - ree Bili.
- Izgubio sam svoju grupu - ree ovek. - Izgledalo mi je da vi znate ta radite
pa sam poao za vama. Nadam se da vam ne smeta.
Govorio je s naglaskom za koji je Bili naslutio da bi mogao biti kanadski.
- Jesi li dobar baca? - upita Bili.
- Igrao sam za bejzbol tim na koledu.
- Dobro. Kad dam znak, vidi moe li da pogodi ono mitraljesko
gnezdo m i l s bombom.
Bili ree Pegavom Levelinu i Alinu Priardu da bace svoje granate dok ih
ostatak odreda bude pokrivao vatrom. Jo jednom oni saekae da mitraljez utihne.
- Sad! - dreknu Bili, i ustade.
Iz pravca nemakih rovova zaprata manja puana paljba. Pegavi i Alin,
uplaeni mecima, divlje pobacae bombe. Nijedna nije doletela do nemakog rova,
koji je bio udaljen etrdeset pet metara, ve su popadale ispred njega i eksplodirale
ne nanevi nikakvu tetu. Bili opsova: jednostavno su ostavili mitraljez itavim i on
se, naravno, opet oglasio i trenutak kasnije Pegavi stade uasno da se gri dok mu se
kia metaka zarivala u telo.

Bili se zaudo oseao smireno. Odvojio je sekund da se koncentrie na metu i

zamahnuo rukom unazad koliko je mogao. Procenio je daljinu kao da baca loptu za
ragbi. Bio je neodreeno svestan da je Kanaanin, koji je stajao pored njega, jednako
smiren. Mitraljez je tektao pljuljui metke, i okrenuo se k njima.
Obojica bacie istovremeno.
Obe bombe padoe u rov blizu mitraljeskog gnezda. Zaue se dve potmule
detonacije. Bili vide kako cev mitraljeza leti kroz vazduh, i zaklica trijumfaino.
Izvue iglu iz druge granate, i potra uz padinu, vritei:
- Napad!
Adrenalin mu je kolao venama poput droge. Nije mu dopiralo do mozga da je u
opasnosti. Nije imao pojma koliko Nemaca u tom rovu moda niani u njega. Ostali
se povedoe njegovim primerom. On baci i drugu granatu, a oni za njim. Neke su
odletele u stranu, druge su upale u rov i eksplodirale.
Bili doe do rova. U tom trenutku je shvatio da mu je puka obeena preko
ramena. Dok je on namesti za paljbu, neki Nemac e ga ubiti.
Ali nijedan Nemac nije preiveo.
Granate su nainiie stranu tetu. Dno rova je bilo prekriveno leevima i, to je
bilo jo munije videti, delovima ljudskih tela. Ako je neko od Nemaca i preiveo taj
pokolj, bio se povukao. Bili uskoi u rov i napokon uze puku obema rukama i zauze
stav za paljbu. Ali to nije bilo neophodno. Nije ostao niko u koga bi pucao.
Tomi uskoi u rov kraj njega.
- Uspeli smo! - povika u zanosu. - Zauzeli smo nemaki rov!
Bili oseti divlje likovanje. Pokuali su da ga ubiju, ali je umesto toga on ubio
njih. Bilo je to oseanje sveproimajueg ispunjenja, kakvo nikada nije osetio.
- U pravu si - ree Tomiju. - Uspeli smo.
Bilija je iznenadio kvalitet nemakih utvrenja. Imao je oko rudara i umeo je
da prepozna bezbednu strukturu. Zidovi su bili ojaani daskama, traverze su bile
etvrtastog oblika, a sklonita iznenaujue duboka, est, a ponegde i devet metara u
dubinu, s ulazima uredno pojaanim drvenim gredama, i drvenim stepenicima. To je
objasnilo kako je toliko mnogo Nemaca preivelo sedam dana neprekidnog
granatiranja.
Nemci su verovatno iskopali svoje rovove u vidu niza meusobno povezanih
rovova koji ine mreu, s prolazima koji spajaju prednji rov sa skladitima i
delovima za odravanje oruja u pozadini, Bili je morao da se uveri da nema
neprijateljskih vojnika koji ekaju u zasedi. Poveo je ostale u istraivaku patrolu, s
pukama na gotovs, ali nisu nali nikoga.
Mrea rovova zavravala se na vrhu brda. Bili je s tog poloaja osmotrio
okolinu. Levo od njihove pozicije, izvan oblasti zahvaene tekim granatiranjem,

druge britanske snage bile su zauzele sledei sektor: s njihove desne strane, rov se
otvario u padini koja je vodila u jednu malu dolinu s potokom.
On pogleda ka istoku u neprijateljsku teritoriju. Znao je da se na kilometar do
tri dalje nalazi jo jedan sistem rovova, nemaka druga linija odbrane. Bio je
spreman da povede svoju malu grupu napred, ali je oklevao. Nije video da ostale
britanske trupe napreduju, i procenio je da su njegovi ljudi potroili najvei deo svoje
municije. U svakom trenutku, kako je pretpostavljao, kamioni sa zalihama doi e
truckajui se preko kratera s jo municije i nareenjima za sledeu fazu napada.
Pogledao je u nebo. Bilo je podne. Ljudi nisu nita jeli od prethodne veeri.
- Hajde da vidimo jesu li Nemci ostavili neto hrane za sobom - ree on.
Postavio je Hjuita Salceta na vrh brda da straari za sluaj da Nemci krenu u
kontranapad.
Nisu pronali mnogo toga da poharaju. Stekao se utisak da su Nemci slabo jeli.
Pronali su bajat crni hleb i tvrdu kobasicu. Nije bilo ak ni piva. Nemci su bili
uveni po svom pivu.
Komandant njihove brigade bio je obeao da e poljska kuhinja pratiti trupe u
napredovanju, ali kad se nestrpljivo osvrnuo nazad ka niijoj zemlji, Bili nije video
ni traga provijantu.
Oni posedae da pojedu svoja sledovanja tvrdih biskvita i mesnih narezaka.
Shvatio je da treba da poalje nekog nazad sa izvetajem. Ali pre nego to je mogao
to da uini, nemaka artiljerija je promenila svoju metu. Poeli su granatiranjem
britanske zaleine. Sada su usmerili vatru na niiju zemlju. Gejziri zemlje leteli su u
vazduh izmeu britanskih i nemakih poloaja. Granatiranje je bilo toliko intenzivno
da se niko nije mogao vratiti iv.
Sreom, tobdije su izbegavale sopstvene prve redove. Po svoj prilici, nisu
znali koje su sektore Britanci zauzeli, a koji su ostali u nemakim rukama.
Bilijeva grupa nije mogla ni tamo ni amo. Nisu mogli da napreduju bez
municije, a nisu mogli ni da se povuku zbog granatiranja. Meutim, inilo se da je
jedino Bili zabrinut zbog poloaja u kom su se nalazili. Ostali su poeli da trae
suvenire. Uzimali su iljate lemove, bedeve s kapa, i depne peroreze. Dord
Berou je pretresao sve mrtve Nemce i pokupio njihove satove i prstenje. Tomi uze
luger jednog oficira i kutiju municije.
Poela je da ih obuzima letargija. To nije bilo udno: proveli su budni celu no.
Bili je postavio dva straara i pustio ostale da odremaju. Bio je razoaran. Svog
prvog dana ratovanja izvojevao je jednu malu pobedu, i eleo je da ispria nekome o
tome.

Barana vatra je uvee popustila. Bili je razmiljao o povlaenju. inilo se da

nema svrhe uiniti bilo ta drugo, ali plaio se da e ga optuiti za dezerterstvo pred
neprijateljem. Nije se moglo rei za ta su vii oficiri sposobni.
Meutim, Nemci su odluili umesto njega. Hjuit Salce, straar na vrhu padine,
ugledao ih je kako napreduju sa istoka. Bili vide veliku silu vojske, pedeset ili sto
ljudi, kako tri preko doline ka njemu. Njegovi ljudi nisu mogli da odbrane poloaj
koji su bili osvojili bez novih zaliha municije. S druge strane, ako se povuku, mogu
ih optuiti zbog toga.
On sazva aicu svojih ljudi.
- Dobro, momci - ree. - Birajte mete po elji, pa se povucite kad vam nestane
municije.
On isprazni svoju puku u pravcu vojnika u nadiranju, koji su jo bili osamsto
metara izvan dometa, pa se okrenu i stade da bei. Ostali uinie isto. Prebacie se
preko nemakog rova i nazad preko niije zemlje prema zalazeem suncu, preskaui
mrtve i zaobilazei bolniare s nosilima koji su kupili ranjene. Ali niko nije pucao na
njih.
Kada je stigao do britanske strane, Bili uskoi u rov koji je bio pun leeva,
ranjenika i iscrpljenih preivelih poput njega. Video je majora Ficherberta kako lei
na nosilima, krvavog lica ali otvorenih oiju, iv. E t o j e d n o g o v e k a z a k o j e g
m i n e b i b i l o k r i v o d a s a m g a i z g u b i o , pomisli on. Mnogi ljudi su samo
sedeli ili leali u blatu, zurei u prazno, oamueni od oka i paralisani od
iscrpljenosti. Oficiri su pokuavali da organizuju vraanje vojnika i tela mrtvih do
sektora u pozadini. Nije bilo pobednikog oseaja, niko nije stupao napred, oficiri
nisu ak ni gledali u bojno polje. Veliki napad je bio neuspeh.
Ostatak Bilijeve jedinice pridrui mu se u rovu.
- Kakva brljotina - ree Bili. - Kakva prokleta brljotina.
IV
Nedelju dana kasnije Oven Bevin je izveden pred vojni sud zbog kukaviluka i
dezerterstva. Dali su mu da bira hoe li da ga na suenju zastupa jedan oficir kojeg
sud odredi kao prijatelja zatvorenika", ali on je to odbio. Poto je za prekraj koji je
poinio predviena smrtna kazna, automatski je uneto da se optueni izjanjava kao
nevin. Bevin, meutim, nije rekao nita u svoju odbranu. Sudenje je trajalo krae od
sat vremena. Bevin je osuen.
Dobio je smrtnu kaznu.
Papiri su poslati Generaltabu na proveru. Naelnik Generaltaba je odobrio
smrtnu kaznu. Dve nedelje kasnije, na jednom blatnjavom francuskom panjaku u
zoru, Bevin je stao vezanih oiju pred streljaki vod.

Neki vojnici sigurno su ciljali da promae, jer je nakon to su ispalili salvu,

Bevin jo bio iv, mada ranjen. Oficir koji je komandovao streljakim vodom mu je
zatim priao, izvadio pitolj i ispalio mu dva metka u elo iz neposredne blizine.
Onda je, najzad, Bevin umro.

OSAMNAESTO POGLAVLJE
Kraj jula 1916.
Etel je dosta razmiljala o ivotu i smrti nakon to je Bili otiao u Francusku.
Znala je da ga moda nikad vie nee videti. Bilo joj je drago to je izgubio nevinost
s Mildred.
- Dozvolila sam tvom malom bratu da me iskoristi - rekla joj je Mildred veselo
nakon to je otiao. - Sladak deak. Imate li jo takvih tamo u Velsu?
Etel je, meutim, podozrevala da Mildredina oseanja nisu ba tako povrna
kao to se pretvarala, jer su u svojim veernjim molitvama Inid i Lilijan sada molile
boga da uva ujka Bilija u Francuskoj i vrati ga bezbedno kui.
Nekoliko dana kasnije Lojd je oboleo od teke upale plua, i u agoniji oajanja
Etel ga je ljuljala u naruju dok se borio za vazduh. Strahujui za njegov ivot, gorko
je zaalila to ga njeni roditelji nikada nisu videli. Kad je ozdravio, odluiia je da ga
odvede u Aberoven.
Vratila se tano dve godine nakon to je otila. Padala je kia. Grad se nije
mnogo promenio, ali uinio joj se sumornim. Za prvih dvadeset jednu godinu svog
ivota nije ga videla na taj nain, ali sada, nakon ivota u Londonu, primetila je da je
ceo Aberoven u istoj boji. Sve je bilo sivo: kue, ulice, hrpe troske i nisko navueni
kini oblaci koji su deprimirajue lebdeli du oboda planina.
Osetila se umorno kad je izala sa eleznike stanice sredinom popodneva.
Povesti dete od jedanaest meseci na celodnevni put teak je zadatak. Lojd se lepo
ponaao i bio divan saputnik sa svojim krezavim osmehom. Bez obzira na to, morala
je da ga hrani u kupeu koji se ljuljao, da ga presvlai u smrdljivom toaletu i
uspavljuje kad bi postao nemiran, a to je bilo naporno raditi uz neznance koji su je
posmatrali.
S Lojdom na kuku i malim koferom u ruci, otisnula se preko staninog trga i
uzbrdo Klajv stritom. Ubrzo se zadihala. Bilo je jo neto na ta je zaboravila.
London je bio preteno ravan, ali u Aberovenu si teko mogao otii nekuda a da ne
hoda uz ili niz strmu padinu.
Nije znala ta se tu sve dogodilo otkako je otila. Bili je bio njen jedini izvor
novosti, a mukarci slabo prenose traeve. Bez sumnje je ona sama bila glavni
predmet razgovora neko vreme.
Meutim, od tada mora da je bilo nekih novih skandala.
Njen povratak e biti velika vest. Nekoliko ena je otvoreno piljilo u

nju dok se pela ulicom sa svojom bebom. Znala je ta misle. Etel Vilijams, mislila je
da je bolja od nas, a sad se vraa u staroj smeoj 'aljini s detetom u rukama i bez
mua. Ko visoko leti nisko pada, rei e, neubedljivo krijui zlobu patvorenim
saaljenjem.
Otila je u Velington rou, ali ne u kuu svojih roditelja. Otac joj je bio rekao da
se nikad ne vraa kui. Pisala je majci Tomija Grifitsa, koju su zvali gospoa Grifitsa
Socijaliste, zbog vatrene politike njenog mua (u istoj ulici je ivela gospoa Grifitsa
Crkvenjaka). Grifitsi nisu ili u kapelu, i nisu odobravali tvrdu liniju vere koju je
zastupao Etelin otac. Etel je bila primila Tomija u Londonu na jednu no, i gospoa
Grifits joj je rado uzvratila ljubaznost. Tomi je bio njen jedinac, pa su imali slobodan
krevet dok je on bio u vojsci.
Stari i mama nisu znali da Etel dolazi.
Gospoa Grifits je toplo pozdravila Etel i stala da se oduevljava Lojdom.
Imala je erku Etelinih godina koja je umrla od velikog kalja; Etel ju je jedva
pamtila, plavokosu devojicu po imenu Gveni. Etel je nahranila i presvukla Lojda i
sela u kuhinju da popije aj. Gospoa Grifits je primetila njenu burmu.
- Udala si se, je li? - ree ona.
-1 ostala udovica - ree Etel. - Umro je kod Ipra.
-Ah, gre'ota.
- Prezivao se Vilijams, tako da nisam morala da menjam prezime.
Ta pria e se proiriti gradom. Neki e sumnjati u to da li je
navodni gospodin Vilijams uopte postojao i da li se zaista venao s Etel. Nije bilo
vano hoe li joj poverovati. Drutvo je prihvatalo ene koje su se pretvarale da su
udate,
dok su majke koje su priznavale da su neudate
V
smatrane bestidnim kurvama. Zitelji Aberovena drali su se sopstvenih principa.
Gospoa Grifits ree:
- Kada e videti mamu?
Etel nije znala kako e njeni roditelji reagovati na nju. Mogli bi ponovo da je
izbace iz kue, mogli bi da joj oproste sve, ili bi mogli da pronau neki nain da
osude njen greh a da je ne oteraju od sebe.
- Ne znadem - ree ona. - Nervozna sam.
Gospoa Grifits je izgledala saoseajno.
- Ja', dobro, tvoj stari zna da bude pravi Tatarin. Ali voli te, zna.
- Ljudi uvek to misle. T v o j o t a c t e u s t v a r i v o l i , kau mi. Ali ako moe da
me izbaci iz kue, ne znam zato se to zove ljubav.
- Ljudi nekad delaju brzopleto kad im je ponos povreen - gospoa Grifits e
umirujue. - Naroito muki.
Etel ustade.

- Pa, pretpostavljam da nema svrhe odgaati to. - Ona podie Lojda s poda. Doi, mali moj. Vreme je da sazna da ima babu i dedu.
- Sreno - ree gospoa Grifits.
Kua Vilijamsovih bila je samo nekoliko brojeva dalje niz ulicu. Etel se nadala
da joj otac nee biti kod kue. Onda bi barem mogla da provede neko vreme s
majkom, koja nije bila tako tvrda srca.
Pomislila je da pokuca na vrata, a onda reila da je to smeno, pa je uetala
pravo unutra. Ula je u kuhinju u kojoj je tolike dane provela. Nijedan od roditelja
nije bio tu, ali Dekica je dremao u svojoj fotelji. On otvori oi, pogleda zbunjeno, pa
ree neno:
- To si ti, Et!
- Zdravo, Dekice.
On ustade i poe k njoj. Bio je zanemoao: morao je da se osloni na sto samo
da bi preao preko te male prostorije. On je poljubi u obraz i pogleda bebu.
- E sad, a ko je ovo? ree oduevljeno. - Je li to moje prvo praunue?
- Ovo je Lojd - ree Etel.
- Kako lepo ime!
Lojd zari lice u Etelino rame, krijui se.
- Stidljiv je - ree ona.
-Ah, plai se nepoznatog starca s belim brkovima. Navii e se na mene. Sedi,
lepa moja, i ispriaj mi sve.
- Gde nam je mama?
- Otila je do zadrune radnje. - Mesna piljarnica je delovala kao zadruga, gde
su vlasnitvo i profit itelji meu sobom delili. Takve radnje su bile popularne
u Junom Velsu. - Vratie se za minut.
Etel spusti Lojda na pod. On poe da istrauje prostoriju, gegajui se nesigurno
od jednog do drugog komada pokustva za koji je mogao da se uhvati, slino kao
Dekica. Etel je priala o svom poslu direktora u Vojnikovoj eni: radu sa
tamparijom, distribuciji novina, skupljanju neprodatih primeraka, traenju
oglaivaa. Dekica se pitao kako to da ona zna ta sve treba da radi, i ona mu
priznade da su Mod i ona sve u hodu smislile. Saradnja sa tamparem nije bila laka,
nije voleo da dobija uputstva od ena, ali bila je dobra u prodavanju oglasnog
prostora. Dok su priali, Dekica izvadi svoj sat na lancu, i pusti ga da se zaljulja do
zemlje, ne gledajuu u Lojda. Dete je zurilo u svetlucavi lanac, zatim posegnulo da
ga dohvati. Dekica ga je pustio da ga zgrabi. Lojd se uskoro oslanjao na Dekiina
kolena i ispitivao sat.
Etel se oseala udno u staroj kui. Zamiljala je da e joj biti ugodno poznata,
kao par izama koje su se oblikovale prema stopalima na kojima su noene

godinama. Oseala je, meutim, neku neodreenu nelagodu. Vie joj se inila kao
kua starih poznanika iz susedstva. Gledala je u izbledela uramljena platna sa starim
biblijskim stihovima i pitala se zato ih je majka decenijama drala tu na istom
mestu. Nije imala oseaj da je ovo njen dom.
- Jesi li ula ita o naem Biliju? - upita je Dekica.
- Ne, ti?
- Ne otkako je otiao u Francusku.
- Pretpostavljam da je u toj velikoj bici kod reke Some.
- Nadam se da nije. Kau da je strano.
- Jes', uasno, ako veruje glasinama.
Glasine su bile sve to je dopiralo do ljudi, jer su novinski tekstovi bili vedro
neodreeni. Mnogi ranjeni su se, meutim, vratili u bolnice u Britaniji, i njihova
svedoanstva o nesposobnosti i pokolju od kojih se ledila krv u ilama prenosila su
se od usta do usta.
Mama ue u kuu.
- Ljudi stoje i priaju u toj radnji kao da nemaju pametnija... oh! - Ona zauta. O, nebesa, je li to naa Et? - Ona briznu u pla.
Etel je zagrli. Dekica ree:
- Vidi, Kara, ovo je tvoj unuk, Lojd.
Mama obrisa suze i uze ga u ruke.
- Zar nije prelep? - ree ona. - Kakve kovrde! Pljunuti Bili u tom istom uzrastu.
Lojd je dugo i plaljivo gledao u mamu, pa je zaplakao. Etel ga uze.
- U poslednje vreme je postao pravi mamin sini - ree ona kao da se izvinjava.
- Sva deca su takva u tom uzrastu - ree mama. - Uivaj dok moe, uskoro e
se promeniti.
- Gde je Stari? upita Etel, trudei se da ne zvui previe nervozno.
Mama je izgledala napeto.
- Otiao je u Karfili na sastanak sindikata. - Ona pogleda u sat. - Doi e kui na
aj svakog trenutka, osim ako nije propustio voz.
Etel je naslutila da se mama nada da e on zakasniti. I ona se oseala isto.
elela je da provede vie vremena s majkom pre nego to nastupi kriza. Mama skuva
aj i stavi tanjir slatkih velkih kolaa na sto. Etel se poslui jednim.
- Nisam ih jela ve dve godine - ree ona. - Divni su.
Dekica e sreno:
- E, ovo je divota. Imam erku, unuku i praunuka, sve u istoj sobi. ta jo ovek
da poeli u ivotu? - On uze jedan kola.

Etel pomisli kako bi neki ljudi rekli da Dekica, koji sedi tako u zaguljivoj
kuhinji po itav dan u svom jedinom odelu, ba i nema mnogo od ivota. Ali on je
bio zahvalan na onome to ima, a ona ga je barem danas usreila.
Onda je doao njen otac. Mama je bila u pola reenice:
- Jednom mi se pruila prilika da odem u London, kad sam bila u tvojim
godinama, ali Dekica je rekao... - vrata se otvorie i ona zauta. Svi su
posmatrali dok je tata ulazio s ulice, u svom odelu za sastanke i s rudarskim
kaketom, znojei se zbog uspona. Zakoraio je u prostoriju a zatim stao,
zurei.
- Vidi ko je doao - ree mama s usiljenom veselou. - Etel, i tvoj unuk.
Lice joj je bilo bledo od napetosti. On ne ree nita. Nije ni kaket skinuo. Etel
ree:
- Zdravo, tata. Ovo je Lojd.
On nije gledao u nju. Dekica ree:
- Malia lii na tebe, Daj mome, oko usta, vidi?
Lojd je osetio napetost u prostoriji i zaplakao.
Stari je i dalje utao. Etel je shvatila da je pogreila to se tako iznenadno
pojavila. Nije htela da mu prui priliku da joj zabrani da doe. Ali sad je videla da ga
je to iznenaenje nateralo da digne gard. Izgledao je kao neko ko je sateran u oak.
Greka je pritiskati Starog uza zid, prisetila se. Lice mu poprimi izraz tvrdoglavosti.
On pogleda u svoju enu i ree:
- Ja nemam unuka.
- Nemoj da si takav - mama e moleivo.
V Lice mu ostade nepromenjeno. Stajao je mirno, zurei u mamu, ne
progovarajui. Ceka neto, i Etel shvati da se nee pomeriti dok ona ne ode. Ona zaplaka.
Dekica ree:
- E, prokletstvo.
Etel uze Lojda.
- ao mi je, mama - jecala je. - Mislila sam da e moda... - ona se zagui od
suza i ne mogae da zavri reenicu. S Lojdom u naruju progura se pored oca. On je
i ne pogleda u oi.
Etel izae i zalupi vrata.
II

Ujutru, nakon to bi mukarci otili na posao u rudnik a deca u kolu, ene bi

obino svravale poslove napolju. Oprale bi plonik, ispolirale kuni prag, ili oprale
prozore. Neke su ile u prodavnice ili se bavile nekim drugim poslom. O s e a j u

p o t reb u d a v i d e s v e t v a n s v o j i h m a l e n i h k u a , pomisli Etel, n e t o d a i h

podseti kako ivot nije samo ono to se deava izmeu etiri zida.
Stajala je na suncu ispred kue gospoe Grifitsa Socijaliste naslonjena na zid.
Svuda u ulici ene su pronalazile razloge da budu na suncu. Lojd se igrao loptom.
Video je drugu decu kako se dobacuju loptama pa je pokuavao da ih oponaa, ne
uspevajui. Etel je shvatila koliko je bacanje sloena radnja, jer upoljava i rame i
ruku, zglob i aku. Prsti su morali da popuste stisak ba pre nego to e se ruka do
kraja ispruiti. Lojd nije bio ovladao time i prerano je isputao loptu, ponekad je
isputajui iza ramena, ili prekasno, tako da nije imala dovoljan zamah. Ali nastavio
je da pokuava. Uradie to kako treba, s vremenom, pretpostavila je Etel, a onda vie
nikad nee zaboraviti kako se to radi. Dok ovek ne dobije dete, ne shvata koliko
toga ono mora da naui.
Nije mogla da shvati kako njen otac moe da odbaci tog malog deaka. Lojd
nije uinio nita pogreno. Sama Etel je grena, ali to vai za veinu ljudi. Bog im
oprata grehove, i ko je onda Stari da sudi? To ju je ljutilo i rastuivalo u isto vreme.
Momak iz pote dojaha uzbrdo na poniju, i priveza ga blizu klozeta. Zvao se
Gerajnt Douns. Njegov posao je bio da raznosi pakete i telegrame, ali inilo se da
danas ne nosi nikakve pakete. Etel odjednom obuze jeza, kao da je oblak zaklonio
sunce. Telegrami su u Velington rou retko stizaii, i obino su donosiii loe vesti.
Gerajnt pode nizbrdo, dalje od Etel. Laknulo joj je: vesti nisu bile za njenu
porodicu.
Misli su joj odlutale ka pismu koje je bila primila od ledi Mod. Etel i Mod i
ostale ene pokrenule su kampanju iji je cilj bio da se pitanje enskog prava glasa
sigurno uvrsti u bilo kakvu diskusiju o reformi sistema glasanja za vojnike. Morale
su da dobiju dovoljno publiciteta da bi bile sigurne da premijer Askvit nee izbei tu
stavku.
Modina vest bila je da je on izbegao njihovu inicijativu time to je reavanje
itavog tog problema prepustio komitetu zvanom Konferencija predsedavajueg. Ali
to je bilo dobro, po Modinim reima. Odrae se mirna privatna debata umesto
glumatanja i govorancija u sali Doma komuna. Moda e zdrav razum prevagnuti.
Bez obzira na to, trudila se da sazna koga e Askvit staviti u taj komitet.
Nekoliko vrata dalje, Dekica izae iz kue Vilijamsovih, sede na nizak
prozorski prag, i prvi put tog dana pripali lulu. Opazio je Etel, nasmeio se, i mahnuo
joj.
S druge strane Mini Ponti, majka Doija i Donija, poe da trese tepih tapom,
isterujui iz njega prainu, to ju je nateralo da se zakalje.
Gospoa Grifits izae iz kue nosei punu lopatu pepela iz poreta i prosu ga u
jednu rupu u zemljanom putu. Etel joj ree:

- Mogu li ja da uradim neto? Mogla bih da odem do radnje ako eli. - Ve je

bila spremila krevete i oprala sudove od doruka.
- U redu - ree gospoda Grifits. - Sastaviu ti spisak za kupovinu za minut.
Ona se osloni na zid, teko diui. Bila je krupna ena, i svako naprezanje ju je
ostavljalo bez daha. Etel postade svesna nekakvog komeanja na donjem kraju ulice.
Odatle je dopiralo nekoliko povienih glasova. Onda je ula vrisak. Ona i gospoa
Grifits se zgledae, Etel zatim uze Lojda i njih dve pourie da vide ta se deava sa
suprotne strane klozeta.
Prvo to je Etel ugledala bila je mala grupa ena okupljena oko gospoe
Priard,
koja je zapomagala iz sveg glasa. Ostale ene su
V
pokuavale da je smire. Ali ona nije bila jedina. Sepavi Pju, bivi rudar koji je
izgubio jednu nogu u uruavanju tavanice, sedeo je nasred puta kao oamuen od
udarca, s dvojicom komija uza se. Preko puta ulice gospoa Dona Dounsa Radnje
stajala je u dovratku jecajui, drei list papira u ruci.
Etel vide Gerajnta, raznosaa iz pote, belog u licu i na ivici suza, kako prelazi
ulicu i kuca na sledea vrata. Gospoda Grifits ree:
- Telegrami iz Ministarstva rata, o, boe, pomozi nam.
- Bitka na Somi - ree Etel. - D r u g a r i i z Ab e rov e n a sigurno uestvuju u
njoj.
- Alin Priard mora da je poginuo, i Klajv Pju, i Prorok Douns, on je bio
narednik, roditelji su mu bili toliko ponosni...
- Jadna gospoa Dounsa Radnje, drugi sin joj je poginuo u eksploziji u
rudniku.
- Molim ti se, Gospode, neka moj Tomi bude dobro - poe gospoa Grifits da se
moli, mada joj je mu bio uveni ateista.
- O, potedi Tomija.
-1 Bilija - ree Etel; i zatim, apuui Lojdu na uvo, dodade: - I tvog tatu.
Gerajnt je nosio platneni dak preko ramena. Etel se sa strahom zapita koliko
jo telegrama u njemu ima. Deko je nastavio da prelazi s jedne na drugu stranu
ulice, aneo smrti s potarskom kapom na glavi.
Dok je proao klozete i doao do gornje polovine ulice, svi su poizlazili na
plonik. ene su ostavile sve poslove i stajale ekajui. Etelini roditelji su izali.
Stari jo nije bio otiao na posao. Stajali su s Dekicom, nemi i uplaeni.
Gerajnt prie gospoi Levelin. Njen sin Artur je sigurno poginuo. Bio je poznat
pod nadimkom Pegavi, priseti se Etel. Taj jadni deko vie ne mora da brine o svom
tenu. Gospoa Levelin podie ruke kao da hoe da zadri Gerajnta da joj ne prie:
- Ne! - viknu ona. - Ne, molim vas!
On joj prui telegram.

- Moram da vam ga uruim, gospoo Levelin - ree on. Bilo mu je tek nekih
sedamnaest godina. - Pie vaa adresa, vidite?
Ona je i dalje odbijala da uzme koverat.
- Ne! - ree, okreui mu leda i zarivajui lice u ake.
Deku zadrhtae usne.
- Molim vas, uzmite - ree. - Moram da isporuim i sve ove ostale. A u poti ih
ima jo, na stotine! Sad je deset sati, i ne znam kako u sve da ih isporuim do
veeras. Molim vas.
Njena prva kominica, gospoa Perija Prajsa, ree:
- Ja u uzeti za nju. Nemam sinova.
- Puno vam hvala, gospodo Prajs - ree Gerajnt, i nastavi dalje.
On izvadi novi telegram iz daka, pogleda u adresu i proe kuu Grifitsa.
- O, hvala ti boe - ree gospoda Grifits. - Moj Tomi je dobro, hvala bogu. - Ona
zaplaka od olakanja. Etel prebaci Lojda na drugi bok, i zagrli je slobodnom
rukom.
Momak pride Mini Ponti. Ona nije vritala, ali suze su joj lile niz
lice.
- Koji? - ree ona promuklo. - Doi ili Doni?
- Ne znam, gospoo Ponti - ree Gerajnt. - Moraete da proitate ta pie tudijer
tu.
Ona podera koverat i izvadi telegram.
- Ne vidim! - viknu. Ona protrlja oi, trudei se da proisti vid, i pogleda
ponovo. - uzepe! - ree ona. - Moj Doi je mrtav. O, jadni moj mali deak!
Gospoda Ponti je ivela skoro na kraju ulice. Etel je ekala, uzlupanog srca, da
vidi hoe li Gerajnt prii kui Vilijamsovih. Da li je Bili iv ili mrtav?
Deko se okrenu od uplakane gospoe Ponti. Pogleda preko ulice i vide Starog,
mamu i Dekicu kako zure u njega u stanju uasnutog iekivanja. On zaviri u dak,
pa podie glavu.
- Nema vie nita za Velington rou - ree on.
Etel umalo to se nije sruila. Bili je iv. Ona pogleda u svoje roditelje. Mama
je plakala. Dekica je pokuavao da pripali lulu, ali ruke su mu se tresle. Stari je zurio
u nju. Nije mogla da mu proita izraz lica. Obuzelo ga je neko snano oseanje, ali
nije mogla da kae kakvo.
On zakorai prema njoj.
Nije to bilo mnogo, ali bilo je dovoljno. S Lojdom u rukama, ona potra ka
Starom. On sklopi ruke oko oboje.
- Bili je iv - ree on. - Kao i ti.
- Oh, tata - ree ona - tako mi je ao to sam te izneverila.

- Pusti to - ree on. - Pusti to sad. - Tapkao ju je po leima kao kad je bila mala
devojica, nakon to bi pala i ogrebala kolena. - Ajde, de - ree on. - Sad je
bolje.
III

Etel je znala da je zajednika sluba za sve struje unutar hrianske crkve bila
redak dogaaj. Za Velane, razlike u verskoj doktrini nikad nisu bile nevane. Jedna
grupa je odbijala da slavi Boi, jer nije bilo biblijskih dokaza o datumu Hristovog
roenja. Druga je zabranjivala glasanje na izborima, jer je apostol Pavle napisao:
N a d o m j e n a n e b e s i m a . Niko od njih nije voleo da ispoveda svoju veru uz
neistomiljenike.
Meutim, nakon srede u kojoj su bili podeljeni telegrami te razlike
su se, barem nakratko, uinile trivijalnim. Paroh Aberovena, veleasni Tomas ElisTomas, predloio je da se odri zajedniki pomen. Kada su svi telegrami isporueni,
bilo je dvesta jedanaest mrtvih, a budui da je bitka jo trajala, po jedno ili dva tuna
obavetenja svakodnevno su stizala. Iz svake ulice u gradu neko je poginuo, i u
gustim redovima rudarskih koliba oaloenih je bilo na svakih nekoliko metara.
Metodisti, baptisti i katolici pristali su na predlog anglikanskog paroha. Manje
grupe su moda vie volele da ostanu izdvojene: pentakostalna, Jehovini svedoci,
Adventisti sedmog dana i kapela Betezda. Etel je videla kako se njen otac rve sa
svojom saveu. Niko, meutim, nije eleo da bude izostavljen iz onoga to je
obeavalo da bude najvea verska sluba u istoriji grada, i na kraju su svi pristali da
uestvuju.
U Aberovenu nije bilo sinagoge, ali je mladi Donatan Goldman bio meu
poginulima, i neki od gradskih Jevreja odluili su da prisustvuju, mada za njihovu
religiju nisu ponueni nikakvi ustupci. Sluba je odrana u nedelju po podne u pola
tri u optinskom javnom parku. Gradsko vee je dalo da se podigne privremeni
podijum za svetenstvo. Bio je lep, sunan dan, i pojavilo se tri hiljade ljudi.
Etel je arala pogledom po gomili. Perseval Douns je bio tu s cilindrom na
glavi. Osim to je bio gradonaelnik, sad je postao i narodni poslanik. Takoe je bio
poasni komandant D r u g a r a i z Ab e rov e n a , i predvodio je regrutaciju. Nekoliko
drugih direktora Seltik mineralsa bilo je s njim, k a o d a o n i i m a j u i k a k v e v e z e
s j u n a t v o m m r t v i h , pomisli Etel kiselo. Moldvin zvani Otiao U Mertir Morgan
pojavio se sa enom, a l i o n i i m a j u p r a v o d a b u d u t u , pomisli ona, j e r i m j e
sin Roland poginuo.
Onda je ugledala Fica. Isprva ga nije prepoznala. Videla je kneginju Beu, u
crnoj haljini i sa eirom, u pratnji dojilje koja je nosila mladog vikonta Aberovena,
Lojdovog vrnjaka. S Beom je bio ovek sa takama i levom nogom u gipsu i

zavojima preko leve strane glave, koji su mu prekrivali oko. Posle dueg vremena
Etel
V shvati da je to Fic, i vrisnu od oka.

- Sta je? - upita njena mama.

- Pogledaj erla!
- Je li to on? O, boe, jadni ovek.
Etel je zurila u njega. Vie ga nije volela, bio je previe okrutan prema njoj. Ali
nije mogla da bude ravnoduna. Ljubila je lice ispod tih zavoja i milovala to
viljasto, snano telo koje je bilo tako alosno osakaeno. On je bio tat ovek,
slabost koja mu se mogla najlake oprostiti, i znala je da e ga uasnutost i gaenje
pri pogledu u ogledalo boleti vie od fizikih rana.
- udi me da nije ostao kod kue - ree mama. - Ljudi bi razumeli.
Etel zavrte glavom.
- Previe je ponosan - ree ona. - Odveo je svoje ljude u smrt. Morao je da doe.
- Ti ga dobro poznaje - ree mama, s pogledom koji natera Etel da se zapita
nasluuje li ona istinu. - Ali pretpostavljam da takoe eli da ljudi shvate kako
je i visoka klasa propatila.
Etel klimnu glavom. Mama je bila u pravu. Fic je bio arogantan i umiljen, ali
je, paradoksalno, udeo i za potovanjem obinih ljudi.
Daj Krmenadla, mesarev sin, prie im.
- Lepo je videti te opet u Aberovenu - ree on.
Bio je nizak ovek u urednom odelu.
V - Kako si, Daje? - ree ona.
-Vrlo dobro, hvala. Sutra poinje da se daje novi film arlija aplina. Voli li
aplina?
- Nemam vremena da idem u bioskop.
- to ne ostavi malog s tvojom mamom sutra uvee i ne poe sa mnom?
Daj je jednom zavukao ruku pod Etelinu suknju u bioskopu Palas u Kardifu. To
se desilo pre pet godina, ali je po njegovom pogledu videla da on to nije zaboravio.
- Ne, hvala ti, Daje - ona e odluno.
On jo nije bio spreman da odustane.
- Sad radim u rudniku, ali preuzeu radnju kad mi stari ode u penziju.
- Dobro e ti ii, sigurna sam.
- Neki ljudi ne bi pogledali devojku s bebom - ree on. - Ali ja nisam od tih.
Bilo je to pomalo snishodljivo, ali Etel je odluila da to ne shvati kao uvredu.
- Zbogom, Daje. Ba lepo od tebe to si me pitao.
On se alostivo nasmei.
- Jo uvek si najlepa devojka koju sam ikad video.
On dodirnu obod kaketa i ode. Mama e ozlojedeno:

- Sta mu fali? Tebi treba mu, a on je dobra prilika!

Sta mu fali, zaista? Bio je pomalo nizak, ali je to nadoknaivao

V
armom. Cekalo ga je dobro nasledstvo i bio je voljan da prihvati dete drugog
oveka. Etel se zapita zato je bila tako nepokolebljivo sigurna da ne eli da ide u
bioskop s njim. Da li i dalje misli, u dubini due, da je previe dobra za Aberoven?
U prednjem delu je bio postavljen red stolica za elitu. Fic i Bea sedoe kraj
Persevala Dounsa i Moldvina Morgana, i sluba otpoe.
Etel je neodreeno verovala u hrianstvo. Pretpostavljala je da boga mora biti,
ali je sumnjala da je on razumniji nego to to njen otac zamilja. Otro neslaganje
Starog s afirmisanim crkvama inilo se Etel kao nita drugo do blaga odbojnost
prema statuama, tamjanu i latinskom. U Londonu je povremeno odlazila u Kalvarija
gospel hol nedeljom ujutru, uglavnom zato to je tamonji pastor bio vatreni
socijalista koji je dozvoljavao da se njegova crkva koristi za Modinu kliniku i
odravanje sastanaka Laburistike partije.
Tu u parku, naravno, nije bilo orgulja, pa puritanci nisu morali da potiskuju
svoje prigovore na raun muzikih instrumenata. Etel je znala, jer joj je Stari rekao,
da je bilo nevolje oko toga ko e biti voa hora, uloga koja je u ovom gradu bila
vanija od dranja propovedi. Na kraju je M u k i h o r Ab e rov e n a bio postavljen
na binu a njihov dirigent, koji nije pripadao nijednoj crkvi, bio je zaduen za muziku.
Poeli su Hendlovom , , H e S h al l F e e d h i s F l o c k l i k e a S h e p h a rd ,
popularnom himnom sa izraenim deonicama za tri ili vie glasova, koje je
kongregacija izvodila bez greke. Dok se stotine tenora uznosilo nad parkom
pevajui stihove A n d g a t h e r t h e l a m b s w i t h hi s a r m , Etel shvati da joj je
ta uzbudljiva muzika nedostajala u Londonu.
Katoliki svetenik je proitao psalam 129, De Profundis, na latinskom. Vikao
je koliko ga grlo nosi, ali oni na ivici gomile jedva da su mogli da ga uju.
Anglikanski paroh proitao je molitvu P r i k u p l j a n j e p r i l o g a z a u k o p
m r t v i h iz njihovog molitvenika. Dilis Douns, jedan mladi metodista, zapevao je
1

VL o v e D i v i n e , a l l L o v e s E x c e l l i n g , himnu
koju je napisao Carls Vesli. Baptistiki pastor je itao petnaestu glavu iz Prve
poslanice Korinanima, od dvadesetog stiha do kraja. Jedan propovednik je morao da
predstavlja nezavisne verske grupe, i izbor je pao na Starog.
On otpoe tako to proita jedan jedini stih iz osme glave Poslanice
Rimljanima: A ako li ivi u vama Duh onoga koji je vaskrsao Isusa iz mrtvijeh, onaj
koji je podigao Hrista iz mrtvijeh oivljee i vaa smrtna tjelesa Duhom svojijem koji
ivi u vama.2 Stari je imao moan glas koji je snano odzvanjao parkom.
1 Boanska ljubav uzvienija je od svih drugih ljubavi. (Prim. prev.)
2 Novi zavjet, prevod Vuka Stefanovia Karadia. (Prim. prev.)

Etel je bila ponosna na njega. Ova poast bila je priznanje njegovog statusa
jednog od vodeih ljudi u gradu, duhovnog i politikog voe. I izgledao je uglaeno:
mama mu je kupila novu crnu kravatu, svilenu, u robnoj kui Gvina Evansa u
Mertiru.
Govorio je o vaskrsnuu i ivotu posle smrti, i Etel odluta panja: sve je to ula
i ranije. Pretpostavljala je da postoji ivot posle smrti, ali nije bila sigurna, a ionako
e kad-tad saznati.
Komeanje u publici upozori je da je Stari moda odlutao od uobiajenih tema.
Ona ga u kako kae:
- Kada je ova zemlja odluila da stupi u rat, nadam se da je svaki lan
parlamenta preispitao svoju savest, iskreno i pobono, i zatraio savet od
Gospoda. Ali ko je postavio te ljude u parlament?
Prei e na politiku, pomisli Etel. Bravo, tata. To e skinuti samozadovoljni
smeak s parohovog lica.
- Svaki mukarac u ovoj zemlji sposoban je, naelno, za vojnu slubu. Ali nije
svakom od njih dozvoljeno da uestvuje u donoenju odluke da se stupi u rat. Iz mase se zaue povici odobravanja. - Pravila glasanja iskljuuju vie od
polovine mukaraca u ovoj zemlji!
Etel dobaci glasno:
-1 sve ene!
Mama ree:
/

- Cuti, de! Tvoj tata dri govor, ne ti.

- Vie od dve stotine mukaraca iz Aberovena poginulo je prvog dana jula, tamo
na obalama reke Some. Rekli su mi da ukupan broj britanskih rtava
premauje pedeset hiljada!
Publikom se razlee uasnut uzdah. Malo ljudi je znalo taj broj. Tata je saznao
od Etel. Mod su rekli njeni prijatelji u Ministarstvu rata.
- Pedeset hiljada nastradalih, od kojih je dvadeset hiljada mrtvo - nastavi Stari. A bitka jo traje. Dan za danom, jo mladih ljudi biva masakrirano.
Pojedinci u masi zaagorie s neodobravanjem, ali uglavnom behu nadjaani
povicima odobravanja. Stari podie ruku traei tiinu.
- Ne traim krivce. Kaem samo ovo. Takav pokolj ne moe biti ispravan kada
je ljudima bilo uskraeno da uestvuju u odluivanju da se krene u rat.
Paroh istupi napred, u nastojanju da prekine Starog, dok je Perseval Douns
bezuspeno pokuavao da se popne na podijum. Ali Stari je bio gotovo zavrio.
- Ako se od nas vie ikad bude trailo da idemo u rat, to se nee desiti bez
pristanka svih ljudi.

-1 ena kao i mukaraca! - povika Etel, ali njen glas se izgubi u grmljavini
glasova rudara koji su klicali s odobravanjem.
Nekoliko ljudi je sada stajalo ispred Starog, protestujui, ali njegov glas je
odzvanjao nad amorom.
- Nikad vie neemo ratovati po nalogu manjine! - zagrme on. - Nikad! Nikad!
Nikad!
On sede, a klicanje bee poput grmljavine.

DEVETNAESTO POGLAVLJE
Jul - oktobar 1916.
U gradu Kovelu nalazila se raskrsnica eleznikih puteva u delu Rusije koji je
nekad pripadao Poljskoj, blizu stare granice s Austro- Ugarskom. Ruska armija se
okupila na oko trideset kilometara istono
V
od grada, na obalama reke Stohod. Citava ta oblast bila je pod movarom, na stotine
kvadratnih kilometara barutina ispresecanih puteljcima. Grigorije je pronaao jedan
komad suvljeg tla i naredio svom
V
vodu da se tu ulogori. Satore nisu imali: major Azov ih je sve prodao tri meseca
ranije jednoj fabrici za izradu odee u gradu Pinsku. Rekao je da ljudima leti ne
trebaju atori, a da e do zime svi biti mrtvi.
Nekim udom, Grigorije je jo bio iv. Dogurao je do ina narednika, a njegov
drug Isak do kaplara. Oni malobrojni preiveli iz prvog okupljanja iz 1914. godine
sad su veinom bili unapreeni u oficire. Grigorijev bataljon je bio desetkovan,
prebaen na drugu lokaciju, pojaan novom vojskom, i zatim ponovo desetkovan.
Slali su ih svuda samo ne kui.
Grigorije je ubio dosta ljudi u poslednje dve godine, iz puke, bajonetom, ili
runom granatom, veinu iz dovoljne blizine da ih vidi kako umiru. Neke njegove
drugove su zbog toga muili komari, naroito one obrazovanije, ali ne i Grigorija.
Roen je u brutalnom seljakom svetu i preiveo je kao siroe na ulicama Sankt
Peterburga: on nije imao none more zbog nasilja.
Ono to ga je okiralo bili su glupost, bezobzirnost i korumpiranost
V
oficira. Zivot i borba rame uz rame s vladajuom klasom napravili su od njega
revolucionara. Morao je da ostane iv. Nije bilo nikog drugog ko bi se starao o
Katerini.
Redovno joj je pisao, i povremeno je od nje dobijao pisma, ispisana urednim
rukopisom kolarke s mnogo greaka i precrtanih redova. Sauvao je sva njena
pisma, i nosio ih uredno uvezana u jednom svenju u svom rancu, i kad bi se desilo
da dugo ne dobije novo, itao je stara pisma iznova.
U prvom mu je rekla da je rodila deaka, Vladimira, sada osamnaest
V
meseci starog, Lavovog sina. Grigorije je udeo da ga vidi. Zivo se seao svog brata
kad je bio beba. Ima li Vladimir Lavov neodoljivi bezubi osmeh, pitao se? Ali do
sada sigurno ve ima zube, i hoda, izgovara prve rei. Grigorije je eleo da detc naui
da kae ujka Grika".
Cesto je razmiljao o noi kad mu je Katerina dola u postelju. U svojim
sanjarenjima esto je menjao tok dogaaja pa ju je, umesto da je izbaci, uzimao u

naruje, ljubio njene pune usne, i vodio ljubav s njom. Ali u stvarnom ivotu je znao
da njeno srce pripada njegovom bratu.
Grigorije nije uo ni re od Lava, od kojeg nije bilo ni traga ve vie od dve
godine. Plaio se da ga nije neka propast zadesila u Americi. Lava su vlastite slabosti
esto uvaljivale u nevolje, iako je uvek nekako uspevao da se izvue. Koreni toga bili
su u njegovom odrastanju, ivotu od danas do sutra, bez valjane discipline i s
Grigorijem kao slabom zamenom za roditelja. Grigorije je alio to se nije bolje
pokazao, ali i sam je bio samo deak.
Ishod je bio da Katerina nije imala nikoga da se brine o njoj i bebi osim
Grigorija. vrsto je odluio da ostane iv, uprkos haotinoj neefikasnosti ruske
armije, da bi jednog dana mogao da se vrati kui Katerini i Vladimiru.
Komandant te oblasti bio je general Brusilov, profesionalni vojnik, za razliku
od tolikih generala koji su bili dvorani. Pod Brusilovljevom komandom Rusi su
poeli da napreduju u junu, nateravi Austrijance da se povlae u rasulu. Grigorije i
njegovi ljudi estoko su se borili kada su se nareenja inila razumnim. U suprotnom
su se trudili da se dre podalje od linije vatre. Grigorije je postao dobar u tome, i
shodno tome je zadobio odanost ljudi u svom vodu.
U julu se rusko napredovanje usporilo, kao i uvek kad ponestane zaliha. Ali
sada je pojaanje stiglo u vidu gardista carske vojske. Garda je bila elitna jedinica,
sastavljena od najviih i fiziki najspremnijih ruskih vojnika. Za razliku od ostatka
vojske, oni su imali lepe uniforme, tamnozelene sa zlatnim gajtanima i nove izme.
Meutim, imali su loeg komandanta, generala Bezobrazova, jo jednog dvoranina.
Grigorije je osetio da Bezobrazov nee zauzeti Kovel, koliko god da su gardisti
visoki.
Major Azov je bio taj koji je doneo nareenja u zoru. On je bio visok, gojazan
ovek u tesnoj uniformi, i oi su mu kao i obino bile crvene tako rano izjutra. S njim
je bio i porunik Kirilov. Porunik je sazvao narednike i Azov im je rekao da preu
reku na jazu i prate staze kroz movaru ka zapadu. Austrijanci su zauzeli poloaje u
movari, mada se nisu ukopavali: tlo je bilo previe muljevito i raskvaeno za
rovove.
Grigorije je mogao da vidi katastrofu u zaetku. Austrijanci e ekati u zasedi,
iza zaklona, na pozicijama koje su imali prilike paljivo da izaberu. Rusi e se
usredsrediti na staze i nee moi brzo da se kreu po
movarnom tlu. Doivee pokolj.
Pri tom, ponestajalo im je municije.
Grigorije ree:
- Vaa visosti, trebaju nam nove zalihe municije.

Azov se kretao brzo za debelog oveka. Bez ikakvog upozorenja, on udari

Grigorija po ustima. Grigorije oseti gorui bol u usnama, i pade.
- To e te uutkati neko vreme - ree Azov. - Dobiete municiju kad vai oficiri
kau da vam je potrebna. - On se okrenu ka ostalima. - Formirajte linije i
krenite kad ujete signal.
Grigorije ustade, oseajui krv u ustima. Paljivo se dodirnuvi po licu, shvati
da je izgubio jedan prednji zub. Proklinjao je svoju neopreznost. U trenutku se
zaboravio i priao je preblizu jednom oficiru. Trebalo je da bude pametniji: oni se
iivljavaju na najmanju provokaciju. Imao je sree to Azov nije drao puku, jer bi
dobio kundakom u lice.
Sazvao je svoj vod i postrojio ih u nepravilnu liniju. Planirao je da malo
zaostane i pusti druge da isprednjae, ali je, na njegovo razoaranje, Azov poslao
njegovu etu meu prvima, i Grigorijev vod se naao meu onima na elu.
Morae da smisli neto drugo.
Zagazio je u reku, i trideset pet ljudi iz njegovog voda krenulo je za njim. Voda
je bila hladna ali je vreme bilo sunano i toplo, tako da ljudima nije mnogo smetalo
da se skvase. Grigorije se kretao polako, a njegovi ljudi su sledili njegov primer,
drei se iza njega, ekajui da vide ta e on uiniti.
Stokhod je bio irok i plitak, i dospeli su na drugu obalu, da se nisu skvasili
iznad butina. Njihovi revnosniji saborci ve su ih bili pretekli, vide Grigorije sa
zadovoljstvom. Kada se obreo na uskoj stazi kroz movaru, Grigorijev vod je morao
da ide istim tempom kao i svi ostali, te nije mogao da ostvari svoj plan da zaostane.
Poeo je da brine. Nije eleo da njegovi ljudi budu deo ove grupe kad Austrijanci
otvore vatru.
Nakon to su peaili oko kilometar i po staza se ponovo suzila i nastupanje se
usporilo jer su se ljudi spreda nagurali jedni uz druge. Grigorije uvreba priliku.
Pravei se da ga nervira zastoj, on skrenu sa staze u itko blato. Ostatak njegovih
ljudi brzo poe za njim. Vod iza njihovog zauze njihovo mesto na stazi i popuni rupu.
Voda je dopirala Grigoriju do grudi, a blato je bilo lepljivo, Hodanje kroz barutine
bilo je vrlo sporo i, kao to je Grigorije oekivao, njegov vod je zaostao.
Porunik Kirilov vide ta se deava i gnevno povika:

- Vi tamo! Vraajte se na stazu! Grigorije

se odazva:
- Da, ekselencijo.
Ali poveo je svoje ljude dalje od staze, kao da trai vre tlo. Porunik opsova
i odustade. Grigorije je pogledom pretraivao teren ispred sebe paljivo kao i ostali
oficiri, ali iz drugog razloga. Oni su traili austrijsku armiju; on je traio mesto da se
sakrije.
Nastavio je da se kree napred putajui na stotine vojnika da ga preteknu.
G a rdi s t i s u t a k o p u ni s e b e , pomisli on; n e k ' s e o n i b o re. Oko devet sati on
u prve pucnje ispred sebe. Izvidnica je naila na neprijatelja. Bilo je vreme da se
potrai zaklon. Grigorije doe do jedne blage uzviice gde je tlo bilo suvlje. Ostatak
ete majora Azova sada je bio daleko ispred njih, izvan vidokruga. Na vrhu uzviice
Grigorije povika:
- U zaklon! Neprijateljski poloaji napred sleva!
Nije bilo nikakvih neprijateljskih poloaja, i njegovi ljudi su to znali, ali
polegae na zemlju, iza bunja i drvea, i uperie puke niz padinu. Grigorije ispali
jedan probni metak u gusti na oko etiristo pedeset metara udaljenosti, isto za
sluaj da je nesreno izabrao mesto gde zaista ima Austrijanaca; ali niko ne odgovori
vatrom.
B e z b e d n i s m o , pomisli Grigorije sa zadovoljstvom, d o k l e g o d
o s t a n e m o o v d e . Kako dan bude odmicao, desie se jedna od dve stvari.
Najverovatnije, za nekoliko sati ruski vojnici e se dovui nazad kroz movaru
nosei svoje ranjene, beei pred neprijateljem, u kom sluaju e im se Grigorijev
vod pridruiti u povlaenju. Ili, Grigorije e predvee zakljuiti da su Rusi dobili
bitku, i povee svoju grupu napred da im se pridrui u proslavljanju pobede.
U meuvremenu, jedini problem je bio naterati ljude da i dalje odravaju privid
da se suoavaju s Austrijancima. Bilo je dosadno leati na zemlji sat za satom, zurei
napred kao da se pretrauje teren u potrazi za neprijateljem. Ljudi su poeli da jedu i
piju, pue, igraju karte, ili da dremaju, to je kvarilo privid.
Ali pre nego to su dobili priliku da se raskomote porunik Kirilov se pojavi na
dvestotinak metara s Grigorijeve desne strane s daleke strane bare. Grigorije zastenja:
ovo bi moglo sve da upropasti.
V
- Sta vi to radite, ljudi? - razdra se Kirilov.
- Lezite, ekselencijo! - odazva se Grigorije.
Isak opali u vazduh, a Grigorije zalee. Kirilov takode zalee, pa se

vrati istim putem kojim je doao. Isak se zasmejulji.

- Pali svaki put.
Grigorije nije bio tako siguran. Kirilov je izgledao iznervirano, ne zadovoljno,
kao da zna da ga vuku za nos ali nije siguran ta da uini povodom toga.
Grigorije je oslukivao eksplozije i teket i riku bitke ispred sebe. Mislio je da
se odvija na oko kilometar i po udaljenosti, i da se ne pomera ni u jednom smeru.
Sunce je odskoilo na nebu i osuilo njegovu mokru odeu. Poela je da ga hvata
glad, i uzeo je da vae komad tvrdog biskvita iz torbe, izbegavajui bolno mesto gde
mu je Azov izbio zub.
Nakon to se magla digla video je nemake avione u niskom letu na oko
kilometar i po napred. Sudei prema zvuku, zasipali su mitraljeskom vatrom vojsku
na zemlji. Gardisti su, stojei stenjeni na uskim stazama ili gacajui kroz blato,
sigurno bili lake mete. Grigoriju je bilo jo drae to se postarao da on i njegovi ljudi
ne budu tamo.
Sredinom popodneva zvuci bitke kao da poee da se primiu. Neprijatelj je
potiskivao Ruse. On se spremio da naredi ljudima da se pridrue snagama u bekstvu,
ali jo je bilo rano za to. Nije eleo da bude upadljiv. Sporo povlaenje je bilo gotovo
jednako vano kao i sporo napredovanje.
On vide nekoliko ratrkanih ljudi s leve i desne strane, kako gacaju kroz
movaru nazad ka reci, neki oigledno ranjeni, Povlaenje je poelo, ali vojska jo
nije bila u punom bekstvu. Zau njitanje negde u blizini. Oficiri su jahali konje.
Grigorije odmah zapuca na zamiljene Austrijance. Njegovi ljudi uinie isto, i zau
se mestimino tektanje puaka. On se zatim osvrnu okolo i vide majora Azova na
velikom ogatu kako pljuska kroz blato. Azov je vikao na grupu vojnika u
povlaenju, govorei im da se vrate u boj. Oni su se raspravljali s njim dok nije
izvukao pitolj, revolver n a g a n , isti kao Lavov, pomisli Grigorije sasvim
nepotrebno, i uperi ga u njih, na ta se oni nevoljno okrenue i zaputie se nazad
istim putem kojim su bili doli. Azov vrati pitolj u futrolu i dokaska do Grigorijevog
poloaja.
V
- Sta vi budale radite tu? - ree on.
Grigorije ostade da lei na zemlji ali se prevrnu na lea i napuni puku,
stavljajui svoj poslednji okvir s pet metaka na mesto, sve toboe urno.
- U tom estaru ispred je neprijateljsko uporite, vaa visosti - ree on. - Bolje
da sjaete, gospodine, mogu da vas vide.
Azov ostade na konju.
- Pa ta vi radite, krijete se od njih?

- Njegova ekselencija porunik Kirilov nam je rekao da ih poistimo. Poslao

sam patrolu da im prie s boka dok ih mi pokrivamo.
Azov nije bio potpuno glup.
- Izgleda da vam ne uzvraaju vatru.
- Pritisli smo ih.
On zavrte glavom.
- Povukli su se... ako su ikad i bili tamo.
- Mislim da nisu, Vaa visosti. Malope su pucali na nas kao besni.
- Tamo nema nikoga. - Azov povisi ton. - Prekini paljbu! Ljudi, prekinite paljbu.
- Grigorijev vod prestade da puca i pogleda u majora. -Na moj znak, juri! ree.
On izvue pitolj. Grigorije nije bio siguran ta da radi. Bitka je oigledno
prola katastrofalno, kao to je bio i predvideo. Budui da ju je izbegavao ceo dan,
nije eleo da rizikuje ivote ljudi sad kad je ona oito bila okonana. Direktan sukob
s oficirom, meutim, bio je opasan.
U tom trenutku grupa vojnika izlete iz gustia na mestu na kom se Grigorije
pretvarao da je neprijateljsko uporite. Grigorije je zurio zateen. Meutim, to nisu
bili Austrijanci, kako je video im je uspeo da im razazna uniforme; bili su to Rusi u
povlaenju. Azov, meutim, nije promenio miljenje.
- Ti ljudi su kukaviki dezerteri! - povika on. - Jurnite na njih! - ree, i opali iz
pitolja u Ruse koji su se primicali.
Vojnici iz voda nisu znali ta im je initi. Oficiri su esto pretili da e upucati
vojnike koji oklevaju da krenu u boj, ali Grigorijevim ljudima niko nikad ranije nije
naredio da pucaju u svoje. Gledali su u njega ekajui da im kae ta da rade. Azov
uperi pitolj u Grigorija.
- Juri! - vrisnu on. - Pobijte izdajnike!
Grigorije donese odluku.
- Dobro, ljudi! - doviknu on. Ustade na noge. Okrenuvi lea Rusima koji su se
povlaili, on pogleda levo i desno, pa podie puku. - uli ste majora! - On
zamahnu pukom, kao da e se okrenuti, pa je uperi u Azova.
Ako e da puca na svoje, radije e ubiti oficira nego nekog vojnika.
Azov je zurio u njega za trenutak, oduzet, i u tom sekundu Grigorije povue
obara. Njegov prvi hitac pogodio je Azovljevog konja, i on se zatetura. To je
Grigoriju spaslo ivot, jer je Azov opalio u njegovom
pravcu, ali je promaio zbog nagle kretnje konja. Grigorije automatski ubaci novi
metak u cev i opali ponovo.
Njegov drugi hitac je promaio. Grigorije opsova. Sad je stvarno u opasnosti.
Ali major takoe. Azov se borio sa svojim konjem, i nije mogao valjano da nacilja.

Grigorije je pratio njegove grevite kretnje preko niana svoje puke, opalio trei put,
i ustrelio Azova u grudi. Zurio je dok je major polako padao s konja. Osetio je nalet
mranog zadovoljstva dok je njegova teka telesina padala u blatnu barutinu.
Konj stade nesigurano da se udaljava, zatim iznenada sede na zadnje noge kao
pas.
Grigorije prie Azovu. Major je leao na ledima u blatu, pogleda uprtog u
nebo, ne pomerajui se, ali jo uvek iv, krvarei iz desnog plunog krila. Grigorije
se osvrnu okolo. Vojnici u povlaenju jo su bili predaleko da bi jasno videli ta se
deava. Svojim ljudima je mogao u potpunosti da veruje: spasao im je ivote ve
mnogo puta. Prislonio je cev puke Azovu na elo.
- Ovo je za sve dobre Ruse koje si ubio, pseto krvniko - ree on. Isceri se,
ogolivi zube. -1 za moj zub - dodade, i povue obara.
Major omlitave i presta da die. Grigorije pogleda u svoje ljude.
- Major je naalost poginuo od neprijateljske vatre - ree on. - Povlaenje!
Oni zaklicae i poee da bee.
Grigorije prie konju. Pokuavao je da ustane, ali Grigorije vide da mu je noga
slomljena. On prisloni puku konju na uvo i ispali svoj poslednji metak. Konj pade
postrance i ostade nepomino da lei.
Osetio je veu al za konjem nego za majorom Azovom.
Onda potra za svojim ljudima u povlaenju.
II

Nakon to je Brusilovljeva ofanziva usporila i stala, Grigorija su rasporedili u

prestonicu, sada preimenovanu u Petrograd, jer je Sankt Peterburg zvualo previe
nemaki. Ratom prekaljeni vojnici dobili su zadatak da tite carsku porodicu i careve
ministre od gnevnih graana, kako se inilo. Ostatak njegovog bataljona bio je spojen
s elitnim Prvim mitraljeskim pukom, i Grigorije se uselio u njihovu kasarnu na
Sampsonijevskom prospektu u Viborkoj oblasti, radnikom kraju s fabrikama i
sirotinjskim naseljima. Pripadnicima Prvog mitraljeskog
puka dali su dobar smetaj i hranu, u pokuaju da ih dre dovoljno dobro podmirenim
da brane mrski reim.
Bio je srean to se vratio, no pomisao da e videti Katerinu ispunjavala ga je
zebnjom. udeo je da je gleda, uje njen glas, i dri u rukama njenu bebu, svog
bratanca. Ali pouda za njom ga je inila nervoznim. Ona mu je bila ena, ali samo
tehniki. U stvarnosti, izabrala je Lava, i njena beba je bila Lavovo dete. Grigorije
nije imao prava da je voli.

ak se poigravao milju da joj ne kae da se vratio. U gradu s vie od dva

miliona stanovnika postojali su dobri izgledi da se nikad sluajno ne sretnu. Ali on bi
to previe teko podneo.
Prvog dana po povratku nije mu bilo dozvoljeno da izae iz kasarne. Bio je
ozlojeen to ne moe da ode do Katerine. Umesto toga, on i Isak su se te veeri
upoznali s drugim boljevicima u kasarni. Grigorije se sloio da oforme kruok.
Sledeeg jutra njegov vod je pridruen odredu koji je dobio zaduenje da uva
dom kneza Andreja, njegovog biveg gospodara, tokom jednog banketa. Knez je
iveo u ruiasto-utoj palati na Engleskom keju, koja je gledala na reku Nevu.
Vojnici su se u podne poredali na stepenitu. Kini oblaci koji su visili nisko na nebu
zamraili su grad, ali svetla su sijala iz svakog prozora na kui. Iza stakla, uokvireni
barunastim zavesama nalik glumcima u pozorinoj predstavi, sluge i slukinje u
istim uniformama hitale su tamo-amo nosei boce vina, posluavnike s akonijama i
srebrne inije s voem. U holu je svirao mali orkestar, i zvuci simfonije mogli su se
uti i napolju. Veliki sjajni automobili dovozili su se do stepenita ispred kue, sluge
su urno otvarale vrata, a gosti izlazili, mukarci u svojim crnim kaputima i s
cilindrima, ene obmotane krznom. Omanja grupa ljudi skupila se s druge strane
ulice
V da posmatra.
Bila je to poznata scena, ali neto je bilo drugaije. im neko izae iz kola,
masa bi mu dobacivala i zvidala. Nekada, policija bi rasterala rulju pendrecima za
minut. Sada nije bilo policije, i gosti su se peli stepenicama to su bre mogli kroz
palir vojnika, i nervozno uletali u kuu kroz velebna vrata, oito ne elei dugo da
se zadravaju na otvorenom.
Grigorije pomisli kako posmatrai imaju puno pravo da zvide plemstvu koje
je od rata napravilo takav haos. Ako izbije kakva nevolja, bio bi sklon da se stavi na
stranu mase. Svakako nije nameravao da puca u nju, i pretpostavio je da mnogi
vojnici oseaju isto.
Kako plemstvo moe da prireuje raskone zabave u ovakvom trenutku? Pola
Rusije gladuje, a ak i vojnici na frontu dobijaju mala sledovanja. Ljudi poput
Andreja zasluuju da budu ubijeni u svojim krevetima. A k o g a v i d i m , pomisli
Grigorije, m o r a u d a s e s u z d r i m d a g a n e u b i j e m k a o m a j o r a A z o v a .
Povorka kola je dola i otila bez incidenata, i gomili je postalo dosadno te se
razila. Grigorije je proveo popodne gledajui s panjom lica ena koje su prolazile
pored njega, nadajui se, protivno svakoj verovatnoi, da e ugledati Katerinu. Kad
su gosti poeli da odlaze napolju se smrkavalo i hladnoa je poela da stee, i niko
nije eleo da se zadrava na ulici, tako da vie nije bilo negodovanja.

Posle zabave vojnici su bili pozvani na zadnja vrata da pojedu ostatke hrane
koju nisu pojele sluge u kui: komadie mesa i ribe, hladno povre, napola pojedene
zemike, jabuke i kruke. Hrana je bila baena na kuhinjski sto i neprijatno
pomeana, nitovi unke s ribljom patetom, voe u sosu za meso, hleb umrljan
pepelom od cigara. Ali oni su u rovovima jeli i goru hranu, i prolo je mnogo
vremena otkako su dorukovali ovsenu kau i usoljeni bakalar, pa su gladno navalili.
Grigorije ni u jednom trenutku nije ugledao omraeno lice kneza Andreja.
Moda je i bolje to je tako. Kad su odmarirali nazad u barake i razduili oruje,
dobili su slobodno vee. Grigorije je bio ushien: to je njegova prilika da ode kod
Katerine. On ode do zadnjih vrata menze i izmoli malo hleba i mesa da ponese za
nju: narednik ima svoje privilegije. Onda je navukao izme i izaao napolje.
Viborg, gde se kasarna nalazila, bio je u severoistonom delu grada, a Katerina
je ivela na suprotnom kraju po dijagonali, u jugoistonom delu, Narvi, pod
pretpostavkom da jo ivi u njegovoj staroj sobi blizu fabrike Putilov.
Hodao je ka jugu du Sampsonijevskog prospekta, i preko mosta Litejni, do
centra grada. Neke napadno skupe radnje jo su bile otvorene, s izlozima pod jakim
elektrinim osvetljenjem, ali mnoge su bile zatvorene. U jeftinijim radnjama nije bilo
mnogo toga za prodaju. U izlogu jedne pekare stajao je samo jedan kola i natpis:

VN e m a h l e b a d o s u t r a " .
Siroki Nevski prospekt podsetio ga je na vreme kad je tuda hodao sa svojom
majkom, onog sudbonosnog dana 1905. godine, i video kako je ubijaju carevi
vojnici. Sada je on jedan od carevih vojnika. Ali on nee pucati na ene i decu. Ako
bi car pokuao to sada da izvede, nastupile bi
nevolje druge vrste.
Video je deset ili dvanaest mladia lopovskog izgleda u crnim kaputima i s
crnim kapama kako nose portret cara Nikolaja iz mladosti, crne kose jo
neproreene, guste rie brade. Jedan od njih povika:
- iveo car! - i oni svi stadoe, podigoe kape, i zaklicae. Nekoliko prolaznika
podie kape.
Grigorije se i ranije susretao s takvim bandama. Zvali su ih Crna stotina, deo
Saveza ruskih naroda, desniarska grupa koja je elela da se vrati u zlatno doba kad
je car bio neprikosnoveni vladar i otac svog naroda, i kada u Rusiji nije bilo liberala,
socijalista, niti Jevreja. Njihove novine je finansirala vlada, a pamfleti su im se
tampali u podrumu policijskih tabova, sudei prema informacijama koje su
boljevici dobili od svojih kontakata u policiji.
Grigorije proe pored njih pogledavi ih prezrivo, ali jedan od njih mu se
obrati.
V
- Hej, ti! Sto ne skida kapu?

Grigorije nastavi da hoda ne odgovorivi, ali drugi bandit ga zgrabi

za miicu.
- Sta si ti, Jevrejin? - ree drugi ovek. - Skidaj kapu!
Grigorije ree tiho:
- Pipni me jo jednom i otkinuu ti jebenu glavu, lajavi balave.
V
Covek ustuknu, pa ponudi Grigoriju pamflet.
- Proitaj ovo, prijatelju - ree on. - Tu je objanjeno kako Jevreji izdaju vas
vojnike.
- Sklanjaj mi se s puta, ili u ti nabiti taj pamflet u dupe - ree Grigorije.
Covek pogleda u svoje drugove traei podrku, ali oni su bili poeli da mlate
nekog sredovenog oveka u ubari. Grigorije produi dalje. Dok je prolazio pored
vrata jedne zamandaljene radnje, neka ena ga oslovi:
- Hej, momino - ree ona - moe me jebati za rublju.
Rei su bile uobiajene za prostitutku, ali njen glas ga je iznenadio: zvuala je
obrazovano. On pogleda prema njoj. Nosila je dugi kaput, i kada ju je pogledao ona
ga rastvori da pokae da ne nosi nita ispod, uprkos hladnoi. Imala je tridesetak
godina, velike grudi i zaobljen stomak.
Grigorije oseti nalet udnje. Nije bio sa enom godinama. Prostitutke u
rovovima bile su podle, prljave, i bolesne. Ali ova ena je izgledala kao neko koga bi
mogao da zagrli. Ona zatvori kaput.

- Da ili ne?
- Nemam novca - ree Grigorije.

- Sta ti je to u torbi? - ona pokaza glavom ka daku koji je nosio.

- Neki ostaci hrane.
- Obradiu te za veknu hleba - ree ena. - Deca mi gladuju.
Grigorije pomisli na te jedre dojke.
- Gde?
- U sobi u zadnjem delu radnje.
Barem, pomisli Grigorije, neu biti lud od potisnute elje kad se budem video s
Katerinom.
- U redu.
Ona otvori vrata, uvede ga unutra, zatvori ih za sobom i zabravi. Proli su kroz
praznu radnju i uli u drugu sobu. U mutnoj svetlosti uiinog fenjera, Grigorije vide
na podu madrac prekriven ebetom. ena se okrenu licem k njemu, putajui da joj
se kaput ponovo rastvori. On se zagleda u bun crnih malja meu njenim nogama.
Ona isprui ruku.
- Prvo hleb, molim, narednie.
On izvadi jednu veliku veknu hleba iz daka i dade joj je.
- Vraam se za trenutak - ree ona.
Ona ustra uza stepenice i otvori jedna vrata. Grigorije u detinji glas. Zatim
muki kaalj, teku kripu iz dubine grudi. Zaue se prigueni zvuci pokreta i tihi
glasovi. Zatim je ponovo uo vrata, i ona se spustila. Skinula je kaput, legla na
madrac, i rairila noge. Grigorije lee pored nje i zagrli je. Imala je privlano,
inteligentno lice proarano borama. Ona ree:
- Mmm, tako si jak!
V
Mazio je njenu meku kou, ali sva udnja ga je napustila. Citava scena bila je
previe alostiva: prazna radnja, bolestan mu, gladna deca, i enino lano
koketiranje. Ona mu otkopa pantalone i uze njegov mlitavi penis.
- eli li da ti popuim?
- Ne. - On sede i prui joj kaput. - Obuci ga.
Ona e uplaenim glasom:
- Ne mogu da ti vratim hleb - ve je napola pojeden.
On zavrte glavom.
V
- Sta vam se desilo?
Ona obue kaput i zakopa dugmad.
- Ima li neku cigaretu?

On joj dade cigaretu pa i sam uze jednu. Ona izbaci dim.

- Drali smo obuarsku radnju: dobar kvalitet po razumnim cenama za srednju
klasu. Moj mu ima smisla za posao i dobro smo iveli. - Ton joj postade
gorak. - Ali niko u ovom gradu, osim plemstva, nije kupio nove cipele ve dve
godine.
- Zar niste mogli da se bavite neim drugim?
- Da. - Njene oi gnevno sevnue. - Nismo samo sedeli i bespomono prihvatili
svoju sudbinu. Moj mu je otkrio da moe da pravi dobre izme za vojsku za
upola manje od onoga to je vojska plaala. Svim malim fabrikama koje su
snabdevale radnju oajniki su trebale narudbine. Otiao je u Komitet za
ratnu industriju.
- ta je to?
- Nisi bio u zemlji neko vreme, zar ne, narednie? U dananje vreme, sve to
radi ovde pod upravom je nezavisnih komiteta: vlada je suvie nesposobna da
bi ita uinila. Komitet za ratnu industriju snabdeva vojsku, ili je barem to
V inio, dok je Polivanov bio ministar za rat.
- Sta je krenulo po zlu?
- Dobili smo porudbinu, moj mu je dao celu uteevinu da bi isplatio izmare,
a onda je car skinuo Polivanova s poloaja.
- Zato?
- Polivanov je dozvoljavao radnicima da biraju predstavnike koji su ih zastupali
u komitetu, pa je carica pomislila da je on sigurno revolucionar. Kako god
bilo, porudbina je otkazana, i mi smo bankrotiraii.
Grigorije gadljivo zavrte glavom.
- A ja sam mislio da su samo komandanti na frontu ludi.
- Probali smo i druge stvari. Moj mu je bio voljan da radi bilo ta, da
konobarie, vozi tramvaj ili popravlja puteve, ali niko nije upoljavao ljude, a
onda se razboleo od brige i nedostatka hrane.
-1 sada se ti bavi ovim.
- Nisam previe dobra u tome. Neki ljudi su ipak ljubazni, kao ti. Drugi... - Ona
zadrhta i skrete pogled.
Grigorije zavri cigaretu i ustade.
- Zbogom. Neu te pitati za ime.
Ona ustade.
- Zbog tebe, moja porodica je jo uvek iva. - Grlo joj se stegnu. -1 ne moram
da izlazim na ulicu do sutra. - Ona se prope na prste i poljubi ga neno u usne.
- Hvala vam, narednie.

Grigorije ode.
Zima je sve jae stezala. On pouri ka Narvskoj oblasti. Kako se udaljavao od
obuareve ene libido mu se vraao, i on je sa aljenjem razmiljao o njenom mekom
telu.
Palo mu je na um da Katerina, ba kao i on, ima fizike potrebe. Dve godine je
dug period da se ivi bez ljubavi, za jednu mladu enu, ipak su njoj samo dvadeset tri
godine. Nije imala mnogo razloga da bude verna ni Lavu ni Grigoriju. Postojanje
deteta dovoljan je razlog da odbije mnoge mukarce, ali ona je vrlo privlana, ili je
barem to bila pre dve godine. Veeras moda nee biti sama. Kako e to biti strano.
On pronae put do svoje stare kue kraj eleznike pruge. Da li mu se to inilo,
ili ulica deluje neuglednije nego pre dve godine? Kao da u meuvremenu nita nije
bilo okreeno, popravljeno, ak ni poieno. Primetio je red ispred pekare na uglu,
mada je radnja bila zatvorena.
Jo je imao svoj klju. Uao je u kuu.
Obuzela ga je bojazan dok se peo uza stepenice. Nije eleo da je zatekne s
mukarcem. Sad mu je bilo ao to joj nije javio da dolazi, da bi mogla urediti da
bude sama. On pokuca na vrata.
- Ko je?
Samo to mu suze nisu pole kada je uo njen glas.
- Posetilac - ree hrapavim glasom, i otvori vrata.
Stajala je kraj vatre drei erpu. Ona ispusti erpu, prosu mleko, i ruke joj
poletee ka ustima. Kratko vrisnu.
- To sam samo ja - ree Grigorije.
V Na podu kraj nje sedeo je mali deak s limenom kaikom u rukama.
Cinilo se da je upravo prestao da lupa po jednoj praznoj konzervi. Preplaeno je zurio
u Grigorija za trenutak, a zatim zaplakao. Katerina ga uze u ruke.
- Ne plai, Voloa - ona e, ljuljajui ga. - Nema razloga da se boji. - On
utihnu. Katerina ree: - To je tvoj tata.
Grigorije nije bio siguran da eli da Vladimir misli kako mu je on otac, ali to
nije bio trenutak za raspravu. On ue u sobu i zatvori vrata za sobom. Zagrli ih oboje,
poljubi dete, pa poljubi Katerinu u elo. Onda se izmae korak da ih osmotri. Ona
vie nije bila lepoliko devoje koje je spasao od nepoeljne panje pandurskog
kapetana Pinskog. Bila je mravija, i izgledala je umorno i napeto.
Zaudo, dete nije mnogo liilo na Lava. Nije bilo ni traga od Lavovog dobrog
izgleda, niti njegovog osvajakog osmeha. Ako nita drugo,
Vladimir je imao prodorne plave oi koje Grigorije vidi kad se pogleda u ogledalo.
Grigorije se nasmei.

- Prelep je.
Katerina ree:

- Sta ti se desilo s uvetom?

Grigorije dodirnu ono to je bilo preostalo od njegovog desnog uva.
- Izgubio sam najvei deo u bici kod Tanenberga.
- A zub?
- Naljutio sam jednog oficira. Ali sad je mrtav, tako da je na kraju on izvukao
deblji kraj.
- Nisi lep kao ranije.
Nikad mu ranije nije rekla da je lep.
- To su lake rane. Srean sam to sam ostao iv.
On se osvrnu po svojoj staroj sobi. Bila je diskretno drugaija. Na polici iznad
ognjita, gde su Grigorije i Lav drali lule, duvan u tegli, ibice i lu, Katerina je bila
stavila keramiku vazu, jednu lutku i razglednicu u boji s likom glumice Meri
Pikford. Na prozoru je bila zavesa. Saivena od ostataka tkanina, kao prekriva, ali
Grigorije nikad ranije nije imao zavesu. Takoe je primetio kako prostorija mirie,
zapravo vie ne zaudara, i shvatio da se u njoj ranije uvek osealo na duvan, kuvani
kupus, i muki znoj. Sada je odisala sveinom.
Katerina pokupi prosuto mleko.
- Prosula sam Voloinu veeru - ree ona. - Ne znam ta sad da mu dam. U
mojim grudima nema mleka.
- Ne brini. - Grigorije izvadi komad kobasice, jedan kupus i konzervu dema iz
daia. Katerina je zurila u neverici.
- Iz kuhinje u kasarni - objasni on.
Ona otvori dem i dade Vladimiru malo na kaiici. On ga pojede i ree:
- Jo?
Katerina i sama pojede jednu kaiku, pa dade detetu jo.
- Ovo je kao u bajci - ree ona. - Ovolika hrana! Neu morati da spavam ispred
pekare.
Grigorije se namrti.
- Kako to misli?
V Ona proguta jo dema.
- Nikad nema dovoljno hleba. Cim se pekara ujutru otvori, sve se proda. Jedini
nain da se dobije hleb jeste da eka u redu. A ako ne
stane u red pre ponoi, prodae se pre nego to stigne na elo reda da ga kupi.
- Boe moj. - Bila mu je mrska pomisao da ona noi na ploniku. - ta biva s
Voloom za to vreme?

- Jedna od devojaka ga oslukuje dok sam ja napolju. Sad ionako prespava celu
no.
Nije ni udo to je obuareva ena bila voljna da spava s Grigorijem za veknu
hleba. Verovatno joj je preplatio.
- Kako preivljava?
- Dobijam dvanaest rubalja nedeljno u fabrici.
Bio je zbunjen.
- Ali to je dvostruko vie od onog to si zaraivala kad sam otiao!
- Ali renta za ovaj stan je bila etiri rublje, sad je osam. To znai da mi ostaju
etiri rublje za sve ostalo. A dak krompira je ranije bio jednu rublju, sad je
sedam.
- Sedam rubalja za dak krompira! - Grigorije je bio uasnut. - Kako ljudi ive?
- Svi gladuju. Deca se razboljevaju i umiru. Stari ljudi samo skopne. Svakim
danom je sve gore, a niko nita ne preduzima.
Grigoriju bi teko na dui. Dok se zlopatio u vojsci, teio se milju da je
Katerini i bebi bolje, da spavaju na toplom i imaju dovoljno novca za hranu.
Zavaravao se. Obuzimao ga je bes pri pomisli kako ona ostavlja Vladimira da bi
noila ispred pekare. Sedoe za sto i Grigorije isee kobasicu noem.
- Malo aja bi dobro dolo - on e.
Katerina se nasmei.
- Nisam pila aj godinu dana.
- Doneu ti iz kasarne.
Katerina zagrize kobasicu. Grigoriju bi jasno da se ona sigurno suzdrava da je
ne proguta u jednom zalogaju. On uze Vladimira i dade mu jo dema. Deak je jo
bio mali za kobasicu. Grigorija preplavi neki spokojni oseaj zadovoljstva. Dok je
bio na frontu sanjario je o ovoj sceni: mala soba, sto s hranom, beba, Katerina. Sada
se to obistinilo.
- Ovo ne bi trebalo da bude tako teko ostvarljivo - ree zamiljeno.
- Kako to misli?
V - Ti i ja smo zdravi, snani i naporno radimo. Sve to elim je ovo:
jedna soba, neto za jelo, da se odmorim na kraju dana. Zivot treba da nam bude
ovakav svakog dana.
- Izdali su nas nemaki simpatizeri na carskom dvoru - ree ona.
- Stvarno? Otkud to?
- Pa, zna da je carica Nemica.
- Da. - Careva ena je bila princeza Aleksandra od Hesea i Rajne u Nemakom
V carstvu.
- A Sturmer je oigledno Nemac.

V
Grigorije slegnu ramenima. Premijer Sturmer je roen u Rusiji, koliko je
Grigoriju bilo poznato. Mnogi Rusi su nosili nemaka prezimena, i obrnuto: itelji te
dve zemlje prelazili su preko zajednike granice vekovima.
- A Raspuin je pronemaki nastrojen.
- Je li? - Grigorije je slutio da tog ludog monaha najvie zanima da zavodi ene
V na dvoru i stie uticaj i mo.

- Svi su zajedno u tome. Nemci su platili Sturmeru da izgladnjuje seljatvo. Car

nazove telefonom svog roaka, kajzera Vilhelma, i prenese mu koje poloaje
naa vojska planira da zauzme. Raspuin eli da se predamo. A carica i njena
drubenica, Ana Virubova, obe su spavale s Raspuinom u isto vreme.
Grigorije je ve bio uo veinu tih glasina. Nije verovao da je dvor pronemaki
nastrojen. Prosto su bili glupi i nesposobni. Ali dosta vojnika je verovalo u te prie, a
po Katerininim reima, i neki civili. Zadatak boljevika bio je da objasne narodu
zbog ega zaista Rusi gube rat i gladuju.
Ali ne te veeri. Vladimir zevnu, pa Grigorije ustade i poe da ga ljulja,
etajui po sobi, dok je Katerina priala. Pripovedala mu je o ivotu u fabrici, ostalim
stanarima u kui, i ljudima koje je poznavao. Kapetan Pinski je sada bio porunik u
tajnoj policiji, radio je na pronalaenju i hvatanju opasnih liberala i demokrata. Na
ulicama je bilo na hiljade siroadi koja su ivela od krae i prostitucije, ili umirala od
gladi i hladnoe. Konstantin, Grigorijev najbolji drug u fabrici Putilov, sada je lan
Petrogradskog boljevikog komiteta. Jedini ljudi koji su se bogatili bili su Vjalovi:
kolika god oskudica vladala, oni su uvek imali da prodaju votku, kavijar, cigarete i
okolade. Grigorije je posmatrao njena iroka usta i pune usne. Bilo je zadovoljstvo
gledati je kako pria. Imala je odlunu bradu i neustraive plave oi, ali njemu je i
pored toga uvek izgledala ranjivo.
Vladimir je zaspao u Grigorijevom naruju, od ljuljukanja i Katerininog glasa.
Grigorije ga je neno spustio u kreveti koji je
Katerina improvizovala u oku. Bio je to samo dak napunjen starim krpetinama i
prekriven ebetom, ali on se na njemu udobno sklupao i stavio palac u usta.
V
Casovnik na crkvi izbi devet, a Katerina ree:
- Do kada mora da se vrati?
- Do deset - ree Grigorije. - Bolje da krenem.
- Ne jo.
Ona ga zagrli oko vrata i poljubi ga. Bio je to prijatan trenutak. Njene usne na
njegovim behu tople i mazne. On zatvori oi na sekund i udahnu miris njene koe.
Onda se odvoji.
- Ovo je pogreno - ree on.

- Ne budi glup.
- Ti voli Lava.
Ona ga pogleda pravo u oi.
- Bila sam dvadesetogodinja seljanica i nova u gradu. Volela sam Lavova lepa
odela, cigarete i votku, irokogrudost. Bio je armantan i zgodan i zabavan. Ali
sada mi je dvadeset tri i imam dete, a gde je Lav?
Grigorije slegnu ramenima.
- Ne znamo.
- Ali ti si tu. - Ona ga pomilova po obrazu. Znao je da treba da je odgurne, ali
nije mogao. - Ti plaa stanarinu i ti donosi hranu mojoj bebi - ree ona. - Zar
ne misli da sam shvatila kakva sam budala bila to sam volela Lava umesto
tebe? Zar ne shvata da sad bolje znam neke stvari? Kako ne razume da sam
te vremenom zavolela?
Grigorije je zurio u nju, ne mogavi da poveruje u to to je uo. Njene plave
oi iskreno su mu uzvraale pogled.
- Tako je - ree ona. - Volim tebe.
On zastenja, sklopi oi, primi je u naruje i predade se.

DVADESETO POGLAVLJE
Novembar - decembar 1916.
Etel Vilijams je sa strepnjom pregledala spisak rtava u novinama. Na njemu je
bilo nekoliko Vilijamsa, ali ne i kaplara Vilijama Vilijamsa iz Velke peadije. Tiho se
zahvalivi bogu ona sklopi novine, dade ih Berniju Lekvitu, i pristavi vodu za kuvani
kakao.
Nije bila sigurna da li je Bili iv. Moda je poginuo u poslednjih nekoliko dana
ili sati. Proganjalo ju je seanje na Dan telegrama u Aberovenu i lica ena izobliena
od straha i tuge, lica koja e zauvek nositi tragove vesti koje su tog dana primile.
Stidela se to joj je bilo drago jer Bili nije meu mrtvima.
Telegrami su nastavili da pristiu u Aberoven. Bitka kod Some nije se zavrila
tog prvog dana. Tokom jula, avgusta, septembra i oktobra britanska vojska je slala
svoje mlade vojnike preko niije zemlje da ih pokose mitraljezi. Novine su iznova i
iznova buale o pobedama, ali telegrami su priali drugu priu.
Berni je bio u Etelinoj kuhinji, kao i najvei broj veeri. Mali Lojd je voleo
ujku" Bernija. Obino je sedeo na Bernijevom krilu, a Berni mu je itao naglas
tekstove iz novina. Dete nije znalo ta rei znae ali inilo se da mu se to svejedno
svia. Te veeri medutim, Berni je bio iz nekog razloga napet, i nije obraao panju
na Lojda.
Mildred sie sa sprata nosei ajnik.
- Pozajmi nam kaiku aja, Et - ree ona.
- Poslui se, zna gde stoji. Hoe olju vrueg kakaoa umesto aja?
- Neu, hvala ti, prdim od kakaoa. Zdravo, Berni, kako napreduje revolucija?
Berni podie pogled s novina, smeei se. Mildred mu je bila draga. Kao i
svima.
- Revolucija se malo odlae - ree on.
Mildred ubaci listove aja u svoj ajnik.
- Je 1' ti se javljao Bili?
- Ne u skorije vreme - ree Etel. - Tebi?
- Ne u poslednje dve nedelje.
Etel je izjutra kupila potu s poda u hodniku pa je znala da Mildred esto dobija
pisma od Bilija. Pretpostavljala je da su to ljubavna pisma: zato bi on inae pisao
stanarki svoje sestre? I Mildred mu je po svemu sudei uzvraala oseanja: redovno
se raspitivala ima li vesti o njemu, toboe uzgred, ali ne uspevajui da sakrije
strepnju.

Etel je volela Mildred, ali pitala se da li je Bili sa svojih osamnaest godina

spreman da se nosi s dvadesettrogodinjom enom i dve pastorke. Istini za volju, Bili
je oduvek bio izuzetno zreo i odgovoran za svoje godine. I mogao bi biti jo koju
godinu stariji dok se rat okona. U svakom sluaju, Etel je samo elela da doe kui
iv i zdrav. Nije mnogo marila ta e biti posle toga. Etel ree:
- Njegovo ime nije na spisku poginulih u dananjim novinama, hvala bogu.
- Pitam se kad e dobiti odsustvo.
- Otiao je tek pre pet meseci.
Mildred spusti ajnik.
- Etel, smem li da te pitam neto?
- Naravno.
- Razmiljam da se osamostalim, kao krojaica, hou da kaem.
Etel je bila iznenaena. Mildred je sada bila nadzornica kod Manija Litova,
tako da je dobijala bolju platu. Mildred nastavi:
- Imam prijateljicu koja moe da mi pribavlja poslove doterivanja eira,
stavljanje velova, traka, perja i perli. Taj posao zahteva vetinu i mnogo je
bolje plaen od ivenja uniformi.
- Zvui sjajno.
- Samo, morala bih da radim od kue, barem u poetku. Na due staze, volela
bih da zaposlim druge devojke i naem neko mestace za krojanicu.
- Ti stvarno ima dugorone planove!
- Pa, mora se, zar ne? Kad se rat zavri vie im nee trebati uniforme.
- Istina.
- Znai, ne bi ti smetalo da koristim prostorije na spratu kao radionicu, neko
vreme?
- Naravno da ne bi. Sreno!
- Hvala ti. - Ona impulsivno poljubi Etel u obraz, zatim uze ajnik i
ode.
Lojd zevnu i protrlja oi. Etel ga podie i stavi u krevet u prvoj sobi.
Posmatrala ga je s ljubavlju minut ili dva dok je tonuo u san. Kao i uvek, srce bi je
zabolelo zbog njegove bespomonosti. S v e t e b i t i b o l j e m e s t o k a d t i
o d r a s t e , L o j d e , obeala mu je nemo. P o s t a r a e m o s e z a t o .
Kad se vratila u kuhinju, pokuala je da oraspoloi Bernija.
- Trebalo bi da postoji vie knjiga za decu - ree ona.
On klimnu glavom.
- Voleo bih kada bi svaka biblioteka imala mali odeljak s knjigama za decu. Govorio je ne diui pogled s novina.
- Moda e se izdavai ohrabriti da izdaju vie dejih knjiga ako vi bibliotekari
to ostvarite.

- Tome se i nadam.
Etel dodade jo uglja na vatru i nasu im oboma vrueg kakaoa. Bilo je
neuobiajeno za Bernija da bude tako povuen. Obino je uivala u tim ugodnim
veerima. Njih dvoje su bili dvoje ljudi po strani, Velanka i
V
Jevrejin, mada Velana i Jevreja u Londonu nije manjkalo. Sta god bio razlog, za dve
godine koliko je ivela u Londonu postao joj je blizak prijatelj, uz Mildred i Mod.
Pretpostavljala je ta ga mui. Prethodne veeri je jedan mlad i bistar govornik
iz Fabijanskog drutva1 besedio pred lanovima lokalne Laburistike partije na temu
posleratnog socijalizma. Etel se raspravljala s njim i ostavila prilino jak utisak na
njega. Posle sastanka je flertovao s njom, mada su svi znali da je oenjen, a ona je
uivala u panji koju joj je poklanjao, ne uzimajui to ozbiljno. Ali Berni je moda
bio ljubomoran.
Odluila je da sedi u tiini ako on tako eli. Sela je za kuhinjski sto i
V
otvorila veliki koverat pun pisama vojnika s fronta. Citateljke Voj n i k o v e e n e
slale su pisma svojih mueva tim novinama, i plaale su iling za svako koje bi
novine objavile. Pisma su davala istinitiju sliku ivota na frontu od bilo ega to se
pojavljivalo u redovnoj tampi. Veinu tekstova za Voj n i k o v u e n u pisala je Mod,
ali pisma su bila Etelina ideja i ona je ureivala tu rubriku, koja je postala i
najpopularnija.
Ponudili su joj bolje plaen posao organizatora u Nacionalnom sindikatu
tekstilnih radnika, ali ona je tu ponudu odbila jer je elela da ostane s Mod i nastavi s
kampanjom.
Proitala je pola tuceta pisama, uzdahnula, i pogledala u Bernija.
- Pomislio bi da e se ljudi okrenuti protiv rata - ree on
- Ali nisu - uzvrati on. - Pogledaj rezultate izbora.
Prethodnog meseca su u Eariru bili odrani lokalni izbori, raspisani zbog smrti
predstavnika tog birakog okruga, jednog od lanova
parlamenta. Konzervativac, general-potpukovnik Hanter-Veston, koji se borio kod
Some, imao je za protivkandidata jednog mirovnjaka,
V
veleasnog Calmersa. Oficir je pobedio s ogromnom razlikom, sa 7.149 glasova
prema 1.300.
V
- Novine su krive za to - Etel e iznervirano. - Sta naa mala publikacija moe
da uini da promovie mir, protiv propagande koja se vodi u prokletoj
Nortklifovoj tampi? - Lord Nortklif, vatreni militarista, bio je vlasnik Tajmsa i
Dejli mejla.
- Nisu samo novine - ree Berni. - Novac je u pitanju.

1 Engl.: Fabian Society - britanski socijalistiki pokret. (Prim. prev.)

Berni je dosta obraao panju na vladine rashode, to je udno za oveka koji

nikad nije imao vie od nekoliko ilinga. Etel je videla priliku da ga oraspoloi i
rekla:
- Na ta misli?
- Pre rata, naa vlada je troila oko pola miliona funti dnevno na sve, vojsku,
sudove i zatvore, obrazovanje, penzije, upravljanje kolonijama, na sve.
- Toliko mnogo! - Ona mu se toplo nasmei. - Te statistike je i moj otac uvek
znao.
On otpi gutlja kuvanog kakaoa, pa ree:
- Pogodi koliko troimo sad?
- Dvostruko vie? Milion dnevno? To zvui nemogue.
- Nisi ni blizu. Rat nas kota pet miliona funti dnevno. To je deset puta vie nego
to inae kota upravljanje zemljom.
Etel je bila okirana.
- Odakle sav taj novac dolazi?
- U tome je problem. Pozajmljujemo ga.
- Ali rat traje ve vie od dve godine. Mora da smo pozajmili... skoro etiri
hiljade miliona funti!
- Neto tako. Suma koja se u normalnim okolnostima potroi za dvadeset pet
godina.
- Kako emo ikad to otplatiti?
- Neemo ni moi. Vlada koja bi pokuala da razree porez dovoljan da se taj
dug vrati izazvala bi revoluciju.
-1 ta e se onda desiti?
- Ako izgubimo rat, nai zajmodavci, uglavnom Amerikanci, bankrotirae. A ako
pobedimo, nateraemo Nemce da plate. Nazivaju to ratnom odtetom".
- Kako e oni uspeti da je plate?
- Skapavae od gladi. Ali nikoga nije briga ta se deava s gubitnicima. U
svakom sluaju, Nemci su to isto uradili Francuzima 1871. - On ustade i stavi
olju u sudoperu. - Sad ti je jasno zato ne moemo da sklopimo mir s
Nemakom. Ko bi onda platio ceh?
Etel je zapanjena.
- I zato moramo nastaviti da aljemo deake da umiru u rovovima. Jer ne
moemo da platimo ceh. Jadni Bili. U kakvom opakom svetu ivimo.
- Ali promeniemo ga.
N a d a m s e , pomisli Etel. Berni je verovao da je za to neophodna revolucija.
Ona je itala o Francuskoj revoluciji i znala je da ne ispadnu onako kako su ljudi
planirali. Bez obzira na to, bila je odluna u nameri da Lojdu obezbedi bolji ivot.

Sedeli su u tiini neko vreme; zatim Berni ustade. Prie vratima kao da e otii,
pa se predomisli, vrati se i sede.
- Onaj govornik od sino je bio zanimljiv.
- Da.
- I pametan.
- Da, bio je pametan.
Berni se vrati i sede.
- Etel... pre dve godine si mi rekla da eli prijateljstvo, ne romantinu vezu.
- Bilo mi je veoma ao to sam ti povredila oseanja.
- Nemoj da ti bude ao. Nae prijateljstvo je neto najbolje to mi se desilo.
-1 meni je stalo do njega.
- Rekla si da u ubrzo zaboraviti na zaljubljenost i te stvari, i da emo biti samo
drugari. Ali nisi bila u pravu. - On se nagnu napred u
V
stolici. - Sto sam te vie upoznavao, to sam te vie voleo.
Etel je videla enju u njegovim oima, i bilo joj je uasno ao to ne moe da
mu uzvrati oseanja.
-1 ti si meni vrlo drag - ree ona. - Ali ne na taj nain.
- Zato da bude sama? Sviamo se jedno drugom. Tako smo dobar tim! Imamo
iste ideale, iste ciljeve u ivotu, ista gledita, pripadamo jedno drugom.
- To nije dovoljno za brak.
- Znam. I udim da te uzmem u naruje. - On pomeri ruku, kao da e je pruiti
da je dodirne, ali ona prekrsti noge i okrenu se postrance u stolici. On povue
ruku, s kiselim osmehom koji iskrivi njegovo inae prijatno lice. - Znam da
nisam najlepi ovek kojeg si ikad srela. Ali verujem da te niko nije voleo kao
ja.
Tu j e u p r a v u , pomisli ona setno. Sviala se mnogim mukarcima, jedan ju
je i zaveo, ali nijedan nije pokazao strpljivu posveenost kao Berni. Ako se uda za
njega, mogla bi biti sigurna da e to trajati zauvek. I negde u svojoj dui udela je za
tim.
Osetivi njeno oklevanje, Berni ree:
- Udaj se za mene, Etel. Volim te. Proveu ivot usreujui te. To je sve to
elim.
Treba li njoj uopte mukarac? Nije bila nesrena. Lojd joj je bio neprestani
izvor radosti, sa svojim teturavim hodom, pokuajima da govori i neiscrpnom
radoznalou. On joj je bio dovoljan. Berni ree:
- Malom Lojdu je potreban otac.
Na te rei osetila je aoku grie savesti. Berni je ve povremeno igrao tu ulogu.
Treba li da se uda za Bernija zbog Lojda? Nije bilo kasno da pone da zove Bernija
tatom.

To bi znailo da treba da se odrekne ono malo preostale nade da e ponovo

pronai onako jaku strast kakvu je oseala prema Ficu. Jo bi je hvatala enja kada
je razmiljala o tome. A l i , zapitala se pokuavajui da razmilja razlono uprkos
svojim oseanjima, t a s a m j a d o b i l a o d t e I j u b a v n e v e z e ? R a z o a r a l a
s a m s e u F i c a , p o rod i c a m e s e o d rek l a i b i l a s a m i z g n a n a u d r u g u
s red i n u . Z a t o d a p o n o v o p rol a z i m k roz t o ?
Koliko god se borila, nije mogla da natera sebe da prihvati Bernijevu prosidbu.
- Daj mi vremena da razmislim - ree ona.
Njegovo lice se razvedri. Bio je to oigledno bolji odgovor nego to se nadao.
- Razmiljaj koliko god eli - ree on. - Ja u ekati.
Ona otvori vrata.
- Laku no, Berni.
- Laku no, Etel. - On se nagnu napred i ona mu poturi obraz da je poljubi.
Njegove usne se zadrae za trenutak na njenoj koi. Ona se odmah povue.
On je uhvati za zapee.
- Etel...
- Lepo spavaj, Berni - ree ona.
On je oklevao, pa klimnu glavom.
- Ti takoe - ree, i izae.

Na vee izbora u novembru 1916, Gas Djuar je mislio da je njegovoj politikoj

karijeri doao kraj. Bio je u Beloj kui, javljao se na telefon i prenosio poruke
predsedniku Vilsonu, koji je boravio na imanju Senovita livada, novoj letnjoj Beloj
kui u Nju Derziju, sa svojom drugom enom, Idit. Potanska sluba SAD-a slala je
novine svakodnevno na Vilsonovo imanje, ali predsednik je ponekad morao bre da
dobija obavetenja.
Do devet sati te veeri postalo je jasno da je republikanac, sudija
V
Vrhovnog suda po imenu Carls Evans Hjuz, pobedio u etiri drave u kojima nijedan
kandidat nije imao pretenu podrku: Njujorku, Indijani, Konektikatu i Nju Derziju.
Ali stvarnost nije doprla Gasu do mozga sve dok mu jedan kurir nije doneo
rano izdanje njujorkih novina s naslovom:
Novoiza6rani presjedhikflVGHES
Bio je okiran. Mislio je da Vudro Vilson pobeuje. Glasai nisu zaboravili
kako je Vilson spretno razreio krizu s Luzitanijom: uspeo je da zauzme vrst stav
prema Nemcima a da u isto vreme ostane neutralan. Slogan Vilsonove kampanje bio
je: , , O n n a s j e s a u v a o o d r a t a .

Hjuz je optuio Vilsona da nije pripremio Ameriku za rat, ali to mu se obilo o

glavu. Amerikanci su postali odluniji nego ikada da ostanu neutralni nakon surovog
guenja Uskrnjeg ustanka u Dablinu. Britanci nisu postupali nita bolje s Ircima
nego to su Nemci postupali s Belgijancima, i zato bi se onda Amerika stavljala na
neiju stranu?
Kada je proitao novine, Gas razveza kravatu i lee da odrema na kauu u
radnoj sobi pored Ovalnog kabineta. Nerviralo ga je to to ivi u Beloj kui. Rad za
Vilsona postao mu je sve u ivotu, shvatio je. Ljubavni ivot mu je otiao do avola,
ali barem je znao da je dragocen predsedniku Sjedinjenih Drava.
Njegova zabrinutost nije bila sebine prirode. Vilson je bio odluan da stvori
meunarodni poredak u kojem se rat moe izbei. Ba kao to prve komije vie nisu
reavale nesuglasice oko mea izmeu svojih imanja pomou revolvera, tako mora
doi vreme kada e i nacije iznositi svoje sporove pred nezavisnim sudom. Britanski
sekretar spoljnih poslova ser Edvard Grej je u jednom pismu upuenom Vilsonu
upotrebio izraz L i g a n a rod a " , i predsedniku se svidela ta fraza. Pomogne li Gas
da ta ideja zaivi, to bi znailo da je postigao neto u ivotu.
Ali sada je delovalo kao da se ta zamisao nee ostvariti, i on je,
t

razocaran, utonuo u san.

Rano ujutru probudio ga je telegram u kojem je stajalo da je Vilson pobedio u
Ohaju, dravi s radniCkim biraCkim telom kojem se sviao predsednikov stav o
osmoasovnom radnom vremenu, i u Kanzasu. Vilson se vratio u predsedniku trku.
Malo kasnije pobedio je u Minesoti s manje od hiljadu glasova prednosti.
Ipak nije sve gotovo, shvatio je Gas, i raspoloenje mu se popravilo.
Do srede uvee Vilson je imao glasove 264 izborne jedinice spram 254, vodio
je za deset ispred protivnika. Meutim, jedna drava, Kalifornija, tek je trebalo da
objavi rezultate, a ona je nosila glasove trinaest izbornih jedinica. Ko god pobedio u
Kaliforniji, taj e postati predsednik.
Gasov telefon je utihnuo. Nije postojalo nita to bi on mogao da uini.
Brojanje u Los Andelesu ilo je sporo. Svaku neotvorenu kutiju uvale su naoruane
demokrate, koje su verovale da ih je nametanje glasova kotalo predsednikih
izbora 1876. godine. Ishod je jo visio o koncu kada su Gasa pozvali iz hola rekavi
mu da ima posetioca. Na njegovo iznenaenje bila je to Roza Helman, biva
urednica Bafalo anarhista. Gasu bi milo: Roza je uvek bila zanimljiv sagovornik.
Prisetio se da je jedan anarhista izvrio atentat na predsednika Makinlija u Bafalu
1901. godine. Predsednik Vilson je, medutim, bio daleko, u Nju Derziju, pa je Gas
odveo Rozu do radne sobe i ponudio joj olju kafe. Na sebi je imala crveni kaput.
Kada joj je pomagao da ga skine, nadneo se nad nju i osetio miris njenog nenog
cvetnog parfema.

- Poslednji put kad smo se videli rekla si mi da sam prokleta budala to sam se
verio s Olgom Vjalovom - ree dok je kaio njen kaput na iviluk.
Izgledala je posramljeno.
- Izvinjavam se.
- Oh, ali bila si u pravu. - On promeni temu. - Znai, sada radi za novinsku
agenciju.
- Tako je.
- Kao njihov dopisnik iz Vaingtona?
- Ne, ja sam njihova jednooka asistentkinja.
Nikad ranije nije pominjala svoj nedostatak. Gas je oklevao, pa ree:
- Ranije sam se pitao zato ne nosi povez preko oka. Ali sada mi je drago zbog
toga. Ti si samo lepa ena s jednim zatvorenim okom.
- Hvala ti. Ti si fin ovek. Sta ti radi za predsednika?
- Osim to se javljam na telefon kad zazvoni... itam uvijene izvetaje Stejt
departmenta i zatim govorim Vilsonu istinu.
- Na primer?
- Nai ambasadori u Evropi kau da Saveznici ofanzivom kod Some postiu
neke ciljeve, ali ne sve, i da su rtve na obe strane velike. Gotovo je
nemogue dokazati da je ta izjava netana, a ona predsedniku ne govori nita.
Zato mu ja kaem da je Soma katastrofa za Britance. - On slegnu ramenima. Ili sam mu barem tako govorio. S mojim poslom je moda svreno.
Gas je skrivao svoja prava oseanja. Uasavala ga je mogunost da Vilson
izgubi. Ona klimnu glavom.
- Ponovo prebrojavaju glasove u Kaliforniji. Skoro milion ljudi je glasalo, a
razlika je oko pet hiljada.
- Toliko mnogo stvari zavisi od odluke malog broja slabo obrazovanih ljudi.
- To je demokratija.
Gas se nasmei.
- Uasan nain da se vodi zemlja, ali svaki drugi sistem je jo gori.
- Ako Vilson pobedi, ta e biti njegov prioritet?
- Nezvanino?
- Naravno.
- Mir u Evropi - Gas e bez oklevanja.
- Stvarno?
- Nikad se nije oseao lagodno u vezi sa sloganom , , O n n a s j e s a u v a o o d
r a t a . To nije potpuno u njegovim rukama. Moe se desiti da budemo
uvueni u rat hteli mi to ili ne.
- Ali ta on moe da uini?
- Izvrie pritisak na obe strane da nau kompromis.

- Moe li da uspe?
- Ne znam.
- Ne mogu valjda da nastave meusobno da se kolju kao kod Some.
- Bog sveti zna. - On ponovo promeni temu. - Reci mi ta ima novo u Bafalu.
Ona ga otvoreno pogleda.
- eli li da zna o Olgi, ili ti je suvie neprijatno?

Gas skrenu pogled. Sta moe biti neprijatnije od onoga to je ve doiveo?

Prvo je dobio poruku od Olge u kojoj mu je otkazala veridbu. Postavila se vrlo
pokajniki, ali nije dala nikakvo objanjenje. Gas nije hteo da prihvati to i otpisao joj
je zahtevajui da se vide. Nije mogao da razume zato je otkazala veridbu, i
pomislio je da je neko moda naterao na to. Ali kasnije tog istog dana njegova majka
je otkrila, preko svoje mree prijateljica koje su volele da traare, da e se Olga udati
za vozaa svog oca.
- Ali zato? - rekao je Gas u oajanju, a majka mu je odgovorila:
- Dragi moj sine, postoji samo jedan razlog da se devojka uda za ofera. - On je
zurio u nju ne shvatajui, a majka mu je napokon rekla: - Mora da je trudna.
Bio je to trenutak najveeg ponienja u Gasovom ivotu, i godinu dana kasnije
jo bi se trgnuo s bolom u dui kad se toga priseti. Roza je to shvatila po njegovom
izrazu lica.
V
- Nije trebalo da je pominjem. Zao mi je.
Gas je rekao sebi da moe i on da zna kad ve svi ostali znaju. On dodirnu
Rozu ovla po ruci.
- Hvala ti na otvorenosti. Vie volim tako. I da, radoznao sam u vezi s Olgom.
- Pa, venali su se u ruskoj pravoslavnoj crkvi u Ajdial stritu, a svadbeni ruak
je bio u hotelu Startler. Bilo je eststo zvanica, a Josif Vjalov je zakupio
balsku salu i trpezariju i posluio sve goste kavijarom. Bilo je to najbogatije
venanje u istoriji Bafala.
- A kakav joj je mu?
- Lav Pekov je zgodan, armantan i potpuno nedostojan poverenja.
V
Cim ga pogleda zna da je lopov. A sada je zet jednog od najbogatijih ljudi u
Bafalu.
- A dete?
- Devojica, Darja, ali zovu je Dejzi. Rodila se u martu. A Lav vie nije ofer,
naravno. Mislim da vodi jedan od Vjalovljevih nonih klubova.
Priali su oko sat vremena, a zatim ju je Gas ispratio do dole i pozvao joj taksi
do kue.
Rano sledeeg jutra Gas je dobio dobio telegram s rezultatima izbora u
Kaliforniji. Vilson je pobedio s 3.777 glasova prednosti. Ponovo je izabran za
predsednika.

Gas je bio na sedmom nebu. Jo etiri godine da pokuaju da ostvare sve to su

zacrtali. Mogu da promene svet za etiri godine.
Jo je zurio u telegram, kad mu je telefon zazvonio.
On podie slualicu i u operatera kako kae:
- Poziv sa Senovite livade. Predsednik eli da pria s vama,

gospodine Djuare.
- Hvala vam.
Trenutak kasnije uo je Vilsonov poznati glas.
- Dobro jutro, Gase.
V
V - Cestitam, gospodine predsednie.
- Hvala ti. Spakuj se. Zelim da ode u Berlin.
III

Kada je Valter fon Ulrih doao kui na odsustvo, njegova majka je priredila
zabavu u njegovu ast. U Berlinu nije bilo mnogo zabava. Bilo je teko kupiti hranu,
ak i za bogatu enu s uticajnim muem. Suzana fon Ulrih nije bila dobrog zdravlja:
bila je mrava, i stalno je kaljala. Meutim, oajniki je elela neto da uini za
Valtera.
Oto je imao podrum pun dobrog vina koje je kupio pre rata. Suzana je odluila
da priredi popodnevni prijem, da ne bi morala da organizuje kompletnu veeru.
Posluila je male zalogaje dimljene ribe i sira na trougliima tosta, a slabu ponudu
hrane dopunila je neogranienim koliinama ampanjaca.
Valter je bio zahvalan na panji koju mu je ukazala, ali on nije zaista eleo
zabavu. Dobio je dve nedelje odsustva s bojita, i sve to je eleo bili su mekan
krevet, suva odea i prilika da po ceo dan uiva u elegantnom salonu gradske
rezidencije svojih roditelja, da gleda kroz prozor i razmilja o Mod, ili da sedi za
velikim stejnvej klavirom i izvodi
V
Subertovu Fruhhngsglaube: Sad sve, sve mora da sepromeni.
Kako naivno su on i Mod rekli, jo u avgustu 1914, da e ponovo biti zajedno
do Boia. Sada je prolo ve vie od dve godine otkako je gledao njeno lepo lice. A
Nemakoj e verovatno trebati jo dve godine da dobije rat. Valterova najvea nada
bila je da e Rusija biti izbaena iz rata, to bi Nemakoj omoguilo da preusmeri
sve svoje snage na zapad i zada konaan udarac.
U meuvremenu, Valter je ponekad imao tekoe da zamisli Mod, i morao bi
da pogleda u pohabanu i izbledelu fotografiju iz asopisa koju je nosio: L e d i
M o d F i c h e r b e r t u v e k s e n o s i p o p o s l e d n j o j m o d i . Nije se radovao
zabavi bez nje. Dok se spremao, poeleo je da se njegova majka nije ni muila oko
toga.

Kua je izgledala zaputeno. Nije bilo dovoljno slugu da bi je odravali u

savrenom redu. Mukarci su bili u vojsci, ene su poele da rade kao kondukteri u
tramvajima i potari, a starije osoblje koje jeostalo u kui borilo se da ispuni majine
standarde istoe. Kua je bila hladna koliko i zaputena. Sledovanje uglja nije bilo
dovoljno da se pokrene centralno grejanje, pa je majka rasporedila porete u holu,
trpezariji i dnevnoj sobi, ali oni su bili nedovoljni protiv novembarske hladnoe u
Berlinu.
Valter se, meutim, oraspoloio kada su se hladne prostorije ispunile mladim
ljudima, a mali orkestar zasvirao u holu. Njegova mlaa sestra, Greta, pozvala je
celo svoje drutvo. Shvatio je koliko mu je nedostajao drutveni ivot. Voleo je da
gleda devojke u prelepim haljinama i mukarce u elegantnim odelima. Uivao je u
alama i flertovanju i ogovaranju. Voleo je da bude diplomata, taj ivot mu je
odgovarao. Bilo mu je lako da aska i bude armantan.
Kua Fon Ulrihovih nije imala balsku dvoranu, ali ljudi zaplesae po
poploanom holu. Valter je plesao nekoliko puta s Gretinom najboljom drugaricom,
Monikom fon der Helbard, visokom viljastom devojkom duge rie kose, koja ga je
podseala na slike engleskih umetnika koji su sebe nazivali prerafaelitima. Doneo
joj je au ampanjca i seo s njom. Pitala ga je kako mu je bilo u rovovima, kao i svi
ostali. Obino je odgovarao da je teko iveti tako, ali da su ljudi bodrog duha i da
e na kraju pobediti. Iz nekog razloga Moniki je rekao istinu.
- Najgore u vezi s ratom je to to je besciljan - ree on. - Na istim smo
pozicijama, koji metar tamo ili ovamo, ve dve godine, i ne vidim kako e se
to promeniti bilo ime to visoka komanda radi, niti bilo ime to moe da
uradi. Smrzavamo se, gladujemo, bolujemo od kalja, rovovskih stopala,
bolova u stomaku i na smrt se dosadujemo, i sve to ni zbog ega.
- To nije ono to mi itamo u novinama - ree ona. - Ba tuno.
Ona mu saoseajno stegnu miicu. Taj dodir je na njega uticao kao blagi strujni
udar. Nijedna ena izvan njegove porodice nije ga dodirnula dve godine. Odjednom
je pomislio kako bi bilo divno da zagrli Moniku, da privije njeno toplo telo uza se, i
poljubi njene usne. Njene oi boje ilibara su ga netremino i prodorno posmatrale, i
trenutak kasnije on shvati da mu je proitala misli. ene esto znaju ta mukarci
misle, otkrio je. Osetio se posramljeno, ali ona oito nije marila zbog toga, i to ga je
samo jo vie uzbudilo.
Neko im je priao, i Valter razdraeno podie pogled, pretpostavljajui da taj
ovek eli da zamoli Moniku za ples. Onda je ugledao jedno poznato lice.
- Boe moj! - ree. Prisetio se imena: odlino je pamtio ljude, kao i
sve dobre diplomate. On ree na engleskom: - Vi ste bee Gas Djuar?
Gas odgovori na nemakom:
- Da, ali moemo da priamo na nemakom. Kako ste?

Valter ustade i rukova se s njim.

- Mogu li da vam predstavim baronicu Moniku fon der Helbard? Ovo je Gas
Djuar, savetnik predsednika Vudroa Vilsona.
- Zadovoljstvo mi je upoznati vas, gospodine Djuare - ree ona.
- Ostaviu vas gospodu da se ispriate.
Valter ju je posmatrao kako odlazi s meavinom aljenja i krivice. Za trenutak
je bio zaboravio da je oenjen ovek. On pogleda u Gasa. Amerikanac mu se odmah
svideo kad su se bili upoznali u Tajgvinu. Gas je izgledao neobino, s krupnom
glavom na dugom mravom telu, ali bio je otrouman. Onda, kao tek svreni
diplomac s Harvarda, Gas je bio simpatino stidljiv, ali dve godine rada u Beloj kui
dale su mu izvesnu dozu samopouzdanja. Bezoblino leerno odelo kakvo su
Amerikanci obino nosili njemu je zapravo lepo stajalo. Valter ree:
- Drago mi je to vas vidim. Malo ljudi dolazi ovamo na odmor u dananje
vreme.
- Nisam ba na odmoru - ree Gas.
Valter je saekao da Gas kae neto vie, ali kad nije, on ga podstae.
- O emu se onda radi?
- Doao sam vie da bih umoio prst u vodu i vidim je li dovoljno topla da
predsednik moe da pliva u njoj.
Znai, doao je zvaninim poslom.
- Jasno mi je.
- Da preem na stvar. - Gas je ponovo oklevao, a Valter je strpljivo ekao. Gas
napokon progovori neto tiim glasom. - Predsednik Vilson eli da Nemci i
Saveznici odre mirovne pregovore.
Valterovo srce zakuca bre, ali on sumnjiavo izvi obrvu.
- Poslao je vas da to kaete meni?
- Znate kako to ide. Predsednik ne moe da rizikuje javno odbijanje, onda
ispadne slab. Naravno, mogao bi da kae naem ambasadoru ovde u Berlinu da
razgovara s vaim ministrom spoljnih poslova. Ali onda bi itava stvar postaia
zvanina, i pre ili kasnije to bi se proulo. I zato je zatraio od svog najmlaeg
savetnika, mene, da doem u Berlin i iskoristim neke od svojih poznanstava
koje sam ostvario 1914.
Valter klimnu glavom. Mnogi poslovi u diplomatskom svetu
zavravali su se na taj nain.
- Ako vas odbijemo, niko ne mora za to da zna.
- A ak i ako se to prouje, radilo se samo o nekim nierazrednim mladim
ljudima koji su delali na svoju ruku.
To je imalo smisla, i Valtera poe da obuzima uzbuenje.
- ta tano gospodin Vilson eli?

Gas duboko udahnu.

- Ako bi kajzer pisao Saveznicima predlaui odravanje mirovne konferencije,
onda bi predsednik Vilson zvanino podrao taj predlog.
Valter potisnu ushienost. Posledice ovog neoekivanog privatnog razgovora
mogle bi potresti ceo svet. Je li zaista mogue da se rovovska nona mora moe
okonati? I da e on videti Mod za nekoliko meseci umesto za nekoliko godina?
Rekao je sebi da se ne zanosi. Nezvanina diplomatska ispitivanja terena poput ovog
na kraju obino ne daju nikakve plodove. Ali nije mogao da ne oseti oduevljenje.
- Ovo je krupna stvar, Gase - ree on. - Jeste li sigurni da je Vilson ozbiljan?
- Apsolutno. To je bilo prvo to mi je rekao nakon to je pobedio na izborima.
- Koji je njegov motiv?
- Ne eli da se Amerika umea u rat. Ali postoji opasnost da emo biti uvueni
u njega bez obzira na sve. On eli mir. I eli da se ustanovi novi meunarodni
sistem kojim e se obezbediti da se ovakav rat vie nikad ne ponovi.
- Ja jesam za to - ree Valter. - ta elite da uinim?
- Razgovarajte sa svojim ocem.
- Njemu se moda ovaj predlog nee svideti.
- Iskoristite svoju mo ubeivanja.
- Potrudiu se najvie to mogu. Mogu li vas kontaktirati preko Amerike
ambasade?
- Ne. Ovo je privatna poseta. Odseo sam u hotelu Adlon.
- Naravno, Gase - Valter e cerei se. Adlon je bio najbolji hotel u gradu i nekad
je nosio titulu najluksuznijeg na svetu. Valter je oseao nostalgiju prema onim
poslednjim godinama mira. - Hoemo li ikad ponovo biti dva mladia koji
misle samo na to kako da uhvate pogled konobarice i narue jo jednu bocu
ampanjca?
Gas je to pitanje shvatio ozbiljno.
- Ne, ne verujem da e se ti dani ikad vratiti, bar ne za naeg ivota.
Utom se pojavi Valterova sestra, Greta. Imala je kovrdavu plavu kosu koja je
zanosno poskakivala kad bi zabacila glavu.
- Zato vi momci izgledate tako tuno? - ona e veselo. - Gospodine Djuare,
doite i pleite sa mnom!
Gas se razvedri.
- Rado! - ree on.
Ona ga odvue.
Valter se vratio zabavi ali, askajui s prijateljima i rodbinom, razmiljao je o
Gasovoj ponudi i nainu na koji bi je najbolje predstavio. Kad bude razgovarao s
ocem, pokuae da ne deluje previe naklonjeno tome. Otac bi mogao da se
usprotivi. Valter e igrati ulogu neutralnog glasnika.

Kada su se gosti razili, majka ga je saterala u salon. Ta prostorija je bila

nametena u rokoko stilu, jo uvek popularnom kod staromodnih Nemaca: ukraena
ogledala, stolovi sa zavojito izrezbarenim nogama, veliki svenjaci.
- Ta Monika fon der Helbard je ba lepa devojka - ree ona.
- Vrlo je ljupka - sloi se Valter.
Njegova majka nije nosila nakit. Bila je predsednica odbora za skupljanje zlata
i dala je svoju biuteriju na prodaju. Sve to joj ostalo bila je burma.
- Moram je ponovo pozvati, sledei put s roditeljima. Njen otac je markgrof
Fon der Helbard.
- Da, znam.
- To je vrlo dobra porodica. Oni su prastaro germansko plemstvo.
Valter pride vratima.
- U koje vreme oekuje da e se otac vratiti kui?
- Uskoro. Valtere, sedi da propriamo za trenutak.
Valter je shvatio da je prozrela njegovu nameru da pobegne. Razlog je bio taj
to je eleo da provede sat vremena u tiini razmiljajui o poruci Gasa Djuara. Ali
poneo se neljubazno prema svojoj majci, koju je voleo, i sada je seo s namerom da
se iskupi.
- Sa zadovoljstvom, majko. - On joj privue stolicu. - Mislio sam da bi volela
da se odmori ali ako ne, rado bih popriao s tobom. - On sede preko puta nje.
- Zabava je bila odlina. Hvala ti mnogo to si je organizovala.
Ona klimnu glavom, ali promeni temu.
- Tvoj roak Robert je nestao - ree ona. - Tokom Brusilovljeve
ofanzive.
- Znam. Moda su ga Rusi zarobili.
- A moda je mrtav. A tvom ocu je ezdeset godina. Ti bi uskoro mogao da
postane grof Fon Ulrih.
Valtera nije zavela ta mogunost. Aristokratske titule znaile su sve manje u
dananje vreme. Moda bi se ponosio titulom grofa, ali ona bi se mogla ispostaviti
kao mana u posleratnom svetu. U svakom sluaju, jo nije imao tu titulu.
- Robertova smrt jo nije potvrena.
- Naravno. Ali mora da se pripremi.
- Na koji nain?
- Treba da se oeni.
- Oh! - Valter je bio iznenaen. Treb a l o j e d a p ret p o s t a v i m , pomisli on.
- Mora imati naslednika, da preuzme titulu kad ti umre. A moe umreti
uskoro, iako se molim... - glas joj zastade u grlu, i ona zauta. Zatvorila je oi
za trenutak da povrati smirenost. - ... iako se molim bogu svakog dana da te
zatiti. Bilo bi najbolje da dobije sina to je pre mogue.

Bojala se da ga ne izgubi, ali i on se jednako bojao da ne izgubi nju. Uputio joj

je pogled pun ljubavi. Bila je plava i lepa kao Greta, i moda je nekad bila jednako
ivahna. Zaista, oi su joj sada bile sjajne a obrazi rumeni od slavljenikog
uzbuenja i ampanjca. Meutim, tih dana bi je i penjanje uza stepenice ostavljalo
bez daha. Bio joj je potreban odmor, dosta dobre hrane, i da se oslobodi brige. Zbog
rata nije mogla da ima nita od toga. N e u m i r u s a m o v o j n i c i , pomisli Valter.
- Molim te razmisli o Moniki - ree mu majka.
V
Zudeo je da joj kae za Mod.
- Monika je divna devojka, majko, ali ja je ne volim. Jedva je poznajem.
- Nema vremena za to! U ratu se pravila drutvene pristojnosti mogu preskoiti.
Vidi se ponovo s njom. Ima jo deset dana odsustva. Viaj se s njom svakog
dana. Moe je zaprositi poslednjeg dana.
- A ta je s njenim oseanjima? Moda nee hteti da se uda za mene.
- Svida joj se. - Majka skrenu pogled. - I uradie onako kako joj roditelji kau.
Valter nije znao da li ga to nervira ili zabavlja.
- Vas dve majke ste to zakuvale, zar ne?
- Zivimo u oajnikim vremenima. Mogli biste da se venate kroz tri meseca.
Tvoj otac e se postarati da dobije vanredno odsustvo za venanje i medeni
mesec.
- To je rekao? - U normalnim okolnostima, otac se ljutito protivio posebnim
privilegijama za vojnike s vezama.
- On razume potrebu da se dobije naslednik titule.
Obrlatila je oca. Koliko dugo li je to trajalo? On se ne predaje lako.
Valter se trudio da se ne mekolji u stolici. Bio je u nemoguem poloaju.
Budui da je bio venan s Mod, nije mogao ni da se pretvara da ga zanima da se
oeni Monikom, ali nije mogao da objasni zato.
- Majko, ao mi je to u te razoarati, ali neu zaprositi Moniku fon der
Helbard.
- Ali zato? - kriknu ona.
Oseao se loe.
- Sve to mogu da kaem jeste da mi je ao to ne mogu da te usreim.
Ona ga prostreli pogledom.
- Tvoj rodak Robert se nikad nije oenio. Niko od nas nije bio iznenaen, u
njegovom sluaju. Nadam se da nema problem te prirode...
Valter oseti nelagodu na tu aluziju na Robertovu homoseksualnost.
- Oh, majko, molim te! Znam tano ta hoe da kae u vezi s Robertom, i ja
nisam kao on u tom pogledu, pa ne mora da brine o tome.
Ona skrenu pogled.
- Zao mi je to sam to pomenula. Ali o emu se radi? Trideset ti je godina!

- Teko je pronai pravu devojku.

- Nije toliko teko.
- Traim nekoga kao to si ti.
- Sad me zadirkuje - ona e ljutito.
Valter u neki muki glas ispred prostorije. Trenutak kasnije njegov otac ue, u
uniformi, trljajui ake da se ugreje.
- Pae sneg - ree on. On poljubi enu i klimnu glavom Valteru.
- Verujem da je zabava bila uspena? Nije bilo anse da stignem, celo popodne sam imao
sastanke.
- Bilo je sjajno - ree Valter. - Majka je izvadila ukusne zalogajie iz eira, a
perije-ue bio je aroban.
- Koju berbu ste pili?

Onu iz hiljadu osamsto devedeset devete.

Trebalo je da posluite onu iz devedeset druge.
Nje nije mnogo ostalo.
Ah.
Naravno
Imao sam zanimljiv razgovor s Gasom Djuarom.
- Seam ga se... Amerikanac iji otac je blizak s predsednikom Vilsonom.
- Sin je jo blii, sada. Gas radi u Beloj kui.
- ta je imao da kae?
Majka ustade.
- Ostaviu vas muke da priate - ree ona. Njih dvojica ustadoe.
- Molim te razmisli o onome to sam ti rekla, Valtere duo - ree i izae.
Trenutak kasnije batler je uao s posluavnikom na kojem je stajao pehar s dobrom
merom zlatnosmeeg vinjaka. Oto uze pehar.
- Hoe ti jedan? - on e Valteru.
- Neu, hvala ti. Pun sam ampanjca.
Oto otpi gutljaj vinjaka, i protegnu se primiui noge vatri.
- Dakle, mladi Djuar je doao s nekakvom porukom?
- U najstroem poverenju.
Valter nije oseao previe ljubavi prema svom ocu. Njihova razmimoilaenja
bila su suvie strastvena, a njegov otac isuvie nepopustljiv. Bio je skuenih,
zastarelih shvatanja, nije se dao urazumiti, i ustrajavao je u tim manama s nekom
vrstom tvrdoglavog zadovoljstva koje je Valteru bilo odbojno. Posledica njegove
ludosti i ludosti njegove generacije u svim evropskim zemljama bio je pokolj kod
Some. Valter nije mogao to da im oprosti. Bez obzira na sve, govorio je s ocem
V
smirenim glasom i prijateljski se ophodio. Zeleo je da taj razgovor bude to
ljubazniji i razumniji.
- Ameriki predsednik ne eli da bude uvuen u rat - otpoe on.
- Dobro.
- U stvari, voleo bi da postignemo mir.
- Ha! - Bilo je to podrugljivo likovanje. - Jeftin nain da nas poraze! Kako se taj
ovek samo usuuje.
Valter je bio pometen tako naglim prezirom, ali je ustrajao, paljivo birajui rei.
- Nai neprijatelji tvrde da su nemaki militarizam i agresivnost izazvali ovaj rat, ali
to naravno nije tako.

Naravno da nije - ree Oto. - Bili smo ugroeni ruskom mobilizacijom na

naim istonim granicama i francuskom mobilizacijom na zapadu. lifenov plan je bio
jedino mogue reenje.
Kao i obino, Oto je govorio kao da je Valteru jo uvek dvanaest godina. Valter
odgovori strpljivo.
Ba tako. Seam se da si rekao da je ovaj rat za nas odbrambeni rat, odgovor
na pretnju koja se nije mogla tolerisati. Morali smo da se zatitimo.
Ako je Oto i bio iznenaen to uje Valtera kako ponavlja ta banalno sroena
opravdanja za rat, niim to nije pokazao.
Tako je - ree on.
-1 mi smo tako i postupili - ree Valter, igrajui na svog dokera.
- Sada smo postigli svoje ciljeve.
Njegov otac se prepade.
Kako to misli?
Ta pretnja vie ne postoji. Ruska armija je unitena, a carski reim je na rubu
propasti. Pokorili smo Belgiju, izvrili invaziju na Francusku, i borili se s Francuzima i
njihovim britanskim saveznicima dok nismo doli u pat-poziciju. Uinilo smo ono to smo
bili zacrtali. Zatitili smo Nemaku.
Trijumfalno.
ta nam je onda jo potrebno?
Potpuna pobeda!
Valter se nagnu napred u svojoj stolici, gledajui napeto u svog oca.
Zato?
Nai neprijatelji moraju da plate za svoju agresiju! Mora biti ratne odtete,
moda i pomeranja granica, kolonijalnih koncesija.
To nisu bili nai poetni ratni ciljevi... zar ne?
Ali Oto je hteo sve.
Nisu, ali sad kad smo utroili toliko truda i novca, i ivota toliko mnogo
dobrih mladih Nemaca, moramo dobiti neto zauzvrat.
Bio je to slab argument, ali Valter je znao da ne treba da pokuava da promeni oevo
miljenje. Uostalom, on je istakao da su ratni ciljevi Nemake postignuti. Sada je
promenio taktiku.
Jesi li potpuno siguran da je mogue postii potpunu pobedu?
Da!
U februaru smo organizovali jedan veliki napad na francusku tvravu Verden.
Nismo uspeli da je zauzmemo. Rusi su nas napali na istoku, a Britanci su bacili sve
raspoloivo u ofanzivu na reci Somi. Ti
V

ogromni napori s obe strane nisu uspeli da okonaju pat-poziciju. - Cekao je odgovor.
Nevoljno, Oto ree:
Nisu, za sada.
V
Stavie, naa sopstvena visoka komanda je to priznala. Od avgusta, kada je
Fon Falkenhajn smenjen, a na njegovo mesto doao Ludendorf, mi smo promenili svoju
taktiku od napada na elastinu odbranu. Kako zamilja da e elastina odbrana dovesti do
potpune pobede?
Podmorniko ratovanje bez ogranienja! - ree Oto. - Saveznici se
snabdevaju zalihama iz Amerike, dok britanska mornarica blokira nae luke. Moramo da
im preseemo pupanu vrpcu, onda e se svi predati.
Valter nije eleo da ulazi u to, ali sad kad je poeo, morao je da nastavi. Stegnutih
zuba, on procedi to je blae mogao:
To bi sigurno uvuklo Ameriku u rat.
Zna li koliko vojnika ima amerika vojska?
Ima ih samo oko stotinu hiljada, ali..
Tano. Ne mogu ni s Meksikom da izau na kraj! Oni nam nisu pretnja.
Oto nikad nije bio u Americi. Mali broj ljudi njegove generacije jeste. Prosto nisu
znali o emu govore.
Sjedinjene Drave su velika zemlja s velikim bogatstvima - ree Valter,
ceptei frustrirano, ali nastavljajui mirnim tonom, trudei se da ne poremeti sliku toboe
prijateljskog razgovora. - Oni mogu da regrutuju veliku vojsku.
Ali ne brzo. Trebae im barem godinu dana. Do tada e se Britanci i Francuzi
predati.
Valter klimnu glavom.
Ve smo diskutovali o tome, oe - on e pomirljivim tonom. - Kao i svako ko
poznaje strategiju ratovanja. Postoje argumenti za i protiv.
Oto nije mogao to da porekne, pa je samo progunao s neodobravanjem. Valter ree:
U svakom sluaju, siguran sam da nije na meni da odluim kako e glasiti
odgovor Nemake na ovu nezvaninu inicijativu Vaingtona.
Oto je shvatio mig.
Ni na meni, naravno.
-Vilson kae da e, u sluaju da Nemaka poalje Saveznicima formalan predlog za
odravanje mirovnih pregovora, onjavno podrati taj predlog. Pretpostavljam da je naa
dunost da posledimo ovu poruku

naem vladaru.
- Odista - ree Oto. - Kajzer mora da odlui.
IV
Valter je pisao pismo Mod na obinom belom listu papira bez ikakvog
zaglavlja.
Najdraa moja,
U Nemakoj i u mojoj dui vlada zima.
Pisao je na engleskom. Nije stavio svoju adresu na vrhu, niti je naveo svoje
ime.
Ne mogu da ti opiem kpCiko te voCim i kodko mi nedostaje.
Nije mu bilo lako da odlui ta da napie. To pismo e moda proitati neki
ljubopitljivi policajac, i morao se postarati da se ono ne moe dovesti u vezu ni sa
Mod ni s njim.
Ja sam jedan od miCion mukaraca razdvojeniCi od voCjeniCi ena, i hCadni
severac duva kgoz sva naa srca.
Ideja mu je bila da to pismo napie tako da zvui kao da ga je napisao bilo koji
vojnik koji je usled rata razdvojen od porodice.
Svet mije postao studen i goCetan, kao to je sigurno i te6i, aCi najtee mipada naa
razdvojenost.
eleo je da moe da joj pria o svom obavetajnom radu u vojsci, o tome kako
majka pokuava da ga navede da se oeni Monikom, o pomanjkanju hrane u Berlinu,
ak i o knjizi koju trenutno ita, porodinoj sagi Budenbrokovi. Ali bojao se da bi
bilo kakvo zalaenje u detalje moglo da dovede neko od njih dvoje u opasnost.
Ne mogu mnogo toga da kaem, aCieCim da znada sam ti veran...
Tu je prekinuo pisanje, razmiljajui s griom savesti o elji da poljubi
Moniku. Ali nije se bio predao tom iskuenju.
... i dapotujem sveta o6eanja koja smo daCi jedno drugom pri^Ci^k^m naeg
posCednjeg videnja.
To je bilo najblie to je smeo da se priblii pominjanju njihovog braka. Nije
eleo da rizikuje da neko iz njenog okruenja proita pismo i sazna istinu.
Svaki dan misCim o trenutku kad emo seponovo sresti, kada emo se pogCedati u oi
i rei: Zdravo, ju6avi.
Do tada, uvaj me u seanju.
Nije se potpisao.
Stavio je pismo u koverat i ubacio ga u unutranji gornji dep svog sakoa.
Izmedu Nemake i Britanije nije bilo potanske razmene. Izaao je iz sobe, spustio
se u hol, stavio eir i obukao teak kaput s krznenim okovratnikom, i izaao na
studene berlinske ulice. Naao se s Gasom Djuarom u baru Adlona. Hotel je zadrao

senku svog predanjeg dostojanstva, s konobarima u veernjim odelima i gudakim

kvartetom, ali nisu sluili uvozna pia, nije bilo viskija, konjaka, engleskog dina, pa
su naruili naps.
- Pa? - Gas e eljno. - Kako je moja poruka primljena?
Valter je bio pun nade, ali znao je da nema previe osnova za optimizam, i
eleo je da smanji njegovo uzbuenje. Novosti koje je doneo Gasu bile su pozitivne,
ali jedva.
- Kajzer e pisati predsedniku Vilsonu.
- Odlino! ta e mu rei?
- Video sam nacrt pisma. Bojim se da njegov ton nije previe pomirljiv.
- ta hoete da kaete?
Valter sklopi oi, priseajui se, pa poe da citira:
- Najvei rat u istoriji 6esni ve dve i po godine. U tom konfliktu, Nemaka i njeni
saveznici pruifi su dokaz svoje neunitive snage. Nae stamene Cinije opstaju uprkos
neprestanim napadima. NecCavni dogaaji pokazaCi su da nastava^ rata ne moe
da sComi nau od6ram.6enu snagu..."Nastavlja se jo dugo u tom stilu.
- Jasno mi je zato kaete da nije previe pomirljivo.
- Na kraju dolazi do sri. - Valter se priseti tog narednog dela.
- Svesni svoje vojne i ekonomske snage, i spremni da, 6udemo Ci moraCi, istrajemo do
kraja u 6or6i koja nam je 6iCa nametnuta, aCi motivisani ejom da zaustavimo proCivanje
krvi i okonamo uase rata... sad dolazi onaj vaan deo... mi predCaemo akf sada da
se ue u pregovore o miru.
Gas je bio ushien.
- To je sjajno! On pristaje!
- Tiho, molim! - Valter stade nervozno da se osvre oko sebe, ali inilo se da
niko nije primetio. Zvuci gudakog kvarteta priguili su njihov razgovor.
- Izvinjavam se - ree Gas.
- U pravu ste, meutim - Valter e sa osmehom, dozvolivi da njegovo dobro
raspoloenje izade na videlo. - Ton pisma je arogantan, borben, i prezriv, ali
on predlae mirovne pregovore.
- Ne mogu da vam opiem koliko sam zahvalan.
Valter podie aku kao da ga upozorava.
- Dozvolite da vam kaem neto vrlo iskreno. Moni ljudi bliski kajzeru koji su
protiv mira cinino su podrali ovaj predlog, isto da bi ispali dobri u oima
vaeg predsednika, uvereni da e ga Saveznici svakako odbaciti.
- Nadajmo se da gree!
- Slaem se.
- Kada e poslati pismo?

- Jo se raspravljaju oko tona pisma. Kada se budu sloili oko toga, pismo e
biti predato amerikom ambasadoru ovde u Berlinu, sa zahtevom da ga
prosledi vladama Saveznika. - Ta diplomatska igra prosledivanja bila je
neophodna jer vlade zaraenih zemalja nisu zvanino komunicirale.
- Bolje da odem u London - ree Gas. - Moda mogu da uinim neto da
pripremim Britance za njegov prijem.
- Mislio sam da ete rei tako neto. Imam jednu molbu za vas.
- Nakon ovoga to ste vi uinili za mene? Bilo ta!
- Strogo je line prirode.
- Nema problema.
- To zahteva da vas uputim u jednu tajnu. - Gas se nasmei.
- Zanimljivo!
- Voleo bih da odnesete moje pismo ledi Mod Ficherbert.
- Ah. - Gas je izgledao zamiljeno. Znao je da moe postojati samo jedan razlog
zbog kojeg Valter potajno pie Mod. - Jasno mi je da postoji potreba za
diskrecijom. Ali ne brinite.
- Ako vas budu pretresli na izlasku iz Nemake ili prilikom ulaska u Englesku,
moraete da kaete da je to ljubavno pismo jednog Amerikanca u Nemakoj
upueno njegovoj verenici u Londonu. U pismu se ne pominju imena ni
adrese.
- U redu.
- Hvala vam - Valter e vatreno. - Ne mogu da vam opiem koliko mi to znai.
V
U subotu 2. decembra u Tajgvinu je odrana zabava s gaanjem u pokretne
mete. Erl Ficherbert i kneginja Bea bili su zadrani u Londonu, pa je Ficov drug Bing
Vesthempton zauzeo mesto domaina, a ledi Mod mesto domaice.
Pre rata Mod je volela takve zabave. Zene nisu pucale, naravno, ali volela je da
vidi kuu punu gostiju, ruak u prirodi na kome su se dame pridruivale
mukarcima, i razgorelu vatru u kaminu i izdanu hranu oko kojih bi se uvee
okupili. Ali otkrila je da ne moe da uiva u takvim zadovoljstvima dok vojnici pate
u rovovima. Govorila je sebi da niko ne moe da provede ceo ivot oseajui tugu,
ak ni u vreme rata; ali to nije pomoglo. Nalepila je svoj najsjajniji osmeh i
ohrabrivala sve da piju i jedu, ali kad je zaula pucnje, mogla je da misli samo na
bojite. Izdana hrana je ostala netaknuta na njenom tanjiru, a ae Ficovih
dragocenih starih vina odnete su nepopijene.
Mrzela je da bude besposlena jer je stalno razmiljala o Valteru. Je li iv ili
mrtav? Bitka kod Some se zavrila, napokon. Fic je rekao da su Nemci izgubili pola
miliona ljudi. Je li Valter bio jedan od njih? Ili lei negde u nekoj bolnici, osakaen?

Moda slavi pobedu. Novine nisu mogle u potpunosti da sakriju injenicu da je

rezultat najvee britanske ofanzive u 1916. godini bio zaposedanje triavih jedanaest
kilometara
teritorije. Nemci se mogu
V
oseati pozvanim da estitaju sami sebi. Cak je i Fic govorio, tiho i privatno, da bi
Britanci imali najvie izgleda da dobiju rat ako bi se Amerika umeala. Da li se
Valter bakari u nekom bordelu u Berlinu, s flaom napsa u jednoj i nekom lepom
plavom froulein1 u drugoj ruci? Vi e b i h v o l e l a d a j e r a n j e n , pomisli ona, pa
se postide sebe.
Gas Djuar je bio meu gostima u Taj gvinu, i potraio je Mod u vreme aja.
Svi mukarci su nosili pantalone od tvida koje su se kopale tik ispod kolena, i visoki
Amerikanac je izgledao naroito smeno u njima. Nesigurno je drao olju aja u
jednoj ruci dok je prelazio preko prepunog salona do mesta gde je ona sedela.
Ona potisnu uzdah. Kada bi joj slobodni mukarci prilazili, obino su imali
udvaranje na umu, i ona je morala da ih otera a da pri tom ne prizna da je udata, to
je ponekad bilo teko. U skorije vreme toliko je prikladnih neenja iz vie klase
poginulo u ratu da su i najneprivlaniji mukarci okuavali svoje anse s njom: mladi
sinovi propalih barona, neugledni svetenici s neprijatnim zadahom iz usta, ak i
homoseksualci koji su traili enu zarad ugleda u drutvu.
Nije Gas Djuar bio tako loa prilika. Nije bio naoit, niti je imao arma poput
Valtera i Fica, ali bio je otrouman ovek velikih ideala, i strasno su ga zanimala
svetska deavanja, ba kao Mod. I kombinacija njegove blage trapavosti, fizike i
drutvene, uz izvesnu dozu preterane iskrenosti jeste predstavljala neku vrstu arma.
Da nije udata, moda bi i imao anse.
On prekrsti svoje duge noge kraj nje na utoj svilenoj sofi.
- Veliko mi je zadovoljstvo to sam ponovo u Taj gvinu - ree on.
- Bili ste ovde nakratko pre rata - priseti se Mod.
Ona nikada nee zaboraviti onaj vikend u januaru 1914. godine, kada je
prilikom kraljeve posete dolo do uasne nesree u aberovenskom rudniku. Ono to
joj se najvie urezalo u pamenje, shvatila je sa stidom, bilo je ljubljenje s Valterom.
Poelela je da moe sada da ga poljubi. Kakve su njih dvoje bili budale to nisu ili
dalje od ljubljenja! Sada je alila to nisu vodili ljubav i to nije zatrudnela, posle
ega bi morali da se uzmu neprilino brzo, i odu da ive u venom drutvenom
izgnanstvu i sramoti na nekom uasnom mestu poput Rodezije ili Bengala. Sve
drutvene norme koje su ih u tome spreavale, roditelji, drutvo, karijere, inile su se
trivijalnim u poreenju s uasnom mogunou da Valter pogine i da ga ona nikad
vie ne vidi.

1 Nem.: gospoica. (Prim. prev.)

- Kako mukarci mogu biti toliko glupi da ratuju? - ree ona Gasu. -I da nastave
da se bore ak i kad je uasna cena plaena ljudskim ivotima jo odavno
daleko premaila bilo kakvu zamislivu dobit.
On ree:
- Predsednik Vilson veruje da dve strane treba da razmotre mogunost sklapanja
mira bez pobednika.
Laknulo joj je kad je videla da on nema nameru da joj kae kako su joj oi
lepe, ili neku slinu glupost.
- Slaem se s vaim predsednikom - ree ona. - Britanska vojska je ve izgubila
milion vojnika. Sama bitka kod Some kotala nas je etiristo hiljada rtava.
- Ali ta narod Britanije misli?
Mod razmisli.
- Veina novina se i dalje pretvara da je Soma bila velika pobeda. Svaki pokuaj
realistine procene proglaava se nepatriotskim. Sigurna sam da bi lord
Nortklif radije iveo pod vojnom diktaturom. Ali veina ljudi je shvatila da ne
ostvarujemo bogzna kakav napredak.
- Nemci se moda spremaju da predloe mirovne pregovore.
- Oh, nadam se da ste u pravu.
- Verujem da e uskoro pokrenuti zvaninu incijativu.
Mod je zurila u njega.
- Oprostite - ree ona - pretpostavila sam da ste samo ljubazno askali kada ste
to rekli. Ali niste.
Ona oseti kako je obuzima uzbuenje. Mirovni pregovori? Moe li to da se
desi?
- Ne, ne askam - ree Gas. - Znam da imate prijatelje u liberalskoj vladi.
- To vie i nije vlada sastavljena od liberala - ree ona. - Sad je koalicija, s
nekoliko ministara u kabinetu iz redova konzervativaca.
- Izvinjavam se, pogreno sam se izrazio. Nisam znao za koaliciju. Bez obzira
na to, Askvit je jo premijer, i liberal je, a znam da ste bliski s mnogim
vodeim liberalima.
- Da.
-1 zato sam doao ovamo da vas pitam ta mislite kako bi nemaki predlog bio
primljen.
Ona paljivo razmisli o tome. Znala je koga Gas predstavlja. Predsednik
Sjedinjenih Drava joj je postavljao to pitanje. Bolje da bude precizna. Igrom
sluaja, imala je jednu kljunu informaciju.
- Pre deset dana kabinet je diskutovao o jednoj pisanoj izjavi lorda Lansdaunija,
biveg sekretara spoljnih poslova iz redova konzervativaca, u kojoj je rekao da
mi ne moemo pobediti u ovom ratu.

Gas ivnu.
- Stvarno? Nisam znao.
- Naravno da niste. To se uvalo u tajnosti. Meutim, glasine su se irile, i
Nortklif je besneo protiv onoga to naziva defetistikim zagovaranjem
mirovnih pregovora.
Gas e eljno:
-1 kako je Lansdaunijevo pisanje primljeno?
- Rekla bih da postoje etvorica sklonih da pristanu uz njega: sekretar spoljnih
poslova ser Edvard Grej, kancelar Makena, predsednik Trgovakog odbora
Ransiman, i sam premijer.
Gasovo lice se zaari od nade.
V - To je mona frakcija!
- Naroito sad kad agresivnog Vinstona Cerila vie nema. Nikada se nije
oporavio od katastrofalnog ishoda pohoda na Dardanele, koji je bio njegova
zamisao.
- Ko je u kabinetu bio protiv Lansdaunija?
- Dejvid Lojd Dord, sekretar za rat, najpopularniji politiar u
zemlji. I lord Robert Sesil, ministar za blokadu; Artur Henderson, guverner, koji je i
voa Laburistike partije, i Artur Belfor, prvi lord Admiraliteta.
- Video sam intervju koji je dao Lojd Dord. Rekao je da eli da vidi borbu do
kraja.
- Veina ljudi se slae s njim, naalost. Naravno, ne prua im se esto prilika da
uju drugaije miljenje. Ljude koji se protive ratu, poput filozofa Bertranda
Rasela, vlada neprestano ikanira.
- Ali kakav je zakljuak kabinet doneo?
- Nikakav. Askvitovi sastanci se esto tako zavre. Ljudi se ale da je neodluan.
- Vrlo frustrirajue. Meutim, ini se da predlog za sklapanje mira nee biti
ignorisan.
V Tako je osveavajue, pomisli Mod, priati s mukarcem koji me
s h v a t a p o t p u n o o z b i l j n o . Cak i oni koji su inteligentno zborili s njom imali su
obiaj da joj malo povlauju. Valter je zaista bio jo jedini drugi mukarac koji je
razgovarao s njom na ravnoj nozi.
U tom trenutku Fic ude u sobu. Nosio je crno-sivu londonsku odeu i bilo je
oigledno da je tek siao s voza. Imao je povez preko jednog oka i hodao sa tapom.
- Vrlo mi je ao to sam vas sve ovako razoarao - ree on, obraajui se svima.
- Morao sam da ostanem sino u gradu. London je u previranju zbog
najnovijih politikih zbivanja.
Gas progovori.
- Kojih zbivanja? Jo nismo videli dananje novine.

V - Jue je Lojd Dord pisao Askvitu zahtevajui da se promeni nain

na koji vodimo rat. Zeli da ratni savet od tri ministra s punim ovlaenjima donosi
sve odluke.
Gas ree:
-1 hoe li Askvit pristati?
- Naravno da nee. Odgovorio je da bi na elu takvog tela, ukoliko bi postojalo,
morao da se nalazi premijer.
Ficov vragolasti drug Bing Vesthempton sedeo je na prozorskom seditu s
podignutim nogama.
- To bi bilo opreno cilju formiranja takvog tela - ree on. - Svaki savet na ijem
se elu nalazi Askvit bio bi slab i neodluan koliko i kabinet ministara. - On se
pokajniki osvrte okolo. - Da izvine ovde prisutni vladini ministri.
- U pravu si, dodue - ree Fic. - To pismo je pravi izazov Askvitovom vostvu,
naroito s obzirom na to da je drug Lojda Dorda Maks Ejtkin dao tu priu
svim novinama. Sada ne postoji mogunost kompromisa. Bie borba dok neko
ne padne, kao to Lojd Dord voli da kae. Ako ne bude po njegovom,
morae da da ostavku u kabinetu. A ako ispadne onako kako on eli, Askvit e
otii, i onda emo morati da izaberemo novog premijera.
Mod uhvati Gasov pogled. Delili su istu neizgovorenu misao, znala je to. S
Askvitom u Dauning stritu, mirovna inicijativa je imala anse. Ako ratoborni Lojd
Dord pobedi u ovom nadmetanju, sve e biti drugaije.
U holu se oglasi gong, to je bio znak gostima da se presvuku u veernju
toaletu. ajanka je bila zavrena i ljudi poee da se razilaze. Mod ode u svoju sobu.
Odea ju je ekala. Haljina je bila ona koju je nabavila u Parizu za londonsku
sezonu 1914. Nije kupila mnogo odee od tada. Skinula je haljinu za ajanku i
navukla svileni ogrta. Nee jo zvati slukinju: htela je nekoliko minuta za sebe.
Sela je za stoi sa minkom i pogledala se u ogledalo. Bilo joj je dvadeset est, i to
se videlo. Nikad nije bila lepa, ali ljudi su govorili da je naoita. S ratnom oskudicom
izgubila
je i ono
V
malo devojake sveine koju je imala, i crte lica su joj postale otrije. Sta e Valter
pomisliti kad je ugleda, ako se ikad ponovo sretnu? Ona dodirnu grudi. Barem su one
jo bile vrste. To e ga obradovati. Bradavice su joj ovrsle od razmiljanja o
njemu. Pitala se ima li vremena...
Zau se kucanje na vratima, i ona obori ruke s oseajem krivice.
- Ko je? - doviknu ona.
Vrata se otvorie i Gas Djuar zakorai u sobu. Mod ustade, vrsto privijajui
ogrta oko sebe, i ree svojim najstroim glasom:
- Gospodine Djuare, molim vas da odmah izaete!
- Ne uzbuujte se - ree on. - Moram vas videti nasamo.

- Ne mogu da zamislim koji mogui razlog...

- Video sam Valtera u Berlinu.
Mod uuta, okirana. Zurila je u Gasa. Otkud on zna za nju i Valtera? Gas ree:
- Dao mi je pismo za vas. - On zavue ruku u dep svog sakoa od tvida i izvadi
koverat. Mod ga uze uzdrhtalom rukom. Gas ree: - Rekao mi je da nije
pominjao ni svoje ni vae ime, iz straha da bi na granici mogli proitati pismo,
ali niko mi zapravo nije pretresao prtljag.
Mod je drala pismo sa strepnjom. Zudela je da joj on pie, ali sad je strahovala
od loih vesti. Valter je moda pronaao ljubavnicu, i u tom pismu je moli da ga
razume. Moda se oenio nekom Nemicom, i trai od nje da zauvek uti o
prethodnom braku. Jo gore, moda je zapoeo proces ponitenja braka.
Ona pocepa koverat. Poe da ita:
Najdraa moja,
U Nemackoj i u mojoj dui vlada zima. Ne mogu da ti opiem kgCiko te volim i kgCikg
mi nedostaje.
Oi joj se ispunie suzama.
- Oh! - ree ona. - Oh, gospodine Djuare, hvala vam to ste doneli
ovo!
On polako koraknu k njoj.
- Hajde, de - ree on.
Potapa je po miici. Pokuala je da proita ostatak pisma ali nije mogla da vidi
rei na papiru.
- Tako sam srena jecala je.
Ona spusti glavu na Gasovo rame, a on je zagrli.
- Bie dobro - ree on.
Mod popusti pred navalom oseanja i zaplaka.

DVADESETpRVO POGLAVLJE
Decembar 1916.
Fic
V je radio u Admiralitetu u Vajtholu. Nije to bio posao koji je
prieljkivao. Zudeo je da se vrati u Velku peadiju u Francuskoj. Koliko god da je
mrzeo prljavtinu i neugodnost rovova, nije se oseao dobro to boravi u bezbednosti
Londona dok drugi rizikuju ivot. Uasavao se pomisli da e ga ljudi smatrati
kukavicom. Meutim, lekari su bili izriiti da mu noga jo nije dovoljno ojaala, i
vojska mu nije doputala da se vrati.
Budui da je govorio nemaki, Smit-Kamings iz Biroa tajne slube, ovek koji
je sebe nazivao ,,K", preporuio ga je Mornarikoj obavetajnoj slubi, i bio je
privremeno rasporeen u odeljenje poznato kao Soba 40. Poslednje to je eleo bilo
je da radi negde u administraciji ali, na njegovo iznenaenje, otkrio je da je taj posao
izuzetno vaan za rat.
Prvog dana rata brod za prenos pote pod imenom C S A l e r t uplovio je u
Severno more, iskopao mone nemake telekomunikacione kablove s morskog dna, i
sve ih iskidao. Tim lukavim potezom Britanci su primorali neprijatelja da za slanje
veine poruka koristi telegraf. Telegrafski signali mogli su se presretati. Nemci nisu
bili glupi, pa su sve svoje poruke ifrovali. Soba 40 bila je mesto gde su Britanci
pokuavali te ifre da odgonetnu.
Fic je radio s grupom ljudi, neki od njih bili su prilino udni, veina ne ba
vojnikog izgleda, koji su se borili da rastumae besmislice koje su presrele postaje
za prislukivanje na obali. Fic nije bio dobar u tom odgonetanju ifara, nikad nije
mogao
da pogodi ni ko je ubica u priama o
V
Serloku Holmsu, ali umeo je deifrovan tekst da prevede na engleski i, to je jo
vanije, ratno iskustvo mu je omoguavalo da prosudi ta je od toga bitno.
Nije to bogzna koliko pomoglo. Krajem 1916. linija fronta na zapadu jedva da
se pomerila s mesta od pozicija s poetka godine, uprkos velikim naporima s obe
strane, neumoljivom nemakom napadu na Verden i jo skuplje plaenom
britanskom juriu kod Some. Saveznicima je oajniki trebalo pojaanje. Ako bi im
se Sjedinjene Drave pridruile, tas na vagi pretegnuo bi na njihovu stranu, ali zasad
nije bilo naznaka da e se to desiti.

Komandanti svih armija izdavali su nareenja kasno nou ili rano izjutra, pa je
Fic poinjao rano i naporno radio do sredine dana. U sredu nakon zabave s gaanjem
otiao je iz Admiraliteta u pola jedan i uhvatiotaksi do kue. Savladavanje uzbrdice
od Vajthola do Mejfera, ma koliko kratko, bilo je previe za njega.
Tri ene s kojima je iveo, Bea, Mod i tetka Herm, upravo su sedale da ruaju.
On predade svoj tap za hodanje i apku Grautu i pridrui se damama. Nakon strogo
svrsishodnog enterijera kancelarije, uivao je u toplini svog doma: raskoan
nametaj, sluge u mekoj obui, francusko porcelansko posue na snenobelom
stolnjaku.
On zamoli Mod da mu prenese vesti iz politike. Borba izmeu Askvita i Lojda
Dorda se razbuktala. Askvit je prethodnog dana dramatino odstupio s mesta
premijera. Fic je bio zabrinut: nije bio ljubitelj liberalnog Askvita, ali ta ako novog
premijera zavedu lakovernim priama o miru?
- Kralj je primio Bonara Loua - ree Mod. Endru Bonar Lou bio je voa
konzervativaca. Poslednji ostatak kraljevske vlasti u britanskoj politici bilo je
pravo vladara da postavi novog premijera, iako je kandidat kojeg on izabere
jo uvek morao da dobije podrku parlamenta.
V Fic ree:

- Sta se desilo?
- Bonar Lou je odbio da bude premijer.
Fic planu.

- Kako je mogao da odbije kralja? - Covek treba da se pokorava svom monarhu,

verovao je Fic, naroito jedan konzervativac.
- On misli da to mora biti Lojd Dord. Kralj, meutim, ne eli Lojda Dorda.
Bea se ubaci:
- Svakako se nadam da je tako. Taj ovek nije mnogo bolji od nekog socijaliste.
- Zaista - ree Fic. - Ali agresivniji je od svih ostalih zajedno. Barem bi uneo
malo energije u ratni poduhvat.
Mod ree:
- Bojim se da on nee najbolje iskoristili ansu za mir, ako se ona ukae.
- Mir? - ree Fic. - Mislim da ne mora previe da brine o tome.
Trudio se da ne zvui previe vatreno, ali defetistike prie o miru
naterale bi ga da pomisli na sve ivote koji su bili izgubljeni: jadnog mladog
porunika Karlton-Smita, onoliko D r u g a r a i z Ab e rov e n a , ak i nesrenog
Ovena Bevina, koga je ubio streljaki vod. Treba li njihova
rtva da bude uzaludna? Ta misao mu je delovala bogohulno. Terajui sebe da pria
oputenim tonom, on ree:
- Mira nee biti sve dok jedna strana ne pobedi.

U Modinim oima sevnu bes, ali se i ona suzdrala.

- Mogli bismo da dobijemo najbolje od oba sveta: energinu osobu u liku Lojda
Dorda na elu Ratnog saveta, koja bi donosila odluke o ratu, i uglednog
premijera kao to je Artur Belfor, koji bi pregovarao o miru ako odluimo da je
to ono to elimo.
- Hmm. - Ficu se uopte nije dopadala ta ideja, ali Mod je umela da predstavi
svoje ideje tako da je bilo teko ne sloiti se s njom. Fic promeni temu: - ta
planira da radi popodne?
- Tetka Herm i ja idemo u Ist End. Nas dve vodimo Klub ena vojnika. Sluimo
im aj i kolae, koje si ti platio, Fice, na emu smo ti zahvalne, i pokuavamo
da im pomognemo da ree svoje probleme.
- Kao na primer?
Tetka Herm mu odgovori:
- Da pronau isto mesto za ivot i pouzdanu dadilju, takve stvari.
Ficu je to bilo simpatino.
- Iznenauje me, tetka. Ranije nisi odobravala Modine avanture u Ist Endu.
- Rat je - tetka Hermija e prkosno. - Svi moramo da uinimo koliko moemo.
Fic e na to impulsivno:
- Moda u i ja poi s vama. Godie im da vide da erlovi stradaju ba kao i luki
radnici.
Mod je izgledala iznenaeno, ali ree:
- Pa naravno, moe, ako eli.
Bilo mu je jasno da ona nije oduevljena time. U tom njenom klubu je bez
sumnje bilo tupavih leviarskih pria o pravu ena da glasaju i slinim glupostima.
Meutim, nije mogla da ga odbije poto je on plaao sve to.
Ruak se zavrio i oni odoe da se spreme. Fic ode do garderobe svoje ene.
Beina sedokosa slukinja, Nina, pomagala joj je da skine haljinu koju je nosila za
rukom. Bea je mrmljala neto na ruskom, a Nina je odgovarala na istom jeziku, to
je Fica iritiralo jer se inilo da to rade kako bi njega iskljuile iz razgovora. On
progovori na ruskom, nadajui se da e pomisliti kako ih je sve razumeo, i ree
slukinji:
- Ostavi nas, molim te.
Ona se kratko pokloni i izae. Fic ree:
- Danas nisam video Deka. - Bio je izaao rano iz kue tog jutra.
- Moram otii do deje sobe pre nego to ga izvedu u etnju.
- Nee izlaziti zasad - Bea e sa strepnjom. - Poeo je malo da kalje.
Fic se namrti.
- Treba mu sve vazduh.

Na njegovo iznenaenje, ona je odjednom izgledala kao da e da zaplae.

- Bojim se za njega - ree ona. - Budui da i ti i Andrej rizikujete ivot u ratu,
Deko je moda sve to mi je ostalo.
Njen brat Andrej bio je oenjen, ali nije imao dece. Ako Andrej i Fic poginu,
Deko e biti Beina jedina porodica. To je bilo objanjenje to se odnosila previe
zatitniki prema tom detetu.
- Svejedno, nije dobro za njega da ga svi tetoe.
- Nije mi poznata ta re - ona e nadureno.
- Mislim da zna ta mislim.
Bea iskorai iz svojih podsuknji. Figura joj je bila bujnija nego ranije. Fic ju je
posmatrao kako razvezuje trake koje su joj drale mreaste arape. Zamiljao je kako
grize meko meso njenih unutranjih butina. Ona mu uhvati pogled.
- Umorna sam - ree ona. - Moram da odspavam sat vremena.
- Mogao bih da ti se pridruim.
-Mislila sam da ide u obilazak sirotinjskog kraja sa svojom sestrom.
- Ne moram da idem.
- Stvarno moram da se odmorim.
On ustade da ide, pa se predomisli. Osetio se gnevno i odbijeno.
- Odavno me nisi primila u postelju.
- Nisam brojala dane.
V - Ja jesam, i u pitanju su nedelje, ne dani.

- Zao mi je. Mnogo sam zabrinuta zbog svega.

Ponovo je bila na ivici suza. Fic je znao da strahuje za svog brata, i saoseao je
s njenom bespomonom strepnjom, ali milioni ena su prolazili istu takvu agoniju, a
plemstvo je imalo obavezu da se s tim nosi stoiki.
- ujem da si poela da pohaa versku slubu u Ruskoj ambasadi dok sam bio
u Francuskoj. - U Londonu nije bilo nijedne ruske pravoslavne crkve, ali u
Ruskoj ambasadi jeste postojala jedna kapela.
- Ko ti je to rekao?
- Nije bitno ko mi je rekao. - Bila je to tetka Herm. - Pre nego to smo se
venali, traio sam od tebe da prihvati veru Engleske crkve, i ti si to uradila.
Ona ne htede da ga pogleda u oi.
- Nisam mislila da e mi koditi da odem na jednu ili dve slube - ona e tiho. Mnogo mi je ao to ti nisam uinila po volji.
Fic je bio sumnjiav prema stranom svetenstvu.
- Da li ti tamonji pop govori kako je greh ako ti je zadovoljstvo da legne sa
svojim muem?

- Naravno da ne! Ali kad nisi kod kue i oseam se tako usamljeno, tako daleko
od svega s im sam odrasla... tei me kad ujem znane ruske himne i molitve.
Ficu bi ao Bee. Mora da joj je teko. On svakako nije mogao da zamisli da
ode da ivi zauvek u nekoj stranoj zemlji. I znao je, iz razgovora s drugim oenjenim
mukarcima, da nije neobino da ena odbija muevljeva udvaranja nakon to rodi
dete. Ali on stegnu srce. Svi moraju da se rtvuju. Bea treba da bude zahvalna to ne
mora da juria na mitraljeze.
- Mislim da sam ja ispunio svoje obaveze prema tebi - ree on. - Kad smo se
venali, otplatio sam dugove tvoje porodice. Pozvao sam strunjake, ruske i
engleske, da osmisle kako reorganizovati imanje.
- Oni su rekli Andreju da isui movare kako bi dobio vie obradivog zemljita,
i gde da trai ugalj i druge minerale, ali on nikad nije uinio nita od toga.
- Nisam ja kriv to je Andrej propustio svaku priliku.
- Da, Fice - ree ona. - Uradio si sve to si obeao.
-1 od tebe traim da izvri svoje obaveze. Ti i ja moramo izroditi naslednike.
Ako Andrej umre bez dece, na sin e naslediti dva ogromna imanja. Bie jedan od
najveih zemljoposednika na svetu. Moramo imati vie sinova za sluaj da se, ne daj
boe, neto dogodi Deku.
Ona nije podizala pogled.
- Znam svoju dunost.
Fic se oseti nepoteno. Priao je o nasledniku, i sve to je rekao bila je istina,
ali nije joj govorio da udi da vidi njeno meko telo, raskriljeno za njega na krevetu,
belo na belom, plave kose rasute po jastuku. On potisnu tu sliku.
- Ako zna ta ti je dunost, molim te ini tako. Sledei put kad
doem u tvoju sobu oekivau da budem primljen kao mu koji te voli, to i jesam.
- Da, Fice.
On ode. Bilo mu je drago to je lupio akom o sto, ali ga je obuzeo i neki
nelagodan oseaj da je uinio neto pogreno. To je bilo smeno: istakao je Bei u
emu grei, i ona je prihvatila njegov prekor. Tako treba da bude izmeu ene i
mukarca. Ali nije bio zadovoljan koliko bi trebalo.
On potisnu misli o Bei kada se naao s Mod i tetkom Herm u holu. Stavio je
apku i pogledao se u ogledalo, zatim brzo skrenuo pogled. Trudio se da ne razmilja
previe o svom izgledu. Metak je otetio miie na levoj strani njegovog lica, i levi
kapak mu je ostao trajno sputen. Bilo je to manje unakaenje, ali njegova tatina se
nikad nee oporaviti. Govorio je sebi da treba da bude zahvalan to mu je vid ostao
netaknut.
Plavi kadilak mu je jo bio u Francuskoj, ali uspeo je da nabavi drugi. Njegov
ofer je znao put: oigledno je i ranije vozio Mod u Ist End. Pola sata kasnije oni se

zaustavie ispred Kalvarija gospel hola, neugledne male kapele s limenim krovom.
Izgledala je kao da ju je neko tu preneo iz Aberovena. Fic se zapita da li je pastor
Velanin.
V
Cajanka je ve bila uveliko poela i mesto je bilo ispunjeno mladim enama i
decom. Smrdelo je gore nego u barakama, i Fic je morao da se odupre iskuenju da
prekrije nos maramicom. Mod i Herm su se odmah bacile na posao; Mod je primala
ene jednu po jednu u svojoj kancelariji u zadnjem delu zgrade, a Herm ih je
sprovodila do tamo. Fic je hramao od jednog do drugog stola, pitajui ene gde su im
muevi rasporeeni i kakva su im iskustva, dok su se deca valjala po podu. Mlade
ene su se esto kikotale ili bi zautale kao vezanog jezika kad bi im se Fic obratio,
ali ova grupa ena nije se dala lako pomesti. One su njega pitale u kom puku slui i
kako je zadobio rane.
Tek kad je obiao pola prostorije ugledao je Etel.
I ranije je primetio da postoje dve kancelarije na suprotnom kraju hola, jedna
Modina, i on se neodreeno pitao ko je u drugoj. Sluajno je podigao pogled kad su
se vrata otvorila i Etel izala u hol. Nije je video dve godine, ali nije se mnogo
promenila. Tamne lokne su joj poskakivale u hodu a osmeh joj je sijao poput sunca.
Haljina joj je bila stara i iznoena, poput odee svih ena osim Mod i Herm, ali imala
je istu onu vitku figuru, i on nije mogao a da ne razmiija o tom skladnom, tananom
telu koje je tako dobro poznavao. Omaijala ga je i ne gledajui u njega. Kao da
nimalo vremena nije proteklo otkako su se valjali po krevetu u
Apartmanu gardenija, kikoui se i ljubei se.
Ona se obrati jedinom drugom mukarcu u prostoriji, pogurenoj figuri u
tamnosivom odelu od neke teke tkanine, koja je sedela za stolom i upisivala beleke
u tefter. Nosio je naoare s debelim staklima, ali i pored toga Fic je mogao da vidi
oboavanje u oima tog oveka kad bi pogledao u Etel. Ona mu se obraala
prijateljski oputeno, i Fic se zapita jesu li venani.
Etel se okrenu i uhvati Ficov pogled. Obrve joj se izvie a usne zaokruie od
iznenaenja.
Ustuknula je jedan korak, kao da ju je
V
obuzela nervoza, i naletela na jednu stolicu. Zena koja je sedela u toj stolici podie pogled
sa iznerviranim izrazom lica. Etel ree tiho:
- Izvinjavam se! - i ne gledajui u nju.
Fic ustade sa stolice, to mu nije bilo lako s ranjenom nogom, sve vreme
netremice gledajui u Etel. Ona je vidno oklevala, ne znajui da li da mu prie ili da
pobegne u sigurnost svoje kancelarije. On ree:
- Zdravo, Etel. - Njegove rei se nisu pronele bunom prostorijom, ali verovatno
je mogla da vidi pokrete njegovih usana i pogodi ta je rekao.
Ona donese odluku i krenu ka njemu.

- Dobar dan, lorde Ficherberte - ree ona, a njen milozvuni velki naglasak
naini od te rutinske fraze pesmu.
Ona prui ruku i njih dvoje se rukovae. Koa joj je bila gruba. Pratio ju je u
tom vraanju na formalno ophodenje:
- Kako ste, gospoo Vilijams?
Ona privue stolicu i sede. Dok je sedao u svoju stolicu on shvati da ih je ona
veto stavila u istu ravan bez intimiziranja.
- Videla sam vas na pomenu u aberovenskom parku - ree ona. - Bilo mi je vrlo
ao... - glas joj zastade u grlu. Ona obori pogled i poe iz poetka. - Bilo mi je
vrlo ao kad sam videla da ste ranjeni. Nadam se da se lepo oporavljate.
- Polako. - Mogao je da vidi da se iskreno brine za njega. Nije ga mrzela, kako
se inilo, uprkos svemu to se desilo. On bee dirnut.
- Kako ste zadobili te povrede?
Ve je toliko puta ispriao tu priu da mu je dosadila.
- Bilo je to prvog dana bitke kod Some. Jedva da sam i uestvovao u boju. Izali
smo iz rova, proli kroz nau bodljikavu icu i krenuli preko niije zemlje, i
sledee ega se seam je da su me nosili na nosilima i da me je avolski
bolelo.
- Moj brat vas je video kako padate.
Fic
se seti neposlunog kaplara Vilijama Vilijamsa.
V
- Je li? Sta se desilo s njim?
- Njegov odred je zauzeo jedan nemaki rov, zatim su morali da ga napuste kad
im je nestalo municije.
Fic je propustio da proita sve izvetaje, poto je bio u bolnici.
- Je li dobio medalju?
- Ne. Pukovnik mu je rekao da je trebalo da brani taj poloaj do smrti. Bili mu je
rekao: t a , k a o t o s t e v i u i m l i ? " , i onda su ga poslali u juri.
Fic nije bio iznenaen. Vilijams je bio problematian.
- A ta vi radite ovde?
- Radim za vau sestru.
- Nije mi rekla.
Etel ga bledo pogleda.
- Nije mislila da bi vas zanimale novosti o bivoj posluzi.
Bila je to podrugljiva opaska, ali on se ne osvrnu na to.
- Sta radite?
- Ja sam glavna urednica Voj n i k o v e e n e . Ugovaram tampanje i
distribuciju, i ureujem rubriku s pismima. I staram se o novcu.

On bee zadivljen. Bio je to veliki napredak u odnosu na posao domaice. Ali

ona je oduvek bila izuzetno dobar organizator.
- O mom novcu, pretpostavljam?
- Mislim da ne. Mod je paljiva. Zna da nemate nita protiv da plaate aj i
kolae, i leenje dece vojnika, ali ne bi koristila va novac za antiratnu
propagandu.
On je nastavljao razgovor samo zbog zadovoljstva koje je oseao gledajui
njeno lice.
- Je li to ono to se nalazi u tim novinama? - upita on. - Antiratna propaganda?
- Mi javno raspravljamo o onome o emu vi govorite samo potajno: o
mogunosti sklapanja mira.
Bila je u pravu. Fic je znao da je politiki vrh obe najjae partije u zemlji
priao o miru, i to ga je ljutilo. Ali nije hteo da se svaa s Etel.
- Va junak, Lojd Dord, zalae se da se pojaaju ratni napori.
V

- Sta mislite, hoe li on postati premijer?

- Kralj ne eli njega. Ali on je moda jedini kandidat koji moe da ujedini
parlament.
- Bojim se da on moe produiti rat.
Mod izae iz svoje kancelarije i Fic shvati da se ajanka privodi kraju, jer su
ene skupljale olje i tacne i terale decu. Zaudio se kad je video tetku Herm kako
nosi gomilu prljavih tanjira. Kako je rat promenio ljude! On skrenu pogled nazad ka
Etel. Jo uvek je bila najprivlanija ena koju je ikad upoznao. Fic podlee impulsu i
tiho joj ree:
- Hoe li se sastati sutra sa mnom?
Ona je izgledala okirano.
- Zato? - ona e tiho.
- Da ili ne?
- Gde?
- Stanica Viktorija. Jedan sat. Na ulazu na peron broj tri.
Pre nego to je stigla da odgovori ovek s naoarima debelih stakala joj pride, i
Etel ga predstavi.
- Erle Ficherberte, mogu li da vas upoznam s gospodinom Bernijem Lekvitom,
predsednikom aldgejtskog ogranka Nezavisne laburistike partije.
Fic se rukova s ovekom. Lekvitu je bilo dvadeset i neto godina. Fic je
naslutio
da ga je lo vid ostavio izvan vojnih snaga.
V
- Zao mi je to vidim da ste ranjeni, lorde Ficherberte - Lekvit e s kokni
naglaskom.
- Ja sam samo jedan od nekoliko hiljada, i srean sam to sam iv.

- Sa iskustvom koje sada imate, ta mislite, je li postojalo neto to smo mogli

drugaije da uradimo kod Some, to bi znatno promenilo ishod bitke?
Fic razmisli za trenutak. Bilo je to prokleto dobro pitanje. Dok je on razmiljao,
Lekvit ree:
- Je li nam trebalo vie ljudstva ili municije, kako generali tvrde? Ili fleksibilmja
taktika i bolja komunikacija, kao to kau politiari?
Fic e zamiljeno:
- Sve to bi pomoglo, ali iskreno, ne verujem da bi nam donelo pobedu. Taj
napad je od samog poetka bio osuen na propast. Ali mi to nikako nismo
mogli da znamo unapred. Morali smo da pokuamo.
Lekvit klimnu glavom, kao da je njegovo lino miljenje o tome bilo
potvreno.
- Cenim vau iskrenost - ree on, gotovo kao da se Fic ispovedio.
Oni odoe iz kapele. Fic je otpratio tetku Herm i Mod do kola, koja su ekala
ispred, pa je i sam uao, i ofer je zatim krenuo.
Fic je uhvatio sebe kako teko die. Pretrpeo je mali ok. Tri godine ranije Etel
je prebrojavala jastunice u Taj gvinu. Danas je glavni urednik novina koje su, iako
male, ministri smatrali trnom u oku vlade. U kakvoj je ona vezi sa iznenaujue
inteligentnim Bernijem Lekvitom.
- Ko je taj momak, Lekvit? - upita on Mod.
- Vaan lokalni politiar.
- Je li on mu Vilijamsove?
Mod se nasmeja.
- Ne, mada svi misle da bi trebalo da bude. On je pametan ovek koji deli njene
ideale, i posveen je njenom sinu. Ne znam zato se Etel nije odavno udala za
njega.
- Moda on ne moe da natera njeno srce da zakuca bre.
Mod izvi obrve, i Fic shvati da je bio opasno otvoren. On dodade bre-bolje:
- Takve devojke hoe romansu, zar ne? Ona e se udati za ratnog heroja, ne za
bibliotekara.
- Ona nije takva devojka", niti ikakva devojka - Mod e prilino ledeno. - Ona
je izuzetna. U ivotu se ne sreu dve takve.
Fic skrenu pogled. Znao je da je to istina.
Pitao se kako dete izgleda. Shvatio je da je ono sigurno jedan od musavih
maliana koji su se igrali na podu kapele. Verovatno je video svog sina tog
popodneva a da to nije ni znao. Bio je udesno dirnut tom milju. Iz nekog razloga
mu je dolo da zaplae. Kola su prolazila preko Trafalgar skvera. On ree vozau da
stane.

- Bolje da svratim do posla - objasni on Mod.

Ue epajui u zgradu Starog admiraliteta i stade da se penje stepenicama.
Radni sto mu je bio u diplomatskom odeljenju, koje se nalazilo u Sobi 45.
Potporunik Karver, student latinskog i grkog koji je doao s Kembrida da
pomogne u deifrovanju nemakih signala rekao mu je da tokom tog popodneva nisu
presreli mnogo poruka, kao i obino, i da za njega nema posla. Meutim, jeste bilo
politikih novosti.
- Jeste li uli? - ree Karver. - Kralj je pozvao Lojda Dorda u audijenciju.
V

II

Citavog narednog jutra Etel je govorila sebi da se nee nai s Ficom. Kako se
samo usudio da predloi tako neto? Nije ula ni re od njega due od dve godine.
Onda, kada su se sreli, nije ni pitao za Lojda, sopstveno dete! Bio je isti onaj stari,
sebini, bezoseajni varalica kao i uvek. Bez obzira na to, u njoj je nastala pometnja.
Fic ju je pogledao prodornim zelenim oima i postavljao joj pitanja o njenom ivotu
na osnovu kojih je stekla utisak da mu je vana, uprkos svim dokazima da je
suprotno. On vie nije bio savreni, bogoliki mukarac od ranije: prelepo lice bilo mu
je narueno napola sklopljenim okom, i hodao je poguren, sa tapom. Ali njegova
slabost ju je samo navela da poeli da se stara o njemu. Rekla je sebi da je budala.
Imao je svu brigu i pomo koju novac moe da kupi. Nee otii da se vidi s njim.
U podne je izala iz prostorija Voj n i k o v e e n e , dve male sobe iznad
tamparije, koje su delili s Nezavisnom laburistikom partijom, i uhvatila autobus.
Mod nije bila u kancelariji tog jutra, to je Etel utedelo trud jer nije morala da
izmilja izgovor.
Bilo je to dugo putovanje autobusom i podzemnom eleznicom od Aldgejta do
stanice Viktorija, i Etel je stigla na mesto sastanka nekoliko minuta posle jedan.
Zapitala se da li je Fica izdalo stpljenje pa je otiao, i od te pomisli joj malo pripade
muka; ali on je bio tu, u odelu od tvida, kao da je krenuo na selo, i ona se odmah
oseti bolje. On se nasmei.
- Uplaio sam se da nee doi - ree.
V - Ne znam zato sam dola - odgovori ona. - Zato si me pozvao?
- Zelim neto da ti pokaem. - On je uze za ruku.
V Izali su sa stanice. Etel se oseti budalasto sreno to ide s Ficom
drei
ga za ruku. Cudila se njegovoj smeonosti. Njega su ljudi lako
V
prepoznavali. Sta ako nalete na nekog njegovog prijatelja? Pretpostavljala je da e se
pretvarati da ne vide jedan drugog. U Ficovoj drutvenoj klasi, od oveka koji je
oenjen ve nekoliko godina nije se oekivalo da bude veran.
Vozili su se autobusom nekoliko stanica i sili u neuglednom

V
predgrau Celsi, kraju s jeftinim stanovima za iznajmljivanje u kojima su iveli
umetnici i pisci. Etel se pitala ta to eli da joj pokae. Hodali su ulicom u kojoj su se
nizale male vile. Fic ree:
- Jesi li ikada posmatrala debatu u parlamentu?
- Ne - ree ona. - Ali volela bih.
- Mora da te pozove neki poslanik ili per. Da ti sredim to?
- Da, molim!
Delovao je sreno to je pristala.
- Raspitau se kada e biti neto zanimljivo na dnevnom redu. Moda e ti se
svideti da vidi Lojda Dorda u akciji.

- Da!
- Danas sastavlja svoju vladu. Verujem da e veeras poljubiti kraljevu ruku kao
premijer.
V
Etel se zamiljeno osvrtala oko sebe. Neki delovi Celsija jo su izgledali kao
selo kakvo je bio sto godina ranije. Stare graevine bile su kolibe i farmerske kue,
nisko zidane s velikim batama i vonjacima. U decembru nije bilo mnogo zelenila,
ali kraj je i pored toga imao neki prijatan polururalni izgled.
- Politika je udna stvar - ree ona. - elela sam da Lojd Dord postane
premijer im sam dovoljno odrasla da itam novine, ali sad kad se to desilo,
razoarana sam.
- Zato?
- On je najratobornija i najuticajnija linost u vladi. Njegovo postavljenje za
premijera moglo bi ubiti svaku ansu za sklapanje mira. S druge strane...
Fic je izgledao zaintrigirano.
- ta?
- On je jedini ovek koji bi mogao da pristane na mirovne pregovore a da ga
Nortklifove krvolone novine zbog toga ne razapnu na krst.
- To ima smisla - ree Fic, izgledajui zabrinuto. - Ako bi bilo ko drugi to
uradio, naslovi bi vritali: S m e n i t e As k v i t a , i l i B e l f o r a , i l i B o n a r a
L o u a , i d o v e d i t e L o j d a D o rd a ! Ali ako napadnu Lojda Dorda,
onda im niko drugi nije ostao.
- Znai, moda jo ima nade za mir.
On dopusti sebi da zazvui razdraljivo.
- Zato se ne nada pobedi, radije nego miru?
V
- Zato to smo se tako i uvalili u ovaj nered - ona e staloeno. - Sta eli da mi
pokae?
- Ovo.
On skinu rezu s jedne kapije i otvori je. Uoe na imanje s jednom
dvospratnicom. Bata je bila zarasla i mesto je trebalo prekreiti, ali bila je to
simpatina kua srednje veliine kakvu bi posedovao kakav uspean muziar,
zamiljala je Etel, ili moda poznati glumac. Fic izvadi klju iz depa i otvori vrata.
Uoe unutra, i on zatvori vrata i poljubi je. Ona se predade poljupcu. Dugo je niko
nije ljubio i oseala se kao edan putnik u pustinji. Milovala je njegov dugi vrat i
pritisla dojke uz njegove grudi. Osetila je da on to oajniki eli koliko i ona. Pre
nego to je izgubila kontrolu odgurnula ga je.

- Stani - ree zadihano. - Stani.

- Zato?
- Poslednji put kad smo radili ovo ja sam zavrila priajui s tvojim prokletim
advokatom. - Ona se odmae od njega. - Nisam tako naivna kao to sam bila.
- Ovoga puta e biti drugaije - ree on, dahui. - Bio sam budala to sam te se
odrekao. Sad uviam to. I ja sam bio mlad.
Ona stade da zaviruje u sobe ne bi li se smirila. Bile su pune starog ofucanog
nametaja.
- ija je ovo kua? - upita ona.
- Tvoja - odgovori on. - Ako je eli. -Zurila je u njega. Sta hoe time da kae? Mogla bi da ivi ovde s bebom - objasni on. - U ovoj kui je godinama ivela
jedna stara gospoa koja je bila domaica mog oca. Umrla je pre nekoliko
meseci. Mogla bi da je renovira i kupi novi nametaj.
- Da ivim ovde? - ree ona. - U kom svojstvu? - Nije mogao da natera sebe da
to izgovori. - Kao tvoja ljubavnica? - ree ona.
- Moe imati dadilju, nekoliko slukinja i batovana. ak i kola sa oferom,
ako ti se to svia.
Ono to joj se svialo u toj prii bio je on. On je pogreno protumaio njen
zamiljen pogled.
- Je li kua previe mala? Da li bi vie volela da ivi u Kensingtonu? eli li
batlera ili domaicu? Dau ti sve to eli, zar ne shvata to? Moj ivot je
prazan bez tebe.
Ozbiljno to misli, videla je to. Barem sad ozbiljno to misli, tako uspaljen i
nezadovoljen. Znala je iz gorkog iskustva koliko brzo on moe da se promeni.
Problem je bio u tome to je i ona njega podjednako oajniki elela. Mora da joj je
to proitao na licu, jer ju je ponovo uzeo u zagrljaj. Ona podie lice k njemu da bi je
poljubio. e l i m j o o v o g a , pomislila je.
Jo jednom je prekinula zagrljaj pre nego to je izgubila kontrolu.
- Pa? - ree on.
Nije mogla da donese razumnu odluku dok je on ljubi.
- Moram da budem sama - ree ona. Naterala je sebe da se udalji od njega pre
nego to bude prekasno. - Idem kui - ree ona. - Otvorila je vrata. - Treba mi
vremena da razmislim. - Oklevala je na pragu.
- Razmiljaj koliko god eli - ree on. - ekau.
Ona zatvori vrata i pobee.

Gas Djuar je bio u Nacionalnoj galeriji na Trafalgar skveru, stajao ispred

Rembrantovog Autoportreta u ezdeset treoj godini, kad jedna zena kraj njega rece:
- Izuzetno ruZan mukarac.
Gas se okrenu i iznenadi se kad ugleda Mod Ficherbert. On reCe:
- Ja ili Rembrant? - i ona se nasmeja.
Zajedno su etali galerijom.
- Kakva lepa sluajnost - reCe - to vas sreem ovde.
V - Ako emo pravo, videla sam kako ulazite pa sam pola za vama ree ona. Snizila je ton. - Zelim da vas pitam zato Nemci jo nisu poslali mirovnu ponudu
za koju ste mi rekli da e uslediti.
Nije znao odgovor na to.
- MoZda su se predomislili - on e natmureno. - Tamo, kao i ovde, postoji
strana koja Zeli rat i strana koja Zeli mir. MoZda je strana koja Zeli rat
prevladala i uspela da natera kajzera da promeni miljenje.
- Sigurno im je jasno da se bitkama vie nita ne postiZe! - ona e s oajanjem.
- Jeste li proitali u jutronjim novinama da su Nemci zauzeli Bukuret?
Gas klimnu glavom. Rumunija je u avgustu ula u rat na strani Saveznika, i
neko vreme su se Britanci nadali da e njihov novi saveznik zadati moan udarac, ali
Nemaka je izvrila invaziju u septembru, i sada je rumunska prestonica pala.
- U stvari, to je ispalo dobro za Nemaku, koja sada ima rumunsku naftu.
- Ba tako - ree Mod. - To je samo jedan dobri stari korak napred, pa jedan
nazad. Kada emo nauiti?
- Postavljanje Lojda DZordZa na mesto premijera nije ohrabrujue - ree Gas.
- Ah, tu moZda greite.
- Stvarno? On je svoju politiku reputaciju izgradio tako to je bio agresivniji
od svih ostalih. Bilo bi mu teko da sklopi mir nakon toga.
- Ne budite tako sigurni. Lojd DZordZ je nepredvidiv. Mogao bi da napravi
potpuni zaokret. To bi iznenadilo samo one koji su bili dovoljno naivni da
misle da je bio iskren.
- Pa, to uliva nadu.
- Bez obzira na sve, volela bih da imamo Zenu premijera.
Gas je pomislio kako se to verovatno nikad nee desiti, ali outao je.

- Postoji jo neto to elim da vas pitam - ree ona, i stade.

Gas se okrenu k njoj. Moda zato to su ga slike razneile, on uhvati
sebe kako se divi njenom licu. Primetio je otre crte njenog nosa i brade, visoke jagodice, dug vrat.
Otrinu njenih crta ublaavale su pune usne i krupne zelene oi.
- ta god elite - ree on.
V
- Sta vam je Valter rekao?
Gas se priseti onog iznenaujueg razgovora u baru hotela Adlon u Berlinu.
- Rekao je da je prinuen da mi oda jednu tajnu. Ali onda mi nije rekao koja je to tajna.
- Mislio je da ete moi da pogodite.
- Pogodio sam da vas sigurno voli. A po tome kako ste reagovali kada sam vam dao pismo u Taj
gvinu, bilo mi je jasno da mu uzvraate ljubav. - Gas se nasmei. - Ako smem da budem
otvoren, on je srean ovek.
Ona klimnu glavom, i Gas proita neto nalik olakanju na njenom licu. Mora da ima jo
neeg u vezi s tom tajnom, shvatio je on; zbog toga je morala da otkrije koliko on zna. Zapitao se ta
jo njih dvoje kriju. Moda su vereni.
Nastavie etnju. Razumem zato te voli, pomisli Gas. Ja bih mogao da se zaljubim u tebe za tren
oka. Ona ga opet iznenadi rekavi:
- Jeste li ikad bili zaljubljeni, gospodine Djuare?
Bilo je to nametljivo pitanje, ali on je ipak odgovorio.
- Da, jesam - dvaput.
- Ali vie niste.
Njega obuze nagon da joj se poveri.
- Te godine kad je izbio rat bio sam dovoljno zloest da se zaljubim u enu koja je ve bila
udata.
- Je li ona vas volela?
- Da.
V
- Sta se desilo?
- Traio sam od nje da ostavi mua zbog mene. To je bilo vrlo pogreno s moje strane, i to e
vas okirati, znam. Ali ona je bila bolja osoba od mene, i odbila je moju nemoralnu ponudu.
- Mene nije tako lako okirati. Kada je bio drugi put?
- Prole godine sam se verio s nekim iz mog rodnog grada, Bafala, ali ona se udala za nekog
drugog.
- Oh! Vrlo mi je ao. Moda nije trebalo da pitam. Oivela sam bolno
secanje.
- Izuzetno bolno.
- Oprostite to Cu reCi da se zbog toga oseam bolje. Jer vi znate koliku tugu ljubav moe da
nanese.
- Da, znam.

- Ali moda Ce mir ipak doi, i moja tuga se uskoro okonati.

- Iskreno se nadam, ledi Mod - ree Gas.
IV
Etel je danima bila na velikim mukama zbog Ficove ponude. Dok je stajala u dvoritu iza kue
smrzavajui se i okreui ruicu na maini za
V
cedenje rublja, zamiljala je sebe u toj lepoj kui u Celsiju, s Lojdom koji trkara po bati dok ga
nadgleda brina dadilja. D a u t i s v e t o e l i , rekao je Fic, i ona je znala da je to istina.
Prepisae joj tu kuu. Vodie je
V
u Svajcarsku i na jug Francuske. Ako vrsto odlui da to uini, mogla bi da ga navede da joj da
doivotno izdravanje, pa bi imala prihod sve do smrti, ak i ako mu dosadi, iako je takoe znala da
se moe postarati da se to nikad ne desi.
To je sramotno i odvratno, rekla je sebi strogo. Postala bi ena kojoj se plaa za seks, a ta
drugo re prostitutka" znai? Nikad ne bi mogla
V
da pozove roditelje u svoju skrivenu kuu u Celsiju: odmah bi znali ta to znai.
Da li ona mari za to? Moda i ne, ali postoji jo toga to treba uzeti u obzir. Ona je od ivota
elela neto vie od puke udobnosti. Kao ljubavnica jednog milionera teko da bi mogla dalje da
vodi kampanju u ime ena iz radnike klase. S njenim politikim ivotom bilo bi svreno. Izgubila
bi kontakt s Bernijem i Mildred, a bilo bi joj neprijatno da se via ak i sa Mod.
Ali ko je ona da trai tako mnogo od ivota? Ona je Etel Vilijams, roena u kuici jednog
rudara! Kako moe da digne nos i odbije doivotnu blagodet? N i s i t i t e s re e , ree ona sebi,
iskoristivi jednu od Bernijevih izreka. A tu je i Lojd. Imao bi guvernantu, a Fic bi ga kasnije poslao
u neku skupu gospodsku kolu. Odrastao bi meu elitom i vodio lagodan ivot. Ima li Etel pravo da
mu to uskrati?
Nije bila nita blie odgovoru kada je otvorila novine u kancelariji koju je delila s Mod i
saznala za jo jednu dramatinu ponudu. Nemaki kancelar, Teobald fon Betman-Holveg je 12.
decembra predloio odravanje mirovnih pregovora sa Saveznicima.
Etel je bila ushiena. Mir! Je li to zaista mogue? Hoe li se Bili vratiti kui?
Francuski premijer je odmah tu notu opisao kao lukav potez, a ruski ministar spoljnih poslova
je osudio laljivi predlog" Nemaca, ali Etel je verovala da e reakcija Britanaca biti najvanija.
Lojd Dord nije drao nikakve javne govore, tvrdei da ga boli grlo. U decembru je polovina
londonske populacije bolovala od kalja i prehlade, ali je bez obzira na to Etel podozrevala da je
Lojd Dord samo hteo sebi da ostavi vremena da razmisli. To je shvatila kao dobar znak. Brz
odgovor bi znaio odbijanje; sve drugo je ulivalo nadu. B a rem r a z m i l j a o m i r u , pomisli ona
optimistino.
U meuvremenu je predsednik Vilson dodao ameriki teg na tas mira. Predloio je da kao
uvod u razgovore sve zaraene strane navedu svoje ciljeve, ta pokuavaju da postignu ratovanjem.

- To ih je posramilo - ree Berni Lekvit te veeri. - Zaboravili su zato su zapoeli rat. Sad se
bore samo zato to ele da pobede.
Etel se prisetila ta je gospoa Daja Konjeta rekla o trajku:
Ti mukarci, jednom kad se dokae, stalo im je samo da pobede. Nee da popuste, bez obzira na cenu.
Pitala se kako bi ena premijer reagovala na ponudu za sklapanje mira.
Ali Berni je bio u pravu, shvatila je u narednih nekoliko dana. Predlog predsednika Vilsona
naiao je na udnu tiinu. Nijedna zemlja nije odmah odgovorila. To je jo vie naljutilo Etel. Kako
mogu nastaviti da ratuju ako ne znaju ak ni za ta se bore?
Krajem te nedelje Berni je organizovao javni sastanak na kojem je trebalo da se prodiskutuje o
predlogu Nemake. Na dan sastanka, Etel se probudi i ugleda svog brata kako stoji pored njenog
kreveta u svojoj oker uniformi.
V
- Bili! - vrisnu ona. - Ziv si!
-I na jednonedeljnom odsustvu - ree on. - Ustaj iz kreveta, lenugo jedna.
Ona skoi na noge, obue penjoar preko spavaice i zagrli ga.
- O, Bili, tako sam srena to te vidim. - Onda primeti pruge na njegovom rukavu. - Sad si
narednik, je li?
-Jata.
- Kako si uao u kuu?
- Mildred je otvorila vrata. U stvari, ovde sam od sino.
- Gde si spavao?
Izgledao je postieno.
- Na spratu.
Etel se naceri.
- Sreno mome.
- Ona mi se stvarno svia, Et.
- Meni takoe - ree Etel. - Mildred je suvo zlato. Hoe li da se ozeni njom?
- Jata, ako preZivim rat.
- Ne smeta ti razlika u godinama?
- Njoj su dvadeset tri. Nije ona ba mnogo stara, nema trideset ili slino.
- A deca?
Bili slegnu ramenima.
- One su dobra deca, ali ak i da nisu, trpeo bih ih zbog nje.
- Zaista je voli.
- Nju nije teko voleti.
- Zapoela je mali privatan posao, mora da si video one silne eire gore kod nje u sobi.
- Jata. Dobro joj i ide, kako kaZe.
- Vrlo dobro. Ona je vredan radnik. Je li Tomi s tobom?
- Doli smo istim brodom, ali on je otiao vozom do Aberovena.
Lojd se probudio, video nepoznatog mukarca u sobi i zaplakao. Etel ga uze i uutka ga.

- Doi u kuhinju - ona e Biliju. - Spremiu nam neto za doruak. Bili sede i uze da ita
novine dok je ona spremala ovsenu kau. Malo
zatim, on ree:
- Prokletstvo. Prokleti Ficherbert je laprdao u javnosti, kako vidim. On pogleda ka Lojdu,
gotovo kao da bi se beba mogla uvrediti na taj
prezrivi pomen svog oca. Etel pogleda preko njegovog ramena. Ona proita:
MIR: VOJNICIPREKLINJU Negubite sad veru u nas!''
Ranjeni erl progovara
Jue je u Domu Cordova odran dirj/iv govor protiv novog predCoga nemakog kanceCara o
mirovnim pregovorima. (jovornik^je bio erl Ficher6ert, major VeCske peadije, koji se u Londonu oporavlja
odrana zadobijenih u bici kodSome.
Lord TicherSeit je izjavio da 6i pregovori o miru s Nemcima
predstavCjaCi izdaju svih Cjudi koji su dali svoje ivote u ovom ratu. ,,Mi verujemo da dobijamo i da
moemo postii potpunu po6ecCu pod usCovom da ne izgubite sad veru u nas", rekao je.
U svojoj uniformu, s povezom preko oka, nasConjen na taku, erC je ostavio jak^ utisak^u de6atnoj
dvorani. SasCuaCi su ga u apsoCutnoj tiini, i kficaCi mu kada je seo na mesto.
Bilo je jo mnogo toga na istu temu. Etel je bila zapanjena. Bilo je to sentimentalno
naklapanje, ali delotvorno. Fic inae nije nosio povez za oko, mora da ga je stavio radi utiska. Taj
govor e mnogo ljudi okrenuti protiv mirovnog plana.
Dorukovala je s Bilijem, presvukla se, zatim presvukla Lojda i izala. Bili je planirao da
provede taj dan s Mildred, ali obeao je da e doi na sastanak te veeri.
Kad je stigla u urednitvo Voj n i k o v e e n e , Etel je videla da su sve novine prenele vest o
Ficovom govoru. U nekoliko je bio predmet uvodnog lanka. Zauzimali su razliite stavove, ali
sloili su se da je taj govor mono odjeknuo.
- Kako neko moe da bude protiv same diskusije o miru? - ree ona Mod.
- Moe i sama da ga pita - ree Mod. - Pozvala sam ga na veeranji sastanak, i prihvatio je.
Etel se tre.
- Saekae ga topao prijem!
- Svakako se nadam da hoe.
Dve ene su provele dan radei na vanrednom izdanju novina s glavnim naslovom: M A L A
O PAS N O S T O D M I R f l . Mod se svidela ta ironija, ali Etel je mislila da je previe suptilna.
Kasno tog popodneva Etel je pokupila Lojda od ene koja ga je uvala, odvela ga kui i nahranila, i
stavila u krevet. Ostavila ga je na staranje Mildred, koja nije ila na politike skupove.
Kalvarija gospel hol se punio kad je Etel stigla, i uskoro je bilo mesta samo za stajanje. U
publici je bilo dosta vojnika i mornara u uniformama. Berni je predsedavao sastankom. Otvorio ga je
sopstvenim govorom, uspevi da bude dosadan uprkos saetosti, bio je slab govornik. Zatim je
prozvao prvog govornika, jednog filozofa s Oksfordskog univerziteta. Etel su razlozi za mir bili

poznatiji nego tom filozofu, i dok je on govorio ona je prouavala mukarce na podijumu koji su joj
se udvarali.
Fic je bio proizvod stotina godina bogatstva i kulture. Kao i uvek, bio je lepo obuen, uredno
podiane kose, belih aka i istih noktiju. Berni je poticao iz plemena progonjenih nomada koji su
preiveli zahvaljujui tome to su bili pametniji od svojih muitelja. Na sebi je imao svoje jedino
odeio, od teke tamnozelene oje. Etel ga nikad nije videla ni u emu drugom: leti je prosto skidao
sako.
Publika je sluala u tiini. Laburisti su imali podeljena miljenja o miru. Remzi Makdonald,
koji je govorio protiv rata u parlamentu 3. avgusta 1914, dao je ostavku na mesto predsednika
Laburistike partije poto je dva dana potom rat objavljen, i od tada su predstavnici laburista u
parlamentu podravali rat, kao i veina njihovih glasaa. Pristalice laburista su, meutim,
najskeptiniji pripadnici radnike klase, i imali su jaku manjinu koja se zalagala za mir.
Fic otpoe govorei o ponosnoj britanskoj tradiciji.
- Stotinama godina mi smo odravali ravnoteu sila u Evropi, obino tako to smo se stavljali
na stranu slabijih naroda, kako nijedna zemlja ne bi dominirala. Nemaki kancelar nita nije
rekao o uslovima mirovnog sporazuma, ali bilo kakva diskusija morala bi da pone od
trenutnog stanja - ree on. - Sklapanje mira u ovom trenutku znailo bi da e Francuska biti
poniena i liena dela svoje teritorije, dok bi Belgija postala satelitska drava". Nemaka bi
dominirala evropskim kontinentom istom vojnom silom. Ne smemo dozvoliti da se to desi.
Moramo se boriti do pobede.
Kada je diskusija otpoela, Berni ree:
- Erl Ficherbert je ovamo doao u isto privatnom svojstvu, ne kao vojni oficir, i dao mi je
svoju asnu re da vojnici u publici nee biti kanjavani ni zbog ega to budu rekli. Zaista,
ne bismo ni pozvali erla da prisustvuje ovom sastanku da je drugaije.
Berni je lino postavio prvo pitanje. Kao i obino, bilo je to dobro pitanje.
- Ako Francuska bude poniena i ostane bez dela svoje teritorije, to e destabilizovati Evropu,
prema vaoj analizi, erle Ficherberte.
Fic klimnu glavom.
- Ali ako Nemaka bude poniena i ostane bez Alzasa i Lorene, to bi se bez sumnje desilo, to
e stabilizovati Evropu.
Fic je u trenutku ostao bez teksta, Etel je videla to. Nije oekivao da e naii na tako jak otpor
ovde u Ist Endu. Intelektom nije bio ravan Berniju. Pomalo ga je saaljevala.
- Otkud ta razlika? - dovri Berni, i iz dela publike naklonjene miru zau se amor odobravanja.
Fic je brzo doao k sebi.
- Razlika postoji otuda - ree on - to je Nemaka agresor, brutalna, militaristika i okrutna, i
sklopimo li sada mir, zapravo emo nagraditi takvo ponaanje i ohrabriti ga u budunosti!
To je izazvalo klicanje meu pristalicama ratne opcije i Ficov obraz je bio spasen, ali bio je to
slab argument, pomisli Etel, i Mod ustade da to i kae.

- Rat nije izbio krivicom samo jedne nacije! - ree ona. - Postala je opta praksa da se krivica za
rat svaljuje na Nemaku, i nae militaristike novine podstiu verovanje u tu bajku. Mi
pamtimo invaziju Nemake na Belgiju i priamo o njoj kao da nije bila niim isprovocirana.
Zaboravili smo mobilizaciju est miliona ruskih vojnika na granici s Nemakom. Zaboravili
smo odbijanje Francuske da se proglasi neutralnom. - Nekoliko mukaraca ju je izvidalo.
Nikada vam nee klicati kad kaete da situacija nije tako jednostavna kao
t o I j u d i m i s l e , pomisli Etel ogoreno. - Ne kaem da je Nemaka neduna! - usprotivi se
Mod. - Kaem da nijedna drava nije neduna. Kaem da mi ne ratujemo za stabilnost
Evrope, niti za pravdu za Belgiju, niti da bismo kaznili nemaki militarizam. Ratujemo jer
smo previe ponosni da priznamo da smo pogreili!
Jedan vojnik u uniformi ustade da progovori, i Etel s ponosom vide da je to Bili.

- Ja sam se borio kod Some - otpoe on, i publika utihnu. - Zelim da vam kaem zato smo
tamo izgubili tako mnogo ljudi. - Etel u gromki glas i tiho ubeenje njihovog oca, i shvati da
je Bili mogao da postane sjajan propovednik. - Nai oficiri su nam rekli - on tu isprui ruku i
optuujui upre prstom u Fica - da e taj napad biti prost kao pasulj.
Etel vide kako se Fic nelagodno mekolji u svojoj stolici na podijumu.
Bili nastavi:
- Bilo nam je reeno da je naa artiljerija unitila neprijateljske poloaje, sravnila sa zemljom
njihove rovove i uruila njihova podzemna sklonita, i da emo, kad budemo stigli na drugu
stranu, zatei samo mrtve Nemce.
On se ne obraa ljudima na podijumu, primeti Etel, ve gleda svuda oko sebe, arajui
prodornim pogledom po publici, inei da sve oi budu uprte u njega.
- Zato su nam to rekli? - ree Bili, i sada pogleda pravo u Fica i progovori namerno
naglaavajui rei. - Lagali su nas. - Iz publike se podie amor odobravanja.
Etel vide kako se Ficovo lice smrailo. Znala je da je za ljude iz Ficove klase optuba za la
najgora od svih uvreda. Bili je to takoe znao. Bili ree:
- Nemaki poloaji nisu bili uniteni, to smo otkrili kada smo naleteli na mitraljesku vatru.
Reakcije iz publike postadoe glasnije. Neko doviknu:
- Sramota!
Fic ustade da progovori, ali Berni ree:
- Samo trenutak, molim vas, erle Ficherberte, dozvolite da govornik zavri izlaganje.
Fic sede, ustro vrtei glavom. Bili podie glas.
- Da li su nai oficiri proverili, izvianjem iz vazduha i slanjem patrola, koliku tetu je naa
artiljerija zapravo nanela nemakim poloajima i ljudstvu? Ako nisu, zato nisu?
Fic ponovo ustade, besan. Neki iz publike su klicali, drugi zvidali. On progovori.
- Vi ne razumete! - ree on.
Ali Bilijev glas je preovladao.
- Ako su znali istinu - povika on - zato su nas lagali?
Fic poe da vie, kao i polovina publike, ali Bilijev glas je nadjaao

sve.
- Hou da znam odgovor na jedno prosto pitanje! - zaurla on. - Jesu li nai oficiri budale, ili
laovi?
Etel je dobila pismo ispisano Ficovim krupnim, urednim rukopisom na njegovom skupom
papiru s grbom. Nije pomenuo sastanak u Aldgejtu, ve ju je pozvao da doe u Vestminstersku
palatu narednog dana, u utorak 19. decembra, da sedi na galeriji Doma komuna i prisustvuje prvom
govoru koji e Lojd Dord odrati kao premijer. Bila je uzbuena. Nikad nije pomislila da e videti
unutranjost Vestminsterske palate, a kamoli uti svog junaka kako se obraa parlamentu.
- ta misli, zato te je pozvao? - ree Berni te veeri, postavljajui kljuno pitanje kao i
obino.
Etel nije imala uverljiv odgovor. Potpuno nemotivisana ljubaznost nikad nije bila deo Ficovog
karaktera. On ume da bude irokogrud kad mu to odgovara. Berni se promuurno zapitao da li on
eli neto zauzvrat. Berni se vodio pameu vie nego intuicijom, ali je bez obzira na to osetio da
izmeu Etel i Fica postoji neka veza, i na to je odreagovao pomalo ljubavniki. Nije uinio nita
dramatino, jer Berni nije bio dramatian ovek, ali zadrao joj je aku u svojoj trenutak due nego
to je trebalo, priao joj na centimetar ili dva blie nego to je bilo ugodno, tapkao je po ramenu dok
joj se obraao, i pridravao je za lakat dok je silazila niza stepenice. Odjednom nesiguran, Berni je
instinktivno inio gestove koji su govorili da ona pripada njemu. Naalost, njoj je bilo teko da se ne
trgne kada bi on to uinio. Fic ju je surovo podsetio na to ta ne osea prema Berniju.
Mod je dola u kancelariju u utorak u pola jedanaest, i radile su zajedno celo jutro. Mod nije
mogla da napie tekst za naslovnu stranu sledeeg izdanja pre obraanja Lojda Dorda, ali bilo je
jo dosta toga u novinama: ponude za posao, oglasi dadilja, saveti doktora Grinvarda o zdravlju ena
i dece, recepti i pisma.
- Fic je van sebe od besa od onog sastanka - ree Mod.
- Rekla sam ti da e ga staviti na muke.
- Ne smeta njemu to - ree ona. - Bili ga je, meutim, nazvao laovom.
- Sigurna si da to nije zato to ga je Bili jednostavno nadigrao u toj raspravi?
Mod se tuno osmehnu.
- Moda.
- Samo se nadam da nee naterati Bilija da ispata zbog toga.
- Nee to uiniti - Mod e odluno. - Time bi prekrio datu re.
- Dobro.
Ruale su u jednom kafeu u Majl end roudu, D o b ro s t a j a l i t e z a v o z a e , kako je glasio
natpis na tabli, i zaista je bio pun vozaa malih kamiona. Osoblje za ankom veselo je pozdravilo
Mod. Sluili su pitu sa ostrigama i govedinom, u koju su dodavali jeftine ostrige da bi tedeli na
inae oskudnoj govedini.
Posle su se odvezle autobusom na drugi kraj Londona, do Vest Enda. Etel pogleda u ogromne
kazaljke Big Bena i vide da je pola etiri. Lojd Dord je trebalo da odri govor u etiri. Imao je
mo da okona rat i spase milione ivota. Hoe li to uiniti?

Lojd Dord se uvek borio za radniku klasu. Pre rata je s Domom lordova i kraljem vodio
borbu oko uvoenja penzija za stare. Etel je znala koliko to znai siromanim ljudima. Prvog dana
isplate penzija videla je videla je penzionisane rudare, nekad jake ljude, sad pogurene drhtave starce,
kako izlaze iz pote u Aberovenu i otvoreno plau to vie nisu bez prebijene pare. Tada je Lojd
Dord postao junak radnike klase. Dom lordova je hteo taj novac da potroi na Kraljevsku
mornaricu.
Mogla bih da napiem njegov dananji govor, pomisli ona. Rekla bih: - Postoje trenuci u ivotu
jednog oveka, i jedne nacije, kada je ispravno rei: Dao sam sve od sebe, i vie ne mogu, i stoga u
prekinuti svoju borbu i potraiti drugi put. U satu koji je za nama naredio sam prekid vatre du celog
britanskog fronta u Francuskoj. Gospodo, oruje je zautalo."
To bi se moglo uiniti. Francuzi bi bili besni, ali morali bi da se pridrue obustavi vatre, ili bi
rizikovali da Britanija sklopi mir odvojeno od njih, posle ega bi sigurno bili poraeni. Mirovni
sporazum teko bi pao Francuskoj i Belgiji, ali ne toliko teko koliko gubitak jo miliona ivota. Bio
bi to in dostojan velikog dravnika. Bio bi to ujedno i kraj politike karijere Lojda Dorda: glasai
ne bi birali oveka koji je izgubio rat. Ali kakav bi to velianstven kraj bio!
Fic je ekao u Centralnom predvorju. Gas Djuar je bio s njim. Bez sumnje sa istom dozom
zanimanja kao i svi ostali, ekao je da sazna kako e Lojd Dord reagovati na mirovnu inicijativu.
Oni se popee dugim stepenitem do galerije i zauzee svoja mesta s pogledom na salu za
veanje. Fic je sedeo s Eteline desne strane, a Gas s leve. Ispod njih, redovi zelenih konih klupa s
obe strane ve su bili ispunjeni poslanicima, osim nekoliko mesta u prvom redu koji su po tradiciji
bili rezervisani za ministre kabineta.
- Svaki poslanik mukarac - ree Mod glasno.
Razvodnik, od glave do pete u formalnom dvorskom odelu sa sve pantalonama od baruna
koje su sezale do kolena i belim dokolenicama, prosikta arogantno:
- Tiina, molim!
Jedan od poslanika iz zadnjih redova je stajao, ali niko ga nije sluao. Svi su ekali novog
premijera. Fic tiho ree Etel.
- Tvoj brat me je uvredio.
- Siroti stvore - Etel e sarkastino - da ti nisu povreena oseanja?
- Ljudi su izazivali na dvoboje i za manje od toga.
- Eto jedne razumne zamisli za dvadeseti vek.
Njena poruga ga nije dotakla.
- Zna li on ko je Lojdov otac?
Etel je oklevala, ne elei da mu kae, ali ni da lae. Njeno oklevanje mu je reklo ono to je
eleo da zna.
- Jasno mi je - ree on. - To objanjava njegov optuujui nastup.
- Mislim da nema potrebe da trai neki skriveni motiv - ree ona.
- Zar ne misli da je ono to se desilo kod Some dovoljno da dovede vojnike do besa?
- Trebalo bi ga oterati na vojni sud zbog drskosti.

- Ali obeao si da...

- Jesam - on e ljutito. - Naalost, jesam.
Lojd Dord ue u salu.
Niska, mrava figura u formalnom dnevnom odelu, s poduom, pomalo zaputenom kosom, i
gustim brkovima, sada potpuno belim. Bilo mu je pedeset tri godine, ali bio je lakog koraka i, dok je
sedao govorei neto jednom poslaniku, Etel ugleda eretski osmeh koji je vidala na novinskim
fotografijama. Poeo je da govori u etiri i deset. Glas mu je bio pomalo promukao, i napomenuo je
da ga boli grlo. Zastao je, pa rekao:
- Danas izlazim pred Dom komuna s najstranijom odgovornou koja moe pasti na plea
ivom oveku.
D o b a r p o e t a k , pomisli Etel. Barem nee odbaciti nemaki predlog kao nevaan trik ili
diverziju, kao to su to uinili Francuzi i Rusi.
- Bilo koji ovek ili grupa ljudi koji bi tato, ili bez dovoljno dobrog razloga, produavali
uasan sukob poput ovog imali bi na dui zloin koji ni sva mora ovog sveta ne bi mogla
oprati.
Bio je to biblijski momenat, pomisli Etel, baptistiko pozivanje na spiranje od greha. Ali onda
je, poput propovednika, dao suprotnu izjavu.
- Ma koji ovek ili grupa ljudi koji bi zbog iscrpljenosti ili oaja odustali od borbe u trenutku
kada je uzvieni cilj radi kojeg smo i stupili u tu borbu skoro postignut bili bi krivi za
najskuplje poltronstvo koje je ikada poinio neki zvaninik.
Etel se promekolji s nelagodom. Na koju e se stranu okrenuti? Prisetila se dana kada su u
Aberoven stigli telegrami, i ponovo videla lica oaloenih. Lojd Dord, od svih politiara, sigurno
nee dozvoliti da se taj jad nastavi ako je u njegovoj moi da ga sprei? Ako to dozvoli, koja je
uopte svrha njegovog bavljenja politikom?
Citirao je Abrahama Linkolna.
- Mi prihvatamo ovaj rat zbog cilja, i to vrednog cilja, i rat e se zavriti kad taj cilj bude
postignut.
To je zvualo zloslutno. Etel je poelela da ga pita koji je to cilj.
Vudro Vilson je bio postavio isto to pitanje, ali nije dobio odgovor. Nikakav odgovor ni sada
nije dat. Lojd Dord ree:
- Ima li izgleda da emo postii taj cilj time to emo prihvatiti predlog nemakog kancelara?
To je jedino pitanje koje sebi treba da postavimo.
Etel oseti ozlojeenost. Kako o tom pitanju moe da se raspravlja ako niko ne zna koji je cilj
rata? Lojd Dord povisi ton, poput propovednika koji se sprema da govori o paklu.
- Prihvatiti poziv Nemake, koja sebe proglaava pobednikom, bez ikakvog znanja o
predlozima koje ona nudi, za odravanje mirovne konferencije... - tu je zastao i osvrnuo se po
sali, prvo ka liberalima iza sebe i nadesno, zatim preko prostorije do konzervativaca sa
suprotne strane - ... bilo bi kao proturiti glavu kroz omu iji se kraj nalazi u rukama
Nemake!

Salom se razlee urlik odobravanja poslanika. Odbacio je mirovnu ponudu. Pokraj Etel, Gas
Djuar zagnjuri lice u ake. Etel ree glasno:
V
- Sta je s Alinom Priardom, koji je poginuo kod Some?
Razvodnik ree:
- Tiina, tamo!
Etel ustade.
- Narednik Douns zvani Prorok, mrtav! - uzviknu ona.
Fic ree:
- Uuti i sedi, zaboga!
Dole u sali Lojd Dord je nastavio da govori, mada su jedan ili dvojica poslanika gledali gore
ka galeriji.
- Klajv Pju! - viknu ona iz sveg glasa.
Dva razvodnika pooe k njoj, po jedan sa svake strane.
- Levelin Pegavi!
Razvodnici je zgrabie za miice i povedoe napolje.
- Doi Ponti! - vrisnu ona, i oni je odvukoe kroz vrata.

DVADESETDRUGO POGLAVLJE
Januar i februar 1917.
Valter fon Ulrih je sanjao da se vozi koijom i da ide da se vidi s Mod. Koija je ila nizbrdo, i
poela opasno da ubrzava, poskakujui po neravnom putu. On je povikao: U s p o r i , u s p o r i ! ,
ali koija nije mogao da ga uje od topota kopita, koja su zaudo zvuala kao brundanje
automobilskog motora. Uprkos toj nepravilnosti, Valter je strahovao da e se odbegla koija
razlupati i da on nikad nee stii do Mod. Ponovo je pokuao da naloi koijau da uspori, i
naprezanje od vikanja ga je probudilo.
U stvarnosti se nalazio u automobilu, mercedesu 37/95, kojim je upravljao ofer, i koji se
kretao umerenom brzinom po dombastom putu
V
u Sleziji. Njegov otac je sedeo pored njega, puei cigaru. Napustili su Berlin u ranim satima tog
jutra, obojica umotana u krznene kapute, bila su to otvorena kola, i bili su na putu ka istonom tabu
visoke komande.
Taj san je bilo lako protumaiti. Saveznici su prezrivo odbacili mirovnu ponudu, koju se Valter
toliko trudio da progura. To odbijanje je ojaalo ruku nemake vojske, koja je elela da nastavi s
podmornikim ratovanjem, potapajui svaki brod u ratnoj zoni, vojni ili civilni, putniki ili teretni,
kako bi naterala Britaniju i Francusku da se predaju tako to e ih izgladneti. Politiari, pre svega
kancelar, strahovali su da je to put koji vodi u poraz, jer su postojale anse da to uvue Sjedinjene
Drave u rat, ali podmorniari" su prevladali. Kajzer je pokazao koju opciju podrava time to je
agresivnog Artura Cimermana unapredio u ministra spoljnih poslova. Valter je sanjao da hrli ka
katastrofi.
Valter je verovao da za Nemaku najveu opasnost predstavljaju Sjedinjene Drave. Cilj
nemake politike trebalo bi da bude da dri Ameriku podalje od rata. Istina, Nemaka je gladovala
zbog saveznike blokade njenih luka. Rusija, meutim, nee moi jo dugo da izdri, a kad
kapitulira, Nemaka e pregaziti bogate zapadne i june predele ruskog carstva, s nepreglednim
kukuruznim poljima i nepresunim izvorima nafte. I celokupna nemaka armija moi e onda da se
koncentrie na Zapadni front. To im je jedina nada.
Ali hoe li kajzer to uvideti?
Konana odluka bie doneta danas.
Slabana zimska zora razlivala se seoskim krajolikom mestimino posutim snegom. Valter se
oseao kao zabuant, tako daleko od ratita.
- Trebalo je da se vratim na front jo pre nekoliko nedelja - ree on.

-Vojska te oigledno eli u Nemakoj - ree Oto. - Cene te kao obavetajnog analitiara.
- Nemaka je puna starijih ljudi koji bi taj posao mogli da obavljaju barem jednako dobro kao
ja. Jesi li potegao neke veze?
Oto slegnu ramenima.
- Ako bi se oenio i dobio sina, mislim da bi te premestili gde god eli.
Valter e s nevericom:
- Zadrava me u Berlinu da bi me naterao da se oenim Monikom fon der Helbard?
- Nemam mo da uinim to. Ali moda u visokoj komandi postoje ljudi koji razumeju potrebu
da se plemike loze ouvaju.
Bilo je to podmuklo, i Valter htede da se pobuni, ali kola utom skrenue s puta, prolazei kroz
ukraenu kapiju, i stupie na dugi prilaz oivien ogoljenim drveem i snegom posutim travnjakom.
Na kraju prilaza se nalazila ogromna kua, najvea koju je Valter video u Nemakoj.
- Dvorac Ples? - ree on.
- Tako je.
- Ogroman je.
- Tri stotine prostorija.
Oni izaoe iz kola i udoe u hol veliine onog na eleznikoj stanici. Zidovi su bili ukraeni
medveim glavama, a masivno mermerno stepenite vodilo je do prostranih soba na prvom spratu.
Valter je pola svog ivota proveo u velelepnim zgradama, ali ova je bila izuzetna.
Priao im je jedan general, i Valter je prepoznao Fon Henera, prijatelja svog oca.
- Imate vremena da se osveite i doterate, ako budete brzi - ree on s prijateljskom
uurbanou. - Oekuju vas u dravnikoj trpezariji za etrdeset minuta. - On pogleda u
Valtera. - Ovo mora da je va sin.
Oto ree:
- On je u obavetajnom odeljenju.
Valter je odseno salutirao.
- Znam. Ja sam stavio njegovo ime na spisak. - General se obrati Valteru. - Verujem da
poznaje Ameriku?
- Proveo sam tri godine u naoj ambasadi u Vaingtonu, gospodine.
- Odlino. Ja nikad nisam bio u Sjedinjenim Dravama. Kao ni tvoj
otac. Niti veina ljudi ovde, s asnim izuzetkom naeg novog ministra spoljnih poslova.
Dvadeset godina ranije, Artur Cimerman se vratio u Nemaku iz Kine preko Sjedinjenih
Drava, kada je putovao vozom od San Franciska do Njujorka, i zbog tog iskustva smatrali su ga
strunjakom za Ameriku. Valter ne ree nita. Fon Hener ree:
- Her Cimerman me je zamolio da vas obojicu konsultujem u vezi s neim. - Valter bee
polaskan ali zbunjen. Zato bi novi ministar spoljnih poslova traio njegovo miljenje? - Ali
imaemo vie vremena za to kasnije.
Fon Hener pozva rukom jednog slugu u starinskoj livreji, koji ih odvede do spavae sobe.
Pola sata kasnije bili su u trpezariji, sada pretvorenoj u salu sa sastanke. Osvrui se okolo, Valter se

zapanjio to vidi da.je prisutan skoro svaki ovek koji je u Nemakoj slovio za vanu osobu,
ukljuujui kancelara, Teobalda fon Betman-Holvega, kratko podiane kose skoro potpuno sede u
ezdesetoj godini ivota. Veina visokih vojnih komandanata nemake vojske sedela je za jednim
dugim stolom. Za ljude nieg ranga, poput Valtera, bio je predvien niz stamenih stolica poreanih
uza zid. Jedan autant je podelio nekoliko primeraka nekog memoranduma od dvesta strana. Valter
pogleda preko oevog ramena u taj dokument. Video je grafikone s tonaom koja je ulazila i izlazila
iz britanskih luka, tabele sa uestalou teretnog transporta i prostora, kalorijske vrednosti britanskih
obroka, ak i kalkulaciju o tome koliko vune stane u jednu damsku suknju.
V
Cekali su dva sata, a zatim je u salu uao kajzer Vilhelm, u generalskoj uniformi. Svi su
poskakali na noge. Njegovo velianstvo je izgledalo bledo i mrzovoljno. Nekoliko dana ga je delilo
od pedeset osmog roendana. Kao i uvek, drao je sasuenu levu ruku nepominu uz telo, trudei se
da je uini to neupadljivijom. Valter otkri da mu je teko da prizove ono oseanje radosne odanosti
koje ga je tako lako obuzimalo kad je bio deak. Vie nije mogao da se pretvara da je kajzer mudri
otac svog naroda. Vilhelm II je previe oigledno bio nimalo izuzetan ovek potpuno obezglavljen
dogaajima. Nesposoban, zbunjen, i vidno nesrean, on je bio ivi dokaz protiv nasledne monarhije.
Kajzer se osvrnu okolo, klimnuvi glavom jednom ili dvojici svojih miljenika, ukljuujui
Ota, pa sede i pokaza rukom ka Heningu fon Holcendorfu, sedobradom naelniku Admiraliteta.
Admiral poe da besedi, citirajui iz svog memoranduma: broj
podmornica koje mornarica moe da odrava u svakom trenutku na moru, tonau namirnica
neophodnu Saveznicima da se odravaju u ivotu, i brzinu kojom mogu da nadomeste potopljena
plovila.
- Po mom proraunu, moemo da potopimo eststo hiljada tona brodskog tovara meseno - ree
on.
Bio je to impresivan podatak, svaka izjava podrana brojevima. Valter je bio sumnjiav samo
zato to je admiral bio previe precizan, previe siguran: rat valjda nije tako predvidljiv? Fon
Holcendorf pokaza prema jednom dokumentu na stolu uvezanom trakom, po svoj prilici carskom
nareenju da se otpone s neogranienim podmornikim ratovanjem.
- Ako Vae velianstvo danas odobri moj plan, garantujem da e Saveznici kapitulirati za tano
est meseci. - On sede.
Kajzer pogleda u kancelara. S a d a e m o , pomisli Valter, u t i rea l n i j u p roc e n u . Betman
je bio kancelar sedam godina i, za razliku od vladara, razumeo je sloenost meunarodnih odnosa.
Betman je zloslutno govorio o ulaenju Amerikanaca u rat i nebrojenim resursima i ljudstvu
Sjedinjenih Amerikih Drava, o njihovim zalihama i novcu. U odbranu svog stava citirao je svakog
starijeg Nemca koji je poznavao mo Sjedinjenih Drava. Ali na Valterovo razoaranje, delovao je
kao ovek koji to odrauje samo radi reda. Verovatno veruje da je kajzer ve doneo odluku. Je li
ovaj sastanak sazvan samo da bi se ratifikovala odluka koja je ve doneta? Je li Nemaka osuena
na propast?

Kajzera nije dugo drala panja kada bi sluao ljude koji se nisu slagali s njim, i dok je njegov
kancelar govorio on se vrpoljio, nestrpljivo gunao i pravio grimase neodobravanja. Betman poe da
se koleba.
- Ako vojni autoriteti smatraju da je podmorniko ratovanje od kljune vanosti, nisam u
poziciji da im protivreim. S druge stra'ne...
Nikad nije stigao da zavri tu misao. Fon Holcendorf skoi na noge i prekide ga.
- Jamim svojom rei pomorskog oficira da nijedan Amerikanac nee nogom kroiti na
evropski kontinent! - ree on.
To j e a p s u rdn o , pomisli Valter. K a k v e v e z e n j e g o v a re m o r n a r i k o g o f i c i r a
i m a s b i l o i m ? Ali to je ostavilo jai utisak od svih njegovih statistikih podataka. Kajzer se
razvedri, a nekoliko drugih mukaraca zaklima glavama u znak odobravanja.
Cimlo se da je Betman digao ruke. Telo mu je klonulo u stolici, sva napetost je nestala s njegovog
lica, i on progovori poraenim glasom.
- Ako nas uspeh vabi, mi moramo za njim - ree on.
Kajzer dade znak rukom, i Fon Holcendorf gurnu uvezani dokument preko stola. N e , pomisli
Valter, n e s m e m o d o n e t i o v a k o s u d b o n o s n u o d l u k u n a t a k o n e o d g o v a r a j u i m
osnovama!
Kajzer uze pero i potpisa se: Vilhelm, I. R. On spusti pero na sto i ustade. Svi u prostoriji
poskakae na noge.
Ovo ne moe biti kraj, pomisli Valter.
Kajzer izae iz prostorije. Napetost se rasprila, i salom se razlee agor. Betman ostade da
sedi na svom mestu, zurei u sto. Izgledao je kao ovek koji se sreo sa svojom propau. Mrmljao je
neto, i Valter prie blie da poslua. Bila je to latinska fraza: f i n i s G e r m a n i e , k r a j N e m a k e .
General Fon Hener se pojavi i ree Otu:
- Ako biste poli sa mnom, imaemo privatan ruak. I vi, mladiu.
Odveo ih je u jednu sporednu prostoriju gde je bila posluena hladna
zakuska. Dvorac Ples je sluio kao kajzerova rezidencija, tako da je hrana bila dobra. Valter je bio
ljut i depresivan, ali kao i svi ostali u Nemakoj, bio je gladan, i napunio je tanjir do vrha hladnom
piletinom, salatom od krompira i belim hlebom.
- Ministar spoljnih poslova Cimerman predvideo je dananju odluku - ree Fon Hener. - On
eli da zna ta moemo uiniti da obeshrabrimo Amerikance.
anse za to su male, pomisli Valter. Budemo li potapali amerike brodove i davili amerike graane,
nema mnogo toga to emo moi da uradimo da ublaimo udarac.
General nastavi:
- Moemo li, na primer, da podstaknemo proteste 1.300.000 Amerikanaca koji su roeni ovde u
Nemakoj?
Valter zastenja u sebi.
- Nipoto - ree on. - To je pria za malu decu.
Njegov otac se brecnu:

- Pazi kako pria sa svojim stareinama.

Fon Hener naini pomirljiv gest.
Pusti momka neka kae ta misli, Oto. Voleo bih da ujem njegovo iskreno miljenje. Zato to
mislite, majore?
Valter ree:
Oni ne vole zemlju svojih otaca. Zato mislite da su otili? Moda jedu wurst i piju pivo, ali
oni su Amerikanci i borie se za Ameriku.
- ta je s onima roenim u Irskoj?
Ista pria. Oni mrze Britance, naravno, ali kad nae podmornice ponu da ubijaju Amerikance,
nas e mrzeti vie.
Oto e iznervirano:
Kako predsednik Vilson moe da nam objavi rat? Upravo je ponovo izabran za predsednika
kao ovek koji je Ameriku sauvao od rata!
Valter slegnu ramenima.
To mu na neki nain olakava posao. Ljudi e verovati da nije imao drugog izbora.
Fon Hener ree:

- ta bi moglo da ga sprei da to uradi?

- Zatita za brodove neutralnih zemalja...
- Ne dolazi u obzir - prekide ga otac. - Podmorniko ratovanje bez ogranienja znai upravo to,
bez ogranienja. To je ono to je mornarica elela, i Njegovo velianstvo im je to dalo.
Fon Hener ree:
- Ako Vilsona nee muiti domaa pitanja, postoje li izgledi da mu panju odvuku
meudravna deavanja na njegovoj hemisferi? - On se okrenu ka Otu. - U Meksiku, na
primer?
Oto se nasmei, izgledajui zadovoljno.
- Setili ste se Ipirange. Moram da priznam, bio je to mali trijumf agresivne diplomatije.
Valter nikad nije delio oevo likovanje u vezi s incidentom sa isporukom oruja koje je
Nemaka poslala Meksiku. Oto i njegovi poslunici napravili su budalu od Vilsona, i jo bi se moglo
desiti da zaale zbog toga.
- A sad? - ree Fon Hener.
- Najvei deo amerikih snaga je u Meksiku ili je stacioniran na granici - ree Valter. - Toboe
jure nekog bandita po imenu Pano Vilja, koji pljaka u pograninoj oblasti. Predsednik
Karanza kipti od gneva zbog krenja njegovog teritorijalnog suvereniteta, ali ne moe bogzna
ta da uini s tim.
- Ako bismo mu mi pomogli, da li bi to promenilo ita?
Valter razmisli o tome. Takvo diplomatsko izazivanje nevolje inilo mu se rizinim, ali
njegova dunost je bila da na pitanja odgovara to je preciznije mogao.
- Meksikanci smatraju da su im oteti Teksas, Novi Meksiko i Arizona. Sanjaju da povrate te
teritorije, ba kao to Francuzi uzaludno

sanjaju da e povratiti Alzas i Lorenu. Predsednik Karanza je moda dovoljno glup da poveruje da je to
mogue ostvariti.
Oto e oduevljeno:
- U svakom sluaju, sam pokuaj bi Amerikancima odvratio panju od Evrope!
- Na neko vreme - sloi se Valter nevoljno. - Na due staze bi nae uplitanje moglo da ojaa
pozicije onih Amerikanaca koji bi eleli da njihova zemlja ue u rat na strani Saveznika.
V
- Kratkoroan uinak je ono to nas zanima. Cuo si Fon Holcendorfa, nae podmornice e
baciti Saveznike na kolena za pet meseci. Sve to mi elimo jeste da toliko dugo neim
zaokupimo Amerikance.
Fon Hener ree:
V
- Sta je s Japanom? Postoje li anse da se kosooki ubede da napadnu Panamski kanal, ili ak
Kaliforniju?
- Realno, ne - Valter e odseno.
Ta diskusija je sve vie zalazila u domen fantazije. Ali Fon Hener je bio uporan.
- Pa ipak, sama pretnja od izbijanja sukoba mogla bi da vee vie amerikih trupa za njihovu
Zapadnu obalu.
- Da, pretpostavljam da bi mogla.
Oto obrisa usta salvetom.
- Sve ovo je vrlo zanimljivo, ali moram da vidim da li sam potreban Njegovom velianstvu.
Oni ustadoe. Valter ree:
- Ako smem da primetim, generale...
Njegov otac uzdahnu, ali Fon Hener ree:
- Molim vas, recite.
- Verujem da je sve to vrlo opasno, gospodine. Ako se prouje da su nemake voe makar
razgovarale o podsticanju sukoba u Meksiku i ohrabrivanju japanske agresije u Kaliforniji,
amerika javnost e se toliko uzburkati da do objave rata moe doi mnogo bre, ako ne i
trenutno. Izvinite ako istiem ono to je oigledno, ali ovaj razgovor treba da ostane u
najstrooj tajnosti.
- U redu - ree Fon Hener. Nasmei se Otu. - Va otac i ja jesmo stara generacija, naravno, ali
jo uvek znamo poneto. Moete se uzdati u nau diskreciju.

Fic je bio zadovoljan to je nemaki mirovni predlog s prezirom odbijen, i ponosan na svoju
ulogu u tom procesu, ali kad se sve okonalo u njega poe da se uvlai sumnja.
Razmiljao je o tome, hodajui, ili, bolje reeno, epajui, Pikadilijem ujutru u sredu 17.
januara, na putu ka svojoj kacelariji u Admiralitetu. Mirovni pregovori bi bili lukav nain da Nemci
konsoliduju ono to su ve bili zadobili, i da legitimiu svoj posed nad Belgijom, severoistonom

Francuskom i delovima Rusije. Za Britaniju bi uee u takvim razgovorima bilo ravno priznavanju
poraza. Ali Britanija jo nije bila pobedila.
Govor Lojda Dorda o borbi do kraja naiao je na dobar odziv u novinama, ali svi razumni
ljudi su znali da je to sanjarenje. Rat e se nastaviti, moda jo godinu dana, ili due. I ako
Amerikanci ostanu neutralni, moda e se i zavriti mirovnim pregovorima. ta ako niko ne bude u
stanju da dobije ovaj rat? Jo milion ljudi e poginuti bez razloga. Fica je proganjala misao da je
Etel moda ipak bila u pravu.
V
Sta ako Britanija izgubi? Nastupie finansijska kriza, nezaposlenost i siromatvo. Ljudi iz
radnike klase poee da slede Etelinog oca i govore da im nikad nije bila data prilika da glasaju za
rat. Gnev naroda prema vladajuoj klasi ne bi znao za granice. Protesti i marevi pretvorili bi se u
bune. Pre samo malo vie od sto godina Pariani su pogubili svog kralja i najvei deo plemstva.
Hoe li Londonci uiniti isto? Fic je zamislio sebe, vezanih ruku i nogu, kako ga na konjskoj
zaprezi vode na gubilite, dok ga masa pljuje i vrea. Jo gore, video je kako se to isto deava s
Mod, tetkom Herm i Beom, i Dekom. On potisnu tu komarnu misao iz glave.
E t e l j e p r a v a m a l a o p a s n i c a , pomisli on s meavinom divljenja i ala. Bio je obamro
od sramote kada su njegovu gou izbacili s galerije tokom govora Lojda Dorda, ali je u isto
vreme otkrio da ga ona samo jo vie privlai. Naalost, okrenula se protiv njega. Poao je napolje
za njom i sustigao je u Centralnom predvorju, a ona ga je napala, krivei njega i njemu sline za
produavanje rata. Iz naina na koji je priala s njim, ovek bi pomislio da je svakog vojnika koji je
poginuo u Francuskoj ubio Fic lino.
V
Bio je to kraj njegovog plana o stanu u Celsiju. Poslao joj je nekoliko poruka, ali ona nije
odgovorila. To razoaranje ga je teko pogodilo. Kad bi razmiljao o sladostrasnim popodnevima
koja su mogli da provode zajedno u tom ljubavnom gnezdu, taj gubitak mu je zadavao jak bol u
grudima. Meutim, jeste naao izvesnu utehu. Bea je primila k srcu njegov prekor. Sada ga je
putala u svoju spavau sobu, obuena u lepe spavaice, nudei mu svoje mirisno telo ba kao kada
su se venali. Na kraju krajeva, ona je dobro odgojena ena iz aristokratske porodice i znala je emu
supruga slui.
Razmiljajui o poslunoj kneginji i neodoljivoj aktivistkinji, on ue u zgradu Starog
admiraliteta da bi otkrio jedan delimino deifrovan telegram na svom stolu. Bio je naslovljen sa:
Berlin zu Washington. W. 158.16. januar 1917.
Fic automatski pogleda kraj telegrama, da vidi ko ga je uputio. Tu je stajalo ime:
Zimmermann.
To mu je odmah pobudilo zanimanje. Bila je to poruka nemakog ministra spoljnih poslova
upuena nemakom ambasadoru u Sjedinjenim Dravama. Fic je olovkom napisao prevod,
stavljajui upitnike i kvaice tamo gde grupe ifara nisu bile odgonetnute.
U najveoj tajnosti za Cinu infbrmaciju Vae ekseCencije i da 6ude predato carskom ministru u
(PMeksiku?)sa xyyxbez6edhimputem.

Upitnici su oznaavali grupu ifara ije znaenje nije bilo zasigurno odgonetnuto. Deifranti
su pogaali. Ako su u pravu, ova poruka je upuena nemakom ambasadoru u Meksiku. Prosto je
bila poslata posredstvom njihove ambasade u Vaingtonu. M e k s i k o , pomisli Fic. B a u d n o .
Naredna reenica bila je potpuno deifrovana.
PredCaemo da se 1. fe6ruara otpone s neogranienim pocCmornikim ratovanjem.
- Boe moj! - Fic e naglas. To se oekivalo sa strahom, ali ovo je bila nedvosmislena potvrda,
i to s datumom poetka! Ta vest e izazvati buru u Sobi 40.
TrucCiemo se, meutim, da zadrimo Ameriku neutraCnomu tome ne
uspemo, predCoiemo (PMeksiku?) skfapanje saveza na sCedeim osnovama: voenje rata, zakCjuivanje
mira.
- Savez s Meksikom? - Fic e samom sebi. - Ovo je opasna stvar. Amerikanci e da polude!
Vaa ekseCencija tre6a za sada da o6avestiprecCsednika tajno rat sa SAD xxxxi u isto vreme da
pregovara izmeu nas i Japana nae podmornice e primorati EngCesku na mir u roku od nefbCikb meseci.
Potvrdite da ste primiCi ovu poruku.
Fic podie glavu i susrete pogled mladog Karvera koji je, to mu je sad postalo jasno, drhtao
od uzbuenja.
- Mora da ste proitali Cimermanovu presretnutu poruku - ree potporunik.
- Takvu kakva jeste - Fic e mirno. Bio je euforian kao i Karver, ali je to bolje prikrivao. Zato je poruka tako loe deifrovana i nepovezana?
- Napisana je novim iframa koje nismo jo u potpunosti rastumaili. Bez obzira na to, poruka
je vraki uzbudljiva, zar ne?
Fic ponovo baci pogled u svoj prevod. Karver nije preterivao. Ta poruka je delovala kao
pokuaj Nemake da sklopi savez s Meksikom protiv Sjedinjenih Drava. Bilo je to senzacionalno.
To bi ak moglo dovoljno da naljuti amerikog predsednika da objavi rat Nemakoj.
Ficov puls se ubrza.
- Slaem se - ree on. - I idem s ovom informacijom pravo kod
V
Zmirkavog Hola. - Kapetan Vilijam Redinald Hol, ef Mornarike obavetajne slube, patio je od
hroninog facijalnog tika, po emu je i dobio nadimak; ali s njegovim rasuivanjem bilo je sve u
redu. - Postavljae mi pitanja, i moram imati spremne odgovore. Kakve su anse da deifrujemo ceo
tekst?
- Trebae nam nekoliko nedelja da razbijemo novu ifru.
Fic razdraeno zastenja. Rekonstrukcija novog ifarskog sistema koji se zasniva na
prethodnim principima bio je mukotrpan posao koji se nije mogao pourivati. Karver nastavi:
- Ali primeujem da poruku treba proslediti iz Vaingtona do Meksika. Na toj relaciji jo se
slue starom diplomatskom ifrom koju smo razbili pre vie od godinu dana. Moda bismo
mogli da pribavimo kopiju te prosleene poruke?
- Moda bismo i mogli! - Fic e oduevljeno. - Imamo agenta u telegrafskom centru u Meksiko
Sitiju. - Poe da razmilja unapred. - Kad otkrijemo ovo svetu...

Karver e nervozno:
- Ne moemo to da uradimo.
- Zato?
- Nemci e znati da itamo njihove poruke.
Fic uvide da je on u pravu. Bio je to stalni problem tajne slube: kako koristiti dobijene
informacije a da se ne otkrije njihov izvor. On ree:
- Ali ovo je toliko vano da bi moda trebalo da rizikujemo.
- Sumnjam. Ovo odeljenje je obezbedilo previe pouzdanih informacija. Nee hteti to da
ugroze.
- Do avola! Nije valjda mogue da smo naili na neto ovako a da smo bespomoni da ga
iskoristimo?
Karver slegnu ramenima.
- To se deava u ovom poslu.
Fic nije bio spreman da to prihvati. Ulazak Amerike u rat mogao bi da znai pobedu za
Saveznike. To je sigurno vredno bilo koje rtve. Ali znao je dovoljno o vojsci da mu bude jasno
kako e neki ljudi pokazati vie hrabrosti i nepokolebljivosti branei neko odeljenje nego neko
uporite. Karverovi prigovori morali su biti shvaeni ozbiljno.
- Potreban nam je paravan - ree on.
- Hajde da kaemo da su Amerikanci presreli telegram - ree Karver.
Fic klimnu glavom.
- On treba da bude prosleen iz Vaingtona u Meksiko, tako da bismo mogli rei da ga je
amerika vlada dobila od Vestern juniona.
- Vestern junionu se to moda nee dopasti...
- Nek se nose. E sad, kako da maksimalno iskoristimo ovu informaciju? Hoe li naa vlada
objaviti vest? Hoemo li je dati Amerikancima? Hoemo li nahukati neku treu stranu da
izazove Nemce?
Karver podie obe ruke kao da se predaje.
- Ostao sam bez ideja.
- Ja nisam - Fic e, odjednom inspirisan. - I tano znam kome da se obratim za pomo.
III

Fic se sastao s Gasom Djuarom u jednom pabu u junom Londonu pod nazivom P r s t e n .
Na Ficovo iznenaenje, Djuar je bio ljubitelj boksa. Kao tinejder je poseivao dokove u
Bafalu, a na svojim putovanjima irom Evrope, onda 1914, odlazio je na boks meeve u svakoj
prestonici. S v o j h o b i j e d r a o u t a j n o s t i , pomisli Fic kiselo: boks nije bio ba popularna tema
za razgovor na ajankama u Mejferu.
U P r s t e n su, meutim, navraali pripadnici svih klasa. Gospoda u veernjim odelima
pomeana s lukim radnicima u poderanim kaputima. Ilegalni kladioniari uzimali su opklade na

svakom oku dok su konobari raznosili pune posluavnike piva u kriglama. Vazduh je bio nabijen
dimom cigara, lula i cigareta. Nije bilo mesta za sedenje i nije bilo ena.
Fic je pronaao Gasa zadubljenog u razgovor s jednim Londoncem slomljenog nosa, kako se
raspravlja o amerikom bokseru po imenu Dek Donson, prvom crnoputom prvaku sveta u tekoj
kategoriji, zbog ijeg su braka s jednom belom enom hrianski svetenici poeli da pozivaju na
lin. Londonac je razdraivao Gasa stavljajui se na stranu svetenstva.
Fic je potajno gajio nadu da e se Gas moda zaljubiti u Mod. Njih dvoje bi bili dobar spoj.
Oboje su bili intelektualci, liberali, oboje strahovito ozbiljni po pitanju svega, uvek s knjigom u ruci.
Djuarovi su pripadali onome to su Amerikanci nazivali starim bogataima, neem najbliem
plemstvu to su imali. Uz to, i Gas i Mod su bili pacifisti. Mod je oduvek bila udno zagrejana za
okoanje rata, Fic nije imao pojma zato. Gas je pak duboko potovao oveka za koga je radio,
Vudroa Vilsona, koji je mesec dana ranije odrao govor pozivajui na mir bez pobede", a ta fraza je
dovodila do besa Fica i veinu britanskih i francuskih voa.
Meutim, zajednika interesovanja koja je Fic uoio kod Gasa i Mod nisu nikuda odvela. Fic
je voleo svoju sestru, ali pitao se ta nije u redu s njom. Da li ona eli,da ostane usedelica?
Kada je Fic odvojio Gasa od oveka razbijenog nosa, on potee temu Meksika.
- Tamo je haos - ree Gas. - Vilson je povukao generala Peringa i njegovu vojsku, u pokuaju
da udovolji predsedniku Karanzi, ali to nije upalilo, Karanza nee ni da pria o kontrolisanju
granice. Zato pitate?
- Rei u vam kasnije - ree Fic. - Poinje sledei me.
su posmatrali borca po imenu Beni Jea, koji je batinao Alberta /
Kolinsa Celavog, Fic odlui da izbegava temu nemake mirovne ponude.
Znao je da je Gas vrlo razoaran neuspehom Vilsonove inicijative. Gas se
neprekidno pitao je li mogao bolje da obavi svoj posao, ili da uradi neto
ime bi podrao predsednikov plan. Fic je mislio da je taj plan od samog
poetka bio osuen na propast, jer nijedna strana nije stvarno elela mir.
/
U treoj rundi Celavi Albert je pao i nije se vie dizao.
- Uhvatili ste me taman na vreme - ree Gas. - Spremam se da krenem kui.
- Radujete se povratku?
- Ako stignem iv i zdrav. Moda me neka podmornica potopi usput.
Nemci su nastavili s podmornikim ratovanjem 1. februara, ba kao
to je najavljivala Cimermanova presretnuta poruka. To je razljutilo Amerikance, ali ne koliko se Fic
nadao.
- Reakcija predsednika Vilsona bila je iznenaujue blaga - ree on.
- Prekinuo je diplomatske odnose s Nemakom. To nije blago.
- Ali nije im objavio rat.
Fic je bio poraen time. Snano se suprotstavljao mirovnim pregovorima, ali Mod i Etel i
njihovi prijatelji pacifisti bili su u pravu kada su rekli da nema nade za pobedu u nekoj doglednoj

budunosti, bez pomoi sa strane. Fic je bio siguran da e podmorniko ratovanje bez ogranienja
uvui Amerikance u rat. Za sada se to nije desilo. Gas ree:
- Iskreno, mislim da je predsednika Vilsona razbesnela odluka o podmornicama, i da je sada
spreman da objavi rat. Pokuao je na sve druge naine, zaboga. Meutim, on je pobedio na
izborima kao ovek koji nas je potedeo rata. Jedini nain da napravi zaokret jeste da upliva u
rat na talasu jake podrke javnosti.
- U tom sluaju - ree Fic - verujem da imam neto to e mu pomoi. -Gas izvi obrvu. - Otkako
sam ranjen, radim u jednom odeljenju koje deifruje presretnute nemake telegrafske poruke. Fic izvadi iz depa list hartije ispisan njegovim rukopisom. - Vaa vlada e ovo dobiti zvanino
u sledeih nekoliko dana. Pokazujem vam ovo sada jer nam je potreban savet kako da
postupimo s tim.
On ga dade Gasu. Britanski pijun u Meksiko Sitiju dokopao se prosleene poruke poslate
pomou starog sistema ifrovanja, i na papiru koji je Fic dao Gasu nalazila se kompletno prevedena
Cimermanova poruka. Glasila je:
Iz Vaingtona za Meksiko, 19. januara 1917
Nameravamo da ponemo s podmornikim ratovanjem 6ez ogranienja prvog fe6rnara. Uprkos tome
trucfiemo se da SAD zadrimo neutraCnim. U sfuaju da u tome ne nspemo, predCoiemo Meksiku
saveznitvo 6azirano na sC^deim usCovima:
Zajecfniko ratovanje. Zajedniko skfapanje mira.
Izcfana fnansijska podrka i zalaganje s nae strane u nastojanju Meksika cfa povrati izgu6jene
teritorije Teksasa, Novog Meksika i flrizone. Detaji u sprovodenju tog dogovora preputeni su vama.
O6avestiete predsednika o gore navedenom u najveoj tajnosti im iz6ijanje rata sa SAD postane
izvesno, i dodati predCog da na sopstvenu inicijativu pozove
Japan da nam se odmah pridrui, i da istovremeno 6ude posrednk izmedu nas ijapana.
Molimo vas da skrenete predsedniku panju na injenicu da surovo angaovanje naih podmornica sada
otvara mogunost da se EngCeska za nekpRko meseci prisifi na skjjapanje mira.
Gas proita tih nekoliko redova, drei list papira blizu oiju pri slabom osvetljenju bokserskog
ringa, i ree.
- Savez? Boe moj!
Fic se osvrnu okolo. Novi me je bio poeo, i buka gomile je bila preglasna da bi oblinji
posmatrai uli Gasa. Gas nastavi da ita.
- Da povrate Teksas? - on e s nevericom. A zatim gnevno: - Da pozovu Japan? - On podie
pogled s papira. - Ovo je neuveno!
Bila je to reakcija kojoj se Fic nadao, i morao je da potisne svoje ushienje.
- Neuveno je prava re - on e s patvorenom ozbiljnou.
- Nemci nude da plate Meksiku da napadnu Sjedinjene Drave!
- Da.
-1 trae od Meksika da pokua da ubedi Japan da se ukljui u rat!

Da.
ekajte dok se ovo prouje!

- O tome sam hteo da priam s vama. Zelimo da budemo sigurni da e to biti objavljeno na
nain koji e odgovarati vaem predsedniku.
- Zato britanska vlada prosto ne obznani ovo celom svetu?
Gas nije dovoljno razmislio o ovome, shvatio je Fic.
- Iz dva razloga - ree mu. - Kao prvo, ne elimo da Nemci saznaju da im itamo poruke. Pod
dva, mogu nas optuiti da smo falsifikovali tu poruku.
Gas klimnu glavom.
- Izvinjavam se. Bio sam previe gnevan da bih razmiljao. Hajde da sagledamo ovo hladne
glave.
- Ako je mogue, voleli bismo da vi kaete da je vlada Sjedinjenih Drava dobila jedan
primerak ovog telegrama od Vestern juniona.
- Vilson nee lagati.
- Onda pribavite primerak od Vestern juniona, pa to onda nee biti
la.
Gas klimnu glavom.
- To bi trebalo da je izvodljivo. Sto se tie drugog problema, ko bi mogao da obznani postojanje
tog telegrama a da ne bude osumnjien za

falsifikovanje?
- Sam predsednik, pretpostavljam.
- To je jedna mogunost.
- Ali vi imate bolju ideju?
- Da - Gas e zamiljeno. - Verujem da imam.
IV
Etel i Berni su se venali u Kalvarija gospel holu. Nijedno od njih nije imalo jaka ubeenja u
pogledu religije, i oboje su voleli tamonjeg pastora.
Etel nije komunicirala s Ficom od dana kada je Lojd Dord odrao govor. Ficovo javno
protivljenje miru grubo ju je podsetilo na njegovu pravu prirodu. On je predstavljao sve to je
mrzela: tradiciju, konzervativizam, izrabljivanje radnike klase, nezaraeno bogatstvo. Nije mogla
biti ljubavnica takvog oveka, i stidela se same sebe to ju je kua u elsiju uopte bila dovela u
iskuenje. Njena prava srodna dua, shvatila je, bio je Berni.
Etel je nosila ruiastu svilenu haljinu i cvetni eir koji joj je Valter fon Ulrih kupio za
venanje Mod Ficherbert. Mildred i Mod su bile deverue. Etelini roditelji doli su vozom iz
Aberovena. Naalost, Bili je bio u Francuskoj i nije mogao da dobije odsustvo. Mali Lojd je nosio

odeu paa, koju je za posebno za njega saila Mildred, nebeskoplave boje s mesinganom dugmadi i
malom kapom.
Berni je iznenadio Etel izvukavi porodicu za ije postojanje niko nije znao. Njegova stara
majka govorila je samo jidi i mrmljala je sebi u
V
bradu tokom itavog obreda. Zivela je s Bernijevim dobrostojeim starijim bratom Teom, koji je,
kako je Mildred otkrila flertujui s njim, posedovao fabriku bicikala u Birmingemu.
Kasnije su aj i torta poslueni u holu. Alkoholnih pia nije bilo, to je odgovaralo mami i
Starom, a puai su morali napolje. Mama poljubi Etel i ree:
- Drago mi je to vidim da si se konano skrasila, kako god. - To k a k o g o d z n a i l o j e
b rdo t o g a , pomisli Etel. Znailo je: e s t i t a m , i a k o s i p o s r n u l a e n a , i m a
v a n b r a n o d e t e i j e g o c a n i k o n e z n a , u d a j e s e z a J e v rej i n a , i i v i u
L o n d o n u , k o j i j e i s t o t o i S o d o m a i G o m o r a . Etel je, medutim, prihvatila taj majin
ogranieni blagoslov, i zarekla se da svom detetu nikad nee rei nita slino.
Mama i Stari su kupili jeftine povratne karte koje su vaile za isti dan, i otili su da uhvate
voz. Kada se veina gostiju razila, ostali su otili u P s a i p a t k u na pie.
Etel i Berni su se vratili kui kada je Lojdu bilo vreme da spava. Tog jutra, Berni je utovario
ono malo odee to je imao i dosta knjiga u jedna runa kolica i dovezao ih od svog iznajmljenog
stana do Eteline kue. Kako bi sebi dali jednu no privatnosti, stavili su Lojda na sprat zajedno s
Mildredinom decom, to je za Lojda bio poseban doivljaj. Etel i Berni su zatim popili vru kakao u
kuhinji i otili u krevet.
Etel je imala novu spavaicu. Berni je obukao istu pidamu. Kad je legao u krevet kraj nje,
poeo je da se znoji od nervoze. Etel ga pomilova po obrazu.
- Premda sam ena sa igom srama", nemam previe iskustva - ree ona. - Bila sam samo s
mojim prvim muem, a i to je trajalo svega nekoliko nedelja, dok nije otiao.
Nikad nije rekla Berniju za Fica, niti e. Samo su Bili i advokat Albert Solman znaii istinu.
- Bolja si nego ja - ree Berni, ali ve je mogla da oseti kako poinje da se oputa. - Samo
nekoliko batrganja.
- Kako su se zvale?
- Oh, ne eli da zna.
Ona se naceri.
- Da, elim. S koliko ena? Sest? Deset? Dvadeset?
- Boe, ne. Tri. Prva je bila Rejel Rajt, u koli. Posle je rekla da emo morati da se venamo, i
ja sam joj poverovao. Mnogo sam se bio zabrinuo.
Etel se zakikota.
V
- Sta se desilo?
- Nedelju dana kasnije prela je na Mikija Armstronga, i ja sam bio slobodan.
- Je li ti bilo lepo s njom?
- Pretpostavljam da jeste. Bilo mi je svega esnaest. Uglavnom sam samo eleo da mogu da
kaem da sam to radio.

Ona ga neno poljubi, pa ree:

- Ko je bila sledea?
- Kerol Makalister. Ona mi je bila kominica. Platio sam joj iling. Bilo je ba kratko, mislim
da je znala ta da uradi i kae da bi brzo zavrila s tim. Najvie joj se sviao deo kad je
uzimala novac.
Etel se namrti s neodobravanjem, pa se seti kue u Celsiju, i shvati da je ona razmiljala da
uini isto to i Kerol Makalister. Oseajui se nelagodno, ona ree:
- Ko je bila trea?
- Jedna starija ena. Bila mi je gazdarica. Dolazila mi je u krevet nou dok joj je mu bio na
putu.
- Je li ti bilo lepo s njom?
- Divno. Bio sam srean u tom periodu.
- ta je polo naopako?
- Njen mu je postao sumnjiav i morao sam da odem.
- Onda?
- Onda sam upoznao tebe, i prestao sam da se zanimam za druge ene.
Oni poee da se ljube. Uskoro je zadigao njenu spavaicu i popeo se na nju. Bio je nean,
pazio je da je ne povredi, ali lako je uao u nju. Ona oseti talas naklonosti prema njemu, zbog
njegove dobrote, i inteligencije i posveenosti njoj i njenom detetu. Snano ga je zagrlila, privivi se
uz njega. On je brzo doao do vrhunca. Onda su oboje legli, zadovoljni, i zaspali.

Zenske suknje su se promenile, shvati Gas Djuar. Sad dopiru do iznad lanaka. Pre deset
godina ugledati lanak bilo je uzbudljivo; sad je to bila svakodnevna pojava. Moda ene pokrivaju
svoju golotinju da bi sebe uinile vie a ne manje izazovnim.
Roza Helman je nosila tamnocrveni kaput s pliseom koji je padao niz lea od ramena, prilino
pomodan. Bio je opervaen crnim krznom, koje je bilo dobrodolo u februaru u Vaingtonu. Siva
kapa joj je bila mala i okrugla s crvenom trakom i jednim perom, ne previe praktino, ali kada su
poslednji put eiri i kape Amerikanki osmiljeni za neku praktinu svrhu?
- Poastvovana sam ovim pozivom - ree ona. Nije bio siguran da li mu se ona ruga ili ne. Tek to si se vratio iz Evrope, zar ne?
Poli su na ruak u restoran hotela Vilard, dva bloka istono od Bele kue. Gas ju je bio
pozvao s naroitim ciljem.
- Imam jednu priu za tebe - ree on im su naruili jelo.
- Oh, odlino! Da pogaam. Predsednik e se razvesti od Idit i oeniti se Meri Pek?
Gas se namrti. Vilson je vrljao s Meri Pek dok je bio oenjen svojom prvom enom. Gas je
sumnjao da su zaista poinili preljubu, ali Vilson je bio dovoljno nepromiljen da napie pisma u
kojima je pokazao vie naklonosti nego to je priliilo. Vaingtonske traare znale su sve o tome, ali
nita se od toga nije pojavilo u tampi.

- Priam o neemu ozbiljnom - Gas e strogo.

- O, izvinjavam se - ree Roza. Ona sloi ozbiljno lice, zbog ega Gasu doe da se nasmeje.
- Jedini uslov je da ne kae da si ovu informaciju dobila od Bele kue.
- Dogovoreno.
- Pokazau ti telegram nemakog ministra spoljnih poslova, Artura Cimermana, upuen
nemakom ambasadoru u Meksiku.
Ona je izgledala zapanjeno.
- Otkud ti to?
- Od Vestern juniona - slaga on.
- Zar nije ifrovano?
- Sifre se mogu razbiti. - On joj dade kucani primerak punog prevoda na engleski.
- Je li ovo neslubeno? - rekla je ona.
- Ne. Jedino to elim da zadri za sebe jeste to od koga si ga dobila.
- U redu. - Ona poe da ita. Nedugo zatim, ona zinu. Podigla je pogled. - Gase - ree - je li
ovo stvarno?
- Kad si videla da se ja alim?
- Nikad. - Ona nastavi da ita. - Nemci e da plate Meksikancima da napadnu Teksas?
- Tako her Cimerman kae.
- Ovo nije bilo kakva pria, Gase, ovo je senzacija veka!
On dozvoli sebi da se blago osmehne, trudei se da ne deluje trijumfalno koliko se oseao.
-1 mislio sam da e to rei.
- Da li ovo radi nezavisno ili u predsednikovo ime?
- Roza, zar stvarno misli da bih uinio ovako neto da nemam odobrenje sa samog vrha?

- Pretpostavljam da ne bi. Covee. Znai, ovo mi stie od predsednika Vilsona.

- Nezvanino.
- Ali kako da znam da je to istina? Svakako ne mogu da napiem
priu na osnovu jednog lista papira i tvoje rei.
Gas je bio predvideo tu zakoljicu.
- Dravni sekretar Lansing e lino potvrditi autentinost telegrama tvom efu, pod uslovom da
taj razgovor bude poverljiv.
- Vai. - Ona ponovo spusti pogled na papir. - Ovo menja sve. Moe li da zamisli ta e
ameriki narod rei kada bude proitao ovo?
- Mislim da e ih to navesti da vie podre ukljuivanje u rat i borbu protiv Nemake.
- Podre? - ree ona. - Izbie im pena na usta od besa! Vilson e morati da objavi rat.
Gas ne ree nita.
Trenutak kasnije, Roza prekide tiinu.
- Oh, jasno mi je. Zato putate ovaj telegram u javnost. Predsednik eli da objavi rat.
Bila je prokleto u pravu. On se nasmei, uivajui u nadmudrivanju s tom bistrom enom.
- Ne kaem da je tako.

- Ali ovaj telegram e toliko razbesneti ameriki narod da e zahtevati rat. I Vilson e moi da
kae da nije prekrio svoja izborna obeanja, samo ga je javno mnjenje nateralo da promeni
svoju politiku.
Ona je zapravo malo previe bistra za njegove potrebe, shvatio je. On zabrinuto ree:
- Nee napisati to u novinama, zar ne?
Ona se nasmei.
- O, ne. To je samo moje odbijanje da sve uzmem zdravo za gotovo. Ranije sam bila anarhista,
sea se.
- A sad?
- Sad sam reporterka. I postoji samo jedan nain da se napie ova
pria.
Njemu laknu. Konobar im je doneo hranu: poirani losos za nju, nicle s krompir-pireom za
njega. Roza ustade.
- Moram da se vratim u redakciju.
Gas se prepade.
- A tvoj ruak?
- Mora da se ali? - ree ona. - Ne mogu da jedem. Zar ne shvata ta si uinio?
Mislio je da shvata, ali ree:
- Reci mi.

- Upravo si poslao Ameriku u rat.

Gas klimnu glavom.
- Znam - ree. - Idi i napii priu.
- Hej - ree ona. - Hvala ti to si mene izabrao. Trenutak kasnije je otila.

VADeserrRee pcSLAVLje
V Mart 1917.
Bila je to gladna i studena zima u Petrogradu. Ziva u termometru ispred kasarni Prvog
mitraljeskog puka ostala je na minus petnaest stepeni celzijusa itavih mesec dana. Pekari su
prestali da peku pite, torte, preciva i sve ostalo osim hleba, ali i dalje nije bilo dovoljno brana.
Naoruani straari bili su postavljeni na vrata kantine u kasarni jer je mnogo vojnika pokuavalo da
izmoli ili ukrade jo hrane.
Jednog naroito hladnog dana poetkom marta Grigorije je dobio popodnevni izlazak iz
kasarne i odluio da ode da vidi Vladimira, koji je bio s gazdaricom dok je Katerina bila na poslu.
Navukao je vojniki injel i otisnuo se zaleenim ulicama. Na Nevskom prospektu je uhvatio
pogled jednog deteta koje je prosilo, devojice od oko devet godina, koja je stajala na jednom uglu
na arktikom vetru. Neto u vezi s njom mu je zasmetalo, i on se namrti dok je prolazio pored nje.
Minut kasnije shvatio je ta je to. Gledala ga je zavodljivo, kao da mu nudi seks. Bio je toliko
okiran da je stao u mestu. Kako moe da bude kurva u tim godinama? On se okrenu, namerivi da
je ispita, ali nje vie nije bilo.
Nastavio je da hoda, zaokupljen mranim mislima. Znao je, naravno, da postoje mukarci koji
ele seks s decom: nauio je to kada su on i mali Lav zatraili pomo od jednog popa, pre mnogo
godina. Ali neto u tom prizoru devetogodinjakinje koja patetino podraava osmeh zavodnice
cepalo mu je srce. Dolo mu je da plae zbog stanja u svojoj zemlji. P ret v a r a m o s v o j u d e c u u
p ros t i t u t k e , pomisli on: m o e l i i t a b i t i g o re o d t o g a ?
Bio je mrano raspoloen kada je doao do svog starog stana. im je uao u kuu, uo je
Vladimirov pla. Popeo se do Katerinine sobe i pronaao dete samo, lica crvenog i izoblienog od
plaa. On ga uze u naruje i stade da ga ljulja.
Soba je bila ista i uredna, i mirisala je na Katerinu. Grigorije je dolazio tu skoro svake
nedelje. Imali su ustanovljenu rutinu: izali bi ujutru, zatim bi se vratili kui i spremili ruak od
namirnica koje bi Grigorije doneo iz kasarne, kada bi u tome uspeo. Posle toga, dok bi Vladimir
dremao, njih dvoje bi vodili ljubav. Onih nedelja kada je bilo dovoljno hrane, Grigorije je bio
blaeno srean u toj sobi.

Vladimirova dreka pree u nezadovoljno kenjkanje. S detetom u rukama, Grigorije poe da

potrai gazdaricu, koja je trebalo da pazi na Vladimira. Pronaao ju je u veernici, nadograenoj
prostoriji niskogsvoda u zadnjem delu kue, kako cedi ve provlaei ga kroz mainu. Bila je to
ena od pedesetak godina sede kose povezane ispod marame. Bila je punaka 1914, kada je
Grigorije
otiao u rat, ali sada joj je vrat bio suv i
V
koa podbratka oputeno joj je visila. Cak i gazdarice gladuju u ratno vreme. Izgledala je
prepadnuto i pokajniki kad ga je ugledala. Grigorije ree:
- Zar niste uli dete kako plae?
- Ne mogu da ga ljuljam po ceo dan - ona e branei se, i nastavi da
1
/ v*
v
4
v
okree ruicu mame za ceenje vea.
- Moda je gladan.
- Dobio je svoje mleko - ona e brzo.
Njen odgovor bee sumnjivo brz, i Grigorije nasluti da je ona sama popila mleko. Dolo mu je
da je zadavi. Na hladnom vazduhu nezagrejane veernice opipao je Vladimirovu meku detinju kou
koja je bila vrua.
- Mislim da ga trese groznica - ree on. - Zar niste primetili da ima temperaturu?
- Zar sam ja sad i lekar?
Vladimir prestade da plae i zapade u stanje klonulosti zbog kojeg se Grigorije jo vie
zabrinuo. U normalnim okolnostima je bio ivo, zahtevno dete, radoznalo i blago destruktivno, ali
sad je leao mirno u Grigorijevim rukama, zajapurenog lica, razrogaenih oiju. Grigorije ga vrati u
njegov krevet u uglu Katerinine sobe. Uze krag s Katerinine police, izae iz kue i pouri do
susedne ulice, gde se nalazila radnja meovite robe. Kupio je malo mleka, malo eera u papirnoj
aici i jednu jabuku.
Kad se vratio, Vladimir je bio u istom stanju. Zagrejao je mleko, rastvorio eer u njemu, i
udrobio koru bajatog hleba, zatim poeo da hrani Vladimira komadiima namoenog hleba. Setio se
da je njegova majka davala to malom Lavu kad je bio bolestan. Vladimir je jeo kao da je i gladan i
edan. Kad je hleba i mleka nestalo, Grigorije izvadi jabuku. Depnim noiem isekao ju je na
kriice i oljutio ih. Sam je pojeo koru a ostalo dao Vladimiru, govorei:
- Malo tebi, malo meni.
Deaka je ranije zabavljalo kad bi mu to govorio, ali sada je bio apatian, i putao je da mu
jabuka ispada iz usta. U blizini nije bilo lekara, a Grigorije ionako nije mogao priutiti da ga plati,
ali nekoliko nekoliko ulica dalje je ivela jedna babica. Bila je to Magda, lepa ena Grigorijevog
starog druga Konstantina, sekretara boljevikog komiteta u fabrici Putilov. Grigorije i Konstantin
su igrali ah kad god bi im se ukazala prilika; Grigorije je obino pobeivao.
Grigorije je presvukao Vladimira i umotao ga u ebe s Katerininog kreveta, ostavljajui mu
samo oi i nos da vire. Zatim izae s njim na hladnou.
Konstantin i Magda su iveli u jednom dvosobnom stanu s Magdinom tetkom, koja je uvala
njihovo troje male dece. Grigorije se pribojavao da je Magda otila da porodi neku enu, ali imao je

sree jer je bila kod kue. Magda je bila mudra i dobroduna, premda malo otra. Napipala je
Vladimiru elo i rekla:
- Ima infekciju.
- Koliko je loe?
- Da li kalje?
-Ne.
- Kakva mu je stolica?
- Retka.
Ona razodenu Vladimira i ree:
- Pretpostavljam da Katerina nema mleka.
- Otkud zna to? - Grigorije e iznenaeno.
- To je uobiajeno. ena ne moe da doji ako ni sama ne jede. Iz niega proizlazi nita. Zato je
dete tako mravo.
Grigorije nije znao da je Vladimir mrav. Magda bocnu Vladimirov stomak i rasplaka ga.
- Upala eluca - ree ona.
- Hoe li biti dobro?
-Verovatno. Deca stalno oboljevaju od infektivnih bolesti. Obino preive.
- ta moemo da uinimo?
- Briite mu elo mlakom vodom da mu spustite temperaturu. Dajte mu dosta tenosti, koliko
god eli. Ne brinite hoe li jesti. Hrani Katerinu da bi mogla da ga doji. Njemu treba majino
mleko.
Grigorije odvede Vladimira kui. Usput je kupio jo mleka, i podgrejao ga na vatri. Davao ga
je Vladimiru na kaiicu, i deak je sve popio. Zatim je zagrejao vodu u erpi i obrisao mu lice
natopljenom
V
krpom. Cinilo se da to deluje: dete vie nije bilo onako zajapureno, niti razrogaeno gledalo i poelo
je normalno da die.
Grigorije je bio manje napet kada je Katerina dola kui u pola osam. Izgledala je umorno i
promrzlo. Kupila je kupus i nekoliko grama svinjske masti, i Grigorije ih je stavio u tiganj da skuva
kupus dok se ona odmara. Rekao joj je za Vladimirovu groznicu, nemarnu gazdaricu, i Magdine
preporuke.
V
- Sta da radim? - Katerina e s umornim oajanjem. - Moram da idem u fabriku. Nema nikog
drugog ko bi uvao Volou.
Grigorije nahrani dete orbicom iz kuvanog kupusa, pa ga stavi da spava. Kada su jeli,
Grigorije i Katerina legoe na krevet.
- Ne daj mi da spavam previe - ree Katerina. - Moram da stanem u red za hleb.
- Ii u ja umesto tebe - ree Grigorije. - Ti se odmori.
Zakasnie u kasarnu, ali verovatno e mu progledati kroz prste: oficiri su se previe plaili
pobune u to vreme da bi pravili pitanje oko manjih prekraja.
Katerina ga uze za re i zaspa dubokim snom.

Kada je uo da asovnik na crkvi otkucava dva, on navue izme i injel. inilo se da

Vladimir spava normalno. Grigorije izae iz kue i ode do pekare. Na njegovo iznenaenje, tamo se
ve bio formirao dug red, i on shvati da je malo okasnio. U redu je stajalo oko stotinu ljudi, umotani
do gue, i trupkalo nogama po snegu. Neki su poneli stolice i hoklice. Jedan preduzimljivi mladi s
kotliem prodavao je ovsenu kau, i prao inije u snegu kad bi ljudi zavrili s jelom. Jo
dvanaestoro ljudi stade u red iza Grigorija.
Ogovarali su i gunali dok su ekali. Dve ene ispred Grigorija raspravljale su se oko toga
koga treba kriviti za nestaicu hleba: jedna je krivila Nemce na dvoru, druga Jevreje koji gomilaju
brano.
- Ko vlada? - ree im Grigorije. - Ako se tramvaj prevrne, krivite vozaa jer je on upravljao
tramvajem. Nama ne vladaju Jevreji. Nama ne vladaju Nemci. Ve car i plemstvo. - To je bila
boljevika poruka.
- Ko bi vladao da nema cara? - mlada ena e sumnjiavo.
Na glavi je imala utu ubaru.
- Mislim da bi trebalo sami da vladamo - ree Grigorije. - Kao to rade Francuzi i Amerikanci.
- Ne znam - ree starija ena. - Ne moe ovako da se nastavi.
Pekara se otvorila u pet. Minut kasnije redom se pronela vest da se
daje jedna vekna po osobi.
- Celu no, samo za jednu veknu! - ree ena sa utom ubarom.
Potrajalo je jo sat vremena dok su doli na elo reda. Pekareva ena je primala jednu po
jednu muteriju. Starija od dve ene ispred Grigorija ue, a pekareva ena zatim ree:
- To je sve. Nema vie hleba.
ena sa utom ubarom ree:
- Ne, molim vas! Jo samo jedan!
Izraz lica pekareve ene bee kao od kamena. Moda se to deavalo i ranije.
- Da ima vie brana, pekao bi vie hleba - ree ona. - Sve je rasprodato, ujete li me? Ne
mogu vam prodati hleb ako ga nemam.
Poslednja muterija izae iz pekare s veknom ispod kaputa i urno se udalji. ena sa utom
ubarom zaplaka. Pekareva ena zalupi vrata.
Grigorije se okrenu i ode.
II

Prolee je dolo u Petrograd u etvrtak 8. marta, ali rusko carstvo se tvrdoglavo pridravalo
julijanskog kalendara, pa je to za njih bio 23. februar. Ostatak Evrope sluio se savremenim
kalendarom ve tri stotine godina.
Porast temperature se poklopio s Meunarodnim danom ena, i radnice u fabrikama tekstila
stupile su u trajk i marirale od industrijskih predgraa do centra grada u znak protesta protiv
redova za hleb, rata i cara. Bilo je objavljeno da e graani dobijati hleb u sledovanjima, ali inilo
se da je to samo pogoralo nestaicu.

Prvi mitraljeski puk, kao i sve vojne jedinice u gradu, bio je rasporeen da pomogne policiji i
kozakim konjikim jedinicama da odri red. t a b i s e d e s i l o , pitao se Grigorije, k a d b i
v o j n i c i m a n a red i l i d a p u c a j u n a d e m o n s t r a n t e . D a l i b i p o s l u a l i ? Ili bi okrenuli
puke na oficire? Godine 1905. su posluali nareenja i pucali na radnike. Ali od tada je ruski narod
propatio jednu deceniju tiranije, represije i gladi. Izgreda, meutim, nije bilo i Grigorije i njegov
odred su se te veeri vratili u kasarnu bez ispaljenog metka.
U petak se jo radnika pridruilo trajku.
Car se nalazio u tabu armije, eststo etrdeset kilometara dalje, u Mogiljovu. Zapovednik
gradskih snaga bio je komandant Petrogradske vojne oblasti, general Kabalov. On je odluio da dri
demonstrante podalje od centra time to je rasporedio vojnike na mostove. Grigorijev odred bio je
rasporeen blizu kasarne, da straari na mostu Litejni, koji je vodio preko reke Neve do Litejni
prospekta. Voda je, meutim, jo bila potpuno zaleena, i demonstranti su nadmudrili vojsku prosto
preavi preko leda, na oduevljenje vojnika koji su to posmatrali, i od kojih je veina, poput
Grigorija, saoseala s ljudima u maru.
Nijedna politika partija nije organizovala taj trajk. Boljevici su, poput ostalih
revolucionarnih partija, radije sledili radniku klasu nego to su se stavljali na njeno elo.
Grigorijev odred jo jednom nije imao posla, ali nije bilo svuda isto. Kada se vratio u kasarnu
u subotu uvee, saznao je da je policija napala demonstrante ispred eleznike stanice na drugom
kraju Nevskog prospekta. Na opte iznenaenje, Kozaci su branili trajkae od policije. Ljudi su
poeli da priaju o drugovima kozacima. Grigorije je bio sumnjiav. K o z a c i n i k a d n i s u b i l i
z a i s t a l o j a l n i n i k o m e o s i m s e b i , pomisli on; o n i p ros t o v o l e t u u .
U nedelju ujutru se Grigorije probudio u pet, mnogo pre svitanja. Za dorukom su se pronele
glasine da je car naredio generalu Kabalovu da okona trajkove i mareve upotrebljavajui svu
raspoloivu silu. To j e z l o s l u t n a f r a z a , pomisli Grigorije: s v a r a s p o l o i v a s i l a .
Nakon doruka, narednici su dobili nareenja. Svaki vod je trebalo da uva neku taku u
gradu: ne samo mostove, ve i raskrsnice, eleznike stanice i pote. Vodovi e meusobno
komunicirati poljskim telefonima. Glavni grad drave trebalo je da bude obezbeen poput nekog
osvojenog neprijateljskog grada. Najgore od svega, Prvi mitraljeski puk je trebalo da postavi
mitraljeska gnezda na mestima gde su postojali izgledi da e biti nevolja.
Kada je Grigorije preneo uputstva svojim ljudima, oni su bili uasnuti. Isak ree:
- Hoe li car stvarno narediti vojsci da puca iz mitraljeza na sopstveni narod?
Grigorije ree:
V - Ako naredi, hoe li ga vojnici posluati?
Uzbuenje je u Grigoriju narastalo zajedno sa strahom. Strajkovi su ga osokolili, jer je znao
da ruski narod mora da ustane protiv vladajue klase. U suprotnom bi rat mogao da se otegne, ljudi
bi poumirali od gladi, i ne bi bilo izgleda da e Vladimir iveti boljim ivotom nego Grigorije i
Katerina. Iz tog ubeenja je Grigorije pristupio partiji. S druge strane, potajno je gajio nadu da e,
ako vojnici prosto odbiju da posluaju nareenja, revolucija proi bez previe krvoprolia. Ali kada

je njegovom sopstvenom puku bilo nareeno da postavi mitraljeska gnezda na uglovima

petrogradskih ulica, njega poe da obuzima oseaj kako je ta nada bila budalasta.
Je li uopte mogue da ruski narod ikad izmakne tiraniji careva? To mu se ponekad inilo kao
neostvariv
san. Pa ipak, drugi narodi su dizali
V
bune i revolucije, i zbacivali svoje tlaitelje. Cak su i Englezi ubili jednog svog kralja.
P e t rog r a d j e p o p u t l o n c a v o d e n a v a t r i , pomisli Grigorije: bilo je tu pramiaka
dima i nekoliko mehurova nasilja, povrina je treperila od jake toplote, ali voda kao da je oklevala, i
taj zamiljeni lonac nikako nije hteo da provri.
Njegov vod je bio poslat dvorac Tavrieski, ogromni letnjikovac Katarine II, koja je sada bila
dom bespomonog parlamenta, Dume. Jutro je bilo tiho: ak i izgladneli ljudi vole nedeljom da
spavaju due. Ali vreme je i dalje bilo sunano, i oko podneva narod poe da pristie iz predgraa,
peice i tramvajima. Neki se skupie u velikoj bati letnjikovca. N i s u s v i f a b r i k i r a d n i c i ,
primeti Grigorije. Meu njima je bilo ena i mukaraca iz srednje klase, studenata i nekoliko
poslovnih ljudi dobrostojeeg izgleda. Neki su poveli decu. Jesu li ti ljudi doli na politike
demonstracije ili su samo poli da proetaju po parku? Grigorije nasluti da ni oni sami ne znaju.
Na ulazu u dvorac ugledao je jednog doteranog mladia iji mu je lepi lik bio poznat s
fotografija iz novina, i prepoznao je trudovikog deputata, Aleksandra Fjodorovia Kerenskog.
Trudovici su bili umerena struja koja se otcepila od socijalista revolucionara. Grigorije ga upita ta
se deava unutra.
- Car je danas formalno raspustio Dumu - ree mu Kerenski.
Grigorije gadljivo zavrte glavom.
- Karakteristina reakcija - ree on. - Ugui one koji se bune, umesto da otkloni razlog
njihovog nezadovoljstva.
Kerenski ga pronicljivo pogleda. Moda nije oekivao takvu analizu od jednog vojnika.
- Ba tako - ree on. - Uglavnom, mi deputati ignoriemo carski ukaz.
- ta e se desiti?
- Veina ljudi misli da e se demonstranti razii im vlasti uspeju da uspostave ponovno
snabdevanje hlebom - ree Kerenski, i ue unutra.
Grigorije se zapita zato umerenjaci misle da e se to desiti. Da su
vlasti bile u stanju da uspostave ponovno snabdevanje hlebom, zar ne bi uinile to, umesto to ga
racioniu? inilo se da umerenjaci uvek raunaju s nadom umesto s injenicama.
U rano popodne Grigorije se iznenadio to vidi nasmejana lica Katerine i Vladimira.
Nedeljom je obino bio s njima, ali pretpostavio je da ih tog dana nee videti. Vladimir je izgledao
dobro i sreno, na Grigorijevo veliko olakanje. Deak je oito preboleo infekciju. Bilo je dovoljno
toplo, pa je Katerina raskopala kaput, pokazujui svoju bujnu figuru. Poeleo je da moe da je
pomiluje. Ona mu se nasmei, nateravi ga da zamisli kako bi ga ljubila da su sad u krevetu, i
Grigorija obuze gotovo neizdriva udnja. Mrzeo je da proputa ta nedeljna milovanja.
- Kako si znala da u biti ovde? - upita je on.
- Sluajno sam pogodila.

- Drago mi je to te vidim, ali opasno je to si u centru grada.

Katerina pogleda u gomilu koja je etala parkom.
- Meni deluje bezbedno.
Grigorije nije mogao to da porekne. Nije bilo ni traga nekoj nevolji.
Majka i dete odoe da proetaju oko zaleenog jezera. Grigoriju je zastao dah dok je
posmatrao Vladimira kako se gegajui otiskuje od nje i gotovo odmah pada. Katerina gapodie,
umiri
i oni nastavie etnju.
V
Izgledali su tako ranjivo. Sta li e biti s njima? Kad su se vratili, Katerina ree da vodi Vladimira
kui da ga stavi da odrema.
- Idi sporednim ulicama - ree Grigorije. - Dri se podalje od mase. Ne znam ta moe da se
desi.
- Dobro - ree ona.
- Obeaj.
- Obeavam.
Grigorije nije video nikakvo krvoprolie tog dana, ali je uvee u kasarni uo drugaiju priu
od drugih grupa vojnika. Na trgu Znamenskaja vojnicima je bilo nareeno da pucaju na
demonstrante, i etrdesetoro ljudi je poginulo. Grigorije oseti kako mu se srce ledi. Katerina je
mogla da pogine samo etajui ulicom!
Ostali su bili jednako uasnuti i besni, i strasti u kantini su se uzburkale. Osetivi kakvo
raspoloenje vlada, Grigorije se pope na sto i preuze na sebe da zavede red, traei od vojnika da se
smire i pozivajui ih da govore jedan po jedan. Veera se brzo pretvorila u politiki sastanak. Prvo
je dao re Isaku, koji je bio poznat kao zvezda fudbalskog tima svoga puka.
- Prijavio sam se u vojsku da bih ubijao Nemce, ne Ruse - ree Isak, i zau se pokli
odobravanja. - Ti demonstranti su nai braa i sestre, nae majke i oevi i njihov jedini zloin
je to to itu hleba!
Grigorije je znao sve boljevike u svom puku, i pozvao je nekoliko njih da govore, ali pazio je
da daje re i ostalima, da ne bi delovao previe pristrasno. Ljudi su obino bili oprezni kad iznose
svoje stavove, iz straha da bi njihove opaske mogle biti prijavljenje a oni kanjeni; ali tog dana kao
da nisu marili.
Govornik koji je ostavio najjai utisak bio je Jakov, visok ovek ramena kao u medveda. On
se pope na sto kraj Grigorija sa suzama u oima.
V - Kada su nam rekli da pucamo, nisam znao ta da radim - ree on.
Cimlo se da ne moe da govori glasnije, i prostorija je utihnula kako su se svi ljudi napinjali da ga
uju. - Rekao sam: Boe, molim te reci mi sad ta da inim", i oslukivao sam svoje srce, ali bog
mi nije poslao nikakav odgovor. - Ljudi su bili potpuno tihi. - Podigao sam puku - ree Jakov.
Kapetan je vritao: Pucaj, pucaj!" Ali u koga da pucam? U Galiciji smo znali ko nam je neprijatelj,
jer su pucali na nas. Ali danas na trgu nas niko nije napadao. Taj narod su veinom bile ene, neke i
s decom. Cak ni mukarci nisu bili naoruani.

On utihnu. Ljudi su bili nepomini kao stene; kao da su se plaili da bi i najmanji pokret
mogao
da razbije aroliju. Malo zatim, Isak ga ohrabri da nastavi.
V

- Sta se onda desilo, Jakove Davidoviu?

- Povukao sam oroz - ree Jakov, i suze mu potekoe niz obraze u gustu crnu bradu. - Nisam
ak ni ciljao. Kapetan je urlao na mene, i ja sam opalio samo da bih ga uutkao. Ali pogodio
sam jednu enu. Devojku, zapravo, od oko devetnaest godina, ini mi se. Nosila je zeleni
kaput. Pogodio sam je u grudi, i krv se razlila po celom kaputu, crveno na zelenom. Pala je na
zemlju. - Sada je otvoreno plakao, govorei isprekidano, grcajui. - Bacio sam puku i
pokuao da odem do nje, da joj pomognem, ali masa me napala, udarajui me i utirajui,
premda sam to jedva i oseao. - On obrisa lice rukavom. - Sad sam u nevolji jer sam izgubio
puku. - Nastupila je nova duga pauza. - Devetnaest - ree on. - Mislim da je morala imati
oko devetnaest.
Grigorije nije primetio da su se vrata otvorila, ali porunik Kirilov je odjednom bio tu.
- Silazi s tog prokletog stola, Jakove - zagrme on. Zatim pogleda u
Grigorija. - I ti isto, Pekove, nesreo. - On se okrenu i obrati se ljudima, koji su sedeli na klupama
za montanim stolovima. - Vratite se u svoje spavaonice, svi vi - ree on. - Svako ko jo bude u
ovoj prostoriji kad istekne minut bie izbievan.
Niko se nije pomerio. Ljudi su namrteno zurili u porunika. Grigorije se zapita da li tako
poinje pobuna. Jakov je, meutim, bio previe izgubljen u svojoj tuzi da bi shvatio kakav je
trenutak drame izazvao; nespretno je siao sa stola, i napetost je popustila. Neki ljudi blie Kirilovu
ustadoe, namrgoenog ali uplaenog izgleda. Grigorije ostade prkosno da stoji na stolu nekoliko
trenutaka due, ali osetio je da ljudi nisu ba toliko ljuti da bi se okrenuli protiv oficira, pa je na
kraju siao. Vojnici poee da izlaze iz menze. Kirilov ostade gde je bio, besno zurei u njih.
Grigorije se vratio u spavaonicu i ubrzo se oglasilo zvono za gaenje svetla. Kao narednik,
imao je privilegiju da spava u jednoj nii zaklonjenoj zavesom, na kraju spavaonice. Mogao je da
uje ljude kako tiho razgovaraju.
- Neu da pucam u ene - ree jedan.
- Neu ni ja.
Trei glas ree:
- Ako neete, neki od tih smrdljivih oficira e vas ubiti zbog neposlunosti!
- Ciljau da promaim - ree novi glas.
- Mogli bi da vide to.
- Dovoljno je da cilja malo iznad glava gomile. Niko ne moe da bude siguran ta radi.
- To u i da uradim - ree jedan glas.
- Ja isto.
- Ja takode.
Videemo, pomisli Grigorije dok je tonuo u san. Hrabre rei olako dolaze u mraku. Po danjem
svetlu e moda biti druga pria.

III

Grigorijev vod je u ponedeljak premarirao kratku razdaljinu du Sampsonijevskog prospekta

do mosta Litejni, gde su im naredili da spree demonstrante da preu reku na putu ka centru grada.
Most je bio dugaak trista ezdeset pet metara i stajao je na masivnim kamenim stubovima koji su
izvirivali iz zaleene reke poput nasukanih
ledolomaca.
Bio je to isti zadatak koji su imali u petak, ali nareenja su bila drugaija. Porunik Kirilov ih
je preneo Grigoriju. Tih dana je govorio kao da je neprestano loe raspoloen, a moda i jeste bio:
oficiri nisu voleli da ih alju na sopstveni narod nita vie od obinih vojnika.
- Nijedan demonstrant ne sme prei reku, ni preko mosta ni preko reke, razumete li? Pucaete
u jude koji se budu ogluili o vae naredenje.
Grigorije sakri svoj prezir.
- Razumem, ekselencijo! - odgovori po protokolu.
Kirilov ponovi nareenja, pa nestade. Grigorije pomisli kako se porunik uplaio. Bez sumnje
se plaio da e ga drati odgovornim za ono to e se desiti, bez obzira na to hoe li vojnici
posluati njegova nareenja, ili nee.
Grigorije nije imao nameru da ih poslua. Dozvolie voama mara da se upuste u raspravu s
njim dok njihovi sledbenici prelaze preko leda, ba kao to se desilo u petak.
Meutim, rano izjutra se njegovom vodu pridruio jedan policijski odred. Na svoj uas, video
je da ga predvodi njegov stari neprijatelj, Mihail Pinski. Tog oveka kao da nije doticala nestaica
hleba: njegovo okruglo lice bilo je deblje nego ikada, a policijska uniforma ga je zatezala oko
struka. U ruci je drao megafon. Njegovog kompanjona pacovskog lika, Kozlova, nije bilo nigde na
vidiku.
- Ti si mi poznat - ree Pinski Grigoriju. - Radio si u fabrici Putilov.
- Dok ti nisi sredio da me regrutuju - ree Grigorije.
- Tvoj brat je ubica, ali je pobegao u Ameriku.
- Ti tako tvrdi.
- Ovde danas niko nee prei preko reke.
- Videemo.
- Oekujem punu saradnju tvojih ljudi, razume li?
Grigorije ree:
- Zar se ne plai?
- Rulje? Ne budi glup.
V
V
- Ne, mislim na budunost. Sta ako revolucionari pobede. Sta misli da e ti uraditi? Proveo si
ceo ivot tlaei slabe, prebijajui ljude, maltretirajui ene i uzimajui mito. Zar se ne plai
da e osvanuti dan kada e morati da plati za sve to?
Pinski upre prstom u rukavici u Grigorija.
- Ima da te prijavim kao prokletog subverzivca - ree on, i ode.
Grigorije slegnu ramenima. Policija vie nije mogla tako lako da

hapsi koga hoe. Isak i ostali bi mogli da se pobune ako Grigorije dopadne zatvora, i oficiri su to znali.
Dan je poeo tiho, ali Grigorije je primetio da na ulicama ima nekoliko radnika. Mnoge
fabrike su bile zatvorene jer nisu mogle da dobiju gorivo za parne maine i pei. Na drugim
mestima se trajkovalo, radnici su zahtevali vie novca da bi mogli da se nose s rastom cena, ili
grejanje za ledene radionice, ili postavljanje sigurnosne ograde oko opasnih maina. inilo se da tog
dana niko nee raditi. Sunce je, medutim, veselo granulo, i ljudi nisu hteli da ostanu u zatvorenom. I
zaista, negde oko devet sati, Grigorije je ugledao kako se Sampsonijevskim prospektom pribliava
velika masa ljudi, sainjena od ena i mukaraca u odrpanoj odei industrijskih radnika.
Grigorije je pod svojom komandom imao trideset vojnika i dva kaplara. Rasporedio ih je u
etiri linije po osmoricu irinom puta, blokirajui kraj mosta. Pinski je imao otprilike isti broj ljudi,
pola peaka, pola konjanika, i postavio ih je s obe strane mosta. Grigorije je sa strepnjom izvirivao
put nadolazee mase. Nije mogao da predvidi ta e se desiti. Da je sam, mogao bi da sprei
prolivanje krvi tako to bi pruio simbolian otpor i zatim propustio demonstrante. Meutim, nije
znao ta e Pinski uiniti.
Demonstranti su se pribhih. Bilo ih je na stotine, ne, na hiljade. Bili su to mukarci i ene u
plavim demperima i odrpanim kaputima industrijskih radnika. Veina je nosila crvene trake i
marame vezane oko ruku. Na njihovim transparentima je pisalo: , , Z 6 a c i m o c a r a i H e 6 ,
m i r, z e m j a" . O v o v i e n i j e s a m o p rot e s t , zakljui Grigorije: preraslo je u politiki pokret.
Kako su se voe radnika sve vie primicale, osetio je kako strepnja meu njegovim ljudima
sve vie narasta. Poao je u susret nadolazeoj masi. Na njihovom elu, na njegovo iznenaenje,
bila je Varja, Konstantinova majka. Seda kosa joj je bila povezana crvenom maramom, i nosila je
crvenu zastavu na potekoj motki.
- Zdravo, Grigorije Sergejeviu - ona e prijateljski. - Hoe li pucati u mene?
- Ne, neu - odgovori on. - Ali ne mogu da garantujem za policiju.
Premda je Varja stala, ostali su nastavili da nadiru, potiskivani
hiljadama iza sebe. Grigorije u kako Pinski nareuje svojim
konjanicima da krenu napred. Ti policajci na konjima, zvani faraoni" behu najomraeniji policijski
odred. Bili su naoruani bievima i toljagama.
Varja ree:
- Sve to elimo jeste da zaradimo za ivot i nahranimo svoje porodice. Zar to nije isto ono to
i ti eli, Grigorije?
Demonstranti se nisu sukobili s Grigorijevim vojnicima, niti su pokuali da ih zaobiu na
mostu. Umesto toga, delili su se u dve grupe koje su ile du nasipa s obe strane. Faraoni Pinskog
nervozno su etkali konje du nasipa za tegljenje brodova, kao da hoe da prepree put ka ledu, ali
nije ih bilo dovoljno da formiraju neprobojan kordon. Meutim, nijedan demonstrant nije eleo da
bude prvi koji e zaditi pokraj njih, i za trenutak su se nali u pat-poziciji. Porunik Pinski prinese
megafon ustima.

- Nazad! - povika on. Megafon nije nita drugo do pare lima savijeno u kupu, i samo je
neznatno pojaavalo njegov glas. - Ne moete ui u centar grada. Vratite se na svoja radna
mesta u miru. To vam nareuje policija. Vratite se nazad.
Niko se nije vraao, veina nije mogla ak ni da ga uje, ali demonstranti poee da zvide i
dobacuju. Neko iz duboke mase baci kamen. On udari jednog konja u sapi, i ivotinja se prope.
Njen jaha, iznenaen, gotovo da ispade iz sedla. Besan, on se pridie, zatee uzde i oinu konja
biem. Gomila poe da se smeje, to je njega samo jo vie razljutilo, ali uspeo je da smiri konja.
Jedan hrabar demonstrant iskoristi tu diverziju, strugnu pored jednog faraona na nasipu, i
potra preko leda. Jo nekoliko ljudi s obe strane mosta uini isto. Faraoni upotrebie svoje bieve i
toljage, okreui i zauzdavajui konje dok su mahali orujem. Neki demonstranti popadae po
zemlji, ali jo ih se probi, pa se i ostali osokolie da probaju. Za nekoliko sekundi tridesetak ljudi je
tralo preko zaleene reke.
Za Grigorija, to je bio srean ishod. Mogao je da kae da je pokuao da izvri nareenja, i
zapravo je i uspeo da odvrati ljude od toga da preu preko mosta, ali broj demonstranata bio je
preveliki, i pokazalo se nemoguim spreiti ljude da preu preko leda.
Pinski je drugaije gledao na situaciju.
On okrenu svoj megafon ka naoruanim policajcima i ree:
- Niani!
- Ne! - povika Grigorije, ali bee prekasno.
Policajci zau- zee poziciju za paljbu, spustivi se na jedno koleno, i podigoe puke.
Demonstranti na poetku gomile pokuae da se vrate, ali hiljade iza njih su ih gurale napred. Neki
potrae ka reci, prkosei faraonima. Pinski dreknu.
- Pali!
Zau se pratanje nalik vatrometu, praeno uplaenim povicima i bolnim vritanjem dok su
demonstranti padali mrtvi i ranjeni.
Grigorije se vratio dvanaest godina u prolost. Pred oima mu se ukazao trg ispred Zimskog
dvorca, na stotine ljudi i ena koji klee u molitvi, vojnici s pukama, i njegova majka na zemlji u
lokvi krvi koja se iri oko nje. U glavi je uo jedanaestogodinjeg Lava kako vriti: M r t v a j e !
Mama je mrtva, moja mama je mrtva!
- Ne! - ree Grigorije naglas. - Neu im dozvoliti da to ponovo urade.
On otkoi svoju m o s i n - n a g a n puku, ubaci metak u cev, pa namesti
puku na rame. Ljudi su vritali i beali u svim pravcima, gazei preko tela na zemlji. Faraoni su
bili van kontrole, udarali su nasumino. Policija je bez razlike pucala u gomilu. Grigorije paljivo
nacilja u Pinskog, nianei u srednji deo trupa. Nije bio preterano dobar strelac, a Pinski je bio
udaljen pedesetak metara, ali imao je anse da ga pogodi. On povue oroz.
Pinski nastavi da vie u megafon. Grigorije je promaio. On spusti nian, puka je malo
zanosila, ponovo povue obara.
Ponovo je promaio.
Pokolj se nastavio, policija je divlje pucala u gomilu mukaraca i ena koji su beali.

U okviru Grigorijeve puke bilo je pet metaka. Obino je mogao da pogodi neto s jednim od
tih pet. On opali i trei put. Pinski ispusti bolan krik koji bi pojaan megafonom. Desno koleno kao
da se povilo pod njim. On ispusti megafon i pade na zemlju. Grigorijevi ljudi stadoe da slede
njegov primer. Napali su policiju, neki pucajui, neki koristei puke kao palice. Drugi su svlaili
faraone s konja. Demonstranti se ohrabrie pa im se pridruie. Neki od onih na ledu se okrenue i
vratie.
Gnev rulje bee gadno videti. Jo od vajkada je petrogradska policija bila sastavljena od
podrugljivih
siledija, nedisciplinovanih i
V
razularenih, i ljudi su sada doekali da se osvete. Sutirali su i gazili policajce na zemlji, one koji su
stajali obarali su na zemlju, a faraonima su ubijali konje pod njima. Policija je pruala otpor samo
nekoliko trenutaka, a onda su oni koji su bili u stanju to da uine pobegli.
Grigorije vide Pinskog kako se bori da ustane. Grigorije ponovo naniani, sada reen da
dokraji to kopile, ali jedan faraon mu pokvari planove, podie Pinskog, izvukavi ga preko vrata
svog konja, i dade se u galop. Grigorije je stajao, posmatrajui policiju kako bei.
Shvatio je da se uvalio u najveu nevolju u svom ivotu.
Njegov vod se pobunio. Direktno prekrivi nareenja, napali su policiju, ne demonstrante. I
on ih je predvodio u tome, upucavi porunika Pinskog, koji je preiveo da to ispria vlastima. Nije
postojao nain da se to zataka, nikakvog izgovora na koji bi mogao da se pozove, niti mogunosti
da izbegne kaznu. Bio je kriv za izdaju. Mogli bi da ga izvedu pred vojni sud i pogube.
Uprkos tome, bio je srean.
Varja se probi kroz masu. Lice joj je bilo krvavo, ali smeila se.
- ta sad, narednie?
Grigorije nije hteo da se prepusti kazni. Car je ubijao svoj narod. E pa, njegov narod e da
uzvrati istom merom.
- Idemo do kasarne - ree Grigorije. - Naoruajmo radniku klasu! - On zgrabi crvenu zastavu
od nje. - Za mnom!
Poao je nazad Sampsonijevskim prospektom. Njegovi ljudi pooe za njim, predvoeni
Isakom, a masa ih je sledila. Grigorije nije bio siguran ta e tano da uradi, ali nije oseao potrebu
da ima plan: dok je marirao na elu gomile imao je oseaj da moe da uradi bilo ta.
Straa otvori vrata kasarne da propusti vojnike, ali zatim ne mogade da ih zatvori pred
demonstrantima. Oseajui se nepobedivo, Grigorije povede masu preko vebalita do oruarnice.
Porunik Kirilov izae iz zgrade komande, ugleda masu, okrenu se k njima, i potra.
- Ljudi! - povika on. - Stanite! Ostanite gde ste!
Grigorije ga je ignorisao. Kirilov stade i izvadi revolver.
- Stoj! - ree. - Stoj, ili pucam!
Dvojica ili trojica vojnika iz Grigorijevog voda podigoe puke i opalie u Kirilova. Nekoliko
metaka ga pogodi i on pade na zemlju, krvarei.
Grigorije nastavi dalje.

Oruarnicu su uvala dva straara. Nijedan nije pokuao da zaustavi Grigorija. Potroio je
poslednja dva metka kako bi otvorio katanac na masivnim drvenim vratima. Masa je hrupila u
oruarnicu, gurajui se da dograbi oruje. Neki Grigorijevi vojnici poee da naoruavaju ljude,
otvarajui drvene sanduke s pukama i revolverima i
delei ih okolo zajedno s kutijama s municijom.
To j e t o , pomisli Grigorije. O v o j e rev o l u c i j a . Bio je ushien i prestraen u isto vreme.
Naoruao se s dva nagan revolvera kakve su nosili oficiri, napunio svoju puku, i napunio depove
municijom. Nije bio siguran ta namerava da uradi, ali sad kad je bio kriminalac, trebalo mu je
oruje. Ostali vojnici u kasarni pridruie se pljakanju oruarnice, i uskoro su svi bili naoruani do
zuba.
Nosei Varjinu crvenu zastavu, Grigorije povede ljude iz kasarne. Demonstracije su se uvek
odravale u centru grada. Sa Isakom, Jakovom i Varjom preao je most do Litejni prospekta, kreui
se ka bogatom centru Petrograda. Oseao se kao da leti, ili kao da sanja; kao da je popio dosta
votke. Godinama je priao o ustanku protiv vladajueg reima, ali danas je to i uradio, i zbog toga
se oseao kao novi ovek, neko drugo bie, ptica koja leti nebesima. Setio se rei starca koji mu se
obratio nakon to su mu ubili majku. N e k a t e b o g d u g o p o i v i " , rekao je taj ovek, dok se
Grigorije udaljavao s Trga Palas nosei u rukama telo svoje mrtve majke. D o v o l j n o d u g o d a
se osveti krvavome caru za zlo koje je poinio na ovaj dan." Tvoja elja e se
m o d a o s t v a r i t i , s t a r e , pomisli on likujui.
Prvi mitraljeski puk nije bio jedini koji se pobunio tog jutra. Kada su doli do suprotne strane
mosta, on se jo vie obradovao kad je video da su ulice pune vojnika koji nose kape naopako ili
raskopane kapute, veselo prkosei propisima. Veina njih je nosila crvene trake na reverima ili oko
ruku da pokau da su revolucionari. Zaplenjena kola su brektala okolo, voena nasumino, puane
cevi i bajoneti virili su im kroz prozore, a nasmejane devojke sedele su u krilima vozaa. Jueranji
punktovi i mitraljeska gnezda su nestala. Narod je preuzeo ulice.
Grigorije ugleda jednu vinariju slomljenog izloga i izvaljenih vrata. Jedan vojnik i devojka
izaoe iz nje, s bocama u obema rukama, gazei po slomljenom staklu. Pokraj vinarije, jedan
vlasnik kafea izneo je posluavnike s dimljenom ribom i kobasicom na sto ispred, i stao kraj njega s
crvenom trakom zadenutom za rever, smeei se nervozno, pozivajui vojnike da se poslue.
Grigorije shvati da na taj nain pokuava da se osigura da mu ljudi ne provale u radnju i ne poharaju
je kao vinariju.
Ta karnevalska atmosfera se podgrevala kako su se bliili centru. Neki ljudi su ve bili
prilino pijani, iako je bilo tek podne. Devojke kao da su se rado ljubile sa svakim ko je imao
crvenu maramu vezanu oko ruke, i Grigorije vide jednog vojnika kako otvoreno mazi velike grudi
jedne nasmejane sredovene ene. Neke devojke su bile obukle vojnike uniforme, i epurile se
ulicama sa apkama i u prevelikim izmama, oito se oseajui osloboeno.
Jedan sjajni rols-rojs doe ulicom i masa pokua da ga zaustavi. ofer pritisnu papuicu za
gas, ali neko otvori vrata i izvue ga iz kola. Ljudi se se gurali pokuavajui da uu unutra.
Grigorije vide grofa Maklakovog, jednog od direktora fabrike Putilov, kako nespretno izlazi sa

zadnjeg sedita. Grigorije se prisetio kako je Maklakov bio oaran kneginjom Beom onog dana
kada je posetila fabriku. Masa je zvidala ali nije dirala grofa dok se urno udaljavao, navlaei
krzneni okovratnik preko uiju. Devet ili deset ljudi naguralo se u njegova kola i neko ih je
odvezao, trubei veselo.
Na sledeem uglu nekoliko ljudi je muilo jednog visokog oveka s trorogim eirom u
iznoenom injelu profesionalca srednje klase. Jedan vojnik ga ubode puanom cevi, jedna starica
ga pljunu, a jedan mladi u radnikim pantalonama s tregerima pogodi ga akom smea.
- Pustite me da proem! - ree ovek, pokuavajui da zvui autoritativno, ali oni se samo
V nasmejae. Grigorije prepozna mravu
figuru Kanina, nadzornika livnice u fabrici Putilov. Seir mu utom spade, i Grigorije vide da je
oelavio.
Grigorije se probi kroz masu.
- Taj ovek nikome nita nije skrivio! - povika on. - On je inenjer, radio sam s njim.
Kanin ga prepozna.
- Hvala ti, Grigorije Sergejeviu - ree on. - Samo pokuavam da doem do majine kue, da
vidim je li dobro.
Grigorije se okrenu ka gomili.
- Pustite ga da proe - ree on. - Jemim za njega.
On ugleda jednu enu koja je nosila kotur crvene trake, ukraden, najverovatnije, iz neke
radnje s pozamanterijom, i zamoli je da mu da malo trake. Odsekla je komad makazama, i Grigorije
ga zaveza oko Kaninovog levog rukava. Masa zaklica s odobravanjem.
- Sad e biti bezbedan - ree Grigorije.
Kanin se rukova s njim i produi dalje, i oni ga pustie da ide.
Grigorijeva grupa izbi na Nevski prospekt, iroki bulevar s radnjama koji se pruao od
Zimskog dvorca do stanice Nikolajevski. Bio je pun ljudi koji su pili iz flaa, jeli, ljubili se, i pucali
u vazduh. Ispred restorana koji su radili stajali su natpisi B e s p C a t n a h r a n a z a
rev o C u c i o n a re !"i J e d i t e t a e l i t e , p C a t i t e t a m o e t e U mnoge radnje je bilo
provaljeno, i svuda po kaldrmi bilo je slomljenog stakla. Jedan od omraenih tramvaja, kojim
radnici nisu mogli da priute da se voze, bio je prevrnut nasred puta, i jedan reno se slupao udarivi
u njega.
Grigorije u pucanj iz puke, ali bio je to samo jedan od mnogih, i on mu isprva nije pridao
nikakvu panju; ali onda se Varja, koja je ila pored njega, zateturala i pala. Grigorije i Jakov
kleknue pored nje. Izgledala je kao da nije pri svesti. Oni okrenue njeno pozamano telo, ne ba
lako, i odmah videe da joj vie nema pomoi: metak ju je pogodio u elo, i oi su joj zurile u
prazno.
Grigorije nije dozvolio sebi da se prepusti tuzi, ni zbog sebe ni zbog Varjinog sina, a njegovog
najboljeg druga, Konstantina. Na bojitu je nauio da prvo uzvrati, a kasnije da tuguje. Pa je li ovo
bojite? Ko je eleo da ubije Varju? Pa ipak, metak je bio naciljan tako precizno da nije mogao da
poveruje da je bila rtva zalutalog metka.

Trenutak kasnije dobio je odgovor na to pitanje. Jakov se preturi, krvarei iz grudi. Njegova
teka telesina pade na kaldrmu uz tup tresak. Grigorije ustuknu od njihova dva tela, rekavi:
- ta kog avola? - Brzo unu, inei se manjom metom, i stade brzo da se osvre traei
zaklon.
Zau jo jedan pucanj, i jedan vojnik u prolazu s crvenom maramom oko kape pade na zemlju
drei se za stomak.
Snajperista je skidao revolucionare.
Grigorije pretra tri koraka i baci se iza preturenog tramvaja. Jedna ena vrisnu, zatim jo
jedna. Ljudi videe krvava tela i poee da bee. Grigorije podie glavu i pretrai pogledom okolne
zgrade. Strelac mora da je neki policajac, ali gde se nalazi? Grigoriju se inilo da je pucanj doao s
druge strane ulice i s manje od bloka udaljenosti. Zgrade su se presijavale na popodnevnom suncu.
Bili su tu jedan hotel, juvelirnica sa zatvorenim elinim kapcima, banka i, na uglu, jedna crkva.
Nigde nije video otvorene prozore, tako da je snajperista morao biti na nekom krovu. Nijedan krov
nije pruao zaklon, osim krova crkve, kamene graevine u baroknom stilu s kulama, ispustima i
jednom polukrunom kupolom.
Jo jedan pucanj se prolomi vazduhom i jedna ena u odei fabrike radnice vrisnu i pade
drei se za rame. Grigorije bee siguran da je taj zvuk doao iz pravca crkve, ali nije video dim.
V To sigurno znai da je policija dala svoje snajperske puke s
bezdimnom municijom. Bio je to zaista rat. Citav Nevski prospekt je opusteo. Grigorije naniani u
pravcu grudobrana koji se protezao po- vrh bonog zida crkve. Bilo je to mesto za gaanje koje bi
on izabrao, s pogledom na celu ulicu. Paljivo je posmatrao. Krajikom oka video je jo dve puke
uprte u istom pravcu, u rukama vojnika koji su bili pronali zaklon u blizini.
Jedan vojnik i devojka dodoe ulicom teturajui se, oboje pijani. Devojka je plesala, zadiui
suknju da pokae kolena, dok je momak obigravao oko nje, drei puku kundakom prislonjenu na
vrat i pretvarajui se da svira violinu. Oboje su imali crvene trake oko ruku. Nekoliko ljudi stade da
vie, ne bi li ih upozorili, ali veseljaci ih nisu uli. Dok su prolazili pored crkve, blaeno nesvesni
opasnosti, dva pucnja odzvonie, i vojnik i njegova devojka padoe na zemlju.
Grigorije ponovo ne vide ni traak dima, ali bez obzira na to, gnevno je zapucao ka
grudobranu iznad vrata crkve, ispraznivi okvir. Njegovi meci okrnjie fasadu i podigoe male
kovitlace praine. Druge dve puke zatektae, i Grigorije vide da pucaju u istom pravcu, ali nije
bilo nikakve naznake da su ita pogodile.
N e m o g u e j e p o g o d i t i g a , pomisli Grigorije dok je punio puku. Pucaju u nevidljivu
metu. Snajperista mora da lei na trbuhu, daleko od ivice, da mu nijedan deo puke ne bi virio kroz
otvor na grudobranu.
Ali moraju da ga zaustave. Ve je ubio Varju, Jakova, dva vojnika i jednu nevinu devojku.
Postojao je samo jedan nain da se doe do njega, popeti se na taj krov.
Grigorije ponovo zapuca ka grudobranu. Kao to je i oekivao, druga dva vojnika utom
uinie isto. Pretpostavljajui da je snajperista sigurno spustio glavu na koji sekund, Grigorije
ustade, napusti svoj zaklon od prevrnutog tramvaja i pretra do drugog kraja ulice, gde se priljubio

uz izlog jedne knjiare, jedne od malog broja radnji koje nisu bile poharane. Drei se popodnevne
senke koju su bacale zgrade, on se prikrade ulicom do crkve. Od banke koja se nalazila odmah do
nje
V razdvajala ju je jedna
uliica. Cekao je strpljivo nekoliko minuta, dok pucnjava nije nanovo poela, pa je jurnuo preko
uliice i stao leima uz istoni zid crkve.
Da li ga je snajperista video i pogodio ta planira? Nije mogao to da zna. Drei se blizu zida,
krenuo je da obilazi oko crkve dok nije doao do jednih malih vrata. Nisu bila zakljuana. Bila je
nedelja, i sve crkve su bile otvorene. On mugnu unutra.
Bila je to bogata crkva, predivno ukraena crvenim, zelenim i utim mermerom. U tom
trenutku nije bilo nikakve slube, ali dvadeset ili trideset vernika stajalo je ili sedelo oborenih glava,
molei se u sebi. Grigorije pretrai unutranjost pogledom, traei vrata koja bi mogla da vode do
stepenita. Sjuri se kroz jedan red klupa, strahujui da sve vie ljudi gine napolju sa svakim
minutom koji on potroi.
Jedan mlad pop, izrazito naoit, crne kose i bele koe, ugleda puku i otvori usta da se
pobuni, ali Grigorije ne obrati panju i projuri kraj njega. U predvorju je primetio mala drvena vrata
uVzidu. Otvorio ih je i ugledao spiralno stepenite koje vodi navie. Iza njega, jedan glas ree:

- Stani, sine. Sta to radi?

On se okrenu i pogleda mladog popa.
- Da li ove stepenice vode na krov?
- Ja sam otac Mihail. Ne moe da unosi oruje u boji hram.
- Imate snajperistu na krovu.
- On je policajac!
- Znate za njega? - Grigorije je zurio u popa s nevericom.- On ubija ljude!
Pop ne odgovori nita. Grigorije potra uza stepenice. Odnekud odozgo duvao je hladan vetar.
Otac Mihail je oito bio na strani policije. Moe li pop nekako da upozori snajperistu? Osim da
istri na ulicu i mae mu, u kom sluaju bi verovatno bio upucan.
Nakon dugog uspona po gotovo mrklom mraku, Grigorije ugleda jo jedna vrata. Kada su mu
se oi nale u istoj ravni s dnom vrata, tako da je predstavljao vrlo malu metu, on ih otvori za dva
centimetra, sluei se levom rukom, drei puku u desnoj. Jarko sunce je sijalo kroz otvor. On ih
iroko otvori.
Nije video nikoga.
Zaklonio je oi od sunca da pretrai pogledom mali prostor vidljiv kroz etvorougaoni otvor
vrata. Nalazio se u zvoniku. Vrata su se otvarala ka jugu. Nevski prospekt se nalazio sa severne
strane crkve. Snajperista se nalazio s druge strane, osim ako se nije premestio da iznenadi Grigorija.
Oprezno, Grigorije se pope uz jedan stepenik, zatim i drugi, i proturi glavu napolje. Nita se nije
desilo.
On prode kroz vrata. Pod njegovim stopalima krov se blago sputao do slivnika koji se
protezao du dekorativnog parapeta. Drvene grede omoguavale su radnicima da se kreu okolo ne
gazei po krovnim crepljikama. Iza njegovih lea uzdizao se toranj sa zvonikom. S pukom u ruci

krenuo je da krui oko tornja. Na prvom oku naao se okrenut ka zapadu i Nevskom prospektu.
Po vedrom danu mogao je da vidi Aleksandrovski vrt i zgradu Admiraliteta na njegovom suprotnom
kraju. Ulica je po sredini bila puna ljudi, ali njeni blii delovi bili su prazni. Snajperista mora da je
jo zaposlen.
Grigorije je oslukivao ali nije uo nikakve pucnje. Nastavio je da se unja oko tornja i
provirio iza sledeeg oka. Sad je imao pogled na ceo severni zid crkve. Bio je siguran da e tu
pronai snajperistu, posaenog potrbuke, kako puca kroz otvor na grudobranu, ali nikog nije bilo
na vidiku. Iza grudobrana je imao pogled na iroku ulicu ispod, s ljudima koji su uali u dovracima
i unjali se po okovima, ekajui da vide ta e se desiti.
Trenutak kasnije oglasi se snajperska puka. Vrisak s ulice ree Grigoriju da je ovek pogodio
svoju metu. Pucanj je doao odnekud iznad Grigorijeve glave. On podie pogled. Toranj sa
zvonikom imao je nezastakljene otvore na mestu prozora, a s njegove leve i desne strane po
dijagonali nalazila su se dva manja tornja. Strelac je bio tu negde, pucao iz jednog od mnogih
otvora. Sreom, Grigorije je bio ostao priljubljen uza zid, tako da snajperista nije mogao da ga vidi.
Grigorije se vrati unutra. U skuenom prostoru stepenita puka mu je bila velika i nezgrapna.
On je spusti na zemlju i izvadi jedan od svojih pitolja. Shvatio je, po njegovoj teini, da je prazan.
Opsova: punjenje nagana M1895 je sporo. On izvadi kutiju s municijom iz depa na svom
vojnikom kaputu i stade da ubacuje metke, jedan po jedan, u burence. Onda zape oroz. Ostavivi
puku za sobom, stade da se uspinje spiralnim stepenitem, stupajui neujno. Kretao se umerenim
tempom, ne elei da mu disanje postane ujno. Revolver je drao u desnoj ruci, uperen
navie.
Posle nekoliko trenutaka namirisao je dim. Snajperista je puio cigaretu. Jak miris duvana,
meutim, moe da se oseti na daljinu, tako da Grigorije nije mogao da bude siguran koliko mu je taj
ovek blizu. Ugledao je odsjaj suneve svetlosti ispred sebe. Stupao je oprezno napred, spreman da
zapuca. Svetlost je dopirala kroz jedan nezastakljeni otvor. Snajperista nije bio tamo.
Grigorije nastavi da se uspinje i ponovo ugleda svetlost. Miris dima se pojaao. Da li se to
njemu priinjava, ili zaista moe da oseti prisustvo snajperiste malo ispred sebe, iza okuke na
stepenitu? I ako je tako, moe li taj ovek da oseti njega?
Zau neiji otar udisaj. To ga je toliko okiralo da umalo nije povukao oroz. Onda shvati da
je to zvuk uvlaenja duvanskog dima u plua. Trenutak kasnije uo je tii zvuk zadovoljstva pri
isputanju dima. Oklevao je. Nije znao u kom pravcu snajperista gleda, niti gde mu je uperena
puka. eleo je da ponovo uje pucanj iz puke, jer bi mu to reklo da je snajperistina panja
usmerena nekud van tornja.
ekanje moe da znai jo jednu smrt, jo jednog Jakova ili Varju koji krvare na hladnoj
kaldrmi. S druge strane, ako Grigorije sad ne uspe da ga zaustavi, koliko e jo ljudi poginuti od
snajperske puke ovog popodneva?
Grigorije natera sebe da se strpi. Oseaj je bio isti kao na bojitu. Vojnik ne hrli bezglavo da
spase
V ranjenog druga i rizikujui time svoj

ivot. Rizikuje se tek kada postoje izuzetno jaki razlozi za to. uo je jo jedan udisaj, praen dugim
izdisajem, i trenutak kasnije ugaen pikavac od cigarete dolete niza stepenice, odbi se od zida i pade
kraj
V njegovih
stopala. uo se zvuk kao kad se ljudsko telo pomera na tesnom prostoru. Grigorije zatim u tiho
mrmljanje, koje se uglavnom sastojalo od psovki:
- Svinje... revolucionari... smrdljivi Jevreji... kurve bolesne... retardirani...
Snajperista se zagrevao da ponovo ubije. Ako ga sada zaustavi, Grigorije e spasti najmanje
jedan ivot. On se pope uz jedan stepenik. Mrmljanje se nastavi:
- Stoka... Sloveni... lopovi i kriminalci...
Taj glas mu je bio odnekud poznat, i Grigorije se zapita da li su se on i taj ovek nekad sreli.
Pope se uz jo jedan stepenik, i ugleda ovekova stopala, u sjajnim novim crnim konim
policijskim cokulama. Bila su to mala stopala: snajperista je bio nizak rastom. Kleao je na jednom
kolenu, u poloaju najpogodnijem za gaanje. Grigorije je sada mogao da vidi da se smestio u
jednom od bonih tornjeva, kako bi mogao da puca u tri pravca.
Jo jedan korak, pomisli Grigorije, i moi u da ga ubijem.
On zakorai, ali od silne nervoze promai stepenik. Spotae se, pade i ispusti pitolj. Ovaj
udari u kameni stepenik uz potmuli zveket metala.
Snajperista glasno opsova prepavi se i stade da se osvre okolo. Sa zaprepaenjem,
Grigorije prepozna pratioca Pinskog, Ilju Kozlova.
Grigorije pokua da dograbi pitolj ali mu ovaj iskliznu iz ruke. Revolver poe da pada niz
kameno stepenite s munom sporou, sa stepenika na stepenik, dok se nije zaustavio daleko izvan
njegovog domaaja. Kozlov nameri da bei, ali nije mogao da uini to previe brzo iz kleeeg
poloaja.
Grigorije povrati ravnoteu i pope se jo za stepenik.
Kozlov pokua da okrene puku ka Grigoriju. Bila je to standardna mosin-nagan puka, ali s
teleskopskim nianom, duga skoro metar i bez bajoneta, i Kozlov nije mogao da nacilja njome
dovoljno brzo. Brz kao lasica, Grigorije mu se primae, tako da ga je cev puke udarila po levom
ramenu. Kozlov beskorisno povue obara, i metak se odbi od zidove stepenita.
Kozlov skoi na noge s iznenaujuom okretnou. Imao je malu glavu i zlobno lice, i neki
deo Grigorija nasluti da je postao snajperista da bi se svetio svim krupnijim momcima, i devojkama,
koji su ga ikad kinjili. Grigorije zgrabi puku i njih dvojica stadoe da se otimaju oko nje, licem u
lice u malom tornju, kraj otvora u zidu. Grigorije u uzbuenu viku i shvati da ih ljudi na ulici
sigurno vide.
Grigorije je bio krupniji i jai, i znao je da e oteti puku. I Kozlov je to shvatio, i odjednom
ju je pustio. Grigorije se zatetura unazad. U deliu sekunde pandur izvue svoj kratki drveni
pendrek i zamahnu njime, udarivi Grigorija po glavi. Za trenutak je Grigorije video zvezde.
Zamuenog pogleda, video je Kozlova kako ponovo zamahuje pendrekom. On podie puku i
pendrek udari u cev. Pre nego to je pandur stigao ponovo da zamahne, Grigorije baci puku, zgrabi
Kozlova za kaput obema rukama i podie ga.

V ovek je bio sitan i lagan. Grigorije ga je drao u vazduhu za

trenutak. Zatim ga je iz sve snage zavitlao kroz prozor. inilo se da Kozlov pada kroz vazduh vrlo
sporo. Suneva svetlost osvetli prednju stranu njegove zelene uniforme dok je lebdeo iznad
grudobrana na krovu crkve. Dugi vrisak istog uasa odzvoni u tiini. Zatim on udari u tlo uz tup
tresak koji se mogao uti sa zvonika, i vrisak naglo zamuknu.
Nakon trenutka tiine, zau se gromoglasno klicanje.
Grigorije shvati da ljudi kliu njemu. Mogli su da vide policijsku uniformu na zemlji i
vojniku uniformu na tornju, i shvatili su ta se desilo. Dok je posmatrao, oni poee da izlaze iz
ulaza i iza uglova na ulicu, gledajui odozdo u njega, viui i aplaudirajui. Bio je junak.
Nije se oseao ugodno zbog toga. Ubio je nekoliko ljudi u ratu, i vie se nije grozio toga, ali
ipak mu je bilo teko da slavi neiju smrt, koliko god da ju je Kozlov zasluio.
Stajao je tu jo koji trenutak, doputajui im da mu pljeskaju, ali
oseajui se neprijatno. Zatim se vratio unutra i spustio se spiralnim stepenitem. Usput je pokupio
svoj revolver i puku. Kada se pojavio u crkvi, otac Mihail je ekao, uplaen. Grigorije uperi
revolver u njega.
- Trebalo bi da te ubijem - ree on. - Taj snajperista kojeg si pustio na krov svoje crkve ubio je
dvoje mojih prijatelja i najmanje jo troje ljudi, i ti si prokleti avo to si mu to dopustio.
Pop bee toliko okiran to ga neko naziva avolom da je ostao bez rei. Grigorije, meutim,
nije mogao da natera sebe da ubije jednog nenaoruanog civila, pa je samo progunao s gaenjem i
izaao.
Ljudi iz njegovog voda su ga ekali i zaurlali su od oduevljenja kad je iskoraio na sunce.
Nije mogao da ih sprei da ga podignu na ramena i ponesu na elu povorke. Sa svog uzvienog
poloaja video je da se atmosfera na ulici promenila. Ljudi su bili pijaniji, i na svakom oku su bili
jedan ili dvojica obeznanjenih u ulazima kua. Prepao se kad je video da mukarci i ene rade neto
mnogo vie od ljubljenja u sporednim uliicama. Svi su bili naoruani: rulja je oito orobila i druge
oruarnice, a moda i fabrike oruja. Na svakoj raskrsnici je bilo slupanih kola, a kraj nekih je bilo
ambulantnih kola i lekara koji su zbrinjavali ranjene. Na ulicama je bilo kako odraslih tako i dece,
malih deaka koji su se naroito lepo provodili, jer su krali hranu, puili cigarete i igrali se u
naputenim automobilima.
Grigorije vide kako ljudi pljakaju jednu krznaru s efikasnou koja je delovala
profesionalno, i ugleda Trofima, biveg Lavovog saradnika", kako iznosi gomilu kaputa iz radnje i
tovari ih na jedna runa kolica, dok ga posmatra drugi Lavov sauesnik, korumpirani pandur Fjodor,
sada u seljakom mantilu da sakrije uniformu. Gradski kriminalci su revoluciju videli kao priliku za
kradu.
Posle nekog vremena Grigorija njegovi ljudi spustie na zemlju. Popodnevna svetlost je
bledela i nekoliko vatri je bilo upaljeno na ulici. Ljudi su se skupljali oko njih, pijui i pevajui.
Grigorije se uasnuo kad je video deaka od oko deset godina kako uzima pitolj od jednog
vojnika koji se onesvestio od pia. Bio je to poluautomatski luger P08 s dugom cevi, pitolj
nemakih artiljeraca: onesveeni vojnik ga je morao uzeti od nekog zatvorenika na frontu. Deak

ga je uhvatio obema rukama, cerei se, i uperio ga u oveka na zemlji. Kako je Grigorije krenuo da
mu oduzme pitolj, deak je opalio i metak se zakucao u grudi pijanog vojnika. Deak vrisnu, ali od
silnog straha nije pustio okida, pa je pitolj nastavio da puca. Deaku je od trzaja ruka poletela
navie sipajui metke, i pogodila jednu staricu i drugog vojnika, da bi se smirila tek nakon to je
ispucao svih osam metaka. Onda je ispustio pitolj.
Pre nego to je stigao da reaguje na taj uas, Grigorije u vrisak i okrenu se. U ulazu zatvorene
eirdijske radnje, jedan par je otvoreno
V
seksualno optio. Zena je bila priljubljena uza zid, suknja joj je bila zadignuta oko struka, noge
rairene, a stopalima u izmama vrsto se

V
odupirala u tlo. Covek u uniformi kaplara stajao je meu njenim nogama, savinutih kolena,
otkopanih pantalona, zabijajui se. Grigorijev vod stajao je oko njih bodrei ih. Cinilo se da je
ovek doao do vrhunca. Zurno se povukao, okrenuo i zakopao lic, dok je ena sputala suknju.
Jedan
V vojnik, po imenu Igor, ree:
- Cekaj malo, ja sam na redu.
On zadie eninu suknju, otkrivajui njene bele noge. Ostali zagrajae s odobravanjem.
- Ne! - ree ena, i pokua da ga odgurne. Bila je pijana, ali ne i bespomona.
Igor je bio nizak, ilav ovek, iznenaujue jak. On je pribi uza zid i uhvati za zapea.
V - Hajde - ree on. - Jedan vojnik je dobar kao i svaki drugi.
Zena se borila da se oslobodi, ali druga dva vojnika je uhvatie i sputae. Njen prvobitni
ljubavnik ree:
- Ej, ostavite je na miru!
- Ti si je imao, sad je red na mene - ree Igor, otkopavajui lic.
Grigorije bi zgroen tom scenom.
- Stanite! - povika.
Igor mu uputi prkosan pogled.
- Da li vi to meni izdajete nareenje kao oficir, Grigorije Sergejeviu?
- Ne kao oficir, kao ljudsko bie! - ree Grigorije. - Hajde, Igore, vidi da te ne eli. Ima jo
dosta ena.
- Ja hou ovu. - Igor se osvrnu okolo. - Svi hoemo ovu, zar ne, momci?
V Grigorije istupi napred i podboi se.

- Jeste li vi ljudi, ili psi? - viknu on. - Zena je rekla ,,ne"! - On zagrli gnevnog Igora jednom
rukom. - Reci mi neto, drue - ree on. - Postoji li kakvo mesto u blizini gde ovek moe da
dobije pie?
Igor se isceri, vojnici zaklicae, a ena se iskrade i ode. Grigorije ree:
- Vidim neki mali hotel preko puta. Da pitamo vlasnika ima li, kojim sluajem, malo votke?
Ljudi ponovo zagrajae s odobravanjem, pa svi uoe u hotel.
Uplaeni vlasnik je u holu sluio besplatno pivo. Grigorije pomisli kako je to mudar potez.
Ljudima je trebalo vie vremena da popiju pivo nego votku, i manji su bili izgledi da postanu

nasilni. On prihvati au i dobro potegnu iz nje. Uzbuenje ga je bilo napustilo. Oseao se kao da se
otreznio posle pijanenja. Incident sa enom u ulazu ga je uasnuo, a prizor malog deaka koji puca
iz poluautomatskog pitolja bio je ogavan. Revolucija nije samo zbacivanje lanaca. Ljude je opasno
naoruavati.
Dozvoliti vojnicima da zaplenjuju kola buroaske klase gotovo je jednako
V
smrtonosno. Cak i naizgled bezopasna sloboda da poljubi nekoga ko ti se svideo dovela je, u roku
od nekoliko sati, do toga da Grigorijev vod pokua grupno da siluje jednu devojku.
Ovo nije moglo da se nastavi.
Mora da postoji red. Grigorije nije hteo da se vrati starom poretku, naravno. Car im je dao
redove za hleb, brutalnu policiju i vojnike bez izama. Ali mora da postoji sloboda bez haosa.
Pod izgovorom da mora da se olaka, Grigorije ode od svojih ljudi. Krenuo je nazad putem
kojim je bio doao, Nevskim prospektom. Narod je dobio dananju bitku. Carska policija i vojni
oficiri bili su poraeni. Ali ako je to vodilo samo orgijama i nasilju, nee proi mnogo pre nego to
ljudi ponu da se bune traei povratak starog reima.
Ko vodi zemlju? Duma se usprotivila caru i odbila da bude rasputena, sudei prema onome
to je Kerenski rekao Grigoriju prethodnog dana. Parlament je bio manje-vie nemoan, ali je barem
bio simbol demokratije. Grigorije odlui da ode do dvorca Tavrieski, i vidi ta se tamo deava.
Otiao je na sever do reke, a zatim na istok do bate dvorca Tavrieski. Dok je stigao do tamo
ve se bilo smrklo. Fasada u klasinom stilu imala je na desetine prozora, i svi su bili osvetljeni.
Nekoliko hiljada ljudi bilo je dolo na istu ideju kao Grigorije, pa je prostrano dvorite ispred
dvorca bilo krcato vojnicima i radnicima koji su mileli unaokolo. Jedan ovek s megafonom je
obavetavao narod, ponavljajui poruku iznova. Grigorije se probi napred da uje.
- Radnika grupa Ratnog industrijskog komiteta putena je iz zatvora Kresti - vikao je ovek.
Grigorije nije bio siguran ko su oni, ali njihov naziv mu je dobro

zvuao.
- Zajedno s ostalim drugovima, oni su osnovali privremeni izvrni komitet Sovjeta radnikih
deputata.
Grigoriju se svidela ta ideja. Sovjet je savet izabranih predstavnika. Godine 1905. postojao je
Peterburki sovjet. Grigoriju je tada bilo samo esnaest godina ali znao je da su lanove sovjeta
birali radnici, i da je on organizovao trajkove. Imao je harizmatinog vodu, Lava Trockog, koji se
od tada nalazio u izgnanstvu.
- Sve e ovo biti zvanino objavljeno u vanrednom izdanju novina Izvestija. Izvrni komitet je
formirao komisiju za snabdevanje hranom, koja e se postarati za to da radnici i vojnici imaju
ta da jedu. Oformili su i vojnu komisiju da brani revoluciju.
Dumu nisu pominjali. Masa je klicala, ali Grigorije se pitao hoe li vojnici primati nareenja
od samoizabrane vojne komisije. Gde je demokratija u svemu tome? Odgovor na njegovo pitanje
doao je u poslednjoj reenici tog obavetenja.

- Komitet apeluje na radnike i vojnike da izaberu ljude koji e ih predstavljati u sovjetu to je

pre mogue i da ih poalju ovamo u dvorac kako bi uestvovali u radu nove revolucionarne
vlade!
To je bilo ono to je Grigorije eleo da uje. Nova revolucionarna vlada, sovjet radnika i
vojnika. Sad e biti promena bez nereda. Pun entuzijazma, on izae iz dvorita i uputi se nazad ka
kasarni. Pre ili kasnije ljudi e se vratiti u svoje krevete. Jedva je ekao da im saopti novosti.
Onda e, prvi put, glasati.
IV
Ujutru sledeeg dana, Prvi mitraljeski puk skupio se u dvoritu kasarne da izabere svog
predstavnika za Petrogradski sovjet. Isak je predloio narednika Grigorija Pekova.
Izabrali su ga jednoglasno.
Grigorije bee zadovoljan. Znao je kako ive vojnici i radnici, i on e u hodnike vlasti uneti
smrad mainskog ulja, miris stvarnog ivota. Nikad nee zaboraviti odakle je potekao i praviti se
gospodin. Postarae se da demonstracije polue boljitak, ne nasumino nasilje. Sada ima stvarnu
ansu da obezbedi bolji ivot Katerini i Vladimiru.
Preao je brzim korakom most Litejni, ovoga puta sam, i uputio se ka dvorcu Tavrieski.
Njegov prvi prioritet mora biti hleb. Katerina,
Vladimir i ostalih dva i po miliona itelja Petrograda moraju da jedu. I sada, kada je preuzeo
odgovornost na sebe, barem u svojoj glavi, poela je da ga naputa hrabrost.
Seljaci i mlinari iz unutranjosti moraju odmah da poalju jo brana petrogradskim pekarama,
ali oni to nee uiniti osim ako im ne bude plaeno. Kako e sovjet da obezbedi dovoljno novca?
On poe da se pita da li je zbacivanje vlade bilo laki deo cele prie.
Dvorac je imao dugaak centralni deo i dva krila. Grigorije je otkrio da i Duma i sovjet
zasedaju unutra. Prigodno, Duma, stari parlament koji je zastupao interese srednje klase, bila je
smetena u desnom krilu, a sovjet u levom. Ali ko je bio glavni? Niko nije znao. Prvo e to morati
da razree, pomisli Grigorije nestrpljivo, pre nego to ponu da se bave stvarnim problemima.
Na stepenicama Grigorije ugleda Konstantinovu mravu figuru i gustu crnu kosu. Shvatio je,
okiravi se, da uopte nije pokuao da saopti Konstantinu da mu je majka, Varja, mrtva. Ali
odmah je video da Konstantin zna. Osim crvene trake oko ruke, Konstantin je oko eira imao
vezanu crnu traku. Grigorije ga zagrli.
- Video sam kad se to desilo - ree on.
- Jesi li ti ubio policijskog snajperistu?
- Da.
- Hvala ti. Ali njena prava osveta bie revolucija.
Konstantin je izabran da bude jedan od dva predstavnika iz fabrike Putilov. Tokom tog
popodneva pristizalo je sve vie i vie predstavnika, sve dok se do rane veeri tri hiljade njih nije
naguralo u Katarininu dvoranu. Gotovo svi su bili vojnici. Vojska je ve bila podeljena u vodove i
pukove, i Grigorije je naslutio da je njima bilo lake da organizuju izbor predstavnika nego

fabrikim radnicima, od kojih mnogi nisu imali pristup svojim fabrikama jer su ih vlasnici
zakljuali. Neke predstavnike izabrale su grupe od nekoliko desetina ljudi, a druge pak grupe od
nekoliko hiljada njih. Demokratija nije bila jednostavna kako se inilo.
Neko je predloio da treba da promene ime u Petrogradski sovjet radnikih i vojnikih
deputata, i ta ideja bi pozdravljena gromoglasnim
V
aplauzom. Cimlo se da nema nikakve procedure. Nije bilo dnevnog reda, ni zvaninog iznoenja
predloga i njihovog podravanja, ni bilo kakvog mehanizma glasanja. Ljudi su prosto ustajali i
govorili, esto nekoliko njih uglas. Na podijumu, nekoliko ljudi sumnjivo nalik pripadnicima
srednje klase hvataloje beleke, i Grigorije pogodi da su to lanovi jue
Oformljenog izvrnog komiteta. Barem se neko starao za zapisnik.
Uprkos zabrinjavajuem haosu vladalo je izuzetno uzbuenje. Svi su imali oseaj da su
vojevali i pobedili. Kako god da ispadne na kraju, stvarali su novi svet. Niko, meutim, nije priao o
hlebu. Iznervirani nedelotvornou sovjeta, Grigorije i Konstantin napustie Katarininu dvoranu u
jednom naroito haotinom trenutku i krenue na drugi kraj dvorca da vide ta se radi u Dumi.
Usput videe vojnike s crvenim trakama oko ruku kako slau hranu i municiju na gomile u hodniku
kao da se spremaju za opsadu. N a r a v n o , pomisli Grigorije, c a r n e e p ros t o d a p r i h v a t i
o n o t o s e d e s i l o . U nekom trenutku e pokuati silom da povrati kontrolu. A to je znailo
napasti tu zgradu.
U desnom krilu su naili na grofa Maklakova, direktora fabrike Putilov. On je bio delegat
jedne partije desnog centra, ali je uljudno popriao s njima. Rekao im je da je formiran jo jedan
komitet, Privremeni komitet lanova Dume za ospostavljanje reda u prestonici i utvrdivanje odnosa
s pojedincima i ustanovama.
Uprkos tom smeno nesuvislom nazivu, Grigorije oseti da je posredi zloslutan pokuaj Dume
da preuzme kontrolu. Jo vie se zabrinuo kada mu je Maklakov rekao da je komitet izabrao
pukovnika Engelharta za komandanta vojnih snaga u Petrogradu.
- Da - Maklakov e zadovoljno. - I naredili su svim vojnicima da se vrate u kasarne i sluaju
nareenja.
- Molim? - Grigorije je bio okiran. - Ali to e unititi revoluciju. Carski oficiri e povratiti
kontrolu!
V
V - Clanovi Dume ne veruju da je ovo revolucija.
- Clanovi Dume su idioti - Grigorije e gnevno.
Maklakov die nos i ode. Konstantin je delio Grigorijev bes.
- Ovo je kontrarevolucija! - ree on.
-1 mora biti zaustavljena - ree Grigorije.
Pourili su nazad do levog krila. U velikoj dvorani, predsedavajui je pokuavao da kontrolie
debatu. Grigorije skoi na podijum.
- Imam neto hitno da vam saoptim! - povika on.
- Kao i svi ostali - umorno e predsedavajui. - Ali do avola, ajde.
- Duma nareuje vojnicima da se vrate u barake i da prihvate zapovednitvo oficira!

Meu delegatima se razlee bura negodovanja.

Drugovi! - povika Grigorije, pokuavajui da ih utia. - Ne vraamo se na stari poredak!
Oni zaurlae u znak odobravanja.
Ljudi u ovom gradu moraju dobiti hleb. Nae ene se moraju oseati bezbedno na ulicama.
Fabrike moraju ponovo poeti s radom, a mlinovi moraju nastaviti da melju ito, ali ne isto
kao ranije. - Sada su ga sluali, i nisu bili sigurni ta sledee namerava da im kae. - Mi
vojnici moramo prestati da bijemo buroaziju, da malteretiramo ene na ulicama i moramo
prestati da pljakamo podrume pia. Moramo se vratiti u nae barake, istrezniti se i nastaviti
da izvravamo svoje zadatke, ali.. - on naini dramsku pauzu. - Pod naim sopstvenim
uslovima!
Zau se grmljavina slaganja.
- Kakvi to uslovi treba da budu?
Neko povika:
- Izabrani komiteti treba da izdaju nareenja, a ne oficiri!
Drugi ree:
Nema vie Vaa ekselencijo" i Vaa svetla preuzvienosti", treba ih oslovljavati s
pukovnie" i generale".
-1 nema vie salutiranja! - povika trei.
Grigorije nije znao ta da radi. Svako je imao svoj predlog.
Nije mogao sve da ih uje, a kamoli da ih upamti.
Predsedavajui mu pritee u pomo.
Predlaem da svi koji imaju neki predlog formiraju grupu s drugom Sokolovim. - Grigorije je
znao da je Nikolaj Sokolov leviarski advokat. To j e d o b ro, pomisli on, t reb a n a m
n e k o k o e p red s t a v i t i n a e p red l o g e k o r i s t e i s e v a l j a n i m p r a v n i m
t e r m i n i m a . Predsedavajui nastavi: - Kad se budete sloili oko toga ta elite, donesite
svoje predloge sovjetu koji e ih odobriti.
Tako je. - Grigorije skoi s podijuma. Sokolov je sedeo za jednim malim stolom postavljenim
uza zid dvorane. Grigorije i Konstantin mu prioe, zajedno s jo desetak predstavnika.
- Vrlo dobro - ree Sokolov. - Na koga je ovo adresirano?
Grigorije se ponovo zbuni. Htede da kae: ,,Na svet". Ali jedan vojnik ree:
- Na petrogradski garnizon.
Drugi ree:
-1 sve vojnike u gardi, peadiji i artiljeriji.
-1 mornarici - ree neko drugi.
Vrlo dobro - ree Sokolov, piui. - Da se razglasi odmah i precizno, pretpostavljam?

- Da.
-1 da se da na znanje petrogradskim radnicima?
Grigorije postade nestrpljiv.
- Da, da - ree. - Sad, ko je predloio da se biraju
komiteti?
- To sam bio ja - ree jedan vojnik sa sedim brkovima. Sedeo je na ivici stola tano ispred
Sokolova. Kao da mu diktira, on ree: - Svi vojnici treba da oforme komitete sastavljene od
njihovih biranih predstavnika.
Sokolov, jo piui, ree:
- U svim etama, bataljonima, pukovima...
Neko dodade:
- Kampovima za obuku, baterijama, na ratnim brodovima...
Onaj sa sedim brkovima ree:
- Oni koji jo nisu izabrali svoje predstavnike moraju to da uine.
- Tako je - Grigorije e nestrpljivo. - E sad... oruje svih vrsta, ukljuujui oklopna vozila, pod
kontrolom su komiteta bataljona i eta, ne oficira.
Nekoliko vojnika se sloi.
- Vrlo dobro - ree Sokolov.
Grigorije nastavi:
- Svaka vojna jedinica potinjava se Sovjetu radnikih i vojnikih deputata i njegovim
komitetima.
Prvi put, Sokolov podie pogled.
- To bi znailo da sovjet kontrolie vojsku.
- Da - ree Grigorije. - Nareenja koja vojsci izdaje Duma treba slediti samo kada nisu oprena
odlukama sovjeta.
Sokolov nastavi da gleda u Grigorija.
- To Dumu ini nemonom kao to je oduvek bila. Pre toga je bila podlona carskoj volji. Sada
e svaku odluku morati da odobri sovjet.
- Ba tako - ree Grigorije.
- Dakle, sovjet ima vrhovnu vlast.
- Zapiite to - ree Grigorije.
Sokolov zapisa. Neko ree:
- Oficirima se zabranjuje da budu neljubazni prema ostalim vojnicima.
- U redu - ree Sokolov.
-1 ne smeju im se obraati kao da su ivotinje ili deca.
Grigorije pomisli kako su te odredbe trivijalne.
- Tom dokumentu treba naslov - ree on.

Sokolov ree:
ta predlaete?
Kako ste naslovljavali prethodne naredbe sovjeta?
Nema prethodnih naredbi - ree Sokolov. - Ova je prva.
To je to, znai - ree Grigorije. - Nazovite je Naredba broj jedan.
Grigorije je bio duboko zadovoljan to je kao predstavnik naroda
uestvovao u donoenju svoje prve zakonske odredbe. U naredna dva dana bilo ih je jo nekoliko, i on se
sve vie ukljuivao u rad revolucionarne vlade. Ali sve vreme je razmiljao o Katerini i Vladimiru, i u
utorak uvee mu se napokon ukazala prilika da se izvue i ode da ih obie.
Srce mu je bilo puno loe slutnje dok je iao ka predgradu na jugozapadu. Katerina je obeala da e
se kloniti nevolje, ali petrogradske ene su verovale da ova revolucija pripada njima koliko i mukarcima.
Na kraju krajeva, zapoela je na Meunarodni dan ena. To nije bilo nita novo. Grigorijeva majka je
poginula u neuspeloj revoluciji 1905. godine. Ako je Katerina bila odluila da ode do centra grada nosei
Vladimira na kuku, da bi videla ta se deava, nije bila jedina majka koja je to uinila.
Mnogo nevinih ljudi je poginulo, od ruku policije, pod nogama svetine, ili su ih pregazili pijani
vojnici u oduzetim kolima, ili ih je pogodio zalutali metak.
Dok je ulazio u staru kuu, strahovao je da e naleteti na nekog od stanara koji e mu, ozbiljnog lica
i suznih oiju, rei: N e t o s t r a n o s e d e s i l o . Popeo se uza stepenice, pokucao na vrata i uao.
Katerina skoi sa stolice i baci mu se oko vrata.
Ziv si! - ree ona, i poljubi ga eljno. - Tako sam se brinula! Ne znam ta bismo radili bez
tebe.
V
Zao mi je to nisam mogao ranije da doem - ree Grigorije. - Ali delegat sam u sovjetu.
Delegat! - Katerina zasija od ponosa. - Moj mu! - Ona ga zagrli.
Grigorije shvati da je zapravo uspeo da je zadivi. To mu nikad ranije
nije polo za rukom.
Delegat je samo predstavnik ljudi koji su ga izabrali - on e skromno.
Ali ljudi uvek biraju najpametnije i najpouzdanije.
Pa, pokuavaju to da uine.
Sobu je bila osvetljavala jedna uljana lampa. Grigorije spusti jedan paket na sto. U svom novom
statusu, nije imao potekoa da nabavi hranu iz kuhinje u kasarni.
Unutra su i ibice i jedno ebe - ree on.
Hvala ti!
Nadam se da si to manje izlazila iz kue. Jo je opasno na ulicama. Neki od nas sprovode
revoluciju, ali drugi samo divljaju.
Jedva da sam izlazila. ekala sam da mi se javi.
Kako je na malia? - Vladimir je spavao u uglu.
Nedostaje mu tatica.

Mislila je na Grigorija. Nije bila Grigorijeva elja da ga Vladimir oslovljava s tatica", ali prihvatio
je tu Katerininu elju. Nisu postojali veliki izgledi da e ijedno od njih ikad vie videti Lava, nije se
javljao ve skoro tri godine, tako da dete nee znati istinu, a moda je i bolje tako.
Katerina ree:
V
Zao mi je to spava. Voli da te vidi.
Priau s njim ujutru.
Moe da prespava? Divno!
Grigorije sede, i Katerina kleknu ispred njega i skide mu izme.
Izgleda umorno
-1 jesam.
Hajdemo u krevet. Kasno je.
Ona poe da mu otkopava bluzu, a on se zavali i pusti je da nastavi.
General Kabalov se krije u Admiralitetu - ree on. - Bojali smo se da e moda povratiti
kontrolu nad eleznikim stanicama, ali nije to ak ni pokuao.
Zato?
Grigorije slegnu ramenima.
Kukaviluk. Car je naredio Ivanovu da krene na Petrograd i zavede vojnu diktaturu, ali
Ivanovljevi ljudi su se pobunili, i ta akcija je propala.
Katerina se namrti.
Zar je stara vladajua klasa prosto digla ruke?
V- V

ini se da jeste. udno, zar ne? Ali oigledno nee biti kontrarevolucije.
Oni legoe u krevet, Grigorije u donjem veu, Katerina jo uvek u haljini. Nikad se nije skidala pred
njim. Moda je oseala da neke stvari treba da zadri za sebe. To je bila neka njena muica koju je on
prihvatio, ne bez aljenja. Zagrlio ju je i poljubio. Kada je uao u nju ona ree:
Volim te - i on se oseti kao najsreniji ovek na svetu.
Kada su zavrili, ona ree pospano:
ta e se dalje desiti?
Oformie se ustavotvorna skuptina, iji e lanovi biti izabrani po glasakom sistemu koji
oni nazivaju etvoroobraznim: glasae se tako da svi imaju pravo glasa, direktno, tajno, i svaiji glas e
imati jednaku teinu Duma e u meuvremenu formirati privremenu vladu.
Ko e biti predsednik te vlade?
Lavov.
Katerina naglo sede.
Knez! Zato?
V
Zele da imaju poverenje svih klasa.
Nek se nose sve klase! - Srdba ju je samo inila jo lepom, naterujui joj rumen u obraze i
sjaj u oi. - Radnici i vojnici su sproveli revoluciju, zato nam treba poverenje ikog drugog?
To pitanje je ranije muilo i Grigorija, ali odgovor ga je ubedio.

Preduzetnici nam trebaju da bi ponovo otvorili fabrike, - ree ona.

Prodavci na veliko da bi ponovo poeli da snabdevaju grad robom, duandije da ponovo
otvore vrata svojih radnji.
A ta je s carem?
Duma trai od njega da abdicira. Poslali su dva delegata Pskovu da mu prenese to.
Katerina razrogai oi.
Da abdicira? Car? Ali to bi bio kraj.
Da.
Moe li se to ostvariti?
Ne znam - ree Grigorije. - Saznaemo sutra.

VI
U Katarininoj dvorani u dvorcu Tavrieski u petak debata se otegla. Dve ili tri hiljade mukaraca i
nekoliko ena naguralo se u tu prostoriju poput sardina, vazduh je bio teak od duvanskog dima i zadaha
od znoja. ekali su da uju ta e car uraditi.
V
Debatu su esto prekidala obavetenja. esto nisu ni bila hitna, neki vojnik bi ustao da kae da je
njegov bataljon formirao komitet a uhapsio svog pukovnika. Ponekad to nisu bila ak ni obavetenja, ve
govori u kojima se pozivalo na odbranu revolucije.
Grigorije je, meutim, video da je dolo do neke promene kada je posedeli narednik skoio na
podijum, rumen u licu i zadihan, s listom
hartije u ruci, i zatraio tiinu. Polako i glasno, on ree:
Car je potpisao dokument... - Ljudi poee da kliu ve posle tih prvih nekoliko rei.
Narednik povisi ton. - ... kojim se odrie krune...
Klicanje prede u urlik oduevljenja. Grigorije je bio kao naelektrisan. Je li se to zaista desilo? Je li se
san ostvario?
Narednik podie ruku traei tiinu. Nije jo bio zavrio.
... i zbog loeg zdravlja svog dvanaestogodinjeg sina Alekseja, za svog naslednika je
imenovao velikog kneza Mihaila, carevog mlaeg brata.
Klicanje se pretvori u buru protesta.
Ne! - dreknu Grigorije, i glas mu se stopi s hiljadama drugih.
Kada su posle nekoliko minuta poeli da se utiavaju, spolja se u
glasnije negodovanje. Masa u dvoritu mora da je ula novosti, i primila ih je s gnevom. Grigorije ree
Konstantinu:
Privremena vlada ne sme to da prihvati.
Slaem se - ree Konstantin. - Hajde da odemo i kaemo im to.
Oni napustie sovjet i preoe na drugu stranu palate. Ministri novooformljene vlade zasedali su u
sobi u kojoj je to pre njih inio privremeni komitet, uistinu, zabrinjavajue je bilo koliko je istih ljudi bilo
u novoj vladi. Ve su raspravljali o carevoj izjavi.

Pavel Miljukov je drao govor. Predstavnik umerene struje s monoklom zalagao se za to da

monarhiju treba ouvati kao simbol legitimiteta.
Gluposti - promrmlja Grigorije.
Monarhija je simbolizovala nesposobnost, surovost i poraz, ne legitimitet. Sreom, ostali su se
slagali s Grigorijem. Kerenski, koji je sada bio ministar pravde, dade predlog da se velikom knezu
Mihailu porui da odbije krunu i veina se sloila, na Grigorijevo olakanje. Kerenski i knez Lavov bili
su izabrani da odmah odu da se vide s Mihailom. Miljukov je besno gledao kroz svoj monokl, pa ree:
Treba i ja da idem s njima, da predstavljam manjinu!
Grigorije je pretpostavio da e taj budalasti predlog biti glatko odbijen, ali ostali ministri nevoljno
pristadoe. Tada je Grigorije ustao. Spontano ree:
A ja u poi s ministrima kao posmatra ispred Petrogradskog sovjeta.
Vrlo dobro, vrlo dobro - ree Kerenski.
Izali su iz dvorca na zadnja vrata i uli u jednu reno limuzinu koja
ih je ekala. Bivi predsednik Dume, izuzetno gojazni Mihail Rodzjanko, takoe je poao s njima.
Grigorije nije mogao da poveruje ta mu se dogaa. Bio je lan delegacije koja ide da naredi knezu s
pravom naslea krune da odbije da postane car. Pre manje od nedelju dana krotko je siao sa stola jer mu
je porunik Kirilov naredio da to uini. Svet se menjao tako brzo da je bilo teko uhvatiti korak s njim.
Grigorije nikad nije bio u domu nekog bogatog aristokrate, i imao je oseaj kao da se obreo u svetu
snova. Ogromna kua bila je prepuna stvari. Kud god se okrenuo video je prelepe vaze, satove s
raskonim ukrasima, srebrne svenjake i ukrasne predmete optoene draguljima. Kada bi zgrabio jednu
zlatnu iniju i istrao na vrata, mogao bi da je proda za dovoljno novca da kupi sebi kuu, osim to sada
niko nije kupovao zlatne inije, svi su hteli samo hleb.
Knez Georgije Lavov, ovek sede kose s velikom, gustom bradom, oito nije bio impresioniran
dekorom,
niti zaplaen ozbiljnou svog
V
zadatka, ali svi ostali kao da su bili nervozni. Cekali su u primaem salonu, pod mranim pogledima
porodinih portreta, etkajui po debelim tepisima.
Veliki knez Mihail se napokon pojavio. Bio je to prevremeno oelaveo tridesetosmogodinjak s
briima. Na Grigorijevo iznenaenje, inilo se da je nervozniji od delegacije koja mu je dola u posetu.
Odavao je utisak stidljivog i zbunjenog oveka, uprkos nabusito zabaenoj glavi. Naposletku je smogao
dovoljno hrabrosti da kae:
ta imate da mi saoptite?
Lavov odgovori:
Doli smo da traimo od vas da ne prihvatite krunu.
O, pobogu - ree Mihail, i inilo se da ne zna ta bi sledee trebalo da uini.
Kerenski je zadrao prisebnost. Progovorio je razgovetno i odluno.
Stanovnitvo Petrograda reagovalo je gnevno na odluku Njegovog velianstva cara - ree on.
- Ogroman kontingent vojske ve marira na dvorac Tavrieski. Doi e do nasilnog ustanka za kojim e
slediti graanski rat, osim ako odmah ne objavimo da ste odbili carsku krunu.
O, boe moj - Mihail e slabano.

Veliki knez nije previe bistar, shvati Grigorije. Z a t o l i s a m i z n e n a e n ? , zapita se on. Da su ti

ljudi inteligentni, ne bi doli u situaciju da izgube ruski presto.
Miljukov s monoklom ree:
Vaa visosti, ja predstavljam manjinu u privremenoj vladi. Po naem miljenju, monarhija je
jedini simbol autoriteta koji narod priznaje.
Mihail se inio jo pometenijim. Poslednja stvar koja mu treba jeste mogunost izbora, shvati
Grigorije; to je celu stvar inilo samo gorom. Veliki knez ree:
Imate li neto protiv da popriam nasamo s Rodzjankom? Ne, nemojte svi vi da idete, nas
dvojica emo se povui u drugu sobu.
Kada su neodluni carev naslednik i debeli predsednik otili, ostali stadoe da se saaptavaju. Niko
nije priao s Grigorijem. On je bio jedini pripadnik radnike klase u toj prostoriji, i osetio je da ga se oni
pomalo plae, podozrevajui, potpuno ispravno, da su depovi njegove narednike uniforme puni oruja i
municije. Rodzjanko se vrati.
Pitao me je moemo li da mu garantujemo linu bezbednost ako postane car - ree on.
Grigorije je bio zgaen ali ne i iznenaen injenicom da veliki knez vie brine o sebi nego o svojoj zemlji.
- Rekao sam mu da ne moemo - zavri Rodzjanko.
Kerenski ree:
-I...?
Pridruie nam se za trenutak.
Nastupila je pauza koja se inila beskrajnom, zatim se Mihail vratio. Oni svi utihnue. Dugo niko
nije progovarao. Napokon, Mihail ree:
Odluio sam da odbijem krunu.
Grigoriju se uini da mu je srce stalo. O s a m d a n a , pomisli on. Pre osam dana ene Viborga
promarirale su preko mosta Litejni. Danas je vladavina Romanovih okonana. Prisetio se majinih rei
onog dana kada je umrla: N e u i m a t i m i r a d o k R u s i j a n e p o s t a n e rep u b l i k a . " P o i v a j
s a d a u m i r u , m a j k o , pomisli on.
Kerenski se rukovao s velikim knezom govorei neto pompezno, ali Grigorije nije sluao.
Uspeli smo, pomisli. Izveli smo revoluciju.
Zbacili smo cara.
VII
U Berlinu, Oto fon Ulrih je otvorio veliku bocu perije-ue ampanjca iz 1892. godine od litar i po.
Fon Ulrihovi su pozvali Fon der Helbardove na ruak. Monikin otac, Konrad, bio je Graf, iliti grof, a
njena majka Grafin, grofica. Grofica Eva fon der Helbard bila je krupna ena sede kose nametene u
sloenu frizuru. Pre ruka je saterala Valtera u oak i rekla mu da Monika zna dobro da svira violinu i da
je bila najbolja u svom razredu u koli u svim predmetima. Krajikom oka je video oca kako pria s
Monikom i pogodio da ona upravo slua kolski izvetaj o njemu.
Nervirala ga je upornost njegovih roditelja da mu nature Moniku. injenica da je otkrio kako ga ona
snano privlai samo je pogoravala situaciju. Bila je inteligentna i lepa. Kosa joj je uvek bila briljivo

nametena, ali nije mogao a da ne zamilja kako je uvee rasplie i protresa glavu da oslobodi svoje
uvojke. Ponekad, tih dana, bilo mu je teko da prizove Modinu sliku u glavi.
Oto podie au.
Zbogom caru! - ree.
udi me, oe - Valter e razdraljivo. - Zar zaista slavi to to je rulja fabrikih radnika i
pobunjenih vojnika zbacila jednog legitimnog vladara?
Oto pocrvene u licu. Valterova sestra Greta uteno potapa oca po miici.
Ne obraaj panju na njega, tatice - ree ona. - Valter govori takve stvari samo da bi te
iznervirao.
Konrad ree:
Imao sam prilike da upoznam cara Nikolaja kada sam bio u naoj ambasadi u Petrogradu.
Valter ree:
-1 kakve ste utiske stekli o njemu, gospodine?
Monika odgovori umesto svoga oca. Uputivi Valteru zavereniki osmeh, ona ree:
Tata je govorio da bi car, da je kojim sluajem roen u nekom drugom drutvenom sloju, ako
uloi napor, postao sposoban potar.
To je tragedija nasledne monarhije. - Valter se okrete ka svom ocu. - Ali tebi demokratija u
Rusiji sigurno nije po volji.
Demokratija? - Oto e podrugljivo. - Videemo. Sve to znamo jeste da im je novi
predsednik vlade liberalni aristokrata.
Monika ree Valteru:
Mislite li da e knez Lavov pokuati da sklopi mir s nama?
To je bilo glavno pitanje.
Nadam se da hoe - ree Valter, trudei se da ne gleda u Monikine grudi. - Ako bismo sve
svoje trupe s Istonog fronta mogli da prebacimo u

Francusku, moglibismo da porazimo Saveznike.

Ona podie au i zagleda se preko njenog ruba u Valterove
oi. - Pijmo onda u to ime - ree.

U hladnom, mokrom rovu na severoistoku Francuske, Bilijev vod je pio din. Bocu je obezbedio
Robin Mortimer, raalovani oficir.
V
Cuvao sam ovo - ree on.
E, i to udo da se desi - ree Bili, upotrebivi jednu od Mildredinih izreka.
Mortimer je bio zloudan tip koji nikada nikoga nije astio piem. Mortimer im nasu pie u limene
ae.
Za prokletu revoluciju - ree on, i svi ispie din naiskap, pa pruie ae da im dopum.
Bili je bio dobro raspoloen jo i pre pijanke. Rusi su dokazali da je jo mogue zbaciti tirane. Pevali
su pesmu T h e R e d F l a g" , 1 kada je erl Ficherbert epajui izbio iza ugla rova, razbacujui blato. Sada
je bio pukovnik, i arogantniji nego ikada.
Utiajte se, ljudi! - dreknu on.
Pevanje je postepeno zamrlo. Bili ree:
Slavimo zbacivanje ruskog cara s vlasti!
Fic e ljutito:
On je bio legitiman vladar, i oni koji su ga zbacili su kriminalci. Nema vie pevanja.
Bilijev prezir prema Ficu pojaa se za stepen.
Bio je tiranin koji je ubio na hiljade svojih podanika, i svi civilizovani ljudi se raduju na
dananji dan.
Fic ga poblie pogleda. Erl vie nije nosio povez preko oka, ali mu je levi kapak ostao trajno
sputen. Meutim, inilo se da to ne utie na njegov vid.
Narednik Vilijams, mogao sam i da pogodim. Znam ja tebe i tvoju porodicu. - 1 t e k a k o ,
pomisli Bili. - Tvoja sestra javno zagovara mir.
Kao i vaa, gospodine - ree Bili, a Robin Mortimer prasnu u grohotan smeh, pa naglo uuta.
Fic ree Biliju:
Ako ujem jo jednu uvredljivu re od tebe, predvodie napad.

1 Engl.: Crvena zastava". (Prim. prev.)

Izvinjavam se, gospodine.

- A sada se smirite, svi vi. I bez pevanja. Fic se
udalji. Bili ree tiho:
V
Zivela revolucija.
Fic se napravi da nije uo.

U Londonu, kneginja Bea vrisnu:

-Ne!
Pokuaj da ostane mirna - ree Mod, koja joj je upravo bila saoptila novost.
Ne mogu to da uine! - vrisnu Bea. - Ne mogu da nateraju naeg voljenog cara da abdicira!
On je otac svog naroda!
Moda je tako najbolje.
Ne verujem ti! To je zlobna la!
Vrata se otvorie i Graut proviri unutra, izgledajui zabrinuto. Bea dohvati jednu japansku vazu s
aranmanom od suvog cvea i baci je preko sobe. Ona udari u zid i razbi se. Mod potapa Beu po ramenu.
Hajde, smiri se - ree.
Nije bila sigurna ta drugo da radi. Ona sama je bila oduevljena to je car abdicirao, ali je
istovremeno saoseala s Beom, iji se itav nain ivota uruio. Graut pozva prstom, i jedna slukinja ue
u sobu, uplaena. On pokaza ka slomljenoj vazi i ona poe da kupi komade. Pribor za aj bio je postavljen
na stolu: olje, tacne, ajnici, posude s mlekom i lagom, inije sa eerom. Bea ih sve obori na pod.
Ti revolucionari e sve da pobiju!
Batler kleknu i poe da isti nered.
Ne uzbuuj se - ree Mod.
Bea zaplaka.
V
Jadna carica! I njena deca! Sta e biti s njima?
Moda bi trebalo malo da prilegne - ree Mod. - Hajde, otpratiu te do sobe. - Ona uhvati
Beu za lakat, i Bea joj dopusti da je odvede.
Ovo je kraj svega - jecala je Bea.
Nema veze - ree Mod. - Moda je to novi poetak.

Etel i Berni su bili u Aberovenu. Bio je to kao nekakav medeni mesec. Etel je uivala pokazujui
Berniju mesta iz svog detinjstva: ulaz u rudnik, kapelu, kolu. Cak ga je provela i po Tajgvinu, Fic i Bea
nisu bili kod kue, mada ga nije vodila u Apartman gardenija. Odseli su kod porodice Grifits, koja je Etel
ponovo ponudila Tomijevu sobu, tako da nisu morali da uznemire Dekicu. Bili su u kuhinji gospoe
Grifits kad je njen mu Len, ateista i socijalista revolucionar, upao unutra maui novinama.
Ruski car je abdicirao! - ree on.
Oni zagrajae i zapljeskae. Ve nedelju dana su sluali o neredima u Petrogradu i Etel se pitala kako
e se to zavriti. Berni upita:
Ko je preuzeo vlast?
Privremena vlada na elu s knezom Lavovim - ree Len.
To onda ba i nije trijumf socijalizma - ree Berni.
Nije.
V Etel ree:

Zivnite malo, vi mukarci, jedno po jedno! Hajdemo u D v e k r u n e da proslavimo. Ostaviu

Lojda kod gospoe Ponti neko vreme.
Zene stavie eire i svi odoe u pab. U roku od sat vremena lokal je bio dupke pun. Etel se zaudila
kada je ugledala majku i oca kako ulaze na vrata. I gospoa Grifits ih je videla, pa ree:
ta e oni ovde?
Nekoliko minuta kasnije Etelin otac se pope na jednu stolicu i zamoli za tiinu.
Znam da su neki od vas iznenaeni to me vide ovde, ali naroite okolnosti zahtevaju
naroita dela. - On pokaza u malu kriglu. - Nisam promenio navike kojih sam se drao celog ivota, ali
gazda je bio dovoljno ljubazan da mi naspe au vode s esme. - Svi se nasmejae. - Doao sam ovamo da
zajedno sa svojim komijama proslavim pobedu koja je izvojevana u Rusiji. - On podie svoju au. Zdravica, za revoluciju!
Svi zaklicae i potegnue.
Vidi ti to! - ree Etel. - Stari u D v e k r u n e . Nisam mislila da u doekati to da vidim.

U vrlo modernoj prerijskoj kui Josifa Vjalova u Bafalu, Lav Pekov je napunio sebi au posluivi
se flaom iz ormaria sa estokim piima. Vie nije pio votku. Otkako je preao da ivi kod svog bogatog
tasta preao je na kotski viski. Voleo je da ga pije kao Amerikanci, s komadima leda. Lavu se nije svialo
to ivi kod tazbine. Vie bi voleo da su Olga i on imali sopstveni stan. Ali Olgi se vie svialo da bude sa
svojima, i njen otac je sve plaao. Dok ne uspe sam da napravi neku svoju sopstvenu zalihu para, Lav je
bio zaglavljen tu gde je.
Josif je itao novine a Lena je ila. Lav podie au da im nazdravi.
V
Zivela revolucija! - glasno e on.
Pazi ta pria - ree Josif. - Posao e da nam strada.
Olga ue u sobu.
Naspi mi jednu malu au erija, molim te, dragi - ree ona.

Lav potisnu uzdah. Volela je da trai od njega da bude usluan, a pred roditeljima nije mogao da je
odbije. Nasuo je slatkog erija u jednu malu au i dao joj, klanjajui se kao konobar. Ona se ljupko
nasmei, ne shvativi ironiju njegovog gesta. On otpi veliki gutljaj viskija, uivajui u njegovom ukusu i
jaini.
Gospoa Vjalova ree:
V V
Zao mi je jadne carice i njene dece. Sta e sad da rade?
Josif ree:
Ne bi me udilo da ih rulja sve ubije.

Sirotani. Sta je car ikad uradio tim revolucionarima da zaslui to to ga je snalo?

Ja mogu da odgovorim na to pitanje - ree Lav. Znao je da treba da uti, ali nije mogao,
naroito s viskijem koji mu je grejao utrobu. - Kada mi je bilo jedanaest godina, fabrika u kojoj je moja
majka radila stupila je u trajk. - Gospoa zacokta s neodobravanjem. Ona nije verovala u trajkove. Policija je pokupila svu decu trajkaa. Nikad to neu zaboraviti. Bio sam preplaen.
Zato bi uinili tako neto? - upita gospoa Vjalova.
Policija nas je sve iibala - ree Lav. - Po zadnjicama, tapovima. Da naui nae roditelje
pameti.
Gospoa Vjalova je ubledela. Nije mogla da podnese surovost prema deci i ivotinjama.
To su meni uinili car i njegov reim, majko - ree Lav. On zvecnu ledom u ai. - Zato
nazdravljam revoluciji.

Sta misli, Gase? - ree predsednik Vilson. - Ti si jedina osoba ovde

V koja je bila u Petrogradu. Sta e se desiti?
Ne bih da zvuim kao neki zvaninik Stejt departmenta, ali sve je mogue - ree Gas.
Predsednik se nasmeja. Bili su u Ovalnom kabinetu, Vilson za stolom, Gas ispred njega.
Hajde - ree Vilson. - Pogaaj. Hoe li se Rusi povui iz rata ili nee? To je najvanije pitanje
ove godine.
-U redu. Svi ministri u vladi pripadaju partijama zastraujuih naziva koji u sebi sadre rei
socijalistika i revolucionarna, ali zapravo se radi o poslovnim ljudima srednje klase i ljudima od struke.
Ono to oni zaista ele jeste buroaska revolucija koja e im dati slobodu da unaprede industrijsku
proizvodnju i trgovinu. Ljudi, meutim, ele hleb, mir i zemlju: hleb za fabrike radnike, mir za vojnike, i
zemlju za seljake. Nita od toga zaista ne zanima ljude poput Lavova i Kerenskog. Dakle, kao odgovor na
vae pitanje, mislim da e Lavovljeva vlada pokuati da uvede privremene promene. Oni e nastaviti da
vode rat. Ali radnici nee biti zadovoljni.
-1 ko e na kraju pobediti?
Gas se prisetio svog puta u Sankt Peterburg, i oveka koji je izveo demonstraciju izlivanja toka
lokomotive u prljavoj, tronoj livnici fabrike Putilov. Kasnije je Gas video istog tog oveka kako se tue s
jednim policajcem zbog neke devojke. Nije mogao da se seti imena tog oveka, ali mogao je da ga

zamisli, irokih ramena i snanih ruku, s jednim patrljkom od prsta, a pre svega njegove plave oi i
prodoran pogled neumoljive odlunosti.
Ruski narod - ree Gas. - On e na kraju pobediti.

DVADESETC0TVRTO POGLAVLJE
April 1917.
Jednog prijatnog dana u rano prolee Valter je etao s Monikom fon der Helbard po
bati kue njenih roditelja u Berlinu. Bila je to ogromna kua i bata je bila velika, s
teniskim paviljonom, terenom za kuglanje, kolom jahanja, i dejim igralitem s
ljuljakama i toboganom. Valter se prisetio kako je dolazio tu kao dete i mislio da je to
raj. Meutim, to vie nije bilo idilino igralite. Svi konji osim onih najstarijih otili su
vojsci. Kokoke su eprkale po kamenim ploama iroke terase. Monikina majka je u
teniskom paviljonu tovila jednu svinju. Koze su pasle travu po terenu za kuglanje, a
prialo se da ih muze grofica lino.
Meutim, staro drvee je poelo da lista, sunce je sijalo, a Valter je bio u prsluku i
koulji, sako je prebacio preko ramena, stanje razodenutosti koje ne bi bilo po volji
njegovoj majci, ali ona je bila u kui, traarila s groficom. Njegova sestra Greta bila je
krenula u etnju s Valterom i Monikom, ali je pronala neki izgovor i ostavila ih same, jo
jedna stvar koju bi njihova majka osudila, barem na reima.
Monika je imala psa po imenu Pjer. Bila je to velika pudla, dugonoga i graciozna, s
mnogo kovrda boje re i svetlosmeim oima, i Valter nije mogao a da ne pomisli kako
taj pas pomalo lii na Moniku, divan kao i ona. Svialo mu se kako se ophodi sa svojim
psom. Nije mu tepala niti mu davala ostatke hrane ili mu priala kao da se obraa bebi,
kao to su neke devojke radile. Samo ga je putala da je prati, i ponekad bi mu bacila
jednu staru tenisku lopticu da je donese nazad.
Veliko razoaranje, to se Rusa tie - ree ona.
Valter klimnu glavom. Vlada kneza Lavova je objavila da Rusija nastavlja rat.
Pritisak koji je Nemaka trpela na Istonom frontu nee popustiti, niti e u Francusku
stii pojaanje. Rat e se oduiti.
Sada je naa jedina nada da e vlada Lavova pasti, i da e mirovnjaka struja
preuzeti vlast - ree Valter.
Postoje li realni izgledi da se to desi?
Teko je rei. Levo orijentisani revolucionari jo uvek zahtevaju hleb, mir i
zemlju. Vlada je obeala odravanje demokratskih izbora za Ustavotvornu skuptinu, ali
ko e pobediti?
On podie jednu granu sa zemlje i baci je Pjeru. Pas polete za njom i ponosno je
donese nazad. Valter se sae da ga pomazi po glavi, i kada se uspravio Monika mu je bila
vrlo blizu.
Svia mi se, Valtere - ree ona, gledajui ga vrlo otvoreno oima boje
ilibara. - Oseam kao da nam nikad ne moe ponestati tema za razgovor.
I on je oseao to isto, i znao je da e mu, ako sada pokua da je poljubi, ona to i
dopustiti. On ustuknu od nje.

-1 ti se meni svia - ree on. - A svia mi se i tvoj pas.

On se nasmeja, da pokae da je to rekao u ali. Bez obzira na to, bilo mu je jasno da
joj je povredio oseanja. Ona se ugrize za usnu i okrete se od njega. Bila je otvorena i
slobodna koliko god je to bilo mogue za jednu lepo vaspitanu devojku, a on ju je odbio.
Oni nastavie etnju. Nakon duge tiine, Monika ree:
Koja je tvoja tajna, pitam se?
Boe, pomisli, bistroumna je.
Nemam tajni - slaga on. - A ti?
Nita vredno pomena. - Ona podie ruku i skinu mu neto s ramena. - Pela ree ona.
Suvie je rano za pele.
Moda e leto da porani.
Nije toliko toplo.
Ona se strese kao da joj je hladno.
U pravu si, jeste svee. Hoe li da mi donese maramu? Ako ode do kuhinje
i zatrai od slukinje, donee ti jednu.
Naravno.
Nije bilo prohladno, ali dentlmen nikad ne odbija takav zahtev, koliko god da je
kapriciozan. Oigledno je elela da ostane sama na trenutak. On se vrati ka kui. Morao
je da je odbije, ali bilo mu je ao to ju je povredio. Njih dvoje jesu odgovarali jedno
drugom, njihove majke su bile u pravu, i naravno da Monika nije mogla da razume zato
je on uporno odguruje od sebe.
On ue u kuu i spusti se zadnjim stepenicama do podruma, gde je pronaao jednu
stariju slukinju u crnoj haljini s kapicom od ipke. Ona ode da pronae al. Valter je
ekao u predvorju. Kuu je krasio najmoderniji J u g e n d s t i l , koji je raskrstio s kitnjastim
ukrasima rokokoa kakve su Valterovi roditelji voleli, i isticao se blagim, pastelnim
bojama i dobrim osvetljenjem prostorija. Predvorje sa stubovima bilo je svo u sivom
mermeru i zastrto tepihom boje gljiva.
Imao je utisak da se Mod nalazi milion kilometara dalje, na nekoj drugoj planeti. I na
neki nain i jeste bila, jer se predratni svet nikad nee vratiti. Nije video svoju enu niti se
uo s njom ve gotovo tri godine, i moda je vie nikad nee ni videti. Iako je nije
zaboravio, nikad nee zaboraviti strast koju su delili, otkrio je, uplaivi se, da vie ne
moe da se seti detalja u vezi s vremenom koje su proveli zajedno: ta je nosila, gde su
bili kada su se ljubili i drali za ruke, niti gde su jeli i pili i o emu su priali kada su se
viali na svim onim beskrajno istim londonskim zabavama. Ponekad bi mu palo na pamet
da im je rat na neki nain nametnuo razvod. Ali potiskivao bi tu misao: bilo je to
sramotno nelojalno.

Slukinja mu donese uti al od kamira. On se vrati Moniki, koja je sedela na

jednom panju s Pjerom kraj stopala. Valter joj dade al i ona ga ogrnu oko ramena. Ta
boja joj je pristajala, isticala je sjaj njenih oiju i koe. udnog izraza lica, ona mu dade
njegov novanik.
Mora da ti je ispao iz sakoa - ree.
O, hvala ti. - On ga vrati u unutranji dep sakoa koji mu je jo uvek visio
preko ramena.
Ona ree:
Hajde da se vratimo u kuu.
Kako eli.
Raspoloenje joj se promenilo. Moda je prosto odluila da odustane od njega. Ili se
neto drugo desilo? Pala mu je na pamet jedna uasna misao. Da li mu je novanik zaista
ispao iz sakoa? Ili ga je ona uzela, kao deparo, kada je oterala onu pelu s ramena, u
doba godine kada pela nema?
Monika - ree on, stade i okrete se prema njoj. - Jesi li gledala u moj
novanik?
Rekao si da nema tajni - ree ona, i pocrvene kao bulka.
Mora da je videla iseak iz novina koji je nosio u njemu: , , L e d i M o d F i c h e r 6 e r t
uvek^se nosi po poslednjoj modi'.
To nije bilo nimalo lepo s tvoje strane - on e ljutito.
Najvie se ljutio na samog sebe. Nije trebalo da zadri tu inkriminiuu fotografiju.
Ako Monika moe da shvati njeno znaenje, mogu i drugi. U tom sluaju bi bio
osramoen i izbaen iz vojske. Mogli bi da ga optue za izdaju i oteraju u zatvor, ili ak
streljaju. Bio je nepromiljen. Ali znao je da nikad nee baciti tu sliku. Ona je bila sve to
mu je ostalo od Mod. Monika mu spusti ruku na miicu.
Nikad nisam uradila tako neto u celom svom ivotu, i stidim se zbog toga.
Ali mora da ti je jasno da sam bila oajna. O, Valtere, mogla bih tako lako da se zaljubim
u tebe, i oseam da bi i ti mene mogao da zavoli, vidim to, u tvojim oima i nainu na
koji se osmehne kad me ugleda. Ali nita mi ne govori! - U njenim oima bilo je suza.
- To me je izluivalo.
V
Zao mi je zbog toga. - Srdba ga je napustila. Ona je sada prekoraila granicu
drutveno prihvatljivog ponaanja i otvorila mu je svoje srce. Bio je uasno alostan zbog
nje, alostan zbog oboje.
Prosto sam morala da shvatim zato si me uporno udaljavao do sebe. Sad mi
je jasno, naravno. Ona je prelepa. ak i lii malo na mene. - Ona obrisa suze. - Pronala
te je pre mene, to je sve. - Zurila je u njega tim prodornim oima boje ilibara. Pretpostavljam da ste vereni.

Nije mogao da lae nekoga ko je bio tako iskren s njim. Nije znao ta da kae. Ona
je pogodila razlog njegovog oklevanja.
O, boe! - ree ona. - Venani ste, zar ne?
Bila je to katastrofa.
Ako ljudi to saznaju, biu u ozbiljnoj nevolji.
Znam.
Nadam se da ti mogu verovati da e uvati moju tajnu?
Kako moe da pita tako neto? - ree ona. - Ti si najbolji ovek kojeg sam
ikad srela. Ne bih uinila nita to bi ti nakodilo. Nikome neu rei ni re.
Hvala ti. Znam da e ispuniti obeanje.
Ona skrenu pogled, potiskujui suze.
Hajdemo unutra. - U predvorju, ona ree: - Nastavi bez mene. Moram da se
umijem.
U redu.
Nadam se... - glas joj prekide jecaj. - Nadam se da ona zna koliko je srena proaputa. Onda se okrenu i otra u sobu.
Valter obue kaput, povrati smirenost, pa stade da se penje mermernim stepenitem.
Salon je bio ureen u istom jednostavnijem stilu, sa svetlim bojama drveta i bledim
plavozelenim zavesama. Monikini roditelji imaju bolji ukus od njegovih, shvatio je.
Majka ga je pogledala i odmah je znala da neto nije u redu.
Gde je Monika? - upita ona otro.
On izvi obrvu u njenom pravcu. Nije liilo na nju da postavi pitanje na koje bi
odgovor mogao da glasi: O t i l a j e d o t o a l e t a" . Oito je bila napeta. On ree tiho:
Pridruie nam se za nekoliko minuta.
Pogledaj ovo - ree njegov otac, maui listom hartije. - Ovo su mi upravo
poslali iz Cimermanovog kabineta, ele da uju moje miljenje. Ti ruski revolucionari
ele da preu preko Nemake. Kakva drskost! - Popio je nekoliko aica napsa, pa je bio
sklon uzbuivanju.
Valter ree ljubazno:
Na koje tano revolucionare misli, oe? - Nije zaista mario, ali bio je
zahvalan na temi za razgovor.
One u Cirihu! Martov i Lenjin i ta bagra. U Rusiji je navodno doputena
sloboda govora, sad kad je car zbaen, pa oni ele da idu kui. Ali ne mogu da stignu
tamo!
Monikin otac, Konrad fon der Helbard, ree zamiljeno:
V
Pretpostavljam da ne mogu. Ne postoji nain da se iz Svajcarske stigne u
Rusiju a da se ne proe kroz Nemaku, bilo koja druga kopnena ruta znaila bi prelaenje
linije fronta. Meutim, jo ima parobroda koji
V

saobraaju iz Engleske preko Severnog mora do Svedske, zar ne?

Valter ree:
Da, ali oni nee rizikovati da idu preko Britanije. Britanci su zadrali u
pritvoru Trockog i Buharina. Francuska i Italija bile bi jo gore opcije.
Znai, nema im mrdanja! - Oto e trijumfalno.
Valter ree:
Kakav savet e dati ministru spoljnih poslova Cimermanu, oe?
Da ih odbije, naravno. Ne elimo da taj ljam zagadi na narod. Ko zna kakvu
bi nevolju ti davoli izazvali u Nemakoj?
Lenjin i Martov - Valter e zamiljeno. - Martov je menjevik, ali Lenjin je
boljevik.
Nemaka obavetajna sluba ivo se zanimala za ruske revolucionare. Oto ree:
Boljevici, menjevici, socijalisti, revolucionari, svi su isti.
Ne, nisu - ree Valter. - Boljevici su najtvrdokorniji.
Monikina majka e uzbueno:
Razlog vie da ih ne pustimo u nau zemlju!
Valter se ne osvrnu na to.
Sto je jo vanije, boljevici u inostranstvu radikalniji su od onih kod kue.
Petrogradski boljevici podravaju privremenu vladu kneza Lavova, ali ne i njihovi
drugovi u Cirihu.
Njegova sestra Greta ree:
Kako ti zna tako neto?
V Valter je to znao jer je proitao izvetaje nemakih pijuna u
Svajcarskoj koji su presretali potu revolucionara. Ali ree:
Lenjin je odrao govor u Cirihu pre nekoliko dana u kojem je izjavio da ne
priznaje privremenu vladu.
Oto frknu prezrivo, ali Konrad fon der Helbard se nagnu napred u svojoj stolici.
V
Sta vi mislite o tome, mladiu?
Valter ree:
Time to ne dozvoljavamo revolucionarima da prou kroz Nemaku, titimo
Rusiju od sopstvenih subverzivnih ideja.
Majka je izgledala zbunjeno.
Objasni, molim te.
Mislim da treba pomoi tim opasnim ljudima da se vrate kui. Jednom kada
se tamo nau, pokuae da oslabe rusku vladu i smanje njenu sposobnost da vodi rat, ili
e preuzeti vlast u svoje ruke i sklopiti mir. U oba sluaja, Nemaka dobija.
Nastupio je trenutak tiine dok su svi razmiljali o tome. Zatim se Oto glasno
nasmeja, i pljesnu rukama.

Moj roeni sin! - ree on. - Ipak ima u njemu poneto od njegovog starog!

II

Najdrae moje bie,

Cirih je hCadan grad kraj jezera, pisao je
Valter,
aCi sunce 6aca zrake po vodi, po zeCenim o6roncima svuda unaokoCo, i po flCpima u
cCaCjini. Sve uCice se seku podpravim ugCom i uopte ne skreu: vajcarci dre do ureenosti
jo vie odNemaca! BiCo bi divno da si ovde, voCjeno moje, to ja uvefjeCim gde godda sam!!!
Trebalo je da uzvinici navedu cenzore u poti na pomisao da je pismo pisala kakva
uzbuena devojka. Iako je bio u neutralnoj
V
Svajcarskoj, i dalje je pazio da u pismu ne otkrije identitet poiljaoca i primaoca.
Pitam se trpi Ci i ti neCagodnosti z6og neejene panje koju ti pokCanjaju sCo6odni
udvarai? ToCikp si lepa i armantna da je sigurno tako. Ja imam isti pro6Cem. Ne posedujem
lepotu iCi arm naravm), aCi i pored toga imam udvarae. Majka mi je iza6raCa nekoga za brak,
nekog drugara moje sestre, oso6u koju oduvek^ poznajem i koja mi se sviala.
Bilo mi je vrCo teko neko vreme, i 6ojim se da je na kraju ta oso6a otkriCa da gajim jedno
prijatejstvo koje iskjuuie 6rak. Meutim, verujem daje naa tajna 6ez6edna.
Ako se neki cenzor uopte bude trudio da ita dovde, sigurno e zakljuiti da to
pismo pie neka lezbijka svojoj ljubavnici. Do istog zakljuka doi e i svako ko to pismo
bude itao u Engleskoj. To nije ni bilo vano: budui da je feministkinja i oito neudata sa
svojih dvadeset est godina, Mod su ve sigurno sumnjiili da gaji sklonost prema istom
polu.
Za nekoCiko dana 6iu u StokfioCmu, jo jednom frCadnom gradu kraj vode, i mogCa 6i da
mipoaCjepismo na adresu tamonjeg froteCa (jrand.
V
V
Svedska je, poput Svajcarske, bila neutralna zemlja iz koje je pota ila za Englesku.
BiCo 6i divno da ujem kako si!!!
Do tada, lepoto moja, seaj se svog voljenog 6ia VaCtraud
III

Sjedinjene Drave su objavile rat Nemakoj u petak 6. aprila 1917. godine.

Valter je oekivao objavu rata, ali ga je to ipak pogodilo. Amerika je bila bogata,
preduzimljiva i demokratska zemlja: nije mogao da zamisli goreg neprijatelja. Sada je
jedina nada bila da e se Rusija predati, dajui Nemakoj ansu da pobedi na Zapadnom
frontu pre nego to Amerikanci stignu da regrutuju i organizuju svoju vojsku.

Tri dana kasnije, trideset dva prognana ruska revolucionara sastala su se u hotelu
Ceringerhof u Cirihu: mukarci, ene i jedno dete, etvorogodinji deak po imenu
Robert. Poli su peice odatle do baroknog nadsvoenog ulaza eleznike stanice da se
ukrcaju na voz do kue.
Valter se pribojavao da nee hteti da odu. Martov, voa menjevika, odbio je da ode
bez dozvole dobijene od Privremene vlade u Petrogradu, to je za jednog revolucionara
bio neobino posluan stav. Dozvolu nisu dobili, ali su Lenjin i boljevici ipak odluili da
odu. Valter se postarao da na tom putu ne iskrsnu nikakve potekoe tako to je grupu
otpratio do stanice kraj reke i ukrcao se na voz s njima.
Ovo je nemako tajno oruje, pomisli Valter: trideset dvoje nezadovoljnih bundija koji
ele da srue rusku vladu. Neka nam je bog u pomoi.
Vladimiru Iliu Uljanovu, poznatom kao Lenjin, bilo je etrdeset est godina. Bio je
nizak i demekast, uredno obuen ali ne i elegantan, prezauzet da bi traio vreme na stil.
Nekada je bio riokos, ali rano je oelavio i sada je imao sjajno teme s ostacima kose, i
paljivo potkresane brkove i bradu u stilu flamanskog slikara Van Dajka, boje umbira
proarane sedima. Pri njihovom prvom susretu, Lenjin nije ostavio utisak na Valtera, nije
imao ni arma ni privlanosti.
Valter je izigravao nierazrednog slubenika iz Ministarstva spoljnih poslova koji je
dobio zadatak da izvri sve praktine pripreme za povratak boljevika kroz Nemaku.
Lenjin mu je uputio otar, ispitivaki pogled, oigledno nasluujui da se u stvari radi o
nekakvom operativcu obavetajne slube.
V
Otputovali su do Safhauzena, na granici, gde su preseli u nemaki voz. Svi oni su
govorili pomalo nemaki, budui da su u vajcarskoj iveli u nemakom govornom
podruju. Sam Lenjin ga je dobro govorio. Bio je izuzetan lingvista, kako je Valter
saznao. Teno je govorio francuski, solidno engleski i itao je Aristotela na starogrkom.
Lenjin je zamiljao odmor i oputanje kao sat-dva sedenja s renikom nekog stranog
jezika.
U Gotmadingenu su ponovo preseli, u voz sa zatvorenim vagonom posebno
pripremljenim za njih, kao da su prenosioci nekakve zarazne bolesti. Troja od etvora
vrata tog vagona bila su zakljuana. Cetvrta vrata su se nalazila odmah pored Valterovog
kupea za spavanje. Te mere su preduzete ne bi li se umirile nervozne nemake vlasti, ali
one nisu bile neophodne: Rusi nisu imali elju da pobegnu, hteli su da se vrate kui.
Lenjin i njegova ena, Naa, imali su prostor za sebe, ali ostali su se nagurali da
spavaju po etvoro u kupeu. Tol i k o o j e d n a k o s t i , pomisli Valter cinino.
Dok je voz putovao od juga Nemake ka severu, Valter je poeo da osea snagu
karaktera koja se krila ispod Lenjinove dosadne spoljanjosti. Lenjina nisu zanimali
hrana, pie, komfor niti sticanje
V

linog imetka. Citav dan mu je odlazio na politiku. Uvek je raspravljao o politici, pisao o
politici, ili razmiljao o politici i sastavljao beleke. Valter je stekao utisak da Lenjin u
razgovorima uvek zna vie od svojih drugova i da je o datoj temi razmiljao due i
podrobnije, osim ako tema razgovora nema nikakve veze s Rusijom ili politikom, a u tom
sluaju bio je prilino neinformisan.
Bio je prava smrt za zabavu. Prve veeri, mladi Karl Radek s naoarima priao je
viceve u susednom kupeu.
Uhapsi ti policija jednog oveka jer je rekao da je Nikolaj idiot. On kae
policajcu: Mislio sam na drugog Nikolaja, ne na naeg voljenog cara." Pandur njemu
kae: Lae! Ako si ga nazvao idiotom, oigledno si mislio na cara!"
Radekovi drugovi prasnue u grohotan smeh. Lenjin je izaao iz kupea smrknutog
lica i naredio im da uute. Lenjin nije voleo puenje. On sam je ostavio cigarete, na
insistiranje svoje majke, trideset godina ranije. Iz potovanja prema njemu, ljudi su puili
u toaletu ili na kraju vagona. Budui da je postojao samo jedan toalet za trideset dvoje
ljudi, stalno su se stvarali redovi i izbijale su svae. Lenjin je uposlio svoj zamaan
intelekt na reavanju tog problema. Isekao je neke listove hartije i svima podelio kartice
dvojake namene, za uobiajenu upotrebu toaleta, i manji broj njih, za puenje. To je
smanjilo redove i vie nije bilo prepirki. Valter je bio zaintrigiran. To je upalilo, i svi su
bili zadovoljni, ali nije bilo nikakve diskusije, niti pokuaja da se odluka donese
kolektivno. U ovoj grupi, Lenjin je bio dobroudni diktator. Ako ikad dobije pravu vlast,
hoe li upravljati ruskim carstvom na isti nain?
No hoe li on doi na vlast? Ako nee, onda je Valter amo traio vreme. Postojao je
samo jedan nain da pobolja Lenjinove anse za uspeh, i odluio je da uini neto u vezi
s tim. Izaao je iz voza u Berlinu, rekavi da e se ponovo pridruiti Rusima u poslednjoj
etapi puta.
Nemoj dugo - ree mu jedan od njih. - Nastavljamo put za sat vremena.
Biu brz - ree Valter. Taj voz e krenuti tek kad Valter to kae, ali Rusi to
nisu znali.
Njihova kompozicija se nalazila na sporednom koloseku na stanici Potsdamer, i
trebalo mu je samo nekoliko minuta da odatle stigne do zgrade Ministarstva spoljnih
poslova u Vilhelmtraseu br. 76, u srcu starog Berlina. U prostranom kabinetu njegovog
oca nalazio se jedan teak sto od mahagonija, carev portret, i zastakljeni ormari s
njegovom kolekcijom keramike, ukljuujui iniju za voe iz XVIII veka koju je bio
doneo sa svog poslednjeg putovanja u London. Kao to se Valter nadao, Oto je bio za
svojim stolom.
Nema sumnje u Lenjinova uverenja - ree svom ocu dok su ispijali kafu. - On
kae da su se otarasili simbola ugnjetavanja, cara, a da pri tom nisu promenili rusko

drutvo. Radnici nisu uspeli da preuzmu kontrolu: srednja klasa jo uvek svime upravlja.
Povrh toga, Lenjin gaji linu mrnju prema Kerenskom iz nekog razloga.
Ali moe li on da zbaci privremenu vladu?
Valter rairi ruke bespomono.
Izuzetno je inteligentan, odluan, prirodni je voa, i uvek misli na posao.
Boljevici su, meutim, samo jo jedna mala politika partija meu deset ili vie njih koje
se meusobno bore za vlast, i nemogue je predvideti koja e pobediti.
Dakle, sav na trud je moda bio uzaludan.
Osim ako ne pomognemo boljevicima da pobede, na neki nain.
Na primer?
Valter udahnu duboko.
Da im damo novac.
Molim? - Oto je bio okiran. - Vlada Nemake da da novac socijalistima
revolucionarima?
Predlaem da ta suma iznosi sto hiljada rubalja, za poetak - Valter e
leerno. - Po mogustvu u zlatnicima od po deset rublji, ako moe da ih nabavi.
Kajzer se nikad nee sloiti s tim.
Mora li on da zna za to? Cimerman bi sam mogao to da odobri.
Ne bi nikad uradio tako neto.
Jesi li siguran?
Oto je dugo zurio u Valtera u tiini, razmiljajui. Onda ree:
Pitau ga.
IV
Posle tri dana provedena u vozu, Rusi su napustili Nemaku. U Sasnicu, na obali,
kupili su karte za feribot Kraljica Viktorija, koji je
V
trebalo da ih odvede preko Baltikog mora do severnog pica Svedske. Valter je poao s
njima. Prelazak je bio buran, i svima je pozlilo od morske bolesti, osim Lenjinu, Radeku i
Zinovljevu, koji su na palubi vodili ljutu politiku raspravu i kao da nisu ni primeivali
uzburkano more.
Seli su na voz koji ih je tokom noi odvezao do Stokholma, gde ih je borgmastare 1 ,
inae socijalista, doekao na doruku. Valter je odseo u hotelu Grand, nadajui se da e ga
tu saekati pismo od Mod. Nije bilo niega. Toliko se razoarao da mu je dolo da se baci
u hladne vode zaliva. To mu je bila jedina prilika da komunicira sa enom posle gotovo
tri godine, i neto je krenulo po zlu. Da li je uopte dobila njegovo pismo? Poele su da

1 vedski naziv za gradonaelnika. (Prim. prev.)

ga mue nevesele fantazije. Da li joj je jo uvek stalo do njega? Da li ga je zaboravila?

Moda u njenom ivotu postoji neki novi mukarac? Bio je u potpunom mraku.
Radek i lepo obueni vedski socijalista odvedoe Lenjina, pomalo protiv njegove
volje, do odeljenja s mukom garderobom u robnoj kui PUB. Potkovane planinske izme
koje je Rus nosio nestadoe. Dobio je kaput s plianim okovratnikom i novi eir. Sada je,
po Radekovim reima, barem bio obuen kao neko ko bi mogao da vodi svoj narod.
Te veeri, kad se smrklo, Rusi su otili na stanicu da se ukrcaju na jo jedan voz,
ovoga puta za Finsku. Valter se tu rastajao od grupe, ali otiao je da ih isprati na stanicu.
Pre nego to je voz otiao, video se nasamo s Lenjinom.
Sedeli su u vagonu pod mutnim svetlom elektrine lampe u kojoj se presijavala
Lenjinova elava glava. Valter je bio napet. Morao je da uradi ovo kako treba. Ne bi bilo
dobro moliti Lenjina ili se ubeivati s njim, u to je bio siguran. A tog oveka sigurno niko
nije mogao zastraiti niti na bilo ta naterati. Njega bi ubedila samo hladna logika. Valter
je imao pripremljen govor.
Nemaka vlada vam pomae da se vratite kui - ree on. - Znate da ne radimo
to iz dobrote.
Lenjin ga prekide na tenom nemakom.
Verujete da e na povratak koditi Rusiji! - odreza on.
Valter mu nije protivreio.
Ali ipak ste prihvatili nau pomo.
U korist revolucije! To je jedino merilo dobrog i loeg.
-1 mislio sam da ete to rei. - Valter je drao jedan teki kofer, i sada ga je spustio
na pod vagona s tupim treskom. - U skrivenom pregratku ovog kofera pronai ete stotinu
hiljada rubalja u papirnim novanicama i kovanicama.
Molim? - Lenjina inae nije bilo mogue pomesti, ali sada je izgledao
prepadnuto. - Za ta je to?
Za vas.
Lenjin se uvredio.
Mito? - on e ozlojeeno.
Nipoto - ree Valter. - Nema potrebe da vas podmiujemo. Vai ciljevi su isti
kao nai. Vi se zalaete za obaranje privremene vlade i okonanje rata.
U koju svrhu onda dajete novac?
Za propagandu. Da vam pomognemo da razglasite svoju poruku. To je
poruka koju i mi elimo da prenesemo. Mir izmeu Nemake i Rusije.
Da biste mogli da pobedite u svom kapitalistiko-imperijalistikom ratu
protiv Francuske!

- Kao to sam ve rekao, ne pomaemo vam iz dobrote, niti biste vi to od nas

oekivali. To vam je svrsishodna politika, nita vie. U ovom trenutku, vai interesi se
podudaraju s naim.
Lenjin je izgledao kao onda kada je Radek insistirao da mu se kupi nova odea:
mrzeo je tu ideju, ali nije mogao da porekne da ima smisla.
Valter ree:
Davaemo vam priblinu koliinu novca jednom meseno, dokle god,
naravno, nastavite da vodite delotvornu kampanju za mir.
Nastupila je duga tiina. Valter ree:
Kaete da je uspeh revolucije jedino merilo dobrog i loeg. Ako je tako,
trebalo bi da uzmete novac.
Ispred na peronu zau se pitaljka. Valter ustade.
Moram da idem. Zbogom, i sreno.
Lenjin je zurio u kofer na podu, ne odgovarajui nita.
Valter je izaao iz vagona, a zatim i iz voza. Okrenuo se i pogledao u prozor
Lenjinovog kupea. Napola je oekivao da se prozor otvori i da kofer izleti napolje.
Ponovo se zaula pitaljka, a onda i sirena. Kompozicija se cimnu i krete, i voz polako
izae iz stanice izbacujui oblake dima, s Lenjinom, ostalim ruskim izgnanicima i
novcem.
Valter izvadi maramicu iz depa svog kaputa i obrisa elo.
Preznojavao se uprkos hladnoi.
Valter se vraao peke pokraj reke idui ka hotelu Grand. Bilo je mrano, i hladan
istoni vetar duvao je s Baltika. Trebalo je da se raduje: podmitio je Lenjina! Ali oseao
se neoekivano izneverenim. I bio je previe depresivan to mu Mod nije odgovorila.
Desetine su moguih razloga zbog kojih mu nije odgovorila na pismo. Ne bi trebalo da
pretpostavlja najgore. Ali bio se opasno pribliio tome da se zaljubi u Moniku, pa zato
Mod ne bi uinila neto slino? Nije mogao da potisne oseaj da ga je zaboravila.
Odluio je da se napije te veeri.
Na recepciji su mu dali poruku otkucanu na pisaoj maini: M o C i m o s v r a t i t e u
a p a r t m a n 2 0 1 , g d e n e o i m a p o r u k u z a v a s . Pretpostavio je da se radi
1 nekom slubeniku iz Ministarstva spoljnih poslova. Moda su se predomislili u
vezi sa podrkom Lenjinu. Ako je o tome re, zakasnili su.
On se pope uza stepenice i pokuca na vrata sobe 201. Otuda se javi jedan priguen
glas koji ree na nemakom:
Da?
Valter fon Ulrih.
Uite, otvoreno je.
On ude unutra i zatvori vrata. Apartman je bio osvetljen sveama.

Neko ima poruku za mene? - ree on, napreui oi u tami. Jedna figura
ustade iz stolice. Bila je to ena, njemu okrenuta leima, ali bilo je neeg u vezi s njom od
ega mu je srce poskoilo. Ona se okrenu k njemu.
Bila je to Mod.
On zinu i ostade tako otvorenih usta. Ona ree:
Zdravo, Valtere.
Onda se njena uzdranost slomi i ona mu se baci u zagrljaj.
Njen poznati miris ispuni mu nozdrve. Ljubio ju je po kosi i mazio po leima. Nije
progovarao iz straha da ne zaplae. Stezao ju je vrsto uza se, jedva sposoban da poveruje
da je to zaista ona, da je stvarno dri u naruju i dodiruje, za ime je tako arko udeo
skoro tri godine. Ona ga pogleda, oima ispunjenim suzama, i on se zagleda u njeno lice,
naslaujui se njime. Bila je ista ali drugaija: mravija, s finim sitnim borama ispod
oiju kojih ranije nije bilo, ali sa istim poznatim, prodornim
2 inteligentnim pogledom.
Ona ree na engleskom:
-1 tako mi se unese u lice, ko da ga crta.1
On se nasmei.
Mi nismo Hamlet i Ofelija, pa te molim, nemoj otii u manastir.
Dragi boe, nedostajao si mi.
-1 ti meni. Nadao sam se da e mi pisati, ali ovo! Kako ti je polo za rukom da
doe?
Rekla sam vlastima da planiram intervju sa skandinavskim politiarima o
pravu glasa za ene. Onda sam se sastala s ministrom unutranjih poslova na jednoj
zabavi i popriala s njim nasamo.
Kako si dola ovamo?
Putniki parobrodi jo uvek saobraaju.
Ali to je mnogo opasno - nae podmornice sve potapaju.
Znam. Rizikovala sam. Bila sam oajna. - Ona opet zaplaka.
Doi sedi. - S rukom oko njenog struka, on je povede preko sobe do kaua.
V
Ne - ree ona taman kad su hteli da sednu. - Cekali smo predugo, pre rata. Ona ga uze za ruku i povede kroz vrata do spavae sobe. Drva su pucketala u kaminu. Ne gubimo vie vreme. Doi u krevet.

1Hamlet, Vilijam ekspir, prevod Sime Pandurovia i ivojina Simia, Veselin Masleia, 1980.
(Prim. prev.)

VI
Grigorije i Kostantin bili su lanovi delegacije iz Petrogradskog sovjeta koja je otila
do stanice Finland kasno uvee u ponedeljak 16. aprila da doeka Lenjina koji se vraao
kui.
Veina njih nikad nije videla Lenjina, koji je, sa izuzetkom od nekoliko meseci, celih
sedamnaest godina proveo u izgnanstvu. Grigoriju je bilo jedanaest godina kada je Lenjin
otiao iz zemlje. Bez obzira na to, znao ga je po reputaciji, kao i, inilo se, jo na hiljade
ljudi koji su se okupili na stanici da ga doekaju. Z a t o i h j e t o l i k o m n o g o , pitao se
Grigorije. Moda i oni, ba kao ni on, nisu bili zadovoljni privremenom vladom, moda
su sumnjali u njene ministre iz srednje klase, ljuti to rat nije okonan.
Stanica Finland nalazila se u Viborkoj oblasti, u blizini fabrika tekstila i kasarne
Prvog mitraljeskog puka. Na trgu se okupila gomila. Grigorije nije oekivao izdajstvo, ali
jeste bio rekao Isaku da povede dva voda i nekoliko oklopnih vozila da nadgledaju ljude
za svaki sluaj. Na krovu stanine zgrade bio je postavljen pokretni reflektor, i neko je
arao njegovim svetlosnim snopom iznad glava mase koja je ekala u mraku.
Unutra, stanina zgrada je bila puna radnika i vojnika, i svi su nosili zastave i
transparente. Svirao je vojni orkestar. U dvadeset minuta do ponoi dve mornarike
jedimce formirae poasni palir na peronu. Delegacija sovjeta dosaivala se u velikoj
ekaonici koja je ranije bila rezervisana za cara i carsku porodicu, ali Grigorije je izaao
napolje na peron s gomilom.
Bilo je oko ponoi kada je Konstantin pokazao put pruge i Grigorije, pratei
pogledom njegov prst, ugleda svetla voza u daljini. Grmljavina iekivanja razlegnu se iz
mase. Voz ue u stanicu izbacujui dim, i zaustavi se itei. Lokomotiva je bila oznaena
brojem 293.
Nakon krae pauze, jedan nizak demekast mukarac u vunenom kaputu s homburg
eirom na glavi izae iz voza. Grigorije pomisli da to nikako ne moe biti Lenjin, on
sigurno ne nosi odeu bogatih klasa? Jedna mlada ena prie i dade mu buket cvea, koji
on prihvati neprijatno se namrtivi. To jeste bio Lenjin.
Iza njega je stajao Lav Kamenjev, koga je poslao boljeviki Centralni komitet da
doeka Lenjina na granici za sluaj da iskrsnu neoekivane potekoe, mada je Lenjin
uao u zemlju bez ikakvih problema. Kamenjev je sada gestikulirao da treba da uu u
carsku ekaonicu. Lenjin prilino drsko okrenu leda Kamenjevu i obrati se mornarima.
Drugovi! - dreknu on. - Vi ste prevareni! Sproveli ste revoluciju, a njene
plodove su vam ukrali izdajnici iz privremene vlade!
Kamenjev preblede u licu. Politika gotovo celokupnog levog krila bila je da
podravaju privremenu vladu, barem neko vreme. Grigorije se, meutim, oduevio. Nije
verovao u buroasku demokratiju. Parlament koji je car bio odobrio 1905. godine bio je

samo varka, jer je bio lien moi kada su se neredi okonali i svi se vratili na posao.
Privremena vlada krenula je istim putem.
I sada je neko konano stisnuo petlju da to i kae.
Grigorije i Konstantin podoe za Lenjinom i Kamenjevim u prijemnu prostoriju.
Masa se tiskala za njima sve dok prostorija nije bila dupke puna. Predsednik
Petrogradskog sovjeta, proelavi, pacoliki Nikolaj
V
Cheidze istupi napred. Rukova se s Lenjinom i ree.
U ime Petrogradskog sovjeta i revolucije, pozdravljamo va dolazak u Rusiju.
Ali...
Grigorije izvi obrvu u Konstantinovom pravcu. To ,,ali" se inilo neprilino
preuranjenim u jednom govoru dobrodolice. Konstantin slegnu koatim ramenima.
Ali mi verujemo da se glavni zadatak revolucionarne demokratije
V
sada sastoji u tome da brani nau revoluciju od svih napada... - heidze zastade, pa ree
naglaavajui rei: - ... bilo da se radi o pretnji spolja ili iznutra.
Konstantin promrmlja:
Ovo nije dobrodolica, ve upozorenje.
Da bi se to postiglo, verujemo da je neophodno da svi revolucionari budu
jedinstveni, ne podeljeni. Nadamo se da ete, sloivi se s nama, raditi na ostvarivanju tih
ciljeva.
Neki lanovi delegacije uljudno pozdravie taj govor aplauzom. Lenjin napravi
pauzu pre nego to e odgovoriti. Gledao je lica oko sebe i bogato ukraenu tavanicu.
Onda, nainivi gest koji je delovao kao
V
namerna uvreda, on okrenu lea Cheidzeu i obrati se mnotvu.
Drugovi, vojnici, mornari i radnici! - ree on, primetno iskljuujui
parlamentarce iz srednje klase. - Pozdravljam vas kao predvodnike svetske proleterske
armije. Danas, ili moda sutra, celokupan evropski imperijalizam moe propasti.
Revolucijom koju ste sproveli otpoela je
V
jedna nova epoha. Zivela svetska socijalistika revolucija!
Oni zaklicae. Grigorije se prepao. Tek su bili izvrili revoluciju u Petrogradu, i njeni
rezultati su jo bili pod znakom pitanja. Kako mogu da razmiljaju o svetskoj revoluciji?
Ali ga je ta ideja ipak ushiivala. Lenjin je u pravu: svi treba da se okrenu protiv vladara
koji su poslali tolike ljude da umru u ovom besmislenom svetskom ratu.
Lenjin se udalji od delegacije i izae na trg. Gomila stade da klie. Isakovi ljudi
podigoe Lenjina na krov jednog oklopnog vozila. Svetlo reflektora uperie u njega. On
skide eir. Glas mu je bio monoton i otar, ali rei su mu bile iva vatra.
Privremena vlada je izdala revoluciju! - povika on. Oni zagrajae. Grigorije se
iznenadio: do tog trenutka nije shvatao koliko mnogo ljudi deli njegovo miljenje. - Ovaj

rat je imperijalistiki rat grabeljivaca. Mi ne elimo da uestvujemo u ovom sramnom

imperijalistikom pokolju ljudi. Zbacivanjem kapitalizma moemo da zakljuimo
demokratski mir! - To je izazvalo jo glasnije klicanje. - Ne elimo lai i prevare koje
nam servira buroaski parlament! Jedini mogui oblik vlade jeste sovjet radnikih
deputata. Sve banke moraju biti preuzete i stavljene pod kontrolu sovjeta. Sva privatna
imovina mora biti konfiskovana. I svi vojni oficiri moraju biti izabrani!
To je bilo upravo ono to je i Grigorije smatrao ispravnim, i on stade da mae i vie
zajedno sa skoro svakom drugom osobom u gomili.
V
Zivela revolucija!
Masa je podivljala. Lenjin nespretno sie s krova i ue u blindirano vozilo. Ono
krenu brzinom ljudskog koraka. Masa ga okrui i stade da ga sledi, maui crvenim
zastavama. Vojni orkestar se pridruio povorci, svirajui mar. Grigorije ree:
To je moj ovek! - Konstantin ree:
-1 moj.
Oni pooe za povorkom.

DVADeserpero POGLAVLJE
Maj i jun 1917.
Noni klub Monte Karlo u Bafalu izgledao je uasno preko dana, ali Lavu Pekovu
se sviao bez obzira na to. Stolarija je bila izgrebana, farba mestimino oljutena,
tapecirung isflekan, a tepih posut pikavcima, ali i pored toga za Lava je to bio raj. Na
ulazu u klub poljubio je devojku koja je uzimala eire, dao vrataru jednu cigaru, i rekao
barmenu da pazi kako podie sanduk s piem.
Posao upravnika nonog kluba bio je idealan za njega. Njegov glavni zadatak bio je
da se postara da niko ne krade. S obzirom na to da je i sam bio lopov, znao je kako se to
radi. Osim toga, sve o emu je trebalo da se stara bilo je da u baru ne ponestane pia i da
na sceni sviraju pristojni muziari. Osim plate, dobijao je i besplatne cigarete, i pia
koliko god je mogao da popije a da se ne srui. Uvek je nosio formalno veernje odelo, u
kome je izgledao kao knez. Josif Vjalov mu je potpuno prepustio voenje kluba. Dokle
god je klub donosio profit, njegov tast se nije dalje zanimao za njega, osim to je
povremeno svraao sa svojim batinaima da posmatra program.
Lav je imao samo jedan problem: svoju enu.
Olga se promenila. Na nekoliko nedelja, leta 1915, bila je nezasita u seksu, uvek je
udela za njegovim telom. Ali to nije bilo karakteristino za nju, sad je to znao. Otkako su
se venali, nita to je radio nije joj bilo
V
po volji. Zelela je da se on svaki dan kupa i da pere zube i da prestane da prdi. Nije volela
da plee i pije, i traila je od njega da prestane da pui. Nikad nije dolazila u klub. Spavali
su u odvojenim krevetima. Nazivala ga je niom klasom.
- Ja i jesam nia klasa - ree joj on jednog dana. - Zato sam i bio ofer. -1 dalje je
bila nezadovoljna njime.
Zato je angaovao Margu.
Njegova stara ljubavnica sada je bila na podijumu, uvebavala je novu taku sa
grupom, dok su dve crnkinje s maramama na glavama brisale stolove i mele pod. Marga
je na sebi imala tesnu haljinu i crveni karmin. Lav ju je zaposlio kao plesaicu, ne znajui
da li je dobra. Ispostavilo se da nije samo dobra ve da je i prava zvezda. Sada je pevala
jednu sugestivnu pesmu o eni koja cele noi eka da joj dragi doe.
Odjeda me titi muka
Al'slutnja je stvarno bruka
U ljubavi desna ruka

Kada stigne on *
Lav je tano znao o emu peva.
Posmatrao ju je dok nije zavrila. Ona sie s podijuma i poljubi ga u obraz. On uze
dve flae piva i pode za njom u njenu garderobu.
Sjajna pesma - ree dok su ulazili.
Hvala. - Prinela je flau usnama i potegla. Lav je posmatrao njene crvene
usne na grliu. Dugo je potezala. Uhvatila ga je kako je posmatra, progutala, i nasmeila
se. - Da li te to podsea na neto?
Moe da se kladi.
On je zagrli i stade da je miluje po telu. Posle nekoliko minuta ona kleknu na pod,
otkopa mu pantalone, i uze njegov penis u usta. Bila je dobra u tome, najbolja na koju je
naiao. Ili je zaista uivala radei to, ili je bila najbolja glumica u Americi. On zatvori oi
i uzdahnu od zadovoljstva.
Vrata se otvorie i Josif Vjalov ue unutra.
Znai, istina je! - ree besno.
Dvojica njegovih batinaa, Ilja i Teo, uoe za njim. Lav se prepao na smrt. Pokuao
je da bre-bolje zakopa pantalone i izvini se u isto vreme. Marga brzo ustade i obrisa
usta.
Vi ste u mojoj garderobi! - pobuni se ona.
Vjalov ree:
A ti si u mom klubu. Ali ne zadugo. Otputena si. - On se okrenu ka Lavu. Dok si oenjen mojom erkom, nee jebati radnice!
Marga e prkosno:
Nije me jebao, Vjalove, zar nisi primetio to?
Vjalov je udari preko usta. Ona jauknu i pade na lea, raskrvarene usne.
Otpustio sam te. Odjebi.
Ona podie svoju torbu i ode. Vjalov pogleda u Lava.
Seronjo - ree. - Zar nisam uinio dovoljno za tebe?
Lav ree:
V
Zao mi je, tata.
Uasavao se svog tasta. Vjalov nije prezao ni od ega: ljudi koji mu stanu na ulj
mogli su biti izbievani, mueni, osakaeni ili ubijeni. Nije imao milosti niti se plaio
zakona. Na svoj nain, bio je moan kao car.
Prepevao Vladimir D. Jankovi. (Prim. prev.)
-1 nemoj sluajno da ujem kako ti je ovo prvi put - ree Vjalov. - Sluam glasine o
ovome jo otkako sam ti dao da vodi klub.

Lav ne ree nita. Glasine su bile istinite. Bilo je i drugih devojaka, mada ne otkako
je zaposlio Margu.
Premetam te na drugo mesto - ree Vjalov.
Kako to misli?
Premetam te iz kluba. Ovde ima previe prokletih devojaka.
Lav se sneveseli. Voleo je Monte Karlo.
Ali ta u da radim?
Posedujem jednu livnicu dole u luci. Tamo ne rade ene. Poslovoa se
razboleo, u bolnici je. Ti bi mogao da vodi posao dok se on ne vrati.
Livnica? - Lav je bio u neverici. - Ja?
Radio si u fabrici Putilov.
U tali!
-1 u rudniku uglja.
Ista stvar.
Dakle, poznato ti je kako se radi na takvom mestu.
-1 mrzim to!
Jesam li te pitao ta voli? Isuse Hriste, upravo sam te uhvatio sputenih gaa.
Ima sree to nee gore proi. - Lav zauta. - Izlazi napolje i ulazi u prokleti auto - ree
Vjalov.
Lav izae iz garderobe i prode kroz klub, s Vjalovim koji ga je pratio. Nije mogao
da veruje da zauvek odlazi odatle. Barmen i devojka koja je uzimala eire zurili su u
njih, oseajui da neto nije u redu. Vjalov ree barmenu:
Ti vodi klub veeras, Ivane.
Da, efe.
Vjalovljev pakard tvin siks ekao je parkiran uz ivinjak. Novi ofer je ponosno
stajao kraj njega, neki momak iz Kijeva. Vratar pouri da otvori zadnja vrata za Lava.
B a rem s e j o v o z i m p o z a d i , pomisli Lav. i v i m k a o r u s k i p l e m i , a k o n e i
b o l j e , podsetio je sebe za utehu. Olga i on su imali deje krilo u prostranoj prerijskoj
kui.
Bogati Amerikanci nisu drali toliko slugu kao Rusi, ali kue su im bile istije i
svetlije od petrogradskih palata. Imali su moderna kupatila, posude s ledom i usisivae, i
centralno grejanje. Hrana je bila dobra. Vjalov nije delio ljubav ruske aristokratije prema
ampanjcu, ali viskija je uvek bilo. I Lav je imao est odela.
Kad god bi osetio da ga njegov nasilni tast kinji, u mislima bi se vratio u staro vreme
provedeno u Petrogradu: u sobiak koji je delio s Grigorijem, kada su pili jeftinu votku, i
jeli crni hleb i kuvanu repu. Priseao se kako je razmiljao kakav e luksuz biti voziti se
tramvajima umesto ii svuda peice. Proteui noge na zadnjem seditu Vjalovljeve

limuzine gledao je u svoje svilene arape i sjajne crne cipele, i rekao sebi da treba da
bude zahvalan.
Vjalov ue za njim i oni se odvezoe do luke. Vjalovljeva livnica bila je umanjena
verzija fabrike Putilov, iste stare zgrade s razbijenim prozorima, isti visoki dimnjaci i crni
dim, isti prljavi radnici musavih lica. Lavu sve lae potonue.
Zove se fabrika metala Bafalo, ali pravi samo jednu stvar - ree Vjalov. Propelere. - Kola prooe kroz usku fabriku kapiju. - Pre rata je bila neprofitabilna.
Otkupio sam je i smanjio radnicima plate da bih je odrao u ivotu. Posao je ivnuo u
poslednje vreme. Imamo dugu listu porudbina za avionske i brodske propelere, kao i za
ventilatore motora oklopnih vozila. Radnici sada ele poviice ali ja moram da vratim
neto novca koji sam uloio pre nego to ponem da ga poklanjam.
Lav se plaio rada na tom mestu, ali njegov strah od Vjalova bio je jai, i nije eleo
da ga izneveri. Odluio je da on nee biti taj koji e dati ljudima poviice.
Vjalov ga je proveo okolo da mu pokae fabriku. Lav poele da nije u veernjem
odelu. To mesto, meutim, iznutra nije bilo kao fabrika Putilov. Bilo je mnogo istije.
Nije bilo dece koja su trkarala unaokolo. Osim pei, sve je radilo na struju. Tamo gde bi
Rusi stavili dvanaest ljudi da vuku kanap kako bi podigli kotao lokomotive, ovde je
moan brodski propeler podizala elektrina dizalica. Vjalov pokaza ka jednom elavom
oveku koji je nosio koulju i kravatu ispod radnikog kombinezona.
To je tvoj neprijatelj - ree on. - Brajan Hol, sekretar ogranka mesnog
sindikata.
Lav stade da prouava Hola. ovek je podeavao teku presu, okreui zavrtanj
dugakim kljuem. Delovao je ratoborno, i kada je podigao glavu i ugledao Lava i
Vjalova, uputio im je izazivaki pogled, kao da se sprema da ih pita jesu li doli da
stvaraju nevolje.
Vjalov viknu da nadjaa buku oblinje maine.
Doi ovamo, Hole.
V
ovek nije urio; vratio je klju u kutiju s alatom i obrisao ruke o jednu krpu pre
nego to je priao. Vjalov ree:
Ovo je tvoj novi ef, Lav Pekov.
Drago mi je - Hol e Lavu, pa se okrenu nazad ka Vjalovu. - Pitera Fiera je
jutros gadno posekao po licu opiljak elika koji je iskoio ispod maine. Morali smo da
ga odvedemo u bolnicu.
V
Zao mi je to to ujem - ree Vjalov. - Metalurgija je opasno zanimanje, ali
niko nikoga ne tera da radi ovde.
Malo je falilo da ostane bez oka - Hol e ozlojeeno. - Treba da imamo
zatitne naoare.
U moje vreme ovde niko nije izgubio oko.

Hol se brzo razljuti.

Moramo li da ekamo da neko oslepi pre nego to nam obezbedite naoare?
Kako u drugaije znati da vam trebaju?

Covek koji nikad nije bio opljakan ipak stavlja bravu na vrata svoje kue.
Ali sam plaa za nju.
Hol klimnu glavom kao da hoe da kae kako nita bolje nije ni oekivao i, s
dranjem umornog mudraca, vrati se svojoj maini.
Uvek mi neto trae - ree Vjalov Lavu.
Lav je shvatio da Vjalov eli da on bude nepopustljiv. Pa, zna on kako da bude
takav. Tako su voene sve fabrike u Petrogradu.
Napustili su fabriku i odvezli se ka Aveniji Delaver. Lav pogodi da idu kui na
veeru. Vjalovu nikad ne bi palo na pamet da pita da li se Lav slae s tim. Vjalov je
odluivao u ime svih. U kui, Lav izu cipele, prljave od tabananja po livnici, i nazu par
vezom ukraenih papua koje mu je Olga poklonila za Boi, pa ode u bebinu sobu.
Olgina majka, Lena, bila je unutra s Dejzi. Lena ree:
Vidi, Dejzi, tvoj otac je stigao!
Lavovoj erki je sada bilo etrnaest meseci, i tek je poinjala da hoda. Ona poe k
njemu teturajui preko sobe, smeei se, pa pade i zaplaka. On je podie i poljubi. Ranije
se nikad nije ni najmanje zanimao za decu i bebe, ali Dejzi je osvojila njegovo srce. Kada
je bila kenjkava i nije elela da zaspi, i kad niko drugi nije uspevao da je umiri, on bi je
ljuljao tepajui joj tiho i pevuei odlomke ruskih narodnih pesama, dok joj se oi ne bi
sklopile, malo telo opustilo, i ona zaspala u njegovom naruju. Lena ree:
Izgleda isto kao njen zgodni tata!
Lav je mislio da ona izgleda kao beba, ali nije protivreio svojoj tati. Lena ga je
oboavala. Flertovala je s njim, esto ga dodirivala, i ljubila ga kad god joj se ukae
prilika. Bila je zaljubljena u njega, mada je bez sumnje mislila kako ne iskazuje nita vie
od normalne porodine ljubavi.
Na drugom kraju sobe bila je jedna mlada Ruskinja po imenu Polina. Ona je bila
dadilja, ali nisu je izrabljivali: Olga i Lena su najvei deo svog vremena provodile
starajui se o Dejzi. Sada je Lav predao bebu Polini. Dok je to inio, Polina ga pogleda
pravo u oi. Bila je klasina ruska lepotica, plave kose i visokih jagodica. Lav se nakratko
zapita da li bi mogla da mu bude ljubavnica i da to proe neopaeno. Ona je imala jednu
malu sobu samo za sebe. Da li bi mogao da se uunja unutra a da to niko ne primeti.
Moglo bi da bude vredno rizika: u tom pogledu ogledala se udnja.
Olga ue u sobu, nateravi ga da se oseti krivim.
Kakvo iznenaenje! - ree ona, kad ga je ugledala. - Nisam oekivala da e
se vratiti pre tri ujutru.
Tvoj otac me premestio - Lav e ogoreno. - Sada vodim livnicu.

Ali zato? Mislila sam da ti dobro ide u klubu.

Ne znam zato - slaga Lav.
Moda zbog regrutacije - ree Olga. Predsednik Vilson je objavio rat
Nemakoj i spremao se da naredi mobilizaciju. - Livnica e biti klasifikovana kao
industrijsko postrojenje od najveeg znaaja za ratni poduhvat. Tatica eli da te sauva od
vojske.
Lav je saznao iz novina da e mobilizaciju sprovoditi mesni odbori za regrutaciju.
Vjalov se postarao da ima barem jednog svog poslunika u odboru za regrutaciju koji e
srediti sve to od njega zatrai. Tako je taj grad funkcionisao. Lav, meutim, nije
razuverio Olgu. Trebalo mu je neko pokrie koje ne ukljuuje Margu, i Olga ga je
izmislila.
Naravno - ree on. - Mora biti da se radi o tome.
Dejzi ree:
Taata.
Pametna devojica! - ree Polina.
Lena ree:
Sigurna sam da e dobro voditi livnicu.
Lav joj uputi svoj najarmantniji ameriki osmeh.
Potrudiu se najbolje to mogu - ree.

Gas Djuar je oseao da je evropska misija na koju ga je predsednik poslao bila

neuspena.
- Neuspena? - ree Vudro Vilson. - Ma, nikako! Naveo si Nemce da poalju
mirovnu ponudu. Nisi ti kriv to su im Francuzi i Englezi rekli da crknu.
Moe dovesti konja do pojila, ali ne moe ga naterati da pije.
Bez obzira na to, istina je bila da Gas nije uspeo da izdejstvuje da se dve
strane sastanu ak ni na preliminarnim razgovorima. Zato je jo vie eleo da uspe u
sledeem vanom zadatku koji mu je Vilson poverio.
- Fabrika metala Bafalo je zatvorena zbog trajka - ree predsednik. - Imamo
brodove i avione i vojna vozila koja stoje na proizvodnim trakama ekajui
da stignu propeleri i elise koje oni prave. Ti si iz Bafala, idi tamo i nateraj ih
da nastave proizvodnju.
Prve noi po povratku u rodni grad, Gas je otiao na veeru kod
V V
Caka Diksona, svog nekadanjeg rivala za naklonost Olge Vjalov. Cak i njegova
novopeena ena, Doris, iveli su u jednoj velikoj viktorijanskoj kui u Aveniji
Elmvud, koja se protezala paralelno s Avenijom Delaver, i
V

Cak je svakog jutra iao na posao voznom linijom Belt do posla, u banci svog oca.
Doris je bila lepa devojka koja je pomalo nalikovala Olgi, i dok je posmatrao
svee venani par Gas se pitao koliko bi se njemu samom dopao ivot u braku.
Ranije je sanjao o tome da se budi svakog jutra pokraj Olge, ali to je bilo pre dve
godine, i sada kada je arolija kojom ga je omaijala izbledela, mislio je kako bi mu
vie prijao njegov samaki
V
stan u Sesnaestoj ulici u Vaingtonu.
Kada su prionuli na nicle i krompir-pire, Doris ree:
V
- Sta se desilo s obeanjem predsednika Vilsona da nas nee uvlaiti u rat?
- Morate mu odati priznanje - Gas e blago. - Tri godine se borio za mir. Oni
prosto nisu hteli da sluaju.
- To ne znai da moramo da se ukljuimo u rat.
V
Cak e nestrpljivo:
- Draga, Nemci potapaju amerike bro- dove!
- Onda neka kau amerikim brodovima da se dre podalje od ratne zone!
Doris je izgledala ljutito, i Gas je naslutio da su njih dvoje vodili tu
V
raspravu i ranije. Njen bes je bez sumnje bio posledica straha da e Caka odvesti u
vojsku.

Za Gasa su takva pitanja bila suvie osetljiva da bi se moglo samo strastveno opredeljivati je li
to dobro ili loe. On ree blago:
- U redu, to jeste alternativno reenje, i predsednik ga je uzeo u obzir. Meutim, znailo bi da
prihvatamo da Nemaka ima mo da nam kae kuda ameriki brodovi smeju, a kuda nesmeju
da plove.
V
Cak e srdito:
- Ne mogu nama tako da nareuju ni Nemci, niti bilo ko drugi!
Doris je bila nepopustljiva.
- Ako e to potedeti ljudske ivote, zato da ne?
Gas ree:
- Cini se da veina Amerikanaca deli Cakova oseanja.
- To ne znai da su u pravu.
-Vilson veruje da predsednik mora da se ophodi s javnou onako kako se jedrilica ponaa na
vetru, da ga koristi, ali da nikad ne ide direktno protiv njega.
V - Zato onda mora biti mobilizacije? To amerike mukarce pretvara u robove.
-

Cak se ponovo ubaci.

Zar ne misli da je poteno da se svi jednako borimo za svoju zemlju?
Imamo profesionalnu vojsku. Barem su joj ti ljudi pristupili dobrovoljno.
Gas ree:
Imamo vojsku od 130.000 ljudi. To nije nita u ovom ratu. Trebae nam najmanje milion
vojnika.
- Mnogo vie ljudi koji e umreti - ree Doris.
Cak ree:
Nama u banci je prokleto drago to emo ui u rat, mogu ti rei. Pozajmili smo mnogo novca
amerikim kompanijama koje snabdevaju

V
Saveznike. Ako Nemci pobede, a Engleii i Zabari1 ne budu mogli da otplate svoje dugove, biemo u
nevolji.
Doris je izgledala zamiljeno.
V - Nisam to znala.
Cak je pomazi po glavi.
- Ne brini, duice. To se nee desiti. Saveznici e pobediti, naroito uz nau pomo.
G ^
Gas ree:
- Postoji jo jedan razlog da ratujemo. Kad se rat zavri, Sjedinjene Drave e moi
ravnopravno sa ostalim zemljama da uestvuju u rasporedeli ratne odtete. To moda ne
zvui tako vano, ali Vilsonov san je da osnuje ligu naroda koja bi razreavala budue
1 Na posprdni naziv za Italijane, Francuze. (Prim. prev.)

konflikte izmeu zemalja bez meusobnog ubijanja. - On pogleda u Doris. - To sigurno

podravate, pretpostavljam.
- Svakako.

V
Cak promeni temu.
- ta te dovodi kui, Gase? Osim elje da objasni predsednikove poruke nama obinom
narodu.
Ispriao im je o trajku. Govorio je leerno, kao da askaju uz veeru, ali u sebi se brinuo.
Fabrika metala Bafalo bila je od najvee vanosti za ratni poduhvat, a on nije bio siguran kako da
nagovori te ljude da se vrate na posao. Vilson je okonao trajk elezniara u celoj zemlji ubrzo
nakon to je bio ponovo izabran za predsednika, i inilo se da intervenisanje u sluajevima
industrijskih nesuglasica smatra prirodnim elementom politikog ivota. Gas je smatrao da je to
teka odgovornost.
- Zna ko je vlasnik te fabrike, zar ne? - ree Cak.
Gas je bio proverio.
- Vjalov.
-1 zna ko je vodi u njegovo ime?
-Ne.
- Njegov zet, Lav Pekov.
- Oh - ree Gas. - To nisam znao.
Lav je bio besan zbog trajka. Sindikat je pokuavao da iskoristi njegovo neiskustvo. Bio je
siguran da su Brajan Hol i ostali zakljuili da je on slab. Lav je odluio da im dokae da gree.
Pokuao je da ih urazumi.
- Gospodin V. mora da povrati deo novca koji je izgubio u godinama slabog poslovanja - ree
on Holu.
- A ljudi treba da nadoknade novac koji su oni izgubili primajui smanjene plate! - odgovori
Hol.
- To nije isto.
- Ne, nije - sloio se Hol. - Vi ste bogati, oni su siromani. Njima je
tee.
Taj ovek je bio izluujue vispren.

Lav je oajniki teio da se dodvori svom tastu. Bilo je opasno dozvoliti oveku poput Josifa
Vjalova da dugo bude nezadovoljan nekim. Problem je u tome to je jedino Lavovo oruje bio arm,
ali to nije palilo kod Vjalova. Meutim, Vjalov ga je podravao u vezi sa situacijom u fabrici.
- Ponekad mora da ih pusti da trajkuju - rekao je. - Ne valja da poputa. Samo izdri. Kad
ponu da gladuju, postanu razumniji.
Ali Lav je znao kako brzo Vjalov menja miljenje. Kako god bilo, Lav je imao sopstveni plan
kako da ubrza okonanje trajka. Namerio je da iskoristi mo tampe. Lav je bio lan Jahting kluba

Bafalo, zahvaljujui svom tastu, koji mu je to sredio. Veina vodeih biznismena u gradu je bila
lan kluba, ukljuujui Pitera Hojla, urednika B a f a l o i v n i n g a d v e r t a j z e r a . Jednog popodneva
Lav je priao Hojlu u klubu u Aveniji Porter.
A d v e r t a j z e r su bile konzervativne novine koje su uvek pozivale na stabilnost i za sve
probleme krivile strance, crnce i socijalistike bundije. Hojl, impozantna figura s crnim brkovima,
bio je Vjalovljev ovek.
- Zdravo, mladi Pekove - ree on. Glas mu je bio jak i grub, kao da je navikao da vie kako bi
nadjaao buku tamparske maine. - ujem da je predsednik poslao sina Kama Djuara ovamo
da okona tvoj trajk.
- Verujem da jeste, ali jo mi se nije javio.
- Znam ga. Naivan je. Nema mnogo razloga za brigu.
Lav se slagao s tim. On je bio uzeo dolar od Gasa Djuara u Petrogradu 1914. godine, a prole
godine mu je s podjednakom lakoom uzeo i verenicu.
- Hteo sam da priam s tobom o trajku - ree on, sedajui u konu fotelju preko puta Hojla.
- A d v e r t a j z e r je ve osudio trajkae kao neamerike socijaliste i revolucionare - ree Hojl.
- ta jo moemo da uinimo?
- Da ih nazovete neprijateljskim agentima - ree Lav. - Oni zadravaju proizvodnju vozila koja
e trebati naim momcima kad stignu u Evropu, a sami radnici su izuzeti od mobilizacije!
- To bi moglo da se iskoristi. - Hojl se namrti. - Ali jo ne znamo kako e mobilizacija da
izgleda.
- Sigurno e zaobii zaposlene u vojnoj industriji.
- To jeste istina.
- A ipak, oni zahtevaju vie novca. Dosta ljudi bi pristalo da prima manju platu za posao koji
im garantuje da nee ii u rat.
Hojl izvadi belenicu iz depa sakoa i poe da pie.
- Pristalo da prima manje za posao koji im garantuje izuzee od mobilizacije - mrmljao je.
- Moda e hteti da se zapita: na ijoj su oni strani?
- To mi zvui kao naslov.
Lav je bio iznenaden i zadovoljan. Bilo je lako. Hojl podie pogled s belenice.
- Pretpostavljam da gospodin V. zna da vodimo ovaj razgovor?
Lav nije oekivao to pitanje. Iscerio se da prikrije zbunjenost. Ako odgovori odreno, shvatio
je, Hojl e odmah odustati od cele stvari.
- Da, naravno - slaga on. - U stvari, bila je to njegova ideja.
IV
Vjalov je zatraio od Gasa da se sastanu u jahting klubu. Brajan Hol je predloio konferenciju
za novinare u mesnom ogranku sindikata. Svaki je hteo da se sastane sa ostalima na domaem
terenu, gde bi imao samopouzdanje i oseaj da je on glavni. Zato je Gas iznajmio salu za sastanke u
hotelu Statler.

Lav Pekov je optuio trajkae da ele da izbegnu mobilizaciju, a A d v e r t a j z e r je stavio

njegov komentar na prvu stranu, pod naslovom
NA IJOJ SU ONISTRANI?
Kad je video to izdanje novina, Gas se naao u neprilici: tako agresivan nastup moe samo da
pogora razdor. No Lavova nastojanja su izazvala protivudar. Novine su tog jutra izvetavale o
lavini protesta radnika iz drugih grana ratne industrije, zgadenih na primedbu kako bi trebalo da
dobijaju manje plate zbog svog privilegovanog statusa, i gnevni to ih igou kao begunce od
mobilizacije. Lavova nespretnost je osokolila Gasa, ali on je znao da je Vjalov njegov pravi
neprijatelj, i to ga je inilo nervoznim. Gas je poneo sve novine sa sobom u Statler i stavio ih na
jedan pomoni stoi u sali za sastanke. Na vidno mesto je spustio jedan popularni tabloid s
naslovom:
HOE LISE TIPRIJAVITI, LAVE?
Gas je zatraio od Brajana Hola da doe petnaest minuta pre Vjalova. Voa sindikata se
pojavio tano na vreme. Na sebi je imao elegantno odelo i krzneni eir, kako je Gas primetio. To je
dobra taktika. Greka je izgledati inferiorno, ak i ako predstavlja radnike. Hol je, na na neki svoj
nain, izgledao podjednako znaajno kao i Vjalov. Hol vide novine i naceri se.
- Mladi Lav je pogreio - ree on sa zadovoljstvom. - Natovario je sebi brdo nevolja.
- Manipulisanje tampom je opasna igra - ree Gas. Odmah je preao na posao. - Vi traite
poveanje od dolar dnevno.
- To je samo deset centi vie od onoga to su moji ljudi dobijali pre nego to je Vjalov kupio
fabriku, i...
- Pustite sad to - prekide ga Gas, ispoljavajui vie smeonosti nego to je oseao. - Ako budem
mogao da vam obezbedim pedeset centi, hoete li pristati na to?
Hol je izgledao zamiljeno.
- Morao bih to da prenesem ljudima.
- Ne - ree Gas. - Morate sad da odluite.
Molio se da se njegova nervoza ne vidi. Hol stade da okolia.
- Je li Vjalov pristao na to?
- Vjalov je moja briga. Pedeset centi, uzmite ili ostavite.
Gas se odupre porivu da obrie elo. Hol uputi Gasu dug, ispitivaki pogled. Iza te ratoborne
spoljanjosti krije se promuuran mozak, nasluivao je Gas. Hol napokon ree:
- Prihvatiemo to - za sada.
- Hvala vam. - Gas uspe da sprei sebe da ispusti dug uzdah olakanja. - Jeste li za kafu?
- Naravno.
Gas mu okrenu leda, zahvalan to e sakriti lice, i pozvoni konobaru. Josif Vjalov i Lav
Pekov udoe u salu. Gas se nije rukovao s njima.
- Sedite - ree osorno.

Vjalovu pogled pade na novine na pomonom stoiu, i na licu mu se ukaza gnev. Gas je
pogodio da je Lav ve u nevolji zbog tih naslova. Trudio se da ne zuri u Lava. Bio je to ofer koji
mu je zaveo verenicu, ali
V
Gas ne sme dozvoliti da mu to pomuti rasuivanje. Zeleo je da udari Lava u lice. Meutim, ako ovaj
sastanak proe po planu, posledice e Lava poniziti mnogo vie od jednog udarca u lice i donee
Gasu mnogo vee zadovoljstvo. Konobar se pojavio, i Gas ree:
- Donesite kafu mojim gostima, molim vas, i jedan posluavnik sendvia sa unkom.
Namerno ih nije pitao ta ele. Video je da se Vudro Vilson ponaa tako s ljudima koje eli da
zastrai.
On sede i otvori jednu fasciklu. U njoj je bio prazan list hartije. On se napravi kao da ita. Lav
sede i ree:
- Dakle, Gase, predsednik vas je poslao ovde da pregovarate s nama. Sada je Gas dozvolio sebi
da pogleda u Lava. Dugo je zurio u njega
ne progovarajui. Zgodan je, da, pomisli on, ali i nedostojan poverenja i slab. Kad se videlo da je
Lavu ve postalo neugodno, Gas napokon progovori. - Jesi li ti poludeo, jebote?
Lav je bio toliko okiran da je odgurnuo stolicu od stola kao da se uplaio udarca.
V
- Sta, kog avola...?
Gas e grubim glasom:
- Amerika je u ratu - ree on. - Predsednik nee pregovarati s vama. On pogleda u Brajana
Hola. - Niti s vama - ree, mada je bio sklopio dogovor s Holom samo deset minuta ranije.
Napokon pogleda u Vjalova.
V
-Cak ni s vama.
Vjalov mu je mirno uzvraao pogled. Za razliku od svog zeta, on nije bio zaplaen. Meutim,
izgubio je izgled prezrivog zanimanja koji je imao na poetku sastanka. Posle duge pauze, on ree:
- Zato ste onda doli ovamo?
- Doao sam da vam kaem ta e se desiti - Gas e istim glasom. - A kada zavrim, vi ete to
prihvatiti.
Lav ree:
-Ha!
Vjalov ree:
- Umukni, Lave. Nastavite, Djuare.
- Ponudiete radnicima poviicu od pedeset centi dnevno - ree Gas. On se okrenu ka Holu. - A
vi ete prihvatiti tu ponudu.
Hol zadra neutralan izraz lica, i ree:
- Tako znai?
-1 hou da se vai ljudi vrate na posao danas do podneva.
Vjalov ree:
- A zato bismo mi kog avola uradili ono to nam vi kaete?

- Zbog onoga to e se desiti u suprotnom.

- A to je?
- Predsednik e poslati vojni bataljon da preuzme livnicu, obezbedi je, poalje sve zavrene
proizvode naruiocima, i nastavi proizvodnju uz pomo vojnih inenjera. Posle rata e vam je
moda vratiti. - On se okrenu ka Holu. - A vai ljudi e tada verovatno moi da se vrate na
svoja radna mesta.
Gas bi voleo da je prvo zatraio odobrenje za taj plan od Vudroa Vilsona, ali sad je bilo
prekasno. Lav e zapanjeno:
- Ima li on pravo da uradi to?
- Po zakonima koji vae za ratno stanje, da - ree Gas.
- To vi kaete - Vjalov e sumnjiavo.
- Izazovite nas na sudu - ree Gas. - Mislite li da postoji sudija u ovoj zemlji koji e se staviti
na vau stranu i stranu neprijatelja nae zemlje?
On se zavali u fotelji i zagleda se u njih s arogancijom koju nije oseao. Hoe li ovo upaliti?
Hoe li mu poverovati? Ili e prozreti njegov blef, nasmejati mu se u lice i otii odatle? Usledila je
duga tiina. Holovo lice bilo je bezizrazno. Vjalov je bio zamiljen. Lav je izgledao kao da e mu
pozliti. Vjalov se napokon okrenu ka Holu.
- Jeste li vi spremni da pristanete na pedeset centi?
Hol samo ree:
- Da.
Vjalov pogleda nazad u Gasa.
- Onda i mi prihvatamo.
- Hvala vam, gospodo. - Gas zatvori svoju fasciklu, trudei se da umiri ruke koje su poele da
mu se tresu. - Preneu to predsedniku.
V
Subota je bila sunana i topla. Lav ree Olgi da mora da ide do livnice, pa se odveze do
Marge. Ona je ivela u jednoj sobici u Lavdoju. Zagrlie se, ali kad je Lav krenuo da joj otkopava
bluzu ona ree:
- Hajdemo do parka Humbolt.
- Radije bih se jebao.
- Kasnije. Odvedi me u park, i pokazau ti neto posebno kad se budemo vratili. Neto to do
sada nismo radili.
Lavu se osuilo grlo.
- Zato moram da ekam?
- Dan je tako lep.
V
- Sta ako nas neko vidi?
- Tamo e biti milion ljudi.
- Pa ipak...

- Pretpostavljam da se plai svog tasta?

- Ma, ne - ree Lav. - Sluaj, ja sam otac njegovog unueta. Sta e da uradi, da me upuca?
- Saekaj da promenim haljinu.
- ekau te u kolima. Ako te budem gledao dok se presvlai, moda u izgubiti kontrolu.
Imao je novi kadilak kupe za tri putnika, ne ba najbolja kola u gradu, ali svakako dobra za
poetak. Seo je za volan i pripalio cigaretu. On se jeste plaio Vjalova, naravno. Ali rizikivao je
celog svog ivota. Nije on Grigorije, na kraju krajeva. I l e p o m i i d e u i v o t u z a s a d , pomisli
on, sedei u svojim kolima u tankom plavom letnjem odelu, spremajui se
V
da povede lepu devojku u park. Zivot je lep.
Pre nego to je dovrio cigaretu, Marga izade iz zgrade i sede u kola kraj njega. Nosila je
izazovnu haljinu bez rukava i bila je kolmovala kosu iznad uiju, po poslednjoj modi. Odvezao se
do parka Humbolt, na Ist Sajdu. Seli su zajedno na jednu drvenu klupu, uivajui u suncu i
posmatrajui decu kako se igraju u jezercetu. Lav nije mogao prestati da dodiruje Margine gole
ruke. Uivao je u zavidljivim pogledima koje su mu upuivali ostali mukarci. O n a j e n a j l e p a
d e v o j k a u p a r k u , pomisli on, i s a m n o m j e . t a k a e t e n a t o ?
- Zao mi je zbog tvoje usne - ree on. Donja usna joj je jo bila nateena tamo gde ju je Vjalov
bio udario. To je izgledalo prilino seksi.
- Nisi ti kriv - ree Magda. - Tvoj tast je svinja.
- To je istina.
- Odmah su mi ponudili mesto u Hot spotu. Poeu da radim kod njih im budem mogla da
pevam.
- Smeta li ti da peva?
Ona pokua da otpeva nekoliko stihova.
Prstima kroz kosu proem
Samujem, tiinu gloem
Milioner da mi doe
Da mi bude tu.1
Ona oprezno dodirnu usnu.
- Jo me boli - ree. On se nagnu k njoj.
- Da te poljubim da proe. - Ona podie lice ka njegovom i on je neno poljubi, jedva je
dodirujui. Ona ree:
- Moe i malo jae od toga. - On se isceri.
- U redu, ta kae na ovo? - Opet je poljubi, i ovoga puta joj pomilova unutranjost usana
vrhom jezika. Minut kasnije ona ree.
-1 to je dobro - i zakikota se.
- U tom sluaju...
V
Sada joj je gurnuo jezik u usta. Zeljno mu je uzvratila, kao i uvek. Jezici im se sretoe, a ona
stavi ruku iza njegove glave i poe da mu mazi vrat. On u nekog kako govori:
1 Prepevao Vladimir D. Jankovi. (Prim. prev.)

- Odvratno.
Pitao se da li prolaznici mogu da primete njegovu erekciju. Smeei se Margi, on ree:

- Sokiramo ljude.
On podie glavu da vidi da li ih iko posmatra, i susrete pogled svoje ene, Olge. Zurila je u
njega u oku, otvorenih usta. Kraj nje je stajao njen otac, u odelu s prslukom i slamnatim eirom.
Nosio je Dejzi. Lavova erka je imala beli eiri da je zatiti od sunca. Dadilja, Polina, stajala je iza
njih. Olga ree:
V
- Lave! Sta... ko je ona?
Lav pomisli kako bi se izvukao na priu i iz ove situacije da Vjalov nije tu. On ustade.
- Olga... ne znam ta da kaem.
Vjalov e grubo:
- Ne govori nita.
Olga zaplaka. Vjalov predade Dejzi dadilji.
- Nosi moju unuku odmah do kola.
- Da, gospodine Vjalov.
Vjalov zgrabi Olgu za miicu i povue je.
- Idi s Polinom, duo.
Olga prekri lice rukama da sakrije suze i poe za dadiljom.
- Govno smrdljivo - Vjalov e Lavu.
Lav stegnu pesnice. Ako ga Vjalov udari uzvratie mu. Vjalov je bio graen kao bik, ali bio je
dvadeset godina stariji. Lav je bio vii, i nauio je da se bije na petrogradskim ulicama. Nee tek
tako pustiti da ga biju. Vjalov mu je proitao misli.
- Neu da se bijem s tobom - ree on. - Ovo je otilo dalje od toga.
Lav htede da kae: P a t a e o n d a d a u r a d i ? Ali zadra jezik za
zubima. Vjalov pogleda u Margu.
- Trebalo je jae da te udarim - ree on.
Marga uze torbu, otvori je, zavue ruku unutra i ostavi je tu.
- Ako mi pride samo centimetar, kunem ti se bogom, upucau te u stomak, odvratna ruska
seljaino - ree ona.
Lav nije mogao da se ne divi njenoj hrabrosti. Malo je ljudi imalo muda da preti Josifu
Vjalovu. Vjalovljevo lice se smrknu od besa, ali on se okrenu od Marge i obrati se Lavu.
- Zna li ta e sad da se desi? - ta li se sad sprema? Lav ne ree nita. Vjalov ree: - Ide u
jebenu vojsku.
Lav se sledio od straha.
- Ne misli to ozbiljno.
- Kad si poslednji put video da nisam ozbiljan?
- Neu u vojsku. Kako moe da me natera?
- Ili e se sam prijaviti, ili u srediti da te odvedu.
Marga se ubaci:

- Ne moe to da uini!
- Da, moe - Lav e oajno. - On moe da sredi bilo ta u ovom gradu.
- I zna ta? - ree Vjalov, - jesi mi zet, ali se nadam iz dubine due da e poginuti.
v

VI

Cak i Doris Dikson priredili su popodnevnu zabavu u svojoj bati krajem juna. Gas je otiao
sa svojim roditeljima. Svi mukarci su nosili odela, ali ene su bile u letnjim haljinama, s
ekstravagantnim eirima, i drutvo je izgledalo ivahno. Bilo je sendvia i piva, limunade i kolaa.
Jedan klovn je delio bombone a uitelj u ortsu organizovao je deje igre: trku u dakovima, trku s
jajetom u kaiki, trku u parovima sa po jednom vezanom nogom.
Doris je htela da pria s Gasom o ratu, ponovo.
- Krue glasine o pobuni u francuskoj vojsci - ree ona.
Gas je znao da je istina gora od glasina: bilo je pobuna u pedeset etiri francuske divizije, i
dvadeset hiljada ljudi je dezertiralo.
- Pretpostavljam da su zbog toga promenili taktiku s napada na odbranu - on e oputeno.
- Francuski oficiri se izgleda loe ophode prema svojim ljudima. - Doris je uivala u loim
vestima u vezi s ratom jer su bila katastrofa.
- Dolazak amerikih trupa e ih ojaati.
Prvi Amerikanci su se ukrcali na brodove da isplove za Francusku.
- Ali do sada smo poslali samo simbolian broj vojnika. Nadam se da to znai da emo samo
malo uestvovati u borbama.
- Ne, to ne znai to. Moramo da regrutujemo, obuimo i naoruamo
najmanje milion ljudi. Ne moemo to da uinimo odjednom. Ali sledee godine emo poeti da aljemo
na stotine hiljada vojnika.
Doris pogleda preko Gasovog ramena i ree:
- Boe, evo jednog od naih novih regruta.
Gas se okrenu i ugleda porodicu Vjalov: Josifa i Lenu s Olgom, Lava i malu devojicu. Lav je
bio u vojnikoj uniformi. Izgledao je privlano, ali njegovo lepo lice bilo je zlovoljno. Gasu je bilo
neugodno ali se njegov otac, ponaajui se u javnosti kao to prilii jednom senatoru, srdano
rukovao s Josifom i rekao neto to je ovoga nasmejalo. Majka se ljubazno obratila Leni i stala da se
oduevljava bebom. Gas je shvatio da su njegovi roditelji bili predvideli ovaj susret, i reili da se
ponaaju kao da su zaboravili da su Olga i on nekad bili vereni. Uhvatio je Olgin pogled i uljudno
joj klimnuo glavom. Ona je pocrvenela. Lav je bio drzak kao i uvek.
- Dakle, Gase, je li predsednik zadovoljan vama to ste okonali trajk?
Ostali su uli ovo pitanje i utihnuli, ekajui da uju Gasov odgovor.
- Zadovoljan je vama jer ste pokazali da ste razumni - Gas e taktino. - Vidim da ste stupili u
vojsku.
- Sam sam se prijavio - ree Lav. - Prolazim obuku za oficira.
- Kako vam se ini obuka?

Gas je odjednom postao svestan da Lav i on imaju publiku koja je napravila krug oko njih:
Vjalovi, Djuarovi, i Diksonovi. Otkako je veridba bila otkazana, njih dvojica nisu bila viena
zajedno u javnosti. Svi su bili radoznali.
- Privii u se na vojsku - ree Lav. - A vi?
- ta, ja?
- Hoete li vi otii u dobrovoljce? Na kraju krajeva, vi i va predsednik ste nas i uvalili u ovaj
rat. - Gas ne ree nita, ali se oseti posramljeno. Lav je bio u pravu. - Uvek moete da
saekate i vidite hoe li vas mobilisati - ree Lav, okreui no u rani. - Nikad se ne zna,
moda vam se posrei. Uglavnom, ako se vratite u Vaington, pretpostavljam da predsednik
moe da vam sredi da budete izuzeti od mobilizacije.
On se nasmeja. Gas zavrte glavom.
- Ne - ree on. - Razmiljao sam o tome. U pravu ste, ja jesam deo vlade koja je uvela
mobilizaciju. Teko da bih je mogao izbei.
On vide kako njegov otac klima glavom, kao da je to oekivao, ali njegova majka ree:
- Ali, Gase, ti radi za predsednika! Zar postoji bolji nain da pomogne svojoj zemlji u ratu?
Lav ree:
- Pretpostavljam da bi to delovalo pomalo kukaviki.
- Ba tako - ree Gas. -1 zato se ne vraam u Vaington. S tim delom mog ivota za sada je gotovo.
On u majku kako kae:
- Gase, ne!
- Ve sam razgovarao s generalom Klarensom iz divizije Bafala - ree on. - Pristupiu
Nacionalnoj armiji.

Sredina juna 1917.

Ettel nikad nije razmiljala o enskim pravima sve do trenutka kad joj je u
biblioteci u Taj gvinu, neudatoj i trudnoj, ljigavi advokat Solman predoavao ivotne
injenice. Trebalo je da provede svoje najbolje godine borei se da prehrani i odgaji
Ficovo dete, dok otac deteta nije bio u obavezi da joj u tome ni na koji nain
pomogne. To je bilo toliko nepravedno da joj je bilo dolo da zadavi Solmana.
Njen gnev je dodatno pojaalo traganje za poslom u Londonu. Mogla je da
dobije posao samo ako ga nijedan mukarac nije eleo, a i tada bi joj ponudili samo
pola od sume koju su davali mukarcima, ili manje od toga. Njen gnevni feminizam
se, meutim, stegao poput betona za viegodinjeg ivota s ovrslim, vrednim,
siromanim enama londonskog Ist Enda. Mukarci su esto ponavljali istu bajku u
kojoj je postojala podela rada u porodici, i po kojoj su mukarci ili na posao da
zarade novac, a ene se brinule o kui i deci.
Stvarnost je bila drugaija. Veina ena koje je Etel poznavala radile su
dvanaest sati dnevno i pri tom vodile domainstvo i brinule se o deci. Neuhranjene,
izrabljivane i preumorne, navikle da ive u straarama i nose rite, one su jo imale
snage da pevaju pesme i smeju se i vole svoju decu. U Etelinim oima, samo jedna
od tih ena imala je vie prava na glas nego deset mukaraca zajedno. Toliko dugo se
borila za to da se oseala prilino udno kada je pravo ena da glasaju postalo
stvarna mogunost sredinom 1917.
Kad je bila mala pitala je: K a k o e bi t i u r a j u ? " , i nikad nije dobila
zadovoljavajui odgovor.
Parlament je pristao da o tome raspravlja sredinom juna.
- To je posledica dva kompromisa - ree Etel uzbueno Berniju kada je
proitala lanak u Tajmsu. - Konferencija predsedavajueg, koju je Askvit
sazvao da bi izbegao to pitanje, oajniki je nastojala da izbegne sukob.
Berni je hranio Lojda, dajui mu tost umoen u zaslaen aj.
- Pretpostavljam da se vlada plai da e ene opet poeti da se vezuju za
ograde.
Etel klimnu glavom.
- A ako se politiari upetljaju u zbrku oko toga, ljudi e rei da nisu
usredsreeni na to da dobiju rat. Zato je komitet preporuio da se pravo glasa
da samo enama starijim od trideset godina koje su kuevlasnice, ili su ene
kuevlasnika. to znai da sam previe mlada.
- To je bio prvi kompromis - ree Berni. - A drugi?

- Po Modinim reima, kabinet je bio podeljen. - Ratni kabinet se sastojao od

etiri mukarca i premijera, Lojda Dorda. - Kurzon je protiv nas, oigledno.
- Erl Kurzon, glavni predstavnik Doma lordova, bio je ponositi mrzitelj ena.
Bio je predsednik Udruenja za borbu protiv enskog prava glasa. - Kao i
Milner. Henderson nas, meutim, podrava. - Artur Henderson je bio
predsednik Laburistike partije, iji su poslanici podravali ene, iako mnogi
mukarci iz te partije nisu to inili. - Bonar Lou je s nama, dodue mlako.
- Dva za, dva protiv, i Lojd Dord koji, kao i obino, eli sve da usrei.
- Kompromis se sastoji u tome to e biti mogue glasati po slobodnom
nahoenju. - To je znailo da vlada nee narediti svojim pristalicama da
glasaju za jednu ili drugu opciju.
- To rade da krivica ne bi mogla da padne na vladu, ta god da se
desi.
- Niko nikad nije rekao da Lojd Dord nije dovitljiv.
- Ali pruio vam je ansu.
-1 nita vie od toga. eka nas kampanja.
- Mislim da e otkriti da su se stavovi ljudi promenili - Berni e optimistino. Vladi su oajniki potrebne ene u fabrikama, da zamene sve one mukarce
poslate u Francusku, pa su pokrenuli veliku propagandu kako su ene dobre u
voenju autobusa i proizvodnji municije. To ljudima prilino oteava da kau
da su ene inferiorne.
- Nadam se da si u pravu - Etel e sa arom.
Bili su u braku etiri meseca, i Etel nije zaalila. Berni je bio pametan,
zanimljiv i ljubazan. Verovali su u iste stvari i radili zajedno da bi to i postigii. Berni
e verovatno biti kandidat laburista za aldgejtskog predstavnika u parlamentu na
sledeim optim izborima, kad god da oni budu raspisani: kao i toliko drugih stvari, i
izbori su morali da ekaju kraj rata. Berni bi bio dobar poslanik, vredan i
inteligentan. Meutim, Etel nije znala mogu li laburisti da osvoje veinu u Aldgejtu.
Njihov sadanji predstavnik je bio liberal, ali dosta toga se
V
promenilo od poslednjih izbora 1910. godine. ak i ako predlog o pravu glasa za
ene ne bude usvojen, drugi predlozi Konferencije predsedavajueg dae pravo glasa
jo veem broju mukaraca iz radnike klase. Berni je bio dobar ovek ali, na svoju
sramotu, Etel je jo uvek s enjom razmiljala o Ficu, koji nije bio pametan,
zanimljiv niti dobar i paljiv, i ija su uverenja bila suprotna njenim.
Kad bi je spopale takve misli, oseala je da nije nita bolja od onih mukaraca
koji balave za igraicama kan-kana. Takve mukarce su uzbuivale mreaste arape
i podsuknje i plisirane gaice; ona je bila omaijana Ficovim mekim akama i
gospodskim naglaskom, i njegovim istim blagim mirisom.

Ali sada je bila Et Lekvit. Svi su govorili o Et i Berniju kao to bi pominjali

hleb i maslac ili lonac i poklopac.
Obula je Lojdu cipelice i odvela ga do ene koja ga je uvala, zatim otila do
redakcije Voj n i k o v e e n e . Vreme je bilo lepo i ona je oseala nadu. M o e m o d a
p rom e n i m o s v e t , razmiljala je. To nije lako uiniti, ali jeste mogue. Modine
novine e osigurati podrku za taj predlog meu enama radnike klase i postarati se
da sve oi budu uprte u poslanike kada budu glasali.
Redakcija se sastojala od dva prenatrpana sobika iznad jedne tamparije. Mod
je ve bila u njihovoj malecnoj kancelariji, poranila, bez sumnje zbog vesti. Sedela
je za jednim starim umrljanim stolom, u ljubiastoj letnjoj haljini, sa eirom poput
napetog jedra i jednim dugim perom koje je dramatino tralo iz njegovog vrha.
Veina njene garderobe bila je predratna, ali i pored toga se oblaila elegantno.
Izgledala je previe doterano za to mesto, poput rasnog trkaeg konja u seoskom
dvoritu.
- Moramo da tampamo vanredno izdanje - ree ona, piskarajui po bloketu. Sastavljam naslovnu stranu.
Etel oseti kako je preplavljuje talas uzbuenja. Bilo je to ono to je volela:
akcija. Ona sede s druge strane stola i ree:
V
- Ja u urediti ostale strane. Sta misli o kolumni u kojoj pozivamo itaoce da
pomognu?
- Da. Doite na na sastanak, lobirajte kod vaeg poslanika, napiite pismo
novinama, takve stvari.
- Sastaviu neto. - Ona podie olovku i izvadi bloke iz fioke.
Mod ree:
- Moramo da okrenemo ene protiv predloga.
Etel se zaledi, s olovkom u ruci.
- Molim? - ree. - Jesi li rekla protiv"?
- Naravno. Vlada e da se pretvara da je dala pravo glasa enama,

ali e ga ipak veini nas uskratiti.

Etel pogleda preko stola i vide naslov koji je Mod napisala:
G L A SA J T E P R O T I V O V E P R E VAR E !
- Samo trenutak. - Ona to nije videla kao prevaru. - Ovo moda nije sve to smo
elele, ali je bolje nego nita.
Mod je pogleda ljutito:
- To je gore nego nita. Taj zakonski predlog samo naizgled ini ene jednakim.
Mod je previe teoretisala. Naravno da je pogreno, s principijelne strane,
diskriminisati mlade ene. Ali to trenutno nije bilo vano. Ovde se radi o praktinoj
strani politike. Etel ree:
V
V - Cuj, ponekad reforme moraju da idu postepeno. I mukarce je pravo
glasa obuhvatalo postupno. Cak i sada tek oko polovine mukaraca moe da glasa...
Mod je drsko prekide.
- Jesi li razmiljala ko su ene kojima je uskraen glas?
Jedna od Modinih mana bila je ta to je povremeno delovala nadmeno. Etel se
trudila da se ne uvredi. Ona e blago:
- Pa ja sam jedna od njih.
Mod nije smekala.
- Veina radnica koje proizvode municiju, koja je jedna od najvanijih stavki
ratne industrije, bila bi previe mlada da glasa. Kao i veina bolniarki koje su
rizikovale ivote starajui se o ranjenim vojnicima u Francuskoj. Udovice
poginulih vojnika ne bi mogle da glasaju, uprkos uasnim rtvama koje su
podnele, u sluaju da ive u iznajmljenom prostoru. Zar ne shvata da je svrha
ovog predloga da od ena naini manjinu?
- Dakle, ti eli da vodimo kampanju protiv tog predloga?
- Naravno!
- To je ludilo. - Etel se iznenadila i uznemirila to se tako izriito ne slae s
nekim ko joj je prijatelj i saradnik tako dugo.
V
- Zao mi je, ali prosto ne vidim kako moemo da traimo od poslanika da
glasaju protiv neega to smo zahtevale decenijama.
- Nije to ono to smo radile! - Modin bes se pojaa. - Borile smo se za
jednakost, a ovo nije jednakost. Ako nasednemo na ovu prevaru, biemo
gurnute u zapeak jo jednu generaciju!
- Ne radi se o tome hoemo li nasesti - Etel e razdraeno.
- Niko mene nee time nasamariti. Shvatam ta hoe da kae iako

nije previe suptilno. Ali pogreno rasuuje.

- Ma je li tako? - Mod e ukoeno, i Etel odjednom uoi njenu slinost s
Ficom: brat i sestra su zastupali suprotna miljenja sa slinom
tvrdoglavou.
Etel ree:
- Pomisli samo na propagandu s kojom e druga strana izai! O d u v e k s m o
z n a l i d a e n e n e z n a j u t a h o e " , to e govoriti. Z a t o n e m o g u
d a g l a s a j u . " Opet e nam se podsmevati.
- Naa propaganda mora biti bolja od njihove - Mod e leerno. - Samo treba
svima da objasnimo situaciju veoma precizno i jasno.
Etel zavrte glavom.
- Grei. Takve stvari su previe emotivne. Godinama se borimo protiv pravila
da ene ne mogu da glasaju. To je granica. Jednom kad se ona pree, ljudi e
sve dalje ustupke videti kao isto tehnike detalje. Bie relativno lako da se
starosna granica za ene spusti i da se druga ogranienja umanje. Mora da to
uvida.
- Ne, ne uviam - Mod e ledeno. Nije volela da joj govore da mora neto da
shvati. - Ovaj predlog je korak nazad. Svako ko ga podrava je izdajnik.
Etel je zurila u Mod. Osetila se povreeno. Ona ree:
- Nije mogue da misli to.
- Nemoj molim te ti da mi govori ta mogu ili ne mogu da mislim.
- Radile smo i borile se za istu stvar dve godine - ree Etel, i suze joj potekoe
na oi. - Zar zaista veruje da, ako se ne slaem s tobom, to znai da sam
izdala borbu za ensko pravo glasa?
Mod je bila neumoljiva.
- Svakako da verujem u to.
- U redu - ree Etel i, ne znajui ta bi drugo mogla da uradi, izae napolje.
II

Fic je naruio od svog krojaa da mu saije est novih odela. Sva stara su visila
na njegovoj mravoj figuri, i u njima je izgledao kao starac. Obukao je svoje novo
veernje odelo: crni frak, beli prsluk i koulju sa picastim okovratnikom i belom
manom. Pogledao je u veliko rotirajue ogledalo u svojoj garderobi i pomislio: t o
je ve bolje.
Siao je do salona. Po kui je mogao da se kree bez tapa. Mod mu nasu au
madeire. Tetka Herm ree:
- Kako se osea?
- Lekari kau da se noga oporavlja, ali sporo.

Fic se bio vratio u rovove ranije te godine, ali ispostavilo se da su hladnoa i

vlaga previe za njega, pa su ga vratili na listu rekonvalescenata, i dali mu isti posao
u obavetajnoj slubi.
Mod ree:
- Znam da bi radije bio tamo, ali nije nam ao to si propustio prolene bitke.
Fic klimnu glavom. Nivelova ofanziva je doivela neuspeh, i francuski general
Nivel je bio smenjen. Francuski vojnici su se bunili, branili su svoje rovove, ali
odbijali su da napadaju kad bi im to bilo nareeno. Do tog trenutka, bila je to jo
jedna loa godina za Saveznike.
Mod, meutim, nije bila u pravu kad je mislila da bi Fic radije bio na ratitu.
Zadaci koje je obavljao u Sobi 40 verovatno su bili vaniji od ratovanja u prvim
redovima u Francuskoj. Mnogi ljudi se strahovali da e nemake podmornice
prekinuti britanske linije snabdevanja. Zaposleni u Sobi 40 uspevali su da otkriju gde
e se podmornice nalaziti i da upozore svoje brodove. Te informacije, u kombinaciji
s taktikom slanja brodova u flotama u pratnji razaraa, uinile su podmornice manje
delotvornim. Bio je to trijumf, iako je za njega malo ljudi znalo.
Opasnost je sada predstavljala Rusija. Car je bio zbaen s vlasti, i svata je
moglo da se desi. Za sada je umerena politika struja vodila glavnu re, ali moe li to
da potraje? Nisu bili u opasnosti samo Beina porodica i Dekovo nasledstvo. Ako
ekstremisti preuzmu vlast u Rusiji, mogli bi da sklope mir i omogue stotinama
hiljada nemakih vojnika da preu na francuski front.
Fic ree:
- Barem nismo izgubili Rusiju.
- Zasad - ree Mod. - Nemci se nadaju da e boljevici pobediti, svi to znaju.
Dok je govorila kneginja Bea ue u salon, u haljini od srebrne svile s dubokim
izrezom, okiena dijamantima. Fic i Bea su ili na veeru, a zatim na bal: londonska
sezona drutvenih deavanja bila je u toku. Bea je ula Modinu opasku, pa ree.
- Ne potcenjuj rusku carsku porodicu. Moe doi i do kontrarevolucije. Na kraju
krajeva, ta je ruski narod dobio? Radnici i dalje gladuju, vojnici i dalje umiru,
a Nemci i dalje napreduju.
Graut ue s bocom ampanjca. Otvori je neujno i nasu au Bei.
Kao i uvek, ona otpi jedan gutljaj i odloi je. Mod ree:
- Knez Lavov je objavio da e ene moi da glasaju na izborima za
ustavotvornu skuptinu.
- Ako do toga ikad doe - ree Fic. - Privremena vlada najavljuje mnogo toga,
no da li je iko slua? Koliko ja mogu da vidim, svako selo je osnovalo po
jedan sovjet, i samo vlada.
- Zamisli ti to! - ree Bea. - Ti sujeverni, nepismeni seljaci pretvaraju se da
vladaju!

- To je vrlo opasno - Fic e ljutito. - Ljudi nemaju pojma kako lako mogu da
zapadnu u anarhiju i varvarstvo. - Ta tema ga je dovodila do besa.
Mod ree:
- Kakva e to ironija biti ako Rusija postane demokratskija od Velike Britanije.
- Na parlament se sprema da raspravlja o pravu glasa za ene - ree Fic.
- Samo za ene starije od trideset godina koje su kuevlasnice, ili ene
kuevlasnika.

- Ipak, mora da si zadovoljna to ste ostvarili napredak. Citao sam jedan lanak
o tome koji je napisala tvoja drugarica Etel u jednom asopisu. - Fic se bio
prepao, sedei u salonu svog kluba zagledan u Nju stejtsmen, kad je shvatio da
ita tekst svoje bive domaice. Na um mu je bila pala jedna neugodna misao,
da on sam ne bi umeo da napie tako jasan i dobro obrazloen tekst. - Njen
stav je da ene treba da prihvate ovo na osnovu verovanja da je ita bolje nego
nita.
- Bojim se da se ne slaem s tim - Mod e ledeno. - Neu da ekam do tridesete
da bi me smatrali pripadnikom ljudske vrste.
- Jeste li se vas dve posvaale?
- Usaglasile smo se da svaka poe svojim putem.
Ficu je bilo jasno da je Mod izvan sebe od besa. Da bi smirio strasti, on se
okrenu tetki Hermiji.
- Ako britanski parlament da pravo glasa enama, tetka, za koga e ti glasati?
- Nisam sigurna da u uopte glasati - ree tetka Herm. - Zar to nije pomalo
vulgarno?
Mod je izgledala iznervirano, ali Fic se cerio.
- Ako dame iz dobrih porodica razmiljaju tako, jedini glasai e biti iz redova
radnike klase, a one e biti za socijaliste - ree on.
- O, zaboga - ree Herm. - Moda je ipak bolje da glasam.
- Da li bi podrala Lojda Dorda?
- Velkog advokata? Nipoto.
- Moda Bonara Loua, vou konzervativaca.
- Pretpostavljam da njega bih.
- Ali on je Kanaanin.
- O, nebesa.
- U tome lei problem imperije. Olo sa svih strana sveta, misli da tu pripada.
Dadilja ue s Dekom. Sada su mu bile dve i po godine, i bio je debeljukast
malian s gustom plavom kosom na majku. On potra ka Bei, i ona ga posadi na
krilo. On ree:

- Jeo sam kau i dada je prosula eer! - i nasmeja se. Bio je to dogaaj dana u
dejoj sobi.
B e a j e n a j b o l j e r a s p o l o e n a k a d j e s n j i m , pomisli Fic. Lice bi joj
smekalo, i razneila bi se, mazila ga i ljubila. Minut kasnije on se izmigolji s njenog
krila i odgega do Fica.
- Kako je moj mali vojnik? - ree Fic. - Hoe da puca u Nemce kad odraste?
- Beng! Beng! - ree Deko.
Fic vide da malom curi nos.
- Je li se on to prehladio, Dounsova? - upita on otro.
Dadilja je izgledala prestraeno. Bila je to mlada devojka iz Aberovena, ali
prola je profesionalnu obuku za dadilje.
- Nije, gospodine, sigurna sam, jun je mesec!
- Postoji i letnja prehlada.
- Bio je savreno zdrav celog dana. Samo mu malo curi nos.
- Svakako mu curi. - Fic izvadi platnenu maramicu iz gornjeg depa svog
veernjeg odela i obrisa nos Deku. - Je li se igrao sa seljakom decom?
- Ne, gospodine, nije uopte.
- A u parku?
- U delovima parka u koje mi idemo nema druge dece osim one iz dobrih
porodica. Pazim na to.
- Nadam se da pazi. Ovo dete je naslednik titule Ficherbertovih, a moe postati
i ruski knez.
Fic spusti Deka na zemlju, i ovaj otra nazad do dadilje.
Graut se pojavi s kovertom na srebrnom posluavniku.
- Telegram, milorde - ree on. - Adresiran na kneginju.
Fic naini gest pokazujui da Graut treba da da telegram Bei. Ona
se namrti sa strepnjom, telegrami u vreme rata sve su inili nervoznim, i pocepa
omot. Preletela je pogledom preko lista hartije i kriknula.
Fic poskoi.
- ta je?
- Moj brat!
- Je li iv?
-Da... ranjen je. - Ona zaplaka. - Amputirali su mu ruku, ali oporavlja se. Oh,
jadni Andrej.
Fic uze telegram i proita ga. Jedina dodatna informacija bila je da je Andrej
odveden kui na Buljovnir, svoje seosko imanje u okrugu Tambov, jugoistono od
Moskve. Nadao se da se Andrej zaista oporavlja. Mnogo ljudi je umrlo od inficiranih
rana, a amputacije nisu uvek zaustavljale irenje gangrene.

- Draga moja, strano mi je ao - ree Fic. Mod i Herm okruie Beu,

pokuavajui da je utee. - Pie da e poslati pismo, ali sam bog zna koliko e
mu trebati da doe dovde.
- Moram znati kako mu je! - plakala je Bea.
Fic ree:
- Zatraiu od britanskog ambasadora da se diskretno raspita za njegovo
zdravlje. - Erl je jo uvek imao privilegije, ak i u ovom demokratskom dobu.
Mod ree:
- Hajde da te odvedemo do sobe, Bea.
Bea klimnu glavom i ustade. Fic ree:
- Bolje da odem na veeru kod lorda Silvermana; Bonar Lou e biti tamo. - Fic
je eleo da jednog dana bude ministar vlade konzervativaca i koristio je svaku
priliku da proaska s voom te stranke. - Ali preskoiu bal i doi u pravo
kui.
Bea klimnu glavom, i dozvoli da je odvedu na sprat. Graut ue i ree:
- Kola su spremna, milorde.
Tokom kratke vonje do Belgrejv skvera, Fic je razmiljao o novim
dogaajima. Knez Andrej nikad nije bio dobar u voenju porodinih imanja.
Verovatno e iskoristiti svoju osakaenost kao izgovor da se jo manje stara o
poslovima. Imanje e jo vie propasti. Ali nije postojalo nita to je Fic mogao da
uradi u vezi s tim, dve i po hiljade kilometara dalje, u Londonu. Bio je ozlojeen i
zabrinut. Anarhija uvek eka iza ugla, a lenjost plemia poput Andreja upravo je ono
to revolucionarima daje priliku koju prieljkuju.
Kada je doao do Silvermanove rezidencije, Bonar Lou je ve bio tamo, kao i
Perseval Douns, predstavnik Aberovena u parlamentu, i predsednik Seltik
mineralsa. Douns je i inae uglavnom bio kooperan, a te veeri je pucao od ponosa
to se nalazi u tako probranom drutvu; priao je s lordom Silvermanom drei ruke
u depovima, s masivnim zlatnim lancem od sata koji mu se protezao preko kaputa.
Fic nije trebalo da bude tako iznenaen. Bila je to politika veera, a Douns
se uspinjao u Konzervativnoj partiji: bez sumnje se i on nadao da e postati ministar
kada, i ako, Bonar Lou postane premijer. Pa ipak, bilo je to kao da je sreo svog
glavnog konjuara na lovakom balu, i Fic je imao neprijatan oseaj da boljevizam
moda dolazi u London, ne revolucijom, ve kriom. Za stolom, Douns je okirao
Fica rekavi da se zalae za pravo ena da glasaju.
- Za ime sveta, zato? - ree Fic.
- Sproveli smo anketu meu lanovima stranke uzvrati Douns, i Fic vide
Bonara Loua kako klima glavom. - Odnos je dva na prema jedan u korist
predloga.
- U Konzervativnoj partiji? - Fic e s nevericom.

- Da, gospodine.
- Ali zato?
- Tom odredbom dae se pravo glasa samo enama starijim od trideset godina
koje su kuevlasnice ili ene kuevlasnika. Veina ena koja radi u fabrikama
je iskljuena, jer su najee mlae. A sve one uasne intelektualke su neudate
ene koje ive u kuama drugih ljudi.
Fic je bio preneraen. On je to oduvek posmatrao kao pitanje principa.
Meutim, principi nisu znaili mnogo novopeenim bogataima i poslovnim ljudima
poput Dounsa. Fic nikad nije razmiljao o izbornim posledicama.
-1 dalje ne vidim...
- Veina novih glasaa bie zrele ene iz srednje klase, majke s porodicama, Douns potapka prstom svoj nos postrance vulgarnim gestom. - Lorde
Ficherberte, one su najkonzervativnija grupa ljudi u ovoj zemlji. Ta zakonska
odredba e naoj partiji obezbediti est miliona novih glasaa.
- Znai, podraete pravo glasa za ene?
- Moramo! Potrebne su nam te konzervativne ene. Na sledeim izborima e biti
tri miliona novih mukih glasaa iz radnike klase, dosta njih iz redova vojske,
veina protiv nas. Ali, nae nove ene odnee prevagu nad njima.
- Ali princip, ovee! - usprotivi se Fic, mada je osetio da gubi bitku.
- Princip? - ree Douns. - Ovo je svrsishodna politika. - On se snishodljivo
osmehnu, to Fica dovede do ludila. - Ali, ako smem to da primetim, vi ste
oduvek i bili idealista, milorde.
- Svi smo mi idealisti - ree lord Silverman, smirujui raspravu kao dobar
domain. - Zato se i bavimo politikom. Ljude bez ideala to i ne zanima.
Meutim, moramo da se suoimo sa stvarnou izbora i raspoloenjem javnog
mnjenja.
Fic nije eleo da ga obelee kao nepraktinog sanjara, pa je brzo rekao:
- Naravno da moramo. Ipak, pitanje mesta ene u drutvu zadire u samu bit
porodinog ivota, neto to je konzervativcima veoma vano.
Bonar Lou ree:
- To pitanje je jo uvek otvoreno. Clanovi parlamenta imaju pravo da glasaju po
slobodnom nahoenju. Odluivae onako kako im savest nalae.
Fic klimnu posluno glavom, i Silverman skrete priu na neposlunu
V
francusku vojsku. Fic je bio utljiv do kraja veere. Cinilo mu se zloslutnim to ta
odredba ima podrku i Etel Lekvit i Persevala Dounsa. Postojala je opasna
mogunost da bi mogla biti izglasana. Smatrao je da konzervativci treba da tite stare
vrednosti, a ne da na njih utiu kojekakve kratkorone taktike za dobijanje glasova;
ali jasno je video da Bonar Lou ne deli njegovo miljenje, a Fic nije eleo da deluje

kao otpadnik. Posledica toga bila je da se stideo sebe jer nije bio potpuno iskren, a
mrzeo je taj oseaj.
Otiao je iz kue lorda Silvermana odmah nakon Bonara Loua. Vratio se kui i
odmah se popeo na sprat. Skinuo je veernje odelo, obukao svileni penjoar, i otiao
do Beine sobe. Zatekao ju je kako sedi u krevetu sa oljom aja u rukama. Video je
da je plakala, ali nanela je malo pudera na lice, i obukla cvetnu spavaicu i ruiastu
ipkanu bluzu sa zvonastim rukavima. Pitao ju je kako se osea.
- Potpuno sam skrhana - ree ona. - Andrej mi je jedini ivi rod.
- Znam. - Roditelja su joj bili mrtvi, a druge bliske rodbine nije imala. - To je
zabrinjavajue, ali verovatno e se oporaviti.
Ona odloi tacnu i olju.
- Dugo i ozbiljno sam razmiljala, Fice. - Takva izjava bila je neuobiajena za
nju. - Molim te dri me za ruku - ree ona.
On joj uze aku u svoje. Izgledala je lepo i, uprkos tunoj temi razgovora, on
oseti kako ga obuzima udnja za njom. Mogao je da oseti njeno prstenje, dijamantski
vereniki prsten i zlatnu burmu. Osetio je poriv da stavi njenu aku u usta i zagrize
mesnati deo ake pri dnu njenog palca. Ona ree:
- elim da me odvede u Rusiju.
On se toliko prepao da je ispustio njenu aku.
- Molim?
- Nemoj jo da odbija, razmisli o tome - ree ona. - Rei e da je to opasno;
znam to. Ali bez obzira na to, u Rusiji se trenutno nalazi na stotine Britanaca:
diplomate u ambasadama, poslovni ljudi, oficiri i vojnici u naim tamonjim
vojnim misijama, novinari, i ostali.
- ta je s Dekom?
- Mrsko mi je da ga ostavljam, ali dadilja Douns je odlina, Hermija se stalno
angauje oko njega, a na Mod se mogu osloniti da e doneti pravu odluku ako
doe do neke nevolje.
- Trebae nam vize...
- Ti bi mogao da popria s pravim ljudima. Boe, upravo si veerao s najmanje
jednim ministrom kabineta.
Bila je u pravu.
- Forin ofis e verovatno zahtevati da sastavim izvetaj o tom putu, naroito
imajui u vidu da emo putovati ruralnim predelima, gde nae diplomate retko
zalaze.
Ona ga ponovo uze za ruku.
- Moj jedini ivi roak je teko ranjen i moe umreti. Moram da ga vidim.
Molim te, Fice. Preklinjem te.

Istina je bila da Fic nije bio toliko nevoljan da postupi po njenoj volji kao to je
ona mislila. Ratno iskustvo je promenilo njegovo poimanje opasnosti. Na kraju
krajeva, veina ljudi preivi artiljerijsko granatiranje. Put u Rusiju, iako opasan, nije
nita u poreenju s tim. Ipak, oklevao je.
- Razumem tvoju elju - ree on. - Raspitau se kod nekih ljudi.
Ona to shvati kao pristanak.
- O, hvala ti! - ree ona.
- Nemoj jo da mi zahvaljuje. Dozvoli da saznam koliko je to
izvodljivo.
-U redu - ree ona, ali njemu bi jasno da je ona ve pretpostavila kakav e
ishod biti.
On ustade.
- Moram da se spremim za krevet - ree on, i poe ka vratima.
V
- Kad se bude obukao za spavanje... molim te vrati se. Zelim da me grli.
Fic se nasmei.
III

Onog dana kad je parlament raspravljao o pravu glasa za ene, Etel je

organizovala skup u jednoj dvorani u blizini Vestminsterske palate. Sada je radila za
Nacionalni sindikat tekstilnih radnika, koji je rado zaposlio tako poznatu
aktivistkinju. Njen glavni zadatak bio je da regrutuje lanice u fabrikama u Ist Endu,
ali sindikat se borio za poboljanje poloaja svojih lanova kako na poslovnom tako i
na politikom planu.
Bila je tuna zbog svog razlaza s Mod. Moda je oduvek bilo neeg vetakog
u odnosu izmedu sestre jednog erla i njegove bive domaice, ali Etel se bila nadala
da njih dve mogu da prevaziu klasne razlike. Meutim, duboko u sebi Mod je
verovala, a da toga nije bila ni svesna, da je ona roena da komanduje, a Etel da
slua.
Etel se nadala da e se glasanje u parlamentu odrati pre kraja skupa, da bi
mogla da objavi njegove rezultate, ali debata se oduila do kasno, i sastanak je morao
biti okonan u deset uvee. Etel i Berni odoe u jedan pab u Vajtholu u koji su
navraali poslanici Laburistike partije da saekaju novosti. Bilo je prolo jedanaest,
i pab se zatvarao kad dva poslanika uletee unutra. Jedan od njih opazi Etel.
V
- Pobedili smo! - viknu on. - Mislim, vi ste pobedile. Zene.
Jedva da je mogla da poveruje u to.
- Izglasali su predlog?
- Velikom veinom: 387 za, i 57 protiv.
- Pobedili smo! - Etel poljubi Bernija. - Pobedili smo!

- Sjajno - ree on. - Uivaj u pobedi. Zasluila si je.

Nisu mogli da proslave to uz pie. Novi propisi u ratnom stanju zabranjivali su
toenje alkohola posle odreenih sati. To je trebalo da popravi produktivnost
radnike klase. Etel i Berni izaoe na Vajthol da uhvate autobus do kue.
Dok je ekala na autobuskoj stanici, Etel je bila euforina.
- Ne mogu da pojmim ta se desilo. Posle svih ovih godina,pravo glasa za ene!
Naravno - ree.
Jedan prolaznik je u, visok ovek u veernjem odelu sa tapom. Ona prepozna Fica.
- Ne budi tako sigurna - ree on. - Nadglasaemo vas u Domu lordova.

DVADESETSEDMO POGLAVLJE
Jun - septembar 1917.
Valter fon Ulrih se ispentra iz rova i zakorai preko niije zemlje. U kraterima
od granata rasli su mlada trava i divlje cvee. Bilo je svee letnje vee u regiji koja je
nekada pripadala Poljskoj, zatim Rusiji, a koja je sad delimino bila pod kontrolom
nemake vojske. Valter je na sebi imao obian kaput preko uniforme kaplara.
Zamazao je lice i ake ne bi li delovao uverljivo. Na glavi je imao belu kapu, poput
zastave primirja, a na ramenu je nosio jednu kartonsku kutiju.
Govorio je sebi da nema smisla da se plai.
Ruski poloaji su se neodreeno nazirali u sumraku. Borbenih dejstava nije
bilo ve nedeljama, i Valter je mislio da e njegovo primicanje pre biti propraeno
radoznalou nego sumnjom.
Ako je pogreio u proceni, umree.
Rusi su spremali ofanzivu. Nemaki izvidai na kopnu i u vazduhu izvetavali
su o dopremanju novih snaga i kamiona s municijom s ruske strane. To su potvrdili
izgladneli ruski vojnici koji su bili preli preko niije zemlje i predali se, u nadi da e
dobiti hranu od svojih nemakih zarobljivaa.
Dokazi o velikoj ofanzivi duboko su razoarali Valtera. On se nadao da nova
ruska vlada nee moi da nastavi rat. U Petrogradu, Lenjin i boljevici su agresivno
zahtevali mir i tampali ogromne koliine novina i pamfleta, plaenih nemakim
novcem.
Ruski narod nije eleo rat. Izjava Pavela Miljukova, ministra spoljnih poslova s
monoklom, da Rusija jo tei potpunoj pobedi" ponovo je izvela razbesnele radnike
i vojnike na ulice. Mladi teatralni ministar rata Kerenski, odgovoran za novu
oekivanu ofanzivu, ponovo je kao kaznu u vojsci uveo ibanje, i vaspostavio
autoritet oficira. Ali hoe li se ruski vojnici boriti? To je ono to su Nemci eleli da
znaju, i Valter je rizikovao ivot da bi to saznao.
Znaci su bili dvojaki. Na nekim delovima fronta ruski vojnici su istakli bele
zastave i unilateralno objavili primirje. Na drugim mestima su delovali tiho i
disciplinovano. Upravo takvu jednu oblast je Valter odluio da poseti.
Napokon je bio pobegao iz Berlina. Monika fon der Helbard je verovatno
otvoreno rekla svojim roditeljima da nikakvog venanja nee biti. U svakom sluaju,
Valter je ponovo bio na frontu i prikupljao informacije.

Premestio je kutiju na drugo rame. Sada je mogao da vidi est glava kako
izviruju preko ivice rova. Na glavama su imali kape, ruski vojnici nisu nosili
lemove. Zurili su u njega, ali nisu upirali oruje, bar jo ne.
On je bio fatalista kad je smrt u pitanju. Mislio je kako moe da umre srean
nakon one veeri uivanja u Stokholmu s Mod. Naravno, ivot mu je bio drai. Hteo
je da se skui s Mod i da ima decu. I nadao se da e to uiniti u prosperitetnoj,
demokratskoj Nemakoj. Ali to je znailo da moraju da pobede u ratu, to je dalje
znailo da on mora rizikovati ivot, tako da nije imao izbora.
Svejedno je oseao muninu u elucu dok je ulazio u puani domet. Neki
vojnik je vrlo lako mogao da nacilja u njega i povue obara. Zbog toga i jesu tu, na
kraju krajeva. Nije nosio puku, i nadao se da su oni to ve primetili. Jeste imao
luger zadenut za pojas pozadi, ali njega nisu mogli da vide. Ono to su mogli da vide
bila je kutija koju je nosio. Nadao se da izgleda bezopasno.
Bio je zahvalan na svakom koraku koji je nainio, ali bio je svestan da ga svaki
korak dovodi blie opasnosti. S a d a e , s v a k o g t ren u t k a , pomisli on filozofski.
Pitao se da li ovek uje metak koji ga ubija. Valter je najvie strahovao da e biti
ranjen i polako iskrvariti na smrt, ili da e podlei infekciji u nekoj prljavoj poljskoj
bolnici.
Sada je mogao da vidi lica Rusa, i na njima je razaznavao zanimanje,
zapanjenost i ivahnu ljubopitljivost. Sa strepnjom je traio znake straha: to je bila
najvea opasnost. Uplaen vojnik moe da zapuca samo da bi okonao pritisak.
Napokon se primakao na deset metara, zatim devet, osam.. Doao je do ivice rova.
- Zdravo, drugovi - ree na ruskom
Spustio je kutiju. Ispruio je ruku najbliem vojniku. Automatski, ovek prui
ruku i pomoe mu da uskoi u rov. Mala grupa se okupi oko njega.
- Doao sam da vas neto pitam - ree on.
Veina obrazovanih Rusa znala je pomalo nemaki, ali vojnici su regrutovani
mahom iz redova seljatva, i malo njih je znalo bilo koji jezik osim svog. Kao deak,
Valter je nauio ruski u sklopu svojih priprema za karijeru u vojsci i ministarstvu
spoljnih poslova, koje je njegov otac rigorozno sprovodio. Nikad se nije previe
sluio ruskim, ali mislio je da moe da ga se priseti dovoljno za ovu misiju.
- Prvo pie - ree on.
Uneo je kutiju u rov, skinuo poklopac, i izvadio bocu napsa. Izvadio je plutani
ep, potegao, obrisao usta, i dodao bocu najbliem vojniku, jednom visokom kaplaru
od osamnaest ili devetnaest godina.
V
Covek se naceri, potegnu, i prosledi bocu dalje. Valter je kriomice prouavao svoje
okruenje. Rov je bio loe osmiljen. Zidovi su bili iskoeni i nisu bili poduprti
gredama. Tlo je bilo neravno i nije bilo zasrtrto daskama za gaenje, pa je ak i sada,

leti, bilo blatnjavo. Rov ak nije iao pravolinijski, to je verovatno dobro, jer nije
bilo traverza da ublae udare eksplozija. Unutra je odvratno smrdelo: vojnici se
oigledno
V
nisu uvek trudili da idu do septike jame. Sta to nije u redu s tim Rusima? Sve to su
inili bilo je sklepano, neorganizovano i nedovreno. Dok je boca kruila okolo,
pojavi se jedan narednik.
V
- Sta se to ovde deava, Fjodore Igoroviu? - ree on, obraajui se visokom
kaplaru. - Zato priate s tim jebenim Nemcem?
Fjodor je bio mlad, ali brkovi su mu bili bujni i padali su mu preko obraza. Iz
nekog razloga je nosio mornarsku kapu, eretski nakrivljenu. Utisak samopouzdanja
koji je ostavljao graniio se s arogancijom.
- Popijte pie, narednie Gavrik.
Narednik je otpio iz boce kao i ostali, ali nije bio leeran kao njegovi ljudi. On
osmotri Valtera nepoverljivo.
- Sta ti trai ovde, jebote?
Valter je bio uvebao ta e rei.
- U ime nemakih radnika, vojnika i seljaka, doao sam da vas pitam zato se vi
borite protiv nas?
Nakon trenutka ispunjenog iznenaenom tiinom, Fjodor ree:
- Zato se vi borite protiv nas?
Valter je imao spreman odgovor.
- Nemamo izbora. Naom zemljom jo uvek vlada car, mi jo nismo sproveli
nau revoluciju. Ali vi jeste. Ruskog cara vie nema, a Rusijom sad vlada njen
narod. I zato sam doao da pitam taj narod: zato se borite protiv nas?
Fjodor pogleda u Gavrika i ree:
-1 mi se isto pitamo!
Gavrik slegnu ramenima. Valter nasluti da je on tradicionalista koji oprezno
zadrava svoje miljenje za sebe. Jo nekoliko ljudi doe i pridrui se grupi. Valter
otvori novu bocu. Osvrnuo se po krugu mravih, odrpanih, prljavih ljudi koji su se
brzo napijali.
- Sta Rusi ele?
Nekoliko ljudi odgovori.
- Zemlju.
- Mir.
- Slobodu.
- Jo pia!
Valter izvadi jo jednu bocu iz kutije. O n o t o i m z a i s t a t reb a , pomisli
on, j e s u s a p u n , d o b r a h r a n a i n o v e i z m e . Fjodor ree:

- Ja hou da idem kui u svoje selo. Tamo dele kneevu zemlju, i ja se moram
postarati da moja porodica dobije deo koji joj pripada.
Valter upita:
- Da li vi podravate neku politiku partiju?
Jedan vojnik ree:
- Boljevike! - Ostali zagrajae. Valter bee zadovoljan.
- Jeste li vi lanovi partije?
Oni zavrtee glavama. Fjodor ree.
- Ja sam podravao socijaliste revolucionare, ali oni su nas izneverili. - Ostali
saglasno zaklimae glavama. - Ke- renski je opet uveo ibanje - dodade
Fjodor.
- I naredio je letnju ofanzivu - ree Valter. Mogao je da vidi, ispred sebe,
naslagane kutije s municijom, ali nije ih pominjao, iz straha da ne skrene
panju Rusima na oiglednu mogunost da je pijun. - Vidimo to iz naih
aviona - dodade.
Fjodor ree Gavriku:
- Zato moramo da napadamo? Moemo da sklopimo mir upravo ovde gde smo
sada!
Zau se amor odobravanja.
Sunovrat divova Valter ree:

- Sta ete, dakle, uraditi ako dobijete nareenje za napad?

Fjodor ree:
- Morao bi da se odri sastanak vojnikih komiteta da se o tome raspravi.
- Ne priaj gluposti - ree Gavrik. - Vojnikim komitetima vie nije dozvoljeno
da diskutuju o nareenjima.
Podigla se larma nezadovoljstva, i neko na ivici kruga promrmlja:
- Jo emo mi to videti, drue narednie.
Gomila je nastavila da raste. Moda Rusi mogu da namiriu pie na daljinu.
Valter
1 VV podeli jo dve boce. Da bi pridolicama objasnio ta se
deava, on ree:
- Nemaki narod eli mir koliko i vi. Ako vi ne budete napadali nas, neemo ni
mi vas.
- Pijem u to ime! - ree jedan od novopridolih, a masa to pozdravi klicanjem.
Valter se plaio da e buka privui panju nekog oficira, i pitao se kako da
navede Ruse da budu tihi uprkos napsu; ali ve je bilo prekasno. Jedan glasan,
autoritativan
glas ree:
V
V

- Sta se ovde deava? Sta to radite, ljudi? - Gomila se razdvoji da propusti

jednog krupnog oveka u uniformi majora. On pogleda u Valtera i ree: - Ko si
sad pa ti?
Valteru potonue sve lae. Oficir je bez sumnje bio u obavezi da ga zarobi.
Nemaka obavetajna sluba je znala kako se Rusi ophode prema svojim ratnim
zarobljenicima. Biti zarobljen od Rusa znailo je biti osuen na polaganu smrt od
gladi i hladnoe. On se usiljeno osmehnu i ponudi majoru poslednju neotvorenu
bocu.
- Popijte pience, majore.
Oficir ga je ignorisao i okrenuo se ka Gavriku.
V
- Sta vi to radite?
Gavrik se nije uplaio.
- Ljudi danas nisu dobili veeru, majore, nisam mogao da im odbijem
pie.
- Trebalo je da ga zarobite!
Fjodor ree:
- Ne moemo da ga zarobimo, sad kad smo popili njegovo pie. - Ve je otezao
u govoru. - Ne bi bilo poteno! - zavri on, a ostali zagrajae s odobravanjem.
Major ree Valteru:
- Ti si pijun, i trebalo bi da ti prospem jebeni mozak.
On dodirnu pitolj u futroli na boku. Vojnici se pobunie. Major je i dalje
izgledao ljutito, ali nita vie nije rekao, oito ne elei da se sukobljava s ljudima.
Valter im ree:
- Bolje da vas ostavim. Va major je malo neprijateljski raspoloen. Osim toga,
imamo bordel odmah iza naih poloaja, i tamo je jedna plavua s velikim
sisama koja se moda osea malo usamljeno...
Oni stadoe da se smeju i kliu. To nije bila potpuna la: bordel jeste postojao,
ali ga Valter nikad nije posetio.
- Ne zaboravite - ree on. - Mi se neemo boriti, ako se vi ne borite!
On se ispentra napolje iz rova. Bio je to trenutak najvee opasnosti.
On ustade, naini nekoliko koraka, okrenu se, mahnu im, i nastavi dalje. Oni su
zadovoljili svoju znatielju i popili sav naps. Sada bi im moglo pasti na pamet da
izvre svoju dunost i ubiju neprijatelja. Oseao se kao da na leima svog kaputa ima
iscrtanu metu.
Sputala se tama. Ubrzo e im se izgubiti iz vida. Od bezbednosti ga je delilo
nekoliko metara. Bila mu je potrebna sva snaga volje da ne potri koliko ga noge
nose, ali imao je oseaj da bi ih to isprovociralo da zapucaju. Steui zube, stupao je

ujednaenim koracima preko polja neeksplodiranih granata. Osvrnuo se. Nije mogao
da vidi ruski rov. To je znailo da ni oni ne vide njega. Bio je bezbedan.
Lake je disao i nastavio je dalje. Rizik se isplatio. Saznao je dosta toga. Mada
na ovom delu fronta nisu isticali bele zastave, Rusi su bili u loem stanju za boj.
Vojnici su oigledno bili nezadovoljni i skloni pobuni, a oficiri su jedva odravali
disciplinu. Onaj narednik je pazio da ih ne naljuti, a major se nije usudio da zarobi
Valtera. U takvom duevnom stanju, vojnici nisu u stanju da zapodenu hrabru bitku.
On ue u vidokrug ljudi na nemakoj strani. Uzviknu svoje ime i unapred
dogovorenu lozinku. Uskoi u rov. Jedan porunik ga pozdravi.
- Uspena misija, gospodine?
- Da, hvala - ree Valter. - Vrlo uspena.
II

Katerina je leala na krevetu Grigorijeve stare sobe; na sebi nije imala nita
osim tankog donjeg vea. Prozor je bio otvoren, i proputao je unutra topao julski
vazduh i grmljavinu vozova koji su prolazili na nekoliko metara od njega. Bila je u
estom mesecu trudnoe.
Grigorije pree prstom preko njenog tela, od ramena, preko jedne nabubrele
dojke, dole do rebara, gore preko breuljka njenog stomaka, i dole do butine. Pre
Katerine nije znao za ovakvu mirnu radost. Njegove mladalake veze sa enama bile
su zbrzane i trajale su kratko. Za njega je bilo novo i uzbudljivo iskustvo leati kraj
ene posle seksa, dodirivati joj telo neno i s ljubavlju, ali bez urbe ili poude.
M o d a j e o v a k o u b r a k u . pomisli on.
- Jo si lepa u trudnoi - promrmljao je tiho da ne probudi Vlada.
Dve i po godine je bio kao otac sinu svoga brata, a sada e imati
roeno dete. Hteo je da nazovu bebu prema Lenjinu, ali ve su imali Vladimira.
Katerinina trudnoa naterala je Grigorija da zauzme vrst stav u politici. Morao je da
razmilja o tome kako e izgledati zemlja u kojoj e mu dete odrastati, a eleo je da
mu sin bude slobodan (iz nekog razloga, mislio je da e beba biti muko). Morao se
postarati da Rusijom vlada njen narod, a ne car ili parlament sastavljen od lanova
srednje klase ili koalicija poslovnih ljudi i generala koji e vratiti stari poredak, samo
u novom ruhu.
Nije mu se zaista dopadao Lenjin. Taj ovek je iveo u stanju neprestanog
gneva. Stalno je vikao na ljude. Svako ko se s njim nije slagao bio je svinja, kopile,
pizda. Ali bio je vredniji od svih ostalih, dugo je razmiljao o svemu, i uvek je
donosio ispravne odluke. U prolosti, nijedna ruska revolucija" nije iznedrila nita
osim oklevanja i neizvesnosti. Grigorije je znao da Lenjin nee dozvoliti da se to
ponovi.

Privremena vlada je takoe bila svesna toga, i postojale su naznake da hoe da

smaknu Lenjina. Desniarska tampa ga je optuila da je nemaki pijun. Ta optuba
je bila smena. Ipak, jeste bila istina da se Lenjin finansirao iz nekog tajnog izvora.
Grigorije je, kao jedan od predratnih boljevika, bio deo uskog kruga ljudi koji su
uivali njegovo poverenje i znao je da taj novac dolazi od Nemake. Ako bi ta tajna
procurila u javnost, to bi samo pojaalo sumnje.
Dremao je kad je uo korake u hodniku praene glasnim, uurbanim kucanjem
na vrata. Navlaei pantalone, on doviknu:
- ta je? - Vlad se probudi i zaplaka. Jedan muki glas ree:
- Grigorije Sergejevi?
V

- Da. - Grigorije otvori vrata i ugleda Isaka. - Sta se desilo?

- Izdali su nalog za hapenje Lenjina, Zinovljeva i Kamenjeva.
Grigorije pretrnu.
- Moramo da ih upozorimo!
- Jedna vojna kola me ekaju ispred.
- Samo da obujem izme.
Isak izae. Katerina uze Vlada u naruje i stade da ga umiruje. Grigorije se na
brzinu obue, poljubi ih oboje, i stra niza stepenice. Uskoi u kola pored Isaka i
ree:
- Lenjin je najvaniji. - Vlada je s pravom htela da ga se otarasi. Zinovljev i
Kamenjev su bili jaki revolucionari, ali Lenjin je bio pokretaka snaga
pokreta. - Prvo moramo njega da upozorimo. Vozi do kue njegove sestre.
Najbre to moe.
Isak pojuri najveom brzinom. Grigorije se vrsto uhvati kad kola zamakoe za
ugao uz kripu tokova. Kada su izala na ravno, on ree:
- Kako si saznao?
- Od jednog boljevika iz Ministarstva pravde.
- Kada su nalozi potpisani?
- Jutros.
- Nadam se da emo stii na vreme.
Grigorije je strahovao da su Lenjina moda ve uhapsili. Nikog drugog nije
krasila njegova vrsta odlunost. Bio je nasilnik, ali je preobrazio boljevike u
vodeu partiju. Bez njega, revolucija bi mogla ponovo da se pretvori u natezanje i
sklapanje kompromisa.
V
Isak ih je odvezao do Ulice Sirokaja i zaustavio se ispred jedne stambene
zgrade. Grigorije iskoi napolje, utra unutra, i pokuca na vrata stana Jelizarovih.
Ana Jelizarova, Lenjinova starija sestra, otvori vrata. Imala je pedesetak godina,

prosedu kosu i razdeljak po sredini glave. Grigorije ju je sretao i ranije; radila je za

Pravdu.
- Je li on ovde? - upita Grigorije.
- Da, zato, ta se desilo?
Grigorija preplavi talas olakanja. Nije zakasnio. Ue unutra.
- Spremaju se da ga uhapse.
Ana zalupi vrata.
- Voloa! - doviknu ona, tepajui mu. - Doi brzo!
Lenjin se pojavi, obuen po obiaju u neko staro tamno odelo s kouljom i
kravatom. Grigorije mu brzo objasni kako stvari stoje.
- Kreem odmah - ree Lenjin.
Ana ree:
- Zar ne eli da spakuje nekoliko stvari u kofer...
- Previe je rizino. Poalji mi sve kasnije. Javiu ti gde sam. - On pogleda u
Grigorija. - Hvala ti na upozorenju, Grigorije Sergejeviu. Ima li kola?
- Da.
Bez dalje prie Lenjin izae u hodnik. Grigorije poe za njim na ulicu i pouri
da mu otvori vrata od kola.
- Izdali su naloge i za Zinovljeva i Kamenjeva - ree Grigorije dok je Lenjin
ulazio u kola.
- Vrati se u stan i telefoniraj im - ree Lenjin. - Mark ima telefon i zna gde
stanuju.
On zalupi vrata. Nagnu se napred i ree neto Isaku to Grigorije nije uo. Isak
se odveze.
Lenjin je bio takav sve vreme. Svima je nareivao, i svi su ga sluali jer je ono
to je govorio uvek imalo smisla.
Grigorije oseti zadovoljstvo jer mu je veliki teret spao s plea. On pogleda levo
i desno niz ulicu. Grupa mukaraca je izala iz jedne zgrade na drugoj strani ulice.
Neki su bili u odelima, drugi u oficirskim uniformama. Grigorije se okirao kad je
prepoznao Mihaila Pinskog. Tajna policija je bila rasputena, u teoriji, ali inilo se da
su ljudi poput Pinskog nastavili da rade svoj posao u sastavu vojske. Ti ljudi mora da
su krenuli po Lenjina i mimoili se s njim za dlaku, jer su uli u pogrenu zgradu.
Grigorije potra nazad unutra. Vrata stana Jelizarovih jo su bila otvorena. U
stanu su bili Ana, njen mu Mark, njen usvojeni sin Gora i porodina sluavka, jedna
devojka sa sela po imenu Anjuka, svi zaprepaeni. Grigorije zatvori vrata za
sobom.
- Otiao je, bezbedan je - ree on. - Ali policija je ispred. Moram da telefoniram
Zinovljevu i Kamenjevu, brzo.

Mark ree:
- Telefon je tamo na stoiu.
Grigorije je oklevao.
- Kako radi. - Nikad ranije nije se sluio telefonom.
- Oh, izvini - ree Mark. On podie aparat, drei jedan deo kraj usta, a drugi na
uvu. - I za nas je prilino nov, ali toliko ga koristimo da ga ve uzimamo
zdravo za gotovo. - On nestrpljivo stade da pritiska ruicu s oprugom na vrhu
aparata. - Da, molim vas, operateru - ree on, i dade broj.
Zau se lupanje na vratima. Grigorije stavi prst na usne, gestikulirajui
ostalima da budu tihi. Ana povede Anjuku i dete u zadnji deo stana. Mark je brzo
govorio u aparat. Grigorije stade ispred ulaznih vrata. Neiji glas ree:
- Otvaraj, ili emo razvaliti vrata! Imamo nalog!
Grigorije im doviknu:
- Samo trenutak... oblaim pantalone.
Policija je esto zalazila u zgrade u kojima je iveo vei deo svog ivota, i
znao je kako da ih zagovara. Mark ponovo pritisnu ruicu i zatrai da ga spoje s
drugim brojem. Grigorije povika:
- Ko je? Ko je na vratima?
- Policija? Otvaraj smesta!
- Evo dolazim... samo da zakljuam psa u kuhinju.
- Pouri!
Grigorije u Marka kako kae:
- Recite mu da se sakrije. Policija mi je trenutno na vratima.
On vrati slualicu na kuku i klimnu glavom Grigoriju. Grigorije otvori vrata i
izmae se korak nazad. Pinski ue u stan.
- Gde je Lenjin? - upita.
Nekoliko oficira ue za njim. Grigorije ree:
- Ovde nema nikoga pod tim imenom.
Pinski se zagleda u njega.
V
- Sta ti radi ovde? - upita. - Oduvek sam znao da samo stvara probleme.
Mark stupi napred i ree smireno:
- Pokaite mi taj nalog, molim vas.
Nevoljno, Pinski mu dade list papira. Mark ga je prouavao nekoliko
trenutaka, pa ree:
- Veleizdaja? To je smeno!
- Lenjin je nemaki agent - ree Pinski. On zakilji u Marka. - Ti si njegov zet,
zar ne?
Mark mu vrati papir.

- ovek kojeg traite nije ovde - ree on.

Pinski je oseao da on govori istinu, i izgledao je gnevno.
- Zato, do avola, nije? - ree on. - ivi ovde!
- Lenjin nije ovde - ponovi Mark.
Pinski pocrvene u licu.

- Je li ga neko upozorio? - On zgrabi Grigorija za bluzu. - Sta ti radi ovde?

- Ja sam lan Petrogradskog sovjeta, predstavnik Prvog mitraljeskog puka, i
osim ako ne eli da moj puk poseti tvoj tab, bolje skidaj svoje masne ake s
moje uniforme.
Pinski ga pusti.
- Ipak emo pregledati stan - ree on.
Pokraj stoia s telefonom stajala je polica s knjigama. Pinski podie est
knjiga s police i baci ih na pod. Mahnu oficirima da podu ka unutranjim
prostorijama.
- Rasturite ovaj stan - ree on.
III

Valter je otiao u jedno selo na teritoriji koju su Nemci preoteli Rusima, i dao
jednom zapanjenom i oduevljenom seljaku zlatnik za svu njegovu odeu: prljavi
ovji gunj, lanenu koulju, lampave pantalone od
grubog sukna i opanke ispletene od bukvine kore. Sreom, Valter nije morao da kupi
i njegov donji ve, jer ga ovek nije ni imao.
Odsekao je kosu kuhinjskim makazama i prestao da se brije. U malom
trgovakom gradiu kupio je dak crnog luka. Stavio je konu torbu s deset hiljada
rubalja u kovanicama i papirnim novanicama na dno daka ispod luka.
Jedne veeri je zamazao ruke i lice blatom a zatim se, obuen u seljake rite i s
dakom crnog luka prebaenim preko ramena, zaputio preko niije zemlje, provukao
se pored ruskih poloaja, i otpeaio do najblie eleznike stanice, gde je kupio
kartu za trei razred.
Drao se agresivno, i brecao se na svakoga ko mu se obrati, kao da se plai da
hoe da mu ukradu luk, to su verovatno i hteli. Imao je jedan veliki no, zarao ali
otar, jasno vidljiv za pojasom, i mosin-nagan revolver, uzet jednom zarobljenom
ruskom oficiru, sakriven ispod smrdljivog gunja. Kad su mu se u dva navrata panduri
obratili, on im se glupavo iscerio i ponudio im crnog luka, mito toliko vredan prezira
da su panduri oba puta progunali neto s gaenjem i otili dalje. Da je ijedan od njih
insistirao da pogleda u njegov dak, Valter je bio spreman da ga ubije, ali to nije bilo
neophodno. Kupovao je karte za kratka putovanja, prelazei po tri ili etiri stanice
odjednom, jer jedan seljak ne bi prelazio stotine kilometara samo da bi prodao luk.

Bio je napet i oprezan. Maska mu je bila slaba. Svako ko bi popriao s njim

due od nekoliko sekundi shvatio bi da nije zaista Rus. Kazna za ono to je on radio
bila je smrt.
Isprva je bio uplaen, ali strah je s vremenom popustio, i drugog dana je ve
poeo da se dosauje. Nije imao nita to bi mu zaokupilo um. Nije mogao da ita,
naravno; tavie, morao je da pazi da ne gleda vozni red na stanicama, i da ne
zagleda previe oglase, jer je veina seljaka bila nepismena. Dok su se spori vozovi
drmusali i truckali kroz nepregledne ruske ume, on je ivo sanjario o stanu u kojem
e Mod i on iveti posle rata. Bie moderno ureen, sa svetlim drvetom i neutralnih
boja, vie nalik kui Fon der Helbardovih nego mranoj i tamnoj unutranjosti
njegove roditeljske kue. Sve e biti lako za ienje i odravanje, naroito u kuhinji
i veernici, da bi mogli da uposle to manje slugu. Imae zaista dobar klavir,
koncertni stejnvej, jer oboje vole da sviraju. Kupie jednu ili dve od onih veselih
modernih slika, moda austrijskih ekspresionista, kako bi okirali starije generacije i
stvorili reputaciju progresivnog para. Imae prozranu, svetlu spavau sobu i
leae nagi na mekim duecima, ljubei se i priajui i vodei Ijubav.
Tako je putovao do Petrograda.
Po dogovoru sklopljenom posredstvom jednog socijaliste
V
revolucionara u Svedskoj ambasadi, neko od boljevika trebalo je da eka Valtera da
bi od njega uzeo novac na petrogradskoj stanici Varava svakog dana od est uvee,
pa u narednih sat vremena. Valter je stigao oko podne, i iskoristio je priliku da malo
razgleda grad, s ciljem da proceni spremnost ruskog naroda da nastavi da ratuje.
Prenerazilo ga je ono to je video.
im je izaao sa stanice spopale su ga prostitutke, muke i enske, odrasli i
deca. Preao je preko jednog mosta iznad kanala i otpeaio nekoliko kilometara
severno do centra grada. Veina duana bila je zatvorena, mnogima su prozori i vrata
bili zakovani daskama, nekoliko njih je bilo prosto naputeno, a slomljena stakla
njihovih izloga svetlucala su na ulici. Video je mnogo pijanaca i dve tue.
Povremeno bi automobil ili koija projurili pored njega, terajui peake da se
uurbano sklanjaju s puta, s putnicima koji su se krili iza navuenih zavesa. Veina
ljudi je bila mrava, u ritama i bosonoga. Bilo je mnogo gore nego u Berlinu.
Video je dosta vojnika, pojedinano i u grupama, od kojih veina nije bila
disciplinovana: marirali su neujednaeno ili dremali na svojim straarskim mestima,
ili raskopanih uniformi, askali sa civilima, oito se ponaali kako ih je volja.
Valter je samo potvrdio utisak koji je stekao prilikom posete ruskom rovu: ovi ljudi
nisu bili spremni za borbu.
Sve su to dobre vesti, pomisli on.

Niko mu se nije obraao, a policija ga je ignorisala. Bio je samo jo jedna

figura u prnjama koja je lunjala okolo gledajui svoja posla u gradu koji se raspadao.
Odlino raspoloen, vratio se na stanicu u est i brzo uoio svoju vezu,
narednika s crvenim alom vezanim oko cevi puke. Pre nego to je obznanio svoje
prisustvo, Valter je prouio tog oveka. Bio je pozamane grae, ne visok ali irokih
ramena i snaan. Falilo mu je desno uvo,
V
jedan zub spreda, i srednji prst na levoj aci. ekao je sa strpljenjem veterana, ali
otrom pogledu njegovih plavih oiju nita nije promicalo. Mada je Valter hteo
kriomice da ga posmatra, taj vojnik je susreo njegov pogled, klimnuo glavom,
okrenuo se i udaljio. Kao to je ovaj oito hteo, Valter je poao za njim. Uoe u
jednu veliku prostoriju punu stolova i stolica i sedoe. Valter ree:
- Narednik Grigorije Pekov?
Grigorije klimnu glavom.
- Znam ko ste. Sedite.
Valter se osvrnu po sobi. U oku je utao samovar, a jedna starica ogrnuta
alom prodavala je dimljenu i usoljenu ribu. Petnaestoro ili dvadesetoro ljudi sedelo
je za stolovima. Niko nije dvaput pogledao u vojnika i seljaka koji se oito nadao da
e prodati svoj dak luka. Jedan mladi u plavoj bluzi fabrikog radnika ue za
njima. Valter nakratko susrete pogled tog oveka i nastavi da posmatra kako ovaj
seda, pali cigaretu, i otvara Pravdu. Valter ree:
- Mogu li dobiti neto za jelo? Izgladneo sam, ali jedan seljak verovatno ne
moe sebi da priuti hranu po ovdanjim cenama.
Grigorije donese posluavnik s crnim hlebom i haringama i dve ae aja sa
eerom. Valter navali na hranu. Poto ga je posmatrao koji minut, Grigorije se
nasmeja.
- Zapanjen sam to ste uspeli da proete kao seljak - ree on. - Ja bih znao da ste
buruj.
- Po emu?
- Ruke su vam prljave, ali jedete u malim zalogajima i briskate usne tim ritama
kao da su platnena salveta. Pravi seljak tovari hranu kao lopatom i srkne aj
pre nego to proguta.
Valtera je iznervirao njegov snishodljiv ton. N a k r a j u k r a j e v a , p re i v e o
s a m t r i d a n a u p rok l e t o m v o z u , pomisli on. Vol e o b i h t e b e d a v i d i m d a
t o p o k u a u N e m a k o j . Bilo je vreme da podseti Pekova kako mora da zaradi
svoj novac.
- Reci mi, kako ide boljevicima?
- Opasno dobro - ree Grigorije. - Na hiljade Rusa se pridruilo partiji u
poslednjih nekoliko meseci. Lav Trocki je napokon javno izjavio da nas

podrava. Trebalo bi da ga ujete. Skoro svake veeri napuni atru cirkusa

Modern.
Valteru je bilo jasno da Grigorije oboava Trockog. Cak su i Nemci znali da je
Trocki zlatoust. Bio je snano pojaanje boljevicima.
- Prolog februara smo imali deset hiljada lanova; danas ih imamo dvesta
hiljada - zavri Grigorije ponosno.
- To je odlino, ali moete li da promenite poredak u zemlji? - upita Valter.
- Imamo velike anse da pobedimo na izborima za Ustavotvornu skuptinu.
- Kad e oni biti odrani?
- Dugo se odlau...
- Zato?
Grigorije uzdahnu.
- Prvo je privremena vlada oformila savet predstavnika koji se, posle dva
meseca, konano dogovorio da oformi drugi savet, od ezdeset lanova, koji e
nainiti nacrt izbornog zakona...
- Zato? emu tako sloen proces?
Grigorije je izgledao gnevno.
- Oni kau da ele da izbori budu neosporivi, ali pravi razlog je taj to
konzervativne partije usporavaju ceo proces, slutei da ih eka poraz.
On je samo narednik, pomisli Valter, ali je njegova analiza prilino razraena.
- Dakle, kad e biti odrani ti izbori?
- U septembru.
-1 zato misli da e boljevici da pobede?
- Mi smo jo uvek jedina grupa koja se vrsto zalae za mir. I svi to znaju,
zahvaljujui svim novinama i pamfletima koje smo odtampali.
- Zato si rekao da vam ide opasno" dobro?
- To nas ini vladinom primarnom metom. Na snazi je nalog za Lenjinovo
hapenje. Morao je da se sakrije. Ali jo uvek vodi partiju.
Valter je poverovao u to. Ako je Lenjin mogao da kontrolie svoju partiju kao
izgnanik u Cirihu, svakako je sposoban da radi to isto iz nekog skrovita u Rusiji.
Valter je isporuio novac i prikupio informacije koje je eleo. Ispunio je svoju
misiju. Proeo ga je oseaj olakanja. Sve to sad treba da uradi jeste da se vrati kui.
Stopalom je gurnuo dak s deset hiljada rubalja preko poda ka Grigoriju. Ispio
je aj i ustao.
- Uivaj u luku - ree on i izae na vrata.
Krajikom oka je video kako ovek u plavoj bluzi presavija svoj primerak
Pravde i ustaje.

Valter je kupio kartu do Luge i ukrcao se na voz. Uao je u vagon tree klase.
Stao je da se probija kraj grupe vojnika koji su puili i pili votku, jedne jevrejske
porodice sa svom svojom imovinom u zaveljajima, i nekoliko seljaka s praznim
sanducima koji su verovatno prodali svoje pilie. Zastao je na suprotnom kraju
vagona i osvrnuo se.
ovek u plavoj bluzi uao je u vagon.
Valter je na trenutak posmatrao kako se ovek probija izmeu putnika,
bezobzirno sklanjajui ljude s puta laktovima. Samo bi policajac postupao tako.
Valter iskoi iz voza i urno napusti stanicu. Priseajui se svog obilaska grada tog
popodneva, uputi se brzim korakom ka kanalu. Bila je sezona kratkih letnjih noi, pa
je vee bilo svetlo. Nadao se da e se otarasiti svog pratioca, ali kad se osvrnuo preko
ramena, ugledao je oveka u plavoj tunici kako ga sledi. Valter je pretpostavljao da je
on pratio Pekova, i da je odluio da proveri Grigorijevog seljakog druga, prodavca
luka.
V
Covek pree u lagani trk.
Ako ga uhvate, Valtera e streljati kao pijuna. Nije mogao da bira ta e
sledee da uini. Nalazio se u jeftinom kraju. Ceo Petrograd je delovao siromano,
ali u ovom kraju je bilo bednih hotela i prljavih barova kakvih je bilo naikanih oko
eleznikih stanica irom sveta. Valter potra, a ovek u plavoj bluzi ubrza da ga
sustigne.
Valter doe do jednog dvorita kraj kanala. Bilo je opasano visokim zidom od
cigli s kapijom od gvozdenih ipki, ali pokraj njega se nalazilo propalo skladite na
neogradenoj poljani. Valter sie s ulice, pretra preko poljane sa skladitem do ivice
kanala, pa preskoi ogradu od cigli i uskoi u dvorite.
Negde u blizini je morao da se nalazi nekakav uvar, ali Valter nije video
nikoga. Stao je da se osvre u potrazi za kakvim skrovitim mestom. Steta to je
napolju jo uvek bilo tako svetlo. To dvorite je imalo sopstveno pristanite s malim
drvenim dokom. Svuda oko njega nalazile su se gomile cigala u visini oveka, ali on
je morao da nae mesto odakle moe da vidi druge, a da sam ne bude vien. Priao je
jednoj delimino raznetoj gomili, deo cigli verovatno je bio prodat, i brzo rasporedio
nekoliko njih tako da moe da se sakrije iza i viri kroz otvor. Izvadio je revolver iz
pojasa i zapeo oroz.
Nekoliko trenutaka kasnije ugledao je oveka u plavoj tunici kako preskae
preko zida. Covek je bio srednje visine i mrav, s malim brkovima. Izgledao je
uplaeno: shvatio je da vie ne sledi osumnjienog. Krenuo je u lov na oveka, ali
nije znao ko je tu lovac a ko lovina. Izvukao je pitolj. Valter uperi sopstveni pitolj
kroz otvor u ciglama i naniani u oveka, ali nije bio toliko blizu da bi bio siguran da

e pogoditi svoju metu. Covek je stao za trenutak, osvrui se okolo, oito ne znajui
ta dalje da ini. Onda se okrenuo i s oklevanjem se zaputio ka vodi.
Valter poe za njim. Preokrenuo je uloge.
ovek je iao od jedne do druge gomile cigli, pretraujui teren pogledom.
Valter je inio isto, saginjui se iza cigli kad god bi se ovek zaustavio, stalno
smanjujui rastojanje izmeu njih. Valter nije eleo dug revolveraki obraun, koji bi
mogao da privue panju drugih policajaca. Mora da obori neprijatelja s jednim ili
dva pucnja, i brzo se udalji odatle.
Dok je ovek doao do dela dvorita koje se zavravalo kanalom,
V
rastojanje meu njima se smanjilo na samo desetak metara. ovek je gledao levo i
desno niz kanal, kao da je Valter moda odveslao u amcu.
Valter izade iz zaklona i naniani posred ovekovih lea. Ovaj se okrenu i
pogleda pravo u Valtera. Zatim vrisnu.
Bio je to visok, enskasti vrisak oka i uasa. Valter je znao, u tom deliu
sekunde, da e pamtiti taj vrisak do kraja ivota. On povue obara, revolver opali i
vrisak iznenada zamre. Jedan hitac je bio dovoljan. Tajni policijski agent se
beivotno srui na zemlju. Valter se nagnu nad telom. ovekove oi su zurile u
prazno.
Nije imao puls, niti je disao.
Valter odvue telo do ivice kanala. Napunio je depove ovekovih pantalona i
bluze ciglama, kako bi oteao truplo. Zatim ga prebaci preko niskog nasipa i pusti da
padne u vodu.
Ono potonu ispod povrine, a Valter se okrete i ode.
IV
Grigorije je prisustvovao zasedanju Petrogradskog sovjeta kada je
kontrarevolucija poela.
Bio je zabrinut, ali ne i iznenaen. Kako su boljevici dobijali na popularnosti,
vlada je odgovarala sve drastinijim merama. Boljevicima je dobro ilo na lokalnim
izborima, stavljali su jedan po jedan provincijski sovjet pod svoju kontrolu, dok nisu
dobili trideset tri posto glasova u gradskom veu Petrograda. U odgovor na to, vlada,
na ijem je elu sada bio Kerenski, uhapsila je Trockog i ponovo odloila ve dugo
odlagane nacionalne izbore za Ustavotvornu skuptinu. Boljevici su sve vreme
govorili da privremena vlada nikad nee raspisati nacionalne izbore, i ovo novo
odlaganje samo je ojaalo kredibilitet boljevika.
Onda je vojska stupila u akciju.

General Kornilov je bio Kozak obrijane glave sa srcem lava i mozgom ovce,
po uvenoj opaski generala Aleksejeva. Devetog septembra Kornilov je naredio
svojim trupama da krenu na Petrograd.
Sovjet je brzo reagovao. Delegati su odmah odluili da oforme
Komitet za borbu protiv kontrarevolucije.
J e d a n k o m i t e t n i j e n i t a , pomisli Grigorije nestrpljivo. On ustade,
potiskujui bes i strah. Kao delegata Prvog mitraljeskog puka, sluali su ga s
potovanjem, naroito kada je govorio o vojnim pitanjima.
- Nema svrhe stvarati komitete ako e njegovi lanovi samo drati govore - on
e strastveno. - Ako su izvetaji koje smo upravo uli tani, neke od
Kornilovljevih trupa su nedaleko od Petrograda. Moemo ih zaustaviti samo
silom. - Uvek je bio odeven u uniformu narednika, i nosio puku i pitolj sa
sobom. - Taj komitet nema nikakvog smisla ukoliko ne mobilie radnike i
vojnike Petrograda protiv pobunjene armije.
Grigorije je znao da jedino boljevika partija moe da mobilie ljude. I svi
ostali delegati to su takoe znali, bez obzira na stranaku pripadnost. Na kraju su se
sloili da e u tom komitetu biti tri menjevika, tri socijalista revolucionara i tri
boljevika, ukljuujui Grigorija; ali svi su znali da su boljevici jedini koji se
raunaju.
V
Cim je to bilo odlueno, Komitet za borbu napustio je salu za rasprave.
Grigorije je bio politiar est meseci, i nauio je kako da koristi sistem u svoju korist.
Sada je ignorisao formalni sastav komiteta i pozvao dvanaest korisnih ljudi da im se
pridrue, ukljuujui Konstantina iz fabrike Putilov i Isaka iz Prvog mitraljeskog
puka.
Sovjet se bio prebacio iz dvorca Tavrieski u Institut Smolni, bivu devojaku
gimnaziju, i komitet se iznova sastao u jednoj uionici, okruen uramljenim
devojakim akvarelima i rukotvorinama. Predsedavajui ree:
- Imamo li predlog za debatu?
Bila je to glupost, ali Grigorije je bio delegat dovoljno dugo da zna kako da
zaobie to. Namerio je da odmah preuzme kormilo sastanka i navede komitet da se
usredsredi na delanje umesto na priu.
- Da, drue predsedavajui, ako smem - ree on. - Predlaem da sastavimo listu
od pet stvari koje treba uraditi. - Spisak po takama uvek je dobra ideja: ljudi
imaju oseaj da moraju da sasluaju sve do kraja. - Prvo: treba da mobiliemo
petrogradske vojnike protiv pobunjenikih snaga generala Kornilova. Kako to
da postignemo? Predlaem da kaplar Isak Ivanovi sastavi spisak vojnih
garnizona s imenima pouzdanih revolucionarnih voa koji komanduju svakim
od njih. Nakon to budemo saznali ko su nam saveznici, treba da im poaljemo

pismo u kojem im poruujemo da se stave pod komandu ovog komiteta i

spreme se da odbiju pobunjene snage. Ako Isak odmah pone s radom, moe
doneti spisak i pismo ovom komitetu na odobrenje za nekoliko minuta.
Grigorije zastade nakratko da dozvoli ljudima da klimnu glavom i zatim,
protumaivi to kao znak pristanka, nastavi:
- Hvala vam. Postupite po odluci komiteta, drue Isak. Drugo, moramo da
poaljemo poruku u Krontat.
Ta pomorska baza na Krontatu, ostrvu trideset kilometara udaljenom od obale,
bila je ozloglaena zbog postupanja s mornarima, naroito mladim regrutima. Pre
est meseci mornari su se okrenuli protiv svojih muitelja, muili i ubili mnogo
svojih oficira. To mesto je sada bilo jako radikalno uporite.
- Mornari moraju da se naoruaju, isplove ka Petrogradu i stave se pod nau
komandu. - Grigorije pokaza u jednog boljevikog delegata za koga je znao
da je blizak s mornarima. - Drue Glebe, hoete li vi preuzeti ovaj zadatak na
sebe, s odobrenjem komiteta?
Gleb klimnu glavom.
- Ako smem, sastavio bih pismo da ga na predsedavajui potpie, pa bih ga
lino odneo u Krontat.
- Molim vas uinite to.
V
Clanovi komiteta sada su izgledali pomalo pometeno. Situacija se razvijala
bre nego obino. Samo boljevici nisu bili iznenaeni.
- Tree, moramo da organizujemo fabrike radnike u odbrambene jedinice i
naoruamo ih. Oruje moemo da uzmemo iz oruarnica u kasarnama i iz
fabrika oruja. Veinu radnika treba nauiti da rukuju orujem i potuju vojnu
disciplinu. Predlaem da taj zadatak obavljaju zajedno radniki sindikati i
crvenogardejci. - Crvenogardejci su bili naoruani vojnici i radnici
revolucionari. Nisu svi bili boljevici, ali obino su sluali nareenja
boljevikih komiteta. - Predlaem da se drug Konstantin, delegat iz fabrike
Putilov, postara za to. On e znati koji sindikat vodi glavnu re u svakoj veoj
fabrici.
Grigorije je znao da petrogradski ivalj pretvara u revolucionarnu armiju, kao i
ostali boljevici u komitetu, ali hoe li ostali lanovi to shvatiti? Na kraju ovog
procesa, pod uslovom da kontrarevolucionarne snage budu poraene, umerenjacima
e biti veoma teko da razoruaju silu koju su stvorili i ponovo uspostave autoritet
privremene vlade. Da su razmiljali toliko unapred, mogli su pokuati da ublae ili
promene neto od onoga to je Grigorije predloio. Ali u tom trenutku oni su bili
usmereni na to da spree vojni udar. Kao i obino, jedino su boljevici imali neku
strategiju. Konstantin ree:

- Da, zbilja, sastaviu spisak. On e favorizovati boljevike voe sindikata,

naravno, ali oni su u poslednje vreme ionako bili naj delotvorniji.
Grigorije ree:
- etvrto, Sindikat elezniara mora uiniti sve to je u njegovoj moi da omete
napredovanje Kornilovljevih snaga.
Boljevici su naporno radili na tome da steknu kontrolu nad ovim sindikatom, i
sada su imali najmanje jednog simpatizera u svakom eleznikom depou. Sindikalci
koji su pripadali boljevicima uvek su se prijavljivali za dunosti blagajnika,
sekretara ili predsedavajuih.
- Iako se pojedine jedinice primiu Petrogradu kopnom, veina ljudstva i
njihovog provijanta doi e eleznicom. Sindikat elezniara moe se postarati
da se oni uspore ili nekud preusmere. Drue Viktore, moe li se ovaj komitet
osloniti na vas da izvrite ovaj zadatak?
Viktor, delegat elezniara, klimnu glavom.
- Oformiu ad hok komitet unutar sindikata koji e organizovano ometati
napredak pobunjenika.
- I na kraju, treba da podstaknemo druge gradove da osnuju komitete poput
ovog - ree Grigorije. - Revolucija se mora braniti svuda. Moda drugi lanovi
ovog komiteta mogu da predloe s kojim gradovima treba stupiti u kontakt?
Ovo je bilo namerno skretanje panje, ali oni su naseli. Sreni to imaju ta da
rade, lanovi komiteta stadoe da izvikuju imena gradova koji bi trebalo da
organizuju komitete za borbu. Grigorije se time obezbedio da ne dovode u pitanje
njegove predloge, koji su bili vaniji, i pustio ih je da biraju gradove po slobodnom
nahoenju, a oni nisu ni pomishh na dugorone posledice koje bi naoruavanje
graana moglo imati.
Isak i Gleb su sastavili svoja pisma i dali ih predsedavajuem na potpis bez
dalje diskusije. Konstantin je sastavio svoju listu voa sindikata fabrikih radnika i
poeo da im alje poruke. Viktor je otiao da organizuje elezniare.
Komitet je poeo da raspravlja o sadrini pisma koje e biti upueno susednim
gradovima. Grigorije se iskrade napolje. Postigao je ono to je hteo. Odbrana
Petrograda i revolucija poele su da se odvijaju. A boljevici su time rukovodili.
Ono to mu je sada trebalo bila je pouzdana informacija o poloaju
kontrarevolucionarne armije. Da li zaista postoje snage koje se pribliavaju junim
predgraima Petrograda? Ako postoje, s njima e moda morati da se razraunaju
bre nego to Komitet za borbu moe stii da reaguje.
Prepeaio je malu razdaljinu od Instituta Smolni do svoje kasarne. Tamo je
zatekao ljude kako se ve pripremaju za borbu protiv Kornilovljevih pobunjenih

snaga. Uzeo je jedno oklopno vozilo, vozaa i tri pouzdana vojnika, i odvezao se ka
junom delu grada.
U smiraj jesenjeg popodneva krstarili su junim predgraima, traei
odmetnute snage. Posle dva sata, u kojima nisu pronali nikoga, Grigorije je shvatio
da postoje dobri izgledi da su izvetaji o Kornilovljevom napredovanju bili preterani.
U svakom sluaju, nije trebalo da naleti na formacije vee od izviakih. No bez
obzira na to, bilo je vano proveriti da li ih ima u toj oblasti, te je nastavio s
potragom. Na kraju su pronali jednu peadijsku brigadu kako postavlja logor u
nekoj koli.
Pomislio je da se vrati u kasarnu i dovede Prvi mitraljeski puk da ih napadne.
Ali setio se da moda postoji bolji nain. Bila je to rizina zamisao, ali spasie
mnogo ivota ako uspe.
Hteo je da pokua da pobedi priom.
Oni prooe pored apatine strae na igralite, i Grigorije izae iz kola. Iz
predostronosti, namesti bajonet na puku. Zatim je prebaci preko ramena. Oseajui
se ranjivo, natera sebe da izgleda oputeno. Prilo mu je nekoliko vojnika. Jedan
pukovnik ree:
- ta radite ovde, narednie?
Grigorije ne obrati panju na njega ve se obrati jednom kaplaru.
- elim da priam s vodom vaeg vojnikog komiteta, drue - ree on.
Pukovnik ree:
- U ovoj brigadi nema vojnikih komiteta, drue. Vratite se u vozilo i gubite se
odavde.
Kaplar, meutim, progovori s nervoznim prkosom.
- Ja sam bio voa komiteta mog voda, narednie, pre nego to su komiteti
zabranjeni, naravno.
Pukovnikovo lice se smrai od besa. O v o j e rev o l u c i j a u m a l o m , shvati
Grigorije. Ko e prevagnuti, pukovnik ili kaplar? Jo vojnika im prie da uje.
- Onda mi recite - Grigorije e kaplaru - zato napadate revoluciju?
- Ne, ne - ree kaplar. - Mi smo ovde da je branimo.
- Neko vas je slagao. - Grigorije se okrenu i povisi ton obraajui se
posmatraima. - Premijer, drug Kerenski, smenio je generala Kornilova, ali
Kornilov nee da ode s poloaja, i zato vas je poslao da napadnete Petrograd.
Zau se amor neodobravanja. Pukovniku je bilo neugodno: znao je da je
Grigorije u pravu.
- Dosta vie s tim laima! - planu on. - Odlazite odavde, narednie, ili u vas
upucati.
Grigorije ree:

- Ne pipajte oruje, pukovnie. Vai ljudi imaju pravo da znaju istinu. - On

pogleda u narastajuu gomilu. - Zar ne?
- Da! - ree nekoliko njih.
- Ne svia mi se sve to je Kerenski uradio - ree Grigorije. - Ponovo je uveo
smrtnu kaznu i bievanje. Ali on je na revolucionarni voa. Dok va general
Kornilov eli da uniti revoluciju.
- Lai! - pukovnik e ljutito. - Zar vi, ljudi, ne razumete? Ovaj narednik je
boljevik. Svi znaju da su oni nemaki poslunici!
Kaplar ree:
- Kako da znamo kome da verujemo? Vi kaete jedno, narednie, ali pukovnik
kae drugo.
- Onda ne verujte nijednom od nas - ree Grigorije. - Idite i saznajte sami. - On
povisi ton kako bi ga svi mogli uti. - Ne morate da se krijete u ovoj koli.
Idite do najblie fabrike i pitajte bilo kog radnika. Priajte s vojnicima koje
budete videli na ulicama. Brzo ete saznati istinu.
Kaplar klimnu glavom.
- Dobra ideja.
- Neete uiniti nita slino - pukovnik e besno. - Nareujem vam svima da
ostanete ovde.
To j e v e l i k a g re k a , pomisli Grigorije. On ree:
- Va pukovnik ne eli da se sami raspitate. Zar vam to nije dokaz da vas
sigurno lae?
Pukovnik spusti aku na pitolj i ree:
- To je podstrekivanje na pobunu, narednie.
Ljudi su zurili u pukovnika i Grigorija. Bio je to trenutak krize, i Grigorije je
bio u smrtnoj opasnosti. Odjednom je shvatio da se nalazi u nezavidnom poloaju.
Toliko se bio udubio u raspravu da nije isplanirao ta da uini kad se ona okona.
Puka mu je bila prebaena preko ramena, ali je bila zakoena. Trebalo bi mu
nekoliko sekundi dok je skine s ramena, okrene nezgodnu polugicu koja oslobada
konicu, i podigne puku u poloaj za paljbu. Pukovnik moe da izvue pitolj i opali
iz njega mnogo bre. Grigorija obuze strah, i on morae da se odupre nagonu da se
okrene i potri.
- Pobunu? - ree on, gledajui kako da dobije na vremenu, trudei se da ne
dozvoli strahu da oslabi samouverenost u njegovom glasu. - Kad jedan
smenjeni general marira na prestonicu, ali njegova vojska odbije da napadne
legitimnu vladu, ko je onda pobunjenik? Ja kaem da je to general i oni oficiri
koji pokuavaju da izvre njegova izdajnika nareenja.
Pukovnik potee pitolj.

- Gubite se odavde, narednie. - On se okrenu ka ostalima. - A vi, ljudi, ulazite u

tu kolu i postrojte se u holu. Ne zaboravite: neposlunost u vojsci je zloin, a
smrtna kazna je ponovo uvedena. Ubiu svakoga ko odbije da me poslua.
On uperi pitolj u kaplara.
Grigorije shvati da se ljudi spremaju da posluaju autoritativnog, sigurnog
naoruanog oficira. Sada postoji samo jedan izlaz iz ovoga, shvati on u oajanju.
Mora da ubije tog pukovnika. Dosetio se kako. Morae da bude i te kako brz, ali
pomislio je da verovatno moe to da izvede.
Ako je pogreio, umree.
On skide puku s levog ramena i, ne zastavi da je prebaci u desnu ruku,
zabode njome to je jae mogao pukovnika u bok. Otar vrh dugog bajoneta probi
tkaninu uniforme, i Grigorije oseti kako otrica meko uranja u stomak. Pukovnik
bolno kriknu, ali odra se na nogama. Uprkos rani, on se okrenu, opisujui luk rukom
u kojoj je drao pitolj. Povue obara.
Metak odlete u stranu.
Grigorije ubode jae, uranjajui bajonet dublje i navie, ciljajui srce.
Pukovnikovo lice se zgri u agoniji i usta mu se otvorie, ali nikakav zvuk ne izae
iz njih, i on pade na zemlju, jo uvek steui pitolj. Grigorije s trzajem izvue
bajonet.
Pitolj spade s pukovnikovih prstiju.
Svi su zurili u oficira koji se uvijao u nemim mukama na sparuenoj travi
igralita. Grigorije otkoi puku, nacilja pukovniku u srce, i ispali
V
dva metka iz blizine. Covek se umiri.
- Kao to ste rekli, pukovnie - ree Grigorije. - Kazna za izdaju je smrt.
V
Fic i Bea su seli na voz u Moskvi samo u pratnji Beine ruske slukinje, Nine, i
Ficovog sluge, Denkinsa, biveg bokserskog ampiona koga je vojska proglasila
nesposobnim za rat jer nije mogao da vidi dalje od deset metara ispred sebe.
Sili su iz voza u Buljovniru, na malenoj stanici na imanju kneza Andreja.
Ficovi strunjaci su bili predloili da Andrej podigne malu varo na tom mestu, s
pilanom i silosima, i jednim mlinom; nita, meutim, nije bilo uinjeno i seljaci su
jo nosili svoje proizvode konjskim zapregama trideset kilometara dalje, do starog
trgovakog grada.
Andrej je poslao jedan fijaker da ih doeka, s natmurenim vozaem koji je
samo posmatrao dok je Denkins tovario sanduke i kofere na zadnji deo fijakera.
Dok su se vozili zemljanim putem kroz selo, Fic se prisetio svoje prethodne posete,
kada je dolazio kao novopeeni mu kneginje, a seljani stajali ukraj puta i klicali.

Atmosfera je sada bila drugaija. Radnici u poljima jedva da su dizali glave dok je
fijaker prolazio putem, a u selima i zaseocima seljani su im namerno okretali lea.
Takve stvari su nervirale Fica i inile ga mrzovoljnim, ali raspoloenje mu se
popravilo pri pogledu na trone kamene blokove stare kue, koje je nisko
popodnevno sunce prelivalo bojom putera. Malo jato besprekorno doteranih slugu
pohrli napolje s ulaznih vrata, poput patki koje tre da budu nahranjene, i stadoe da
otvaraju vrata i istovaruju fijaker. Andrejev upravnik imanja, Georgije, poljubi Ficu
ruku i ree, na engleskom, frazu koju je oigledno nauio napamet:
- Dobro doli nazad u svoj ruski dom, erle Ficherberte.
Ruske kue su esto bile velike ali zaputene, i ova u Buljovniru nije bila
izuzetak. Hol s visokom tavanicom trebalo je okreiti, stari skupoceni luster bio je
pranjav, i neki pas se bio pomokrio na mermernom podu. Knez Andrej i kneginja
Valerija ekali su ispod jednog velikog portreta Beinog dede, koji se strogo mrtio na
njih s visine.
Bea potra ka Andreju i zagrli ga.
Valerija je bila klasina lepotica pravilnih crta lica i tamne, uredno sreene
kose. Ona se rukova s Ficom i ree na francuskom:
- Hvala vam to ste doli. Sreni smo to vas vidimo.
Kada se Bea odvojila od Andreja, briui suze, Fic mu prui ruku. Andrej mu
dade levu ruku: desni rukav njegovog kaputa visio je prazan. Bio je bled i mrav, kao
da pati od neke bolesti koja crpi ivot iz njega, s neto sedih dlaka u crnoj bradi,
mada su mu bile samo trideset tri godine.
- Ne mogu da ti opiem koliko mi je laknulo to vas vidim - ree on.
Fic ree:
- Neto nije u redu? - Razgovarali su na francuskom, koji su svi teno govorili.
- Poi sa mnom u biblioteku. Valerija e odvesti Beu gore.
Njih dvojica ostavie ene i uoe u pranjavu prostoriju punu knjiga u konim
povezima koje nisu izgledale kao da su ba esto itane.
- Naruio sam aj. Bojim se da nemamo erija.
V
V - Caj je sasvim u redu. - Fic sede na stolicu. Ranjena noga ga je
bolela nakon dugog puta. - Sta se deava?
- Jesi li naoruan?
- Da, zapravo jesam. Vojni revolver mi je u prtljagu. - Fic je imao vebli mark V,
koji mu je bio izdat 1914. godine.
- Molim te, nosi ga sa sobom. Ja se ne odvajam od svog.
Andrej rastvori kaput da pokae opasa i futrolu.
- Bolje da mi kae zato.

- Seljani su osnovali Zemljini komitet. Neki socijalisti revolucionari priali su s

njima i dali im neke glupe ideje. Tvrde da imaju pravo da uzmu svu zemlju
koju ja ne obraujem i podele je meu sobom.
- Zar nisi to pitanje ve razreio ranije?
- U vreme moga dede. Obesili smo tri seljaka, i mislili da smo zavrili s tim. Ali
te podle ideje lee skrivene i ponovo izbiju na povrinu godinama kasnije.
- Sta si uinio ovoga puta?
- Odrao sam im predavanje i pokazao im da sam izgubio ruku branei ih od
Nemaca, pa su zautali... sve do pre nekoliko dana, kada su se estorica
mukaraca iz sela vratili iz rata. Tvrde da su otputeni, ali siguran sam da su
dezertirali. To je nemogue proveriti, naalost.
Fic klimnu glavom. Ofanziva Kerenskog doivela je neuspeh, i Nemci i
Austrijanci su bili krenuli u kontranapad. Ruska vojska se rasula, i Nemci su sada ili
ka Petrogradu. Na hiljade ruskih vojnika napustilo je bojita i vratilo se u svoja sela.
- Doneli su puke sa sobom, a pitolje su sigurno ukrali od oficira, ili
su ih uzeli od nemakih zarobljenika. U svakom sluaju, naoruani su do zuba, i puni
su subverzivnih ideja. S njima je jedan kaplar, Fjodor Igorovi, koji ih po svemu
sudei predvodi. Rekao je Georgiju da ne razume zato ja jo posedujem bilo kakvu
zemlju, a kamoli obradivu.
- Ne shvatam ta se deava ljudima u vojsci - Fic e ogoreno.
V
- Covek bi pomislio da e ih ona nauiti da cene autoritet i disciplinu, ali ini se da se
deava suprotno.
- Bojim se da je situacija kulminirala jutros - nastavi Andrej. - Mlai brat
kaplara Fjodora, Ivan Igorovi, poeo je da napasa stoku na mom panjaku.
Georgije je saznao za to, pa smo on i ja otili kod Ivana da se alimo. Poeli
smo da isterujemo njegovu stoku s livade na put. On je pokuao da zatvori
kapiju ne bi li nas spreio u tome. Ja sam nosio samaru i udario sam ga
kundakom puke po glavi. Veina tih prokletih seljaka ima glave tvrde poput
topovske uladi, ali ovaj je bio drugaiji, i prokletnik se preturio na zemlju i
umro. Socijalisti koriste to kao izgovor da uzbune sve seljake.
Fic je uljudno potisnuo negodovanje. Nije odobravao praksu ruskog plemstva
da tue svoje podreene, i nije ga udilo kada bi takvo postupanje dovelo do ovakvih
nereda.
- Jesi li obavestio ikoga o tome?
- Poslao sam poruku u grad, u kojoj sam prijavio smrtni sluaj i zatraio da
poalju odred policije ili vojske da odri red, ali moj glasnik se jo nije vratio.
- Znai, zasad smo preputeni sami sebi.

- Da. Ako se situacija pogora, bojim se da emo morati da sklonimo dame

odavde.
Fic je bio poraen. Bilo je mnogo gore od onog to je oekivao. Svi mogu biti
pobijeni. Dolazak ovamo bio je uasna greka. Mora da skloni Beu na sigurno to
pre. On ustade. Svestan engleskog busanja pred strancima vlastitom hladnokrvnou
u kriznim trenucima, on ree:
- Bolje da idem da se presvuem za veeru.
Andrej ga odvede do sobe. Denkins je bio raspakovao njegovu veernju
garderobu i ispeglao je. Fic poe da se svlai. Oseao se kao budala. Izloio je Beu i
sebe opasnosti. Stekao je koristan uvid u trenutno stanje u Rusiji, ali izvetaj koji e
napisati nije bio vredan rizika koji je preuzeo. Dozvolio je da ga ena nagovori na
neto, a to je uvek greka. Reio je da uhvati prvi jutarnji voz.
Revolver mu je bio na stolu pokraj manetni. Proverio je da li je
zakoen, otvorio je burence i napunio ga municijom kalibra 11,56 mm. Nije imao
gde da ga stavi u veernje odelo. Na kraju ga je ugurao u dep pantalona, gde je
runo trao. Pozvao je Denkinsa da odloi njegovu putnu odeu, zatim uao u
Beinu sobu.
Ona je stajala ispred ogledala u donjem veu, isprobavajui neku ogrlicu.
Izgledala je zanosnije nego obino, malo krupnijih dojki i kukova, i Fic se odjednom
zapita da li je moda trudna. Tog jutra u Moskvi je imala napad munine, priseao se
on, u kolima na putu ka eleznikoj stanici. To ga je podsetilo na njenu prvu
trudnou, i u mislima se vratio u vreme koje je sada smatrao zlatnim dobom, kad je
imao Etel i Beu, i kad nije bilo rata.
Taman je hteo da joj kae da sutra moraju da idu kad je pogledao kroz prozor i
sledio se. Ta soba se nalazila u prednjem delu kue i iz nje je pogled sezao preko
parka i polja sve do najblieg sela. Ficovu panju je privukao prizor gomile ljudi. S
jakim zloslutnim oseanjem, on prie prozoru i zagleda se u daljinu. Video je
stotinak seljaka kako se primiu kui hodajui preko parka. Iako je jo bio dan,
mnogi su nosili upaljene baklje. Drugi su, video je to, imali puke. On ree:
- O, sranje.
Bea se prenerazila.
- Fice! Jesi li zaboravio da sam ja ovde?
- Gledaj ovo - ree on.
Bea uzdahnu uasnuto.
- O, ne!
Fic doviknu:
- Denkinse! Denkinse, jesi li tu? - On otvori vrata izmeu dve sobe i ugleda
preplaenog slugu kako kai njegovo putno odelo na vealicu. - U smrtnoj smo

opasnosti - ree Fic. - Moramo da odemo odavde u sledeih pet minuta. Tri
do tale, upregni konje u koiju i doteraj je do vrata kuhinje to bre moe.
Denkins baci odelo na pod i odjuri. Fic se okrenu ka Bei.
- Obuci kaput, bilo koji kaput, i izaberi par dobrih cipela za peaenje, zatim se
spusti sporednim stepenicama do kuhinje i ekaj me tamo.
Njoj za pohvalu, nije histerisala: samo je uinila kako joj je reeno.
Fic izade iz sobe i pouri, epajui to je bre mogao, do Andrejeve spavae
sobe. Njegov urak nije bio tamo, kao ni Valerija. Fic se spusti u prizemlje. Georgije
i neke sluge su bili u holu, i izgledali su uplaeno. I
Fic je bio uplaen, ali se nadao da se to ne vidi.
Fic je pronaao kneza i kneginju u salonu. Na stolu je stajala otvorena boca
ampanjca u kofi s ledom, i dve napunjene ae, netaknute. Andrej je stajao ispred
kamina, a Valerija je kraj prozora posmatrala gomilu koja se primicala. Fic stade
pored nje. Seljaci su bili gotovo na vratima. Nekoliko njih je nosilo vatreno oruje;
veina je imala noeve, ekie i kose. Andrej ree:
- Georgije e pokuati da ih urazumi, a ako to ne uspe, ja u lino morati da
govorim s njima.
Fic ree:
- Zaboga, Andrej, vreme za priu je prolo. Moramo da idemo, odmah.
Pre nego to je Andrej stigao da odgovori, oni zaue poviene glasove u holu.
Fic prie vratima i odkrinu ih. Video je Georgija kako se raspravlja s jednim
visokim mladim seljakom bunastih brkova koji su mu prekrivali i obraze: Fjodor
Igorovi, pogodi on. Oko njih su stajali mukarci i nekoliko ena, neki sa zapaljenim
bakljama u rukama. Jo njih je ulazilo na glavna vrata. Bilo je teko razumeti njihov
lokalni govor, ali jednu frazu su ponovili vie puta:
- Priaemo s knezom!
I Andrej je uo to, pa se progurao pored Fica i izaao u hol. Fic ree:
- Ne... - ali bilo je prekasno.
Rulja je poela da vie i zvidi kada se pojavio Andrej u veernjem odelu. On
ree povienim tonom:
- Ako svi sada odete u miru, moda neete biti u tako velikoj nevolji.
Fjodor uzvrati:
- Ti si onaj koji je u nevolji, ti si mi ubio brata!
Fic u Valeriju kako apue:
- Mesto mi je kraj mua.
Pre nego to je uspeo da je zaustavi, i ona izade u hol. Andrej ree:
- Nisam hteo da ubijem Ivana, ali sada bi bio iv da nije prekrio zakon i
prkosio svom knezu!

Brzim iznenadnim pokretom, Fjodor obrnu puku i udari Andreja kundakom

po licu. Andrej se zatetura unazad, drei se za obraz. Seljaci zaklicae s
odobravanjem. Fjodor povika:
- To si ti uradio Ivanu!
Fic posegnu za svojim revolverom. Fjodor podie puku iznad glave. U
jednom trenutku u kojem kao da je vreme stalo, duga mosin-nagan puka lebdela je u
vazduhu poput krvnikove sekire. On zatim udari snano njome, pogadajui Andreja u
teme. Zau se odvratno pucanje, i Andrej pade.
Valerija vrisnu. Fic, stojei u dovratku s dopola otvorenim vratima, otkai
konicu na levoj strani burenceta svog revolvera i nacilja u Fjodora; seljaci se,
meutim, okupie oko njegove mete. Poee da utiraju i tuku Andreja, koji je bez
svesti leao na podu. Valerija je pokuala da se probije do njega i pomogne mu, ali
nije mogla da se progura kroz masu.
Jedan seljak udari kosom po portretu Beinog namrgoenog dede, zasecajui
platno. Jedan ovek opali iz samare u luster, koji se razbi u komadie uz lomljavu
stakla. Zastori na jednom prozoru odjednom planue: neko ih je sigurno potpalio
bakljom.
Fic je bio na bojnom polju i nauio je da se hrabrost mora kombinovati s
hladnom proraunatou. Znao je da sam ne moe da spase Andreja od rulje. Ali
moda moe da spase Valeriju. On vrati pitolj u dep. Zatim zakorai u hol. Sva
panja je bila usmerena na kneza koji je leao potrbuke. Valerija je stajala na ivici
gomile, udarajui uzaludno po ramenima seljaka ispred nje. Fic je zgrabi oko struka,
podie je i odnese, vraajui se nazad u salon. Ranjena noga mu je gorela pod
teinom njenog tela, ali on je stegao zube i izdrao.
- Pusti me! - vritala je ona. - Moram da pomognem Andreju!
- Ne moemo pomoi Andreju! - ree Fic.
On prebaci snahu svoje ene preko ramena, oslobaajui svoju bolnu nogu
pritiska. Dok je to inio, jedan metak prolete dovoljno blizu njega da ga on oseti.
Osvrnuo se i ugledao jednog iscerenog vojnika u uniformi
V
kako cilja pitoljem u njega. Cuo je drugi pucanj i osetio udar. Za trenutak je
pomislio da je pogoen, ali bola nije bilo, i on jurnu ka vratima koja su vodila do
trpezarije. On u onog vojnika kako vie.
- Kneginja e nam pobei!
Fic prolete kroz vrata taman kad se sledei metak zario u drvenariju. Obini
vojnici nisu bili obuavani da koriste pitolje, i ponekad nisu shvatali koliko su oni
manje precizni od puaka. U epajuem trku, on proe pokraj stola postavljenog
srebrnim priborom i kristalnim aama, spremnim da za njime veera etvoro
bogatih
V

aristokrata. Cuo je nekoliko progonitelja iza sebe. Na suprotnom kraju prostorije

jedna vrata su vodila u kuhinju. On ue u uzak hodnik, a odatle u kuhinju. Kuvarica i
nekoliko slukinja stale su sa spremanjem veere i uplaeno su stajale tu. Fic je
shvatio da su njegovi progonitelji suvie blizu. im budu imali istu liniju vatre,
ubie ga. Mora da uini neto da ih uspori.
Spustio je Valeriju na zemlju. Ona se zaljulja, i on ugleda krv na njenoj haljini.
Jedan metak ju je bio pogodio, ali bila je iva i svesna. Posadio ju je na jednu stolicu,
pa se okrenuo ka hodniku. Onaj iscereni vojnik je trao ka njemu, mahnito pucajui,
praen jo nekolicinom njih koji su trali jedan iza drugog u tom uskom prostoru. Iza
njih, u trpezariji i salonu, Fic je ugledao plamen.
On izvadi svoj vebli revolver. Bio je to poluautomatski pitolj, pa nije zahtevao
repetiranje. Prebacujui svu teinu na zdravu nogu, on paljivo nacilja u stomak
vojnika koji je trao k njemu. Pritisnu obara, pitolj opali, i ovek pade na kameni
pod ispred njega. U kuhinji, Fic u uasnuto vritanje ena. Fic odmah opali u
sledeeg oveka, koji takoe pade. Opali trei put u treeg oveka, sa istim ishodom.
etvrti ovek pobee nazad u trpezariju. Fic zalupi vrata kuhinje. Progonitelji e
sada oklevati, pitajui se kako mogu da provere da li ih on eka u zasedi, i to e mu
moda dati vreme koje mu je potrebno.
On podie Valeriju, koja je po svemu sudei poela da gubi svest. Nikad ranije
nije bio u kuhinji ove kue, ali zaputio se ka njenom zadnjem delu. Novi hodnik ga je
odveo do ostava i veeraja. Napokon je otvorio jedna vrata koja su vodila napolje.
Izaavi napolje, zadihan, s neizdrivim bolom u ranjenoj nozi, ugledao je koiju
koja ih je ekala, s Denkinsom na mestu vozara i unutra Beu s Ninom, koja je
nekontrolisano jecala. Jedan uplaeni mladi konjuar drao je uzde konja. On ubaci
onesveenu Valeriju u koiju, zatim ue i sam, i doviknu Denkinsu:
- Kreni, kreni!
Denkins oinu konje, konjuar se u jednom skoku ukloni s puta, i koija
polete napred. Fic ree Bei:
- Jesi li dobro?
- Ne, ali jo sam iva i nepovredena. Ti...?
- Neokrznut. Ali strahujem za ivot tvog brata.
Zapravo je bio prilino siguran da je Andrej ve mrtav, ali nije eleo to da joj
kae. Bea pogleda u kneginju.
V
- Sta se desilo?
- Mora da ju je pogodio metak. - Fic je bolje osmotri. Valerijino lice bee bledo i
mirno. - O, blagi boe - ree on.
- Mrtva je, zar ne? - ree Bea.
- Mora biti hrabra.

- Biu hrabra. - Bea uze svoju snahu za ruku. - Jadna Valerija.

Koija je jurila prilazom i prola pokraj male kue u kojoj je Beina
majka ivela nakon smrti njenog oca. Fic se osvrte ka velikoj kui. Ispred kuhinjskih
vrata videla se mala gomila iznerviranih progonitelja. Jedan od njih je nianio
pukom, i Fic gurnu Beinu glavu dole, pa i sam zalee.
Kada je sledei put pogledao bili su van dometa. Seljaci i sluge su beali iz
kue na sva vrata. Prozori su bili udesno svetli, i Fic shvati da je cela kua u
plamenu. Dok je posmatrao, dim pokulja na ulazna vrata, a narandasti plamen lizao
je uza zidove iz jednog otvorenog prozora, palei puzavicu kojom su zidovi bili
obrasli.
Koija zatim izae na vrh brda i sjuri se nizbrdo uz tandrkanje tokova, a stara
kua nestade s vidika.

DVADESETOSMO POGLAVLJE
Oktobar - novembar 1917.
Valter e gnevno:
- Admiral fon Holcendorf nam je obeao da e Britanci skapavati od gladi za pet
meseci. To je bilo pre devet meseci.
- Pogreio je - ree njegov otac.
Valter potisnu poriv da prezrivo uzvrati.
Nalazili su se u Otovom kabinetu u Ministarstvu spoljnih poslova u Berlinu.
Oto je sedeo za jednim velikim stolom u fotelji s izrezbarenim rukohvatima i
naslonom. Iza njega je na zidu visila slika kajzera Vilhelma I, dede sadanjeg
vladara, koji je bio proglaen za nemakog cara u Galeriji ogledala u Versaju.
Valtera su slabani izgovori njegovog oca dovodili do ludila.
- Admiral je dao svoju oficirsku re da nijedan Amerikanac nee kroiti nogom
na evropski kontinent - ree on. - Nai izvetaji govore da se etrnaest hiljada
njih iskrcalo u Francuskoj u junu. Toliko o oficirskoj rei!
To je acnulo Ota.
- Uinio je ono za ta je verovao da je najbolje za njegovu zemlju - on e
gnevno. - ta vie ovek moe da uradi?
Valter povisi ton.
- Pita ta vie ovek moe da uradi? Moe da ne daje lana obeanja. Kada nije
siguran, onda moe da se suzdri od toga da izjavljuje da je siguran. Moe da
kae istinu, ili da ne otvara svoja glupava usta.
- Fon Holcendorf je dao savet najbolji koji je mogao.
Slabost tih argumenata izluivala je Valtera.
- Takva skromnost je bila poeljna pre tog dogaaja. Ali nije je bilo. Ti si bio
prisutan tamo, u dvorcu Ples, zna ta se desilo. Fon Holcendorf je dao svoju
re. Naveo je kajzera da donese pogrenu odluku. Uvukao je Amerikance u rat
protiv nas. Jedan ovek teko da moe gore da slui svom vladaru!
- Pretpostavljam da eli da on da ostavku, ali ko bi onda zauzeo njegovo
mesto?
V
- Da da ostavku? - Valter je kljuao od besa. - Zelim da stavi cev svog revolvera
u usta i povue obara.
Oto je izgledao prekorno.
- Veoma je zlobno rei tako neto.

- Njegova smrt bi bila mala naknada za sve ljude koji su pomrli zbog njegove
arogancije i gluposti.
- Vi mladi nemate zdravog razuma.
- Ti se usuuje da mi pria o zdravom razumu? Ti i tvoja generacija ste uvukli
Nemaku u rat koji nas je obogaljio i odneo milione ivota, rat koji, ni nakon
tri godine jo nismo dobili.
Oto skrete pogled. Nije mogao da porekne da Nemaka jo nije dobila rat.
Suprotstavljene strane bile su u pat-poziciji u Francuskoj. Podmorniko ratovanje
bez ogranienja nije prekinulo snabdevanje Saveznika. U meuvremenu, britanska
blokada nemakih luka polako je izgladnjivala nemaki narod.
- Moramo da saekamo i vidimo ta e se desiti u Petrogradu - ree Oto. - Ako
Rusija izae iz rata, odnos snaga e se promeniti.
- Ba tako - ree Valter. - Sad sve zavisi od boljevika.
II

Poetkom oktobra, Grigorije i Katerina su otili kod babice.

Grigorije je sada najee spavao u jednosobnom stanu u blizini fabrike
Putilov. Vie nisu vodili ljubav, njoj to nije prijalo. Stomak joj je bio ogroman. Koa
joj je bila zategnuta poput fudbalske lopte, i pupak joj je izaao napolje umesto da
bude unutra. Grigorije nikad ranije nije bio intiman s trudnom enom, i to mu je bilo
strano koliko i uzbudljivo. Znao je da je sve to normalno, ali i pored toga je
strahovao od pomisli da bi bebina glava mogla surovo da razvue uski prolaz koji je
toliko voleo.
Njih dvoje krenue ka kui babice, Magde, Konstantinove ene. Grigorije je
nosio Vladimira na krkae. Deku su bile skoro tri godine, ali Grigorije ga je jo
uvek nosio bez napora. Njegova linost je poela da se formira: na neki svoj detinji
nain bio je iskren i inteligentan, umetnuvi se vie na Grigorija nego na svog
verolomnog oca zavodnika, Lava. B e b a j e k a o rev o l u c i j a , pomisli Grigorije:
m o e d a j e z a n e , a l i n e m o e d a k o n t rol i e k a k v a e i s p a s t i n a
kraju.
Kontrarevolucija generala Kornilova saseena je u korenu pre nego to je i
poela. Sindikat elezniara se postarao da veina Kornilovljevih trupa zavri na
pogrenim kolosecima, dalje od Petrograda. One koji su prili iole blizu gradu susreli
su boljevici, i osujetili ih prosto tako to su im rekli istinu, kao to je Grigorije
uinio u onom kolskom dvoritu. Vojnici su se okrenuli protiv oficira koji su bili
upueni u tu aferu, i pogubili ih. Sam Kornilov je bio uhapen i zatvoren.

Grigorije je postao poznat kao ovek koji je odbio Kornilovljevu armiju. On se

bunio govorei da je to preterivanje, ali skromnost mu je samo uveavala slavu. Bio
je izabran za lana Centralnog komiteta Boljevike partije.
Trocki je izaao iz zatvora. Boljevici su bili osvojili pedeset jedan odsto
glasova na gradskim izborima u Moskvi. Partija je sada brojala 350.000 lanova.
Grigorije je imao opijajui oseaj da moe da se desi bilo ta, ukljuujui
potpunu katastrofu. Revolucija bi mogla da propadne svakog dana. Toga se najvie
bojao, jer bi onda njegovo dete odraslo u Rusiji koja ne bi bila nita bolja od one
stare. Grigorije je razmiljao o presudnim dogaajima iz sopstvenog detinjstva: o
veanju svog oca, smrti svoje majke ispred Zimskog dvorca, sveteniku koji je
skinuo pantalone malom
V
Lavu, napornom radu u fabrici Putilov. Zeleo je drugaiji ivot za svoje dete.
- Lenjin poziva na oruani ustanak - ree on Katerini dok su ili ka Magdinoj
kui. Lenjin se jo krio van Petrograda, ali neprestano je slao gnevna pisma
gonei lanove svoje partije da delaju.
- Mislim da je u pravu - ree Katerina. - Svima je dojadila vlada koja pria o
demokratiji a ne preduzima nita s cenom hleba.
Kao i obino, Katerina je delila miljenje veine petrogradskih radnika.
Magda ih je oekivala i skuvala je aj.
- Zao mi je to nema eera - ree ona. - Ne uspevam da ga nabavim ve
nedeljama.
- Jedva ekam da zavrim s ovim - ree Katerina. - Umorna sam od noenja
ovolikog tereta.
Magda opipa Katerinin stomak i ree joj da ima jo oko dve nedelje do
poroaja. Katerina ree:
- Bilo mi je uasno kad se Vladimir rodio. Nisam imala prijatelja kraj sebe, a
babica je bila neka neumoljiva sibirska kuka po imenu Ksenija.
- Znam Kseniju - ree Magda. - Dobra je, ali malo stroga.
- Nego ta.
Konstantin se spremao da poe do Instituta Smolni. Iako sovjet nije zasedao
svakog dana, stalno su se odravali sastanci komiteta i ad hok grupa. Privremena
vlada Kerenskog sada je bila toliko slaba da je sovjet automatski stekao autoritet u
odluivanju.
- Cujem da se Lenjin vratio u grad - ree Konstantin Grigoriju.
- Da, vratio se sino.
- Gde odseda?
- To je tajna. Policija jo uvek eli da ga uhapsi.
- Zbog ega se vratio?

- Saznaemo sutra. Sazvao je sastanak Centralnog komiteta.

Konstantin ode da uhvati tramvaj do centra grada. Grigorije je
otpratio Katerinu kui. Kad se spremao da krene do kasarne, ona ree:
- Bolje se oseam kad znam da e Magda biti sa mnom.
- Odlino. - Grigoriju se jo uvek inilo da je poroaj opasniji od oruane
pobune.
-1 ti e biti tamo - dodade Katerina.
- Neu biti bukvalno u istoj prostoriji - Grigorije e nervozno.
- Ne, naravno da nee. Ali bie ispred, etkae u hodniku, i ja u se zbog toga
oseati bezbedno.
- Odlino.
- Bie tamo, zar ne?
V
- Da - ree on. - Sta god da se desi, biu tamo.
Kada je stigao u kasarnu sat vremena kasnije, tamo je vladao haos. U dvoritu,
oficiri su pokuavali da utovare puke i municiju na kola, s malo uspeha: svaki
komitet bataljona ili je odravao sastanak, ili se pripremao da ga odri.
- Kerenski je sad prevrio svaku meru! - Isak e slavljeniki - Pokuava da nas
poalje na front.
Grigoriju sve lae potonue.
- Koga da poalje?
- Ceo Petrogradski garnizon. Stigla su nareenja. Treba da zamenimo mesta s
vojnicima na frontu.
V
- Sta navode kao razlog?
- Kau da to rade zbog nemakog napredovanja. - Nemci su bili zauzeli ostrva u
Rikom zalivu i kretali su se ka Petrogradu.
- Gluposti - Grigorije e gnevno. - To je pokuaj da se umanji mo sovjeta.
I to pametan pokuaj, shvati kad je malo razmislio o tome. Ako se trupe u
Petrogradu zamene drugim koje se vraaju s fronta, bie potrebni dani, moda ak i
nedelje organizovanja da se formiraju novi vojniki komiteti i izaberu novi
predstavnici za sovjet. Jo gore, ti novi ljudi nee imati iskustvo politikih borbi koje
su se odvijale u prethodnih est meseci, koje e morati da vode iznova.
- ta vojnici kau na to?
V
- Besni su. Zele da Kerenski pregovara o miru, ne da ih alje u smrt.
- Hoe li odbiti da odu iz Petrograda?
- Ne znam. Podrka sovjeta e pomoi.
- Ja u se pobrinuti za to.

Grigorije uze oklopno vozilo i dva straara i odveze se preko mosta Litejni do
Instituta Smolni. O v o i z g l e d a k a o p o t e k o a , razmiljao je on, a l i m o e s e
p reo k ren u t i u d o b r u p r i l i k u . Do sada nisu sve vojne snage bile uz boljevike,
ali pokuaj Kerenskog da ih poalje na front mogao bi da pomogne neopredeljenima
da priu boljevicima. to je vie razmiljao o tome, to je vie bio ubeen da je
Kerenski nainio veliku greku.
Institut Smolni je bio smeten u velikoj zgradi u kojoj su se kolovale erke iz
bogatih porodica. Dvojica vojnika iz Grigorijevog puka straarila su na ulazu.
Crvenogardejci su pokuavali da provere svaiji identitet, ali, kako je Grigorije
primetio s nelagodom, masa ljudi koja je ulazila i izlazila iz zgrade bila je tako
brojna da ta provera nije bila rigorozna.
Dvorite je vrvelo od aktivnosti. Oklopna vozila, motocikli, kamioni i
automobili neprestano su odlazili i dolazili, takmiei se za prostor.
V
Siroko stepenite je vodilo do reda lukova i klasine kolonade. U jednoj prostoriji na
spratu Grigorije je pronaao izvrni komitet sovjeta u zasedanju.
Menjevici su pozivali vojnike iz gradskih kasarni da se spreme da idu na
front. K a o i o b i n o , pomisli Grigorije s gaenjem, menjevici se predaju bez
borbe, i njega odjednom spopade panian strah da mu revolucija izmie. Pridruio se
ostalim boljevicima u komitetu da predloi militantnije reenje.
- Jedini nain da se Petrograd odbrani od Nemaca jeste da se mobiliu radnici ree Trocki.
- Kao to smo uradili za vreme Kornilovljevog pua - Grigorije e s
oduevljenjem. - Treba nam novi Komitet za borbu koji e upravljati
odbranom grada.
Trocki navrlja nacrt predloga i ustade da ga predstavi komitetu.
Menjevici su bili zapanjeni.
- Time biste stvorili drugi centar vojne komande, koji bi postojao istovremeno s
Generaltabom ruske vojske! - ree Mark Brojdo. - Nijedan ovek ne moe da
slui dva gospodara.
Na Grigorijevo gaenje, veina lanova komiteta sloila se s tim. Predlog
menjevika je izglasan, i Trocki je bio poraen. Grigorije je oajan napustio sastanak.
Mogu li vojnici ostati verni sovjetu nakon to ih je on tako izneverio?
Tog popodneva boljevici su se sastali u Sobi 36 i odluili da ne mogu da
prihvate tu odluku. Sloili su se da iznesu svoj predlog ponovo te veeri, na sastanku
celog sovjeta.
Drugi put, boljevici su pobedili s veinom glasova.
Grigoriju je laknulo. Sovjet je podrao vojnike i oformio alternativnu vojnu
komandu.

Nainili su jedan veliki korak ka stupanju na vlast.

III

Narednog dana, oseajui se optimistino, Grigorije i ostali vodei boljevici

iskradoe se tiho iz Smolnog po jedan i po dvoje, pazei da ne privuku panju tajne
policije, i zaputie se ka velikom stanu drugarice Galine Flakserman, na sastanak
Centralnog komiteta.
Grigorije je bio nervozan zbog sastanka, i poranio je. Obiao je krug oko
bloka, traei besposliare koji bi mogli biti policijski pijuni, ali nije video nikog
sumnjivog. Unutar zgrade, proverio je razliite izlaze, bilo ih je tri, i utvrdio koji od
njih najbre vodi napolje.
Boljevici su sedeli za velikim trpezarijskim stolom, mnogi u konim kaputima
koji su im postali neka vrsta uniforme. Lenjin nije bio prisutan, pa su poeli bez
njega. Grigorije se brinuo zbog njega, moda su ga uhapsili, ali on je stigao u deset
preruen, s perikom, koja mu je stalno spadala s glave i inila ga gotovo kominim.
Meutim, nije bilo nieg smenog u vezi s predlogom koji je izneo, pozivajui na
oruam ustanak, s boljevicima na elu, kojim bi se zbacila privremena vlada i
preuzela vlast.
Grigorije je bio ushien. Svi su eleli oruani ustanak, naravno, ali veina
revolucionara je govorila da jo nije pravo vreme za to. Barem je najmoniji od njih
poruivao sad.
Lenjin je govorio sat vremena. Bio je otar kao i uvek, lupao o sto, vikao, i
vreao one koji se nisu slagali s njim. Nastup mu nije iao naruku, ljudi ele da
nadglasaju onoga ko je tako nepristojan. Ali uprkos tome, bio je ubedljiv. Posedovao
je ogromno znanje, politiki instinkti su mu bili nepogreivi, i malo ko je mogao
ostati nepoljuljan pod tekim udarima njegovih loginih argumenata.
Grigorije je bio na Lenjinovoj strani od samog poetka. Va n o j e o s v o j i t i
v l a s t i p rek i n u t i p e r i o d n e i z v e s n o s t i i i e k i v a n j a , pomisli on. Svi ostali
problemi mogu se kasnije reiti. Ali hoe li se ostali sloiti?
Zinovljev se izjasnio protiv predloga. Inae lep ovek, i on je promenio lini
opis ne bi li zbunio policiju. Bio je pustio bradu i skratio bujnu crnu kovrdavu kosu.
Smatrao je Lenjinovu strategiju previe rizinom. Bojao se da e ustanak dati
izgovor desnom krilu da izvede vojni udar. eleo je da se Boljevika partija
koncentrie na pobedu na izborima za Ustavotvornu skuptinu. Taj nesigurni
argument razbesneo je Lenjina.
- Privremena vlada nikada nee raspisati nacionalne izbore! - ree on. - Svako
ko misli drugaije budala je i naivina.

Trocki i Staljin su podrali ustanak, ali Trocki je naljutio Lenjina rekavi da

treba da saekaju odravanje Sveruskog kongresa sovjeta, koji je trebalo da pone za
deset dana. To se Grigoriju uinilo kao dobra ideja Trocki je uvek bio razuman, ali
Lenjin ga je iznenadio zaurlavi:
-Ne!
Trocki ree:
- Najverovatnije emo imati veinu meu delegatima...
- Ako kongres formira vladu, ona mora biti koaliciona! - Lenjin e ljutito. Boljevici koji budu primljeni u vladu bie centristi. Ko bi to mogao da poeli,
osim neki izdajnik kontrarevolucionar?
Trocki pocrvene na tu uvredu, ali ne ree nita.
Grigorije je shvatio da je Lenjin u pravu. Kao i obino, Lenjin je u svojim
razmiljanjima otiao dalje od svih ostalih. U koaliciji, prvi zahtev menjevika bio bi
da premijer bude iz redova umerenjaka i verovatno bi pristali na bilo koga osim na
Lenjina.
Grigoriju je sinulo, a istovremeno i ostatku kabineta, kako je naslutio, da
Lenjin moe postati premijer jedino vojnim udarom.
Rasprava je besnela do sitnih sati. Na kraju su glasali s deset prema dva u
korist oruanog ustanka. Meutim, nije sve ispalo po Lenjinovoj volji.
Datum pua nije bio odreen.
Kada je sastanak bio zavren, Galina je iznela samovar i posluila sir, kobasice
i hleb gladnim revolucionarima.

Kao dete na imanju kneza Andreja, Grigorije je jednom prilikom prisustvovao

najuzbudljivijem delu lova na jelene. Psi su bili uhvatili jednog jelena tik izvan sela,
i svi su otili da ga osmotre. Kada je Grigorije stigao na poprite dogaaja jelen je
umirao, a psi su ve halapljivo jeli creva prosuta iz njegovog rasporenog stomaka,
dok su lovci na konjima potezali rakije slavei. Ali ak i tada, ta rastrgana ivotinja
je nainila poslednji pokuaj da uzvrati svojim krvnicima. Zamahnula je monim
rogovima, probovi jednog i posekavi drugog psa, i za trenutak se inilo da e
skoiti na noge; zatim je klonula na krvlju natopljenu zemlju i sklopila oi.
Grigorije je mislio da je premijer Kerenski, voa privremene vlade, kao taj
jelen. Svi su znali da mu je doao kraj, osim njega.
Dok se surova hladnoa ruske zime sklapala oko Petrograda poput pesnice,
kriza je dostigla vrhunac. Komitetom za borbu, koji je ubrzo bio preimenovan u
Vojni revolucionarni komitet, dominirao je harizmatini Trocki. Nije bio lep, s tim
velikim nosem, visokim elom i iskolaenim oima koje su zurile kroz naoare bez
rama, ali bio je armantan i ubedljiv. Gde je Lenjin urlao i kinjio, Trocki je uveravao
i pridobijao. Grigorije je slutio da je Trocki strog koliko i Lenjin, ali da to bolje
krije.
U ponedeljak 5. novembra, pre zakazanog poetka Sveruskog kongresa,
Grigorije je otiao na veliki sastanak, koji je sazvao Vojni revolucionarni komitet,
svih vojnih snaga iz Tvrave Petra i Pavla. Sastanak je poeo u podne i trajao je celo
popodne; na stotine vojnika je raspravljalo o politici na trgu ispred tvrave dok su
njihovi oficiri nemono penili od besa. Tada je stigao Trocki, uz gromoglasan
aplauz, i nakon to su ga sasluali, glasanjem su odluili da e sluati Komitet pre
nego vladu, Trockog a ne Kerenskog.
Udaljavajui se s trga, Grigorije je razmiljao kako vlada nikako ne moe
tolerisati da se kljuna vojna jedinica prikloni nekom drugom. Topovi na tvrdavi
nalazili su se preko reke tano naspram Zimskog dvorca, gde su se nalazile
prostorije privremene vlade. K e ren s k i e s a d a s i g u r n o m o r a t i d a p r i z n a
p o r a z i d a o s t a v k u , pomisli on.
Sledeeg dana Trocki je naredio armiji da preduzme mere predostronosti da
sprei vojni pu kontrarevolucionarnih snaga. Naredio je crvenogardejcima i
snagama lojalnim sovjetu da preuzmu kontrolu nad mostovima, eleznikim i
policijskim stanicama, potom i telegrafskim centrom, telefonskim centralama i
dravnom bankom.
Grigorije je bio uz Trockog, i pretvarao je naredbe tog velikog oveka u
detaljna uputstva za tano odreene vojne jedinice i odailjao nareenja po celom

gradu preko kurira na konjima, biciklima ili u kolima. Smatrao je da mere

predostronosti" Trockog dosta nalikuju preuzimanju vlasti.
Na njegovo zaprepaenje i veliko zadovoljstvo, otpora gotovo da nije ni bilo.
Jedan pijun iz dvorca Marinski dojavio je da je premijer Kerenski traio od
pretparlamenta, tela koje je toliko pobacilo u svom zadataku osnivanja Ustavotvorne
skuptine, da mu izglasa poverenje. Pretparlament je to odbio. Niko se nije previe
obazirao na njega. Kerenski je bio otpisan, samo jo jedan neodgovarajui ovek
koji je pokuao da vlada Rusijom, i koji u tome nije uspeo. Vratio se u Zimski
dvorac, gde je njegova nemona vlada nastavila da se pretvara da vlada.
Lenjin se krio u stanu drugarice Margarite Fofanove. Centralni komitet mu je
naredio da se ne kree po gradu, strahujui da e biti uhapen. Grigorije je bio jedan
od malobrojnih koji je znao njegovu lokaciju. U osam uvee Margarita je stigla u
Smolni s porukom od Lenjina u kojoj on nareuje boljevicima da odmah dignu
oruani ustanak. Trocki je na to odreagovao nervoznim:
- A ta on zamilja da inae radimo?
Grigorije je, meutim, mislio da je Lenjin u pravu. Uprkos svemu, boljevici
nisu ba bili preuzeli vlast. Jednom kada se Kongres sovjeta sastane, on e imati sav
autoritet, a tada, ako boljevici i budu u veini, bie formirana samo jo jedna
koaliciona vlada utemeljena na kompromisu.
Kongres je trebalo da pone narednog dana u dva popodne.
i n i s e d a j e d i n o L e n j i n r a z u m e k o l i k o j e s t v a r h i t n a , pomisli
Grigorije s oajanjem. Bio je potreban tu, u srcu deavanja. Grigorije odlui da ode i
dovede ga.
Vee je bilo ledeno, sa severcem koji kao da je produvavao Grigorijev koni
mantil koji je nosio preko svoje uniforme narednika. U centru grada vladala je
zapanjujue normalna atmosfera: lepo obueni pripadnici srednje klase izlazili su iz
pozorita i hodali do jarko osvetljenih restorana, dok su ih prosjaci gnjavili za
sitninu a prostitutke se smeile na uglovima. Grigorije klimnu glavom jednom drugu
koji je prodavao Lenjinov pamflet pod nazivom H o e l i b o l j e v i c i m o i d a
z a d r e v l a s t ? . Grigorije nije kupio pamflet. Ve je znao odgovor na to pitanje.
Margaritin stan nalazio se na severnom rubu Viborke oblasti. Grigorije nije
smeo da se odveze tamo iz straha da ne skrene panju na Lenjinovo sklonite.
Otpeaio je do stanice Finland i uhvatio tramvaj. Put je bio dug i veinu vremena je
proveo pitajui se hoe li Lenjin odbiti da poe. Meutim, na njegovo veliko
olakanje, Lenjina nije bilo potrebno mnogo ubeivati.
- Bez vas, ne verujem da e ostali drugovi preduzeti onaj poslednji, odluujui
korak - ree Grigorije, i to je bilo dovoljno da ubedi Lenjina da dode.
Ostavio je poruku na kuhinjskom stolu, da Margarita ne bi pomislila kako su
ga uhapsili. U njoj je pisalo: O t i a o s a m t a m o g d e n i s i e C e l a d a o d e m .

Z 6 o g o m , i C i ." lanovi partije su ga zvali Ili, drugim imenom. Grigorije

proveri pitolj dok je Lenjin stavljao svoju periku, radniku kapu, i oblaio iznoeni
kaput. Onda su krenuli. Grigorije je paljivo osmatrao okolinu, strahujui da ne
nalete na vojnu ili policijsku patrolu koja bi mogla da prepozna Lenjina. Odluio je
da e pre pucati bez oklevanja nego to e dozvoliti da Lenjin bude uhapen.
Oni su bili jedini putnici u tramvaju. Lenjin je ispitivao kondukterku o tome ta
misli o najnovijim politikim deavanjima.
Izlazei sa stanice Finland uli su topot kopita i sakrili se od onoga za ta se
ispostavilo da je grupa lojalistikih kadeta koji su traili nevolju.
Grigorije je trijumfalno isporuio Lenjina u Smolni u pono. Lenjin je odmah
otiao do Sobe 36 i sazvao sastanak boljevikog Centralnog komiteta. Trocki ih je
obavestio da su crvenogardejci sada kontrolisali mnoge kljune poloaje u gradu. Ali
to nije bilo dovoljno za Lenjina. Zalagao se da, iz simbolinih razloga,
revolucionarne snage moraju da zauzmu Zimski dvorac i uhapse ministre
privremene vlade. To bi bio in koji bi ubedio ljude da je vlast, konano i
nepovratno, prela u ruke revolucionara.
Grigorije je znao da je on u pravu. Kao i svi ostali.
Trocki je poeo da planira zauzimanje Zimskog dvorca.
Grigorije se te noi nije vratio Katerini.
Greaka nije smelo biti.
Poslednja faza revolucije morala je biti odluna, Grigorije je znao to. Postarao
se da nareenja budu jasna i da stignu na odredite na vreme. Plan nije bio sloen,
ali Grigorije se plaio da je zamisao redosleda dogaaja Trockog bio optimistian.
Dobar deo ustanike vojske sastojao se od mornara koji su pristupili revoluciji.
Veina ih je dolazila iz Helsinkija, glavnog grada Finske, vozom i brodom. Krenuli
su u tri ujutru. Jo ih je stizalo iz Krontata, ostrvske pomorske baze trideset
kilometara od obale.
Napad je trebalo da pone u podne.
Poput vojne operacije, poee granatiranjem iz artiljerijskog orua: topovi s
Tvrave Petra i Pavla zapucae preko reke i sruiti zidove Zimskog dvorca. Onda e
mornari i vojnici zauzeti tu zgradu. Trocki je rekao da e se to okonati do dva
popodne, kada je trebalo da pone Kongres sovjeta.
Lenjin je hteo da stane na ulaz u dvorac i objavi da su boljevici ve preuzeli
vlast. To je bio jedini nain da sprei stvaranje jo jedne neodlune, nedelotvorne
vlade koja e pristati na kompromise, jedini nain da se postara da on bude na vlasti.
Grigorije se bojao da se situacija nee razvijati onako brzo kao to se Trocki
nadao. Obezbeenje u Zimskom dvorcu bilo je slabo, i Grigorije je uspeo da poalje
Isaka unutra u zoru da osmotri. On je javio da u zgradi ima oko tri hiljade vojnika
lojalnih vladi. Ako se budu dobro organizovali i hrabro borili, bie to strana bitka.

Isak je takoe otkrio da je Kerenski otiao iz grada. Budui da su crvenogardejci

kontrolisali eleznike stanice, nije mogao da ode vozom, i na kraju je otiao jednim
zaplenjenim kolima.
- Kakav to predsednik vlade ne moe da uhvati voz u sopstvenom gradu? - ree
Isak.
- U svakom sluaju, otiao je - Grigorije e zadovoljno. - I pretpostavljam da se
vie nikad nee vratiti.
Meutim, Grigorijev optimizam je splasnuo kada je podne dolo a mornari se
nisu pojavili. Preao je preko mosta do Tvrave Petra i Pavla da se uveri da su
topovi spremni. Na svoj uas, otkrio je da su to muzejski primerci, postavljeni samo
za razgledanje, i da ne mogu da dejstvuju. Naredio je Isaku da nae neku
funkcionalnu artiljeriju. Pourio je nazad do Smolnog da kae Trockom da mu plan
kasni. Straar na vratima ree:
- Neko je dolazio da vas trai, drue. Neto u vezi s nekom babicom.
- Ne mogu sad time da se bakem - ree Grigorije.
Dogaaji su se vrlo brzo odvijali. Grigorije je saznao da su crvenogardejci
zauzeli dvorac Marinski i raspustili pretparlament bez krvoprolia. Zatvoreni
boljevici bili su osloboeni. Trocki je naredio svim
snagama van Petrograda da ostanu gde su, i oni su sluali njega, ne svoje oficire. Lenjin je
pisao manifest koji je poinjao reima:
Graani Rusije, privremena vlada je z6aenal"
- Ali napad nije jo poeo - Grigorije e tuno Trockom. - Ne znam kako se to
moe izvesti pre tri sata.
- Ne brini - ree mu Trocki. - Moemo da odgodimo odravanje kongresa.
Grigorije se vratio na trg ispred Zimskog dvorca. U dva popodne, ugleda
minopolaga Amur kako uplovljava u Nevu s hiljadu mornara s Krontata na palubi,
i petrogradske radnike koji su se okupili na obali da ga pozdrave. Grigorije shvati da
bi Kerenski osujetio revoluciju da se setio da postavi nekoliko mina u uskom kanalu,
jer bi time spreio dolazak mornara. Nikakvih mina, meutim, nije bilo i mornari u
crnim kratkim kaputima poee da se iskrcavaju, nosei puke. Grigorije se
pripremio da ih rasporedi oko Zimskog dvorca.
Meutim, plan su i dalje koile kojekakve zakoljice, na Grigorijevo neopisivo
oajanje. Isak je pronaao jedan top i, uz mnogo muke i truda, uspeo da ga odvue
na mesto, samo da bi otkrio da za njega nema granata. U meuvremenu, trupe u
Zimskom dvorcu lojalne vladi podizale su barikade.
Gnevan i nervozan, Grigorije se odvezao nazad do Instituta Smolni.
Hitno zasedanje Petrogradskog sovjeta trebalo je da pone. Prostrana dvorana
devojake gimnazije, obojena u deviansku belu boju, bila je dupke ispunjena

stotinama delegata. Grigorije se pope na podijum i sede kraj Trockog, koji se

spremao da otvori zasedanje.
- Napad je odloen zbog niza problema - ree on.
Trocki je smireno primio te loe vesti. Lenjin bi poludeo. Trocki ree:
- Kad moete zauzeti dvorac?
- Realno, do est sati.
Trocki mirno klimnu glavom i ustade da se obrati skupu.
- U ime Vojnog revolucionarnog komiteta, objavljujem da privremena vlada
vie ne postoji! - uzviknu on.
Zau se grmljavina aplauza i klicanja. Grigorije pomisli: n a d a m s e d a
m o g u t u l a d a u i n i m i s t i n i t o m . Kada se buka stiala, Trocki je stao da
navodi postignua crvenogardejaca: zauzimanje eleznikih stanica i drugih kljunih
zgrada preko noi, i rasputanje pretparlamenta. Takoe je objavio da je nekoliko
vladinih ministara bilo pojedinano uhapeno.
- Zimski dvorac nije zauzet, ali njegova sudbina e biti odluena svakog
trenutka! - Zau se jo klicanja.
Jedan disident dobaci:
- Takvim izjavama utiete na odluke Kongresa sovjeta!
Bio je to slab demokratski argument, kakvim bi se sam Grigorije posluio u
starim danima, pre nego to je poeo realno da gleda na stvari. Odgovor Trockog je
bio tako brz da mora da je oekivao takvu kritiku.
- Na odluke kongresa ve je uticao ustanak radnika i vojnika - uzvrati on.
Dvoranu odjednom ispuni amor. Ljudi poee da ustaju. Grigorije pogleda ka
vratima, pitajui se zato. Video je Lenjina kako ulazi. Delegati zaklicae. Buka
postade gromoglasna dok se Lenjin peo na podijum. Trocki i on stadoe jedan pored
drugog, smeei se i klimajui u odgovor na ovacije, dok je masa pozdravljala
dravni udar koji se jo nije desio.
Grigorije nije vie mogao da podnese pritisak zbog razlike izmeu pobede koja
se slavila u dvorani i stvarne zbrke i odlaganja koji su vladali izvan nje, i iskrade se
napolje. Mornari iz Helsinkija jo nisu bili stigli, a top na tvravi jo nije bio
spreman za paljbu. U sumrak je poela da sipi hladna kia. Stojei na rubu Trga
Palas, sa Zimskim dvorcem ispred a generaltabom iza sebe, Grigorije vide kadete
kako izlaze iz dvorca. Bedevi na uniformama identifikovali su ih kao kadete
Artiljerijske kole Mihailovski, i naputali su dvorac, odnosei etiri teka topa sa
sobom. Grigorije ih je pustio da odu.
U sedam sati je naredio vojnicima i mornarima da uu u generaltab i uzmu ga
pod svoje. Oni su to uinili ne naiavi na otpor.
U osam sati je dvesta kozaka koji su straarili u dvorcu odluilo da se vrati u
svoje kasarne, i Grigorije ih je pustio da prou kroz kordon. Shvatio je da silno

odlaganje koje ga je nerviralo i nije potpuna katastrofa: snage koje je morao da

pobedi s vremenom su se smanjivale.
Tik pre deset, Isak je izvestio da je top na Tvravi Petra i Pavla konano
spreman. Grigorije je naredio da se ispali jedan hitac upozorenja, i da se zatim
saeka. Kao to je i oekivao, jo vojnika je napustilo dvorac.
Da li je mogue da je tako lako?
Napolju na vodi, na Amuru se oglasila sirena za uzbunu. Traei uzrok tome,
Grigorije pogleda niz reku i ugleda svetla brodova koji su se pribliavali. Srce mu je
silo u pete. Da li je Kerenski uspeo da poalje lojaliste da spasu njegovu vladu na
izdisaju? Ali onda su mornari na palubi Amura poeli da se vesele, i Grigorije shvati
da su pridolice mornari iz Helsinkija. Kada su se bezbedno usidrili, on izdade
nareenje za poetak granatiranja, napokon.
Zau se topovska grmljavina. Neke granate su eksplodirale u vazduhu,
osvetljavajui brodove na reci i opkoljeni dvorac. Grigorije vide pogodak na uglu na
treem spratu i zapita se da li je u toj prostoriji ikoga bilo. Na njegovo
zaprepaenje, jarko osvetljeni tramvaji nastavie mirno da tandru preko oblinjih
mostova Troicki i Palas. To nije bilo ni nalik bojitu, naravno. Na frontu je gruvalo
na stotine topova, moda i na hiljade, a ovde samo etiri. Pucnji su dolazili u velikim
razmacima i bilo je zaprepaujue videti koliko ih je promaivalo cilj, bezopasno
padajui u reku.
Grigorije naredi obustavu vatre i posla jednu malu grupu vojnika u dvorac da
izvidi stanje stvari. Oni se vratie i rekoe da ono malo preostalih straara ne prua
nikakav otpor.
Nedugo nakon ponoi, Grigorije povede jedan vei kontingent unutra. U
skladu s unapred dogovorenom taktikom, oni poee da zauzimaju palatu, trei
velikim mranim hodnicima, neutraliui snage otpora i traei ministre vlade.
Dvorac je izgledao kao kasarna u haosu, s vojnikim duecima po uglaanom
parketu ureenih dravnikih prostorija, otpacima od opuaka, kora hleba i praznih
boca s francuskim etiketama koje su straari po svoj prilici bili uzeli iz carevih
podruma skupocenih pia.
Grigorije je uo nekoliko udaljenih pucnjeva, ali nije bilo mnogo borbe. U
prizemlju nije pronaao nijednog ministra. Palo mu je na pamet da su se moda
iunjali odatle, i za tren se uspaniio. Nije eleo da doe u situaciju da mora da
izvesti Trockog i Lenjina da su mu se lanovi vlade Kerenskog neopaeno provukli
kroz prste.
Sa Isakom i jo dvojicom ljudi ustrao je uz iroko stepenite da pregleda
sledei sprat. Zajedno su hrupili na dvostruka vrata u salu za sastanke, i tu su
pronali ono to je bilo ostalo od privremene vlade: malu grupu uplaenih ljudi u

odelima s kravatama, kako sede za stolom i u foteljama u prostoriji oiju

razrogaenih od strepnje. Jedan od njih uspe da prikupi ostatke predanjeg autoriteta.
- Ovo je privremena vlada, ta elite? - ree on.
Grigorije prepozna Aleksandra Konovalova, bogatog proizvoaa tekstila koji
je bio potpredsednik u vladi Kerenskog.
Grigorije odgovori:
- Svi ste uhapeni. - Bio je to dobar trenutak, i on je uivao u njemu. On se
okrenu ka Isaku. - Zapii njihova imena. - Sve ih je prepoznao. - Konovalov,
Maliantovi, Nikitin, Tereenko... - Kada je spisak bio gotov, on ree: Vodite ih u Tvravu Petra i Pavla i zatvorite ih u elije. Ja idem u Smolni da
saoptim Trockom i Lenjinu dobre vesti.
Napustio je zgradu. Prelazei preko Trga Palas, zastao je za trenutak, setivi se
svoje majke. Ona je umrla na tom mestu dvanaest godina ranije, ubila ju je carska
straa. Okrenu se i pogleda u ogromni dvorac s redom belih stubova i stotinama
prozora obasjanih meseinom. U iznenadnom nastupu besa, on zapreti pesnicom u
pravcu zgrade.
- Tako vam i treba, avoli - ree naglas. - To ste dobili to ste je ubili.
Saekao je da se smiri. N e z n a m n i s k i m p r i a m , pomisli. Uskoi u
pranjava oklopna kola koja su ekala kraj jedne razmontirane barikade.
- Do Smolnog - ree vozau.
Tokom te kratke vonje poelo je da ga obuzima ushienje. Sad smo stvarno
pobedili, ree sebi. Mi smo pobednici. Narod je zbacio svoje tlaitelje.
Ustrao je uza stepenice Instituta i uao u dvoranu. Bila je prepuna i on shvati
da je Kongres sovjeta poeo. Trocki nije uspeo da ga odloi. Bile su to loe vesti. To
ba lii na menjevike, i na ostale mlakonje meu revolucionarima, da zahtevaju
mesto u novoj vladi iako nisi uinili nita da zbace staru.
V
Oblak duvanskog dima visio je oko lustera. Clanovi predsednitva su sedeli na
podijumu. Grigorije je poznavao veinu njih, i prouavao je sastav te grupe.
Boljevici su imali etrnaest od ukupno dvadeset pet mesta, kako je primetio. To je
znailo da ta partija ima najvei broj delegata. Ali uasnuo se kad je video da je
predsedavajui Kamenjev, boljevik umerenjak koji je glasao protiv oruanog
ustanka! Kao to je Lenjin upozoravao, kongres se spremao za jo jedan slab
kompromis.
Grigorije je preleteo pogledom preko delegata u dvorani i uoio Lenjina u
prvom redu. Ode tamo i ree oveku koji je sedeo do Lenjina:
V
- Moram da priam s Iliem; dozvoli da sednem tu. - Covek je izgledao
ozlojeeno, ali je ustao. Grigorije progovori Lenjinu u uvo:
- Zimski dvorac je u naim rukama - ree on. Preneo mu je imena uhapenih ministara.
- Prekasno - Lenjin e hladno.

Grigorije se toga i pribojavao.

- ta se ovde deava?
Lenjin se smrknu jo vie.
- Martov je izneo predlog.
Julij Martov je bio Lenjinov stari neprijatelj. Martov je oduvek eleo da ruska
Socijaldemokratska radnika partija bude poput britanske Laburistike partije, i da se
bori za radniku klasu demokratskim sredstvima; njegova neslaganja s Lenjinom oko
tog pitanja dovela su do rascepa u SDRP-u jo 1903. godine, kada se ona podelila na
dve struje, Lenjinove boljevike i Martovljeve menjevike.
- On se zalagao za okonanje ulinih borbi, posle kojih bi usledili pregovori o
formiranju demokratske vlade.
- Pregovori? - Grigorije e s nevericom. - Mi smo preuzeli vlast!
- Podrali smo taj predlog - Lenjin e bez emocije.
Grigorije je bio iznenaen.
- Zato?
- Izgubili bismo da smo bili protiv njega. Imamo 300 od 670 delegata. Mi smo
daleko najvea partija, ali nemamo ukupnu veinu.
Grigoriju je dolo da zaplae. Vojni udar je doao prekasno. Formirae se jo
jedna koaliciona vlada, njen sastav e diktirati dogovori i kompromisi, a vlada e
gubiti vreme oko kojeega dok Rusi budu gladovali kod kue i umirali na frontu.
- Ali oni nas svakako napadaju - dodade Lenjin.
Grigorije je sluao trenutnog govornika, nekog koga nije poznavao.
- Ovaj kongres je sazvan da bi se diskutovalo o novoj vladi, a na ta mi
nailazimo? - ovek e ljutito. - Neodgovorno preuzimanje vlasti ve se
odigralo, ime je uticano na volju Kongresa! Moramo da spasimo revoluciju
od ovog ludakog poduhvata.
Zau se bura protesta boljevikih delegata. Grigorije u Lenjina kako kae:
- Svinjo! Kopile! Izdajnie!
Kamenjev zatrai red.
Meutim, sledei govornik je takoe ogoreno napao boljevike i njihov pu,
posle ega je usledilo jo govora u tom istom tonu. Lav Kinuk, menjevik,
predloio je pregovore s privremenom vladom, i meu delegatima je nastalo tako
divlje negodovanje da on nije mogao da nastavi govor nekoliko minuta. Napokon,
viui da nadglasa buku, on ree:
- Mi naputamo ovaj kongres! - Zatim izae iz dvorane.
Grigorije uvide da e njihova taktika biti da posle kau kako Kongres nije imao
autoritet da donosi odluke nakon to su se oni povukli.
- Dezerteri! - viknu neko, i svi u dvorani prihvatie taj pokli.
Grigorije je bio uasnut. Toliko dugo su ekali taj kongres. Delegati

su bili predstavnici ruskog naroda. Ali sve se raspadalo. On pogleda u Lenjina. Na

Grigorijevo iznenaenje, Lenjinove oi su sijale od zadovoljstva.
- Ovo je sjajno - ree on. - Spaseni smo! Nikad ne bih pomislio da e nainiti
takvu greku.
Grigorije nije imao pojma na ta on misli. Je li Lenjin postao iracionalan?
Sledei govornik bio je Mihail Gendelman, vodei socijalista revolucionar. On
ree:
- Videvi kako su boljevici preuzeli vlast, smatrajui ih odgovornim za taj ludi
i kriminalni in, i odluivi da je s njima nemogue saraivati, Frakcija
socijalista revolucionara naputa ovaj kongres!
I on izae, praen svim pripadnicima svoje partije. Ostali delegati su im
dobacivali i zvidali. Grigorije se skamenio. Kako je mogue da je njegova pobeda
tako brzo propala i pretvorila se u ovakav haos?
Lenjin je, meutim, izgledao jo zadovoljnije.
Niz vojnika delegata govorio je u korist boljevikog pua, i Grigoriju je
poelo da se vraa dobro raspoloenje, ali jo nije razumeo Lenjinovu radost. Ili je
sada pisao neto u notes. Dok je jedan govor smenjivao drugi, on je ispravljao svoj
tekst i doterivao ga. Konano je dao Grigoriju dva lista papira.
- Ovo mora biti predstavljeno kongresu za neizostavno usvajanje - ree on.
Bila je to duga izjava, puna uobiajene retorike, ali Grigorije je
V
11 V
V
pronaao kljunu reenicu:
- Kongres ovim odluuje da preuzme ovlaenja vlade u svoje ruke.
Bilo je to ono to je Grigorije eleo.
- Za Trockog, da proita? - ree Grigorije.
- Ne za Trockog. - Lenjin pree pogledom preko mukaraca i jedne ene, na
podijumu. - Lunaarski - ree on.
Grigorije je naslutio da Lenjin osea da je Trocki ve dobio dovoljno slave.
Grigorije odnese objavu Lunaarskom, koji dade znak predsedavajuem da se javlja
za re. Nekoliko minuta kasnije Kamenjev pozva Lunaarskog, koji ustade i proita
Lenjinove rei.
Svaka reenica bila je pozdravljena gromoglasnim odobravanjem.
Predsedavajui je objavio glasanje. I tada, napokon, Grigorije poe da uvia zato je
Lenjin srean. Budui da su menjevici i socijalisti revolucionari napustili zasedanje,
boljevici su imali ubedljivu veinu. Mogli su da urade ta god im je volja. Nije bilo
potrebe za kompromisom.
Glasali su. Protiv predloga su bila samo dva delegata.
Boljevici su imali vlast, a sada su imali i legitimnost.
Predsedavajui je objavio kraj zasedanja. Bilo je pet sati izjutra, u utorak 8.
novembra. Ruska revolucija zavrila se trijumfalno. I boljevici su bili na vlasti.

Grigorije izae iz prostorije iza Josifa Staljina, gruzijskog revolucionara, i jo

jednog oveka. Staljinov pratilac je nosio koni kaput i vojni opasa, kao mnogi
boljevici, ali neto u vezi s njim je oglasilo zvono za uzbunu u Grigorijevom
seanju. Kada se ovek okrenuo da kae neto Staljinu, Grigorije ga je prepoznao i
preplavio ga je talas oka i uasa.
Bio je to Mihail Pinski.
Pridruio se revoluciji.
VI
Grigorije je bio iscrpljen. Odjednom je shvatio da nije spavao dve noi. Imao
je toliko toga da uradi da nije ni primeivao kako dani prolaze. Oklopna kola su bila
najneudobnije vozilo u kojem je ikad putovao, ali je i pored toga zaspao u njima dok
su ga vozila kui. Kada ga je Isak probudio, video je da su ispred kue. Pitao je
koliko je Katerina informisana o onome to se desilo. Nadao se da nije ula previe
toga, jer bi onda uivao priajui joj o trijumfu revolucije.
On ue u kuu i pope se uza stepenice. Ispod vrata se videlo svetlo.
- Ja sam - ree, i ue u sobu.
Katerina je sedela na krevetu s malenom bebom u rukama. Grigorije je bio na
sedmom nebu.
- Beba je stigla! - ree on. - Prelep je.
- Devojica je.
- Devojica!
- Obeao si da e biti ovde - Katerina e optuujuim tonom.
- Nisam znao! - On pogleda u bebu. - Ima tamnu kosu, na mene. Kako emo je
krstiti?
- Poslala sam ti poruku.
Grigorije se seti straara koji mu je bio rekao da ga neko trai. Neto u vezi s
babicom, rekao mu je ovek.
- O, boe - ree Grigorije. - Bio sam tako zauzet...
- Magda je bila na drugom poroaju - ree Katerina. - Morala sam da zovem
Kseniju.
Grigorije se zabrinuo.
- Jesi li se namuila?
- Naravno da sam se namuila - brecnu se Katerina.
- Mnogo mi je ao. Ali, sluaj! Desila se revolucija! Prava ovoga puta - preuzeli
smo vlast! Boljevici formiraju vladu.
On se sae da je poljubi.
- Tako sam i mislila - ree ona i okrenu lice na drugu stranu.

DVADeseroevero POGLAVLJE
Mart 1918.
Valter je stajao na krovu jedne male srednjovekovne crkve u selu Vilfran na
Oazi, nedaleko od Sen Kantena. Ve neko vreme ono je sluilo kao mesto za odmor i
rekreaciju u nemakom zadnjem ealonu, i francusko stanovnitvo je, koristei to,
prodavalo svojim osvajaima omlet i vino, kada su do njih mogli da dou.
Malheur la guerre", govorili su oni. Pour nous, pour vous, pour tout le monde."
Nesreni rat - za nas, za vas, za sve.
Saveznici su od tada manjim napredovanjem oterali francusko stanovnitvo,
sravnili sa zemljom polovinu zdanja u tom selu i doveli ga blie frontu: ono je sada
bilo zona okupljanja. Nie, na uskom putu koji je prolazio kroz centar sela, nemaki
vojnici marirali su po etvorica u redu. Prolazili su tuda satima, na hiljade njih.
Izgledali su umorno ali sreno, mada su sigurno znali da se kreu ka frontu. Bili su
prebaeni tu sa Istonog fronta. Francuska u martu predstavlja poboljanje u odnosu
na Poljsku u februaru, kako je Valter nasluivao, bez obzira na to ta ih eka.
Taj prizor mu je ogrejao srce. Te ljude je oslobodilo primirje izmeu Nemake
i Rusije. Pregovarai u Brest-Litovsku su 3. marta potpisali mirovni sporazum.
Rusija je trajno istupila iz rata. Valter je uestvovao u ostvarivanju toga, podravi
Lenjina i boljevike, i to je bio trijumfalan rezultat.
Nemaka armija u Francuskoj imala je sada 192 divizije, za razliku od 129,
koliko je imala u isto vreme prethodne godine; najvei broj njih bio je prebaen sa
Istonog fronta. Po prvi put su u Francuskoj imali vie ljudi nego Saveznici, koji su
imali 173 divizije, sudei prema nemakoj obavetajnoj slubi. Mnogo puta za
poslednje tri i po godine nemakom narodu je reeno da su nadomak pobede. To je,
po Valterovom miljenju, ovoga puta bila istina.

On nije delio oevo miljenje da su Nemci nadmona rasa ljudi, ali je s druge
strane smatrao da nemako vladanje Evropom ne bi bilo loa stvar. Francuzi su bili
talentovani za mnogo toga, kuvanje, slikanje, modu, pravljenje vinam ali nisu bili
dobri u vladanju. Francuski zvaninici videli su sebe kao neku vrstu aristokratije i
mislili su da je savreno u redu da njihovi graani satima ekaju u redovima za
kojeta. Doza nemake efikasnosti dobro bi im dola. Isto vai i za neorganizovane
Italijane. Istona Evropa bi imala najvie koristi odnemake vladavine. Staro rusko
carstvo jo je bilo u srednjem veku, s odrpanim seljacima koji ive u udericama i
gde se ene jo uvek biuju zbog preljube. Nemaka bi im donela red, pravdu i
osavremenila im zemljoradnju. Upravo su bili poeli s vazdunim prevozom putnika.
Avioni su saobraali izmeu Bea i Kijeva poput vozova. Postojae mrea vazdunih
putnih pravaca irom Evrope kad Nemaka bude dobila rat. A Valter i Mod e
podizati svoju decu u mirnom i uredenom svetu.
Ali ovako povoljna situacija na frontu nee trajati dugo. Amerikanci su poeli
da pristiu u veem broju. Trebalo im je skoro godinu dana da skupe vojsku, ali sad
je u Francuskoj bilo trista hiljada amerikih vojnika i jo ih je pristizalo svakoga
dana. Nemaka mora da pobedi sad, da pokori Francusku i satera Saveznike u more
pre nego to Amerikanci preokrenu rat.
Predstojei napad bio je nazvan K a i s e r s c h l a c h t , C a rev a bi t k a . Bez
obzira na ishod, bie to poslednja nemaka ofanziva.
Valter je vraen na front. Nemakoj je sada bio potreban svaki ovek, naroito
posle pogibije tolikog broja oficira. Dobio je komandu nad jednim turmbataljonom,
jurinim trupama i proao je obuku o najnovijoj taktici zajedno sa svojim ljudima.
Neki od njih su bili prekaljeni veterani, drugi pak deaci i starci regrutovani iz oaja.
Valteru su postali dragi tokom obuke, ali morao je da pazi da se ne vee previe za
ljude koje e moda morati da poalje u smrt.
Na istoj obuci je bio i Gotfrid fon Kesel, Valterov stari rival iz Nemake
ambasade u Londonu. Uprkos loem vidu, Gotfrid je bio kapetan u Valterovom
bataljonu. Rat nimalo nije umanjio njegovu pompeznost sveznalice.
Valter je osmatrao okolinu dvogledom. Bio je vedar hladan dan i vidljivost je
bila dobra. Ka jugu, iroka reka Oaza tekla je sporo kroz movare. Ka severu, plodna
zemlja je bila proarana zaseocima, seoskim kuama, mostovima, vonjacima i
malim umama. Kilometar i po ka zapadu nalazila se mrea nemakih rovova, a iza
njih bojite. Tamo je isti seoski krajolik bio uniten ratom. Puste njive zasaene
penicom bile su toliko izbrazdane kraterima da su liile na povrinu meseca, od sela
su ostale samo gomile kamenja, vonjaci su bili sravnjeni sa zemljom a mostovi
dignuti u vazduh. Kada je paljivo izotrio dvogled, video je poluistrulela trupla
konja i ljudi i eline oklope izgorelih tenkova.

Na suprotnoj strani te pustare nalazili su se Britanci.

Glasna grmljavina naterala je Valtera da se okrene ka istoku. Nikad ranije nije
video vozilo koje mu se pribliavalo, mada je uo prie. Bilo je to samohodno
artiljerijsko orue s ogromnom cevi i mehanizmom za paljbu montiranim na asiju sa
sopstvenim motorom od sto konjskih snaga. Pratio ga je teki kamion pun, po svoj
prilici, proporcionalno krupnom municijom. Drugo i tree ratno vozilo dodoe za
prvim. Artiljerci na ovim vozilima mahali su kapama u prolazu, kao da su na
pobednikoj paradi.
Valter je bio osokoljen. Takvo orue moi e brzo da se rasporeuje na nove
poloaje kad ofanziva jednom krene. Pruae mnogo bolju podrku trupama u
napredovanju. Valter je uo da jedan jo vei top tue Pariz s daljine od sto
kilometara. To se ipak inilo nemoguim.
Iza njih je doao mercedes 37/95, koji mu je izgledao vrlo poznato. Skrenuo je
s puta i parkirao se na trgu ispred crkve, i Valterov otac je izaao iz njega.
ta on trai ovde?
Valter je proao ispod niskih vrata i uao u toranj, pa se brzo spustio niza
spiralne stepenice. Stara crkva se brzo pretvorila u spavaonicu. On stade da se
provlai izmeu vojnikih leajeva i prevrnutih sanduka koji su ljudima sluili kao
stolovi i stolice.
Ispred crkve, groblje je bilo puno rovovskih mostova, drvenih platformi koje
e omoguiti artiljeriji i kamionima s municijom da preu preko osvojenih britanskih
rovova nakon jurinih trupa. Bile su skrivene izmeu spomenika da se ne bi mogle
lako uoiti iz vazduha.
Reka ljudi i vozila koja je prolazila kroz selo kreui se od istoka ka zapadu
sada je vidno usporila. Neto se deava.
Oto je bio u uniformi, i formalno je salutirao. Valter je primetio da njegov otac
puca od uzbuenja.
- Jedan poseban posetilac dolazi! - Oto e odmah.
Dakle, o tome se radi.
-Ko?
- Videe.
Valter nasluti da se radi o generalu Ludendorfu, koji je sada bio vrhovni
komandant.
- ta e on ovde?
- Dolazi da se obrati vojnicima, naravno. Molim te, okupi ljude ispred crkve.
- Kad e biti ovde?
Nije daleko iza mene.
V

- Dabome. - Valter se osvrnu po trgu. - Narednie Svab! Doite ovamo. Vi i

kaplar Grunvald i vi ljudi, doite ovamo. - On posla glasnike u crkvu, kantinu
koja je bila postavljena u jednom velikom ambaru, i u logor sa atorima na
jednom brdu ka severu. - Hou da vidim sve vojnike ispred crkve, propisno
obuene, za petnaest minuta. Brzo! - Oni otrae.
Valter stade urno da obilazi selo, obavetavajui oficire, nareujui ljudima da
se okupe na trgu, sve vreme motrei na put s istoka. Pronaao je svog nadreenog,
general-majora varckopfa u jednoj bivoj mlekari koja je zaudarala na sir, na rubu
sela, kako dovrava okasneli doruak od hleba i sardina iz konzerve.
U roku od etvrt sata sakupljeno je dve hiljade ljudi, i deset minuta kasnije
izgledali su pristojno, zakopanih uniformi i uspravljenih kapa. Valter je naredio da
se doveze jedan kamion s ravnom prikolicom i da se parkira unazad ispred vojske.
Dao je da se improvizuje stepenite od sanduka s municijom koje je vodilo do
platforme kamiona.
Oto je doneo komad crvenog tepiha iz mercedesa i postavio ga na zemlju tako
da vodi do stepenita. Valter je izvukao Grunvalda iz vrste. Kaplar je bio visok ovek
krupnih aka i stopala. Valter ga je poslao na krov crkve s dvogledom i pitaljkom.
Onda su ekali.
Prolo je pola sata, zatim i sat. Ljudi su se vrpoljili, vrste su se iskrivile, zapoeo
je razgovor. Nakon jo jednog sata, Grunvald dunu u pitaljku.
- Spremite se! - dreknu Oto. - On dolazi!
Nasta kakofonija nareenja. Ljudi brzo izravnae vrste i stadoe u stavu mirno.
Kolona motornih vozila zaustavi se na trgu. Vrata jednih oklopnih kola se otvorie i
ovek u generalskoj uniformi izae napolje. Medutim, to nije bio proelavi
Ludendorf. Taj posebni posetilac se udno kretao, drei levu aku u depu uniforme
kao da mu je ruka povreena.
Sledeeg trenutka, Valter vide da je to kajzer lino.
General-major varckopf mu prie i pozdravi ga po vojniki.
Kako su ljudi saznavali ko im je posetilac, iz njihovih redova poe da se die
potmula grmljavina koja je brzo prerasla u eksploziju poklia i veselja. Generalmajor se isprva naljutio zbog nediscipline, ali kajzer se blagonaklono smeio pa je
varckopf brzo promenio izraz lica u odobravanje.
Kajzer se popeo uz improvizovano stepenite, stao na platformu
kamiona, i odmahnuo ljudima koji su klicali. Kada je buka konano zamrla, on
progovori.
- Nemci! - ree on. - Ovo je as pobede!
Oni ponovo stadoe da kliu, a sada i Valter s njima.

II

U jedan sat ujutru u utorak 21. marta brigada je bila na isturenim poloajima,
spremna za napad. Valter i oficiri iz njegovog bataljona sedeli su u jednom sklonitu
u rovu na prvoj liniji. Priali su ne bi li se oslobodili napetosti pred odlazak u boj.
Gotfrid fon Kesel je analizirao i objanjavao Ludendorfovu strategiju.
- Ovaj proboj ka zapadu zaboe klin izmeu Britanaca i Francuza - ree on, sa
istim neobavetenim samopouzdanjem koje je ispoljavao kada su radili zajedno
u Nemakoj ambasadi u Londonu. - Onda emo se okrenuti ka severu i napasti
Britance s desnog boka i saterati ih u Laman.
- Ne, ne - ree porunik Fon Braun, stariji ovek. - Jednom kad probijemo
njihovu prvu liniju odbrane, bilo bi pametno da ih teramo sve do obale
Atlantika. Zamislite to, nemaka linija koja se protee celom irinom centralne
Francuske, odvajajui francusku armiju od njenih saveznika.
Fon Kesel se pobuni:
- Ali imali bismo neprijatelje i na severu i na jugu!
Trei ovek, kapetan Kelerman, pridrui se razgovoru.
- Ludendorf e skrenuti ka jugu - iznese on svoje predvianje. - Moramo da
zauzmemo Pariz. To je jedino vano.
- Pariz ima samo simbolinu vrednost! - Fon Kesel e podrugljivo.
Svi su oni spekulisali, niko nije znao ta e Ludendorf uraditi. Valter
je bio previe napet da bi sluao besciljan razgovor, pa je izaao iz sklonita. Ljudi su
sedeli na zemlji u rovu, nepomini i smireni. Tih nekoliko sati pre bitke je vreme za
razmiljanje i molitve. Prethodne veeri su u orbi od jema imali i govedine, to je
bila retka ast. Moral je bio dobar, svi su oseali da se blii kraj rata.
No je bila vedra i zvezdana. Poljske kuhinje su delile doruak: crni hleb i retku
kafu koja je imala ukus repe. Bilo je i malo kie, ali ona je prestala, i vetar je skoro
potpuno prestao da duva. To je znailo da e moi da se koristi bojni otrov. Obe
strane su koristile bojne otrove, ali
Valter je uo da e Nemci ovoga puta koristiti novu meavinu: smrtonosni gas fozgen
i suzavac.
Suzavac nije bio smrtonosan ali mogao je da prodre kroz standardnu gas masku
koju su Britanci koristili. Teorija je glasila da e iritacija suzavcem naterati
neprijateljske vojnike da skinu gas maske kako bi protrljali oi, i tako udahnu fozgen
i poumiru.
Velike baterije bile su rasporeene celom duinom fronta.
Valter nikad ranije nije video toliko artiljerije. Posade topova slagale su granate.
Iza njih je drugi red topova stajao spreman za premetaj, s ve upregnutim konjima;
oni e isporuiti sledei bara.

U pola pet sve je utihnulo. Poljske kuhinje su nestale, artiljerci su sedeli na

zemlji, ekajui, oficiri su stajali u rovovima, gledajui preko
V
niije zemlje u mrak u kojem neprijatelj spava. Cak su se i konji potpuno primirili.
O v o j e n a a p o s l e d n j a a n s a d a p o b e d i m o , pomisli Valter. Zapitao se treba
li da se pomoli.
U etiri i etrdeset, jedna bela signalna raketa polete u nebo, zasenjujui sjaj
zvezda. Trenutak kasnije, veliki top pokraj Valtera opali uz blesak plamena i pucanj
toliko glasan da se on zateturao unazad kao da ga je neko gurnuo. Ali to nije bilo
nita. U roku od nekoliko sekundi sva artiljerija je otvorila vatru.
Buka je bila mnogo glasnija od oluje. Blesci su osvetljavali lica artiljeraca dok
su punili topove tekim granatama i nabojima od kordita. Dim i barutna isparenja
ispunili su vazduh, i Valter je pokuao da die samo na nos. Zemlja pod njegovim
nogama tresla se od siline dejstvovanja.
Valter je uskoro ugledao eksplozije i plamenove na britanskoj strani, kako su
nemake granate pogadale skladita municije i rezervoare s gorivom. Znao je kako je
biti pod artiljerijskom vatrom, i bilo mu je ao neprijatelja. Nadao se da Fic nije
tamo.
Topovi su se toliko usijali da bi opekli svakog ko bi bio dovoljno budalast da ih
dodirne. Toplota je krivila cevi, dovoljno da ih omete u ciljanju, pa su posade
koristile mokre dakove da ih rashlade. Valterovi jurinici su se dobrovoljno prijavili
da donose kofe s vodom iz oblinjih kratera za natapanje dakova. Peadija je uvek
rado pomagala tobdijama: svaki neprijateljski vojnik koji pogine od granatiranja
jeste jedan manje u kojeg treba pucati kad se krene u napad.
Svitanje je donelo maglu. U blizini topova, eksplozije punjenja sagorevale su
paru, ali se u daljini nita nije moglo videti. Valter se zabrinuo. Tobdije e morati da
ciljaju ,,po mapi". Sreom, imali su detaljne, precizne planove britanskih poloaja, od
kojih su veina bili nemaki poloaji samo godinu dana ranije. Meutim, korigovanje
osmatranjem bilo je nezamenjivo. Bio je to lo poetak.
Izmaglica se meala s dimom baruta. Valter je vezao platnenu maramicu preko
nosa i usta. Britanci nisu uzvraali vatrom, barem ne u ovom sektoru. Valter se
ohrabrio. Moda im je artiljerija ve unitena. Jedini poginuli Nemac u Valterovoj
blizini bio je jedan tobdija iji se top rascvetao, po svoj prilici jer je granata
eksplodirala u cevi. Ekipa s nosilima odnela je telo, a medicinari su previli rane
oblinjim vojnicima koje su pogodili rapneli.
U devet ujutru pomerio je svoje ljude na njihove poetne poloaje; jurinici su
leali na zemlji iza topova, redovna peadija je stajala u rovovima. Iza njih je ekao
sledei talas artiljerije, medicinari, telefonisti, timovi sa sveom minicijom, i glasnici.

Jurinici su nosili moderne lemove koji su oblikom podseali na kofe za ugalj.

Oni su prvi odustali od starihpickelhaube1 2 Bili su naoruani mauzer karabinima
K98. Kratka cev je tu puku inila nepreciznom na veim razdaljinama, ali bila je
laka od puaka s duom cevi i korisnija u bliskoj borbi u rovovima. Svaki jurinik je
preko grudi imao obeenu torbicu s dvanaest runih granata. Tomiji" 3 su ih nazivali
tukom za krompir", po priboru te namene koji su koristile njihove ene. Po svemu
sudei, svaka britanska kuhinja je imala po jedan. Valter je saznao to ispitujui ratne
zarobljenike: nikad nije lino bio u nekoj britanskoj kuhinji.
Valter stavi gas masku i pokaza ljudima da urade isto, da ih ne bi onesposobila
sopstvena otrovna isparenja kad budu doli na drugu stranu. Onda, u pola deset, on
ustade. Obesi karabin preko ramena i uze po jednu granatu u obe ruke, to je bila
ispravna procedura za jurinike. Nije mogao da izvikuje nareenja, jer niko nije
mogao nita da uje, pa je pokazao rukom i potrao.
Njegovi ljudi pooe za njim preko niije zemlje.
Tlo je bilo tvrdo i suvo: obilnih kia nije bilo ve nedeljama. To je bilo dobro za
napadae, jer su se ljudi i vozila bre kretali. Trali su pogureni. Nemake granate su
im letele iznad glava. Valterovi ljudi su bili svesni da se izlau opasnosti da budu
pogoeni sopstvenim granatama koje padnu daleko ispred mete, naroito u magli
kada niandije ne mogu da poprave domet ili preciznost. Ali bilo je vredno rizika.
Tako su uspevali da priu tako blizu neprijateljskom rovu da Britanci po zavretku
granatiranja ne bi imali vremena da se vrate na poloaje i zauzmu mesta u
mitraljeskim gnezdima pre nego to se jurinici obrue na njih.
Dok su napredovali preko niije zemlje, Valter se nadao da je njihova artiljerija
unitila neprijateljsku bodljikavu icu. Ako nije, njeno seenje e usporiti njegove
ljude.
S njegove desne strane se zau eksplozija, i vrisak. Trenutak kasnije, neki odsjaj
na zemlji privue mu panju i on uoi icu mine. Nalazio se u neotkrivenom
minskom polju. Preplavio ga je talas iste panike dok mu je do mozga dopiralo da ga
svaki sledei korak moe dii u vazduh. Onda je povratio kontrolu nad sobom.
- Pazite kuda gazite! - povika, ali njegove rei se izgubie u topovskoj
grmljavini.
Oni nastavie da tre: ranjeni e, kao i uvek, morati da saekaju medicinare.
Trenutak kasnije, u devet i etrdeset, granatiranje prestade. Ludendorf je bio napustio
staru taktiku viednevnog artiljerijskog granatiranja pre napada: ona je neprijatelju
davala previe vremena da dovede rezerve. Izraunato je da je pet sati dovoljno da se
neprijatelj zbuni i demoralie, a da pri tom ne stigne ponovo da se organizuje.
1lemovi sa iljcima, nainjeni od tvrde koe. (Prim. prev.)
2*Engl.: The Tommies - argonski naziv za britanske vojnike u Prvom svetskom
3ratu. (Prim. prev.)

U t e o r i j i , pomisli Valter.
On se ispravi i potra bre. Disao je s naporom ali ujednaeno, jedva se znojei,
oprezan ali smiren. Od kontakta s neprijateljem sada ga je delilo samo nekoliko
sekundi. Doao je do britanske bodljikave ice. Nije bila unitena, ali u njoj jeste bilo
rupa, i on je poveo svoje ljude na drugu stranu.
Komandiri eta i vodova naredie ljudima da se ponovo raire, sluei se vie
gestikuliranjem nego reima: moda su dovoljno blizu da bi ih neko mogao uti.
Magla nam je sada saveznik jer nas skriva od neprijatelja,
pomisli Valter s trakom likovanja. U tom trenutku su mogli da oekuju da e se
susresti s paklom mitraljeske paljbe. Meutim, Britanci nisu mogli da ih vide.
On doe do jednog dela gde je zemlja bila potpuno sprena i crna od nemakog
granatiranja. Isprva nije mogao da vidi nita osim kratera i hrpa zemlje. Onda je
ugledao deo rova i shvatio da je doao do britanskih
poloaja. Ali oni su bili uniteni: artiljerija je dobro obavila zadatak.
Ima li nekoga u tom rovu? Niko nije pucao na njih. Ali najbolje je obezbediti se.
Valter izvadi iglu iz granate i baci je u rov. Nakon to je eksplodirala on pogleda
preko ivice grudobrana. Na zemlji je lealo nekoliko ljudi, ali nijedan se nije
pomerao. One koji nisu poginuli od artiljerije dokusurila je granata.
Do sada smo imali sree, pomisli Valter. Ne treba oekivati da e ona potrajati.
On potra du rova da proveri ta radi ostatak njegovog bataljona. Ugledao je
estoricu britanskih vojnika kako se predaju, sa akama na plitkim elinim
lemovima, nakon to su odbacili oruje. Izgledali su uhranjeno u poreenju sa
svojim nemakim zarobljivaima. Porunik Fon Braun je drao puku uperenu u
zarobljenike, ali Valter nije eleo da njegovi oficiri gube vreme na njih. On skide gas
masku: Britanci ih nisu nosili.
- Krei! - povika on na engleskom. - Onuda, onuda. - On pokaza ka nemakim
poloajima. Britanci krenue napred, eljni da se sklone od borbe i spasu
ivote. - Pustite ih - doviknu on Fon Braunu.
- Pozadinski ealoni e se postarati za njih. Vi morate nastaviti napred. - To i
jeste bila svrha postojanja jurinika.
On potra napred. Nekoliko stotina metara ponavljala se ista pria: uniteni
rovovi, neprijateljske rtve, zauzimanje poloaja bez pravog otpora. Onda je uo
mitraljesku paljbu. Trenutak kasnije naiao je na vod koji je potraio zaklon u
kraterima od granata. Zalegao je kraj jednog
V
narednika, Bavarca po imenu Svab.
- Ne moemo da vidimo gnezdo. Pucamo u smeru buke.
V
Svab nije razumeo taktiku. Jurinici bi trebalo da zaobilaze jaka uporita, i
ostave ih peadiji, koja e ih poistiti kada doe posle njih.

- Nastavi dalje! - naredi mu Valter. - Zaobii mitraljez. - Kad je mitraljez

utihnuo, on ustade i pokaza ljudima da ga slede. - Hajde! Ustaj, ustaj! - Oni
posluae, i on ih povede dalje od mitraljeza i preko praznog rova.
Ponovo je naleteo na Gotfrida. Porunik je drao limenu kutiju s keksom i trpao
ga u usta dok je trao.
- Neverovatno! - doviknu on. - Da vidi samo britansku hranu!
Valter mu izbi kutiju iz ruke.
- Ovde si da bi se borio, ne da bi jeo, prokleta budalo - razdra se on. Tri.
Prepao se kad mu je neto pretralo preko stopala. Video je zeca kako nestaje u
magli. Artiljerija im je bez sumnje unitila jazbine. Pogledao je u kompas da se uveri
da se jo uvek kree ka zapadu. Nije znao da li rovovi na koje nailazi slue za
snabdevanje ili kao prolazi do drugih rovova, pa mu njihova orijentacija nije govorila
mnogo.
Znao je da su Britanci iskopirali Nemce i poeli da prave mree meusobno
povezanih rovova. Nakon to je proao prvi rov, oekivao je da e uskoro naii na
dobro branjen rov koji su nazivali Crvenom linijom, zatim, ako uspe da se probije
dalje, jo jedan rov na oko kilometar i po ka zapadu, zvani Smea linija. Nakon toga,
nije bilo niega osim otvorenog prostranstva sve do zapadne obale.
Granate eksplodirae u izmaglici ispred njega. Nije mogue da su Britanci
odgovorni za to? Ako su oni, onda dejstvuju po sopstvenim odbrambenim
poloajima. Mora da se radi o sledeem talasu nemakog topovskog baraa. On i
njegovi ljudi bili su u opasnosti da preteknu sopstvenu artiljeriju. Okrenuo se.
Sreom, veina njegovih ljudi bila je iza njega. On podie ruke.
- U zaklon! - povika. - Razglasite to!
Nije ni morao to da im kae, budui da su doli do istog zakljuka kao i on.
Potrae nazad i posle nekoliko metara uskoie u neke prazne rovove.
Valter je bio oduevljen. Situacija se razvijala izuzetno dobro.
U tom rovu su leala tri britanska vojnika. Dvojica se nisu mrdala, trei je
stenjao. Gde su ostali? Moda su pobegli. Ili je ovo moda samoubilaki odred,
zaostao da brani neodbranjiv poloaj kako bi svojim komandirima obezbedili ansu
da se povuku. Jedan od mrtvih Britanaca bio je neobino visok ovek krupnih aka i
stopala. Grunvald odmah skide izme s njegovog lea.
- Moja veliina! - on e Valteru, kao da se pravda. Valter nije imao srca da ga
sprei: Grunvaldove izme bile su pune rupa.
On sede da povrati dah. Vraajui u glavi film o prvoj fazi napada, Valter nije
mogao da zamisli da je ona ikako mogla da proe bolje nego to jeste.

Sat vremena kasnije nemaki topovi ponovo utihnue. Valter pozva ljude i
nastavi dalje. Na pola putu uz jednu dugu kosinu, uo je glasove. Pokaza ljudima
rukom da se zaustave blizu njega. Ispred njega, neko ree na engleskom.
- Ne vidim ni jebeni prst pred okom.
Taj naglasak mu je bio odnekud poznat. Da nije australijski? Vie je zvuao kao
indijski. Drugi glas e istim naglaskom:
- Ako ne mogu da te vide, ne mogu ni da te upucaju!
Valter se istog trenutka vratio u 1914. godinu, u Ficovu veliku kuu na imanju u
Velsu. Tako su govorile njihove sluge. Taj ovek ispred njega, na ovoj razorenoj
livadi u Francuskoj, jeste Velanin.
Gore iznad njihovih glava, nebo kao da se malo razvedrilo.
III

V Narednik Bili Vilijams zurio je u maglu. Artiljerija je prestala da

gaa, sreom, ali to samo znai da Nemci dolaze. Sta sad da radi? Nije imao nikakva
nareenja. Njegov vod se nalazio na utvrenom mestu na jednoj uzviici negde iza
prve linije. Pri normalnom vremenu su sa svog poloaja imali sveobuhvatan pogled
na dugu, blago zatalasanu padinu koja se protezala sve do jedne gomile kamenja koja
je sigurno predstavljala ostatke zgrada seoskog domainstva. Jedan rov ih je
povezivao s drugim utvrenim poloajima, sada nevidljivim. Nareenja su obino
dolazila iz pozadine, ali ne i danas. Telefonske linije su bile u kvaru, verovatno
preseene bombardovanjem.
Ljudi su stajali ili sedeli u rovu. Izali su iz sklonita kada je granatiranje stalo.
Poljske kuhinje su ponekad slale kolica s velikim loncem vrueg aja du rova
sredinom jutra, ali danas nije bilo traga osveenju. Sledovanja hrane pojeli su za
doruak.
Bilijev vod je imao laki mitraljez luis amerike izrade. Stajao je na zadnjem
zidu rova iznad sklonita. Njime je rukovao devetnaestogodinji Dord Berou,
momak iz popravnog doma, dobar vojnik ije je obrazovanje bilo tako slabo da je
mislio da se poslednji ovek koji je izvrio invaziju na Englesku zvao Norman
Osvaja.* Dord je sedeo iza svog mitraljeza, zatien elinim titom od zalutalih
metaka, i puio lulu.
Imali su i minobaca stouks, korisno orue koje je ispaljivalo granatu prenika
sedam i po centimetara do daljine od ak sedamsto trideset metara. Kaplar Doni
Ponti, brat Doija Pontija koji je poginuo kod Some, postao je ubitano vet s njim.
Bili se pope do mitraljeza i stade kraj Dorda, ali nije mogao da vidi dalje.
Dord mu ree:
- Bili, da li druge zemlje imaju imperije kao mi?

- Jata - ree Bili. - Francuzi kontroliu najvei deo Severne Afrike, Holanani
junu Aziju, Nemci jugozapadnu Afriku...
- Oh - ree Dord, pomalo neveselo. - uo sam to, ali mislio sam da nije istina.
- Zato?
- Pa otkud njima pravo da vladaju drugim ljudima?
- Otkud nama pravo da vladamo Nigerijom i Jamajkom i Indijom?
- Mi imamo pravo jer smo Britanci.
Bili klimnu glavom. Dord Berou, koji oito nikad nije video atlas, oseao se
nadmonim u odnosu na Dekarta, Rembranta i Betovena. I nije bio redak sluaj. Svi
su oni godinama bili izloeni propagandi u koli, gde su im priali o svakoj moguoj
vojnoj pobedi Britanije, ne pominjui nijedan poraz. Uili su ih o demokratiji u
Londonu, ne o tiraniji u Kairu. Kad su uili o britanskoj pravdi, nije bilo ni rei o
bievanju u Australiji, gladovanju u Irskoj, ili masakru u Indiji. Uili su ih da katolici
spaljuju protestante na lomaama, i oni bi se okirali ako bi ikad saznali da su
protestanti radili isto katolicima kad god im se ukazala prilika. Malo njih je imalo oca
poput Bilijevog, da im kae da je svet koji im njihovi uitelji predstavljaju
izmiljotina.
Meutim, Bili danas nije imao vremena da poduava Dorda istini. Imao je
drugih briga. Nebo se malo razvedrilo i Biliju se uinilo da se magla moda razilazi;
onda se, odjednom, potpuno razila. Dord ree.
- Prokletstvo!
V
Deli sekunde kasnije Bili ugleda neto to ga je okiralo. etiristo metara dalje,
penjui se uz padinu k njemu, nalazilo se nekoliko stotina nemakih vojnika. Bili
uskoi u rov. Odreeni broj njegovih ljudi uoio je neprijatelja u isti mah, i njihovi
iznenaeni uzvici uzbunili su ostale.
Bili proviri kroz uzak otvor na elinoj ploi ugraenoj u grudobran. Nemci su
sporije reagovali, verovatno zato to su Britanci u svojim rovovima bili manje
primetni. Jedan ili dvojica njih su stali, ali veina je trala uzbrdo.
Minut kasnije celom duinom rova oglasi se puana paljba. Neki od Nemaca
padoe. Ostali se bacie na zemlju, traei zaklon u kraterima i iza nekoliko
zakrljalih bunova. Iznad Bilijeve glave zatekta mitraljez luis, stvarajui buku nalik
larmi fudbalskih navijaa. Minut kasnije Nemci poee da uzvraaju vatru. inilo se
da nemaju mitraljeze ili rovovske minobacae, kako je Bili sa zahvalnou primetio.
uo je vrisak
jednog od svojih ljudi: neki otrooki Nemac opazio je moda nekoga kako neoprezno
proviruje preko grudobrana ili, to je bilo jo izglednije, neki sreni strelac je pogodio
neku nesrenu britansku glavu.
Tomi Grifits se pojavi pored Bilija.

Sredili su Daja Pauela - ree on.

Ranili ga?
Ubili. Pogoen je u glavu.
- E, sranje - ree Bili. Gospoa Pauel bila je odlina pletilja koja je slala
pulovere svom sinu u Francusku. Kome e sada da plete?
- Uzeo sam njegovu kolekciju, bila mu je u depu - ree Tomi.
Daj je imao sveaj pornografskih estitki koje je bio kupio od nekog Francuza.
Na njima su bila punake devojke s gustim stidnim dlakama. Veina mukaraca u
bataljonu povremeno je pozajmljivala.
- Zato? - Bili e odsutno dok je posmatrao ta neprijatelj radi.
- Ne elim da ih poalju kui u Aberoven.
- A jes'.
V
- Sta da radim s njima?
- Jebiga, Tomi, pitaj me to kasnije, vai? Trenutno moram da brinem o nekoliko
stotina jebenih Nemaca.
- Izvini, Bili.
Koliko Nemaca ima dole? Teko je proceniti brojnost ljudi na bojitu, ali Bili je
mislio da je video najmanje dvesta, a verovatno ih je bilo jo koje nije mogao da vidi.
Pretpostavio je da se souava s bataljonom. Njegov vod od etrdeset ljudi bio je
beznadeno brojano nadjaan.
V
Sta da radi?
Nije video nijednog oficira ve due od dvadeset etiri sata. On je tu najstariji
po inu. On izdaje nareenja. Treba mu plan. Odavno vie nije besneo zbog
nesposobnosti svojih nadreenih. Sve je to bio sastavni deo klasnog sistema, koji je
nauio da prezire. Ali u retkim prilikama kada je teret komandovanja padao na njega,
nije uivao u tome. Upravo suprotno, oseao je teinu odgovornosti i strahovao je da
e moda doneti pogrenu odluku koja e njegove drugove kotati ivota.
Ako Nemci napadnu frontalno, njegov vod e biti pokojni. Neprijatelj, medutim,
ne zna koliko je on slab. Moe li da ih navede da pomisle kako ima vie ljudi? Palo
mu je na pamet da se povue. Vojnici, meutim, ne bi trebalo da bee im su
napadnuti. Ovo je defanzivni utvreni poloaj, i on bi trebalo da pokua da ga sauva.
Suprotstavie se neprijatelju, barem za sada.
Jednom kad je doneo tu odluku, ostale su dole same od sebe.
- Oini jo jednom po njima, Dorde! - doviknu on. Kad je mitraljez otvorio
vatru, on potra du rova. - Nastavite da pucate ravnomerno, momci - ree on.
- Nek pomisle da nas je na stotine ovde.

Ugledao je telo Daja Pauela na zemlji, s krvlju koja je ve poela da crni oko
rupe na njegovoj glavi. Daj je nosio jedan od majinih dempera ispod vojnike
bluze. Bila je to odurna smea stvar, ali verovatno ga je grejala.
- Poivaj u miru, mali - promrmlja Bili. Neto dalje u rovu pronaao je Donija
Pontija. - Oei minobacaem, Doni - ree on. - Nek kopilad leti u vazduh.
- Dabome - ree Doni. On namesti postolje minobacaa s dva nogara na
zemlju. - Koji je domet, etiristo pedeset metara?
Donijev partner bio je momak punakih obraza zvani Hjuit Salce. On skoi na
stepenik za paljbu i doviknu:
- Jes, etiristo pedeset do eststo metara. - Bili je i sam pogledao, ali Salce i
Doni su radili zajedno i ranije, pa je odluku prepustio njima.
- Onda dva prstena, na etrdeset pet stepeni - ree Doni.
Na raketne bombe mogla su se staviti dodatna punjenja propulzora u vidu
prstenova, kako bi im se poveao domet. Doni skoi na stepenik za paljbu da jo
jednom osmotri Nemce, pa popravi nian. Ostali vojnici u blizini dobrano se
odmakoe. Doni ubaci projektil u cev. Kada je udario u dno cevi, udarna igla je
upalila naboj i projektil je izleteo. Bomba je pala pre cilja i eksplodirala na nekoj
razdaljini od najbliih neprij atelj skih voj nika.
V
- Cetrdeset metara dalje i malo nadesno - doviknu Salce.
Doni popravi nian i ponovo opali. Druga bomba je sletela u krater u kojem su
se krili neki nemaki vojnici.
- To je to! - povika Salce.
Bili nije mogao da vidi da li su neprijateljski vojnici pogoeni, ali dejstvovanje
ih je primoravalo da dre glave pognutim.
- Daj im jo tuce takvih! - ree on.
Priao je iza lea Robinu Mortimeru, raalovanom oficiru, koji je stajao na
stepeniku za paljbu i pucao ujednaenim ritmom. Mortimer zastade da napuni puku i
susrete Bilijev pogled.
- Nabavi jo municije, Tafi - ree on. Kao i obino, ton mu je bio osoran ak i
kad je davao korisne savete. - Ne eli da ti svi ostanu bez municije u isto
vreme.
Bili klimnu glavom.
- Dobra ideja, hvala. - Skladite municije se nalazilo sto metara pozadi u jednom
rovu za snabdevanje. On izabra dva regruta koji jedva da su znali da pucaju
kako valja. - Denkinse i Nouzi, donesite jo municije, odmah.
Dvojica mladia pohitae. Bili proviri jo jednom kroz rupu na grudobranu. Dok
je to inio jedan od Nemaca ustade. Bili nasluti da se radi o njihovom komandiru koji

se sprema da naredi napad. Srce mu je silo u pete. Mora da su pogodili da im se

suprotstavlja tek nekoliko desetina ljudi i shvatili da mogu lako da ih savladaju.
Ali nije bio u pravu. Taj oficir pokaza nizbrdo, pa potra niz padinu. Njegovi
ljudi pooe za njim. Bilijev vod zagraja od radosti i zapuca na ljude u trku, oborivi
jo nekoliko njih pre nego to su im izali iz dometa. Nemci se dokopae unitenih
seoskih zgrada i naoe zaklon u kru. Bili nije mogao prestati da se ceri. Odbio je
silu deset puta brojniju od njegove! Treb a d a m e p roi z v e d u u p rok l e t o g
g e n e r a l a , pomisli on.
- Obustavi paljbu! - povika on. - Izvan dometa su nam. - Denkins i Nouzi se
pojavie, nosei sanduke s municijom. - Podelite to, momci - ree Bili. Moda se vrate.
Meutim, kad je ponovo osmotrio neprijateljski poloaj, video je da su Nemci
promenili plan. Podelili su se u dve grupe i udaljavali su se nalevo i nadesno od
ruevina. Dok je Bili posmatrao oni poee da obilaze njegov poloaj, drei se izvan
dometa.
- E, sranje - opsova on.
Ima da se uvuku izmeu njegovog poloaja i okolnih utvrenih taaka, i
napadnu ga s obe strane. Ili e moda da ga zaobiu i ostave svojoj zatitnici da ga
poisti. U svakom sluaju, ovaj poloaj e pasti.
- Skidaj mitraljez, Dorde - ree Bili. - A ti, Doni, rasklapaj minobaca.
Kupite svoje stvari i spremite se za pokret, ljudi. Povlaimo se.
Oni obesie puke i rance na ramena, pourie do najblieg rova za prolaz do
narednog i dadoe se u trk.
Bili proviri u sklonite da se uveri da niko nije ostao unutra. Izvue iglu iz
bombe i ubaci je unutra, kako eventualne zalihe ostavljene unutra ne bi pale u posed
Nemcima.
Zatim poe za svojim ljudima.

Na kraju popodneva Valter i njegov bataljon zaposeli su jednu zadnju liniju

britanskih rovova.
Bio je umoran, ali oseao se pobedniki. Njegov bataljon je imao nekoliko
estokih okraja ali nije se uputao u duge bitke. Taktika jurinika se pokazala jo
boljom nego to se oekivalo, zahvaljujui magli. Poistili su uporita slabijeg
otpora, zaobili ona jaka, i zauzeli veliki deo teritorije.
Valter je pronaao jedno sklonite u zemlji i uao u njega. Nekoliko njegovih
ljudi polo je za njim. Mesto je izgledalo sreeno, kao da su Britanci u njemu iveli

mesecima: na zidovima su bile okaene slike iz asopisa, jedna pisaa maina stajala
je na prevrnutom sanduku, pribor za jelo je virio iz starih limenih kutija od kolaa, a
ak je i jedna gomila sanduka bila zastrta ebetom koje je sluilo kao stolnjak. Valter
je naslutio da je to sklonite bilo glavni tab nekog bataljona.
Njegovi ljudi su odmah pronali hranu. Bilo je tu krekera, dema, sira i unke.
Nije mogao da ih sprei da jedu, ali jeste im zabranio da otvaraju flae viskija.
Odvalili su vrata jednog ormaria i pronali teglu s kafom, i jedan vojnik je zaloio
malu vatru ispred sklonita i skuvao je. Dao je Valteru jednu olju, dodajui
zaslaenog mleka iz jedne konzerve.
V
Imala
je boanstven ukus. Narednik Svab ree:
V
- Citao sam u novinama da Britanci oskudevaju u hrani, kao i mi. - On podie
teglu s demom iz koje je jeo kaikom. - Ba oskudevaju!
Valter se pitao koliko e im drugo trebati da shvate to. Dugo je slutio da su
nemake vlasti preuveliavale uticaj podmornikog ratovanja na snabdevanje
Saveznika. Sada je znao istinu, kao i njegovi ljudi. U Britaniji hrana jeste bila
racionisana, ali Britanci nisu izgledali previe izgladnelo. Nemci jesu.
Pronaao je jednu mapu koju je neprijatelj u povlaenju neoprezno ostavio za
sobom. Poredei je sa sopstvenom, shvatio je da se ne nalazi daleko od kanala
Kroza. To je znailo da su za samo jedan dan Nemci povratili celu teritoriju ije su
osvajanje Saveznici onako krvavo platili borei se pet meseci kod Some dve godine
ranije.
Pobeda je Nemcima zaista bila nadomak ruke.
Valter sede za britansku pisau mainu i poe da sastavlja izvetaj.

TRiDesero poGLAVLje
Kraj marta i april 1918.
Fic je organizovao kunu zabavu u Taj gvinu za uskrnji vikend. Imao je
skriveni motiv za to. Ljudi koje je pozvao na zabavu otro su se protivili novom
reimu
u Rusiji, koliko i on.
V
Njegov najuticajniji gost bio je Vinston Ceril.
Vinston je bio lan Liberalne partije, i moglo se oekivati da e saoseati s
revolucionarima: meutim, on je takoe bio unuk jednog vojvode, i imao je
autoritarnu crtu. Fic ga je dugo smatrao izdajicom sopstvene klase, ali sada je bio
rad da mu oprosti zbog njegove strastvene mrnje prema boljevicima.
Vinston je stigao u Taj gvin na Veliki petak. Fic je poslao rols-rojs na stanicu u
Aberoven da ga doeka. Uetao je poskakujui u salon, niska, mrava figura rie
kose i rumenog tena. izme su mu bile mokre od kie. Na sebi je imao savreno
skrojeno odelo od tvida boje ita i plavu leptir- manu nijanse njegovih oiju. Bile su
mu etrdeset tri godine, ali jo je delovao pomalo deaki dok je klimao glavom u
znak pozdrava i rukovao se s gostima koje nije poznavao. Razgledajui drvene
panele na zidovima, arene tapete, kamin od klesanog kamena i nametaj od tamne
hrastovine, on ree:
- Kua ti je nametena kao Vestminsterska palata, Fice!
Imao je razloga da bude razdragan. Ponovo je bio izabran u vladu. Lojd
Dord ga je imenovao za ministra za municiju. Bilo je mnogo prie oko toga zato
je premijer Lojd vratio tako problematinog i nepredvidivog kolegu, i veina se
usaglasila
s miljenjem da je vie voleo
V
da ima Cerila na svojoj strani, tako da napada druge.
- Vai rudari podravaju boljevike - ree Vinston, napola zabavljen, napola
zgaen, dok je sedao i pruao noge ka razgoreloj vatri u kaminu. - Na polovini
kua pokraj kojih sam proao vijorile su se crvene zastave.
- Nemaju oni pojma za ta navijaju
Fic e prezrivo. Ispod tog prezira, meutim, krila se jaka strepnja. Vinston
prihvati olju aja koju mu je Mod pruila i uze kolai s puterom s posluavnika
koji mu je prineo jedan sluga.
- Pretrpeli ste line gubitke, kako sam shvatio.
- Seljaci su ubili mog uraka, kneza Andreja, i njegovu enu.
- Vrlo mi je ao.
- Igrom sluaja, Bea i ja smo bili tamo u tom trenutku i jedva smo izvukli ivu
glavu.

- uo sam!
- Seljani su prisvojili njegovu zemlju - izuzetno veliko imanje koje po pravu
naslea pripada mom sinu, a novi reim je podrao tu krau.
- Bojim se da jeste. Prva stvar koju je Lenjin uinio bila je da donese Dekret o
zemlji.
Mod ree:
- Ako emo pravo, Lenjin je takoe objavio da e njihovi radnici imati
osmoasovno radno vreme, a da e sva njihova deca imati besplatno
kolovanje.
Fic se iznervirao. Mod nema takta. Ovo nije trenutak da se brani Lenjin.
Vinston joj je, meutim, bio dorastao.
- Doneo je i Dekret o tampi koji zabranjuje rad novinama koje su protiv vlade uzvrati on. - Toliko o socijalistikoj slobodi.
- Nasledno pravo mog sina nije jedini, ak ni glavni razlog moje zabrinutosti ree Fic. - Ako se boljevici izvuku s onim to su uinili u Rusiji, koja zemlja
je sledea na redu? Velki rudari ve veruju da ugalj koji se nalazi duboko pod
zemljom ne pripada zaista onome ko poseduje zemlju na povrini. U bilo kom
pabu u Velsu subotom uvee moete uti kako pevaju T h e R e d F l a g .
- Boljeviki reim treba sasei u korenu - ree Vinston. Izgledao je zamiljeno.
- Sasei u korenu - ponovi on, zadovoljan tim izrazom.
Fic je kontrolisao svoje nestrpljenje. Vinston je ponekad zamiljao da je
izmislio politiku, dok je samo upotrebio ovetalu frazu.
- Ali mi ne radimo nita! - Fic e oajno.
Gong je oglasio da je vreme da se svi presvuku za veeru. Fic nije nastavio taj
razgovor: ima ceo vikend na raspolaganju da iznese svoje vienje.
Na putu ka sobi shvatio je da, suprotno obiaju, Deka nisu doveli dole u salon
u vreme ajanke. Pre nego to se presvukao spustio se dugim hodnikom do dejeg
krila. Deku je sada bilo tri godine i tri meseca, vie nije bio beba niti detence, ve
deak plave kose i oiju poput Beinih, koji je prohodao i progovorio. Sedeo je blizu
vatre, umotan u ebe, a mlada i lepa dadilja Douns mu je itala. Pravni naslednik
nekoliko hiljada jutara ruske obradive zemlje sisao je palac. Nije skoio i potrao
Ficu u naruje kao obino.
V
- Sta nije u redu s njim? - upita Fic.
- Mui ga stomai, milorde.
Dadilja Douns je Fica pomalo podseala na Etel Vilijams, ali nije bila bistra
kao ona.
V
- Pokuaj da bude malo preciznija - Fic e nestrpljivo. - Sta nije u redu s
njegovim stomakom?

- Ima proliv.
- Kako je kog avola uspeo da ga dobije?
- Ne znam. Toalet u vozu nije bio ba najistiji...
To je Fica inilo krivcem, jer je dovukao svoju porodicu u Vels zbog ove
privatne zabave. On se suzdra da ne opsuje.
- Jesi li zvala lekara?
- Doktor Mortimer je krenuo ovamo.
Fic je rekao sebi da ne brine. Deca esto boluju od manjih boljki. Koliko puta
je njega zaboleo stomak dok je bio dete? Pa ipak, deca ponekad umiru od
gastroenteritisa. On kleknu ispred kaua, sputajui se na sinovljevu visinu.
- Kako je moj mali vojnik?
Dekov ton je bio letargian.
- Imam sraku.
Mora da je taj vulgarni izraz uo od slugu, zaista, u nainu na koji je izgovorio
tu re oseao se nagovetaj velkog pevljivog naglaska. Fic je, meutim, odluio da
sada ne pravi problem oko toga.
- Lekar e brzo stii - ree on. - On e ti pomoi da ozdravi.
- Neu da se kupam.
- Moda bi veeras mogao da preskoi kupanje. - Fic ustade.
- Poalji nekog po mene kad lekar doe - ree on dadilji. - Voleo bih da popriam s njim.
- U redu, milorde.
Izaao je iz deje sobe i otiao do svojih odaja. Sluga mu je bio pripremio
veernje odelo, s dijamantskom dugmadi na koulji i odgovarajuom dugmadi za
manetne na rukavima, istom platnenom maramicom u depu sakoa, i svilenim
arapama u crnim konim cipelama.
Pre nego to se presvukao otiao je do Beine sobe.
Bila je u osmom mesecu trudnoe. Nije je bio video u tom stanju dok je bila
trudna s Dekom. Otiao je u Francusku u avgustu 1914, kad je ona bila tek u
etvrtom ili petom mesecu, i vratio se tek nakon to se Deko rodio. Nikad ranije nije
bio svedok tom spektakularnom nadimanju, niti zapanjujuoj mogunosti tela da se
promeni i rastegne.
Ona je sedela za svojim stoiem za minkanje ali nije gledala u ogledalo. Bila
je zavaljena unazad, rairenih nogu, aka na isturenom stomaku. Oi su joj bile
sklopljene i bila je bleda.
- Nikako ne mogu da naem udoban poloaj - poali se. - Boli me kad stojim,
sedim, leim, sve me boli.
- Trebalo bi da proeta do deje sobe da pogleda Deka.

- Hou, im budem smogla snage! - brecnu se ona. - Nije trebalo da dolazim

ovamo na selo. Smeno je da izigravam domaicu zabave u ovom stanju.
Fic je znao da je u pravu.
- Ali treba nam podrka ovih ljudi ako mislimo da uinimo neto s boljevicima.
- Je 1' Deka jo mui stomak?
- Da. Lekar stie.
- Bolje da ga poalje do mene kad ve dolazi, mada ne oekujem da e seoski
lekar znati bogzna ta.
- Rei u slugama. Pretpostavljam da nee silaziti na veeru.
- Kako mogu, kad se ovako oseam?
- Samo sam pitao. - Mod moe da sedi u elu stola.
Fic se vrati u svoju sobu. Neki mukarci su prestali da nose frak s belom
kouljom i belom manom, i poeli da nose kratke sakoe s belom kouljom i crnom
manom, pravdajui se ratom. Fic nije uviao vezu izmeu te dve stvari. Zato bi rat
obavezivao ljude da se oblae neformalno?
Presvukao se u veernju toaletu i siao u prizemlje.
II

Posle veere, dok su gosti pili kafu u dnevnoj sobi, Vinston e provokativno:
- Dakle, ledi Mod, vi ene napokon imate pravo glasa.
- Neke od nas imaju - ree ona.
Fic je znao da je ona razoarana time to je novi zakon davao pravo glasa samo
enama starijim od trideset godina koje su bile kuevlasnice ili ene kuevlasnika.
Fic je bio ljut to je taj predlog uopte bio usvojen. eril nastavi nestano:
- Za to delom imate da zahvalite ovde prisutnom lordu Kerzonu, koji je na opte
iznenaenje ostao uzdran kada je predlog bio stavljen na glasanje u Domu
lordova.
Erl Kerzon je bio briljantan ovek iju je ukoenost i nadmenost jo
pogoravao metalni korset koji je nosio kao potporu za lea. Postojala je jedna
podrugljiva rima o njemu:
uvaj se Dorda Natanijela Kerzona
jer on je najsuperiornija persona
Bio je vicekralj Indije i sada je vodio glavnu re u Domu lordova i bio jedan od pet
lanova Ratnog kabineta. Takoe je bio predsednik Udruenja za borbu protiv
enskog prava glasa, tako da je njegova uzdranost zaprepastila politiki svet i
duboko razoarala protivnike enskog prava glasa, meu kojima je bio i Fic.
- Taj predlog je potekao iz Doma komuna - ree Kerzon.
- Oseao sam da ne moemo da se suprotstavljamo volji narodnih poslanika.

Fica je to jo uvek nerviralo.

- Ali Dom lordova postoji da bi preispitivao odluke Doma komuna, i da bi
ispravljao njihove greke. Ovo je sigurno bio takav sluaj!
- Da smo odbili predlog, mislim da bi se lanovi Doma komuna samo uvredili i
vratili nam taj predlog ponovo na glasanje.
Fic slegnu ramenima.
- Nailazili smo na takva sporna pitanja i ranije.
-Ali ovoga puta je u vreme glasanja zasedao Brajsov komitet. Naalost.
- Oh! - Fic se nije toga setio. Brajsov komitet je raspravljao o reformi Doma
lordova. - Znai, o tome se radi?
- Trebalo je da uskoro podnesu izvetaj. Ne moemo da priutimo sebi otvorenu
bitku s Domom komuna pre toga.
- Ne moemo. - Fic je morao da se sloi, preko volje. Ako Dom lordova
ozbiljno pokua da se suprotstavi Domu komuna, Brajs bi mogao predloiti da
se gornjem domu smanje ovlaenja. - Mogli smo da izgubimo sav svoj uticaj
- zauvek.
- Upravo ta raunica me je navela da se uzdrim.
Ficu se politika ponekad inila depresivnom. Pil, batler, donese olju kafe
Kerzonu, i promrmlja Ficu:
- Doktor Mortimer je u malom kabinetu, milorde, eka vas.
Fic se brinuo zbog Dekove trbobolje, i bee mu drago da uje to.
- Bolje da odem da ga vidim - ree Fic.
On se izvini sagovorniku i izae.
U malom kabinetu su stajali komadi nametaja koji se nisu uklapali
u ostale prostorije u kui: neudobna izrezbarena drvena stolica u gotskom stilu,
kotski pejza koji se nikome nije sviao i glava tigra kojeg je Ficov deda ubio u
Indiji. Mortimer je bio struan mesni lekar, koji se drao previe nadmeno, kao da
misli da ga njegovo zvanje na neki nain ini jednakim jednom erlu. Meutim,
barem je bio ljubazan.
- Dobro vee, milorde - ree on. - Va sin ima blagu infekciju eluca, koja
najverovatnije nee ostaviti nikakve posledice.
- Najverovatnije?
- Namerno sam se tako izrazio. - U Motimerovom govoru oseao se velki
naglasak, koji je postao blai usled kolovanja. - Mi naunici uvek imamo
posla s verovatnoom, ne sa izvesnou. Uvek kaem rudarima da u rudnik
silaze znajui da verovatno nee doi do eksplozije.
- Hmm. - To nije bogzna kako uteilo Fica. - Jeste li pregledali kneginju?

- Jesam. Ni ona nije ozbiljno bolesna. U stvari, ona nije nimalo bolesna, ve se
poraa.
Fic poskoi.
- Molim?
- Mislila je da je u osmom mesecu trudnoe, ali pogreila je u raunu. U
devetom je mesecu, i uz malo sree nee jo mnogo sati provesti u drugom
stanju.
- Ko je s njom?
- Njene sluge joj pomau oko svega. Poslao sam po jednu dobru babicu, a i ja u
lino prisustvovati poroaju ako vi tako elite.
- Ja sam kriv - Fic e ogoreno. - Nije trebalo da je ubedim da ode iz Londona.
- Savreno zdrave bebe radaju se van Londona svakog dana.
Fic je imao oseaj da mu se lekar ruga, ali ignorisao je to.
- ta ako neto loe krene?
- Poznata mi je reputacija vaeg londonskog lekara, profesora Ratbona. On je,
naravno, lekar velikog ugleda, ali mislim da mogu slobodno da tvrdim kako
sam doneo na svet vie beba nego on.
- Beba rudara.
- Istina, veina tih beba bila je iz rudarskih porodica; u trenutku roenja,
meutim, izmeu njih i malih aristokrata nema nikakve vidljive razlike.
On se stvarno ruga Ficu.
- Ne svia mi se vaa drskost.
Mortimer nije bio zaplaen.
- Ni meni vaa - ree on. - Stavili ste mi do znanja, bez trunke ljubaznosti, da
me smatrate nepodobnim da leim vau porodicu. Rado u otii. - On podie
svoju torbu s priborom.
Fic uzdahnu. Ova arka je budalasta. Ljut je na boljevike, ne na uvredljivog
Velanina iz srednje klase.
- Ne budalite, ovee.
- Trudim se. - Mortimer prie vratima.
- Zar vam dobrobit pacijenata nije na prvom mestu?
Mortimer stade.
- Boe, ba ste prokleto drski, Ficherberte.
Retko ko je ikad priao tako s Ficom. Ali on se suzdra da ne uzvrati istom
merom. Moda e mu trebati sati da pronae drugog lekara. Bea mu nikad ne bi
oprostila ako bi dozvolio da Mortimer ode ljut.
- Zaboraviu ta ste rekli - ree Fic. - U stvari, zaboraviu ceo ovaj razgovor,
ako i vi uinite isto.

- Pretpostavljam da je to neto najblie izvinjenju to u dobiti.

Jeste bilo, ali Fic ne ree nita.
- Vratiu se gore - ree lekar.
III

Kneginja Bea se nije porodila tiho. Njena vriska se mogla uti u celom
glavnom krilu kue, gde se nalazila njena soba. Mod je svirala klavir vrlo glasno, da
zabavi goste i prikrije vritanje, ali jedna regtajm melodija prilino je nalik drugoj, i
odustala je posle dvadeset minuta. Neki gosti su otili u krevet, ali po izbijanju
ponoi veina mukaraca se okupila u sali za bilijar. Pil je sluio konjak.
Fic dade Vinstonu jednu kubansku cigaru el rej del mundo. Dok ju je Vinston
pripaljivao, Fic ree:
- Vlada mora da uini neto u pogledu boljevika.
Vinston se brzo osvrnu po prostoriji, kao da hoe da se uveri da se svim
prisutnima moe potpuno verovati. Zatim se zavali u fotelju i ree:
- Ovako stoje stvari. Severna britanska flota ve je u ruskim vodama kod
Murmanska. U teoriji, njihov zadatak je da se postaraju da ruski brodovi tamo
ne padnu u ruke Nemcima. Takoe, imamo jednu malu misiju u Arhangelsku.
Zalaem se za to da se trupe iskrcaju u Murmansku. Na due staze, tu bi
moglo da bude jezgro antirevolucionarnih snaga u severnoj Rusiji.
- To nije dovoljno - ree Fic.
- Slaem se. Voleo bih da poaljemo vojsku u Baku, grad i luku na obali
Kaspijskog mora, da se postara da Nemci, ili pak Turci, ne preuzmu kontrolu
nad ogromnim naftnim poljima tamo, zatim do Crnog mora, gde se ve nalazi
zametak antiboljevikog pokreta otpora u Ukrajini. I na kraju u Sibir, gde
imamo na hiljade tona zaliha u Vladivostoku, vrednih moda milijardu funti,
ija je svrha bila da poslue Rusima dok smo bili saveznici. Imamo pravo da
poaljemo vojsku tamo da zatitimo svoju imovinu.
Fic ree napola sumnjiavo, napola u nadi:
- Hoe li Lojd Dord biti voljan da uini ita od toga?
- Ne javno - ree Vinston. - Problem su te crvene zastave koje se vijore s
rudarskih kua. Ruski narod i njihova revolucija imaju jaku podrku u naoj
zemlji. Razumem i zato, koliko god da mi se gade Lenjin i njegovi. Uz sve
duno potovanje prema porodici kneginje Bee, on podie pogled ka tavanici
dok je novi vrisak poinjao da odzvanja kuom - ne moe se porei da je ruska
vladajua klasa sporo reagovala u reavanju problema nezadovoljstva svog
naroda.

Vinston gaji udnu meavinu linih uverenja, pomisli Fic: aristokrata i

narodski ovek, briljantan rukovodilac koji ne moe a da ne gura nos u posao drugih
ljudi, armer koga veina njegovih kolega politiara ne voli. Fic ree:
- Ruski revolucionari su lopovi i ubice.
- Istina. Ali moramo da ivimo s injenicom da ih ne vide svi u tom svetlu. Zato
na premijer ne moe otvoreno da se protivi revoluciji.
- Nema previe svrhe da joj se protivi u sebi - Fic e nestrpljivo.
- Poneto moe da se uradi a da on za to ne zna, zvanino.
- Jasno mi je. - Fic nije znao znai li to mnogo.
Mod ue u sobu. Mukarci ustadoe, pomalo prepadnuti. U privatnim kuama
na selu ene nisu imale obiaj da ulaze u salu za bilijar. Mod je ignorisala pravila
koja joj nisu odgovarala. Prila je Ficu i poljubila ga u obraz.
V
- Cestitam, dragi Fice - ree ona. - Dobio si jo jednog sina.
Mukarci poee da kliu i tapu, i okupie se oko Fica, tapui ga po
leima i rukujui se s njim.
- Je li mi ena dobro? - upita on Mod.
- Iscpljena ali ponosna.
- Hvala bogu.
- Doktor Mortimer je otiao, ali babica kae da sad moe da ode da vidi bebu.
Fic prie vratima. Vinston ree:
- Idem ja s vama.
Dok su izlazili iz sobe, Fic u Mod kako kae:
- Sipaj mi malo brendija, Pile.
Vinston e tiho:
- Bili ste u Rusiji, naravno.
Oni poee da se penju uza stepenice.
- Da, nekoliko puta.
-I govorite ruski.
Fic se zapita kuda ovo vodi.
- Pomalo - ree on. - Nita preterano, ali mogu da se sporazumem.
- Jeste li upoznali oveka po imenu Mensfild Smit-Kamings?
- Igrom sluaja, jesam. On vodi... - Fic je oklevao da naglas pomene Tajnu
obavetajnu slubu. - On vodi jedno posebno odeljenje. Sastavio sam dva
izvetaja za njega.
- E odlino. Kad se budete vratili u grad, mogli biste da popriate s njim.
Ovo je ve bilo zanimljivo.
- Videu se s njim im budem mogao, naravno - ree Fic, trudei se da ne
pokae koliko se uzbudio.

- Traiu od njega da vam se javi. Moda e imati novu misiju za vas. Bili su na
vratima Beine sobe. Iznutra je dopirao prepoznatljiv pla
novoroeneta. Fic se postideo kad je osetio kako mu suze naviru na oi.
- Bolje da uem - ree on. - Laku no.
V
- Cestitam, i laka vam no.
IV
Nazvali su ga Endru Aleksander Marej Ficherbert. Bio je malo gepe s
pramenom kose crne poput Ficove. Odneli su ga u London umotanog u ebe,
putujui u rols-rojsu s jo dvoja kola koja su ih pratila
V
za sluaj da se njihova pokvare. Zaustavili su se da dorukuju u Cepstou i da ruaju u
Oksfordu, i stigli u svoju kuu u Mejferu na vreme za veeru.
Nekoliko dana kasnije, sveeg aprilskog popodneva, Fic je hodao du obale i
posmatrao mutne vode reke Temze, idui na sastanak s Mensfildom SmitKamingsom.
Tajna sluba je sada bila previe velika da stane u onaj mali stan u
V
Viktoriji. Covek s nadimkom ,,K" preselio je svoju sve veu organizaciju u raskonu
viktorijansku zgradu zvanu Vajthol kort, pored reke s pogledom na Big Ben. Privatan
lift je odveo Fica do poslednjeg sprata, gde je ef tajne slube imao dva apartmana
povezana preko krova.
- Posmatramo Lenjina ve godinama - ree K. - Ako ne uspemo da ga zbacimo s
vlasti, on e biti jedan od najgorih tirana koje je svet ikad video.
- Verujem vam. - Ficu je laknulo to K. deli njegovo miljenje o boljevicima. Ali ta mi moemo da uinimo?
- Hajde da popriamo o tome ta biste mogli da uinite.
K. uze sa stola jedan elini estar poput onog koji se koristio za merenje
razdaljina na mapi. Toboe odsutno, on zabode vrh estara u svoju levu nogu. Fic je
uspeo da zaustavi uzvik zaprepaenja koji mu je ve bio na usnama. Ovo je test,
naravno. Setio se da K. ima drvenu nogu, jer je svoju izgubio u saobraajnoj nesrei.
On se nasmei:
- Dobar trik - ree on. - Umalo da nasednem.
K. pusti estar i zagleda se otro u Fica kroz svoj monokl.
- U Sibiru postoji jedan kozaki voa, ataman, koji je zbacio mesni boljeviki
reim - ree on. - Moram da znam vredi li ga podrati.
Fic se prepade.
- Otvoreno?

- Naravno da ne. Ali imam ja tajne izvore finansiranja. Ako uspemo da odrimo
seme kontrarevolucionarne vlasti na istoku, bilo bi to vredno troka od,
recimo, deset hiljada funti meseno.
- Ime?
- Kapetan Semenov. Dvadeset osam godina star. Baza mu je u Manuliju, kroz
koji prolazi Kineska istona eleznica, u blizini mesta gde se ukrta s
Transsibirskom eleznicom.
- Znai, taj kapetan Semenov kontrolie jednu elezniku prugu, a mogao bi i
drugu.
- Ba tako. I mrzi boljevike.
- Znai, moramo da saznamo neto vie o njemu.
-1 tu nastupate vi.
Fic je bio oduevljen to mu se ukazala prilika da pomogne u zbacivanju
Lenjina. Mnotvo pitanja mu se vrzmalo po glavi: kako da nae Semenova? Taj
ovek je Kozak, a oni su poznati po tome to prvo pucaju a onda postavljaju pitanja:
hoe li on hteti da pria s Ficom, ili e ga ubiti? Semenov e, naravno, tvrditi da
moe da porazi boljevike, a hoe li Fic uspeti da proceni realno stanje stvari?
Postoji li neki nain da bude siguran da e se britanski novac troiti za pravu stvar?
Pitanje koje je postavio glasilo je:
- Jesam li ja pravi ovek za taj zadatak? Oprostite mi, ali ja sam poznata linost,
teko da sam anoniman ak i u Rusiji...
- Iskreno, nije ba da imamo veliki izbor. Treba nam neko visokog ranga za
sluaj da budete primorani da pregovarate sa Semenovim. A nemamo mnogo
ljudi dostojnih poverenja koji znaju ruski. Verujte mi, vi ste najbolje to
imamo.
- Jasno mi je.
- Bie to opasan poduhvat, naravno.
Fic se priseti gomile seljaka koji batinaju Andreja na smrt. To bi moglo i njemu
da se desi. On potisnu drhtaj straha.
- Svestan sam opasnosti - ree mirnim glasom.
- Dakle, recite mi: hoete li poi u Vladivostok?
- Naravno - ree Fic.
TRIDESETPRVO POGLAVLJE
Maj - septembar 1914.
Gas Djuar nije najbolje podnosio vojnikovanje. Imao je visoku i nezgrapnu
figuru, i imao je potekoa s mariranjem, salutiranjem i vojnikim korakom. to se
tie fizike aktivnosti, nije radio vebe jo od kolskih dana. Njegovi prijatelji, koji

su znali da voli da ima cvee na trpezarijskom stolu i pamunu posteljinu na krevetu,

oseali su da e
V
vojska za njega biti straan ok. Cak Dikson, koji je zajedno s njim proao obuku za
oficire, rekao je:
- Gase, ti kod kue sebi ak ni kadu ne puni.
Ali Gas je preiveo. S jedanaest godina su ga bili poslali u internat, tako da za
njega nije bilo nita novo da ga mutraju siledije i nareuju mu glupi
pretpostavljeni. Bio je izloen izvesnom podsmehu zbog svog bogatog porekla i
lepih manira, ali strpljivo se nosio s tim.
V
U trenucima akcije, kako je Cak iznenadeno prokomentarisao jednom
prilikom, Gasa je krasila nekakva elegancija pokreta koju je nekada ispoljavao samo
na teniskom terenu.
- Izgleda kao prokleta irafa - ree Cak - ali i tri kao irafa.
Gas je takoe bio dobar u boksu, zbog irokog raspona ruku, iako mu je njegov
instruktor, inae narednik, sa aljenjem rekao da mu nedostaje instinkt pravog
boksera. Naalost, ispostavilo se da je oajan strelac. eleo je da se dobro pokae u
vojsci, delimino stoga to su ljudi mislili da on to nee moi da podnese. Morao je
da dokae njima, a i sebi, da nije mlakonja. Ali imao je jo jedan razlog.
Verovao je u ono za ta se borio.
Predsednik Vilson je odrao govor, obraajui se Kongresu i Senatu, koji je
odjeknuo irom sveta poput ratne trube. Pozvao je, ni manje ni vie, na stvaranje
novog svetskog poretka.
- Mora se formirati jedan globalni savez naroda, i to po odreenim pravilima, s
ciljem da se prue uzajamne garancije politike nezavisnosti i teritorijalnog
integriteta, kako velikim tako i malim dravama.
Liga naroda bila je san Vudroa Vilsona, Gasa i mnogih drugih, ukljuujui,
prilino neoekivano, i ser Edvarda Greja, od koga je ta ideja i potekla u vreme kad
je bio britanski ministar spoljnih poslova.
Vilson je izneo svoj program u etrnaest taaka. Govorio je o smanjenju
naoruanja, pravu kolonijalnih naroda da uestvuju u donoenju odluka o svojoj
budunosti i slobodi balkanskih zemalja, Poljske i naroda pod vlau Osmanlijskog
carstva. Taj govor je postao poznat kao Vilsonovih Cetrnaest taaka. Gas je zavideo
ljudima koji su pomogli predsedniku da ga napie. U starim danima i on bi u tome
uestvovao.
- Jedan oigledan princip proima ceo taj program - rekao je Vilson. - To je
princip pravde za sve narode i narodnosti i njihovog prava da ive kao jednaki,
i u slobodi i miru jedni s drugima, bilo da su slabi ili jaki. - Gasu su pole suze

na oi kad je proitao te rei. - Narod Sjedinjenih Drava ne bi mogao da sledi

nijedan drugi princip - rekao je Vilson.
Mogu li narodi zaista da ree svoje nesuglasice bez rata? Paradoksalno, to je
neto za ta se vredi boriti.
V
Gas i Cak i njihov mitraljeski bataljon putovali su od Hobokena u Nju Derziju
na Korini, nekad luksuznom prekookeanskom brodu za prevoz turista, sada
pretvorenom u brod za transport trupa. Put je trajao dve nedelje. Kao potporunici,
njih dvojica su delili jednu kabinu na gornjoj palubi. Iako su se nekad nadmetali za
panju Olge Vjalove, u meuvremenu su postali prijatelji.
Taj brod je bio deo konvoja koji su pratili bojni brodovi, a putovanje je prolo
mirno, osim to je nekoliko ljudi umrlo od takozvane panske groznice, nove bolesti
koja je harala svetom. Hrana je bila loa: ljudi su priali da su Nemci odustali od
podmornikog ratovanja i da su sada hteli da dou do pobede trujui ih.
Korina je ekala dan i po usidrena kod Bresta, na severoza-padnom picu
Francuske. Iskrcali su se na pristanite koje je vrvelo od ljudi, vozila i zaliha, buno
od brundanja motora i nareenja koja su izvikivali nestrpljivi oficiri mimoilazei se
sa znojavim lukim radnicima. Gas je pogreio upitavi jednog narednika na
pristanitu emu toliki zastoj.
- Zastoj, gospodine? - ree on, uspevi da izgovori re gospodin" tako da zvui
kao uvreda. - Jue smo iskrcali pet hiljada ljudi, zajedno s njihovim vozilima,
orujem, atorima i poljskim kuhinjama i prebacili ih do eleznikog i
kopnenog transporta. Danas emo iskrcati jo pet hiljada, kao i sutra. Nema
zastoja, gospodine. Ovo je jebeno brzo.
Cak se isceri, a Gas promrmlja.
- U redu, nastavite.
Poslove lukih radnika i istovara obavljali su tamnoputi vojnici. Kad god su
crni i beli vojnici morali da borave u istim prostorijama bilo je nevolja, koje su
obino izazivali regruti s Juga Sjedinjenih Drava, tako da je vojska popustila.
Umesto da mea rase na frontu, vojska je

tamnoputim vojnicima davala da rade teke poslove u pozadini. Gas je znao da

su se crni vojnici ogoreno bunili zbog toga: eleli su da se bore za svoju zemlju kao
i svi ostali.
Najvei deo puka otiao je iz Bresta vozom. Nisu ih ukrcali
u putnike vagone, ve u stone. Gas je zabavljao ljude prevodei natpise na
vagonima.
- Za etrdeset ljudi ili osam konja.
Meutim, mitraljeski bataljon je imao sopstvena vozila, pa su se Gas
V
i Cak odvezli do svog kampa juno od Pariza. U Sjedinjenim Dravama su vebali
rovovsko ratovanje s drvenim pukama, ali sada su imali pravo oruje i municiju.
Gas i Cak su kao oficiri dobili po jedan poluautomatski kolt M1911, s okvirom od
sedam metaka koji je stajao u drku pitolja. Pre odlaska iz Sjedinjenih Drava
odrekli su se svojih eira irokog oboda nalik konjikim i zamenili ih praktinijim i
prepoznatljivim uzdunim kapama. Takoe su imali plitke eline lemove kao
Britanci.
Francuski instruktori u plavim uniformama uili su ih kako da se bore uz
podrku teke artiljerije, vetina koja vojsci Sjedinjenih Drava ranije nije bila
potrebna. Gas je govorio francuski, pa je neizbeno postavljen za oficira za vezu.
Odnosi izmeu dve nacije bili su dobri, mada su se Francuzi poalili da je cena
brendija porasla im su Ameri stigli.
Nemaka ofanziva uspeno je nastavljena tokom aprila. Ludendorf je tako brzo
napredovao u Flandriji da je general Hejg izjavio da su Britanci saterani uza zid,
fraza koja je dobro protresla Amerikance.
V
Gas nije urio da stupi u akciju, ali Cak je postao nestrpljiv u kampu
V
za obuku. Zeleo je da zna zato se igraju rata kad treba da vode pravi rat? Najblii
deo nemakog fronta nalazio se kod grada Remsa u
V
Sampanji, severoistono od Pariza; Gasov komandujui oficir, pukovnik Vagner,
rekao mu je, meutim, da je saveznika obavetajna sluba sigurna da u tom sektoru
nee biti nemake ofanzive.
U tom predvianju, meutim, saveznika obavetajna sluba se gadno
prevarila.
II

Valter se veselio. Gubici su bili veliki, ali Ludendorfova strategija je davala

rezultate. Nemci su napadali na mestima gde je neprijatelj bio slab, kreui se brzo,
ostavljajui jake take svojoj zatitnici, koja se njima naknadno bavila. Uprkos
nekim mudrim odbrambenim manevrima generala Foa, novog vrhovnog

~ 661 ~

komandanta saveznikih snaga, Nemci su osvajali teritoriju bre nego u bilo kom
trenutku od 1914. godine.
Najvei problem je bio taj to bi njihovo napredovanje stalo svaki put kad
naiu na ostavljene zalihe hrane. Prosto bi se zaustavili da jedu, i Valter nije mogao
da ih natera da nastave dalje dok se ne bi zasitili. Bilo je udno gledati ljude kako
sede na zemlji, sisajui jaja, trpajui u usta istovremeno unku i kolae, ili poteui
vino iz flaa dok su bombe padale oko njih a meci im zvidali oko glava. Znao je da
su ostali oficiri imali isto iskustvo. Neki su pokuavali pitoljima da prete ljudima,
ali ak ih ni to ne bi ubedilo da ostave hranu i nastave da tre.
Mimo toga, prolena ofanziva bila je potpuni trijumf. Valter i njegovi ljudi bili
su iscrpljeni posle etiri godine rata, ali to je bio sluaj i s francuskim i britanskim
vojnicima na koje su naili.
Posle Some i Flandrije, Ludendorfov trei napad 1918. godine po planu je
trebalo da se izvri u sektoru izmedu Remsa i Soasona. Tu su Saveznici drali jedno
uzvienje po imenu Chemin des Dames, ili Damski put, nazvan tako jer je put koji se
protezao na vrhu grebena bio sagraen za erke Luja XV kako bi lake poseivale
jednog prijatelja.
Konani napad desio se u nedelju 26. maja, po lepom sunanom vremenu uz
povetarac koji je duvao sa severoistoka. Jo jednom je Valter bio ispunjen ponosom
dok je posmatrao redove ljudi kako mariraju ka prvoj liniji fronta, na hiljade topova
koji se postavljaju na mesto pod ometajuom vatrom francuske artiljerije, i veziste
kako razvlae telefonske ice do sklonita u kojima su se nalazili komandni tabovi
pa sve do pozicija nemakih baterija.
Ludendorfova taktika je ostala ista. Te noi u dva sata izjutra na hiljade topova
je otvorilo vatru, zasipajui francuske poloaje na vrhu grebena otrovnim gasom i
bombama. Valter je sa zadovoljstvom primetio da je dejstvovanje francuske artiljerije
odmah popustilo, to je znailo da nemaki topovi pogaaju svoje mete. Bara je bio
kratkotrajan, u skladu s novom taktikom, i granatiranje je prestalo u pet i etrdeset.
Jurinici su krenuli u proboj.
Nemci su napadali kreui se uzbrdo, ali su uprkos tome naili na slab otpor, i
na Valterovo iznenaenje i oduevljenje, izbili su na put na vrhu grebena za manje od
sat vremena. Ve se bilo razdanilo, i mogao je da vidi Francuze kako se povlae
celom duinom padine.
Jurinici su krenuli da ih slede ujednaenom brzinom, odravajui korak s
artiljerijskim baraom, dok nisu stigli do reke En, u dnu doline, pre podneva. Neki
farmeri su unitili kombajne i spalili rane useve uskladitene u ambarima, ali veina
ih je pobegla u prevelikoj urbi i ekipe za rekviziciju koje su bile u sastavu nemakih
pozadinskih trupa ekala je bogata nagrada. Na Valterovo zaprepaenje, Francuzi

~ 662 ~

nisu ak ni spalili mostove na reci En tokom povlaenja. To je upuivalo na

zakljuak da ih je zahvatila panika.
Valterovih petsto ljudi prelo je preko narednog grebena tokom popodneva i
ulogorilo se na drugoj strani reke Vezle, prepeaivi devetnaest kilometara za samo
jedan dan.
Sledeeg dana su pauzirali, ekajui pojaanja, ali treeg dana su nastavili da
napreduju, da bi etvrtog dana, u utorak 30. maja, osvojivi neverovatnih pedeset
kilometara teriorije od ponedeljka, izbili na severnu obalu reke Marne.
Tu je, kako se Valter zloslutno prisetio, nemaki nalet bio zaustavljen 1914.
godine.
Zakleo se da se to nee ponovo desiti.
III

Gas je bio s Amerikim ekspedicionim snagama u kampu za obuku Satovilen

juno od Pariza 30. maja kada je Treoj diviziji nareeno da pomogne u odbrani reke
Marne. Najvei deo divizije poeo je da se ukrcava na voz, mada bi njihovo
prebacivanje oteenom francuskom
V
prugom moglo potrajati nekoliko dana. Meutim, Gas, Cak i mitraljesci odmah su
krenuli motornim vozilima.
Gas je bio uzbuden i uplaen. Ovo nije boks, gde postoji sudija da pazi da se
pravila potuju i borba zaustavi ako postane opasna. Kako e reagovati kad neko
bude zapucao na njega? Hoe li se okrenuti i pobei? ta e ga spreiti? Obino je
radio ono to je logino.
Kola su bila nepouzdana poput vozova, i mnotvo vozila se pokvarilo ili ostalo
bez benzina. Uz to, usporavali su ih civili koji su se kretali u suprotnom smeru,
beei od bitke, neki terajui stada krava, drugi s linim stvarima natovarenim na
runa kolica.
Sedamnaest mitraljeskih jedinica stiglo je u zeleni gradi ato Tijeri,
osamdeset kilometara istono od Pariza u petak u est sati uvee. Bilo je to lepo
mestace okupano veernjim suncem. Prostiralo se s obe strane reke Marne, s dva
mosta koja su povezivala juna predgraa sa centrom grada na severu. Francuzi su
drali obe obale, ali je nemaka prethodnica bila dola do severnih granica gradskog
podruja.
Gasovom bataljonu je nareeno da postavi svoje naoruanje du june obale, s
pogledom na mostove. Njihove posade su bile opremljene tekim mitraljezima
M1914 hokis, koji su se postavljali na jak, izdrljiv tronoac, sa zakrivljenim
metalnim redenicima od 250 metaka. Takoe su imali granate koje su se ispaljivale s

~ 663 ~

puke postavljene na dvonoac pod uglom od 45 stepeni, kao i nekoliko rovovskih

bacaa iz britanske serije stouks.
V
Dok je sunce zalazilo, Gas i Cak su nadgledali razmetanje i utvrivanje svojih
vodova izmeu dva mosta. Nikakva obuka nije ih pripremila za donoenje ovih
odluka: prosto su morali da koriste zdrav razum. Gas je izabrao jednu trospratnu
zgradu s kafeom u prizemlju iji su vrata i prozori bili zamandaljeni daskama.
Provalio je unutra kroz zadnja vrata i popeo se uza stepenice. S prozora na tavanu
imao je pogled preko reke i du jedne ulice koja je ila na sever na suprotnoj
V
obali. Naredio je da se tu postavi jedan teki mitraljez. Cekao je da mu narednik kae
kako je to glupa ideja, ali ovaj je samo klimnuo glavom i posvetio se izvrenju tog
zadatka.
Gas je postavio jo tri mitraljeza na slinim lokacijama.
Traei pogodan zaklonjeni poloaj za minobacae, pronaao je jedno
spremite od cigle za amce, na obali reke, ali nije bio siguran da li se ona nalazi u
njegovom ili Cakovom sektoru, pa je poao da potrai svog
V
prijatelja da bi proverio. Opazio je Caka stotinak metara niz obalu, blizu istonog
mosta, kako gleda preko vode kroz dvogled. Nainio je dva koraka u tom smeru, a
zatim se zauo uasan prasak.
On se okrenu u smeru buke i u sledeem sekundu zaulo se jo nekoliko
zagluujuih eksplozija. Shvatio je da je nemaka artiljerija otvorila vatru kad je
jedna granata upala u reku, napravivi vodoskok.
V
On ponovo pogleda ka mestu gde je Cak stajao, taman na vreme da vidi kako njegov
prijatelj nestaje u eksploziji zemlje.
- Isuse Hriste! - ree, i potra ka tom mestu.
Granate i mine su padale po celoj junoj obali. Ljudi su se bacali na
V
zemlju. Gas je doao do mesta gde je poslednji put video Caka i stao da se osvre
uokolo unezveren. Nije video nita osim gomila zemlje i kamena. Onda je opazio
jednu ruku kako viri iz kra. Pomerio je jedan kamen u stranu i otkrio, na sopstveni
uas, da ta ruka nije povezana s telom.
V
Je li to Cakova ruka? Sigurno je postojao neki nain da se to otkrije,
ali Gas je bio previe okiran da se priseti kako. Vrhom izme je pokuao da razgrne
zemlju, ali bez mnogo uspeha. Zatim je kleknuo i poeo da kopa rukama. Ugledao je
okovratnik oker boje s metalnim diskom na kojem je bilo utisnuto ,,SAD", i
zastenjao:
- O, boe.
V

~ 664 ~

Brzo je otkopao Cakovo lice. On se nije pomerao, nije disao, srce mu nije
kucalo. Pokuao je da se seti ta sledee da ini. Kome treba da prijavi smrt? Neto
mora da se uradi s telom, ali ta? U normalnim okolnostima bi pozvao pogrebnika.
Podigao je glavu i video jednog narednika i dva kaplara kako zure u njega.
Granata je eksplodirala na ulici iza njih, i oni refleksno pognue glave, pa ponovo
pogledae u njega. Shvati da ekaju njegova nareenja.
Naglo je ustao i neto od obuke mu se vratilo. Nije bio njegov posao da se stara
za poginule drugove, ak ni za one ranjene. On je iv i zdrav, i njegova dunost je da
se bori. Osetio je nalet iracionalnog besa prema
V
Nemcima koji su ubili Caka. D o a v o l a , pomisli, i m a d a i m u z v r a t i m . Setio
se ta je radio pre nego to je granatiranje poelo: razmetao je svoje trupe. Treba da
nastavi s tim. Sada e morati da preuzme komandu
V
i nad Cakovim vodom.
On pokaza u narednika koji je bio zaduen za minobacae.
- Zaboravite na spremite za amce, previe je izloeno - ree on. - On pokaza
preko ulice ka jednoj uskoj uliici izmeu vinarije i javne tale. - Postavite tri
minobacaa u toj uliici.
- Da, gospodine.
Narednik otra. Gas pogleda niz ulicu.
- Vidite onaj ravan krov, kaplare? Postavite jedan mitraljez tamo.
- Gospodine, izvinjavam se, to je garaa za popravku automobila, moda postoji
rezervoar s gorivom ispod nje.
- Prokletstvo, u pravu ste. Dobro ste to uoili, kaplare. Onda na toranj one
crkve. Ispod njega nema niega osim molitvenika.
- Da, gospodine, to je mnogo bolje, hvala vam, gospodine.
- Ostali, za mnom. Da naemo zaklon dok ne smislim kako da rasporedim sve
ostalo.
Poveo ih je preko ulice i niz jednu sporednu ulicu. Iza zgrada se pruala uska
staza ili puteljak. Jedna granata je pala u dvorite prodavnice poljoprivrednih alata i
potreptina, zasipajui Gasa oblacima ubriva u prahu, kao da ga podsea da nije van
dometa.
On pouri tom stazom, trudei se da nae zaklon od baraa gde je
mogao, krijui se iza zidova, izdajui nareenja svojim podreenim aljui
mitraljeske posade na najvie i najpostojanije graevine, a minobacake posade u
bate izmeu kua. Njegovi podreeni su povremeno davali sugestije ili se protivili
njegovim odlukama. On bi sasluao, a zatim brzo donosio odluke.
Mrak je pao dok si lupio dlanom o dlan, to mu je samo otealo posao. Nemci
su zasuli gradi kiom granata, iji je dobar deo precizno pogaao amerike poloaje
~ 665 ~

na junoj obali reke. Nekoliko zgrada je bilo uniteno, usled ega je ulica uz reku
sada liila na krezavu vilicu loih zuba. Gas je izgubio tri mitraljeske posade u
granatiranju u prvih nekoliko sati.
Dok je uspeo da se vrati u tab bataljona, koji se nalazio u jednoj fabrici
ivaih maina nekoliko ulica juno, ve je bila pono. Pukovnik Vagner je bio u
drutvu francuskog komandanta, nagnut nad veliki plan grada. Gas mu je preneo da
su sve njegove i akove posade razmetene.
- Dobro obavljeno, Djuare. - Jeste li dobro?
- Naravno, gospodine - ree Gas, zbunjen i pomalo uvreen, mislei da
pukovnik moda veruje kako on nema petlje za ovakav posao.
- Potpuno ste prekriveni krvlju.
- Jesam li? - Gas pogleda nanie i vide da zaista ima mnogo zgruane krvi na
prednjoj strani uniforme. - Pitam se otkud to tu.
- Od te rane na licu, reklo bi se. Imate gadnu posekotinu.
Gas opipa obraz i lice mu se trznu kad mu prsti dotakoe ogoljeno meso.
- Ne znam ni kad se to desilo - ree on.
- Idite do ambulante da vam to oiste.
- Nije to nita, gospodine. Radije bih...
- Uradite kako sam vam rekao, porunie. Postae ozbiljno ako se inficira. Pukovnik se slabano nasmei. - Ne elim da vas izgubim. ini mi se da ete
izrasti u korisnog oficira.
IV
U etiri sata sledeeg jutra Nemci su napali bojnim otrovom. Valter i njegovi
jurinici prili su severnom obodu grada u zoru, oekujui da e otpor francuskih
snaga biti slab kao i u prethodna dva meseca.
Vie bi voleli da zaobiu Sato Tijeri, ali to je bilo nemogue. Pruga do Pariza
prolazila je kroz grad i u njemu su se nalazila dva strateki vana mosta. Morali su da
ga zauzmu.
Seoske kue i polja ustupile su mesto kuicama i manjim domainstvima, a
ova poploanim ulicama i batama. Dok se Valter pribliavao prvoj dvospratnici, s
jednog prozora na spratu dolete kia metaka, dobujui po zemlji ispred njegovih
nogu nalik kapima po povrini bare. On se baci preko jedne niske ograde u leju s
povrem i nastavi da se kotrlja dok nije naao zaklon iza jednog jabukovog stabla.
Njegovi ljudi se takoe ratrkae, osim dvojice koji ostadoe da lee na putu. Jedan
od njih je leao nepomino, drugi je stenjao od bola.
V
Valter se osvrte unazad i ugleda narednika Svaba.

~ 666 ~

- Uzmi est ljudi, naite zadnji ulaz te kue i unitite to mitraljesko gnezdo ree on. Locirao je svoje porunike. - Fon Kesele, prei jedan blok ka zapadu i odatle
ui u centar grada. Fon Braune, poi na istok sa mnom.
Drao se podalje od ulica i kretao se sokacima i dvoritima, ali u otprilike
svakoj desetoj kui je bilo strelaca i mitraljezaca. N e t o s e d e s i l o t o j e
F r a n c u z i m a p o v r a t i l o b o r b e n i d u h , pomisli Valter sa strepnjom.
Celog jutra jurinici su se borili od kue do kue, trpei velike gubitke. To nije
bio nain na koji je trebalo da deluju, da krvare za svaki metar osvojene zemlje. Bili
su obueni da napadaju tamo gde je otpor najslabiji, da zalaze duboko iza
neprijateljskih poloaja i remete komunikaciju, tako da snage na frontu ostanu
demoralisane i bez vostva, usled ega se brzo predaju nemakoj peadiji. Ali ta
taktika sada nije upalila, i oni su se estoko borili s neprijateljem koji kao da je
povratio snagu i polet.
Ali jesu napredovali, i u podne je Valter stajao na ruevinama srednjovekovnog
zamka po kojem je grad dobio ime. Zamak se nalazio na vrhu jednog brda, a gradska
venica je bila u njegovom podnoju. Odatle se pruala glavna ulica duga dvesta
trideset metara, sve do mosta na Marni s dva luka. Ka istoku, nekih etiristo pedeset
metara uz reku, nalazio se jedini drugi prelaz preko reke, elezniki most.
Sve je to Valter mogao da vidi golim okom. Izvadio je dvogled i fokusirao ga
na neprijateljske poloaje na junoj obali reke. Vojnici su se neoprezno izlagali
pogledu, to je bio znak da su tek bili pristigli na ratite: veterani su se sklanjali sa
istina. Bili su mladi i energini, i dobro uhranjeni i dobro obueni, kako je primetio.
Uniforme im nisu bile plave ve oker boje, video je, poraen.
Bili su to Amerikanci.
Tokom popodneva Francuzi su se povukli na severnu obalu reke i Gas je
mogao da uposli svoje mitraljeske i minobacake posade, usmeravajui njihovu vatru
preko glava Francuza na Nemce koji su
V
napredovali. Ameriki mitraljezi zasipali su kiom metaka avenije Sato Tijerija koje
su se protezale pravolinijski pravcem sever-jug, pretvarajui ih u klanicu. Ali i pored
toga, mogao je da vidi Nemce kako neustraivo napreduju od banke do kafea, iz
uliice do dovratka radnje, nadjaavajuu Francuze samom svojom brojnou.
Dok je popodne prelazilo u krvavo vee, Gas je s jednog visokog prozora
posmatrao kako se ostaci francuskih snaga u poderanim plavim uniformama povlae
ka zapadnom mostu. Pruili su poslednji otpor na severnoj ivici mosta i drali taj
poloaj sve dok crveno sunce nije zalo iza brda na zapadu. Zatim su se, u sumrak,
povukli preko mosta.
Jedna mala grupa Nemaca je shvatila ta se deava i krenula da ih goni. Gas je
video kako tre preko mosta, jedva vidljivi u sutonu, sive prilike spram sive

~ 667 ~

pozadine. Onda je most odleteo u vazduh. Francuzi su prethodno vezali dinamit za

most da ga srue, shvatio je Gas. Tela su letela kroz vazduh, i severni luk mosta
sruio se u reku u gomili kra.
Onda je sve utihnulo.
Gas je legao na jednu slamaricu u tabu i utonuo u san, prvi put za skoro
etrdeset osam sati. Probudio ga je nemaki bara u zoru. Krmeljivih oiju, istrao je
iz fabrike ivaih maina i otiao do reke. U srebrnkastom svetlu junskog jutra video
je da su Nemci zaposeli celu severnu obalu reke i da zasipaju amerike poloaje na
junoj obali s opasno male razdaljine.
Naredio je da posade koje su probdele celu no budu zamenjene odmornim
ljudima. Onda je krenuo da obilazi poloaje svojih ljudi, sve vreme se drei zaelja
zgrada koje su gledale na obalu. Predlagao je vojnicima kako da nau bolji zaklon,
da pomere mitraljez na neki manji prozor, da upotrebe velike limene ploe da zatite
posadu od rapnela koji lete unaokolo, ili da nagomilaju kamenje i cigle s obe strane
mitraljeza. Ali najbolji nain da se zatite bio je da uine ivot neprijateljskim
strelcima nemoguim.
- Pobijte te seronje - govorio je.
Ljudi su odreagovali sa arom. Mitraljez hokis je ispaljivao 450 metaka u
minuti, a domet mu je bio oko tri i po kilometra, tako da je bio vrlo delotvoran u
dejstvovanju preko reke. Minobaca stouks je bio manje

~ 668 ~

koristan: luna putanja njegovih granata bila je osmiljena za rovovsko ratovanje,

gde su oruja koja pucaju pravolinijski nedelotvorna. Granate ispaljivane iz puaka
su, medutim, bile veoma razorne na manjim razdaljinama.
Dve strane su kidisale jedna na drugu poput boksera koji se mlate u buretu bez
rukavica. Buka koju je stvarala tolika paljba bila je zagluujua i nije jenjavala.
Zgrade su se ruile, ljudi su vritali u agoniji od zadobijenih rana, medicinari su s
nosilima trali od reke do previjalita i nazad, okupani krvlju, a snabdevai su
donosili jo municije i lonie s vruom kafom iznurenim vojnicima koji su se znojili
za mitraljezima i drugim orujem.
Kako je dan odmicao, Gas je primetio, onako odsutno, da se ne boji. Nije esto
razmiljao o tome, bio je prezauzet. U jednom kratkom trenutku, oko podneva, dok
je stajao u kantini fabrike ivaih maina pijui slatku kafu s mlekom umesto ruka,
udio se neobinoj osobi u koju se pretvorio. Da li je onaj ovek koji je trao od
jedne do druge zgrade pod artiljerijskim baraom, uzvikujui svojim ljudima da
pobiju te seronje" zaista bio Gas Djuar? Ranije se pribojavao da e izgubiti hrabrost
i pobei od bitke. Kako se ispostavilo, nije ni razmiljao o sopstvenoj bezbednosti,
jer je previe brinuo o bezbednosti svojih ljudi. Kako je dolo do toga? Zatim je
jedan kaplar doao da mu kae da je njegova eta izgubila poseban klju koji su
koristili da promene pregrejanu cev na mitraljezu, i on je progutao ostatak kafe u
jednom gutljaju i otrao da rei taj problem.
Jeste ga uhvatila tuga u jednom trenutku te veeri. Bio je sumrak, i igrom
sluaja je gledao kroz razrueni kuhinjski prozor ka mestu na obali gde je ak
Dikson
poginuo. Vie nije bio okiran nainom na koji je
V
ak nestao u eksploziji zemlje: video je mnogo vie smrti i razaranja u poslednja tri
dana. Ono to ga je sada pogodilo, samo na drugi nain, bila je spoznaja da e jednog
dana
V morati da pria o tom stranom trenutku
akovim roditeljima, Albertu i Emelin, vlasnicima jedne banke u Bafalu, i njegovoj
mladoj
eni, Doris, koja se toliko protivila ulasku Amerike u
V
rat,
VV verovatno zato to se bojala upravo onoga to se i desilo. Sta e Gas
da im kae. C a k s e h r a b ro b o r i o . " ak se uopte nije borio: poginuo je u
prvom minutu svoje prve bitke, ne opalivi nijedan metak. Ne bi bilo vano ni da je
bio kukavica, rezlutat bi bio isti. Njegov ivot je prosto protraen.
Dok je Gas zurio u to mesto, izgubljen u mislima, panju mu je
privuklo neko kretanje na eleznikom mostu. Srce mu je preskoilo. Video je ljude
kako se primiu sa suprotne strane mosta. Njihove sive uniforme bile su jedva
vidljive u polutami. Trali su oprezno po inama, spotiui se o drvene pragove i
ljunak. lemovi su im nalikovali kofama za ugalj, a puke su im bile okaene o
ramena. Bili su to Nemci.

Gas potra do najblieg mitraljeskog gnezda, iza jednog batenskog zida.

Njegova posada nije bila primetila napadae. Gas potapa mitraljesca po ramenu.
- Pucaj na most! - dreknu on. - Gledaj, Nemci! - Mitraljezac okrenu cev ka
novoj meti. Gas nasumice pokaza na jednog vojnika: - Ti, tri do taba i javi da
neprijatelj pokuava da se prebaci preko istonog mosta - povika on. - Brzo, brzo! On pronae jednog narednika. - Postaraj se da svi pucaju na taj most - ree. - Kreni!
On sam poe ka zapadu. Teki mitraljezi nisu mogli brzo da se premetaju s
jednog na drugo mesto, mitraljez hokis je teio etrdeset kilograma s postoljem, ali
rekao je svim minobacakim posadama da se premeste na nove poloaje s kojih e
moi da brane most.
Nemci su padali pokoeni mecima, ali bili su odluni i nastavljali su da nadiru.
Kroz dvogled, Gas vide jednog visokog oveka u uniformi majora koji mu je delovao
poznato. Zapitao se da li je to neko koga je upoznao pre rata. Dok je Gas posmatrao,
majora
je pogodio metak i on je pao na zemlju.
V
Nemci su imali stranu podrku sopstvene artiljerije. Cimlo se da je svaki top
na severnoj obali gaao juni kraj eleznikog mosta, gde su bile okupljene amerike
odbrambene snage. Gas vide kako njegovi ljudi padaju jedan za drugim, ali zamenio
je svakog poginulog ili ranjenog novim ovekom, tako da su nastavljali da pucaju
bez prestanka.
Nemci su prestali da tre i poeli su da zauzimaju busije, koristei slab zaklon
od tela svojih palih drugova. Najhrabriji od njih su napredovali, ali nisu imali gde da
se sakriju, i brzo su bili pobijeni. No je pala, ali to nije nita promenilo: pucnjava se
nastavila s nesmanjenom estinom na obe strane.
Neprijatelj se pretvorio u nejasne obrise osvetljene blescima pucnjave i
eksplozija. Gas je premestio neke od tekih mitraljeza na nove pozicije, jer je bio
gotovo siguran da taj pokuaj proboja nije samo diverzija s ciljem da se skrene
panja dok oni prelaze reku na drugom mestu.
Bila je to pat-pozicija, i Nemci su napokon poeli da se povlae.
Videvi medicinske ekipe s nosilima na mostu, Gas je naredio svojim ljudima
da obustave paljbu.
Kao odgovor na to, nemaka artiljerija je utihnula.
- Isuse boe - Gas e za sebe. - Mislim da smo ih odbili.
VI
Jedan ameriki metak slomio je Valteru cevanicu. Leao je na eleznikoj pruzi
u agoniji, ali osetio se jo gore kad je video kako se njegovi ljudi povlae i uo kako
oruje prestaje da se oglaava. Tada je znao da je doiveo neuspeh.

Kriknuo je kad su ga podigli na nosila. Bilo je loe za moral ljudi da uju

kukanje ranjenika, ali nije mogao da se suzdri. Tresli su ga nosei ga preko ina i
kroz grad do previjalita, gde mu je neko dao morfijum i on izgubi svest.
Kada se probudio, video je da mu je noga imobilisana udlagom. Ispitivao je
svakoga ko bi proao pored njegovog kreveta o napretku bitke, ali nije saznao
nikakve detalje sve dok Gotfrid fon Kesel nije doao da likuje zbog njegovog
ranjavanja. Nemaka vojska je odustala od prelaska preko Marne kod Sato Tijerija,
kako mu je Gotfrid rekao. Moda e pokuati na nekom drugom mestu.
Sledeeg dana, neposredno pre nego to su ga ukrcali na voz koji e ga odvesti
kui, saznao je da je glavnina snaga Tree divizije Sjedinjenih Drava stigla i zauzela
pozicije celom duinom june obale Marne. Jedan ranjeni saborac mu je ispriao o
krvavoj bici u umi blizu mesta po imenu Boa de Belo. Obe strane su pretrpele velike
gubitke, ali Amerikanci su izali kao pobednici.
A u Berlinu, novine su nastavljale da izvetavaju o nemakim pobedama, ali
linije na mapama nisu se primicale Parizu, i Valter je doao do gorkog zakljuka da
je prolena ofanziva bila neuspena. Amerikanci su prebrzo stigli.
Pustili su ga iz bolnice da se oporavlja u svojoj staroj sobi u kui svojih
roditelja.
U napadu Saveznika kod Amijena 8. avgusta uestvovalo je skoro petsto novih
tenkova". Ta oklopna vozila su funkcionisala uz dosta potekoa, ali bila su
nezaustavljiva i Britanci su napredovali trinaest kilometara u samo jednom danu.
Bilo je to samo trinaest kilometara, ali Valter je osetio da se situacija preokrenula, i
po oevom izrazu lica bilo mu je jasno da starina ima isti oseaj.
U Berlinu vie niko nije priao o pobedi.
Jedne veeri krajem septembra Oto je doao kui s izrazom lica kao da je neko
umro. Sav njegov uroeni polet ga je napustio. Valter se ak zapitao da li e
zaplakati.
- Kajzer se vratio u Berlin - ree on.
Valter je znao da se kajzer Vilhelm nalazio u vojnom tabu u belgijskom
planinskom odmaralitu Spa.
- Zato se vratio?
Otov glas pree skoro u apat, kao da ono to je imao da saopti nije mogao da
izrekne normalnim glasom.
- Ludendorf trai primirje.

TRID0S0TDROGO POGLAVLJE
Oktobar 1918.
Mod je ruala u Ricu sa svojim prijateljem lordom Remarkom, koji je bio
mlai ministar u Ministarstvu rata. Doni je nosio novi prsluk boje lavande. Dok su
jeli goveu supu, ona ga upita:
- Da li se rat zaista blii kraju?
- Svi to misle - ree Doni. - Nemci su imali sedamsto hiljada rtava ove
godine. Ne mogu da nastave rat.
Mod se tuno zapita da li je Valter jedna od tih sedamsto hiljada rtava. Znala
je da je moda mrtav, i svaki put kad bi to pomislila imala je utisak da joj u grudima
umesto srca stoji ledenica. Nije joj se javio otkako su proveli svoj drugi idilini
medeni mesec u Stokholmu. Pretpostavila je da ga vie nisu slali u neutralne zemlje
iz kojih je mogao da pie. Uasna istina je moda glasila da su ga verovatno vratili
na front da bi uestvovao u poslednjoj nemakoj ofanzivi, u kojoj su ili na sve ili
nita.
Takve misli su bile morbidne ali realne. Toliko mnogo ena je izgubilo svoje
voljene: mueve, brau, sinove, verenike. Svi su oni proiveli etiri godine u kojima
su se takve tragedije deavale svakodnevno. Vie nije bilo mogue biti previe
pesimistian. alost je bila uobiajeno stanje. Ona odgurnu iniju sa supom.
- Imamo li jo neki razlog da se nadamo miru?
- Da. Nemaka ima novog kancelara, i on je pisao predsedniku Vilsonu,
predlaui primirje zasnovano na Vilsonovih uvenih etrnaest taaka.
- To daje nadu! Je li Vilson pristao?
- Nije. Rekao je da Nemaka prvo mora da se povue sa svih osvojenih
teritorija.
- ta naa vlada misli?
- Lojd Dord je poludeo. Nemci tretiraju Amerikance kao najvanijeg lana
Saveznika, a predsednik Vilson se ponaa kao da oni mogu da sklope mir a da
ne konsultuju nas.
- Je li to bitno?
- Bojim se da jeste. Naa vlada se ne slae nuno s Vilsonovih etrnaest taaka.
Mod klimnu glavom.
- Pretpostavljam da se protivimo taki broj pet, predlogu da kolonijalni narodi
treba da odluuju o sopstvenoj sudbini.

- Ba tako. ta je s Rodezijom, Barbadosom, Indijom? Neemo valjda da pitamo

uroenike za dozvolu da ih civilizujemo. Amerikanci su suvie liberalni. A
mrtvi smo ako pristanemo na taku dva, slobodnu plovidbu morima u ratu ili
miru. Britanska mo se bazira na mornarici. Ne bismo uspeli da izgladnimo
Nemce i nateramo ih da popuste da nam nije bilo dozvoljeno da im blokiramo
luke.

- Sta Francuzi misle o tome?

Doni se isceri.
- Klemanso je izjavio da Vilson pokuava da nadmai Svevinjeg. Sam Gospod
je smislio samo deset taaka", rekao je.
- Imam utisak da se veini obinog naroda u Britaniji zapravo sviaju Vilson i
njegove Take.
Doni klimnu glavom.
- A evropski lideri teko da mogu da kau amerikom predsedniku da prestane
sa sklapanjem mira.
Mod je toliko elela da poveruje u to da je samu sebe uplaila. Govorila je sebi
da se ne raduje jo. Mogue je da je ekaju neka velika razoaranja.
Konobar im donese glavno jelo sole Waleska1 i s divljenjem osmotri Donijev
prsluk. Mod se okrenu svojoj drugoj brizi.
V
- Sta ti kae Fic? - Misija njenog brata u Sibiru bila je tajna, ali on joj se bio
poverio, a Doni joj je prenosio novosti.
- Ispostavilo se da je kozaki ataman veliko razoaranje. Fic je sklopio dogovor
s njim, i mi smo ga plaali neko vreme, ali on je bio samo jedan od ratnih
voa, i nita vie. Meutim, Fic ostaje tamo, u nadi da e ohrabriti Ruse da
zbace boljevike. U meuvremenu, Lenjin je prebacio svoju vladu iz
Petrograda u Moskvu, gde se osea bezbednijim od invazije.
V
- Cak i ako zbace boljevike s vlasti, hoe li novi reim nastaviti rat s
Nemakom?
- Realno? Ne. - Doni otpi gutlja ablija. - Ali veliki broj zaista monih ljudi u
britanskoj vladi prosto mrzi boljevike.
- Zato?
- Lenjinov reim je brutalan.
V
-1 carski reim je bio takav, pa Vinston eril nikad nije kovao
- Duboko u sebi se plae da e se boljevizam, pokae li se uspenim tamo,
proiriti i ovde.
1Riba list u beamel sosu obogaenom narendanim sirom, s komadiima jastoga.(Prim. prev.)

zavere da ga uniti.

- Pa ako se pokae uspenim, zato da ne?

Doni slegnu ramenima.
- Ne moe oekivati od ljudi kao to je tvoj brat da tako gledaju na to.
- Ne - ree Mod. - Pitam se kako se snalazi tamo?
II

- U Rusiji smo! - ree Bili Vilijams kad je brod pristao a on uo

V
glasove lukih radnika. - Sta emo mi u jebenoj Rusiji?
- Kako moemo da budemo u Rusiji? - ree Tomi Grifits. - Rusija je na istoku.
Mi smo nedeljama plovili na zapad.
- Oplovili smo pola sveta i prili joj s druge strane.
Tomi nije bio ubeen u to. On se nagnu preko ograde, zurei.
- Ljudi pomalo lie na Kineze - ree on.
- Govore ruski, dodue. Zvue kao onaj konjuar, Pekov, koji je prevario brau
Ponti na kartama i zbrisao.
Tomi je oslukivao.
- Jes', u pravu si. E pa, neverovatno.
- Ovo mora da je Sibir - ree Bili. - Nije udo to je jebeno hladno. Nekoliko minuta
kasnije saznali su da su u Vladivostoku.
Ljudi se nisu previe obazirali na D r u g a re i z Ab e rov e n a koji su marirali
kroz grad. Tu je ve bilo na hiljade vojnika u uniformama.
V
Veinom su to bili Japanci, ali bilo je i Amerikanaca i Ceha i drugih. Vladivostok je
bio prometna luka, s tramvajima koji su jurili irokim bulevarima, modernim
hotelima i pozoritima, i na stotinama radnji. L i i n a K a rdi f , pomisli Bili, s a m o
je hladnije.
Kada su doli do kasarne, sreli su bataljon postarijih Londonaca koji su tu bili
prebaeni iz Hongkonga. I m a s m i s l a , pomisli Bili, p o s l a t i s t a re u d a k e u
o v u z a b i t . Drugari su, meutim, iako desetkovani, veinom bili sastavljeni od
prekaljenih veterana. Ko je potegao veze da ih povue iz Francuske i poalje ih na
drugi kraj sveta?
Uskoro je saznao. Posle veere im je brigadir, ovek oito pred povlaenjem iz
slube, rekao da e im se obratiti pukovnik erl Ficherbert.
Kapetan Gvin Evans, vlasnik robnih kua u Velsu, donese jedan drveni sanduk
u kojem su nekad uvane konzerve s mau, i Fic se pope na njega, ne bez potekoa
zbog ranjene noge. Bili ga je posmatrao bez saoseanja. uvao ga je za epavog Pjua
i mnoge druge osakaene bive rudare koji su pretrpeli povrede vadei erlov ugalj.
Fic je bio samoivi, arogantni, okrutni izrabljiva obinih mukaraca i ena. Bila je
teta to ga Nemci nisu pogodili u srce umesto u nogu.

- Naa misija je etvorostruka - otpoe Fic, povisujui ton kako bi ga eststo

ljudi ulo. - Prvo, ovde smo da bismo zatitili svoje vlasnitvo. Na putu
ovamo, prolazei pokraj pruge, moda ste primetili jedno veliko ograeno
stovarite koje uva vojska. Prostire se na deset jutara i u njemu se nalazi
eststo hiljada tona municije i druge vojne opreme koju su ovde poslale
Britanija i Sjedinjene Drave u vreme kad su Rusi bili nai saveznici. Sad kad
su boljevici sklopili mir s Nemakom, ne elimo da meci koje je na narod
platio padnu njima u ruke.
- To nema smisla - ree Bili dovoljno glasno da ga uju Tomi i ostali u njegovoj
blizini. - Umesto to su nas doveli ovamo, zato nisu poslali te zalihe kui?
Fic se iznervirano osvrte u pravcu njegovog glasa, ali nastavi.
- Drugo, u ovoj zemlji ima mnogo ekih nacionalista; neki od njih su ratni
zarobljenici, dok su drugi, koji su ovde radili pre rata, osnovali

V
Ceku legiju i pokuavaju da se ukrcaju na brod u Vladivostoku da bi se pridruili
naim snagama u Francuskoj. Boljevici ih maltretiraju, i na zadatak je da im
pomognemo da odu odavde. Voe mesnih kozaka e nam u tome pomoi.
- Voe mesnih kozaka? - ree Bili. - Koga on pokuava da namagari? To su
prokleti banditi.
Fic je ponovo uo mrmljanje neslaganja. Ovoga puta kapetan Evans se
iznervirao i zaputio se preko menze do Bilijeve grupe.
- Ovde u Sibiru ima osamsto hiljada austrijskih i nemakih ratnih zarobljenika
koji su osloboeni otkako je potpisano primirje. Moramo ih spreiti da se vrate
na evropsko ratite. I na kraju, sumnjamo da su Nemci bacili oko na naftna
polja u Bakuu, na jugu Rusije. Ne smemo im dozvoliti da pristupe tom izvoru
goriva.
Bili ree:
- Imam utisak da je Baku prilino daleko odavde.
Brigadir e ljubazno:
- Ljudi, imate li pitanja?
Fic ga popreko pogleda, ali bilo je prekasno. Bili ree:
- Nisam itao ni o jednoj od ovih stvari u novinama.
Fic odgovori:
- Poput mnogih vojnih misija, i ova je tajna, i nee vam biti dozvoljeno da u
pismima koja aljete kuama pominjete gde se nalazite.
- Jesmo li mi u ratu s Rusijom, gospodine?
- Ne, nismo. - Fic namerno skrenu pogled od Bilija. Moda se prisetio kako ga
je Bili nadgovorio na sastanku o mirovnim pregovorima odranim u Kalvarija
gospel holu. - Da li jo neko osim narednika Vilijamsa ima neto da pita?

Bili ne htede da odustane.

- Da li mi pokuavamo da zbacimo boljeviku vladu?
Iz mase vojnika podie se ljutiti amor, jer su mnogi od njih podravali
revoluciju.
- Boljevika vlada ne postoji - Fic e, sve oajniji. - Njegovo velianstvo kralj
nije priznao reim u Moskvi.
- Je li parlament odobrio nau misiju?
Brigadir je izgledao uznemireno, nije oekivao ovakva pitanja, a kapetan
Evans ree:
- Dosta smo uli od vas, narednie...dajte i drugima ansu.
Fic, meutim, nije bio dovoljno pametan da uuti. Oito mu nije palo na pamet
da su Bilijeve govornike vetine, koje je stekao sluajui svog radikalnog oca
nekonformistu, moda nadmonije od njegovih.
- Vojne misije odobrava Ministarstvo rata, ne parlament - Fic e svadljivo.
- Dakle, naim izabranim predstavnicima uopte nije reeno za ovo! - Bili e
ozlojeeno.
Tomi promrmlja nervozno:
- Oprezno, sad, bato.
- To je bilo neophodno - ree Fic.
Bili je ignorisao Tomijev savet, sada je bio previe ljut. On ustade i ree glasno
i razgovetno:
- Gospodine, je li ovo to mi radimo po zakonu?
Fic je pocrveneo, i Bili je znao da je pogodio prvo u metu. Fic zausti:
- Naravno da je...
- Ako nau misiju nije odobrio ni britanski ni ruski narod - prekide ga Bili kako onda moe biti po zakonu?
Kapetan Evans ree:
- Sedite dole, narednie. Nije ovo jedan od vaih prokletih sastanaka
Laburistike partije. Ako ujem jo jednu re od vas, ii ete pred vojni

sud.
Bili sede, zadovoljan. Postigao je ono to je hteo. Fic ree:
- Ovde nas je pozvala Sveruska privremena vlada, iji izvrni organ je
petolani Direktorat sa seditem u Omsku, na zapadnom kraju Sibira. I tamo sada
idete - zavri Fic.
III

Bio je sumrak. Lav Pekov je ekao, drhtei, na jednom eleznikom skladitu

s teretnim vagonima u Vladivostoku, slepom crevu Transsibirske eleznice. Nosio je
vojniki injel preko porunike uniforme, ali Sibir je bio najhladnije mesto na
kojem je ikad bio.
Bio je besan to je u Rusiji. Imao je sree to je pobegao odatle etiri godine
ranije, i jo vie sree to se oenio erkom iz bogate amerike porodice. A sad se
vratio, i to sve zbog jedne devojke. t a n i j e u red u s a m n o m ? , pitao se. Z a t o
ne mogu da budem zadovoljan?
Jedna kapija se otvori i kola koja je vukla mazga izaoe iz skladita. Lav
uskoi na sedite kraj britanskog vojnika koji je upravljao zapregom.
- 'De si, Side - ree Lav.
- Hej, drue - ree Sid. On je bio mrav ovek od etrdesetak godina prerano
izboranog lica koji nikad nije vadio cigaru iz usta. Govorio je kokni, koji se
dosta razlikovao od govora Junog Velsa i engleskog kojim se govorilo u
Njujorku. Lavu je isprva bilo teko da ga razume.
- Jesi li naao viski?
- Jok, samo kakao.
Lav se okrenu, nagnu se nad kolica, i zadie ivicu cirade. Bio je gotovo siguran
da se Sid naalio. Video je kartonsku kutiju oznaenu s: F r a j e v a o k o l a d a i
k a k a o " . On ree:
- Meu kozacima ne vlada velika potranja za tim.
- Pogledaj ispod.
Lav pomeri kutiju u stranu i ugleda drugi natpis: Tiers hajlend krim savrenstvo starog kotskog viskija." On ree:
- Koliko?
- Dvanaest sanduka.
On prekri kutiju.
- Bolje od kakaoa.
V
Usmerio je Sida dalje od centra grada. Cesto se osvrtao da vidi prati

li ih neko, i izgledao je uplaeno kada je ugledao jednog starijeg amerikog oficira,

ali niko ih nije ispitivao. Vladivostok je bio pun izbeglica koje su pobegle pred
boljevicima, od kojih je veina bila ponela dosta novca sa sobom. Troili su ga kao
da sutra ne postoji, to je verovatno i bio sluaj za mnoge od njih. Usled toga su
radnje imale veliki promet i ulice su bile pune takvih kola koja su isporuivala robu.
Budui da je u Rusiji svega manjkalo, veliki deo onoga to se prodavalo bilo je
krijumareno iz Kine ili je, poput Sidovog viskija, bilo kradeno iz vojnih magacina.
Lav ugleda jednu enu s malom devojicom, i pomisli na Dejzi. Nedostajala
mu je. Sada je hodala i priala, i istraivala svet. Puila je usne tako da svima srce
istopi, ak i Josifu Vjalovu. Nije je video est meseci. Sada su joj bile dve i po
godine, i sigurno se promenila otkako je on otiao.
Nedostajala mu je i Marga. Ona je bila ta o kojoj je sanjao, o njenom nagom
telu koje se pripija uz njegovo na krevetu. Zbog nje se i uvalio u nevolju sa svojim
tastom i zavrio u Sibiru, ali i pored toga je udeo da je ponovo vidi.
- Ima li neku slabu taku, Side? - ree Lav. Oseao je potrebu da razvije
prisnije drugarstvo s utljivim Sidom: partneri u zloinu moraju verovati jedan
drugom.
- Jok - ree Sid. - Samo novac.
- Da li te ljubav prema novcu navodi da rizikuje u ivotu?
- Jok, samo da kradem.
- A jesi li se ikad uvalio u nevolju zbog krae?
- Ne ba. Otio sam u zatvor jednom, ali samo na est meseci.
- Moja slabost su ene.
- Je l'?
Lav je bio navikao na taj obiaj Britanaca da postave pitanje nakon to su
dobili odgovor.
- Da - ree on. - Ne mogu da im odolim. Moram da uetam u noni klub s lepom
devojkom pod ruku.
- Je l'?
- Jeste. To je jae od mene.
Zaprega je ula u deo grada kraj dokova, sa zemljanim putevima i svratitima
za mornare, mesta koja nisu imala ni imena ni adrese. Sid je izgledao nervozno. Lav
ree:
- Naoruan si, zar ne?
- Jok - ree Sid. - Imam samo ovo. - On raskrili kaput i otkri ogroman pitolj s
trideset centimetara dugom cevi za pojasom.
Lav nikad nije video takav pitolj.
V
- Sta je to, jebote?

- Vebli-mars. Najmoniji pitolj na svetu. Vrlo je redak.

- Nema potrebe da puca, samo mahni njime, ljudi e da premru od straha.
U ovom delu grada nikoga nisu plaali da isti ulice od snega, i zaprega je ila
tragom koji su utrla prethodna vozila, ili se klizala po ledu manje korienih
puteljaka. Boravak u Rusiji je naterao Lava da pomisli na brata. Nije zaboravio svoje
obeanje da e poslati Grigoriju pare za kartu do Amerike. Dobro je zaraivao
prodajui ukradene vojne zalihe kozacima. S novcem koji danas dobije imae
dovoljno za Grigorijevu kartu. Uradio je dosta loih stvari u svom kratkom ivotu, ali
ako uspe da se iskupi bratu, savest e ga manje pei.
Uli su u jednu uliicu i skrenuli iza neke niske zgrade. Lav otvori jedan
sanduk i izvadi flau viskija.
- Ostani ovde i uvaj tovar - ree on Sidu. - Inae ga neemo zatei ovde.
- Ne brini - ree Sid, ali izgledao je napeto.
Lav zavue ruku pod injel i dodirnu poluautomatski kolt etrdesetpetica u
futroli za pojasom, pa ue u zgradu na zadnja vrata. To mesto je bilo neto najblie
krmi u Sibiru. Bila je to jedna mala
V
prostorija s nekoliko stolica i jednim stolom. Sanka nije bilo, a jedna otvorena vrata
otkrivala su prljavu kuhinju s policom s flaama i jednim buretom. Tri mukarca su
sedela kraj vatre, obuena u stara krzna. Lav prepozna onog u sredini, oveka po
imenu Sotnik. Nosio je vreaste pantalone uvuene u izme za jahanje. Imao je
visoke jagodice i iskoene oi, bujne brkove i zulufe. Koa mu je bila crvena i
ispucala od vetra. Mogao je biti bilo koje dobi izmeu dvadeset pet i pedeset pet
godina.
Lav se rukova sa svom trojicom. Izvadio je plutani zapua iz flae i jedan od
ljudi, verovatno vlasnik krme, donese tri rasparene ae. Lav nasu viski ne tedei, i
oni otpie.
- Ovo je najbolji viski na svetu - ree Lav na ruskom. - Potie iz jedne hladne
zemlje, poput Sibira, gde je voda u planinskim potocima ist
V
istopljeni sneg. Steta to je tako skup.
Sotnikovo lice bilo je bezizraajno.
- Koliko?
Lav nije imao nameru da mu dozvoli da opet krene u cenjkanje.
- Cena je ona na koju ste jue pristali - ree on. - Isplata u zlatnim rubljama,
nikako drugaije.
- Koliko flaa?
- Sto etrdeset etiri.
- Gde su?
- U blizini.

- Treba da pazite. U ovom kraju ima lopova.

Ovo je moda bilo upozorenje ili pretnja: Lav nasluti da je ta dvosmislenost
bila namerna.
- Znam za lopove - ree on. - Ja sam jedan od njih.
Sotnik pogleda u svoje drugove, pa se nasmeja. I oni se nasmejae. Lav nasu
sledeu turu.
- Ne brinite - ree on. - Va viski je bezbedan: iza cevi pitolja. - I to je bila
dvosmislena izjava. Mogla se protumaiti kao razuveravanje, ili upozorenje.
- Odlino - ree Sotnik.
Lav otpi gutljaj viskija pa pogleda u runi sat.
- Patrola vojne policije uskoro bi trebalo da prode ovim krajem - slaga on.
- Moram da idem.
- Da popijemo jo po jedno - ree Sotnik.
Lav ustade.
V
- Zelite li taj viski? - Namerno je ispoljio nervozu. - Mogu lako da ga prodam
nekom drugom. - To je bila istina. Zestoka pia su se uvek dobro prodavala.
- Uzeu ga.
- Novac na sto.
Sotnik podie bisage s poda i poe da odbrojava zlatnike od po pet rubalja.
Dogovorena cena bila je ezdeset rubalja za dvanaest flaa. Sotnik je polako slagao
zlatnike na gomile od po dvanaest, sve dok nije naslagao dvanaest gomila. Lav je
pogodio da on zapravo ne ume da broji do sto etrdeset etiri.
Kada je zavrio, Sotnik pogleda u Lava. Lav klimnu glavom. Sotnik vrati
novac u bisage. Oni izaoe napolje, sa Sotnikom koji je nosio bisage. No je pala ali
bilo je meseine pa su mogli da vide kao po danu. Lav ree Sidu na engleskom:
- Ostani na kolima. Budi oprezan.
U ilegalnoj razmeni dobara to je uvek bio opasan trenutak, prilika za kupca da
otme robu i zadri novac. Lav nije hteo da rizikuje da izgubi Grigorijev novac za
kartu. Lav svue ciradu s kola, pa pomeri tri kutije s kakaom u stranu da otkrije
sanduke s viskijem. Izvadi jedan sanduk i poloi ga na zemlju kraj Sotnikovih
stopala. Drugi kozak prie kolima i posegnu za drugim sandukom.
- Ne - ree Lav. On pogleda u Sotnika. - Bisage.
Nastupila je duga pauza. Na vozarevom seditu Sid raskrili kaput da pokae
svoje oruje. Sotnik dade Lavu bisage. Lav ih pogleda ali odlui da ne broji ponovo
novac. Primetio bi da je Sotnik lukavo izvukao nekoliko zlatnika. On dade bisage
Sidu, pa pomoe ostalima da istovare kola. Rukovao se sa svima i taman kad je hteo
da se popne na kola, Sotnik ga zaustavi.
- Vidi - ree on, i pokaza u jednu otvorenu kutiju. - Fali jedna flaa.

Ta flaa je bila ona na stolu u krmi, i Sotnik je to znao. Zato

pokuava da zapodene kavgu u ovom trenutku? To je bilo opasno. On ree Sidu na
engleskom:
- Daj mi jedan zlatnik.
Sid otvori bisage i dade mu jedan novi. Lav stavi zlatnik na svoju sklopljenu
pesnicu i baci ga u vazduh, zavrtevi ga. Novi se bleskao na meseini. Dok je
Sotnik refleksno pruao ruku da ga uhvati Lav skoi na sedite kola. Sid pucnu
biem.
- Idi s bogom - doviknu Lav dok su kola kretala s trzajem. -1 javi kad ti bude
trebalo jo viskija.
Mazga iskaska iz dvorita, i skrenu na put, a Lav odahnu.
- Koliko smo dobili? - ree Sid.
- Onoliko koliko smo traili. Svako po trista ezdeset ru- balja. Minus pet. Taj
poslednji novi ide meni na tetu. Uzeo si bisage?
Sid izvadi veliku konu torbu. Lav izbroja sedamdeset dva zlatnika. On se
pozdravi sa Sidom i iskoi s kola blizu spavaonice amerikih oflcira. Dok je iao ka
svojoj sobi presreo ga je kapetan Hamond.
- Pekove! Gde si bio?
Lav poele da ne nosi trista pedeset pet rubalja u kozakim bisagama.
- Otiao sam malo u razgledanje, gospodine.
- Sad je mrak!
- Zato sam se i vratio.
- Traili smo te. Pukovnik te trai.
- Odmah, gospodine. - Lav poe ka svojoj sobi da ostavi bisage ali Hamond
ree:
- Pukovnikova kancelarija je u suprotnom smeru.
- Da, gospodine. - Lav se vrati nazad.
Pukovnik Markam nije voleo Lava. Pukovnik je bio profesionalni vojnik, ne
ratni regrut. Oseao je da Lav ne deli njegovu predanost i ljubav prema vojsci
Sjedinjenih Drava, i bio je u pravu, sto deset posto, kao to je sam pukovnik imao
obiaj da kae.
Lav pomisli da ostavi bisage na podu ispred vrata pukovnikove kancelarije, ali
u njoj je bilo previe novca da bi ga tek tako ostavio da lei.
- Gde si ti kog avola? - ree Markam im vide Lava kako ulazi.
- Razgledao sam grad, gospodine.
- Premetam te na drugo mesto. Naim britanskim saveznicima su potrebni
prevodioci, pa su me zamolili da im te ustupim.
To nije zvualo strano.

- Da, gospodine.
- Ii e s njima u Omsk.
To ve jeste zvualo strano. Omsk je bio udaljen skoro est i po hiljada
kilometara, u srcu varvarske Rusije.
- Zbog ega, gospodine?
- Oni e ti rei.
Lav nije eleo da ide. Bilo je to predalako od kue.
- Traite li od mene da se dobrovoljno prijavim, gospodine?
Pukovnik je oklevao, i Lav je shvatio da taj zadatak jeste na
dobrovoljnoj bazi, koliko je to u vojsci uopte mogue.
- Da li odbija zadatak? - Markam e pretee.
- Samo ako je na dobrovoljnoj bazi, naravno, gospodine.
- Rei u ti kako stvari stoje, porunie - ree pukovnik. - Ako se prijavi, neu
traiti od tebe da otvori tu torbu i pokae mi ta je unutra.
Lav opsova sebi u bradu. Nije mogao nita da uini. Pukovnik je bio previe
otrouman. A u tim bisagama se nalazi Grigorijeva karta do Amerike.
Moram u Omsk, pomisli on. Prokletstvo.
- Rado u poi, gospodine - ree on.

Etel se popela do Mildredinog stana. Mesto je bilo isto ali neuredno, s

igrakama na podu, cigaretom koja je dogorevala u pepeljari, i gaicama koje su se
suile ispred vatre.
- Moe li da priuva Lojda veeras? - upita Etel.
Ona i Berni su imali sastanak Laburistike partije. Lojd je sada imao skoro
etiri godine i bio je sasvim sposoban da sam izae iz kreveca i krene u etnju ako
ga niko ne bi pazio.
- Naravno - ree Mildred. Njih dve su esto jedna drugoj uvale decu uvee. Stiglo mi je pismo od Bilija - ree Mildred.
- Je li dobro?
- Jeste. Ali mislim da nije u Francuskoj. Ne pominje rovove.
- Mora da je na Bliskom istoku, onda. Pitam se da li je video Jerusalim. Krajem prethodne godine britanske snage su zauzele Sveti grad. - Na stari e
biti ponosan ako jeste.
- Poruuje ti neto. Kae da e pisati kasnije, ali treba da ti kaem da... - ona
zavue ruku u dep svoje kecelje. - Da ne pogreim. Ver u j m i , j a o s e a m

da sam loe o6aveten ovde o dogaajima u podtici u Rusiji."

Smena poruka, zaista.
- To je ifrovana poruka - ree Etel. - Rauna se svaka trea re.

V
Poruka glasi: Ja sam ovde u Rusiji. Sta e on tamo?
- Nisam znala da je naa vojska u Rusiji.
- Ni ja. Pominje li neku pesmu ili naslov knjige?
- Da - otkud zna?
-1 to je ifra.
- Kae da te podsetim na pesmu koju si pevala, pod naslovom F red i i
c a r i c a" . Nikad nisam ula za tu pesmu.
- Ni ja. To su inicijali. Fredi i carica" znai... Fic.
Berni ue s crvenom kravatom oko vrata.
- vrsto spava - ree on, mislei na Lojda.
Etel ree:
- Mildred je dobila pismo od Bilija. Izgleda da je u Rusiji s erlom
Ficherbertom.
- Aha! - uskliknu Berni. - Pitao sam se koliko dugo e im trebati.
- Na ta to misli?
- Poslali smo vojsku da se bori protiv boljevika. Znao sam da e se to desiti.
- U ratu smo s novom ruskom vladom?

- Nezvanino, naravno. - Berni pogleda na sat. - Moramo da krenemo. - Mrzeo

je da kasni.
U autobusu, Etel ree:
- Ne moemo biti nezvanino u ratu. Ili jesmo u ratu, ili nismo.

- Ceril i ta grupa znaju da britanski narod nee podrati rat protiv boljevika,
pa pokuavaju to da urade tajno.
Etel e zamiljeno:
- Razoarala sam se u Lenjina...
- On samo radi ono to mora! - prekide je Berni. On je vatreno podravao
boljevike.
Etel nastavi:
- Lenjin bi mogao da postane tiranin ba kao to je car...
- To je smeno!
-... ali i pored toga, treba mu dati priliku da pokae ta moe da uini za
Rusiju.
- Pa barem se oko toga slaemo.
- Mada, nisam sigurna ta mi moemo da uradimo u vezi s tim.
- Treba nam vie informacija.
- Bili e mi pisati uskoro. Dae mi detalje.
Etel je bila ozlojeena zbog tajnog rata koji je vlada vodila, ako je to uopte
bio rat, ali i premrla od brige za Bilija. On ne zna da dri jezik za zubima. Ako
smatra da vojska postupa pogreno, to e im i rei, zbog ega bi on mogao da se
uvali u nevolju.
Kalvarija gospel hol bio je pun: laburisti su stekli popularnost tokom rata. To je
delom bilo zbog injenice da je predsednik laburista, Artur Henderson, bio lan
Ratnog kabineta Lojda Dorda. Henderson je poeo da radi s dvanaest godina u
jednoj fabrici za proizvodnju lokomotiva, i njegov uinak kao ministra kabineta
sasekao je argumente konzervativaca da se radnicima u vladi ne moe verovati.
Etel i Berni su seli pored Gromade Rida, Glazgovljanina crvenog lica koji je
bio Bernijev najbolji drug dok je ovaj bio neoenjen. Sastanak je vodio doktor
Grinvard. Glavna tema diskusije bili su sledei opti izbori. Prialo se da e Lojd
Dord raspisati nacionalne izbore im se rat zavri. Aldgejtu je trebao kandidat iz
redova laburista, a Berni je bio prvi izbor.
Bio je predloen za kandidata, i taj predlog je podran. Neko je predloio
doktora Grinvarda kao alternativu, ali doktor je rekao da osea da mu je bolje da se
dri medicine.
Onda je ustala Dejn Makali. Ona je bila lan partije otkako su

Etel i Mod protestovale protiv oduzimanja njene novane pomoi, kada je jedan
policajac odveo Mod u zatvor iznevi je iz zgrade. Dejn je sada rekla:
- itala sam u novinama da ene mogu da se kandiduju na sledeim izborima, i
predlaem da Etel Vilijams bude na sledei kandidat.
Nastupio je trenutak zapanjene tiine, a onda su svi pokuali da govore u isto
vreme. Etel je bila zateena. Nije razmiljala o tome. Otkako ga je upoznala, Berni je
eleo da bude narodni poslanik, predstavnik svog grada. Ona je prihvatila to. Osim
toga, ene ranije nisu mogle biti birane. Nije bila sigurna ni da li je to sada mogue.
Njen prvi poriv bio je da odmah odbije.
Dejn nije zavrila. Ona je bila lepa mlada ena, ali nenost njene pojave bila
je varljiva, i znala je da se zauzme za ono u ta veruje.
- Potujem Bernija, ali on je organizator i ovek za sastanke - ree ona. Aldgejt ima predstavnika u parlamentu iz redova liberala koji je prilino
popularan, i moda e ga biti teko pobediti. Nama treba kandidat koji e
osvojiti ovo mesto za laburiste, neko ko narodu Ist Enda moe da kae:
P r a t i t e m e d o p o b e d e l " , a da oni to i uine. Treba nam Etel.
Sve ene poee da kliu, kao i neki mukarci, dok su drugi mrano mrmljali.
Etel je shvatila da bi imala veliku podrku ako bi se kandidovala.
I Dejn je bila u pravu: Berni je verovatno bio najpametniji ovek u toj
prostoriji, ali nije bio inspirativan voa. Mogao je da objasni zato dolazi do
revolucija i zato firme propadaju, ali Etel je mogla da nadahne ljude da se prikljue
krstakom pohodu.
Gromada Rid ustade.
- Drue predsedavajui, verujem da zakon ne dozvoljava enama da se
kandiduju.
Doktor Grinvard ree:
- Ja mogu da odgovorim na to pitanje. Zakon koji je donet ranije ove godine, a
koji odreenim enama starijim od trideset godina daje pravo glasa, ne daje
im i pravo da se kandiduju na izborima. Vlada je, meutim, priznala da je to
previd i predloena je dopuna tog zakona.
Gromada bee istrajan:
- Ali zakon koji trenutno vai brani biranje ena, tako da ne moemo
kandidovati enu.
Etel se kiselo nasmei: udo jedno kako mukarci koji pozivaju na
svetsku revoliciju umeju da insistiraju na potovanju zakona.
Doktor Ginvard ree:

- Predlog zakona koji se tie mogunosti biranja ena u parlament oito e biti
usvojen pre sledeih optih izbora, pa se ini savreno validnim da ova
izborna jedinica predloi enu.
- Ali Etel nema trideset godina.
- Po svemu sudei, ovaj novi predlog zakona odnosi se na ene preko dvadeset i
jedne godine starosti.
- Po svemu sudei? - ree Gromada. - Kako moemo da istaknemo kandidata
ako ne znamo pravila?
Doktor Girnvard ree:
- Moda bi trebalo da odloimo nominacije dok se ne usvoji ta nova dopuna
zakona.
Berni apnu neto Gromadi na uvo, i on ree:
- Hajde da pitamo Etel da li je voljna da se kandiduje. Ako nije, onda nema
razloga da odlaemo odluku.
Berni se okrenu ka Etel osmehujui se sa samopouzdanjem.
- U redu - ree doktor Grinvard. - Etel, kad bi bila nominovana, da li bi
prihvatila?
Svi pogledae u nju.
Etel je oklevala. Ovo je Bernijev san, a Berni je njen mu. Ali ko bi od njih
dvoje bio bolji kandidat laburista? Dok su sekunde prolazile, na Bernijevom licu se
ukaza neverica. Oekivao je da e ona odmah odbiti nominaciju. To je ojaalo njenu
odlunost.
- Ja... nikad nisam razmiljala o tome - ree ona. - I, ovaj, kao to je
predsedavajui rekao, to jo nije zakonski ni mogue. I stoga je teko dati
odgovor na to pitanje. Verujem da bi Berni bio dobar kandidat... ali bez obzira
na to, volela bih da razmislim o tome. Tako da bi moda trebalo da prihvatimo
predlog predsedavajueg da se odluka odloi.
Ona se okrenu ka Berniju.
Izgledao je kao da bi je ubio.

TRIDESETTREE POGLAVLJE
11. novembar 1918.
U dva sata ujutru u Ficovoj kui u Mejferu zazvonio je telefon. Mod je jo bila
budna, sedela je u salonu s jednom sveom i zavesama navuenim poput pokrova,
pod smrknutim pogledima mrtvih predaka koji su je gledali s visine, okruena
komadima nametaja koji su se jedva mogli nazreti u tami, poput nonih zveri u
divljini. Poslednjih nekoliko dana gotovo da nije ni spavala. Bilo ju je obuzelo neko
sujeverno predoseanje da e Valter poginuti pre kraja rata.
Sedela je sama, sa oljom hladnog aja u rukama, zurei u vatru u kaminu,
pitajui se gde je on i ta radi. Da li spava negde u nekom vlanom rovu, ili se
priprema za sutranju bitku? Ili je ve mrtav? Moda je postala udovica, koja je
provela samo dve noi sa svojim muem za etiri godine braka. Jedino je bila
sigurna da nije bio zarobljen. Doni Remark je proveravao svaku listu zarobljenih
oficira i obavetavao je. Doni nije znao njenu tajnu: verovao je da se brine za
Valtera samo zato to je on bio Ficov drag prijatelj pre rata.
Prepala ju je zvonjava telefona. U trenutku je pomislila da moda zovu zbog
Valtera, ali odmah je shvatila da to nema smisla. Vest o zarobljenom prijatelju moe
da eka do jutra. M o r a d a s e r a d i o F i c u , pomisli ona s bolom: m o d a j e
ranjen u Sibiru?
Pourila je ka holu, ali Graut je stigao pre nje. S griom savesti je shvatila da je
zaboravila da da dozvolu slugama da legnu da spavaju.
- Raspitau se je li ledi Mod kod kue, milorde - ree Graut u aparat. On pokri
slualicu akom i ree Mod: - Lord Remark iz Ministarstva rata.
Ona uze telefon od Grauta i ree:
- Zove zbog Fica? Je li povreen?
- Ne, ne - ree Doni - smiri se. Dobre su vesti. Nemci su prihvatili uslove
primirja.
- O, Doni, hvala bogu!
- Svi se nalaze u Kompjenjskoj umi, severno od Pariza, u dva voza na jednom
sporednom koloseku. Nemci su upravo uli u vagon za ruavanje francuskog
voza. Spremni su da potpiu.
- Ali nisu jo potpisali?
- Ne, ne jo. Prepiru se oko formulisanja.
- Doni, hoe li me pozvati ponovo kad budu potpisali? Neu spavati noas.

Hou. Zdravo.
Mod vrati slualicu batleru.
Rat e se moda zavriti noas, Graute.
Vrlo mi je drago to to ujem, miledi.
Trebalo bi da ide da legne.
Uz vae doputenje, voleo bih da ostanem budan dok lord Remark opet ne
pozove.
Naravno.
elite li jo aja, miledi?
II

D r u g a r i i z Ab e rov e n a stigli su u Omsk rano ujutru.

Bili e se uvek seati svakog detalja tog est i po hiljada kilometara dugog puta
Transsibirskom eleznicom iz Vladivostoka. Trajao je dvadeset tri dana, ak i s
naoruanim narednikom u lokomotivi koji se starao da mainovoda i loa odravaju
maksimalnu brzinu. Bili se smrzavao itavim putem: pe na sredini vagona nije mogla
nita hladnoi
V
sibirskog jutra. iveli su na crnom hlebu i usoljenoj govedini. Biliju je, meutim, svaki
dan bio kao otkrovenje.
Nije znao da na svetu postoje tako lepa mesta kao to je Bajkalsko jezero. To jezero
je s jednog na drugi kraj bilo due od Velsa, kako im je rekao kapetan Evans. Iz voza u
pokretu posmatrali su sunce kako se die iznad mirne plave vode, palei s druge strane
jezera vrhove planina koji su sezali do visine od hiljadu eststo metara, pretvarajui sneg u
zlato.
Celog ivota e se s radou seati prizora nepreglednih karavana kamila du
eleznike pruge, tih natovarenih ivotinja koje strpljivo koraaju kroz sneg, ne obazirui
se na dvadeseti vek koji je jurio pored njih uz zveket gvoda i itanje pare. P rok l e t o
s a m d a l e k o o d Ab e rov e n a , pomisli on u tom trenutku.
V
Ali najupeatljiviji dogaaj bila je poseta srednjoj koli u Citi. Voz se zaustavio tu na
dva dana dok je pukovnik Fic pregovarao s lokalnim voom, nekim kozakim atamanom
po imenu Semenov. Bili se pridruio grupi amerikih posetilaca koji su poli u obilazak
kole. Direktor kole, koji je govorio engleski, objasnio je da je do pre godinu dana
poduavao samo decu iz prosperitetne srednje klase, i da nisu primali Jevreje ak ni ako su
mogli da priute da plate kolarinu. Sada, po nareenju boljevika, obrazovanje je bilo
besplatno za sve. Uinak je bio oigledan. Njegove uionice bile su krcate uenicima u
ritama, koji su uili itanje,

pisanje i raunanje, pa ak i prirodne nauke i umetnost. Sta god drugo da je Lenjin uradio,
a bilo je teko razdvojiti istinu od konzervativne propagande, barem je, mislio je Bili,
ozbiljan kad je u pitanju obrazovanje ruske dece.
S njim u vozu bio je i Lav Pekov. Toplo je pozdravio Bilija, bez trunke stida, kao da
je zaboravio da je iz Aberovena pobegao kao varalica i lopov. Lav je uspeo da se dokopa
Amerike i oeni se bogatom devojkom, i sad je bio porunik, pridruen Drugarima kao
prevodilac.
Stanovnitvo Omska je klicalo vojnicima iz bataljona dok su ovi marirali od
eleznike stanice do svojih baraka. Bili je video mnotvo ruskih oficira na ulicama u
kitnjastim staromodnim uniformama, koji, medutim, oigledno nisu radili nita vezano za
vojsku. Bilo je tu takoe mnogo kanadskih vojnika.
Kada je bataljon dobio voljno, Bili i Tomi podoe da proetaju gradom. Nije bilo
mnogo toga da se vidi: jedna katedrala, damija, tvrava od cigle i reka na kojoj se
odvijao gust trgovaki i putniki saobraaj. Iznenadili su se kad su videli da mnogi
metani nose delove britanskih uniformi. Jedna ena koja je prodavala prenu ribu na
otvorenoj tezgi nosila je vojniku bluzu oker boje, jedan kurir s runim kolicima iao je u
debelim vojnikim ojanim pantalonama, visoki kolarac s gomilom knjiga povezanih
kanapom hodao je ulicom u novim novcijatim britanskim izmama.
Gde su ih nabavili? - upita Bili.
Mi snabdevamo ovdanju rusku vojsku uniformama, ali Pekov mi je rekao
da ih oficiri prodaju na crnom tritu - ree Tomi.
Tako nam i treba kad podravamo pogrenu stranu - ree Bili.
Kanadska organizacija hrianske omladine postavila je kantinu.
Nekoliko Drugara ve je bilo tamo: inilo se da je to jedino mesto na koje se moglo otii.
Bili i Tomi su uzeli topao aj i velike krike pite od jabuka.
Ovaj grad je glavni tab antiboljevike reakcionarske vlade - ree
V
Bili. - Citao sam o tome u Njujork tajmsu. - Amerike novine, koje su se mogle nai u
Vladivostoku, bile su iskrenije od britanskih.
Lav Pekov ue u kantinu. S njim je bila jedna prelepa mlada Ruskinja u jeftinom
kaputu. Svi su zurili u njega. Kako mu je to polo za rukom tako brzo? Lav je izgledao
uzbueno.
Hej, momci, jeste li uli glasine?
Lav verovatno uvek prvi uje glasine, pomisli Bili.
Tomi ree:

Da, uli smo da si homi.

Svi se nasmejae. Bili ree:
Koje glasine?
Potpisali su primirje. - Lav zastade. - Zar ne shvatate? Rat je gotov!
Za nas nije - ree Bili.
III

Vod kapetana Djuara napadao je malo mesto O Dez Egliz, istono od reke Meze. Gas
je uo glasine da e prekid vatre nastupiti u jedanaest sati, ali njegov komandujui oficir
bio je naredio napad, i on je to nareenje izvravao. Bio je pomerio svoje teke mitraljeze
na ivicu jednog umarka, i oni su pucali preko iroke livade na zgrade u daljini, dajui
neprijatelju dovoljno vremena za povlaenje.
Naalost, Nemci nisu koristili tu pruenu priliku. Postavili su minobacae i lake
mitraljeze u dvoritima seoskih gazdinstava i po vonjacima, i energino su uzvraali
vatru. Jedan mitraljez posebno, pucajui s krova nekog ambara, uspeno je drao polovinu
Gasovog voda prikovanu za jedno mesto.
Gas se obrati kaplaru Keriju, najboljem strelcu u jedinici.
Moe li da pogodi taj krov granatom?
Keri, pegavi devetnaestogodinjak, ree:
Ako uspem da priem malo blie.
To je problem.
Keri je osmatrao okolinu.
Na treini puta preko livade postoji jedno malo uzvienje - ree on.
- Odatle bih mogao da pogodim.
Rizino je - ree Gas. - eli da se junai? - On pogleda na sat.
- Rat e moda biti gotov za pet minuta, ako su glasine istinite.
Keri se isceri.
Pokuau, kapetane.
Gas je oklevao, ne elei da dopusti Keriju da rizikuje ivot. Ali ovo je vojska, i oni
se jo bore, i nareenja su nareenja.
U redu - ree Gas. - Kreni kad bude spreman.
On se napola nadao da e Keri odlagati polazak, ali momak odmah prebaci puku na
rame i uze jedan sanduk granata. Gas povika:
Svi pucajte! Pokrivajte Kerija koliko god moete.
Svi mitraljezi zatektae i Keri se dade u trk.

Neprijatelj ga je odmah uoio i otvorio vatru. On je trao preko polja u cikcak, poput
zeca kojeg jure kerovi. Nemake granate su eksplodirale oko njega ali su ga nekim udom
promaivale. Kerijevo malo uzvienje" bilo je udaljeno oko trista metara. Malo je falilo
da uspe.
Neprijateljski mitraljezac savreno je nanianio Kerija i osuo dug rafal. Kerija je za
trajanja jednog otkucaja srca pogodilo dvanaest metaka. Ruke mu poletee uvis, on ispusti
svoje granate, polete kroz vazduh od siline naleta i pade na nekoliko koraka od svog
uzvienja. Leao je vrlo mirno, i Gas pomisli kako je sigurno umro pre nego to je dotakao
zemlju.
Neprijateljski mitraljezi zamukoe. Nakon nekoliko trenutaka i Amerikanci
obustavie paljbu. Gasu se uinilo kako uje zvuke udaljenog radovanja. Svi ljudi oko
njega se utiae, oslukujui. Gas shvati da se i Nemci raduju.
Nemaki vojnici poee da se pojavljuju, izlazei iz svojih sklonita u udaljenom
selu.
Gas zau zvuk motora. Jedan ameriki motocikl indijske proizvodnje doe kroz
umu s narednikom za upravljaem, i majorom iza njega.
Primirje! - doviknu major. Motociklista ga je vozio du linije od jednog do
drugog poloaja. - Primirje! - povika ponovo. - Primirje!
Gasov vod poe da se veseli. Ljudi poskidae lemove i pobacae ih u vazduh. Neki
poee da igraju, drugi su se rukovali meu sobom. Gas zau pesmu. Nije mogao da
odvoji pogled od kaplara Kerija. Poao je polako preko livade i kleknuo pokraj tela. Video
je mnogo leeva i bio je siguran da je Keri mrtav. Zapitao se kako se momak zvao. On
okrenu telo. Kerijeve grudi bile su posute sitnim rupama od metaka. Gas sklopi momku
oi i ustade.
Boe, oprosti mi, - ree on.
IV
Sluaj je hteo da i Etel i Berni budu kod kue tog dana. Berni je leao u krevetu
bolestan od gripa, kao i ena koja je uvala Lojda, pa se Etel starala o muu i sinu. Bila je
vrlo neraspoloena. Bili su se stravino posvaali oko toga ko od njih dvoje treba da bude
kandidat za parlament. Nije to bila samo najea svaa u njihovom braku, ve i jedina. I
jedva da su razgovarali posle toga.
Etel je znala da ima pravo da se kandiduje, ali se i pored toga oseala krivom. Moda
bi i bila bolji poslanik od Bernija, i tu odluku ionako treba da donesu njihovi drugovi, a ne
oni sami. Berni je to planirao godinama, ali to ne znai da je ta pozicija bogom dana za
njega. Iako Etel nije razmiljala o tome da se kandiduje, sada je elela to da uini. Prvo,
starosna granica mora da se spusti tako da bude ista kao i za mukarce. Zatim, enama
treba dati vee plate i popraviti im uslove rada. U veini industrijskih grana ene su

dobijale manje novca ak i kada su obavljale iste poslove. Zato da ne budu plaene isto
kao mukarci? Berni joj je, meutim, bio drag, i kada mu je na licu videla koliko je
povreen, odmah joj je dolo da popusti.
Oekivao sam da e neprijatelji pokuati da me potkopaju - rekao joj je jedne
veeri. - Konzervativci, liberali, kapitalisti imperijalisti, buruji. ak sam oekivao da e
se jedan ili dva ljubomorna pojedinca iz naih redova pobuniti. Ali postojala je jedna
osoba za koju sam bio siguran da se na nju mogu osloniti. I upravo me je ona sabotirala.
Etel bi osetila bol u grudima kad bi se toga setila.
Odnela mu je olju aja u jedanaest sati. Spavaa soba im je bila udobna, iako
oskudno nametena, s jeftinim pamunim zavesama, pisaim stolom, i fotografijom Kira
Hardija1 na zidu. Berni odloi svoj roman, F i l a n t rop p o d e r a n i h p a n t a l o n a , koji su
svi socijalisti itali. On ree hladno:
ta e uiniti veeras? - Te veeri je trebalo da se odri sastanak Laburistike
partije. - Jesi li odluila?
Jeste bila odluila. Mogla je da mu kae pre dva dana, ali nije mogla da natera sebe
da izgovori te rei. Sad kad joj je on postavio to pitanje, ona e mu odgovoriti.
Treba da nas zastupa najbolji kandidat - ona e prkosno. On je izgledao
povreeno.
Ne znam kako moe to da mi uini i da i dalje tvrdi kako me voli.
Oseala je da nije poteno od njega to se koristi takvim ar gumentima. Zato taj
argument ne vai i obratno? Ali nije u tome poenta.
Ne treba da mislimo na sebe, ve na stranku.
A ta je s naim brakom?
Neu da ti poputam samo zato to sam ti ena.
Izdala si me.
Ali povui u se da bi se ti kandidovao.
Molim?
Rekla sam, povui u se da bi se ti kandidovao. Na licu mu se ukazalo
olakanje. Ona nastavi. - Ali ne inim to jer sam ti ena. Niti zato to si ti bolji kandidat.
Izgledao je zbunjeno.
Zato, onda? Etel uzdahnu.
Trudna sam.
O, boe!
Da. Ba kad su ene dobile mogunost da uu u parlament, ja sam zatrudnela.
Berni se nasmei.
Pa onda je sve ispalo dobro!
1 Predsednik Nezavisine laburistike partije i ujedno prvi lan te partije koji je izabran za lana
britanskog parlamenta. (Prim. prev.)

Znala sam da e e to rei - ree Etel.

U tom trenutku je mrzela Bernija i neroenu bebu i sve ostalo u svom ivotu. Onda je
postala svesna zvonjave crkvenog zvona. Pogledala je na asovnik na kaminu. Bilo je
jedanaest i pet. Zato zvone u ovo vreme u ponedeljak pre podne? Onda je ula jo jedno.
Namrtila se i prila prozoru. Nije videla nita neobino na ulici, ali jo zvona se oglasilo.
Na zapadu, na nebu iznad Londona su se videle crvenu raketu kako gori. Okrenula se
Berniju.
Svako zvono na londonskim crkvama zvoni
Neto se desilo - ree on. - Kladim se da je kraj rata. Mora da zvone zbog
primirja.
Pa..- ree Etel - sigurno nije za moju prokletu trudnou.
V
Ficove nade da e zbaciti Lenjina i njegove bandite poivale su na Sveruskoj
privremenoj vladi sa seditem u Omsku. Ne samo Fic, ve su se i moni ljudi u veini
vodeih svetskih vlada nadali da e iz tog grada krenuti kontrarevolucija.
Petolani direktorat bio je smeten u jednom vozu na obodu grada. Niz oklopljenih
vagona koje su uvale elitne jedinice, to je Ficu bilo poznato, sadrao je ostatke carske
riznice, mnogo miliona rubalja u zlatu. Car je bio mrtav, ubili su ga boljevici, ali njegov
novac je bio tu da daje mo i autoritet lojalistikoj opoziciji.
Fic je oseao da je lino dosta uloio u direktorat. Grupa uticajnih ljudi koje je bio
okupio u Taj gvinu u aprilu te godine sainjavala je
diskretnu mreu na britanskoj politikoj sceni, i oni su uspeli da prue tajnu ali snanu
podrku ruskom pokretu otpora. To im je zauzvrat obezbedilo podrku drugih naroda, ili ih
je barem odvratilo od pruanja podrke Lenjinovom reimu, bio je siguran u to. Stranci,
meutim, nisu mogli da uine sve: sami Rusi su morali da ustanu i pobune se.
V
Sta je direktorat mogao da postigne? Iako je bio protiv boljevika, njegov predsednik,
Nikolaj D. Avkencijev, bio je socijalista revolucionar. Fic ga je namerno ignorisao.
Socijalisti revolucionari bili su gotovo jednako loi kao lenjinisti. Fic je polagao nade u
leviare i vojsku. Samo od njih se moglo oekivati da ponovo uspostave monarhiju i
privatno vlasnitvo nad zemljom. Otiao je da se vidi s generalom Boldirevim,
glavnokomandujuim sibirske armije pod komandom direktorata.
Vagone u kojima su se nalazili lanovi vlade krasila su izbledela znamenja
caristikog sjaja:izlizana somotska sedita, okrnjena
izrezbarena stolarija, isfLekani abauri i starije sluge u prljavim ostacima livreja s perlama
i pletenicama kakve su nosile sluge na starom sanktpeterburkom dvoru. U jednom
vagonu se nalazila mlada ena, s dreavim ruem i u svilenoj haljini, koja je puila
cigaretu.

Fic je bio obeshrabren. Prieljkivao je povratak starog poretka, ali ta scena se ak i

njemu inila nazadnom. S besom se prisetio prezrivog ruganja narednika Vilijamsa. J e
l i o v o t o m i r a d i m o p o z a k o n u ?" Fic je znao da je odgovor najverovatnije
negativan. Vreme je da uutka Vilijamsa zauvek, pomisli gnevno: taj ovek je praktino
boljevik.
General Boldirev je bio krupan i nezgrapan ovek.
Mobilisali smo dvesta hiljada ljudi - ponosno e on Ficu. - Moete li da ih
naoruate i opremite?
To je impresivno - ree Fic, ali potisnu uzdah.
Takvo razmiljanje je krivo to je ruska armija od est miliona ljudi bila poraena od
mnoge manje nemake i austrijske vojne sile. Boldirev je ak nosio i apsurdne epolete
kakve su bile popularne u vreme starog reima, velike ovalne s resama, s kojima je liio
na neki lik iz komine opere Gilberta i Salivena. Na svom sklepanom ruskom, Fic ree:
Ali da sam na vaem mestu, poslao bih pola vojnika kui.
Boldirev je bio zbunjen.
Zato?
Moemo da naoruamo najvie sto hiljada. I oni moraju biti obueni. Bolje je
imati malu disciplinovanu vojsku, nego veliku rulju koja e se povui ili predati prvom
prilikom.
U idealnim okolnostima, da.
Zalihe koje vam damo moraju dobiti ljudi u prvim redovima, ne pozadinci.
Naravno, vrlo razumno.
Fic je imao neprijatan oseaj da se Boldirev slae s njim i ne sluajui ga. Ali morao
je da nastavi.
Previe onoga to aljemo zavrava u pogrenim rukama, to mogu da vidim
po broju civila na ulicama koji nose delove uniforme britanske vojske.
Da, zaista.
Predlaem da svi oficiri koji nisu podobni da slue budu lieni uniforme i
zamoljeni da se vrate kuama.
Ruska vojska je bila puna amatera i starijih diletanata koji su se petljali u donoenje
odluka ali su izbegavali borbu.
Hmm.
I predlaem da date vea ovlaenja admiralu Kolaku kao ministru rata. Forin ofis je smatrao da Kolak najvie obeava od svih lanova direktorata.
Vrlo dobro, vrlo dobro.
Jeste li voljni da uinite sve to? - upita Fic, oajno elei da dobije neku vrstu
uverenja.
I te kako.

Kada?
Sve u svoje vreme, pukovnie, sve u svoje vreme.

Fic se sneveseli. Bilo je dobro to ljudi poput Cerila i Kerzona ne mogu da vide
koliko su jadne snage koje se suprotstavljaju boljevizmu, pomisli on emerno. Ali moda
e se dovesti u red, uz pomo i vostvo Britanaca. U svakom sluaju, on mora da izvue
maksimum s onim ime raspolae.
Zaulo se kucanje na vratima i njegov autant, kapetan Marej, ue drei telegram.
Izvinjavam se to prekidam, gospodine - on e zadihano. - Ali siguran sam da
ete eleti da ujete ove vesti to pre.
VI
Mildred side u prizemlje oko podneva i ree Etel:
Hajdemo do Vesta. - Mislila je na Vest End, zapadni deo Londona.
- Svi idu tamo - ree ona. - Poslala sam devojke kui. - Sada je imala dve
devojke koje su ile eire za nju. - Ceo Ist End zatvara radnje. Rat je zavren!
Etel je elela da ide. Njeno poputanje u Bernijevu korist nije umnogome popravilo
atmosferu u kui. On se malo oraspoloio, ali ona je postala ogorenija. Prijae joj da
izae iz kue.
Morau da povedem Lojda - ree ona.
U redu, ja u povesti Inid i Lil Seae se ovoga itavog ivota, dana kada smo
dobili rat.
Etel spremi Berniju sendvi sa sirom za ruak, obue Lojda u toplu odeu i oni
krenue. Uspeli su da uu u autobus, ali on se uskoro prepunio, s mukarcima i deacima
koji su visili s vrata. inilo se da se sa svake kue vijori zastava, ne britanska, ve velka
sa zmajevima, francuska trobojka i amerika sa zvezdicama i prugama. Ljudi su grlili
neznance, plesali po ulicama, ljubili se. Padala je kia, ali niko nije mario za to.
Etel pomisli na sve mladie koji su sada bili sigurni od pogibije, pa i ona poe da
zaboravlja svoje nevolje i da deli sa ostalima radost tog trenutka.
Kada su proli pozorita i uli u zonu dravnih ustanova, saobraaj je potpuno stao.
Trafalgar skver je bio uskomeana masa radosnih ljudi. Autobus nije imao kud dalje, te oni
izaoe iz njega. Probili su se Vajtholom do Dauning strita. Nisu mogli da priu broju
deset od navale ljudi koji su se nadali da e videti premijera Lojda Dorda, oveka koji je
dobio rat. Uli su u park Sent Dejms, koji je bio pun parova koji su se grlili u bunju. Na
drugom kraju parka na hiljade ljudi je stajalo ispred Bakingemske palate. Pevali su
K e e p t h e H o m e F i res B u r n i n g" . Kada su zavrili tu pesmu, zapevali su , , N o w
T h a n k We Al l O u r God". Etel je videla da jedna vitka mlada ena u odelu od tvida
diriguje pevaima, stojei na krovu jednog kamioneta, i pomisli kako se jedna devojka ne
bi usudila da uini tako neto pre rata.

Preli su ulicu i uli u park Grin, nadajui se da e prii blie palati. Jedan mladi se
nasmei Mildred i, kada mu je ona uzvratila osmehom, on je zagrli i poljubi. Ona mu
eljno uzvrati poljubac.
Kao da si uivala u tome - Etel e pomalo zavidno dok se momak udaljavao.
Jesam - ree Mildred. - Popuila bih mu da mi je traio.
Neu to rei Biliju - Etel e smejui se.
Bili nije glup, zna kakva sam.
Kruili su kroz gomilu dok nisu doli do ulice zvane Konstitun hil. Guva se tu
razredila, ali gledali su u bok Bakingemske palate, to im je onemoguavalo da vide kralja
u sluaju da on odlui da izae na balkon. Etel se pitala kuda dalje da idu, kad grupa
policajaca na konjima doe ulicom, rasklanjajui gomilu pred sobom.
Iza njih je iao fijaker, a u njemu, smeei se i maui, kralj i kraljica. Etel ih je
odmah prepoznala, ivo ih se prisetivi iz perioda od skoro pet godina ranije, kada su bili
u poseti Aberovenu. Nije mogla da veruje koliko sree imaju dok je fijaker polako iao ka
njima. Primetila je da je kraljeva brada posedela: bila je tamna kada je bio u Taj gvinu.
Izgledao je iscrpljeno ali sreno. Kraj njega, kraljica je drala kiobran da joj kia ne
pokvasi eir. Njeno uveno poprsje muo se jo veim nego ranije.
Vidi, Lojde! - ree Etel. - Kralj!
Fijaker je doao na samo nekoliko centimetara od mesta gde su Etel i Mildred stajale.
Lojd doviknu:
Zdravo, kralju!
Kralj ga u i nasmei se.
Zdravo, mladiu - ree, i ode.
VII
Grigorije je sedeo u vagonu za ruavanje oklopljenog voza i gledao

V
preko stola. Covek preko puta njega bio je predsednik Revolucionarnog ratnog saveta i
narodni komesar za pitanja vojske i mornarice. To je znailo da je on komandovao
Crvenom armijom. Zvao se Lav Davidovi Brontajn, ali je poput veine vodeih
revolucionara usvojio svoj nadimak, i ljudi su ga znali kao Lava Trockog. Napunio je
trideset devet godina nekoliko dana ranije, i drao je sudbinu Rusije u svojim rukama.
Revolucija je bila stara godinu dana, i Grigorije nikad ranije nije bio zabrinut za
njeno ouvanje. Zauzimanje Zimskog dvorca inilo se kao kraj, ali je u stvari predstavljalo
samo poetak borbe. Vlade najmonijih zemalja na svetu bile su neprijateljski nastrojene
prema boljevicima. Dananje primirje je znailo da sada mogu da posvete punu panju
unitenju revolucije. I samo ih Crvena armija moe spreiti u tome.
Mnogi vojnici nisu voleli Trockog jer su mislili da je aristokrata i Jevrejin. Nije bilo
mogue biti i jedno i drugo u Rusiji, ali vojnici nisu logiki razmiljali. Trocki nije bio

aristokrata, mada mu je otac bio imuan zemljoradnik, i omoguio mu je dobro

obrazovanje. Njegovo razmetljivo ponaanje nije mu, meutim, ilo naruku, i bio je
dovoljno budalast da putuje s linim kuvarom i da svom osoblju kupuje nove izme i
zlatnu dugmad. Izgledao je starije za svoje godine. Gusta, bujna kosa jo mu je bila crna,
ali lice mu je sada bilo izbrazdano borama.
Uinio je uda s vojskom.
Crvenogardejci koji su zbacili privremenu vladu pokazali su se manje delotvornim na
bojnom polju. Bili su pijani i loe disciplinovani. Ispostavilo se da je odluivanje o ratnoj
taktici podizanjem ruku na vojnikim sastancima lo nain vodenja borbe, loiji ak i od
postupanja po nareenjima dobijenim od aristokratskih diletanata. Crvenogardejci su
izgubili glavne bitke protiv kontrarevolucionarnih snaga, koje su sebe poele da nazivaju
belogardejcima.
Trocki je ponovo uveo vojnu obavezu, uprkos buri protesta. Regrutovao je mnoge
bive caristike oficire, nazvao ih specijalistima" i vratio ih na stare funkcije. Takoe je
opet uveo smrtnu kaznu za dezerterstvo. Grigoriju se nisu svidale te mere, ali uviao je da
su neophodne. Sve je bilo bolje od kontrarevolucije.
Ono to je armiju dralo u komadu bilo je boljeviko jezgro. lanovi partije su bili
paljivo rasporeeni u svim jedinicama kako bi njihov uticaj bio to vei. Neki od njih su
bili obini vojnici, drugi su komandovali vojnim jedinicama, a trei su, poput Grigorija,
bili politiki komesari, koji su saraivali s vojnim komandantima i podnosili izvetaje
boljevikom Centralnom komitetu u Moskvi. Odravali su visok moral time to su
podseali vojnike da se bore za najvei cilj u istoriji oveanstva. U sluajevima kada je
vojska morala da bude surova i bezoseajna, da zaplenjuje itarice i konje od siromanih
seljakih porodica, boljevici su vojnicima objanjavali kako je to neophodno radi opteg
dobra. I prijavljivali bi sve to bi ukazivalo na nezadovoljstvo, kako bi moglo biti
saseeno u korenu.
Ali hoe li sve to biti dovoljno?
Grigorije i Trocki su bili nagnuti nad mapom. Trocki je pokazivao u Transkavkasku
regiju izmeu Rusije i Persije.
Turci jo uvek kontroliu Kaspijsko more, uz malu pomo Nemake - ree on.
Prete naftnim nalazitima - promrmlja Grigorije.
Denikin je jak u Ukrajini. Na hiljade aristokrata, oficira i lanova buroaske
klase koji su pobegli pred revolucijom zavrilo je u Novoerkasku, gde je formiralo
kontrarevolucionarnu vojsku pod
vostvom odmetnutog generala Denikina.
Takozvana Dobrovoljaka armija - ree Grigorije.
Ba tako. - Prst Trockog se pomeri ka severu Rusije. - Britanci imaju jednu
mornariku eskadrilu u Murmansku. U Arhangelsku se nalaze tri bataljona amerike

peadije. Pojaani su pripadnicima vojski drugih zemalja: Kanade, Kine, Poljske, Italije,
Srbije... moda bi bilo bre nabrojati nacije koje nemaju vojsku na zaleenom severu nae
zemlje.
A tu je i Sibir.
Trocki klimnu glavom.
V
Japanci i Amerikanci imaju snage u Vladivostoku. Cesi kontroliu najvei
deo Transsibirske eleznice. Britanci i Kanaani su u Omsku, gde podravaju takozvanu
Sverusku privremenu vladu.
Grigorije je znao dobar deo svega toga, ali nije prethodno sagledao celokupnu
situaciju.
Pa mi smo opkoljeni! - ree on.
Ba tako. I sad kad su kapitalistike i imperijalistike sile sklopile mir, imae
milione vojnika na raspolaganju.
Grigorije se hvatao za slamku.
S druge strane, mi smo u poslednjih est meseci poveali brojnost Crvene
armije sa 300.000 na milion vojnika.
Znam. - To podseanje nije razveselilo Trockog. - Ali to nije dovoljno.
VIII
Nemaka se nalazila u vrtlogu revolucije, a Valtera je to zastraujue podsealo na
rusku revoluciju godinu dana ranije.
Sve je poelo pobunom. Mornariki oficiri su naredili floti u Kilu da se otisne na
more i napadne Britance u samoubilakoj misiji, ali mornari su znali da se u tom trenutku
pregovara o primirju, i odbili su da posluaju nareenje. Valter je bio istakao svom ocu da
oficiri postupaju protivno kajzerovim eljama, to ih ini pobunjenicima, i da su u toj
situaciji mornari ti koji su lojalni. Oto je zapenio od besa uvi taj argument.
Nakon to je vlada pokuala da pohapsi mornare, kontrolu nad gradom Kilom je
preuzeo savet radnika i vojnika oformljen po modelu ruskih sovjeta. Dva dana kasnije,
Hamburg, Bremen i Kukshafen pali su pod kontrolu sovjeta. Dva dana ranije, kajzer je
abdicirao.
V
Valter je bio uplaen. Zeleo je demokratiju, ne revoluciju.
Na dan abdikacije, meutim, na hiljade radnika u Berlinu izalo je na ulice, maui
crvenim zastavama, i ekstremni leviar Karl Libkneht je objavio da je Nemaka postala
slobodna socijalistika republika. Valter nije znao kako e se to zavriti.
Primirje mu je uasno teko palo. Oduvek je verovao da je taj rat strana greka, ali
nije oseao zadovoljstvo zbog toga to je bio u pravu. Njegova otadbina je bila poraena i
poniena, a njegovi zemljaci su gladovali. Sedeo je u salonu kue svojih roditelja u
Berlinu, prelistavajui novine, previe potiten ak i da zasvira klavir. Novine su bile

izbledele a ram za slike pranjav. Stari parket se rasklimao, a nije bilo majstora da ga
popravi.
Valter je samo mogao da se nada da e svet nauiti lekciju.
V
Cetrnaest taaka predsednika Vilsona pruali su traak svetlosti koji bi mogao da najavi
raanje sunca. Da li je mogue da e velike sile pronai nain da razreavaju svoje razlike
mirnim putem?
Razbesneo ga je lanak u jednim desniarskim novinama.
Ova budala od novinara kae da nemaka vojska nikad nije bila poraena ree on dok je njegov otac ulazio u sobu. - On kae da su nas izdali Jevreji i socijalisti u
domovini. Moramo sasei takve glupe prie.
Oto je bio besno prkosan.
Zato bismo? - ree on.
Zato to znamo da to nije istina.
Ja mislim da nas jesu izdali Jevreji i socijalisti.
Molim? - Valter e s nevericom. - Nisu nas Jevreji i socijalisti odbili na
Marni, i to dva puta. Izgubili smo rat!
Oslabio nas je manjak zaliha.
To je bila boljevika blokada. I ko je zasluan to su Amerikanci uli u rat?
Nisu Jevreji i socijalisti zahtevali da Nemaka pone s podmornikim ratovanjem i
potapanjem brodova s amerikim putnicima.
Socijalisti su pristali na neuvene uslove primirja koje su postavili Saveznici.
Valter je od besa postao skoro nerazumljiv.
Vrlo dobro zna da je Ludendorf traio primirje. Kancelar Ebert je doao na
poloaj tek prekjue, kako moe njega da krivi?
Da se vojska jo pita, nikad ne bismo potpisali dananji sporazum.
Ali vi se ne pitate, jer ste izgubili rat. Rekli ste kajzeru da moete da ga
dobijete, i on vam je poverovao, i zbog toga je izgubio krunu. Kako emo nauiti neto iz
sopstvenih greaka ako dozvolite nemakom

narodu da poveruje u takve lai?

Ljudi e biti demoralisani ako pomisle da smo bili poraeni.
-1 treba da budu demoralisani! Evropske voe su uinile neto runo, i deset zlo i
miliona ljudi je mrtvo zbog toga. Dozvolite barem da to shvate, da vie nikad ne bi ljudi
dozvolili da se to ponovi!
Ne - ree njegov otac.

TREI DEO NOVI SV6T

TRJDeseTeTVRTO pOGLAVLje
Novembar - decembar 1918.
Etel se probudila rano tog jutra dan nakon sklapanja mira. Drhtei u kuhinji s
kamenim podom, dok je ekala da provri voda na starom poretu, donela je odluku da
bude srena. Imala je mnogo razloga za sreu. Rat je gotov i ona e dobiti bebu. Ima
vernog mua koji je oboava. Neke stvari nisu ispale onako kako je elela, ali nee
dozvoliti da je to alosti. Ofarbae kuhinju u veselu utu boju, odluila je. Jarke boje u
kuhinji ule su u modu.
Ali prvo mora pokuati da zakrpi svoj brak. Berni je smekao zbog njene predaje, ali
ona je i dalje bila ogorena, i atmosfera u kui je ostala zatrovana. Bila je gnevna, ali nije
elela da taj jaz trajno ostane. Pitala se moe li se izmiriti s njim. Odnela je dve olje aja
u spavau sobu i vratila se u krevet. Lojd je jo uvek spavao u krevetiu u uglu.
Kako se osea? - upita ona, dok je Berni sedao i stavljao naoare.
Bolje, mislim.
Ostani u krevetu jo jedan dan, da bude siguran da si ozdravio.
Mogao bih. - Ton mu je bio neutralan, ni topao, ni neprijateljski.
Ona otpi gutljaj toplog aja.
ta bi vie voleo, deaka ili devojicu?
Bio je tih, i ona je isprva pomislila da on nadureno odbija da odgovori, ali u stvari je
samo razmiljao nekoliko trenutaka, kao to je esto inio pre nego to odgovori na
pitanje. Napokon, on ree:
Pa, imamo deaka, bilo bi lepo da imamo i devojicu.
Njoj bi izuzetno milo zbog toga. Uvek je govorio o Lojdu kao o svom detetu.
Moramo se postarati da ova zemlja bude dobra za njihovo odrastanje - ree
ona. - Zemlja u kojoj e moi da dobiju dobro kolovanje i posao i pristojnu kuu u kojoj
e odgajati sopstvenu decu. I koja vie nee ratovati.
Lojd Dord e raspisati prevremene izbore.
Misli?

On je ovek koji je dobio rat. elee da bude ponovo izabran pre nego to se
to zaboravi.
Mislim da e laburisti i pored toga dobro proi.
Barem imamo anse u mestima kao to je Aldgejt.
Etel je oklevala.
Da li bi voleo da ti vodim kampanju?
Berni je izgledao sumnjiavo.
Pitao sam Gromadu Rida da mi bude agent.
Gromada moe da se bavi pravnom dokumentacijom i finansijama - ree
Etel. - Ja u da organizujem sastanke i ostalo. Mnogo bolje to radim. - Odjednom je osetila
da se tu radi o njihovom braku, ne samo o kampanji.
Jesi li sigurna da eli?
Da. Gromada bi te samo slao da dri govore. Morae to da radi, naravno,
ali to nije tvoje najjae oruje. Bolji si kad sedi s nekoliko ljudi i pria uz aj. Ja u te
ubaciti u fabrike i skladita gde moe neformalno da pria s ljudima.
Siguran sam da si u pravu - ree Berni.
Ona dovri aj i spusti tacnu i olju na pod kraj kreveta.
Znai, bolje se osea?
Da.
Ona mu uze tacnu sa oljom iz ruku, spusti ih na pod, pa svue spavaicu preko
glave. Grudi joj nisu bile jedre kao pre trudnoe s Lojdom, ali jo su bile vrste i pune.
Koliko bolje?
On je zurio u njih.
Mnogo.
Nisu vodili ljubav jo od veeri kad je Dejn Makali predloila Etel za kandidata.
Etel je oajniki nedostajao seks. Ona se uhvati za dojke. Bradavice su joj ovrsle od
hladnog vazduha u sobi.
Zna li ta je ovo?
Verujem da su to tvoje grudi.
Neki ih nazivaju sisama.
Ja ih nazivam prelepim. - Glas mu je postao malo promukao.
Da li bi eleo da se igra s njima?
Ceo dan.
U to ba nisam sigurna - ree ona. - Ali kreni, pa emo videti kako nam ide.
Dobro.
Etel uzdahnu sreno. Mukarci su tako jednostavni.
Sat vremena kasnije otila je na posao, ostavljajui Lojda s Bernijem. Na ulicama
nije bilo mnogo ljudi: London je tog jutra patio od mamurluka. Dola je do kancelarija

Nacionalnog sindikata tekstilnih radnika i sela za svoj sto. Mir e doneti nove industrijske
probleme, shvatila je dok je razmiljala o poslu koji je eka tog dana. Milioni mukaraca
koji se vraaju iz vojske traie zaposlenje, i elee da istisnu ene koje su obavljale
njihove poslove etiri godine. Tim enama su, meutim, trebale plate. Nisu sve imale
mukarca koji se vraa iz Francuske: mnogi muevi ostali su pokopani tamo. Trebao im je
njihov sindikat, i trebala im je Etel.
Kad god da izbori budu raspisani, sindikat e prirodno stati na stranu laburista. Etel je
provela najvei deo dana planirajui sastanke.
Veernje novine su donele iznenaujuu vest o izborima. Lojd Dord je odluio da
koaliciona vlada treba da nastavi s radom i u miru. On se nee kandidovati kao voa
liberala, ve kao voa koalicije. Tog jutra se obratio skupu od dvesta lanova parlamenta
iz redova Liberalne partije u Dauning stritu, i zadobio njihovu podrku. U isto vreme je
Bonar Lou ubedio konzervativne lanove parlamenta da podre tu ideju.
Etel je bila zbunjena. Za ta bi ljudi onda trebalo da glasaju?
Kad se vratila kui, zatekla je Bernija besnog.
To nisu izbori, ve jebeno krunisanje - ree on. - Kralj Dejvid Lojd Dord.
Kakav izdajnik. Prui mu se prilika da dovede na vlast radikalnu leviarsku vladu, i ta on
uini? Slie se sa svojim pajtosima konzervativcima! Prokleti izdajnik.
Hajde da ne odustajemo odmah - ree Etel.
Dva dana kasnije, Laburistika partija se povukla iz koalicije i objavila da e voditi
kampanju
u kojoj e istai protivkandidata Lojdu
V
Dordu. Cetiri lana parlamenta iz redova laburista, koji su bili ministri u vladi, odbili su
da daju ostavku na tu funkciju, i odmah su bili izbaeni iz stranke. Izbori su bili najavljeni
za 14. decembar. Reeno je da e rezultati biti objavljeni tek posle Boia, kako bi glasovi
vojnika iz Francuske imali vremena da stignu u domovinu i budu prebrojani.
Etel je poela da planira Bernijevu kampanju.
Tog dana nakon potpisivanja primirja, Mod je napisala Valteru pismo koristei
bratovljev papir s grbom i ubacila ga u crveno sandue na jednoj raskrsnici.
Nije znala koliko e vremena proi dok normalan potanski saobraaj bude ponovo
uspostavljen, ali elela je da, kada se to desi, njen koverat bude na vrhu gomile. Poruka je
bila paljivo sroena, za sluaj da se cenzurisanje nastavilo: nije pominjala brak, samo je
rekla da se nada da e njih dvoje nastaviti svoju staru vezu sad kad su njihove zemlje u
miru. Moda je i tako pismo bilo rizino. Ali ona je oajniki elela da sazna da li je Valter
iv i, ako jeste, kada moe da ga vidi.
Strahovala je da e Saveznici, kao pobednici, eleti da kazne nemaki narod, ali je
govor koji je Lojd Dord odrao tog dana pred liberalima u parlamentu bio umirujui.
Prema pisanju veernjih novina, on je izjavio da mirovni sporazum s Nemcima mora biti
pravian i ispravan. , , N e s m e m o d o z v o l i t i d a i k a k v a o s v e t o l j u b i v o s t ,

lakomost, ili kakve druge gramzive elje nadvladaju osnovne principe

p r a v e d n o s t i . " Vlada e se estoko boriti protiv onoga to je nazvao niskom, tunom,
poganom idejom osvete i pohlepe". To ju je oraspoloilo. Nemcima e ivot sada ionako
biti teak.
Meutim, uasnula se sledeeg jutra u vreme doruka kada je otvorila Dejli mejl.
Glavni naslov glasio je H U N I M OR A J U D A P L J LTE .
Pisac lanka je zagovarao ideju da u Nemaku treba poslati pomo u hrani, ali samo
zato to: , , a k o p o m r u o d gl a d i , N e m c i n e e m o i d a p l a t e o n o t o n a m
d u g u j u . Kajzeru se mora suditi za ratne zloine, pisalo je u nastavku. Novine su
dodatno raspirivale plamen revanizma objavivi na vrhu svoje rubrike s pismima italaca
jednu kritiku grofice Templton pod naslovom:
NE PUTAJTE HUNE U ZEMLJU.
- Koliko dugo bi trebalo da nastavimo da se mrzimo? - ree Mod tetki Herm. Godinu dana? Deset godina? Zauvek?
Ali to nije trebalo da iznenadi Mod. Mejl je vodio kampanju mrnje protiv 30.000
Nemaca koji su iveli u Britaniji po izbijanju rata, od kojih je veina ve dugo ivela u
Britaniji i smatrala je svojim domom. Usled toga je mnogo porodica rastureno i na hiljade
bezopasnih ljudi provelo je godine po britanskim koncentracionim logorima. To je glupo,
ali ljudi imaju potrebu da nekoga mrze, a novine su uvek spremne da tu potrebu zadovolje.
Mod je poznavala vlasnika Mejla, lorda Nortklifa. Poput svih novinskih mogula, i on
je zaista verovao u kojetarije koje je objavljivao. Imao je dara da najgluplje i
najzatucanije predrasude svojih italaca izrazi kao da one imaju smisla, da ono to je
sramotno deluje drutveno prihvatljivo. Zato su i kupovali te novine.
Takoe je znala da se Lojd Dord nedavno lino ogradio od Nortklifa. Arogantni
novinski mogul predloio je samog sebe za lana britanske delegacije na predstojeoj
mirovnoj konferenciji, i uvredio se kad ga je premijer odbio.
Mod se zabrinula. U politici je nekad neophodno titrati odbojnim ljudima, ali inilo
se da je Lojd Dord zaboravio na to. Pitala se sa strepnjom koliko e zlobna propaganda
Mejla uticati na njegov izbor.
Saznala je nekoliko dana kasnije.
Otila je na izborni sastanak u optinskom holu Ist Enda u Londonu. Et Lekvit je bila
meu posmatraima, a njen mu Berni je bio na podijumu. Mod se nije bila izmirila s Etel,
iako su bile prijateljice i koleginice godinama. U stvari, Mod se jo tresla od besa kada bi
se prisetila kako su Etel i ostali podrali parlament u odluci da usvoji zakon koji je
nastavio da daje prednost mukarcima nad enama na izborima. I pored toga, nedostajali
su joj Etelin neiscrpni polet i vedar osmeh.
Publika se mekoljila tokom predstavljanja kandidata. I dalje su to bili veinom
mukarci, mada su sada i neke ene imale pravo glasa. Mod je nasluivala da se veina

ena jo nije bila navikla da treba da se zanima za politika deavanja. Ali isto tako je
oseala da bi ene odbila atmosfera politikih sastanaka, gde mukarci stoje na podijumu i
brbljaju dok im publika klie ili zvidi.
Berni se prvi obratio prisutnima. Nije bio vet govornik, Mod je to odmah videla.
Govorio je o novom statutu Laburistike partije, naroito o lanu etiri, da fabrike postanu
javna svojina. Mod je to smatrala zanimljivim jer se time pravila jasna razlika izmedu
laburista
i poslovno
V
orijentisanih liberala; ali ubrzo je shvatila da je u manjini. Covek koji je sedeo blizu nje
postao je nemiran i na kraju je dobacio:
Hoete li izbaciti Nemce iz ove zemlje?
Berni se pomeo. Mrmljao je nekoliko trenutaka i rekao:
Uinio bih sve to ide u korist radnog oveka. - Mod se zapita da li tom
izjavom obuhvata i ene, i nasluti da je Etel pomislila isto. Berni nastavi: - Ali ne vidim da
aktivnosti uperene protiv Nemaca u Britaniji imaju prioritet.
Publika to nije dobro primila; u stvari, mogao se uti poneki zvuduk. Berni ree:
No da se vratimo vanijim pitanjima...
S drugog kraja dvorane, neko doviknu:
A ta je s kajzerom?
Berni je pogreio odgovorivi pitanjem.
Pa ta s njim? - uz- vrati on. - Abdicirao je.
Treba li da mu se sudi?
Berni e s oajanjem:
Zar ne shvatate da e, bude li mu se sudilo, biti pozvan da se brani? Da li
zaista elite da date priliku nemakom caru da izjavi pred celim svetom da je nevin?
Ovo je dobar argument, pomisli Mod, ali to nije bilo ono to je publika elela da
uje. Zvidanje i negodovanje se pojaalo, i zaue se povici:
Obesite kajzera!
B r i t a n s k i g l a s a i s u g a d n i k a d a s e n a l j u t e , pomisli Mod, barem mukarci
jesu. Mali broj ena bi eleo da se pojavi na sastanku poput ovog. Berni ree:
Ako ponemo da veamo neprijatelje koje smo porazili, onda smo obini
varvari.
V
Covek kraj Mod opet dobaci:
Hoete li naterati Hune da plate?
To je izazvalo najveu reakciju do sada. Nekoliko ljudi poe da klie:
Neka Huni plate!
-U nekim razumnim granicama... - otpoe Berni, ali ne stie vie nita da kae.
Neka Huni plate! - ljudi prihvatie taj povik, i u sledeem trenutku izvikivali
su slono: - Neka Huni plate! Neka Huni plate!

Mod ustade i ode.

III

Vudro Vilson je bio prvi ameriki predsednik koji je napustio svoju zemlju za svog
predsednikog mandata.
Isplovio je iz Njujorka 4. decembra. Devet dana kasnije Gas ga je ekao na
pristanitu u Brestu, na zapadnom picu Bretanje.
Magla se razila oko podneva i granulo je sunce, prvi put posle nekoliko dana. U
zalivu, brodovi francuske, britanske i amerike mornarice oformili su poasni palir"
kroz koji je predsednik uplovio na amerikom transporteru Dord Vaington. Topovi su
ispalili poasni plotun, a orkestar je svirao ameriku himnu.
Bio je to sveani trenutak za Gasa. Vilson je doao tu da se postara da vie nikad ne
bude rata poput ovog koji je upravo okonan. Vilsonovih
V
Cetrnaest taaka i njegova Liga naroda trebalo je zauvek da izmene nain na koji e
narodi reavati svoje meusobne konflikte. Bila je to neverovatno ambiciozna zamisao. U
istoriji ljudske civilizacije, nijedan politiar nije tako visoko ciljao. Ako uspe, bie stvoren
novi svet.
U tri popodne, prva dama, Idit Vilson, iskrcala se s broda drei generala Peringa
pod ruku, a za njima je iao predsednik Vilson s cilindrom na glavi.
Grad Brest je Vilsona doekao kao junaka pobednika. Vive Wilson, pisalo je na
transparentima, D e f e n s e u r d u D roi t d e s P e u p l e s ; i v e o Vil s o n , b r a n i l a c
p r a v a n a rod a . Sa svake zgrade se vijorila amerika zastava. Masa se tiskala na
ploiniku, mnoge ene su nosile tradicionalne bretonske dugake ipkane pokrivke za
glavu. Svuda se uo zvuk gajdi Bretanje. Da se Gas pitao, moglo je da proe i bez gajdi.
Francuski ministar spoljnih poslova odrao je govor dobrodolice. Gas je stajao s
amerikim novinarima. Primetio je jednu nisku enu u velikoj krznenoj ubari. Ona
okrenu glavu i on vide da joj je lepo lice narueno trajno zatvorenim okom. Oduevljeno
se osmehnu: bila je to Roza Helman. Prieljkivao je da uje njeno vienje te mirovne
konferencije.
Nakon govora, predsednik i njegova pratnja su se ukrcali na noni voz i krenuli na
eststo etrdeset kilometara dug put do Pariza. Predsednik se rukova s Gasom i ree:
- Drago mi je to te ponovo imam u timu, Gase.
Vilson je eleo da bude okruen poznatim saradnicima na Pariskoj mirovnoj
konferenciji. Njegov glavni savetnik bio je pukovnik Haus, bledi Teksaanin koji ga je
godinama nezvanino savetovao u vezi sa spoljnopolitikim pitanjima. Gas je bio mladi
lan delegacije.
V Vilson je izgledao umorno, i on i Edit su se povukli u svoj apartman.

Gas je bio zabrinut. Cuo je glasine da je predsednik loeg zdravlja. Vilsonu je 1906.
godine pukao jedan krvni sud iza levog oka, uzrokujui privremeno slepilo, i lekari su
postavili dijagnozu povienog krvnog pritiska i posavetovali mu da se povue iz politike.
Vilson je veselo ignorisao njihov savet, nastavio da se bavi politikom i postao predsednik,
naravno, ali u poslednje vreme je patio od glavobolja koje su mogle biti novi simptom
starog problema s krvnim pritiskom. Mirovna konferencija e mu biti naporna: Gas se
nadao da e je Vilson izdrati.
Roza je bila u istom vozu. Gas sede preko puta nje na sedite od brokata u vagonu za
ruavanje.
Pitala sam se da li u te videti - ree ona. Delovala je kao da joj je drago to
ga vidi.
Ovde sam na vojnom zadatku - ree Gas, koji je jo bio u uniformi kapetana.
Vilson je kod kue pretrpeo kritike zbog izbora saradnika. Ne zbog tebe,
naravno...
Ja sam sitna riba.
Neki ljudi, meutim, kau da nije trebalo da vodi enu.
Gas slegnu ramenima. To mu se inilo trivijalnim. Posle rata, shvatio je, bie teko
shvatiti ozbiljno neke stvari o kojim ljudi brinu u miru. Roza ree:
to je jo vanije, nije poveo nijednog republikanca.
V Zeli saveznike u svom timu, ne neprijatelje - Gas e ozlojeeno.
Saveznici su mu potrebni i kod kue - ree Roza. - Izgubio je Kongres.
Ona je u pravu, shvatio je Gas, i to ga je podsetilo koliko je pametna. Izbori na pola
mandata bili su katastrofalni za Vilsona. Republikanci su preuzeli kontrolu nad Senatom i
Predstavnikim domom.
Kako se to desilo? - ree on. - Nisam u toku.
Obinim ljudima su dojadili tednja i visoke cene, i kraj rata je doao malo
prekasno da bi popravio situaciju. Takode, liberali mrze akt o pijunai. On je dao
ovlaenje Vilsonu da pozatvara ljude koji su bili protiv rata. A on ga je i koristio: Judin
Debs je osuen na deset godina zatvora. - Debs je bio predsedniki kandidat socijalista.
Roza je zvuala besno kada je rekla: - Ne moe da zatvara svoje politike protivnike i da
se i dalje pretvara da veruje u slobodu.
Gas se seti koliko je uivao u toj ivahnoj razmeni argumenata u raspravama s
Rozom.
U ratu, sloboda ponekad mora biti naruena - ree on.
Ameriki glasai oigledno ne misle tako. Postoji jo jedna stvar: Vilson je
uveo segregaciju u svoju administraciju u Vaingtonu.
Gas nije znao da li e se crnci ikada uzdii na nivo belaca ali je, poput veine
Amerikanaca liberalnih shvatanja, smatrao da je najbolji nain da se to sazna dati im vee

anse u ivotu, i videti ta e se desiti. Meutim, Vilson i njegova ena bili su junjaci, i
razmiljali su drugaije.
Idit nee da povede svoju slukinju u London iz straha da e se devojka
pokvariti - ree Gas. - Kae da su Britanci suvie ljubazni s crncima.
Vudro Vilson vie nije miljenik leviara u Americi - zakljui Roza.
- To znai da e mu trebati podrka republikanaca za Ligu naroda.
Pretpostavljam da je Henri Kabot Lod razoaran. - Lod je bio desniar,
republikanac.
Zna kakvi su politiari - ree Roza. - Osetljivi su kao kolarke, samo
osvetoljubiviji. Lod je predsednik Komiteta za medunarodne odnose pri amerikom
Senatu. Vilson je trebalo da ga povede u Pariz.
Gas se usprotivi:
Lod se protivi itavoj ideji Lige naroda!
Sposobnost oveka da saslua pametne ljude koji se s njim ne slau redak je
talenat, ali jedan predsednik bi trebalo da ga ima. A dovoenje Loda ovamo e ga
neutralizovati. Kao lan delegacije, ne bi mogao da se vrati kui i bori se protiv onoga to
je dogovoreno u Parizu.
Gas je uviao da je ona najverovatnije u pravu. Vilson je, meutim, bio idealista koji
je verovao da je sama snaga pravednosti dovoljna da prevazie sve prepreke. Potcenjivao
je potrebu za laskanjem, podilaenjem i zavoenjem.
Hrana je bila dobra, u predsednikovu ast. Imali su sveu ribu list iz Atlantika u sosu
od putera. Gas nije jeo tako dobru hranu jo od pre rata. Bilo mu je zanimljivo to vidi da
je Roza svojski navalila na hranu. Bila je siuna: gde joj sve to stane? Na kraju obeda im
je posluena jaka kafa u malim oljama. Gas nije eleo da ostavi Rozu i vrati se u svoja
spavaa kola. Previe je uivao u razgovoru s njom.
- Vilson e barem imati jaku pregovaraku poziciju u Parizu - ree on.
Roza je izgledala sumnjiavo.
Kako to?
- Pa, pre svega, mi smo prelomili rat u njihovu korist. Ona klimnu
glavom.
Vilson je izjavio: ,,Mi smo spasli svet kod ato Tijerija.
V Cak Dikson i ja smo uestvovali u toj bici.
Je li tu poginuo?
Granata ga je direktno pogodila. Bio je prvi ovek iju sam smrt video. Ne i
poslednji, naalost.
Mnogo mi je ao, naroito zbog njegove ene. Poznajem Doris ve godinama;
imale smo istu uiteljicu klavira.
- Ne znam, dodue, da li smo zaista mi spasli svet - nastavi Gas.

- Meu mrtvima ima mnogo vie Francuza, Britanaca i Rusa nego Amerikanaca. Ali jesmo
preokrenuli tok rata i odneli prevagu. To mora neto da znai.
Ona zavrte glavom, protresajui svoje tamne lokne.
Ne slaem se. Rat je zavren, i Evropljanima vie nismo potrebni.
Ljudi poput Lojda Dorda izgleda misle da se amerika vojna mo ne moe
ignorisati.
On onda grei - ree Roza. Gas je bio iznenaden to uje da jedna ena tako
vatreno govori o takvoj temi. - Pretpostavimo da Francuzi i Britanci prosto odbiju da se
sloe
s Vilsonom - ree ona. - Hoe li on
V
upotrebiti vojsku kako bi nametnuo svoje ideje? Nee. Cak i kad bi hteo, republikanski
Kongres mu to ne bi dozvolio.
Mi posedujemo ekonomsku i finansijsku mo.
Svakako je istina da smo mnogo zaduili Saveznike, ali nisam sigurna koliku
nam to prednost daje. Postoji izreka: A k o d u g u j e s t o d o l a r a , b a n k a t e d r i u
aci; ali ako duguje milion dolara, ti dri banku u aci.
Gas je poeo da uvia da je Vilsonov zadatak moda tei nego to je zamiljao.
A ta je s javnim mnenjem? Videla si kako je Vilson doekan u
V Brestu. Sirom Evrope, oi ljudi uprte su u njega u nadi da e stvoriti miran svet.
To je njegov najjai adut. Ljudima je dosta klanja. N i k a d v i e " , izvikuju
oni. Samo se nadam da Vilson moe da ispuni njihova nadanja.
Njih dvoje se vratie svako u svoj kupe i poelee jedno drugom laku no. Gas je
dugo leao budan, razmiljajui o Rozi i onome to je rekla. Bila je zaista najpametnija
ena koju je ikad sreo. Bila je i lepa. Nekako se brzo zaboravi na to njeno oko. Gasu se
ono isprva inilo kao straan deformitet, ali posle nekog vremena prestao je da ga
primeuje.
Bila je, meutim, pesimistina u pogledu konferencije. I sve to je rekla bilo je istina.
Vilsona eka teka borba, shvatio je Gas sada. Bio je presrean to je deo tima, i odluan
da uini sve to moe da pretvori predsednikove ideale u stvarnost.
U sitnim jutarnjim satima pogledao je kroz prozor dok je voz jurio preko Francuske
ka istoku. U prolasku kroz jedan grad, trgnuo se kad je video masu ljudi na peronu i na
putu pokraj pruge kako posmatraju prolazak voza. Bio je mrak, ali bili su jasno vidljivi
pod svetlou lampi. Ima ih na hiljade, shvatio je, mukaraca i ena i dece. Nisu klicali:
bili
V su prilino tihi. Mukarci i deaci su poskidali eire, i taj gest potovanja
dirnuo je Gasa toliko da je zamalo pustio suzu. Cekali su pola noi da vide prolazak voza
u kojem je poivala nada za ceo svet.

TRiDeserpero pcGLAVLje
Decembar 1918 - februar 1919.
Glasovi su prebrojani tri dana nakon Boia. Et i Berni Lekvit stajali su u
gradskoj venici Aldgejta ekajui da uju rezultate, Berni na podijumu u svom
najboljem odelu, Et u publici.
Berni je izgubio.
On je stoiki podneo poraz, ali Etel je zaplakala. Za njega je to bio kraj jednog
sna. Moda je to bio budalast san, ali ipak je bio povreen, i nju je dua zabolela
zbog njega.
Kandidat liberala je podrao koaliciju Lojda Dorda, tako da konzervativci
nisu imali svog kandidata. Shodno tome, konzervativci su glasali za liberale, i ta
kombinacija je bila prejaka da bi je laburisti potukli.
Berni je estitao pobedniku i siao s podijuma. Ostali liberali su imali jednu
flau viskija i hteli su da piem oale poraz, ali Berni i Etel su otili kui.
- Nisam ja za ovo, Et - ree Berni dok je ona zakuvavala vru kakao.
- Bio si dobar - ree ona. - Nadmudrio nas je taj prokleti Lojd Dord.
Berni zavrte glavom.
- Ja nisam voa - ree on. - Ja sam mislilac i ovek koji pravi planove. Iznova
sam pokuavao da priam s ljudima onako kako ti to radi, i da raspalim u
njima elju za borbu za nae ciljeve, ali to mi nikad nije polo za rukom. Kad
im se ti obraa, oni te oboavaju. U tome je razlika.
Znala je da je u pravu.
Sledeeg jutra novine su pokazale da je cela zemlja glasala kao Aldgejt.
Koalicija je osvojila 525 od 707 mesta, to je bio jedan od najubedljivijih rezultata u
istoriji britanskog parlamentarizma. Ljudi su glasali za oveka koji je dobio rat.
Etel je bila gorko razoarana. Britanijom su i dalje upravljali starci. Politiari
krivi za milione rtava sada su slavili, kao da su uinili neto divno. A ta su to
postigli? Bol i glad i unitenje. Deset miliona mukaraca i momaka poginulo je bez
ikakvog smisla.
Jedini traak nade poivao je u injenici da je Laburistika partija popravila
svoju poziciju. Osvojili su ezdeset mesta u parlamentu, spram prethodnih etrdeset
dva.

Loe su proli liberali koji su bili protiv Lojda Dorda. Oni su osvojili samo
trideset mesta, a sam Askvit je izgubio mesto u parlamentu.
- Ovo bi mogao biti kraj Liberalne partije - ree Berni dok je mazao mou na
hleb za ruak. - Izneverili su narod, a laburisti su sada opozicija. To nam je
moda jedina uteha.
Malo pre nego to su otili na posao, stigla je pota. Etel je pregledala pisma
dok je Berni vezivao pertle Lojdovih cipela. Jedno pismo je bilo od Bilija, napisano
njihovim ifrovanim jezikom. Ona sede za kuhinjski sto da ga deifruje. Podvukla je
kljune rei olovkom i zapisala ih u bloke. Kako je shvatala znaenje poruke, sve ju
je vie obuzimalo uzbudenje.
- Zna da je Bili u Rusiji - ona e Berniju.
- Da.
- E pa, on kae da je naa vojska tamo da bi se borila protiv boljevika.
Amerika vojska je takoe tamo.
- Nisam iznenaen.
- Da, ali sluaj, Bern - ree ona. - Znamo da belogardejci ne mogu da pobede
boljevike, ali ta ako im se strane armije pridrue? Svata bi moglo da se
desi!
Berni je izgledao zamiljeno.
- Mogli bi ponovo da uspostave monarhiju.
- Narod ove zemlje nee to trpeti.
- Narod ove zemlje ne zna ta se deava.
- Onda bolje da im kaemo - ree Etel. - Napisau lanak.
- Ko e ga objaviti?
- Videemo. Moda Dejli herald. - Herald je bio leviarski list.
- Hoe li da odvede Lojda do ene koja ga uva?
- Da, naravno.
Etel razmisli za trenutak, a zatim, na vrhu lista papira, napisa: O STAVI TE R U SI J U N A M I R U!
II

Mod se rasplakala od etnje po Parizu. Siroki bulevari bili su zatrpani

gomilama kra na mestima gde su pale nemake bombe.
Razbijeni izlozi u prizemlju zgrada bili su zamandaljeni daskama, bolno je
podseajui na njenog lepog brata s unakaenim okom. Avenije s drvoredima bile su
naruene jamama iz kojih su stara stabla kestena ili plemenitih platana bila izvadena
i rtvovana kao drvna grada. Polovina ena je nosila crninu, a obogaljeni vojnici
prosili su po okovima.

Plakala je i zbog Valtera. Nije joj odgovorio na pismo. Raspitivala se za

odlazak u Nemaku, ali to je bilo nemogue. Bilo joj je dovoljno teko da dobije
dozvolu da doe u Pariz. Nadala se da e Valter moda doi tu s nemakom
delegacijom, ali nikakve nemake delegacije nije bilo: poraene zemlje nisu bile
pozvane na mirovnu konferenciju. Saveznici su nameravali da dou do meusobnog
sporazuma, i onda gubitnicima samo daju da ga potpiu.
U meuvremenu je vladala nestaica uglja i svi hoteli su bili ledeni. Ona je
imala apartman u Maestiku, hotelu u kojem je bila smetena britanska delegacija.
Kako bi se obezbedili od francuskih pijuna, Britanci su zamenili sve osoblje hotela
svojim ljudima. Posledica toga bila je oajna hrana: ovsena kaa za doruak,
prekuvano povre i loe skuvana kafa.
Umotana u predratni krzneni kaput, Mod je otila da se vidi sa Donijem
Remarkom u restoranu Foke, na Jelisejskim poljima.
- Hvala ti to si mi sredio dolazak u Pariz - ree ona.
- Sve za tebe, Mod. Ali zato ti je bilo toliko stalo da doe ovamo?
Nije nameravala da kae istinu, naroito ne nekome ko voli da
traari.
- Zbog kupovine - ree ona. - Nisam kupila novu haljinu etiri godine.
- O, potedi me - ree on. - Ovde gotovo da nema ta da se kupi, a ak i kad
ima, to kota itavo bogatstvo. Hiljadu petsto franaka za haljinu!
V
Cak bi i Fic mogao da kae dosta. Mora da ima francuskog ljubavnika.
- Kamo sree. - Ona promeni temu. - Pronala sam Ficova kola. Zna li moda
gde mogu da nabavim benzin?
- Videu ta mogu da uinim.
Naruili su ruak. Mod ree:
- Misli li da emo zaista naterati Nemce da plate milijarde na ime ratne
odtete?
- Nisu u poziciji da se bune - ree Doni. - Posle francu- skopruskog rata,
naterali su Francusku da isplati pet milijardi franaka, to su Francuzi uradili za
tri godine. A marta prole godine, prilikom potpisivanja mira u Brest-Litovsku,
Nemaka je naterala boljevike da obeaju da e platiti est milijardi maraka,
mada ta suma sada, naravno, nee biti isplaena. Kako god, pravedniki gnev
Nemaca prazno odzvanja licemerjem.
Mod je mrzela kada su ljudi loe govorili o Nemakoj. Kao da ih injenica da
su izgubili ini zverima. ta bi bilo da smo mi izgubili, poelela je Mod da kae, da
li bismo mi morali da kaemo kako je rat izbio naom krivicom i da platimo za sve?
- Ali mi traimo mnogo vie, dvadeset etiri milijarde funti, a Francuzi skoro
duplo vie.

- Teko je raspravljati se s Francuzima - ree Doni. - Oni nama duguju eststo

miliona funti, a Amerikancima jo i vie. Meutim, ako im uskratimo ratnu
odtetu od Nemaca, rei e da ne mogu da plate nama.
- Mogu li Nemci da plate onoliko koliko traimo?
- Ne. Moj drugar Poco Kejns kae da mogu da plate otprilike desetinu traene
sume, dve milijarde funti, mada bi to moglo da im obogalji zemlju.
- Misli na Dona Mejnarda Kejnsa, ekonomistu s Kembrida?
- Da. Mi ga zovemo Poco.
- Nisam znala da je on jedan od tvojih... drugara.
Doni se nasmei.
- O da, draga moja, i te kako.
Mod je za trenutak osetila zavist zbog Donijeve nestane raskalanosti. Ona je
estoko potiskivala sopstvenu potrebu za fizikom ljubavlju. Prolo je skoro dve
godine otkako ju je mukarac milovao. Oseala se kao neka stara asna sestra,
izborana i sasuena.
V
- Sto si se tako rastuila! - Doniju nita nije promicalo. - Nadam se da nisi
zaljubljena u Poca.
Ona se nasmeja, pa skrenu razgovor opet na politiku.
- Ako znamo da Nemci ne mogu da plate, zato Lojd Dord insistira?
- To sam ga i ja pitao. Znam ga prilino dobro, jo otkako je bio ministar za
municiju. On kae da e sve zaraene strane na kraju platiti svoje dugove, i da
niko nee dobiti ratnu odtetu.
III

Gas je svakodnevno odlazio na sastanke Komisije za Ligu naroda. Ova grupa

je imala zadatak na saini nacrt sporazuma ijim bi
potpisivanjem Liga bila oformljena. Komitetom je predsedavao sam Vudro Vilson, i
njemu se urilo.
Vilson je potpuno dominirao u prvih mesec dana konferencije. Zanemario je
francuski plan rada, stavivi plaanje odtete Nemaca na vrh, a Ligu naroda na kraj
dnevnog reda, insistirajui da stvaranje Lige mora biti deo mirovnog sporazum koji
bi on potpisao.
Komisija se sastala u luksuznom hotelu Krilon na Trgu Konkord. Hidraulini
liftovi su bili prastari i spori, i ponekad su stajali izmeu spratova dok pritisak vode
ne bi opet postao dovoljno jak; Gas pomisli kako su ti liftovi dosta nalik evropskim
diplomatama, koji su najvie uivali u dugim raspravama, i donosili odluke tek kad
bi bili primorani. Uvideo je, to ga je potajno zabavljalo, da i liftovi i diplomate

navode amerikog predsednika da se vrpolji i nestrpljivo i gnevno mrmlja sebi u

bradu.
Devetnaest lanova komisije sedelo je za velikim stolom zastrtim crvenim
stolnjakom, s prevodiocima koji su im aputali iza lea i pomonicima s
dokumentima i belenicama svud po prostoriji. Gas je video da su Evropljani
impresionirani sposobnou njegovog efa da pogura plan rada. Neki ljudi su
govorili da e sastavljanje teksta sporazuma potrajati mesecima, ako ne i godinama,
dok su drugi govorili da se narodi nikad nee dogovoriti. Meutim, na Gasovo
oduevljenje, nakon deset dana bili su blizu okonanja prvog nacrta.
Vilson se vratio u Sjedinjene Drave 14. februara. Trebalo je brzo da se vrati,
ali bio je odluan da nacrt sporazuma odnese kui. Naalost, popodne pre njegovog
polaska, Francuzi su stvorili jednu veliku prepreku. Predloili su da Liga: naroda ima
sopstvenu vojsku.
Vilson je prevrnuo oima u oajanju.
- Nemogue - proguna on.
V
- Cemu onda sve to pretvaranje?
- Zato to e na kraju poreski obveznici svake zemlje platiti taj rat, samo to
politiar koji im to kae nikad nee biti izabran.
Gas je znao zato. Ameriki kongres nee dozvoliti amerikoj vojsci da bude
pod kontrolom bilo koje druge zemlje.
Francuski delegat, bivi premijer Leon Buroa, rekao je da se niko ne bi
obazirao na odluke Lige ako ona ne bi imala sredstvo da nametne njihovo
sprovodenje.
Gas je delio Vilsonovu ozlojeenost. Postojali su drugi naini na koje bi Liga
mogla da izvri pritisak na neposlune drave: diplomatijom, ekonomskim
sankcijama, i tek ako nita ne uspe, stvaranjem ad hok vojne sile koja bi se koristila
za posebne misije, a zatim raspustila nakon obavljenog posla.
Francuski delegat je, meutim, rekao da nijedna od tih stvari ne bi zatitila
Francusku od Nemake. Francuzi nisu mogli da se usmere ni na ta drugo. M o d a
j e t o r a z u m l j i v o , pomislio je Gas, a l i n i j e n a i n d a s e s t v o r i n o v i
s v e t s k i p o red a k .
Lord Robert Sesil, koji je sastavio dobar deo nacrta, podigao je koati prst
javljajui se za re. Vilson klimnu glavom: sviao mu se Sesil, koji je bio veliki
pobornik Lige. Nisu se svi slagali: Klemanso, francuski predsednik vlade, rekao je
da Sesil lii na kineskog zmaja kada se nasmeje.
V
- Oprostite mi to u biti direktan - ree Sesil. - Cini se da francuska delegacija
poruuje da e u potpunosti odbaciti Ligu jer ona moda nee biti jaka kao to
su se nadali. Smem li da istaknem, vrlo iskreno, da bi u tom sluaju gotovo

sigurno bio formiran bilateralni savez izmeu Velike Britanije i Sjedinjenih

Drava koji Francuskoj ne bi ponudio nita.
Gas potisnu osmeh. O d b r u s i o i m j e , pomisli on.
Buroa je izgledao zapanjeno, i povukao je svoj amandman.
Vilson dobaci Sesilu preko stola zahvalan pogled.
Japanski delegat, baron Makino, zatraio je re. Vilson klimnu glavom i
pogleda na sat. Makino je skrenuo panju na jednu klauzulu sporazuma, oko koje su
se zemlje uesnice ve bile dogovorile, koja je
V
garantovala slobodu veroispovesti. Zeleo je da se doda amandman koji bi predviao
da e sve lanice jednako tretirati graane ostalih zemalja, bez rasne diskriminacije.
Vilsonovo lice se zaledilo.
Makinov govor je bio elokventan, ak i u prevodu. Ljudi razliitih rasa borili
su se rame uz rame, istakao je on.
- Ustanovljena je zajednika veza satkana od saoseanja i zahvalnosti. Liga e
biti jedna velika porodica naroda. Sigurno treba da se ophode jedni prema
drugima kao jednaki?
Gas je bio zabrinut ali ne i iznenaen. Japanci su priali o tome ve nedelju ili
dve. Taj predlog je ve izazvao zapanjenost kod Australijanaca i stanovnika
Kalifornije, koji su eleli da zadre Japance izvan svojih teritorija. Vilsona je to
uznemiravalo, jer on ni na trenutak nije pomislio da ameriki crnci mogu biti jednaki
njemu. Najvie su se uznemirili Britanci, koji su nedemokratski vladali nad
stotinama miliona ljudi razliitih rasa i nisu eleli da ovi pomisle kako su ravni
svojim belim gospodarima.
Ponovo je Sesil bio taj koji je progovorio.
- Avaj, ovo je dosta kontroverzno pitanje - ree on s tugom u koju je Gas gotovo
poverovao. -1 sam predlog da se o tome raspravlja ve izazva raskol.
Oko stola se proneo amor odobravanja. Sesil nastavi:
- Umesto da odlaemo usvajanje nacrta sporazuma, moda bi trebalo da
odloimo raspravu o, eh, rasnoj diskriminaciji za neki kasniji datum.
Predsednik vlade Grke ree:
V
- Citavo pitanje slobode veroispovesti je takoe kakljivo. Moda bi trebalo da
ga preskoimo za sada.
Delegat Portugala ree:
- Moja vlada jo nikad nije potpisala nijedan mirovni sporazum koji se nije
pozivao na boga!
Sesil, duboko religiozan ovek, ree:
- Moda emo svi ovoga puta morati da rizikujemo.
Prostorija se zaori od smeha, i Vilson ree s vidnim olakanjem:

- Ako smo se oko toga dogovorili, idemo dalje.

IV
Narednog dana Vilson je otiao do francuskog Ministarstva spoljnih poslova na
Kej d'Orseju, i proitao nacrt na plenarnom zasedanju zemalja lanica u uvenoj
Sobi sa satom pod ogromnim lusterom koji je nalikovao stalaktitima u kakvoj
arktikoj peini. Te veeri je otiao kui. Naredni dan je bila subota, i Gas je uvee
otiao na ples.
Pariz se u veernjim asovima pretvarao u grad za provod. Hrana je jo uvek
bila oskudna, ali inilo se da pia ima dosta. Mladii su ostavljali vrata svojih
hotelskih soba otvorena kako bi medicinske sestre Crvenog krsta mogle da uetaju
unutra kad god bi se uelele drutva. Uobiajena moralnost kao da je bila skrajnuta.
Ljudi se nisu trudili da
V
sakriju svoje ljubavne veze. Zenskasti mukarci su prestali da glume muevnost.
Lokal L a r i postao je lezbijski restoran. Prialo se da je nestaica uglja samo mit koji
su Francuzi plasirali da bi se svi nou grejali spavajui sa svojim prijateljima.
Sve je bilo skupo, ali Gas je imao novca. Imao je i drugih prednosti: poznavao
je Pariz i govorio je francuski. Iao je na trke konja na hipodrom Sen Klod, gledao
B o e m e u operi, i mjuzikl Fi Fi. Poto je bio
tako blizak saradnik predsednika Vilsona, pozivali su ga na svaku zabavu.
Otkrio je da sve vie vremena provodi s Rozom Helman. Morao je da pazi kad
pria s njom, da joj prenosi samo ono to mu ne bi smetalo da vidi objavljeno u
novinama, ali diskrecija mu je ve bila prela u naviku, i bila je automatska. Ona je
bila jedna od najpametnijih osoba koje je ikad sreo. Sviala mu se, ali nije otilo
dalje od toga. Uvek je bila spremna da izae da se vidi s njim, ali koji bi jo izveta
odbio poziv pomonika jednog predsednika? Nije mogao da se dri s njom za ruku,
niti da pokua da je poljubi za laku no, da eventualno ne bi pomislila kako
iskoriava svoj poloaj osobe koju ona ne bi mogla dozvoliti sebi da uvredi.
Naao se s njom u Ricu na koktelu.
V
- Sta je to koktel? - upita ona.
- Ulepano estoko pie. Obeavam ti, vrlo pomodno izgleda.
Roza je bila sreena po poslednjoj modi. Imala je pa frizuru. Zvonasti eir joj
je padao preko uiju poput nemakog elinog lema. Obline i korseti su izali iz
mode, i njena haljina s naborima padala je pravo s ramena do iznenaujue nisko
postavljenog struka. Skrivajui njene obline, ta haljina je, paradoksalno, terala Gasa
da razmilja o telu ispod nje. Usne su joj bile nakarminisane i imala je puder na licu,
to su Evropljanke jo uvek smatrale smelim i izazovnim.

Popili su po martini i nastavili dalje. Privukli su dosta panje dok su zajedno

prolazili dugim hodnikom Rica: visoki, mravi mukarac velike glave i njegova
siuna jednooka drubenica, on u crnom veernjem odelu s belom kouljom, a ona
u srebrnoplavoj svili. Uhvatili su taksi do Maestika, gde su Britanci subotom
organizovali plesne veeri na koje su svi ili.
Balska sala je bila prepuna. Mladi pomonici iz delegacija zemalja lanica
mirovne konferencije, novinari iz svih krajeva sveta i vojnici osloboeni rovova
tancali" su s medicinskim sestrama i daktilografkinjama. Roza je nauila Gasa da
igra fokstrot, pa ga je napustila i otila da plee s jednim naoitim tamnookim
mukarcem iz grke delegacije. Gas je, obuzet ljubomorom, etkao po prostoriji
askajui s poznanicima dok nije naleteo na ledi Mod Ficherbert u ljubiastoj haljini
i picastim cipelama.
- Zdravo! - on e iznenaeno.
Ona je izgledala zadovoljno to ga vidi.
- Dobro izgleda.
- Imao sam sree. U jednom sam komadu.
Ona dodirnu oiljak na njegovom obrazu.
- Skoro.
- To je samo ogrebotina. Da pleemo?
On je uhvati oko struka. Bila je mrava: mogao je da joj opipa kosti kroz
haljinu. Zaplesae valcer.
- Kako je Fic? - upita Gas.
- Dobro, mislim. U Rusiji je. Verovatno ne bi trebalo to da kaem, ali to je javna
tajna.
- Primetio sam da britanske novine piu O s t a v i t e R u s i j u n a m i r u ! ' .
- Tu kampanju vodi ena koju si upoznao u Taj gvinu, Etel Vilijams, sada Et
Lekvit.
- Ne seam je se.
- Bila je domaica.
- Dragi boe!
- Ona postaje donekle prominentna linost u britanskoj politici.
- Kako se svet promenio.
Mod ga privue blie k sebi i snizi ton.
- Pretpostavljam da ne zna nita novo o Valteru?
Gas se priseti nemakog oficira kojeg je video kako pada na zemlju kod Sato
Tijerija i koji mu se bio uinio poznatim, ali budui da nije bio ni izbliza siguran da
je to bio Valter, ree:
- Nita, ao mi je. Mora da ti je teko.

- Nikakve informacije ne dolaze iz Nemake niti je ikome dozvoljeno da ide

tamo!
- Bojim se da e morati da saeka dok mirovni sporazum ne bude potpisan.
- A kad e to biti?
Gas nije znao.
- Sporazum pristupanja Ligi naroda je manje-vie sainjen, ali trebae im jo
dosta da se sloe oko visine ratne odtete koju Nemaka treba da plati.
- To je glupo - Mod e ogoreno. - Nama je u interesu da Nemci budu
prosperitetni, da bi britanske fabrike mogle da im prodaju automobile i porete
i usisivae. Ako osakatimo njihovu ekonomiju, Nemaka e postati
boljevika zemlja.
- Ljudi ele osvetu.
- Sea li se 1914. godine? Valter nije eleo rat. Kao ni veina Nemaca. Ali
Nemaka nije bila demokratska zemlja. Kajzera su na rat nahukali nemaki
generali. I jednom kada su se Rusi mobilisali, Nemci nisu imali izbora.
- Naravno da se seam. Ali veina ljudi se toga ne sea.
Ples se zavrio. Roza se pojavila i Gas je predstavio dve ene jednu drugoj.
Priale su koji minut, ali Roza je bila neobino uzdrana, i Mod se udaljila.
- Ta haljina kota itavo bogatstvo - proguna Roza. - Dizajnirala ju
V
je Zan Lanven.
Gas je bio zbunjen.
- Mislio sam da ti se svia Mod?
- Tebi se oito svia.
- Kako to misli?
- Plesali ste vrlo blizu jedno drugom.
Roza nije znala za Valtera. Bez obzira na to, Gas nije voleo da ga lano
optuuju za flertovanje.
- Htela je da popria o neem prilino poverljivom - on e s trunkom
ozlojeenosti u glasu.
- Kladim se da jeste.
- Ne razumem zato se tako ponaa - ree Gas. - Ti si otila s onim masnim
Grkom.
- On je vrlo lep, i nije nimalo mastan. Zato da ne pleem s drugim
mukarcima? Ti ionako nisi zaljubljen u mene.
Gas je zurio u nju.
- O - izusti. - O, boe. - Odjednom se osetio zbunjeno i nesigurno.
V
- Sta je sad?
- Upravo sam shvatio neto... mislim.

- Hoe li mi rei ta?

- Pretpostavljam da moram - on e drhtavim glasom. Onda zauta. Ona je
ekala da on progovori.
- Pa? - nestrpljivo e ona.
- Zaljubljen sam u tebe.
Ona ga je gledala u tiini. Nakon duge pauze, ona ree:
- Ozbiljan si?
Iako ga je ta misao bila iznenadila, nije nimalo sumnjao u nju.
- Da. Volim te, Rozo.
Ona se slabano nasmei.
- Zamisli to.
- Mislim da sam moda dugo bio zaljubljen u tebe a da toga nisam bio svestan.
Ona klimnu glavom, kao da su joj slutnje potvrene. Orkestar zasvira neku
sporu melodiju. Ona mu prie blie. On je automatski zagrli, ali bio je previe
uzbuen da bi plesao kako treba.
- Nisam siguran da sam u stanju...
- Ne brini. - Znala je ta misli. - Samo se pretvaraj da plee.
Nainio je nekoliko nespretnih koraka. U glavi mu je vladala
pometnja. Ona nije rekla nita o svojim oseanjima. S druge strane, nije se ni udaljila.
Postoji li ansa da e mu uzvratiti ljubav? Oigledno je da joj se svia, ali to uopte
nije isto. Da li se ona pita, u ovom istom trenutku, kako se osea? Ili smilja kako e
ga nenim reima odbiti? Ona podie glavu i pogleda ga u oi, i taman kad je mislio
da e mu odgovoriti, ona ree:
- Odvedi me odavde, molim te, Gase.
- Naravno.
Ona donese svoj kaput. Portir je pozvao crveni reno taksi.
- Idemo Kod Maksima - ree Gas.
Bila je to kratka vonja, koju su proveli u tiini. Gas je udeo da sazna ta se
deava u njenoj glavi, ali nije je pourivao. Morae uskoro da mu kae. Restoran je
bio prepun, i onih nekoliko praznih stolova bilo je rezervisano za goste koji bi trebalo
kasnije da dou. Glavnom konobaru je bilo ao to ne moe da im pomogne. Gas
izvadi novanik, izvue iz njega novanicu od sto franaka i ree:
- Jedan tih sto u uglu.
Kartica na kojoj je pisalo Reservee brzo bi sklonjena, i njih dvoje sedoe.
Izabrali su laganu veeru i Gas je naruio bocu ampanjca.
- Mnogo si se promenio - ree Roza.
On je bio iznenaen.
- Ne bih rekao.

- Bio si srameljiv mladi, ranije u Bafalu. Mislim da si bio stidljiv ak i u mom

drutvu. Sada se kree Parizom kao da ga poseduje.
- O, boe... to zvui arogantno.
- Ne, to samo pokazuje da si stekao samopouzdanje. Na kraju krajeva, radio si
za jednog predsednika i borio si se u ratu, te stvari su te promenile.
Hrana je stigla ali nijedno od njih dvoje nije mnogo jelo. Gas je bio previe
napet. O emu ona razmilja? Da li ga voli ili ne? Morala bi znati to. On odloi no i
viljuku, ali umesto da je pita ono to je eleo, ree:
- Ti si uvek odisala samopouzdanjem.
Ona se nasmeja.
- Zar to nije neverovatno?
- Zato?
- Pretpostavljam da sam bila sigurna u sebe do otprilike sedme godine. A onda...
pa, zna kakve su kolarke. Svi ele da se drue s najlepima. Ja sam morala da
se igram s debelim devojicama i onim runim, i onim koje su nosile iznoenu
odeu svojih sestara. To se
V
nastavilo do puberteta. Cak je i posao u Bafalo anarhistu bio pomalo autsajderski.
Meutim, kada sam postala urednica, poela sam ponovo da potujem sebe. - Ona
otpi gutljaj ampanjca. - Ti si mi pomogao.
- Jesam li? - Gas je bio iznenaen.
- Re je o nainu na koji si priao sa mnom, kao da sam najpametnija i
najzanimljivija osoba u Bafalu.
- Verovatno i jesi bila.
- Osim Olge Vjalove.
-Ah.
Gas pocrvene. Osetio se budalasto prisetivi se svoje opinjenosti Olgom, ali
nije eleo to da prizna, jer to ne bi bilo dentlmenski s njegove strane.
Kada su popili kafu i on zatraio raun, jo uvek nije znao ta Roza osea
prema njemu. U taksiju ju je uzeo za ruku i pritisnuo je na svoje usne. Ona ree:
- O, Gase vrlo si drag.
Nije znao ta je time htela da kae. Meutim, lice joj je bilo okrenuto ka
njegovom tako da je gotovo izgledalo kao da eka neto. Da li ona eli da je on...? On
skupi hrabrost i poljubi je u usta. Usledio je trenutak neizvesnosti u kojem ona nije
uzvratila istom merom, i on pomisli da je pogreio. Onda je zadovoljno uzdahnula i
razdvojila usne.
Oh, pomisli on, znai sve je u redu.
Zagrlio ju je i ljubili su se celim putem do njenog hotela. Put je previe kratko
trajao, kako im se inilo. Portir je otvorio vrata taksija.

- Obrii usta - ree Roza i izae iz kola.

Gas izvadi maramicu i brzo obrisa lice. Belo platno maramice bee pocrvenelo
od njenog rua. On je paljivo presavi i vrati je u dep. Gas je otprati do vrata.
- Mogu li da te vidim sutra? - upi- ta on.
-Kad?
- Rano.
Ona se nasmeja.
- Ti se nikad ne pretvara, Gase, zar ne? Volim to kod tebe.
To je dobro. Volim to kod tebe nije isto to i volim te, ali jeste bolje nego nita.
- Znai, rano - ree on.
- ta emo da radimo?
- Nedelja je - ree on prvo to mu je palo na pamet. - Mogli bismo u crkvu.
- U redu.
- Dopusti da te odvedem u Notr-Dam.
- Jesi li ti katolik? - ona e iznenaeno.
- Ne, episkopalac, ako sam uopte neto. A ti?
- Isto.
- To je u redu, moemo da sedimo pozadi. Saznau kad je misa i telefonirau ti u
hotel.
Ona isprui ruku i oni se rukovae kao prijatelji.
- Hvala ti na prijatnoj veeri - ona e formalno.
- Bilo mi je veliko zadovoljstvo. Laku no.
- Laku no - ree ona, okrenu se i nestade u holu hotela.

TRiDeserlesTo POGLAVLJE
Mart - april 1919.
Kad se sneg otopio i kao gvode tvrda ruska zemlja pretvorila u plodno mokro
blato, belogardejci su krenuli u veliku ofanzivu s ciljem da oiste svoju zemlju od
prokletstva boljevizma.
Vojska admirala Kolaka, koja je brojala 100.000 ljudi, mestimino
snabdevenih britanskim uniformama i orujem, izletela je iz Sibira i napala Crvenu
armiju na frontu koji se protezao od severa ka jugu u duini od hiljadu sto dvadeset
pet kilometara.
Fic je nastupao nekoliko kilometara iza belogardejaca. Vodio je D r u g a re i z
A b e rov e n a , kao i odreeni broj Kanaana, i nekoliko prevodilaca. Njegov zadatak
je bio da pomogne Kolaku tako to e nadgledati rad jedinica za izvianje,
komunikaciju i snabdevanje.
Fic je gajio velike nade. Moda e biti potekoa, ali bilo je nezamislivo da e
Trockom i Lenjinu biti doputeno da ukradu Rusiju.
Poetkom marta nalazio se u gradu Ufa na evropskoj strani Urala, i itao
gomilu britanskih novina starih nedelju dana. Vesti iz Londona bile su izmeane. Fic
je
V bio ushien to je Lojd Dord imenovao Vinstona
Cerila za sekretara za rat. Od svih vodeih politiara, Vinston je bio najvatreniji
zagovornik intervencije u Rusiji. Druge novine su, meutim, zauzimale drugaiji
stav. Fica nisu iznenadili Dejli herald i Nju stejtsmen, koje su u njegovim oima
ionako bili manje ili vie boljevike publikacije. Ali ak je i konzervativni Dejli
ekspres imao naslov koji je glasio: P O V U C I TE S E I Z R U SI J E .
Naalost, takoe su imali tane, detaljne informacije o tome ta se deava u
Rusiji. Znali su ak i da su Britanci pomogli Kolaku da izvede vojni udar kojim je
zbaen direktorat, ime je on postao vrhovni voa.
V
Odakle im te informacije? On podie pogled s novina. Stab mu se nalazio u gradskoj
Vioj trgovakoj koli i njegov autant je sedeo za stolom preko puta njega.

- Mareje - ree on - sledei put kad vojnici budu skupili pisma za slanje kui,
prvo ih donesi meni.
Ovo nije bilo po propisima, i Marej je izgledao sumnjiavo.
- Gospodine?
Fic pomisli kako je bolje da objasni.
- Slutim da informacije cure odavde. Mora da cenzor spava na poslu.
- Moda misle da mogu da zabuavaju sad kad je rat u Evropi gotov.
- Bez sumnje. U svakom sluaju, elim da vidim da li to curenje potie od nas.
Na zadnjoj strani novina nalazila se slika ene koja je vodila kampanju zvanu
O s t a v i t e R u s i j u n a m i r u , i Fic se tre kad je video da je to Etel. Bila je
domaica u Taj gvinu ali sada je, po pisanju Ekspresa, bila generalni sekretar
Nacionalnog sindikata tekstilnih radnika.
On je spavao s mnogo ena od tada, u najskorije vreme, u Omsku, s jednom
divnom ruskom plavuom, dokonom ljubavnicom nekog debelog caristikog
generala koji je bio previe pijan i lenj da je sam jebe. Etel je, meutim, zauzimala
posebno mesto u njegovom seanju. Pitao se kako joj dete izgleda. Fic je verovatno
imao pola tuceta kopiladi irom sveta, ali Etelino je bilo jedino za koje je zasigurno
znao.
I ona je bila osoba koja je dizala ljude protiv intervencije u Rusiji. Fic je sada
znao odakle informacije cure. Njen prokleti brat je narednik u D r u g a r i m a i z
A b e rov e n a . Oduvek je stvarao probleme, i Fic nije sumnjao da on obavetava
Etel. E p a , pomisli Fic, i m a d a g a u h v a t i m , i o n d a e d e b e l o d a p l a t i .
Tokom sledeih nekoliko nedelja belogardejci su jurili napred, terajui pred
sobom iznenaene crvenogardejce, koji su sibirsku vladu posmatrali kao jalovu silu
od koje im ne preti opasnost. Ako Kolakova armija uspe da se povee sa svojim
istomiljenicima u Arhangelsku, na severu, i s Denikinovom Dobrovoljakom
armijom na jugu, formirae polukrunu silu, istoni srp dug preko hiljadu i eststo
kilometara, koji e nezadrivo zamahnuti ka Moskvi.
A onda su, krajem aprila, crvenogardejci krenuli u kontra- napad. Do tada, Fic
se nalazio u Buguruslanu, sumornom i osiromaenom gradu u umskoj oblasti na
oko sto ezdeset kilometara istono od reke Volge. Ono malo propalih crkava od
kamena i javnih zgrada nadvisivalo je krovove drvenih koliba nalik korovu na
nekakvom otpadu. Fic je sedeo u jednoj velikoj prostoriji u gradskoj venici s
obavetajnom jedinicom, preeljavajui izvetaje o ispitivanju zatvorenika. Nije
znao da neto nije u redu sve dok nije pogledao kroz prozor i video odrpane vojnike
Kolakove armije kako nadiru glavnim putem kroz grad u pogrenom smeru. Poslao
je jednog amerikog prevodioca, Lava Pekova, da ispita vojnike koji su se povlaili.
Pekov se vratio s tunom priom. Crvenogardejci su bili napali u velikom
broju s juga, udarajui u previe razvueno levo krilo Kolakove armije. Kako bi

izbegao da njegova vojska bude preseena napola, lokalni komandant belogardejaca,

general Belov, naredio im je da se povuku i pregrupiu. Nekoliko minuta kasnije,
jedan dezerter crvenogardejaca doveden je na ispitivanje. Bio je pukovnik u carskoj
vojsci. Ono to je imao da kae uznemirilo je Fica. Crvenogardejce je bila iznenadila
Kolakova ofanziva, kako je rekao, ali brzo su se pregrupisali i obnovili zalihe.
Trocki je objavio da Crvena armija mora krenuti u ofanzivu na istoku.
- Trocki misli da e, u sluaju da crvenogardejci pokleknu, Saveznici priznati
Kolaka za vrhovnog vladara, a jednom kada to uine ima da preplave Sibir
vojskom i provijantom.
To je bilo upravo ono emu se Fic nadao. On upita na svom nesavrenom
ruskom:
- Sta je, dakle, Trocki uinio?
Odgovor je doao brzo i Fic nije razumeo ta je ovek rekao dok nije uo
Pekovljev prevod.
- Trocki je dodatno mobilisao ljude iz redova Boljevike partije i radnikih
sindikata. Odgovor dobrovoljaca bio je zapanjuju. Dvadeset dve provincije
su poslale ljude. Komitet Novgoroda je mobilisao pola svojih lanova!
Fic je pokuao da zamisli Kolaka kako dobija takav odgovor od svojih
pristalica. To se nikad nee desiti.
Vratio se u svoje odaje da se spakuje. Malo je falilo da bude previe spor:
Drugari su uspeli da se izvuku u poslednjem trenutku ispred nastupajuih
crvenogardejaca i aica ljudi je ostala u zatinici. Do veeri je Kolakova Zapadna
armija bila u punom povlaenju, a Fic je bio u vozu koji se vraao ka planini Ural.
Dva dana kasnije vratio se u Viu trgovaku kolu u Ufi. Tokom ta dva dana
Ficovo raspoloenje se pokvarilo. Bio je ogoren i gnevan. Proveo je u ratu
poslednjih pet godina, i umeo je da prepozna preokret, znaci su mu bili poznati.
Ruski graanski rat bio je praktino gotov. Belogardejci su prosto bili previe slabi.
Revolucionari e pobediti. Nita
osim invazije Saveznika ne bi moglo da preokrene situaciju, a to se nee
V
desiti: Ceril je ve duboko zaglibio i zbog ovih manjih mera koje je bio preduzeo.
Bili Vilijams i Etel su se postarali da preko potrebna pojaanja nikad ne budu
poslata.
Marej mu donese dak s pismima.
- Traili ste da vidite pisma vojnika, gospodine - ree on, s prizvukom
negodovanja u glasu.
Fic je ignorisao Marejeve skrupule i otvorio dak. Potraioje pismo narednika
Vilijamsa. Neko e, napokon, biti kanjen za ovu katastrofu. Pronaao je ono to je
traio. Pismo narednika Vilijamsa bilo je adresirano na E. Vilijams, njeno devojako

prezime: bez sumnje se pribojavao da bi upotreba prezimena njenog mua privukla

panju na izdajniko pismo.
Fic ga proita. Bilijev rukopis je bio krupan i itak. Na prvi pogled tekst je
delovao bezazleno, mada pomalo udno. Fic je, meutim, radio u Sobi 40 i znao je
poneto o iframa. Spremio se da provali ovu. Marej ree:
V
- Sto se drugih stvari tie, gospodine, jeste li videli amerikog prevodioca
Pekova, u poslednjih dan ili dva?
V
- Ne - ree Fic. - Sta se desilo s njim?
- Izgleda da smo ga izgubili, gospodine.
II

Trocki je bio izuzetno iznuren, ali ne i obeshrabren. Bore napetosti na

njegovom licu nisu umanjile svetlost nade u njegovim oima. Grigorije je s
divljenjem mislio da njega pokree i odrava neoboriva vera u ono to radi. Sve njih
je to krasilo, slutio je Grigorije, i Lenjina i Staljina. Svaki je bio siguran da zna ta
valja initi, o kojem god problemu da se radi, od reforme vlasnitva nad zemljom do
vojne taktike.
Grigorije nije bio takav. Kada je radio s Trockim, trudio se da pronae najbolji
odgovor za vojevanje s belogardejcima, ali nikad nije bio siguran da su doneli pravu
odluku dok se ne bi saznali rezultati. Moda je zbog toga Trocki svetski poznat, a
Grigorije je samo jo jedan komesar. Kao to je inio mnogo puta ranije, Grigorije je
sedeo u linom vozu Trockog s mapom Rusije na stolu.
- Teko da moramo brinuti o kontrarevolucionarima na severu - ree Trocki.
Grigorije se slagao s tim.
- Prema naim podacima, meu britanskim peadincima i mornarima tamo
izbijaju pobune.
-1 izgubili su svaku nadu da e se povezati s Kolakom. Njegove armije bee
koliko ih noge nose nazad ka Sibiru. Mogli bismo da ih jurimo preko Urala, ali
mislim da drugde imamo pametnija posla.
- Na zapadu.
- Tamo je situacija loa. Belogardejci su pojaani reakcionarskim
nacionalistima iz Letonije, Litvanije i Estonije. Kolak je postavio Judenia za
komandanta te vojske, a njega podrava jedna britanska mornarika flotila
koja dri nau flotu zarobljenu u Krontatu. Ali jo vie me brine stanje na
jugu.
- General Denikin.
- On ima oko 150.000 ljudi, pojaanih francuskim i italijanskim trupama,
kojima zalihe doturaju Britanci. Mislimo da planira da napadne Moskvu.

- Ako smem da kaem, mislim da klju pobede nad njim lei u politici, ne u
vojsci.
Trocki je izgledao zainteresovano.
- Nastavi.
- Gde god da se pojavi, Denikin stvara neprijatelje. Njegovi kozaci pljakaju
sve. Kad god zauzme neki grad, on skupi sve Jevreje na jedno mesto i prosto
ih strelja. Ako rudari koji vade ugalj ne ispune plan proizvodnje, on ubije
svakog desetog rudara. I, naravno, ubija sve dezertere u svojoj vojsci.
- Kao i mi - ree Trocki. - Mi ubijamo i seljane koji skrivaju dezertere.
-1 seljake koji odbiju da predaju letinu. - Grigorije je morao da stegne srce i
prihvati tu surovu neophodnost. - Ali ja poznajem seljake... moj otac je bio seljak.
Ono do ega je njima najvie stalo jeste zemlja. Dosta ovih ljudi je dobilo znatnu
koliinu zemlje u revoluciji, i ele da je zadre, ta god drugo da se desi.
- Pa?
- Kolak je objavio da reforma zeljoposednitva treba da se zasniva na principu
pravne svojine.
V
- Sto znai da bi seljaci morali da vrate polja koja su uzeli od aristokratije.
- I svi su toga svesni. Voleo bih da odtampam tu proklamaciju i postavim je
ispred svake crkve. Bez obzira na postupke naih vojnika, seljaci e se pre
odluiti za nas nego za belogardejce.
- Uini to - ree Trocki.
- Jo jedna stvar. Objavite amnestiju za dezertere. U roku od sedam dana, svako
ko se vrati u vojsku izbei e kaznu.
- Jo jedan politiki potez.
- Ne verujem da e to podstai ljude na dezerterstvo jer e trajati samo nedelju
dana, ali moglo bi da nam vrati ljude, naroito kad shvate da belogardejci hoe
da im oduzmu zemlju.
- Hajde da pokuamo s tim - ree Trocki.
Jedan autant ue u kupe i pozdravi po vojniki.
- Dobili smo jedan udan izvetaj, drue Pekove, za koji mislim da ete eleti
da ga ujete.
- Reci.
- Radi se o jednom zarobljeniku kojeg smo uhvatili kod Buguruslana. Bio je u
Kolakovoj armiji, ali nosi ameriku uniformu.
- Belogardejci imaju vojnike iz celog sveta. Kapitalistiki imperijalisti
podravaju kontrarevoluciju, naravno.
- Ne radi se o tome, gospodine.
- O emu se onda radi?
- Gospodine, on kae da vam je brat.

III

Peron je bio dugaak i prekriven gustom jutarnjom maglom, tako da Grigorije

nije mogao da vidi udaljeni deo kompozicije. Verovatno je u pitanju neka greka,
razmiljao je on, neko je pomeao imena ili pogreio u prevodu. Pokuao je da se
pripremi za razoaranje, ali neuspeno: srce mu je tuklo bre i imao je oseaj da mu
ivci trepere. Prolo je skoro pet
V
godina otkako je video svog brata. Cesto je pomiljao da je Lav sigurno mrtav. To bi
jo uvek mogla biti uasna istina.
Koraao je polako, kiljei u uskovitlanu izmaglicu. Ako je ovo stvarno Lav,
prirodno je da se promenio. U poslednjih pet godina Grigorije je izgubio jedan
prednji zub i vei deo jednog uva, a verovatno se promenio i na druge naine kojih
nije bio svestan. Kako li se Lav promenio?
Posle nekoliko trenutaka dve figure izronie iz bele magle: jedan ruski vojnik u
iznoenoj uniformi i izmama domae proizvodnje i, pored njega, jedan ovek koji
je izgledao kao Amerikanac. Je li to Lav? Bio je oian na kratko, po ameriki, i nije
imao brkove. Lice mu je bilo popunjeno kao u uhranjenih amerikih vojnika, s
mesnatim ramenima ispod nove elegantne uniforme. Bila je to oficirska uniforma,
gledao je Grigorije sa sve veom nevericom. Je li mogue da je njegov brat ameriki
oficir?
Zarobljenik mu je uzvraao pogled i kad mu je priao blie, Grigorije vide da
je to zaista njegov brat. Jeste izgledao drugaije, i nije se radilo samo o optem
izgledu negovanosti i dobrog ivota. U pitanju je bio nain na koji je stajao, izraz
njegovog lica, i najvie od svega njegov pogled. Izgubio je svoju deaku
koopernost i postao oprezniji. Zapravo, odrastao je.
Kad su se primakli jedan drugom toliko da su mogli da se dodirnu, Grigorije se
setio svega u emu ga je Lav izneverio, i bujica optubi pohrlila je da izae iz njega;
meutim, nije ih izrekao, ve je rairio ruke i zagrlio Lava. Izljubili su se bratski,
potapali jedan drugog po ramenu, i ponovo se zagrlili, i Grigorije je postao svestan
da plae. Posle nekog vremena odveo je Lava u voz do vagona koji je koristio kao
svoju kancelariju. Grigorije ree svom autantu da donese aj. Sedoe u dve izlizane
fotelje.
- Ti si u vojsci - Grigorije e s nevericom.
- Uveli su mobilizaciju u Americi - ree Lav.
To je imalo smisla. Lav se nikad ne bi dobrovoljno prijavio.
-1 oficir si!
- Ba kao i ti - ree Lav.
Grigorije zavrte glavom.
- Ukinuli smo inove u Crvenoj armiji. Ja sam vojni komesar.

- Ali jo uvek ima onih koji naruuju aj i onih koji ga donose - ree Lav dok je
posilni ulazio nosei olje. - Zar mama ne bi bila ponosna?
- Kao paun. Ali zato mi nikad nisi pisao? Mislio sam da si mrtav!
- Uh, prokletstvo, ao mi je - ree Lav. - Bilo mi je toliko krivo to sam ti uzeo
kartu da sam hteo da ti piem i kaem da mogu da ti platim za put. Stalno sam
odlagao da poaljem to pismo dok ne skupim jo novca.
Bio je to slab izgovor, ali karakteristian za Lava. On nije odlazio na zabavu
ako ne bi imao lep sako da obue i odbijao je da ue u bar osim ako nije imao novca
da svima plati turu pia. Grigorije se setio jo jedne njegove izdaje.
- Nisi mi rekao da je Katerina trudna kada si otisao.
- Trudna! Nisam znao.
- Jesi. Rekao si joj da mi ne kae.
- Oh. Izgleda da sam zaboravio. - Lav je izgledao budalasto, uhvaen u lai, ali
nije mu dugo trebalo da se oporavi i pronae protivoptubu. - Onaj brod na
koji si me poslao nije ak ni otiao u Njujork! Sve su nas iskrcali u nekoj
rupetini zvanoj Kardif. Morao sam da radim mesecima da bih utedeo za jo
jednu kartu.
Grigorije ak za trenutak oseti griu savesti, pa se priseti kako je Lav bio molio
za kartu.
- Moda nije trebalo da ti pomognem da pobegne od policije - on e odseno.
- Pretpostavljam da si uinio najvie to si mogao za mene - Lav e nevoljno.
Onda mu je uputio onaj topli osmeh zbog kojeg bi mu Grigorije uvek oprostio.
- Kao to si uvek inio - dodade on. - Jo otkako je mama umrla.
Grigorije oseti knedlu u grlu.
- Bez obzira na to - ree on, trudei se da mu glas ostane miran - treba da
kaznimo porodicu Vjalov to nas je prevarila.
- Ja sam se osvetio - ree Lav. - U Bafalu ivi izvesni Josif Vjalov. Jebao sam
mu erku i napravio joj dete, i morao je da me pusti da se oenim njom.
- Boe moj! Sad si lan porodice Vjalov?
- Zaalio je zbog toga, pa je sredio da me regrutuju. Nada se da u poginuti u
ratu.
- Do avola, zar jo uvek razmilja kurcem?
Lav slegnu ramenima.
- Pretpostavljam.
Grigorije je i sam imao ta da otkrije, ali bio je nervozan ne znajui kako to da
uini. Otpoeo je rekavi oprezno:
- Katerina je rodila deaka, tvog sina. Nazvala ga je Vladimir.
Lav je izgledao zadovoljno.
- Ma, je li? Imam sina!

Grigorije nije imao hrabrosti da mu kae da Vladimir ne zna za Lava, i da

Grigorija zove ocem. Umesto toga, on ree:
- Dobro sam se starao o njemu.
- Znao sam da hoe.
Grigorija je acnuo poznati oseaj ozlojeenosti koji bi se javio svaki put kad
bi Lav pretpostavio da e drugi preuzeti obaveze i odgovornosti od kojih je on sam
pobegao.
- Lave - ree on - oenio sam se Katerinom.
V
Cekao je njegov besan odgovor. Lav je, meutim, ostao miran.
- Znao sam i da e to uraditi.
Grigorije je bio zapanjen.
- Molim?
Lav klimnu glavom.
- Ti si bio lud za njom, a njoj je trebao neko pouzdan ko bi mogao da odgaja
dete. Tako je bilo sueno.
- Proao sam muke Tantalove! - ree Grigorije. Zar je sva ta muka bila ni zbog
ega? - Muila me misao da sam ti nelojalan.
V
- Pobogu, ne. Ja sam nju ostavio na cedilu. Zelim vam sreu oboma.
Grigorija je izluivala Lavova leernost u itavoj toj stvari.
- Jesi li se uopte brinuo za nas? - upita on.
- Zna me, Grika.
Naravno da Lav nije brinuo za njih.
- Jedva da si ikad po- mislio na nas.
- Naravno da sam mislio na vas. Ne izigravaj sveca. Ti si je eleo; ustruavao si
se neko vreme, moda godinama, ali na kraju si je jebao.
Bila je to surova istina. Lav je imao tu neprijatnu osobinu da sputa sve ostale
na svoj nivo.
- U pravu si - ree Grigorije. - Uglavnom, sad imamo jo jedno dete, erku Anu.
Ima godinu i po dana.
- Dvoje odraslih i dvoje dece. Nije vano. Imam dovoljno.
emu pria?
- Mlatio sam lovu, prodavao viski iz britanskih vojnih skladita kozacima za
zlato. Skupio sam malo bogatstvo. - Lav posegnu unutar koulje, otkopa kai
i izvue pojas s novcem. - Ovde ima dovoljno novca da sve etvoro doete u
Ameriku! - On dade pojas Grigoriju.
Grigorije je bio zapanjen i dirnut. Lav ipak nije zaboravio svoju porodicu.
Utedeo je novac za kartu. Naravno, predaja novca morala je biti hvalisav gest, bila
to je Lavova karakterna crta. Ali odrao je
V
obeanje. Steta samo to je sve to bilo uzalud.

- Hvala ti - ree Grigorije. - Ponosan sam na tebe to si uradio ono to si rekao

da e uraditi. Ali to, naravno, sada nije neophodno. Mogu da sredim da te
puste i pomognem ti da se vrati normalnom ruskom ivotu.
On mu vrati pojas s novcem. Lav ga uze i ostavi ga u rukama, zurei u njega.
- Kako to misli?
Grigorije je video da Lav izgleda povreeno, i shvatio je da je to stoga

V
to je odbio njegov poklon. Grigorija je, meutim, morila tea briga. Sta e se desiti
kad se Lav i Katerina sretnu? Hoe li se ona opet zaljubiti u privlanijeg brata?
Grigorija je hvatala jeza oko srca na pomisao da bi mogao da je izgubi, posle svega
to su proli zajedno.
- Sad ivimo u Moskvi - ree on. - Imamo jedan stan u Kremlju, Katerina,
Vladimir, Ana i ja. Mogu i tebi lako da naem stan...
- Cekaj malo - ree Lav s nevericom koja mu se ogledala na licu. - Ti misli da
ja elim da se vratim u Rusiju?
- Ve si se vratio - ree Grigorije.
- Ali, ne da ostanem!
- Nije valjda da eli da se vrati u Ameriku.
- Naravno da elim! I ti bi trebalo da poe sa mnom.
- Ali nema potrebe! Rusije nije kao to je nekad bila. Cara vie nema!
- Svia mi se Amerika - ree Lav. - I tebi e se svideti, svima vama, naroito
Katerini.
- Ali mi ovde stvaramo istoriju! Izmislili smo novi oblik vlade, sovjet. Ovo je
nova Rusija, novi svet. Sve proputa!
- Ti si onaj koji ne razume - ree Lav. - U Americi imam sopstvena kola. Tamo
ima vie hrane nego to moe da pojede. Imam pia i cigareta koliko mi dua
ite. Imam pet odela!
- U emu je poenta posedovanja pet odela? - Grigorije e iznervirano. - To je
kao da ima pet kreveta. Moe da koristi samo jedan u datom trenutku!
- Ja na to ne gledam tako.
Ono to je razgovor inilo toliko iritantnim bila je injenica da Lav oito misli
da je Grigorije taj koji ne shvata. Grigorije nije znao ta vie da kae da bi promenio
miljenje svog brata.
- Je li to ono to zaista eli? Cigarete i gomilu odee i kola?
- Svi to ele. Vama boljevicima bi bilo bolje da ne zaboravite to.
Grigorije nije imao nameru da od Lava slua predavanja iz politike.
- Rusi ele hleb, mir i zemlju.
- Kako bilo, ja imam erku u Americi. Zove se Dejzi. Ima tri godine.
Grigorije se sumnjiavo namrti.
- Znam ta misli - ree Lav. - Nisam mario za Katerinino dete... kako se zove?

- Vladimir.
- Nisam mario za njega, misli ti, pa zato bih onda mario za Dejzi? Ali to nije
isto. Nikad nisam video Vladimira. On je bio samo mrvica kad sam otiao iz
Petrograda. Ali volim Dejzi, i ona voli mene.
Grigorije je barem to mogao da razume. Bilo mu je drago to Lav ima dovoljno
dobrote u sebi da voli svoju erku. I mada ga je zbunjivalo to to se Lavu vie svia
u Americi, pao bi mu ogroman kamen sa srca ako se Lav ne bi vratio kui. Jer Lav bi
sigurno poeleo da upozna Vladimira, i koliko bi onda vremena prolo pre nego to
bi Vladimir saznao da mu je Lav pravi otac? A ta ako Katerina odlui da ostavi
Grigorija zbog Lava i povede Vladimira sa sobom, i ta bi onda bilo s Anom? Da li
bi Grigorije i nju izgubio? Za njega samog, pomislio je s griom savesti, bilo bi
mnogo bolje ako bi se Lav vratio u Ameriku sam.
- Verujem da grei, ali neu da te primoravam ni na ta - ree on.
Lav se isceri.
- Plai se da u povesti Katerinu sa sobom, zar ne? Previe dobro te poznajem,
brate.
Grigorije trepnu.
- Da - ree on. - Da e je odvesti, zatim je ponovo odbaciti, i ostaviti meni da je
teim i drugi put. I ja tebe poznajem.
- Ali pomoi e mi da se vratim u Ameriku.
- Ne. - Grigorije nije mogao a da ne oseti trunku zadovoljstva kada je za
trenutak ugledao izraz straha na Lavovom licu. Nije, meutim, produavao
njegovu agoniju. - Pomoi u ti da se vrati belogardejcima. Oni te mogu
vratiti u Ameriku.
- ta emo da uradimo?
- Odveemo te do linije fronta, i malo iza nje. Onda u te izbaciti na niijoj
zemlji. Posle toga si preputen sebi.
- Mogli bi da me ubiju.
- To vai za obojicu. Rat je.
- Pretpostavljam da u morati da okuam sreu.
- Bie ti dobro, Lave - ree Grigorije. - Uvek bude.
IV
Bilija Vilijamsa su izveli pod pratnjom iz gradskog zatvora u Ufi i poterali ga
pranjavim gradskim ulicama do Vie trgovake kole, ije prostorije je privremeno
okupirala britanska armija. Suenje pred vojnim sudom odrano je u jednoj uionici.
Fic je sedeo za uiteljskim stolom, sa svojim autantom, kapetanom Marejem, pokraj
sebe. Kapetan Gvin Evans takode je bio tu, s belenicom i olovkom.

Bili je bio prljav i neobrijan, i loe je spavao u drutvu gradskih pijanica i

prostitutki. Fic je nosio savreno ispeglanu uniformu, kao i uvek. Bili je znao da je u
velikoj nevolji. Presuda je bila unapred poznata: dokazi su bili jasni. Odavao je vojne
tajne u ifrovanim pismima svojoj sestri. Ali odluio je da ne ispolji strah. Reen da
se dobro pokae.
Fic ree:
- Ovo je vanredni vojni sud, koji se sme sazvati kada se optueni nalazi u
aktivnoj slubi ili u stranoj zemlji, i kada nije mogue sazvati regularni vojni
sud. Samo trojica oficira dovoljna su da preuzmu ulogu sudija, ili dvojica, ako
uslovi ne dozvoljavaju vie. On moe suditi vojniku zbog bilo kog ina i za
bilo koji prekraj, i ima punomoje da odredi smrtnu kaznu.
Bilijeva jedina ansa bila je da utie na presudu. U mogue kazne spadali su
prinudni rad, robija, i smrt. Fic je bez sumnje eleo da izvede Bilija pred streljaki
vod, ili barem da mu odredi nekoliko godina zatvora. Bilijev cilj je bio da kod
Mareja i Evansa izazove dovoljno sumnje u ispravnost povoda za suenje i navede ih
da mu daju kratku zatvorsku kaznu. On sad ree:
- Gde je moj advokat?
- Nije mogue dati vam pravnog zastupnika - ree Fic.
- Sigurni ste u to, gospodine?
- Govorite kad vam se neko obrati, narednie.
Bili ree:
- Neka se unese u zapisnik da mi je uskraen pravni zastupnik. - Zurio je u
Gvina Evansa, koji je jedini imao belenicu. Kada Evans nije uinio nita, Bili
ree: - Ili e zapisnik s ovog suenja biti la?
Izrazito je naglasio re la, znajui da e to uvrediti Fica. Deo utvrenog
kodeksa vladanja engleske gospode bio je da uvek govore istinu. Fic klimnu glavom
Evansu, koji naini zabeleku.
P r v i p o e n z a m e n e , pomisli Bili, i malo ivnu. Fic ree:
- Vilijame Vilijamse, optueni ste po lanu jedan vojnog zakona. Optuba glasi
da ste voljno, za vreme aktivne vojne slube, poinili akt s ciljem da dovedete
u opasnost uspeh misije vojske Njegovog velianstva. Kazna za to je smrt, ili
neka blaa kazna koju sud odredi.
Bili se sledio na pomen smrtne kazne, ali nije menjao izraz lica.
- Kako se izjanjavate?
Bili duboko udahnu. Progovorio je razgovetno, sa to je mogao vie prezira:
- Izjanjavam se tako to u vas pitati kako se usuujete da se pretvarate da ste
objektivne sudije? Kako se usuujete da se ponaate kao da je nae prisustvo u
Rusiji legitimna operacija? I kako se usuujete da optuite za izdaju oveka

koji se borio rame uz rame s vama tri godine? Eto tako se izjanjavam. Gvin
Evans ree.
- Nemoj da vreda, Bili mome. Samo oteava sebi.
Bili nije imao nameru da dozvoli Evansu da se pretvara da je dobronameran.
On ree:
- Moj savet tebi je da ode sada i da vie nema posla s ovom parodijom od
suda. Kad se ovo prouje, a veruj mi, ovo e osvanuti na prvoj strani Dejli
mejla, otkrie da si ti taj kome je ukaljana ast, ne ja. - On pogleda u Mareja.
- Svaki ovek koji je bio umean u ovu farsu na bilo koji nain bie
obeaen.
Evans je izgledao uznemireno. Oito nije razmiljao o tome da bi cela stvar
mogla da ode u javnost.
- Dosta! - dreknu Fic besno.
Odlino, pomisli Bili; njega sam ve uspeo da iznerviram. Fic nastavi:
- Dajte da vidimo dokaze, molim vas, kapetane Mareje.
Marej otvori jednu fasciklu i izvadi list hartije. Bili prepozna sopstveni rukopis.
Bilo je to, kao to je i oekivao, njegovo pismo Etel. Marej mu ga pokaza i ree:
- Jeste li vi napisali ovo pismo?
Bili ree.
- Kako je ono zavrilo kod vas, kapetane Mareje?
Fic planu:
- Odgovorite na pitanje!
Bili ree:
V
- Skolovali ste se u Itonu, zar ne, kapetane? Jedan dentlmen nikad ne bi itao
tuu potu, ili nam je barem tako reeno. Ali ako sam dobro razumeo, samo
zvanini cenzor ima pravo da ispituje pisma vojnika. Tako da pretpostavljam
da vam je cenzor skrenuo panju na njega. - On zastade. Kao to je i oekivao,
Marej nije bio rad da odgovori. On nastavi: - Ili ste do tog pisma doli
nezakonitim putem?

Marej ponovi:
- Jeste li vi napisali ovo pismo?
- Ako je dobijeno nezakonitim putem, ono ne moe biti iskorieno na suenju.
Mislim da bi advokat to rekao. Ali ovde nema advokata. Ta cmjemca cini ovo
suenje nevaeim.
- Jeste li vi napisali ovo pismo?
- Odgovoriu na to pitanje kada budete objasnili kako je ono dolo u va posed.
Fic reCe:
- Moete biti kanjeni za nepotovanje suda, znate.
Ve se suoavam sa smrtnom kaznom, pomisli Bili; kako je glupo s Ficove
strane to misli da moe da mi preti! Ali reCe:
- Ja se branim dokazujui da ovaj sud nema pravo da mi sudi i da je optuba
neosnovana. Hoete li to da mi zabranite... gospodine?
Marej odustade.
- Na kovertu stoji povratna adresa i ime narednika Bilija Vilijamsa. Ako
optueni eli da tvrdi da ga nije napisao, onda to treba da uCini sada.
Bili ne rece nita.
- To pismo je ifrovana poruka - nastavi Marej. - Moe se deifrovati Citanjem
svake tree reCi, i poCetnih slova u nazivima pesama i filmova. - Marej
predade pismo Evansu. - Kada se tako deifruje ono glasi ovako.
Bilijevo pismo je opisivalo nesposobnost KolCakovog reima, govorei da
uprkos svem zlatu nisu uspeli da isplate osoblje Transsibirske eleznice, tako da su i
dalje imali problema sa snabdevanjem i transportom. U njemu je takoe bila detaljno
opisana pomo koju je britanska vojska pokuavala da prui. Ta informacija je bila
skrivana od britanske javnosti koja je izdravala vojsku i Ciji su sinovi rizikovali
svoje ivote.
Marej reCe Biliju:
- PoriCete li da ste poslali ovu poruku?
- Ne mogu da komentariem dokaze koji su pribavljeni nezakonitim putem.
- Primalac pisma, E. Vilijams, zapravo je gospoa Etel Lekvit, voa kampanje
sa sloganom Ostavite Rusiju na miru", zar ne?
- Ne mogu da komentariem dokaze pribavljene nezakonitim putem.
- Da li ste joj i ranije pisali ifrovana pisma?
Bili ne reCe nita.

- Ona je koristila informacije koje ste joj vi dali da bi pisala neprijateljske

novinske lanke s ciljem da diskredituje britansku vojsku i dovede u opasnost
uspeh nae misije ovde.
- Nipoto - ree Bili. - Vojsku je diskreditovao ovek koji nas je poslao na tajnu
i nezakonitu misiju bez znanja i odobrenja parlamenta. Kampanja O s t a v i t e
R u s i j u n a m i r u" neophodan je prvi korak koji e nas vratiti naoj pravoj
ulozi, a to je da branimo Veliku Britaniju, umesto to sluimo kao privatna
vojska desniarskim generalima i politiarima koji ele da sprovedu svoju
malu zaveru.
Ficovo kao od kamena isklesano lice bilo je crveno od besa, video je Bili na
svoje veliko zadovoljstvo.
- Mislim da smo dovoljno uli - ree Fic. - Sud e sada razmotriti svoju presudu.
- Marej promrmlja neto, a Fic ree: - O, da. Da li
optueni eli neto da kae?
Bili ustade.
- Pozivam pukovnika erla Ficherberta kao svog prvog svedoka.
- Ne budite smeni - ree Fic.
- Neka se unese u zapisnik da je sud odbio da mi dozvoli da ispitam svedoka
iako je bio prisutan na suenju.
- Nastavite.
- Ako mi nije uskraeno pravo da izvedem svedoka, onda bih eleo da pitam
pukovnika u kakvim je on odnosima bio s mojom porodicom? Zar me on nije
lino mrzeo jer je moj otac bio predstavnik rudara? Kakav je bio njegov odnos
s mojom sestrom? Zar je nije zaposlio kao svoju domaicu, a zatim je
misteriozno otpustio? - Bili je bio u iskuenju da otkrije jo toga o Etel, ali
time bi ukaljao njeno ime, a osim toga, taj nagovetaj je verovatno bio
dovoljan. - Pitao bih ga ima li lini interes u ovom nezakonitom ratu protiv
boljevike vlade. Je li njegova ena ruska kneginja? Je li njegov sin naslednik
ovdanje zemlje? Da li je pukovnik zapravo ovde da bi branio svoje line
finansijske interese? I da li su sve te stvari pravi razlog zbog kojeg je sazvao
ovu parodiju od suda? I zar ga sve to ne ini potpuno nepodobnim da sudi u
ovom sluaju?
Fic je zurio u Bilija kamenog lica, ali i Marej i Evans su bili prepadnuti. Oni
nisu znali sve te line stvari. Bili ree:
- Imam jo neto da kaem. Nemaki kajzer je optuen za ratne zloine. Zna se
da je on objavio rat, na podstrek svojih generala a protivno elji nemakog
naroda, to su jasno i objavili njihovi

predstavnici u Rajhstagu, nemakom parlamentu, Za razliku od toga, poznato je da je

Britanija objavila rat Nemakoj tek nakon debate u Domu komuna.
Fic se pretvarao da mu je dosadno, ali Marej i Evans su sluali s panjom. Bili
nastavi:
- Sad razmislite o ovom ratu u Rusiji. O njemu nikad nije bilo
V
raspravljano u britanskom parlamentu. Cinjemce su skrivane od britanskog naroda
pod izgovorom tajnosti vojne misije, to je uvek izgovor za sramotne vojne tajne. Mi
se borimo, ali rat nikad nije bio objavljen. Britanski premijer i njegove kolege su u
istoj onoj poziciji u kojoj su se nalazili kajzer i njegovi generali. Oni su ti koji se
ponaaju protivzakonito - ne ja. - Bili sede.
Dva kapetana poee da se saaptavaju s Ficom. Bili se pitao da li je preterao.
Osetio je potrebu da bude otar, ali moda je uvredio kapetane umesto da zadobije
njihovu podrku. Marej je izgledao kao da je u nedoumici. To j e v e rov a t n o
d o b a r z n a k , pomisli Bili.
Meutim, inilo se da medu sudijama postoji podela. Fic je govorio emotivno,
a Evans je vrteo glavom u znak neslaganja. Bez obzira na to, uplaio se kao nikad u
ivotu. Nije se toliko uplaio ak ni kada se suoavao s mitraljezima kod Some, ili
kada je iskusio eksploziju u rudniku, jer mu je ivot sada bio u rukama zlobnih
oficira.
V
Cinilo se da su napokon postigli dogovor. Fic pogleda u Bilija i ree:
- Ustanite.
Bili ustade.
- Narednie Vilijame Vilijamse, ovaj sud vas proglaava krivim.
Fic je zurio u Bilija, kao da se nada da e na njegovom licu ugledati ponienost
i agoniju poraza. Bili je, medutim, oekivao da e ga proglasiti krivim. Kazna je bila
ono ega se plaio. Fic ree:
- Osueni ste na deset godina zatvora s prinudnim radom.
Bili vie nije mogao da zadri bezizraajan izraz lica. Nije dobio smrtnu kaznu,
ali deset godina! Kad izae iz zatvora, imae trideset godina. Bie 1929. godina.
Mildred e imati trideset pet. Pola ivota e im proi. Njegova fasada prkosa se
raspala, i suze mu krenue na oi.
Izraz dubokog zadovoljstva pree preko Ficovog lica.
- Na mestu voljno - ree on.
Bilija odvedoe da zapone sluenje svoje zatvorske kazne.

TRIDESETSEDMO POGLAVLJE
Maj i jun 1919.
Prvog dana maja, Valter fon Ulrih je napisao pismo Mod i poslao ga iz Versaja.
Nije znao da li je ona mrtva ili iva. Nije uo nita o njoj jo od Stokholma. Izmeu
Britanije i Nemake jo nije bilo potanskog saobraaja, tako da je ovo bila njegova
prva prilika da joj pie u poslednje dve godine.
Valter i njegov otac doputovali su u Francusku dan ranije, zajedno sa sto
osamdeset politiara, diplomata i zvaninika Ministarstva spoljnih poslova, kao
lanovi nemake delegacije koja je poslata na mirovnu konferenciju. Francuska
eleznica usporila je bila njihov specijalni voz do brzine hoda dok su prelazili preko
razrovarenog pejzaa severoistone Francuske.
- Kao da smo mi jedini ovde bacali bombe - rekao je Oto besno.
Iz Pariza su ih autobusima prebacili u gradi Versaj i ostavili ih ispred hotela
Otel de rezeruoar. Istovarili su im prtljag u dvoritu i drsko im odbrusili da ga sami
odnesu do soba. F r a n c u z i o i t o n e e b i t i v e l i k o d u n i u p o b e d i , pomisli
Valter.
- Nisu oni ni pobedili, to njih mui - ree Oto. - Moda nisu izgubili, ne
bukvalno, jer su ih spasli Britanci i Amerikanci, ali nije to neto ime se treba
hvaliti. Mi smo ih porazili, i oni to znaju, a to vrea njihov naduvani ponos.
Hotel je bio hladan i sumoran, ali napolju su cvetale magnolije i jabuke.
Nemcima je bilo dozvoljeno da etaju po imanju velikog zamka i da poseuju
radnje. Ispred hotela je uvek bila okupljena manja grupa ljudi. Obini ljudi nisu bili
tako otrovni kao zvaninici. Ponekad su zvidali, ali uglavnom su samo bili
radoznali da vide neprijatelja.
Valter je pisao Mod prvog dana. Nije pominjao njihov brak, nije jo bio siguran
da je bezbedno, a uostalom, bilo je teko otarasiti se navike tajnovitosti. Rekao joj je
gde se nalazi, opisao hotel i okolinu, i zamolio je da mu odgovori na pismo. Otiao
je do grada, kupio markicu i poslao pismo.
ekao je sa strepnjom, nadajui se odgovoru. Ako je jo iva, da li ga voli? Bio
je gotovo sigurna da ga voli. Meutim, dve godine su prole otkako ga je eljno
zagrlila u onoj hotelskoj sobi u Stokholmu. Svet je bio pun mukaraca koji su se
vratili iz rata samo da bi otkrili da su se njihove ene i devojke zaljubile u nekog
drugog tokom tih dugih godina razdvojenosti.
Nekoliko dana kasnije, voe delegacija bile su pozvane u Hotel Trianon palas,
preko puta parka, gde su im ceremonijalno bile predate tampane kopije mirovnog
sporazuma koji su sainile strane pobednice. Sporazum je bio napisan na
francuskom. Po povratku u Otelde rezervoar kopije su bile predate timovima
prevodilaca. Valter je bio voa jednog takvog tima. Podelio je svoj deo na manje
delove, razdelio ih i seo da proita tekst.

Bilo je jo gore nego to je oekivao.

Francuska vojska e okupirati pograninu regiju Rajnland na petnaest godina.
Bilo je predvieno da Sarska oblast u Nemakoj bude pod protektoratom Lige
naroda, a njeni rudnici pod kontrolom Francuza. Alzas i Lorena vraeni su
Francuskoj bez plebiscita: francuska vlada se plaila da bi njihovo stanovnitvo
glasalo da ostane u sastavu Nemake. Novostvorena drava Poljska bila je toliko
velika da je obuhvatila
V
domove tri miliona Nemaca, i nalazita uglja u Sleziji. Nemaka je trebalo da ostane
bez svih kolonija: Saveznici su ih razdelili meu sobom poput lopova koji dele plen.
A Nemci su morali da se sloe da plate neodreenu sumu na ime ratne odtete,
drugim reima, morali su da potpiu blanko ek.
Valter se pitao kakvu zemlju oni ele da naprave od Nemake? Da li su je
zamislili kao ogroman logor s robovima u kojem svi ive na minimalnim obrocima i
rade od jutra do mraka samo da bi gospodari mogli da uzmu sve to proizvedu? Ako
bi Valter trebalo da postane jedan takav rob, kako uopte da razmilja o tome da
zasnuje dom i porodicu s Mod?
V Ali najgora od svega bila je klauzula koja je zahtevala preuzimanje
krivice za rat. Clan 231 mirovnog sporazuma glasio je:
Vlade zemalja Saveznika izjavljuju, a Nemaka prihvata, da su Nemaka i
njeni saveznici odgovotni za rnmoenje svih gubitaka i tete koje su vfade zemaja
Saveznika i njihovi narodi pretrpeCi usled rata koji im je 6io nametnut agresijom
Nemake i njeniCi saveznika.
- To je la - Valter e besno. - Glupa, neuka, zlobna, zla, prokleta la. Nemaka
nije bila neduna, on je to znao, i taj stav je zastupao i u
raspravama sa svojim ocem, nebrojeno puta. Meutim, bio je i svedok diplomatske
krize leta 1914. godine, i bio mu je poznat svaki mali korak nainjen na putu do rata;
nijedna nacija pojedinano nije bila kriva za rat. Glavna briga voa s obe strane bila
je da zatite sopstvene zemlje, i nijedan od njih nije nameravao da gurne svet u
najvei rat u istoriji oveanstva: ni Askvit, ni Poenkare, ni kajzer, ni ruski car, niti
austrijski
V
car. ak se i Gavrilo Princip, atentator iz Sarajeva, po svemu sudei uasnuo kad je
shvatio ta je pokrenuo. Ali ak ni on nije bio odgovoran za ,,sve gubitke i tetu".
Valter je naleteo na svog oca malo posle ponoi, kad su obojica pravili pauzu,
pijui kafu da bi ostali budni i nastavili da rade.
- Ovo je neuveno! - besneo je Oto. - Pristali smo na primirje
V
zasnovano
na Vilsonovih etrnaest taaka, ali ovaj mirovni sporazum
V
nema nikakve veze s etrnaest taaka!
Valter se, za promenu, slagao sa svojim ocem.

Prevod je do jutra bio odtampan i kopije su bile poslate u Berlin po posebnim

kuririma, k l a s i a n p r i m e r n e m a k e e f i k a s n o s t i , pomisli Valter, koji je
vrline svoje zemlje sagledavao jasnije sad kad je ona bila ocrnjena. Previe umoran
da bi spavao, odluio je da eta dok se ne opusti dovoljno da bi legao u krevet.
Izaao je iz hotela i otiao u park. Rododendroni su poeli da pupe. Bilo je to lepo
jutro za Francusku, a mrano za Nemaku. Kako e ti predlozi uticati na nemaku
nestabilnu socijal-demokratsku vladu? Hoe li ljudi pasti u oaj i okrenuti se
boljevizmu?
U velikom parku nije bilo nikoga osim njega i jedne mlade ene u laganom
prolenom kaputu koja je sedela na klupi ispod jednog kestena. Zadubljen u misli,
on ljubazno dotaknu rub svog trilbi eira dok je prolazio pored nje.
- Valtere - ree ona.
Srce mu je stalo. Znao je taj glas, ali to ne moe biti ona. On se okrenu i
zagleda se netremice u nju. Ona ustade.
- Oh, Valtere - ree ona. - Zar me nisi prepoznao?
Bila je to Mod.
Krv mu je zapevala od sree u venama. On naini dva koraka ka njoj i ona mu
se baci u naruje. On je snano zagrli. Zario je lice u njen vrat i udahnuo njen miris,
jo uvek poznat uprkos minulim godinama. Poljubio ju je u elo i obraz a zatim i u
usta. Priao je i ljubio je u isto vreme, ali ni rei ni poljupci nisu mogli da prenesu
sve to mu je lealo na srcu.
Ona napokon progovori:
- Voli li me jo? - upita.
- Vie nego ikad - odgovori on, pa je opet poljubi.

II

Mod pree rukama preko Valterovih golih grudi dok su leali na krevetu nakon
voenja ljubavi.
- Tako si mrav - ree ona.
Stomak mu je bio upao, a kosti kukova su mu trale kroz kou.
V
Zelela je da ga ugoji kroasanima i gujom patetom. Nalazili su se u spavaoj sobi
jedne gostionice nekoliko kilometara van Pariza. Prozor je bio otvoren, i svei
proleni povetarac mrekao je zavese boje jagorevine. Mod je saznala za to mesto
mnogo godina ranije, kada ga je Fic bio koristio za sastanke s jednom udatom
enom, groficom od Kanja. Ta gostionica, koja je bila tek neto vie od jedne velike
kue u malom selu, nije ak imala ni ime. Mukarci su rezervisali sto za ruak i

uzimali sobe na jedno popodne. Moda je i na periferiji Londona bilo takvih mesta,
ali je ta pojava nekako delovala vrlo francuski.
Predstavljali su se kao gospodin i gospoda Vulrid, i Mod je nosila burmu koju
je krila skoro pet godina. Diskretna gazdarica je bez sumnje pretpostavila da se samo
pretvaraju da su venani. To je u redu, dokle god ne posumnja da je Valter Nemac,
to bi izazvalo nevolje. Mod nije mogla da skine ruke s njega. Bila je tako zahvalna
to joj se vratio u jednom komadu. Dodirnula je dugaki oiljak na njegovoj cevanici
vrhovima prstiju.
- To sam zaradio kod Sato Tijerija - ree on.
- Gas Djuar je bio u toj bici. Nadam se da te nije on pogodio.
- Imao sam sree to je rana lepo zarasla. Mnogo ljudi je pomrlo od gangrene.
Prole su tri nedelje otkako su ponovo pronali jedno drugo. U tom periodu
Valter je neprekidno radio na nemakom odgovoru na nacrt sporazuma, iskradajui
se samo na nekih pola sata svakog dana da popria s njom u parku, ili da posedi na
zadnjem seditu Ficovog plavog kadilaka dok ih ofer vozi okolo.
Mod je bila okirana koliko i Valter surovim uslovima koji su Nemcima
ponueni. Cilj te Pariske konferencije bio je da stvori pravedan i miran novi svet, ne
da da za pravo pobednicima da se svete gubitnicima. Nova Nemaka bi trebalo da
bude demokratska i prosperitetna. Ona je elela da ima decu s Valterom, i njihova
deca bila
V
bi nemake nacionalnosti. Cesto je mislila na jedan odlomak iz Knjige o Ruti koji je
poinjao s: K u d g o d d a p o e , j a u s t o b o m" . Pre ili kasnije ona e morati
to da kae Valteru.
Meutim, uteilo ju je to to je saznala da nije jedina osoba koja ne odobrava
uslove predviene mirovnim sporazumom. Bilo je i drugih na strani Saveznika koji
su mislili da je mir vaniji od osvete. Dvanaest lanova amerike delegacije
napustilo je mirovnu konferenciju u znak protesta. Na jednim dopunskim izborima u
Britaniji je pobedio kandidat koji se zalagao za mir bez osvete. Kenterberijski
nadbiskup izjavio je da je vrlo uznemiren", tvrdei da govori u ime ljudi koji nisu
javno digli svoj glas, ali da ne podravaju pisanje tampe koja poziva na mrnju
prema Nemcima.
Prethodnog dana Nemci su podneli svoj protivpredlog, vie od stotinu detaljno
obrazloenih stranica zasnovanih na Vilsonovih Cetrnaest taaka. Tog jutra je
francuska tampa bila divlje gnevna. Pucajui od ozlojeenosti, ona je taj dokument
nazvala monumentalnom drskou i groznom lakrdijom.
- Oni optuuju nas za aroganciju, Francuzi! - ree Valter. - Kako glasi ona izreka
sa erpom?
- Rugala se erpa loncu iroka mu usta - ree Mod.

On se prevrnu na bok i stade da se igra njenim stidnim dlaicama. Bile su crne,

kovrdave i bujne. Ponudila je da ih skrati, ali on joj je rekao da ih voli takve kakve
su.
- ta emo da radimo? - ree on. - Romantino je to se sastajemo u hotelu i
idemo u krevet popodne, poput dvoje preljubnika, ali ne moemo ovako
doveka. Moramo rei svetu da smo mu i ena.
Mod se sloila. Takoe je nestrpljivo iekivala da doe vreme kada e moi
da spava s njim svake noi, iako nije to rekla: bilo ju je malo sramota to toliko eli
seks s njim.
- Mogli bismo prosto da se skrasimo i ostavimo ih da izvuku svoje zakljuke.
- Ne svia mi se to - ree on. - Onda e izgledati kao da nas je sram.
V
Slagala se s tim. Zelela je da objavi svoju sreu na sva zvona, ne da je krije.
Bila je ponosna na Valtera: bio je lep i hrabar i izuzetno pametan.
- Mogli bismo ponovo da se venamo - ree ona. - Da se verimo, da objavimo
veridbu, organizujemo venanje, i ne kaemo nikome da smo venani ve pet
godina. Nije protivzakonito venati se s istom osobom dva puta.
Valter je izgledao zamiljeno.
- Moj otac i tvoj brat e biti protiv nas. Ne mogu da nas spree, ali mogli bi da uine
situaciju neprijatnom, to bi nam pokvarilo ceo dogaaj.
- U pravu si - ona e nevoljno. - Fic bi rekao da neki Nemci moda jesu dobri
momci, ali da bez obzira na to ne eli da se njegova sestra uda za Nemca.
- Znai moramo ih dovesti pred svren in.
- Hajde da im kaemo, a zatim da objavimo vest u novinama - ree ona. - Rei emo
da je to simbol novog svetskog poretka. Englesko- nemaki brak, sklopljen u isto vreme
kad i mirovni sporazum.
On je izgledao zamiljeno.
- Kako to da izvedemo?
- Ja u priati s urednikom magazina Tetler. Oni me vole, obezbedila sam im dosta
materijala za pisanje.
Valter se nasmei i ree:
- Ledi Mod Ficherbert uvek se nosi po poslednjoj modi.
O

emu pria?
On dohvati svoj novanik s nonog stoia i izvadi iz njega jedan novinski iseak.
- Jedina tvoja slika koju imam - ree on.
Ona uze iseak. Bio je omekao od vremena i izbledeo do boje peska. Prouavala je
fotografiju.
- Ovo je uslikano pre rata.
-1 od tada je nosim sa sobom. Kao i ja, i ona je preivela.

Suze joj krenue na oi, zamagljujui izbledelu sliku jo vie.

- Ne plai - ree on, grlei je.
Ona nasloni glavu na njegove gole grudi i zaplaka. Neke ene se rasplau na
najmanji povod, ali ona nikad nije bila takva. Sada je lila suze u potocima. Plakala je
za izgubljenim godinama, milionima poginulih momaka, zbog besciljne, glupe
uzaludnosti svega toga. Izlivala je sve suze nakupljene za pet godina suzdravanja.
Kad je prestala i suze presahnule, udno ga je poljubila i ponovo su vodili
ljubav.

III

Ficov plavi kadilak pokupio je Valtera ispred hotela 16. juna i odvezao ga do
Pariza. Mod je bila odluila da e Tetleru trebati jedna ili dve njihove fotografije.
Valter je nosio odelo od tvida skrojeno u Londonu pre rata. Bilo mu je preiroko u
struku, ali svaki Nemac je hodao okolo u odelu koje mu je bilo preveliko.
Valter je organizovao mali obavetajni biro u Otelde rezervoaru, koji je pratio
pisanje francuske, britanske, amerike i italijanske tampe, i poredio ga s glasinama
koje su dolazile do uiju nemake delegacije. Znao je da se meu Saveznicima vode
une rasprave oko nemakog predloga o nacrtu sporazuma. Lojd Dord, politiar
poznat po fleksibilnosti, bio je voljan da razmisli o izmeni nacrta sporazuma.
Meutim, francuski premijer, Klemanso, rekao je da je ve bio velikoduan i penio je
od besa na svaki predlog o dopunama ili izmenama. Iznenaujue, Vudro Vilson je
takoe bio tvrdoglav. Verovao je da odredbe nacrta predstavljaju pravedno
poravnanje, a kad god bi neto odluio on bi postajao gluv za kritike.
Saveznici su eleli da mirovnim sporazumom budu obuhvaeni i nemaki
saveznici: Austrija, Maarska, Bugarska i Osmanlijsko carstvo. Njime je bilo
predvieno stvaranje novih zemalja kao to su Jugoslavija i
V
Cehoslovaka, i podela Bliskog istoka na zone pod britanskom i francuskom vlau.
I raspravljali su o tome da li da sklope mir s Lenjinom. U svim zemljama su ljudi bili
umorni od rata, ali nekoliko monih ljudi jo je bilo voljno da se bori protiv
boljevika. Britanski Dejli mejl je razotkrio jednu zaveru meunarodnih jevrejskih
finansijera koji su podravali moskovski reim, jedna od fantazija tih novina koje je
bilo teko progutati.

Vilson i Klemanso su nadglasali Lojda Dorda u vezi s nemakim predlogom

izmene nacrta sporazuma, i ranije tog dana nemaka delegacija je dobila nestrpljivu
notu u kojoj im je bilo dato tri dana da prihvate ponuene uslove.
Valter je, sav sumoran, razmiljao o budunosti svoje zemlje dok je sedeo na
zadnjem seditu Ficovog automobila. N e m a k a e b i t i p o p u t n e k e a f r i k e
k o l o n i j e , pomisli on, s primitivnim stanovnitvom koje radi samo zarad bogaenja
svojih stranih gospodara. On ne eli da podie decu na takvom mestu.
Mod je ekala u fotografskom studiju, i izgledala je sjajno u tankoj letnjoj
haljini koju je, po njenim reima, dizajnirao Pol Poare, modni kreator toliko poznat
da je ak i Valter bio uo za njega. Fotograf je imao oslikanu pozadinu koja je
prikazivala batu u punom cvatu, za koju je Mod rekla da je kiasta, pa su pozirali
ispred zavesa u trpezariji, koje su bile milosrdno jednoline. Isprva su stali jedno
pored drugog, ne dodirujui se, kao stranci. Fotograf je predloio da Valter klekne
ispred Mod, ali to je bilo previe sentimentalno. Na kraju su pronali pozu koja im se
svima sviala, njih dvoje su se drali za ruke i gledali jedno u drugo, umesto u
fotoaparat.
Fotograf im je obeao da e slike biti gotove sutradan.
Njih dvoje odoe u svoju gostionicu na ruak.
- Saveznici ne mogu prosto da narede Nemakoj da potpie - ree Mod. - To
nisu pregovori.
- To je ono to su uradili.
V
- Sta e se desiti ako odbijete?
- Ne kau.
- Sta ete uraditi?
- Neki lanovi delegacije vraaju se veeras u Berlin da se konsultuju s naom
vladom. - On uzdahnu. - Bojim se da sam izabran da krenem s njima.
- Onda je ovo pravi trenutak da obelodanimo na brak. Ja u otii u London
sutra nakon to podignem fotografije.
- U redu - ree on. - Ja u rei majci im stignem u Berlin. Ona e to lepo
primiti. Onda u rei ocu. On nee.
- Ja u priati s tetkom Herm i kneginjom Beom, i pisau Ficu u Rusiju.
- Znai, ovo e biti nae poslednje vienje za neko vreme.
- Zavravaj onda ruak i ajmo u krevet.
IV
Gas i Roza su se sastali u vrtovima Tiljerija. P a r i z j e p o i n j a o d a s e
v r a a u n o r m a l u , pomisli Gas radosno. Sunce je sijalo, drvee listalo, a mukarci
s karanfilima zadenutim u rupice od dugmadi sedeli su puei cigare, i posmatrali
najbolje odevene ene na svetu kako prolaze pokraj njih. Na jednoj strani parka Ulica

Rivoli vrvela je od automobila, kamiona i konjskih zaprega, a na drugoj su bare

plovile rekom Senom. Moda e svet ipak zaleiti rane.
Roza je izgledala zanosno u crvenoj haljini od tankog pamuka, sa eirom
irokog oboda na glavi. D a u m e m d a s l i k a m , pomisli Gas, n a s l i k a o b i h j e
o v a k v u . On je nosio plavi demper i pomodni slamnati eir ravnog oboda.
Nasmejala se kad ga je ugledala.
V
- Sta je? - upita on.
- Nita. Lepo izgleda.
- Seir je smean, je 1' da?
Ona potisnu novi kikot.
- Presladak si.
- Izgledam glupo. Ne vredi. Seiri mi ne stoje. To je zato to sam graen kao
eki.
Ona ga neno poljubi.
- Ti si najprivlaniji mukarac u Parizu.
V
Cudesno je bilo to to je to zaista i mislila. Gas pomisli: o t k u d t o d a s a m
i m a o t o l i k o s re e ? On je uze za ruku.
- Hajde da proetamo.
Pooe ka Luvru. Ona ree:
- Jesi li video ta pie u Tetleru?
- U onom londonskom asopisu? Ne, zato?
- Izgleda da je tvoja bliska prijateljica ledi Mod udata za nekog Nemca.
- Oh! - izusti on. - Kako su oni to otkrili?
- Hoe da kae da si ti znao za to?
- Pogodio sam. Video sam se s Valterom u Berlinu 1916. godine, i on me je
zamolio da odnesem jedno pismo Mod. Pretpostavio sam da to znai da su ili
vereni ili venani.
- Kako si samo diskretan! Nikad nisi rekao ni re o tome.
- Bila je to opasna tajna.
- Moda je jo uvek opasna. Tetler je lepo pisao o njima, ali ostale novine
moda nee uiniti isto.
- Novine su napadale Mod i ranije. Ona je prilino vrsta.
Roza je izgledala postieno.
- Pretpostavljam da ste o tome priali kad sam te videla da aska s njom
nasamo.
- Ba tako. Pitala me je da li sam ita novo uo o Valteru.
- Oseam se glupo to sam te sumnjiila za flertovanje.
- Opratam ti, ali zadravam pravo da se pozovem na ovo sledei put kad me
bude kritikovala bez razloga. Smem li da te pitam neto?

- ta god eli, Gase.

- Imam tri pitanja, zapravo.
- Kako zloslutno. Kao u nekoj bajci. Ako dam pogrean odgovor, hou li biti
prognana iz kraljevstva?
- Jesi li jo uvek anarhista?
- Da li bi ti to smetalo?
- Pretpostavljam da se pitam moe li nas politika posvadati.
-Anarhizam je verovanje da niko nema pravo da vlada. Svaka
politika filozofija, od boanskog prava kraljeva da vladaju do Rusoovog drutvenog
ugovora, pokuava da opravda autoritet. Anarhisti veruju da su sve te teorije
pogrene i da stoga nijedan oblik autoriteta nije legitiman.
- Neoborivo, u teoriji. I nemogue sprovesti u praksi.
- Brzo shvata. U realnosti, svi anarhisti su protiv vlasti, ali se dosta razlikuju po
svom shvatanju toga kako drutvo treba da funkcionie.
- A koje je tvoje shvatanje?
- Nije vie jasno kao to je nekad bilo. Izvetavanje iz Bele kue dalo mi je novi
uvid u politiku. Ali i dalje verujem da vlast mora pravdati svoje postupke.
- Ne verujem da emo se ikad svaati oko toga.
- Odlino. Sledee pitanje?
V
- Sta ti se desilo s okom?
- Takva sam roena. Mogli bi da mi ga otvore operacijom. Ispod mog kapka
nema niega osim mase beskorisnog tkiva, ali mogla bih da nosim
V
stakleno oko. Meutim, ne bih mogla da ga zatvaram. Cini mi se da je ovo manje zlo.
Da li ti smeta?
On prestade da se etka i okrenu se licem prema njoj.
- Mogu li da ga poljubim?
Ona je oklevala.
- Hajde.
On se sae i poljubi njen zatvoreni kapak. Nije bilo nieg udnog u njegovom
dodiru pod usnama. Oseaj je bio isti kao da ju je poljubio u obraz.
- Hvala ti - ree on.
Ona ree tiho:
- Niko ranije nije to uinio.
On klimnu glavom. Pogodio je da je to moda neka vrsta tabua.
Ona ree:
- Zato si poeleo to da uradi?
- Jer volim sve kod tebe, i hou da ti to zna.
/

- Oh. - Cutala je neko vreme, proeta nekim snanim oseanjem; ali onda se
nasmejala i vratila se svom aljivom tonu. - Pa, ako postoji jo neko udno
mesto koje eli da poljubi, samo mi reci.
Nije bio siguran kako da odgovori na tu neodreeno izazovnu ponudu, pa je to
ostavio za kasnije.
- Imam jo jedno pitanje.
- Pitaj.
- Pre etiri meseca sam ti rekao da te volim.
- Nisam to zaboravila.
- Ali nisi rekla ta ti osea prema meni.
- Zar nije oigledno?
- Moda, ali voleo bih da mi kae. Voli li me?
- Oh, Gase, zar ne razume? - Lice joj je poprimilo bolan izraz. - Ja nisam
dovoljno dobra za tebe. Ti si bio najpoeljniji neenja u Bafalu, a ja jednooki
anarhista. Ti treba da voli neku elegantnu i lepu i bogatu. Ja sam lekareva ki,
majka mi je bila sluavka. Nisam prava osoba za tebe.
- Voli li me? - on e s tihom ustrajnou.
Ona zaplaka.
- Naravno da te volim, glupane, volim te svim srcem.
On je zagrli.

- Onda je to jedino to je vano - ree on.

V
Tetka Herm odloi Tetler.
Bilo je vrlo ravo od tebe to si se tajno udala - ree ona Mod. Onda se
zavereniki nasmei. - Ali vrlo romantino!
Nalazile su se u salonu Ficove kue u Mejferu. Bea je preuredila kuu nakon
to se rat zavrio, u novom stilu secesije, sa stolicama praktinog izgleda i modernim
srebrnim ukrasnim predmetima kupljenim kod Asprija. Bile su u drutvu Ficovog
nestanog prijatelja Binga Vesthemptona i njegove ene. Londonska sezona
drutvenih dogaaja bila je u punom jeku, i drutvo je trebalo da krene u operu im
se Bea sredi. Ona se opratala od Boja, kojem su sada bile tri i po godine, i Endrua,
koji je imao osamnaest meseci.
Mod uze asopis i ponovo pogleda lanak. Slika je nije oduevila. Zamiljala
je da e prikazivati dvoje zaljubljenih ljudi. Naalost izgledala je kao neka scena iz
predstave s pokretnim slikama. Valter je delovao kao grabljivac, drei je za ruku i
zurei u njene oi kao zlobni Lotario, a ona kao nevina rtva koja samo to nije
postala njegov plen.
Meutim, tekst je zvuao ba onako kako se nadala. Autor je podsetio itaoce
da je ledi Mod bila pomodna sufraetkinja" pre rata, da je u novinama Voj n i k o v a
e n a zapoela kampanju za prava ena koje su ostale same kad su im mukarci otili
u rat, i da je bila uhapena jer je protestovala zbog Dejn Makali. Pisalo je da su ona
i Valter nameravali da normalno objave svoju veridbu, i da ih je u tome spreilo
izbijanje rata. Njihov tajni brak sklopljen na brzinu predstavljen je kao oajniki
pokuaj da uine pravu stvar u tim vanrednim okolnostima.
Mod je insistirala da je citiraju od rei do rei, i u asopisu su odrali obeanje.
- Znam da neki Britanci mrze Nemce - rekla je. - Ali takoe znam da su Valter i
mnogi drugi Nemci uinili sve to su mogli da spree rat. Sad kad je rat
zavren, moramo izgraditi mir i prijateljstvo izmeu bivih neprijatelja, i ja se
iskreno nadam da e ljudi videti na brak kao simbol novog sveta.
Mod je nauila, tokom viegodinjeg politikog angaovanja, da je ponekad
mogue zadobiti podrku nekih novina davanjem dobre ekskluzivne prie.

Valter se vratio u Berlin po planu. Masa ljudi je vreala Nemce dok su se vozili
ka eleznikoj stanici na putu kui. Jedna sekretarica se onesvestila od udarca
kamena baenog na autobus. Francuski komentar na to je bio: S e t i t e s e t a s u
o n i u i n i l i B e l g i j i " . Ta sekretarica je jo bila u bolnici. U meuvremenu,
nemaki narod se ljutito protivio potpisivanju sporazuma.
Bing sede na kau pored Mod. Za promenu, nije bio raspoloen da flertuje.
- Voleo bih da je tvoj brat ovde da te posavetuje u vezi s ovim - ree on
klimnuvi glavom ka asopisu.
Mod je pisala Ficu da mu kae za brak, i u njega je ubacila i iseak iz Tetlera,
da mu pokae da je ono to je uradila londonsko drutvo prihvatilo. Nije znala koliko
e pismu trebati da doe do Fica, gde god da se on nalazi, i nije oekivala odgovor
mesecima. Do tada e biti previe kasno da se buni. Morae samo da se nasmei i
estita joj. Mod se najeila na implikaciju da joj je potreban mukarac da joj kae ta
da radi.
V
- Sta bi Fic uopte mogao da kae?
- U nekoj predvidljivoj budunosti, enu jednog Nemca oekuje teak ivot.
- Ne treba mi mukarac da mi to kae.
- U Ficovom odsustvu, oseam odreenu dozu odgovornosti prema
tebi.
- Molim te nemoj. - Mod se trudila da se ne uvredi. Kakav savet Bing moe
ikome da ponudi, osim kako da se kocka ili pije u nonim klubovima irom
sveta?
On snizi ton.
- Ne znam da li da ti kaem ovo, ali... - on pogleda ka tetki Herm, koja je
shvatila taj mig i otila da sipa sebi jo malo kafe - ako kae da brak nikad
nije bio konzumiran, onda bi on moda mogao da se poniti.
Mod pomisli na sobu s jagorevina-utim zavesama i morade da potisne osmeh
sree.
- Ali ne mogu...
- Molim te nemoj da mi govori nita o tome. Samo hou da se uverim da zna
koje sve opcije ima na raspolaganju.
Mod potisnu narastajuu ozlojeenost.
- Znam da je to iz najbolje namere, Bing...
- Takoe postoji mogunost razvoda. Uvek postoji nain, zna.
Mod vie nije mogla da potiskuje gnev.
- Molim te da odmah prestane da govori o tome - ona e povienim tonom. Nemam ni najmanju nameru da ponitim taj brak niti da se razvedem. Ja volim
Valtera.
Bing se naduri.

- Samo sam pokuavao da ti kaem ta bi ti Fic, kao glava porodice, rekao da je

ovde. - On ustade i obrati se svojoj eni. - Da krenemo? Nema potrebe da svi
zakasnimo.
Nekoliko minuta kasnije Bea ue u novoj haljini od ruiaste svile.
- Spremna sam - ree ona, kao da je ona njih ekala a ne obrnuto. Pogled joj se
zaustavi na Modinoj levoj aci i ona ugleda burmu, ali ne ree nita. Kada joj
je Mod saoptila novost, njen odgovor je bio oprezno neutralan. - Nadam se da
ete biti sreni - rekla je bez topline u glasu. -1 nadam se da e Fic moi da
prihvati injenicu da niste traili njegovu dozvolu.
Oni izaoe iz kue i uoe u kola. Bio je to crni kadilak koji je Fic kupio
nakon to mu je plavi ostao zaglavljen u Francuskoj. F i c j e o b e z b e d i o s v e ,
razmiljala je Mod: kuu u kojoj su tri ene ivele, uasno skupe haljine koje su
nosile, kola, i lou u operi. Raun koji je napravila u hotelu Ric u Parizu bio je poslat
Albertu Solmanu, Ficovom upravitelju u Londonu, i plaen bez pitanja. Fic se nikad
nije alio. Valter nikad nee moi da joj obezbedi takav ivot, bila je svesna toga.
Moda je Bing u pravu, i njoj e moda biti teko da se odrekne luksuza na koji je
navikla. Ali e zato biti s ovekom koga voli.
Stigli su u Kovent garden u poslednjem trenutku zbog Beine sporosti. Publika
je ve bila zauzela svoja mesta. Tri ene se urno popee stepenitem zastrtim
crvenim tepihom i odoe do loe. Mod se odjednom setila ta je radila Valteru u toj
loi za vreme Don ovanija. Postidela se: ta ju je bilo obuzelo da onoliko rizikuje?
Bing Vesthempton je ve bio tu sa svojom enom, i on ustade i pridra stolicu
Bei. Publika je bila tiha: predstava samo to nije poela. Posmatranje ljudi bila je
jedna od ari odlaska u operu, i mnoge glave se okrenue da vide kneginju kako seda
na svoje mesto. Tetka Herm je sela u drugi red, ali Bing je bio sauvao jedno mesto u
prvom redu za Mod. Ljudi poee da komentariu apatom: veina njih je videla
fotografiju i proitala lanak u Tetleru. Mnogi od njih su lino poznavali Mod: bilo je
to londonsko drutvo, aristokrate i politiari, sudije i biskupi, uspeni umetnici i
bogati preduzetnici i njihove ene. Mod je zastala za trenutak
da im dopusti da je dobro osmotre i vide koliko je ona zadovoljna i ponosna.
To je bila greka.
Zagor u publici se promenio. Postao je glasniji. Nisu se mogle razaznati rei ali
i pored toga glasovi su dobili prizvuk neodobravanja, poput promene u zujanju
muice kad naleti na prozor. Mod je bila zateena. ula je drugaiji zvuk, uasno
nalik siktanju. Zbunjena i pometena, ona sede. To nije nita promenilo. Svi su sada
zurili u nju. Siktanje se proirilo prvim redovima za nekoliko sekundi, zatim i
zadnjim.
- Boga mu - ree Bing, blago protestujui.

Mod se nikad ranije nije susrela s takvom mrnjom, ak ni na vrhuncu

demonstracija sufraetskog pokreta. Osetila je bol u elucu nalik gru. Poelela je da
muzika krene, ali i dirigent je zurio u nju, s palicom u ruci.
Pokuala je da im svima ponosno uzvrati pogled ali suze su joj krenule na oi i
pogled joj se zamaglio. Taj komar se nee okonati sam od sebe, shvatila je. Mora
da uini neto.
Ona ustade, i siktanje postade glasnije.
Suze su joj tekle niz lice. Gotovo obnevidela, ona se okrenu. Obarajui stolicu
ona krete ka vratima u zadnjem delu loe. Tetka Herm ustade, govorei:
- O, boe, boe.
Bing skoi i otvori vrata. Mod izae napolje, praena tetkom Herm. Bing poe
za njima. Iza sebe, Mod je ula kako siktanje zamire, pomeano sa smehom a zatim,
na svoj uas, publika poe da tape, estitajui sebi to je se otarasila, i njihov
podrugljivi aplauz pratio ju je hodnikom, niza stepenice, i kroz ulazna vrata
pozorita.
VI
Put od parka do versajskog dvorca bio je dug kilometar i eststo metara. Tog
dana je bio oivien stotinama francuskih konjanika u plavim uniformama. Njihovi
lemovi su se presijavali na letnjem suncu. Drali su koplja s crvenim i belim
zastavama koje su se vijorile na toplom povetarcu.
Doni Remark je uspeo da sredi da Mod bude pozvana na potpisivanje
mirovnog sporazuma, uprkos njenoj bruci u operi, ali morala
je da se vozi u zadnjem delu jednog kamiona bez krova sa svim sekretaricama iz
britanske delegacije, poput ovaca koje vode na pijacu.
U jednom trenutku je izgledalo kao da e Nemci odbiti da potpiu. Ratni junak
feldmaral Fon Hindenburg izjavio je da bi vie voleo da je doiveo astan poraz
nego to je bio primoran da potpie sramotni mirovni sporazum. itav nemaki
kabinet dao je ostavku ne elei da pristane na uslove sporazuma. Kao i voa njihove
delegacije u Parizu. Narodna skuptina je naposletku glasala za potpisivanje svega
osim ozloglaene odredbe o preuzimanju krivice za rat. Saveznici su odmah rekli da
je ak i to neprihvatljivo.
V
- Sta e Saveznici da uine ako Nemaka odbije? - pitala je Mod Valtera u
njihovoj gostionici, u kojoj su sad diskretno iveli zajedno.
- Rekli su da e izvriti invaziju na Nemaku.
Mod zavrte glavom.
- Nai vojnici se nee boriti.
- Nee ni nai.
- Znai bie u pat-poziciji.

- Osim to britanska mornarica nije prekinula blokadu luka tako da Nemci i

dalje ne mogu da se snabdevaju. Saveznici e samo ekati da u svakom
nemakom gradu izbije pobuna zbog nestaice hrane, a onda e uetati bez
otpora.
- Znai, morate da potpiete.
- Ili to ili da umremo od gladi - Valter e ogoreno.
Bio je 28. jun, tano pet godina od ubistva nadvojvode Franca Ferdinanda u
Sarajevu.
Kamion je odvezao sekretarice u dvorite dvorca i one su sile najgracioznije
to su mogle. Mod je ula u dvorac i popela se velikim stepenitem, proavi kroz
palir od jo francuskih vojnika u sveanim uniformama, ovoga puta Republikanske
garde sa srebrnim lemovima s perjanicama od konjske grive.
Napokon je ula u Galeriju ogledala. To je jedna od najgrandioznijih prostorija
na svetu, povrine tri teniska terena u nizu. Du jedne strane, sedamnaest dugih
prozora gleda na batu; na suprotnom zidu, ti prozori se ogledaju u sedamnaest
lunih ogledala. to je jo vanije, u ovoj istoj prostoriji su 1871. godine po
zavretku francusko-pruskog rata, u kojem su odneli pobedu, Nemci krunisali svog
prvog cara i naterali Francuze da se odreknu Alzasa i Lorene. Sada je na Nemce bio
red da se ponize pod istom zasvoenom tavanicom. I meu njima e bez sumnje biti
onih koji e sanjariti o nekom buduem vremenu kada e Francuzima vratiti istom
merom. P o n i e n j e k o j e m p o d v rgn e d r u g e v r a t i s e p re i l i k a s n i j e ,
v r a t i s e d a t e p rog a n j a , razmiljala je Mod. Hoe li to pasti na pamet
mukarcima s obe strane tokom dananje ceremonije? Verovatno nee.
Pronala je svoje mesto na jednoj od crvenih plianih klupa. U sali je bilo na
desetine izvetaa i fotografa i jedna filmska ekipa s ogromnim filmskim kamerama
da taj dogaaj snimi. Zvaninici su ulazili po jedan ili po dvojica i sedali za dugaki
sto: Klemanso oputeno nadmen, Vilson ukoeno formalan, Lojd Dord kao ostareli
kikirez. Gas Djuar se pojavi i apnu Vilsonu neto na uvo, pa ode do dela za novinare
i obrati se jednoj lepoj mladoj jednookoj reporterki. Mod se setila da ju je videla i
ranije. Gas je zaljubljen u nju, shvatila je Mod.
U tri sata neko je zatraio tiinu i amor je zamro. Klemanso je rekao neto,
jedna vrata su se otvorila i dva nemaka potpisnika ula su u salu. Mod je od Valtera
saznala da niko u Berlinu nije hteo da stavi svoje ime na papir sporazuma, i na kraju
su poslali ministra spoljnih poslova i ministra pote. Dvojica mukaraca izgledala su
bledo i postieno.
Klemanso je odrao kratak govor pa pokazao Nemcima da priu. Obojica
mukaraca izvadie nalivpera iz depa i potpisae papir na stolu. Trenutak kasnije, po
skrivenom signalu, topovi zagrmee napolju, objavljujui svetu da je mirovni
sporazum potpisan.

Ostali delegati prioe da potpiu, ne samo predstavnici velikih sila ve i svih

zemalja koje su bile ukljuene u sporazum. To je dugo potrajalo, i posmatrai poee
meusobno da razgovaraju. Nemci su sedeli ukoeno dok potpisivanje napokon nije
bilo zavreno, nakon ega su ih ispratili napolje.
Mod je spopala muka koliko joj se sve to zgadilo. M i p r i d i k u j e m o o
m i r u , pomisli ona, a l i s v e v rem e s m o k o v a l i o s v e t u . Napustila je dvorac.
Ispred, Vilsona i Lojda Dorda opkolili su oduevljeni posmatrai. Ona se provukla
idui po obodu gomile i otila do grada, u hotel u kome je bila smetena nemaka
delegacija. Nadala se da Valter nije previe snuden: bio je to uasan dan za njega.
Zatekla ga je kako se pakuje.
- Idemo kui veeras - ree on. - Cela delegacija.
- Tako brzo!
Uopte nije razmiljala ta e se desiti nakon potpisivanja. Bio je to dogaaj
tako ogromnog i dramatinog znaaja da nije bila sposobna da
razmilja ni o emu osim o njemu. Za razliku od nje, Valter je razmiljao
1 tome, i imao je plan.
- Poi sa mnom - on e prosto.
- Ne mogu da dobijem dozvolu da odem u Nemaku.
- ija dozvola ti je potrebna? Izvadio sam ti nemaki paso na ime gospoa
Mod fon Ulrih.
Ona se pomela.
- Kako si uspeo to da uradi? - upita ona, mada to teko da je bilo najvanije
pitanje koje joj se motalo po glavi.
- Nije bilo teko. Ti si supruga nemakog graanina. Ima pravo da dobije
nemaki paso. Samo sam iskoristio svoj uticaj da skratim taj proces na
nekoliko sati.
Zurila je u njega. Bilo je to tako iznenada.
- Hoe li poi? - upita on.
Ugledala je uasan strah u njegovim oima. Mislio je da e ga moda izneveriti
u poslednjem trenutku. Dolo joj je da zaplae kad je shvatila koliko se on plai da e
je izgubiti. Oseala se neizmerno sreno to je neko tako strasno voli.
- Da - ree ona. - Da, poi u. Naravno da u poi.
On nije bio ubeen.
- Jesi li sigurna da je to ono to eli?
Ona klimnu glavom.
- Sea li se prie o Ruti, iz Biblije?
- Naravno. Zato...?
Mod ju je bila proitala nekoliko puta tokom poslednjih nedelja, i sada je
citirala rei koje su je bile toliko dirnule.

- ... jer kudagod ti ide, idem i ja;gde god ti nastani se, nastaniu se
2 ja; tvoj narod je moj narod, i tvoj je Bog moj Bog. Gde ti umre... - ona
zauta, ne mogavi da progovori jer joj se grlo steglo; zatim proguta i nastavi.
- Gde ti umre umreu i ja i onde u bitipogrebena...*
On se nasmei, ali oi su mu bile suzne.
- Hvala ti - ree on.
- Volim te - ree ona. - Kad polazi voz?

* Stari zavet, Knjiga o Rut, prevod ure Daniia. (Prim. prev.)

TRIDESETOSMO POGLAVLJE
Avgust - oktobar 1919.
Gas i Roza su se vratili u Vaington u isto vreme kad i predsednik. U avgustu
su oboje sredili da dobiju odsustvo i otili kui u Bafalo. Dan nakon dolaska Gas je
odveo Rozu da upozna njegove roditelje.
Bio je nervozan. Oajniki je eleo da se Roza svidi njegovoj majci. Meutim,
njegova majka je imala preuveliano miljenje o tome koliko je njen sin privlaan
enama. Pronala je manu svakoj koju je ikad pomenuo. Nijedna nije bila dovoljno
dobra, naroito kad je u pitanju drutveni status. Kad bi hteo da se oeni erkom
kralja Engleske, ona bi verovatno rekla:

- Zar ne moe da nae neku lepu i finu Amerikanku iz dobre kue?

- Prvo to e primetiti kod nje, majko, jeste to da je veoma lepa - ree Gas za
dorukom tog jutra. - Zatim e videti da ona ima samo jedno oko. Posle
nekoliko minuta e shvatiti da je vrlo pametna. A kad je dobro upozna,
razumee da je ona najdivnija mlada ena na ovom svetu.
- Sigurna sam da hou - ree njegova majka sa svojom uobiajenom iskrenou
koja je ostavljala bez daha. - Ko su joj roditelji?
Roza je stigla oko sredine popodneva, kada je Gasova majka dremala a otac jo
bio u gradu. Gas joj je pokazao kuu i imanje. Ona ree nervozno:
- Ti shvata da ja potiem iz skromne porodice?
- Brzo e se navii - ree on. - Ti i ja ionako neemo iveti u ovakvoj raskoi.
Ali moda emo kupiti jednu lepu malu kuu u Vaingtonu.
Igrali su tenis. Bila je to neravnopravna borba: Gas je bio mnogo bolji od nje sa
svojim dugim rukama i nogama, a ona nije mogla dobro da proceni razdaljinu.
Meutim, odluno je uzvraala, trala je za svakom loptom i osvojila je nekoliko
gemova. A u beloj modernoj haljinici za tenis do pola butina izgledala je tako
izazovno da je Gas morao da uloi veliku snagu volje da bi se usredsredio na udarce.
Uli su u kuu da popiju aj koe sjajne od znoja.
- Prikupi svoje rezerve tolerancije i dobre volje - ree Gas ispred salona. Majka zna da bude straan snob.
Majka se, meutim, ponaala najbolje mogue. Poljubila je Rozu u oba obraza
i rekla:
- Kako divno i zdravo oboje izgledate, tako rumeni od tranja. Gospoice
Helman, veliko mi je zadovoljstvo da vas upoznam, i nadam se da emo
postati prijateljice.
- Vrlo ste ljubazni - ree Roza. - Bie mi ast da vam budem prijateljica.
Majci je godio taj kompliment. Znala je da je ona velika dama tamonjeg
drutva, i smatrala je da mlade dame i treba da joj ukazuju potovanje. Roza je to
odmah shvatila. P a m e t n a d e v o j k a , pomisli Gas. I velikoduna, s obzirom na to
da mrzi svaki autoritet.
- Poznajem Frica Helmana, vaeg brata - ree majka. Fric je svirao violinu u
simfonijskom orkestru Bafala. Ficova majka je bila u njihovom upravnom
odboru. - On je izrazito talentovan.
- Hvala vam. Vrlo smo ponosni na njega.
Majka je askala, i Roza ju je pustila da vodi razgovor. Gas nije mogao a da se
ne seti kako je jednom ranije bio doveo kui devojku kojom je hteo da se oeni: Olgu
Vjalovu. Majina tadanja reakcija bila je drugaija: bila je ljubazna i dobra
domaica, ali Gas je znao da je to samo fasada. Danas je delovala iskreno.

Prethodnog dana majka mu je prenela novosti o porodici Vjalov. Lav Pekov je

bio poslat u Sibir kao vojni prevodilac. Olga se nije esto pojavljivala na drutvenim
dogaajima, i inilo se da je zauzeta podizanjem deteta. Josif je lobirao kod Gasovog
oca, senatora, da prui jo vojne pomoi belogardejcima.
- On kao da misli da e boljevici ugroziti porodini biznis Vjalovih u
Petrogradu - rekla mu je majka.
- To je neto najbolje to sam uo o boljevicima - odgovorio je Gas.
Posle aja su otili da se presvuku. Gasa je uznemiravala pomisao da
se Roza tuira u susednoj prostoriji. Nikad je nije video golu. Proveli su strasne sate
zajedno u njenoj hotelskoj sobi u Parizu, ali nisu se upustili u seks. M r z i m d a
b u d e m s t a rom o d n a - rek l a j e o n a p o k a j n i k i t a d a - a l i n e k a k o i m a m
o s e a j d a t reb a d a e k a m o . " Nije ba bila neki anarhista.
Njeni roditelji su dolazili na veeru. Gas je obukao kratak sako i siao u
prizemlje. Nasuo je viski ocu, ali ne i sebi. Oseao je da e mu moda biti potrebna
prisebnost.
Roza je sila u crnoj haljini i izgledala je zanosno. Njeni roditelji su se pojavili
tano u est. Norman Helman je bio u formalnom veernjem odelu koje se sastojalo
od dugog sakoa, bele koulje, prsluka i kravate, ne ba odgovarajuem za porodinu
veeru, ali moda nije imao kratak sako. Bio je pravi vilenjak od oveka armantog
osmeha, i Gas je odmah shvatio da se Roza umetnula na njega. Popio je dva
martinija prilino brzo, to je bio jedini znak da je moda napet, ali posle toga nije
vie pio. Rozina majka, Hilda, bila je vitka lepotica lepih aka i dugih prstiju. Bilo je
teko zamisliti je kao sluavku. Gasovom ocu se odmah svidela.
Dok su sedali da jedu, doktor Helman ree:
- Kakvi su vam planovi za karijeru, Gase?
Imao je pravo da postavi to pitanje kao otac ene koju je Gas voleo, ali Gas
nije imao neki odreen odgovor.
- Radiu za predsednika dokle god mu budem potreban - ree on.
- Trenutno mu nije lako.
- Istina. Senat pravi problem oko priznavanja Versajskog mirovnog sporazuma.
- Gas se trudio da ne zvui previe ogoreno. - Posle svega to je Vilson uradio
da ubedi Evropljane da osnuju Ligu naroda, ne mogu da verujem da
Amerikanci okreu lea itavoj toj ideji.
- Senator Lod je moan bundija.
Gas je senatora Loda smatrao egocentrinim kukinim sinom.
- Predsednik je odluio da ne vodi Loda sa sobom u Pariz, i Lod se sada sveti.
Gasov otac, koji je bio stari predsednikov prijatelj, kao i ameriki senator, ree:
- Vudro je sainio deo mirovnog sporazuma koji se tie Lige naroda, mislei da
mi nikako ne moemo da odbacimo sporazum, i da bismo stoga morali da

prihvatimo lanstvo u Ligi naroda. - On slegnu ramenima. - Lod mu je rekao

da se tornja.
Doktor Helman ree:
- U Lodovu odbranu, mislim da je ameriki narod s pravom zabrinut zbog
take deset. Ako se pridruimo nekoj ligi koja garantuje zatitu od agresije
svojim lanovima, obavezujemo se da e amerika vojska uestvovati u
nepoznatim konfliktima u budunosti.
Gasov odgovor bee brz.
- Ako liga bude jaka, niko se nee usuditi da joj se suprotstavi.
- Nisam siguran u to kao vi.
Gas nije eleo da ulazi u raspravu s Rozinim ocem, ali bio je strastveni
zagovornik Lige naroda.
- Ne kaem da vie nikad nee biti ratova - on e pomirljivim tonom. - Verujem
da e ratovi biti rei i krai, i da e agresori imati malu dobit od ratovanja.
- Verujem da ste moda u pravu. Meutim, mnogi glasai kau: Pustite svet,
mene zanima samo Amerika. Jesmo li mi u opasnosti da
V
postanemo svetski policajac?" Sto je razumno pitanje.
Gas se borio da sakrije gnev. Liga je bila najvea nada za mir koja je ikad
ponuena oveanstvu, i bila je u opasnosti da zamre pre nego i pone da ivi zbog
tako uskogrudih shvatanja. On ree:
- Savet lige bi morao da donosi odluke jednoglasno, tako da se Sjedinjene
Drave nikad ne bi nale u ratu protiv svoje volje.
- Bez obzira na to, nema svrhe stvarati Ligu osim ako ona nije spremna da se
bori.
Protivnici lige bili su takvi: prvo se ale to bi ona ratovala, onda se ale to ne
bi. Gas ree:
- Ti problemi su mali u poreenju sa smru miliona ljudi!
Doktor Helman slegnu ramenima, previe ljubazan da nastavi da brani svoj
stav protiv tako strastvenog protivnika.
- U svakom sluaju - ree on - verujem da izglasavanje uea u jednom
meunarodnom sporazumu zahteva podrku dve treine Senata.
- A trenutno nemamo ni polovinu - Gas e sumorno.
Roza, koja je izvetavala o tome, ree:
- Izbrojala sam etrdeset senatora koji su za, ukljuujui vas,
V
senatore Djuare. Cetrdeset trojica su uzdrana, osmorica su izrazito protiv, i petorica su
neodluni.
Njen otac ree Gasu:
- ta e, dakle, predsednik uiniti?

- Zatraie podrku naroda direktno, zaobilazei politiare. Planira da krene na

turneju po celoj zemlji dugu esnaest hiljada kilometara. Odrae vie od
pedeset govora za etiri nedelje.
- Uasno naporan raspored. ezdeset dve su mu godine i ima povien krvni
pritisak.
Bilo je malo nestanosti kod dr Helmana. Sve to je rekao pomalo je izazivalo.
Oito je oseao potrebu da testira narav udvaraa svoje erke. Gas odgovori:
- Ali na kraju, predsednik e objasniti amerikom narodu da je svetu potrebna
Liga naroda koja e se postarati da vie nikad ne uestvujemo u ratu poput
ovog koji se upravo zavrio.
- Molim se da ste u pravu.
- Ako postoji potreba da se sloena politika pitanja objasne obinim ljudima,
Vilson je najbolji u tome.
V
Sampanjac je posluen uz desert.
- Pre nego to ponemo, voleo bih da kaem neto. - Njegovi roditelji su
izgledali prepadnuto: on nikad nije drao govore. - Doktore i gospoo Helman,
vi znate da ja volim vau erku, koja je najdivnija devojka na svetu. To jeste
staromodno, ali elim od vas da zatraim dozvolu... - on izvadi malu konu
kutiju iz depa - ... da joj ponudim ovaj vereniki prsten.
On otvori kutiju. Unutra je bio zlatan prsten s dijamantom od jednog karata.
Nije bio preveliki, ali bio je isto beo, najpoeljnije boje, zaobljeno rezan, i izgledao
je velianstveno. Roza uzdahnu. Doktor Helman pogleda u svoju enu i oboje se
nasmeie.
- Svakako imate nau dozvolu - ree on.
Gas obie oko stola i kleknu kraj Rozine stolice.
- Hoe li se udati za mene, draga Roza? - upita on.
- Oh, da, voljeni Gase, sutra, ako eli!

On izvadi prsten iz kutije i stavi joj ga na prst. - Hvala ti ree on.

Njegova majka zaplaka.
II

Gas je bio u predsednikovom vozu koji je izlazio sa stanice Junion u

Vaingtonu u sedam sati uvee u sredu 3. septembra. Vilson je na sebi imao plavi
demper, bele pantalone i slamnati eir ravnog oboda. Njegova ena Idit pola je s
njim, kao i Keri Travers Grejson, njegov lini lekar. U vozu je bio i dvadeset jedan
novinski izveta, ukljuujui Rozu Helman.
Gas je bio uveren da Vilson moe da dobije tu bitku. Uvek je uivao u direktnom
kontaktu s glasaima. I dobio je rat, zar ne?
Voz je preko noi doputovao u grad Kolumbus u Ohaju, gde je predsednik
odrao svoj prvi govor na turneji. Odatle je nastavio, stajui nakratko u usputnim
mestima, do Indijanapolisa, gde se te veeri obratio grupi od dvadeset hiljada ljudi.
Meutim, Gas je bio obeshrabren na kraju tog prvog dana. Vilson je loe
govorio. Glas mu je bio hrapav. Koristio se belekama, uvek je bio bolji bez njih, i
dok je zalazio u tehnike detalje sporazuma, koji su toliko bili zaokupili sve u Parizu,
inilo se da brblja i gubi panju publike. Patio je od jakih glavobolja, Gas je znao to,
koje su ponekad bile tako snane da mu se vid mutio.
Gas je premirao od brige. Nije se radilo samo o tome da je njegov prijatelj i
mentor bio bolestan. Imao je i veih muka. Sudbina Amerike i celog sveta zavisila je
od toga ta e se desiti u narednih nekoliko nedelja. Samo je Vilson svojim linim
zalaganjem mogao da spase Ligu naroda od njenih nerazumnih protivnika.
Posle veere Gas je otiao do Rozinih spavaih kola. Ona je bila jedina ena
reporter na tom putu, pa je dobila zaseban prostor. Podravala je ligu gotovo jednako
zduno kao Gas, ali rekla je:
- Teko je rei mnogo pozitivnog o dananjem danu.
Leali su na njenom leaju, mazei se i ljubei, zatim su poeleli jedno drugom
laku no i rastali se. Njihovo venanje bilo je zakazano za oktobar, nakon
predsednikovog puta. Gas bi voleo da se uzmu jo i ranije ali roditelji su eleli
vremena da se pripreme, i Gasova majka je namrteno mrmljala o nepristojnoj urbi,
pa je on popustio.

Vilson je radio na doterivanju svog govora, kucajui na svojoj staroj andervud

maini dok su nepregledne otvorene ravnice Srednjeg zapada promicale pokraj
prozora. Njegovi govori su se u narednih nekoliko dana popravili. Gas je predloio
da pokua mirovni sporazum da uini vanim za svaki grad. Vilson je rekao vodeim
biznismenima u Sent Luisu da je sporazum neophodan kako bio se ojaala svetska
trgovina. U Omahi je rekao da bi svet bez mirovnog sporazuma bio kao zajednica s
nereenom zemljinom svojinom, gde bi svi farmeri sedeli na ogradama s pukama.
Umesto dugih objanjenja iznosio je ljudima sutinu u kratkim izjavama.
Gas je predloio Vilsonu i da apeluje na oseanja ljudi. Ne radi se ovde samo o
politici, rekao je; to zadire u njihova oseanja prema sopstvenoj zemlji. U
Kolumbusu Vilson je priao o deacima u oker uniformama. U Sijuks Folsu je rekao
da eli da se potrudi da rtve koje su majke podnele izgubivi svoje sinove ne budu
uzaludne. Retko se sputao toliko nisko da vrea, ali je u Kanzas Sitiju, domu
zajedljivog senatora Rida, uporedio svoje protivnike s boljevicima. I nekoliko puta
je gromoglasno ponovio da e u sluaju da Liga naroda ne zaivi, ponovo izbiti rat.
Gas je izglaivao odnose sa izvetaima u predsednikovoj pratnji kao i s
lokalnim novinarima kad god voz stane. Kada bi se Vilson obraao narodu bez
prethodno pripremljenog govora, njegov stenograf bi odmah dostavio transkript koji
bi Gas zatim razdelio novinarima. Takoe je ubedio Vilsona da ponekad svrati do
zajednikog kupea, da nezvanino proaska s novinarima.
To je upalilo. Publika je sve bolje i bolje reagovala. Stampa je i dalje bila
podeljena, ali Vilsonova poruka se stalno ponavljala, ak i u novinama koje ga nisu
podravale. A izvetaji iz Vaingtona su govorili da protivljenje sporazumu slabi.
Gas je, meutim, mogao da vidi koliko ta kampanja predsednika kota.
Glavobolja mu gotovo nije davala mira. Loe je spavao. Nije mogao da vari
normalnu hranu, pa mu je doktor Grejson davao tenost. Dobio je infekciju grla koja
se razvila u neto nalik astmi i poeo je oteano da die. Pokuao je da spava sedei
uspravno.
Sve to je skrivano od novinara, ak i od Roze. Vilson je nastavio da dri govore
iako mu je glas bio slab. Na hiljade ljudi mu je klicalo u Solt Lejk Sitiju, ali on je
izgledao ispijeno, i neprestano je udno stezao ake, na nain koji je Gasa podsetio
na gestikulaciju umirueg oveka.
A onda je, u noi 25. septembra, nastupila nekakva pometnja. Gas je uo Idit
kako doziva doktora Grejsona. Navukao je ogrta i otiao do predsednikovog
vagona. Ono to je tamo video uasnulo ga je i rastuilo. Vilson je izgledao strano.
Jedva je disao i lice je poelo da mu se gri.
V
Cak i pored toga, eleo je da nastavi, ali Grejson je odluno zahtevao od njega da
otkae ostatak turneje, i Vilson je na kraju popustio.

Sledeeg jutra Gas je, teka srca, saoptio novinarima da je predsednik pretrpeo
jak nervni napad, i da se pruga u duini od dve hiljade i sedamsto kilometara
raiava kako bi se to bre vratili u Vaington. Sve predsednike obaveze bile su
otkazane na dve nedelje, meu njima jedan sastanak sa senatorima koji su bili
pristalice sporazuma, na kojem je trebalo da naprave planove za borbu za njegovo
odobrenje.
Te veeri su Gas i Roza sedeli u njenom kupeu, gledajui neuteno kroz prozor.
Ljudi su se okupljali na svakoj stanici da vide predsednika kako prolazi. Sunce je
zalo, ali gomile ljudi su i dalje stajale i zurile u sumrak. Gasa je to podsetilo na
prolazak voza koji je iao iz Bresta za Pariz, i na nemu masu koja je stajala pokraj
pruge usred noi. Bilo je to pre manje od godinu dana, ali njihove nade ve su bile
skrhane.
- Uinilo smo najvie to smo mogli - ree Gas. - Ali nismo uspeli.
- Jesi li siguran?
- Dok je predsednik vodio kampanju, sve je bilo neizvesno. Ali sad kad je
Vilson bolestan, anse da e Senat ratifikovati sporazum ravne su nuli.
Roza ga uze za ruku.
V
- Zao mi je - ree ona. - Zbog tebe, zbog mene, zbog celog sveta. - Ona zastade,
pa ree: - ta e sad da radi?
- Voleo bih da se zaposlim u nekoj advokatskoj firmi u Vaingtonu ija je
specijalnost meunarodno pravo. Imam neto relevantnog iskustva, na kraju
krajeva.
- Mislim da e firme stajati u redu da ti ponude posao. A moda e i neki budui
predsednik eleti da mu ti pomae.
On se nasmei. Ponekad je imala nerealno visoko miljenje o njemu.
- A ta je s tobom?
- Ja volim ovo to sada radim. Nadam se da u nastaviti da izvetavam o
deavanjima u Beloj kui.
- Da li bi volela da ima decu?
- Da!
- Ja isto. - Gas je zamiljeno zurio kroz prozor. - Samo se nadam da Vilson grei
u vezi s njima.
- Naom decom? - Registrovala je notu ozbiljnosti u njegovom glasu, i upitala
uplaeno: - Na ta to misli?
- On kae da e ona morati da se bore u jo jednom svetskom ratu.
- Boe sauvaj - Roza e ustro.
Napolju je padao mrak.

TR.ieseTevero poGkflVLje
Januar 1920.
Dejzi je sedela za stolom u trpezariji prerijske kue porodice Vjalov u Bafalu.
Nosila je ruiastu haljinicu. Velika platnena salveta vezana oko vrata celu ju je
prekrivala. Imala je skoro etiri godine, i Lav ju je oboavao.
- Napraviu najvei sendvi na svetu - ree on, a ona se zakikota. On isee dve
kriice tosta dimenzija centimetar i po s centimetar i po, paljivo ih premaza
puterom, i stavi odozgo malo kajgane, koju Dejzi nije volela, pa sastavi krikice. Sendvi mora da ima samo jedno zrno soli - ree on. On nasu malo soli iz slanika na
tanjir pa paljivo podie jedno
jedino zrno vrhom prsta i stavi ga na majuni sendvi. - Sad mogu da ga pojedem! - ree
on.
- Hou ja sendvi - ree Dejzi.
- Stvarno? Zar ovo nije veliki sendvi za tate?
- Nije! - ree ona, smejui se. - To je sendvi za devojice!
- A, dobro onda - ree on i ubaci joj ga u usta. - Da nee moda jo jedan?
- Hou.
- Ali ovaj je bio ba veliki.
- Nije!
- Dobro, izgleda da u morati da napravim jo jedan.
Lav je bio na sedmom nebu. Situacija je bila jo bolja nego to je rekao
Grigoriju deset meseci ranije dok su sedeli u vozu Trockog. Ziveo je u velikom
izobilju u kui svog tasta. Vodio je tri nona kluba Vjalovih, primao dobru platu i
uzimao mito od dobavljaa. Margi je uzeo jedan lepo sreen stan i vidao ju je veinu
dana u nedelji. Ona je zatrudnela nedelju dana po njegovom povratku, i upravo je
bila rodila deaka kojem su nadenuli ime Gregori. Lav je uspeo da itavu stvar zadri
u tajnosti.
Olga ue u trpezariju, poljubi Dejzi i sede. Lav je voleo Dejzi, ali nije oseao
nita prema Olgi. Marga je bila seksepilnija i zabavnija. A tu je jo i gomila drugih
devojaka, to je otkrio kada je Marga bila u ve poodmakloj trudnoi.
- Dobro jutro, mamice! - Lav e veselo.
Dejzi je shvatila taj mig i ponovila njegove rei. Olga ree:
- Je 1' te tata hrani?
Tih dana su tako priali, uglavnom preko deteta. Spavali su nekoliko puta
nakon to se Lav vratio iz rata, ali ubrzo su se vratili svojoj uobiajenoj
ravnodunosti, i sada su spavali u odvojenim sobama, rekavi Olginim roditeljima da
to rade jer se Dejzi budi nou, premda je ona to retko radila. Olga je izgledala kao
razoarana ena, ali Lav nije mario za to. Josif ue.
- Evo ga deda! - ree Lav.

- Jutro - Josif e kratko.

Dejzi ree:
- Deda hoe sendvi.
- Ne - ree Lav. - Oni su preveliki za njega.
Dejzi je bila oduevljena kada je Lav govorio ono to je oito bilo pogreno.
- Ne, nisu - ree ona. - Previe su mali!
Josif sede. On se bio dosta promenio, kako je Lav otkrio po povratku
iz rata. Dosta se ugojio, i odelo na pruge mu je postalo tesno. Zadihao bi se od
napora samo od sputanja niza stepenice. Miii su mu se pretvorili u salo, crna kosa
mu je posedela, rumen ten postao nezdravo crven.
Polina ue iz kuhinje s lonetom kafe i nasu olju Josifu. On otvori Bafalo
advertajzer. Lav ree:
- Kako ide posao?
Nije to bilo pitanje reda radi. Akt o prohibiciji bio je stupio na snagu u pono
16. januara, stavljajui proizvodnju, transport ili prodavanje alkohola van zakona.
Imperija Vjalovljevih poivala je na barovima, hotelima i veleprodaji estokih pia.
Prohibicija je bila zmija u Lavovom raju.
- Umiremo - Josif e s neuobiajenom iskrenou. - Zatvorio sam pet barova za
nedelju dana, a bie jo i gore.
Lav klimnu glavom.
- Prodajem bezalkoholno pivo u klubovima, ali niko ga nee. - Akt je
dozvoljavao prodaju piva koje je imalo manje od pola procenta alkohola u
sebi. - Mora da popije galon da bi ga osetio.
- Moemo da prodamo kriom malo brlje, ali ne moemo da nabavimo
dovoljno. Uostalom, ljudi se plae da kupuju alkohol.
Olga je bila okirana. Nije znala nita o poslu.
- Ali, tata, ta e da radi?
- Ne znam - ree Josif.
Bila je to jo jedna promena. U starim danima, Josif bi unapred smislio ta e
da radi za sluaj takve krize. Pa ipak, prolo je tri meseca otkako je prohibicija
stupila na snagu, a za to vreme Josif nije uinio nita da se pripremi za novonastalu
situaciju. Lav je ekao da on izvue nekog zeca iz eira. Sada je poeo da uvia,
uznemiren, da se to nee desiti. To je bilo zabrinjavajue. Lav je imao enu,
ljubavnicu i dvoje dece, i svi oni su iveli od dobiti koju su Vjalovi ostvarivali. Ako
e imperija da se urui, Lav mora da napravi neki plan.
Polina je pozvala Olgu da se javi na telefon, i ona je otila do hodnika. Lav ju
je uo kako pria.
V
- Zdravo, Rubi - ree ona. - Poranila si. - Pauza. - Sta? Ne verujem. - Usledila je
duga pauza, a onda je Olga zaplakala.

Josif podie pogled s novina i ree:

- Sta se do avola...?
Olga zalupi slualicu i vrati se u trpezariju. Oiju punih suza, ona upre prstom
u Lava i ree:
- Kopile jedno.
- ta sam uradio? - ree on, premda se bojao da zna.
- Ti... tL.jebeno kopile.
Dejzi zaplaka. Josif ree:
- Olga, duo, ta ti je?
Olga odgovori:
- Ona je rodila bebu!
Lav e sebi u bradu:
- E, sranje.
Josif ree:
- Ko je rodio bebu?
- Lavova kurva. Ona koju si video u parku. Marga.
Josif pocrvene.
- Pevaljka iz Monte Karlai Ona je rodila Lavovu bebu?
Olga klimnu glavom, jecajui. Josif se okrenu ka Lavu.
- Kurvin sine.
Lav ree:
- Hajde da pokuamo da ostanemo mirni.
Josif ustade.
- Boe, mislio sam da sam te nauio pameti.
Lav odgurnu stolicu i ustade. Stade da uzmie od Josifa, ispruenih ruku,
spreman da se brani.
- Samo se smiri, jebote, Josife - ree on.
- Nemoj da se usuuje da mi govori da se smirim - ree Josif. Sa
iznenaujuom gipkou on nasrnu i zamahnu svojom mesnatom pesnicom.
Lav nije bio dovoljno brz da izbegne taj udarac i on ga pogodi pri vrhu leve
jagodice. Bol je bio jak, i on se zatetura unazad. Olga dograbi Dejzi koja je
zavijala i povue se ka vratima.
- Prestanite! - viknu ona.
Josif zamahnu levicom.
Prolo je dosta vremena od kada se Lav poslednji put pesniio, ali odrastao je u
sirotinjskom kraju Petrograda, i refleksi su ga jo uvek sluili. Blokirao je Josifov
udarac, priao mu blie i udario svog tasta dvaput u stomak, jednom pa drugom
rukom. Josif ostade bez vazduha. Lav se zatim okomi na Josifovo lice, zadajui
kratke i brze udarce, pogaajui nos, usta i oi.
V

Josif je bio jak ovek i nasilnik, ali ljudi su ga se previe plaili da bi mu

uzvraali, i dugo nije bio u prilici da se brani. On se zatetura unazad, drei ruke
podignute u slabom pokuaju da se zatiti od Lavovih udaraca. Lavov instinkt
ulinog borca nije mu dozvoljavao da stane sve dok je njegov napada na nogama, i
on je nastavio da navaljuje na Josifa, udarajui ga u telo i glavu, sve dok stariji ovek
nije pao unazad preko jedne stolice i svalio se na tepih.
Olgina majka, Lena, utra u sobu, vrisnu, i kleknu kraj svog mua. Polina i
kuvarica se pojavie na vratima kuhinje, uplaene. Josifovo lice bilo je izubijano i
krvavo, ali on se pridie na lakat, i odgurnu Lenu u stranu. Zatim, kad je pokuao da
ustane, kriknu i pade nazad na pod.
Koa mu je posivela i prestao je da die. Lav ree:
- Isuse Hriste.
Lena zakuka.
- Josife, o moj Do otvori oi!
Lav opipa Josifove grudi. Srce mu nije kucalo. On ga uhvati za zapee, ali nije
mogao da nae puls.
S a d s a m u n e v o l j i , pomisli on. On ustade.
- Polina, zovi hitnu pomo.
Ona ode u hodnik i podie slualicu.
Lav je zurio u telo ispred sebe. Morao je brzo da donese vanu odluku. Da
ostane tu, tvrdi da je nevin, glumi da je tuan i pokua da se izvue iz ovoga? Ne.
anse su premale.
Mora da ode.
On otra na sprat i skide koulju. Vratio se kui iz rata s dosta zlata, koje je
prikupio prodajui viski kozacima. Pretvorio ga je u neto malo vie od pet hiljada
amerikih dolara, natrpao novanice u svoj pojas za novac i zalepio ga za zadnji deo
jedne fioke. Sada je opasao pojas oko struka, upasao koulju i obukao sako.
Obukao je kaput. Na ormariu je stajala jedna stara vojnika platnena torba s
njegovim oficirskim poluautomatskim pitoljem koltom etrdesetpeticom model
1911. Nagurao je pitolj u dep od kaputa. Ubacio je kutiju municije i neto donjeg
vea u torbu i siao u prizemlje.
U trpezariji, Lena je poturila jastuk pod Josifovu glavu, ali Josif je izgledao
mrtvije nego ikad. Olga je priala preko telefona u hodniku:
- Budite brzi, molim vas, mislim da e moda umreti!
P rek a s n o , d u o , pomisli Lav. On ree:
- Kolima hitne pomoi trebae predugo da dou. Idem po doktora
Svarca. - Niko nije pitao zato nosi torbu.
Otiao je u garau i upalio Josifov dvanaestocilindrini pakard. Napustio je
imanje i skrenuo ka severu.
V
Nije krenuo po doktora Svarca.

Poao je put Kanade.

II

Lav je vozio brzo. Dok je ostavljao severna predgraa Bafala iza sebe,
pokuavao je da proceni koliko vremena ima. Ekipa hitne pomoi e
V
bez sumnje pozvati policiju. Cim stignu, panduri e saznati da je Josif umro u tui.
Olga nee oklevati da im kae ko joj je oborio oca: ako ranije nije mrzela Lava, sada
hoe. Tog trenutka Lava e poeti da trae zbog ubistva.
U garai Vjalovih obino su bila troja kola: pakard, Lavov ford T i plavi
hadson, koji su koristile Josifove siledije. Pandurima nee trebati dugo da dou do
zakljuka da se Lav odvezao u pakardu. Za sat vremena, po Lavovom proraunu,
policija e traiti ta kola.
Do tada, uz malo sree, on e biti van zemlje.
Ve se bio vozio s Margom do Kanade nekoliko puta. Do Toronta je bilo samo
sto ezdeset kilometara, tri sata vonje brzim kolima. Voleli su da se prijavljuju u
hotelima kao gospodin i gospoa Piters i da izlaze u grad, potpuno skockani, a da pri
tom ne moraju da brinu hoe li ih videti neko ko e o tome obavestiti Josifa Vjalova.
Lav nije imao ameriki paso, ali znao je za nekoliko mesta na kojima se granica
mogla prei bez provere.
Stigao je u Toronto oko podneva i odseo u jednom tihom hotelu. Naruio je
sendvi u kafeu i posedeo tu neko vreme razmiljajui o svojoj situaciji. Trae ga
zbog ubistva. Nije imao dom niti je mogao da poseti svoje dve porodice a da pri tom
ne rizikuje da ga uhapse. Moda vie nikad nee videti svoju decu. Imao je pet
hiljada
dolara u pojasu za novac i ukradena kola.
V
Setio se kako se hvalisao pred bratom samo deset meseci ranije. Sta bi
Grigorije sad pomislio?
Pojeo je sendvi i krenuo u besciljnu etnju centrom grada oseajui se
depresivno. Uao je u jednu prodavnicu pia i kupio flau votke da ponese nazad u
sobu. Moda da se prosto napije veeras. Primetio je da flaa viskija od rai kota
etiri dolara. U Bafalu je kotala deset, ako bi

uopte uspeo da je nae; u Njujork Sitiju petnaest ili dvadeset. Znao je to jer je
pokuavao ilegalno da kupi pie za none klubove.
Vratio se u hotel i uzeo malo leda. Soba mu je bila pranjava, sa izbledelim
nametajem i pogledom na dvorita jeftinih radnji. Dok se napolju sputala severna
no, on se oseao depresivnije nego ikad. Pomislio je da izae u grad i nae neku
devojku, ali nije mu bilo do toga. Hoe li da pobegne iz svakog mesta u kojem je
iveo? Bio je otiao iz Petrograda zbog mrtvog policajca, u bekstvu iz Aberovena je
bio bukvalno za korak bri od ljudi koje je prevario na kartama, a sada je i Bafalo
napustio kao begunac.
Mora da uradi neto s pakardom. Policija Bafala mogla bi da poalje
telegramom opis kola u Toronto. Treba da promeni tablice ili kola. Ali nije nalazio
snage za to.
Olgi je verovatno drago to ga se otarasila. Sama e sve naslediti. Meutim,
imperija Vjalovljevih je iz dana u dan vredela sve manje. Pitao se moe li da dovede
Margu i bebu Gregorija u Kanadu. Da li e Marga uopte eleti da doe? Amerika je
bila njen san, ba kao nekad Lavov. Kanada nije bila odredite o kojem su pevaice
iz nonih klubova sanjale. Moda bi krenula s Lavom u Njujork ili Kaliforniju, ali ne
u Toronto.
Nedostajae mu deca. Suze su mu krenule na oi kad je pomislio kako e Dejzi
odrastati bez njega. Jo nije bila napunila etiri godine: moda e ga potpuno
zaboraviti. U najboljem sluaju, pamtie ga kao kroz maglu. Nee se seati najveeg
sendvia na svetu.
Posle treeg pia sinulo mu je da je on alosna rtva nepravde. Nije hteo da
ubije svog tasta. Josif je zadao prvi udarac. U svakom sluaju, Lav ga nije bukvalno
ubio: umro je od nekakvog napada ili infarkta. Bila je to samo zla srea, zaista. Ali
niko nee poverovati u to. Olga je bila jedini svedok, a ona e eleti osvetu.
Nasuo je sebi jo jednu au votke i legao na krevet. D o a v o l a s n j i m a ,
pomisli. Dok je tonuo u nemiran pijani san, mislio je na flae u izlogu radnje.
K a n e d i j a n k l a b , 4 d o l a r a " , pisalo je na cedulji. Ima neeg vanog u vezi s
tim, znao je to, ali u tom trenutku nije mogao da se seti ta bi to moglo biti.
Kada se probudio sledeeg jutra, usta su mu bila suva i glava ga je bolela, ali
znao je da bi kanadski viski za etiri dolara po flai mogao da bude njegov spas.
Ispravio je au od viskija i zahvatio istopljen led s dna kante. Dok je ispijao treu
au, imao je plan.
Sok od pomorande, kafa i aspirin vratili su ga u ivot. Razmiljao je
1 opasnostima koje ga ekaju. Ali on nikad nije dozvoljavao da ga rizik obeshrabri.
D a j e t a k o , pomisli on, b i o b i h m o j b r a t .

Postojala je jedna velika smetnja u njegovom planu. Uspeh mu je zavisio od

izmirenja s Olgom. Odvezao se do siromanijeg dela grada i uao u jedan jeftini
restoran gde su radnicima sluili doruak. Seo je za sto za kojim je sedela grupa
molera i rekao:
- Hou da zamenim kola za kamionet. Znate li nekoga ko bi bio zainte resovan?
Jedan od ljudi ree:
- Je li sve po zakonu?
Lav mu uputi svoj armatni osmeh.
- Ma daj, drue - ree on. - Da je po zakonu, zar bih ga prodavao ovde?
Nije pronaao nikog ko bi bio voljan da se menja na tom mestu, a ni na
nekoliko sledeih gde je pokuao, ali na kraju je zavrio u jednoj automehaniarskoj
radionici koju su vodili otac i sin. Zamenio je pakard za mek dunior kombi od dve
tone s dva rezervna toka. Nije bilo nikakve doplate niti razmene dokumantacije.
Znao je da ga pljakaju, ali
2 vlasnik radionice je znao da je on oajan.
Kasno tog popodneva otiao je do jednog prodavca estokih pia na veliko iju
je adresu pronaao u gradskom adresaru.
V
- Zelim sto sanduka kanedijan klab viskija - ree on. - Koja je vaa cena?
- Za tu koliinu, trideset est dolara za sanduk.
- Dogovoreno. - Lav izvadi novac. - Otvaram kafanu van grada i...
- Nema potrebe da objanjava, drugar - ree prodavac. On pokaza kroz prozor.
Na susednoj praznoj parceli, tim graevinskih radnika kopao je temelje. Moje novo skladite, pet puta vee od ovog. Hvala bogu na prohibiciji.
Lav je shvatio da nije prva osoba kojoj je ta sjajna ideja pala na pamet. Platio
je viski i oni ga utovarie u kombi.
Sledeeg dana Lav se odvezao nazad u Bafalo.
III

Lav je parkirao kombi pun viskija na ulici ispred kue Vjalovljevih. Zimsko
popodne prelazilo je u sumrak. Na prilazu nije bilo kola. Saekao je malo, napet, u
iekivanju, spreman da bei, ali nije video nikakvu
aktivnost. Napetih ivaca, izaao je iz kombija, priao ulaznim vratima i
V
1 V V
1
1 V
uao posluivi se svojim kljuem.
U kui je vladala tiina. Mogao je da uje Dejzin glas gore na spratu, i Polinu
kako mrmlja neto u odgovor. Drugih zvukova nije bilo.
Kreui se tiho po debelom tepihu, proao je kroz hodnik i provirio u dnevnu
sobu. Sve stolice su bile prislonjene uza zidove. Na sredini se nalazio sto zastrt
crnom svilom na kojem je stajao ispolirani mrtvaki koveg od mahagonija sa

sjajnim mesinganim drkama. U kovegu je bio le Josifa Vjalova. Smrt je smekala

otre bore na njegovom licu, i sada je izgledao bezopasno. Olga je sedela sama kraj
tela. Nosila je crnu haljinu. Leima je bila okrenuta vratima. Lav ude u sobu.
- Zdravo, Olga - ree tiho.
Ona otvori usta da vrisne, ali on joj poklopi usta akom i uutka je.
- Nema razloga za brigu - ree Lav. - Samo hou da popriamo. - Polako, on
popusti stisak.
Nije vrisnula. On se malo opustio. Preskoio je prvu prepreku.
- Ti si mi ubio oca! - ona e gnevno. - O emu nas dvoje da priamo? On
duboko udahnu. Morao je da uini ovo na pravi nain. Puki arm
nee biti dovoljan. Trebae mu i pameti.
- O budunosti - ree on. Govorio je tihim, intimnim tonom. - Tvojoj, mojoj, i
budunosti male Dejzi. U nevolji sam, znam, ali i ti si.
Nije htela da ga slua.
- Nisam ja ni u kakvoj nevolji. - Ona okrenu glavu i pogleda u telo. Lav
privue stolicu i sede blizu nje.
- Posao koji si nasledila je u opasnosti. Raspada se, i gotovo je bezvredan.
- Moj otac je bio vrlo bogat! - ona e ozlojeeno.
- Posedovao je barove i hotele i podrum pia. Sve to gubi novac, a prohibicija je
na snazi tek dve nedelje. Ve je pet barova zatvorio. Uskoro od svega toga
nee ostati nita. - Lav je oklevao, a zatim iskoristio svoj najjai argument. Ne moe da misli samo na sebe. Mora da razmilja o tome kako e
podizati Dejzi.
Izgledala je potreseno.
- Hoe li posao stvarno da propadne?
- ula si ta mi je tvoj otac rekao prekjue za dorukom.
- Zaista se ne seam.
- Pa, nemoj meni da veruje na re u vezi s bilo im, molim te. Proveri sama.
Pitaj Normana Nila, raunovou. Pitaj bilo koga.
Prostrelila ga je pogledom i odluila da ga shvati ozbiljno.
- Zato si doao da mi to kae?
- Zato to sam shvatio kako da spasemo posao.
- Kako?
- Uvozei estoka pia iz Kanade.
- To je protivzakonito.
- Jeste. Ali to ti je jedina nada. Bez pia, nema nikakav posao.
Ona zavrte glavom.
- Mogu da se staram o sebi.

- Naravno - ree on. - Moe da proda ovu kuu za dobre pare, uloi dobijeni
novac u neto i preseli se u neki mali stan sa svojom majkom. Verovatno bi
mogla da skupi dovoljno od ovog imanja da ti i Dejzi ivite nekoliko godina,
mada bi trebalo da razmisli o tome da se zaposli...
- Ja ne umem da radim! - ree ona. - Nikad se nisam obuila ni za

V
ta. Sta bih radila?
- O, uj, pa mogla bi da radi kao prodavaica u nekoj robnoj kui, ili u fabrici...
Nije bio ozbiljan, i ona je to znala.
- Ne budi smean - brecnu se ona.
- Onda postoji samo jedna mogunost.
On prui ruku da je dodirne. Ona se tre, izmiui se.
- Zato je tebe briga ta e biti sa mnom?
- Ti si mi ena.
Ona ga udno pogleda. On namesti svoj najiskreniji izraz lica.
- Znam da sam bio lo prema tebi, ali voleli smo se nekada. - Ona ispusti neki
prezriv grleni zvuk. -I imamo erku o kojoj treba da brinemo.
- Ali ti ide u zatvor.
- Ne ako ti kae istinu.
- Kako to misli?
- Olga, videla si ta se desilo. Tvoj otac me je napao. Pogledaj mi lice, imam
modricu na oku kao dokaz. Morao sam da se branim. On je sigurno imao slabo
srce. Moda je bio bolestan ve neko vreme, to bi objasnilo zato nije uspeo
posao da prilagodi prohibiciji. U svakom sluaju, ubilo ga je naprezanje, a ne
onih nekoliko udaraca koje sam zadao u samoodbrani. Sve to treba da uradi
jeste da kae policiji istinu.
- Ve sam im rekla da si ga ti ubio.
Lav se osokolio: ostvario je napredak.
- U redu je - stade da je uverava. - Izjavila si to u aru tog trenutka kad si bila
skrhana od bola. Sad kad si mirnija, shvata da je smrt tvog oca bila jedna
strana nesrea, koju je izazvalo njegovo loe zdravlje i napad besa.
- Hoe li mi poverovati?
- Porota hoe. Ali ako angaujem dobrog advokata, nee ak ni biti suenja.
Kako bi i moglo da bude, kad se jedini svedok kune da to nije ni bilo ubistvo?
- Ne znam. - Ona promeni temu. - Kako e da nabavlja pie?
- Lako. Ne brini o tome.
Ona se okrenu u stolici k njemu.
- Ne verujem ti. Sve to govori samo da bi me naveo da promenim priu.
- Obuci kaput, da ti pokaem neto.

Bio je to trenutak napetosti. Ako poe s njim, njegova je. Nakon krae pauze,
ona ustade.
Lav se trijumfalno osmehivao.
Izaoe iz sobe. Napolju na ulici, on otvori zadnja vrata kombija. Ona je dugo
utala. Zatim ree:
- Kanadski viski? - Ton joj se promenio, primeti on. Bio je praktian. Oseanja
su pala u drugi plan.
- Sto sanduka - ree on. - Kupio sam ih za tri dolara po flai. Ovde za flau
mogu da dobijem deset i vie, budemo li prodavali samo na aice.
- Moram da razmislim o ovome.
Bio je to dobar znak. Bila je spremna da se sloi, ali nije elela da ide grlom u
jagode.
- Razumem, ali nema vremena - ree on. - Policija me trai, imam
V
pun kombi zabranjenog viskija i moram da znam tvoju odluku. Zao mi je to te
pourujem, ali vidi da nemam izbora.
Ona klimnu glavom zamiljeno, ali ne ree nita. Lav nastavi:
- Ako me odbije, prodau pie, uzeti zaradu i nestati. Onda e biti preputena
sama sebi. Poeleu ti sreu i oprostiu se od tebe zauvek, i nema ljutnje.
Razumeu.
- A ako pristanem?
- Odmah emo otii u policiju.
Nastupila je duga tiina. Ona napokon klimnu glavom.
- U redu.
Lav okrenu glavu da sakrije lice. Uspeo si, ree sebi. Sedeo si s njom u istoj sobi u
kojoj je bilo telo njenog mrtvog oca, i opet si je osvojio. Mangupe.
IV
- Moram da stavim eir - ree Olga. - A tebi treba ista koulja.

V
Zelimo da ostavimo prigodan utisak.
Dobar predlog. Ona je stvarno na njegovoj strani.
Vratie se u kuu da se spreme. Dok ju je ekao, Lav je telefonirao u redakciju
Bafalo advertajzera i traio Pitera Hojla, urednika. Sekretarica ga je pitala kojim
povodom zove.
- Recite mu da sam ja ovek koga trae zbog ubistva Josifa Vjalova. Trenutak kasnije
jedan glas dreknu.
- Hojl ovde. Ko si ti?
- Lav Pekov, Vjalovljev zet.
- Gde si?

Lav se ne osvrnu na to pitanje.

- Ako poaljete reportera do stepenita policijske stanice za pola sata, imau izjavu
za vas.
- Biemo tamo.
- Gospodine Hojle?
- Da?
- Poaljite i fotografa. - Lav spusti slualicu.
S Olgom pokraj sebe u otvorenom prednjem delu kombija on se prvo odvezao
do Josifovog skladita na dokovima. Uza zidove su bili naslagani boksovi ukradenih
cigareta. U kancelariji u zadnjem delu skladita pronali su Vjalovljevog
raunovou, Normana Nila, i uobiajenu grupu siledija. Lav je znao da je Norman
kvaran ali pedantan. Sedeo je u Josifovoj fotelji, za Josifovim stolom.
Svi su se zapanjili kad su ugledali Lava i Olgu. Lav ree:
- Olga je nasledila lokale. Ja u od sada voditi posao.
Norman nije ustao iz fotelje.
- To emo jo da vidimo - ree on. -Lav ga prostreli pogledom, ali ne ree nita.
Norman opet progovori, ali s manje samopouzdanja. - Validnost testamenta
mora biti dokazana, i tako dalje.
Lav zavrte glavom.
- Budemo li ekali na formalnosti, biemo izbaeni iz posla. - On pokaza u
jednog rmpaliju. - Ilja, idi u dvorite, pogledaj u kombi, vrati se ovamo i reci
Normu ta si video.
V
Ilja izae. Lav je zaobiao sto i stao pored Normana. Cekali su u tiini dok se
Ilja nije vratio.
- Sto sanduka kanedijan klab viskija. - On stavi jednu flau na sto. - Moemo da
ga probamo, da vidimo je li pravi.
Lav ree:
- Ja u da vodim posao s piem koje u uvoziti iz Kanade. Prohibicija je najvea
poslovna prilika do sada. Ljudi e platiti za pie koliko god budemo traili.
Zgrnuemo bogatstvo. Ustaj iz te fotelje, Norme.
- Nema anse, mali - ree Norman.
Lav brzo izvue pitolj i udari njime Normana s obe strane lica. Norman
kriknu. Lav je drao pitolj nonalatno uperen u pravcu batinaa. Olga se drala
hrabro: nije vrisnula.
- Seronjo jedan - Lav e Normanu. - Ubio sam Josifa Vjalova, misli da se
plaim jednog jebenog raunovoe?
Norman ustade i istra iz prostorije, drei se za krvava usta.

Lav se okrenu ka ostalim mukarcima, jo uvek drei pitolj uperen u

njihovom pravcu i ree:
- Ako ima jo neko ko ne eli da radi za mene, taj moe sad da ode, neu mu
nita. - Niko se nije pomerio. - Odlino - ree Lav. - Jer sam lagao da mu neu
nita. - On uperi prst u Ilju. - Ti poi sa mnom i gospoom Pekov. Moe da
vozi. Ostali, istovarite kombi.
Ilja ih je odvezao do centra u plavom hadsonu.
Lav je osetio da je malopre moda napravio greku. Nije trebalo da kae pred
Olgom da je ubio Josifa Vjalova. Mogla bi da se predomisli. Ako pomene to, odluio
je da kae da nije tako mislio, ve da je to rekao samo da uplai Norma. Medutim,
Olga nije potegla to pitanje.
Ispred policijske stanice, dva oveka u kaputima sa eirima ekala su kraj
velikog fotoaparata na tronocu.
Lav i Olga izaoe iz kola. Lav ree reporteru:
- Smrt Josifa Vjalova je tragedija za nas, njegovu porodicu, i za ovaj grad. Covek zapisa to u bloke. - Doao sam da ispriam policiji ta se desilo. Moja
ena, Olga, jedina osoba koja je jo bila prisutna kada se on sruio na pod,
dola je da posvedoi o mojoj nevinosti. Obdukcija e pokazati da je moj tast
umro od infarkta. Moja ena i ja planiramo da
nastavimo i razradimo veliki posao koji je Josif Vjalov zapoeo ovde u Bafalu. Hvala
vam.
- Pogledajte u fotoaparat, molim? - ree fotograf.
Lav zagrli Olgu, privue je blie k sebi i pogleda u fotoaparat. Reporter ree:
- Kako si dobio tu ljivu", Lave?
- Ovo? - ree on, i pokaza na oko. - O, pa to je druga pria. - On namesti svoj
najarmantniji osmeh i fotografov magnezijumski blic planu sa zasepljujuim
bleskom.

erRDesero pcGLAVLje
Februar - decembar 1920.
Voj n i z a t v o r Al d e r o t j e s u m o r n o m e s t o , pomisli Bili, a l i b o l j e j e
o d S i b i r a . Alderot je bio vojni grad na pedeset est kilometara jugozapadno od
Londona. Zatvorska zgrada je bila moderna, s tri galerije elija na tri sprata oko
atrijuma. Bila je dobro osvetljena zahvaljujui staklenom krovu zbog kojeg je zatvor
dobio nadimak Staklenik. S parnim grejanjem i plinskim osvetljenjem, bio je
udobniji od veine mesta na kojima je Bili spavao u poslednje etiri godine.
Bez obzira na to, oseao se jadno. Rat se zavrio godinu dana ranije, a on je jo
bio u vojsci. Veina njegovih drugova vratila se kuama, zaposlila, i sad su dobijali
dobre plate i izvodili devojke u bioskop. On je jo uvek nosio uniformu i salutirao,
spavao u vojnikom krevetu i jeo vojniku hranu. Radio je po ceo dan na tkanju
otiraa, koji su se proizvodili u zatvorima. Najgore od svega, nije viao ene. Negde
napolju, Mildred ga je ekala, verovatno. Svi su priali prie o vojnicima koji su se
vratili kuama da bi saznali da je njihova devojka ili ena otila s drugim
mukarcem.
Nije komunicirao s Mildred niti s bilo kim drugim spolja. Zatvorenici, ili
vojnici na izdravanju zatvorske kazne", kako su ih zvanino nazivali, mogli su da
alju i primaju pisma, ali Bili je bio poseban sluaj. Poto je bio osuen zbog
odavanja vojnih tajni u pismima, potu su mu konfiskovale vlasti. Bio je to deo
osvete vojske. Vie nije
V
imao tajni koje bi odao, naravno. Sta bi mogao da kae sestri? K rom p i r i s u
uvek slabo kuvani.
Da li mama i Stari i Dekica uopte znaju da je on osuen pred vojnim sudom?
Najblia rodbina vojnika morala je biti obavetena, kako je mislio, ali nije bio
siguran u to, i niko nije hteo da mu odgovori na to pitanje. U svakom sluaju, Tomi
Grifits im je skoro sigurno rekao. Nadao se da je Etel objasnila ta je on stvarno
radio.
Niko mu nije dolazio u posetu. Slutio je da njegova porodica i ne zna
V
da se on vratio iz Rusije. Zeleo je da pokua da izdejstvuje da mu se ukine zabrana
primanja pote, ali nije imao naina da stupi u kontakt s nekim advokatom, niti
novca da ga plati. Njegova jedina uteha bio je neki neodreen oseaj da to ne moe
beskonano da traje.
O deavanjima u spoljnom svetu obavetavao se putem novina. Fic se vratio u
London, gde je drao govore, traei da se belogardejcima u Rusiji prui dodatna
vojna pomo. Bili se pitao da li to znai da su se D r u g a r i i z Ab e rov e n a vratili
kui.

Ficovi govori nisu nita doneli. Etelina kampanja pod sloganom O s t a v i t e

R u s i j u n a m i r u " zadobila je podrku Laburistike partije. Uprkos reitim
antiboljevikim govorima ministra rata, Vinstona
Cerila, Britanija je povukla svoju vojsku iz arktikog dela Rusije. Sredinom
novembra, crvenogardejci su izbacili admirala Kolaka iz Omska. Sve to je Bili bio
rekao o belogardejcima, a Etel ponovila u
V
svojoj kampanji, ispostavilo se kao tano; sve to su Fic i Ceril rekli bilo je
pogreno. Ipak, Bili je bio u zatvoru, a Fic u Domu lordova.
Imao je malo toga zajednikog sa ostalim zatvorenicima. Oni nisu bili politiki
zatvorenici. Veina ih je poinila prave zloine, krau, napad i ubistvo. Bili su to
grubi, okoreli ljudi, ali takav je bio i Bili, i nije ih se bojao. Ophodili su se prema
njemu s opreznim potovanjem, oigledno oseajui da je njegov prekraj tei od
njihovih. On je ljubazno priao s njima, ali nikog od njih politika nije zanimala. Nisu
uviali da ima ieg trulog u drutvu koje ih je zatvorilo; samo su bili odluni da
pobede sistem sledei put.
Tokom poluasovne pauze za ruak Bili je itao novine. Veina ostalih nije
znala da ita. Jednog dana je otvorio Dejli herald i ugledao jedno poznato lice na
fotografiji. Posle trenutka zbunjenosti shvatio je da je to njegova fotografija. Setio se
kada je ona nainjena. Mildred ga je bila odvukla kod fotografa u Aldgejtu da se
slika u uniformi. L j u b i u j e s v a k e v e e r i , rekla je. esto je, odvojen od nje,
razmiljao o tom obeanju.
Naslov je glasio:
ZATO JE NAREDN7K VlLIJAMS U ZATVORV?
Bili je nastavio da ita dok je uzbuenje u njemu raslo.
Vilijam Vilijams iz Osmog 6ata(jona Velke peadije (Drugari iz fl6erovena) na
odsluenju je desetogocfinje zatvorske kazne u jednom vojnom zatvoru, jer je osuen za
izdaju. Je Ci ovaj ovefjizdajnik? Da fi je izdao svoju zemfju, pre6egao na stranu neprijateja
ifi po6egao iz 6itke? Upravo suprotno. Hra6ro se 6orio kod Some i nastavio da ratuje u
Francuskoj skcfee dve godine, gde je 6io unapreden u narecfnifa.
Bili je bio uzbuen. To sam ja, u novinama, i oni kau da sam se borio hrabro!
A onda su ga posfafi u Rusiju. Mi nismo u ratu s Rusijom. Britanskpm narodu se ne
svida 6o(!^evi^ki reim, afi mi ne napadamo svaki reim fo;^ nam se ne svida. Bojevici
nisu nifakja pretnja naoj zemjj ifi naim saveznicima. Parfament nikad nije odo6rio vojnu
akciju protiv vfade u Mosfvi. Postoje c^z6i^(!j^n^e sumnje cda naa misija tamo predstavja
krenje med^^^r^od^^g za^ko^.
Britanskom narodu nekgCiko meseci nije bilo reeno da se njegova vojska 6ori u
Rusiji. VCada je davaCa izjave koje su narodcCovocCiCe u za6Cuu, govorei da su nae

snage tamo samo da 6i titiCe nau imovinu, organizovaCe uredno povCaenje id 6iCe u
pripravnosti. Jasm) su impCiciraCi da ne uestvuju ni u kakjim su^k^6^m^a sa snagama
crvenogarcCejaca.
ViCijams ViCijams je u veCi^koj meri zasCuan za razotkrivanje te Cai.
- Hej - on e za sebe. - Vidi ti to. Vilijam Vilijams je zasluan.
Ljudi za istim stolom okupie se oko njega, izvirujui mu preko ramena.
Zatvorenik koji je s njim delio eliju, nitkov po imenu Siril Parks, ree:
- To si ti na slici! ta e ti u novinama?
Bili proita ostatak teksta naglas.
Njegov zCoin se sastoji u tome to je govorio istinu, u pismima svojoj sestri koja su
6iCa jednostavno ifrovana da 6i iz6egao cenzuru. Britansfj narod mu duguje zafrvaCnost.
Taj njegov in je, meutim, naCjutio one u vojsci i vCadi koji su potajno k^risti^Ci
6ritanske vojnike za postizanje sopstvenifr poCitikih cijeva. ViCijams je izveden predvojni
sudi osuden na deset godina zatvora.
Njegov sCuaj nije jedinstven. VeCiki 6roj vojnika
nisu eCeCi da 6udu deo
pokuaja k^n^tr^a^r^evoCu^cije podvrgnut je kfajnje sumnfivim sudenjima u Rusiji na fojima su
im izreene skancfaCozno duge kazne.
Vidjam Vidjams i drugi postad su rtve gsvetgCCu6ivi6 tnonika. Ova nepravcfa se
mora ispraviti. Britanija je zemja pravde. To je, na kraju krajeva, ono za ta smo se 6oriCi
- Zamislite to - ree Bili. - Kau da sam postao rtva monika.
- I ja isto - ree Siril Parks, koji je silovao jednu etrnaestogodinju Belgijanku
u ambaru.
Odjednom, neko istre novine iz Bilijevih ruku. On podie glavu i ugleda
glupo lice Endrua Denkinsa, jednog od najneprijatnijih uvara.
- Moda ima prijatelje na visokim poloajima, Vilijamse - ree ovek - ali ovde
si samo jo jedan jebeni robija, pa se vraaj na jebeni posao.
- Odmah, gospodine Denkinse - ree Bili.

Fic je bio van sebe od besa kada je trgovaka delegacija iz Rusije dola u
London tog leta 1920. godine, gde ju je britanski premijer Dejvid Lojd Dord
doekao u Dauning stritu broj 10. Boljevici su jo uvek ratovali s novostvorenom
dravom Poljskom, i Fic je smatrao da Britanija treba da se stavi na stranu Poljaka,
ali nije naiao na podrku. Luki radnici u Londonu stupili su u trajk jer nisu hteli
da tovare puke za poljsku vojsku na brodove, a Kongres trgovakih sindikata
zapretio je generalnim trajkom u sluaju vojne intervencije Britanije.
Fic se pomirio s injenicom da nee dobiti posede pokojnog kneza Andreja.
Njegovi sinovi, Deko i Endru, izgubili su ono to im je po roenju pripadalo, i on je
to morao da prihvati. Meutim, nije mogao da outi kad je saznao ta su Rusi,
Kamenjev i Krasin, naumili da urade dok su obilazili Britaniju. Soba 40 je jo uvek
postojala, premda u izmenjenom obliku, i britanska obavetajna sluba je presretala i
deifrovala telegrame koje su Rusi slali kui. Lav Kamenjev, predsednik
Moskovskog sovjeta, besramno je delio revolucionarni propagandni materijal.
Fic je bio toliko ljut da je napao Lojda Dorda, poetkom avgusta, na jednoj
od poslednjih veernjih zabava u londonskoj sezoni drutvenih dogadaja.
To se desilo u kui lorda Silvermana na Belgrejv skveru. Ta veera je bila
manje raskona od onih koje je Silverman prireivao pre rata. Bilo je manje jela, s
manje nedirnute hrane vraene u kuhinju, i stoni ukrasi su bili skromniji. Hranu su
sluile slukinje umesto slugu: niko vie nije eleo da bude sluga. Fic je pretpostavio
da je s onim ekstravagantnim edvardijanskim zabavama zauvek svreno. Meutim,
Silverman je i dalje u svojoj kui okupljao najmonije ljude u zemlji.
Lojd Dord se raspitivao kod Fica o njegovoj sestri, Mod.
To je bila jo jedna tema koja je Fica nervirala.
V
- Zao mi je to to moram da kaem, ali udala se za jednog Nemca i otila da ivi
u Berlin - ree on. Preutao je da je ve rodila svoje prvo dete, deaka po
imenu Erik.
- uo sam za to - ree Lojd Dord. - Samo sam se pitao kako joj ide. Ona je
divna mlada ena.
Premijer je bio poznat po simpatijama koje je gajio prema divnim mladim
enama, moglo se rei ozloglaen.
- Bojim se da je ivot u Nemakoj teak - ree Fic.
Mod mu je pisala molei ga za novanu pomo, ali on ju je glatko odbio. Nije
traila njegovu dozvolu da se uda, kako sad moe da oekuje njegovu podrku?
- Teak? - ree Lojd Dord. - I treba da bude, posle onoga to su uradili. Bez
obzira na to, saoseam s njom.
V
- Sto se drugih stvari tie, premijeru - ree Fic - onaj Kamenjev je jevrejski
boljevik, trebalo bi da ga deportujete.
~ 776 ~

Premijer je bio dobro raspoloen, s aom ampanjca u ruci.

- Dragi moj Fice - on e pomirljivo - vlada nije previe zabrinuta zbog ruskih
dezinformacija, koje su drske i nasilne. Molim te da ne potcenjuje britansku
radniku klasu: ona ume da prepozna glupa naklapanja. Veruj mi, govori
Kamenjeva vie e diskreditovati boljevizam nego bilo ta to bismo ti i ja
mogli da kaemo.
Fic je mislio da su to samozadovoljne budalatine.
- On je ak platio Dejli heraldu.
- To jeste neutivo, slaem se, da jedna strana vlada pomae jedne nae novine,
ali zbilja, da li se mi plaimo Dejli heralda? Nije da mi liberali i konzervativci
nemamo svoje novine.
- Ali on kontaktira s najtvrdokornijim revolucionarnim grupama u naoj zemlji,
mamjacima posveemm umtenju itavog naeg nacma ivota!
- Sto vie Britamci saznaju o boljevizmu, to e im se mamje dopasti, pazi ta ti
kaem. Om deluje opasmo samo kad se posmatra iz daljime, kroz meprobojmu
maglu. Boljevizam gotovo da titi britamsko drutvo, jer om u sve klase
usauje strah od omog to se moe desiti ako se sadamji drutvemi poredak
marui.
- Memi se to prosto me svia.
- Osim toga - mastavi Lojd Dord - ako ih izbacimo iz zemlje, moda emo
morati da objamjavamo kako zmamo ta su omi maumili, i vest da ih
pijumiramo mogla bi da okreme radmiku klasu protiv mas vie od svih
mjihovih pompezmih govora.
Fic mije voleo da slua predavamja o politikoj stvarnosti, ak mi od
premijera, ali mastavio je da tera po svom jer je bio besam kao ris.
- Ali me moramo valjda da trgujemo s boljevicima!
- Ako bismo odbili da poslujemo sa svima koji svoje ambasade ovde koriste za
propagamdu, me bi mam ostalo mmogo trgovimskih partmera. Fice, ovee,
pa mi trgujemo s kamibalima ma Solomonskim ostrvima!
Fic mije bio siguram da li je to istima, kamibali sa Solomonskih ostrva
nisu imali mnogo toga da ponude, na kraju krajeva, ali odluio je da ne odgovara na
to.
- Zar smo u tako loem stanju da moramo da prodajemo svoju robu tim
ubicama?
- Bojim se da jesmo. Priao sam s dosta poslovnih ljudi, i oni su me prilino
naplaili kad je u pitanju narednih osamnaest meseci. Nema potranje za
robom. Muterije nee da kupuju. Moda nas eka najgori period

~ 777 ~

nezaposlenosti koji smo ikad iskusili. Rusi, pa, ele da kupuju i oni plaaju u
zlatu.
- Ja ne bih uzeo njihovo zlato!
- Ah, ali Fice - ree Lojd Dord - ti ga ve ima dosta.
III

Velington rou je slavio kada je Bili doveo svoju mladu kui u Aberoven.
Bilo je to jedne letnje subote, i za promenu nije padala kia. U tri popodne su
Bili i Mildred stigli na stanicu s Mildredinom decom, Bilijevim usvojenim erkama,
Inid i Lilijan, starim osam i sedam godina. Rudari su do tada izali iz rudnika,
okupali se i obukli svoja nedeljna odela.
Bilijevi roditelji su ekali na stanici. Bili su stariji i kao da su se nekako
smanjili: vie nisu dominirali ljudima oko sebe. Stari se rukova s Bilijem i ree:
- Ponosan sam na tebe, sine. Suprotstavio si im se, ba kao to sam te uio da
ini.
Biliju je bilo drago, mada nije sebe video kao samo jo jedno od oevih
ivotnih postignua. Njih dvoje su ve bili upoznali Mildred, na Etelinom venanju.
Stari se rukova s Mildred, a mama je poljubi. Mildred ree:
- Lepo je videti vas opet, gospoo Vilijams. Treba li sada da vas zovem mama?
To je bilo najbolje to je mogla da kae, i mama je bila oduevljena. Bili je bio
siguran da e je i Stari zavoleti, pod uslovom da se suzdri od psovanja.
Uporna pitanja narodnih poslanika u Domu komuna, koja je Etel izazvala
svojim informacijama, naterala su vladu da smanji kazne odreenom broju vojnika i
mornara kojima je u Rusiji bilo sueno zbog pobune i drugih prekraja. Bilijeva
zatvorska kazna bila je smanjena na
godinu dana, i on je puten iz zatvora i demobilisan. Posle toga se oenio Mildred to
je pre mogao.
Aberoven mu je delovao udno. Grad se nije mnogo promenio, ali njegova
oseanja prema njemu jesu. Bio mu je mali i prljav, i planine koje su ga okruivale
inile su mu se poput zidova koji ele da zadre ljude unutra. Vie nije bio siguran da
je to njegov dom. A kada je obukao svoje predratno odelo, otkrio je da se, mada mu
je jo bilo potaman, u njemu ne osea kako treba. N i t a t o s e o v d e d e a v a
n e e p rom e n i t i s v e t , pomisli on.
Popeli su se uzbrdo do Velington roua gde su zatekli kue ukraene zastavama:
britanskim, velkim i crvenim zastavama. Na platnu razapetom preko ulice pisalo je
D O B R O D O A O K U I , D V P L I B I LI . Sve komije se ekale na ulici. Izneli su
stolove s krazima piva i bokalima s ajem, i tanjirima punim pita, kolaa i sendvia.

~ 778 ~

Kada su ugledali Bilija, zapevae: , , We' l l K e e p a Wel c o m e i n t h e

Hillsides.
Bili se rasplakao.
Neko mu je dodao kriglu piva. Masa oaranih mladia okupila se oko Mildred.
Ona je za njih bila kao nekakvo egzotino stvorenje, sa svojom londonskom odeom
i kokni naglaskom, i eirom irokog oboda koji je ukrasila svilenim cveem. ak i
kad je naroito pazila na ponaanje govorila je stvari koje su upuivale na seks
poput:
- Pade mi kamen sa srca, kao gae kad se uzbudim, da prostite na izrazu.
Dekica je izgledao starije i jedva da je mogao da se uspravi, ali um ga je jo
uvek dobro sluio. Poeo je da zabavlja Inid i Lilijan, vadei slatkie iz depova
prsluka i pokazujui im trik s noviem koji nestaje.
Bili je morao da pria sa svim oaloenim porodicama o svojim mrtvim
drugovima: Doiju Pontiju, Proroku Dounsu, Pegavom Levelinu i ostalima.
Pronaao je Tomija Grifitsa, kojeg je poslednji put video u Ufi u Rusiji. Tomijevog
oca Lena, ateistu, izjedao je karcinom.
Bili je trebalo da nastavi da radi u rudniku u ponedeljak, i svi rudari su se
utrkivali da mu objasne kakve su promene nastupile pod zemljom otkako je on
otiao: novi putevi su zalazili dublje u utrobu zemlje, elektrino osvetljenje je bilo
poboljano, kao i bezbedonosne mere.
Tomi se popeo na stolicu i odrao govor dobrodolice, a Bili je zatim morao da
odgovori.
- Rat nas je sve promenio - ree on. - Seam se kad su ljudi govorili da je Bog
stvorio bogate ljude da bi vladali nama, niim ljudima.
- Okupljeni su to doekali podrugljivim smehom. - Mnogi ljudi su se izleili od te
zablude borei se pod komandom oficira iz visoke klase, kojima ne treba dati da
komanduju ni deci na kolskom izletu. - Ostali veterani zaklimae glavama. - Ovaj
rat su dobili ljudi poput nas, obini ljudi, neobrazovani ali ne i glupi. - Oni se sloie
uz: J a t a , m o re" i Tak o j e " .
- Sad imamo pravo da glasamo, kao i nae ene, iako jo ne sve, kao
V
to e vam moja sestra Et ubrzo rei. - Zene pozdravie to tihim klicanjem. - Ovo je
naa zemlja, i mi moramo da preuzmemo kontrolu nad njom, ba kao to su
boljevici preuzeli vlast u Rusiji, a socijal- demokrate u Nemakoj. - Mukarci
zagrajae s odobravanjem. - Imamo radniku partiju, Laburistiku partiju, i dovoljno
smo brojni da naa partija ue u vladu. Lojd Dord nas je zavrnuo na prolim
izborima, ali to mu nee opet poi za rukom.
Neko doviknu:
- Nee!

~ 779 ~

- Evo zbog ega sam ja doao kui. Dani Persevala Dounsa na mestu narodnog
poslanika iz Aberovena gotovo su odbrojani. - Ljudi zaklicae. -

V
Zelim da nas laburista predstavlja u Domu komuna! - Bili uhvati oev pogled: lice
Starog je sijalo. - Hvala vam na divnoj dobrodolici.
On sie sa stolice, a oni oduevljeno zapljeskae.
- Lep govor, Bili - ree Tomi Grifits. - Ali ko e da bude taj laburistiki
poslanik?
- Pazi ovako, Tomi mome - ree Bili. - Ima tri pokuaja da pogodi.

IV
Filozof Bertrand Rasel posetio je Rusiju te godine i napisao kratku knjigu pod
naslovom Praksa i teorija boljevizma. Zbog toga je u porodici Lekvit umalo dolo
do razvoda.
Rasel je zduno napao boljevike. to je jo gore, uinio je to iz perspektive
jednog leviara. Za razliku od konzervativnih kritiara, on nije govorio da ruski
narod nije imao pravo da zbaci cara, podeli seljacima zemlju koja je pripadala
plemstvu i sam upravlja svojim fabrikama. Upravo suprotno, on je sve to odobravao.
Napao je boljevike ne zato to su imali pogrene ideale ve zato to su imali prave
ideale koje nisu potovali. Zato njegovi zakljuci nisu mogli biti odbaeni kao
propaganda.
Berni je prvi proitao knjigu. Kao bibliotekar, uasavao se pisanja po
knjigama, ali u ovom sluaju je nainio izuzetak i prekrio strane ljutitim
komentarima, podvlaei reenice i piui g l u p o s t i l " ili , , l o a rgu m e n t !
nalivperom po marginama.
Etel ju je proitala dok je dojila bebu, kojoj je sad bilo neto vie od godinu
dana. Nazvali su je Mildred, ali su joj uvek tepali Mili. Starija Mildred se preselila u
Aberoven s Bilijem i ve je bila trudna s njihovim prvim detetom. Mildred je
nedostajala Etel, premda joj je bilo drago to moe da koristi prostorije na spratu.
Mala Mili je imala kovrdavu kosu i, ak i tako mala, nestaan sjaj u oima koji je
sve podseao na Etel.
Etel se knjiga svidela. Rasel je bio dosetljiv i uman pisac. S leernou jednog
aristokrate zatraio je intervju s Lenjinom, i proveo sat vremena s tim velikim
ovekom. Razgovarali su na engleskom. Lenjin je rekao da je lord Nortklif najbolji
propagandista: horor prie Dejli mejla o pljakanju aristokratije u Rusiji moda e
uplaiti buruje, ali imae potpuno suprotan efekat na britansku radniku klasu,
mislio je on.
Rasel je, meutim, u knjizi nedvosmisleno stavio do znanja da su boljevici
potpuno nedemokratski nastrojeni. Diktatura proleterijata bila je prava diktatura,
~ 780 ~

rekao je, ali vladari su bili intelektualci iz srednje klase, poput Lenjina i Trockog,
kojima pomau samo oni proleteri koji se slau s njihovim stavovima.
- Mislim da je ovo vrlo zabrinjavajue - rekla je Etel kad je zavrila knjigu.
- Bertrand Rasel je aristokrata! - Berni e ljutito. - On je trei erl!
- To ne znai da nije u pravu. - Mili je prestala da sisa i zaspala. Etel ju je
mazila vrhom prsta po mekom obrazu. - Rasel je socijalista. Njemu smeta to
boljevici ne sprovode socijalizam u praksi.
- Kako moe da kae tako neto? Plemstvo je uniteno.
- Kao i opoziciona tampa.
- Privremena neophodnost...
- Koliko privremena? Ruska revolucija je bila pre tri godine!
- Ne moe da napravi omlet ako ne razbije jaja.
- On kae da se u Rusiji sprovode arbitrarna hapenja i egzekucije, i da je tajna
policija monija nego to je bila u carevo vreme.
- Ali njihove akcije su uperene protiv kontrarevolucionara.
- Socijalizam znai slobodu, ak i za kontrarevolucionare.
- Ne znai!
- Za mene znai.
Njihovi povieni glasovi probudie Miii. Osetivi srdbu u sobi, ona zaplaka.
- Eto - Etel e ozlojeeno. - Vidi ta si sad uradio.
V
Po povratku iz graanskog rata Grigorije se pridruio Katerini, Vladimiru i Ani
u njihovom udobnom stanu unutar vladine enklave u
V
starom utvrenju Kremlja. Bio je previe udoban za njegov ukus. Citava zemlja je
patila od nestaice hrane i goriva, ali u radnjama u Kremlju nieg nije manjkalo.
Unutar kompleksa su se nalazila tri restorana sa efovima kuhinja kolovanim u
Francuskoj i, na Grigorijevo zaprepeenje, konobari su boljevike pozdravljali
sastavljanjem peta, kao to su to inili sa starim plemstvom. Katerina je ostavljala
decu
V u
jaslicama dok je sreivala kosu kod frizera. Clanovi Centralnog komiteta uvee su
ili u operu kolima koja su vozili oferi.
- Nadam se da se ne pretvaramo u novo plemstvo - ree on Katerini u krevetu
jedne noi.
Ona se prezrivo nasmeja.
- Ako se pretvaramo, gde su moji dijamanti?
- Ma zna, idemo na bankete i putujemo vozom u prvoj klasi, i tako dalje.

~ 781 ~

- Aristokrate nikad nisu radile nita korisno. Svi vi radite dvanaest, petnaest,
osamnaest sati dnevno. Od vas se ne moe oekivati da skupljate bednu
napojnicu da biste kupili koji komad drveta da se zgrejete, kao to sirotinja
radi.
- Ali opet, elita uvek ima neki izgovor kojim opravdava svoje privilegije.
- Doi ovamo - ree ona. - Dau ti ja privilegije.
Nakon to su vodili ljubav, Grigorije je leao budan. Uprkos svojim bojaznima,
nije mogao da ne osea potajno zadovoljstvo to je njegovoj porodici tako dobro u
ivotu. Katerina je dobila na teini. Kad ju je upoznao bila je dvadesetogodinja
devojka zamamnih oblina; sada je bila punaka majka od dvadeset est godina.
Vladimiru je bilo pet godina i uio je da ita i pie zajedno s ostalom decom novih
vladara Rusije; Ana, koju su obino zvali Anja, bila je nemirna trogodinjakinja
kovrdave kose. Njihov dom je nekada pripadao jednoj od cariinih dvorskih dama.
Odaje su bile tople, suve i prostrane, s posebnom spavaom sobom za decu,
kuhinjom i dnevnom sobom, u Grigorijevoj staroj zgradi u
Petrogradu na tolikom prostoru se moglo smestiti dvadesetoro ljudi. Prozori su bili
pokriveni zavesama, imali su porcelanske oljice za aj, ispred kamina je bio prostrt
tepih, a iznad njega ulje na platnu na kojem je bilo prikazano Bajkalsko jezero.
Grigorije je naposletku zaspao, da bi ga u est ujutru probudilo kucanje na
vratima. Otvorio ih je i ugledao izrazito mravu enu u prnjama koja mu je delovala
poznato.
- ao mi je to vas uznemiravam, ekselencijo - ree ona, koristei tu staru titulu
za izraavanje potovanja.
Prepoznao je u njoj Konstantinovu enu.
V
- Magda! - on e zapanjeno. - Mnogo si se promenila... ui! Sta nije u redu? Je
1' sad ivite u Moskvi?
- Da, preselili smo se ovamo, ekselencijo.
- Ne zovi me tako, zaboga. Gde je Konstantin?
- U zatvoru.
- Molim? Zato?
- Kao kontrarevolucionar.
- Nemogue! - ree Grigorije. - Mora da je u pitanju strana greka.
- Da, gospodine.
- Ko ga je uhapsio?
- eka1

1 Zapravo K rus.: Izvanredna komisija, skraenica za tajnu policiju sovjetske Rusije. (Prim.
prev.)

~ 782 ~

- Tajna policija. Pa, oni rade za nas. Saznau ta se desilo. Raspitau se odmah
posle doruka.
- Molim vas, ekselencijo, preklinjem vas, uinite neto odmah - streljae ga za
jedan sat.
- Bestraga - ree Grigorije. - ekaj da se obuem.
On obue uniformu. Premda na sebi nije imala nikakve oznake ina, bila je
mnogo kvalitetnija od uniforme obinog vojnika, i jasno ukazivala na to da je on
komandant.
Nekoliko minuta kasnije on i Magda napustie Kremlj. Napolju je padao sneg.
Oni preoe kratku razdaljinu do Trga Lubjanka. Stab eke nalazio se u ogromnoj
baroknoj zgradi od ute cigle, u kojoj se prethodno nalazilo predstavnitvo jednog
osiguravajueg drutva. Straar na vratima pozdravi Grigorija po vojniki. Razvikao
se im je uao u zgradu.
- Ko je ovde nadlean? Smesta mi dovedite deurnog! Ja sam drug
V
Grigorije Pekov, lan boljevikog Centralnog komiteta. elim odmah da vidim
zatvorenika Konstantina Vorocinceva. ta eka? Krei!
Otkrio je da je to najbri nain da se neto uradi, mada ga je to uasno podsealo na
naduveno ponaanje kakvog razmaenog plemia. Straari su trali unaokolo u
panici nekoliko minuta, a zatim je Grigorije pretrpeo ok. Doveli su deurnog oficira
u hol. Grigorije ga je poznavao. Bio je to Mihail Pinski. Grigorije se uasnuo. Pinski
je bio siledija i nitkov u carskoj policiji: da li je sada siledija i nitkov u slubi
revolucije?
Pinski se kiselo osmehnu.
- Drue Pekov - ree on. - Kakva ast.
- Nisi to rekao kad sam te bacio na zemlju jer si maltretirao jednu siromanu
seljanicu - ree Grigorije.
- Kako su se okolnosti promenile, za sve nas.
- Zato ste uhapsili Konstantina Vorocinceva?
- Zbog kontrarevolucionarnih aktivnosti.
- To je smeno. On je bio predsedavajui boljevikog kruoka za diskusiju u
fabrici Putilov 1914. Bio je jedan od prvih delegata Petrogradskog sovjeta. On
je vei boljevik od mene!
- Je li tako? - ree Pinski s nagovetajem pretnje u glasu.
Grigorije se ne osvrnu na to.
- Dovedi ga k meni.
- Odmah, drue.
Posle nekoliko minuta Konstantin se pojavio. Bio je prljav i neobrijan, i
smrdeo je na svinje. Magda briznu u pla i obesi mu se oko vrata.
V

~ 783 ~

- Zelim da razgovaram nasamo sa zatvorenikom - Grigorije e Pinskom. Odvedi nas u tvoju kancelariju.
Pinski zavrte glavom.
- Moja skromna soba...
- Ne prepiri se - ree Grigorije. - Idemo.
Bio je to nain da Grigorije naglasi svoju mo. Mora dobro da pazi na Pinskog.
Pinski ih odvede do jedne sobe na spratu s pogledom na unutranje dvorite. Brebolje je sklonio jedan bokser" sa stola i ubacio ga u fioku. Pogledavi kroz prozor
Grigorije vide da svie zora.
V
- Cekaj napolju - on e Pinskom.
Oni sedoe i Grigorije ree Konstantinu:
- ta se, do avola, deava?
- Doli smo u Moskvu kada se vlada preselila - stade Konstantin da objanjava.
- Mislio sam da u postati komesar. Ali pogreio sam. Ovde
nemam
nikakvu politiku podrku.
V
- Sta si onda radio?
- Vratio sam se obinom poslu. Radim u fabrici Tod, pravim delove za motore,
klinove, klipove i kugline leajeve.
- Ali zato policija misli da si kontrarevolucionar?
-Fabrika bira delegata za Moskovski sovjet. Jedan inenjer je objavio da e biti
menjeviki kandidat. Sazvao je sastanak, i ja sam otiao da sluam. Tu se pojavilo
samo dvanaestoro ljudi. Ja nisam govorio, otiao sam na pola sastanka, i nisam
glasao za njega. Boljeviki kandidat je pobedio, naravno. Ali posle izbora policija je
uhapsila sve koji su prisustvovali tom menjevikom skupu. A onda su nas, prole
nedelje, sve pohapsili.
- Ne smemo to da radimo - Grigorije e u oajanju. - ak ni u ime revolucije.
Ne moemo da hapsimo radnike jer su sluali nekoga ko ima suprotno
miljenje.
Konstantin ga je udno gledao.
- Jesi li ti bio van zemlje?
- Naravno - ree Grigorije. - Borio sam se protiv kontrarevolucionarnih snaga.
- Zato i ne zna ta se deava.
- Hoe da kae da se to deavalo i ranije?
- Grika, to se deava svakog dana.
- Ne mogu da verujem.
Magda ree:

~ 784 ~

- Prole noi sam primila poruku, od jedne drugarice koja je udata za policajca,
u kojoj me obavetava da Konstantin i ostali treba da budu streljani u osam
sati ujutru.
Grigorije pogleda na svoj vojniki sat. Bilo je skoro osam.
- Pinski! - dreknu on.
Policajac ue.
- Zaustavi ovo streljanje.
- Bojim se da je prekasno, drue.
- Hoe da kae da su ti ljudi ve streljani?
- Ne ba.
Pinski prie prozoru. Grigorije uini isto. Konstantin i Magda stadoe pored
njega. Dole u snegom prekrivenom dvoritu, streljaki vod se skupio na jasnom
jutarnjem svetlu. Preko puta vojnika, dvanaest ljudi povezanih oiju stajalo je drhtei
u tankoj odei bez kaputa. Iznad glava
im se vijorila crvena zastava. Dok je Grigorije posmatrao, vojmci podigoe puke.
Grigorije se prodera:
- Stoj! Ne pucaj!
Meutim, prozorsko staklo mu je priguilo glas i niko ga nije uo. Trenutak kasnije puke
zapratae.
Osuenici popadae na zemlju. Grigorije je zurio, prestravljen.
Oko omlitavelih tela, na snegu se pojavie krvave mrlje, jarkocrvene boje, poput
zastava koje su se vijorile na vetru.

~ 785 ~

0TRD0S0TPRVO POGLAVLJE
11 - 12. novembar 1923.
Mod je spavala tokom dana i ustala sredinom popodneva, kad je Valter doveo
decu kui iz nedeljne kole. Erik je imao tri a Hajke dve godine, i izgledali su tako
slatko u svojim najboljim odelima da je Mod mislila da e joj srce pui od ljubavi.
V
Nikad ranije nije iskusila oseanje poput tog. Cak ni njena luda strast prema
Valteru nije bila tako jaka. Takoe je oajniki strepela zbog dece. Hoe li uspeti da
ih prehrani i nabavi im toplu odeu, i zatiti ih od nemira i revolucije?
Dala im je toplog mleka s udrobljenim hlebom da se ugreju, pa je poela da se
sprema za to vee. Valter i ona su organizovali malu porodinu zabavu da proslave
trideset osmi roendan Valterovog roaka Roberta fon Ulriha.
Robert nije poginuo u ratu, kao to su se Valterovi roditelji pribojavali, ili se
nadali? U svakom sluaju, Valter nije postao graf Fon Ulrih. Robert je bio zatvoren u
logoru za ratne zarobljenike u Sibiru. Kada su boljevici sklopili mir s Austrijom,
Robert i njegov saborac Jorg su peaili, stopirali i vozili se teretnim vozovima do
kue. Njihov put je potrajao godinu dana, ali na kraju su uspeli, i Valter im je po
povratku pronaao jedan stan u Berlinu.
Mod je opasala kecelju. U kuhinjici njihove male kue skuvala je orbu od
kupusa, bajatog hleba i repe. Ispekla je i jednu malu tortu, premda je ostalim
sastojcima morala da doda jo repe. Nauila je da kuva, i jo mnogo toga osim
kuvanja. Jedna ljubazna kominica, starija ena, saalila se na zbunjenu
aristokratkinju i nauila ju je kako da ispee hleb, ispegla koulju i oisti kadu. Ona
je sve to doivela kao neku vrstu oka.
V
Ziveli su u gradskoj kui srednje klase. Nisu imali novca da je srede niti su
mogli da priute poslugu na koju je Mod bila oduvek naviknuta, i imali su dosta
polovnog nametaja za koji je Mod potajno mislila da izgleda uasno jeftino i
neukusno.

Nadali su se boljim vremenima, ali situacija se samo pogoravala: Valterova

karijera u Ministarstvu spoljnih poslova dospela je u orsokak jer se oenio
Engleskinjom, i on je hteo da promeni zanimanje. Ali u tom ekonomskom haosu bio
je srean to uopte ima posao. Modino poetno nezadovoljstvo sada se inilo kao
sitniarenje, nakon etiri godine provedene u siromatvu. Nametaj za sedenje bio je
zakrpljen namestima gde su ga deca bila poderala, polomljeni prozori bili su
prekriveni kartonom, a farba se svuda ljutila sa zidova.
Mod pak nije alila ni za im. Mogla je da poljubi Valtera kad god je htela,
sklizne jezikom u njegova usta, otkopa mu pantalone i legne s njim na krevet ili
kau ili ak na pod, i to joj je bila naknada za sve ostalo.
Valterovi roditelji su doli na zabavu i doneli pola unke i dve flae vina. Oto je
izgubio porodino imanje, Cumvald, koje se sada nalazilo u Poljskoj. Inflacija mu je
pojela celu uteevinu. Meutim, u svojoj velikoj bati kue u Berlinu gajio je
krompir, i jo uvek je imao dosta predratnog vina.
- Kako si uspeo da nae unku? - Valter e s nevericom. Takve stvari su se
obino mogle kupiti samo amerikim dolarima.
- U zamenu sam dao bocu starog ampanjca - ree Oto.
Baba i deda stavie decu u krevet. Oto im je ispriao jednu bajku. Koliko je
Mod mogla da uje, radilo se o nekoj kraljici koja je naredila da se njenom bratu
odsee glava. Zadrhtala je, ali nije se meala. Suzana im je posle pevala uspavanke
svojim visokim glasom i deca su zaspala, oito se ne uplaivi dedine krvoedne
prie.
Robert i Jorg stigoe, nosei identine crvene kravate. Oto ih je toplo
V
pozdravio. Cmilo se da ne zna za prirodu njihove veze, oito prihvatajui da je Jorg
prosto Robertov cimer. Zaista, mukarci se tako ponaaju kad su u drutvu starijih
ljudi. Mod je mislila da je Suzana verovatno
V
pogodila istinu. Zene je tee zavarati. One, sreom, lake prihvataju odreene stvari.
Robert i Jorg su se mnogo drugaije ponaali u drutvu ljudi slobodnih
shvatanja. Na zabavama u sopstvenoj kui nisu krili svoju ljubav. Mnogi njihovi
prijatelji bili su isti. Mod se isprva prepala: nikad dotad nije videla mukarce kako se
ljube, pohvaljuju jedan drugom garderobu i flertuju kao kolarke. Takvo ponaanje
vie nije bilo tabu, barem ne u Berlinu. Mod je bila proitala Prustovu Sodomu i
Gomoru, u kojoj kao da se nagovetavalo kako je ta pojava prisutna od pamtiveka.
Te veeri, meutim, Robert i Jorg su pazili na ponaanje. Tokom veere svi su
priali o deavanjima u Bavarskoj. Udruenje paravojnih formacija pod imenom
Kampfbund objavilo je nacionalnu revoluciju u jednoj pivnici u Minhenu.
Mod je bilo muno da ita novine u to vreme. Radnici su stupili u trajk, pa su
batinai u slubi desniara trajkae pretukli. Domaice su krenule u protestnu etnju
da se pobune protiv nestaice hrane, a etnja se pretvorila u nerede. Svi u Nemakoj

su bili besni zbog Versajskog mirovnog sporazuma, pa ipak, socijal-demokratska

vlada ga je u potpunosti prihvatila. Ljudi su verovali da plaanje ratne odtete satire
nemaku privredu, mada je Nemaka bila otplatila samo deli ukupne sume, i oito
nije nameravala da pokua da otplati sve.
Pivniki pu je uzburkao strasti u celoj zemlji. Ratni junak Erih Ludendorf bio
je jedan od voa tog pua. Takozvani jurinici u svojim smeim bluzama i studenti iz
Peadijske kole za oficire preuzeli su
V
kontrolu nad kljunim ustanovama u gradu. Clanovi gradskog vea uzeti su za taoce,
a istaknuti Jevreji pohapeni.
Vlada je izvrila kontranapad u petak. U sukobima koji su usledili poginula su
etiri policajca i esnaest puista. Mod nije mogla da prosudi, na osnovu vesti koje
su do tog trenutka stigle u Berlin, da li je pu uguen ili nije. Ako ekstremisti
preuzmu kontrolu nad Bavarskom, hoe li cela zemlja pasti pod njihovu vlast? Valter
je bio besan zbog toga.
- Imamo demokratski izabranu vladu - ree on. - Zato ljudi ne mogu da je puste
da obavlja svoj posao?
- Naa vlada nas je izdala - ree njegov otac.
- Po tvom miljenju. Pa ta? U Americi, kada su republikanci pobedili na
poslednjim izborima, demokrate nisu digle ustanak!
- U Sjedinjenim Dravama nema boljevika i Jevreja koji pokuavaju da ih
obore.
- Ako te brinu boljevici, reci ljudima da ne glasaju za njih. I kakva je sad to
opsednutost Jevrejima?
- Njihov uticaj je opasan.
- Jevreja ima i u Britaniji. Oe, zar se ne sea kako se lord Rotild u Londonu
iz petnih ila upinjao da sprei rat? Jevreja ima u Francuskoj, u Rusiji, u
Americi. Oni ne kuju zavere protiv vlada svojih zemalja. Zato misli da su
nai naroito zli? Veina njih samo eli da zaradi dovoljno da prehrani svoje
porodice i ikoluje decu, kao i svi ostali.
Robert je iznenadio Mod progovorivi.
- Ja se slaem sa stricem Otom - ree on. - Demokratija slabi drutvo. Nemakoj
je potrebno jako rukovodstvo. Jorg i ja smo se p riklj uili N acional-socij
alistima.
- O, Roberte, za ime sveta! - Valter e zgadeno. - Kako si mogao?
Mod ustade.
- Je li neko za pare roendanske torte? - ona e veselo.

Mod je napustila zabavu u devet jer je morala na posao.

- Gde ti je uniforma? - upita je svekrva dok se opratala. Suzana je mislila da
Mod radi nou kao negovateljica kod jednog bogatog starijeg gospodina.
- Drim je tamo i presvlaim se kad stignem - ree Mod.
Zapravo je svirala klavir u nonom klubu Nahtleben. Meutim, jeste bila istina
da dri uniformu na radnom mestu.
Morala je da zaradi novac a nikad nije nauila da radi nita osim da se doteruje
i ide na zabave. Imala je malo naslee koje joj je ostalo od oca, ali ga je pretvorila u
marke kad su se preselili u Nemaku, i sad nije vredelo nita. Fic je odbio da joj da
novac jer je jo bio ljut na nju to se udala bez njegove dozvole. Valterova plata u
Ministarstvu spoljnih poslova rasla je svakog meseca, ali nije odravala tempo s
inflacijom. Delimina nadoknada za to bila je injenica da je kirija koju su plaali za
kuu postala zanemarljiva, i gazda se vie nije trudio ni da je uzima. Ali morali su da
kupuju hranu.
Mod je stigla u klub u pola deset. Lokal je bio renoviran i sreen, i izgledao je
dobro ak i s upaljenim svetlima. Konobari su glancali ae, barmen je lomio led, a
jedan slepac je timovao klavir. Mod se presvukla u veernju haljinu s dubokim
dekoletom, okitila se biuterijom, stavila dosta pudera, ajlajner i dreav ru. Bila je
za klavirom kada je klub poeo s radom, u deset.
Brzo se ispunio mukarcima i enama u veemjim toaletama, koji su puili i
plesali. Pili su koktele sa ampanjcem i diskretno umrkivali kokain. Uprkos
siromatvu i inflaciji, u Berlinu je cvetao noni ivot. Novac nije predstavljao
problem za ove ljude. Ili su imali prihode iz inostranstva, ili su imali neto bolje od
novca: zalihe uglja, klanicu, skladite duvana ili, najbolje od svega, zlato.
Mod je bila deo enskog orkestra koji je izvodio novu muziku zvanu dez. Fic
bi se uasnuo da je mogao da je vidi, ali njoj se dopadao taj posao. Oduvek se
protivila ogranienjima koja su joj nametana tokom odrastanja. Izvoenje istih
melodija svake noi znalo je da bude zamorno, ali uprkos tome muziciranjem je
oslobaala iz sebe ono to je potiskivala. Vrckala je na klavirskoj stolici i treptala
muterijama svojim dugim trepavicama.
U pono je imala sopstvenu taku, pevala je i svirala pesme koje su
popularizovali crni pevai i pevaice poput Alberte Hanter, koje je
nauila da svira sluajui amerike ploe na gramofonu koji je pripadao vlasniku
Nahtlebena. Dali su joj nadimak Misisipi Mod.
Izmeu pesama, jedan gost se dotetura do klavira i ree:
- Hoe li da odsvira , , D o w n h e a r t e d B l u e s" ?
Znala je tu pesmu, veliki hit Besi Smit. Ona odsvira nekoliko bluz akorda u emolu.
- Mogla bih - ree. - Koliko daje?

On izvadi novanicu od milijardu maraka. Mod se nasmeja.

- To nije dovoljno ni za prvu strofu - ree ona. - Zar nema neku stranu valutu?
On joj dade novanicu od jednog dolara. Ona uze novac, nagura ga u rukav, i
zasvira , , D o w n h e a r t e d B l u e s" .
Mod je bila presrena to je dobila dolar, koji je vredeo oko trilion maraka. Bez
obzira na to, osetila je tugu, i unela se svim srcem u bluz. Bilo je prilino postignue
za enu njenog porekla to je nauila da tako izvlai napojnicu, ali sam taj in bio je
poniavajui.
Posle njene take, ista ona muterija joj je prila dok se vraala u garderobu.
Spustio joj je aku na kuk i rekao:
- Da li bi elela da dorukuje sa mnom, duo?
Muterije su je esto pipkale, premda je sa svojih trideset tri godine bila jedna
od najstarijih ena tu: veinom su to bile devojke od devetnaest ili dvadeset. Kad bi
se to desilo, devojkama nije bilo dozvoljeno da se bune. Trebalo je ljupko da se
nasmee, neno sklone mukarcu ruku i kau: N e v e e r a s , g o s p o d i n e" Ali to
nije uvek bilo dovoljno da ih obeshrabi, i ostale devojke su nauile Mod
delotvornijim odgovorima.
- Imam te male insekte u pieim dlakama - ree ona. - Misli da
V
treba da brinem zbog toga? - Covek nestade.
Mod je teno govorila nemaki posle etiri godine koje je tu provela, a radei u
klubu nauila je i sve vulgarne izraze. Klub se zatvarao u etiri ujutru. Mod skide
minku i presvue se u obinu odeu. Otila je do kuhinje da izmoli malo kafe.
Kuvarica, koja ju je volela, dade joj nekoliko zrna umotanih u papir. Muziare su
plaali u gotovini svake noi. Sve devojke su donosile velike torbe u kojima su
nosile svenjeve novanica.
Dok je izlazila iz kluba Mod uze jedne novine koje je neka muterija ostavila.
Valter e ih proitati. Nisu mogli da priute sebi novine. Napustila je klub i otila
pravo do pekare. Bilo je opasno zadravati novac due kod sebe: do veeri moda ne
biste mogli da kupite hleb za dnevnicu koju ste tog dana zaradili. Nekoliko ena ve
je ekalo ispred pekare na zimi. U pola pet je pekar otvorio vrata i kredom ispisao
cene na tabli. Vekna crnog hleba je tog dana kotala 127 milijardi maraka.
Mod je kupila etiri vekne. Nee ih sve pojesti danas, ali to nije vano. Bajat
hleb moe da se iskoristi za supu: novanice ne mogu.
Vratila se kui u est. Kasnije e obui decu i odvesti ih kod babe i dede da
provedu dan, da bi ona mogla da se naspava. Sad je imala nekih sat vremena da
bude s Valterom. To joj je bio najbolji deo dana.
Pripremila je doruak i odnela posluavnik u spavau sobu.
- Vidi - ree ona. - Sve hleb, kafa... i jedan dolar!
- Pametnice moja! - On je poljubi.

- ta emo da kupimo?
On se strese u pidami.
- Treba nam uglja.
- Bez urbe. Moemo da ga zadrimo, ako eli. Vredee isto sledee nedelje.
Ako ti je hladno, ja u te zagrejati.
On se naceri.
- Hajde.
Ona se svue i lee u krevet. Jeli su hleb, pili kafu i vodili ljubav. Seks je jo
uvek bio uzbudljiv, premda nije trajao onako dugo kao u poetku. Nakon to su
zavrili, Valter uze da proita novine koje je ona donela kui.
- Revolucija u Minhenu je okonana - ree on.
-Zauvek?
Valter slegnu ramenima.
- Uhvatili su vou. Adolfa Hitlera.
- Vou partije u koju se Robert ulanio?
- Da. Optuen je za veleizdaju. U zatvoru je.
- Odlino - Mod e s olakanjem. - Hvala bogu da se to zavrilo.

0TRD0S0TDROGO POGLAVLJE
Decembar 1923. - januar 1924.
Erl Ficherbert se popeo na podijum ispred aberovenske gradske venice u tri
sata popodne na dan pre optih izbora. Nosio je formalno jutarnje odelo i cilindar.
Konzervativci u prvim redovima pozdravie ga klicanjem, ali veina ljudi mu je
zvidala. Neko baci zguvane novine u njegovom pravcu, a Bili ree:
- Nemojte to da radite, momci, pustite ga da govori.
Niski oblaci su zamraili nebo tog zimskog popodneva i ulina rasveta je ve
bila upaljena. Padala je kia, ali se i pored toga okupilo dosta ljudi, dvesta ili trista
njih, veinom rudari sa svojim kapama, nekoliko polucilindara u prvom redu i
poneka ena pod kiobranom. Po obodu gomile deca su se igrala na mokroj kaldrmi.
Fic je vodio kampanju u ime aktuelnog aberovenskog predstavnika u
parlamentu, Persevala Dounsa. Poeo je da pria o carinskim taksama. Biliju to nije
smetalo. Fic moe da potroi itav dan priajui na tu temu a da ne dopre do srca
itelja Aberovena. U teoriji, to je bilo vano pitanje u izbornom programu.
Konzervativci su obeavali da e reiti pitanje nezaposlenosti tako to e podii
porez na uvoznu robu kako bi zatitili britanske proizvoae. To je ujedinilo liberale
u opoziciji, jer je njihova najstarija ideologija bila slobodna trgovina. Laburisti su se
slagali da takse nisu reenje, i predlagali su Program nacionalnog zapoljavanja,
zajedno s produavanjem kolovanja, kako se na ionako prezasienom tritu rada
ne bi nalo jo mladih ljudi.
Pravo pitanje, medutim, glasilo je ko e biti na vlasti.
- Kako bi ohrabrila zapoljavanje ljudi u poljoprivredi, konzervativna vlada e
dati podsticaj od jedne funte po jutru zemlje svakom farmeru, pod uslovom da
zaposlenima na svom imanju isplauje najmanje trideset ilinga nedeljno ree Fic.
Bili zavrte glavom, zabavljen i zgaen istovremeno. Zato davati novac
farmerima? Oni ne gladuju. Nezaposleni radnici u fabrikama gladuju. Pokraj Bilija,
Stari ree:
- Ovakvom priom ne mogu se pridobiti glasai u Aberovenu.
Bili se slagao s tim. Veinu glasakog tela nekad su inili farmeri s okolnih
brda, ali ti dani su bili prolost. Sad kad radnika klasa ima pravo glasa, rudara e
biti vie nego farmera. Perseval Douns je bio ponovo izabran na konfuznim
izborima 1922, s malom prednou. Ovoga puta e ga sigurno izbaciti iz parlamenta.

Fic se zagrevao.
Ako budete glasali za laburiste, glasaete za oveka iji je vojni dosje ukaljan
- ree on.
Publici se to nije mnogo dopalo: znali su Bilijevu priu i smatrali su ga junakom.
Podie se amor neodobravanja, a Stari povika:
Kako te nije sramota!
Fic nastavi po svom.
oveka koji je izdao svoje saborce i oficire, oveka koga je vojni sud osudio
zbog izdaje i poslao u zatvor. Kaem vam: ne sramotite Aberoven time to ete takvog
oveka izabrati da vas predstavlja u parlamentu.
Fic sie s podijuma uz slab aplauz i zvidanje. Bili je zurio u njega, ali Fic ga nije
gledao u oi. Bili se pope na podijum kad je doao red na njega.
Verovatno oekujete da u vreati lorda Ficherberta onako kako je on vreao
mene - ree on.
Tomi Grifits doviknu iz mase:
Oei po njemu, Bili!
Bili ree:
Ali ovo nije tua u rudniku. Ovi izbori su previe vani da bi se odluka o
kandidatu donosila u jeftinom prepucavanju.
Ljudi se umirie. Bili je znao da im se taj razloan pristup nee previe svideti. Oni
su uivali u jeftinom prepucavanju. Ali video je kako njegov otac klima glavom s
odobravanjem. Stari je razumeo ta Bili pokuava da uradi. Naravno da razume. On je
uio Bilija.
Erl je pokazao hrabrost time to je doao ovamo i izneo svoje stavove pred
gomilom rudara - nastavi Bili. - On moda grei, ali nije kukavica. Takav je bio i u ratu.
Mnogi oficiri su bili takvi. Hrabri ljudi, ali pogreno su razmiljali. Imali su pogrenu
strategiju i pogrenu taktiku, komunikacija im je bila loa, a nain razmiljanja zastareo.
Ali nisu hteli da se odreknu svojih ideja sve dok milioni ljudi nisu poginuli.
Publika je utihnula. Sada su bili zainteresovani. Bili je video Mildred, ponosnog
izraza lica, s dve bebe u rukama, Bilijeva dva sina, Dejvidom i Kirom, starim jednu i dve
godine. Mildred nije previe zanimala politika, ali elela je da Bili bude izabran u
parlament da bi mogli da se vrate u London, gde bi ona opet pokrenula svoj posao.
U ratu, nijedan pripadnik radnike klase nikad nije dobio in vii od
narednika. A svi momci iz privatnih kola poinjali su da slue kao potporunici. Svaki
ovde prisutni veteran bespotrebno se naao u opasnosti da pogine zbog nesposobnih
oficira, i mnogima od nas je ivot spasao neki inteligentan narednik.
Ljudi zaagorie u znak slaganja.

Ovde sam da vam kaem da su ti dani prolost. U vojsci i drugim oblastima

ivota, ljude treba postavljati na vie poloaje zato to imaju mozga, a ne zbog porekla. On povisi ton, i u njemu opazi uzbuenje i strast koje je uo sluajui propovedi svog oca.
- Na ovim izborima se odluuje o budunosti i o tome kakva e biti zemlja u kojoj e naa
deca odrastati. Moramo se postarati da bude drugaija od one u kojoj smo mi rasli.
Laburistika partija ne poziva na revoluciju, to smo videli u drugim zemljama, i to ne daje
rezultata. Ali pozivamo na promene, ozbiljne promene, velike promene, radikalne
promene.
On zastade, pa ponovo povisi ton za kraj.
Ne, ja ne vream lorda Ficherberta, niti Persevala Dounsa - ree on,
pokazujui ka dva cilindra u prvom redu. - Ja im prosto poruujem: gospodo, vi ste
prolost. - Ljudi zaklicae. Bili pree pogledom preko prvog reda do gomile rudara, jakih,
hrabrih ljudi koji su roeni bez igde iega, ali su i pored toga obezbedili opstanak sebi i
svojim porodicama. - Radnici - ree on. - Mi smo budunost!
On sie s podijuma.
Kad su glasovi prebrojani, ispostavilo se da je Bili pobedio s velikom veinom.
II

Ba kao i Etel.
Konzervativci su imali najvie mesta u novom parlamentu, ali nisu imali ukupnu
veinu. Laburistika partija je bila druga, sa sto devedeset jednim poslanikom, ukljuujui
Et Lekvit iz Aldgejta i Bilija Vilijamsa iz V
Aberovena. Liberali su bili trei. Skotski prohibicionisti su osvojili jedno mesto.
Komunistika partija nijedno.
Kad je novi parlament zaseo, laburisti i liberali su udruili glasove kako bi nadglasali
konzervativnu vladu, i kralj je bio primoran da zatrai od voe Laburistike partije,
Remzija Makdonalda, da postane novi premijer. Prvi put u svojoj istoriji, Britanija je
dobila laburistiku vladu.
Etel nije ula u Vestminstersku palatu jo od onog dana 1916. kada su je izbacili jer
se drala na Lojda Dorda. Sada je sedela na konoj zelenoj klupi u novom kaputu sa
eirom na glavi, sluajui govore, povremeno pogledajui ka javnoj galeriji iz koje su je
bili izbacili pre vie
od sedam godina. Izlazila je u hol i glasala zajedno s lanovima kabineta, uvenim
socijalistima kojima se nekada divila iz daljine: Arturom Hendersonom, Filipom
Snoudenom, Sidnijem Vebom i samim premijerom. Imala je sopstveni sto u malom
kabinetu koji je delila s jo jednom poslanicom iz redova laburista. Prelistavala je knjige u
biblioteci palate, jela tost s puterom u salonu za ajanke i uzimala dakove s potom

adresiranom na nju. etala je po toj ogromnoj zgradi, uei da se snae u njoj,

pokuavajui da stekne oseaj da zaista ima prava da bude tu.
Jednog dana krajem januara povela je Lojda sa sobom da mu pokae palatu. Njemu
je bilo skoro devet godina i nikad ranije nije bio u tako velikoj i otmenoj zgradi. Pokuala
je da mu objasni principe demokratije, ali bio je premali za to.
Na jednom uskom stepenitu zastrtom crvenim tepihom, gde su se sretale odaje
gornjeg i donjeg doma, njih dvoje naletee na Fica. I on je imao jednog mladog gosta,
svog sina Dorda, zvanog Deko.
Etel i Lojd su se peli, Fic i Deko su silazili, i sreli su se na odmoritu na sredini
stepenita.
Fic je je zurio u nju kao da oekuje da ona treba da se skloni.
Ficova dva sina, Deko i Lojd, naslednik titule i nepriznato kopile, bili su isto
godite. Gledali su jedan drugog s iskrenim zanimanjem.
U Taj gvinu, prisetila se Etel, kad god bi srela Fica na hodniku, morala je da se skloni
u stranu, uza zid, i da dri oboren pogled dok on ne proe. Sada je stajala na sredini
odmorita, drei vrsto Lojda za ruku, i zurila u Fica.
Dobro jutro, lorde Ficherberte - ree ona, i prkosno isturi bradu.
On joj je netremice uzvraao pogled. Na licu mu se ogledala ljutita
ozlojeenost. Naposletku, on ree:
Dobro jutro, gospoo Lekvit.
Ona pogleda u njegovog sina.
Ti mora da si vikont od Aberovena - ree ona. - Zdravo.
Zdravo, gospoo - ree dete ljubazno.
Ona e Ficu:
A ovo je moj sin, Lojd.
Fic ne htede da ga pogleda. Etel ne htede da pusti Fica da se izvue tako lako. Ona
ree:
Rukuj se s erlom, Lojde.
Lojd isprui ruku i ree:
Drago mi je, erle.
Bilo bi neasno ignorisati jednog devetogodinjaka. Fic bee
primoran da se rukuje. Prvi put je dodirnuo svog sina Lojda.
A sad emo vas pozdraviti - Etel e s visine, i zakorai.
Ficovo lice se smrai. On se nevoljno skloni u stranu sa svojim sinom, i njih dvojica
saekae, leima uza zid, dok Etel i Lojd nisu proli pored njih i nastavili uza stepenice.

ISTORIJSKE LINOSTI

Nekoliko istorijskih linosti pojavljuje se na stranicama ove knjige, i itaoci me

ponekad pitaju kako povlaim granicu izmeu istorije i fikcije. To je dobro pitanje, a evo i
odgovora.
U nekim sluajevima, na primer kada se ser Edvar Grej obraa Domu komuna, moji
izmiljeni likovi prisustvuju dogaaju koji se zaista desio. Ono to ser Edvard govori u
ovom romanu slae se sa zapisnikom parlamenta, osim to sam ja njegov govor skratio,
nadajui se da pri tom nisam izostavio nita vano.
Ponekad stvarne osobe odlaze na izmiljene lokacije, kao kad Vinston Ceril poseti
Taj gvin. U tom sluaju, postarao sam se da za njega ne bude neuobiajeno da poseuje
kue na selu, i da je imao vremena da to i uini otprilike u to vreme.
Kada stvarne linosti razgovaraju s mojim izmiljenim likovima, obino izgovaraju
ono to su zaista izjavile u nekom trenutku svog ivota. Objanjenje Lojda Dorda Ficu o
tome zato ne eli da deportuje Lava Kamenjeva iz zemlje preuzeto je iz onoga to je Lojd
Dord napisao u jednom pismu koje Piter Rouland citira u svojoj biografiji1
Moje pravilo glasi: odreena scena se desila, ili se mogla desiti; ili su se likovi
posluili tim reima, ili su se mogli posluiti njima. A ako naem neki razlog zbog kojeg
se neka scena nije mogla odigrati u stvarnom ivotu, ako se, na primer, dotini lik nalazio
u nekoj drugoj zemlji u to vreme, onda je izostavljam.

1 Misli se na biografiju Lojda Dorda: Peter Rowland, David Lloyd George: A Biography (1976).
(Prim. prev.)

**
ZahvaCnost
Moj glavni savetnik za istoriju u pisanju ove knjige bio je Riard Overi. Drugi
istoriari koji su itali radnu verziju teksta i ispravljali me, spasavi me mnogih
greaka, bili su: Don M. Kuper, Mark Goldman, Holger Hervig, Don Kajger, Evan
Modsli, Riard Toji i Kristofer Vilijams. Suzan Pedersen mi je pomogla na temu
novanog dodatka koji su primale ene vojnika.
Kao i uvek, mnoge od ovih savetnika pronaao mi je Den Stater iz agencije
Research for Writers iz Njujorka.
U prijatelje koji su mi pomagali spadaju Tim Blajd, koji me je snabdeo nekim
osnovnim knjigama; Adam Bret-Smit, koji me je savetovao o ampanjcu; otrooki
Najdel Din; Toni Makvolter i Kris Maners, dva mudra i pronicljiva kritiara;
posmatra i ljubitelj vozova Def Man, koji me je savetovao u vezi s tokovima
lokomotiva;
i Andela
V
Spicig, koja je proitala prvu verziju teksta i prokomentarisala ga iz nemake
perspektive.
Urednici i agenti koji su itali tekst i savetovali me bili su Ejmi Berkover, Lesli
Gelbman, Filis Gran, Nil Niren, Imoden Tejlor i, kao i uvek, A1 Cukerman.
Na kraju se zahvaljujem lanovima porodice koji su itali radnu verziju i
savetovali me, naroito Barbari Folet, Emanueli Folet, Mari- Kler Folet, Janu
Tarneru i Kim Tarner.

BeCeka o autoru
Ken Folet je s dvadeset sedam godina napisao Uicu igle, nagraivani triler
koji je postao meunarodni bestseler. Nakon jo nekoliko uspenih trilera, sve je
iznenadio Stubovima zemlje, knjigom o gradnji jedne katedrale u srednjem veku,
koja i dalje oduevljava itaoce irom sveta. Njegova poslednja knjiga njen je dugo
oekivani nastavak, Svet bez kraja, i najprodavaniji je roman u Sjedinjenim
Dravama,
V
Velikoj Britaniji, Nemakoj, Italiji, Spaniji i Francuskoj.
Ken Folet ivi u Engleskoj sa svojom enom, Barbarom Folet.