Depna knjiga ,

Beogradskog izdavako-grafikog zavoda

DEPNA KNJIGA

BELETRISTIKA

MRSNE PRIE
EROTSKA, SODOMIJSKA
I SKATOLOKA
NARODNA PROZA
Prikupio i izdao
FRIDRIH S. KRAUS
Priredio i izabrao
DUAN IVANI

BEOGRADSKI IZDAVAKO-GRAFIKI ZAVOD

Naslov izvornika
Jahrbiicher fiir Folkloristische
Erhebungen und Forschungen zur Entwicklunggeschichte
der geschlechtlichen Moral, Leipzig, I, 1904 IX, 1912.
Siidslavische Volksiiberlieferungen, die sich auf den
Geschlechtsverkehr beziehen. I, Erzahlungen. Gesammelt,
verdeutscht und erlautert von Dr. Friedrich S. Krauss.

1 RASTI, RASTI, DOK JA RASPAEM

TKANICE!

(Poslovino)

Udala se vrlo mlada devojka. Kad je bilo prve

veeri, ona legne u krevet pa rekne mladoenji, koji
se svlaio: Ja sam jo mala. Moja majka kazala da
me ne dira dok ne porastem! Nato e mladoenja:
Rasti ti, rasti, dok ja raspaem tkanice!
2 MALOLJETNA UDAA!
Imala mati udovica erku, ali jo po majinom
miljenju maloljetna i nejaka za jebavanje. Ali ju
ipak jedan momak od matere zaprosi. Mati se
izgovarala da je cura jo nejaka, ali poto je momak
bio zgodan i od dobrog soja, ona ga ne edne odbiti,
ve ugovori sa momkom da e ona njega drati za
kurac kad prvi put stane jebavati i da e ona pomalo
poputati, dok eri dosta bude, jer da se ona boji da
joj on ne bi er razormio. Momak na taj predlog
pristane.
Kad je momak prvu veer poeo curu jebavati,
bila je tu njezina mati, koja je momka uzela za
kurac te iz ake samo glavi pomolila i rekla momku
da za prvi put samo glavi utera. Kad je on glavi
utero, ree cura: De, mamo, popusti jo i vrat!
Kad je ona putila vrat, ree cura: Ded, mamo,
pusti jo teke! Ona pute do polovine kurca, a cura
ree: De jo teke! Pa Jo teke! dok nije sav kurac uo. Onda cura zaintai: Puti, mamo, jo! pu[5]

ti, mamo, jo A ona ree: Bome, sinko, ne ima

vie! A cura materi odgovori: Idi, nesretnice
jedna! ula sam ja ve odavna od babe da sve to u
tvoje ruke doe nema berieta!
3 KAKO JE VLAKI PROTO PRODIKO A
ZVAO SE DUKA
Vi riani gorji ste nego krani! Vi idete,
lenjake berete, tamo se jebete a Duku ne zovete!
A1 kad dode muka, onda: Ajde, Duka! al moj
kurac, onda ja neu!
Ukrali ste zvono iz crkve. Sad zvonite mojim
kurcem! Pa jo sam opazio u itu da ste napravili pet
jebalita. Ako se vi ljudi toga neete okaniti, onda
u ja sam napraviti devet. Jeste 1 me sad razumili, da
vam jebem mater, vi nezahvalnici!

nee da vrati, rekoe zetu: Ej zete, zete, ti nam

lepo jeba mater! (to to su zaklali jagnje).
Nisam znao, Boga mi, ja sam mislio, moja ena!
5 KNEZA MILOA PORUKA VUKU
Zavadio se knez Milo sa Vukom Karadiem, pa
Vuk pobegne u Zemun. Knez Milo polje neke
svoje inovnike u Zemun i rekne im: Idite onom
antavom Vuku i reknite mu da mu jebem mater!
inovnici ta e, ve odu, nadu Vuka i reknu mu:
Gospodine Vue, kazao gospodar da ti reknemo da
ti on jebe mater! Gospodaru ast i potovanje, a
jebem vama i oca i mater!
inovnici se vrate, a knez ih zapita: ta kae
Vuk? Vuk kae: Gospodaru ast i potovanje, a
vama jebem i oca i mater! Pravo i ima ovek, to
ga uznemirivate! odgovori knez.

4 ZET U TAZBINU
Dode zet sa svojom mladom kod tate u goste pa
poto noi nekoliko noi i ne mogade od ukuana da
jebe svoju mladu nijednu no, to se rei dovee te
kae svojoj mladi: uje, eno, ja ve ne mogu vie
da trpim! Hteo sam noas doi kod tebe, no sve me
stra da ne pogreim na tatu. Nego da ne bi
pogreio, ti dovee nemoj da svlai arape. Tako u
ti poznati noge!
A tati se jebalo pa to uje pa i ona ne izuje
arape. Zet ga naotri i kako je prvo naiao na tatu,
on joj zakra. Kad u jutru on se povali kod ene, a
ona se upropasti. Ej, veseli ovee, pa ti si naju a
nisi mene! Ovaj sad nagne da ide kui, sramota ga
da sedi poto je jebo tatu i opremi se sa enom i
pou. No uraci, koji su ve ili sa livade, zaklali
jagnje i poneli kui da aste zeta i danas, ali ovaj se
ne vraa. I sedi, zete, i sedi, ako Boga zna! A
ja! ovaj pravo kui, a uraci kad videe da se ovaj
[]

6 JEBENI PRVI NOVEMBAR

Vozio seljak popa, a bilo gadno vrijeme, put
zloest i tako zaglibie kola u blatu, te niti makac!
Seljak ne smiju psovat ljutio se, jer je pop
odostraga, a konji bez vike i kletve samo biem nisu
htjeli da dobro potegnu. Seljak se okrene popu te mu
ree: Gospodine parok, Boga mi, drugaije nee
biti, moram da psujem, jer neemo iz ovoga blata
izmai! Pop ga ukori te mu ree: Der ti, sinko,
samo biem malo, a ja u se pomoliti! Pop molio i
molio, a seljak konje natukao, a konji mjesto da
potegnu, strigli samo uima.
Kad potrajalo odulje i seljaku dodijalo ree:
Gospodine, nije fajde! Ta molitva ne pomae. Ve
deder vi sjedite pa zaepite ui, a ja u kako
znadem! Pop vide da drugaije nije, sjede i ree:
Samo, sinko, nemoj jako! Sad stade seljak priteg[]

nuvi uzdom, biem mahnu pa: Da vam jebem cent

bogova mrcinskih! Hic! Jebem vam, ko vas gradio!
jebem vam ko vas pravio! Pa zar nee, doro, rido!
Ta jebem ti prvog novembra, valaj hoe! Uz tu
buku konji potegoe pa hajd kasom dalje.
Kad su bili ve na dobrom putu, upitae ga pop:
Ama, sinko, zato ti ono psuje prvog novembra?
Zar ne zna da su na prvog novembra Svi sveti?!
Ta ja to znadem pa ba zato sam i opsovao; jer kad
bi ja bio gotov, kad bi ja svakog sveca zase jebo? A
tako sam ja nje sve najedanput, pa jebeni odma i
pomogoe! Ista taka je i moja ena. Ako ju danas
pojebem, tri dana raj u kui. Ako li trudan ne
jebem, onda zlo! Tako je, moj gospodine, to ja
znadem!
7 KOJ TI JE KURAC?
Pitali jednom Vuka Karadia, kao najboljeg
poznavaoca narodnog jezika i ivota, kako bi se
reklo nekome koji nije raspoloen, na pravom
narodnom jeziku umesto obinog izraza: ta ti
fali?" Koj ti je kurac? bee njegov odgovor.
8 MOE I TAJ KURAC BITI!
Banaani vrlo esto upotrebljuju u svome govora
skoredne i sramotne rei, mada nikad nemaju
namere da koga time vreaju. Reknu tek onako uz
re, a i ne znaju da su kazali neto to je neutivo.
Tako doe jedanput jedan ostariji Banaanin
vladici da trai blagoslov za svoga sina, da se moe
oeniti, jer jo nije imao dovoljno godina, koliko se
po zakonu trai za enidbu.
Kad ga vladika vide u predsoblju, upita ga:
to si ti doao, prijatelju?

[]

Banaanin se malo zbunio, pa se jedva seti da

rekne, okreujui ubaru u rukama:
Pa doao sam za taj kurin blagoslov, vaa
svetosti!
uje ti, prijatelju! osee se vladika na nj
ti mora biti utiv kad sa mnom govori, a ne
sme upotrebljavati bezobrazne rei, jer u te dati
uapsiti!
Moe i taj kurac biti! odgovori bezazleno
Banaanin.
9 NEE KUM DA PLJUNE
Pri krtenju je obiaj da pljune kum uroka radi
na kumeta. Neki kum nije to nikako hteo da uradi.
Ree mu popa: Pljuni, kume, preko deteta! Nee
on. A zato? Ne mora istinski da ga opljune, nego
tek uroka radi. Neu, bogme, jer kad pljunem,
hoe da rekne: Na kur!
10 SVIRATI KURCU
Ne sviraj kurcu, rekne se kad se hoe ko da
narui to drobi kojeta.
Pria se kako je neko nekoga pitao: ta radi!
Sviram kurcu, rekao je onaj. Pobro, kad odsvira
svome, doi pa odsviraj i mome!
11 STIDLJIVA DEVOJKA
Slukinja doe gazdi i javi mu da je momak
presekao sikirom kravi ono to joj visi ispod pizde.
Pa to ne kae rep? upita je gazda.
Sramota me! odgovori devojka stidljivo.

[9]

12 VALJA TRIPUT GUZICU OZNOJITI!

(Uzreica)

Udala se devojka iz dobre kue za valjana

momka opet u dobru kuu i znajui da joj je svekar
udov, htela je svakako da mu se umili pa prve
nedelje kad je dola u kuu, umesi svekru pitu.
Svekar poe jesti pitu, ali mu se ne dopade te
ree snasi:
E, moja snajo, testo za pitu treba dobro
umesiti, valja triput oznojiti guzicu, pa da pita bude
slatka!
Zapamti to snaha pa idue nedelje pone opet
mesiti pitu. Dok je god gnjeila ono testo, svaki as
se pipala za stranjicu da se uveri da li se je oznojila.
Tako ti ona umesi i ispee pitu pa je iznese svekru
na ruak.
Svekar okua pitu i osobito mu se dopade te
pohvali snahu.
E, moj babo! ree snaha zadovoljna to se
svekru pita dopala da ti znade koliko sam se
puta mesei pitu pipkala za guzicu, da vidim je li se
oznojila, ne bi se udio, to je pita tako slatka!
13 TO ZAHTEVA UTIVOST!
Vozio Banaanin vladiku, ali kako je puio neki
kratak duvan, to je vetar sav dim nanosio na vladiku
te je ovaj svaki as kijao.
im bi vladika kinuo, Banaanin, koji se zvao
Gavra, okrenuo bi se vladici i kazao bi mu: Na
zdravlje!
Dosadi se vladici, em kija em mora uvek da
odgovori Banaaninu sa hvala! na njegovo na
zdravlje pa e mu rei:
uje, Gavro, ne kijam ja to mi se kija, ve
od tvog ravog duvana. Zato mi ne mora svaki as
vikati: Na zdravlje!
[ ]

E, vaa svetosti, moete vi i od mog krasnog

kijati, ja vam moram opet kazati na zdravlje! To
utivost zahteva!
14 A KOJA GOVNA VOZIM JA?!
Vozio Banaanin vladiku pa sretne na mestu gde
je put bio prilino uzak drugog koijaa, takode
Banaanina, koji je vozio enerala. Onaj to je
vozio enerala, zvao se Pera, a onaj to je vozio
vladiku, zvao se Panta.
Skreni s kolima! rei e Pera.
A zato ja da skrenem? upita Panta.
to ti ne bi skreno?
Pa ja vozim enerala! odgovori Pera
ponosito.
A koja govna vozim ja? ciknu ljutito
Panta.
15 OVEK TRAIO MAGARCA
Bio jedan ovek pa imao jednog magarca, pa mu
nekud odvrlja od kue. Pa onaj ovek onako traei
tref i kiridije. Upita ih: Videste li e mog magarca? Onda mu kiridije odgovore: Eno ga u
Srebrnici na kadiluku! A one kiridije mislili da je
njegov magarac kadija u Srebrenici, kao to ga oni
kriju zovu. Onda oni ovek kae: Ja u poznat
ako bude moj, jer ja kako se kuim po torbi, on e
do, jer sam ga ja nauio na zob!
Onda oni ovek ode u Srebrnicu i doe do onog
kadije. Onda otvori vrata i kui se po torbi. A kadija
mislei da je neko donio mita, pa potee kadija
njemu, a on dokopa jular pa kadiji oko vrata i stane
ga udarati: Oklen ti tu, jebeno dupe, da sjedi na
kadiluku, a moja djeca pomree od zime. Nemam na

[ ]

em da donesem drva! Onda onog ispitaju to je i

kako je on mislio i oproste mu kao budali.
16 JE LI MI ERKA TEKA?
Dola punica zetu u pohode, a ki joj se ba
dogodila u radnji na polju. Bio zet sam kod kue pa
sjeo uz ognjite i pui lulu. Rada bi punica znati oe 1
skoro biti babinje, pa je stid upitati zeta, ve sve ona
ko alabazi, a on se gradio nevjet pa nee davje,
razumije. Dosadi je pa e najedanput: Boga ti,
zete, ama je 1 ti moja erka teka! Bogami, s one
strane s koje je ja diem i nije! ree joj zet.
17 KRUPNO GOVORE
U starija vremena roditelji su prosili snahe za
svoje sinove pa i brakove zakljuivali, i ako se
momak i devojka pre venanja nikada nisu ni videli
niti jedno drugo poznali.
Jedanput se desi ovakav sluaj:
Poe zet prvi put u goste svojoj tati. Kako nije
znao sela gde je, a jo manje gde je kua njegove
tate, to naiavi na nekakvog aljivinu upita ga da
mu ovaj to pokae. Ovaj to jedva doeka pa mu
ree: Kua je tvoje babe na kraju sela a poznae
je po tome to pred kuom stoji direk, o iji se klin
vea torba. Dalje ga aljivina upita da li zna kako
treba da se vlada u tazbini i da li zna za drugi govor,
koji vlada u selu njegove tate. Kako ovaj pomisli da
je zaista u tome selu drugi obiaj i drugi govor te
zamoli aljivinu da ga naui kako e se vladati i
govoriti, da se ne bi kod svoje babe orezilio.
aljivina mu ree: Kad stigne kui tvoje
babe, a ti odmah nazovi boga pa prii direku, koji je
pred kuom i ako nema klina, ti provrti rupu, meti u
nju klin i obesi svoje bisage. U tome selu ne zovu
[ ]

lonac tim imenom, ve ga zovu dupe, a loicu kurac.

Upamti samo to pa se niega ne boj.
Zet posluavi aljivinu, im ue u dvorite
babino ree joj:
Dobro vee, babo, pred kuom ti direk,
izvrtim ti rupu, nabijem ti klin, obesim ti bisage!
Baba se zaudi ovakvom govoru, ali ponudi zeta
u kuu i pokaza mu stolicu pored vatre, uz koju je
vrio lonac sa jelom. Kako je jelo poelo da kipi, to
zet ree babi: Izmakni, babo, to tvoje dupe,
dokle ga ja mojim kurcem promeam!
Baba pomisli da je on lud i davi mu veeru
isprati ga kui, rekavi mu da doe prijatelj (brat
zatnjev).
Kad se zet vratio kui, ree bratu svome da se
udi doeku kod babe, koja ga tako brzo isprati
kui, rekavi mu da polje prijatelja.
Kad je prijatelj otiao priji, ova ga presrete
recima: Kakav je, prijatelju, onaj moj zet! pa
ispria sve to je govorio.
Prijatelj sasluavi priju ree: Istina je, prijo,
on takav. Tako je i meni napravio komendiju. Ja
jedanput taman uhvatio kobilu da jebem, a on
ispade odnekuda, baci gune pred kobilu te je
poplai te mi ona iskruti kurac i eto od tada mi
kurac stoji krivo! Kod ovih poslednjih rei
prijatelj htede priji da pokae da je u njega istina
kurac nakrivo, ali ga ona isprati kui s molbom da
polje priju (majku ove brae).
Kad je prija dola po pozivu prijinom, ova joj se
poe jadati kako je nagrajisala i sa zetom i sa
pijateljem. Mati ovih u opravdanje njihovo ree.
Istina je, slatka prijo, da su takvi, ali im je i otac
takav. Kad sam se udala za njega, ja sam mu donela
malu picu kao svinjsko oko, a on ne htedne da je
uva, ve guraj u nju danas, guraj sutra, dok mi je
ne rairi kao tvoja usta!
Tek sada vide baba da je nagazila s gorega na
gore.
[ ]

18 UK MU ZA VRATILA

19 NE ZNA VLAH PO GOSPODSKI

Poo zet u punice pa ga srete Ciganin i ree:

Mako ga, d j e e? A ovaj odgovori: Ou u
punice! A Ciganin ree: Povedi i mene, jer ti ne
zna kako se to zove; jako tamo se zove anak
pizda, kaika kurac, oi muda, vrata guzica!
Zet dode u punice, nazove boga i sjedne kod
vatre, a punica kod vrata. Zet ree punici: Zatvori
guzicu, pukoe mi muda! Punica bajagi napravi se
nevjeta. Zatim metnu sofru. Zetova svast sjede do
njega, a kaika joj bila kratka drka. Onda ree zet:
Ja 1 primaknite svasti pizdu, ja 1 podajte joj dulji
kurac, ja 1 da joj svoj dam!
Ovi budui da im je zet prvi puta kui doo
naduraju i ne edu mu nita kazati. Zet kad je poo
kui, ree svom puncu: Doi i ti k nama, da vidi
e smo mi! Za nekoliko dana doe punac zetu pa
se ispita sa prijateljem ocom njegova zeta i ree:
Zato vi, prijatelju, ne svjetujete moga zeta, ve
narui mi kunu eljad? Ovaj odgovori: Ne
mo, prijatelju, arsus se potrefio. Bijae u mene
vrana jedna kobilica, pa je istimari pa izvedem na
ubre da jebem, a on nabije gunj na glavu pa
poplai; da ode kobila napreko, ode kurac upreko;
ve sreom ode kobila pravo, osta kurac zdravo!
Prijatelj pode kui, a zet ree: Neka mi doe
punica, neka vidi e je njezino dijete! Matora
punica podigne se i doe zetu i svom djetetu. Onda
pome razgovarati sa prijom (materom zetovskom).
Onda e rei zetovska punica: Prijo, zato vi ovog
moga zeta ne svjetujete? Omodine, kad je dolazio,
svu mi je eljad naruio u kui! Prija joj odgovori:
Ne mo, ono je avoska sorta. Kad sam za
matorog dola, uk mu zavratila, pa ubi da odvrati,
al ne more da odvrati!

Zatvore Vlaha u aps to je njegovo pseto ujelo

nekog, a on nije imao para da plati kaznu. Dode
otac toga Via da moli kapetana kao vlas da mu puste
sina. A zato ga uapsili? upitae ga kapetan. A
puj, gospodine, dolo kue kao ti veliko pa ujelo
jedno detence. Kapetan ga odmah uapsi zbog
uvrede. Eto doe i ena prvoga uapenika pa ree
kapetanu: Ako, ako si ga uapsio, a kaem ja njemu
ne diraj vlas kao u ono to smrdi! Uapsi i nju zbog
toga kapetan. Dode ti sin mlai onog staroga Via pa
zatekne kapetana ba gde rua nekakve kobasice.
Dobro to si ga uapsio; treba jo da gi tue pa da
sve seru onake suduke ko to ih sad jede! Kad to
vide kapetan da su svi udareni mokrom arapom za
vrat, pusti ih sve kui.

[1]

20 PUT U PIKOVAC
Za vreme ratovanja naeg s Turcima zapita u
jednom selu u ratnim krajevima jednu seljanku neki
Crni ika, koji je bio poznat kao aljivdija i merak
na enske: A boga ti, gdeno to bee Pikovac? Ali
ovog puta naiao deli ika na majstora, koji ga
nasadi: Eto idi pravo, pa prei tu planinu, pa e
naii na selo Tulac; sedni tu na kurac pa e doi u
Pikovac!
21 ERKINE CURE
Bile dvije cure u Erke pa Erka doe u svojat.
Svojat je zapitaju: Kako ste? Jeste li zdravo?
Zdravo smo, hvala bogu! E, jesu li cure kolike,
boija ti vjera? A jesu velike. Pukla je Mandi do
pojasa. Mandu mi svatovi proukaju. A ko je
prouka? Prouka je pop s Polica, uro knez s
[15]

Kurine i Novica s Guzova. Pa de ste ju velju

nakastili dati? Navrla baba popu u Police, navrla
cura uri na Kurinu, navrla ostala porodica Novici
u Guzove!
22 JEBE!
Krenuo nekakav hoda u selo da trai slugu. Kad
doe u selo, sretne ga jedan pa ga upita ta trai.
Traim slugu. Pa evo i ja traim najma. A
umije li oko konja i oko goveda raditi, vodu nositi,
drva sjei i goniti? Umijem. A kako ti je ime?
Ime mi je Jebe. Sve ti je, sinko, dobro, ama ti ime
ne valja! pa poe dalje. Ovaj objeenjak, se bre-bolje preobue, tako da ga nije mogao hoda upoznati pa opet preda nj i upita ga ta trai. Hoda mu
odgovori kao i prvi put, a i on hodi. Sve ti, sinko,
begeniem, samo ti ime ne valja! i poe dalje. Ovaj
se objeenjak opet preobue pa opet pred hodu.
Tako ti je nekoliko se puta preoblaio, dok se hodi
dodija te e mu: Kad ste svi jebei, hajde da se
pogodimo! I tu se pogodie te ga hoda povede
kui.
Kad je kui doao, pita ga hoinica: Kako je
slugi ime? to ti je stalo za ime, neka radi dobro!
osijee se hoda. Poto hodinici ne htje kazati ime
slugi, to hoinica upita slugu, a on joj ree: Meni
je ime Pika. U hode bila ki Fata. Ona upita
mater kako je slugi ime, ali j o j ona ne htje kazati, te
i ona upita slugu, a on joj ree: Ima mi je Prokap.
Tu je taj sluga neko vrijeme ostao u slubi i
lijepo ih sluio, da su svi bili zadovoljni. Jedne
noi udari velika kia, a sluga se uvue u sobu gdje
je hoda sa hodinicom i keri spavao pa na vrh
hodine keri. Ona zavika materi: Mati, mati, na
meni Prokap! Pa ako je tu prokap, pomakni se
na drugo mjesto gdje ne kaplje! Ama bona
podigni se pa vidi! Kada se hoinica pridie,
[ ]

zavikae: Hoda, hoda, na naoj Fati Pika!

Hoda se nasmija pa e j o j Ta bila je i juer!
Ama podigni se, bolan, pa vidi! Kada se hoda
pridie, zavika u udu: Jebe, majku mu njegovu!
Jebem, ja ta radim? odgovori mome ravnoduno i nastavi boije oranje.
23 TRI LOVCA
1. U lov poli Ante, Ente i Jebente. Naiao na
njih zec te e oni na nj zajedno opaliti. Zeko zadobi
smrtne rane te morade podlei nudome udesu. Oni
pritrae k ranjenome zeku te se prepirahu igov je
zeko. Nesretni zeko zadobi nekoliko rana: u glavu, u
trbuh i u dupe. Svak zahtijevae, da bude njegov
zeko. Ante ga pogodi u glavu, Ente u trbuh, a
Jebemte u dupe (u guzicu)!
2. Kad su ili u lov Mite, Jate i Jebemte, umorili
se pa Mite sedne na jedan panj, Jate na travi, a
Jebemte pod ljeskom u ladu.
Opaze zeca. Mite puca u glavu, Jate u trbu, a
Jebemte u guzicu.
24 JAOJ, DA MI JE SAD MALO KURCA!
Uhvatio iguinan mladu snau po kecelji za piku
pa je samo gleda u oi. Ona se uze otimati i ree
kalcanu: Mani me se, kale, znam ta bi da ti je.
Ne zna, snaice! Znam, vala, ti bi da ti je malo
pike! Jok, dijete, nego, jaoj, da mi je sad malo
kurca!
25 TA DJEVOJKA NE MOE REI
Nekakav se avolan razgovarao s evojkom:
Dede reci, seko, kurac! Bog s tobom, brato,
[ ]

kako bi ja rekla kurac! A dede reci, seko, muda!

Bog s tobom, brato, kako bi ja rekla muda, kad
nisam tela da reknem kurac?!
26 POGINO DEDA S KURCA
Vrla zadruga ito pa izili na gumno svi, ak i
deda. Jo on nije hteo sedeti u hladu, nego hoe da
radi s decom. Popeli ga na stog da svaljuje snopove.
Pogleda on ozgo po svima pa se obeseli videi koliko
je naroda: Hvala Bogu, ta ih je! itava ordija, pa
sve to moji sinovi, moji unuci, deca moja! Sve je
postalo od mojega jednog kurca! Ba je, vala,
zasluio, da ga poljubim! Nagne se deko u veljoj
milosti, ali suvie, te slete sa klizava stoga na glavu i
prebi vrat.
27 BIJE NAS PUSTA GLASINA!
Bio neki trgovac pa imao mladu i lepu enu, i
kako je bio postariji, nije bilo udo to mu je ena
bila bacila oko na slugu, koji je bio i mlad i zdrav i
snaan. Jednog dana kad je gazda bio otiao svojim
poslom, ona ugleda sa svojega prozora svoga momka gde sedi na suncu u avliji pa izvadio grdno veliki
ud i mee na nj neke karike. ena se uspali pa kako
nikoga vie nije bilo u kui sie u avliju i doav do
momka upita ga nato mu one karike?
Momak odgovori: Pa eto, bogatim enama
steram do prve karike pri vrhu, imunima do srednje
karike, a sirotima do najdonje!
E, dela meni do srednje! ree mu gazdarica i odvede ga na sklonito mesto.
Kad on poe da zbija, njoj se osladi pa viknu:
Teraj do donje! Bije nas pusta glasina, a huda
smo ti sirotinja!

[1]

28 K A K A V JE KURAC!
Djevojke pitale babe da im kae kakav je kurac, a
ona im ree: Kurac je do petnaest godina kost, od
petnaest do dvaest i pet godina kao ila, od dvaest i
pet do pedeset godina kao meso, a od pedeset godina
kao koa.
29 OD EGA LI JE KURAC!
Tri se enske razgovarale o tome od ega li je muki ud.
Prva rekla da je od kosti;
druga da je od ile;
trea da je od mesa.
Kad su to ispriali jednom oveku, upitae ga
kako je to mogue da tri enske o jednoj istoj stvari
tako razno misle.
Nita razumljivije odgovori ovaj. Ona
to je rekla da je od kosti, morala je biti i mlada i
lepa i svakome se vie dizao na nju nego na kakvu
loiju i zato joj se uinilo da je od kosti. Ona je
druga morala biti i srednjih godina i srednje lepote
pa nije mogla toliko da razdrai, te je zato i drala
da je ud od ile. A ona je trea bila bez sumnje i
stara i runa pa je sasvim prirodno to je svaki ud
kod nje bio kao i obino meso.
30 RASPIJA ZNADE KAKVI SU KURI
Porekale se dvi ene zbog kurca. Jedna rekla da
je kurac od kosti, a druga da je od mesa pa se
oklade i dou pred kadiju da im on osudu izree
koja ima pravo. Kadija se nade u udu i ree
enama da sjutra dodu, da e im osudu izrei.
Kad je kadija kui doo, neto se zamisli, a
njegova ena ga upita to se misli, a on j o j ree:
[19]

Mah, enska glavo, danas dodoe dvi ene na

muravu; jedna veli da je kurac od kosti, a druga da je
od mesa, pa ne znam kojoj bi za pravo odsudio! A
ena mu ree: Budalo jedna, on je od ile.
Sjutradan dou one dvi ene, a kadija im ree da
je kurac od ile. Onda e ona jedna ena rei: Koja
li ti je to kazala, beli je mnogo kuraca prodrla. biva
ono je raspija! Kad je kadija to uho, pomisli zbilja
da je njegova ena raspija i dok je kui doao,
otpusti svoju enu radi raspiluka.
31 ESTOSKOKA, ETO PICI SMOKA
Jedna mlada upita svoju babu koji li je kurac
bolji, dui ili krai.
Baba joj odgovori: erko slatka, ako je dugaak, ti ga ne skrati, ako li je kratak, ti ga ne podui,
neka bude estoskoka, eto pici smoka!
32 MATRAK
Jedna se ena razboli pa je odvede jetrva u
manastir da joj itaju kalueri. Poto su joj oitali,
iznese je jetrva pred crkvu. Ba u to doba bee na
livadi namastirski hat, koji bee opruio svoj matrak, da ga sve bije po trbuhu. Onda e ona zdrava
jetrva rei: Ej, da mi je pola od onoga! Nato e
ona bolesna: Ej, da je zdravlja, pa da ga ne
predvajam!
33 VELIK KURAC
etale se dvije cure same razgovarajui se o
svojijem tajnim doivi jajim. U to uvidili magarca,
koji se ba spravljao da magaricu uzjai, pak e ti
jedna drugoj: Ah ljepote, da je onakov krten!
[ ]

34 KUKU, TODORE!
Umro jednoj eni mu, koji se zvao Todor. Kad
su ga ve spustili u grob, ona poe nad grobom
kukati i naricati:
Kuku, Todore! kuku, Todore!
Najedanput opazi gde na jednoj livadi iza groblja
skoi magarac na magaricu pa je opae, ali nikako
da potrevi, ve as vie one muke, a as opet nie
nje.
Udovica produi kukati, ali nikako ne skidae
oiju s magarca i magarice, pa joj stoga valjda i
kukanje ispade malo drugae. Sad je kukala:
Kuku Todore!
Kuku po gore!
- Kuku po dole!
Najzad magarac jedva i potrevi gde treba, a
udovica zakuka kao sinja kukavica:
Kuku. dobro je!
35 KAKO JE SNAA DREPCA PRODAVALA
A POP KUPOVO
Jedna snaa prodavala drepca. Dode pop da drepca kupi i upita snae: Koliko mu je godina? a ona
ree: Tri. drebac meutim potego kurinu pa
odmira s njim po trbuhu, a pop ree: Bogme si ga
dobro ugojila. Meni ima ve triest i tri godine pa mi
je malo vei kurac nego u tvoga drepca! Snaa mu
ree: Ja te za to ne pitam! a on e joj: Nita, samo
da zna!
36 KALUERSKI KURAC
Sretne kaluer mladu enu na putu, a ukraj puta
stao drebac pa otpustio onu nesreu te odmerava
uz trbuh. Zapita kaluer snahu: Koliko je godina
[ ]

onome drepcu? Kad ona vide drebe, zacrveni se

pa ree: Bie mu do tri godine. A kaluer: Gle,
bogami, ja evo mator ovek, ima mi valjda i
trideseta godina pa oli e bit toliki, oli nee!
37 ZABUNILA SE
Kau da se to skoro desilo u nekoj varoi u
unutranjosti. Pola neka ena u bakalnicu da kupi
oku kave, kad nekakav seljak privezao uz drvo pred
duanom svoga ajgira. Kako je bila vruina, ajgir ga
isukao pa ga jednako lupka u trbuh. ena bila
mlada a zdrava pa kad je videla onoliki alat a ko
zna kake jade je imala kod kue? njoj ode pamet
na drugu stranu i kad ve onako zbunjena ue u
bakalnicu, a ona neprestano mislei na ono to je
videla ree onako kao kroza san:
Molim vas, dajte mi oku kurca!
Gazda je pogleda pa se zaudi ta ena govori.
Najzad se nasmeja i odgovori:
Bome, snao, nema toliko ni u mene ni u
momka zajedno!
ena tek sad vide ta je rekla te pobee bezobzirce ne kazav ni zbogom niti traei kave.
38 KURCEVI NEKADA
Udala se mlada muhamedanka, a drugog dana
poslije svatova upitati e je stara bula kominka:
Ama, keri, pa je 1 ima u tvog Muje bar za kolki?
Mlada pokae otprilike duljinu. Nato e stara: Ta
ve i u kurce hlija (prevara) udarila! Za mog vakta,
dok sam se udala, bili su jo oni lipi pljosnai, da bi
mu se na leima do dva takora izmjeniti mogla, a
sada ta to mi nisu vie kuri, to su, beli, samo
poguzai!

[ ]

39 KOJI KURAC BOLJE MORE?

Oenio se jedan musliman enom puenicom pa
poto ju je nekoliko puta jebo, ree i zapita ju:
Vjere ti, koji bolje jebe, ili ja ili onaj prvi? A ona
mu odvrati: Ludo jedna! Dok ti gae odrei, on bi
jebo i tebe i mene!
40 TO NAJBRE RASTE?
U kui jednog seljaka seae uvee cela porodica
i razgovarae i priae o svemu i svaemu. Odjednom zapita domain ko bi znao rei ta najbre raste
na ovom svetu. Svi pogaae. Jedan ree ovo, drugi
ono, ali niko ne pogodi, dok ki seljakova ne
uzviknu: Kurac! Otac je upita otkud ona to zna, a
ona odgovori: Jutros podra naeg ovara za kurac,
a on mi zaas napuni punu aku; da sam ga jo malo
podrala, ae da napuni celu pojatu!
41 TA SE NAJTEE DERE?
Razgovarale devojke i ene na prelu ta se
najtee dere. Jedna rekla jarac, druga konj, trea
magarac, a etvrta kurjak. Tada e jedna devojka:
Bome, nije ni jarac ni magarac, ve kurac. Ja
sam ga drala naem momku evo ve pune tri godine,
pa jedva zadrla dva prsta!
42 ENI KURAC UVEK PREKRATAK
Pie mu eni sa bojita da je, hvala Bogu, ostao
itavo i zdravo, samo mu odnela granata onu rabotu.
Kad se kui vrati, doeka ga ena vrlo hladno i nije
htela s njim da spava, ve mu namesti drugi, zaseban
krevet. Meutim mu je bio slagao, samo da bi
[ ]

iskuao enu. Jedne noi priblii se krevetu i svri

lepo sa enom. Upita ga ena: A zato me laga, kad
ti je i vei sada nego pre kurac? A mu joj odgovori: Ta je doista granata odnela, ali su mi Iekari brzo
naili jedan drebei pa je prirasao! A ena se
jaikuje: Ih, to ne uzee, bolan, od matorijega
drepca!
43 JADNO STANJE KURCA I OBOJKA
Jednog zimskog dana sastane se kurac i obojak
pa se zakala jedan drugome tuiti, da kojom je tee.
Onda ree obojak: Brate, meni je dolo da skoim
u vodu, jer mi je jako teko. Ujutro me obuje pa
celi dan gazi po meni, a uvee objesi vie vatre ili
baci kraj vatre u lug pa se peem celu no, a ujutro
opet zgrabi me nekakova mlada ili devojka, a ako
ove nema, onda on sam pa medu rukama tare, tare i
gnjei, da mi svaku kost na sto komadia prebije pa
ope pod nogu!
Onda ree kurac: Moj dragi prijatelju, ja sam
jo na goroj muci. Ja, kud god moj gazda pode, a ja
moram s njim pa po celi dan kad on ide, ja mlatim
od buta do buta (bedre), a kad bude vee, a ja se
taman uinim rahat, a dode mlada gazdarica (snaa)
ka mom gospodaru pa zakalaju se grliti, ljubiti,
tipati, milovati i neto aptati. A ja podignem glavu,
da vidim i uhem to rade, a oni me epaju pa u
jamu (rupau) me nateraju! Proi me se nee dok se
ne pobljujem od velike muke!
44 KRALJEVA KI
U nekoga kralja rodila se ki. Kolika j o j malena
bijae rupa, kad bi se popiala, devet bi mlina mljelo
i deseta stupa valjala. Kada poraste i oko rupe
poraste mahovina, rupa poe svrbiti te se prema rupi
[ ]

poe traiti ep. Jes, ja, ko e tolik ep nai! Ali to

nije svakom mogue, to jest kralju. On poalje ulake
na sve strane da prema toj rupi trae ep. Jedan od
tih ulaka naie obana. oban legao pod kruku, a
oko njega ovce planduju. Koju bi god oban spazio
kruku uzrelu, tu bi kurcem omlatio. Kad taj ulak to
vidi, pomisli da bi taj ep dobro doao rupi kraljeve
keri.
Poto obanu nazva boga i upita se sa njime,
ispria mu sve porata je poao pa ga pozva da ide s
njime, ne bi li mogao on tu rupu zaepiti. oban mu
na to odgovori: U mene je mali halat za te rupe
nego poi malo naprijed, nae mi brata gdje ore. U
njega je povii halat. Moe biti da e on moi tu
rupu zaepiti!
Taj ulak se uputi dalje i nae teaka gdje je
upregao u plug osam volova pa sam samcat ore, a
kurcem iba volove od najpotonjeg do najprvog i
tako ih upravlja. Poto i njemu nazva boga i po
obiaju se sa njime upita, ispria mu sve kao i
onome prvome. Ne mogu ja tu nita uiniti, nego
hajde malo naprjed, nae mi brata kraj rijeke,
gdje je od njega nainio hair upriju. On ako ne
moe, drugi nee, bele!
Ulak se uputi dalje. Kad doe do jedne rijeke,
vide ovjeka gdje sjedi sa drugu stranu vode, a
preko vode preturio kurac pa od njega nainio
upriju te svijet prelazi i konje pregoni. Tu ti lijepo i
on pree preko te ive uprije pa kad se sastane sa
vlasnikom iste, ispria mu sve. Taman bi to bilo za
mene, ali ja ne mogu ovo udo odnijeti. No ako
kralj hoe, neka poalje kola i volove pa u ja doi!
Arsan to jedva doeka pa otide i ispria kralju.
Kralj odma naredi te se nainie velika dugaka kola
i pregnu poda nji stotinu volova te se opet ulak
povrati do kuronje. Kuronja se lijepo smjesti na kola
te sretno dooe kraljevu dvoru. Kralj odma uini
veselje te postavi veliku trpezu za gospodu. Kako
kuronja nije mogao u dvor sa kurcem uljei, trpeza
[25]

se postavi pred dvorom, a kuronja kad sjede za

trpezu, ne imade kud s kurcem, nego ga turi ispod
trpeze.
Tu se je jelo i pilo, pjevalo i veselilo i sve je
lijepo ilo, dok u neko doba dovedoe kraljevu ker..
im je kuronja ugleda, skoi mu kurac navie pa od
velika zora die u hariju i trpezu i goste pa i kraljevu
ker. Kolikim je zorom odbacio, jadni su padali ak
etvrti i peti dan iz harije na zemlju, a kraljeva ker
tek esti dan i odozgo natakla mu se na nj.
45 O POPOVU ZETU DUGOKURU
Imao pop glavitu jedinicu ker pa pode traiti zeta
kojeg bi mogo prieniti u kuu. On ode u jedan
vilajet, nade jednog momka koji je na kurac nasadio
trnokop i kri trnje. Pop mu ree da on ima jedinicu
ker i da je njega begenisao za zeta pa ako hoe, da
pode sa njim. A on mu ree da ne more, jer da je
pogodio onu njivu iskriti, ve veli: Eto tamo u
umi moga brata gdje cijepa dasku. Upitaj njega, ne
bi li on. Pop ode ka njemu, a kadli onaj nasadio
sjekiru na kurac i s njom klade cijepa. On mu ree:
Valaj, ja sam tebe begenisao, a imam glavnu jedinu
ker, da mi hoe biti zet! On mu ree: Ne
mogu; uzeo sam kaparu, da ove daske iscijepam, ve
eno moj brat tamo na rijeci upriju pravi. A j d e
njega upitaj, ne bi li on!
Kada popo tamo dode, ali onaj sio na obali, a
kurac pruio preko rijeke na drugu stranu obale, a
svijet preko njega kao preko uprije prelazi! Pop mu
ree: Ja sam tebe begenisao, a imam jedinicu
glavitu ker. Bi li ti hotio biti moj zet? A onaj
odgovori: Valaj, ne branim, ve mi je i onako svijet
dodijao radi moga dugoga kurca, da ga prebacujem
preko vode, jer ja kad doe velika voda, svijet
preko vode prebacujem evo ovako! Turi popu

[ ]

kurac meu noge pa ga preko vode na sred polja

prebaci.
Zatim ga pop odvede kui svojoj i stane iz puaka
pucati i svatove sabirati te veselje initi. Kada se je
svijet skupio, uvede on zeta u kuu. Zet sjede ukraj
kue, a prui kurac preko cijele kue. I tako sjede
domain i jo trideset gosti na kurac kao na klupu.
Pop je sjednuo udno kue na vrh kurca na glavi ko
na kakovu skemliju. Onda svati reknu: Izvedite
curu, da je momak vidi i ona njega! Kad je cura
izala, onome se momku zamaga, kurac mu skoi i
odmahne uvis, sve goste hiti na tavan, a popa kroz
komin napolje. Vele da je letio gore u nebesa tri
dana i tri noi. Onda pop zavie: Ako se ja odozgo
iv vratim, slavite Spasojev dan u etvrtak, a ako li
mrtav, a vi slavite u utorak! Kako je curi bilo,
kada ju je stao jebavati, nije mi poznato.
46 KAD DOLAZI SPASOVDAN?
Bio u staro vreme jedan momak, koji je imao
grdno veliki ud, tako da se u tome niko na svetu nije
mogao s njime meriti. Bio je ve stasao za enidbu,
ali jedno zbog svog pregolemog uda za koje je
znalo celo selo a drugo zbog svojega ubotva,
nije mogao nai u svome selu za sebe devojku te
pode po svetu toga radi. I zaista posle dugog traenja
nade u jednom udaljenom selu devojku kakvu je
traio, lepu, zdravu i snanu, a krom toga sirotu, kao
to je i sam bio. Begenie devojku, upita je da li bi
pola za nj i kad je dobio povoljan odgovor, vrne se
u svoje selo, da doe s proscima te da svri stvar.
Doav u svoje selo iskupi svoje prijatelje, najbolje ljude u selu, a s njima i popa te pou u
proevinu. Koliko mu je bio veliki ud, morali su
pozajmiti nekoliko volovskih kola da mu ga natovare, tako da je on sedio u poslednjim kolima, a vrh
uda mu je bio dostigao mutulugdije.
[ ]

Tako dospiju djevojakoj kui. Ali devojka kako

je bila sirota i bez roditelja, nije imala stolica gde bi
gosti posedali, ve se momak doseti te isue ud pa ga
poloi po inae praznoj kui devojakoj i savije ga u
nekoliko krugova, kao god to se zmija savija oko
same sebe te gosti posedaju na udu, a popa iz
poasti posadie na vrh uda.
Devojka nadajui se prosiocima obukla se i
ujdurisala se to je lepe mogla te kad je momak
vide onako lepu i jedru, njega prodoe marci i ud
mu se ukruti i skoi te povalja sve goste po kui a
vrh, na kome je pop sedeo, polete pravo u odak a i
pop na njemu. Letei u ovoj brzini kroz odak pop
je mislio da mu je doao (s)mak i da se nikad vie
nee videti sa svojima seljacima pa se mai tikvice, u
kojoj je po zrnima graha izraunavao, kad e biti
koji praznik te izbroja u letu koliko mu je zrna
ostalo, pa kad ga ve ud momaki iznese u vrh
odaka, on doviknu svojim seljacima:
Zbogom, brao, pa ako se ne vidimo, u
etvrtak je Spasovdan!

Evo ti hiljadu ovaca! Onda pop primi hiljadu

ovaca, ali ugovori, dok ne moe joj nita, a opet pop
da ne da ovaca. Tako ode onaj spavat, ali ona uzme
no pa ni prii sebi ne da. Onda ode kui i on mazul.
Kad i on doe, onda se spremi onaj budala trei
njihov brat da trguje. Kupi hiljadu tukaca pa poe
da proda. Onda doe onom istom popu na konak i
vidi njegovu ker. Onda kae popu: Bi li dao da
noim sa njom veeras? Evo ti hiljadu tukaca! On
kae da oe dat da prenoi, ali ako s njom ne moe
nita, da ne da pop tukaca. Onda onaj pristane. Ode
uvee da spava s njom. Onda ona zgrabi no tako
kao i s onim. Onaj budala epa sva ona ebeta pa
na onaj no. Onda ufati nju pa zna se to je radio.
Onda kad bi sutra, onaj budala nee nikako da
ustane s nje. Dosjeti se pop pa poe na vrata pa vidi
budalu onog na njoj. Onda pop rekne: Ustani! On
kae: Dok povrati meni sav mal: moje brae
hiljadu ovaca i hiljadu volova i moje hiljadu tukaca i
jo da mi da hiljadu dukata intereza pa u onda
ustat! Pop sve da dok uzme ker ispod njega.

47 U BUDALE KURAC OD ELIKA

48 O ELIJI TVRDOKURCU

Bila su tri brata, dva pametna a jedan malo

pribudalast. Onda onaj najstariji pode u trgovinu te
nakupi hiljadu volova pa pode da proda. Onda doe
jednom popu na konak. Onda vidi u popa jednu ki,
da je lepe nije vidio u svom ivotu. Onda rekne
popu: Evo ti hiljadu volova da noim sa tvojom
keri! Ja hou, al nemoj posle volova iskat, ako
ne mogne to s njom uiniti! Onda da popu
hiljadu volova i ode s onom popovom keri. Ona
uzme handar pa ne da sebi prii. Tako ode kui
mazul.
Onda onaj njegov drugi brat nakupi hiljadu
ovaca pa poe i on. Kad je onom popu na konak,
onda i on vidi curu i kae popu: Da noim s njom.

Najmio se jedan elica u jednoga bega da ga slui

(u slubu). Pa ode beg u lov, a on ostane kod kue,
pa ondar ode u ariju, pa uze marija oraha, pa
sjede na harska vrata pa potee kurinu i stade tui
njime orahe. A opazi ga momkinja s pendera, e on
to tue orahe, pa onda dozva hanumu: Hod, moja
hanuma, hod da neto vidi! Nuto ta na elo radi!
Tue njime orahe! Pa pogleda hanuma na pender,
a kad ona njemu opazi pusat, ondar joj se zamigalo
ko ensko, ko rekoh prokleto ensko: Tri, zovni
ga, ree momkinji; ode momkinja pa njega zovnu:
Hajde, veli, zove te hanuma. Neu, to u
joj? kae, ko bajage stade se srdit. Hajde, bolan,
slobodno, asom! Otale on skoi pa ode, a kad

[ ]

[29]

dode njoj, ondar njega hanuma upita: ta ono ti

radi? Ta boga ti nita, ta me pita? Tucam
orahe, eto ta radim. Hodi,veli, od mene uradi!
Ko stade se on zatezati: Hajde, neu, Hodi,
bolan, neu ja nikom kazati. Lee hanuma a on
izdigavi, klepnu je. Povikae: Eto bega iz lova!
Ondar hanuma povika: Silazi, bolan, evo ga bega!
Bogami, kae, neu, ti si me zovnula, ja bogme
neu! Silazi, posje e nas bolan! Bogami ja
neu, nek zatee, ja neu! Ama, kae, sidi, ta
e iskat, a bile joj tri struke dukata na vratu. Daj
mi te dukate s vrata pa u sii. Kako u ja dat
dukate? Oe pitat beg, kamo dukati? Ii ta
drugo! Bogami, ja nita drugo neu! atisa beg,
biva dode blizu. Sad ta e ona, potee sa vrata
dukata: Naj, vrae! ree, dukate, nosi! Otale on
dukate u dep pa ode pred ahr. Doe beg.
Kad b j e sutradan, ope beg ode u lov, opet on
ode, uze marija orah, opet sjede tucati, ope momkinja opazi s pendera, kaza hanumi. Eto ga ope!
Ta* idi ga zovni, ubio ga bog i s orasima! Ode
momkinja, kad zovnu, doe on. Hanuma mu ope
ree: Odi, biva, nema dukata da uzme! Uzjaha
on ope. Poto prikui mrak, povikae: Eto bega!
Slazi, od boga nao! Bogami, kae, neu!
Ama slazi, bolan! Bogami neu, kae, ti si me
zovnula, ja nijesam kriv! Ama slazi, ako boga
znade! A on opazi od zlata tevsiju na rafi. Daj
mi, veli, onu tevtiju pa u sii! Pobogu, kako u
ti dati njegovu tevsiju zlatnu? Bogami, ja drukije
neu sii! Da ti dam para kolko ho, ta ti tevsija
bolan? Neu ja drugo nita! Poto se beg prikui
blizu, ona mora dat, oe beg da zatee; sie on, ode
on ope pred ahr, doeka bega.
Ope beg trei dan ode u lov. Opet on isto tako
uze orah, ope sjede tui, ope ga momkinja opazi pa
kaza hanumi ope. Opet ree hanuma: Idi ga zovi,
grom ga ubio! Ode momkinja, ope ga dovede.
Odi, veli. Ta bii, hanuma, dosti je, proi me
[ ]

se! Hodi, veli, bolan, hodi, vidi kako sam

lijepa!. Ope on uzjaha. Povikae: Eto bega!
Povika hanuma: Slazi! Bogami! kae, neu!
pa opazi od zlata preslicu. Slazi, od boga nao,
eto bega, posi e nas obadvoje! Bogme ne bude
me zvati; ja u kazat da si me ti zovnula; ako e mi
dati onu od zlata tevsiju 1 , ja u sii, drukije bogami
neu! Uze, dade, oe beg da zatee. Uze on, ode,
odnese preslicu.
Dan etvrti ne he beg u lov, oe da se odmori,
susto. Poboja se da beg ne potrai onih stvari.
Beg! kae plati to sam zasluio, ja ne mogu vie
stajati! Ama to, kae, nije ti runo! Ama
neu vie, bee! Uze beg, plati mu to je njegova
haka, plati mu, uze on pa ode u svit.
Od varoi do varoi, dojde u Stambol. Poto doe
u Stambol, ode u ariju pa kupi eki i jedan
nakovanj, pa ondar uze jedan duani pod oscima
sultaninijem, pa o.nda noom stade kovati. Svu no
draga, ne dade joj zaspati. Kad bi sutradan, sultanija
posla momkinju: Idi, kae, vidi, ta onaj lupa, ne
dade mi zaspati! Doe momkinja pa njega upita:
ta ti ono noas kuje i gradi? Ta valaha
nita, kovo malo dukata! (onoga vakta beim 2 ih
nije bilo) kae, eto to sam gradio, vidi! Ode
momkinja pa kaza sultaniji. Kae: Kovo dukate.
Ope drugu no stade kovati. Ne moe ona ope
zaspati. Idi vidi, pas mu majku jebo, kai, nek se
toga zanata proe! Doe momkinja: ta ti ono
lupa noas, ne dade sultaniji spavati? Ta vala
nita, gradio jednu tevsiju. Ope treu no tako
kuca, ta daba on lupa.
Opet ona posla momkinju: Hajde vidi ta je
gradio sad! Dojde, veli: to si sad gradio? Ta
valah nita, jednu preslicu! Ode, kaza momkinja:
Gradio preslicu.
Govorni previd, treba: preslica
- belim

[ ]

Idi donesi, da vidim ja te stvari! Ode momkinja, zaiska od njega. Dade on: Naj, kae, nosi,
nek vidi! Idi momkinja, pitaj oe 1 prodati
dukate? Kae: Pita hanuma, oe joj prodati
dukate? Neu za pare, nek mi se zasue do
koljena, da vidim kake su, pa daba joj dukati!
Kaza j o j momkinja: Ve kaza da se zasue do
koljena! Mh, pas mu majku jebo, zar ja da se
njemu zasuem? Pa teto, hanuma, ta e ti biti,
nee te na oima odnijeti! Stade ona na penderu
pa se zasuka do koljena. Uze mu dukate. Daj,
veli, prodaj i onu tevsiju, ta e ti, ti sebi more ope
nainiti! Neu prodati za pare, nek mi se zasue
do pojasa, da je vidim! Jebo mu pas mater, zar
njemu da se ja zasuem? Momkinja: Pa teta,
hanuma, ta ce ti biti, nee te na oima odnijeti!
Zasuka se, uzme mu tevsiju. Ope hanuma posla
momkinju: Upitaj ga: poto e mi dat preslicu?
Pita te hanuma poto joj preslicu prodat? Kae:
Ne dam za pare nek mi se zasue do sisa, pa u
dati! O neu, jebo mu pas mater njegovu!
Momkinja: Teto, nee te na oima odnijeti!
Stade ona na penderu pa se zasuka. Opazi j o j
zvijezdu na trbuhu, biljegu.
Ode, sve troje dade. Otale se on opremi, ode u
svijet. Hoda po svijetu. Ope ga put nanese u
Stambol. Kad doe u Stambol, telal vie po Stambolu: Ko pogodi kaka je biljega u sultanije na trbuhu,
car mu je daje, koji ne bi mogo pogodit, da
posijee!
Ondar on doe telalu: Je 1 istina to ti vie?
Kae: Jest, car to rekne pore ne more! Hajde
me, kae, vodte pred cara! Padiahu, oe biti
na rijei to si reko? Kae: Hou. Ako ne
pogodim, posijeci! Kaka je? veli. Kae: Zvijezda! Ni car nije znao kakva je biljega, ve mu je
kerka kazala sultanija. Ondar ree car: Idite vidte,
je 1 doisto! odoe, vidjee, jest. Dade car, pore ne
more. Drnue topovi, enluk, dade car sultaniju,
[ ]

veselje, stee car zeta; pilav, veselje, mjesec dana; tu

se enluk ini. Sastavie i zatvorie u sobu, a
muhur-sahibija joj bio muterija. Naje muhur-sahibija jednu badu, masli upare. Idi, veli,
bado, kai mu, nek veeras ne dira u nju, nek ite
blaga kolko hoe! Ode bada, kaza: Tolko i
tolko daje dukata, da veeras ne dira u nju.
Pa neu, idi donesi novce, imat emo kad se
jahat! No po no, deset noi tako. Teko
sultaniji vrlo. Zato se udala da se jai. Protui ona
ocu, veli: Babo, ensko sa enskijem bit ne more,
puaj ti mene od onoga ugursuza! Uze car pa
pua pa je dade za muharsahibiju. Poto dade, ope
iznova dernek pilav.
Ondar onaj elo nae jednu badu. Izie u
ariju. Nosa telal jednu kutiju, otvorit je ne da,
zatvorena. Ova, veli, kutija hiljadu dukata, ko
uzme, kajat e se, ko ne uzme, kajat e se! U njega
para dosti, veli: Jebem mu mater, kad ne uzmem
pa u se kajat. Volim uzet pa se kajat. Uze kutiju,
dade hiljadu dukata. Kad otvori kutiju, u njoj mi i
drijem i govnovalj. Ondar on dade onu kutiju badi,
Nosi, veli, ovu kutiju pa metni u sobu e e oni
lei! Odnese bada pa metne u njegovu sobu. Poto
oni legoe, duo moja, izie drijem pa ga uhvati za
oi. Zaspa on ko zaklan. Izie govnovalj pa se
zavue njemu u prkno pa stade iznjega izgrtat
pogan, a mi stade repom po duvaru meljat, ulijepi
svu sobu i haljine i sve ulijepi, a kad sultanija usta,
ne more od smrada da sjedi. Dooe momkinje,
oprae, ono namjestie, udurisae.
Sultanija ree: Pas mu majku njegovu, onaj mi
barem nije sobe poganio! A kad bi drugu no, ope
legoe; obue on kone haljine na se, akire. Ope
ga drijem uhvati; poe govnovalj ope da se zavue:
A ja, pobre, veli, bogme, na njemu akire od
koe! Mi ree: Pa to je meni dua, ja u to asom
progristi! Progrize mi, onaj se ope zavue, ito
tako ope ulijepie sobu. Ope momkinje dooe, ope
[ ]

rcrai-e. Kad bi treu no, misli on: to u, majku

rr.u jebem, od ivota? Pa nade klupko kuina, to
se prave ponjave, povutke upredene, pa sam sebi
dobro zavrnu, natura u dupe. Ope ga drijem uhvati
treu no. Ope pode treu no govnovalj da se
zavue, nosem u klupko udari, pa ga ono ubode u
nos.
A j a , veli, pobro, ja ne mogu uni! A to je,
da ne more, da ja vidim? Kad mi zaviri aa
ja ja, pobro, nita ti ne more od nas, provue se
mi, ode u kuu, nade u kui sireta, pa umelja rep u
sire, pa onda dode pa njemu rep u nos; ujede njega
sire za nos. Onda on u snu chnu, kinu, a klupko
izlee. Opet se zavue govnovalj; treu no opet
ulijepie ve to grdnije more bit. Sultanija procvili:
Nikako toga neu, daj mi onoga ope! Opet car
ovoga pua, za onoga vjena, e veli: Jebem ti
mater, vie me varati nee! pa poklopi. Ako su
ivi i danas im je dobro, ko carski zet.
Vidi se kozi na rozi, ako lae koza ne lau rogovi.
49 TO JE ZA ENE
Na eljeznikoj stanici pogrei sluajno jedan
putnik pa umesto da ide u nunik za muke, a on u
brzini pogrei te ode u odeljenje za dame. Dotra
odmah inovnik pa ga opomenu da je to odeljenje za
dame. ta je? pa zar nije i ovo za dame? upita ga
putnik pokazujui na nesreu.
50 BANAANIN U TINGLTANGLU
Otiao Banaanin u tingltangl sa svojom lepom
enom. Prestavljali tamo neto o raspeu Kristovu.
Glumac je bio sav goliav, samo preko srede metnuo
hartiju, da pokrije golotinju. Padne u oi tome
glumcu mlada ena pa sve kree okom na nju, a i
[ ]

ona se ne protivi. Vide to Banaanin pa se krene

nasred prestave kui. Kad su proli pored bine, ree
eni: Ta be, Kato, da ne prsne artija!
51 NAAO MOMAK NEVINU DEVOJKU
Ama to se ti, bogati, ne eni? upita jednom
neki ovek svoga prijatelja. E moj prijatelju
odgovori ovaj oenio bih se ja davno i davno,
kad bih bio siguran da u nai nevinu devojku. Bi li
imalo smisla da potegnem pa da se oenim nekom
koja je ve saznala to je muko? Kad je pogledam,
ona pomisli: onaj me drugae gledao; kad je
poljubim, a ona se seti kako ju je onaj predanji
ljubio? Ima li tu ivota?
Tako je ree mu onaj ovek ali to je
bar lako poznati, da li je devojka nevina ili ne!
Kako lako?!
Pa eto, ide zima. Nastaju slave. Raspitaj koja
e devojka gde posluivati. A bez sumnje ti je neka
zamakla za oko, a moda i vie njih. Zaredi od slave
do slave, od kue do kue i to gledaj pa udesi u
sumrak, kad je omanje gosti. Kad vidi da domain i
domaica izau za gostima da ih isprate, a ti izvadi
ud i ini se nevet pa devojka kad ga vidi, ako zna
ta je, ona e pocrveniti, ako je nevina, ona nee ni
obrvom maknuti!
Bome, ima pravo! Kako se ja tome nisam i
sam setio! E vala prva slava kad doe, uiniu po
tvome savetu sve slutim, dobro e ispasti.
I doista kad je dola prva slava (nije potrebno da
je imenujemo i da meamo sveca u te stvari), na ti
mladoenja zaredi od sveara do sveara sve po
sumraku inei ono emu ga je prijatelj svetovao.
Neka je krila oi, neka obarala pogled, neka pocrvenila, a neka opet urila da as pre izmakne iz sobe sa
posluavnikom. Ali na jednom mestu zdrava jedna
odrasla devojka pogleda ga i osta potpuno ravno[ ]

duna. kao da je videla neku sasvim obinu stvar.

Nae ti se mome za enidbu obradova, kao da ga je
sunce ozarilo. E, ova je nevina, nju u uzeti! I
dosta sutradan raspita se za devojku; kua joj dobra,
ona lepa, valjana, krasna devojka, sa svakim lepo;
nije se dugo predomiljao, koliko to je i ranije
bacio oko na nju toliko a i vie jo to se uverio na
slavi da je nevina. Isprosi je, a uskoro se i vena s
njom.
Kad je bilo uvee po venanju, legne on s njom u
branu postelju srean i presrean to je nao nevinu
devojku pa ga izvadi i upita je smeei se da li zna
ta je to. Ona ga pogleda jo jednom i ree da ne
zna. To je kurac! - apnu on. To kurac?!
uzviknu ona, zasmejav se. E moj brajko, da ti
vidi kurinu u naega momka, to bi ga tvoje zvalo
batom!
52 KOJOJ ENI VALJA GOLEM KURAC?
Bio jedan vrlo zgodan momak pa imo izvanredno
golem kurac. Jednom uvati jednu curu da jebe, ali
ka
d joj je, veli, utjero, udari iz nje krv, da ona malo
nije umrla. On j o j dade mnogo novaca da ga ne tui.
Danas, sjutra, taj se momak ne smjedne eniti,
dok ga ljudi pomu nagoniti da se eni, a on ree da
se on ne smije oeniti, jer da mu je golem kurac pa
da bi ona odmah umrla kojoj bi on sav kurac utjero.
Jedan njegov prijatelj bio pametan pa mu ree da on
ode na vodu kad djevojke budu prale pranje i
uzdignu nogavice pa neka gleda u koje je cure
debela noga u listu ko njegova gore u butu. Da onu
slobodno uzme, da e on svu odgovornost primiti na
se, ako to toj curi bude.
On ga poslua, ode na vodu i begenie jednu i
guzatu i piatu. On ju odmah zaprosi, ali poto je
ona bila vukarska, a on gazda, ona mu ne edne
vjerovati da bi on nju uzeo. On joj, kad je video da
[ ]

mu ne vjeruje, izvadi stotinu dukata i dade te joj

kae da ona svojim roditeljima sve kae, da e on
doi i nju isprositi.
I tako bide. Roditelji jedva doekaju. Dadu je za
njega.
Kad je bilo uveer, legnu on i ona u krevet, ali on
ne smjedne tu no dirati. Sjutra je cura bila
nevesela. Kad bude drugu veer, opet legnu zajedno, a kad je ona vidiia da e on opet zaspati a da
nee s njom nita raditi, ona ga zapita: Sto si ti
mene uzeo? Jesi li za sestru, mater ili za enu? On
joj ree: Ja sam tebe uzeo za enu! A ona mu
odvrati: Pa kad si me za enu uzeo, daj mi ono to
eni treba, ili ti moda ne ima kurca? A on
odgovori da neto jo ima, ali da mu je kad je mali
bio, komad krmaa odgrizla. Ona mu ree: Daj bar
to to je ostalo. Utisni mi, da me elja mine! On joj
polako utjera svu kurinu. Bojei se da se ne bi
kakovo zlo dogodilo, sve je rukom pipao, da nee
opet iz te krv udariti. Pa kad je svrio, zapita ju
kako joj je bilo, a ona odgovori: Da ne bude
krmaa onaj komadi odgrizla, taman bi mi dosta
bilo!
53 NIJE PIKA LED
Bio jedan oban na glasu da je u njega izvanredno
veliki kurac. U tom selu bila jedna snaa, koja je esto pomiljala da joj je da ogleda kurac toga oeka,
jer joj se inilo da je u njezinog oeka kurac sasvim
kratak pa da joj ne more udovoljiti i dovatiti gdje
treba.
Jednom ispane joj prilika; ila je iz arije sama
kui, dok ju taj oek stigne pa e ona s njime kroz
jednu umu. Odmah su uzeli razgovarati te ga ona
zapita: Bogati, je li u tebe tako golem kurac ko to
svijet kae? On joj pokae, a ona ree: Uh, koliki je! Na moju duu, ja ga ne bi smila ve polovicu
[37]

u se pustiti! On oko nje, ve kad ga je vidila, da mu

bar malo dade, a ona ree: Hou, ako e na po njega nabiti guvu pa samo do one guve ugurati! On
odmah isue guvu, nabije na po kurca i podigne snai noge i sjari joj sav kurac, jer kad je egnuo, guva
je odma spala do muda, a snaa popipa rukom pa e
rei: Na moju duu, ode sav! Evo guvice kraj moje
guzice. Ja nikad nisam mislila da bi ja toliku silu u se
primila! A on j o j ree: Bjei, bona, nije pika led
da puca, ve koa pa se rastee!
54 ENSKE POMAMNE NA KURAC
Bio nekakav siromah mladi pa iziao te prosio.
Prosei dode pred jedan veliki duan. Gazda od
duana mu rekne da nije lepo da on mlad i zdrav
prosi. Pa ne mogu da naem posla, rekne mladi.
Kad si tako mlad i zdrav, tebi posao i ne treba, ve
poi po varoi pa gde na prozoru vidi enskinje, a ti
izvadi kurac i uini se da mokri pa da vidi
novaca!
Mladi se zablagodari i otidne. Pred jednom
kuom spazi on da na prozoru stoje tri enskinje. On
izvadi kurac i one ga spaze pa ga zovnu i on pojebe
sve tri, sve ponajedno jednu od druge, a svaka ga
bogato obdari. On ih je i dalje jebavao i one su ga i
dalje obdarivale.
Posle nekog vremena vidi trgovac mladia preobuena i u svemu zadovoljna pa e ga upitati: Kako
to bi? Onako ko to si me ti nauio. A gde je ta
kua u koju te pozvae? Tu i tu odgovori mu
mladi i kaza i koje su enskinje, a to je bila
trgoveva ena, ki i slukinja. uvi to, trgovac mu
rekne: E, sad treba jo i mene da po jebe, pa e
onda svi u toj kui biti jebani!

[ ]

55 CRNOGORAC ZARAIVAO KURCEM

Iao neki mlad, kran Crnogorac po Stambolu
traei kakvoga bilo rada da se zahrani. Idui po
j a d u pripia mu se te stane na jednu poljanu i
pone mokriti. Opazi ga jedan star Turin pa kad
\ide koliki mu je ud, zaudi se. Uto mu i mladi
prie, i zapita ga da li bi mu imao kakva posla da
dade. Turin ga pogleda i videi ga gde je zgodan
mladi i liit, ree mu smeei se:
Sto je tebi nuno da radi kad si tako naoit i
kad ima tako dobar alat!
A to mi to vredi, aga? uzdahnu snudeno
Crnogorac.
- Sluaj to u ti kazati. Vidi one pendere po
kuama to su icom pretkani? A digod vidi, to znaj
da su tu haremi i da su u njima bule. Pa im vidi da
se neko mie na penderu, a ti ga izvadi i pomokri
se, tek da ti ga vide. Pa posle ne beri brige, bie para
kao kie. Hoe li?
Kako da ne bi, dragi aga, nemam ni prebijene
pare, a niti sam sino veerao ni danas ruao!
E, dobro mladiu produi Turin - uini
kao to sam ti kazao, ali ti evo najpre ove dve
mededije pa se odeni malo pobolje i nahrani, pa to
dobije para da delimo. A nai emo se opet sutra
na ovom mestu!
Mladi pristane drage volje, primi pare, nabavi
lepeg odela, nahrani se dobro pa zae po sokacima.
Kad dode u jedan sklonitiji sokak, opazi gde ga neko
gleda sa pendera pretkanog icom pa odmah uini
kako mu je kazao stari Turin. Izvadi ga i poe da
mokri. Tek to se je pomokrio, a vrata se na istoj
kui otvorie i pojavi se neka ostarija bula pa mahnu
na nj rukom da doe. On doe blie, a bula mu
apnu:
Hajde gore. Zove te moja hanuma!
Crnogorac pode i kad izioe na gornji boj, ona
otvori vrata i pusti ga u jednu vrlo lepo nametenu
[ ]

sobu. Pred njim se na divanu izvalila lepa mlada

bula samo u koulji, kroz koju se providilo belo
njeno telo. Odmah se sporazumee i poto povri s
njom dva-tri puta posla, ona ga obdari sa nekoliko
mededija i on ode, obeav da e sutradan opet
doi.
Kad dode na ugovoreno mesto, zatee ve Turina gde ga eka.
- ta bi upita ga Turin nae li to?
Prooh bome odgovori Crnogorac rado-,
stan da ne moe bolje biti!
Je li bilo ara?
Jeste bome, te kolko jo! odgovori Crnogorac i pokaza mededije.
Prebrajae i doe svakome po pet.
A gde si to bio? seti se Turin da upita.
Crnogorac mu potanko opisa sokak i kuu gde je
bio s bulom i Turin na velike svoje jade vide da je
Crnogorac bio u njegovoj kui i smotao njegovu
bulu. To mu je bilo utoliko neprijatnije to je sam
dao Crnogorcu takav savet. I mada Crnogorac za sve
to nije bio kriv ni najmanje, Turin bee ipak ljut na
nj, tako da bi ga smodio, kad bi mogao.
A misli li opet tamo ii i kad? upita
Turin.
Crnogorac i ne sanjajui ta je u stvari, odgovori
da je obeao buli da e joj doi opet sutra u isto
doba.
Idi, idi ree Turin neka ti je sa sreom
a sutra da bude opet ovde, da mi pria kako si
proao!
Dobro, aga, doi u nasigurno!
Sutradan se Crnogorac opet uputi buli, ali taman
to je lego s njom, kad najedanput zakuca silno na
vrata njen mu. Ona ti bre skoi pa sakrije
Crnogorca u neke asure koje su neravzijene dupke
stajale u jednom budaku, pa zatim otvori muu
vrata.
Ulete besan Turin sa isukanom sabljom, onaj isti
[0]

to se je bio uortaio sa Crnogorcem pa upita gde se

;
e deo Crnogorac.
Bula se pravdae da nije ni videla nikakvog
Crnogorca, ali joj Turin ne poverova, ve ispretura
celu kuu, ali uzaman. Crnogorca nigde ne nade.
Poto je tako uzalud traio, pomisli da nije moda
pogreio i da je moe biti Crnogorac bio u nekoj
drugoj kui koja lii na njegovu. Stoga se ostavi
daljeg traganja i ode u kavanu, reen da saeka
Crnogorca na ureenom mestu i da se uveri da li je
doista bio kod njegove bule ili na drugom nekom
mestu.
Dok je on bio u kavani, bula izvede Crnogorca iz
onih asura i povrie nekoliko puta posao radi
kojega su se sastali. Ona ga obdari jo bogatije no
prvi put, kolko to se je jo bolje pokazao, toliko iz
pretrpljenog straha. I Crnogorac ode trogubo zadovoljan, jer em se nauivao kod lepe bule, em dobio
novaca, em jo izbavio ivot, koji mu je bio u
opasnosti.
Kad se na ugovorenom mestu nade opet sa
Turinom, ovaj se isprva obradova, kad vide da mu
je dobit danas jo vea nego jue, ali se brzo
sneveseli a u isto vreme i raljuti kad mu Crnogorac
ispria da ga Turin umalo nije zatekao i umalo da
nije izgubio glavu, da ga nije bula sakrila.
Sad je Turin ve bio potpuno uveren da Crnogorac nije bio ni na kom drugom mestu, nego ba kod
njegove bule, ali ga je kopkalo gde ga je bula mogla
sakriti, kad ga je on traio po celoj kui pa ga nije
mogao nai i stoga upita:
A gde te sakri bula, kad joj doe mu?!
Zavi me u neke asure odgovori Crnogorac
to su stajale dupke u jednom budaku. Turin je
tumarao po celoj kui i sve ispreturao, ali se ne seti
asura.
E, dobro, dobro. Srea ti je bila na ruci. A
misli li opet ii buli?
[41]

 Pa rekao sam joj sutra doi opet odgovori

Crnogorac.
- A zar se ne boji Turina?
A to da ga se bojim? Sakrie mene bula
opet, pa me on nee nai!
E, hajde, neka ti je sa sreom! ree
Turin, oprosti se s Crnogorcem i ode.
Sutradan Crnogorac doista ode opet buli. Ali tek
to su poeli da se miluju, zakuca opet Turin na
vrata viui bulu da mu otvori. Bula skoi i sakri
Crnogorca pod jedno korito u saraani pa otvori
Turinu vrata.
Turin ulete s golom sabljom i potra pravo onim
asurama pa ih sabljom isee na komade, ali u njima
ne bee Crnogorca. Uzalud je preturao celu kuu,
od Crnogorca nigde ni traga ni glasa! Posramljen to
je uinio toliku huku i buku a ne naao nikoga, ode
opet u kavanu, mislei da Crnogorac moe biti toga
dana nije ni bio kod njegove bule.
Kad se sastadoe na mestu gde su se obino
sastajali, Crnogorac kaza Turinu da je opet bio kod
bule, da je Turin opet dolazio i traio ga po
asurama i po celoj kui, ali ga ne naao te je otiao
ljut u kavanu, a on je bio skriven pod koritom u
saraani i da je po odlasku Turinovom produio
milovanje s bulom. Najzad ree da mu je bula dala
toga puta vie novaca no oba puta ranije.
Kad podclie pare, upita Turin Crnogorca da li
opet misli ii buli. Crnogorac ree da je obeao i da
e otii sutra opet.
Kad se rastadoe, Turin stade premiljati ta e i
kako e. Rei se da zapali kuu pa nek izgori i ona
nevernica i njen jaran.
Sutradan Crnogorac po obiaju bee doao i
zapoeo da se ljubi s bulom, kad ujedanput opazie
da je vatra obuzela svu kuu. Odmah se setie da je
to uinio njen mu u ljubomori svojoj. Ali se enska
pamet opet seti lukavstvu. Strpa ti ona Crnogorca u

[ ]

jedan sanduk pa ga zakljua, a klju uzme sebi pa

stane zapomagati.
uvi Turin iz dvorita njeno zapomaganje,
saali se setiv se njene mladosti i lepote pa ustra uz
basamke da nju bar spase. Ali ona rnu se ne dade da
je snese, ve mu pokaza onaj sanduk u kome je bio
Crnogorac i ree:
Ako hoe da mi spasi, eno to je meni kao
enskoj strani najmilije, a ti iznesi onaj sanduk.
Tamo su mi adidari, svilene koulje i najlepe moje
odelo!
Turin se ve bio prilino razladio od svoje
ljubomore i poeo da se kaje to je upalio kuu i
nainio toliku grdnu tetu, pa je i sam bio voljan da
togod spase od plamena.
Bula pode napred, a on za njom nosei Crnogorca u sanduku. Kad su sili dole, ona ga posla opet u
sobu da j o j izbavi jo neke stvari od poara. 1 dok se
Turin oko toga zabavio, ona otkljua sanduk i
pusti Crnogorca.
Turin je mislio da je Crnogorac izgoreo u kui,
ali da bi se jo bolje uverio, doe na mesto gde su se
sastajali i kako se zaudi kad ugleda Crnogorca
zdrava i itava pa ak i nesmuena!
Kako ti proe kod bule? upita Turin.
Pa nisam ba najbolje. Umal ne pogiboh!
Kako to? upita Turin.
Eto kako. Doe onom Turinu neka luda
pamet pa zapali svoju roenu kuu i izgoreli bi ivi i
ja i bula, da ne dode Turin te me sam iznese iz
vatre!
Zar te ba sam onaj Turin izbavio iz vatre?!
Kako je to moglo biti?
Eto tako. Ja sam bio u sanduku pa kad je
doao da nju izbavi, ona mu ree da snese prvo
sanduk. Turin je lepo poslua, uprti sanduk u kome
sam bio i iznese me iz vatre. Posle me bula otkljua i
[ ]

pusti i bogato me obdari novcem, kako nikad jo

dosad nije. Evo doneo sam pare da delimo!
- uje, sinko! Uzmi ti te pare sam, ali mi
obeaj da nee vie dolaziti toj buli. Vidi, ovek je
zbog tebe upalio svoju roenu kuu. Grehota bi bilo
nagoniti ga da uini jo togod gore. Nego se ti lepo
obrni na drugu stranu. Pa to zaradi, neka je samo
tvoje. Ne mora vie sa mnom deliti!
rnogorac pristane utoliko pre to se i njemu
dosadilo ve ulaziti iz jedne opasnosti u drugu. I
tako se rastade s Turinom i ne slutei koliko mu je
nesree uinio sluajui njegove vlastite savete.
56 HODA I VLAKA PIZDA
Bio nekakav hoda malo udaren mokrijem obojkom po glavi suludast a uz to jo veoma
ljubomoran. Jednom se sastae vie njih u kahvi pa
od velike besposlice nijesu znali, ta e, nego pomu
kurce mjeriti. Da bi mjera to tanija bila, uzmu
hodin ibuk i zareu svaiju mjeru kurca.
Kad hoda doe kui, opazi mu ena zarezotine
po ibuku pa e ga upitati: Kakve su to tolike
zarezotine na ibuku? Hoda nije s poetka htio
kazati, ali kad ena navali, on j o j sve ispria.
Pa iji je ovo najkrai?
Bogme moj! odgovori hoda.
A, i vidi se gospodski soj! pa poe ljubiti
ono mjesto na ibuku gdje mjera hodina kurca
obiljeena. Hodi to bijae veoma drago, ali ena ko
ena nastavi pitanje:
A iji je ovo najdui?
Ibre sa dno sela!
A, vidi se, magarei soj, pas mu majku
njegovu!
Do nekoliko dana poe hoinica na vodu da
ispira haljine. Hoda poe s njome pa kad ona
[ ]

zagazi u vodu i pregne se da ispire haljine, opazi joj

hoda odostraga piku.
Boga ti, ija ti je to pika otraga? upita je
hoda.
Kominka vlahinja pola u crkvu, pa joj je,
veli, grehota nositi, nego je ostavila u mene, dok se
'.Tati. Nego zna ta? Zovni Ibru sa dno sela, neka
izjebe vlaku pizdu! Sevap je!
Hoda jedva doeka pa askom trknu po Ibru, a
ovaj jo bre doe i naguli hodinicu otraga. Hoda
proso sprijed pa gleda i vie: uvaj, brate Ibro, ne
svrni u moju, a vlaku jebi koliko ti drago!
Ne boj se, hoda, ne boj s e ! odgovori Ibro
i namiri sve troma eif.
57 MERILI SMO KUREVE
Zadrao se ovek malo due u ariji te im stie
kui, ena ga upita:
to si se, ovee, toliko zabavio?
Mahni me se, eno. Bio sam na vanom
poslu!
Kakvom? produuje radoznala ena.
Merili smo kureve, jer je tako vlast naredila
te da se zna u koga je najvei.
Pa u koga je najvei? produuje pitati
radoznala ena.
U naega komije Milovana odgovara mu
i time za onda namiri radoznalu enu.
Prolo je vie vremena od toga zanimljivog
razgovora izmeu oveka i ene. Iako se je ena
inila da je bila zadovoljna i umirena odgovorom
svoga mua, opet u sebi neprestano krojae plan na
koji e nain ona moi i na delu da vidi taj najvei
kurac, a po zgodnoj prilici i da ga malo okua.
Nije prolo mnogo od eninog ekanja i elja joj
se ispuni.
Jednoga dana kad je mu sa punima kolima ita
[45]

otiao u vodenicu da samelje ito i brano napravi,

njegova ena zgotovi dobar kaamak (vlaka mamaljuga) i skuva slatkoga mleka pa pozove komiju
Milovana da se malo prihvate.
Pre nego to su poeli jesti, ena predloi da onaj
ko se pokaplje mlekom da bude jeban i im se to
uglavi, ona se pokapa te je komija Milovan po
ugovoru odmah izjebe.
Tek to je komija Milovan svrio posao i hteo i
dalje jesti kaamaka s mlekom, eto ti oveka one
ene. Kako je bila velika navalica u vodenici te bi na
njega doao red tek posle dva dana, on ostavio ito i
vratio se kui.
Kad ena u da joj mu dolazi, ona komiju
Milovana brzo sakri u vunu, koju je u sobi eljala.
Kad umoreni mu po pozivu eninom poe jesti
mleka, mali mu sini primeti: Tata, tata, pazi, da
se ne pokaplje, jer e i tebe da jebe ia Milovan
kao i nanu! i ispria dalje ocu sve to je video.
Zaprepaen mu seti se svoje pogreke i pozva
komiju da iz vune izie, rekavi: Izii, prijatelju,
nisi ti nita kriv, ve ja koji sam se takvom alom sa
e.norn alio!
58 PREDUGAAK KURAC
Bio momak za enidbu, a bio obiaj da istom
onda kad bude za enidbu dobije gae. Majka tog
momka kupi dvanaest rifi platna te mu sa tri rifa
napravi gae a devet ostane. Momak kad doe
djevojci, digne gornju haljinu toliko da se vide gae.
Kad je taj momak iao u grad, stigne ga u umi
sranje, a on skine gae, objesi na granu te se poteno
isere pa zaboravi gae te ode bez gaa u grad k
djevojci.
Kaci je doao k njoj digne malo gornju haljinu te
upita: Vidi li togod? (Naime gae). Ona kae da
ne vidi. Jedanput digne tako visoko da se vidio
[ ]

kurac, koji je bio poteno dugaak. On upita: Vidi

".i togod? Ona odgovori: Vidim! Vidi?
Imam ja jo devet rifi kod kue! odgovori on.
59 MUDA
Ila jednom dva Liana kroz grad i opazila lijepo,
bijelo djevoje na prozoru. Kako to zapita
edan od njih da je ova djevojka tako bijela, a mi
smo tako crni?
E zna, brate nato e drugi to ti je zato,
er mi uvijek hodamo po suncu, a ova djevojka je
uvijek u hladu.
E dakako ree prvi i moja muda su
uvijek u hladu, pa su ipak crna!
60 OSLANJALO SE JEDNO NA DRUGO
Bio jedan ovek i mada nije bio mnogo star niti
ie bio hravog zdravlja i mada mu je i ena bila jo
mlada i zgodna, opet nije imao dece. Doe rat i on
morade u vojsku. U bici jednoj bude ranjen i to
veoma opasno. Tane od puke odbije mu jedno jaje.
Doktori mu kojekako zaiju monice i ponu ga
leiti. Blagodarei njihovoj vetirti i njegovoj snazi,
ovek se izlei i po svretku rata doe s jednim
jajetom. Ne proe mnogo, a ena mu rodi sina.
Seljani, koji su znali da mu je u ratu odbijeno
jedno jaje, upitaju ga kako je to mogue da on nije
mogao da napravi dete sa dva jajeta, a sad sa
jednim pa odmah muko.
E, pa nije to nikako udo odgovori ovek.
Dok su bila dva, kad je valjalo graditi, oslanjalo
se jedno na drugo, a sad je samo jedno pa nema na
kog da se osloni, ve zapne samo!

[ ]

61 OVEK IZGUBIO OBA MUDA

Io mu sa enom pa doli do reke. ena sedne i
pone da se izuva te da pregazi, a muu nije do
gaenja te namisli kako da prevari enu da ga
prenese. Zna ta je, eno! kae ja ne
smem da gazim! to? Kad god gazim, ohlade
mi se muda pa ne mogu posle nikako da jebem!
Ama istina? Istina, to da te laem! Pa onda
nemoj ni da gazi kae ena hajde da te
prenesem! Uzme ga ona na leda pa zagazi. Ali
muu ne da davo mira, hoe malo da je plai pa
poneo dva kamenia i kad su bili malo zamakli u
vodu, pusti jedan te bune. ta bi to, muu?
trgne se ena. Eto ta, pade mi jedno mudo!
Pa sad ta da radimo, uvaj bar ono drugo! Dodu
do najdubljeg mesta. Mu opet spusti kameni
bu! ta bi sad, muu? Pade, eno, i ono
drugo! Ta ta e mi onda i ti? kae ena pa ti
njega s leda pljus u vodu.

62 NAGRAJISAO ZET U TAZBINI

Doao zet u tazbinu sam, jer mu ena nije bila
najboljeg zdravlja. Kad su posedali oko vatre, njemu
se uini ponajzgodnije da sedne na jedno bure. Na
buretu nije bilo vranja, ve je rupa zjapila. Meutim, zetu se bile iscepale gae pa kako je sedio blizu
vatre, muda mu se razgreju, opuste i propadnu kroz
rupu. Uzalud je se pomicao i tamo i amo, da ih
izvue, nije mogao i to se je vie napinjao i to se
vie on muio oko toga, muda su mu sve vie oticala
i sve ih je tee bilo iupati iz one nesrene rupe na
buretu.
Doe vreme i veeri, pozvae naravno i njega, ali
on se nije mogao mai od bureta, a sramota ga je bilo
da kae ta je u stvari te se poe od muke previjati
pretvarajui se da ga zavija u stomaku. Uzalud su ga
[ ]

zvali da prilegne malo, ne bi li mu bilo lake, nikako

se nije hteo dii, ve se izgovarao da mu je tako
lake. Najzad ga poee muda toliko boleti da nije
mogao vie izdrati bol pa preali sramotu i kaza
svoju muku.
Poskoie uraci, donesoe sekiru te smakoe
obrue, ali se pusta duga, na kojoj je bila rupa od
vranja, prilepila zetu uz stranjicu pa nikako da se
skine. Te onako zbunjen, ne smejui od stida nikom
ni u oi, kidnu na vrata i pobee s dugom pravo
kui.
Dugo nije smeo ii od sramote u tazbinu, ali kad
jednom ena navali na nj da ode malo u rod, on se
nakani, ali s tekim srcem. Doav do kue svojega
tasta prie uz kuu i poe da oslukuje da li se jo
govori o njegovoj bruci ili su je ve zaboravili.
Najedanput u gde mu tata ree:
Ama nema nam odavna zeta . . .
Otkad odnese onu dugu na mudima, moje ga
oi ne videe! odgovori tast.
Kad u zet da se njegova bruka nije zaboravila,
vrati se kui i nikad se vie ne usudi da ide u
tazbinu.
63 KILONJA
Svadie se Sinjanin s pratrom i onako e mu u
ljutini: Mui, kilavi kilave! Nato e pratar:
Nijesam znao da ti je tako brzo to kazala ena!
64 IVILE NAE PICE RADOSNICE!
Bio pir pa se sastalo mnogo svijeta. Obiaj je da
se sofre postave muke i enske jedna pored druge.
Kad su se ve pirdije ponapile i zdravice obredale,
ustane jedan pa e nazdraviti: Ja diem ovu au u
[49]

zdravlje nai kuraca, nai junaka! Nai lijepi kuri,

nai lijepi junaci ivili!
Onda ustane za drugom sofrom jedna ena pa e
nazdraviti:
I ja diem ovu au za zdravlje nai lijepi pica,
nai radosnica! Bog i poivi mnogo i dugo! ta su
vai kuri prema naim lijepim picama, naim
radosnicama? Vai su kuri kukavci. Istom kad
poleti na nae pice, jeste li ga vidile kako se junai?
Zasuko rukave, ko bi reko, bogzna kakav je junak, a
kad doleti naoj lijepoj pici, naoj radosnici, ona
istom zine, a on uleti u nju, kanda ga niti bilo nije!
On kad vidi ta od njeg bi i kako se osramoti, stane
pljuvati pa se pokunji osramoen i pobjegne. ivile
nae pice radosnice!
65 O POZDINU DNU
Dvi ene prale pranje i svadile se pa e jedna
drugoj rei: uti, raspijo jedna! Ako uzmem ovu
prakljeu, razbiu ti pizdino dno!
Ja kao andar sluo pa posije zapitam one snae
da mi kae koje je pizdino dno, kad ga ona more
razbiti, a ona se uvati rukom na vrh glave i ree:
Evo ovo! Ja j o j reknem: Daklem ne ima pizda
dna, nego na vrh glave? a ona ree: Ne ima,
gospodine!
66 KAKO JE IO PII, KURI I JAJA U
DRVA
Ono su ili pii, kuri i jajca u drva. Pii
najprvi sabere granja (breme drva), uprti i poe
kui, a jajca j o j reku: Zar si ti, pico, ve nakupila
drva i hoe da ide kui! A ona ree: Dabome, ja
nisam lijena ko vi. Ja idem, neka vide kod kue
kako sam ja valjana! Oni ju zamole da ne ide sama,
[ ]

ve da eka doklen i oni budu gotovi pa da idu u

drutvu, ali ona ne edne ekati, vee ode bez nji.
Kad su jajca bila gotova, polako se niz brdo
koturaju, ali u pol puta nadu pii gdje j o j se noga
skliznula. Ona se zavalila i ne more da ustane te
stane jajca moliti da ju dignu, ali ona j o j odgovori:
Neka, neka, mi smo tebi govorili da idemo u
drutvu, ali si se ti pourila da se pokae kako si
valjana. Ja te neu dignuti! I jajca otkoturaju se
dalje. Pii zagrozi im se da e im se osvetiti.
Malo zatim naie kuri i nae pii gdje se je
zavalila. Ona ga zamoli da ju digne, a on odmah
priskoi i podigne ju, a ona mu se zahvali govorei:
Hvala ti, dragi kuriu. Ja emo i ti ostati uvijek u
prijateljstvu. Moja je kua uvijek tebi otvorena. Kad
goda hoe, more u moju kuu ui i da ne kuca na
vratim, ali te molim kada u kuu poe, skini kapu,
jer unutra nie klina ne ima gdje bi mogao kapu
objesiti, a jajca neka kucaju na mome pragu koliko
goda hoe, nikada u moju kuu ui nee!
Tako sada biva da kuri more ii u pii, a da na
vratim ne kuca, a jajca istom dou na vrata, kucaju
i kucaju, ali badava, pii im nikada nee vrata da
otvori.
67 VRAG I VRAICA
Pode vam jednom vrag svojom enom u svijet,
vrag se pretvorio u mia, a vraica u spodobi abe.
Bilo vee a oni u birtiju, da e tamo noiti. Uvukoe
se kradomice u kuhinju, gdje je bila lijepa i
milosrdna kuharica. Zamisli se nekako ta kuharica
pa zasmrdila peenje. Oh, zavie gazda, to si to
napravila! Vragovi u te uljezi! E, pa dobro,
progovori tad tiho vrag svojoj eni, t emo se
drati! A kako? zapita vraica. Ti si, odgovori
joj suprug, aba, ti e u pizdu, tamo je lijepo
[ ]

mokro, a ja u u guzicu, ja volim suho! Uinie i

prospae.
Ujutro zapita vraica svoga supruga: No, kako si
spavao, slatki moj mue? Zlo, eno, zlo! odvrati
mi ozbiljno. Zaspao sam, veli, pa sanjao da sam
negdje u vruoj zemlji pa da onaj vrui vjetar pue
pa da same mirise nosi. Ali se ja probudim, a to
puhalo u mom stanu sve gore i gore, svaki as me
hio vjetar odnijeti. Pa nije ni mirisao, da mu sveca,
ve je smrdio! Hu veli, jo mi je sada pun nos
dima! A kako je tebi bilo, ljubice mila? Bome
meni malne gorje. Jedva sam ti zaspala, kad al eto
neki pijanac na vrata, pa nekakvu veliku i debelu
tanjgu zaturi u moj stan. Tad on mene poeo bosti i
trkat, da su mi sva rebra pucala. Ja se vijem amo
tamo im se vie vijem, tim on vie bode u me
o, sve me digerice bole! Pa kad me je svu bio
sprebo, magarac, mesto da doma ide, to se na koncu
jo zbljuje na me! O da mu krst njegov! I to ti je ilo
tako tri puta dojutra! Hu, na pol sam mrtva! Haj,
haj, veli vrag, bjemo iz te kue pa nejdimo nikad
vie medu noge. Tamo ne ima ni vrag mira!
68 ABA, MI I BUHA U SNAE
Ono se jednom zdrue aba, mi i buha pa su
putovali. Vele da su ili na abu. Zatee ih no u
jednome selu. Onda se dogovore gdje e noiti. Udu
u jednu kuu, a tu je bila sama jedna snaa, leala
pokraj vatre. Onda rekne buha: Ja idem snai u
bruke. Bie mi toplo i lijepo! Onda ree aba:
Ja idem se zavui snai u pizdu. Bie mi mokro,
toplo, i lijepo! A mi ree: Valaj. idem i ja u
guzicu. Bie i meni lijepo. Neu se bojati make pa
se mogu bez straha odmarati! Tako se rastanu.
Oko pol noi dode ovjek one snae malo
nakresan, uvati snau, digne noge pa stane, to kau,
biber tucati. Pa kako je bio pri piu, nije odmah
[ ]

mogao da svri, ve razvukao, koliko bi lulu ispuio.

Sjutradan urane putnici i pou putovati, ali svi
ramlju. Onda e upitati aba buhe: Kako je tebi na
konaku bilo? A ona ree: Ne pitaj! Ja istom se
smirila, da se odmorim, a ono se dvije gore slomie
pa na mene! Malo me nisu ugnjeile! Onda ree
mi: Nita je to, ali ja cijelu no nisam mogao
zaspati od velikog straha. Doo nekakav pa uzeo
dva malja pa udri u vrata. Srea, to su tvrda bila.
Mogo je i unutra provaliti! (To su bila muda.)
Onda aba ree: E moj dragi, nita je to, ali teko
je meni bilo! Oko pol noi doe neko pa kolcom
gurni me, gurni iz jednog budaka u drugi pa
najposle mi pune oi napljuva!
69 VLAAN STAN
Jedan gospodin stanovae kod neke enske s
kojom ivie u nedozvoljenim odnoajima, to jest,
koju gn jebae. I s istog razloga kao njen ljubavnik
ne plaae niti stana niti ostaloga. Ali posle izvesnog
vremena on nae sebi mlau curu i iseli se iz stana u
kome dotle bee ne platio nita. Stoga se njegova
prva Ijubaznica naljuti, jer bee uvreena to ju je
ovaj napustio i tui ga sudu za kiriju.
Sud pozove istog gospodina i zapita ga to on ne
plati eni stana. Gospodin ree: Stan je star, vrlo
prostran i vlaan pa stoga neu ni da platim! Ali
ena odgovori: Ako je stan star, on se nije trebao
useljavati, a kua nije suvie prostrana, no je on
malo nametaja za istu imao, a vlana mora biti
stoga to je on u istoj esto ne samo pljuvao nego i
bljuvao! (Pod stanom razume se pizda a stari stan
stara pizda, prostran stan iroka pizda a
vlaan stan vlana pizda, malo nametaja mali
kurac, bljuvao svravao). Ko ima sada pravo na
sudu?
[ ]

70 DOBRO MU ODGOVORILA
Momak leao u travi ba na obali Timoka pa ga
zaklopila trava sa sviju strana, tako da se nije iz
trave video. Lepa jedna devojka prema njemu poe
da gazi Timok, pa to voda dublja, to je ona sve vie
zadizala koulju, dok joj voda ne okvasi ve svu
zgodu. Mladi je sve to gledao pa kad ona izae na
obalu i spusti koulju, on joj iz one trave doviknu:
Napoji li je? napoji?
Devojka se prenerazi, bee joj krivo to ju je
neko gledao obnaenu, ali se brzo pribra i odgovori:
E, moj brajko, da si ti ruao, to je ona
veerala, popio bi ceo Timok i opet bi bio edan!
71 PRIA, KAKO JE ONAJ REKO: DE
ZINI! KAD JU JE JEBAVO
Aikovo jedan sa curom, pa mu se nikada nije
dala ni dotai. On pomisli i ree: Valah je ova cura
potena, ja u ju uzeti! i isprosi ju u oca. Uveer
kad su legli u erdek, privati on jebavati, al mu se
uini pika prostrana, a uho je i prije hravi
glasova od te cure, pa kako e da ju izmudri?
Dosjeti se i kad joj je dobro sjurio, noge digo na
ramena i smota ju ko teljig, ree joj: Deder zini!
A ona ga upita: to? Da vidim je 1 se kurac
pomolio na usta! A ona e mu odgovoriti: Jo ih je
bolji tute ulazilo, al se niti jedan na usta nije
pomolio!
72 VUK
Sedeo obanin kraj vatre i jeo sir, koji mu na
pekiru na krilu bee. Preko puta od njega sedela je
mlada njegova strina i nametajui opanak na nozi
nezgodno se bee otkrila, da joj je obanin gledao
[ ]

piku. Gledajui je tako podue, njemu se kurac

podie te poe sir sa pekira da mu pada na zemlju.
Tada upita strinu:
Aj, mori strino, ta ti je to med nogama?
Vuk! odgovori ona.
Pokri ga, u usta ga njegova jebem, sve mi
kurac sirenje rasturi! odgovori na to obanin i
produi jesti ostatak sira.
73 UPLAIO SE KURCA
Bio u jednoj umi adaja pa ko bi god kroz tu
umu proo, adaja ga prodre. Onda jednom
nalegnu kroz tu umu tri ovjeka pa jedan ree: U
ovoj umi ima adaja. Mi ne smemo tud proi!
Onda drugi ree: Vala, ja smem. Ja imam puku pa
u ga ubiti A trei ree: Vala, ja nemam nita
nego kurac pa u ga kurcem ubosti!
To adaja sve sluao pa se poplai od kurca, jer
nije znao ta je, pa potee beati. Uz put sretne
babu pa je upita: Je li, bako, ta je to kurac?
Baba otkrije se i pokae piku pa ree: Vidi, mene
je ovde kurac prije osamdeset godina ubo, pa jo
nigda nije zamladilo! Onda adaja ree: Fala
Bogu, kad ja zdravo uteko! I vie nije nikad
ljudi dero.
74 SVE S PRAVDE
Bio nekakav objeenjak pa doe jednom majstoru na zanat. Majstor ga upita je li igdje prije sluio.
Jesam na sto mjesta. Gdje sam god ruao^ nijesam
veerao, a gdje sam veerao, nijesam ruao. A
zato?! upita ga majstor. Sve s pravde i istinu
govorei. E, kad je s pravde, hajde, uzeu te pa
da vidimo!
Tu ga majstor uze pa uveer pooe oba
[55]

majstorovoj kui. Tu su oni veerali. Po veeri

majstorua stane mesti mrve, a mali uprije ostrage u
majstoruu pa e majstoru: Boga ti, majstore, je li
sad ovdje ostraga u majstorue pika? Boga ti,
sinko, jest, beli si istinu rekao, ama si u mene
veerao, a nee ruati, no izdiri odma iz kue!
75 KAKO POTREVI BA TU!
Presvlaila neka ena koulju pred decom. Kako
je bila znojava, zastane j o j ista koulja na ramenima, a stara se smakne niz telo te osta naga pred
decom.
A ta ti je to? - upita najstarije dete
pokazav na onu zgodu ispod trbuha.
To me je tvoj otac jednom u ljutini posekao
sekirom! ree ena, da ne bi morala kazati deci
pravu stvar.
Gle, molim te! udae se dete kako
potrevi posred pike?
76 NETO TO NI A V O NE MOE
ISPRAVITI
Dosadilo jednom oveku sirotovati. Kad rua, ne
veera, kad veera, ne dorukuje, pa tako iz dana u
dan, iz godine u godinu i nikad kraja. Seti se gde je
od starijih ljudi sluao da moe svega imati ko preda
avolu duu. Pomisli ta e mu gladna dua te poe
u tom oajanju prizivati sotonu. Sotona se javi i
upita ga to hoe. ovek mu ispria svoju bedu i
nematinu pa mu kae da bi mu prodao duu, kad bi
mu ispunio elje.
Sotona s drage volje pristane i kae da e mu
ispuniti tri elje, ali, veli, kad mu ispuni i treu elju,
da mu onda uzme duu i njemu i njegovoj eni.
ovek se zamoli avolu da mu da jedan dan roka da
[ ]

se promisli i da se dogovori sa enom. avo pristane

i ovek ode kui pa kae eni ta je pregovorio sa
avolom.
ena se nije mnogo protivila, jer je svaka ena
manje-vie sklona da preda avolu duu, samo je
valjalo izmisliti takove tri elje da onda kad im se
ispune, imaju svega to im treba, a sem toga valjalo
je udesiti da im avo ne uzme odmah duu, ve kad
budu u bogatstvu i izobilju, da bar to due poive.
Najzad se ena, kao to to obino biva, doseti da
prvo zatrae zdravlje, drugo bogatstvo, a trea elja
da im bude da imaju prava na jo tri elje. To se
oveku veoma dopadne te ode odmah, prizove
avola i kae mu da su i on i ena pristali da mu
predadu svoje due, poto im ispuni tri elje.
Dobro ree avo koje su vam te tri
elje?
Prva nam je elja ree ovek da
budemo oboje uvek zdravi.
Dobro ree avo i bie te!
Druga nam je elja da imamo svega to nam
je potrebno u izobilju, i novaca i blaga i svega
ostalog!
Dobro ree avo imaete i to!
Trea nam je elja da imamo prava zahtevati
da nam jo tri elje ispuni!
Ova se poslednja elja ne dopade ba mnogo
avolu, ali najzad pristade i na nju.
I sad nastae za ovoga oveka i enu mu sretni
dani. Nestade bede i siromatva. Bili su zdravi i
imali su para i svega drugog bogatstva u izobilju.
Dugo je avo ekao dok su se ovi sirotani nasitili
bogatstva, ali mu ipak jednoga dana dode ovek i
ree da je doao i za one tri elje.
Prvo moja ena eli da ima haljine kao carica,
a i ja tako isto!
A trea elja? - upita avo.
Trea nam je elja ree ovek da
imamo pravo na jo tri elje!
[ ]

 E, pa dokle ete vi tako? Tome nee nikad

biti kraja? ljutio se davo ali tako meni i treba.
Kad ja imam sa enama posla! Ali pored sve
ljutnje avolu nije ostalo drugo nego da mu ispuni
ove dve elje i da im kao treu elju prizna pravo na
jo tri elje.
Tako su onaj ovek i ena mu iveli sve lepe i
raskonije kazujui uvek da im je trea elja da
imaju prava na jo tri elje.
*

Godine su tako prolazile i ovaj ovek i ena

poeli su da stare i imali su sve manje elja. Ali
znajui da e im avo uzeti due onoga asa kad im
bude ispunio sve elje, oni su jednako u treoj elji
zadravali pravo na jo tri elje. Ali naposletku nisu
imali vie ta da ele i sve im se bilo ve dosadilo,
samo su hteli da jo poive, ali tu im elju avo nije
mogao ni ispuniti ni ne ispuniti, poto to nije
njegovo nego boje.
Najzad ih avo saleti da kau ta im je poslednja
elja. ovek se i ena zabrinue, jer nisu mogli nita
izmisliti, dok se naposletku ena ne seti te se zagrte i
mai se rukom za onu muku te oupa jednu dlaku pa
je dade muu i ree mu:
Na uzmi ovo i odnesi avolu pa mu kai da
nam je poslednja elja da mi izravni sve dlake to ih
imam tu pod trbuhom, pa kad to uini, neka nam
uzme due, neka mu je prosto.
Ode ovek i kae avolu to im je poslednja elja.
Uze avo onu dlaku meu dva prsta leve ruke pa
povue po njoj sa dva prsta desne ruke. Dok je
drao dlaka je bila prava, ali im je pusti, ona se
ukovri. Muio se avo ceo celcati dan sa onom
dlakom pa nikako da je ispravi.
Kad je uvee ovek doao po dlaku, davo mu
[ ]

ree da nije mogao ispraviti i upita ga da li mu ena

_ma mnogo tih dlaka.
Ima puna pregrta! ree ovek.
avo se zgranu i kaza oveku:
Idite od mene oboje! Pratam vam due, a
eni tvojoj reci da ovo ne moe ni avo ispraviti!
77 AVOLSKA ENICA
Imo oek tri njive pa posije sve tri enicom:
jednu posije Bogu, jednu sebi, a jednu avolu, da
vidi ija e bolje roditi. Kad bude enica za etvu,
ode oek da vidi, kad ali najbolja avolska enica.
oek poenje Boiju i svoju enicu, ali kad ode eti
vraiju, onda dou avoli i njega ieraju iz njive
govorei da je njijova enica. Onda tog oeka ena
ree svom oeku: A j d e ti, oee, u ariju pa mi
donesi loja i katrana, ja u ii enicu eti! oek je
odvraa, al ona napala na nj: Nikako, nego ajde!
oek ode i donese loja i katrana, a ena rastopi
loj pa namae pletenice i napravi od nji roge pa
onda katranom pocrni. Uzme srp i svue se gola i
ode u njivu eti. Onda dode davo da vidi enicu, a
kad ono al neko enje. Kad on promotri, ne mogne
poznati ta je. Pobjegne i kae onim drugim avolim. Oni ga upitaju ta je, a on im odgovori: Ja ne
znam! avoli oprave drugog da istera tu stvar iz
njijove enice, a ovaj kad vidi, poplai se pa bjei! Jedva iv do nji doe. Oni ga upitaju ta je tamo? a on
im odgovori: avo, ljudi govore da smo mi avoli,
al da vidite ono, ono je avo! Oni ga zapitaju kako
izgleda, a on rekne: Eto kako: na glavi mu rozi, na
prsim muda, a med nogama brada! avoli ne
znajui ta je, ne smjednu nita, neg pobjegnu, a
ena poenje enicu i odnese.

[59]

78 UDO STAROGA HODE

Bio je hoda i kazivali su ipije da je svetac i da
ini udesa. Jednom e nekakvom baliji ugursuz
ukrasti magare, a on e ti na tubu u petak hodi u
damiju, da mu ga kaonuti svetac pronae. Tvoj
hoda obea da e mu ga svakako nai posije dove
pa kad je dovrio klanjanje, upitae ovako: Ej
Turci, kijamet e, kajte se! Kaite vaemu staromu
hodi sve po istini, a da ja sevap uinim pred svecem
u denetu: Dina vam, ko je ukrao magare Suliagi?
Na to niko ni u nos.
Pogladi hoda bijelu bradu, zakalje se i ovako
ree: A kaite mi pred kijamet danum benum, ko
od vas nije jebao niti jednom u ivotu? Niko ne
ree ni besjede, a dedo e Aliaga iz oka damije:
Moj lijepi hoda, osamdeset je na ravno godina da
su me sunetili pa hvala dobrome Alahu, ja ti ne
znam to je to, da prosti tvoj obraz, enska prknja!
Nato e mudri hoda:
Evo ti uda, Suliaga! Evo sam ti naao
izgubljeno magare! Zaulari ga i vodi ga veselo doma.
Ono je svakako magare pa ti nije potreba od
drugoga!
79 KAKO JE OTAC NAUIO SINA
JEBAVATI
Oeni otac sina, ali za nekoliko dana primjeti on
na snahi da je nevesela pa upita sina za uzrok i
ujedno je li on nju jebe. Sin mu se potui da on ne
more jebati, jer da mu kurac skoi, prione gori za
trbuh i ukoi se ko kost pa da ne more da ude i
pogodi u pizdu. Otac mu napravi raak pa mu dade i
ree: Mah ti ovi raak pa dovee, prije nego
pome da jebe, metni ovaj raak na trbuh, onamo
u kurac odapri. On e se upraviti i pravo e stajati
pa e onda moi utjerati!
[ ]

On tako uini i nekoliko puta izjebe. Kada je

sjutra snaha vesela ustala i svekru kahvu onila,
donese sin onaj raak pa ree: Mah, babo, raak!
Ja sam poso vidio, ne treba mi ga vie! A on mu
ree: De ti, sine, ostavi to, ako te Bog poivi,
trebae tebi taj raak da kurac ozdo podbaa!
80 PRIA KAKO JE OJEKU BILA LIJEPA
ENA PA MU JE AO BILO JEBAVATI,
JER SE JE BOJAO DA E UMRETI
Ono se jedan oenio pa mu bila ena plaho lijepa
pa ju nije smio jebavati, jer se je bojao da nee
umrijeti. Ona se venula i bila slaba. Njezine prve
drugarice, koje su se sa njome poudale, pitale ju:
ta si ti tako slaba, a jo ni djeteta nema? A ona
ree: Bome sam ja jo cura. On jo nije sa mnom
nikada nita uradio, jer se boji ako sa mnom uradi
da u ja umrijeti. Tako me voli pa mu ao.
Onda ona jedna ena, njezina biva drugarica,
njoj ree: Ti se doklen kui doe razboli. Kad te
ojek zapita ta ti je, a ti reci da te boli, da e
umrijeti, ako ti lijeka ne nae. On e te pitati gdje
e ti lijeka nai, a ti reci da u onom upljom hrastu
na raskru u umi vie sela imade jedan svetac, koji
kad mu se pred zoru ode svakom lijeka kae. A ja
u stii prije njega pa u se zavui u hrast pa u
mu rei da te jebe, pa da e ozdraviti!
Tako i bude. Ona, im je kui dola, razboli se i
legne, a ojek, kako ju je i onako pazio i volio,
zapita ju to joj je, a ona mu ree da ju plaho boli,
da e umrijeti ako j o j lijeka ne nae, a on ju zapita
gdje e j o j lijeka nai, a ona ree: Ja sam ula da u
toj umi vie sela na raskru imade jedan upo hrast
i u njemu neki svetac, a pa kad mu se izjutra pred
zoru ode i zamoli, da on svakom lijek kae. Pa i ti,
po bogu, ako si mi rad, otii sjutra u zoru pa toga
[ ]

svetog zamoli da ti lijek kae, ali nemoj se prevariti

pa da blizo hrasta doe!
Po noi ona se jo vie razboli i stane jecati. Kad
je bilo u zoru, ode on na ono mjesto pa kad je tamo
doao zovne: Oj sveti! On se odazove i upita ga
ta hoe, a on ree: Moja je ena juer ila na misu
enami pa kad se je kui povratila, zabolilo ju je.
Cijelu no jei, hoe da umre, pa te molim da mi
lijek kae! Svetac mu odgovori: Hajde kui pa
kako doe, a ti jebi svoju enu pa e ozdraviti! A
on ree: Ama, dragi svee, ja se joj bojim da e mi
umrijeti! A svetac odgovori: Hidi kad ti kaem pa
uini tako. Ako joj ne bude bolje, ti dodi opet sjutra
k meni!
On se vrati kui sasvim neveseo, a ena ga upita:
to ti je svetac reko? A on odgovori: Nita, ne
pitaj! Ona ree: Ne more biti da ti nije nita reko.
Daj mi kai! Onda on ree: Ma ree mi da te
jebem, ali se ja bojim da e umrijeti! A ena ree:
Pa zato ne bi? I druge se jebu pa od toga nisu
umrle, a eto svetac veli da e mi od toga lijek biti!
On uvati enu za noge pa j o j utjera, a ona sirota,
kako je bila eljna, kad joj je spustio od velike
radosti se onesvjesti. On kad je svrio, odmah uvati
volove u plug i ode sa slugom orati. Oko pol dana
ree on slugi da ode kui i donese ruak pa da vidi je
li eni lake ili je umrla pa mu ree: Ako joj bude
lake, ti ajde pjevajui, a ako je umrla, onda ajde
plaui!
Sluga ode kui. Kad on kui doe, al ena ustala;
od veselja se po kui razletila i spremila dobar
ruak. Sluga kad se povratio nosei ruak, naie
ispod jedne trenje, a djeca kako su trenje tresla,
ostao je (ustavio se) jedan kolac na granami od
trenje pa kad je sluga sa rukom ispod trenje
naiao, pune vjetar i onaj kolac obori. Kolac pogodi
ga po glavi i razbije mu glavu, a on zapomae i stane
plakati. Kad je oek vidio da sluga pomae i plae,
mislei da mu je ena umrla, izvadi kurac i na
[ ]

gredelju od pluga udari tri puta kurac govorei:

Dumanine jedan, ne treba mi ti! Meni enu
umori! I ree: Valaj, kad mi je ena umrla, ne
mogu kui da je vidim mrtvu, a vidio sam kad sam
ju jebo i svrio da je napolak umrla. Ja ovde vie
neu iveti!
Ode u umu pa preko ume po svijetu. Tako je
Iuto po svijetu devet mjeseci. Na kurcu mu, kuda je
otikom po njemu tri puta udario, narasle tri kvrge
ko tri ake.
Jednom doe on k jednoj kui i nae jednog
ovjeka gdje pravi kola i vrti trupinu, a on ga zapita
to je tako trupina tijesna, da ne bi mogo niti kurac
u nju. Majstor mu ree da kurac u nju svaki more, a
on ree da ne more i potegne kurac da omjeri, ali ne
mogne ni zaviriti. I tako on poe dalje, a majstor
ode u kuu da zapali lulu i stane se uditi. ena ga
zapita to se udi, a on joj ree: Ne pitaj, eno onaj
ojek naie ovuda i ree mi da su trupine od kola
tisne, da ne bi niti kurac u njih mogao, a ja mu
reem da more, a on izvadi kurac, ali ne moe niti
zaviriti! Ja nikad veeg kurca vidio nisam!
ena odmah izleti da toga ojeka vidi i za vie:
Ono je moj brat! De ga zovi amo! On ga zovne.
ojek se vrati, a majstor mu ree: Oprosti, ja te
nisam pozno. Ti si moj ura. I dovede ga u kuu.
ena izleti preda nj, s njim se poljubi i ree: Ve
ima toliko godina da se nismo vidili pa zar bi ti moju
kuu proso?! A on ree: Valaj bi mi mrsko, poto
me zet nije pozvao! ena odmah zakolje bipca,
napravi ruak i ustavi tog bajagi svog brata na
konaku. Kad je uveer bilo, rei e ena: Idi ti,
ojee, u drugu sobu spavati, umoran si, a ja u se
ovdi sa bratom razgovarati! On ode u drugu sobu,
a ena ree onome ojeku: Ja sam od moga ojeka
ula da ti ima dobar kurac, a ja sam ba kurca
eljna. Moj ojek nije kader nita pa sam te zato
zaustavila da noas sa mnom noi! On legne s
njome pa kada je prvu kvrgu utjero, ona vikne:
[ ]

Jaoj! a ojek je iz druge sobe upita: to ti je,

eno? A ona: Nita. Kae mi brat, da mi je stariji
brat umro! Onda on potjera i drugu kvrgu, a ona
opet jaukne, a ojek ju opet upita to joj je, a ona
ree: Kae mi brat, da mi je sestra umrla! A kad
joj je i treu kvrgu zatjero, ona ototali prditi i
zapomae: Joj! joj! joj! A ojek e opet: Ma ta
je tebi, eno, noas? A ona ko bajagi kroz pla
odgovori: Proi me se! Kae mi brat da mi je mati
umrla! I tako onaj nekoliko puta do zore toj svojoj
nazovi sestri spusti.
Kad je bilo izjutra, ona poranila, skuhala ruak
pa e jo rei svome ojeku: Ajde, oje, da jednu
kravu bratu dademo! U nas imadu etiri, a oni
nemaju nikakove! ojek pristane i dade mu jednu
kravu. Kad su ruali, onaj poe i porene kravu, a
ena ree: Idem ja, oje, da brata ispratim! I
odu. Poto su za brdo otili, uvati onaj da na
rastanku jo jednom odrapi, a poto se ena zadugo
nije vratila, on poalje jedno dijete da vidi to mati
radi i da ju zovne nek se vrati.
Kad je dijete izilo za brdo, vidi onome materine
noge na ramenim gdje odmahuju. Ono pomisli da
mati rukom mae, vrati se kui ocu i kae: Bome,
nee krava da ide pa mama mae rukama da i tele
poteramo! Onda ojek dade dijetetu i tele, koje
otjera materi, a ona ga onome dade.
Onaj je tako gonio kravu pred sobom i sretne
jednog starca i babu gdje gone voz sijena na etiri
vola. tarac ga upita poto je kravu uzeo, a on mu
ree da je on kravu na oklad dobio. A on ree:
Kako? Bome, ja se s jednim okladio. On vrgo
kravu, a ja deset dukata, jer sam ja reko da svaka
enska kad joj ja pomem sagoniti moj kurac, mora
prdeknuti, a on mi ree da njegova ena nee. I kad
sam joj poeo ugoniti, ona prhne i ja tako dobijem
kravu! Onda e ga ona baba pogledati i ree:
Kakve ja imam dvije snahe, da po tri kurca u njih
nagoni, ne bi prdnule! On ree da bi, i tako "se
[ ]

oklade. On metne kravu i tele, a oni dva vola i dou

njihovoj kui te tako snahami kau. Onda jednu
snahu poalju k njemu u sobu, a baba e i starac
sluati.
Kad joj je onaj prvu kvrgu od kurca utjero, ona
prdekne i tako on dobije dva vola. Babi ao volova.
Okladi se da ona druga snaha nee prdnuti opet za
jednog vola, a on uzjae i na onu snahu, a kad joj je
prvu kvrgu utjero, ona samo jaukne, a baba ree:
ipi, snaho, ipi snaho! A kad je drugu utjero,
ona prdekne, a kad je treu, ona otatali prdjeti, tako
da kolika bi goda on puta zeznuo, ona bi prdeknula.
Onda baba hrum na snahe: Sram vas bilo! veli,
ja ovako stara ne bi se bojala! On ree da bi i ona
prhnula, a babi ao volova pa e rei: Evo, ne bi!
Te se i ona za onog etvrtoga vola okladi.
Kad je onaj poeo prvu krvgu ugoniti, stane se
ona koa oko guzice natezati a guzica ispane. Onda
starac, kako je puio lulu mislei da e i ona prhnuti,
onako vruom lulom pritisne na guzicu, babu opee,
a ona para zbije lulu s ibuka i baci u budak. Baba
skoi pa na starca: Ti, dumanu jedan! Da me ne
spri, ja sam bila dobro ipila, ja ne bi bila
prdnula!
Tako on dobije jo etiri vola pa potjera pred
sobom svojoj kui, a ena kad ga je ugledala, izleti
preda nj i iznese dijete u naruju, zagrli ga i zapita
to je od kue otio, a on ree da je mislio da je ona
umrla, a ona mu se pohvali da je ona odmah
ozdravila im ju je jebo. On joj opet sve pripovjedi
kako je kravu i volove dobio. Pa ako su ivi i sada
kravu muzu, a na volovim oru.
81 KAKO JE OTAC I KAKO JE SIN JEBAVO
Bio otac udovac i imo sina na enidbu. On oeni
sebe i sina pa im budu svatovi jedan dan. Uveer
sveli su obadva u erdek. Sjutradan upita sin oca
[65]

koliko je on puta jebo, a otac ree: Jednom, ama

dobro! A sin ree: Ja, babo, pet puta! Drugo
jutro zapita otac sina: Koliko si noas puta, sine?
A on e: etir puta, a ti babo? Jednom, ama
dobro.! Treu no izjutra zapita otac sina koliko je
puta, a on ree: Dva puta, a ti babo? Jednom,
ama dobro! etvrti put u jutro upita otac sina, a on
ree: Samo jednom! On e! I ja jednom, ama
dobro!
Peto jutro upita otac sina koliko je puta jebo, a
on ree: Niti jednom! A otac ree: Ja jednom,
ama dobro! Taj dan izjutra izao je mladoenja
pred kuu, a pas zavija jer je vuka osjetio, a on ree:
Ej, moj vue i moj utali kure, i ja sam tako do
juer vijo!
82 PRIA O ONOM TO SE ZAREKAO DA
NEE DRUGU UZETI ZA ENU VE ONU
TO IMA DVI PIKE
Ono je bio momak u selu vrlo hasi pa je, vele, sve
ruio kao bak, potcikivo i pjevo. Govorili mu da se
oeni, a on ree: ta je meni jedna pika? Nita. Ja
neu uzeti ve onu to ima dvi pike!
To se po selu ulo. U tome selu bila neka Mara
irokoguza. Ona pome sa njime osati i kae mu:
Ti si meni nita. Ja imam dvi pike! Onda on ree:
Daj mi pokai pa ako bude imala dvi pike, ja u
te uzeti za enu! Ona se uzgrne i pokae mu
sprijeda, lesne se po njoj i ree: Evo ti jedna! Je li
ovo jedna? Onda se okrene, naguzi se, i ree: Je li
to druga? On poto se je uvjerio da ima dvi,
isprosi je i dovede.
Kad su legli u erdek, ona ga zgrabi, on ju jebe.
Kad je svrio, ona se naguzi, a on jebe otraga. Onda
ona jopet najtera ga da jebe onu sprida, a on ree:
Ne mogu vie, dosta je! A ona ree: Daj ruku! i
metne njegovu ruku odzada na pizdu pa ree:
[ ]

Vidi kako ova plae? ao joj je to i nju nisi jo

jebo. A j d e i nju jebi! On videi da je mokra,
moradne opet na nju odzada. I tako ga je cijelu no
nagonila i patila. Drugu no napopade ga opet i sve
tako neko vrijeme. On postane sasvim miran i neto
zlovoljan.
Jedno jutro izae pred kuu rano da mokri i uje
gdje vuk vije, a on ree: Bii, vue! ako te uvati
moja Mara iroguza, bie tvome vijanju ko i mome
pivanju!
83 I BEL KONJ TUA ZOB
Iao jedan starac putem prema potoku gde su
cure belile platno pa ih oslovi:
Pomaga bog, deco!
Dal ti bog, dedo!
A, deco, bi 1 dala koja na dedu?
Ih, dedo, i te neje sram! Toliko si star pa toj
zbori!?
E, deco, i bel konj tua zob; da nesam nita
kazal vi pa rekoste: Ja ga deda, pogolemija se, i i
ne iska! . . .
84 NALI MOMCI NEVINE DEVOJKE
Bila tri prijatelja i dogovore se, da bi jo jae
utvrdili svoje prijateljstvo, da se u jedan dan oene.
Nau sva trojica lepe, dobre devojke, za koje su
tvrdo sva trojica drali da su nevine. Na sam dan
venanja obeaju se meusobno da e sutra dan
svaki iskreno ispriati kako je proveo prvu no sa
svojom mladom i da li ju je naao nevinom.
Sutradan se doista sastanu, ali sva tri sumorna i
namrtena. Najzad se setie uzajamnog jueranjeg
obeanja i najstariji poe:
Kad smo sino legli u branu postelju, ja
[ ]

htedoh da legnem na nju, ali ona mi ne dade, ve se

pope na mene i ree da je tako volija!
Nisam ti ni ja bolje proao ree onaj drugi.
Taman ja priao da ponem posao, a ona mi ree
da oeknem i donese neko jastue pa ga metu
poda se i ree mi da je tako mlogo bolje!
Vidim ree onaj trei da smo sva tri
jedne sree. Kad sam sino s njome legao, pomislih
da e bolje biti da joj zadignem malo noge. Kad ona
vidi ta ja radim, ona e tek rei: Zar i ti to vole?
E, ba ste vi muki svi jednaki!
85 DELA, TATA, I AROVA!
U jednoj kui dete jednom prilikom samo nade
hleb i pone onako ceo hleb glodati. Ugleda ga mati
i vide da e ono tako pokvariti i izbalaviti ceo lebac,
ote mu ga iz ruke, odlomi mu pare, kolko je
otprilike dosta moglo biti za njega, opi ga malo po
stranjici i ode da gleda svoj posao. Ali dete se
naljuti, baci i ono pare hleba to mu je mati dala pa
udari u pla.
Uto mu dode otac i upita ga to mu je te plae.
Dete jednako u plau odgovori:
Otela mi mati pare hleba!
uti, uti, sine, ne plai! i kako je bio
neto raspoloen, dodade: Jebae tata nanu!
Dete se malo umiri, utre suze i dohvati ono pare
hleba, poe dalje da jede i onda ree jo suznih
oiju:
Dela, tata, i arova! I on mi je jue oteo pare
hleba!
86 POINJI, ZASPALA SU DECA!

malo ranije nego obino prohtelo te kae muu ta

eli. Mu se branio i ree najzad:
Kako emo, kad deca jo nisu pospala?
ena se uuta i rei da prieka. Kad je prolo
neko vreme, tek najstariji sini, koji je leao baka
sa ostalom decom, ree polako:
Sad moe, tata, zaspala su deca!
87 NIJE DUPLJOSANA
Zaenio ovek sina pa e na svadbi zapitat
prijatelja, devojkinog oca: Prijatelje, tako ti seda
kosa i seda brada, istinu da mi kae, ne li ti je erka
dupljosana? (Nije li ti ki pojebana?)
Tako mi seda kosa i seda brada neje!
odgovori prijatelj.
Ne podvaaj se, gazdo! (ne zalai se) ree
mu tiho sluga.
A zato da se ne podvaa? uzviknu
uvreena devojka.
Pa zato. Ne li sam te ja devet put dupljosal?
A kada bre, ugo? upita devojka.
Pa zna li pod ko?
Salte jednu! ree prkosno devojka.
A na baiju?
Salte dvu! opet e devojka.
A u koaru?
Tad sam ti ga opliznula! (odbacila).
Tada se nal juti sluga, izvadi kurac pa ga lupi o sto
i viknu:
Ovoj li je kurite za opliznite?
Zagledae se na to ene pa e rei kumica:
Toj neje za decu, toj je za kumicu i za
starosvaticu i za deversku majku, toj neje za decu!

Imao ovek povie dece, a nije bio dosta imuan

te su svi spavali u jednoj sobi. Jedno vee eni se
[69]
[68]

88 KAKO CIGO POSLA IMA

Doo seljak do Cige kovaa da neka mu lanac
popravi. Ciga primi se posla te se rade prenavljao
kao da bogzna kakvu vjetinu i mudrost radi. Uto
dode Cigina ena te une tako da joj se minja
vidjela. Kad je to Cigo opazio, ree seljaku: Eto
vidi, brate, imadem ti posla, da ne znam ta bi prije
poeo! Te pokazavi na eninu piku ree: Gle,
jedan posao radim, a drugi me ve eka!
89 JO NIJE POPAD IJU
U jednom drutvu htede jedan ovek da malo
glocne jednog popa, koji je bio poznat kao veliki
aljivdija, pa e rei:
E, ljudi, imao sam ve ena svake sorte, i
seljanki i trgovakih ena i gospoa, samo jo nisam
imao popadiju!
Pa to je bar lako odgovori pop polji
tvoju enu da noi sa mnom jednu no pa e sutra
moi imati i popadiju!
90 MALA POGREKA
oveku nekom dosadila deca i videi da nije u
stanju da nabavlja sve to deci u kui treba, ode
doktoru i zamoli ga da ga onesposobi za graenje
dece. Doktor ga je odvraao od toga i nikako nije
hteo da mu uini po elji. Ali naposletku, na velika
navaljivanja onoga strogog oveka, doktor najzad i
sam pomisli da je grehota pustiti oveka da raa
decu, o kojoj se ne moe pobrinuti te e biti bedna
na ovome svetu, te ree oveku:
Sluaj, prijatelju! Kad ve oe to, neka ti
bude. Ali ja kao velim da gledamo da se proe sa
omanje zla. Vrlo sam esto imao prilike da se uverim
[ ]

da samo jedno j a j e prouzrokuje decu pa tako da

oprobamo, da ti izvadim samo jedno jaje, at
pomogne!
Kako zna, doktore odgovori ovek
samo spasavaj!
Doktor se dade na posao i izvadi mu jedno jaje.
Kad se navrilo devet meseci, eto ti istoga oveka
opet doktoru.
ta je? upita ga doktor.
Opet dete! odgovori ovek snudeno.
Ej, zlosrenie! uknu doktor onda sam
ti izvadio ono drugo jaje, valjda koje nije ni bilo
uzrok deci!
Ne znam ta je uzdahnu ovek nego
vadi i drugo!
Doktor mu izvadi i drugo jaje.
Proe opet devet meseci, kad eto ti opet oveka
doktoru.
ta je sad? upita doktor.
Opet dete! ree ovek tuno.
Doktor se zamisli pa najzad ree:
E, moj prijatelju! Trebao sam ja povaditi jaja
tvom.komiji, a ne tebi!
91 OVEK POMAE ENI ZA VREME
POROAJA
Saleteo jedno vee ovek svoju enu, ali ona
nikako nije bila raspoloena pa mu se ne htede
nikako dati. Najzad se ovek naljuti pa je upita zato
da mu ne da kada je on njen mu.
Jest odgovori ena lako je tebi. Ti si
muko. Povri posla pa ni brigea, a ja sirota
zatrudnim pa em to se nekoliko meseci muim
nosei itavo bure pred sobom, moram da se
poraam, a ti ni pojmiti ne moe kakve su to muke.
Ti uiva, dok meni oi iskau od bolova, a ni na um
ti ne pada da mi koliko-toliko pomogne!
[ ]

oveku se ba bilo prohtelo da pa bi privoleo

enu da mu da, ree joj:
Ajde, eno, da uivamo pa kad dode vreme
porodenju i ja u ti pomoi!
Poto je dao tvrdu re eni da e doista uiniti,
ona mu se poda, a ovek povri posla i ne sanjajui
ta ga eka.
ena doista zatrudni i kad je ve osetila da je
vreme poroaja sasvim blizu, ona ree muu:
- E, sad je dolo vreme da mi pomogne!
Dobro ree ovek ali ja ne znam kako
u! v
ena mu ree da se popne na tavan, da skine
gae i sedne na jednu dasku, a kroz jednu rupu, koja
je bila na dasci, da proturi monice, poto najpre na
njih namakne zamku od podueg kanapa pa da joj
drugi kraj toga kanapa spusti u sobu.
Mu uini, kako mu je ena kazala, a ona, kad j o j
mu dade drugi kraj kanapa, lee u krevet, zatee
kanap da ne bude labav pa veza jedan kraj oko prsta
svoje noge.
Ne proe mnogo, poroajni bolovi nastupie.
Ona je jeala i prekretala se po krevetu, ali kad god
se prekrenula, poto je kanap bio zategnut, to je ona
uvek povukla i muevljeve monice te se i on poe
drati od bolova vie jo nego ona. Najzad oveku
dogrdi pa viknu:
Putaj kanap, eno! Meni oi iskoie! Ja niti
u te vie jebati, niti u ti pomagati!
92 SVE TROJE JEDNE PAMETI
Dogrdili ak i padii u Stambolu obeenjakluci i
ugursuzluci, to ih je poinio Nastradin-oda pa
poalje gavaze k njemu da ga dovedu u Stambol i da
ga obese.
Dou gavazi Nastradin-odinoj kui i kau mu
rasta su doli, nego da se spremi i da pode sa njima.
[ ]

Kad je ve bio spremio to mu je bilo potrebnije

za putovanje prie mu ena i ree:
Boga ti, oda, kad ve ide u Stambol, uzmi
mi jednu lepu amiju. Tamo su i bolje i jevtinije
nego ovde!
Nastradin-oda pogleda svoju enu pa onda huknu i poe s gavazima.
U putu naioe na jednu reku. Na reci su ene i
devojke belile platno pa se zagrnule do kolena. Bele
im se one noge, da ne moe od njih oka odvojiti.
Gledae ih oda i oseti gde mu se onaj pusnik
ukruti. Oda klimnu glavom pa huknu i poe dalje s
gavazima.
Kad su doli u Stambol, sultan naredi da mu se
dovede oda. Dovedoe mu Nastradina, a sultan
kako ga vide upita ga:
Jesi li ti Nastradin-oda?
Jest, ja sam, svetli padia!
Hajd, vodite ga pa ga obesite! - zapovedi
sultan.
Molim te, svetli padia, dopusti mi samo da
kaem tri rei! - uzviknu Nastradin-oda.
Hajd govori! ree sultan.
Ti, moja ena i moj kurac jedne ste pameti!
ree oda pa pode.
Kako to? uzviknu sultan i zapovedi da se
oda vrati. Govori, bre, pezevenk, otkud smo ja i
tvoj kurac i ena tvoja jedne pameti?
Pa eto kako ree Nastradin-oda
dolaze tvoji gavazi da me vode tebi da me obesi.
ena moja slua to i mesto da me ali to u ni kriv
ni duan poginuti, ona mi poruuje da joj kupim
amiju u * Carigradu! Dolazimo na reku, ene i
devojke bele platno pa se zadigle i kad ugledah bele
njihove noge, moj se kurac poe da kruti, iako je
meni o glavi! Dolazim tebi, ti niti pita jesam li kriv
ili nisam, niti da li sam kome god kakva bilo zla
uinio, ve nareuje da me obese! E pa reci, svetli
padia, po dui, zar niste svi troje jedne pameti?
[73]

Sultan se nasmeja i naredi da se Nastradin pusti

slobodan.
93 OFICIRSKI IZDACI
Neki oficir imao u notesu zabeleene sve izdatke
koje je inio dok je mlad bio. Poto se oenio,, vide
njegova ena u tome notesu mnogih izdataka pod
naslovom: Za otrenje sablje dinara 2 pa ga upita
jo: Zar si toliko puta imao potrebu zaotrenje
sablje?! Odgovori joj mu: Srce drago, to su sve
izdaci bili za moje telesne potrebe. ta?! Zar si ti
i za to plaao? upita ga ona rasrdeno, a ja davala
svakom besplatno!
94 KADIJA I TRI BRATA
Bijae jedan vrlo zgodan oek pa imadijae leei
novaca u utu (dukatima ili u zlatu). Uestali ratovi i
bijae pogibeljno po ivot i imanje. On saspe zlato u
jedan up pa zakopa u bai pod jednom jabukom u
zemlju. Zatim se razboli i vidi da e umrijeti. Imao
je tri sina pa jednoga dana zovne sinove k sebi da se
sa njihma halali i da im dade posljednji savjet, te se
primakne damu i penderu i pokae sinovima
prstom u bai, gdje je pod jabukom zakopao up s
novcima, i ree im da tek onda kada on umre i
zakopaju ga, te novce iskopaju i bratinski podijele.
Taj dan umre otac, sinovi ga lijepo opreme i
sahrane, pa poto se s groblja povrate, reknu da pare
izvade i podijele. Kada dou u bau pod jabuku, ali
ne ima para. Tu se stanu braa svaati govorei
jedan drugome da je pare odnio, i tako odu sva tri
kadiji da im on sudi.
Kadija ih lijepo doeka te poto su mu sve
pripovjedili kako je bilo, ree im kadija:
Bijo je jedan momak i dijevojka pa momak zaite
[ ]

od dijevojke i ona mu dade vjeru (obea mu) da e

on najprvi od nje dobiti, pa makar da se ona uda za
koga bilo. Tako doe vrijeme i dijevojku isprosi i
odvede momak drugi, pa kada su momka i dijevojku
u veer u derdek sveli, zatrai taj njezin oek njezino
djevianstvo, a ona mu rekne: Dragi moj, ti si sada
moj oek i ja te volim, ali ti je ne mogu sada dati, jer
sam ja prije obeala tome i tome momku da u njemu
najprije dati. Ve ti mene pusti da odem do njega da
mu se oduim. Taj njezin oek pui ju bez ikakova
prigovora, a ona izae napolje i po noi poe putom
ka kui onoga momka to mu se je obeala, ali ju u
putu zgrabi hajduk i vidi da je na njojzi vie struka
dukata i nakita, pome od nje otimati, a ona mu ree
da eka doklen mu kae to je u stvari i sve mu
ispria i ree da ju eka dok se ona od obeanog
vrati, pa onda da moe raditi od nje ta mu volja. On
uvi da je njezin oek tako dobar bio da joj je
dozvolio da zadanu rije ispuni, ne edne jo nita,
ve ju lijepo otprati do njezina cilja.
Kada je dijevojka dola onome momku i pozvala
ga da uini ono to mu je obeala, a on ju upita na
koji je nain ona mogla k njemu doi od njezinog
oeka, a ona mu sve pripovjedi kako ju je njezin
oek dobrovoljno pustio pa da ju je i jedan hajduk u
putu sretnuo i hotio joj sve oduzeti, ali kada mu je
sve ispriala kuda ide i to je u stvari, onda ju je
slobodnu pustio i do njegove kue dopratio. Taj
momak malo se promisli i ree dijevojki: Kada je
tebe tvoj vjenani i zakoniti ovek dobrovoljno k
meni pustio da ti ja tvoje djevianstvo oduzmem i
kada ti onaj hajduk nita nije uiniti hotio, evo neu
ti ja nita, ve ajde da te do tvoje kue otpratim! I
doprati ju do kue i vrati se.
Tu kadija malo zastane te e upitati brae neka
mu svaki svoje mnjenje izrekne koji je od one
trojice, tj. dijevojakog vjenanog oeka, hajduka i
onoga to mu se dijevojka obrekla bila, najbolji i
najpoteniji.
[ ]

Braa se zamisle i najstariji ree. Valaj, ja

mislim da je najbolji onaj oek one dijevojke!
Onda ree srednji brat da je najpoteniji hajduk, a
najmlai brat ree da je najpoteniji onaj kojom se
je bila obrekla. Na oto ree kadija srednorne bratu:
Ti si ukro novce i ajde odmah pa ih amo donesi! I
tako je i bilo; srednji brat videi da ga je kadija
nadmudrio, ode i donese up dukata, a kadija im
lijepo podjeli, ali nije niti on bez dijela ostao.
95 DRAENJE SLANINOM
U selu Lupoglava kraj epa bile su tri sestre
cure danas jo ivu obanice. Jedna je uvala
goveda, jedna ovaca, a jedna krmaka. U prolee
jedne godine sjedile su zajedno a jedna iupa
kozlac trava, iz koje onaj cvat viri i izgleda ko
djetinji kurac. Ona onako alei se drugoj turi meu
noge i utera u pizdu, ali se trava skri. One smijui
se odlue da e neto drugo nai to se nee skriti.
Sjutradan sastanu se one opet, ali je jedna
kriomice od oni dviju ukrala iz kue komad debele
slanine i napravila kurac od nje, a glavi velik ko
aka, te kad su se poele aliti i jedna drugu za piku
drpati, povali ona to ima kurac od slanine onu
jednu i utera joj u piku, to joj je, vele, vrlo godilo.
I tako je i onu drugu povalila i iekala. Sad je doo
red na onu najstariju, koja je kurac napravila. Ona
je i sama to valjda i prije probala. Jedna se je ispela
na nju pa je zezala a druga je onaj komad slanine u
piku turala pa vukla gore-dole dotlen dok se nije
ona tako nadraila, da je u nesvjest pala i pomagati
od muke poela. Nu to je sve njihov komija
momak Ivo Mihi iz ume neopaen gledao. One su
i posle to jedna drugoj radile, kad najednom nestane
kurca. Nao ga njihov otac pa turi onaj komad
slanine u grah u lonac, skuha i pojede. Kako je
kurac kod najstarije sestre sve bio, to jednom
[6]

zapitaju one mlae dvi sestru gdje joj je kurac, da se

eu, a ona odgovori: Pojio ga je otac!
96 EDNA ENA
Udala se Crnogorka pa odmah sutra odbegla od
mua i dola kui. Kad su je drugarice upitale zato
je to uinila, ona odgovori: Ej, kako ne bih, ree
ona uzdahnuv miljah udala sam se za potena
oveka, a on prvu no pa ae sa mnom da uini
bezobrazluk. E nee, nikogoviu jedan! Nije mene
ni moj babo jebao, beli nee ni ti!
97 NITA BOLJE NIJE NI ZASLUIO!
Bio tako jedan ostariji duhovnik i zdrav i krepak,
koji je esto alio za minulom mladou seajui se
davnih asova to ih je provodio sa enskima.
Jednog dana doe mu sa sela jedan mladi i
pokaza mu se da je neto zgreio ali se brzo pokajao
pa je doao da trai oprotaj.
A ta si tako grdno zgreio, sinko? upita
ga duhovnik.
Prekjue je bila naa slava, a goste je posluivala lepa i naega komije. Ujedanput nestade vina
i ja odoh u podrum da natoim drugo, a ona poe sa
mnom sa sudovima. Kad smo bili u podrumu, mene
obuze neka vatra i kao da mi Bog uze pamet,
prevalih devojku preko bureta, zagrtoh je i umalo
to ne uinih bruku, nego se, hvala bogu trgoh i
ostavih devojku pa sam doao do tebe da mi kae
ta treba da radim pa da pokajem greh!
Starac ga gledae namrgoeno. Najzad mu ree:
Treba da pojede naviljak sena i da popije
valov vode!
Pa nisam ja konj, popo!
Pa ja i ne kaem da si konj! viknu ljutito
[77]

duhovnik nego magarac, kad si ve zagrnuo

devojku a ne svrio posla!

Seti se ia jadu pa povie na snaju:

More, kurvo, daj si na dete dupku; eli ako si
ja dojdem sas moje durundalo, od dve ti dupke
jednu da prajim!

98 PIKA U TIKVI
Oenio se jedan bir vaktile. Onda e rei nevjesti: - Ima li piku? Imam kae ama
ostala kod majke. - E, idem je kae
donijeti. Ode punici pa kae: Poslala me ona da
poalje piku, druga biti ne more! a ona e tikvu
uzeti pa mia zatvoriti u tikvu pa kae: Eto ti
pika, nosi kui pa nemoj do kue zagledati u nju!
Onda e on uz put naii na gnjile drenke, a bio
gladan pa pone jesti. Kad se narani drenjak, onda
kae: Vala jest i pika gladna. Ou i nju naraniti!
otvori tikvu, a mi iskoi, a on onda skine kapu pa
stane vikati: - Pic u kapu! Pic u kapu! al mi ko
mi, pobjegne u umu, a on onda: Jaoj, kukave,
to u sad!
Doe kui, nevjesta ga upita: - Kamo? Jesi li
donio? On joj se potui da je utekla. Onda
nevjesta ree: Evo je, dola je! Onda on da
vidi, zaviri pa zavie: - Joj, kakva je zlatna jadnica
pa eno jo drenjinu dri u zubi, nije izjela!
99 DAJ SI NA DETE DUPKU! . . .
Oenio otac mladoga neiskusnoga sina pa mu
ree da kod snae trai dupku (rupu, piku). Uvee
legnu svi, ostanu u jednoj sobi snaa i mladoenja.
Mladoenja neiskusan zapita svoju mladu:
: A, more, gde ti je dupka?
Trai gu sam! ree mu snaa videi da joj
je mu nevet.
Mladoenja trai po celoj sobi dupku, ali ne moe
da je nae. Najzad vikne oca: Tatko, nema gu
dupka, nigde gu nema!
[ ]

100 AGA, JA BI MAZO!

Neki bogati seljak imao sina, koji nije nita radio,
nego uvao ovce. U oca bio jedinak te ga otac vie
puta nagonio da se eni ali on nije htio, jer nije ni
znao ta se je to eniti.
Jednom nekakove kiridije naeraju nekoliko
tovara meda pa otovare i zanoe kod njegove kolibe.
Uveer uzmu meda pa stanu umakati sa hljebom te
pozovnu i njega. On umoi nekoliko puta, a kako
nije znao ta je med, upitae: Boga vam, ta je
ovo? Kiridije mislei da se on ali pa da se i oni
naale, rei e jedan: ovo je pizda! Njemu se to
uini slatko, a kako je uo da u svake ene ima
pizda, odma sjutradan ode ocu te mu ree da e se
eniti. Otac mu to jedva doeka te ga ubrzo oeni.
Kad uveer svedu mladence, on ponese u derdek
komad hljeba pa upita enu: Gdje ti je pizda?
Ona mu je pokae, a on otkide zalogaj hljeba pa
umoi, ali kad stane vakati, zasmrdi mu znojudina
pa e joj: Ova pizda nije slatka kao to sam ju jeo
u kiridija! i odma otolen u planinu pobjegne.
Otac stane po nj poruivati i slati, ali on nikako
da se vrati. Najposlije rei e mlada svekru da joj
pokroji muko odijelo kao to nose paalije, dobra
konja i oruje pa da se nita ne boji, da e ona njega
lako k sebi dobaviti. Stari jedva doeka, a ona se
obue, ali sprijed podobro razreza alvare, uzjaha
hata pa uprav njemu na kolibe.
Kad je dola na kolibe, uini veliki hrum na nj:
Dr konja, vlae, pa brava kolji i peci ljeba. On
se prepane pa e: Hou, aga, hou! te prihvati
konja a naredi te se brav odma zakla. Kad bi uveer,
[ ]

rei e mu paalija: uje ti, vlae, ti e sa mnom

u kolibi spavat! On se stane izgovarati, jer se
bojao paalije, ali je morao, jer paalija nee
drukije.
Kad bi uveer, sjeli su njih dvoje jedno sa jednu
stranu vatre, a drugo sa drugu. On ugleda kroz onu
pukotinu na alvarama piku pa e: Boga mi, aga,
kakva ti je to rana? Udarih se oskoro
sjekirom, nego dohvati toga loja pa namai! On
dohvati, ali kad stade mazati, rei e mu paalija:
Ne smije prstima, jer bi ranu mogao opoganiti
noktom, a rana je duboka, nego izvadi ti to ima
medu nogame pa dobro nakljukaj unutra! On se
stade utezati, a paalija za puku te on morade. Kad
upade kurac u piku on ne znade ta bi od njega,
samo mu se to uini veoma lijepo. Po svrenom
poslu sjedoe opet jedno prema drugom, ali njemu
opet ustade kurac pa e: Aga, ja bi jo mazo!
Mai, sinko, mazi! I tako on svu no mazo.
Sutradan kad paalija pode, rei e mu: Vidi,
bolan, ja nijesam muko nego ensko i u svake ene
ima ovaka rana i ova se rana zove pizda! Paalija
ode. im paalija ode, on pojuri kui te je prije
paalije kui doao i nije ga vie niko mogao od
kue otjerati.
101 EJ, BOE, OD STRAA TVOGA GDE
JEBA SVOJ SVOGA!
Bio nekakav svekar pa bacio oko na svoju mladu
i lepu snahu. Ne znajui kako da joj zatrai, rekne
jednog dana ukuanima da e u vodenicu. Kad se
smrklo, on dode kui pa se popne na odak pa
pone sam sebe zvati: Ej Milovane! ukuani
mu izau da vide ko vie. On ih onda promenjenim
glasom zapita: Je li kod kue Milovan? Kad
mu oni rekoe da nije, onda e on njima: Kaite

[ ]

mu da sam ja bojak i da mu nareujem da jebe

svoju snaju, inae u vas sve pomoriti!
Sutradan doe Milovan i zatee sve kao potuene
od brige. Kad ih zapita ta im je, oni mu kazae.
Kad je tako, ree on, onda mora biti. Radi
svoje kue, ta ti nee ovek uraditi! Uhvati
snahu i pojebe. Kad je svrio, onda uzdahnu pa
ree: Ej Boe, od straa tvoga gde jeba svoj svoga!
102 KO ZNA GDJE U JA BITI DOGODINE!
Obiaj je u livanjskom polju da svak gurne uza
zid nevjestu i upre joj u pizdu kao da je jebe, ali ne
valja da utisne batinu unutra u rupu.
Kad se turne, kae se: Da Bog da, nevo, i
dogodine!
Tu se desio jednom pratar iz Sinja pa kad doao
red na njega, uprijee dobro u kosmaticu i uerae
kurevu glavu mimo sjekilj.
Iznenada e nevjesta: to radi, ujo, da od
Boga nae!
Ko zna, seko, gdje u ja biti dogodine!
103 SVATOVI JEBU MLADU
enio se neki aknut momi pa dok se on sa
zvanicama gostio i astio, jedan po jedan od svatova
momaka odvodio mladu u ljivar iza kue te jebavali
do mile volje. Do veere izredali se njih trinaest,
ostao samo birovljev sin. Kad sveli mladence u vajat,
prikrade se i on u mraku pa nategne mladu s guza.
Ona, veta, zabavljala mladoenju koliko je umela,
dokle onaj nije povrio posao pa kad se on izvukao,
zagrli ga i upita: Je li, bolan, voli li me? Kako
da te ne volim! odgovori on. A to? Pa da nisi
bila ti, onaj bi jebao mene!
[

104 ERKA NE ZNA ZA KOG JE UD ATA

Erska govorila snaa: to su mi ijake snae!
Donese djeveru koulju, kroz prste bi ju provukao, a
ja sam mome brajanu kad sam dola, onila od
devet oka koulju. Jo da sam priila koljer i deseta
bi bila, tako je bila debela. U ijaka snaa ne da se
djeveru doditi do sebe; u mene bijae devet djeveri.
Ja ne znado u tri godine koje je moj oek. Kad
zatvoramo marvu u klanicu (har), koji prije do mene
doe, potegne kurinu ko zaklanu zeeinu pa u ali
pol kurca uvali. Najmlaem mi bijae ime Lakota,
pokoj mu dui bilo, umro je, uzme uvee na koljeno
pa na koljenu cucuka pa u ali po pol kurca
zapucuka pa nita!
105 SILOVAO JU
Ili snaja i dever kroz umu pa seli da se odmore.
Snaji se prohtelo malo kurca pa ne zna kako e, ve
zapita dever a:
A bre bajo, to je toj to ga vikaju siluvajo
me?
Ne znam! odgovori dever, koji je bio jo
dosta mlad.
A j d e da probamo! Ja velim, ne mo se siluje,
kad ena nee!
Ne znam! veli dever.
Ajde, ajde! okupi snaja.
Dever pristane, a snaja se kao bajagi branila, ali
joj ga dever stera.
Poto se malo odmorie, opet e snaja:
A j d e pa (opet) ti me prevari, ama sad ba ne
moe!
Dever opet pristane te joj ga ponovo stera. Snaja
je bila radosna pa e rei: Arno (dobro)
izjebamo!
[ ]

Arna gomna izedomo! (t. j. osramotismo se)

odgovori ljutito dever.
Ako si ga (ih) jel, jel si gi sam, a ja sam zato i
dola u va dom! ree rasrena snaja.
106 NITA BEZ STAROGA MAJSTORA!
enio Bugarin sina pa poto je bio dosta mlad, u
esnaestoj godini, a snaha pomatora preko dvadeset
godina, on ih smesti u sporednu sobu da spavaju. Nu
ovaj mladoenja slab i nevet otpoe mladu da dira,
a ova ni da se osoli, a naroito kad opazi da je
mladoenja slab sa alatom. On, mladoenja, prodere
se da ga uje i otac: Tatko more, tatko more, ona si
mi ne dade! A starac odgovori odavde: Trai si po
vuni, sinko, po vuni! A ovaj opet odgovori: More
tatko, naao sam ja, ama mi ona -ne dade! . . . A
starac odgovori: More, deco, dok vi ja dojdem s
ovo moje staro kur ou da vi napravim kolovodnicu! Pa se digne Bugarin sa udrveno kur pa kod sina
i snahe: Evo bre, sinko, ovaka se to radi, ovaka!
pa zadigne snahi noge pa ga namesti govorei: Ev
ovaka, bre sinko, ovaka pa taka! pa kad pone da
svrava, a on ubrza: Tak, tak, tak, tak e taka, bre
sinko! Sad si znaje kako treba da raboti!
107 PRIA KAKO NEE PICA MLIKA VE
MESA
Bio jedan vrlo bogat seljak. Imao dosta ovaca,
koza pa imao jo nejaka sina i on, da mu je lake
kod kue raditi, begenie i dovede jednu djevojku za
toga svoga sina, jote dijete.
Cura kad je bila u kui nekoliko dana, vidi da joj
nikako mua ne ima. Zapita djece: A e li je ovo
moj ovjek? A jedan balavac deko ree: ini mi
se da sam ja. Ona mu se nae u udu i postane
[83]

sasvim alosna. Onda ju svekar zapita: ta je tebi,

keri? to si tako nevesela i tuna? U mojoj kui
ima svega dosta. Ako si gladna, eto mlika ima; jedi
koliko goda hoe! A ona zgrabi kabo mlika pa
nadnese piku nada nj i zavie: Loi, pika,
mlijeko! Nee, babo, pica mlika, ve hoe mesa!
Kad je sjutra svekar usto, ali snahe ne ima. Ona
otila sama za jednog vukaraa. Onaj jedva doeko.
Zgrabio ju i dobro ispraio, a ona ree: Sad sam ja
rahat!
108 NE SLAE SE RAUN
Kaluer i ak mu idu svojim poslom po selu pa
dou na konak jednom dobrom domainu, ija je
kua bila puna enske eljadi. Na kaluerovu sreu
ne zateku kod kue ni domaina niti koga od
mukih. Kako uoe u kuu, ak osta kraj vatre, a
kaluer u sobu a s njim i jedna lepukasta ena da
mu izuje izme. Videi mladu i zgodnu snau,
kalueru doe grena elja te se umah doseti kako
e da je izvri. Zatee nogu u izmi i uzalud se ena
muila, nikako da mu skine izmu.
E, ba si neveta! ree kale. A bome ti
to ne valja, ovako gazdinska kua, moe ee
navratiti kakav inovnik iz varoi pa da vidi tvoje
bruke, kad ne umedne da ga izuje!
Pa ta u kad ne iimem? odgovori stidljivo
ena.
E, ne ume! Kad ne ume, a ti odi da te
nauim!
Rekav to, on sam izu obe svoje izme pa ree
eni:
Obuj ti sad izme pa da te nauim kako se
skidaju!
ena sirota, rada da ne ostane neuka i glupa,
poslua kaluera i obu izme.
E, vidi ree kaluer ovako se to radi!
[ ]

Pa onda joj zae med noge i mic pa mic namesti

stvar kako treba pa poe da radi. ena ve vide na
to izae izuvanje izama, ali kako je bila udovica,
moda se i sama bila uzelela pa je utala.
U to naie domain u kuu pa kad vide aka
pored vatre, seti se da je kaluer bez sumnje doao
pa poe da se s njime pozdravi. Ali kako se iznenadi
kad ue u sobu pa vide gde kaluer uhvatio nekoga
u izmama pa ga jebe. Odmah se vrati u kuu i upita
aka:
- Ama, koliko je vas dolo?
Nas dvojica odgovori ak.
Kako dvojica viknu domain, ti jedan,
a eno dvojice u sobi izgiboe jebui se!
109 EBE
Zanoi pisar sreski u selu jednom u Vlasincu u
bogata domaina. Po veeri odvede ga najmlaa
snaha u sobu gde e noiti, da ga izuje i podvori.
Vide on da e noiti na slami samo, ali ga ne zaudi
toliko to, koliko to mu ne dadoe im bi se pokrio.
Zaite od snae ebe (ponjave, kako oni kau). Ona
porumeni i viknu domainu u drugoj sobi. Tate,
more, iska ebe! (hoe da jebe). A on se odazva:
Pa daj mu ti, od mene ne trai! I tako ti je
gospodin pisar opet spavao bez ebeta.
110 DA JE NA VREME DONEEN, BIO BI
DRUGI KRALJEVI MARKO
Zanoio kaluer sa slugom u jednoj domainskoj
kui, u kojoj je znao da ima udovica, na koju je bio
mnogo aik i radi koje se je vrlo esto svraao u tu
kuu.
Domain je inae bio aljivina ovek, ali te
veeri bio je raspoloeniji no ikad i videi kaluera,
[ ]

za koga je znao rasta je doao, smisli da uini s njim

jednu alu.
Sedeli su pored vatre i kaluer gledajui onu
udovicu gde tumara po kui, pone misliti o njoj i
kako bi ju mogo dobiti te oseti gde mu se usled
takih misli poe ona muka da kruti. To primeti i
domain i zovnu onu udovicu.
Odider, snaho ree on vidi kalueru se
napeo, idi mu ga odapni!
Uzalud se ona sirota branila, nije imala kud te
ode u gostinsku sobu, a za njom kaluer, koji je
neprestano blagosivljao domaina.
Dok je kaluer bio na onom poslu sa udovicom
dode u kuu i momak, koji je dotle klao i uredio
vola. Domain mu ree da donese volovski grkljan,
da ga mete u gae i da sedne pored vatre. Kad je
momak to uinio, domain mu proapta nekoliko
rei pa pree na drugi razgovor.
tUto i kaluer stie iz sobe i sede pored vatre.
Nije prolo mnogo, a domain pogleda u svog
momka i videi gde mu se oni volovski grkljan
podigao, ree kalueru:
Kale, u moga se momka napeo; idi mu
odapni!
Kaluer poe da moli i preklinje domaina da ga
ne nagoni na to, ali to mu nita ne pomae.
Takav je red u mojoj kui! odgovori
domain i ko ne poslua, skupo e mi platiti!
Vide kale da ga zlo ne moe mimoii pa se pokori
i ode u onu istu sobu gde je njemu maloas udovica
odapinjala, a za njim i onaj momak s grkljanom.
Zadie kale haljine i namesti se, a momak mu
poe odostrag i malo-pomalo zaglavi mu onaj
volovski grkljan u stranjicu, mada se kaluer
previjao od muke i stenjao kao da ga iva deru. Kad
mu ga je zagurao za jedan pedao, momak se odmae
od kaluera, sam mu spusti haljine i ree n-u:
Hajd sad, gotovo je!
S mukom se die kaluer i pokunjen ue u kuu.
[ ]

Oseao je gde ga neto jo ulji po stranjici, ali ga

bilo sramota da se onde zadie i da vidi ta je te ree
sluzi da spremi konje da idu u monastir. Uzalud ga
je domain odvraao i zaustavljao na veeru i na
konak, kaluer se izgovarao da se setio nekih
prenih poslova, koje ima da povri u monastiru i da
stoga mora odmah ii.
Kad je sluga opremio konje, pojau, oproste se s
domainom i pou. Kale je oseao gde ga ono po
stranjici sad pri jahanju jo vie mui i kad zaoe u
umu ree svome slugi:
Ama uje, Nikola, ja bi rekao da sam trudan
od onoga nesretnika!
Batali, more! Kako trudan, otkud? Otkud
moe biti muko trudno?!
E, da je tebi kako je meni, drukije bi ti
govorio! odgovori tuno kale. Nego zna ta,
Nikola! Ja sam sluao gde priaju da trudna enska,
kad je iznenada to uplai, odmah pobaci. Kako bi
bilo da ti izmakne malo napred pa da prevrne gunj
te da me uplai, ne bih li se oprostio ovog
nesrenog ploda!
Dobro! ree Nikola smeei se. Samo
ja ti opet kaem da ne moe biti trudan!
Izmae Nikola na konju, a kaluer jahae polako
kroz mranu umu oekujui svakog trenutka da e
ispasti preda nj Nikola sa prevrnutim gunjem da ga
uplai. Ali Nikole ni od korova, tako da je kaluer
ve pomislio da je Nikola, kao to je i inae bio
samovoljan, otiao sam monastiru.
Tako jaui kroz ovu umu kaluer se dao u brigu
za plod utrobe svoje pa bee sasvim i zaboravio na
Nikolu, kad najedanput usred one none tmutine
planu neto u onoj mranoj umi i zaori se pucanj
puke. Koliko se kale prepao, on se skotrlja s konja i
kad zveknu o zemlju oseti gde mu neto ispade iz
stranjice. Nikola ga bee i suvie poplaio, ali sad
nije bilo mesta da ga grdi. Glavno je da je on
pobacio. Jedino ga je jo kopkalo da vidi kako
[87]

izgleda to to je ispalo iz njega te poviknu sluzi:

Pali, Nikola, lu, da vidimo to je ovo to
ispade iz mene, da li je muko ili ensko!
Nikola upali lu i prie kalueru, koji je jo
leao.
Ama, da li ja moram leati etrdeset dana
kao porodilja? upita kale.
Jok! odgovori Nikola to samo porodilje. Kad se pobaci, moe se ustati odmah!
Die se kale i poee luem da trae pobaeni
plod kaluderov. Najzad Nikola nae neto ljigavo i
podugako i pomisli da e to biti ono to trae.
Prinese lu i kad vide ta je, on se grohotom
nasmeja i ree:
Pa bolan, kale, ovo je grkljan!
Prie i kaluer i razgleda onu stvar pa e tek rei:
Kakav grkljan, Nikola, Bog te vidio! Vidi,
kaka su mu rebarca! Da je na vreme doneen, bio bi
drugi Kraljevi Marko!
111 SUTRA EMO SE PITATI!
Zanoio jedan ovek u selu kod jednog domaina, koji je imao i jednu snahu udovu. Pa kako je po
selima bio obiaj da svi poleu jedno do drugog i da
se pokriju jednim guberom, tako i ovom gostu bi
sueno da legne pored one udovice. Ona sirota, da
ne bi bilo kakve bruke, pritegnu koulju oko tela i
lee okrenuta leima gostu.
Valjade njena lepota i mladost pa onda toplota
njenog tela, njegova snaga i mladost i najzad vrlo
velika blizina u kojoj su bili, uinie te onaj ovek
ne mogade zaspati, ve poe misliti kako bi se
dokopao ove udovice. Mai se rukom i napipa toplo
i oblo njeno telo, ali se pusta koulja zategla preko
sapi pa nigde ne moe ruka da proe. Ali kako je
ona utala i inila se neveta, on se mai britve pa
rasee koulju tamo gde mu je trebalo za prolazak.
[ ]

Kad je to uinio, on namesti alat gde treba i poe da

radi. Najednom se udovica kao prenu iza sna i upita
ga apatom:
ta to uini, da od Boga nae?
ovek se malo uplai pa odapnu:
Da vadim?!
Neka stoji sad kako stoji odgovori ona
tokorse ljutito ali sutra emo se pitati kome ti
cepa koulju!
112 TRAMPA
Orao jedan ostariji ovek s jednim mladiem pa
se poneki put naale u razgovoru jedan s drugim.
Hajde ree mladi onome oveku pusti
me da noim s tvojom enom!
Hou sinak odgovori onaj ovek ali i ti
da pusti mene da noim jednom s tvojom enom,
kad se bude oenio.
Dobro ree mladi pristajem!
Potom produe orati, a kad su dovrili, onaj
ovek porui eni da spremi dobru veeru i dobra
vina, a on se polako krene s mladiem svojoj kui.
Kad je stigla veera, posedaju za sofru i poto se
mladi dobro naveerao i prilino podnapio, kae
ovek eni zato ga je doveo. ena kao ena slua
svoga starijega pa lee, a mladi kad vide da zbilja
nemade kud, ve lee s njom. Ali neto zato to ena
nije bila ba odve mlada, a neto to mu je bilo
doputeno da ini to hoe, mladi ne ode sutradan
bogzna kako zadovoljan.
Proe jedna godina, proe i druga, a kad. nasta
trea, oeni se mladi lepom jednom devojkom iz
sela. Pusti ga onaj ovek jedno mesec dana da se
mladi istutnji i da mu malo padne mrak sa oiju, pa
ga onda jednog dana, opet pri oranju, podseti na
njihov raniji ugovor.
[ ]

 E, mladiu ree mu onaj ovek zna ta

smo ugovorili! Vreme je da se izvri!
A zar ti ozbiljno misli da to vrati upita ga
mladi.
- A jakako? odgovori ovek. Tako smo
ugovorili. Ja sam moje uinio, sad je red na tebe!
Nemade mladi kud ni kamo, ve naredi da mu se
kod kue spremi veera pak je doao sa onim
ovekom kui. On kaza eni ta je sa njim jo ranije
bio ugovorio i dodade da je onaj ovek svoje oduio
pa je sad doao red na njega.
Zeni ba nije bilo odve milo to e morati noiti
sa ostarijim ovekom kad ima mlaeg mua, ali je
valjalo iskupiti muevljevu re te stoga pristade.
Meutim, onaj se ovek zadra jo otkako su tu
stvar ugovorili, pa se tedio koliko je mogao da se
ne osramoti. I zaista one noi pokaza mladi da je
istina da nema udarca bez starca.
Kad je bilo ujutru, ovek se poe spremati da ide,
ali se zaudi kad vide da i mlada kupi svoje stvari i
nekud se sprema.
Kuda e ti? upita je on.
Idem s tobom!
Kuda e sa mnom?! ponovi on.
Kud ti, tud i ja!
- A to bolna, da ostavi zar svoga mladog
mua?
Kako to! Ti si bolji za jednu no, nego on za
mesec dana!
Ej luda enska glavo! ree ovaj ovek
nasmejav se. Ti misli, ja tako mogu svaki dan, a
ne zna da sam ja ovo kupio tri godine dana kao
stanarica sir u abricu. Pa kad se ovo potroi, a onda
ta e imati od mene? Nego ti uvaj toga tvoga;
opet je on bolji od mene!

[ ]

113 MLADI DOSKOIO CARU

Prola u staro vreme kroz jedan grad tri mladia,
jedan lepi i snaniji od drugog, pa uju da u tom
gradu ima jedan aljivdija car, koji poneki put hoe
da se naali sa strancima koji prou kroz njegovu
carevinu, a poneki put da ih i bogato obdari.
Razgovarajui o tome, ponu jedan drugog ispitivati kakvu bi koji elju imao i eleo da mu se ispuni.
Jedan ree da bi hteo da se dobro najede za carskom
trpezom, drugi da ga car odene u najljepe ruho od
svile i kadife, a trei da jednu no spava sa carevom
erkom.
To douje taj car pa prizove sva tri mladia i
zatrai da mu svaki kae svoju elju. Oni se uplae,
ali im on zapreti da e ih pogubiti ako ne kau, te
oni nemadoe kud, ve kazae ono to su bili i ranije
rekli. Car pusti prvoga da se narua na njegovoj
trpezi, drugome dade divno odelo od svile i kadife, a
treem ree da mu doputa da spava s njegovom
erkom, ali mu zapreti da nita ne ini, dok ne pita
njegovu er. A ako bi ona odgovorila ne pa on
opet to uini, onda e poginuti. Ali car je u isto
vreme nauio i svoju ker, da uvek odgovori ne,
ma ta da je mladi upita.
Kad bi uvee odvedoe mladia u lonicu careve
eri i ostavie ga sama s njom. Vide on da je careva
i lepa i prelepa, ali leae sasvim obuena na svojoj
postelji a postelja, koja je bila za njega spremljena,
bila je podaleko od njene. U njemu se zae strasna
elja da dobije carevu er, ali se seti carevih rei pa
vide da mu glava visi o koncu, ako ma to pokua.
Na svako njegovo pitanje ona je odgovorila ne!
Najzad se on doseti kako e da nadmudri cara i
zapita devojku:
Treba li da stoje ove postelje rastavljene?
Careva i, drei se strogo onoga to joj je otac
zapovedio, odgovori: Ne!
[ ]

Mladi primae svoju postelju uz njenu. Zatim je

upita:
- Treba li da lei obuena?
Opet ona odgovori: Ne!
On je polagano svue, pitajui za svaki deo odela
treba li da ostane na njoj, a ona je uvek odgovorila:
Ne!
Najzad kad se njeno lepo telo ukaza njegovim
oima u potpunoj nagoti, on pokaza na onu zgodu i
upita je:
Treba li ova rupa da ostane otvorena?
Ona sirotica vide ta e biti, ali nije smela da
prestupi oevu zapovest pa opet ree: Ne!
Mladi ve bee spremio alat i zapui joj rupu te
na taj nain provede celu no onako kako je.eleo,
ne bojei se da e za to izgubiti glavu.
114 DOI, KUME, DA SE BAR PODRIMO!
Doao kum kod kuma u drugo selo i zanoio.
Kuma bila mlada i lepa i nije bila od raskida, a i
kum gost bio mlad ovek i nokta. Nije trebalo
mnogo pa su se ve sporazumeli da ona legne s
kraja.
Kad su polegali i kad je kum domain poeo da
hre, digne se kum gost sa svoje postelje pa pipajui
po mraku dode do kumovljeg kreveta. I drei da je
kuma s kraja, on pravo rukom pa med noge. Ali
kum domain kanda je primetio njihovo dogovaranje pa je lego s kraja, a enu oterao do duvara.
Tako kum gost, mesto da je uhvatio kumu za onu
zgodu, bee uhvatio kuma svog za vrlo nezgodnu
stvar. Kum domain se tre i produbi pa onako iza
sna doepa svoga kuma za onu muku. Tako su se
neprestano drali ne smejui ni jedan prvi da pusti.
Kad je svanulo, ugledae se kumovi i pustie se, a
kum gost ode postiden te ponovo lee.
Kad su poustajali, kum gost nemade kad da eka
[ ]

kavu i rakiju, ve spremi kola i konje pa usede na

kola i pode rekav zlovoljno zbogom.
Kum domain prie smeei se kumovljevim kolima, rukova se s njim i oprosti pa mu najzad ree:
Svrati opet, kume, kad uzmogne - pa ako
se ne jebemo, da se bar opet malo podrimo!
115 SLUGA JEBE!
Pop trai slugu. Dode sluga pa mu se ponudi da
hoe da slui. Pop ga zapita kako se zove, a on
odvrati: Jebe! Popa ga zato ne htjede da primi,
jer mu se nije ime dopalo, ali ga sluga tako dugo
nagovarao, da ga je primio. Jednoga dana pode pop
sa slugom u vrt da kopaju, ali tu usfali motika i popa
ga poalje po motiku. Dode sluga k eri popovoj pa
zait(e) da mu da. Ova se branila i s prozora povikne
na oca: Oe, hou li mu dati? Podaj, podaj!
odvrati popa a sluga poe da jebe popinu ker. Kad
je sluga ve dugo ostao, popa povikne: Jebe! a
sluga odvrati: Jebem, jebem, gospodaru!
116 DA MU DA
U nekoga popa bio neki mladi u slubi, a pop
imao i lijepu er. Obletao sluga da jebe popinu er,
ali ne moe nikako, ne da se ona. Jedanput poao on
s popom na kopanje, ali kad su bili skoro na pola
puta, sjeti se pop da je zaboravio motiku pa ree
sluzi: Idi, sinko, kui pa neka ti popadija ili moja
erka dadu motiku pa je donesi, a ja u te ovdi
ekati!
Ode ovaj, ali ne nae popadiju doma, no devojka
sama. Onda joj on ree: Reko je pop da mi da!
(tj. pike). Devojka ne dade; onda on privikne:
Evo je, popo, ne da mi! Popa se opet prodere:
Podaj, nesretnice, neka momak ne dangubi! e[93]

vojka ta e, nego legne, a sluga uhvati za krake pa

je dobro odjebe. Onda uzme motiku i ode za
popom.
117 VOJNIK SE OSVETIO POPU
Doao islueni vojnik Hrvat popu i molio milostinju. Zar ti nije stid moliti milostinje? zapita ga
popo. to u jadan, kad ne mogu posla dobiti, a
ivjeti moram! Kod mene moe posla dobiti ako
si ga eljan. Trebam svinjara pastira. Hoe li kao
takav k meni stupiti u slubu? Drage volje!
odvrati vojnik.
Sutradan ode s svinjama na pau. Najedno
dooe svinjski trgovci i poee ga nagovarati da
proda svinje. Pastir se dugo otimao, ali napokon
pristane uz uvjet da svi repovi njemu ostanu.
Trgovci pristae, podrezae sve repove, platie i
odoe sa svinjama. Pastir sad bre-bolje sve repove u
zemlju zabode tako da su im samo iljci van virili.
Uinivi to, otra kui i stane vikati: Gospodine,
gospodine, svinje mi u zemlju pobjegoe! Pop ode
na pau da vidi to se je dogodilo. Vidjevi repove
gdje iz zemlje vire, pomisli da su zaista svinje u
zemlju pobjegle i naloi sluzi da ode po lopatu ne bi
li ih iskopali.
Sluga otri popadiji i kae joj: Rekao gospodin
da mi date jebat! A ona ne mogui to vjerovati,
stane vikati popu na pai: Bi li mu dala? Pop
mislei da je pastir traio lopatu, ree: Ma daj
mu! Ona se na to poda.
Obavivi posao uze lopatu i poleti na pau. Ne
moemo dvojica s jednom lopatom radit. Tri kui
po motiku! rei e popo. Sluga otri kui i sretne
popovu ker. Rekao gospodin da mi date jebat!
Ona ne mogu vjerovati, zavikne ocu: Oe, bi li mu
dala A on mislei na motiku odvrati joj: Daj mu,
[ ]

daj mu! Sluga pojebavi i kerku, uze motiku i ode

na pau.
Umorio se popo kopajui i zaeli hlada. Dajte
eir! rei e sluga, nabrau ja u nj svjeeg lia i
to e vas rashladit! Pop pristane i sluga ode na
stranu, posere mu se u eir, prikrije blato svoje
liem i vrati eir popu, koji ga ne slute zlu na
glavu metne i kui ode. Doavi kui, stanu mu ena
i kerka priati to im je sluga uinio. Pop se razljuti
i usklikne: Volio bih da mi se je u eir posro, nego
da mi je tu sramotu nanio! To govorei skine eir,
a balega mu se po licu razlije.
118 GATALO
Neka obanica opazi u obana kurac pa kako je
bila nevina, upitae ga: ta je to? Evo gatalo!
odgovori oban. Pa kako gata? Gata da vuk u
tor ne ulazi. Danu i meni progataj! Jes, ali
treba najprije da se nahrani, a on jede samo sa
enskog trbuha mrvice! Pa ako ih svijeh pokupi,
onome nikad vuk u tor!
Tu ona lee, a on izmrvi nekoliko mrvica hljeba
po trbuhu pa stade s njime kljucati okolo pike
govorei: Okolo kure, ne u tor vue! Okolo kure,
ne u tor vue! Kad se njoj razgica, rei e mu: Ta
nemoj vazda okolo! Pusti ga unutra, pa makar vuk
sve ovde do utur poklao!
119 OKO RUPE, AVOLE!
Neka zdrava ena pravila se bolesna pa pozove
vraa da joj vraa. Vra doe pa videi ta njoj
treba, rekne joj da je u nju uo davo, ve treba da
joj ga izagna pa je namesti te legne pa izvadi kurac i
pone oko rupe bajati: Oko rupe, avole! Oko
rupe, avole!. . . ena, koja se ve bee raspalila,
[ ]

vikne: Meti ga u rupu, pa ma mi odmah dua

iskoila!
120 KAKO JE ONA OBANICA ONOME
OBANU DVA PRSTA KOE ZA VOLA SA
KURCA ZGULJIVALA
Imo jedan oban vrlo lijepa vola. Njegova obanica, jedna cura, begeniala vola i ree: Da je ovo
moj vol! a on joj odgovori: Ja u ti dati vola, ako
mi sa kurca od polovice doli zguli dva prsta koe.
Ona ga zatrai da vidi, a on joj kurac pokae i
prstima namuli kou na kurevu glavu pa opet izguli
i ree da to lako uiniti more, samo kada mu pusti
da joj kurac u pizdu tura. Ona ree da hoe i da
odmah pokua. On povali curu, utjera joj, a kad je
izvadio, ona pregleda kurac i ree: Ve se je
pomakla; ajde jopet! I tako tri-etiri puta taj dan
on tura kurac u pizdu.
Uveer kad su goveda prolazila pokraj djevojake kue, ona zajmi vola da goni svojoj kui, a
njezina mati, koja je izala pred goveda da muze
krave, ree joj: Benetino jedna, to si zajmila
tuega vola! A ona odgovori materi: Ovo je na
vol; ja sam ga na okladu dobila! A ona e joj:
Kakovu okladu?! a cura joj se pohvali: Ja sam se
sa .lovom okladila da u mu zguliti dva prsta koe od
polak kurca gore pa sam ve etiri puta probala pa
sam ve jedan prst osvojila. Jo sjutra pa u i onaj
prst! Ondar joj mater ree: Idi, budalao jedna!
Ja tvom ocu ve trideset godina zguljujem pa jo
nisam zgulila, a kamoli bi ti za dva dana? Jovo je
tebe prevario!

kae: Bi li me primio za slukinju? On odgovori

da hoe. Onda pop kae curama: Dobiete jo
jednu slukinju!
Doe onaj vragolan to se preobuko u enske
haljine, pa slui kod popa. Onda nji etiri odu
spavati sve jednako. Onda reknu one tri: Mili
Boe, da smo koja muko, da nas ko sve etiri po
pet puta isprca! Onda reknu svi skupa: Da se
molimo Bogu, ne bi li u koje uzrastao kurac! Onda
pomu se Bogu moliti. Onda onaj rekne: O'te,
pipnite, u mene je poeo rasti! Onda one pipnu,
kad on se ljuno, a kada se dobro napeo, onda on
rekne: Evo ga uzraste! Onda nji tri po pet puta
isprca. Tako sve jednako ufati i popadiju i nju onda.
Tako onih cura lijep trbui naraste, a pop se nita
ne sea. Pa pou crkvi. Spremi se pop, popadija i
sve one cure, a sluga sama da ostane kod kue. Tako
pou. U po puta rekne pop: Ajte vi! Meni osta
kesa parena kod kue! A on nije kesu zaboravio,
nego mislei ja u sad samu slukinju isprcat!
Onda doe pa kae: Otvori, slugo! Onda ona
kae: Ja ne znam ko si! Kae: Ja sam, pop! Ona
kae: Ja se ne vjerujem, nego ja u podignuti brvna
na sikeri pa ti proturi bradu pa u ja poznati ako ti
bude! Onda tako pop uini. Onaj vragolan sputi
brvna pa uvati popovu bradu u ona brvna, a on izleti
pa i popa kao i njegove eri isprca. Onda pua
popa pa on ode crkvi. Kad bude kod crkve, sjedu
tako za sofu ili trpezu. Onda cure uzmu onog jela,
kolaa svaka pa kae: Ja u ponet slukinji! Onda
tako i popadija. Onda pop i on epa kolaa pa
kae: I ja u slukinji ponet. Kad je vas pojebo, i
mene je otoi kad sam se kui vratio! Onda se one
sjete ta je bilo s popom.

121 VRAGOLAN SLUKINJA U POPA

Bio jedan pop pa imo tri keri. Onda doe jedan
vragolan, obue se u enske haljine pa doe popu
[ ]

[ ]

122 UVA DEVOJKA POTENJE

Bila u staro vreme estita neka ena, a imala vrlo
lepu ali i glupavu er i mnogo se bojala da ova sa
gluposti svoje ne upropasti najdragocenije blago
svake devojke nevinost.
Jednom okupe drugarice devojku da ide sa njima
na igru. Mati je posle dugog oklevanja pusti, ali je
pre polaska uze nasamo i napomenu joj da dobro
uva potenje, pa pokaza mesto ispod trbuha. Jer,
veli, ako to izgubi, onda ne treba ni da ivi. Devojka
kaza da razume i obea da e je posluati pa ode na
igru.
Drugarice joj se odmah pohvatae u kolo da
igraju, ali ova devojka ne smee da igra, ve se
neprestano drae obema rukama ispod trbuha.
To pade u oi jednom lepuastom i avolastom
mladiu te j o j prie i zapita je to ne igra, ve se
jednako dri ispod trbuha.
Pa kazala mi naja da uvam potenje
odgovori devojka bezazleno.
Pa to se moe i drugae uvati, a ne da
jednako tu dri ruke pa ne moe da igra, ve
stoji tu kao neko siroe!
Pa kako se to moe drugae sauvati?
upita devojka, kojoj je i samoj bilo dosadno
jednako tako drati ruke i koja bi, kao i sve druge
devojke, mnogo vie volela da igra.
Lepo odgovori mladi ja mogu da ti
priijem potenje pa si onda potpuno sigurna da ga
nee izgubiti!
Devojka pristade te odoe u jedan umarak, gde
joj mladi odista prii potenje. Devojci se takav
nain uvanja potenja mnogo vie dopadao no onaj
raniji, a sem toga osetila je uz to neku dotle
nepoznatu j o j slast, te joj se zbog toga valjda inilo
da potenje nije sasvim dobro priiveno te zamoli
mladia da to ponovo uini, jer se, veli u igranju
moe oparati. Mladi pristane i priije jo jednom,
P8]

ali kad pooe, devojci se uini da joj se potenje

oparalo te ree mladiu da priije jo jednom.
Mladi se bio ve umorio pa mu nije bilo vie do
toga te ree da mu je nestalo konca.
Kako nestalo! uzviknu devojka videla
sam ja uz iglu jo dva klupeta!
123 UMALO NE OGRAJISASMO NA BELAJ!
Mlada nevjesta krenula zajedno sa everom u
rod. U putu ih srete paalija pa begenisa nevjestu te
odjaha sa konja te joj evera isprebija i sveza za
drvo, a nju uhvativ pojeba. Poto paalija ode, ona
odveza djevera pa nastave dalje put, a ona e:
Umalo ti ne ograjisasmo na belaj, moj brale! A
kud e na vii, bila jadna! Ja bjen, a ti jebena, ali
kanda njoj taman to bijae eif!
124 KOJA JE TO PRAVICA?
U Cavtata bila je jedna mlada, estita i Ijepa
djevojka, koja bi esto davala, ali ne svakome, nego
samo tomu koji bi se njoj sviao. Naguloso se na nju
jedan mladi sudac, ali ona ga nikako nije htila
pustit, jerbo bio sasvim samosilan. On iz poetka na
lijepi nain pa prijetio da e njoj uiniti pravdu, ali
sve uzaludu. Da nju predobije, zatvorio nju jedanput
u prun radi nekakve malenkosti. Ona dobro je
poznala zato pa kad su ju vodili iz pruna preda nj,
onda pome plakati:

Koja je to pravica,
Da nisam svoje pizde gospodarica?!

125 KNEZ-MILOEV SUD

Dola devojka knezu Milou da tui momka, to
je silovao. Dovedoe i njega. Ree da nije bilo
[99]

silom, nego da mu dala nalepo, a to joj sad krivo,

on ne zna. Devojka udari u kletvu i uze priati kako
se jadna branila svakojako, ali je on bio jai pa
uinio to je hteo.
Knez onda uze prvo devojku nasamo, dade joj
punu kesu para i ree: Evo u vas noas zatvoriti
zajedno, da nijedno ne moe izii do sutra, kad vas
pustim. Onaj e nesretnik posegnuti da ti otme kesu,
a ti pazi: nema ti ivota ako mu je upusti! Pa onda
dozva tako momka te mu ree kao i njoj, dodavi:
Nema glave na tebi, ako joj kesu ne otme i meni
ne preda! Onda ih oboje zatvore zajedno i dobro
zakljuaju.
Kad ih sutra zorom izvedoe pred kneza, momak
oborio glavu, sav se izgubio, a devojka pred njim
vesela, mae kesom i zvecka parama. Nasmeja se
knez pa e mometu: A ta emo sad? On samo
uti. Knez se okrete curi: A ti mu ba ne dade?!
Ne dadoh bome, veli ona ponosito, svega sam ga
izgrebala pa opet mi ne mogade nita! Misli on . ..
A po materi te! prekide je knez ozbiljnije, pa to
nisi i nju tako branila! Nego znam ja vas avole, ali
nije vam ni lako na onakoj zgodi u umi. Nego da se
venate prve nedelje! Eto vam i to para, kad ste se
tako namuili oko njih; i da vas nisam uo e se jo
oko ega bijete. Hajde sad! Tako je i bilo.
126 DESILA SE RETKOPRSTA
Tuila devojka knezu momka, to je silom pojebao. Ne moe to silom, veli knez, nego se ti nisi
branila! Jesam, knee, kako ne bih! Pa to je
nisi pokrila kouljom, to je nisi zaklopila akom!
Ama jesam i jedno i drugo, ali se koulja desila
tipava, a ja jadna retkoprsta pa uini nesrenik to
je hteo!

[100]

127 SILOVANA
Doli muko i ensko na raspravu za one potenje. Sudac uvidiv da je s privolom enske zbio se
in, skine sa zida svoj ma te izvukav ga iz korice
dade njoj ma, a on si pridri koricu te njoj
zapovijedi da bi mu uvukla ma u koricu. Ona prui
ruku da uvue ma, ali on poe amo-tamo sa
koricom kreati, a ona e njemu: Nemojte micati
pak u uvui! Jebena kurvetino! sudac e njoj,
da si se i ti micala, ne bi ti ga bio uvukao!
128 ZATO ENI NIKAD DOSTI
Doo mladoenja s mladom pred Boga pa e
upitati mladoenja Boga: Koliko put je, dragi
Boe, dosti da se ja [sa] enom svojom kroz godinu
jebavam? A Bog e: Pa jedanput. Odoe ovjek
i ena pa e kazati ena ovjeku: Eto vidi, dragi
ovjee, kako nam je lijepo dragi Bog naredio da se
jebavamo dvaput na godinu! Kako dvaput?!
Jedanput, ree, da je dosti! Nije jedanput, ve je
ba reko dvaput! Ajde da ga opet pitamo!
Dou oni ope pred Boga, a ojek zapita: Kolko
put si ti reko da je dosti da ja enu svoju jebem na
godinu? Ja sam . . . al e mu ena prekinut rije:
Je 1 de, ti kaza, dvaput? Da, da, ajte samo,
dvaput je dosti! Na putu e rei ena: Vidi,
ojee, kako je dragi Bogo reko da je triput na
godinu dosti! Ama nije, eno, ve dvaput ree
dosti! Nije, triput, ajd da ga opet pitamo!
ena nanovo: Je 1 de, dragi Bogo, ti ree, triput
je dosti? Da, da, idi pa mi se uklanjaj! Istom se
malo odmakli, to ena muu: Vidi, ojee, etirput
ree dragi Bogo! A ojek e: Vraajmo se taki, da
se tobom ne pravdam! Kad oni i po etvrti put
Bogu, a Bog se ve i raljutio na enu pa joj se
izdere: Ne imala nikada dosti!
[101]

Tako se dakle ena ne moe nikada dosti najebati.

129 KOLIKO JE KURACA POJELA?
Pitali jednu ensku: Koliko si kuraca pojela? A
ona odgovori: Da je jedan na drugi nastaviti i tebe
na njih, mogo bi Stambol viditi!
130 PRIA O OBANU TROKURU
Bila dva obana, jedan sluga u age, a drugi u
hadije. Onaj sluga oban to je bio kod age nosio je
za uinu najfinija jela, doim je onaj to je sluio u
hadije nosio samo komadi proje. Onda ga zapita
jednom, kad su uinali, onaj to je sluio kod
hadije, kako je to da on uvjek ima za uinu
najbolja jela, kao pogau, sir, meso, pitu itd., a on
samo suhe proje. Onda mu onaj ree: Jebi ti hadinicu pa e i ti dobiti. Ja kako aga ode kuda, uvatim
aginicu pa jebem pa ona meni sve to je najljepe za
jelo daje. Ve zna ti, ta emo? Ja u doveer kad
hadinica bude muzla ovce, tebe zovnuti: ,0 trokure! Ima li moja ovca tamo?' a ti odazovi se i reci da
ne ima pa e ona tebe ve voliti! Tako to bidne pa
kada je onaj nekoliko puta zovnuo: O trokure!
stane hadinica sluati pa kad je onaj otio, zapita
ga: Kako te ono zove onaj oban? A on ree:
Ma sram me kazati! Ona ga natjera i on ree:
Mah; kad sam se jednom kupo, on vidio da ja
imam tri kurca pa me tako trokurom zove! Ona ga
zapita ima li on tri kurca, a on ree da ima.
Hadija bio mator, nije vee mogo jebavati, a
hadinica bila lijepa, mlada a vrlo eljna kurca.
Sjutradan ree kadinica hadiji: Idi ti, hadija, k
ovcami, neka nam sluga ovo oko kue uspremi i
oisti! Hadija ode za ovcama, a hadinica se
[ ]

pripremi i zovne slugu u odaju pa mu zapovjedi da

joj odmah pokae tri kurca. On ju je molio da ga je
sramota, ali ona mu zaprijeti da ako joj ne pokae,
da e ona hadiji kazati da ju je on hotio silovati.
Tako on prisiljen zavue ruku u akire pa na jednu
onu prostrije od akira pokaza uku i ree:
Draga, hadinice, evo vidi, ovo je turski! Zatim
zavue drugu ruku u akire i kroz onu drugu
prostrije pomoli desno kurac i ree: Ovo je
vlaki! Onda se sagne i kroz onu rupu, kuda se
pia, pokaza sav kurac i muda pa ree: Draga
hadinice, ovo je obanski! A ona ree: Toga ja i
hou! zgrabi ga i strpa svrh sebe govorei da ju
odmah obanskim kurcom jebe. On ju popane,
digne noge na ramena i stane joj onaj obanski
zbijati. I tako je i on jo bolja jela za uinu dobivao
nego onaj agin oban, ali je morao sva tri kurca
upotrebiti dok je hadinicu podmirio.
131 HOE DA VEE SVA TRI UJEDNO
Udala se mlada devojka za krna momka pa se
pobojala da e joj onakav snaan kakav je bio
nahuditi. Kad su legli prve noi po venanju u
postelju, ona mu snebivajui se ree da se boji, da
e mu biti mnogo veliki pa e je boliti.
Ne boj se nita odgovori joj mladoenja
imam ja tri, pa u prvo onim najmanjim, dok se
ne rairi!
Ona pristane i kad je svrio ona uvide da nije
tako opasno, nego joj se tavie dopade pa ga zamoli
da okua onim srednjim, tek probe radi. On je
poslua, pa je odvali i po drugi put.
Vide ona da ni ovaj srednji nije opasan pa zatrai
najvei, koliko tek da vidi hoe li ga moi izdrati.
Mladoenja opali i po trei put, a njoj se dopade vie
jo no oba ranija puta. Mladoenja se ve bee
prilino zamorio pa zaspi. Kad u neko doba noi, on
[ ]

se probudi. uje gde neko uka po sobi, a ne zna ta

je Ko je to? viknu mladoenja.
Ja sam! odgovori mlada.
Pa ta radi u ovo doba?
Ama imala sam ovde jednu vrpcu odgovori ona pa ne mogu da je naem!
A to e ti vrpca?!
Da poveem sva tri ujedno pa ma crkla!
132 ZVIDAO, NE ZVIDAO, ETO MENE!
Bili ovek i ena, oboje mladi i zdravi pa ba zato
i imaahu vie dece nego to su mogli ishraniti.
Stoga se dogovore da se ubudue uvaju i ne grade
vie dece, a da bi u tome bili sigurniji, utvrde da
ovek spava u kui, a ena na tavanu.

Ali opet, mue, ako ti doe teko, a ti samo

zvizni, ja u ti doi! ree ena.
Dobro! ree mu.

Kad je bilo prvo vee, ode ena, na tavan, ali

kako je bila mlada i zdrava i navikla da se noi
provodi uz tako isto mlada i zdrava mua, nije
mogla nikako zaspati, ve se jednako prevrtala po
postelji. Najzad viknu ozgo:
- Mue, jesi li ti sad zviznuo?
Nisam! odgovori ovek, koji je bez sumnje
sa istih razloga bio budan. Tako ga je ena u dva-tri
maha pitala, a on je uvek odgovarao da nije zvidao.
Najzad ena ne mogade vie trpeti pa jo jednom
upita mua da li je zvidao.
Jok! odgovori ovaj.
Vala, zvidao, ne zvidao ree ena, kojoj
bee dogorelo do nokata evo mene dole!

[10]

133 KAD SE DJEVOJKA RASPALI

Poslao jednom otac sina u selo na vaar da pazari
davi mu za to stotinu dukata. Kako je docno stigao
u selo, to namisli da prenoi u mehani, gde zatee
lijepu djevojku, koja je posluivala i u koju se
veoma zagleda te je stoga pozove da zajedno
spavaju. Djevojka u prvi mah se opirae, ali kad joj
momak obea onu stotinu dukata to je od oca
dobio, ona najzad pristade, ali pod tom pogodbom
da samo glave kurca sme unutra da turi, inae nee
nikako pristati da se jebe. Momak pristade i izvri
posao s njom, a kod kue se* izgovarae ocu da su
ga na putu razbojnici napali i novac mu preoteli.
Drugom prilikom posla opet otac sina u isto selo
na vaar, a momak zatee opet istu djevojku, koju
odmah pozove da spavaju. Djevojka se opet opirae,
ali najzad pristade ipak pod pogodbom da za drugu
stotinu dukata turi samo polovinu kurca u piku.
Momak izvri posao, a kod kue ree ocu da su mu
novci u mehani, gde je noio, nestali.
Poslije nekoga vremena sin bi opet na vaar
poslan i opet dobi od oca stotinu dukata. Sin ode
pravo onoj djevojci, koja opet pristade da je jebe,
ali pod pogodbom da sada turi kurac malo vie od
polovine. Momak se vrati kui, gde se ocu opet na
neki nain izgovarae. Zaudi se otac tomu pa
namisli da kradom prati sina kad ga bude na vaar
poslao, to i uini. Sin opet pravo onoj djevojci, koja
za ovu stotinu dukata pristade da momak cijeli
kurac sme turiti unutra.
Meutim otac gledae ta sve sin radi. Djevojka
rairi noge i namesti se za jebanje, a momak umesto
da sjuri ceo kurac djevojci, on turi samo glave
unutra. Kako je djevojka sada pala bila u vatru to
ona pozivae i moljae momka da joj ga ceo sjuri i to
ne samo jedanput. Nu momak se izgovarae da ne
moe i kako nema volje. Teraj, bre, sve do muda.
mome! dau ti stotinu dukata, samo me ne ostavi u
[105]

tom trenutku! povie djevojka sva u vatri. Momak

joj ipak ne uini po volji, ve joj sjuri kurac do
polovine. Djevojka opet moljae momka da joj uini
po volji, obeavi mu i drugu stotinu dukata koju je
od njega dobila. Momak se pak naslaivae mukom
djevojinom i ne micae kurca s mjesta. Ta dau ti
sav novac to sam ga od tebe dobila, samo ga sjuri!
povie djevojka dogorevi joj do nokata. Ali, momak ni da uje.
Utom otac, koji je sve gledao i uo, grunu na
vrata i povie: Ta tjeraj, oca li ti tvoga, ili u te na
mestu ubiti! Zar hoe da upropasti oca tvoga?
I tako sin dobi natrag sav novac kojeg je
poklonio djevojci, na svoju i oevu radost.
134 CARICA I TRI BRATA
Bio je jedan car pa nije nikog imo nego jednu er
od esnaest godina. On umre, a carstvo primi ta
njegova er. Danas-sjutra, carica ve za udaju, al ko
bi se nao da zaprosi cara? (vladara). Ne sme niko.
Onda ona pusti telala da vikne ko e caricu odvesti u
blinji grad, al da ne sme nita sramotna govoriti, jer
da e ga odma pogubiti.
Nitko ne smjedne, nego bila tri brata, dva
pametna a jedan pribudalast, a imali dobru koiju i
konje. Onda ree najstariji brat: Vala, idem ja
caricu voziti! Upregne konje i ode. Poveze caricu.
Kad su bili uz put, skoi konj na kobilu. Carica
zapita: ta ono? On odgovori nako kako je: Skoi konj na kobilu! Ona ga zapita: A to on oe?
On ree: Oe da jebe! Ona odmah vrati kola pa
posjee koijaa.
Onda douju ona dva brata. Onda ope kad carica
proglasi ko e je voziti, poe srednji brat. Isto uz put
vidi carica, e je skoio bravac na krmau pa zapita:
to ono? On njoj isto odgovori ko i prvi brat. Ona
vrati kola, a njega odmah posjee.
[ ]

Trei put razglasi carica da ko e je voziti, al pod

istim uvjetima, da ne sme nita sramotna rei. Onda
onaj trei brat, najbudalastiji, upregne konje, dotera
pred carske dvore i prikae se da e on nju voziti.
Poveze. Kad uz put, vidi ope carica de je skoio konj
na kobilu. Zapita: ta je ono, koijau? On
odgovori: Ta nita. Ispeo se konj na kobilu. Ona
ree: Pa to radi na njoj? A on odgovori: Ispeo se
pa gleda da mu ne bi kurjaci drebadi poklali. Malo dalje vidi carica da skoi bravac na krmau pa
ope zapita koijaa: ta ono radi? A on odgovori:
Ta nita. Ispeo se bravac na krmau pa pazi da mu
ne bi kurjak krme odnio.
Uveer povrati se carica kui te ne dadne svom
koijau otii nego ga ustavi na veeri. Kad su
veerali, ona njega natera da se svue, legne u
krevet, a ona legne do njega te uzme njegovu ruku
pa metne sebi na prsi te zapita: ta je ovo? On
odgovori: Devojake prsi! Ona opusti ruke pa
metne na dlake (broke) te zapita: to je ovo? On
ree: Livada. Ona spusti malo nie ruku na piku
pa zapita: to je ovo? On ree: Bunar! Ona
spusti jo nie na krunicu te ree: to j ovo? On
odgovori: Knez! Kad je tako sve svoje nedodirljive stvari prola, al on nikakve sramotne rijei nije
rekao, onda ona ope uzme svoju ruku pa metne
njemu na prsa te zapita; ta je to? On joj
odgovori: Momake prsi! Ona spusti ruku, uvati
njega za mudraca (supotu), zapita: to j to? On
joj odgovori: Konj! Ona metne ruku na kesicu te
zapita: ta j ovo? On ope ree: Zobnica! Onda
ona zapita: A ta taj tvoj konj jede? On ree:
Pae po livadi! Onda ona: Pa daj puti ga u
moju livadu, nek pase! On puti pa po malom
trbuhu tuc ovamo tuc onamo, dok ona ope zapita:
Zato t v o | konj nee da pase u mojoj livadi? On
joj ree: edan je! Onda ona: Pa eto bunara u
livadi, pa ga napoj! On jedva doeka, turi svoje
niklo u njezino puklo, a ona od dragosti i muke
[ ]

stane prdjeti pa zapita: ta se ono uje? On ree:

Ta nita. Ljuti se knez. Onda ona zavie: Udri
kneza zobnicom po zubi! ta on ima gospodariti od
mog bunara? Kad je konj poeo piti (il putati)
vodu, onda ona zavie: Utopi se! utopi se! te
zanimi. Kad se konj napojio, njoj se dopadne i sjutra
namjesti svog koijaa za cara, a sebe za caricu te
more biti da i danas jo konje napajaju.
135 STRADNJA PODSKUTAA
Bila nadak-baba gospodar u kui, a ovjek bio
metla. Ljudi bili imuni i imali jedno djete. Radi
njihovoga imetka su ih susjedi uvjek traili, naime
gazdaricu, jer kunog gazde nije bilo, da im kumuju
djeci.
Tako jednom spremila se gazdarica na krstitke
ispekavi kolaa i pilia i ostalog priredivi. Obukavi
se sveano, ree svomu muu: Dakle ja sada idem
a ti gledi da mi je sve u redu. Pazi na dijete da mu
se ta ne dogodi. Povi ga, ako bude mokro pa onda
gledi da pretoi ono vino, a i drva nacjepaj, jer
treba mi. Pripazi na pilie da ih jastreb ne odnese.
Da, pa jasle popravi, jer ih ja take vie ne mogu
gledati, a i soli nisi jo samljeo. Dakle gledi da to
bude, jer ti mene valjda znade, pa ako ne bude sve
kako sam rekla, onda teko tebi! Ja u te nauiti
zato sam uzela tebe drolju! To rekavi ona
otide.
Siroma mu nije znao to bi prije poeo te
mislei da uzmogne sva svriti, poeti e dva posla
ujedno. Udari pipu u bure te pusti vino da curi, a on
e dotle drva rezati pa kad bude kof pun, onda e
i drugi podvri. Dijete je metno u komoru nuz bure
pa mu dao igraki da se zabavi. Nu tek to je poeo
rezati drva, sleti jastreb te uhiti ponajljepe pile,
koje mu je ena toli volila. On skoi da obrani pile
te nabacuju se drvljem za jastrebom proganjo ga
[10]

sve do bae, ali badava, pile odneeno. Vrativi se

natrag da vidi ta je sa vinom, ali kad on tamo, na
svoju alost opazi da je dijete igraju se uhvatilo za
pipu i tako ju istrglo, vino iscurilo a dijete se
utopilo.
U svojem strahu od ene pobjee u a te se
sakrije, ali najednom eto ti uplaene orde pa
upravo preko aa i nesrenom stade mu vol na
kurac i zdrobi mu kurac i muda. On od boli i
zdvojenja skoi pa bje u krunu pe i odlui ove
umrijeti, jer je znao da e ena kad dode kui kruh
pei pa je naumio da izgori.
Kad se je ena vratila kui, nije se obazirala za
muem, ve se presvue i poe pe loiti da pee
kruh, jer je kvas bio gotov. Stala loiti vatru, a! uje
iz pei gdje neto jeca i vapi: Uh, ala je teko
umrijeti! Ona pogledi u pe te spazi mua. Ama
boga ti, ta ti tu radi?! Ja sam mislila da ti jasle
popravlja. A j d e van! Ne mogu, draga, ve molim
te deder samo loi! Ta ne luduj, ve hajde van!
Ne mogu, jer jastreb odnio pile! Ta bie pilia
jo, ajde van! Ne mogu. Vino je iscurilo! Ta
bie vina jo. Samo hajde van! Ne mogu nikako!
Utopilo se dijete! E, pa dae Bog drugo! Hajde
samo van! Bogme ne mogu, jer su mi kurac i
muda zdrobita! Ta ta, i to jo? O, kuga te
odnila, nikad te ne bilo! Sad crkni, kad za nita
nisi! I time poturi vatru u pe i tako jadnik zaglavi.
136 KUKU, POPE, MOJA SIROTINJO!

(Poslovino)

Krenuo nekud pop i ak. Usput se stanu o

svaem razgovarati pa i o vjernosti ena. Pop je
tvrdio da je njegova popadija potpuno vjerna i da je
ne bi niko mogao prevariti, a dak da su sve ene
jednake pa i njegova popadija i da bi je on prevario.
Pop to nikako nije priznao te se nji dvojica oklade.
[109]

ak ako ne prevari, da slui popa godinu, a pop da

dade aku kobilu ako prevari popadiju.
E, daj mi tvoga konja pa ti hajde nazorice za
mnom pa e vidit! Pop mu dade konja i on poe,
a kad je bio blizu kue popove, stade plakati. Videi
to popadija upita ga to plae, a on joj odgovori
kroz pla: Proi me se, ne mogu ti od crna
obraza ni kazati! Tad popadija navali jo vie na
njega te joj on ree:
Idemo putem ja i pop pa opazi pop jedno
uplje drvo i ne dade mu avo mira nego se okladi
sa mnom u koga nas je vii kurac. Kad izmerismo
palcima duinu, moj dui, ali pop hoe da je njegov
deblji pa e meni: De da vidimo, iji moe u onu
ubu na drvetu! Ja nanesi, kad moj ne moe, a pop
nanese pa mu uljeze, a u drvetu zmija pa ga ujede za
kurac i on odma umrije!
Sad popadija stane kukati: Kuku pope, moja
sirotinjo! Zatim se okrene na aka pa ga
priupita: A tvoj, ae, ne moe? Ovako ga je
nekoliko puta priupitala pa e onda: Hvala bogu,
kad nije i tebe ujela zmija! Mrtvijem pokoj dui, a ti
kad si mi ostao iv, eto mi tebe mjesto pope!
ak na to odma pristane te popadija ae da
odma zapomu, ali e joj ak: Boga mi se ne
valja jebavati popadija, to se nee prvi put osamariti, jer je velika grehota, a kad se osamari, onda ne
ima grehote!
Popadija mu ne dade ni izduiti, nego e mu:
Eto na tavanu starog samara sa kobile! ak
dohvati samar da je osamari pa e: Ne ima
kuskuna na samaru! Eto popove pasire, pusta mu
ostala, pa naini kuskune! Poto naini kuskune,
rei e: Ne ima repa! Eto popove kaike za
zaedi u guzicu! Poto ak dohvati kaiku, zavika
pop s vielice, s koje je sve to gledao: Ne pogani
kaike, bio jadan! Na poklon ti kobila, junaki si je
dobio!
[ ]

137 BULA I AUR PRED KADIJOM

Zagledala se bula u jednog snanog aura (Srbina) pa bi se htela s njime pojebati. Opkladi se ona s
njime: ako je osam puta uzastopce ne pojebe, da j o j
da neto za izgubljenu opkladu. aur, siguran u svoj
kurac, pristane na opkladu i odvali sedam puta;
nabije i osmi put, ali ne mogade da zaprka.
Izgubio si opkladu, daj ovamo! veli bula
auru.
Jok, ja sam te osam puta pojebao!
Nisi; izgubio si opkladu. Tuiu te kadiji.
Dobro, ajdemo kadiji veli daur.
Kod kadije tui se bula na aura da joj on ne da
izgubljenu opldadu.
Za to ste se kladili? pita kadija bulu.
Eto, neka ti on kae, estiti kadijo! veli
bula.
Ama, estiti kadijo, opkladio sam se ja s
bulom da jednom motkom omlatim osam oraha.
Potegnem ja motkom i omlatim u jedan mah zbilja
osam oraha. Od njih behu sedam puni, a osmi
prazan. Jesam li ja kriv to i onaj osmi nije pun?
Nisi, rajo! ree mu kadija ti nisi izgubio
opkladu. Idite!
Svrbi bulu i dalje, a htela bi da ba dobije
opkladu pa se sad ovako opkladi s aurom: da on
legne izmeu nje i njezine sestre. One e ga svu no
draiti, pa ako on ne izdri, ve ih pojebe, gubi
opkladu. Pristane aur.
S veeri legnu oni troje zajedno: aur u sredinu,
a bula i njezina sestra s leve i s desne strane. Radi
veeg razdraenja, privee mu bula kurac uz butinu.
Ponu ga draiti i gole behu. Posle mu odveu i
kurac, koji se ve bee napeo. Muio se aur, ama
kud da odoli? Digne se i pojebe bulu i njezinu
sestru.
A, izgubio si opkladu! viknu radosno bula.
[ ]

 Jok, ajdemo kadiji, neka on presudi! veli

aur.
Odu kadiji na tubu bulinu aur ovako odgovori:
estiti kadijo! Vezala bula moga ogata
izmeu dve livade za jedno drvo. ogat gladan, jeo
bi, ali je vezan. Najzad ga bula odrei i ogat uini
zijan i u jednoj i u drugoj livadi. Jesam li ja kriv?
Nisi, rajo; nisi izgubio opkladu! ree mu
kadija.
Ali bula ne miruje. Sad se opklade da se bula
napri, a aur da udrvi kurac, da se zatri pa tako u
trku da ga nabije buli s guza. Dobro, ou! veli
daur. Napri se bula. aur udrvio kurinu i zaleti se,
ali u koji mah da joj ga nabije, vrdne bula i aur ga
utera u guzicu!
Ho ho! izgubio si opkladu. veli bula.
- Jok valaj! Nek nam kadija presudi! ree
aur.
Kod kadije opet tui bula aura da nee da joj da
izgubljenu opkladu.
Aman, estit kadijo, uj me! Opkladio sam se
ja s bulom da u u trku s mojim dogatom uleteti u
dvorite kroz ar kapiju. I taman ja pred kapiju, a
bula je zalupi te ja s dogatom uletim kroz kapidik u
dvorite. Jesam li ja kriv to je bula kapiju zatvorila?
Nisi, nisi, rajo! Bula je izgubila opkladu!
138 SAMO DA GA MALO ZARUBI
Bio mu pijanica, a ena neka otrokona pa kod
nje stajale pare i kadgod bi se muu pripilo, morao
je njoj da se obrati za novac. Ali ona nije uvek htela
da mu daje para te se je morao dovijati kako da
izlae koju crkavicu od nje.
Jednog mu se dana silno pripije rakija, ali u
depu nije imao ni prebijene pare. ta e, kud e,
mora opet da trai od ene novaca. U svojoj muci
doseti se, znajui da je pohotljiva, te joj ree da je
[ ]

doao onaj majstor to opravlja muke zgode i stoga

zatrai od ene da mu da dvanaest groa da malo
prepravi svoj ud.
eni bee bogzna kako milo kad je ula da ima
majstora koji umedu i taj alat da oprave, ali kako je
bila cicija, ona ree muu da se malo cenjka i da e
mu biti dosta osam groa. Mu najzad pristane,
samo da doe do mogunosti da se napije malo
rakije i primi osam groa.
Kad je poao ve, ena mu doviknu:
Kai mu da ga ne krati i ne tanji, samo neka
ga pri vrhu zarubi, da bude malo pljosnat i zatubast
kao peat u Mitra kavedije!
139 KAKO VLAH PRODAVAO ZECA
Doao Vlah u Senj na vaar i nosio preko leda
prebaenog zeca. Opazi ga piljarica koja kruh
prodaje, te ga upita. uje ti, Vlae, oe prodati
toga zeca? Nato Vlah: A da, da u ga prodati, za
oto sam ga i donio. Pa ta trai za njega? Ko bi
mi dao kruva se najesti! Ta odi, vraji Vlae, pa
jedi! Via predao zeca te seo uz ko i poeo jesti.
Kad je ve tri kruha pojeo, poeo je ko ogledavati i
sa koom tresti pa ga piljarica upita: Zato to
radi? a on ree da gledi hoe li biti kruha dosti.
Raljuti se piljarica te baci zeca Vlahu natrag
rekavi: O, ti vraji Vlae, eto ti tvog zeca natrag.
Ta ti bi mi sav kruh pojeo, pa ti jo niti dosta ne bi
bilo!
Vlah ne odgovorivi niti rei, uzeo zeca pa
krenuo dalje. Tako idu, opazi ga druga Senkinja,
koja prodaje vino, te ga upita da li hoe zeca
prodati. On joj odgovori da hoe, i to onomu koj
mu dade vina se napiti. Senkinja ga pozove neka
pije. Kad se Vlah prilino napio, poeo je po
bavama kucati. Trgovkinja ga upita zato kuca po
bavama. Vlah ree da se hoe osvjedoiti hoe li
[ ]

biti vina dosti za njega. Ljutita ga oera Senjkinja i

baci mu zeca, jer ona ne da sve svoje vino za jednog
zeca.
Vlah niti rei, ve hajde dalje. Opazi ga i jedna
ena. prilino lijepa i mlada te ga upita za cijenu
zeca. Vlah ree da e zeca onoj dati koja mu dade
jebati. ena malo promisli, te ree: E pa hajde,
vraji Vlae! enica legne, a Vlah na nju, nu ne
htjede se niti da makne, samo to je kurca pola
zaturio, a ena ree: Ta mii, vraji Vlae! a Vlah
poe govoriti: Mii, mii, mii! ali ganuo se nije i
opet ena: Ta uputi se, ti Vlae! Guzicom mii! a
Vlah opet mjesto da mie, poe govoriti: Guzicom
mii! guzicom mii! Na otu budalatinu razljuti se
ena te ree: Ti si, Vlae, lud i ne zna nita! Hajde
ti dole, a ja u gore! I tako bude. Kad je procedura
bila gotova, ree ena: Na vidi, je li, da je bilo
dobro? A Vlah e: Dobro da, ali tko e to meni
platiti? Jer nisam ja tebe, ve si ti mene jebala! Na
taj bezobrazluk izrui ga ena te ga skupa sa zecom
otjera.
Vlah zadovoljan sa uinjenom trgovinom ode, jer
je jeo, pio i jebo, a zec mu jo ostao.
140 SAD SU KVIT
Dode neki seljak u varo nosei zeca da proda pa
ugleda jednu zgodnu mladu enu gde stoji na kapiji
jedne kue. Upita ga ona poto bi prodao zeca. On
joj kaza cenu, ali ona mu ree da je skupo.
Seljak bee mlad i avolast, a ena mu se dopala
te joj ree da bi mogao zeca dati i jevtinije.
Poto? upita ena.
Seljak joj odgovori da bi dao zeca da je jednom
prevali. I ena nije bila s raskida, naroito i stoga
to je seljak bio i mlad i lep i zdrav kao kremen te
pristade. Uvede seljaka u kuu i prui se na
minderluk,

Kad je seljak povrio posla, njoj se veoma

dopade pa ree da bi mogli jo po jednom. Seljak
pristade, a ona mu ree da on legne poleke pa se
ona pope na nj. Poto tako i po drugi put povrie
rabotu, seljak poe i ponese zeca.
A to nosi zeca? upita ga ona. Jesmo li
se pogodili da me jednom prevali pa zec da bude
moj?
Jesmo ree seljak - ali i ti si mene
jednom, te smo kvit s tim!
141 SVETI ILIJA UVA NA NEBU JABUKE
Bio jedan ojek sa svetim Ilijom veliki jaran.
Onda ga digni sveti Ilija na nebesa, da odozgo
osehiri svijet. Kad su tamo doli, vidi onaj ojek u
svetog Ilije mnogo jabuka. Ali sveti Ilija morao je
nekuda da ode pa ree onom ovjeku: uvaj te
jabuke, da ne bi tko u njih diro, a nemoj ni ti
nipoto u koju dirati dok ja doem! Sveti Ilija ode,
a on ostane uvajui jabuke. To su gromovi bili. Kad
on pogledi svojoj kui i vidi svoga kuma komiju
gdje je pritisko kumu pa jebe, on mislei da ih sav
svijet vidi pa da ih prepane, zgrabi onu jednu jabuku
i odozgor baci na njih. Grom pukne i ubi obadvoje.
Onda doleti sveti Ilija i ree: ta uradi, ako Boga
zna! to ubi kuma i enu? A on e mu: Ta ja sam
ih hotio sa jabukom samo preplaiti. Sveti Ilija mu
ree: Bog im je naredio da se ljudi jebu. To nije
grih nikakav. To se mora. Idi ti, ti nisi za mene! I
spusti ga opet na zemlju a on kuma i kumu sahrani,
vele, u jednu raku (grobnicu).
142 ZATO BOG PONEKI PUT NE VIDI TA
SE PONEGDE RADI?
Bio neki Marko u vojsci, i kako je bio u svemu
valjan i marljiv, postane posilni kod svoga stareine
[115]

te je tu malo bolje proivio nego ostali njegovi

drugovi, koji su bili obini, prosti redovi.
Ali Marku ne bi sueno da dugo blaguje. Jednog
dana snae ga neka bolest i uzalud su mu lekari
davali lekove koji bi i konju nahudili. Marko je
bivao sve slabiji, dok jednoga dana ne ode Bogu na
istinu.
Kako je bio pravedan na ovome svetu, njega je,
kao to se po sebi razume, i na onome svetu
oekivala nagrada. Dospeo je pravo u raj, a sem
toga dobio je za posilnog i kod samog Tvorca, koji je
znao da je Marko bio valjan i estit ovek i da se je
jo na ovom svetu pokazao kao dobar posilan.
Jednoga dana imao je Bog da se krene na put pa
pred polazak prizove Marka i ree mu:
Marko sine! Evo ti dvanaest kljueva od
mojih dvanaest soba. Po svih jedanaest soba sme ii
i razgledati blago koje je u njima, ali u dvanaestu
sobu da mi nisi uao. Evo ti, ovo su kljuevi od tih
jedanaest soba, po kojima sme ii, a ovo je klju od
dvanaeste sobe, u koju, ponova ti velim, da se nisi
usudio ui!
Primi Marko kljueve i obea da e posluati
zapovest, a Bog se die i ode.
Kad je ostao sam. Marko zaredi iz sobe u sobu.
Divio se onom grdnom blagu to je bilo po sobama,
onom silnom zlatu, srebru i dragom kamenju, ali je
ipak oseao da nije potpuno zadovoljan. Neprestano
ga je kopkalo ta li to moe biti u dvanaestoj sobi, u
koju mu je zabranjeno ulaziti. Najzad pomislio: Ako
uem i u tu sobu, ja neu nita dirati, pa se nee ni
poznati da sam ulazio. Tako i uini, otkljua lepo i
dvanaestu sobu i ue u nju.
Ali kako se iznenadi kad u njoj ne nade ni mrvice
blaga, kao to je bilo po ostalim sobama! U sobi ne
bee skoro nikakva nametaja, samo jedna stolica na
sredini, a zidovi unaokolo behu pokriveni ogledalima.
Marku sad tek bee udo to mu je Bog kratio da
[ ]

ude u tu sobu. Najzad sede na onu stolicu u sredini

sobe i poe da razmilja. Sluajno mu pade pogled
na ogledalo to bee pred njim i on se iznenadi "kad
vide pred sobom planine, reke, gradove, varoi i
sela. Odmah se seti da je to svet i da Bog odatle sa
te sobe gleda i posmatra ta se po svetu radi.
Tako je doista i bilo. Marku doe elja da vidi
svoje selo i ta se tamo radi; da vidi svoje seljake,
svoju kuu, enu i decu svoju. Poe bolje razgledati i
zaista opazi elezniki put, vide i poslednju elezniku stanicu, od koje je skretao put njegovom selu.
Tako stie pogledom u svoje selo. Ugleda sudnicu,
do nje mehanu, pa onda vide i svoju kuu, ali kod
kue mu ne bejae nikoga.
Mora da su na groblju, ree Marko u sebi pa
poe pogledom ka groblju. I zaista na jednom
novom groblju ugleda svoju mladu i lepu enu gde
kuka i narie, a s njom i dvoje njegovo dece. Marku
zasuzie oi. Koliko mu je bilo ao to je umro te nije
sa svojom enom i decom, toliko mu je opet bilo
milo to ga ena jo nije zaboravila.
Ne proe mnogo, a udovici Markovoj prie
seoski pop i poe da je tei. Ova doista utre suze i
otprati decu kui pustiv se s popom u razgovor.
Malo-pomalo udovica kao da zaboravi svu svoju
alost i poe s popom da se kikoe i ali. Marko vide
lepo kako mu pop ne tei samo reima enu, ve
pomalo i rukama pa se onda najedanput udovica
uputi u jedan umarak, a pop za njom i tu se oboje
izgubie. Vide Marko koliko je sahata pa se naljuti i
u onoj pomami tresnu nogom u ogledalo te se
rasprti u hiljadu komada i sad se u njemu nije
moglo nita vie videti.
U zlo doba vide Marko kakvu je grdnu pogreku
uinio, ali sad je ve bilo dockan da se ona popravi.
Ne znam ta je posle bilo, kako je Marko
doekao Boga, kako li se je opravdao i da li ga je
Bog karao i kaznio. Ali se jedno bar zna, a to je:
zato Bog poneki put ne vidi ta se ponegde radi.
[ ]

143 HOE I ONA DA UMRE!

144 NIJE TRESNUO KURCEM

Dva mladia seljaka sekla drva u umi pored

groblja. Najedanput ugledaju jednu mladu i vrlo
lepu udovicu iz drugog sela gde kuka nad jednim
grobom. Kuka sirotica, do Boga se uje. Iz njene
kuknjave moglo se razabrati da oplakuje mua.
Eh, kad bi znao da e mene moja ena onako
aliti, ne bi mi bilo ao sutra da umrem! Mora da ga
je mnogo volela.
Batali orava posla ree onaj drugi, koji je
bio neenjen i koga su sve ene i djevojke u
njegovom selu znale kao veliku lolu. Pored sve
njene kuknjave, ja bih se smeo opkladiti da e za
po sata biti moja!
- Vala, znam da si lola u tim stvarima, ali
pristajem da se opkladimo da je ne moe dobiti ne
za po sata, nego ni za pola godine!
Tako se oni opkladie i momak onaj ostavi sikiru
pa se uputi kroz umu i sa drugog kraja ue u
groblje. Doe blizu udovice i poe i sam da kuka
nad drugim grobom.
Udovica se malo utia i zapita ga koga on ali.
Mladi odgovori da mu je umrla ena, a nisu bili ni
pola godine zajedno.
A od ega je umrla! upita udovica.
Sramota je da ti kaem, ali ja sam je
pogotovu oterao u grob!
- Kako to? Kai slobodno, to da te je sramota? ree udovica.
Pa kako da ti kaem? ree mladi i prie
joj blie. Zna, imam mnogo veliki ud pa joj je to
dosadilo.
Ej, srea mi te donela! Dela i mene, pa da i ja
umrem te da me poloe pored moga Simeuna, jer
meni bez njega ne vredi ive ti!

ovek neki obiknuo da tresne ono po nekoliko

puta, da ne bi isprskao gae. Vidi to njegova ena pa
ga upita: Zato to radi? a on ree da mu nesrea
postane vea. Posle toga sporekaju se neto te se
posvaaju. Jedanput kad je svravao nudu, a ena
ga gledala, vide ga da ga ne treska pa mislei da nije
to zbog nje, moda za inat to se svaali, povie:
Tresni ga, more, ako smo se posvaali, nismo oi
povadili!

[ 1 ]

145 UDOVICA V A R A L A JEPCE

Bila jednom udovica, uvena sa svoje ljepote.
Ona bi se sa svakim poznanikom kladila da je ne
moe odjebati etiri puta jedno za drugim. Ljudi se
naravno uvek kladie pa bi gubili svaki put opkladu,
naime sve to su imali sobom, a ko bi dobio
opkladu, taj bi je uzeo za enu i postao bi
gospodarom imanja kojim je ona raspolagala. Bilo
je, dodue, ljudi, koji su je doista po etiri puta
uzastopce izjebali pa ipak gubili opkladu. Stvar se je
naime u tome sastojala: povrh kreveta bee obeena
tablica sa pisaljkom jednom i da se ne bi pogreili u
raunu, udovica je uvjek beleila jednu crtu, to je
znailo da je jedanput odjebana, ali ona je bila tako
vjeta da bi ona, dok je onaj nju jebao, bre
izbrisala po crtu tako da je uvek izalo po tri puta. I
kad bi onaj nju pokuao jo jedanputa izjebati, ona
opet izbrii crtu i tako bi onaj uvjek gubio opkladu.
Priaju za jednog kaluera da ju je taj nauio
pameti i da je zadobio celo njeno imanje. Bio ju je
devet puta izjebao u razmaku kratkog vremena pa
ipak uvjek izlazae po tri puta i tek kad je po deveti
put zapoeo, onda ga udovica savetova, potpuno
zadovoljna njegovim kurcem, da se ostavi kaluerstva i da je uzme za enu. On je, bogami, poslua
zadobivi kao miraz cijelo njeno imanje.
[119]

146 JEBNI BROJ

Bila tri brata. Jedan bio obuar, drugi kroja, a
trei nije nita radio nego kurac drkao. Jednom
krene obuar u svijet da bolju sreu potrai. Idui
tako, doe u jednu planinu. Tu izie preda nj jedna
baba pa ga upita kud ide. Idem u svijet! A zna
li kakav zanat? Znam obuarski. U sto dobrih
asova! Evo ti ova trava pa je metni u torbu. Kada
doe u taj i taj grad, ue telala gdje vie ko hoe
kralju nainiti obuu za svu njegovu vojsku kroz
trideset dana dae mu kralj tri konja i tri tovara
blaga. Ti se prijavi pa zaiti sve to ti treba neka ti se
snese u jednu kuu. Kada ti sve donesu, ti metni
torbu sa travom pod glavu pa lezi te spavaj i nita se
ne brini. Za trideset dana biti e sve gotovo!
Tu on uze travu pa metnu u torbu, a kad doe u
onaj grad to mu je baba rekla, a ono telal vie:
Ko e se primiti da naini kralju za svu njegovu
vojsku obuu za trideset dana, daje kralj tri konja i
tri tovara blaga, a ako ne naini otii e mu glava!
Kad on to uje, prijavi se te ga odvedu kralju. Tu on
zatrai sve to mu treba za tolike silne obue te mu
se sve prenese u jednu kuu. Uveer metne torbu sa
travom pod glavu i lee spavati. Kad se probudi prvo
jutro, ali sve pokrojeno! Tako on trideset dana po
gradu hodao, a trideset noi spavao, a kad se
probudio trideseti dan, ali sva obua potpuno
gotova! Tu obuu on preda kralju u redu i primi tri
konja i tri tovara blaga. Ko je veseliji od njega?
Krene sa blagom kui. I opet pree onu planinu
pa zanoi u jednome hanu. U handije bila veoma
lijepa ki pa kad je on vidi, poeli s njome spavati.
Handija mu ree da e mu je dati, ali ako je devet
puta ne jebe za no, da mu dade ona tri konja i ona
tri tovara blaga. On pristane na to, ali ga je ona
cijelu no zabavljala te nije mogao ne devet puta,
nego nijedanput jebati. I tako siromah sjutridan
odulja se iz hana bez nie nita i od put svijeta.
[ ]

Srednji brat kroja ekajui brata dosadi mu se te

i on krene u svijet da potrai sreu. I preda nj izie
ona ista baka te mu dade travu i kaza mu kao i
starijem bratu da ide u grad, a kad doe tamo da e
ut telala gdje vie: Ko e za trideset dana
okrojiti i saiti odijelo svoj kraljevoj vojsci, daje
kralj tri tovara blaga i tri konja, to e nositi blago!
On poslua babu i uradi sve to mu je kazala, ali
proe isto onako kao i stariji brat, jer i njemu
handija na okladu odnese tri tovara blaga i sva tri
konja. Najposlije krene i trei brat u svijet. Kad bi u
onu planinu izie i pred njega baba pa ga upita:
Gdje si poao, mome? Poao u svijet! A ima
li kakav zanat? Ja ne imam nikakva zanata, jer
sam cijelog vijeka drko i gojio kurac! U hiljadu
dobrih asa! Hajde u taj i taj grad. Kad doe, uti
e gdje vie telal: Ko e za trideset dana jebat
trideset djevojaka pa da svaka ostane trudna, daje
mu car est tovara blaga i est konja, koji e nositi
blago! Ti se prijavi pa naredi da ti se djevojke u
jednu kuu dovedu. Sa svakom provedi jednu no a
ovu travu dri uza sebe pa se ne boj! On uze tu
travu pa poe dalje u svijet.
Kad doe u onaj grad, a telal vie: Ko se moe
pouzdati da za trideset dana ostavi trideset djevojaka trudnih, daje kralj est tovara blaga i est konja,
to e nositi blago, a ako ne ostanu trudne, da izgubi
glavu! On se odma prijavi te ga odvedu kralju i on
zaiska da se u jednu kuu trideset djevojaka zatvore.
Tu on provede s njima trideset dana i svaku po devet
puta na no jebe. Kad izie trideset dana, nijedna se
nije imala na nj potuiti, ali ga kralj zadri devet
mjeseci da se osvjedoi jesu li sve ostale trudne. Kad
izie devet mjeseci, ali svaka rodi po sina. Tada ga
kralj zovne preda se pa mu dade to je obeao i jo
ga dariva. Tu mu kralj ispria udo o obuaru i
krojau, kako su i oni svaki za trideset dana jedan
obuo drugi obukao svu vojsku i kako je njima dao
[ ]

po tri tovara blaga. Tu se on sjeti brae pa mu bijae,

veoma udo zato sa blagom nijesu kui doli.
Otolen on krene i doe u onaj isti han u kome su
mu braa blago na opklad izgubila. Handija ga
lijepo doeka, a ona djevojka stane ga posluivati.
On je plaho sevdie te joj stane obeavati podosta
novaca da s njime spava. Handija se i s njime
opkladi da mu je dade cijelu no, pa ako je devet
puta jebe, da mu handija dade onakih et konja i
est tovara blaga, a ako je ne jebe, da on da njemu.
On na to pristane pa im malo poveera, prihvati
i stane jebavati. Kad izie na sedam puta, rei e mu
djevojka da nije nego pet puta. Dobro, rei e on,
pomrsiemo ovo sve pa emo opet nanovo!
Kad opet izie na sedam, ona se stane prepirati da
nije nego etiri puta. Videi on da e ih tako
prepirajui i zora zatei, izbroji basamake, kad ih
taman devet te ti joj on na svakom basamaku izvali
po jednom a na najgornjem prida tri puta. I tako je
tu no oko etrdeset puta jebao i okladu dobio te
uzme od handije svojih est i brainih est tovara
blaga i poera u svijet da potrai brau. Kad nae
brau, otidu svi kui te tu su u izobilju ivili.
147 DOBRA JE DEVOJKA
Poao jedan mlad Banaanin u drugo selo da se
raspita za devojku, koju je ranije begenisao i hteo
da je zaprosi.
Doe u jednu birtiju u tome selu i poto je popio
dve-tri ae vina sa birtaom, upita ga da li poznaje
tu devojku i da li zna kakva je.
Ta kako je ne bih znao odgovori birta
dobra je. Nai su je momci probali pa svi kau da je
dobra!

[ 1 ]

148 NIJE PROBJENA GDJE TREBA

enio se nakakav hoda. Uvee kad ih svedu,
opazi on da mu je ena ve probjena, a on je ovamo
pod devojku uzeo. To mu ne bi milo, ali kad joj
pogleda u glavu, opazi da ne ima menua u uima.
Nato e je upitati: Gdje su ti menue? Nijesu
mi ni probjene ui! progovori ona. E, sad znam,
ree on, nijesi probjena gdje treba, a one gdje
nije prije trebalo, jesi!
149 OSVETILA SE
Bio jedanput jedan gazda ovek, koji je imao
vodenicu i mada je imao i od drugog imanja dosta
prihoda da bi mogao rahat iveti, ipak mu je
vodenica bila glavno i tu bi se ponajvie bavio. Imao
je i vrlo lepu mladu enu, ali je bio nokta pa je i
pored nje traio uivanje na drugoj strani. Da bi njoj
to palo manje u oi, on je bee navikao da s njom
spava samo jedanput nedeljno i tada opet samo
jednom da ima snoaja. Na taj se nain pomalo
tedio i za one druge enske s kojima je aikovao.
Jednog dana dotera u njegovu vodenicu udovica
jedna na kolima dva daka ita. Udovica je bila vrlo
lepa i mlada, a skoro je izgubila mua te je ostala da
sirotuje s jednim detetom, jer joj je mu po smrti
svojoj ostavio vrlo malo, tako da je jedva vezivala
kraj s krajem. Budui tako sirota, ona zamoli
vodeniara da joj samelje ito bez ujma, govorei
kako bi se time osevapio, a Bog mu je dao dosta te
bi mogao to da joj uini a da mu se ne pozna.
Vodeniar je pogleda, vide da je lepa i zgodna,
dopade mu se te joj ree da e joj samleti ito bez
ujma a i sam joj dati jedan dak brana, ali pod
uslovom da mu se da, inae nikako.
Udovica je bila potena ena, a sem toga veoma
je alila za svojim izgubljenim muem te nije imala
[123]

ni najmanje volje da pristane na taj uslov, pa je bila

u nedoumici ta da radi, da joj kua ne ostane bez
hleba. Razmiljajui o toj stvari, odmah je bila
naisto da vodeniar to ne trai od nje zato to je
osobito vole, niti zato to je osobito lepa, jer je
znala da on ima i vrlo lepu i mladu enu, ve hoe
samo malo da promene jelo. I stoga poe razmiljati
0 neemu, kako bi vuci bili siti, a ovce ostale itave.
Najzad joj pade na um jedno lukavstvo. Rei se da
mu prividno samo obea da e mu se dati, a
meutim da izvesti o tome njegovu enu te da udese
nekako da on povri ta posla sa svojom enom
mesto s njom, a ona opet bez ujma da samelje ito, a
povrh toga dobije dak brana.
Tako i uini. Obea vodeniaru da e mu se dati,
ali uvee, kad se smrkne. Ona e, veli, opet doi s
kolima po brano, a on neka izae iz vodenice pa
doe u njena kola pa e mu dati obeanu naknadu
za ujam. Vodeniar sasvim zadovoljan pristane,
oprosti se njom, jedva ekajui da se smrkne.
Udovica se uputi s praznim kolima njegovoj kui,
nae njegovu enu i ispria joj celu stvar. ena
koliko je bila ljuta kad je doznala da je mu vara,
toliko je bila blagodarna udovici to joj je to,kazala,
a jo vie to je nala naina da se njen mu uhvati u
klopku, a meutim da njen deo ne propadne, a u
isto vreme da se sirota udovica spomogne.
Kad se smrklo, ena vodeniareva sedne u udoviina kola i ode vodenici, a udovica ode svojoj kui.
Vodeniar je svaki as izlazio gledajui da li su dola
kakva nova kola, jer je bilo jo kola ostalih
promjera. Kako se obradova kad primeti da su dola
1 udoviina kola! Ne gubei vremena prie on blie
kolima i poe pipati i zaista napipa ensko. Ona je u
kolima utala, a on je raunao da ona ne govori zato
to je stidljiva i nije mu bilo protivno. Ue ti on u
kola posle kratkog grljenja i ljubljenja, povri on
posla to je bolje mogao, ubeen da je udovica
kudikamo zgodnija za te stvari od njegove ene.

[ ]

Kad je bio gotov, ue opet u vodenicu gdje je

oko vatre sedelo jo sedam vodeniara, sve mladi i
krni ljudi. Vodeniar nije bio samo nokta, ve i
hvaldija i sve ga je neto kopkalo da ispria i pomeljarima kakav je cvet ubrao, ali nije znao kako
da pone. Najzad poe sukati brke i osmejivati se.
To pade pomeljarima u oi te ga okupie zapitkivati
ta mu se to desilo kad je tako zadovoljan i
raspoloen. On im, kosanim posle malog ustezanja,
ispria da je smotao onu udovicu to je danas
dolazila.
A gde? upitae pomeljari.
Tu kod vodenice na polju u kolima
odgovori on smejui se.
E jesi ti neka grdna lola ree jedan od
pomeljara a bogme je valjana i zgodna. Video
sam je danas kad je dolazila.
Nije potrajalo dugo, a jedan se pomeljar die od
vatre, izae iz vodenice i tue u mrak. Posle jedno
etvrt sata, vrati se on i poe kao i ranije vodeniar
sukati brke i osmejkivati se. Vidilo se jasno da je i
on uinio sa udovicom ono isto to i vodeniar.
Posije njega izae drugi pomeljar, pa kad se ovaj
vrati, i>nda e trei pa tako jedan za drugim, dok se
svi ne izredae.
Pred zoru bi i udoviino ito samleveno i vodeniar odnese pored njena dva daka brana jo i svoj
jedan i za srena puta povri jo jednom posla pa se
vrati u vodenicu, a ona ode svojim putem. Zena
dotera kola sa branom udoviinoj kui, kaza joj
ukratko da se osvetila muu, ostavi kola i brano,
oprosti se i ode svojoj kui da se ispava.
Sutradan uvee doe vodeniar svojoj kui inei
se nevet kao da nita nije ni bilo. I ena se takoe
inila neveta znajui da e j o j doi uskoro zgoda da
mu oita to mu je spremila za dobrodolicu. Kako
mu je toga dana bio red da spava sa enom, on lee
s njom i povri jedanput posao pa se izvali na
drugu stranu da spava.

[ ]

 Had jo! ree mu ena.

Ne mogu vie odgovori mu ti zna da
ja to uvek samo po jedanput inim!
Kako jedanput, hro li jedna! ciknu ena
a sino si me devet puta smotao!
Kad sino? upita mu zaprepaen.
E moj golube odgovori ena mene si
poao da vara! Nije ono bila udovica u kolima, ve
ja! Hteo si da me prevari, ali ona estita ena dola
pa mi kazala te sam ja mesto nje dola na njenim
kolima. Ali ako, tako sam se bar uverila da more
devet puta!
Ah, oca ti kurvinog! viknu vodeniar.
Pa tebe su onda pojebali svi pomeljari!
Tako je bilo doista, ali to bi, bi, pomoi mu se
nije vie moglo.
150 KOLIKO ZUBI, TOLIKO JEBA
Putovao jednom hoda s bakom zajedno kroz
umu pa onako umorni sjeli da se odmore. Proe
neko vrijeme, a hodi se digao onaj pusti pa se
strano raspalio te pozove baku da svre posao. Ali
ga baka tako zaueno gledae e je mislila da nije
pri svijesti, ali hoda ree: Aman, babo, zar ne
vidi da ne mogu vie da trpim! Iako smo stari, ipak
bi mogli jo bolje nego mnogi mladi. Stoga gledajmo
svoja posla! Baka ti se opet nekako raspali pa
pristade, a hoda joj ree da e je onoliko puta
izjebati, koliko irna zuba. Baka izbroji svoje zube i
nade svega dva. Hoda svri na veliko zadovoljstvo
svoje i babino dvaput dunost, a baka sva radosna
najedanput povie: Gle, pa ja imam jo jednu malu
krnjotinu u donjoj vilici!

151 NIJE BAKI DO GIZDE

(Poslovino)

Mladi svinjar uvo s babom svinje, nu baba ne

htjede nikuda da vraa svinje kad u kvar uljegoe,
ve je uvijek on moro, mladi, da ih vraa. Ljutit
stoga, psovao je: Babo, jebau te, ako nee
vraat! Jednom mu ree baka: Ama, sinko, ti
uvijek govori da e me jebat, pa ipak nisi! Nato
odgovori svinjar: Jebo bi te, bako, ali mi je kurac
velik! Al e mu baka: E, pa sinko, pa ti turi
kolko ide!
Lee baka, a on na nju. On zaturi njega. Pita
baka: Ima li jo? Ako ima, a ti turaj! Mladi
zaturi i ostalo, nu baka pita uvijek da li ima jo.
Mladi ree da nema. Nato baka popipa da se
osvjedoi, te opipav jaja, upita mladia: A ta ti je
to? Ta to su, bako muda! A baka e: Ama,
sinko, skukljaj i to baki, i to! Ta nije baki do gizde!
152 DA JOJ NE ZARASTE
Bila majstorica udovica i imala ker za udaju, pa
su se obadve jebavale, kerku jebavo kalfa, a majku
egrt. Tako su jedanput ko obino u jednoj sobi
spavali pa e ki upitati svoju majku: Mamo, ta
kako onaj tvoj radi? a majka odgovori: Mlado pa
nevito, ba mi je toliko da mi pika ne zaraste!
Otalem postala poslovica: Majstorica dae i egrtu,
samo da j o j ne zaraste.
153 M UE V I J EVO LUKAVSTVO
Hoe Grk na put, a boji se da ga ena ne prevari
dokle se ne vrati. Smisli da se ovako uveri je li mu
verna: uzme jabuku pa je zavee ozdo ispod
kreveta. Ispod jabuke namesti lonac mleka, ali tako

[126]

[127]

da jabuka ne dohvata do mleka, ako samo jedan lei

na krevetu; legnu li dvojica, mora da dodirne mleko.
Svri to razume se kradom od ene pa otide.
Posle nekoliko dana vrati se i odmah potri da vidi
kako je bilo. Digne ponjave i pogleda od mleka
se napravilo maslo. (Toliko je mnogo udarala
jabuka u mleko!)
154 TA LAE RA, SERE MU SE!
Bio neki ostariji ovek pa imao mladu i lepu
enu, koju nije mogao ba uvek da zadovolji kako je
njoj trebalo te je ena, po prirodi svojoj zdrava i
vatrena, ee uzdisala ne znajui moda i sama
zato ni kroto. Za pakost imao je isti ovek mlada i
krna momka, kojega kanda je Bog i stvorio njegove
ene radi te je ona ee pogledala na nj. ovek nije
bio bogzna kako bogat, ve je imao malu kuicu pa
je u sobi spavao on sa enom, a u kui do sobe
spavao mu isti momak. Jedne noi kad joj ovek
opet nije mogao dati devapa, ena se razdragana i
uspaljena vrtila i preturala po postelji ne mogui da
zaspi. Tako valjajui se i premeui se, uje ona
nekoliko puta gde se momak u kui protee i poneki
put silno uzdahne.
ta li mu je? upita ona mua.
Jebe mu se; eto to mu je! odgovori mu.
ena zauta i pone da razmilja, a mu meutim vide da je uinio grdnu pogreku to je to kazao
eni, pa pone da premilja kako i na koji nain da
tu svoju pogreku popravi. Tako i on provede celu
no ne spavajui, ali je bar smislio kako e odvratiti
enu od momka.
Sutradan zorom, poto je momak isterao stoku na
pau, ree ovek eni da e u varo i poto mu ona
spremi to mu je bilo nuno, on ode od kue. Ali
umesto da ode u varo, kao to je rekao, on ode u
polje gde mu je bio momak kod stoke, pa ga posla
[ ]

nekim izmiljenim poslom u varo rekav mu da tamo

i noi i sutra zorom da doe kui i istera stoku na
pau.
Momak poslua i ode, a gazda ostade ceo dan
kod stoke i tek je dockan uvee dotera kui kad je
gazdarica ve bila legla. Poto je poveerao ono to
je gazdarica ostavila za momka, lee i sam i
oekivae da li mu je ena jo budna. Nije dugo
potrajalo, a on zau gde u sobi zakripa pod njom
postelja i poto se uverio da je budna i da e ga uti,
on poe da se protee i da uzdie, isto kao to je i
momak inio. ena uvi protezanje seti se muevljevih rei, ustade onako udna i izae iz sobe u
kuu pa upita apatom momka, to mu je te se
protee.
Kako se neu protezati, gazdarice odgovori ovek takoe apatom, ali podraavajui glas svoga
momka mlad sam, zdrav sam, jebe mi se, a ene
nemam!
Pa to je lako odgovori ena ako nema
ene, evo mene, mu mi ionako nije kod kue! S
tim reima ona lee pored njega mislei da je njihov
momak.
Sad ovek ustade, zagrte enu i onako u mraku
unu nad njom i osra joj se na onu njenu zgodu.
ena kad primeti ta bi, skoi kao oparena pa od
zabune, stida i srama nemade kad ni da izgrdi
momka, ve utee bezobzirce u svoju sobu da se
opere.
Sutradan poto je momak doao iz varoi i oterao
stoku na pau dok jo gazdarica nije bila ni ustala,
ovek polako i kriom izae iz kue pa poto zavara
malo trag, vrati se kui kao da ide iz varoi. ena
mu se nije smela nita aliti, samo je bila ljutita i
sumorna, ali joj se mu inio potpuno nevet. Kad
uvee legoe, momak u kui opet poe da se protee
i da uzdie.
Opet mu se jebe! ree mu eni.
Ta lae ra jedna; sere mu se pa ga mrzi da
[ ]

ide napolje! odgovori ozlojeena ena.

Sad je mu bio siguran da je popravio svoju
pogreku i da mu eni nee skoro pasti na pamet da
istrai momka.
155 OSEVABILI SE
Nekakav siromaak imao lijepu enu, koja se je
dobro gledala sa jednijem bogatim komijom. Jedne
veeri doe komija da pravi posao, ali po njegovoj
nesrei zatee i mua kod kue. Da bi ga se kurtarisao, dade mu neto novaca i posla ga da donese
vina. Siromaak mislei da e se brzo vratiti, otra
hitro do mehane, uzme vina i brzo se vrati kui.
Taman on u kuu, oni ljulja i svrio posao pa kako
opazi domaina, klisi mu sa ene ne imajui kad ni
gaa svezati, a domain ga dokopa objema akama
za kurac. Kako je kurac jo mokar bio, iskliznu
domainu iz ruka, a ovaj pobjee. Domain dokopa
glavku vatre pa potra za njim, ali ovaj brz pa upade
u svoja vrata i zatvori ih. Domain se povrati kui pa
e eni: Vala, eno, ba se mi noas osevabismo! Ti
mu dade pike, ja mu otra kurac i posvjetih mu ak
do njegovih vrata!
156 ENA NE PRATA OVEKU
Sedeli starac i baba pored ognjita pa e, tek rei
starac:
Vidi, bako, ostarasmo i nismo ve vie ni za
ta; lepo smo proiveli pa to u te pitati, pravo da
mi kae!
Hou, stare, pitaj samo!
Pravo da mi kae, za svega naega zajednikoga ivota jesi li dala koji put i drugome sem meni?
E kad me tako lepo pita, kazau ti. Zna kad
te paa uapsi na pravdi boga, a ja dooh da vidim
[ ]

ta radi, paa me vide pa ree: Snao, ako e mi

dati, pustiu ti oveka! Ja da bi te pustio, dadoh mu
dvaput, ali veruj mi to je samo tebe radi!
Ako, bako, ako, to se ticalo kue, to nije nita
ree starac.
E sad ree baka kai ti meni jesi li ti
koji put mrdnuo (skrenuo) mimo mene?
Pa kad si ti meni lepo kazala, da kaem i ja
tebi. Zna kad ti ono bee teko bolesna, pa ona
kominica udovica doe pa ti se nae kao sestra.
Ona mlada, uzvrdala se oko mene, ti bolesna, a ja,
veruj mi, iz blagodarnosti povalih je dvaput.
Lolo jedna! uzviku baka a kad sam ja
bila toliko bolesna da nisam mogla to da radim,
sram te bilo! I ti si mi bio ovek! poe baka
plakati.
157 HOE PEKO, HOE JA!
Postariji Crnogorac imao mladu i jedru enu,
kojoj nije mogao nita uiniti te se sirota morala
obratati na pomladeg svog komiju. Jedne noi, kad
je mu spavao u kui i s pukom uvao strau od zlih
ljudi i dumana, ena bee pustila svojega komiju
kroz prozor u sobu i trudila se da naknadi ono to
joj mu ostao duan. Kad j o j doe najslae, ona se
zanese zaboraviv i mua i sve pa vrisnu:
Ha, poteraj, sokole! Probudi se mu, ali
kako je uo gde mu ena jo jednom, dva li viknu:
Iseraj! poeraj! uvide da opasnost nije spolja
nego iznutra pa viknu enu kroz vrata:
A ta ti je, more, te vie?
Oni u sobi behu ve dotle povrili posla kad se
vide na nevolji, ali enska glava puna lukavstva te se
brzo doseti i progovori mu ne diui se s postelje:
Ama sanjala sam gde vojvoda Peko era pred
sobom itav buljuk Turaka pa mi se osokoli srce kad
to vieh, te mu viknuh da ih era jo!
[ ]

 Hoe Peko, hoe ja! ree ponosni Crnogorac, okrete se na drugu stranu i zaspa ponovo.
158 NASRADIN-HODIN URAN
alila se Nasradin-hodinica po elom susedstvu
kako je hoda loe hrani. Malo-pomalo uje se glas i
po ariji te dopre i hodi do uiju i on smisli da je
pred svedokom utera u la. Kupi debeloga urana,
napravi podvarak i polje ga na furunu da se pee,
pa kad je bilo doba za ruak, ponese urana s furune
i pozove svog prvog komiju, pa kui. Hodinici
taman bio doao valer, pogledaju, hoda tek to
nije bio stigao. ta u sad? rekne valer. Nita,
kae hoinica, sedi tu, da vidim kako emo da se
gostimo, a oni da gladuju. Utom stigne hoda sa
gostom na vrata, a hoinica ispred njih. Eto,
nijedna vero, eto neka vidi komija kako te hranim
kao golubicu te da mi ne crveni obraz od tvoje
tube! Vidi se, kae hoinica ljutito, koliko
brine; a kamo ti hleba? Uh! pljesnu se hoda po
elu, kako da zaboravim! pa j o j prui urana.
Sedi ti, komija, pa me priekaj, sad u ja!
Vrati se hoda za hleb, komija ostane da ga
eka, a hoinica unese valeru podvarak pa opet
izie pred vrata. Furuna bee podalje te se hoda
podobro zadri. Dokle ga ekali, uzme hoinica
tucanj od avana, nasapuni ga dobro pa sedei na
pragu pone da ga gladi od jednog kraja do drugog.
Gledao komija, gledao pa mu se uini udno.
Boga ti, kado, ta je, kakav je to posao ta radi?
E, komija, ne bi trebalo da ti kaem, al mi ao da
dobar ovek kao ti strada. Vidi, moj hoda ima
udan obiaj. Kad oveka prvi put zovne na ruak,
ne da mu da okusi dokle mu ne zabije bar pola od
ovoga tucnja u dupe! Gleda komija, gleda, hoinica ga neprestano sapuni i gladi; tucanj, bogami,
poprilian, te ti on zavara domaici oi, izleti na
[12]

vrata pa jurne od hodine kue to ga noge nose.

Maloas eto ti hode, oznojio se, zadihao se, nosi
hleba. Gde je komija da ruamo? Aferim,
doeka ga ljuta hoinica, ostare, pameti ne dobi!
Takve li mi ljude dovodi na ruak? Dok ja da
uidem u sobu da uzmem neto, on ti zgrabi urana
pa zadi; potrah za njim, ali kud ja da ga
dostignem! A, oca mu njegova jebem, pa gde je?
Odjuri tamo to god moe, ree mu hoinica i
pokaza mu rukom. Dri, kae on i prui joj hleb,
a ja u da ga stignem, pa makar da je nakraj
sveta.
Uzme ona hleb, a hoda gladan i besan, pojuri u
poteru. Kad prilino odmakne od kue, spazi u
daljini komiju kako strue pa mu podvikne: Stani,
more komija, stani, makar samo da umoim!
Valah, komija, ne dam ti ni da me takne!
odgovori onaj pa zagreba jo bolje.
A hoinica unese hleb pa ti sa valerom natenane skuckaju Nasradin-hodina urana.
159 KUANJE
Bio jedan Turin pa imao mladu i vrlo lepu bulu,
a sa nje i svojih pedeset godina. Imao je i vrlo lepa
mlada suseda Srbina. Kue su im bile van varoi te
su bili osamljeni i u neku ruku upueni jedno na
drugo. Srbin je imao, kao najblii sused, ee
prilika da vidi svoju kominicu bulu, i kako je bio
mlad i vatren, to ga je njena lepota dovodila do
ludila. Samo je o njoj mislio i njena slika nije mu
izbijala iz glave ni danju ni nou. Lepo ovek zalude
za bulom i rei se da je zadobije pa ma poginuo.
Svakom moguom prilikom i kad su se videli, Srbin
je savetovao bulu da pristane da se s njim sastane
nasamo.
Jednoga dana, na mnoge njegove molbe, pristane
bula da on doe u njihovu talu pa e i ona doi.
[133]

Srbin dode na ureeno vreme u talu i uskoro dode i

bula, ali s njom i Turin s fenjerom u ruci. Nade se
Srbin na muci i preplai se veoma, ali se brzo doseti
pa poe kupiti ogrizine po tali.
Ko je to? viknu Turin ne mogav na prvi
pogled poznati svojega komiju.
Ja sam, komija! odgovori Srbin.
A otkud ti tu? upita Turin zauen.
Pa eto doli mi gosti veeras podockan, a ja
nemam sena da im nahranim konje, kasaba daleko,
a ko zna da li bih i naao. Hanovi su sigurno ve
pozatvarani, nego pomislim, daj da odem kod moga
komije, da nakupim malo ogrizina, valjade se nee
ljutiti.*
Turin znajui svoga komiju kao valjana oveka,
a pri tom imuna, doista se nije ljutio te mu ree:
Kako ljutiti, komija! Ako se nee komija
komiji nai u nudi, ja ko e? Nego ostavi te
ogrizine pa uzmi iz jasala lepa ista sena koliko ti
drago. Uinie i ti meni drugom prilikom.
E, ba ti hvala, aga! ree Srbin, uze malo
sena iz jasala i poto se ponova zahvali, ode kui
mislei redom da li ga je bula prevarila, ili se je to
sluajno tako desilo.
Sutradan nade Srbin bulu kad se vraala s vode i
pone j o j prebacivati to ga je tako prevarila i
dovela ga u onako nezgodan poloaj. Ona se klela
svim na svetu da ona tome nije kriva: Dina mi
naeg, govorae ona, htela sam sama doi, ali
njemu odnekuda pade na pamet da obie talu te
tako moradoh s njim zajedno doi. Nego ako hoe
doi veeras u nau vurunu gde se pee hleb, ja u
nasigurno doi!
Srbin gonjen poudom, koja slabo verma razloge,
poslua i kad se spusti no, on doe na ureeno
mesto pa se sakri u vurunu za hleb. Nije dugo
potrajalo kad zasvetli fenjer i on ugleda bulu, ali
opet s Turinom. E, ba mi se ne da! pomisli
Srbin i poe misliti kako da se iupa bede. Srea ga
[ ]

poslui te se namah doseti i on zaopuca meriti

vurunu laktom uzdu i popreko.
Ko je to noas u ovo doba u vuruni? viknu
Turin.
Ja sam, komija odgovori Srbin nemoj
se ljutiti!
A ta e u vuruni? upita ponovo Turin.
Ama posluaj, aga produi Srbin spremio sam i kre i cigle i svu ostalu grau, pogodio
majstore da mi sabajle dou da ponu da zidaju
vurunu pa sam jednako razmiljao koliku u ju dugu
ograditi, a koliku iroku, dok mi naposletku ne pade
na pamet da je hleb to ga ti pee u tvojoj vuruni
ponajbolji od sviju lebova to sam ih dosad jeo, pa
pomislih daj da ogradim vurunu istu kao to je
komijina i onoliko dugu i onoliko iroku, ne bi li i u
mene bio tako dobar hleb. Stoga sam doao da tano
uzmem meru tvoje vurune.
E aferim, komija, dobro si pogodio da je
moj hleb najbolji. Nema ga vala takog u celoj
mahali. A bome ako se hoe dobar hleb, vuruna ne
treba da je ni suvie duga ni suvie uska. Izmeri,
komija, i srean ti posao. Alah neka ti blagoslovi
rad!
Tako Srbin dovri tokorse merenje i rastane se s
agom zahvaljujui mu to mu je dopustio da uzme
meru od vurune. Ali ga je u dui grizlo to ga je
hanuma prevarila te se reio da joj sutradan gorko
prebaci njen ugursuzluk.
I doista sutradan kad se najoe, on ie poe koriti
to ga je prevarila. Prebacivae joj kako on za nju
mee ivot na kocku, a ona mesto da se na nj
smiluje, izlae ga sve veoj i veoj opasnosti. Bula se
odgovarae da njene krivice nema, da je htela doista
sama doi, ali da je muu njenom opet palo na um
da obilazi svoje imanje pa su tako doli i vuruni i tu
ga zatekli. I, veli, da bi ga uverila da je i ona njemu
doista naklonjena i da i sama eli da se s njime to
pre sastane, neka dode dovee pravo u njenu odaju.
[ ]

A da bi znao kuda valja ii, da ne natrapa opet na

kakvu nezgodu ili opasnost, ja u ostaviti kod vrata
kraj od konca, dok ne doe meni i nita se ne
brini!
Srbin je bio u onim drugim godinama, kad je ona
druga glava starija, i posle kratkog premiljanja
pristane i obea da e j o j doi u ureeno vreme.
Kad nasta no, on se die komijinoj kui i zaista
pred vratima napipa kraj od konca, i kako su vrata
bila samo pritvorena, i polako i bez uma ue u
Turinovu kuu pa sve drei se konca i idui na
prstima to se je lake moglo, dospe do njenog
kreveta. Onako mlad i plah, osetio toplo telo od
iksana pred sobom na krevetu i mislei da je to bula,
izgubi pamet, pa dr rukom te medu noge. Ali kako
se zaprepasti kad oseti da je rukom dohvatio ne
ensko, kao to je raunao, ve muko i to jo za
monice! ta sad da radi? uto se Turin bee
probudio pa dohvati s iviluka sablju i viknu: Ko je
to, bre, noas?
Aman komija, ja sam odgovori preplaen
Srbin.
Pa ta e bre ovde u ovo doba spavanja?
E, uj me, komija, ne daju mi oni dole u
mehani iveti. Ja im jednako govorim da u tvojim
mudima mora biti puna litra, a oni jok, nego po
litre, pa dooh da se uverim, pa makar se ti malo i
naljutio!
Turinu polaska ta pohvala njegove spreme pa
ostavi sablju opet o iviluk i ree:
E, sad vidim, komija, da si mi prijatelj. Idi i
reci im da nije ni litra, nego litra i po. Slobodno im to
kai, a poznaje valjda po ruci!
Tako je, aga, tako u im i rei!
I Srbin se die i ode, ne mogui jo da se pribere
od opasnosti iz koje se jedva iupa.
Sutradan ni da pogleda bulu. Sad mu se inilo
jasno da je ona sve to hotimice bila tako namestila,
samo da on nastrada.
[ ]

Ali mu toga dana bula sama prie i ree da je sad

izdrao probu i pokazao da je muko i dosetljiv te
mu se moe poveriti. Doista sam sama navodila
moga agu da ide sa mnom i u talu i ka vuruni, pa
tako sam isto sama njemu privezala drugi kraj od
konca za onu muku a sve zato da okuam prvo tvoju
ljubav, da vidim da li je tolika da e mene radi
izloiti se opasnosti, a drugo da vidim da li si
dosetljiv i da li moe i mene spasti bede, ako bi
sluajno zapali u kakav nezgodan poloaj, jer kad
ena mutavica ini tako to, valja uvek da je na
oprezu i da ima sto oiju. Sad kad si se pokazao
valjan, reci sam gde i kad hoe da se naemo. Ja
sam tvoja!
Tako su najzad bile nagraene muke i opasnosti
kroz koje je Srbin proao. I poto ga je ona ponovo
ozbiljno uverila da je sve ono -ranije bilo samo
proba, on pristade i na etvrti sastanak, za koji se
moe rei da je bio neizmerno prijatniji od prola
tri.
160 PA ONDA?
Otiao vlastelin drugome vlastelinu u lov i naloio
pre odlaska sluzi da tono pazi na dranje mlade mu
supruge. Vrativi se opet ka kui pozove slugu preda
se da ga pita kako je nalog izvrio. No, Miko, kak
je bilo? Eh, znaju gospodin, dobro je bilo.
Samo jenput je doel jen stronjski mladi gospon pa
se je s milostivom f hiu (v sobu) zaprl. Pa
onda? Ja sem se k vratima postavil pa sem
kroz kluenicu lukal. Pa kaj si videl?
Titi mladi gospon je milostivu najpredi kuuval.
Pa onda? Onda ju je k posteli otpelal.
Pa onda? Onda joj kikle zdigel. Pa
onda?
Onda ju je na postelu hitil! Pa onda?
uzrujano e vlastelin.
[ ]

 Onda se meni tak kure zdigel da sam v

kuhnju odbeal i kuharicu pojebal.
161 DOKTOR MAZAO POPADIJU
Bio starac vlaki pop. Imao je lijepu mladu
popadiju. On starac nije mogao da udovolji zahtjevom mlade ene, ali tome je odmagao mladi vrsti
kuni lijenik. im to pop opazi, zabrani ljeniku
zalaziti u kuu. Dakako lijenik je izosto, a mlada
popadija morade postiti. Naravito to nije moglo
dugo tako ostati te popadija poe snovati kako bi
opet mogla sa doktorom se jebavati.
Stoga jednom priini se bolesnom i pretvaraju
se da je teko u utrobi oboljela, traila je da se po
Ijenika poalje. Tekom mukom se pop odlui
poslati po istoga te kad je on doao, dakako uz
nadzor popov, pregledao je bolesnicu te izjavio da je
bolest opasna te se mora iznutra mazati, a to
mazanje mora pop obaviti i to tako da kurac namae
lijekom te onda enu dobro na sve strane izmae.
Lako rei, ali teko uiniti, jer popu kurac stajati
nee. Stoga zamoli pop doktora neka on to obavi,
jer je on tome vjetiji, a pop e ga za oto izvan
obine plae nagraditi, ali dakako uz uvjet, da e
pop kod mazanja prisutan biti, jer si je mislio da se
nee u njegovoj prisutnosti doktor usuditi pojebati
popadiju, ve da e je mazati.
Dok je doktor mazao, stajao je pop uz postelju te
motrio kretnje doktorove te tom zgodom ree pop
sam sebi: Ama, da zapravo ne znam da je mae,
rekao bih da je jebe, jer upravo tako mie guzicom! Te je rijei ponavljao kod svakoga mazanja.
Lijeenje je dugo potrajalo, a moda jo i danas
traje.

[ ]

162 JAD AC!

Dola bula u bezistan da kupi nanule. Momak je
u tom bezistenu bio mlad i lep Grk pa kako je
probala as jedne as druge nanule i on joj u tome
pomagao, opazi on kada joj se sluajno smae
dva-tri put veo s lica da je bula neobine lepote a i
noica joj bee, da ne moe lepa biti.
Uspali se mlado i vatreno Gre pa poe da joj se
udvara i ulaguje pa je najzad zapita da li joj moe
doi i u koje doba.
I buli se dopao lep Grk pa mu ree da dode tu i
tu oko veere. Kupi nanule i ode.
Grk jedva doeka da se smrkne pa ode urno
bulinoj kui. Ona ga doeka na kapiji, pusti ga
unutra i posadi ga za sto, na kome je bila spremljena
bogata veera.
Taman oni posedae za veeru, kad neko zakuca
alkom na kapiji!
Boga mi e to biti moj mu! ree uplaeno
Turkinja pa sakri Gre u jedan dolap i zakljua ga, a
klju metnu u dep od alvara pa otvori kapiju.
.Turin ude i poto se pozdravi sa svojom enom
po obiaju sede da veera.
Ali bula ga zadra da ne poinje, dok mu, veli, ne
ispria, ta joj se toga dana desilo u bezistenu. Pa
onda mu ispria kako je ila u bezisten da kupi
nanule, kako je Gre obigravalo oko nje i saletiio je
da joj doe kui, da noi s njom; kako ga je htela da
iamara, ali se, veli, uzdrala da ne bi bilo jo vee
bruke, pa je smislila da mu se malo ee osveti te
mu je rekla da doe oko veere njenoj kui.
Pa je li doao? upita besno Turin.
Doao je! odgovori bula.
Pa gde je pasja vera? ciknu aga.
Eto ga u dolapu! odgovori bula.
Turin ne mogae vie da govori od silnog gnjeva,
ve skoi, zgrabi sa iviluka dimitiju pa pojuri
dolapu da isee Grka.
[ ]

 ekaj! - ree mu bula zakljuala sam ga;

evo ti klju!
Taman to Turin uze klju u ruku, kad ona viknu:
Jadac! i prte u smeh.
Turin se seti da su doista neko vee lomili jadac,
a ljut to ga je ena tako veto prevarila, baci sablju
na jednu, a klju na drugu stranu pa ostavi veeru i
ode bezobzirce u kavanu.
Sada bula nae klju, otvori dolap i pusti Gre,
koje bee skoro premrlo od straha, te ga nahrani
malo i napoji umirujui ga da se niega sada vie ne
plai, jer joj mu, veli, nee doi bar do pola noi.
Poto je Gre dolo malo sebi i zaboravilo na
blisku opasnost, iz koje tek to se izbavilo, oseti
ponovo da je muko i otpoe da miluje i ljubi bulu,
dok najzad ne preoe na stvar te malo nakali srce na
buli to je prevatio onoliki strah.
163 DIGNI JO MALO!
Bio jedan ovek pa imao mladu i lepu enu, ali je
bio dangrizalo pa je svaki as prebacivao eni da se
s drugim provodi. im je s kim vidi, odmah veli da je
s njim i bila. Dosadi se to eni pa mu jednom ree:
Sluaj, mue, bolje bi ti bilo da ti ostavi
mene na miru. Jer ako se meni hoe, ne pomae ti
sve to prebacivanje; ja u uiniti ta mi bude volja, a
ti ne samo da nee znati, nego e mi jo drati
sveu!
Mu njen, koji smatrao sebe za prepredena u tim
stvarima, planu i ree eni:
Vala, ako ti to uini, pa jo tako da ti ja
drim sveu, neka ti je prosto, neu ti ni rei rei, ali
ti opet velim, mene prevariti nee!
I ena je bila uin i horjackog kolena i zaveri se
sama sebi da e to uiniti i da e j o j drati sveu, pa
ma je glave stalo.
Jedno vee zakae ona svome jaranu, koga je
[ ]

nala ovako na brzu ruku i naroito za tu priliku, da

je aka u nuniku. I ode da sprema veeru. Kad mu
doe kui ona se najedanput poe previjati i alit
kako je na stomaku zavija. Jaukala je toliko da se
ak i njenom muu stupilo. Najedanput istra ona
napolje i viknu muu da ponese sveu.-Otra urno
na nunik, zakljua vrata iznutra i namesti se kako
je trebalo, a jaran njen jedva doekao pa poe da vri
posao. Uto stie i mu sa sveom i videi da je
nunik zatvoren, stade sa sveom kod vrata. Najedanput zau enin glas:
Podigni malo vie!
Mu odigne sveu malo uvis.
Opet se zau glas njegove ene:
Izdigni jo malo!
Mu podigne sveu jo vie.
More luae, ne dii tu sveu! Ne kaem ja
tebi da digne sveu, ve ovome ovamo da mi
podigne jo malo noge!
Vide mu ta je u stvari i da ga je ena prevarila,
ali kako joj je bio dao re da joj nee zameriti da
pokae da je ovek od rei, ne kaza joj nita.
164 KAKO JE ENA PREVARILA MUA
Imala ena ljubomorna mua, koji je uvjek muio
prebacivanjem. Ali ena ko ena, im joj je mu vie
na nju pripazivao, tim se je ona mudrije sastajala sa
svojim dragim. Tako se jednom dogovori sa dragim
da eju se oni u slami na guvnu pojebati pred samim
muem.
to ti ena smisli, vrag sve izvri. Dragi se legao i
zatrpo slamom pa mirno ekao, a ena idu sa
muem si pripovjedaju mu od gospodarstva, kad al
uoi mjesto gdje joj dragi pod slamom poiva. Ona
ree muu neka malo stane, ko mora da se ispia te
oosavi povrh dragog une te se nabode na stojei
kurac dragov. Iz poetka je dragi turao ali kad njoj
[ ]

poe dolaziti vatra, stade i ona zezati te i dalje

pripovjedaju ba od salaa govorae po taktu kako
je ve zezala: Tako ti moj ovjee, ila sam od
salaa do salaa, od salaa do salaa . . . ali kada
uze
dragi
trcati
rastegne
ona:
Od
s a l a a u h d o s a l a a ! I tako bje
gotova, a mu uz svu svoju mudrost i panju nije se
niemu dosjetio.
165 NEMOJ SE POKAPATI, BABO!
Neki Turin krene na abu. Kod kue imao enu i
jedno malo muko dijete. Kada je poao, preporui
kuu imamu od mahale. Imam je esto obilazio kuu
pa bi pokoji put ostao i na ruku. Jednom za rukom
jeli mlijeka. Onoj eni pripanulo na um je'oucnuti
se, a imam nikad da to napomene te e ona:
uvajte se! Nemoj se koje pokapati, jer koje se
pokaplje, jebaemo ga! U tome se bajagi zasmije
i prolije cijelu kaiku mlijeka po dimijama. Videi
imam u emu je stvar i mislei da dijete nee nita
znati kazati, uhvati je pa poteno izjeba.
Kada se je hadija vratio sa abe, jednom mu
donesu ruku mlijeka, dok e dijete: uvaj se,
babo, nemoj se pokapati, jer e te jebati imam ko i
mamu!
166 NIJE POSLUAO SAVETA
Bio neki siromah ovek, koji nije imao drugoga
rada, do to je preko jedne povee reke na svojoj
skeli prevozio ljude i tovare.
Jednog dana uvee, kad ve nije bilo vie prolaznika, htede on ve da zakoi skelu i da je zakljua
katancem, kad naie neki Ciganin i zamoli ga da ga
preveze. Skeledija ga preveze prilino nerado i kad
[ ]

dooe na drugu obalu pokaza se da Ciganin nema

novaca da plati skelarinu.
Uzalud je skeledija pretio da ga nikad vie nee
prevesti ako mu sada ne plati. Ciganin i da je hteo,
nije mogao da plati. Najzad kad se Cigo vide na
nevolji, kae:
Zna ta je, gazda? Kad nemam novaca da ti
platim, da ti kaem jedan pametan savet! Valjae ti!
Vide skeledija da nee dobiti od Ciganina ni
pare, pa pristade, tek da se ne kae da ga je dabe
prevezao.
Govori Cigo ree on al pametno!
Nemoj nikoga da pusti na skelu ree Cigo
dok se ne uveri da e ti platiti skelarinu!
To ve znam sad i bez tebe ree skeledija
nego de ti reci to pametnije!
Ciganin se promisli malo pa ree:
Ako ti je ena mlada i lepa, nemoj mnogo da
je ostavlja samu!
Zna li ti to pametnije? upita skeledija.
E, sluaj jo jednu ree Cigo. Nemoj
nikad da pria eni da neko ima vei od tebe!
* Hajd, sikter! viknu Ijutito skeledija i pusti
Ciganina da ode svojim putem. Pa se vrati, zakljua
skelu i ode kui, gde ga je ekala njegova mlada i
lepa ena, pa veera to je bog dao i lee sa enom.
U razgovoru upita ga ona, kao to je i obino
inila, ta je radio celog dana, je li dosta zaradio i da
li mu se togod dogodilo. ovjek je kao obino
priao sve ta mu se je vanijeg deavalo toga dana,
pa onda joj ispria kako ga je prevario jedan
Ciganin te ga je dabe prevezao, kako mu je davao
razne savete, da se koliko-toliko odui za prevoz i
najzad kako ga je savetovao da njoj svojoj eni
nikad ne pria da ima kogod vei od njega.
Boe moj nasmeja se ena da luda
Ciganina, kao da moe biti veeg od tvoga!
Bome, ima te jo koliko veih prevari se
[ ]

ovek. Eto u naega komije, ovoga suludoga

Petra, ima valjda dvaput toliki ko moj!
ena nije mogla to nikako da veruje i tako posle
kratkog razgovora pospae.
Sutradan se die ovek i ode na posao, a ena,
kojoj nije izlazio iz glave sinoni razgovor i komija
Petar, dozva ovoga da dorukuju.
Komija, koji je bio doista sulud, pristane i dode.
ena iznese kisela mleka te sedne s njim i sa svojim
siniem da dorukuju.
Ali zna ta ree ona suludome? u v a j se
dobro, da se ne pokapa mlekom, jer ako se ko
pokapa, bie jeben!
Dobro! ree suludi i zaista poe paljivije
kusati mleko.
Ne proe mnogo, a ena se pokapa.
Oprosti mi sad prvi put moljae ga ona. Paziu odsad bolje. Suludi joj oprosti.
Ona se pokapa i po drugi put i ona ga opet
zamoli da je ne dira; veli, sluajno je bilo. Suludi
joj oprosti i po drugi put. Tek to srknue jo po
nekoliko kaika, a ona se i po trei put pokapa.
E, sad ne zasluujem vie da mi prata!
ree ona. Sad ozbilje treba da me jebe!
To rekav ode sa suludom u sobu te tamo povrie
posla, a ona se tom prilikom uveri da njen mu nije
ni najmanje preterivao, tvrdei da je suludoga
mnogo vei no u njega. Ali nije verovala da je uvek
takav, te se reila da ga ee proba, da vidi da li e
uvek biti na jednoj meri.
Kad uvee mu doe kui, ona mu pored ostalog
iznese i ono kisela mleka, to je ostalo od doruka.
Mu poe jesti, ali kako je toga dana mnogo radio
pa je bio umoran te su mu ruke pomalo drhtale, on
se pokapa jednom pa i drugi put.
Pazi, tata, da se ne pokapa i trei put ree
mu sini jer e zlo proi!
to, sine? upita zaueno skeledija.

Zato to e posle doi komija Petar da te

jebe!
Vide sad skeledija da je Ciganinov savet bio
dragocen, ali da je on sam bio magarac to ga nije
posluao.
167 ESTAKVIRULA! BOE BLAGODARIM!
Nekakav Turin poe na abu. Kuu i enu
preporui jednome hodi da ih pregleda dok on sa
abe doe. Hoda se bre sprijatelji sa hadinicom pa
je kad je god stio kao i sa svojom enom posao pravio. Jednoga dana hoda taman da sjae sa hadinice, a u sobu pane dijete. Hoda e nato u udu
rei: Estakvirula! ali se opet ni hoda ni hadinica
(nisu) bojali, da e ih dijete izdali, jera je bilo vrlo
malo. Kad je doao hadija, jedanput iza ruka
ustajui rei e: Estakvirula! a dijete e: Boga
mi je, babo, hoda iz majke izvadio ovoliko estakvirula! i pokaza od ake do lakta.
168 APOTEKAR I OBAN
Neki oban uvao u planini ovce. Dobro se
hranio i gotovo nita ne radio, osim. to je za ovcama
iao. Poto priraste i izie na baluk \ poe mu kurac
ustajati. Ne znajui ta je to, mislio je da je
nekakva bolest a kako je uo da u varoi imade
lijenika, potri u varo da trai. Traei doktora
naie na apotekara te ovome na pitanje ispria
porata je doao. Ovaj mu preporui hladne obloge.
oban ode stajama i poe upotrebljavati hladne
obloge te mu to unekoliko pomogne, ali im bi (se)
zagrijao, kurac bi skako te je on vie puta radi toga
iao apotekaru. Jednom za veerom padne to na um
apotekaru te se nasmija, a ena kada vidi da se
1

[144]

Izii na baluk znai moi pike.

[145]

smije, obleti oko njega te joj on kae zato se je

nasmijao.
Sjutradan oban doe u apoteku ranije nego
obino i ne nae apotekara u duanu te mu raspita za
kuu i uputi se. Kada je doao apotekarevoj kui,
apotekareva se ena sjeti ta joj je sino mu priao
pa ga upita ta hoe. On joj ree da ne moe njoj
kazati, jer ga je sramota. E, znam, znam ta ti je,
kao prisjeti se ona, gospodin je ostavio lijek kod
mene! Pa ga uze za ruku, uvede u sobu. Ona
lee na postelju i ree mu da oboljeli komad turi
njojzi meu noge. To on uini te kad poe kapucati,
stane on vikati: Oh, oh. lijepo ti je! I tako
namiri ef i sebi i apotekarevici.
Otolen on poe te se srete sa apotekarom na
vratima te e mu apotekar. Jesi li opet doao po
lijek? Ne valja tvoj lijek nita. Kakav ima u
tvoje ene meu nogama, ono mi je pravi lijek!
Apotekar se ujede za gubicu, a oban ode veselo to
je potrefio pravi lijek.
169 KRIV MU UD!
alila se neka devojka popu, kako ju je neko
osramotio.
Pa koji je to b i o ? upita pop.
Ne znam; bila je pomrina kao testo pa nisam
mogla da ga vidim.
Zar nisi mogla da ga pozna po glasu?
produi pop da ispituje.
Nisam. Nije nita govorio!
Jesi li bar mogla da primeti na njemu kakav
znak; je li bio veliki ovek ili mali, kako mu je bilo
odelo, ili si inae to zapazila na njemu, to nije kod
drugih ljudi!
Nita odgovori snudeno devojka bio je
obinog rasta i odelo je imao obino. Pa onda
dodade snebivajui se: Samo mu je ud bio kriv.
[ ]

Pop se nasmeja i ree devojci: To ti ne vredi

nita, po tome se ne moe poznati; ve uti i ne
govori nikom, da ne puca bruka!
Devojka ode tuna i neuteena.
Kad pop u vee doe kui, on izmeu ostaloga
ree popadiji svojoj kako je toga dana saznao da ta i
ta devojka nije vie nevina. Pa j o j onda ispria kako
ju je neko silovao u mraku i kako nikakvog osobitog
znaka nije mogla da zapazi na njemu, do da mu je
ud bio _kriv.
ta veli, kriv mu ud! uzviknu popadija.
Ah, otac ga njegov, to je bio sigurno akon
Jeremija!
170 DECOPRAVITELJ IZ BEA
Pohvalio se ovek u kafani kako mu je ena vrlo
poverljiva pa kako je vara da e poruiti po
naroitom decopravitelju iz Bea da uini da ona
zatrudni. Sluao ga nekakav nesretnik pa ti se pravo
digne prijateljevoj kui. im ue, javi im se da je on
onaj decopravitelj iz Bea i da je u velikoj hitnji, jer
ga na mnogo strana ekaju. Gospoda ga i slukinja
doekaju rairenih ruku. On prvo svri sa slukinjom
u kujni pa joj ree da stavi noge na duvar, jer e se
samo tako pomoi. Zatim i sa gospoom uradi isto i
njoj ree da ostane u tom poloaju neprestano. Ode
on. Vrati se mu kui pa kako ue, vie slukinju s
nogama na duvaru. Zabezeknu se pa ue u sobu pa
spazi i enu u istom poloaju. Zapita je: ta je to?
a ona ree: Eto ba sada dode decopravitelj iz Bea
koga sam toliko oekivala, pa mi jo kazao da tako
ostanemo i da se ne miemo! Doseti se domain
jadu, ali dockan. To ga poui kako mu valja da se
ubudue upravlja.

[ ]

171 NE RAZUME OVEK. KAD MU SE

LEPO KAE
Mlada jedna krna i lepa ena muzla kravu, a
momak joj dri tele da ne bi sisalo dok ona ne
pomuze. Kako je unula, ona se malo nezgodno
zagrnula te joj momak ugleda onu muku, i kako je
bio mlad i vatren on zatrai da mu da malo.
Sram te bilo! obrecnu se ona na nj.
ekaj samo dok dode gazda, kazau ja njemu za
tvoj bezobrazluk. pa e ti dobiti tvoje!
Vala, ne daj! ree nato momak. Dok je
meni ped i aka dae meni svaka!
Gazdaricu obuze rumen ak po vratu kad to u,
pa ree mnogo blaijim glasom, ali kao sa(n)im jo
pomalo ljutito:
Enede ga! Ja mu lepo kaem: priekaj dok
pomuzim kravu! a on mi tu okupio: tara tara!
172 SAMO HOE DA PROMENI
Bila neka raspusna ena i mada je imala krasna i
slatka mua, ipak nije bila s raskida da se i kome
drugome da.
Jednom zaista tako kod nje neki pomladi ovek pa
kad povri posla, on kao da je bogzna ta uinio,
zapita je ponosito:
A moe li tako tvoj mu?
ena ga pogleda ispod oka pa mu najzad ree:
E, moj brajko, ako je po kurcu, moj bi mu
jebo i mene i tebe pa bi nam oboma oi iskakale,
nego mene avo tera da jedem govna, inae ti pored
njega nikad ne bi doao na red!
173 NE ZNA ONA TALIJANSKI
Doao Talijan na konak seljaku. Seljak ima samo
jedan krevet pa posadi Talijana izmeu sebe i ene.
[ ]

Obno stade Talijan jebavati enu. Seljak to primjeti pa ree eni: More, eno, ini mi se da ovaj tebe
jebe! I meni se ini! odgovori ena. E, pa reci
mu neka ti dade mira! ree mu eni a ona
odgovori: Reci mu ti; ja ne znam talijanski!
174 (MAGARAC SE ZAPOPIO)
Ovdje jo i danas obiaj opstoji da se svatko
zapopiti moe, samo ako iole malo pisati zna, a
samo kad dosta vladici novaca dade.
Jednom dogovore se seljaci i skupe punu kesu
dukata pa sveu magarcu za rep i dovedu ga vladici
u odaju. Kad vladika vidi, zapita: ta je to? Onda
seljaci reku: Oemo da ga zapopimo! A vladika:
Pa kako bi vi magarca zapopili?! Gonite to
napolje! Oni okrenu magarca i povedu ga napolje.
Onda vladika zapita: ta je to na repu? Seljaci
reku mu: Mi smo mislili da ete ga zapopiti pa smo
ponili novce, da platimo! Onda ree vladika:
Vratite ga amo! Odrei kesu. Kad vidi dobrano
novaca, onda uzme novce: pomiluje magarca od
glave do repa i ree: Po glavi magarac, a po repu
pop! Uzme knjige, neto proita i zapopi magarca.
175 POP BAKSUZ
Pop se u ovome kraju, kao gotovo svuda, smatra
za baksuza. Zato se mnogi, kad vide da e sresti
popa. hvataju za muda i to obino levo, uvereni, da
im tako nee smetati popov baksuzluk u poslu kome
su se krenuli. I popovi to znaju. U okolini Zajeara
jo je iv jedan ostariji popa, koji je jednom od
boljih ljudi, kad ga je video da se dri za mudo,
rekao: Batali, batali, ne vredi ti nita; ja sam se pre
tebe uhvatio za oba.
I deca u igri hvataju se za mudo, kad hoe da im
[ ]

protivnik u igri promai (na primer pri gaanju,

igranju lopte, oraha itd.) i ta je navika dosta rairena
u elom ovom kraju.
176 GUZAR
Proao avo pored vode od vodenice pa video
guzar (ko u kome se hvata riba) pa e tek rei:
Ovo su ili popovske bisage ili kmetsko dupe, jer
tamo to ude, vie ne izlazi!
177 POPOVA BESEDA
Hteo pop da odui parohijane od psovanja, jer su
ve prevrili meru i njegova strpljenja. Jednog
praznika okrete li besediti. Blagoestiti kristijani!
Kakvi kristijani, vi neste kristijani, nego se onako
pcujete kado eupci! Pcujte si majku, tatka pa sveci
pa aneli pa Krista pa nebo i sve to ima sveto na
ovaj svet! Od sad ne sme da bude vie takoj! Jebem
li vam Boga vaega, ako ujem koga da pcuje;
priest mu neu da davam, iz crkva e ga iskaram!
178 RAV PUT
Dola mlada lijepa djevojka sa sela popu na
ispovjed u varo. Popu se cura dopala pa e je
ispitivati ne bi li je kako prevario te e: Kazi mi,
grisna duso, iase li ti kada ravim putem?
Bogme, jesam, kako da nisam! A, kada to bi,
grisna duso? Eto ba onomadne, kadno sam se
vraala u selo, kia pljusnula, a glib se provalio, da
sam jedva kui dola! Ta za to ja tebe ne pitam,
grisna duso, no jesi li vec dala momku? Uz kurac,
popo, to ja ni majci ne kazujem, nekmoli tebi, luda
brado!
[ 1 ]

179 A BI LI TI, POPE, KAZAO?

Bila u jednom selu lepa i mlada udovica, ali
prilino arena te doe jednog dana popu da
ispovedi svoje grehe. Poto je uinila obinu ve
ispovest, da li je zgreila ili nije, i da li je s kim u
zavadi, pop je zapita:
Ama ti, udovice, ini mi se ara pomalo!
Pa aram odgovori ona aram arape,
aram i jaja za Uskrs.
Ama, ne mislim ja to ree pop nego
ima, ujem, obiaj da preskoi poneki put ogradu.
Pa preskoim kad mi ovce preu u tuu
livadu ili uskoe u iju njivu.
Ne pitam ja tebe to, nego mi reci jebe li te
kogod?
Udovica ga pogleda avolasto pa tek ree:
A bi li ti, pope, kazao, da te je ko jebo?
180 I NAJEBAO SE I SAUVAO SVETINJU
Prouo se kaluer kao dobar bogomoljac, kojemu
se molitva lepo primala, kao onomu koji i ne izlazi
meu svet, nego sve sedi u eliji, ati i moli se. Sve
mu vie dolazilo ena na molitvu i ispovest i starih i
mladih.
Ama za ove je kale mnogo vie mario pa kako
mu se mnogo htelo, a dobro je mogao, to smisli
kako e se i lepo najebati a i svetinju sauvati te
obesi o prozor mesto zavese suknju. Kad bi mu se
koja mlada svidela, on bi po molitvi, kao i rie
prekidajui je rekao: Digni suknju, snao! Koja
ga poslua, s njom bi lako svrio. Nae li se neka te
sune na nj kao na bezobraznika, nju bi izgrdio?
Bog s tobom, grena duso, sto ti pada na pamet?
Ne mislim ja na tvoju suknju, aratos je bilo, nego na
tu krpu na prozoru. Digni je, ne vidi mi se catiti!
[151]

181 LEK OD PRITA

Nekoj seljanki iziao prit na prstu. Ona je ila
kod mnogih lekara i traila lek, ali joj nijedan ne
mogade pomoi. Najzad se rei te ode u manastir, da
joj bolesnom prstu itaju molitve. Mlad kaluer kad
vide zgodnu seljanku, padne mu za oko i doseti se
kako e bez muke da odjebe seljanku. Kad mu je
ona ve kazala da je dola molitve prstu da ita, on
joj odgovori: Lepo, ja znam i lek od toga, al to je
sramota te ti ne mogu kazati. Seljanka ga okupi, da
joj kae lek, iako je sramota, nata j o j kaluer
odgovori da zavue prst u piku pa e joj proi.
Seljanka to uini i prst proe. Posle nekoliko dana
kaluer zavije svoj zdrav prst na ruci pa ode seljanki
i ree joj: Zna, ta je, snao! Ja tebi rekoh leka i ti
se izlei. Sad evo mene boli prst, ded da i ja
zavuem makar za etvrt sahata. Seljanka se
izgovarala kako je to sramota i da ona od stida ne
moe to gledati. Nata joj kaluer odgovori: Sramota nesramota. Snao, ja tebi pomogoh, pomozi i ti
meni! Digni suknju na glavu i meti preko oiju pa
nee videti. Seljanka ga poslua, digne suknju i
pokrije oi. Kaluer umesto da zavue prst u piku,
uhvati te odjebe jedanput pa i drugi put seljanku i
ne vadei kurac. Seljanki se usladilo kako zagoreli
kaluer sipa pa e rei: Oh, popo, eto mi se leimo,
a kad bi neki video, ne bi verovao da mi leimo prst,
nego bi kazao da se jebemo!
182 BRZA OSVETA
Jahao pomladi popa i u putu stigne devoje, ide
boso i mui se po neravnoj i tvrdoj putanji. ija si
ti, mala? zapita je popa i ustavi konja. Ona mu se
kae. Pa to je, blago popi, moj najbolji prijatelj; ta
mi radi on? Odgovori devoje, da je sve, Bogu
hvala, dobro. A kuda si pola, mala? opet e
]

popa. Na livadu. Pa zar te, blago popi, ne bole

noge, kad ide po tom aglju? Pa bole, ali ta u,
moram. Odi ti na konja, duo moja, ne dam ja da
se dete moga prijatelja mui. Devoje se malo
snebivalo, ali kad pop ne prestade pozivati je, prui
mu ruku, pope se i sede ispred njega. Gledaj, molim te, kakvu devojicu ima moj prijatelj, a ja i ne
znam, i poe je tipkati, po obrazima pa gle i sisii! O! O! Taj e skoro stei i zeta, je li, blago popi?
Devoje se malo opiralo, stidelo i rumenilo, ali su
jahali dalje. Idui tako, rei e joj odjednom pop:
Reci, mala, igla! A to? Pa tako; reci igla,
nee ti nita biti. Pa igla! Tako, blago popi i
opet je pomiluje eto je li bilo sto?
Prolo neko vreme, opet e pop: Dede, mala,
reci sada konac! A to? Nita, onako samo.
Pa konac! Tako, blago popi, ti si dobro dete,
pa opet dri za obraie i sisice. Odmaknu tako do
nekoga zabrana. Dede, mala, reci kurac! Juh!
procrveni devoje i navali da se skine s konja, ali je
popa dobro stegne za miicu. to se plai, blago
popi? Reci slobodno! Juh, ne mogu! to da
ne moe, nee ti nita biti. Sramota me. to da
te sramota? Eto, kako si kazala, igla, pa konac, pa
to ti je bilo? Onako samo reci kurac! Devoje se
opiralo, ali najposle zamuri. Kae. Eto ta ti je
bilo! slobodi je pop i neprestano je rukom pipka.
Kad su zali dublje u umu, opet e pop: Dede,
duo, reci: ,Sjai, popo, pa jebi' Opet se devoje
dugo opiralo i otimalo iz popinih ruku, ali je on
vrsto drao, a ovamo joj govorio kako joj nita
nee biti, te najzad kae: Sjai, popo, pa jebi!
Hou, duo, hou, zlato moje: kako da neu!
odgovori pop, zaustavi konja, obori je u travu kraj
puta, pa nategne popovski. Devoje bilo vrlo mlado,
te vide malo vie muke i raskrvavi je. Kad ona opazi
krv, vrisne to god moe: Jaoj mojih dvanaest
godina! i stane se mlatarati i upati rukama. Pop se
nae u udu, ali se brzo seti pa i on udari u pla.
[ ]

Jaoj mojih dvadeset i etiri! ekaj da te kaem

ocu, to si me okrvavio! popreti mu ona kroz pla.
Pop joj pokae krvav i zaguljen kurac, pa e njoj:
A ekaj, da ja kaem tebe mojoj materi, to si ga i
okrvavila i zagulila! Zlurado devoje pred tuom
nesreom zaboravi svoju muku pa od radosti poe
podigravati i udarati pesnicu o pesnicu: Oho ho!
Oho ho! Nee da sedi mirno! Tako ti i treba! Oho
ho!! . . .
183 SAMO DA GA ZNA
Svratio kaluer nekome domainu na konak. Pre
veere doe jedna lepa i mlada snaa da polije
kalueru. Umiva kale ruke pa trljajui ruku o ruku
govori tako da ga snaa uje: Ovolika mu je glava,
ovolika su mu rebra, ovoliki je on! Pone snaa
da se mrgodi a kaluer, da bi je umirio: De, de; ne
traim ti da mi da, samo hou da ga zna!
184 BREZOBRAZNIK
Otio pop ljeti u nuriju, a popadija mlada, ostala
sama doma pa kako je bila pripeka, izvali se iza
podne na minderluk, raskrebai noge i zaspi ko panj.
Uto banu odnekale akon u sobu pa kako je onako
spazi, digne mu se onaj nesretnik pa ni dva ni tri,
zabij ga u popadiju. Ona se probudi, ali kako joj je
onaj zabijo, ona od slasti se sve previjala pa j o j ga
on u vatri i vadio nije, dok ne onemogoe oboje. Sad
e popadija bajagi srdito na njega: ta si uradio,
jadnice, zar ne zna da sam ja tvoga pope ena?
Kazau ja to sve popi!
Pa kai, nisam ja kriv!
A da ko je, pasja vjero?!
Eto, kad sam te ugledo tako lijepu, ukrutio
[ ]

mi se na te pa me elja na te obalila. Tvoja je ljepota

kriva, Bog zna, nijesam ja!
Brezobraznie! rei e popadija neto
blaije.
185 KALUER I UDOVICA
U jednome manastiru bio mlad kaluer, koji
nikako nije dolazio na vreme, ni na veernje ni na
jutrenje. Padne igumanu u oi pa ga jedanput
potrai da vidi ta je to. Kad on u njegovu eliju, a
onaj izvadio kuretinu pa mae li je zejtinom, mae!
ta radi to, nesretnie! vikne na nj iguman.
Nita, oe igumane, maem ga, da naraste!
Nikad od tebe nita nee da bude, grenie greni!
vikne iguman i ljutit ode.
Prolo malo vremena, nestalo manastiru para.
Spremi iguman dosta penice, natovari dvanaestero
konja da je odnesu u grad na pazar pa koga da
polje, koga, seti se pa ba onoga kaluera. Kad,
veli, nije dobar za crkvu, bie bar dobar za drugo
to. Kaluer jedva doeka, uzjae i on pa hajd u
grad.
Na kraju grada navalila se udovica na prozor pa
gleda svet. Proe kaluer i potera konje malo bre:
i, more, ili u vas svih dvanaest pojebati! A
zar moe dvanaest puta? pita ga udovica s
prozora. Mogu te jo kako! odgovori k a l e .
Ba ne moe! Mogu! Ne moe! Mogu!
Evo, da se okladimo: ako moe dvanaest puta, da ti
platim penicu koliko vredi pa opet neka ostane
tvoja; ako ne moe, moji su i konji i penica,
Pristaje li? Pristajem!
Sjae kaluer, utera konje u avliju pa hajde gore.
Udovica se ve namestila. Udri, udri, odvali je
kaluer jedanaest puta, utera kurac i dvanaesti put,
ali ne moe nita. A, izgubio si! vikne udovica
veselo. Jok, nisam, ti si izgubila! Kako ja, kad
[ ]

ti? Nisam kae kaluer izgubila si ti;

hajdmo kadiji, neka presudi! Pristane udovica,
dignu se te pravo kadiji. Pita on ta je? estiti
efendija pone kaluer imao sam ja jedno evo
ovoliko tape (i pokae) pa se okladim sa ovom
udovicom da joj omlatim dvanaest oraha. Omlatim
ja jedanaest, omlatim i dvanaesti, kad, on upalji
Ko je sad kriv? Ko je izgubio opkladu! Izgubila si
ti obrne se hoda udovici on je omlatio koliko
ste pogodili; nije on kriv to je onaj upalj. Vidi
li kae kaluer udovici dobio sam, nego
odmah plaaj opkladu! Dobro slegne udovica
ramenima razgovaraemo se veli drugi put!
Uzvrati te plati, a kaluer i s parama i s penicom
u manastir.
Prolo neko vreme, opet ostao manastir bez
troka. Spremi iguman penicu pa i ne trai drugoga
da je goni u grad. Potera kaluer konje, stigne do
grada, udovica ga eka. Sme li sad kae da
se okladimo? Sto da ne smem?! Ali drukije?
Kako hoe? Dobro. Da spava jednu no sa
mnom i sa mojom erkom. Sme sve, i da nas ljubi i
da nas grli i da nas tipe i to hoe, samo ne
sme ono najglavnije. Prevari li se te pojebe makar
jednu od nas, gubi opkladu. Pristaje li? Pristajem!
Opet utera kaluer konje u avliju, rastovari ih i
razuzuri se. Udovica spremi veeru, nahrani ga i
napoji carski pa se svue i sa svojom keri legnu
gole u krevet. Zna kaluer kakve e muke da ima,
svue se i on, ali tkanicama uvee kurac to je
mogao tvre, da ga i on ne moe da odvee, ako bi
hteo. Legne izmeu njih, otponu one da ga zadirkuju, prigrli on jednu, prigrli drugu, ljubi ih, grli,
stee kurac se napeo, da prsne. Kad je ve bilo
dogorelo do nokata, udovica dohvati skrivene nonice pa mu presee tkanice oko kurca, a kaluer
potegne pa najpre ker pa majku, jedanput pa drugi
put.
[16]

E, sad izgubi! vikne mu udovica. Jok, ti

si izgubila! Kako ja, kad ti?! Ja kaem, da si ti
izgubila. Hajdmo, da presudi kadija! Odu opet
kadiji. ta ete sad? pita ih on. estiti
efendija kae mu kaluer okladih se s ovom
udovicom. Okladih se da veem konja na sred puta,
da ne moe dohvatiti ni jeam s desne ni penicu s
leve strane. Veem ja konja i udesim mu ue taman
koliko treba, ali ona doe pa ga presee, a konj ta
e: udari na desno, popase jeam, udari na levo,
popase penicu . . . sad ko je kriv? Pa ona je
kriva presudi kadija da nije sekla ue, ostali bi
i jeam i penica! Eto vidi kae kaluer
izgubila si, nego plaaj opkladu! Dobro, dobro
promrmlja udovica naplatiemo se drugi put!
Poe kaluer i trei put s penicom u grad. Na
ulasku ga opet eka udovica. A da 1 sme sada?
to da ne smem? Al neemo vie kao pre!
Kako hoe! Da ja stanem na kraj sobe i da
zadignem koulju; ti da stane na drugi kraj i da
izvadi kurac i da potri k meni. Ako moe
odjedanput da ga utera, dobio si, ako ne, moji su i
konji i penica. Pristaje li? Pristajem. Stane
udovica u jedan kraj i podigne koulju; izmakne se
on u drugi i ukruti kurac. Potri k njoj, al se ona,
dok je stigao, obrne te ga on utera u dupe. E, sad
ba izgubi! Jok, izgubila si ti! Kako ja? Pa
tako izgubila hajdmo kadiji, da presudi!
Otidu na sud i trei put. Dokle ete da se
parniite?
pita kadija. ta je sad? Nita,
estiti efendija veli kaluer opet smo se
kladili. Kaem ja njoj, hou da usednem na konja i
da uletim na vrata u sobu. Ona kae, ne mogu.
Mogu ne mogu. Usednem ja konja, obodem ga
ona zatvori vrata. Ja ta u, uteram ga kroz
prozor. Ko je sad kriv? : Ona presudi kadija
to je zatvarala vrata? Eto ti, vidi kae
kaluer plaaj opkladu! Izvadi udovica, plati
[157]

pa ga isprati: Idi bestraga! Od kaluera se ne

moe ni avo da uhasni!
186 SKRUENA ISPOVJED, ALI BEZ
APSOLUCIJE
Doao mladi na ispovjed te kleknuvi u ispovjedaonici stade svoje grijehe citirati, to ih je upamtio.
Najednom zauti. Zato ga pop upita: No, sinko,
zato ne govori? Odgovori ispovjedaiac: Ne mogu,
gospodine, odvie je runo! Samo ti reci, jer te
inae ne mogu odrijeiti? Ovaj opet zauti a pop ga
poine koriti te e ovaj najednom: E, kad se ba
mora, onda znajte, jebo sam mladu curu! Pop e:
No, pa ta je to? Ta skoro da si dobro uinio, Nek
se cura pripravi, neka se ui. Pa je li ima jo
togod? Ta imam, ali to vam ba ne mogu kazati!
Ta kakvi ne moe? Ti mora, jer ti niti obeano mi
prase otpusta pribaviti nee! E, kad je tako, znajte,
jebo sam jednu mladu enu! A koju? Ovaj mu
ree koju, a pop e mu na to: Pa pravo si uinio.
Neka se ena u poslu svome vjeba. Pa ta dalje?
E, to vam opet ne mogu rei. Tu ete me ruiti!
Ta govori samo! Jesam li ti reko, da mora sve!
Ja dobro. Jebo sam mladu udovicu! No vidi!
Pravo si uinio. Neka mlada ne zaboravi. A ima li
jo togod? Ta imam, ali to vam ba nikako ne
mogu te ne mogu kazati! Ta ti si, mome, lud!
Kako da ne moe kazati? Ti mora, jer ti sva
ispovjed uz kurac! Ama sve badava. To vam opet
ne mogu kazati, makar vam jo i purana donio! Ti
donesi, bie ti za duu, ali govoriti mora! Ali vi
ete se ljutiti! Kakvo ljutiti? Govori, kad ti
kaem! E kad je tako, onda znajte, jebo sam vau
gazdaricu! Ala vrae, ti si greniji od samoga
antikrsta! Pa da te dalje ispitujem, ti bi jo reko da si
jebo i mene! Odlazi mi ispred oiju, kuko pojebljiva!
[ ]

187 POP UMIRE!

Prilikom crkvene sveanosti dooe popu mnogi
gosti, svi prijatelji mu popovi, pa tu je bilo i mladih
ena i djevojaka, a takoer i djece. Tu su ili u
crkvu, a posle toga ruae i zabavljahu se po miloj
volji sve do kasne noi.
Meu gostima bio je i naelnik iz blinjega sela sa
svojom lijepom enom i dvoje djece, curicama. Kad
je bilo pred no, kad al najednom nestane popa.
Gosti su ekali i ekali, a upravo doao netko po
popa da ide na ispovjed. Sad ga stadoe svi traiti
te najedanput dotrae curice naelnikove te digoe
viku: Ta eno gospodin parok umire, a mama ga
dri nogama i rukama da ne spadne sa divana! On
siroma samo jo malo guzicom mie! Svi
poskoie da vide udo to se zbiva, a meu svima
gledaocima najvee je obuzimalo veselje naelnika
porad dobroga srca svoje vjerenice ene.
188 KAKO JE KAPELAN JANI VODU
OTVORAO
Ila procesija u Mariju Bistricu. Medu hodoastnici bila takoe Jana iz Krievca, koju je gospodin
upnik dobro poznavao, jer je marljivo polazila u
crkvu. Kod procesije nalazio se takoer i gospodin
kapelan koji je predvodio i ravnao sa hodoastnici,
pjevao pobone pjesme i razne molitve.
U jednom selu itava pobona druina odmarala
se a budu da je poelo smrkavati se, predloi
kapelan da prenoe na istom mjestu a sutra da
podrane i dalje krenu. Hodoastnici pristanu na
predlog te se stanu prireivati svaki kako je znao i
mogao na poinak.
Jana bijae lijepa djevojka, a kapelan akoprem
bogobojazan ovjek ipak je. volio lijepu ensku
[ ]

negoli najljepega mukarca. Stoga se je uvjek u

blizini Jane nalazio. Tako se zdesio i ovaj put i
upravo kad je orda prolazila sa pae, u ordi
nalazio se i bik, a smotrivi ga Jana upravo u asu
kad je skoio na jednu kravu, upita ona kapelana
zato je bik u ordi i zato skae onako teak na
slabe krave. Kapelan da podui Janu ree joj da je
bik isto to u rdi to je kapelan u procesiji, naime da
dri red i pomae kravama, pa ako se kojoj zaepi
voda da im vodu puta, a on to dobro razumije,
dapae on i bez da krava znade, opazi i sam da e se
voda zatvoriti, te odma stvar uredi.
Jana upita da kako on to moe opaziti. Kapelan
joj odvrati tako upravo kao to i on opaa te vidi da
i kod Jane nije sve u redu. Te tako rije po rije
odstranie se njih dvoje te u samoi pokae kapelan
Jani kako on razumije vodu otvoriti. Samo je Jana
opazila da je kapelan ee negoli bik simo-tamo
dupetom migao.
Nekoliko mjeseci posle hodoaenja opazi upnik da Jani trbuh raste, te ju upita: Ta uje ti,
puco, a kaj je s tobom? Ta ti ide uir! Kad se je to
pripetilo?! Gospon upnik, to se je pripetilo kad
sam ila na Bistru, pa mi se voda stala, a gospon
kapelan su bili tako dobri pa su mi vodu pustili!
Kaj, kapelan je taj meter bil? A kad je to bilo pri
tamo ili simo ii? To im ne mogu povedati.
Gospon su fort sim i tamo delali!
189 DRALI SE ZA KUREVE
Mlada snaa se spanaia sa jednim irovnim,
zadriglim kaluderom, malo-malo pa ona u manastir:
boli je glava pa joj tamo ita kaluer molitvu i
odmah joj bude lanje. Tako ona pravda doma svoje
odlaske u manastir. Ali svekru posta to sumnjivo. I

[ ]

kad jednoga dana snaja opet htede u manastir, ree

starac da e i on s njome. Vidi snaa da nema kud,
pa pristane. Kaluer vidi starca, pa da ipak ne bi
propustio jebanje sa snaom, prounjka: O, o,
snaso! Tebi, bome, treba velika molitva. Ti mora
ovde prenoiti pa cu ti je sutra o jutrenju oitati!
Ali starac ne puta snaje same; hoe i on da
prenoi u manastiru.
U sobi gde je njih dvoje valjalo da prenoe, ree
kalcan starcu da on legne na postelju u oku a snaji
na onu do vrata, u nameri da se on nou kad starac
zaspi privue snai i odjebe je.
Na starac se seti kaluerovoj nameri i ree snaji
da ona legne na njegovu postelju, a on e na njezinu.
Snaa, ta e? Pokori se i lee na svekrovu postelju.
Nou otvori kalcan lagano vrata, doe do postelje
gde je drao da snaa spava, izvadi kurac i dade ga u
ruke starcu! Drao starac neko vreme pa povadi i on
svoj kurac pa ga dade kalueru, koji se seti prevare.
Drali se tako neko vreme pa onda kaluer izie iz
sobe.
Ujutru starac ne dade snaji da ostane i za
molitvu, ve je odvede sa sobom doma.
Posle izvesnog vremena nadu se kaluer i starac u
jednoj mehani.
Ama, stare, ja tebe poznajem! Gde smo se
mi ono videli? zapita kaluer.
P a . . . drasmo se cele noi za kureve,
kalueru!
190 DUMNA, POP I CRKOVNJAK ZAJEDNO
SPAVAJU
Bila dumna u pronji pa dola u popa na konak.
Pop je spavao s crkovnjakom pa e primiti u isti
krevet i dumnu. Crkovnjak e da hre a da misli pop
da je zaspao kao puh. Zazove ga, a on svedno hre,
spavao tamo on kao peen. Pop ga zovne, ali on se
[ ]

uutao te se ne ozivlje. Tad e mu skubiti s guzice

tri-etiri dlake. On sve hre, a pop ti zapali dumni
izasebice tri-etiri fieka u rupu pa ti slatko zaspe
obodvojica.
Ujutro e da misi, a dumna da mu udara uz
orgulje. Pop e slatko preko mise: O blaga i sveta
noi da bi mi bila vazda onaka! Dumna iz
orgulje carskijem glasom. Da bi bila onakva svaka! A crkovnjak uz zvono: Kad bi joter dola
jedna taka - ne bi mi na prknu ostala nijedna
dlaka!
191 RAZGOVARALI SE IGUMAN I
IGUMANIJA
ime se vi, asna mati igumanija, zanimate uz
ovaj post?
itam sveto pismo, asni oe igumane. A vi?
I ja itam sveto pismo, asna mati igumanija.
A dokle ste vi doli?
Ja sam dola do: Prosi u mene i dam ti! A
vi?
A ja sam doao do onoga: Vozdignu nozje
tvoi, da ne vozdremljei! . . .
192 EKSER SE ISTOPIO!
Neki popa udesio gajde s nekom enom iz
komiluka pa je motao kroz tarabu. Namjesti se
lijepo ona na jednu stranu tarabe, a on gura na
drugoj i to su radili u odredeno vrijeme. Jednoga je
dana bila kod komike neka zabava u dvoritu, a
popa doe u opredeljeno vrijeme pa ga proturio
kroz plot. Kako je bila velika vruina, jedan gost
skine kaput pa kad vide ono na tarabi, a uz to bee
kratkovid, ree: A, stani, da zakaim za ekser!
Popa sad pomisli da je to komika te stane gurati
[ ]

kao i obino. Svri pa ode. Svri se i zabava te onaj

gost doe po kaput. Kada tamo, ima ta i videti:
Kaput pao dole i sav uzmakan u onu bozu. Vidi on,
eksera nema pa se stane proseivati ta li je to
moglo biti. Jedva se jednom seti: Pa bila je velika
vruina te se ekser istopio! ree potpuno uveren
svojim pronalaskom.
193 SPAS AVAJ, BOE, DUU, AVOLI
ODNEE TELO!
Dogovori se kaluer sa jednom enom, ija je
kua bila na kraju sela blizu manastirskih livada, da
jednoga dana, kad mu ove ene otidne u vodenicu,
ova izie kod manastirskoga sena i da se tu pojebu.
Kad je doao taj dan, ena izvesti kaluera da e
te veeri moi da se sastanu, jer joj je mu otiao u
vodenicu, gde e sigurno noiti, kako ona miljae.
Ali ne lezi, vrae, kako je u vodenici bilo malo
pomeljara, to ovek samelje svoje ito i sveeri vrati
se svojoj kui. Zena ne imadne prilike da kaluera
izvesti o tome da sada ne moe doi te kale blaeno
oekivae da se priblii no.
Kad se je smrklo i kaluer se dobro potkrepio
rujnim vincem, uputi se na ureeno mesto.
Kako je bila polutama, to on spazi da se neto
kod plata crni i radosno upita jo izdaleka: Jesi
li tu? Sa onoga mesta na koje on upravljae
pitanje ulo se je nerazgovetno: U. Kaluer
pomisli da je sve gotovo te jo izdaleka smae
akire i im doe crnoj prilici, on klee da svoju
e ugasi. Nu kako ta crna prilika nije bila nita
drugo do krmaa (svinja) koja, poplaena tom
posetom, jurnu pa glavom zaplete u kaluereve
akire te i njega ponese preko livade i potoka, to ti
moj kale videi se na muci zavapija: Spaavaj,
Boe, duu, avoli odnee telo!
[ ]

194 KOJEGA SI ZAKONA?

Fratar jebao okicu pa to obaznao pop rianski,
pa kad se vraao uveer s pazara, uhvati je uz plot
pa joj ga zatue, a ona outi po kurcu da to nije
pratar pa zavie: Kojega si ti zakona? A pop
vue k sebi i nabija: Naega, naega, naega!
195 MIGUDAC!
Tri kaluera ne dadoe jednoj snai mira, ve ju
neprestano tentae. ena bila vijerna svome muu te
mu stvar priopila, nato joj mu ree neka pozove
sutra kaluera i da im kae da e im volju ispuniti, a
sutra je prilika, jer j o j mu nije doma.
Kalueri dooe u oznaeno vrijeme te se smjestie na tavan te eju radi opreznosti izmjenice
jednog po jednog na uetu spustiti u talu, a kad
bude isti gotov, neka vikne migudac! na to eju ga
povui gore, a potom spustiti drugoga i tako dok se
sva tri obredaju. Za toga je mu pripravio vrue
eljezo, kojim e kaluerom dupeta ei.
Meu kalueri jedan bio star, ostala dvojica
mladi. Kao starijemu htjedoe dati prednost, nu stari
to ne htjede, ve ree da e on zadnji ii, jer njemu
treba vie vremena tome poslu, a mladii eju odma
gotovi biti, dapae neeju ni do pice doi.
Jednoga su spustili i im je on, da e eni prii,
podigo mantiju, oee ga mu, a on od boli viknu
migudac! na to ga povukoe gori i oni mu se dvojica
sprdae to je tako brzo gotov bio. On ne tje kazati
ta bi, jerbo si mislio zato bi on sam oeena tura
bio pa utio. I drugome se isto tako dogodi. Sada
doe red na starog, nu stari ree pre nego ga
spustie: Mene ne vucite dok ja ne viknem triput
migudac! jer mogue da e mi se prohtjet jo
jedanput! - Kad ga dole spustie, dakako da je
mu pripalio, a stari kaluer viknuo migudac! prvi

put. a oni ga ne htjee povui dok ne vikne triput. I

tako stari zaviknu i trei put: Migudac! jer izgorie
jaja i kurac!
196 TRI SVETENIKA
Jedna popadija ostane udova sa etvero nejake
dece pa kako je u Beogradu skupoa dosta velika, a
ona ostala sirota, da bi mogla da othrani decu, oda
se razvratnom ivotu. A kako u Beogradu ima dosta
i svetenih lica udovaca, to ona otpone provoditi
ljubav i saivi se prvo sa jednim akonom, a potom i
sa jednim svetenikom, no ova j o j dvojica ne budu
dosta te se saivi jo i sa treim, sa protom.
Jedne veeri zaranije doe kod nje akon. I ba
kad su se spremali da legnu, zakuca neko na
vratima. Popadija ta e od zorta, no sakrije akona
u ifonjer. Kad otvori vrata, a ono popa eka pred
vrata. Popadija ga pusti unutra i malo docnije, kad
se popa bee poeo spremati da legne, zakuca opet
neko na vratima! ta e sad popadija od zorta, te
strpa popa pod krevet. A kad otvori vrata, prota
eka. * Ona pusti protu unutra i posle kratkog
vremena legnu. Prota nadie popadiji noge rairivi
ih ree: Ovako poinje sluba! i poe govoriti:
Blagoslovi, vladiko! im je prota ovo izgovorio, a
popa ispod kreveta produi: Blagosloveno carstvo
oca i sina i svjatoga duha! Jo popa nije ovo ni
dovrio, a prota pobego na vrata. Taman je popa
ovu reenicu dovrio i izvukao se ispog kreveta, a
akon iz ifonjera nastavlja: Ninje i prisno i vo
vjeki vjekov! Popa uvi da ovde ima jo neko
osim njega, strugne za protom na vrata, a popadija
pusti akona iz ifonjera i s njim se izjebe.

[165]
[14

197 IZNOSITE SANDUK!

Bila u jednom selu mlada i lepa, ali veoma arena
ena. Proe jedno vee pop pa je upita da li bi
mogao da svrati. Ona ga pusti, ali tek to je on
povrio posla, kad naie neki vojnik, koji je svake
noi dolazio te ti ona strpa popa u jedan sanduk pa
poe s vojnikom ono to je ve uinila s popom. Tek
to je s vojnikom jednom svrila, kad eto ti nekog
treeg zakuca na prozoru. Ona je znala ko je te mu
odgovori polako da ga ne moe pustiti, jer joj je,
veli, doao brat.
Daj bar, da te poljubim jednom ree ovaj
spolja pa da idem!
Ona se zagrte, i, kako je bio mrak, poturi onome
stranjicu te je onaj poe cmakati, ali ubrzo vide da
je prevaren pa otra kui, ugreje ara i vrativ se
zatrai da je jo jednom poljubi.
Meutim je ona ve bila ispriala vojniku kako je
onoga prevarila te vojnik sada zaeli da onaj spolja
poljubi i njega u stranjicu. Smakpe gae i natri se,
ali mu onaj brat spolja gurnu usijan uara u
stranjicu te vojnik odlete s prozora i viknu:
Vatra!
Kad pop u da je vatra, spopade ga samrtni strah
da ne izgori, te poe zapomagati i vikati:
- Iznosite sanduk! Iznosite sanduk!
198 DOBRO JE I OVAKO, A DOBRO JE I
ONAKO!
Bili pop i popadija. Oboje mladi i lepi, a oboje su
voleli da zagrizu malo zabranjenog ploda. Jednog
dana vide pop jednog glupavog mladog oveka, koji
je imao veoma lepu enu, i pogodi ga za momka,
raunei da e tako najlake uluati priliku da mu
obljubi enu.
I zaista jednoga dana saleti pop sluginu enu u
[ ]

ambaru i izvri ta je hteo. Pa kako mu se i na tom

poslu veoma dopala, a u isto vreme da bi je
zautkao, on j o j tutne dukat u aku.
Ona, tako ista glupava kao i mu joj, da muu
dukat i kae kako ga je dobila.
Momak uze dukat pa ga prevrtae po dlanu i
zagledae pa tako idui po avliji poe govoriti kao
sam za sebe, ali prilino glasno:
Ovo je dobro, ali ono drugo ne valja! Ovo je
dobro, ali ono drugo ne valja!
uje to popadija sa doksata pa ga zovne sebi i
upita ga ta znai to to govori.
Pa ja ko velim ree sluga dobro je to
je pop dao mojoj eni dukat, ali opet nije dobro to
je jebo!
Vide popadija ta je pop uradio pa se rei da mu
se osveti, a to odmah.
Zovnu momka u sobu i naredi mu ta ima da
radi. Momak mislei valjda da je i to ulo u pogodbu
te svri posla s popadijom, a ona njemu dukat u
aku.
Sie momak u avliju pa opet poe po njoj da seta
i da prevre oba dukata govorei:
Dobro je i ovako, a dobro je i onako!
Naie odnekud pop pa ujui ta sluga govori i
videi da ovaj prevre po rukama dva dukata, upita
ga ta znae njegove rei i otkud mu dukati.
Pa eto odgovori sluga ti si jebo moju
enu i dao j o j dukat, a ja jebo tvoju popadiju i ona
mi dala dukat. Kako god uzmem, vidim da je dobro
i ovako, a da je dobro i onako!
Vala pravo i veli! ree pop; otpusti slugu,
jer vide da mu je teko bilo na taj nain podmirivati
dva troka.

[ ]

199 POP OSTA I BEZ PIKE I BEZ KONJA

Bio jedan seljak, koji imaae lepu enu. Popu
tog sela dopade se ena seljakova i pop pokuavae
sve mogue naine, ne bi li enu za se pridobio.
Najposle dosadi eni popovo saletanje i ona poveri
svome muu nameru popovu. Seljak kad u ovo,
stade razmiljati ta da radi sa popom i kako da mu
se osveti. Najposle on dozva svoju enu i dogovori
se s njom da idueg praznika, kad pop na konju
pode u crkvu i koja bee u drugom selu, pou i njih
dvoje, ali tako da seljak ide napred, seljanka malo
dalje za njim i da oekuju popa, pa kad ovaj prie,
onda da se seljak skloni u umu, a pop da se pridrui
seljanki. Seljanka bi se pravila da pristaje da ju pop
jebe i uvela bi popa u umu, a pop bi konja vezao
kraj puta. Tada bi seljak izaao iz svoga zaklona,
odvezao konja i pobegao.
Tako i uradie i kad se pop idueg praznika
pojavi na konju, sakri se seljak u umu, a pop dotera
konja blie seljanki i stade ju moliti da mu da. Ova
se s poetka branjae, ali najposle uini se kao da
pristaje, a pop sie s konja, veza ga ukraj puta i ue
sa seljankom u guar, Seljanka lee, die noge i pop
izvadi kurac. Ali u tom trenutku uzviknu seljanka:
Jao, pope, koliki je! Crven, crven pa debel, u
sredini uboden i tvoj konj odveden! Kad ovo pop
u, povika: Vaistinu! i pojuri za konjem, ali seljak
bee ve davno sa popovim konjem uvatio put. Tada
se seljanka vrati kui, seljak proda konja, a pop osta
i bez pike i bez konja.
200 PRIA O BJELONOGI POPINOJ
Bila u selu u popinu komiluku vrlo lijepa mlada
snaa. Kao to je to na selu obiaj da mlade snae
izjutra rano, doklen domain ustane, taze vode
donese, da se kuani umiju, morala je ta snaa svako
[ ]

jutro ispred popine kue na vodu prolaziti, dabome

bosa, a kao to je rosa ili blato podigla bi nogavice
da se ne ukaljaju.
Pop begenie snau i njezine bijele noge, pa bi
svako jutro, kada bi ona naila, izio pred nju pa bi
joj reko: Bozija bila, bjelonogo, je si 1 uranila? To
dodije snai pa se potui svome ovjeku, a on j o j
ree: Nasamariu ja njega. Kada ti opet ree
,bjelonogo!' a ti mu reci, ,zabjelile ti se oko
vrata!' ako ree ,kada?' a ti reci ,veeras!' i gledaj
ga domamiti kui!
Sjutra ujutru urani snaa na vodu, a popo e preda
nju pa e joj: Uranila, bjelonoga! a ona e mu:
Zabjelile ti se, oe, oko vrata! a popo radostan
prifati: A kada? Onda ona ree: Ako hoe
dovee! On je upita: A gdje e biti onaj okac
Nikola? (jer je snaa i njezin ovjek katolici bili, a
popo pravoslavni). Ona mu ree da e on spavati u
odaji, a ona u kaci kraj vatre u kui. Onda e popo
rei: Ja u doi posije veere, nadaj mi se! a ona
mu ree: Jok! Ja ti se neu nadati, dok mi ne da
kese s parami! I onako pipkajui ju, ugrije se popo,
izvadi kesu i u njoj trideset dukata u zlatu i dade
snai. Ona odnese pare i sve kae svome ovjeku i
dade mu pare.
Uveer ovjek urene u kacu krmau sa etiri
male prasadi i ostavi od kue vrata otvorena, a enu
zatvori u odaju, a on e paziti kad popo doe i
pripravi batinu. Uveer iza veere, kad je sve usailo
(umirilo), eto ti popo, otvori polako vrata. Doe k
kaci mislei da u kaci snaa lei, odrei gae pa e
polako zovniti: Bjelonogo! a krmaa rokne, a
njemu se uini da snaa progovori i ree: Odi!
Ue u kacu, oepi ono jedno malo prase, ono
kikne, krmaa pomisli da joj odnese krme, skoi,
podrapa popi gae i poleti napolje, ali pogodi popi
izmeu nogu pa ga digne na sebe i izleti pred kuu
pa poleti ovamo-onamo, a popo okrenio se repu i
jai na njoj i zapomae: Primi, Boe, duu moju, a
[ ]

davo!i neka nose tijelo! ovjek izlete iz kue, oine

nekoliko puta popu batinom, on se svaii s krmae i
nekako ode kui.
Sjutradan urani Nikola i naie sa kolima i est
volova ispred kue popine, a popo uzja na konja i
hoe na put. Nikola mu ree: Pomozi Bog, popo!
a on odvrati: Dao Bog, dobro, oke Nikola!
Nikola ga zapita gdje ide, a on ree da ide u nuriju
kupiti bir, da ga glava boli. Onda mu Nikola ree:
Valaj, popo, ja znadem travu trolistu, od koje
odma glava proe. Ako hoe, d a j mi kamilavku
kapu da u nju naberem trave pa metni na glavu i
nemoj skidati doklen kui ne doe pa e biti
sasvim zdrav! On mu dade kamilavku kapu. Nikola
odnese u obalu, bajagi da travu trai, posere se u
kapu, obloi travom i nabije popi na glavu. Nikola
mu ree, kada kui doe da sve govori: Zna popo
ta je bilo, i ta e biti!
Popo zadovoljan ode u nuriju, a Nikola zavie na
volove i ree: a Sivonja, Milota i Garota! Sve est
vas za piku dao! To uje popadija pa e Nikoli:
A bi li meni dao? Bi li meni dao? On ree da bi i
pogode se. On uvati popovicu, stane jebavati, ali ne
tjedne pozadugo svriti. Kad je svrio jedno, on
odlei malo na njoj pa nastavi opet gurati. Guraj,
guraj onako praznim kurcem pa izvue kurac i ree
da j o j je pizda pregolema pa da nije mogo viditi
posla, biva svriti jebac. Onda popovica dade mu
snahu govorei: Sve jedno je to; evo ti snaha, u nje
je tjenja pizda, u njoj rnore viditi posla! On uvati
popovu snahu, digne noge pa joj zaklepa pa opet
nastavi onako praznim kurcom gurati. Popovica
radoelna znati, hoe li moi na sharii svriti, dola
pa sve zaviruje. Onda e on viknuti na popovicu:
Vidi da je i u nje prostrana pizdurina. Ponesi mi
bre iglu i konca da polak pizde zaijem! Kad je to
snaa ula, skoi ispod njega govorei: Jebo ti pas
trag! Ne dam se ja bosti. Idi k vragu ti i tvoji est
volova!
[ ]

Kad je popadija vidila da ne more dobiti volova,

ree Nikoli: Evo ti moja erka od esnaest godina.
U nje, beli, nije prostrana; more viditi posla! On
uvati popovu erku, izjebe ju jednom te nastavi i
drugi put, a cura se od velike radosti i meraka
onesvjestila kad j o j drugi put pustio iz kurca slatko.
On zovnu popovicu pa joj ree: Evo, vidi, cura ti
ve zamrla od velikog bola, jer je odvie tisna pa j o j
ne mogu utjerati. Daj ponesi no da j o j piku malo
razreem! Kad je to cura ula, ona skoi i pobjegne
govorei: Dabe vam volovi, ja se ne dam rezati!
Tako Nikola prevari popadiju, jebe nju, snahu i
ker joj, a volove odrene kui. Uvee kad je popo
kui doo, sjedne na krevet i ree: Zna popo, to je
bilo i to e biti! a popovica mislei da on zbilja sve
zna, pa e popi: Kog e vraga znati? Nikola reko
dati est volova ko e mu pike dati. Ja mu dado, a
on oproba pa veli da je prostrana, da nije mogo
viditi posla. Ja mu dadem snahu, a on oproba i nju
pa veli da je i u nje prostrana. Hotio da zaije, ona
skoila i pobjegla, a ja mu dadem nau kerku
Dragicu, a on okua pa veli da je pretisna, da nije
mogo utjerati pa zaiska no da preree, a cura se
uplai pa pobjegne! Naoto e cura iza vrata: Jest,
bogme, nano, ugno ak do liice, ini mi se da i
sada u meni stoji. Koliko je u mene neto nalio, jo
se i sada niz bedre cijedi!
Kada je to pop uo, ljutit ree: Jebem mu oca okakog, svu mi je kuu usro, samo mi se nije jo u
kapu posro! Skine kapu, a govna niz nos i bradu
poteku, a on e: Jest i u kapu, mater mu njegovu!
201 PRIA KAKO JE ONAJ U POPA SE
NAJMIO I ETERES ZEEVA UVAO,
JEBAO MU TRI KERI, POPADIJU I NJEGA
Bio jedan momak, koji je izgledo da je blento.
Nije imo nie nita. Poe traiti slube pa sretne
[ ]

popa, koji ga upita kuda ide, a on mu ree da ide

slube traiti. Pop mu se naruga i zapita bi li on kod
njega sluio; to da mu uva eteres zeeva u umi,
da jih svaku veer kui dorene i u tor zatvori. Mladi
mu ree; Ja u tebe godinu dana sluiti, a ti e mi
svoju ker dati ako te vijerno godinu dana sluio
budem! Pop mislei da on ne more nijednoga zeca
iz ume dognati, pristane na pogodbu i odvede ga
kui pa se pohvali popadiji kako je naao jednog
budalaa, koji e ga godinu dana dabe sluiti i kae
joj za pogodbu.
Sjutradan uzme onaj uinu u torbu i ode u umu
da uva zeeve, ali je on imao jednu sviralu, na koju
koliko bi goda puta svirnuo, onliko bi mu zecova
dolo. On uveer skupi eteres zeeva i dorene ih
kui i u tor zatvori, a sjutra rano puti i odrene u
umu. Pop se stane uditi i ne bude mu drago to se
tako ludo pogodio.
Dan po dan, primaklo se vrijeme godine. Onda
ree pop svojoj najstarijoj eri: Ajde ti u umu
obanu pa se preodjeni, da te ne pozna i kupi od
njega jednog zeca poto-poto, samo da ga prevarimo, jer vidi, godina se primie pa u te morati
onome budalau i beskuniku dati! Ona se
spremi i ode u umu i zaite od obana jednog zeca
da joj proda, a on joj ree da on zeca nipoto
prodati nee niti more, ve ako hoe neka mu pike
dade, da e on njoj jednog zeca dati, veli jedno za
drugo. Ona kad je vidila da druke biti ne more, jer
joj je i pop zapretio da zeca mora oniti ma kako
bilo i da mu ne ide na oi ako jednog zeca ne
donese, ona vesela to je zeca dobila ode i dade zeca
popu, a on ga zakolje i skuha za veeru.
Kad je bilo uveer, izleti pop preda nj i ree:
Deder izbioj! Tebi jedan zec fali! Kad pop
izbroji, ali svi zeevi! On se jo vie zaudi.
Sjutradan ree pop onoj srednjoj kerki da se ona
preobue i da ona ide obanu i da jednog kupi zeca,
jer da j o j je starija sestra od nekoga drugoga zeca
[ 1 ]

kupila a nije od obana. Ona se spremi i ode pa kad

je dola obanu, zaite zeca da kupi, ali on ne da ve
za piku. Ona ta e, moradne lei, a on i njoj zaprdi
i dade joj zeca. Ona odnese popu, a kad je uveer
pop opet zeeve pribrojio, na svoje udo jopet je
bilo eteres zeeva u obana.
Trei dan poalje on svoju najmlau i najljepu
kerku da mu zeca kupi. Kada je ona u umu dola i
od obana zeca iskala, ree joj on: Samo za piku
ja dajem zeeve, a prodati neu nipoto! Ona ga
je molila i molila da joj jednog zeca za pare proda,
da e dati dukat, dva, pet. Koliko goda hoe, samo
da ona pike dati ne more. Ali oban na pare nee
ni da gleda, ve hoe pike. Ona kad je vidila da
druge nema, pusti ga na sebe, a on joj zaprdi i osladi
mu se. Zadri ju kod sebe neko vrijeme govorei da
ne more zeca ufatiti i zaprdi joj tri puta. Onda tri
puta na sviralu svirne. Dou tri zeca: on njoj sva tri
zeca dade. - Kad je kui dola, da vidi radosti od
popa. On je sva tri zeca zaklo. Uveer izae popo da
broji zeeve, ali opet nae eteres zeeva u obana!
Sjutradan ree on popadiji da ona ode u umu
obanu da kupi zeca, jer da keri odnekuda drugde
zeeve dobivaju. Ona se spremi i ode, ali oban ne
da pa ne da, nego za jebac. Popadija legne, a on i
njoj zaprdi i dade j o j zeca, ali uveer jopet je pop
nabrojio eteres zeeva!
Popo stane ruiti popadiju i keri te se preinai i
spremi sam u umu da kupi zeca. Kada je obanu
doo, zaite zeca da kupi, a oban mu ree: Ja
zeeva ne prodajem po nikakove pare, ve daj da te
jebem pa u ti jednog zeca pokloniti! Popo kada je
vidio da druge ne ima, okala gae i naguzi se, a
oban mu zaprdi u guzicu i dade mu zeca. Kada je
uveer bilo, jopet popo nabroji eteres zeeva i vidi
da je on jebo sve tri keri, popadiju i njega.
Kada se je namirila godina dana, onda oban
zaite od popa da mu dade najmlau kerku, a popo
ree: Jok! Evo ti ovaj kabo pa kada ga puna
[173]

nagovori, ja u ti ker dati! A on ree: Dobro,

pristajem! Pop metne kabo preda nj i ree mu:
Daj sada govori! A on pome: Ja se najmi u
popa da mu uvam zecove. Pop posla svoju najstariju kerku da .kupi zeca. Ja ju jeba i dado j o j zeca.
Drugi dan posla pop srednju kerku k meni da kupi
zeca. Ja ju jeba i dado joj zeca. Trei dan posla pop
svoju najmlau erku, ja ju triput odjeba i dado joj
tri zeca. etvrti dan posla pop popadiju da kupi
zeca. Ja ju jeba i dado joj zeca. Onda doe pop da
kupi zeca; ja mu zap A pop vikne: Dosta je!
Prekipi kabo! Eto ti keri, na tamo te bilo!
202 POP I NJEGOV SLUGA
U nekom selu bio pop dozlaboga denabet;
dodijao elom selu, a ve sluga nije mogao kod
njega da se svrti, ni nedelju dana. A bila i tri brata,
siromasi, da u boga nisu nita imali, pa kud e od sve
nevolje, ve u slubu. Poe najstariji popu, ne bi 1 ga
primeo. Primam te kae mu on ali zna li
kakva je u mene pogodba? Ko od nas dvojice
prvi kae srdim se, da bude jeban i da mu se
odere jedna vaa s grbine! ta e siromah, hleba
nema, primi se.
Nije prolo mnogo, a sluzi ve dosadi. Pop mu
daje silan posao, loe ga hrani, za svaki mu rad
prigovori, doekuje ga i ispraa s psovkom, naredi
mu da uini i to se ne moe da uini prekipi slugi
i jedanput kae da se srdi. Pop uini sve po pogodbi
pa mu da put.
Pogodi se srednji brat. Prolo nekoliko dana,
rasrdi se i on i pop uini i njemu kao i najstarijem.
Doe i najmlai (njega raunali da je malo
udaren) da se pogodi. Kae mu pop sve kakva je
pogodba, on pristane. Prolo malo, zovne ga pop
jedno jutro. Evo ti veli kola i volovi da
ide u drva. Kad ovo kue pode iz branika, tad i ti;
[ ]

gde ono proe, da prode i ti. Evo ti i pogaa i buklija

vina i ploka rakije; puno odnosi, puno da donese.
A j d e sad! Otide sluga u branik, nasee drva,
natovari na kola pa se izvali u hladovinu da rua.
Izree na sred pogae kotur od kore, izvue ga pa
polako, polako izvadi svud sredinu i pojede, a
pogaa ostane uplja. Ispije i rakiju i vino pa
prilegne te odspava. Kad se digne, a jedan vo pone
da pia. On brzo podstavi te napuni i ploku i
bukliju. Drugi se vo posere. On napuni balegom
pogau pa onim koturom zatvori, da se ne poznaje.
A kue se bilo izvalilo kraj nekoga panja pa nikako
da poe. Upregne ti on volove pa ftstanom odalami
kue do-bro. Zacilie ono pa pravo kui, to god
moe, a on s volovima u trk za njim. Kad stigli, a
kue od zorta ne pogodi na vratnicu, tek se provue
ispod plota. On skine s jarma sekiru pa udri, te isee
na plotu koliko za kola, utera drva u avliju i da popu
pogau i pune sudove. Kad pop vidi ta je, namrti
se malo. Srdi li se, pope? pita ga sluga. Ne
srdim se kae on.
Proe dan-dva, digne se sluga da kopa vinograd,
a s njim poe i pop. Kopa sluga, a pop ga gleda kako
brzo radi pa ga hvali. Nita to kae sluga ja
mogu da kopam s dve motike! Ne moe, vala
kae pop. Mogu! Ne moe! Mogu! - E,
onda idi kae mu pop te od kue donesi jo
jednu motiku, da vidim i to udo! Vinograd bio
na brdu blizu popove kue; sie sluga u avliju, gde
sedi popadija. Popadijo kae sluga rekao
pop, da mi odmah da! - Zaudi se ona i zaprepasti
pa pone da ga rezili. Aja, navalio on na nju, kazao
pop, da mi da, nikako drukije i to odmah! Vie
ona popu: ta, ti mu kaza da mu dam? Stane
sluga na sred avlije pa dovikne popu: Pope, ne da
mi! Podaj mu odmah, anatema te ubila!
popreti pop te ti on pojebe popadiju, uzme jednu
motiku iz nekoga kuta i otide opet u vinograd.
Kopa, kopa jednom motikom pa promeni te uzme
[ ]

onu drugu i kopa njom. Eto - veli pope,

kako se kopa s dve motike! Nije popu pravo, ali
ta e, otrpi. Kad dou uvee, ima pop ta i da uje.
Jedva ostane iv od popadije. Srdi li se, pope?
pita ga sluga. Ne srdim se kae on.
U drugu nedelju bila neka svadba u selu preko
brda. Poe pop s popadijom pa mu na polasku kae
da dobro uva vrata, dokle se oni ne vrate s veselja.
im oni zamaknu preko brega, skine ti on vrata,
uprti na lea pa hajde i on za popom. Stigne u selo,
otide pravo na svadbu pa usred svatova stovari
vrata, sedne na njih pa se dugakim prutom brani na
sve strane, da ko ne doe do vrata. Dopadne glas
popu, dotri on: ta je to, nesreni sine? Evo,
ta je kae on zar ne vidi da uvam vrata?
Presedne popu veselje, potri bre preko brega u
selo, kad kod kue, svinje oborile i razrile sve, nije
ostalo nita na mestu. Kad se smrklo, doe sluga i
donese vrata. Srdi li se, pope? Ne srdim se
kae on.
Vidi pop, ne moe se vie ovako pa se dogovori s
popadijom da ona potrpa popove knjige i drugo to
se moe da ponese u vreu pa im se smrkne, da
bee. Popadija uini kako joj pop rekao, al sluga bio
uo za njihov dogovor pa razvee vreu, izvadi
knjige, a sam se zavue unutra. Kad se dobro
smrklo, digne pop vreu na grbinu pa s popadijom
bei! Ili tako, ili, put ih nanese do neke reke. Kad
gazili preko nje, sluga poeo da se kvasi u vrei te
progovori: Diguj pope, diguj, kvasi se dupe! Popadija uje neki govor, al nije dobro razabrala te
kae: E, popo, progovorie ti knjige, odavna ih
nisi itao, nego kad pregazimo, da proita malo!
Kad pregazili vodu i otvorio pop vreu, ima ta i da
vide. Zar si ti tu, boji sine? Tu, pope, tu; gdi
ti, tu i ja. Srdi li se? Ne srdim se kae pop.
Zaustave se svi na obali da spavaju. Polju slugu
neto da ih poslua, a pop se dogovori s popadijom
da puste slugu, neka legne nakraj do obale pa kad
[ 1 ]

bude zaspao, a oni da ga gurnu u vodu da se udavi.

Tako i uinili, ali im sluga uo dogovor pa tek to
zaspali, a on se premesti na drugu stranu te ostane
popadija na kraju pa probudi polako popa i ane
mu: Pope, pope, hajde da ga gurnemo! Pop
pomisli da ga popadija budi. gurne to god moe pa
se opet namesti da spava. Kad se svanulo hoe!
Sluga tu a popadije nigde! Zar si ti tu? - pita ga
zaueno pop. Tu, pope, tu gde ti, tu i ja! kae
mu sluga. Srdi li se? pita ga. Pa pravo da
ti kaem rekne pop i srdim se! Ti zna,
kakva je pogodba - kae sluga nego ja nisam
tako dumanit ovek kao ti. Kou da ti derem neu,
i onako mi je dosta, al kad si ti moju brau jebao,
hou i ja tebe! pa nategne popa te odjebe i otide
si putem, a pop ostane.
Iao, iao tako, vidi oveka gde epa drva. Drva
bila krivuljava, pa se teko cepala, a i ovek bio
dosta slab. ta radi to? pita ga sluga. Eto,
cepam drva. Pa zar se tako cepaju drva? Nego
kako? Pazi kae mu sluga, dohvati sekiru i
udari u jednu oblicu te se ona malo raspukne; on
zavue obe ake u pukotinu pa kako bio jak,
rastegne rukama i oblica se rascepi s kraja na kraj.
Dede ti! kae sad onome. Onaj, siromah,
rascepi sekirom malo pa. zavue obe ake, sluga
trgne sekiru te se onome stegnu ruke pa ne moe da
mrdne. Onda mu sluga odrei akire, pojebe ga pa
nastavi put, a njega ostavi s rukama u procepu.
Hajde, hajde, eto ti ide k njemu ovek i nosi dve
meine vina. ta nosi to? pita ga ovaj.
Vina kae on. Hoe li da proda? Hou.
Daj skini, da probam! Skine onaj, razdrei
jednu meinu i prui mu cev da proba. Proba sluga
pa ga pita kakvo mu je vino u onoj drugoj meini.
To isto veli onaj ako ne veruje, dri ti tu
meinu, dokle ja razveem i ovu drugu pa probaj!
Razvee on i drugu, proba sluga, ajak, uini mu se
da nije vino jedno isto. Kune mu se vinar da je
[177]

jedno isto, sluga ne veruje. Zna ta kae mu

dri ti jednom rukom jednu meinu, dragom
drugu, da ja probam as jednu, as drugu pa u onda
da vidim je li vino jedno isto! Prevari se onaj te
uhvati obe meine, da ne moe nikako da se brani
(pusti li makar jednu ruku, prosu se sva meina), a
sluga mu odrei akire, pojebe i njega pa ga ostavi
tako na putu, a on ode dalje.
Iao, iao pa seo na jednu upriju da se odmori.
Pridremao malo, kad se probudi, metne oi na put,
ima ta i da vidi: idu pop i onaj to cepao drva i onaj
s meinama! ta e sad? Seti se on te bre-bolje
skoi s uprije u vodu, nade blata te se i po licu i po
odelu ukalja tako da ne moe niko da ga pozna, pa
izie opet na put. U tom stignu i ona trojica.
Pomozi Bog! Bog pornogo! A vide li, boga ti
pita pop takvoga i takvoga oveka? A
videh ga, oca mu njegova jebem, proe malopre,
prevari me te jeba pa me jo i baci s uprije u blato
te vidi kakav sam! Pa kud ode? Ode pravo
tamo u selo kae sluga nego ako hoete da mi
pomognete, hajde da idemo da ga traimo! Pa i
mi ga traimo, nego ti pohitimo svi, da nam ne
umakne!
Pou odatle putem, ili, ili, stignu pred mrak u
neko selo. A sluga znao da u njemu ima neka
udovica pa ih povede pravo k njoj na konak. Stignu
pred njenu kuu i zamole da ih primi, samo da
prenoe. Ne mogu kae ona nije mi tu
mu, otiao u vodenicu a nemam nita ni za veeru
pone ona da lae. Ne mari, snaho kae
sluga nismo mi neki loi ljudi, a veeru ti i ne
traimo, samo koliko da ne prenoimo na poljani.
Ne mogu pone opet udovica da vrda. Nema
gde da spavate, samo ta jedna soba i kua (kujna),
nema mesta. Pa ti nas makar pusti u kuu, a ti
spavaj u sobi poe opet sluga da moli mi emo
da se zgrimo kako bilo, mnogo smo umorni, a ne
znamo u ovom selu nikoga. Udovica nije htela
[ ]

nikako da pristane, znala je da e tu no da j o j doe

valer, al putnici molili te ih ona najposle pusti u
sobu, a ona ostane u kui. Pop i ona dvojica zaspe
odmah, al sluga znao sve ta je pa nije hteo da
spava. U jedno doba noi, eto ti nekoga, kuc! kuc!
na prozor. Sluga otvori pa* polako zapita ko je. Pa
ja sam odgovori onaj spolja otvori vrata.
Ne moe se sad kae sluga doli neki ljudi na
konak, eto ih u kui, nego doi sutra uvee! A nosi
li neto? Pa nosim kao to sam rekao, pogau,
peenu kokoku i bukliju vina. Daj mi to veli
sluga a ti se vrati pa doi sutra. Prui mu
valer sve to je nosio kroz prozor, pa ne moe da
trpi, nego e rei: Pa daj bar malo da te
poljubim, kad ne moemo nita da radimo! Sluga
se natrti i prui mu kroz prozor guzicu. Ljubi on,
ljubi pa e tek:
More, neto ti smrdi dua! Pa
moe biti ree sluga sino sam jela lea. Nego
i ja ne mogu da trpim: daj bar malo da te podrim
za kurac! Prevari se onaj i izvue kurac, sluga ga
uhvati jednom rukom, a drugom izvadi no pa frc!
odsee ga svega. Jaukne ti valer to god moe pa
dune na vratnice i odjuri putem viui neprestano:
Frc kurac do muda! frc kurac do muda! A
Ciganin krao luka u nekoj gradini pa kad uje viku,
pomisli da njega jure, skoi preko ograde pa nagne
jo bre pred valerom. Onaj vie: frc kurac do
muda! frc kurac do muda! a Ciganin Vala, ako
me stigne, odoe i muda! I tako se odjure, bog se
pita kuda . . .
A sluga odlomi pare pogae, reerei kokoku
pa pone da veera i da zaliva vinom. Probudi se
vinar: ta radi to? pita ga. Eto, ta,
veeram! Pa daj i meni malo! Sluga mu prui
odseen kurac, uzme ga onaj, gloe, grize, ne moe
da otkai nita. Pa ovo meso nije peeno kae.
Pa ako nije, eno ara pa ga ispeci! A pop u
snu bio otvorio usta pa kako mu bili beli zubi,
svetleli se u pomrini. Metne vinar kurac na
[ ]

popove zube, obrtao malo, obrtao pa proba opet da

jede, opet tvrdo. ta je to? kae sluzi.
Mora da ne valja ar. Pa ako ne valja
odgovori mu sluga izvadi kurac pa ga popiaj!
Onaj tako i uini, popisa se popu u usta, pop skoi i
u mraku napravi se itav darmar, a sluga, kako je
bio kraj prozora, skoi i utee od njih, a ostavi ih u
svai i boju.
203 ILO ZA OGNJILO
U staro vreme nisu popovi bili mnogo ueni.
Slue koju godinu pa s vremena na vreme otidu do
vladike da se za godinu dana jo poneto naue, U
to staro doba iveli u jednom selu, kua do kue,
pop i hoda. Poao pop vladici da se malo dotera u
poslu pa pri polasku zovne hodu. Sluaj,
komija kae mu ja odlazim i neu za godinu da doem. Ne budi ti teko, svrati ponekad i
mojoj kui, ostaje mi ena sama. Ko e da joj se
nade, ako ne ti? Zatreba li joj neto, daj joj, vratiu
ti sve kad doem s puta! Ne beri brige, komija
odgovori mu hoda ako komija komiji nee,
a ko e? Idi ti slobodno na put, ako togod ne bude
imala moja kua, to nee i tvoja!
Otide pop, a ostavi mladu i lepu popadiju, ali ve
trudnu. Hoda se i pre oblizivao oko popadije, a sad
mu padne zgodna te ti drugi, trei dan dode k njoj.
More, zna li, to je, kominice? Kai mi,
komija, da znam! Tvoj pop napravio jednu
grdnu pogreku; ako se dozna, obrijae mu bradu!
Juh, crna kukavica uplai se popadija ta je
to uinio? Eto ta kae hoda otiao, a nije
ti napravio celo dete; napravio ga samo pola, noge i
trbu, a ono drugo nije. Dozna li se samo, otide i na
robiju! Pa ta da radim? Ne znam ni ja, ako
moe, da se nekako popravi. Ta moe li? Pa
ono, nije da ne moe pone hoda ima ljudi
[ ]

koji to umeju da poprave; i ja sam umeo, ali kud u

to sad da radim? . .. - Molim te, hodo, molim te
kao Boga, uini, neu nikada da ti zaboravim. Iti,
ta hoe, samo uini, ako moe! E, komike,
kad si me tako zaklela, da ti i uinim. Nikom
drugom ne bih uinio ni za kakve pare, tebi u da
uinim za ljubav, otkad se znamo, dobri smo
prijatelji. Zar, ne daj Boe, da se meni neto desi pa
tvoj mu da mi se ne nade na pomoi? Obraduje
se ena to e da sauva mua, a hoda se potrudi te
popravljao popov posao, popravljao, dokle god mu
bila volja. I, istina, proe nekoliko meseci, dete se
rodi zdravo i itavo.
A kad izila godina, vrati se pop na vilajet. Kad
doao kui, jo s vratnica vie veseo: A, ima li neto
novo? Izie ena, nosi dete, miluje ga pop, a ona
Ijutito: Miluje ga sada, a, kako si ga ostavio?
Kako? uzbuni se pop. Tako, zna ti dobro
napravio si ga samo pola; da ne bee hoda, dobro
bi ti bilo! ena prosta ispria muu sve kako je
bilo, a on onda ta e, nema kuda, vidi da ena nije
kriva, al se zarekne da se hodi osveti poto-poto.
Jedan dan digne se hoda sa svojom enom u
vinograd. Vidi to pop, ponese neke krpetine i
suknjetine pa prekim putem otri pre njih do
vinograda, spusti se u potok, uvije oko sebe one
krpe, navue suknje, zavije glavu da mu se samo oi
vide pa pone da stenje. Stigao hoda sa hodinicom, prou pored potoka i uju da neko jei.
Pogledaju u potok, ima ta da vide: trudna ena, tek
to se nije porodila. Sadi, boga ti kae hoda
eni te pomogni jadnici, vidi da se mui. Ja u
idem na onaj brei, da ekam. Javi mi kakvo je
dete. Ode on, a hoinica side u potok i pone da
otpasuje porodilji komad po komad. Pop stenje i
jai, a hoinica ga tei: Ne boj se, polako, nije
nita, de jo ovo da skinemo, de jo ovo! . . .
Smakne ona i donju suknju, a pop je obori, pritisne i
nategne. Muko, hodo, muko! razdere se
[ ]

hoinica to god moe. E, neka joj je ivo!

usklikne veseo hoda pa izvadi pitolj i opali, pu! . . .
Kad pop povri posao, izkoi iz potoka i vikne
hodi: Valah, komija, kad si ti moju enu jebao,
niko nije ni video, al kad ja tvoju pojebah, ti si mi
ak i enluio!
204 POP I KALAJDIJA
U jednome selu bili komije pop i kalajdija. U
kalajdije bila ena lijepa, na koju se je popo
poaiio, ali j o j se nije smio nikad javiti. Jednoga
ljeta krene kalajdija zanatom u svijet, a ena mu
ostane trudna kod kue. Vidi to popo pa e jednoga jutra upitat kominicu: Ode li ti kalajdija u
svijet? Ode, odgovori smjerno kalajdinica.
Ama meni se ini da si ti trudna pa mi se ini da
e prije roditi nego se on povrati! Hou,
odgovori opet kalajdinica. Sramota! Objeenjak
jedan, ostavio dijete nedograeno pa e se roditi
sakato bez ruku i nogu! Prepade se kalajdinica pa
e stidno upitati popu: Zaboga, oe, bi li se ikako
moglo pomoi? . . . Bi, odgovori pop no doi
kad vidi da ne ima popadije kod kue pa u ja
dograditi!
Kalajdinica bojei se sramote da ne rodi sakato
dijete, jedva je ekala da ugrabi zgodu da ode popi,
da joj dijete dogradi i sramote je spase. Ta joj se
zgoda brzo ukaza, jer i popo traie priliku te
otpremi popadiju na nekoliko u rod, kako bi
komodno mogao kalajdinici dijete dograditi. I
dogradio joj ga.
Kada se je dijete rodilo, rodilo se je, dakako,
potpuno razvijeno te se je kalajdinica u svojoj
naivnosti molila Bogu popi za zdravlje to joj^ je
dijete dogradio i sramote je spasao. Kada je doao
kalajdija, osu ena na nj vatru: Kakav si ti ovjek,
da ostavi dijete nedograeno! Da ne bi pope
[ ]

komije te mi ga dogradi, oah na veliku sramotu

nau dijete sakato roditi! Kalajdija joj ree da uti
i da e se on ve za to s popom razraunati.
To je bilo i prolo. Otiao pop rano u crkvu na
Vaskrsenije. Poslije njega pola i popadija te se njoj
pridrui kalajdija. Kako je crkva bila podaleko od
sela, sjedu popadija i kalajdija pod jedno drvo da
malo poinu. Tu se popadiji zadrijema pa malo
zaspa. Kalajdija joj snimi ponajlak sa prsta dva
prstena. Kada se ona probudi, opazi da ne ima
prstenova pa ih stade traiti, ali uzalud, ne ima ih pa
ne ima! Kalajdija e je nato upitati: A gdje si
drala ruke kad si spavala? U krilu medu nogama! Bogme e ti ih biti pika prodrla, jer je ona
pohlepna na sreberne i zlatne stvari! A bi li se
mogli kako izvaditi? Bi, kako ne bi? odgovori
kalajdija pa ti joj ga lijepo dva puta icnu i poturi
joj svaki put po prsten.
Kad popadija vide prstene, rei e kalajdiji:
Imala sam jedan mali kotli pa sam ga vazda meu
nogama drala kad bi kravu muzla. Toga mi je
kotlia nestalo. No vidi da nije i njega prodrla!
Kalajdija gurnu i trei put pa e joj: Evo ga, evo
sve kreem u dno, nego se presuvratio te sakreno
povraz unutra pa ga sada ne mogu da prevrnem. No
kai popu, nee li on kako prevrnuti!
Kada su se iz crkve povratili to ostadoe pop i
popadija sami, rei e mu popadija: Kako se mi
ogrijeismo za onog siromaka to rekosmo na nj da
je kotli ukrao! A, zar si ga nala?! upita u udu
pop. Bogme jesam i da zna de! Prodrla mi ga
pika pa mi ga jutros kalajdija vadio. Sve sam ula
kako je u dno kucao, no se okrenuo povrazom
unutra pa ga ne moe izvaditi, nego mi ree, popo e
to vjetije! Pa mu onda ispria sve to se je meu
njom i kalajdijom desilo. Pop joj zaprijeti da to
nikom ne kazuje i ujede se za gubicu, a u sebi
pomisli: Zla kona zajma ne vraa!

[ ]

205 DOCKAN KAZALA

Bio neki star duhovnik, ali je bio zdrav i dre
ovek pa mu je u dokolici pored dobre hrane padalo
i ensko na pamet. Jednog dana dode mu jedna vrlo
lepa i vrlo mlada devojka. Htela bi neto da kae, ali
je sramota. ia je pogleda, vide da je ne samo lepa,
bela i rumena, nego i jedra, da joj snaga raspinje
one tanke koulje,
Pa ta bi htela, keri moja? upita je starac
blago.
Htela bih neto da vam se poalim, ali me
sramota!
Kai slobodno, curice kae. Ja, kome bi
kazala, ako ne meni? De reci ta ti se je dogodilo?
Devojka se malo oslobodi pa poe:
Vi znate sina naeg komije . . .
- A onog krnog mladia? Znam, kako ne bih?
odgovori starac. Pa ta ti je radio?
Uinio je vrlo ravo sa mnom ree
devojka.
Pa de reci ta ti je uinio?
Sramota me je odgovori devojka.
Starcu sinu dobra misao kroz glavu. Prie devojci
i blago se smeei pogladi joj po obraiima i tiho
je zapita:
Je li to uradio?
Jo gore! odgovori ona.
Starac se mai rukom nie, jo ak ispod malog
trbuia i osetiv toplinu njenog mladog lepog tela,
oseti gde mu se razigra krv po ilama pa proaputa
jo tie:
Je li to?
Jo gore! - odgovori devojka takoe
apatom.
Starac je polako prevali na svoju postelju i zagrte
je. Kad joj sagleda lepe oble butine i oseti svei
mladalaki miris njenoga tela, on oseti da mu se
povrati snaga i jedva ujno proaputa:
[ 1 ]

Je li to?
Jo gore! odgovori devojka.
Starac se bee sasvim uspalio. Ovo je zgodna
prilika, pomisli u sebi, da se i ja omrsim pa se
namesti i povri posao.
Kad se die, on ljubei lepo devoje upita je
smeei se:
Je li to uradio onaj tvoj obeenjak komija?
Devojka pokri oi rukama i to je god tie mogla
proaputa: Jo gore!
Duhovnik se tre iznenaen.
Pa ta jo moe gore biti? upita je on.
Zarazio me! odgovori devojka briznuv u
pla.
Starac huknu i poea se iza uveta.
Pa to mi to pre ne ree, Bog te ubio!
206 SAM GA JE NAEO
Bio neki pop, kome avo nije dao mira, kad god
je opazio kakvu pozgodniju enu ili devojku. Izmeu devojaka koje je prevario, jedna se uskoro
isprosi za jednoga krasnog momka, za kojega se
pored sve njegove dobrote znalo da hoe poneki put
da se osveti.
Kad je verenik upitao devojku da mu iskreno
kae da li je nevina ili ne, ona mu prizna da ju je
pop prevario, ali dodade da je sem popa niko vie
imao nije.
Lako je pojmiti da je to mladiu bilo veoma
nepravo i nije se uditi to se reio da se za to popu
osveti.
Na dan svadbe pozove, kao to je to vajkadanji
obiaj, i popa na ruak, ali mesto da mu natoi u
au vina, kao i ostalim gostima, on natera nevestu
te se u nekom kutiu pomokri u au koja je bila
nemenjena popu, pa je onako punu i mete preda nj.
Pop mislei da to njemu iz poasti toe neko
[185]

osobito vino, jedva je ekao da progutne koji

zalogaj te da ga oproba.
Kad je srknuo, on se namrti i upita mladoenju:
Kakvo ti je ovo vino?
To je vino, pope odgovori mladoenja
iz onoga bureta to si ga ti naeo!
Sad pop ve uvide ta je, ali je bilo dockan.
207 KAD IDE PAPA U RIM
Jedan katoliki pop i popadija imaahu vrlo lepu
jabuku pred kuom. Nu lopovi se behu navadili pa
svaku no kradu. Lepo dodu pa sve otresu, a pop ne
oseti. On da bi uhvatio lopove, predloi popadiji da
poveu mnoga zvonca mala na grane pa kad lopovi
ponu da tresu, oni da ih osete. Tako i urade,
poveu zvonca na grane, a lopovi dodu da tresu.
Kad osetie zveku zvonaca, oni pobegoe, a jabuke
dole ostave nepokupljene.
Pop i popadija dodu i onako gologuzasti ponu
kupiti jabuke po zemlji, a popadija kako je napunila
krila od koulje a sagla se, ispala joj ona muka na
guzovima pa popu doe zgodno te je pipne rukom i
zapita je: ta ti je to, to ti je ispalo? Popadija
odgovori: Pa to mi je, pope, Rim! A on ga bee
udrvio, a ona ga zapita: A ta je tebi to, pope, to ti
se udrvilo? To mi je papa! A ona odgovori: Pa,
pope, dede neka papa ode u Rim, kada je tako
straan! A pop odgovori: Pa ajd, neka ide u
Rim! pa potera popadiji pozadi. Ali jedan od
lopova bio je ostao na jabuki pa kad vide gde se pop
i popadija jebu, on poe da trese jabuke govorei:
Ajd, kad ide papa u Rim, neka mu sva. zvona
zvone! On otpoe da trese, a pop i popadija
poplae se pa pobegnu. Ovaj se skine te pobere
jabuke.

[ ]

208 BROJ SEDAM

Vrlo je nezgodno pred dobrim poznanicima
spomenuti broj s e d a m , jer e obino u ali
dodati ko: na kurac (tj. sedam) ili kako je to ve
svuda poznata ala: dobro, dobro! ili: na zdravlje! ili: ako! ako! - Zato, ko hoe da izbegne
tu nepriliku, kazuje mesto s e d a m s e d a ,
da time on natovari koga brzopleta, koji bi hteo da
dodaje; ili po varoima kau nemako ime
z i b e n e.
Jedno je vreme medu velikokolcima tolko to
ulo u modu da niko nije ni govorio srpsko ime
broju, nego svi nemako. Kad je tako predsednik
jednog drutva velikokolskoga bio na audijenciji kod
kralja Milana, zapita ga ovaj koliko godina postoji ve
drutvo njihovo, a on mu odgovori: Zibene, Vae
Velianstvo!
209 PITANJE

poeo

Kad bi te neko uhvatio, vezao ti ruke pa

da te jebe u guzicu, ta bi ti uradio?
Ja bih ga molio da me pusti!
Znam, al on ne puta . . .
Onda bih ga zamolio da opljune, da ide lake.

210 ZATO SE NE JEBE DUPE, NO PIZDA?

Postoji prianje da je najpre dupe bilo namenjeno za jebanje. Otuda i poslovica: d u p e je
k u r c u k a l u p . Pa je posle pizda, vele, umolila
Gospoda da taj posao njoj dodeli. Tako je i bilo i
dupe se esto ljuti na tu odluku. Odatle prde pri
jebanju. A da bi ga Gospod koliko-toliko zadovoljio, rekao je da i ono oseti ponekad ta je kurac,
kad se omakne te ne pogodi u piku.
[ ]

211 KRALJEVI MARKO BEZ LEKA

Oboleo grdno Kraljevi Marko. Uzalud ide od
heima do heima, nigde leka. Ne pomae ni
rumenika krmarice Janje. Ovako bolnom prebolnom pade mu na pamet posestrima vila. Osedla
arca pa u planinu.
Dozva vilu i kaza joj kako boluje i kako mu bolji
nigde leka nema.
Pa to je lako, pobratime, ree mu vila, treba
samo da se napije vode iz ruku nejebena Turina i
bolest e otii od tebe kao rukom odneta!
Zahvali se Marko posestrimi na savetu pa ode
traiti po turskoj carevini nejebena Turina. Pitaj
jednog, pitaj drugog, svaki obara oi i odgovara da
mu toga leka dati ne moe. Uzalud je Marko na
svojemu arcu obigrao celu carevinu, nijedan se
Turin ne nade koji bi mogao rei da nije bio jeben.
Najzad se Marko u nevolji priseti da ide samom
padii, nadajui se da e tu za izvesno biti za nj leka.
Doe i do sultana i kaza mu svoje jade pa ga zamoli
da mu dopusti da se napi je vode iz njegovih ruku.
Moe, Marko, odgovori padia, ali sumnjam, da
e biti kakve vajde, jer ko zna ta ti je i sa mnom u
mladosti bilo! Ej! uzdahnu Marko, lupnuv se
oajno u grudi, teko Marku u jebenu carstvu!
212 TURSKI OBIAJ
Doe jedan stranac Evropejac u Turskoj u
kupleraj pa ne znajui turski obiaj, zapita kuplera
ta staje jedan mrdac, da ide kod bule. Turin mu
odgovori: Ne znam, kako hoe, brate. Ako hoe
sa jednim gustom, kota dve lire, a ako hoe sa dva
gusta, kota jedna lira, pa biraj to ti je drago!
Stranac videi da je jevtinije sa dva gusta, pa
pristane na to i ode u sobu kod bule. Nu tamo on
otpoe da bulu jebe, a njega Turin za kukove pa u
[ ]

dupe. Stranac stade da drei. Nu ovaj mu ree da je

tako platio sa dva gusta. E j more, ej, oe i sapreda
i saostrag gust. Kad ini ti nekome gust, ini i sebi
pa inim i tebi pozadi!
213 KAKO JE AGA STRADAO
Dopao se agi njegov komija Era. Nije druge, ba
namisli aga Eru da izjebe, kako ve u Turaka obiaj,
ali samo ne bijae zgode. Ne lezi vrae, jedanput se
dese aga u bostanu opazio kako se Era na plot
naperio da sere. Aga pomisli: Eto prilike! pa se
doulja do Ere, izvadi kurinu, prihvati Eru, privue
ga k sebi blije te mu htjede da zamandali makar i u
posranu guzicu.
Era se stade otimati i dreati ko jarac. To ula
jedna agina bula. Dotra u bostan pa kad ugleda to
joj lipi aga hoe, skoi tamo do njega pa lupi po
rukama i po kurcu. Aga, ne mogavi uiniti to je
nakanio, pusti Eru pa u svojoj vatri napetom
kurinom skoi na bulu te joj zavarvari sve do
muda.
Vide Era zgodu pa da se osveti agi, koga je bula
objeruke drala, priskoi do njega, raspori mu tur
pa mu zaera kuru u guzicu. Aga je bio ve gotov,
nu Era ga prikvaio ko abac abu pa ne pua dok
ne bude i on gotov. A kada je svrio i agu pustio,
upitae ga smeten aga: Ama bolan, sad mi reci da
tko je bio od nas troje jeben? Odvrati mu Era:
Bula bijae prcana, a onaj koji je imao kurac u
guzici, da je jeben! Aga nato: Pravo ree, jer
kako si mi zaturio, nisam guzicom niti micati
mogao!
214 JEBIGUZAKO NASILJE
Iao neki ovek kroz planinu pa usred najgue
ume nade oveka gola, naga, privezana uz drvo.
[ ]

 ta ti tu radi? upita ga.

Eh, ta radim! Ne dao Bog nikome ovo.
Napadoe me neki ljudi, svukoe me gola, privezae
uz drvo pa se izredae sva etvorica na meni!
Pa to se nisi branio?
A ime da se branim?
Pa rukama!
Kako u, kad su mi ruke privezane uz drvo pa
ne mogu da maknem njima!
to se nisi branio nogama?
I noge su mi vezane, ne mogu ni njima!
Pa zar nisi mogao nikako da se brani?
Ama razumi ovee, ne mogu ni da se
mrdnem, a kamoli da se branim!
- E ree onaj to je doao kad ne moe
da se brani, hajd da te i ja jebem!
215 TROJICA PREGAZILI REKU
Htela trojica da pregaze reku pa bojei se da se
ne udave pojedince prelazei, goli se svuku, uprte
svoje stvari na lea pa se uhvate jedan drugoga
pozada pa u vodi zabije drugi prvome a trei
drugome. Gledao ih ovek sa obale pa e ih upitati:
Kako vam je bre? Onaj to je bio napred vikne:
Jaoj, do Boga! Drugi e rei: Nit to gubim, nit
to dobijam! a trei: Ja bih ovako mogao do
Carigrada!

smeti da se s takvim jo ovekom nadmee? A ne

polje li, zna ta ga eka od Turaka. Najposlem
objavi po svojem kraju, ko hoe da se javi sam da
ide, neka to uini za tri dana. Proe jedan dan,
nita; proe drugi, nita. Trei dan ve misli vladika
nee niko da se javi, a eto ti nekoga kaluera, s kim
su svi terali podsmeh, hoe da ide on. Ne bude milo
vladici, ali nema kud, blagoslovi ga i on otide.
Kad stigne u Stambol, javi se caru, doe i dervi i
otpone mudrovanje. Dervi utei opie krug, a
kaluer ga akom opet utei presee na pola. Onda
dervi digne ruku i promrda malo prstima, a kaluer
na to ukruti svoj kaiprst ozdo navie i svri se
nadmudrivanje.
Naredi car te izie kaluer pa pita dervia:
Boga ti, zna li neto aurin? Uen ovek
odgovori mu dervi mnogo uen. Ja mu kaem
zemlja je okrugla, a on meni: jest, ali je pola zemlja,
a pola voda. Onda ja njemu kaem: o z g o kia
pada, a on meni ali o z d o trava raste. Uen ovek,
badava!
Onda car otpusti dervia, a zovne kaluera.
Kako ti se ini ovaj moj dervi? pita ga. - Svet
mnogo pria za njega, zna li neto? Akmak,
budala, estiti care! odgovori kaluer. Car se
zaprepasti: Kako to?! Eto kako: kae on
meni, ima jednu gibanicu, a ja mu kaem: da
podelimo! Onda on meni: da se posere na moj deo,
a ja njemu da mi se posere na kurac! Akmak budala!

216 KALUER NADMUDRIO DERVIA

217 NASTRADIN-ODA PLATIO DUG

U Stambolu bio neki dervi, uen da mu para nije

bilo pa je ikao svakog da se s njim nadmudruje.
Jedan dan porui tur ski car srpskom vladici da polje
popa ili kaluera da se s derviem nadmudruje, ne
polje li za tri dana, neka se dobru ne nada. Nae se
vladika u udu, dervi bio nadaleko znan, ko e

Isti onaj Nastradin-oda, o ijim se alama i

obeenjaklucima tako mnogo pria, dugovao jednome bogatom Turinu prilino novaca pa nikako da
ih vrati. Mada se Turinu ve dosadilo ekati,
pretrpio bi se i jo za neko vreme, da Nastradin-oda nije imao lepu erku, divnu Zulejku, na koju

[ ]

[ ]

je bogati Turin bio ve bacio oko i uveliko

razmiljao kako bi je se doepao. Najzad mu dode
na pamet dobra misao. Rei se da ponudi odu da
mu oda da erku, da bude drugarica njegovim
erima i da pomae u kui za neko vreme te tako da
odradi oev dug. A mislio je kad ve Zulejka bude u
njegovoj kui i danju i nou, da e se ukazati prilika
kad e moi biti s njome nasamo i uiniti to je tako
udno elio.
Uinilo mu se da je najpametnije da lepim reima
pridobije najpre za svoj predlog enu Nastradin-odinu pa e enska strana lako privoleti i odu da
tako uini. Ode on kod Nastradin-odinice i kae joj
kako mu oda duguje poveliku svotu novca, kako
nee nikako da plati i kako e on morati otii zbog
toga kadiji na davu. Ve bi kudikamo bolje bilo,
produi on, da vi date meni vau Zulejku, da bude s
mojim erima i da pomalo pomae u kui pa kad
proe godina, nek se vrati, a on duga vie nee
traiti od ode. Dalje uveravae Turin odinicu da
e njenoj Zulejci biti dobro u njegovoj kui, da je
on ni po rani ni po odelu nee odv(a)jati od svojih
keri i da e kod njega mnogo bolje iviti neko i kod
svoje kue.
Nastradin-odinica znajui da je Turin enjen i
da ima i sam tri odrasle keri, nije ni slutila kud on
smera svojim predlogom, ve sirotica, znajui da je
dug hrdav drug i da ga Nastradin-oda nikad nee
platiti ako se ostavi na njegovu volju, pristane da
govori muu o tome i da ga privoli na to, kako im ne
bi kadija visio kao sablja za vratom.
im je Nastradin doao kui, ena mu poe
kazivati ta je Turin govorio i saletati ga da na
svaki nain dopusti da njihova Zulejka ode u
Turinovu kuu i da svojom slubom odradi njegov
dug.
Nastradin je samo utaO dok je njegova ena
govorila i sluajui razmiljao.
Odmah se je dosetio ta smera Turin i ubrzo
[ 1 ]

sklopi plan kako da se osveti Turinu i za samu tu

nameru.
Kae on eni da ona porui Turinu da je on
primio njegovu ponudu i da e mu poslati jo
veeras Zulejku.
Turin se neizmerno obradovao kad je dobio
tako povoljnu poruku i udno je oekivao as kad e
ugledati divnu Zulejku u svojoj kui.
Meutim Nastradin-oda ode kod berberina te
mu obrije i brkove i bradu, vrati se kui, nabeli se,
nabakami se, mete surmu na obrve a na glavu lanu
kosu, obue se u odelo svoje keri, zavesi se i na
svoje veliko zadovoljstvo vide da je postigao to
eleo, a to je da tako doteran i nagizdan lii na svoju
er. A to je utoliko prirodnije lake bilo to je on
kao njen otac imao iste take oi i isti izraz lica kao i
ona, i ako je i bilo kakovih razlika, njih su skrivale
ferede i veo.
Kad je tako nalickan doao u sumrak u Turinovu kuu, bio je veoma dobro doekan i niko nije
mogao ni posumnjati da to nije glavom sama
Zulejka, lepa erka Nastradin-odina.
Kad je bilo da se lee, eri Turinove, sve tri
dozrele, a sve tri lepe i zgodne skupe oca i mater
svoju da im dopusti da Nastradin-hodina Zulejka
spava sa njima, raunei da e ona znati dosta pria
iz ivota Nastradinova i da e uz njeno prianje
prijatno provesti vee i slatko pospati. Mati njihova
nije imala nita protiv toga, a.i otac je hteo da to
bolje prikrije svoju elju da bude sa Zulejkom
nasamo te i on drage volje odobri.
Kad su devojke polegale sa Zulejkom, pone
ona da im pria o svome ocu. Ona je priala tako
lepo i tako zanimljivo da su devojke smatrale za
sreu to je Zulejka dola u njihovu kuu. Najzad im
Zulejka poe priati i take stvari koje su uspaljivale devojaku bujnu matu i budile dotle uspavanu
njihovu pohotu. Razume se da je to evojkama jo

[193]

vie godilo nego prie o Nastradin-odi, ma kako ds

su ove bile zanimljive.
Kad je Zulejka ve primetila da se devojke
poee protezati i meusobno pipati po mestima
koja jo nije bila dotakla oveja ruka, ona im u
poverenju saopti kako je jedne noi prislukivala
gde je njen otac priao njenoj majci da ima jedno
sredstvo, kojim svaka devojka moe da ima polna
uivanja a da ne zebe da e je dragan odati ili da e
ostati u drugom stanju.
To je bilo ba ono to su devojke odavno i elele,
a naroito u ovome trenutku kada su ih nestane
Zulejkine prie dovele u krajnje razdraenje. Okupie Zulejku da im kae kakvo je to sredstvo. Ona
se najzad skloni da kae i da ga sa svakom od njih
oproba. Prie prvo najstarijoj pa jednom etkicom,
koju je imala pri sebi, poe da joj eka tajni ud.
Devojka je oseala neizmernu milinu iz koje pade u
zanos. Tu priliku upotrebi Zulejka, to jest Nastradin, te j o j namesti pravi muki alat i svri onako kao
to se to obino radi i devojka srena i presrena
klonu malaksala, da ustupi mesto drugoj sestri, koja
doivi istu sudbu. Tako je naposletku prola i trea i
najmlaa ki Turinova, dok najzad zamorene i
zadovoljene ne pospae sve redom.
Kad su sutra poustajale, primeti mati devojaka a
ena Turinova udnu iznurenost na njihovim licima
i grdne modre koturove ispod oiju. Odmah sasumnja da nisu ista posla te preduze strogo ispitivati
sve tri eri. One najzad u plau priznadoe da im je
Zulejka kazala za jedno nevino sredstvo kojim se
uiva kao i u obljubi i da su sve tri pokuale to
sredstvo.
Kao pametna ena, Turkinja je odmah prozrela
celu stvar. Uvidela je da je njen mu hteo da dovede
Zulejku samo zato u kuu da bi imao prilike da je
obljubi. Uvidela je sem toga da je Nastradin-oda,
za koga se znalo da je bio neobino bistar i dosetljiv
ovek, odmah prozreo nameru njenoga mua i reio
[ ]

se da mu se osveti pa se obukao- u ensko odelo,

doterao se i nabelio da bi obmanuo Turina i da je
uspeo da jo te prve noi osramoti njihove tri keri.
Ono to je bilo, nije se dalo vie izleiti. Njoj
naposletku nije toliko bio kriv Nastradin-oda. On
je hteo da kazni gadnu nameru Turinovu, to mu se
kao roditelju nije moglo zameriti, i uspeo je. Ali je
njoj najtee bilo to njen mu da trai drugu pored
nje, kad je ona jo lepa i zdrava. Trebalo je sad ona
da mu se osveti. A to je sad bilo najlake uiniti.
Treba samo da izjavi da eli da sledee noi Zulejka
s njom spava, pa e se Nastradin-oda pobrinuti da i
ona provede prijatno no, isto kao i njene eri.
Uvee ree ona muu da je Zulejka priala
vazdan lepih pria njihovim erima o svome ocu pa
je rada da i njoj pria. Turin mislei u sebi da e
skorim i na njega doi red, pristane.
Ne treba uveravati da se i Turinova ena provela
divno pored Zulejke, koja j o j je priala tako
zanimljive prie da cele noi nije oka sklopila.
Najzad treeg dana pomisli Turin da je ve
vreme da i on ostane malo nasamo sa Zulejkom, i
stoga odmah im su poustajali naredi da se mesi pita
i da se spreme jestiva pa da idu na teferi van varoi
gde e ceo dan provesti.
Da ne bi kua ostala pusta, on naredi Zulejki da
ostane kod kue, a on sa enom i erima ode na
teferi. Ali tek to su se oni tamo bili razazurili, kad
se on po ranije smiljenom planu seti da je
duvankesu zaboravio kod kue. Za Turina nema
provoenja bez duvana i stoga se ni ena ni eri mu
ni najmanje ne zaudie kad on zape da se vrati ak
u varo po duvan.
Kad je stigao svojoj kui, zalupa alkom na
vratima i uskoro se na jedno prozore na zidu
kao to se obino grade na turskim kuama zau
glas Zulejkin.
Ko je to? upita ona.
Ja sam odgovori on tvoj gazda!
[ ]

 Moj je gazda otiao na teferi! Ti ne moe biti

moj gazda. Nego kai ko si?
Ama nemoj biti luda, ja sam tvoj gazda.
Zaboravio sam duvan pa sam doao da ga uzmem.
Nego me pusti unutra, da ne ekam toliko!
Ne mogu te putati dok ne vidim ko si.
Proturi glavu kroz ovo prozore pa ako si moj
gazda, ja u ti otvoriti!
Turin nije imao kud, ve proturi glavu kroz
prozore, ali u istom trenutku Nastradin-oda natae
mu na vrat ranije spremljenu rogu, tako da se Turin
nije mogao mrdnuti niti mogao izvui glave iz
prozoreta.
Uzalud je on molio i preklinjao Nastradin-odu,
jer sad mu je ve bilo jasno da je to on, sve su
molbe bile bez uspeha. ak je odricao da nee
vratiti od ode taj nesretni dug, ali oda osta
neumoljiv. On je hteo da do kraja izvede svoju
osvetu.
Oda otvori vrata, izie napolje i kad se uveri da
je sokak pust i da ga niko nee videti, on smae
Turinu dimije i kako je Turin ve bio pognut
napred, on mu ga namesti i uini mu istu uslugu
koju je uinio i njegovim erima i njegovoj eni.
Kad je povrio posla, on ue opet u kuu,
zakljua vrata, nae gazdin duvan, dade mu ga i
skide mu s vrata rogu.
Turin jeben i zlovoljan, skoro razglavljen odgeguca na teferi. Prola ga bee sva volja za provoenjem. Kako bee ve vreme ruku, posedae da
jedu. Svi su jeli utei. Videli su da je domain neto
karli pa nisu hteli da ga ljute. Dode red i na pitu.
Domaica podeli pitu na pet komada, svima po
jedan komad. Tek e najmlaa ti rei.
Ja sam sita. Moje pare pite nek jede
Zulejka.
I moje pare! I moje! uzvikae obe j o j
starije sestre skoro u jedan mah.
- Pa vala, ni ja nisam ba gladna. Neka Zulejci
[ 1 ]

i moje pare, nek se sirotica najede, Ko zna da li je

u svojoj kui bila kadgod sita!
Turin mrgodno pogleda u sve tri svoje eri pa u
svoju enu, pa srdito oturi od sebe tepsiju s pitom i
ree gnjevno.
Evo mu i moje pare! Jebo je i mene, nije
samo vas!
218 KAEM JA IGUMANU, BIE BRUKE . . .
Jedan pomladi kaluer u jednom manastiru oseti
se jednog dana neto nelagodan i poboji se da e ga
savladati kakva boljka. Seti se da mu je jedan njegov
prijatelj, lekar iz oblinje varoi, kazao jednom
prilikom da mu odmah poalje mokrau svoju na
pregled, im oseti da mu nije dobro. Rei se da tako
i uini i kae kuvarici manastirskoj, koja je u isto
vreme spremala i elije manastirske, da ne izruuje
mokru iz njegovog nonog suda.
Ko zna ta je kuvarica radila one noi te je bila
veoma neraspoloena i tako zaboravila nalog kaluerov, ve prosula mokrau. U zlo doba se seti da je
trebala da je sauva i da e biti grena to to nije
uinila pa se doseti te se sama pomokri u kaluerov
noni sud da bi izbegla grdnju.
Kad je kaluer svrio svoj posao u manastiru,
uzme jedno staklence, napuni ga iz svog nonog
suda i u punom uverenju da je mokraa njegova,
polje po manastirskoj sluzi staklence s mokraom
doktoru u varo, da je ovaj pregleda i da kae kakva
je bolest.
Posle jedno dva sahata vrati se sluga i donese
jednu cedulju od doktora pa je preda kalueru.
Kaluer pogleda cedulju i jeza ga obuzme. Na
cedulji je bilo napisano doktorovom rukom:
Trudnoa!
Ej, teko meni, sinjem kukavcu! huknu
kaluer eto ta sam doekao! Ama lepo kaem
[197]

igumanu, mani se orava posla, bie bruke! a on veli

nee! Eto kako nee!
219 SLUI ZA STARO
Mlad jedan seljak, zdrav kao dren a odrpan, da
ga psi nemaju za ta prihvatiti, pogodi se u jednoga
oveka da ga slui, ali ajluka da mu ne daje, ve da
ga slui za staro, na primer, za staro odelo gazdino,
kapu, obuu itd.
ovek taj imao vrlo mladu i lepu enu. Jedno
vee doe strahota pijan kui i pone je saletati.
ena videi ga onako pijana, okrete mu leda viknuv:
Odmakni, bekrijo, od mene!
Okreni se ili u sad probati novu rupu!
ree pijanac.
Kad to u, momak iz druge sobe uzviknu:
A meni staru! Zna, gazda, da smo se
pogodili da sluim za staro!
220 UKRADEN TIGANJ
Zna li da mi je onomad lopov ukrao tiganj
pa ga sakrio pod kapu i tako proao ulicom i niko
nije primetio tiganj pod kapom?
To nije mogue, ta je radio s drkom? Ona
se morala videti.
Drku je zavukao tebi u dupe!
221 OPORUKA
Bila dva prijatelja, koja su celoga veka lepo
ivela i kao dobri prijatelji doputali jedan drugome
najmasnijih ala. Jednome od njih doe samrtni as
pa e ga posetiti prijatelj i zapitati ga da li ima to da
narui, jer ljudi smo, duu nosimo, ko zna to moe
[ ]

biti a eto bolestan si itd. Tada e smrtno bolesni

prijatelj rei: E pa kad hoe ba da mi izvri
polednju elju, jer mi se evo pribliio samrtni as,
molim te da tono izvri to u ti u amanet
ostaviti! Hou, prijatelju, ako tebi neu, pa kome
u? Zna, prijatelju, kad sam bio mlad, pogodim
se s jednim drugom da on mene jebe dvaput i ja
njega dvaput. Pa ja njega odjebah dvaput, a on
mene samo jedanput, pa sam mu ostao duan jedno
jebanje. Molim te da ga nade pa neka te odjebe
jedanput umesto mene, da taj dug ne nosim na onaj
svet. Bojim se, bie greh!
Smejae se prijatelj slatkoj ali od prijatelja, koji
i na samrtnu asu ostade doslcdan svojim alama.
222 NAVODADIJA
Jedan ovek pozove nekoga drugoga, koji je
volio uvek da bude provodadija, pa mu rekne:
Molim te, hoe li da mi bude navodadija za tu i
tu devojku? Hou! odgovori navodadija. ^Dobro, aii pod uslovom! Moe i pod uslovom, da
ujem? Ti e otii devojci pa e je pitati hoe li
poi za mene; ako rekne da hoe, ti je uhvati pa je
odjebi jedanput za moj raun pa doi da mi kae
kako se jebe, jer mi to valja znati! Hou!1 ree
radosno provodadija gotov da poe. Stani, nije to
sve. Kad meni ispria kako se ona jebe, onda u ja
jebati tebe pa da ode da ispria njoj kako ja
jebem, jer i ona treba da zna kakav sam ja jebac!
223 PRIA KAKO SE JE ONA RASPIILA
Io ovjek i ena pa nau jednog gdje jebe
kobilu. Onaj ovjek ga zapita: ta to radi, ta
bolan? a on mu odgovori: Ne pitaj; raspiila mi se
kobila pa spiavam. Oni stanu pa gledaju, a on kad
[ ]

je izvuko, begenie mu ena pusat i odu dalje. Nisu

daleko ili, a ona pane i zapomae da ne more dalje.
ovjek ju zapita to joj je, a ona mu ree da se je i
ona ko i ona kobila raspiila pa da tri po onoga
ovjeka da i nju spii.
On ta e, potee i nae onoga ovjeka pa ga
okupi moliti da ide i njegovu enu spiiti, jer se je,
veli, raspiila i pala pa ne more dalje. On doe k
njoj, povali enu i pritisne jabavati, a ona otatali
prditi. On povie: Stisni, stisni, da spiim! i tako
svri. Dok je on jebavo onaj je sve oko njega
oblazio pa e mu rei: Na moju duu, to je
nevjet, bi reko da jebe, a ja ti ne velju, ne daj
Boe!
224 BOLJI CIGANIN
Video Ciganin jednom kako jedan mlad ribar
jebe jednu slabu enu te se sav oznojio pri tom, pa
e povikati udei se: Sram te bilo, mome,
znoji se dok odjebe jednu slabu enu, a ja jebem
etiri kobile najedanput pa se ne oznoji!
225 TURIN I MAGARICA
Bio Turin u Ljubinju i hranio magaricu pa joj
rekao: Moja kenjice, moja sestrice, da mi umije
oprati amair i sukati piti', ne bih se nikada s
boljom oenio!
226 PRIA KAKO JE OVJEK JEBO
MEDVIDICU I ONA OTRBLAVILA I
RODILA DVOJKE
Jedan ovjek majstor lupaa prakljaa ode u
planinu sjei lupae. U jednoj dolai sagnuo se on
[ 2 ]

pa sjee, a najednom doe k njemu medvedica

dvizica. On se prepane, ispane mu bradva iz ruke,
ona stane oko njega mumljati i dreiti mu gae, pa se
izvali, digne noge uvis i zapovjedi mu da je mora
jebati, jer da e ga svega istrgati, ako to ne uini.
On, ta e, priklekne i zaprdi medvedici. Kad je
svrio, ona skoi, stane oko njega igrati i radovati se,
pa ode u umu, valjda da mu neto donese, a on
bre-bolje pograbi gae u ruku, a pritisne kapu, pa
bjei niz planinu kui. Kad se medvedica povratila i
onila meda, ne nade one vie onoga ovjeka, ali
nae njegovu bradvu, koju je on u stranu ostavio.
Ona uzme bradvu sobom. Dan po dan i ona
zatrbutavi te porodi dvojke: muko i ensko, muko
bude kao eljade, a ensko kao medvee. Ona ih je
hranila i dojila, pa kada su ve narasli, ree jednom
ono njezino muko dijete svojoj materi: Mama,
kai ti meni gdje je moj otac? Onda ona uzme onu
bradvu i dade mu govorei: Na ti ovu bradvu pa
hajde u to i to mjesto, a sve nosaj bradvu u ruci, pa
tko ti ree: ovo je moja bradva, to je tvoj otac, jer
on je-tebe u meni napravio, kad je lupae u planini
sjeko!
On ode pa hodaj danas, hodaj sjutra, dok jednom
uzme jedan ovjek onu bradvu od njega, pa okreni,
pa obrni i ree: Otkuda tebi moja bradva? A on
odmah prione za njega: Tvoja i jest, ti si moj otac.
Nisam, Jesi i tako doe stvar do suda i on sve
pred sudom pripovidi: kako je njemu njegova mati
kazivala da ju je jedan ovjek to je u umi lupae
sjeko jebo i njega i sestru mu napravio, pa onda
pobjegao, a bradvu istu tu, koju je on pozno, one
ostavio. Sud osudi da ga on mora priznati za
zakonitog sina i sebi u kuu primiti, te mu naenu
ime: Medjedovi.
Zatim neko vrijeme ode on u polje i nae 300
plugova gdje oru. On se stane sa oraima kladiti da
e on svih trista crtala i lemea strpati u jednu veliku
vreu, zametnuti se njome i pobjei, da ga oni nee
[201]

moi stii. Onda oni skinu svih 300 gvoa sa pluga i

strpaju u jednu vreu. On se zametne pa bjei i
utee im pa dode jednom kovau i ree mu da mu
skuje od ono svi 300 gvoda jedan topuz i on mu
skuje. Meutim nestane u cara 9 sestara, svaku no
po jedne. Car proglasi da e jo jednu, najmlau
ker i tri tovara dukata dati onome tko mu ker
sauva i kae gdje su mu onih devet sestara. Onda se
Medjedovi prijavi da e on uvati carevu desetu
ker i doe k njoj na konak. Car ga zatvori u odaju
sa keri, on legne s njome, zagrli ju, ali u prvi san
doe u odaju arin-brade-pedalj-ose na orozu
jaui i ree mu: Zar si ti doo da uva carsku
ker? a oroz odmah skoi na njega i stane ga
pandama grepsti. On skoi, popane svoju topuzinu
pa udri arin-brade-pedalj-ose i svega ga stue i izbaci napolje, uzme jedan gvozden klin pa topuzom
rascijepi jedan jablan pred carskim dvorom, provue
arin-brade kroz one ciplje, izbije klin, pa mu drvo
stisne bradu, a oroz ode na jablan. Onda on ree
arin-bradi-pedalj-ose: Ti ekaj do sjutra tu, a ja
odoh spavati pa se vrati u odaju i legne sa curom
spavati, i kad je sjutradan usto, ali nema niti cure,
niti arin-brade-pedalj ose, istrgo jablan iz zemlje i
odvuko za sobom. On ree caru: Idem ja njega
traiti, i ode. Nae jednu rupu u zemlji, iz nje vire
ile od jablana, a vrika dolje u nju okrenuta. Onda
se vrati k caru pa mu rekne da za tri godine skuje
jedan gvozdeni lanac a na njega gvozden sepet, pa
da e on u sepet sjesti, a ljudi da ga na lancu kroz
onu rupu spuste, pa e mu on keri na onome svijetu
nai i amo dobaviti. Car uini tako. Tri su mu
kovaa tri godine lanac kovala, pomisli koliko je
mogao biti dug, i na njemu sepet od gvoa. On
sjedne u sepet s ovim topuzom i ponese hrane to
mu more biti, pa ga ljudi spuste u onu rupu, a on im
je reko kada on zadrma, neka ga vuku. Kad je doo
na oni svijet, stane traiti keri carske. Dode u jedne
krasne dvore, kad ono careva najstarija ki za
[ ]

zlatnim stanom sjedi i zlatan bez tka. On kae da je

njega car po nju polo da odmah s njime ide. Ona
odmah poe, on ju metne u sepet, zadrma lancem,
oni je odvuku gore; on nae i drugu, treu i svih
devet keri i poalje caru gori, ali najmlae nigdje
nai ne more. Ode daleko i u jednim dvorima svim
od zlata nae u jednoj odaji najmlau carevu ker,
onoga arin-brade-pedalj-ose i oroza. On mu ree:
Zar si tu? pa potegne topuzinu, pa udari arin-brade-pedalj-ose u glavu i razbije mu glavu. On
pane, a ovaj ga umlati posve. Onda udri onoga
njegova oroza, dok ga ne ubi, pa uzme curu za ruku
pa dovede i metne je u sepet. Zadrma lancem, a oni
povuku i izvuku i najmlau carsku ker. Onima od
radosti omakne se i sepet i lanac i pane u jamu. Kad
to vidi Medvjedovi, prepane se, ali sjeti se da mu je
rekla carska ki najmlaa ako mu do nevolje dode,
da iz brade onoga arin-brade-pedalj-ose iupa
dvije dlake, jednu bijelu, a jednu crnu, pa da e mu
doi dva ovna, jedan bijel a jedan crn, on neka
uzjae na bijelog ovna, pa e ga iznijeti na onaj
svijet. On tako uradi. Dou dva ovna, on uzjae na
bijeloga, onda se oni pobiju, pa kako su se zatrali i
jedan drugog u glavu udario, on sa bijelog na crnog
ovna skoi, ovan bjei i odnese ga u mrani vilajet i
ostavi kod dvaju jablana. On ne smjedne ostati na
zemlji, ispenje se na jablan, kada on, ali na jablanu
jedno gnijezdo kolik guvno i u njemu dva mlada
tia, svaki golem kolik najvei vo, a uz drugi jablan
plazi guja kolik najvea stoina, debela ko hrast i
hoe tie da pojede. Njemu bude ao, potegne
topuzom i ubije onu guju. Kad eto ti jedne velike
ptice i odmah poleti da Medvjedovia zgrabi, ali oni
tii zaviu: Nemoj ga, draga mama, on je nama
ivot spasao. Vidi dolje pod jablanom koliku je
adaju ubio! Ptica ga zapita ta trai da mu dade, a
on ree: Ja nita drugo neu, nego me iznesi na
onaj svijet. Ona ree: A j d e sjedi na mene! On
sjede, a ona vrkne i iznese ga na ovaj svijet blizu
[ ]

carskog dvora. On doe caru, car mu napravi dvore

ukraj svojih, a bolje od svojih i da mu najmlau ker
za enu. Ako je iv i sad je jebuca, jer nije ala
carski zet biti.
227 UDOTVORNA T R A V A
Voleo se momak sa devojkom, a nisu mogli da se
uzmu. Ona bila bogata, a on puki siromaak. Isprosi
se ona za prvoga momka u selu, urede kad e da
bude svadba pa pozovu i svatove, a med njima i
onoga siromaka. Njemu bilo mnogo teko i od
alosti nije znao ta e da radi, niti je mogao da jede
ni da spava, venuo s dana na dan i ostao kao senka.
Saali se na nj jedna baba, veta vraara, pa ga
zapita ta mu je. On joj ispovedi sve po redu. Ne
boj se rekne mu ona kad je sve ula otii i ti
na svadbu, kad te zvali, a ja u da ti pomognem,
koliko umem i znam! Onda potrai i da mu neku
travu: - Uzmi kae ovu travu. to god kroz
nju prvi put progleda, mora da ostane odmah
onako kako je bilo u taj as, dokle god ga ti po drugi
put kroz tu istu travu ne progleda. Kad bude taj
dan uvee, gledaj dobro gde e da legne mladoenja
s mladom. Prikradi se nekako te ih progledaj kad
ponu da se jebu, oni e da se sastave i nee niko
moi da ih rastavi. Ti nita ne ini dokle ti ne
obeaju mladu nevestu, a posle samo progledaj kroz
travu jo jedanput pa e da se odvoje.
Uzme siromaak travu pa kad bilo vreme, otide
na svadbu. Proe veselje, smrklo se, veeraju,
izvedu mladence. Dovue se siromaak do neke
rupice kroz koju se videlo u sobu pa kad mladoenja
digo mladi noge i taman poeo, progleda ih kroz
travu i oni se odmah sastave jedno s drugim pa ni da
mrdnu! Muili se da se rastave, muili, aja, ne moe
nikako.
Ujutru ekala svekrva da joj se digne snaha,
[ 4 ]

snahe nema. Uie u sobu gde su spavali, ima ta i da

vidi! Prie da ih rastavi, siromaak progleda i nju
kroz travu, zalepi se i ona. Dou zaove da otrgnu
bar svoju mater, on progleda kroz travu sastave
se i one! Digne se po kui govor, uenje, vajkanje,
uplae se da nisu neke ini, neki namet te potrae da
ide neko popu, da on doe i oita molitvu. Ko e da
pode, poe ba onaj siromaak. U selu nisu imali
popa, on otide ak u drugo selo, ispria mu ta je i
zovne ga da odmah poe. Metne pop knjige u
bisage, uzjae kobilu pa pou. Kobila ila malo bre
te pop izmakne poprilino pa kad je mislio da ga
siromaak nee da vidi, svrne u jedan umarak kraj
puta, skine se s kobile, dovede je do jednoga panja,
popne se na nj pa pone da jebe kobilu. I siromaak
iao malo bre, vidi popa ta radi, progleda kroz
travu i pop ostane onako, kako se bio uhvatio kobili
za rep. Stigne onaj: ta je to, pope?! Vidi, ta je
rekao mu pop nego ti idi, ja ne mogu!
Otide on i ispria ta je bilo s popom. Dignu se
od mladoenjine kue da vide. Istina tako! Uplae se
svi ta e da bude, a najvie svekar i svekrva; ponu
da viu na snahu da je ona donela tu nesreu u
njihovu kuu, ponu da se ratosiljaju nje i obeaju
sve (darove) to su ih dobili onome ko skine to
udo. Onda siromaak ispria kako ga je neka baba
nauila leku i zatrai da mu uz darove dadu i nju, a
on izvadi travu, progleda kroz nju i svi se rastave,
kao da nita nije ni bilo. Uzme odatle i darove i
mladu, ode svojoj kui te tamo tek pone pravo
veselje.
Mole ga ljudi da ide i popa da pusti. On nee. On
moe, kae, jo malo da prieka. Kad bilo tek
ujutru, digne se k popu i nadu ga kako jo ui na
kobili golokrak, a kako nou bila zima, gotovo se
smrzao. Kad uje da ga siromaak moe otarasiti
bede, obea mu i kobilu i sto dukata (koliko je kod
sebe imao). Siromaak ga pogleda kroz travu i on se

[205]

u taj as otrgne od kobile pa mu da sve to je rekao i

jo mu obea da mu nita nee uzeti za venanje.
Tako siromaak stee i onu koju je volio i dosta
uz nju.
228 API! SRNDAJLI 1
Bile dvi ene u jednom selu pa se dobro pazile.
Jednom se sastanu na vodi a bile obadve kuljave,
imale, to se kae, trbuh do zubi. One se zareku da
ako jedna rodi muko a druga ensko dijete, da se ta
djeca uzmu, jer, vele, kako se njih dvi paze, da e se
i njihova djeca tako paziti. Srea ili nesrea je htjela
da je jedna rodila muko, a druga ensko dijete.
Djeca su dorasla za udaje i enidbe, ali je muki
bio vukarast, a enska, djevojka bogata pa nije
hotila poi tome momku, ve pode za drugoga
momka u selu.
Ba kad su svatovi vodili djevojku, on je oro pod
kuom, ali kud e njegova nesrea, ovamo mu se
udaje djevojka, a onamo mu se volovi nikako ne
daju u lijes uvatiti. Najedanput opazi on da je sokol
poerao guju da ju ubije, a ona pravo bjei k njemu
i savije mu se oko nogu i zapiti: Ne daj me, po
Bogu brate! On se prepane, ali ipak obrani ju i
spasi od sokola. Kad ju je spasio i soko pobjego,
ree mu guja da on to god eli, od nje zaite, da e
mu ona to dati. On joj ree da on najvoli da mu se
sami volovi u lijes vataju i putaju. Onda ona mu
rekne: Eto, kada hoe da ti se volovi uvate, a ti
reci: api! a kada hoe da ti se pue, a ti reci:
Srndajli! pak e ti se raspuati.
On je to odmah pokuao. Ode kod volova i ree:
api! a oni se sami uvate u plug (lijes). Onda
kada je hotio jih pustiti ree: Srndajli! i oni se
raspuste.
1

Turski.

[ ]

Uveer ode i on na pir te se malo ponapio, a kada

su uveer djevojku i momka u h ud ar u sveli, on ode
za hudaru i slua te kada se je onaj momak popeo
na curu i uterao kurac u piku, ona bila tisna pa kad
joj je ugonio, ona stane prdjeti, a on ree: api!
I tako su ostali do sjutra, uvjek drei noge na
ramenim pomalo ljuljajui (zezajui) bez gaa.
Kada su sjutra doli svatovi da probude mladjence, imali su ta i viditi. Onaj digo curske noge na
rame pa pomalo ljulja. Oni ga stanu ruiti da puti
curu, a on im kae da ne more, jer da jo od sino
uvjek tako dri, ve da odmah alju po kaluera, da
im molitvu ita.
Poto je kaluer u manastiru daleko bio, ne
edne niko po njega otii. Onda ree onaj momak
da e on ii po kaluera, samo da mu dadu dobru
bedeviju, da na njoj dorene kaluera. Oni mu dadu
jednu mladu, vrlo lijepu bedeviju. On odjae do
manastir a pa sve kae kaluera to se dogodilo, ve
da se odma spremi i da ide s njime da im molitvu
ita.
Kaluer se spremi, uzjae na kobilu. Ali je na
putu bilo na jednom mjestu vrlo strino jaiti. Tu je
kaluer morao sjaiti, a dade bedeviju onom momku
da vodi, a on je io za njime. Ali je momak vidio da
kaluer sve gledi bedeviji pod rep, a imala je vrlo
lijepu okruglu piku pa je valjda kaluer begeniso.
Kad su sili dolje, opet je kaluer uzjao i reko
onome momku da on ide polako, da e on njega tu i
tu ekati. I poera bedeviju kroz umu. Ali onaj
momak dosjeti se da e kaluer jebati bedeviju. im
je on zamakao za brdo, poleti za kaluerom i vidi u
umi kraj puta gdje je kaluer svezo bedeviju za
jednu bukvu, digo rep i utero j o j kurinu u
pizdurinu i zbija, a on ree: api! I moj ti
kaluer ostane onako zezajui bedeviju.
On zajmi bedeviju preda se i dotera u selo sa
kaluerom na nozi, a svijet izaao pa se udom
udio. On ostavi bedeviju i kaluera kod svatova.
[ ]

Pode po jednu gataru da ona kae ta e i kako e.

Onda kad je doo gatari, sve joj kae i razloi.
Gatara obea da e ona to sve urediti i poe sa onim
momkom. Ali kad su doli do jedne vode, gatara se
uzgrne do vie pojasa da vodu prigazi, a onaj
momak ree: epi! i ona ostan(e) onako uzgrnula. da joj se je i pika i guzica gola vidila.
Kad su ili kroz selo, sjedio je jedan hoda pokraj
puta. Imao je veliku bradu i puio ibuk. Pa kad su
oni naili, bilo mu zaudo kad je vidio gataru gole
pizde i guzice pa e onim ibukom pokazati na
guzicu drei se za bradu i rei: ta je to? Istom
kad je on donio lulu pod guzicu i uvatio se za bradu,
onaj ree api! i hoda ostane onako drei lulu
eatari pod guzicom. On zajmi i hodu i gataru preda
se pa preko sela, a svijet tro kao na udo.
Na oto je udo doo i jedan hadija iz sela pa kad
je vidio kako onaj digo noge curi i onako na ramenu
diii. onaj kaluer jebe kobilu, gatara se uzgrnula
gola. a hoda dri se za bradu i podnio ibuk gatari
pod guzicu i dri, stane se uditi i uvati se i on za
bradu, a onaj vikne: api! I njemu ostane brada
u ruci.
Poto se je svijet uplaio i nije znao ta e, onaj
mladi ree im da njemu od sviju skupe hiljadu
dukata, da e ih on te bede oprostiti. Oni pokupe
pare i njemu dadu. On ree Srndajli! i oni se svi
raspuste. Onda narod popane, ko za sikiru, netko za
kolac, netko za kamen, a mladoenja, hoda i
hadija u onoj brzini zgrabe govno, da njega umau.
I poteraju ga, a on vikne: api! a oni ostanu
onako, a on pobjegne te kad je ve iz sela izmakao,
onda im dovikne: Srndajli! I ode iz onoga kraja
ponesavi sa sobom hiljadu dukata.
229 BANAANIN VOZIO VLADIKU
Pogodi vladika Banaanina da ga vozi, ali ugovore
[ ]

da celim putem ne sme nita opsovati. Vozei se

udare na neko blato, iz koga konj nije nikako mogao
izvui kola. Ortao Banaanin na sve naine, i milom
i silom, ajak, dogo samo mahne repom, pa nikako
napred. Kad je ve, tono re, dogorelo do nokata,
osvrne se on vladici: Dozvolite mi, sveti vladika, da
ga opsujem. I vladici ve bili dosadili ekanje i
muke koijaeve te e mu rei Ta ospuj ga, samo
da se odavde izvuemo! Radostan Banaanin potegne to bolje moe te konja biem: i! jebao te
vladika!, a on kao strela izleti iz blata te se tako
oproste bede.
230 TRI ELJE
Iao neki car nou po gradu da uje i vidi ta mu
radi narod. Idui tako, udari na jednu nisku kolebicu, u kojoj su stanovala tri brata, siromasi, da ve
nisu nigde nita imali. Zastane car kraj vrata, da
slua ta e braa govoriti. Rekne najstariji: Da mi
je da samo jedanput zagrabim lopatom iz careve
hazne, drugo nita ne bih eleo! A srednji e:
Meni da je da jedanput pojebem caricu! Najmlai
pak kae: Ne bih hteo ni jedno ni drugo, samo kad
bi mi car dao ralo i volove! uje car sve to, pa se
vrati u dvor. Ujutru zovne sva tri brata i upita ih
ta su sino govorili. Oni se ustezali i najpre nisu
hteli nikako da kau, ali kad im car popreti, ponu
da priznaju. Ja sam eleo, kae najstariji da
lopatom zagrabim blaga iz tvoje riznice. Neka ti
bude! rekne car dajte mu lopatu i vodite ga u
riznicu! Kad otidu tamo i otvore mu carevo blago,
on se od radosti smete te okrene lopatu naopako,
zarine u blago, ali kad izvadi, a ono se svi dukati
omaknu s lopate, te ne izvadi nita. ta si eleo ti?
upita car srednjega brata. Prizna i on kako je hteo
da jebe caricu. Naredi car da dovedu magaricu i
natera ga da je pred svima izjebe. On se malo
[ ]

ustezao, ali kad mu pripretie da mu nee ostati na

ramenima glava, nemade kud ve uini posao. E
znaj sad rekne mu car kakva je u magarice, takva
je i u carice! A ta si ti traio? obrne se najmlaem
bratu. Ja samo ralo i volove, svetli care, da orem,
te da se hlebom hranim. Ti e i da bude srean
rekne mu car, da mu i ralo i volove i jo silno blago,
te ostane srean i zadovoljan do devetoga kolena.
231 JEBO KOZU
Jednom oveku ue koza u vonjak i obrsti mu
nekoliko mladih vokica. Ovaj ta e od muke da
radi, no uhvati i odjebe kozu. To primete neki i
dostave vlasti, vlast ga optui i sud ga osudi na
robiju. Kad je jednom knjaz Milo bio u Topideru,
svrati u tamonji kazneni zavod, pa raspitujui
redom zato je koji osuen, doe i do ovog to je
jebao kozu i upita: Zato je ovaj osuen?
Upravnik zavoda odgovori: Jebao je kozu,
gospodaru! Knjaz Milo ovim iznenaen viknu:
Tee gvoe na noge, oca mu njegovog, malo mu
je to jebava ene, nego jo i koze! I ode. Posle
nekoliko dana doe u etnju knjaz Milo opet u
Topider i ode da poseti vonji rasadnik. etajui po
rasadniku doe do jedne lepe mlade kalamljene
jabuke, koju bee koza svu odrala, upita upravnika:
ta je ovo i ko je smeo tako lepu voku da
nagrdi? Upravnik odgovori: Koza, gospodaru!
Pa kako to? upita knjaz. Uspravi se uz
voku, gospodaru, zakai rogom, savije voku i brsti
odgovori upravnik. Knjaza Miloa ovo naljuti, pa
upita: Je li tu onaj to jebe koze? Jeste,
gospodaru! Dovedite ga odma ovamo! I
upravnik naredi te dovedu osuenoga. Ovaj uplaen,
znajui kako kod knjaza Miloa nema ale, stade
drhui pred njim. Knjaz ga upita: Jesi li ti to
jebe koze? Jesam, gospodaru! odgovori on.
[ ]

Knjaz naredi te ga otkuju pa mu ree: - Ja te

oslobaavam, idi kui slobodno, ali gde god koju
kozu vidi, ti da je jebe, jer vidi kako i meni tetu
prave!
232 KAKO JE KNEZ MILO PEDEPSAO
KOZU
Knez Milo obaznao da je jedan jebao kozu pa ga
osudio na doivotnu tamnicu. Jednom se uvukla
koza u kneevu batu i sve obrstila. Nitko se iv nije
usudio a da to kae knezu, da ne bi planuo od
ljutine. To ipak vidio knez pa navalio kao da e
svijet pobiti. Napokon e mu momci sve po istini
kazati kako je koza bila u teti i da nije niko kriv,
jer je koza lupeasta po naravi. Nato e hladnokrvno knez: Dovedite mi, momci, onog kozojebicu,
da je izjebe kako treba ove preda mnom.
233 JEBO KOZU
Doo ojek popu da se ispovjedi. Pop zapita:
Sta je, rianine? Doo sam, pope, da se ispovjedim i priestim. Pa dobro, kai svome popi, ta si
sagreio? Vala, pope, sve u ti kazati, samo jedno
ne smim! Popo ree: Kai, kai svome popi
slobodno! Ovaj odgovori: Ula mi bila koza u
kupus pa mi je bilo ao ubiti, a drugo joj nita nisam
mogo, pa sam je jebo! Bii rianine, proklet bio!
zar si doo da se priesti? . . . Ma nemoj, pope,
iv bio! Evo ti jedan dukat pa upii u crkvu! Pop
ree: Stani rianine, dok vidim u drugoj knjigi pa
ree: More, ja, davo i jest, jebo bi je i ja! I tako
se grij a rei.

[ ]

234 MLADI NAPLATIO I OCA I POPA

235 POP JEBO KOBILU

Bio jednom sveenik, koji je ljubio lijepu enu

mlinara seoskog, a ona i njega pa se rado jebavahu
svaki dan. Jednoga se dana dogovore, mislei da su
sami, da e sjutradan ona doi opeta na polje. Tada
e on slati po njenog mua da mu kola popravi, a
dotle da e se njih dvoje zabavljati i jebat.
Po obiaju morao sin sa ocem, nu ovaj put se sin
pod krevet sakrio pa uo i sluao taj divni posao i
razgovor. uo dalje kako e ona prirediti dobar
objed pa da e sama sa sveenikom jesti.
Sjutradan kae sin ocu: Ej, ao, danaske emo
dobro objedovati. Donjet e majka dobrog objeda,
ali idi u susret, jer e maca popu sve dati!
Doe zbilja podne, a mu ide eni u susret, tako
da njoj ne bijae mogue drugo van direkte k njima
ii. Zdravo, mue, donjela sam ti dobar objed.
Zna ta, mogli bi preasnog popa zvati da i on s
nama jede. Ajde, sine, idi k popu, da doe k nama
ruati! Ide sinak k popu pa e rei: Bje'te
preasni, ide aa, hoe vas zatui, jer ste mi mamu
pojebali! Dode natrag: Ej, ao, reko popo da
doete sjekirom, da mu korjen jedan i stablo jedno
posjeete i iskorjenite! Ide mlinar, a popo vidjev
gdje ovaj dolazi sjekirom, nagne u bijeg to je igda
mogao!
Doe sin natrag pa e maji: Ubie aa popa,
jer je tebe izjebao! Kad ova to zauje, bjei pa ide
prijavit. Dou andari. Sin e opet ocu: Deder,
ao, sakrij se, doe andari da te zatvore, jer si
nau kobilu izjebo! Ovaj se brzo sakrije u grmu!
Ovi e da streljaju, kadno otac zavikne: Ta nijesam
ja vau ve svoju kobilu izjebao! No oni njega ipak
zatvorili, a popo dalje mlinaricu jebo.

Bio vlaki pop udovac, a imao mladu kobilu, koju

je sam odranio te mu tako omilila da ju je poeo
jebavati, a to je i njegov sluga dobro znao, jer je pop
vie puta, kad su se kamo vozili i kad mu se
prohtjelo jebati, rekao slugi, ko toboe da je
milosrdan prama slugi: E, sinko, deder ti sjedi
odostraga pa se malo ispavaj jer si i onako malo
noas spavao! Sluga je znao to se popu hoe te je
posluhnuo pa se priinio kano da je zaspao, a im je
to popo opazio, digao je mantiju pa kurinu u
kobilinu pizdu. Tako se jednom poslije jebanja
ukazae na putu tri lovca, a jer je pop bio straljiv,
upitati e slugu: ta su to za ljudi? Da to nisu
hajduci? Ali sluga njeto bio ljut na popa pa
odgovori, da poplai popa: Ti idu i trae da uapse
svakoga onoga koji kobilu jebava! Popo uplaen
ree: Ta valjda nije? Nu sluga odgovori da jeste,
dapae da eju svakoga kobilojepca utrojiti.
Meutim se lovci pribliili kolima, a poplaeni
pop nije htjeo niti da eka dok ovi togod upitaju,
ve skoi i povie: Pa ta onda, pas vam matere u
duu, u moja jaja mir! Ako sam jebavao, ja i
odranio; ja ranio, ja i jebavao kobu, pa ta ete mi
onda? I tako se pop sam odao.

[ 2 ]

236 AKO SAM, SVOJU SAM!

Bio pop jedan udov pa nije smeo da se usudi da
po selu trai one zgode, bojei se da ne nagrabusi te
je tako bio zagoreo da mu je, tono vele, ve bio
mrak pred oima.
Jednog dana bio je na svom gumnu i gledao kako
momak sa kobilom vre pa mu pade na pamet da bi
on mogao i sa kobilom da izvri posla, tek koliko da
skine mrak sa oiju.
Polje momka u slamu da spava pa sam poe
[213]

terati kobilu po gumnu. Kad mu se uinilo da je

momak zaspao, zaustavi kobilu, prie joj polako
odstrag i izvri svoju nameru. A sluga je sve to kroz
slamu gledao.
Potom pop opet probudi momka te ovaj poe
opet da tera kobilu. Najedanput se zaue puke
vrlo izdaleka pa posle sve blie.
Ama, to li oni pucaju? upita pop.
Trae jednoga to je jebo kobilu! odgovori
sluga.
A gde bi se ja sakrio? upita pop.
A to da se krije? - ree sluga.
Ama, ne volim da imam posla s oruanim
ljudima!
Pa onda idi tamo u ono dbunje.
Ode pop i sakri se u dbunje. Utome se primakoe i lovci jer to su oni pucali zeca. Zapitae slugu
vide li zeca gde je proletio. Sluga im znacima
odgovori da jeste i da je tu u dbunju, pokazav
mesto gde se pop bee sakrio.
Lovci poee s naperenim pukama da se primiu
dbunju, a pop kad opazi puane cevi, poplai se i
skoi pa ree:
Ama, za Boga, ljudi, manite me se! Ako sam
jebo, svoju sam kobilu jebavao, nisam vau!
237 ETO, POPE, ZGODA!
Doo seljak popu da se ispoveda. ta si
uradio? pita ga on. Krupan gre! gospodine
popo! Molim te da ostanemo sami u crkvi pa da ti
kaem. Uini mu pop po volji i on mu prizna:
Jebao sam maku. Pa kako si to uinio?
zaudi se pop. Pa eto tako: zavukao sam joj
glavu u torbu, stego preko pola, pa uini. Eto,
pope, zgoda vikne crkvenjak iz budaka (bio
se sakrio te ga nisu videli) a ti me tera da ju ja
drim, pa me sve izgreba!
[ ]

238 PA TO MI NE KAZA, PO BOGU

BRATE!
Jednom kalueru doe jednoga dana neki veoma
snuden ovek da mu se ispovedi.
Dugo se ovek premiljao da li e da kae to je
greio i jedva se naposletku odvai i kaza da je jebo
maku.
Ih, nesretnie, ta uini, da od Boga nae!
to se tako ogrei, po Bogu brate! Odlazi ispred
mojih oiju i ne dolazi vie ovamo i ne skvrni vie
ovu svetu obitelj tvojim grenim dahom!
ovek poe da ga preklinje za oprotaj od greha,
ali se kaluer ne dade umoliti.
Da dam prilog manastiru? ree ovek.
Ne pomae! odgovori kaluer.
Da postim? ree ovek.
Ne vredi ti nita! odgovori kaluer.
Da se molim i dan i no Bogu, ne bi li mi
oprostio? ree ovek.
Ne pomae ti nita! Nema oprotaja! ree
kaluer ve idi, bei mi ispred oiju!
Ode ovek jo neveseliji. Bio je kao ubijen. Tako
je tumarao nekoliko dana onuda oko manastira ne
jedui ni pijui to i ne progovoriv ni s kim ni rei.
Kad jednog dana ugleda onog istog kaluera gde
mae na nj rukom da mu doe blie. Poradova se
ovek mislei da je kaluer naao u svetim knjigama
da se i onaj greh moe oprostiti pa potra kao bez
due kalueru.
Kaluer ga sasvim tiho upita:
Ama kako si ti to uinio?
ta, oe? upita ovek.
.
Pa kad si onu maku, zna, jebo? ree
kaluer jo tie.
Ne pitaj me, duhovnie i ne spominji mi to
vie. Mrsko mi je kad na to pomislim! ree
ovek.
[ ]

 Ama kai mi, kad te pitam, uje li! ree

kaluer navaljujui.
Pa eto kako uzdahnu ovek zavukao
sam joj glavu i prednje noge u saru od izme, a za
stranje noge sam je drao dok sam svrio posla!
Pa to mi ne kaza ranije, po Bogu brate!
Meni sva muda izgrebe!
239 NASADIO SELJAK TURINA
Neki Turin doe u selo da kupi drijepca. Svi
semeni dovedoe svoje drijepce, ali nije nijednoga
begenisao. Najpotlije jedan objeenjak dovede kobilu pa mu je ponudi. Poto je Turin pregleda, rei
e: Bolan, ovo je kobila, a ja hou drijepca!
Ama stoga sam ti je i doveo, jer kad nijesi mogao
izmeu onoliko drijebaca da izabere drijepca, evo
ti kobila pa kupi pa naini drijepca po svom eifu!
240 K A K A V ROD KADIJA AROVU?
Bila u jednog oeka hiljada ovaca i imo jednog
arova psa, koji je sve s ovcami io i uvo. Jedne
godine pomu ovce mrijeti. Domain se prepane da
nee sve ovce pomrijet, dade svakom ukuaninu po
jednu ovcu i arovu jednu, ne bi li ijom sreom
koja ostala. Jedna po jedna sve ovce pomru, samo
osta ona arova ovca. Posle pode za rukom i od one
jedne ovce za nekoliko godina naplodi se osamdeset
ovaca. Onda arov krepa.
Onaj domain misli se to e sada, jer ne.ima
nikoga od arovova roda, da na njega i njegovu
sreu opet ovce ostanu. Ode kadiji da ga za savjet
zapita, al kadija uzme itap, stane listati i ree
onome seljaku: Kad arov nikoga od roda nema,
idi kui i doreni sve ovce meni, jer kad niko njegov
nema, nikome ne dopada neg meni. Seljak se uuti,
[26]

stane razmiljati, al kadija uini srkle na nj da mu

odmah sve ovce dotera. Onda seljak izie napolje pa
za nekolko dekika povrati se opet kadiji, a zapita
kadija: ta se vrati? Idi mi ovce doeraj! Onaj
seljak ree kadiji: Ma vrati se, efendija, da te
zapitam ta je moj arov tebi bio? Jali brat, jal
roak, il on tebe jebo, jal ti njega pa da ti miraz
dopane, kad sam ja arova hranio i uzdravao?
Kadija sikterie seljaka i istera napolje i vie nikada
nije ovaca poisko.
241 OSTAREO KURAC I MATORA PIKA
Susretne stari kurac staru piku. Kamo ide,
piko? zapita kurac. Idem u svijet, a kamo ti
ide, kure? I ja idem u svijet odgovori kurac.
Pa ajdemo onda skupa ree pika. Pa
ajdemo! odgovori kurac.
Tako su skupa i kurac i pika poli svijetom. Na
putu upita kurac piku: Zato si ti ostavila svoga
gospodara? a ona mu poe ovako: - Kad sam
bila jo mlada, bilo mi.je sve dobro. Nisam bila na
nita prisiljena. Kad sam dola u osamnaestu godinu,
onda sam ve poela jade trpiti. Moja je naime
gospodarica uvijek po noi turala u mene nekakve
kolce, a ja sam se uvijek ljutila te sam te kolceve
grizla i kakljila, dok ne bi iz tih koleva ak izala
pjena. Ondar bi tekar prestala, a ona (moja gospodarica) bi onda izvadila kolac. To je bilo u mladosti,
ali kad sam na to navikla, naljutila se na me moja
gospodarica te me je bacila. Sada idem traiti drugu
gospodaricu. A zato si ti od tvog gospodara otiao,
kure?
Nato poe kurac:
I mene je moj gospodar bacio, jer sam
privikao na one poslove koje bi sa mnom radio. Kad
sam bio mlad obiavao je mene moj gospodar metati
u nekakve rupe, koje su me kakljile, a mene je jako
[217]

ljutilo pa bi od ljutine uvijek poeo bljuvati u rupu.

Onda bi on rnene izvadio iz onih prokletih rupa. Ali
kad sam na to ve privikao, onda on mene vie ne
treba pa me je bacio. Sada idem traiti drugog
gospodara! Idimo dakle, pico, dalje!
Idimo! ogovori pica.
I tako su otili stara pica i stari kurac po svijet(u)
skupa i ako si jo nijesu nali gospodara, onda jo
idu po svijetu skupa.
242 ENA UZELILA DETE
Jedna ena nije bila srena da ima dece. ta nije
radila pa opet nita! Jako se jedila zbog toga i
neprestano je traila i savete i lekove i vraanja i sve
drugo, samo da rodi.
Jednoga dana dode joj neka baba u pohode i ree
joj da nije nikad sirotinji delila, zbog toga joj Bog
ne da decu. Nego ti, dete moje, umesi dobru
pogau i ispeci najbolju kokoku pa napuni zastrug
sa sirom i pljosku sa rakijom i pre sunca izii na
pijac, gde se radnici, nadniari, pogaaju, pa koga
prvog vidi, zovi ga da te odjebe i ostae u drugom
stanju.
Zena sva srena jo od vee poe spremati i do
ponoi bila je gotova. Lepo se opra i oelja, obue
nove haljine, ponese sve to treba i poe na pijac.
Srete prvog jednog iu. Doe do njega, pozdravi ga
i zamoli da poe s njom da mu da da se dobro
najede pa onda da je odjebe. ii svaka ila uzdrhta,
uze pune grudi vazduha, i duboko uzdahnu pa joj
ree: E, dete moje, dok sam mogao, nije me
nijedna tako molila, pa ja njoj da dam i pogau i
peenja, a sad ti ne mogu nita da uradim! I mene
neko da pritegne, svu bi mi guzicu iscepao i ne bih
se mogao odbraniti. Idi, blago meni pa trai drugog
oveka, koji je za taj posao!
[ ]

243 PALAC BEZ KOSTIJU

Jedan stari major vrbovae devojicu u komiluku pa mu ispade za rukom i uvede je u svoju sobu;
pone je milovati za sisice i hvatati za rumeni pii
te mu se podie malo i on se oseti veoma spreman za
teki posao. Izvadi ga i podie odozdo prstima da
krue stoji pa zapita devoje: Zna li ta je ovo?
Devoje malo pouta, a on j o j dobaci: Ovo je
palac bez kostiju! Devoje se vragolasto nasmeje i
ree: A, to nije nita, da vidi, io, koliki je u
naega momka!
244 OVEK OJAAO
More, to sam ti strano ojaao! ree
prijatelj prijatelju naavi se s njim iza dugog
vremena to se nisu vidjeli.
A po emu sudi?
Pa pre nisam mogao kurac ni sa dve ruke da
savijem, a sad mogu i sa dva prsta!
E, moj prijatelju, nisi ti ojaao, nego to ti
kurac oslabio.
245 SVE JAI U RUKAMA!
More, babo rekao starac - opazio sam da
to vie starim, sve sam jai u rukama. Kako, to,
stare? Pa tako, dokle sam bio mlai, nisam
mogao kurac ni da previjem, a sad mogu da ga
savijem na koju hou stranu!
246 STARCA IZDAO KURAC
Setio se starac babe posle dugog odmaranja, a
ona jedva doekala. Kad je poeo da klati, starac
nekako u sumnji upita babu:
[ ]

 Ulazi li ti?
Ulazi, ulazi! odgovori baba.
I meni! ree starac.
Kad posle pogledae, videe da se ona muka
previla preko polovine tako da se vrh vraao starcu.
247 PORASTAO MU POD STAROST
Sedeo kao obino dedo Stola nedeljom izjutra na
postelji, itao novine i eko da mu baba donese
preobuku. Kad mu baba poloila i ostavila preobuku, uze se on svlaiti. Malo tek pa viknu radosno
babi: Babo, gde si? Ovamote bre, pogle samo
koliki je u mene! Vidi ga, kamo se gica kao u
magareta, jaoj, gde u ga! uti, rdo jedna stara,
ne brukaj se, nego skidaj te naoare s nosa!
odgovori mu baba.
1 4 8 TREBA KURAC U RUKU UZETI
Dola jedna ena kod knjaza Miloa da se ali
kako je mu ne jebe pa mu ree: Gospodaru, dola
sam kod tebe neto da se alim, al ne mogu u lice da
ti kaem, no dozvoli da ja kaem knjaginji Ljubici, a
ona tebi da kae! I knjaz je posla kod knjaginje.
Ova doavi pred knjaginjom, poe se aliti kako je
mu ne jebe, jer ne moe da potrefi u piku da
zavue kurac, no sve muva oko nje, dok se ne
prospe, a ona nikako ne moe s njim da svri. Na
ovo joj knjaginja odgovori: E, moja draga, to ne
uzme rukom pa da ga namesti? Eto ja sam
knjaginja pa ga uzmem u ruku i namestim. Tako i ti
radi pa e viditi kako e ti tada dobro biti.

[ ]

249 MALEN KURAC

Tuila Banaanka mua u konzistoriju to nema s
njim kreveta, to jest, ne moe da je jebe. Pozovu
njega u konzistoriju pa e mu prota predsednik
konzistorije rei: Skidaj se, da vidimo ima li onu
stvar! Ovaj se skine, kad tamo a ono kurac kao
zrno pasulja. Videi to prota pljune pa rekne: I
tebe nije sramota s takvim kurcem pred preasnu
konzistoriju?
250 OTKUD DECA KAD NIJE VALJAO?
Bio neki postariji ovek pa imao prekomere mali
ud i vrlo lepu mladu enu. Bojei se da zbog njegove
mahne ena ne potrai kakvog prijatelja iz susedstva, on nabavi ud od gume pa se je na taj nain
trudio da zadovolji enu, krijui veliko orue kojim
je to inio i uvajui se obazrivo da ona to
lukavstvom ne primeti. Ali ena ipak pored sve
njegove smotrenosti primeti da on upotrebljuje neku
drugu spravu, a ne prirodnu i zatrai da vidi stvar.
Mu nemade kud, nego pokaza ono im ga je
priroda obdarila.
Kad je videla kako mu je mali, ena se digne i
pravo kod duhovne vlasti pa zatrai razvod braka.
ovek morade po njenom traenju da ga pokae i
duhovnom sudu.
- Eto vidite rea ona zar jedna zdrava i
mlada ena moe biti s tim zadovoljna?
Upitae oveka ta on ima da kae u svoju
odbranu.
Imam to, slavni sude! Kad je ona sa ovim
udom izrodila etvoro dece, treba da je zadovoljna s
njime!

[ ]

251 MUU BUDALI ENINO DUPE

254 NIJE DONELA SLANIK

Imao mu nevernu enu, ali se vesto krila te nije

mogao da je uhvati na delu. Jedanput je prevari kao
da hoe da ide na dui put, al im padne mrak, on se
vrati kui i sakrije se ispod prozora da vidi hoe li ko
da doe. Maloas, eto ti jednoga komije pa s njom
pravo u sobu. Poveeraju pa ponu i da se miluju.
Natera je on da se svue gola pa je pipne za piku.
ije je ovo? Tvoje kae ona. A ovo? pa je
pipne za guzicu. To je one moje budale, to
sada ko zna gde je. A mu sve uo ispod prozora
pa se polako dokrade u kuu, mete ara na vatru,
te ga dobro usija pa taman kad oni poeli da se jebu,
a on s araem posred njih pa vrk! enu u piku. valer jurne na vrata, ena vrisne prdne od zorta. Ne
boj se, guzo, kae onaj, ti si moja, neu ja tebi
nita; ja u samo ono to je tue!

etao pop po svom selu u Banatu pa dode do

kue siromanog jednog Banaanina. Banaanin
kako ga vide, istra pred njega i saleti ga da svrati
kod njega na veeru.
Nemojte da izbegavate nas siromahe!
govorio je Banaanin svratite i kod nas malo.
Ako nismo bogati, mi smo dobri i poteni ljudi pa
to je Bog dao, jeemo!
Najzad pop vide da bi uvredio domaina, kad ne
bi svratio te ue u kuu te poto se pozdravi i sa
domaicom sede za sto, a domaica poe brzo da
postavlja i da donese jelo. Prvo donese sira i luka.
Pop uze malo sira i uze jedan struk beia luka pa se
poe osvrtati za so. Domain kad primeti da nema
soli, viknu eni:
Ta slanik daj, Soso! Valjda nee popa u tvoje
dupe umakati!

252 UDNA SVETINJA

Upita jednom neka ena prolazei selom popu,
na glasu dosjetljivog oveka, da li imade u crkvi
kakve svetinje koja bi se mogla cjelivati. Dakako
odgovori popa imade ove Kraljevia Marka lijevi
guz. E, blago vami, pope, vami je ta svetinja blizu
pa je se moete siti nacjelivati! odvrati mu dosjetljivija ena.
253 POLJUBI ME U DUPE!
Nekakav popa vidi s lea nekakvu matoru i runu
enturinu pa mu se s lea uini mlada i lepa pa
pojuri za njom. Kad joj prie, vidi da se prevario pa
rekne: Ih, snao, da si tako lepa i spreda kao to si
ostraga, ba bih te poljubio! Pa ti, popo, ljubi s
one strane koja ti je lepa! rekne snaa.
[ ]

255 DRVENA POLITIKA

Bio jedan vrlo zgodan ojek pa imo jedinog sina
te ga da na nauke. Kad mu sin sve kole izui, doe
kui, a otac ga zapita: Pa, sinko, jesi li sve nauio?
On ree: Pa jesam. Nisi jo drvene politike
nauio. Jo naui i nju pa ' onda sve znati! Sin
zapita: e se ona ui, babo? On mu kae gde i
ode. Kad mu kae, dijete ode tamo i ree: Opravio
me moj otac da me izui drvenu politiku! Pa
dobro! Zakolje jedno prase, natakne na raanj,
ispee pa uvee metne u sobu, a njega zatvori i ree
mu: Eto ti to prase pa veeraj, ali pazi ta e
naeti. Ako mu najprije name, odree uho i ja u
tebi odrezati uho, ako odree pleku i ja u tebi
odrezati pleku (ruku), ako mu osjee glavu i ja u
tebi osjei glavu. togod name njemu i ja u tebi, a
mora naeti! Sad dobro misli to e poeti!
[ ]

On se misli zadugo pa smisli i ree u sebi: E

hou vala najprije turist prst prasetu u dupe pa
oblizati pa nek i on sjutra meni tako uradi! Pa
pojede polak praseta. Sjutradan dode onaj i ree:
E, kamo, jesi li naeo? Valaj jesam, ree,
'najprije mu turio prst u dupe pa oblizo, zatim sio
pa jeo. Pa de i ti meni ako hoe! On ga spravi kui
i ree: Idi sada kui pa kai ocu da si bolju politiku
nauio nego ja! Tako dijete ode i ocu kae, ta je
poslam bilo i kako su politiku vodili, ne znam.
256 ERO U DAMIJI
Putovale Ere tako po kiriji s konjima. Onda naiu
pokraj jedne damije, a Turci se sastali u damiji da
ine dovu, da im kia pane. Onda jedan Era rekne
drutvu: erajte vi konje, a ja odo da vidim to
Turci rade! Onda Era doe i upita Turaka: to vi
to inite? A Turci mu odgovore: inimo, Ero,
dovu, da nam kia padne! Onda upita Era: Bi li i
ja umio ko i vi, da vam pomognem? Onda Turin
odgovori: Gledaj, Ero, kako god ja, onako i ti!
Onda oni Turin pone klanjati, a Ero isto onako.
Kad se Ero naguzi da klanja kao i on, a drugi mu
Turin turi prst u dupe. Onda Ero isto tako drugom
pred sobom. Onda se oni Turin obazre pa akom uz
obraz onom Eri. Onda Ero drugom tako za sobom
udari akom. Onda Turci podignu se da biju Eru, a
u Ere bila je sova tovarna za paom. Kad je Eri bilo
dodijalo, stio da izae na damijska vrata, zapne mu
sova na vratima. A Era podzibi svom snagom te
prelomi sovu i pobjegne svom drutvu. Jesi li
nauio dovu? Be, jadna ti dova, da ne prelomi
sovu, bi izvuko damiju na Ercegovinu, koliko sam
bio podzibio!

[ ]

257 POSLUAO OVEK ENU

Okupila ena neka svoga oveka da ide kudgod
izjutra kao i drugi ljudi, da bi ona mogla pospremati
po kui.
Zaseo mi tu kao neka svekrva! - gunala je
ena pa ne moe od njega da se makne niti da
svri kakav posao! A kad doe podne, on zakera
to postelje nisu nametene, to odaje nisu pometene i opajane!
Pa kuda u da idem? upita mu.
Idi u kavanu, sastani se i razgovori se s
ljudima!
ta u u kavani, kad nita ne pijem?
Idi onda u crkvu!
ta da radim u crkvi?
Gledaj ta rade drugi ljudi pa radi to i ti!
Vidi ovek da mu nema opstanka u kui pa se
die, uze ibuk i ode pravo u crkvu. Bilo je ba na
prvi dan Duhova. Kad ue u crkvu, crkvenjak mu
ree da sklopi gdegod ibuk. ovek poslua pa
unu ibuk u izmu pa se pomea meu ostale
ljude.
Drei se vrsto eninog saveta, gledao je to
drugi ljudi ine pa je to isto i on inio. Kad su se
drugi krstili, krstio se i on. Doe vreme da se klei.
Videi da drugi kiekoe, klee i on, ali najedanput
oseti gde mu se neto zabode u stranjicu. Bee
sasvim zaboravio da je zadeo ibuk u izmu, nego
miljae da je neko iza njega gurnuo mu palac u
stranjicu pa se seti eninih rei te unu i on palac u
stranjicu onome to je kleao pred "njim. Ovaj se
zgranu, obrte se pa mu ispali amarinu, da su mu
sve svetlaci sevali pred oima. Mesto da se obavesti
ovek, pomisli da je obiaj da se tako radi pa se
obrte te opali amar onome iza sebe. Nasta jedna
guva u crkvi. Jedva ovek iznese glavu.
Kad doe kui, izbi enu to mu je dala onakav
savet i od tada nije vie nigde izlazio iz kue.
[ ]

258 GUZIKI SE NE MOE U RAJ

260 SKUPO ZADOVOLJSTVO

Bio neki ovek veoma pravedan. Celoga veka

svojega iveo je od onoga to je svojim trudom
zaraivao. Nikome nita nije zajeo, nikoga nije
oglobio. Pravo je bilo da ode u raj.
Kad se oprostio sa ovim svetom, aneo koji
nareuje gde e koji posle smrti ii, naredi ovome
oveku da ide u raj. Ovaj je ovek bio elav, to nije
nikakav greh i prema nareenju anela doe na
rajska vrata i zakuca. Sveti Petar otvori rajska vrata
i kad vidi da se neto okruglo beli pred njim, viknu
Ijutito: Mar odatle! Zar se guziki ide u raj?

Nala se nekim sluajem dva Ciganina u Stambolu te lutali po njemu pa zaele da se uvuku i u
sultanov harem, da i to udo vide. Preskoe preko
zida, al taman se nali pred haremom, opaze ih
evnusi, uhvate, veu, pa pred sultana. Pita ih on ta
e tu, i oni mu lepo priznaju. Vi znate kae im on
da svaki gubi glavu, kogod poe u moj harem, ali
poto ste mi odmah priznali, hou i ja vama neto da
uinim. Vodite ih (kae slugama) u moju gradinu,
neka pre smrti prou kroz nju i neka izaberu tamo
ko ta hoe. Reeno, uinjeno. Kad se vratili, pita
sultan Ciganina ta je izabrao, on mu pokae tri
trenje, a sultan naredi, da mu se sve tri uguraju u
guzicu. Skleptaju odmah Ciganina, poloe na trbuh i
zavuku mu jednu trenju, a on pone da se smeje.
Zavuku mu i drugu, a on se sve vie i vie smeje.
Kad poeli da mu zavlae i treu trenju, on se
zaceri od smeha. Sultanu jo odmah bilo udno zato
se ovaj smeje, pa naredi da prestanu i upita ga ta
mu je tako smeno. Kako da se ne smejem, estiti
care, rekne mu on, ovaj moj pobratim izabrao
lubenicu!

259 MEDAKOVIA DREBAC

Tuili Medakovii Radakovie sudu, jer je njihova bedevija ubila Radakovia dripca. Sud pozove
Medakovie i Radakovie sa svjedocima na raspravu. Zovne prvu jednu babu, koja je kao svjedok
pozvana i sudac joj ree: Ded, babo, kai ti kako je
Radakovia bedevija ubila Medakovia dripca? A
ona mu odgovori: Tako, gospodine, zamisli da si ti
Medakovia dribac, a ja Radakovieva bedevija, pa
da ti prinjui meni pod rep, a ja da se ritnem i tebe,
ne d a j Boe, u zlo mjesto pogodim, a ti se srui na
zemlju i umre. To je tako bilo, pa sad sudi kako
zna!
Sudac babu mirno otpusti, a izree presudu da je
Medakovia dribac kriv bio, jer je Radakovia bedeviju bez njezine privole pod rep prinjuio i ak na
nju skoiti hotio, pa da Medakovii od Radakovia
nita nemaju traiti.

[26]

261 NASARAJDIN-ODA OSVETIO SE

KOMIJAM
Jedanput zdogovori se on sa svojom enom kako
e da prevare svoje komije, koji su na odu jako
mrzili i njegovu enu i zdogovore se te uzme oda
jedan grkljan od goveeta i naspe u njega krvi pa ga
zavee sa obadva kraja pa se ozbiljno svai sa
enom i obori enu pa joj oni grkljan s punom krvi
preree pod vratom. Krv se prospe, ena umrtvi, a
komije se skupe i pomu odu psovati i steli su ga i
ubiti mislei da je enu zaista zaklao. A oda se
pome moliti: Nemojte me ubiti, ja u opet moju
[227]

enu oiviti! Te uzme jednu uplju cijev pa turi

eni u dupe i pone piriti u dupe kroz cijev. Utom
ena ustane kao to je bila zdrava. Utom komije
poklone odi ivot i udili se kako to moe biti da
ena ustane, kad je ve bila zaklana.
Zatim posvadi se jedan njegov komija sa svojom
enom i onako ljut povali svoju enu i ba ozbiljno
je zakolje, da se ve nije vie nikad ni digla. A ovaj
poto se je odljutio, uzme i on kao i oda cijev i tako
i on pone puvat eni u dupe da bi ustala. Ali ena
se zaklata vie ne die. Te se skupe komije i
zdogovore se kako e odu smaknuti s ovog svijeta,
da jih vie ne vara. Pa uzmu jednu vreu pa uvate
odu i metnu ga u vreu. Otalen ponesu ga da ga
bace u more i metnu ga moru na obalu. A oni ljudi
odu u an da popiju po kavu i da se tamo jo
promisle ta e s odom. A oda u vrei sve vie:
Neu! neu! A obanin koji je uvo sto do dvista
ovaca dode do ode i zapita ga: ta ne'? A oda
mu rekne: Nagone me da uzmem carsku ker pa ja
neu da je uzmem. U tom oni oban rekne: A j d e
ti da ja tebe odrjeim iz vree, pa ti mene zavei u
vreu! A oda jedva to doeka i ovaj ga pusti iz
vree, a oda zavee obana u vreu i rekne mu da
sve vie oban: Neu! neu! Te oban ostane na
obali u vrei vikajui sve: neu! A oda zajmi one
ovce i ode s njima kui. Malo posije dodu oni ljudi
iz ana i uzmu onu vreu i bace u more i vrate se. A
oda poto je prije onije ljudi doo kui s velikim
brojem ovaca i oni ljudi kad dodu nau odu kod
kue i uva one ovce. Utom se ljudi zaude i reknu
mu: Otkud ti, oda, sada tu? Mi smo tebe bacili u
more i otkud ti tolike ovce sada?! A oda im
rekne: E, kamo sree da ste me jo malo dublje u
more bacili, jo bi ovolko ovaca istero iz mora! A
ovi poto su vidli da mu ne mogu nita uiniti, kad je
jo iz mora mogo izii i tolike ovce doero, onda ga
nisu vie nikad ni dirali u odu.

[ ]

262 NE DA NIJEDANPUT!
Kosila raja aginu livadu u Bosni pored Drine, a
aga se izvalio potrbuke na samoj obali pa pui
ibuk i gleda kako se ribe igraju po vodi. Meutim
je iz dokolice jednako lupkao desnom nogom po
travi, dok tako ne poplai jednog poljskog mia, koji
je bio pod busenom te ovaj zadi preko aginih nogu
pa preko tura i lea te skoi u Drinu. Tre se aga pa
skoi, potee pitolj iza pojasa i skresa ga za miem
u Drinu.
Na pucanj pitolja okupie se uas svi kosai oko
njega pitajui ga porata ispali puku. On im ispria
kako mu je mi preao preko tura pa je za njim
pucao. Kosai prsnue u smeh. Pa zar ti, aga, na
mia ispaljuje puku? Jest, odgovori aga, danas mi, sutra maka (maka), prekosutra lisica,
onda kurjak pa bi tako od moje guzice napravili
carsku dadu (drum)!
263 PICA I GUZICA
Svadila se pica i guzica za ono mesto na telu
izmeu dupeta i nje. Guzica veli: To mesto pripada
meni a tvoje je gore, gde ti vuna raste! A pica joj
odgovori: More, zar nisi toliko puta gledala kako
tu ostavljaju sepek putnici to u mene ulaze?
264 CRKVA NIJE POPINA NO SEOSKA
Sagradie Vlasi crkvu svete Petke te seljaci sami
morali kamen, vapno, drva, crijep i sve ostalo
dovaati, a takoer i ostale troke novane podmiriti.
Kako su ve Vlasi svoje glave i mislei kad su oni
crkvu o svom troku sagradili, da mogu tamo initi
to goder hoeju, to poee puiti, ene pipati i po
[ ]

volji u crkvi prdjeti. Dakako da je pop tu bruku

zabranio i svoje vjerne izruio i nagrdio.
Kad to vjerni riani ue, poee mrmljati, a
jedan drugome ree: Gle ti tog, moj mu u dupe, on
jebe uz crkvu, a mi niti pipat ne smijemo! A mi smo
ju gradili! A drugi prdelja zavie: Gle ti govana
od naega popa Jovana! On nam ne da niti u crkvi
prdjeti, a mi ga ranimo!
265 PRDULJINA GUSKA
Dola djevojka na ispovjed te poe u ispovjedaonici sve svoje grijehe pripovjedati, ali najednom
zape te ree da ju je stid i zamoli popa, koji ju je
bodrio da neke sve iskae, da e mu debelu gusku
donesti, ako pop nikome ne prokae ovaj grijeh.
Pop joj obea, a ona mu ree: Jedanput sam
prdnila u crkvi! Pop se nasmije pa primjeri: Pa ta
je to, draga, ta ja sam se ak posro za oltarom!
Kad to razumjela djevojka, dobila je vei kura te
mu jo ispovjedi da se je u nedelju za crkvom jebala.
Pop ju utjei da to ba nije nikakvo zlo, dapae je
on sam ve u sakristiji jebavo pa je oprosti grijeha.
Doo opet svetac, a pop bio na prodikaonici.
Spazivi djevojku, koja mu je gusku obeala a
onila mu je nije, zaviknu joj ogorljivo pred svim
narodom: Ej, prduljo, a ta je sa guskom? Ali ona
mu ljudto odgovori: Ako sam ja prdila, a ti si za
oltarom srao; ako sam ja za crkvom ljubila, ti si u
sakristiji jebavo. Eno ti guska za oltarom, sam si ju
nasadio!
266 ALOST
Naricala jedna ena za muem pa joj nehote
omakne te prne. Da zabauri, rekne enama to su
je tjeile: Custe li, kone moje, kako mi jadnoj od
alosti srce pue!
[ 2 ]

267 NE ZNAJU ONI NAKI!

Stajale na vratima mati i ki pa mati prne. Tuda
sluajno prolazili nekakvi oficiri pa e ki prekoriti
mater to prdi pred ljudima.
- uti, budalo nijedna, ne znaju oni naki!
odgovori joj mati.
268 OTPRDITI
Vraajui se posle Svetoandrejske skuptine u
Srbiju, doe knez Milo u putu 19. januara 1859.
godine u Aleksinac. Izme(u) ostalih, koji su doli
knezu na podvorenje, doe i neka Ana, njegova
nekadanja ljubav. Kad Ana izae preda nj, on je
nije mogao poznati. Zar me ne poznaje, gospodaru? Ja sam tvoja Ana! O Ano, Ano, otprdeli
smo no i ja i ti! (t.j. ostareli smo).
269 OPAMETIO GA!
Neki bogat ovjek bio veoma tvrd. Kada bi
krenuo od kue sa sela u grad, krenuo bi u namjeri
da kupi mesa, ali kad bi poeo kupovati, ao bi mu
bilo novaca te bi kupio mjesto mesa digericu, drob
ili pau ili glavu, samo da manje istroi. Vraajui se
kui uvjek bi prigodio da u koga drugoga prenoi.
Tako je jedne noi zanoio kod jednoga koji je znao
za njegovu mahanu. Domain ga primi dobro, ali
poto veerae, domain mjesto da se prekrsti i
Boga blagodari, digne nogu pa prne i ree: Mal ti
jedem, ker ti jebem, prdim ti za duu!
Tvrdici bijea to zaudo pa ga upita ta radi?
Proi se, brate! Imao sam punca, koji je
veoma tvrd bio i od sebe alio. Od evlada nije nikog
imao nego jednu ker, koju sam ja uzeo. Pa kad je
on bio ugursuz te nije umio troiti, evo ja troim i
svaku ga veer ovako spomenem!
[231]

Tvrdica kad to u pomisli: Ovako e biti i

meni! i od tada poeo je ljudski iviti i opametio se.
Akam mrkli, pika zvrkli, kurac se rogui da
piku probui!

uo sam, nego ako si vidjeo! dodade dedo

hvatajui vrata.

270 NEMA TU: UO SAM, NEGO AKO SI

VID JEO!

Bila u babe lijepa ker. avo ju begeniso i

donese babi torbu dukata da mu ker dade. Ona
ree: Ne dam ja keri po aikakove novce, ve mi
emo se okladiti. Ti metni torbu dukata, a ja u
ker! On pristane na tri stvari koje e mu baba
zadati da e uiniti. Baba uze kabo luga i prospe ga
na vjetru. Vjetar ga raznese, a baba ree avlu:
Ako ovaj lug pokupi, dobie ker! On skoi i
sav lug sabere. Onda baba prospe kabo vode i ree
avlu: Ako ovu vodu sabere opet u kabo, dobie
ker! On sabere svu vodu i zaite ker. Ona se baba
zabrini i prdekne i ree avlu: Ako onaj prdac
uvati, dobie ker! avo je tro po svem polju,
ali prca nije mogo dobiti. I tako baba dobi torbu
dukata.

Ubila ena dijete pa sud pozvao svjedoke da vidi

je li ga ubila nesrenica od zla srca ili sluajno, kako
se ona branila. Dolo gotovo sve selo. Svako ti zna
priati kako je bilo, rasprede pa ne oduuje, ne da
onome to biljei oka otvoriti, a kad ga najpotle
sudija pripita moe li se zakleti na sve te rijei, je li
to ba sve svojijem roenim oima vidjeo, a on:
Jok ja! Kako video, bolan ne bio, nego sam uo!
Tako jedan, tako drugi, trei. Dosadilo se ve
sudiji te ree da mu dovedu jednoga koji bi najbolje
znao ba tano kako je sve bilo. Istae se dedo, a i
svi drugi povikae da e on najbolje znati. Ue on u
sudnicu, spusti kraj sebe poteu torbu oprtnjau,
pokloni se lijepo pa na pitanje sudijino kako je bilo,
razveza, rasprede i bolje i tako i dulje nego ijedan
do njega. Kad je ve predahnuo i otro se od znoja,
upita i njega sudija je li ba to sve vidjeo roenima
oima svojim, a on: Jok, valah! Kako vidjeo,
bolan ne bio, nego sam lijepo uo! Sudija, kome
je, moe misliti, ve sasvijem prekipjelo, viknu
Ijutito: A to si ulazio da sjedoi? Nema tu: uo
sam, nego ako si vidjeo! I poe ga tjerati napolje.
Dedo se sagne da uprti torbu, potegne njome i
prdne podobro. Magarino jedna! viknu
sudija ljut, bud nas namui itav sahat zaludnicama
svojijem, kud jo i prde! Ko to? odupre se
dedo. Pa ti, ti isti! Ko to smije rei? Kako,
ko smije rei? Kad sam eto lijepo uo roenijem
uima svojijem! Nema tu, lijepi gospodine moj,
[ ]

271 OKLADA BABE I A V O L A

272 POPRDLJIVA DJEVOJKA

Bila jedna cura kriva nosa, a bila ve za udaje.
Poto dou svatovi da je zaprose, vide da je cura
kriva nosa. Onda odgovore: Lepa kua, samo
nakrivo bada! Ona se sjeti da e joj na manu pa
ona rekne: Ako je i nakrivo bada, pravo dim ide!
A ona nesreom njezinom prne. Onda ona obea im
dat po koulju, samo da ne kazuju da je ona prnula.
Tako da im koulju. Svatovi odu, a ona se domisli:
Vala, nema ga danas ko ne prdi! pa u potjeru za
svatovima pa rekne: O svatovi, eknite malo, da
uzmem iglu. Ostala mi u koulji. Onda ona stigne i
epa koulju i rekne im: Traite vi djevojke koja
ne prdi! I tako svatovi u misli odu kui bez
devojke, neki smijui se, neki karli k doma.
[

273 U SITA OCA POPRDLJIVA DJECA

(Poslovica)

U jednome selu dou prosioci da prose jednu

devojku. Devojka im iznese kahvu, ali po njezinoj
nesrei, kad se pree da dodaje deknu ko kobila.
Prosioci kad to ue, ostavie se pronje, no se
stadoe spremati da se vraaju natrag. Djevojaka
majka izvadi po lijepu koulju te daruje prosioce i
zamoli ih da nikome ne kazuju ta se je dogodilo.
Kad prosioci otidu, buktisa stara na ker, pa joj
izmeu ostaloga ree: Eto vidi, odoe mi tri
koulje dara, samo da ne kazuju tvoje sramote!
Kada ki razumje da je ona dala tri koulje, potra
za prosiocima, a kada ih stie, rei e im: Molim
vas, dajte mi one koulje! Ostala mi je u njima jedna
igla, koja mi je veoma mila, pa da je izvadim!
Prosioci joj ih dadoe, a ona kada ih se dokopa, rei
e im: Hajte, slobodno kaite svakome ta sam
uradila. U sita oca poprdljiva deca!
Kada to ue prosioci, stanu se zdogovarati te se
zdogovorie, vratie se i isprosie devojku.
274 TRI MUCAVE SESTRE
Ono su bile tri sestre, sve tri tepave i na udaju.
Jedan dan porue im iz drugog sela da e doi prosci
da jednu prose. One se dogovore da e muati, da
prosci ne doznadu da su tepave.
Uveer dou prosci u kuu i zasjednu oko vatre.
Momak jednu curu, najmlau, begenie, jer je bila
izvanredno lijepa. Kad su sjedili oko vatre, dola je
kuja u kuu i skoila na rvanj, koji je u jednom
budaku bio, da lie. Onda ona najstarija cura ree:
Pat na drvan! a druga ree: Ti se skoti pa ga
treni! a najmlaa ree: Ja mudra pa obrnuta!
Onda onaj jedan prosac ree momku: Sve tri
mucave! a momak e: Nita je to. Kad su sjeli
[ ]

veerati, jela je najmlaa vrlo dobro, a prosac ree

momku: Vidi, koliko pojede! a momak na oto:
Bila gladna. Kad se je napila vode, opet ree
prosac: Vidi, koliko popi vode! a momak odgovori: Bila edna. Kad su se iza sofre dizali pomakne
se ona cura i prne, a prosac ree momku: Nuto
prde! a momak mu odvrati: Najela se, sita. I
tako, isprose tu najmlau sestru.
275 MI
Bio jedan oek pa nije imao djece pa se uvjek
molio Bogu, da mu Bog dade djete kolik mi. Onda
to se molio mu Bog podjelio te mu dade i njegova
ena rodi djete kolik mi. Onda mi ree svome ocu:
Ajde, babo, da oremo! Babo mu ree: Kako e
ti orati ko mi? A on ree: Metni ti mene
prednjaku volu u uho, a ti dri plug! Babo tako i
uini pa ore bez brige. Onda naie jedan trgovac pa
vidi e prednjak sam bez gonina se vraa i pravo
ide pa zaie vola da kupi. Onda on rekne: Daj ti
meni prodaj tog svog prednjaka! Onda e rei: Ne
mogu ja tebi prednjaka prodati! Onda e mi izleeti iz uha pa ree: Prodaj, babo, mene i prednjaka! Ponda njemu ree: Nek on mene metne u
bisage, e mu dukati stoje. Ja u bisage progristi, a ti
ajde odzad pa kupi! Onde on proda prednjaka za
ezdese dukata. Porene i oera.
Uz put progrize mi bisage, dukati se svi prospu, a
njegov otac pokupi. Onda mi kroz onu kulju pa u
zemlju u rupau utee. Onaj trgovac pogleda, ne ima
dukata. Pomisli da odnese mi s sobom u rupau.
Pone pa kopaj, trai, kopaj, trai, pa ne mogne nai
niti mia niti dukata. Okane se i ode kui.
Onda mi izae na testu pa u travi legne a naiu
dva lopova, da ukradu ovcu. Onda mi vikne: E, de
ete? Oni se obazdriju oko sebe, ne vide nikoga.
Onda opet pou, a on ope vikne: E, e ete?
[ ]

Oni onda viknu: Ko to vie? Onda mi izie i

ree. Ja. Kud to idete? Oni mu kau da idu ukrasti
ovcu. Onda mi ree: Pove'te i mene sobom! Oni
ga povedu. Onda oni dou u tor i izaberu najbolju
ovcu. Ponda zapita jedan drugog: Ima ti no?
Nemam! Ima ti? Nemam! I nije nijedan imo
noa da ovcu zakolju. Onda mi ree: Idem ja u
onu kuu ija je ovca bila, da ukradem no! Ode
pa nae dva noa, jedan veliki i jedan mali pa nije
znao kojeg da ponese. Ispenje se na policu da
izdigne iz kue: Jali mali, jal veliki? Onda ustane
ojek i ena pa se stanu krstiti i Bogu moliti, de
neko vie, a nema nikoga u kui, a mi utee pod
kaiku. Onda on izie i dode, kadli ona dva lopova
ovcu pustili i pobjegli. Dalje on doe k njima i
zapita: to ste pustili ovcu?! A oni reknu: Tata
si sinuo vikati? A on rekne: Ta nao sam dva
noa pa nisam znao kog da ponesem! Lopovi se vrate, uzmu ope ovcu, a on ode pa donese mali no. Ponda zakolju ovcu i ogule. Stanu meso dijeliti, daju i miu, a on kae: Ja neu mesa, nego dajte mi samo
crevku! Oni mu dadu, a on uzme crevku, izvue na
testu pa se zavue u crevku. A naie kurijak, zgrabi
onu crevku i prodre. Onda mi stane u kurijaku
vikati: U a uvaj do kurijaka! Kurijak
bjei, a on sve vie u njemu vii. Ve kurijak susto,
isplazio jezik od harina. Onda kurijak ree: Boga
ti, ta si ti u meni pa vie? A on odgovori: Ja ti
neu kazati, nit se more kurtarisati, do ne doe
mom ocu u kuu pa prvim nogama ne stane preko
praga, a ne prdne! Ondar kurijak rekne: Ja ne
znam e je tvoj otac! A on mu kae: Ja u tebi
put kazivati, samo ti ajde! Te ga dovede svom ocu.
Kurijak prebaci prve noge preko praga, prdne. Mi
izleti i njega, uvati kurijaka za rep pa stane vikati:
Evo, babo, kurijaka! Dri, da ubijemo! Babo
doleti s sikirom i ubije kurijaka. Te tako mi sa onim
ukatim ozgodni i vie nije oro.

[26]

276 ERO TRIPUT PRNO

Putovao jedan Era iz vodenice, nosio brano kui
svojoj pa naie na jednog gatara, da mu vraka
koliko e jo ivit. Onaj mu gatar ukratko kaza:
Dok triput prne! Onaj se Era okari i pode, a
brano se stovari s konja. Onda Era tovare brano
prne jednom. Opet malo dalje spane mu jedna
vrea. On se raljuti pa kane da je brzo itne na
konja pa i drugi put. Onda Era: Ok jadan! Jo
jedaput ako se zlo slui kao to je dosad, pa ja odo
na onaj svijet! Idui tako putom stane u lad te
rua. Kad pode da brzo ustane, omakne se i trei
put. Onda Era kae: Nema vie ivit! pa se izvrati
na po puta kao mrtav. Dou krmci, jedu brano.
Onda naiu andari pa Eru ponu pitati: to ti
lei, a krmci jedu brano?! Onda Era odgovori:
Ne pitaj, brate, umro sam jo juer! Onda jedan
andar odgovori: Oca ti jebem u dupe! pa tapom
svoga Eru uzdu i popreko. Era skoi i natovari ono
brano to je ostalo iza svinja. Onda Era pode i trefi
drugog Eru. Pone njemu kazivat kako je on umro:
P tako mi Boga, doe jedan lekar bolji od Boga te
me odma izlijei! Osta, kae, zdrav ko od majke
roen!
277 KAKO JE SNAHA SVEKRU ZA
MUTULUK GOVNO DALA
Krio ovjek u njivi. Imao je duge opanke. Navali
mu srati i on skala gae i posere se. Kada je bio
gotov, obazdre se da vidi govno, ko to je to u
seljaka obiaj, ali govnu ni traga! On se prepane da
mu je to prama glavi te kako je ve veer bila, ode
kui i sjede kod vatre, podboi se alostan. Snaha ga
upita: ta je tebi, babo? A on j o j pripovjedi kako
je io srati pa mu se uinilo da je i crijeva izasro, a

[237]

kada je pogledo, ne ima govnu ni traga pa veli: Ta

mi je prama glavi!
Kada je snaha stala izuvati svekra, nade govno u
opanku pa zavie: Babo, meni mutuluk, tebi
govno! Evo ga u opanku!

probam je li slano. Probaj i ti je li slano. A kad je

on probo, pljune: Ko bi to jio! Joj! veli ona da
ja jedem bolesna, kad a ti ne moe zdrav!

278 PEENO GOVNO

Ono je ovjek bio poboan pa sve molio krunice.

Jednom ode srati, a moli krunicu. Vrag doe k
njemu i stane mu se rugati i govoriti: Eto ti tvoja
pobonost, sere a Bogu se moli! A onaj odgovori:
to na usta izlazi, ono Bogu, a to na guzicu, ono
tebi! Onda vrag pobjegne.

Bio oek dobar eni, mlad se oenio. to mu god

ena kae, on ju poslua. Jedno izau sve ene iz
sela pa se spominju kako koja oprela, kako koja
otkala i kako koja ivi i kako j kojoj oek dobar. A
ta se-ista ena javi: Meni je moj oek dobar. Tri
godine nije mi nita kazo, to mu kaem, poslua
me. A druga e kazat: I meni ovek dobar bio
dok sam bila mlada. Deder se ti razboli pa e vidit
kako e ti bit u bolesti!
Ode oek u drva te doe uvee iz drva, a ena
glavu zavezala maramom, a samulira: Joj, dragi
oek, ja u umrijeti! A on gladan nju dvori itavu
no. Pita nju oe 1 i vrau ili po doktura ili po
babicu. Ne idi nikuda, dok ja ne sanjam!
Kad ujutru svanulo, kae ona: Izvedi me napolje! Iznese on napolje te se ona posere za kuu i
on je ope odnese u kuu natrag. Fala Bogu, sad e
ti bit lake! veli on, a ona kae: Ja sam sanjala o
to u ozdravit. Moj mili oek, da ti ispee ono
moje govno, a ja u bit odma zdrava! A taj oek
jedva to doeka te on uzme rajliku i naloi veliku
vatru i mast ucvre i ide on po njezino govno i spee
ga punu rajliku, i kad je peko, zaepio je nos i
vavijek se Bogu molio, da bi Bog dao da mu ena
ozdravi. A ona se smije da on ne vidi. Kad je ispeka
i donio k njoj i vavijek se smija: Vala Bogu, sad e
mi ena ozdravit! A ona zdrava zdravcata i bila.
Kad je donio, ona njega pita: Joj, moj oek, jesi 1
solio? Bome, eno, ja ne znam! A kako si
mogo pei, a ne zna je 1 slano?! Svako kuvanje ja
[ ]

279 KAKO JE OVJEK BIO POBOAN

280 PALIO AVOLU SVEU TE MU I

POMOGAO
ovek jedan hteo da se obogati odjednom, sve
sanjao o tom da nae gde zakopan up para. Svima
je ve svecima po crkvi popalio svee, ali mu nijedan
ne doe u snu, kako se on nadao i molio se niti
mu kaza gde blaga ima.
Kad je ve bio gotovo svu nadu izgubio u svece i
smislio teka srca da se batali orava posla, senu mu
u glavu da taj posao oko blaga i nije svetih otaca i
apostola, koji su i sami gladovali i samo o onom
svetu radili, neko upravo onoga nepomenika, anatema ga bilo! Video i njega u crkvi na ikoni svetog
arhangela Mihaila, kako ga ovaj metnuo pod noge te
i njemu upali pogolemu sveu i veu nego pre
svecima i pomoli mu se da mu doe u snu te kae
gde ima blaga.
I gle, avo ga poslua i doe, ba onaj s ikone, pljunuti. Doe i uze ga lepo za ruku i kao povede ga
nekud. Vodio ga, vodio, dok ne dooe u grdnu
neku umu, gustu, visoku. Dugo su jo tako ili, tako
da se ovek ve pomeo i zaboravio put, na koji je
dotle sve lepo motrio. Dooe i do jednog drveta,
[ ]

obinog. Tu avo pokaza rukom i ree: Eto, ove

ima grdno blago! ovek uze razgledati drvo. da mu
umotri kakav znak po kome bi ga posle poznao pa
kad vide da mu je uzalud, zapita brino anatemnjaka: A kako u ja sutra poznati, kad nemam
nikakvog znaka, ni noa pri sebi, da ga zareem? A
davo mu ree: Naseri se dobro pa to ti je znak! I
nestade ga.
ovek se obradova na to pa se napregne, koliko
ve ne bi mogao od radosti, te naini poveu gomilu.
Kad se sutradan probudio, obeseli se, setivi se sna,
ali e bre jo sneveseli kad vide da je gae napunio i
prepunio.
Tako mu je avo pomogao!
281 OSA I MEHANDIJA
Radio osa neko vreme i zaradio etir dukata i
tri dinara, za dukat kupio magare, a ono resto uvao
i otiao kod mehandije da pije. Kad je napravio
troak za tri dukata i tri dinara, on otide kradom u
talu, gde mu je magare boravilo pa mu nabije u
dupe tri dukata i tri dinara zatim pozove mehandiju
da mu plati raun. Kad su doli kod magareta, osa
lupi pesnicama magare u trbuh, a ono ispade dukat i
dinar. Lupi ga drugi put, a ono opet tako. Lupi ga i
trei put, a ono opet ispade dukat i dinar. Vie
neu; toliko ti dugujem. Uzmi tvoje pa idi! kae
osa mehandiji.
Mehandiji se dopadne osino magare, koje sere
sve same dukate i dinare, pa navali na osu da mu
ga proda. osa mu ga naposletku proda, ali mu kae
da ga zatvori u talu pa da ga ne gleda za est dana.
estog dana da otvori i tada e nai punu talu sve
samih utih dukata i belih dinara. Mehandija tako i
uradi, ali kad je estog dana otvorio talu nade
magare gde je lipsalo i napelo noge uvis.
Mehandija poe u poteru za Cosom, da ga bije
[ 2 ]

to ga prevario. Nae osu u njivi gde dri jednog

zeca, a drugog je bio tu prikrio u blizini zajedno s
done tim rukom. Mehandija vikne na njega to ga
prevario, a ovaj mu kae da e s njim razgovarati tek
poto mu zec donese ruak od kue. U tom, kao
bajagi, kae zecu da tri za ruak pa ga pusti! Nije
malo postojalo, a on se osvrne kao onom drugom
zecu, koji je tu bio sakriven zajedno s rukom, i
uzvikne: Evo, doneo ga!
Dopadne se mehandiji zec koji tako brzo donosi
ruak pa navali na osu da mu ga proda i osa mu
ga naposletku proda po skupe novce. Odneo mehandija zeca kui pa ga s njive polje po ruak. ekao i
ekao pa ni ruka ni zeca. Kad je video da ga i tu
osa prevario, rei se da ide da ga nade i da ga ubije.
Tako ga nade kod kue. osa se ve nadao da e mu
ovaj opet doi pa svakom ukuaninu vezao oko gue
po crevo puno krvi i kad mu mehandija podviknuo,
a on ga stane moliti da ga prieka samo u toliko da
pokolje sve njegove ukuane pa ga posle moe slobodno ubiti. Zae i svima presee crevo. Krv line i oni
popadaju. Zatim kae mehandiji da ga prieka da ih
oivi te da vide kako e ga ovaj ubiti. Uzme sviralo i
pone svirati, kada svi poklani namah ustanu.
Dopadne se mehandiji ova osina svirala pa ga
okupi da mu je proda. osa mu je naposletku proda
po skupe novce. Mehandija se vrati kui i pokolje
sve to je imao ivo u kui. Zatim uzme onu osinu
sviralu i pone njom svirati, ali bez uspeha. to je
ve bilo zaklano, to se ne die. Zato se najodlunije
rei da ide da nae osu pa da ga odmah ubije, bez
rei.
Kad je tako doao osinoj kui, njegovi mu
ukuani kau da je osa ve davno umro. Meutim,
on je znao da e ovaj opet da ga trai pa je bio
naredio njegovima da ga tek malo zaeprljaju u
zemlji, a u ruci je drao jedan iljat kolac. Mehandija uvi to potrai mu grob, da se bar posere na
njega. Ovi mu kau gde mu je grob, i kad je ovaj
[241]

taman unuo da se posere, a osa mu odozdo

une kolac u guzicu, zbog ega mehandija ostane
tu na mestu mrtav.
282 DA MU OSUJETI NAMERU
Umirao neki ovek pa kad je ve naredio kako da
bude sa imanjem i ta e kome ostati, ree:
Molim vas jo, prijatelji moji, kad me sahranite, zabodite mi krst u trbuh!
Zato, da od Boga nade?! upitae ga
prijatelji.
Eto zato odgovori samrtnik iveo sam
vrlo hravo sa mojim komijom Petrom i esto smo
se svaali. Jedanput mi se u svai zakune da e mi se
posrati na grob. On je kao ovek i kako mu se sad
dala prilika, on e izvriti svoju zakletvu. On e se
posrati ispod krsta raunei da mi je to glava pa zato
vas i molim da mi zabodete krst u trbuh pa neka mi
se posere na kurac, oca mu rinskog!
283 KRST NA TRBUH
Nekakav nevaljali ovek razboli se i oseti da e
umreti te pozove jednog jedinog svog prijatelja da
mu iskae poslednju elju. Kad ovaj doe, ree mu:
Kad umrem, pobodi mi krst na trbuh, a nemoj
nikako vie glave. Zato? upita prijatelj. Zato
progovori nevaljalac jer sam za ivota poinio
grdnih zala pa moe kome pasti na um da doe na
grob i da mi se pored krsta posere na glavu, a ovako
e pored krsta na kurac da mi se posere!
284 ZGADIO SE NA DLAKU
Razgovarali se neki ljudi u drutvu o gaenju.
Tek e jedan izmeu njih rei kako se on niega ne
[ ]

gadi pa da bi to i dokazao opkladi se s drutvom da

e pojesti ljudski pogan.
Donesu mu u anku tada ba zgotovljene pogani i
on poe da jede. Videlo se po.njemu da mu nije
prijalo, jer se sve vie mrtio, ali on nije hteo da
prizna da se gadi, ve se upinjao te i dalje jeo. Kad
je doterao do polovine, on se najei i poe da
povraa.
ta ti bi? povikae ostali.
Naoh jednu dlaku odgovori on pa mi
se zgadi!
285 HUSARSKO GOVNO
Jedno ili husari manevrirati pa su poli u jednog
grofa umu. Jednom husaru dode potreba da ide na
stranu, zaostane, svee svog konja za jedan rast,
nasloni puku do drugog rasta, une pa sere. A uto
doe grof, zgrabi karabin, koji je nabit bio pa
zavikne: Ili pojedi ovo govno, ili u te ubit!
Husaru ne bi na ino, ve sjedni pa poni jist. Al mu
se jako gadilo, a kad je grof vidio da je husar malne
polovicu svoga govna izjeo, oprosti mu ono to ga je
jo bilo pa mu vrati karabin. Husar bre objai
konja, skoi prema grofu, naperi na njega karabin pa
mu zapovjedi: II poderi odmah ostatak, il u te na
mjestu ubiti! Kud e, ta e ti moj grof, milo mu ne
bijae, sila kola tare, ve ajd, pojedi onu ostalu
polovicu husarske kobasice.
Sutradan doe grof ritmajstoru da tui tog husara. Husari soldati su stajali u glidi pa grof nije
prepoznao onoga kojega bi okrivio. Onda je ritmajstor zapovjedio: Onaj koji grofa poznaje, nek stupi
van! A izae na tu zapovijed onaj husar pred
ritmajstora: Gospodine ritmajstore, ja poznajem
toga gospodina! A odakle ga pozna? Poznam
ga, jer smo juer zajedno ruali. Da se ne osramoti,
[ ]

odustane grof od tube pa mu dade aku dukata da

nikom ne kazuje kako su se astili.
286 NASREDIN-ODA U DEBRU
Kad je Nasredin oda poao u Debar (Makedoniju), on je mislio da e i tamo initi ono to je po
drugim varoima inio. Kad se je pribliio Debru, on
sretne na putu jednog Debranca i poto ga zadra,
upita: Ama, Boga ti, ima li u Debru kakva stvar,
koja bi se mogla za deset para kupiti i da se od nje
ovek dobro najede pa da je posle moe prodati za
deset para? Debranac mu odgovori: Ima, i moe
kupiti za deset para jedno kembe, i poto pojede
izmet, ako si voljan da proda kembe, svaki e ga za
deset para kupiti. im je Nasredin oda dobio
ovakav odgovor, odmah se s puta vratio i vie
nikako u Debar nije dolazio.
287 GOVNA JIST1
Doao obotaga u nekakva seljaka pa e od ale
oprijet etetu ibuHom u trbuh i upitati ga: ta ti
je, dijete, u trbuhu? Bogme, krob, aga! Dijete
ne budi lijeno pa poto mu odgovorilo, upitae ono
njega: A ta je u tebe, aga? Govna, dijete! A
Boga ti, aga, kad si ih ijo? Bogme, dijete, kad sam
tebe pitao odgovori obot. Poslije toga je ovo
obotaga ee priao pa bi uvijek dodao: E, niko
me ne prevari ko vlako dijete!
288 TA IMA U TRBUHU?
Pitao Turin raju: ta ima u trbuhu?
Hleba, aga,
Kad si ga jeo?
[ 2 ]

Jutros, aga.
To nije hleb, nego su to govna.
A ta ti ima u trbuhu, aga?
Govna, dakako! - odgovori aga.
A kad si ih jeo?! - upita raja.
289 CINCARIN I EGRT

Pitalo egre majstora Cincarina: ta emo,

majstore, danas ruku? Govno! Dobro majstore tebi, ali ta e biti meni?
290 BUBA GA SERE
Dolo dete kod Cincarina da kupi za marja
meda. Cincarin kao Cincarin, ne dade ni pola
kaike.
Pa ovo je malo, ia! ree dete.
E, dete odgovori Cincarin med je to,
buba ga sere. Da ga serem ja pa da ti napunim
orbaluk za marja!
291 POJEDI LAZU!
S one strane Save egzekutor, koji naplauje
porezu i izvruje ostale naplate, vai kao bauk i ceo
ga se svet plai. Tako kao to u nas decu plae
vukom, tako i u njih egzekutorem.
ovek i ena iz jedne siromane kue pou
jednog letnjeg dana na njivu da nju, a kod kue
ostave samo svoja dva sinia, manjega Lazu u
kolevci i veega Triu kod kolevke da Lazu ljulja i
zabavlja i da ga uva.
Najedanput banu egzekutor u kuu. Tria videi
strano lice, kao to ve obino deca ine, uplai se i
zbuni. Uzalud je egzekutor pitao gde su mu otac i
[245]

mati, Tria se uplaio pa ni da bekne. Najzad se

egzekutor doseti pa ree:
Odmah da kae gde ti je otac ili u te pojesti!
Ja sam egzekutor!
Dete znajui da se samo onom detetu kae da e
ga pojesti egzekutor koje ne slua, a znajui, opet,
da samo nije nita skrivilo, ree plaui:
Nemoj mene, ja sam dobar. Pojedi Lazu, on
se usro!
292 KADIJA I TRI BRATA
Bio jedan ovek, imao tri sina, i svu je trojicu
lepo othranio i oenio. Kako je on bio potar te nije
mogao raditi, sinovi mu odrede jednu sobicu, gdi je
sam sedeo i sam se sluao, a oni ga prenebregnu.
Vide starac ta sinovi od njega uradie i da se ne
moe dugo ovako izdrati, doseti se jadu te nabavi
jedan up i nekoliko tantuza pa donese u svoj
sobiak, a da sinovi ni znali nisu. U up je starac
srao, a tantuze svako vee poto se zatvorio brojao.
Jedne veeri jedna od njegovih snaha uje da u
starevoj sobi neto zvecka, oslune na vrata i u da
starac broji pare, pa kae svome muu, a ovaj
ostaloj brai. Nekoliko veeri tako su svi sluali i
uvek uju da kod starca zvee pare, pa najzad se
ree da ga pitaju ta to on radi svako vee. Sjutradan
sva tri sina odu u oevu sobu: ta ti, babo, svako
vee broji? A starac im odgovori: Brojim
pare to sam u sreno doba utedio. Oni ga
zapitaju: Gde su ti te pare? Sta e s njima da
radi? A starac im odgovori: Evo ih u upu i
ostaviu onom sinu koji me bude najbolje nadgledao. Sinovi kad ovo uju, stanu se nadmetati ko
e oca bolje da uslui. Kad je starac video da su
sinovi poeli s njim dobro postupati, mete u up
povrh govana tantuze, uvee up i zakopa ga pod
krevet i posle kratkog vremena umre. Posle smrti
[ ]

oeve stanu se braa svaati kome e pripasti up,

jer je svak od njih govorio da je on oca najbolje
nadgledao i da po oevom zavetaju treba njemu da
pripadne up, pa kako se nisu mogli sloiti, odu
kadiji da im on presudi. Kadija naredi da se donese
up, prostre nasred sobe ilim, a up obesi na sredini
nad ilimom. On sedne nasred ilima, a njima naredi
da stanu van ilima, pa ta pane na ilim i na njega,
to e biti njegovo, a to pane van ilima, to njih
trojica da podele; pa naredi gavazu da jednom
batinom lupi po upu i razbije ga. Gavaz uradi po
naredbi, a govna se iz upa sroljaju na kadiju, njega
i ilim sve izmacaju a i brau poprskaju. I tako je
kadija najvie dobio.
293 NASARAJDIN-ODA PLATIO KADIJI
TAPIJU
Ode oda kod jednog seljaka i kupi od njega
jednu njivu i ode kadiji na tu njivu da izvadi tapiju.
Kadija rekne odi: Dobro, oda, ali ja ti ne mogu
prije petka dati tapije, jerbo imam mlogo posla.
Nego idi kui i doi u petak i donesi mi jedan up
masla pa e u petak bit gotov!
Oda poto saslua kadiju, izie i ode kui pa
uzme jedan up pa pome i on i njegova ena u
njega srati i do petka naseru pun up, samo metne
na vri upa jednu litru masla i onda poravni tako da
bi reko oek da je to sve maslo. Te uzme up i ode
opet kadiji. Ali prvo je oda preo oni up kadinoj
eni i rekne joj: Kao je efendija da ostavi ovi up
masla i ne smije da ga nane dok on ne doe!
A oda ode kod kadije i rekne mu: Efendija, ja
sam doo da mi da tapiju na onu njivu, a maslo sam
dao tvojoj kaduni. Ako se ne vjeruje, a ti polji
zaptiju neka pita kadune jesam li donio maslo.
Kadija odma posla zavtiju i osvedoi se kod
kadune da je oda donjo maslo.
[ ]

Zatim kadija odma napravi odi tapije i oda

ode. A kadija odma ustane i ode kui, dokopa oni
up pa udari svom rukom kroz maslo. Kad izvue,
kad pogleda, a on izvuko punu ruku govana! Te
odma povie na zaptiju da vrati odu. A oda, poto
vidi zaptiju, pome bjeati, a zaptija povie: Vrati
se, oda, ne valjaju te tapije, jerbo nije kadija
udario mura! A oda bjeei povie: Vala, ako ne
vljaju tapije, beli, ne valja ni maslo! I pobjegne.
294 DVA BRATA, OBA OBJEENJAKA
Dva brata najme se u jednog ade da uvaju
ovaca. Jedanput popne se mladi brat na kruku da
trese kruaka. Polete ovce, a jedu kruke. Pone
stariji braniti od ovaca, a ovce sve kruke pojedoe.
Onda ree mladi brat s kruke: Odi ti tresi, a ja u
braniti! Stariji se na kruku popne, a mladi pone
braniti. Uzme malj pa sve ovcu po ovcu u glavu, sve
ovce pobije, samo jedan ovan ostane. Kad ponu vui ovce u potok, mladi po dvije u potok vue, a stariji
po jednu. Dok sve ovce u potok svuku, budne i
mrak pa na onoga jednog ovna sveu sva zvona i
zatvore ga u bau pa dodu adi i reknu: Ti nama
plati. Mi vie neemo biti u najmu u tebe! Ado
poe njima plaati, starijem bratu po dvi cvancike, a
mlaem po jednu cvanciku. Onda ree mlai brat:
Ja sam po dvije u potok vuko! Onda ree ado:
A to no govori! A stariji brat odgovori: Bunca
ko budala!
Kad njima ado plati, a oni idu kui, nadu na
putu jedan mlin, ugledaju e se pod mlinom okree
kolo. Onda rekne stariji: Ja u ovo kolo ponijeti
sestri prljeni! On uprti kolo na se i putujui
zavrne u konak pod jednu jelu.
Kad ado izjutra da vidi ovaca, ali sam ovan u
bai. Bre-bolje ado sazove Turke da idu nai ona
dva brata. Oni putujui i nji zavrne konak pod istu
[ 2 ]

tu jelu, de su se i ona dva brata okonaila. Ponu

pei jednog ovna. Onda ree stariji brat: Meni
natui mokriti! On se pomokri, ovarie adi niz
bradu. Onda ree ado: Ala s jele rosice! Onda
ree: Bome, meni natui i srati! On se ozgo
posere. Opet ovarie adi niz bradu, a ado ree:
Ala s jele smokvice! Onda ree: Bome, meni
dotea drati! On pusti kolo niz jelu. Poe kriti
niz jelu, a Turci pobegnu. A oni sidu s jele pa ponu
jesti ovna. A Turci poalju jednog Turina da vidi
ta radi ovan. Turin izviri iza obale, a kad ga vide
dva ona brata, viknu ga: Odi, ne boj se! Turin
doe njima. Ponu jesti ovna, a jedan brat rekne
Turinu: Eto ti dlake na jeziku! Turin isplazi
jezik, a on mane noem po jeziku i odsee mu jezik,
a Turin poleti za onim Turcima, povie: Blug!
blug! ko nema jezika, a Turci ga ne razumiju, a
pobegnu od njega. Tako ona dva brata upute adi
ovce!
295 OPKLADA: KO MOE SRATI, A DA NE
STENJE?
Opklade se Srbin i vaba da vide koji je tvre
petlje: ko moe srati, a da ne stenje. Potera prvo
vaba, potera, ne die, ne treplje, ali kad ve bi da
izvali govno, on ne mogade da ne zastenje. Onda
poe Srbin. Da bi prevario vabu da mu ne opazi
stenjanja, on zametnu razgovor kroz zube: A je li,
kai ja vabo, a ima li oca, de? Imam! A je li
tvoj otac imo oca, a? Imala. A ta ti je bio
deda, a? itd. I tako dobije opkladu.
296 PRIA KAKO JE ONAJ POPU MJESTO
SMOKVE DONIO GOVNO
Bila u popa vrlo lijepa na udaju ker. Pop
proglasi u narodu da e onomu ko mu o urevu
[249]

danu donese taze smokvu dati ker. To se svuda na

daleko i iroko ulo pa to zauju i neka tri brata.
Oni se dogovore i tri smokve metnu u med pa kad je
doo urevdan, onda najstariji brat izvadi onu
jednu smokvu, uzme u ruku i ponese popu i doe do
jedne uprije. Na toj upriji nae jednu vrlo staru
babu. Ona ga zapita: Sta to nosi u ruci? a on
odgovori: Nosim govno! Ona mu ree: Govno i
bilo!
Kad je doo popu, prui mu ruku i ree: Tebi
taze smokva, a meni tvoja ki! Otvori ruku kad u
ruci taze govno, jo se veli, pui! Pop ga sikterie i
ree: Izdiri napolje! Jebo ti pas mater! Zar ti je to
smokva? On pokunjen ode kui.
Kad je vidio drugi brat da stariji cure dobio nije,
uzme i on smokvu i odnese popi, al mu se dogodi
kao i starijem bratu.
Mlai brat kao obino najlui, uzme onu treu
smokvu, stisne u aku, dode do uprije, baba ga
zapita: Gdje e to, sinko? a on ree: Valaj idem
popu da item od njega ker! A ona e mu: A ta
ti je to u ruci? Bogme, baba, taze smokva. Nosim
popi! Baba mu ree: Smokva ti i bila!
Kad je doao popi, prui mu smokvu i ree:
Popo, tebi taze smokva, a meni tvoja ker! Pop
primi smokvu, ali mu ree: Ja ti keri ne mogu dati
dok mi tri dana ne uva sto zeeva pa ako mi sve
zeeve dorene, vodi slobodno ker! On ne tjedne
zeeve uvati, znajui da e se zeevi po umi
razbjei, ve se vrati nazad i doe babi na upriju.
Baba ga zapita je li mu pop dao djevojku, a on j o j
ree da ne da, ve hoe da mu tri dana zeeve
uvam. Baba mu dade jednu sviralu i ree: A j d e
popu pa mu uvaj zeeve. Uveer kad kui poe, ti
sviraj u sviralu, zeevi e svi za tobom a ti ji predaj
popu! Tako i uini. Kad je bilo uveer, ide on,
svira, a zeevi svi za njime. Pop izae pa gleda i ne
bi mu drago.
Sutradan ode on opet uvati zeeve. Pop ree
[ ]

curi: Idi pa na kakav mu drago nain dobij jednoga

zeca od onoga lopova! Cura ode i zaite od njega
zeca da j o j proda, ali on ne da, ve j o j ree da e j o j
dati jednog zeca, ako mu dade da ju jednom jebe.
Ona se otimala, ali nije smila kui bez zeca pa se
pusti i on joj zaklepa. Uvati jednog zeca i dade joj.
Ona ponese zeca kui. On uzme sviralu, zasvira, a
zec moj iz ruku iskoi i pobjegne. Ona opet zamoli
obana da joj dade drugog zeca. On ree: Hou,
ama da mi da da te opet jebem! Ona jadna, ja ta
e, pusti, i opet j o j zaklepa. Dade joj zeca, ona ga
ponese, a on zasvira na sviralu. Zec se koprene,
izmakne i pobigne, a ona jebena bez zeca ode kui.
Drugi dan poalje pop popadiju da od obana
izmakne bud kako jednog zeca. Ona ode, al joj se
dogodi isto kao i keri, pa i ona jebena ode kui i
kae popi da oban nikako zeca ne da.
Trei dan ode pop sam obanu, dabome preobuen, i zaite da mu proda jednog zeca. On mu ree
da on zeca prodati ne more ni po jedne novce, a kad
ga je pop obrlatio da mu jednog zeca poto-poto
dade, on mu ree: Hou, ako e mi dati da te
jednom jebem! Popo ko popo, ao mu dati ker za
prosta seljaka, a bogme i guzice, stane se izvinjavati
da to ne more biti, ve neka trai novaca koliko
hoe, ali obanin ostane pri svome i ree popi:
Nema druge, ako hoe dobiti zeca, daj da ti
jednom egnem! Pop savre ramenima, skala gae,
naguzi se, a oban otraga utera svom popi. Kad je
sve lijepo svrio, ufati jednog zeca i dade popu, a on
ga uzme u naruaj i ponese kui, ali oban zasvira na
sviralu, zec se koprene, iskoi i pobigne u umu. Pop
se pokunji, jeben ode kui.
Uvee dojavi oban sve zeeve i preda popu i
ree: Eto, pope, ja tebi tri dana uvah zeeve i
preo sam ti sve, daj mi sada svoju kerku! Pop ga
odbije govorei mu: Hou, ako' mi ovu veliku
kacu punu nasuti besjeda! On ta e, vidi da je
prevaren, vrati se kui.
[ ]

Kad je doo na upriju, upita ga ona baba: e ti

je djevojka? a on joj sve kae i ree: Ne pitaj, ne
da pop. Veli mi da mu jednu veliku kacu natrpam
besjeda pa da e mi onda dati ker! Baba savjetuje
da se vrati popu i povede to vie ljudi i neka u kacu
govori kako je sve od poetka bilo, pa e mu pop
dati ker.
On tako uini. Vrati se popu, zovne desetak ljudi
i pome u kacu govoriti da svi ljudi i pop uju sve iz
poetka. Kad je doo da ree: Prvi dan poalje pop
svoju ker, da kupi od mene jednog zeca, ali ja
nisam dao, dok mi nije dala da ju jebem. Eto, pope,
jedna! Pop se uzvrpoljio, onda e on dalje:
Drugi dan poalje pop popadiju da od mene kupi
zeca, ali joj ja nisam dao, dok mi nije dala da ju
jebem. Eto, pope, bie dvije rijei!
Pop se stane eati iza uiju, al on dalje nastavi:
Trei dan dode pop i zaite od mene jednog zeca,
al mu ja nisam dao dok a pop zavie: Dosta! Ne
more vie u kacu stati! Eto ti ker i vodi ju
bestraga!
297 TURSKA I HRIANSKA VJERA
Sastali se hrianin i Turin pa poeli hvaliti svaki
svoju vjeru. Ma ta taj va Isus? zapita Turin,
da ti ja priam, ta je uinio Muhamed. Vozio se
on noom pa se digne oluja, hoe sve da potopi.
Vide Muhamed kakvo e zlo da bude pa se izasere u
more. Od njegova govna postane ada gdje se svi
spasu. Bre nita je to, veli hrianin, ali kad se
jednom opet Isus vozio, digne se isto tako bura i da
Isus ne potee kurinu i od nje napravi upriju, ae
more sve potopiti! Aman jarabi, zata li e mu
tolika kurina? zapita preneraen Turin. Pa za
Muhamedova dupeta!

[ 2 ]

298 MARKO SE SPREMAO NA MEGDAN

Kad se Marko Kraljevi spremao nekome na
mejdan, obuvajui izme prdne. uvi to mati
njegova, rekne mu: Sinko Marko! ti si i dosad na
mejdan polazio, ali nijesi to inio; ti si se jo sad
prepao; ve ne idi sad, ako Boga zna, jer nee
dobro biti! A on joj odgovori: He, moja mati! ja
sam samo prdnuo, a onaj na koga idem ve se i
posrao dosad!
299 OD STRAHA
Paa noio kod bega. Kad je jutro osvanulo, a
beg jo lei, nee da ustane. Pita beg pau: ta si
sanjo? Sanjo sam da je na munaru bio jo jedan
munar. U, da je! udi se beg. A to si jo
sanjo? Sanjo sam kae da je na tom munaru
tepsija a u tepsiji voda. Vjetar pue, tepsija se njie.
A ta bi ti radio, kad bi to sanjo? Ja bi se od
straha i popio i posro! A vidi, ja sam se samo
popio!
300 NAJHRABRIJI PODANIK
Jednom se sultan reio da sazna koja je narodnost u njegovoj carevini najhrabrija. Naredi da se od
svake narodnosti poalje po jedan njemu u jildiz.
Posle nekoliko dana skupilo se u jednoj dvorani u
jildizu mnogo predstavnika svih naroda koji su pod
sultanovom vlau. Svi posedali naokolo i ekaju
padiaha svih pravovernih. Vrata i prozori na dvorani bili su otvoreni. Najedanput uljeze sultan u
dvoranu sa revolverom i poe pucati. Sve to bejae
u dvorani nae na vrata i prozore. Za tili as u dvorani ne bee nikoga, sem jednog Evrejina, koji je
ostao na nekom kanapetu sedei. Sultan mu prie,
[253]

potepka ga po pleima i ree: Bravo, moj najhrabriji podanice, ta eli da ti dam? Silni care,
najpre jedne iste gae! progovori skromno iva.

303 POKORA

Dodu dva pobratima pred jednu kuu da kradu.

Prozor je bio visok te se jedan popne na ramena
svome drugu, u nameri da prozor otvori. Gazda
primeti lopova pa opali iz puke. Ovaj padne i
vikne: Pobratime, ja sam ranjen! Onda ga onaj
drugi uzme na lea i nagne beati. Kad je daleko
izmakao, spusti ga i upita: Gde si ranjen? O v a j
pokae guzicu i jaukne. Pobratim mu odrei akire i
vidi gde se sav usrao od stra, a ranu nigde nema, pa
mu ree: Ne boj se, pobratime, u staru je rupu
potrevio!

Doao seljak popu na ispovijest. Ispovjedio je

popu mnogo tekih grijehova. Molio ga je da mu
vlau koju ima oprosti sve to. Poto grijehovi nijesu
bili obini, pop nije htio da oprosti teaku.
Za takve teke grijehove, kakvi su tvoji
ree pop teaku treba i pokoru da ini. Bog ne
oprata bez molitve i pokore.
Nareduj, pope, to zna, samo me oprosti
toga!
Bog je milostiv pa e oprostiti. Donesi crkvi
za kandilo Bogorodiino po litre ulja kao pokoru.
Pope nato e teak hvatajui se za desni
brk - poseri mi se na ovo, ako ti ja za to donesem i
kap ulja!
Okrene popu leda i odmagli iz crkve.

302 PRODULJI GA!

304 ERO UKRO PLOU POTKOVICU

ovjek odmaknuo ve u godinama pa ne moe da

se sladi sa enskima. Izdala ga snaga u kurcu, a
pogibe za pikom. Jeo je dobra i snana jela, ne bi li
mu pomoglo. Sve je bilo badava. Vrag ga natjera da
ode za to lijeniku. Naao se lijenik aljivina pa ga
ovako savjetova: Svako jutro kad ustane i svako
vee kad lijega, potei kurac prema guzici, upku.
Na taj nain kurac e ti se produljiti. Kad tako
poteui ga sa glaviem stigne do upka, doi k
meni pa emo dalje lijeiti!
Siromah povjerovao. Svako jutro i svako vee
potezao je prema upku ono jadne koetine. Mazao
je i premazivao je svakako, ne bi li stigno do upka.
Najposlije dotjera i do njega. Veseo otra lijeniku
koji mu je dao taj savjet. Ispripovjedi mu da je
najposlije glaviem od kurca doao do upka.
Dobro, je ree mu lijenik sada se na nj poseri,
jer ti i onako ne treba nizato vie!

Doao jedan Era jednom trgovcu na duan pa

nekako zavara oi trgovcu i ukrade mu plou
potkovicu konjsku. Onda Era metne bre-bolje za
silaj, a trgovac se dosjeti pa kae Eri: Ero! Ti
ukrade meni plou! Onda Era rekne: Ja nisam!
Trgovac! Ba jesi! Nisam! Jesi! Onda trgovac
kae: Ajde, da mi se zakune kod kadije! Onda
Era rekne: Ajde! Te tako dou kod kadije!
Onda kadija rekne: Oe li Ero zaklet se? Era
rekne: Ou! Kadija potegne itap i Era se zakune
da nije ukro plou. Onda kadija poite od Ere
cvanciku jeminluka to ga zakleo. Onda Era rekne:
Kaku cvanciku? Serem ti se, tamo njemu, u lulu!
pa potegne Era plou iza silaja pa pred kadiju; kae:
Ja za cvanciku mogu mog konja u sve etiri noge
potkovat! I tako Era posvedoi sam na se.

301 U STARU JE RUPU POTREVIO!

[ ]

[ ]

305 PRIA KAKO SE JE ROB POSRO PRED

JEDNOM KUOM
Za vreme robova posere se jedan rob pred
jednom kuom. Domain od one kue uvati ga i
zapita ga tono ne sere pred svojom kuom, a on mu
ree da je on rob, a ovaj e mu: iji li si ti rob? A
on odgovori: Bozi! Onda ga onaj domain odvede
pred damiju i ree: Kad si ti boi rob i to je boija
kua pa seri pred njom, a nemoj pred mojom!

308 SERI, RO, ISTULI SE LU!

Bio neki mnogo plaljiv ovek pa nije nikako
nou smeo izai da sere, ve ga je uvek ena morala
napolje izvoditi. Jedne veeri kada ga bee izvela,
rei e mu: O da divne noi za ajduka! Seri,
ro, istuli se lu! Gde je, eno, i zaboga vuk?
viknu uplaeni mu pa onako gologuz nadre na
vrata, mislei da je ena rekla da je vuk.
309 ZET KOD TATE

306 NE ZNA, TA E PRE

Dode komijinica kod komijinice, ba kad je ona
bila u najveem poslu.
Kako si, prijo, to radi? upita doljakinja.
More, drugo, u brzini sam ti i urbi velikoj odgovori domaica dete mi plae, valja mi ga
podojiti, sere mi se, da prosti, pa bi valjalo i to da
svrim, a mu mi doao na ruak v a l j ^ mu dati da
jede. E, ne znam, drugo, ta u pre!
Boe, drugo, luda ti si! ree doljakinja.
Pusti dete neka plae, bolje e da raste; nego idi se
poseri pa podaj muu da rua!
307 STRALJIVI MU
Imala ena mua straljivicu, da ve straljiviji
nije mogao biti; nije smeo sam ni da izie da sere. Izvela ga jedanput ena nou pa dokle on ui i sere,
ona drala re. E rekao mu ba divna no
za hajdukovanje uti, ro presekla ga ena
pa seri tu, ne vidi da dogore lu!

[ ]

Ode zet kod tate u goste pa poto posedi dva-tri

dana, tata mu spremi punu konicu j a j a pa okai iza
vrata da ih za svoje vreme gotovi za zeta dok je u
gosti i da mu ne da da ide dok ih ne pojede. Nu zet
za to nije znao, a jedne noi bee ga navalilo da
sere, a ne smee da izae napolje od pasa. On
tumarajui po kui onako u pomrini nade konicu
sa j a j a te se ozgo posere pa okai opet i sutradan
poe odma da ide, jer ga bee sramota, da ne vide
govna u konici. Nu tata ga zadravajui za rukav
ree: Ela, zete, nee da ode kui, dok ne pojede
sve ono iz konice! On se jo vie uplai da nije
tata videla govna, pa oe da mu da da pojede i ne
znajui da ga ona sa jaja htela poastiti, dok sve ne
pojede da ne ode.
310 KAKO JE IO ZET U PUNICE 1 POSRO
SE U STAP
Jedan se oeni, pa poto je bio velika fukara nije
hotio nikako doi u punice. Prole nekolike godine,
a punica poruuj danas, poruuj sjutra i on se teko
nakani i ode punici. Kad se on pomolio, punica istri
preda nj pa povie: Hvala Bogu, eto moga zeta! i
dovede ga u kuu. A treba znati da je ona imala dva
vrlo zla psa.
[ ]

Uvee punica zetu metne veeru i pokupi to je

god imala kajmaka i metne preda nj, mislei da e
mu i za sjutra ostati. Ali zet, poto je fukara bio,
nije kajmaka jeo, pa kod punice begenie i pojede
sav kajmak to mu je ona donijela. Kad je punica to
vidila, ona jo neto kajmaka to je imala metne u
kui u stap da joj prekono uskisne, da sjutra dade
zetu kiselog kajmaka.
Po noi potjera kajmak zeta napolje, poleti
napolje, otvori vrata, a psi navale na njega i ne
dadnu mu se napolje ni pomoliti. On se siromah u
kui uzmui, ta e. Sramota ga punicu zvati, nae u
kui stap pa se iskrha u stap i nasere pol njega.
Sjutra prije zore, dok jo punica nije u kuu izala i
vidila to je uradio te radi sramote, skoi zet, pome
se spremati da bjei kui. Punica mu ree: Gdje e
ti to? A on odgovori da mu je vrlo nuno, da mora
ii kui; a ona mu ree: Aja, ti bogme nee, zete,
ja te jedva doekala, pa da odmah ide. Ja ne dam!
Zgrabi za ruku i stane ustavljati, govorei dalje:
Nisi ti i sav kajmak u mene pojo, ja imam jo
kajmaka u stapu. Dok ono ne pojede, nee ii!
Onda on kad je uo da mora ono iz stapa jesti,
mislei da ona znade da je on u stap posrao, istrgne
se punici iz ruku i pobjegne. Kad je punica poslije
Zavirila u stap, kad imala ta viditi: po stapa nasrato.
Onda ona ree: Jebo mu pas mater, ta mi ovo
uradi!
Sada ima rije oko Zenice kada neko poe u
punice, dovikne mu drugi: Nemoj u stap, kao i
onaj!
311 KAKO JE ELO UZEO HADINU KER
U nekog hadije velmoe rodi se ki jedinica sa
jednim biljegom. Kada je ki za udaju dorasla, a to
jest mjeseno vrijeme dobila, proglasi hadija da e
dati tri tovara blaga i tri konja to e nositi blago
[ ]

onome ko pogodi kakav i gdje njegova ki biljeg

ima. Po vrhu da e mu dati i ker za enu; a ko ne
pogodi, da e ga posjei.
Devedeset i devet muterija dolazilo hadiji i
pogaalo kakav biljeg ima njegova ki, ali nijedan
nije mogao pogoditi i on ih sve posijee.
U jednome mjestu bio je jedan elo, nita nije
imao nego etiri koze i mater, a vele bio je tako
zloudan da bi uvijek svoju mater istuko, kad bi
izjutra za kozama poo i kad bi se uvee kui vratio.
On zauje za hadinu ker, odmah proda koze, ode
jednom kujundiji, pa mu ukrade tri prstena: jedan
se sjao kao zvijezda, drugi kao mjesec, a trei kao
sunce. Kupi jednog iva zeca, jednu tamburicu,
kneev muhur (kao to imaju u Bosni seoske
starjeine), jedne diple od dva piska i jednu sviralu
jednostavku. Materi ree da mu umijesi branenicu,
jer da je sjutra putnik. Mati ga upita kuda e ii, a
on ree da ide hadinoj keri biljeg pogaati. Ona
mu ree: Kad toliki pametni ne pogodie, ve
izgiboe, kako da on pogodi svojom elom. On joj
svee sile iza uiju, a ona mu spremi zahire da mirie
karanfiljem i biberom, jednu pogau, peena oroza,
kolaia na maslu peenih i oku rakije i ree mu:
Hajde, sine, dao Bog da nikad ne doe! A on e:
Kuja laje, vjetar nosi, ja u opet doi!
U hadije bilo deset pasa kao deset vukova pa
kada bi ko doao i neto namislio da biljeg, pogodi,
zaboravio bi dokle bi se pasa kutariso. Kada je elo
doo pred kuu hadijinu, psi navale na njega, a on
pusti onoga zeca, a psi za zecom odlete, a on serbez u
kuu.
Hadija je sve to sa pendera gledao pa e rei:
Meni su toliki ljudi dolazili, ali niti jedan nije umio
pasa prevariti, nego onaj elo. Vjere mi, bojim se i
mene e prevariti!
Kad je elo doo hadiji, nazove mu boga, a
hadija ga upita to je on doo, a on ree: to i ono
devedeset i devet, koje si ti pogubio! Onda mu
[ ]

hadija ree: Danas nemani povjerenstva niti delata koji bi te mogao pogubiti! Zatvori ga u
podrum da tu prenoi, da mu sjutra pred ljudima
javno glavu odrubi.
On sjede nasred podruma po tursku savitih nogu,
metne preda se torbu na torbu, kapu na kapu, a onaj
prsten to se sjao kao zvijezda, uzme tamburicu,
sitno kuca, jasno popijeva. To se dopane hadinoj
keri pa joj vrazi mira ne daju, ve sie i poviri u
podrum i vidi onaj prsten kako se sja. Odleti materi
i kae kako je pred elom prsten koji sja kao
zvijezda Danica. Mati joj ree: Idi odmah u podrum
eli i gledaj da mu prsten izmakne budzato. Cura
ue u podrum i zaite od ele prsten da joj proda.
On joj ree: Ne dam ni za koji pare, ve ako e mi
dati da te u elo poljubim. Ona ode i kae materi, a
mati joj ree: Idi odmah i podaj nek te poljubi,
neka te poljubi, nee te poljupcem odnijeti. Ona se
vrati, skine fes sa glave, on ju cmokne u elo i dade
joj prsten, a ona ga odnese i dade materi.
elo odmah metne drugi prsten na kapu i nastavi
pjevati. Cura se povrati opet, zaviri elu i vidi drugi
prsten, odleti i kae materi da je opet pred elom
prsten, koji se sja kao mjesec. Mati je poalje da od
ele i onaj prsten izmakne poto-poto. Cura doe
eli u podrum i zaite od njega i ovaj prsten, a on
ree: Dau ti, ako mi se raskopa, da te u prsa
meu dojke poljubim! Ona opet kae materi, a ona
joj dozvoli. Ki doe, raskopa se i izvadi dojke, a
on sve lijepo pregleda i poljubi je meu dojke, dade
joj prsten, a ona ga odnese materi.
elo metne i trei prsten na kapu i nastavi kucati,
a cura opet ode i zaviri u podrum i ugleda trei
prsten, otri materi i kae da opet pred elom ima
prsten koji se sja kao sunce. Mati je i opet poalje,
da mu i taj prsten izmakne poto-poto; ona ode eli
i zaite prsten, a on joj ree da ga ne da ni za koje
blago, ve da mu dade da j o j na piku muhur udari,
pa da e joj prsten dati. Ona kae materi, a mati
[ ]

ree: Tri odmah, neka udari muhur, voda e, veli,

oprati mureef, a nama e prsten ostati. Cura ode
eli i dozvoli mu. On je povali na tle, podigne noge,
izvadi kurinu i isprai u pizdu. Poto dobro razgleda, vidi vie pike na napizdku mlade. On udari
muhur na piku i dade curi prsten, a ona vesela
odnese materi i stane joj se tuiti kako ju je zabolilo
kad joj je muhur u piku tisko, ali posle kad je
mazo, da joj je milo bilo. A elo legne spavati.
Sjutradan, kada su ljudi doli, izvedu elu iz
podruma i sastave sa jo jednim begom, koji je isto
tako doo da curi biljege pogaa. Zapita onaj
najprije ele: Deder, elo, kai kakav biljeg ima
moja ki? Onda oso zapita hadije je li njemu
serbez sve po istini kazati, a hadija ree da jest,
dodavi: ako ovarie, blago tebi, ako ne ovarie,
nema glave na tebi! Onda on ree: Ja se razboli,
proe ispred mene zvjerka lisica, ja ju pogodi, a ne
ubi, ona drugi put proe ispred mene, ja puko,
pogodi ju, ali ne ubi. Ta lisica proe i trei put
ispred mene, ja puko, pogodih ju i ubi ju. Svjedoite, ljudi, ako ne bude u hadine keri mlade na
napizdku vie pike. Ja je jebo i na piki ovaj muhur
udario. Pregledajte ju, ako ne bude istina, vi me
posijecite! Kad je on to izgovorio, ree i onaj beg:
Jest, vjere mi i ja sam to isto htjeo rei da joj je
mlade vie pike. Kadija ne dadne tome begu ni
progovoriti, ve osudi da se eli cura i pare imaju
dati. Hadija ne bude tome razi. Onda oni ljudi
reku: Kada je tako, treba noas zatvoriti elu, bega
i curu u jednu odaju pa emo sjutra doi i kod koga
curu naemo, onda neka curu vodi. Beg zahvali
Bogu i pomisli mene cura voli nego onoga elu.
Onda elo ree: Neka, hvala Bogu, nee ona nikad
bega zapasti, dok ja iv budem! Hadija odmah
zatvori elu u odaju, beg e veerati pa e onda doi,
a cura e opet za njim, dokle sude po kui raspremi.
Kada su hadija i beg veerali, ree hadija begu:
uvaj se da te onaj elo ne prevari. Ti radi sve to i
[261]

on radio bude. Od veere, kad je beg u odaju

doao, stane po odaji gore dole etati, sve mu veli
kripa jemenija stoji a elo stenje za vratima. Svjetlo
jo u odaji nije bilo, a bio je mrak. Beg upita ele:
ta ti radi, elo? A on e: Bogme serem. A
beg e mu: Bome i meni je navrlo, ne znam to
u. elo ree begu: De seri se na po sobe. Beg
pomisli da i elo sere pa i on une i posere na po
sobe ko vo. Kad se izasro, ree mu elo: Boga mi,
bee, nosi ga odatle, ako dode hadija, osjee ti
glavu odjednom! Beg zapita elu: Gdje je tvoje!
A on mu ree: Pojo sam ga. Evo vidi kako se s
njime davim! Strpa jedan kola u usta i pred
begom jede. Beg mislei da elo zbilja govna jede,
zgrabi rukom i pone jesti, ali mu se ne dadne
prodirati, pa ree eli: Odi pomozi, ako si brat.
Dau ti pregrt dukata! elo mu ree: Ko svoje
jedi ga sam! Beg ree: Be mome, ja ga svega
pojesti ne mogu, pa me odmah posjeko! a elo mu
ree: More neto svezati u maramu pa metni za
pojas, neto pod kapu, a neto turi pod noge u
jemenije! A beg, ta e u nevolji, sve tako uini i
legne na duek, na kojem je ve elo leao. A cura
e kada dode, lei medu njih.
Kada je cura dola, legne medu njih dva i odmah
se okrene begu, ali joj on zasmrdi ko hala i ona se
bre-bolje okrene eli, a on izvadi oroza, onih
medenih na masti peenih kolaia, stane jesti a
rakiju piti a i curi kolaa davati. Beg zapita ele ta
to jede i curi daje, a on mu ree: Zna onoga to
smo mi malo prije jeli! Beg pomisli da joj on
govana daje, izvadi svoju maramu iza pasa, odrijei i
stane curu nuditi da jede. Cura pobjegne od njega,
od bega, koji govna jede, prione za elu, zagrle se i
tako zagrljeni osvanu. Kad su ujutru ljudi i hadija u
odaju uli, nadu elu i curu zagrljene, prislonili
jedno drugom trbuh uz trbuh, da buha izmeu njih
proi ne bi mogla. Ljudi kad to vidjee, dadu curu
eli, a hadija mu ree: E ti, elo, ti ko moj zet
[ ]

valja da kod mene ostane i mene ko oca slua!

On mu ree: peke, hadija! Hadija nastavi: Jo
danas valja ti uzeti mojih dvanaest konja i natovariti
dvanaest tovara enice i odagnati u vodenicu i na
mojih dvanaest vidova samljeti i kui dognati! On
odmah skoi, uzme svoje diple, sviralu i no, vikne
na momke; oni mu natovare dvanaest konja penice
i on ode u mlin svirajui.
Onoga su vakta, vele, i medjedi znali govoriti, a u
hadije je bio jedan stari medjedina. On ga zovne i
ree mu: Idi odmah u vodenicu i onoga moga zeta
elu satari! Meded odma ode u mlin i nae elu
gdje melje i svira. To se medjedu dopane i on mu
ree: Ala ti lijepo umije na sviralu svirati!, a elo
mu odgovori: Ja bih i tebe nauio za po sata, ali su
ti dugi nokti a krivi prsti, ve daj da ih malo
ispravimo! Medjed privoli, a on podigne jedan
kamen od vodenice, medjed podmetne prste; on
pusti kamen, koji uvati medjedu obe prve noge kao
u stupicu. elo turi medjedu sviralu u guzicu,
napue ga kao mjeinu, uzme no i medjeda svega
obrii, turi mu diple u guzicu, podigne kamen,
ispusti medjeda, a on odleti kui, a diple odzad
diple. Kada ga je ugledao hadija, upita ga: ta je
to!? a on mu ree: Ne pitaj, onaj tvoj zet, Bog ti
ga ubio, ree me nauiti svirati, ispravlja mi prste pa
mi obrii svu dlaku, turi u guzicu cijev pa me napuha
ko mijeh, izvadi cijev a turi mi neto u guzicu, pa uj
kako se dere! Bogami se i hado prepane.
elo kada je samlio, natovari brano i doera
kui, rastovari, doe hadiji u odaju, tu ga hadija
lijepo doeka i dade mu kafu. jutradan zovne
hadija zeta i ree mu: Sjutra e u mene kositi 300
kosaca, ti i moja ki morate sve pokupiti, ako ne
pokupite, ne ima glave na tebi! On mu ree:
Dobro, mi emo kupiti! uzme enu i ode da kupe
sijeno. Oko pola dana poalje hadija opet medjeda
da ide da mu zeta atre. Kad je elo vidio da medjed
njima dolazi, ree eni: Vidi, eno, da ja moram
[ ]

mreti. Hajde da se pojebemo, da bar na onaj svijet

ne idem eljan pike! Povali enu i stane jebavati, a
medjed doe, zaviri otud, zaviri odovud, pa skoi i
otri hadiji bez due. Hadija se nae u udu to se
medo tako poplaio, zapita ga: ta ti je, to si se
tako plahnuo? A on mu ree: Ne pitaj, Bog ti zeta
ubio! Ja doo da ga zgrabim, a on povalio jednu
medjedicu i svu je obriio, turio cijev u nju i pue,
samo to je jo nije stala dreka! Hadija se naljuti,
zgrabi puku i ubije medjeda, a elo ostane jebui
hadinu ker.
312 BAKA I DIDA
Baka i dida ili su u goste svome sinu paliu.
Baka ispekla oroza i nainila kolae. Idu oni, dou
do bare: Bako, kako emo preko? A baka kae:
Mi emo poredat kolae preko bare pa emo
prei! Dobro, preu oni tako preko bare a baka e:
Dido, kad ti ja stanem na nogu, ne smije vie
jest! Sjednu i ponu jest. Maka ide ispod stola to
su ponijeli i stane didi na nogu, a dido e: Bako, pa
ja sam jo gladan! Ma jedi, nisam ti stala na
nogu! A did vidi maku, posie je, a maka prui
jezik, zamrnjaukne, a djed se srui, a baka neto
tamo divanila i dido oivi. Dou u selo pa se skrenu
kuegazdi i zadu u podrum da se nalou. Gazda
doe, a djed sa babom bje i ponese vrata. Doe u
umu, popne se sa babom na rasti a dole sjede
ajduci. Tera baku piat: Dido, mene tera, ou 1?
Piaj, babo, samo nemoj u rajnliku ovi ajduku! A
baba pii, pa u sred rajnlike. Boe, rosi se! viu
ajduci. Dido, ope e baka, mene tera srat!
Mo, bako, samo nemoj u rajnliku! Baba sere, a
ajduci viu: Joj, Bog je nama dao knedla! Onda
baka kae: Meni je teko drat vrata, da ih
spustim! Nemoj, bako, bie svata! Kae dido, a
ona usprkos pusti vrata, a ona skotrljaju na ajduke i
[26]

na rajnliku i na vatra. E grmi, Bog nas kaznio!

viu ajduci pa bje. Otepu vrata jednom ajduku
jezik, a baba vie stani! tom, a ovaj zine i vie
e! pa bjei bestraga u umu za drugovima. Eto,
sinko, tako ostalo sve baki i didu i veera i silni
novci i pun sudi vina pa sve odnesoe svome sinu
paliu. I ja sam tamo bila i vina se napila.
313 ZGODE I NEZGODE NASARAJDIN-HODE
Bio je jedan tako zvani Nasradin-oda, koji je
bio malo ludoglav. Posije toga bio je i siromah te
jedanput rekne mu njegova ena: Molim te, ovee, kako emo mi iviti, kad nigdi nita nemamo?
Zato se kako ne promee kao i drugi ljudi to rade
i trguju? Ne lezi vrae, ode njegova ena jedanput
na ariju poslom, a oda se dosjeti to ga je ena
prekorila kako e da ive, to se ne promee kao i
drugi ljudi. Te iznese iz kue jednu ponjavu i prebaci
je preko Ijenke, koja je bila na dvije sove naslonjena. Uzme no i svu ponjavu isprosjeca tako kako
moe ovek tuda prolaziti. I tako se pome oda
kroz ponjavu prometati i provlaiti kud je prosjeko.
U tom asu doe mu ena iz arije i zatekne ga de
se kroz ponjavu promee i provlai te ga pome ena
psovati govorei mu ovako: Ta ta si to uinio,
budalo nesretna! Ja ti nisam kazala da se tako
promee, nego da ta kupi i opet da proda na
dobit!
Oda se opet jedan dan uputi u ariju i kupi na
pazaru jednu kravu te je odma zakolje i oguli. Meso
objesi na kasapnici i pone glasom vikati: Ajde, ko
e mesa kupovati! A okolo ode se skupi nekoliko
vaaka te ih oda zapita to su doli? Da li oe mesa
kupiti? Vake maui repom i miui glavom sve se
oko ode skupe, a oda uzme svo meso i razdaje
vakama na veresiju do petka i ode kui. U tom dan
[265]

po dan dode prvi petak, a oda skupi sve one vake i

zaite novce za meso. Vake pomu mahati repom, a
oda se raijuti pa umami sve vake u podrum pa
zatvori vrata a uzme jedan dobar tap i udri vake
po podrumu te ga vake prevare i prodru zid na
podrumu i pobjegnu. A ostane jedan star pas. Nije
mogo izii. A oda udri po njemu, dok iz one
provaljene rupe izgrebe jedan up pun dukata. A
oda pusti onog starog psa, a uzme onaj up s
novcima i tako se poplati za kravu.
Te e oda opet drugi dan natovarit na magarca
ito i ode u vodenicu; kad se je vratio iz vodenice,
uzme tri dukata pa metne magarcu pod rep u dupe.
Kad je bio kroz ariju, onda udari magarca nogom
govorei: De, to ne ide? Ne seri vie dukata! A
jedan trgovac vidi da magarac sere dukatima pa
zapita odu: Poto e mi prodati magarca? A
oda mu zacijeni sto dukata, a trgovac potegne sto
dukata i da odi, a oda njemu da magarca i rekne:
E, uje, gazda! Ako oe da ti magarac dobro sere
dukatima, a ti mu podaj svako vee po sto oka zobi i
nemoj mu nipoto do ujutru ii! Tako trgovac
posluao odu, i kad je bilo uvee, zatvori magarca u
podrum i metne pred njega sto oka zobi i zatvori ga.
Kad ujutru ode taj gazda i otvori vrata, kad unutra a
magarac pojeo mlogu zob i livso prije ponoi. A
gazda zbog svoje sramote, to ga je ludi oda
prevario, nije to smio nikom kazati.
314 UIO SINOVCA KRASTI
Ono su nede bila dva brata, oba hrsuzi pa oni
jedan stane umrijeti pa onog dobije na samrti. Onda
kae: Brate, tako ti Boga istinoga, tako imao kad
za mnom na oni svijet, naui mi djecu krasti, da
najzadnji ne ostanu! Kae: Hou, brate!
Kada brata sahranio, dode snahi po starijega
onog svog sinovca. Zaite. Ona ga dade. S njim pode
[ ]

da ta ukrade. Dodu u planinu. Sinovac ugleda

krivo drvo. Moj iko, dobra gredelja za pluga! On
se vrati s njime odmah kui. Kae: Snaho, ne treba
ga uiti, nee hrsuz biti; radin e biti. Daj onog
srednjega!
Povede opet srednjega, kae, ugleda ravasto
drvo. Moj iko! kae dobrije vila za sijeno!
Vrati i tog kui, nita ne ukrade. Kae snahi: Nee
ti hrsuz biti, hoe radin da bude. Daj onog mlaega!
Povede mlaega. Dodu u planinu jednu u brdo.
Sjedu. Pomoli se veli Turin, na njem urak, vodi
ovna za sobom u konopcu, na ovnu zvono. Kae:
Idem ja, iko, onog ovna ukrasti od onog Turina!
Kako e ti ukrasti ovna od Turina kad ga u
konopcu vodi?! Ti, iko, nemaj brige za to! U
torbi ponio nove jemenije. Onda se posere, da
prosti, u jednu jemeniju pa baci na putu pred njega.
Kad nalee Turin, zaviri pa ree: Dobre jemenije,
al je je opoganio pasji ruvet! On ide pred njim.
Kad ga odmami daleko od one jemenije, onda e i
onu drugu na putu ostaviti. Kad Turin onu jemeniju nae, ree: Hi! Jebo mu pas trag, e one ne uze
jemenije pa ne opra! Evo joj druge, to bi dabe
jemenije dobio! Vala, idem ja ovna svezati evo ovde
pa se vratiti da onu jemeniju donesem! Turin se
vrati, a on ovnu zaepi zvono, odrii i u umu
odvede i hamidi dovede. Onda uze sa ovna zvono:
De ti, iko, dri ovna! i sad bi ja da ukradem urak
s nog Turina! Proi se, sinko! ree hamida,
kako' ukrasti s oeka urak?! Kad si ovna kurtariso, dobro je to! On uzme zvono, doe pokraj puta
u jednu ekaru i trnje pa stade zveati zvonom.
Turin zauje zvono, stade ovna mamiti a za njim
ii, a urak ne mogae kroz ekaru provlaiti. Ostavi
na trnu. Poto Turin zae u ekaru, on zbaci zvono
pa oko trnja, uzme urak pa uz planinu iki. iko se
nasmije na njega. Veli: Mili Boe, na svemu ti
hvala, bolji je i od mene i od babe svoga!
[ ]

 to emo sad, iko? ree dijete, oemo klati

ovna? Pa de! Zaklae ovna, uredie te ga
pripekoe. Akam proe, a jacija dode. Ree
dijete: De, iko, da se plaimo pa koji kog uplai,
nek sam ovna jede! Pa de, ko e prije? Ajde ti,
iko, prvo, pa u onda ja! Ode iko, plai ga od
svake ruke, a on sve vie: Ko si go, iko si! Kad
ga ne mogae nikako uplatiti, onda ode on iku
plaiti. Uzme kou ovnovsku pa ju napue, odnese u
mrak pa jednom motkom po njoj bub, bub! Pomagaj! Nisam ja, iko je! iko mislei da je Turin
dijete uvatio pa tue, ostavi ovna pa bje kui. Kad
tamo, upita ga snaha: e ti je, iko, dijete? A on:
Ne pitaj, aman, dijete pogibe! Ona stane kukati.
A dijete kad vidi da se iko uplaio i pobjego,
ispee lijepo ovna, sjede te veera, to on ne moe
pojesti, ono u torbu skresa, uprti i donese kui.
Majka mu kuka neprestano. Dijete na vratima
viknu: Otvori, majko, vrata! Kad uljeze u kuu,
nazva Boga majci: Jeda, majko, ike, je li doo?
Jeste bome doo. Pa on kae da si ti, sinko,
poginuo! Zovi, majko, iku, neka veera. Nije
imo ta veerati! Ona zovne: Hajde, zlato, dolo
je dijete! Kad iko uljeze, pomilova ga pa poljubi.
Fala Bogu, kad je on doao! Bolji je, snaho, i od
mene i od babe svoga!
315 UTIVOST
Doo biskup na selo pa seljaci da ga to bolje
doekaju pored ostalih naredaba odrede da jedan
stoji u enifi pod sandukom pa im se biskup posere,
da mu otare krpom guzicu. Pritui se biskupu pa
poe srati, a onaj dole sve eka. Kad je biskup bio
gotov, otare mu onaj guzicu. Zaudi se biskup ta bi
pa se nadviri nad sanduk, a onaj ozdo mislei da je
opet guzica otare onom krpom biskupu nos i usta.
[ ]

316 NAUENJAK I BALEGA

Gradio ovek kuu i kad su mu grede bile na
zemlji, na jednu se gredu posere krava. Majstori
neimari ne uklone tu kravlju balegu, ve dignu gredu
gore na krov zajedno s balegom.
U toga oveka bio sin na velikim kolama pa
doao o raspustu kui i videi gore na gredi balegu
uzvikne: Ama molim te, babo, kai mi kako se
naa krava pope gore na krov te se posra na gredu?!
E, moj sine odgovori otac jadne su te
kole, kad ti i to ne zna!
317 FLITANJE
Imo neki car er, a ta je uvik flitala. Bojali se
roditelji da se nee moi udati radi toga, al nekako
je sretno ispalo pa kad je doao neki knjai da je
isprosi, ona se nije uflitala. Uade se ta careva er
za istog knjaia, a otac je njoj kazo prije vjenanja:
Krij ti to flitanje!
Taj knjai i careva er spavali u istoj sobi. Svake
bi se ona noi usrala u krevet, a znala je uvik
nekako uinit da je knjai otio u noi vanjka, a
ona bi dotle uzela svoju posranu ponjavu pa metnula
u njegov krevet, a njegovu ponjavu metnula u svoj
krevet pa je dalje spavala. Kad se oek u sobu
povratio, vidi da mu je posran krevet i zastidio se,
jer zbilja mislio da je u snu uinio. To je trajalo
jedno dvadeset dana. Onda ode knjai na berajzung u svijet da promijeni zrak. Mislio je da e tako
flitanje mentovati. Za neko vrime povrati se kui i
dode rano ujutro u sobu svoje ene. Al ima ta vidit!
I njezin krevet posran, a on sav veseo kae: Joj,
eno, fala Bogu! Ja sam mislio da samo ja u krevet
serem, pa sam otio na berajzung, al to i ti radi!

[269]

318 KAALJ
Bio neki oek, muio ga kaalj, ode doktoru da
mu pomogne. Doktor mu dade lijek. Drugi dan
dode taj oek, kae da taj lijek ne pomae.
Doktor mu dade drugi lijek. Trei dan eto tog
oeka, opet trai lijek. Doktor ljutit, odredi mu
gorke vode pa kad je onda zakaljo, a njem se tur
napuni. Slijedei dan sastane se sa doktorom. Pita ga
ovaj: Je 1 jo kaljete? Ta kako u, kad ne
smem? odgovori mu bolesnik.
319 OSTAREO
Neki aljivi starac sretne se sa nekom enom,
svojom starom poznanicom. Ona ga zapita kako je,
je li zdrav.
Jedva ti diem noge, stigao sam ti ve do
rupe! odgovori j o j starac u ali.
320 OTKLE JE SNAA
Ima selo Donji i Gornji Zgoeni, pa iz Donjih
Zgodeni dola jedna mlada snaa u ariju, te pazari
neto od jednog trgovca i ostane mu neto duna.
On ju zapita odakle je, da je u knjigu upie, a ona
mu ree: ozdo Zgodena. A on e: Ne pitam ja
tebe je si li ti ozdo zgodena, nego iz kog si sela, a
ona opet nastavi se kleti: Na moju duu, ozdo
Zgodena Trgovac tako napie u tefter.

duu? Sutra ionako nastaje mrs pa e ti sa decom

biti slade. Prekono umre ovek. eni ao oveka,
a jo alije joj to mu nije dala mleka. Sve joj se
inilo da je zbog toga umro te pone pred svima
susedima naricati: Ej, teko meni grenoj! Ti sino
htede, a ja ne dadoh, jutros te nudim, a ti ne
moe!
322 SPI S DICOM!
Kapetan Lianin dode u Senj i
z a k u c a na vrata, da ga prime na konak, jer nije
bilo mjesta u krmi. Odgovori slukinja po senjsku:
Ne moe gospa, spi s dicom! Nije meni do
gospine pizdice, nego do meke posteljice!
323 TVRDI I MEK SIR
Siao Era u grad i doterao sira na prodaju, i
mekog i tvrdog. A trg bio na jednoj uzviici na
brdacu. Dola k Eri jedna gospoja, da kupi sira pa
zapita "za cenu.
Ovaj ti je meki, gospo, po etiri groa oka, a
ovaj tvrdi po tri.
Nemoj, Ero, nego daj ti meni ovaj meki sir
po tri groa oku, a poteraj odmah dole do kue mi,
uzeu povie.
E valaj, gospo, ne bi ti erao ni ovaj tvrdi za
tri groa, a kamoli meki!
324 KMET NIJE RAZUMEO SELJAKA

321 NARICANJE
Neki ovek leao bolestan pa mu se pripije
mleka. Ali ena mu ne dade, govorei: Kako u ti
dati mleka, kad je post? Zato da se mrsi i da grei
[ ]

Ode seljak kmetu da tui sina to ga ne slua.

Kmet upita sina zato? a ovaj odgovori: to mi
nee da kupi akire! Presudi kmet da mu otac
kupi akire, a sinu naredi da ga slua. Posle
[ ]

izvesnog vremena doe ti opet taj seljak kmetu da

tui sina: Evo, ovaj moj u akirama opet se
napeo . . . pa nee da me slua . . . nego ako bi ga ti
mogao da savije! . . . a kmet: Mar napolje, jebo
te pas u dupe: razumevi ga pogreno.

326 OBRAMNICA
Nosila seljakinja vode iz Iriga na obramnici.
Sretne je jedan gospodin i ree joj: Daj mi malo,
snao! a ona mu odgovori: Kako u ti dati? Ova
straga ve smrdi, a ova spreda je prodrta pa curi!

325 ZA IM VLAH NAJVIE ALI

U zatvoru u Glini leao iro ve dvije godine.
Kad je doao Tanasija takoer da odsjedi koju
godinicu, iro ga upozna, jer je bio iz istoga sela pa
ga upita ta je nova u selu i kako mu je kod njegove
kue. Tanasija mu pome pripovjedati da ba nije
ponajbolje, jer je irin otac umro. Nato e iro:
Gle, pa umro! Ha, bio je beli ve ostario!
Tanasije mu ree, da mu je ena nose vodu zimus
pokljiznula se i tako prelomila desnu nogu. Kad
razumio iro: Gle ti, kurve! Ja sam joj uvjek
govorio neka pazi, al kad kurva nee, neka je, i
pravo joj! E moj iro, ali i sinu ti se zlo dogodilo.
I on se je voze spao jednom iz kola pa prelomio
vrat! Ala, to ti to govori! E, pa to nije pazio! a
reci, bolan, kako je to bilo? Sad stade Tanasija
pripovjedati kako mu se sin vozio, a najednom se
konji poplaili od medjeda, koga je Cigan vodio te u
trku nizbrdice zakrenue na stran puta pa ljes u
grabu! Konj rio prelomio prednju nogu, a sin mu
slomio vrat. Kad to dou iro, skoi ko pomaman te
stane kleti: Ta da mu Boga jebem, kurvin sinu, to
mi to uini od rie! Ta to si nije ne samo vrat ve i
ruke prelomio! Ama da sam bio kod kue, odsjekao
bi mu i prelomljenu iju kao puranu! A moj rio!
eto vidi to mi kopile uini!

327 BABA NA SUDU

Bila u babe kobila pa doo Mijatov drebac kobili
babinoj i prinjui pod rep, a kobila opali nogama pa
ubije drepca. Onda Mijat tui babu kadiji da mu
plati drepca, a kadija upita babe je li njezina kobila
ubila Mijatova drepca. Jest, efendija! a on ree:
Pa to ne plati, krmao? Onda e baba: Nema
ti da arlaie. ekaj ti, dok ja pokaem. To je
ovako: na priliku da sam ja kobila, a da si ti, efendija,
Mijatov drebac pa da ti prinjui meni pod rep, a ja
da se itim nogama pa tebe ubijem. To je tako bilo!
Onda kadija sikterie sve i istera napolje, a baba
dobije sud.
328 NE RAZUMIJE SRBIN HRVATSKI
Na jednoj zabavi u Zagrebu bio je i neki Srbin.
Angauje on jednu lijepu mlau Hrvaticu za kadril,
ali mu se ona izvini reima: Ne mogu, trudna sam!
(umorna). Srbin, videi joj trbuh ravan, zaudi se pa
je upita: Zar je mogue? a Hrvatica: Ta je
bome! (dabogme). E pa kad vas jebo, nema
sumnje. estitam mu, ko ne bi?
329 TAKO JE BILO I RANIJE!
Jednoj udovici, koja je imala neto malo imanja,
uini se da mnogo plaa poreza pa zamoli jednog

[273]

prijatelja te j o j napie albu nadlenoj vlasti, u kojoj

poglavito naglaava kako joj je poreski odbor
mnogo razrezao.
Nadlena vlast polje albu poreskom odboru s
nareenjem da odbor dade izvetaje o tome predmetu.
Poreski odbor odgovori da on udovici nije nita
vie razrezivao nego to je i ranije bilo razrezano.
330 BELI GRA U VREI
Jednom doe jedan seljak na vaar i donese gra.
Prie njemu Talijanka. to ima u vrei? Graa!
Je beli gra u vrei? U vrei je pa ne znam je 1
jebe ili ne jebe. Ja sam ga sino usuo.
331 JAJA
Dola seljanka popu na ispovjed, ali mu zaboravila donijeti rednju od jaja.
Evo me, dumo, na ispovijed. Zaboravila sam
jaja pa te molim kao boljeg i starijeg da me opremi
bez jaja!
Sve u ti pogoditi ree j o j pop ali to
nikako ne mogu! Ako mi kae i jednoga popu ili
fratra koji bez j a j a ispovjeda, ispovjediu i ja tebe!
A j d , pope, s bijesom! Ispovjedi ti mene s
jajima; donijeu ja tebi tvoju rednju.
332 OTVORENO DIJETE
Mladi uitelj uiteljevao na novoj koli. Djeca
bila otvorene glave. Omakom prvoga polugoda u
pohode e koli kolski nadzornik. Uitelj sokolio
djecu da se ne plae i da gospodinu nadzorniku
odgovaraju bez straha.
[ ]

Sahat je raunice. Nadzornik e zapitati ivoastog maliana: Ima osam jabuka. etiri dade
sestri, a etiri pojede; koliko bi ti ih jo ostalo?
Ostao bi ti mqj kurac! odgovori malian.
333 AVO I VOJNIK
Doao vrag k Bogu pitati da mu dade koju
ljudsku duu, jer da ih je edan i gladan. Bog ga
poalje velei mu: Hajde u vojniku kasarnu pa
ujutro u dizanje, prvoga vojnika koji se prekrsti nosi
sobom i darivam ti njegovu duu!
Vrag ode zadovoljan. Ujutru rano eka iza vrata
vojnike kasarne, hoe li se koji prekrstiti. Truba
zatrubi. Vojnici klisaju iz kreveta, psuju Boga,
sunce, zvijezde. Nita nije ostalo, a da nijesu
ispsovali. Jednom se vojniku nadrkala kurina, pa
je uzeo u ruku i tri uz i niz vojniku sobu viui:
E, sad da mogu avola uhvatiti, bih ga pojebao!
Kad avo to u, objee Bogu glavom bez obzira.
Bog ga upita ta bi, a avo e mu: Bogme, da ne
utekoh, jo me izjebae, a kamoli da s.e ko tu krsti!
334 TESTAMENT
Umirao imuan ovjek. Od srca poroda nije
imao, a nije imao ni bliske rodbine. Kad su njeki od
daleke rodbine vidjeli da mu je blizu poljednji as,
esto su ga obilazili i za zdravlje pitali, a i ako se do
tada nikad ne sjetie njega.
Kad je jednoga dana jedan od te daleke rodbine
ostao nasamo sa bolesnikom, molio je bolesnika da
mu to ostavi u testamentu. Kako i ne bih ree
porugljivo bolesnik kad si me uvijek volio i
pazio! Ostaviu ti kurac pa zabodi u nj stijenje i
zapali ga, neka ti gori za zdravlje!

[ ]

335 DOAO VABO MEU SRBE

Doao vabo medu Srbe, izvadio jedan fiek
dukata i metnuo pred sebe pa sluao o emu Srbi
razgovaraju. A Srbi, kako ih dao Bog, odmah okupe
razgovor o jebanju, o sranju, o kurcu, o piki i
drugim bezobraznim stvarima.
Na kraju razgovora vabo pokupi onaj novac pa
ostavi u dep. Nato e ga upitati jedan rbin:
Ama molim te, vabo, kai pravo, tako bio
zdravo, zato metnu pred sebe onaj novac pa ga
posle ostavi?
- Onaj novac bio sam namenio da ga svi skupa
potroimo u piu i veselju, samo ako bi vi (Srbi)
odrali jedan sat razgovora, a da ne pomenete
jebanje, sranje, kurac i piku, dupe i drugo. No vi to
(kao to si video) niste mogli odrati te zato sam i
novac ostavio.
336 SVAK NA SVOME . . .
Drutvo veselih i dobro raspoloenih momaka
igralo karata. Igrali su za novac. U poetku srea se
svakojako okretala. Njeko je gubio a njeko je
dobijao. Kad su dovrili igranje, poeli su raunati
ta je ko izgubio a ta je dobio. Najposlije vidjee da
nema razlike u dobitku i gubitku, nego samo od
njekoliko para.
Svaki je ostao na svome! ree jedan hotei
tim kazari da niko nije nita ni izgubio ni dobio,
nego da je na svom novcu.
Svaki na svome, a ti na mome! doda jedan
aljivina. Htio je tim da kae: na mome kurcu!
337 KOULJA
Kupio seljak etiri lakta postava da mu ena
skroji koulju. Zamotao postav u papir i poao
[ ]

veselo kui. Na putu srete ga ena njeka, koja je bila

poznata kao velika aljivina.
to to nosi, brajo, pod pazuhom? upita
ena.
Eto, kupio malo postava, da mi ena skroji
koulju.
Pa koliko si kupio? zapita ga ponovo ena.
- Onoliko koliko mi ena ree: etiri lakta. Dva
lakta za rukave, lakat za prsi, a lakat odostrag.
ta, budalino, trai toliko? pokori ga
enska. Dosta su ti bila tri lakta. Dva lakta za
rukave, a lakat za prsi.
A ta u odostrag? - nasadi se teak
pitanjem.
Kurac! - odgovori veselo enska i odmagli,
bojei se da je u poetku zabezeknuti teak ne
zadimi kamenom.
338 TIGANJ
Ja sam progutao tiganj.
Idi, molim te, otkud to moe biti!
Ako ne veruje, pipni me izme nogu pa e
mu napipati drku!
339 NA JAJA!
Kad se neko s kim hoe da naali o Uskrsu, onda
mu obino ree: Doi mi danas na jaja!
340 DIPLOMACIJA
Sastao se, priao je neki aljivina, konj, vo i
baba, da vijeaju o diplomatskom poloaju. Konj
veli: rat! rat! vo kae: glad! glad! Pripovjeda
zastade te ga njeko iz drutva upita: A ta ree
[277]

baba? Da je poljubi u piku! odgovori aljivina.

341 OGLAENJE
Kure viti. previti moji parohijani! Prvobrani
Dobrokur Picerazbikovi isprosio sebi enicu, djevicu gospoicu Tesnopicu u Gurguzovcu kod Gologu zia. A venae se na dan Svetoga Kuroklina.
Prisustvovae gospodin i gospoica. Svirae im
vojna banda u predelu Terakuru kod Mudodavca vie Dupopogledi.
Ako znate kakvo srodstvo, izvolte meni javiti, da
ih ne venam, nego nek se izjebu negde za plotom,
pa nek idu bestraga!
342 OE NA
Oe na, dide na, diden ti si, velen ti si. Ti jesi,
koji jesi, ja jesam koji jesam. Sito visi o klinesi. Ako
visi, zla ne misli, dudovina, prdovina. Zelen baa
koze vraa, po potoku po duboku, da najavi, da
ukupi licu masla. To maslo povadie, ta kola
namazae. Ta kola riu, ta kola buu. Idu iarskim
putem, naoe iarsko dite. Opanke gradijae, u
guzici ih kiseljae, zubima ih okruivae, kurcom ih
nabadae. Gonie naprvo kolica, tucae sestricu
Jelicu, navalie ju na kolica. Propala joj pica kroz
kolica. O iarsko dijete, odi, pomozi eljati, dau
ti jebati! Doe dijete, pomoe eljati, dade mu
jebati. Otkide se kurac po vratu. Gone ga na konju
vrancu kovau. Kova kuca, kurac puca, bake baju,
pice laju: Jebo te vrag na blagi dan. Tuci nogom o
klinac, a guzicom o kurac. Ja se laza i priplaza od
duana do duana. Izgubi pestu, potvori na sestru.
Ona se njemu jako kunijae: Nijesam, brajo, tako
mi moga runa i tvoga lijevoga muda! Ve sam nala
[ ]

na jegdarcu brdacu prepredajui konce, zauzbijajui ovce. Od sedam lakata u se sagonila, svojoj
majci donosila, svoje majke pitala: to je ovo, mila
moja majice? A ona ree: To ti je kureva
nadrka, pizdina zadrka. To se ti ui jebati kao i otac
i mati! Amin.
343 BABA STOJNA
Bila neka baba Stojna i suvie pobona ena. Ona
je ila u oblinji manastir svake veernje, jutrenja i
slube, zbog esa su aci morali redovno itati sve
one duge molitve, jer ih je ona dugo dolazei na
pamet nauila, a nisu smeli nita skratiti. Njoj se pak
bee uvrzlo u glavi da e se posvetiti.
Da bi se aci oprostili bede, prebace konopac
preko lisa od tornja i za kraj veu korpu i izdignu
gore, a konopac dre za kraj u oltaru. To je bilo na
jutrenji. Jo nigde zora, a baba Stojna dola na
jutrenju i vie ake. aci ponu jutrenju. U crkvi od
naroda nikoga ne bee, sem baba Stojne. Tada usred
jutrenja onaj ak to u oltaru dri kraj od konopca
vikne: Baba Stojana a a a . . . Bogu je
dostojna . . . hajde u lesa do nebesa! . . . glasom
kao da je svetenik vikne Blagosloveno carstvo!
I spusti korpu pred babu na pod. Baba Stojna upravi
pitanje na glas iz oltara: A koji ste vi? Onaj ak iz
oltara odgovori: Mi smo sveci! E ba ja to
odavno i ekam ree baba Stojna i ude u korpu i
sede. ak je izdie uvis i kae: Svei, babo, prdesa,
visoka su nebesa! opet tonom istim. I ozgo je naglo
pusti na zemlju. Baba lupi o ledinu i odvali. aci joj
odgovore: Na kurac, bako! Baba odgovori: Na
kurac vala i vi, sveci! Da me jebete svi po jedanput,
a onaj stari i po triput, ako vam ikad vie doem u
crkvu, a kamoli na nebesa!

[ ]

344 ISPOVJEDNIK
Pred samu uinu odrijeio ispovjednik u manastiru nekog pokornika, jedva ekajui da izmoren pode
ta zaloiti. Ustane, a pokornik ustopice za njim,
dok ga je dostigao taman kad je ispovjednik kreao
niza stepenice.
Oe, ostao mi jo jedan grijeh! rei e
pokornik.
Klekni pa ga ispovjedi!
Rekao sam: Jebem ti redovinu!
Jebem je i ja, kad vam je ovaka! otrese se
redovnik i ode na uinu.
345 LICE SUNCU . . .
Tuio se prijatelj prijatelju da je ozebao. Nazeba
ga je uhvatila, ne zna ni sam kako. Ili je jako iao pa
se oznojio i stao na vjetar, ili se po noi u hladnoj
sobi otkrio i tako otkriven spavao. Bilo kako mu
drago, nazeba ga je morila, a nije joj mogao nai
pomoi. Traio je kod prijatelja.
Nita za to tijeio ga je ovaj kad bude
lijepi dan, a sunce upee, otii u zakloneu od vjetra
prema suncu. Okreni lice suncu a guzicu kurcu pa e
te odmah proi nazeba!
alu je i Bog ostavio!

O vrae svekrva e trpaj ozgo, trpaj ozdo pa

mora da zakuljavi!
347 UPALJ MU KURAC
Doli momci kui sa novaenja. Njeke uzeli u
vojsku, a njeke ne. Medu onima koji su nezdravi
vraeni kui, bio je i jedan naoko zdrav momak.
Mnogi ga pitali sa to nije uzet u vojnike. Nikome
nije odgovarao, jer ga je mrzilo da odgovara na to
pitanje. Pitanja ipak nijesu nikad prestajala. Kad se
momku najposlije dosadilo da slua ta pitanja,
odgovorie jednom: Nijesu me uzeli u vojnike, jer
mi je kurac upalj! Niko ga vie nije pitao za to.
348 PO TRI J A J A
Poli na put ovjek, ena i ker im. Ponijeli uza se
kruva i pet jaja. ovjek stade dijeliti jaja. Sjeli su
uinati. ebi ustavi tri, a eni i keri dade po jedno.
Skoi er pa ree: Tako se ne dijele jaja! Daj ti
njih meni pa kako ja podijelim, dopae svakome po
tri, a ne dvojicu po jedno, a jednoga tri! Otac
nadao se kakvom udu i dade keri sve pet. Ker
zadri za sebe tri, da ocu jedno, a majci jedno i ree:
Tebi, oe, evo jedno, a ima dva, to su tri. I tebi,
majo, evo jedno, a u ae ima dva, to su i tebi tri.
Ja zadrah tri. Tako ima svako od nas po tri jaja!

346 SNAU
Bila u kui tek dovedena mlada. Nije bila
vjenata, nego tek od pet, est mjeseci. Dode stran
ovjek u kuu pa je upita: Jesi li se, snao,
obukla? A po vragu prihvati svekrva joj mora li
obiknuti! Ta, hajde u Velebit, uhvati vuka pa ga
jebi, za tobom e doi kui i obiknue se tobom
stati! Rekao bih da je kuljava? opet e strani.
[ 2 ]

349 ALJIV LJEKAR

Bio je vrlo aljiv Ijekar u njekom malom mjestu.
Ostario je tu lijeei mlado i staro. Rado se alio sa
bolesnicima. Kad je jednom doao njekoj mladoj
bolesnici, ree joj: ta ti fali? Trbuh ti je sprijed,
guzica odostrag; fali ti samo kurac pod trbuhom.
[281]

350 POP A VOLAN

avolan pop poao u lov s nekim varoanima.
Zasjeli i opoivali. Pop zaao na stranu da se
popia. Da vidite, brao rei e jedan u ali
kolika je u popa kurina! Mogao bi s njom gloginje
mlatiti. Prvo li ti je ena rekla! javi se iz strane
pop.
351 POTENA ENA
Jebem ti enu! stresao se neki nekome.
Ajde, brate odgovori onaj jebi, ako bi ti
dala. I onako ne moe uhvatiti reda kod svoje
kue! zavri mirno izazvani.
352 U BERBERNICI
Neki se gost brijao u berbernici. egrt ga brijao, a
majstor sjedeke gledao. Kad ga je egrt lijepo
uredio, gosa zaiskao koliko mu je za trud.
ta date ree egrt.
Nije to date, jer ja ne znam to vas ide.
Bog vas vidio, kako ste plaali drugima, tako
platite i nama!
- Ali se ja rei e gosa nijesam nikada u
berbernicama brijao, ve bi me brijala moja ena, a
za plau ja bih je svakiput poteno odjebao, biva
odjebao bih brijainu. Takvo je, dakle, bilo moje
plaanje do sada.
Molim vas, eto vam majstora pa platite njemu
rei e egrt.

Medu njima ekao je i fratarski laik, pa mesar, da

one u kolu maliak zabavi, neka im ne dojadi stanje,
ne priduu od posla prieo im je kazivati: Moja
brao, da ste vidjeli kako je juer fratarski laik u
fratarskoj ogradi pritiskivao neku ensku, pukli bi
od smijeha! Bolan rei e laik kad oituje
mene, ne sakrivaj ni nje: ono ti je bila ena!
354 GLUHI
Stao fratar na prozoru. imun iao je iz mlinice.
Uranio, imune! rei e fratar. Iz mlinice!
Dobro jutro, velju! Svi melju! A j jebem ti
enu! zavri fratar. Ne mo, oe, od navale! ree
gluhi imun i odmagli.
355 NIJE SE MOLILA KAKO TREBA
Imala jedna ena dve keri, jednu udatu a drugu
neudatu. Ona to je bila udata nikako da rodi, mada
je bila dve godine ve ena. Mu stoga poe bivati
prema njoj ravnoduan pa se malo-pomalo izrodie i
svae izmeu njih i svakom takom prilikom mu joj
predbacivao da je nerotkinja. Njoj se to dosadi te se
poali jednog dana materi. Pokuavae mnoga sredstva, ali bez uspeha. Najzad se mati rei te ode u
jedan oblinji manastir i pomoliv se Bogu pomoli se
i Bogorodici, da joj ki rodi. Zaista ne proe mnogo,
a rodi joj neudata ki krasno detence. Sirota mati
brinu u pla te bre-bolje manastiru. Ama sveta
Bogorodice govorae ena kroz pla nisam ja
tebe molila da mi rodi neudata ki, ve ona udata!

353 FRATARSKI LAIK

Sjekao mesar na tapdni meso pred svojom
komardom, a muterije ekale da ih po redu opremi.
[ ]

[ ]

356 UPAJ, KUME, AKO SU TI ISTE

RUKE!
Doo kum kod kuma u goste, a kuma se sirota
dala iz sveg srca u posao da gosta to bolje doeka i
poasti.
Spremila je ruak, da ne more bolje biti i umesila
gibanicu, kaku je retko koja kua videla na svojoj
trpezi. Kad je dolo vreme ruku, posedoe gost i
domain za sofru, a kuma iznese prvo gibanicu,
metu je nasred sofre pa oko nje poreda ostala jela.
U zlo doba se seti da nije iznela prute te se uspe na
tavan da i toga donese. Ali kad se vraala preko
jedne grede, oklizne se, u padu joj se suknje zagrnu
te golom stranjicom pade na gibanicu te joj se sva
zalepi od debela mesa. Nije joj bilo ao to se malo
ubila, ali je srce bolelo za gibanicom te bojei se da
ne propadne, u svojoj muci i oajanju vikne:
upaj, kume ako su ti iste ruke!
357 TUMAENJE SNA
Ustala devojka iz postelje pa pria majci kako je
sanjala nekakav udan san.
Pa ta si to sanjala? upita ju mati.
Kako da ti kaem, ne znam ni sama, neto
dugako, crveno pa zarubljeno.
Dugako znai put ree mati razmiljajui
dugaak put, crveno znai radost, ali ne znam ta
e da mu znai to to je zarubljeno!
Otac devojci, koji se obuvao za to vreme i sluao
sve to su mati i ki govorile, promrmlja vie kao za
sebe: To mu neto lii na moj krasni!
358 TKO E KOULJU DII?
Bili mu i ena, koji su se istom vjenali, ali se
nisu nikako mogli sloiti u tom tko e koulju dii.
[ 2 ]

ena je tvrdila da mora mu koulju dii, doim je

mu protivno tvrdio. Napokon se dogovore da e ii
k popu pitati pa kako on odlui, neka bude.
Sutradan odu k popu pa mu sve po dui kau.
Pop se naao u neprilici, jer nije znao komu bi pravo
dao pa pozove popadiju i propovjeda joj itav sluaj
i zamoli ju za savjet.
E, pa neka spavaju goli kao mi dva ree
popadija.
Mladenci se zadovoljili tim savjetom i nisu se vie
pravdali.
359 KAKVA KORIST OD JARCA
Revizor obilazei kole pri koncu kolske godine
doe i u varo Leskovac. Ispitujui decu iz prirodne
nauke, upita jednog aka: Zna li ta je jarac i
kakve koristi imamo od njega? ak mu odgovori
da zna i pone redati: Od jarca jedemo meso,
topimo loj, od creva prave se ice, dlaka se prede i
prave pokrovci, a koa se upotrebljava za reeta i od
rogova* prave se eljevi. Imamo li jo kakve
koristi? upita revizor. ak odgovori da nemamo.
Jo jednu si korist zaboravio ree revizor, i upita
zna li ko od ostalih aka da mu kae koja je to
korist? (Revizor je hteo, da mu ak kae i korist od
papaka, jer se od njih vadi tutkal, a dak se toga nije
sjetio.). Izmeu sviju ustade jedan najmanji i ree:
Ja znam, gospodine! E dobro, mali, kad zna,
ded reci koja je ta korist? ak ree: Od jarca
imamo jo korist to prca (jebe) koze! Revizor mu
ozbiljno odgovori: Dosta, mali, pogodio si!
360 KAKO JE U ONE GOLEMA PIKA
BILA, A U ONOGA OPET KURAC
Bio u jednom vilajetu jedan ovjek, koji je imao
tako veliki kurac da mu se nije u tome vilajetu
[285]

nijedna enska usudila pike dati. On ode po svijetu

traiti sebi druga i dode u jedan vilajet, gdje mu
reku da u njih imade jedna cura, koja ima tako
veliku piku, da nijedan kurac ne moe u njoj svriti.
On ode kod te enske, s njom se sporazumi, jer joj
je reko da je u njega na svijetu najvei kurac.
Kada je uzjahao na nju pone kurcem po pizdi
mutiti i zapita: Pika li je, han li je? a ona mu
odgovori: Kurac li je, mrav li je?
361 VABA JE PROBUIO IVAN I KOMAR
PLANINU!
Kad je ono bila izloba u Budimu, ile su
Bosanke a da tu ilime, biva, tamo ih je slala
zemaljska vlada na palok.
Dopratie nekakva udovica ker, ba lijepu, na
kolodvor pa e izljubiti materino zlato i suzama e
na oima: Luce, kerce, zlato moje, gledaj se kad
bude u Budimu! Ne ocrni mi obraza!
A Turin e: vaba je probuio Ivan i Komar
planinu pa nee tvoju Lucu! Maalah!
362 OTRCAJA SE KUREKANJA
U ustanku pod knjazom Miloem Srbi uhvate
jednog Turina i dovedu ga pred knjaza Miloa.
Knjaz Milo, kako ga Bog dao durnovitog, viknu:
Ubite psa! Turin se stade moliti pa da bi spasao
ivot uzviknu: Ne hoda-Milo, ja sam hristijanin!
A otkud, bre, u turskoj vojsci, kad si hristijanin!
upita knjaz Milo. Moram, gospodaru, odgovori
Turin, jer nas Turci silom poterali! A da bi jo
bolje uverio knjaza Miloa, stade se krstiti i govoriti:
Vo imja Oca i Sina i Sv(etog) Duha! Knjaz viknu:
Lae, bre Turine! pa ree gavazima: Skidajte
mu gae, sad emo videti jesi li hristijanin. Kad su
[ ]

ga gavazi svukli, vide da je obrezan. Tad knjaz Milo

ree: A, bre pezevenk, to lae? Vidi da si
Turin! Turin od straha obgrli kolena knjazu
Milou pa zavie: Ne veruj, hoda-Milo, kurekanji, omatorio pa se otrcaja! Ovo se knjazu
Milou dopadne, pa ree: Pustite ga, oca mu
njegovog, kad se tako lepo dosetio! I tako se
Turin spase.
363 ODAKLE JE ONAJ CRVENKO?
Jednom opazi jedna snaa u crkvi jednog crvenka
(ugojenog, debelog, crvenog mladog ovjeka) pa ga
begenie, jer je njezin ovjek bio suh i slabunjav,
koji je za njim kleao. Snaa zapita svoje nevjeste:
Odakle je, nevjesto, onaj crvenko? a ona joj
odgovori: Knez iz Jelovica. A ona e rei: Vidi
vrata, vidi zavratka, a vidi onog utog za njim moga,
jebo on au svoga!
364 KOLIKA JE PIKA?
Bila u staro vreme jedna jebaica, da joj u pet
carevina nije imalo ravne. Pukne glas o njoj na sve
strane pa doi i do cara te ti on naredi da mu je
dovedu. Car nije bio ba mlad, ali kad je sagleda,
nadigne mu se ona muka te ti joj ga jednom satera.
Za malo po tom, opet mu doe te ti j o j ga jo
jedared prismesti, ali i to s mukom, a vie ne
mogade ni opepeliti. Jebaici pak tek sada dolo do
jebanja te ti uini hrum na cara, da i trei put
pojebe poto-poto. Kad on, kukavac, nije nikako
mogao, naredi mu ona da je bar eka po piki, ne
bi li joj muka koliko-toliko prola.
ekao car neko vreme, ekao, dok mu se ne
smakne prsten s ruke te padne u piku. Zavue prst i
pone pipati, ne bi li ga naao, ali prstena nema. On
[ ]

zavue i celu aku i potrai na sve strane, ali opet ne

nade nita. Zavue i ruku do ramena, da bi malo
dublje potraio opet nita! Onda se car sagne i
pogleda u piku, prsten se ne vidi. Zapali sveu,
zavue je u piku i pogleda u sve kutove, nema
prstena pa nema. Onda ti se sam car uvue u nju,
kad ve druge nije pa pode da trai. Traio tako,
traio, dokle tek uje iz daljine glas: Hej, ti more,
ta to trai? Upao mi kae car prsten pa ga
traim! Budalo jedna! dovikne mu glas ja tu
izgubih kola i volove pa ih tri dana traim, i nema ih,
a ti e prsten da nae!!!
365 DOO AVO PO SVOJE
Bio jedan siroma ovjek, pa se sve mislio kako bi
doao do neke umice novaca da kakvu radnju
otvori. Najzad se rei da poe u svet. U putu ga
sretne avo i upita ga gde je poao, a ovaj mu
ispria kako je siromah i poao je u svet ne bi li od
koga dobio koju sumu novaca da i on kakav rad
otpone. Nato mu avo odgovori: Ako hoe sa
mnom da se pobratimi, ja u ti dati novaca, ali ja
sam avo. Ovaj se promisli i pristane. avo mu da
tristo dukata i kae: Evo ti tristo dukata za tri
godine bez interesa, uzmi i poni da radi pa e se
obogatiti, ali pamti dobro, onoga dana tano kad se
navre tri godine, ja u doi kod tebe u podne na
ruak i tad neka budu pare gotove, jer neu ni jedan
sahat za pare da ekam. Ako ne budu pare gotove,
dri se dobro.
I za kratko vreme on se obogati. Pribliilo se ve
vreme da treba novac vratiti, istiu ve tri godine, a
on sav novac uloio u espap pa se dao u brigu otkud
e nai novaca da vrati avolu. Najzad primeti i ena
da je neveseo pa ga upita ta mu je? a on j o j kae da
je sjutra tri godine i da e avo u podne doi za pare
i da rua. Nato mu ena odgovori da je to lako, da
[ 2 ]

ne brine, jer da e ona tu stvar udesiti, samo neka

joj on za sjutra spremi jedno korito, meda i guije
perje, to on i uini.
Kad je bilo sjutradan, ona spremi ruak, zatim u
drugoj sobi namjesti korito i izrui u nj svo perje, a
ona se sva namae medom, pa se uvalja u perje tako
da je sva bila pernata, a muu naredi da pazi i kad
vidi avola da ulazi u njihovu avliju, da j o j kae, a
on da doeka avola, pa ako nee i dalje da mu
novac ostavi, on da kae da je novac kod ene, pa da
ga pusti kod nje unutra. O v a j tako i uini, doeka
avola i avo im je uao, odma zatrai novac. Ovaj
pone vrdati i traiti da mu avo i dalje novac ostavi,
no davo veli da zna kako su pogodili, zato novac ili
e avo sad od njega udo da napravi. Poto ovaj
nikako nije mogao avola umoliti, ree mu najzad:
Evo, novac je kod moje ene, i pusti ga kod nje u
sobu. ena onako sva pernata savila glavu medu
noge, a kosu respletenu pustila preko glave, dupe joj
dolo na vrh tela, a pika j o j zinula pravo na avola
i ona jo ispod pike iskesila zube. avo kad je to
video, poplai se i nagne begati, ovaj stane zadravati da ruaju, no avo ne htede, govorei: Daba ti
pobratime i ruka i para, jo sam stvorenja viao, al
ko tvoju enu jo do danas ne! I ode . . .
366 PIKA JE NA BAGLAME
Bio neki oda pa otiao jednoga jutra na kasapnicu, kupio mesa pa poao kui. U jednoj ulici
zaustavi ga neka bula i upita ga bi li se s njom kladio
gde joj je pika. Oda mislei da e nasigurno
pogoditi, kladi se s njom u ono meso to ga je nosio
kui, i rekne da joj je pika spreda izmeu nogu.
Bula rekne da nije pa se sagne i pokae mu piku
izmeu nogu ostrag. Oda izgubi meso i ode.
Sutradan opet oda kupi meso i udari istim putem
ka kui svojoj. U onoj ulici opet izae pred njega
[289]

ona bula i rekne mu: A j d e opet da se kladimo gde

mi je pika! Oda mislei da e sad nasigurno
pogoditi, kladi se opet u meso koje je nosio i rekne
da j o j je pika pozadi izmeu nogu- Bula se usprsi i
pokae mu piku spreda izmeu nogu. Oda opet
izgubi opkladu i ode kui.
im doe kui rekne eni da se svue pa j o j
naredi da se sagne. Ona se sae i pika joj se pokae
pozadi izmeu nogu. Zatim j o j rekne da se ispravi i
povali nazad. Ona tako i uini i pika j o j se pokae
spreda izmeu nogu.
Majku mu jebem, nisam znao da je pika na
baglame! (arkama) rekne oda, udei se udu
koje nije znao.
367 ENA RODILA NA DUPE
Sastanu se dva prijatelja pa e rei jedan drugome: Zna ta je novoga? Gradi se jedna crkva pa
joj je toranj dugaak koliko odavde do Vinjice!
(Selo blizu Biograda.) Onaj drugi zauta. Poslije
opet rei e drugi: Nego zna ta sam ja uo? Jedna
ena rodila na dupe! E, to si slagao! E, jest
slagao! Ja tebi verujem za dva kilometra, a ti meni
ne veruje ni za dva prsta!
368 DA JE U TEBI, TO JE U NJEMU!
Vozio se jedan ovek na kolima, a poznanik neki
njegov htede malo da se naali s njim i da ga zadri
malo, poto je video da onaj mnogo iba konje i da
se veoma uri. Stoga poe mahati rukama onom
oveku u kolima te onaj najzad zaustavi konje i
zapita ga to mae rukama.
Pa okree ti se toak! - ree aljivina, veseo
to je uspeo da oveka zaustavi.
E, moj prijatelju ree onaj pokazujui
[ ]

osovinu u toku da je u tebe to je u njemu, i ti bi

se okretao!
369 NA USNICI LEPEUG PIZDE
Vojnik se ranio u usnicu pa e heim otkinuti
lepeug od pizde i pristavit e je mjete usnice.
Nakon nekoliko doba susrete ga onaj lijenik pa ga
upita: A kako ti je? Dobro, bogme, samo kad mi
se uzdigne kurac, onda mi igra ovaj desni brk!
370 KAKO TRAI MOMAK PIKE
Mesila seljanka hleb pa spremila veliku vatru da
joj se ar nagori. Od jare zarumenila, a inae mlada i
lepa uri da j o j stigne hleb i ruak na vreme, kako bi
odnela ruak radnicima na njivi. Bilo je hladno
vreme i pocepani mladi sa lakim odelom stupi u
kuu pa zamoli da mu dozvoli da se malo ogreje
pored vatre. Seljanka ga dragovoljno primi i prui
mu tronoac da sedne. Kad se malo ogrejalo
mome, oseti se mukim i po sredini uhvati elom
akom svoj alat, povue ga u napred i malo navi u
stranu dok ne uini krc! Protee se malo pa tek
ree seljanki: O snajo! ba mi se jede orba, dajde
mi to tvoje lone da skuvam ovo meso! Seljanka se
nasmei pa mu odgovori: Ne mora se muiti: evo
gotove orbe, sad moj mu skuvao meso!
371 NA VENANJU
Doli mladenci da se venaju i
mladoenje prsten, a kum mu kae
jer je mladoenja gluv. Svetenik,
pravio larmu u crkvi, poe prst
okruglinu izmeu palca i kaiprsta,

pop potrai od
da vie glasno,
pak, da ne bi
provlaiti kroz
a kad vide to,

[ ]

mladoenja ve povika: Ja sam je sino, pope,

probio!
372 VEERA
Uzeli se dvoje siroti, koji esto puta nisu imali ta
da jedu. Jednoga dana, nemajui nita za veeru,
upita ena mua: ta emo veerati? Mu od sve
muke od gladi u ali odgovori: Pojebaemo se pa
eto ti veere! Posle nekoliko dana, opet nisu imali
nita za jelo. Uvee, kad je mu doao kui, zatee
enu da je zadigla suknju pa greje piku uz vatru.
ta radi, eno? zapita mu. Podgrevam veeru
odgovori ena.
373 PJANA L1KOTA
Lianin doo kui pijan. Legne eni da je pojebe,
ali trefi kurcem u guzicu. Kad se ujutru probudio,
pita on enu: uje, eno, ko je s mojim kurcem
mijea palentu?
374 NI BOJI NI AVOLJI
Ili andel i avo putem zajedno pa dou u jedno
selo. Kad uu u jednu kuu, zateku kunu eljad de
sjeli oko sinije da veeraju. Onda e rei avo
anelu: Vidi, eto nee se ni pekrstiti ni Bogu
pomoliti, ni prije ni poslije jela. Andel ree: Ako
su Boji, oe se bar prekrstiti, a ako su tvoji, nee!
te se tako njih dvojica stanu prepirati, hoe, nee.
A ukuanima ni na kraj pameti Bog ni krst, ni Boja
molitva, nego kad se siti nagruvaju, onda e kuni
domain podii nogu pa odapeti kao konj. Kad to
uju andel i avo oba reknu: Bogme, oni niti su
Boji ni avolji, niti znadu Boga ni avola, ajde
odavlen da bjeimo!
[ 2 ]

375 BLISKO SRODSTVO

Pogonala se dva momka, da su u srodstvu. Jedan
veli ta jesu bliska rodbina, a drugi se krsti i udi odakle ta rodbina, kad mu za to nikada niko nita nije
govorio, niti je uo da se govori. Onaj koji je
govorio, da jesu u rodu, stao se kladiti i nudio je
drugome opklade, koliko ovaj hoe. Do opklade
nije dolo, nego su po sebi raspitivali starce, ali
nijedan nije znao nita da kae. Odu najposlije popu
da im on nade srodstvo u maticama roenih i
mrtvih. Pop se badava muio i nije naao nita.
Kako nijesmo u rodu, upitae prvi momak drugoga, kad je tvoja baba mome djedu nekoliko puta
na kurac preia?
Govorilo se po selu da je baba drugoga momka
bila dobra srca pa svakome davala pike.
376 IZLEENA OD PRDENJA
Oenio ovek svoga sina i izabrao mu dobru i
lepu devojku. Prolo neko vreme, a mladoenja
poeo sve vie da slabi. Svi su u kui primetili to pa i
otac, koji ga jednog dana zapita, zato tako slabi i da
nije bolestan. Sin u poetku ree da mu nije nita i
da je potpuno zdrav pa na zapitkivanja oeva prizna
naposletku da mu ena svu no prdi i da ne moe
trpiti onaj smrad, ali moli oca da ne kara snaju, jer
e se time poroditi svaa. Otac obea sinu da nee
kazati nikom, a u sebi skroji plan ta sa snajom
treba da radi. Sutradan je posle obeda veto reima
izmami, kao da je doao neki ovek u selo i
objavljeno je kako e taj ovek da plati dobro
onome ko je u stanju da mu uzastopce napuni itavu
kacu sa prdanjcima. Eto, tu bi dobre pare zaradili,
kad bi ko od nas mogao to da uini! Snaja
bezazlena i prosta, sva srena skoi ponosno i ree:
Ja u, tato, da mu napunim kacu bez odmora!
[293]

Svekar primi ponudu i ree j o j da bi to sigurno mogla

tek onda kad bi se prdanjci nakupili mnogo pa je
zbog toga potrebno da za deset dana nikako ne prdi.
Snaja poslua svekra i kad je bilo desetoga dana,
svekar je dozva i ree: Deder probaj prvo ovde kod
kue, da se tamo kod ljudi ne osramotimo! Snaja
zape iz petnih ila pa ne mogade, i u toj zabuni i
stidu ree: E Boga mi, tato, da ga zubima vue, ne
bi iziao!
377 A ROGOVI?
U Valjevu ukrali vola pa ga ofarbali i prodali
kao konja.
- A rogovi?!
Rogovi tebi u dupe!
378 PIJEVAC
Jedan aljivi fratar vidio pijevca na kokoi pa
usklikne: Blago vama, ne treba vam se ispovjedati!
379 E, TO SI SAD BOLJA!
Poao Banaanin sa enom u Srbiju na sabor
nekoj crkvi. Uz put ree eni: Soso, kad doemo u
Serviju, dobro se uvaj da te ne jebedu, jer su
Servijanci majstori u tome. Oni to jebedu, nema im
ravna! Sosu zagolica Ijubopitstvo i jedva je ekala
da doe u Srbiju da proba. Uvee j o j se prikrade
neki Srbijanac kome je ona dala povoda i pojebe je.
Opazi to Banaanin pa je stane koriti: E, kai mi,
to si sad bolja?

380 KOLO JAHAA SRPSKIH SESTARA

Doao Banaanin u Beograd pa ga neko provodio
po Beogradu i pokazao mu sve znamenitosti. Beograd se Banaaninu vrlo dopao pa izjavi da bi rado i
sam neto priloio na korist Srpstva. Prijatelj, koji
ga je provodio, stane mu redati drutva u koja bi se
mogao upisati: Drutvo svetoga Save, Kolo jahaa
knez Mihajlo, Kolo srpskih sestara, Dom naputene
dece itd. Banaanin promisli malo pa ree:
Upiite vi mene u Kolo jahaa srpskih sestara!
381 NAMESTI SE KAKO OE, SALTE
JEDNA RUPA NEK ISKOI
Doao niki Turin kod sobarice, legao s njom u
krevet pa je aolji. Kad ju je ve dovoljno izmilovao, upita ga ona kako eli da mu se namesti radi
jebanja Namesti se kako oe, salte j e d n a
rupa nek iskoi! odgovori j o j Turin.
382 KOLIKO S A H ?
Pita sin oca: Koliko je, aa, sati? Pol na
deset odgovorie mu onako otprilike otac ne
imajui sata uza se. Tato, odaklem vi znate, koliko
je sati? upitae opet sin. Otac upne prst u elo i
kae mu: Odavle iz glave znam! A zato su u vas
ona uteza izmed nogu! ree sin.
383 POP JEBE U PUPAK
Dolo dijete doma plaui: Majko, rekao pop,
da te je jebavao u pupak! Mui, moj sinko,
odgovori mu mati, zato se ti ne plai. Na oco, da
je to istina, spustio bi i nie!
[ ]

384 KOZAR I DJEVOJKA

Nabasaju andari na prelo meu enskinje te e
jedan rei: Doli smo da vas vodimo, jer ste kozaru
slomili kurac! Due mi, ja nijesam, odgovori
snaha jer sam ja mirovala. Seka se s njim neto
vrtila; ako mu ga ona nije slomila!
385 KAKO SU POSTALI UNIJATI!
U sjevernoj Dalmaciji ima dolinica, koju zovu
Popadijinom dolinom. Jednoga jutra teaci, koji su
prolazili uz tu dolinu, vidjeli su gdje katoliki fratar
jebe popadiju pravoslavnog svetenika. Rodi li se
to od toga ree jedan nee biti ni pravoslavno ni
katoliko. Rodie se unijat.

EROTSKE I SKATOLOKE
POSLOVICE
I UZREICE U SRBA
Skupio
VUK STEFANOVI KARADI
(Iz rukopisne zaostavtine)

1. Ukoio se ko popov na venanju (kurac).

2. Dupe duvaru a pamet u glavu (tj. uvaj se).
3. Kako je, slugo, napolju? Vedro kao srebro! A to su
ti izme mokre? Kia pada (a on popisao izme).
4. Ne zna goga ta je pika! (Rekla nekakva ena, koja je
prema ogi runo sjela pa je neko opomenuo da se pokrije).
5. udna starca, runjata mu je guzica!
6. Ako sam kriva dati, nijesam noge dizati!
7. Daj, Boe, da ne svane do ureva dne! (Kazala nekakva
mlada koja je skoro dovedena.)
8. Bori se kao kaluer s kurcem.
9. Bog te sauvao nova trgovca i stare kurve!
10. Udijeli, kurev narode, majku ti jebem! (Pripovijeda
se da je vikao nekakav pijan slijepac na saboru proeci, a sad se
ree kad ko to ite pa se ne moli smijemo i pokorno).
11. takni babu u guzicu, nek ti dade Ijubenicu! (Na pitanje
ta?)
12. Uao mu pundrov u dupe, (Kad je ko nemiran).
13. Tikva glava, govno mozak.
14. Igra se golim oko gola. (Kad ko vano to za malu stvar
dri).
15. Lovcu govno u loncu a hajkau u bakrau.
16. Da padne na guzicu, razbio bi nos. (Kad se kazuje za
koga da je vrlo nesretan).
17. Vidima je bijeda u starca ena mlada.
18. I to je bolje nego aom dupe otrti.
19. Ako si i mati, pokrij se!
20. Ostao kao govno na cedilu. (Kad se mlijeko procijedi.)
21. Ne muti govna, da ne smrde.
22. Nije se setio radi etvrtka, ve radi svoga prkna.
23. Rasprdnuti igru (tj. pokvariti. Gledaj: umrije kume,
rasprde se kumstvo.)
24. Vjena mu patarica i blaeni tandrk! (Kae se u ali
mjesto poknjikoga: Vjenaja mu pamjat i blaen pokoj!)
25. Ne valja po pizde vode.
26. Blinjoj nagore skutak a daljnoj i tupak.
27. Pouzdala se strina u sinovca pa ostala jalova.
28. avo si ti, kad se natri!
(Kad kome u ali i s
podsmijehom hoe da se kae da je pametan i dosjetljiv.)
29. Rasrdio se govedar na selo pa osekao sam svoj kurac.

[299]

30. Odvalio kao Blagoje serui.

31. Ostao ko posran. (Kad se ko od svoje rijei ili od svoga
djela postidi.)
32. Pustio guzicu na kolac. (Kad se ko razgolii.)
33. Prdi Mara na pudara. (Ko mari za to?)
34. Pristao kao lisica za ovnujskim mudima, (Pripovijeda se da
je lisica videi ovnova muda gdje vise, mislila da e skoro otpasti
pa itav dan ili i vie u zaludu ila za ovnom po planini.)
35. Otiao u guzicu po med.
36. Ja tebi dala jedanput kao potenu knezu, a ti mene (sad)
zaopucao kao kurvu!
37. Ko (na ovom svijetu) ne jebe punice, (na onom svijetu)
vui c joj a iz guzice.
38. Jebem ga zavrat kao Bugarin bivola.
39. Jebi mlado, da te oelja, a staro, da te poasti.
40. Ja nc kupujem u kurve kurac. (Ree se u Kotoru onome
koji svato skupo prodaje.)
41. Kad davo nije posla imao, metao je petla materi u
piku.
42. Dokle kosih travu lipicu.
Dobro probijah svaku piicu;
a kako stadoh po brdu vresak,
kao da u kurac udari tresak.
43. Miti ga kao mati poprdljivu erku.
44. Svakom svoje govno mirie.
45. Kamo vas, ako i majko, da vi polijem i da vas poljubim
u ruku, da mi sjutra govna ne jedete! Rekla nevjesta svekru i
svekrvi i ostalijem u kui prvo jutro poto se dovela. U Dalmaciji.
46. Rovitom govnu malo kie treba.
47. Reci ludom da prne, a on se posere.
48. Prvome mutuluk, a drugome govno. (Kad ko kazuje to
kao kaku novinu, to su drugi ve prije kazali.)
49. Junak je govno (koje svak obilazi). Kad se za koga rekne
da je junak.
50. Jebu li ti brzu majku, koja je psima na Kosovu utekla.
(Kad se ko utee te radi i govori ono to nije njegov posao.)
51. Kojoj kobili ne zna udi, ne idi joj k nogama!
52. Nepoznatoj se kobili s repa ne ide.
53. Voz govna! Tj. idi odatle. (Kad ko era koga od sebe, i
znai: Bje odatle idi bez traga!)
54. Kad se obrne tur na kur; ili:
55. Kad se ono posrano okrene naprijed. (Tj. kad posao
poe naopako.)
56. Ne bi mu na mizdraku govno pod nos mogao donijeti.
(Kad se koji ponese pa se ne moe s njime lasno da govori.)
57. Jede govna. (Kad ko govori ludo ili nepovoljno. U ovom
dogadaju se govore i ove druge sve tri poslovice, koje se s ovim
rjema poinju.)

[ ]

58. Jede govna kao pijan rotkvu.

59. Jede govna kao Grk hajvar.
60. Ustima govna jedi (koliko ti drago), SAMO RUKAMA
NE DIRAJ! (Tj. moe govoriti to ti drago, samo se rukama ne
dovataj. Osobito reku ene i devojke momadima.)
61. Jede govna, dok mu ja raka uhvatim.
62. to kuma donijela u torbici, to odnijela u guzici. (Kad ko
to kome donese, pa sam najvie i pojede.)
63. Ne bi kriv ko prde, ve ko u.
64. Sam prde, sam kolac potre.
65. Ko prde, kolac potee, a ko u, jedva utee.
66. Tri se, a guzica mu se vidi. Gledaj: Glas do neba itd.
67. Pri guzici je duica rtica. (Tj. pri brizi o jelu i o ostalim
tjelesnim potrebama esto se dua i zaboravi.)
68. Uz kur kurje uz apurje.
69. Ne udim se babi Miljani to gazi po bari, ve se udim
popu Pavlu, to je on digao glavu!
70. Hoe guza mesa. (Kad koga biju to je ukrao kakvo
ivine koje se jede.)
71. Naduo (napeo) se kako mudo na ugljenu. (Tj. ovnujsko ili
jarevo mudo kad se pee za jelo. Kae se za ponosita ili srdita
ovjeka.)
12. Da padnem na lea, slomio bih kurac! (Kad ko kazuje da
je vrlo nesrean.)
73. Gola govna. (Tj. zlo. ekoji u ali odgovori na ovu
poslovicu: Ako su gola, a ti skini kapu te ih pokrij.)
74. Prva ast (iza govna). (Ree se za nepovoljno jelo.)
75. Pita od govana biti ne moe. (Jer makar se kakvi mirisi u
nju metnu, opet e smreti.)
76. Jec prc glava boli, leb ne stoji. (Kad bolestan mnogo
jede.)
77. Kad grmi nek i munje sevaju! Pripovijeda se kako je
nekakva ena prdnuv pod muem, koji se bio uinio gluv pa kad
je on zapitao to se to u, odgovorila mu da grmi; onda on uzme
ugarak s vatre pa po njoj, govorei: Kad grmi nek i munje sevaju!
78. Dok bi Ciganin govno izio.
79. Dete se vrne i na ujca preko Dunava, a kamoli na slugu u
kui.
80. Da je lasno lajati, ne bi pas prdio.
81. Prevrni goveu balegu, nai e Irianina pod njom.
82. Da je dobro govno, izjeli bi ga Cavtaani.
83. Ko magarca (na magarcu) jae, valja i prde da mu trpi.
84. Prda prdu sustie (npr. od straha).
85 Ne dao Bog kamenja jesti, a govna su mekana. (Rekne
kato mladi kad ga stariji narani neiu.)
86. Na dram jede, na dram sere. (Seljaci govore za varoane,
koje oni ponajvie dre za tvrdice.)
87. Ta prdio, ta govorio, njemu sve jedno.
88. Navalili kao muhe na govno.

[ ]

89. Premee se s guza na guz. (Kad se za koga hoe da kae,

ne radi nita, nego lei besposlen.)
90. Sveta je ovca, koja se posere u mlijeko pa ga ljudi opet
jedu (poto se ocijedi). Ovo se obino govori kad se ivom
oveku, npr. kakvom kalueru, rekne sveti.
91. Od sile prdi, a od re smrdi.
92. Ta govorljiv, ta poprdljiv (svejedno je sramota).
93. Ko je srean i u turu nae (u ali se rekne).
94. Svak o svojoj guzobolji nek se brine.
95. More ti do koljena a govno ti do uiju! (Kad jednak
jednakome rekne: More!)
96. Ne seri, ne ribari, nego ori pa se rani! (U Srijemu.)
97. Misliti i srati, to je sve jedno (nego valja raditi).
98. Guta kao hala govna.
99. eta se kao posran golub.
100. Kad doe suenik, nek izije govno kuenik.
101. Ko od straha mre, za duu mu se prdi.
102. Ni mu je u kui sit prdnuo, ni gladan uzdanuo.
103. Svjedoku govno od oku.
104. Uze strunjicu pa obrisa guzicu.
105. Utie se, kao krpe u guzicu.
106. Ko se umije posrati, umije se i oprati.
107. Ne more se i prdnuti i stisnuti.
108. Mlad i zelen kao guje govno. (Rekne se kome mladom
u ali.)
109. Mekoj devojci potrebni dojci.
110. Mekoj devojci meke i sise.
111. S moga meka obraza i sise su mi meke.
112. S meka obraza gola guzica.
113. S meka obraza gola govna.
114. 115. ist, kao dupe o berbi. Gledaj: Brblja, kao guzica
(dupe) o vinoberi.
116. Srku manje u prknu. (U Boci.)
117. Da bih se znao govnima hraniti (neu to uiniti).
118. Ne bih s njim otiao ni na sranje!
119. Kad mene stase moja govna uiti plivati! (Kazala
kamila, kad se plivajui posrala pa voda pronijela baiegu preda
nju.)
120. Izrizikovao se kao govno na mrazu. (Kad se za koga u
ali hoe da kae da ie mnogo kojeta probirao i nauio se. U
Srijemu.)
121. Kako ne zaboravi gae vezati kad sere! (Kad se za koga
hoe da kae da je vrlo zaboravan.)
122. Kakila bi, ne bi. (Kad ko i hoe i nee to da uini.)
123. Da moe, izio bi ono to isere. (Tako je tvrd.)
124. Pojee iglu, a posrae uvalduz. (Prisjee mu.)
125. Prdni gluvom kod uva, on e misliti da grmi.
126. Prdnuo u variak. (Valjda kad je u njemu ve nestalo
ita. Kae se obino za ovjeka kad propadne ili oslabi.)

[ ]

127. Pogodio kao prstom u govno.

128. Oi piruju a guzica gladuje. (Kad ovek to lijepo samo
gleda.)
129. ujte ljudi gdi guzica sudi! (Kad se to ludo radi.)
130. U toga (njega) je srce kraj guzice. (Ko se za najmanje
to rasrdi.)
131. Ne moe se s duom u raj a s guzicom na pir.
132. Od sira dupe svira, od pogae dupe plae.
133. S jednom guzicom na dvije svadbe ne moe se.
134. Ne nosi on tebi soli u guzici.
135. Nije kriva guzica da je skupa enica.
136. Trpa kao pijan u tur. (Kad ko ludo govori.)
137. Cic, guzica, do Boia! (Kazao nekakav pojedavi koko
na Badnji dan uvee.)
138. tzjela ti guzica koulju.
(Kad komu ostrag upadne
koulja, a on ne zna nego onako ide.)
139. Sveta Petko! Crveni guzica! (Rekla ena kad je drugu
vidla metaniui ocaparenu.)
140. Ako sam ti u kuu, nijesam ti u guzicu!
141. Prc, guzo! (Ala ba!)
142. Magarac se po strnjiki valja,
Strnjika ga u guzicu bada.
143. U Jer ine na guzici drenjine.
144. Ne vjeruj mu, da sjedne golom guzicom na vatru!
145. Grko, puno prknol (Kad je ko sit pa jelu nalazi manu.)
146. Zabij se ti u petu numeru. (Tj. u guzicu. Kad ko rekne
to ludo. U avstrijskim dravama i to najvie po varoima.)
147. Kao da mu je pundrav u dupetu. (Kad je ko nemiran.)
148. Kao da mu je crv u dupetu. (Tako je nemiran.)
149. Kai guzici nek se raduje. (Kad ko to trai ili se nada
emu, to nee dobiti.)
150. Ubio mraz obraze a nave guzicu.
151. Nos piruje, guzica gladuje.
152. to bih ja za tuu guzobolju glavu lomio?
153. Kad vrana na dva koca stoji, jedan e u upak.
154. Kad meedu guzica zaraste. (Tj. nikad, Gdekoji jo
dodadu: Sad je koliko zolota.)
155. Bez mrtva nije puna prkna.
156. Da moe zavukao bi mu se u dupe. (Kad se ko kome
vrlo ulaguje.)
157. Zamaglio kao pas ispod repa. (Kad ko puei vrlo
zadimi.)
158. ena ima sedamdeset i sedam rupa (koje sve valja da
zatisne onaj koji se oeni, tj. eni valja mnogo kojeta).
159. Progovorio bi na guzicu (da mu se usta sveu).
160. To su govna u urevoj kaci. (Kad je kakav posao
rav.)
161162. to muz, to guz. (Tj. to omuze, to i pojede, a ne
moe da nakupi sira i masla. Gledaj: to kuc, to muc.)

[ ]

163. Hajde, guzo, da putujemo! (Kad ko besposlen a i

nespremljen kako valja kud pode.)
164. Piku valja milovati a ne gledati (jer se nema ta lijepo
vieti.)
165. Na vjetru puenje i danju jebanje ne valja. (Pripovijeda
se da je rekao Ciganin.) Gledaj: Piku valja milovati a ne gledati.
166. Kad u dati dupe, volim moje dupe. (Tj. kad u
promeniti moju stvar za tuu opet onaku, volim moju stvar.)
167. Crnogorac kupio u Kotoru nove plavetne od rase gae i
odmah ih metnuo na sebe. Vie Kotora kad je bilo za putit vodu,
vidiv plavetan od gaa kurac, povie: A ta je ovo, la mi srea!
Ko mi ga promijeni?
168. I do sad je kuga strijeljala, ali nije u dupe zgaala. (u
guzicu z,).
169. Izgubio (sam) kljue odguziee. (Kad koga era napolje.)
170. Kad kurcu ora proe, sto piaka za paru.
171. Usta
su joj dinarom prorezana, a guzica svrdlom
jarmenjakom. (Kad koja stiskuje usta kad govori, a jede za
dvojicu.)
172. Juhe do guzice, a mesa ni zalogaja.
173. Zauvar je i mu(v)a u guzicu kad uleti. (Tj. od gladi je
dobro i najmanje to izjesti.)
174. Pitali arova: Sto su ti muda otrag? a on odgovorio: ,,A
ta mi jc naprijed?" (Kad ko u kakvom dogaaju ree za to da
ne valja, a nita nije kao to bi trebalo.)
175. Tako me ne ljubilo to zuba ne imalo (tj. zadnjica).
176. Smije se kao lud na piku.
177. Pun novaca kao muda kostiju.
178. Sauvaj me, Boe, jepca ukraj kue a jebice usred kue!
179. Sila pravdu jebe kad god hoe.
180. Pala pela u hode na kurac da nae meda.
182. (!) I stara ovca so lie.
183. Ko na tuu enu uzjae i niz brdo jae, ne zna ta ini.
(U Krivoijama.)
184. Kad guska prdne (npr. ustao, tj. u nesrean as).
185. Kazali Nasradin-hodi: Odleeepike u oblake!" a on
ufativi se za kurac odgovorio: Evo im sjedala (na koje e opet
doi).
186. Sirotinjo, golotinjo Jebu ti mi majku! Kud e kad
ja umrem? (A. ona iz prikrajka odgovorila:) U tvoj rod!
187. Turi i to babi, mudar majci bio!
188. O mjesece, sunevo govno! (Pripovijeda se da je rekao
ozebao Ciganin putujui nou prema mjesecu.)
189. Slatka ti zemlja kao popu pika! (Viu ratari volu kad ga
ue orati. U Crnoj Gori i Zeti.)
190. Oj orasi, suvo voe,
I babi se kurac oe!
191. Potena ka i vrata od Suranja. (urani se zove nekoliko
kua na jednoj strani Kotora, po emu se i kotorska vrata od one
[

strane zovu: vrata od uranja. Poslovica se ova rekne onuda za

nepotenu enu ili devojku i znai: kao to su vrata ona svakome
otvorena, tako je i ona za svakoga.)
192. Nikao kao gljiva iz govana. (Doao odnekud.)
193. Prde pa se onda okree (da nije ko uo, a to je valjalo
initi prije). Kad ko to runo rekne ili uini pak se onda kaje.
194. Da mi je i poloa vina,
Samo da je krmarica mlada!
195. Dae dlaku! (tj. stradae)
196. Dvije volje, gae dolje!
197. Da ti je sad glavica e enina guzica! (Rekne u ali drug
drugu na zlu konaku.)
198. Uiva kao kurac u ladnoj vodi.
199. Kaluere! enice te! Ne bi ta. Kaluere! izbice te!
Bie ta!
200. Kaluere, da te oenimo? Da je prosto, kad ste
naumili! (navalili)
201. Tajala, tajala pa i popi kazala. (Valjada kad devojka ili
udovica zatrudni?)
202. Odnijela bi greben u brucama. (Rekne se za mladu
devojku, kad se hoe da kae da ve nije dijete, nego da je
odrasla sasvim.)
203. Ko se najvie klanja, najvie ga jebu. (Tj. mladu
nevjestu, a upravo znai: Ko se svakome jednako pokorava,
najvie ga gaze, cf.
Svakoj ui: hejvala!
Osta glava elava!)
204. Lie kremen (svaki as), kao pas kurac. (Kad koji sve u
puku zagleda.)
205. Ko ne vidi piku kroz reeto, ispale mu oi! (Ovako
reku u Risnu, kad ukori koji koga da ne zna nita.)
206. Svaka ova dobrosretna upljina hoe svoj eif.
(Pop
epo iz Grabova uzimljui u nos burmuta ovako mi je rekao.)
207. Od prvoga tira dobroga sina! (U Dubrovniku estita se
mladoenji poslije vjenanja.)
208. Niti item da mi da niti velim da ne da samo
kaem, neka zna.
209. Sit pas, vaistinu! (Kazao kaluer eni, koja mu se tuila
da je mu goni od sebe.)
210. Razvila barjak (tj. postala javna kurva.)
211. Mo se odmoriti (ali nee meda nai. Kazao Nasradin-hoda eli kad mu je pala na neku stvar.)
212. Nee pica mesa ni evara,
Nego hoe ilavoga mesa!
213. Nosi pamet u gaama.
214. Marko sjai a Janko uzjai,
Dok doratu muda otpadoe!
215. Oenie i tebe tata. (Tj. dobie i ti ovo to ja imam pa
e se kajati. Kad je nekakvo oenjeno dijete kunjalo pred
[305]

kuom, zaleti se pijetao te kljune o slinac. koji mu je iz nosa visio

a on onda kao pola plaui rekne: ,.I! Boga mi e tebe oeniti
tata!)
216. Ne bih ga ubio da ga uhvatim eni meu nogama!
217. Lasno je tuim kurcem gloginje mlatiti!
218. Ko ne s kvasi guzicu, ne iz jede ribicu.
219. Za parice i u carice.
220. Da je svuda kao oko muda (niti bi trebale gae ni
koulja; ili kao to se u Maarskoj po varoima govori: ne bi
trebala bunda).
221. Klin se klinom era. (Kazao Nasradin-hoda kad je
ujedanput i jeo i srao pa ga neko zapitao zato to ini.)
222. Proganja se kao kurva kroz pazar.
223. Boji ga se kao neka stvar kie.
224. Ila na oproten je da izgubi potenje.
225. Majka ti se gola bola! (Kao kletva ili psovka eci u
ali.)
226. Zekree, kao iguman mudi.
227. Ko ima masla, on i muda mae. a ko nema, njemu i usne
pucaju.
228. Kao da je cara za muda uvatio. (Kad se vrlo ko ponese.)
229. Ne pada mi na um, koliko staru masku na mater. (U
Crnoj Gori.)
230. Ko se svoje ene stidi, drugi mu je jae.
231. Lice kurvu ljubi.
232. Mic po mic pa namic!
233. Nad tebe se gaa ne odrijeilo. (Kletva eni).
234. Na devojku gae, gae;
Al neka ih, dae. dae! (Iz poskoice.)
235. Kurvi se naprijed plaa! (Kad ko ite da mu se kakav
posao naprijed plati.)
236. Jebena baka vrata zatvara.
237. Ja kriva, ja popu dala.
238. Jebem ti Segedin. (Jedan ovek ode u Segedin zimi, a
zaboravi opakliju poneti. Napati se strano i nazebe pa kad dode
kui naloi veliku vatru, zaogrne se u opakliju i legne pored vatre,
kad ga vatra s jedne strane prepee i prepali, on se onda okrene
na drugu stranu govorei: Jebem ti Segedin!)
239. Jebao mu i mia u duvaru. (Kad se kazuje da je ko
kome sve psovao.)
240. Isnaica vodu puta. (Kad se hoe da kae da je sramota
od ljudi otii da se izie napolje.)
241. iva dala! (Rekne se u ali poznatoj devojci, mjesto:
iva bila!)
242. Zacrvenuo se kao da je pred kumom prdnuo.
243. Oli pas oli neko od nas.
244. Ima ih kao i krivokurijeh tatara.
245. Glava u berbernici i guzica u ainici ne moe biti.
246. Kao prde u turu (npr. smeo se).

[306]

247. Ko gladne godine govno izije, site se kaje.

248. Posrao se pa ruao.
249. Saradom srao! (Kletva.)
250. Slua Bog to kaura prdi! (Kad ko koga kune.)
251. Ko se ruga, poseru ga.
252. Valja posrati ponjavu dok se umre. Gledaj: Nije (tako)
lasno umrijeti.
253. Govna i kuine (tj. tlo).
254. Kranjsko zvono i arbanaka ena i gradsko magare, to
su na jvei muenici na ovome svijetu. (Za kranjsko zvono zato se
misli to esto zvoni. U Lici.)
255. (!) Prda (prdeom se) ne bojadie no bro, (Tj, s
praznim se rijeima ili se besposlienjem posao ne svrava.)

BELEKA
MRSNE PRIE su izbor iz zbirke Fridriha S. Krausa,
austrijskog folkloriste naeg porijekla (Burzanovica, Slavonska
Poega, 1859 Be, 1938). Kraus je zbirku prikupio najveim
dijelom sam, putujui po naim krajevima, a objavio je na
srpskohrvatskom jeziku u svom godinjaku Anthropophyteia
(Lajpcig, 19041912), namijenjenom folkloristikom istraivanju polnog morala. Za isti godinjak je Tihomir R. ordevi,
poznati srpski folklorist, pripremio Erotske i skatoloke poslovice
i uzreice u Srba, pronaene u rukopisnoj zaostavtini Vuka S.
Karadia. Iako po formi nisu prie, njima je, s obzirom na
tematiku i skupljaa, nesumljivo mjesto u zbirci opscene narodne
proze. Potpuniji izbor iz pomenutog Krausovog godinjaka
objavljen je u Prosvetinoj biblioteci Erotikon" (1984).
D. I.

SADRAJ

1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34

Rasti, rasti, dok ja raspaem tkanice! 5

Maloljetna udaa! 5
Kako je vlaki proto prodiko a zvao se Duka
Zet u tazbinu 6
Kneza Miloa poruka Vuku 7
Jebeni prvi novembar 7
Koj ti je kurac? 8
Moe i taj kurac biti! 8
Nee kum da pljune 9
Svirati kurcu 9
Stidljiva devojka 9
Valja triput guzicu oznojiti! 10
To zahteva utivost!
10
A koja govna vozim ja? 11
ovek traio magarca 11
Je li mi erka teka? 12
Krupno govore 12
uk mu zavratila 14
Ne zna Vlah po gospodski 15
Put u Pikovac 15
Erkine cure 15
Jebe! 16
Tri lovca 17
Jaoj, da mi je sad malo kurca! 17
ta djevojka ne moe rei 17
Pogino deda s kurca 18
Bije nas pusta glasina! 18
Kakav je kurac? 19
Od ega li je kurac? 19
Raspija znade kakvi su kuri 19
estoskoka, eto pici smoka 20
Matrak 20
Velik kurac 20
Kuku, Todore! 21
[311]

35
36
3"
35
39
-0
41
-12
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
66
67
68
69
70
71
72
73
74
75

Kako je snaa drepca prodavala a pop

kupovo 21
Kaluerski kurac 21
Zabunila se 22
Kurcevi nekada 22
Koji kurac bolje more? 23
to najbre raste? 23
ta se najtee dere? 23
eni kurac uvek prekratak 23
Jadno stanje kurca i obojka 24
Kraljeva ki 24
O popovu zetu dugokuru 26
Kad dolazi Spasovdan? 27
U budale kurac od elika 28
O eliji tvrdokurcu 29
to je za ene 34
Banaanin u tingltanglu 34
Naao momak nevinu devojku 35
K o j o j eni valja golem kurac? 36
Nije pika led 37
enske pomamne na kurac 38
Crnogorac zaraivao kurcem 39
Hoda i vlaka pizda 44
Merili smo kureve 45
Predugaak kurac 46
Muda 47
Oslanjalo se jedno na drugo 47
ovek izgubio oba muda 48
Nagrajisao zet u tazbini 48
Kilonja 49
ivele nae pice radosnice! 49
O pizdinu dnu 50
Kako je io pii, kuri i jaja u drva 50
Vrag i vraica 51
aba, mi i buha u snae 52
Vlaan stan 53
Dobro mu odgovorila 54
Pria kako je onaj reko: De zini!" kad ju je
jebavo 54
Vuk 54
Uplaio se kurca 55
Sve s pravde 55
Kako potrevi ba tu! 56
[ ]

76
77
78
79
80
81
82
83
84
85
86
87
88
89
90
91
92
93
94
95
96
97
98
99
100
101
102
103
104
105
106
107
108
109
110
111
112
113
114

Neto to ni avo ne moe ispraviti 56

avoiska enica 59
udo staroga hode 60
Kako je otac nauio sina jebavati 60
Pria kako je ojeku bila lijepa ena pa mu je
ao bilo jebavati, jer se je bojao da e umreti 61
Kako je otac i kako je sin jebavo 65
Pria o onom to se zareko da nee drugu uzeti
za enu, ve onu to ima dvi pike 66
I bel konj tua zob 67
Nali momci nevine devojke 67
Deia, tata, i arova! 68
Poinji, zaspala su deca! 68
Nije dupljosana 69
Kako Cigo posla ima 70
Jo nije popadiju 70
Mala pogreka 70
ovek pomae eni za vreme poroaja 71
Sve troje jedne pameti 72
Oficirski izdaci 74
Kadija i tri brata 74
Draenje slaninom 76
edna ena 77
Nita bolje nije ni zasluio! 77
Pika u tikvi 78
Daj si na dete dupku! . . . 78
Aga, ja bi mazo! 79
Ej, Boe, od straa tvoga gde jeba svoj
svoga! 80
Ko zna gdje u ja biti dogodine! 81
Svatovi jebu mladu 81
Erka ne zna za kog je udata 82
Silovao ju 82
Nita bez staroga majstora! 83
Pria kako nee pica mlika ve mesa 83
Ne slae se raun 84
ebe 85
Da je na vreme donesen, bio bi drugi Kraljevi
Marko 85
Sutra emo se pitati! 88
Trampa 89
Mladi doskoio caru 91
Doi, kume, da se bar podrimo! 92
[ ]

115
116

Sluga Jebe! 93
Da mu da 93

118
119
120

Gatalo 95
Oko rupe, avole! 95
Kako je ona obanica onome obanu dva prsta
koe za vola sa kurca zguljivala 96
Vragolan slukinja u popa 96
uva devojka potenje 98
Umalo ne ograjisasmo na belaj! 99
Koja je to pravica? 99
Knez-Miloev sud 99
Desila se retkoprsta 100
Silovana 101
Zato eni nikad dosti 101
Koliko je kuraca pojela? 102
Pria o obanu trokuru 102
Hoe da vee sva tri ujedno 103
Zvidao, ne zvidao, eto mene! 104
Kad se djevojka raspali 105
Carica i tri brata 106
Stradnja podskutaa 108
Kuku, pope, moja sirotinjo! 109
Bula i aur pred kadijom 111
Samo da ga malo zarubi 112
Kako Vlah prodavao zeca 113
Sad su kvit 114
Sveti Ilija uva na nebu jabuke 115
Zato Bog poneki put ne vidi ta se ponegde
radi? 115
Hoe i ona da umre! 118
Nije tresnuo kurcem 119
Udovica varala jepce 119
Jebni broj 120
Dobra je devojka 122
Nije probjena gdje treba 123
Osvetila se 123
Koliko zubi, toliko jeba 126
Nije baki do gizde 127
Da j o j ne zaraste 127
Muevljevo lukavstvo 127
Ta lae ra, sere mu se! 128
Osevabili se 130

117

121
122
123
124
125
126
127
128
129
130
131
132
133
134
135
136
137
138
139
140
141
142
143
144
145
146
147
148
149
150
151
152
153
154
155

Vojnik se osvetio popu

[ ]

94

156
157
158
159
160
161
162
163
164
165
166
167
168
169
170
171
172
173
174
175
176
177
178
179
180
181
182
183
184
185
186
187
188
189
190
191
192
193
194
195
196
197
198

ena ne prata oveku

130
Hoe Peko, hoe ja! 131
Nasradin-hodin uran 132
Kuanje 133
Pa onda? 137
Doktor mazao popadiju 138
Jadac! 139
Digni jo malo! 140
Kako je ena prevarila mua 141
Nemoj se pokapati, babo! 142
Nije posluao saveta 142
Estakvirula! Boe blagodarim! 145
Apotekar i oban 145
Kriv mu ud! 146
Decopravitelj iz Bea 147
Ne razume ovek, kad mu se lepo kae 148
Samo hoe da promeni 148
Ne zna ona talijanski 148
(Magarac se zapopio) 149
Pop baksuz 149
Guzar 150
Popova beseda 150
Rav put 150
A bi li ti, pope, kazao? 151
I najebao se i sauvao svetinju 151
Lek od prita 152
Brza osveta 152
Samo da ga zna 154
Brezobraznik 154
Kaluer i udovica 155
Skruena ispovjed, ali bez apsolucije 158
Pop umire! 159
Kako je kapelan Jani vodu otvorao 159
Drali se za kureve 160
Dumna, pop i crkovnjak zajedno spavaju 161
Razgovarali se iguman i igumanija 162
Ekser se istopio! 162
Spaavaj, Boe, duu, avoli odnese telo! 163
Kojega si zakona? 164
Migudac! 164
Tri svetenika 165
Iznosite sanduk! 166
Dobro je i ovako, a dobro je i onako!
166
[ ]

199
200
201
202
203
204
205
206
207
208
209
210
211
212
213
214
215
216
217
218
219
220
221
222
223
224
225
226
227
228
229
230
231
232
233
234
235
236
237
238

Pop osta i bez pike i bez konja 168

Pria o Bjelonogi popinoj 168
Pria kako je onaj u popa se najmio i eteres
zeeva uvao, jebao mu tri keri, popadiju i
njega 171
Pop i njegov sluga 174
ilo za ognjilo 180
Pop i kalajdija 182
Dockan kazala 184
Sam ga je naeo 185
Kad ide papa u Rim
186
Broj sedam 187
Pitanje 187
Zato se ne jebe dupe no pizda? 187
Kraljevi Marko bez leka 188
Turski obiaj 188
Kako je aga stradao 189
Jebiguzako nasilje 189
Trojica pregazili reku 190
Kaluer nadmudrio dervia 190
Nastradin-oda platio dug 191
Kaem ja igumanu, bie bruke . . .
197
Slui za staro 198
Ukraden tiganj 198
Oporuka 198
Navodadija 199
Pria kako se je ona raspiila 199
Bolji Ciganin 200
Turin i magarica 200
Pria kako je ovjek jebo medvidicu i ona
otrblavila i rodila dvojke 200
udotvorna trava 204
api Srndajli! 206
Banaanin vozio vladiku 208
Tri elje 209
Jebo kozu 210
Kako je knez Milo pedepsao kozu 211
Jebo kozu 211
Mladi naplatio i oca i popa 212
Pop jebo kobilu 213
A k o sam, svoju sam! 213
Eto, pope, zgoda! 214
Pa to mi ne kaza, po Bogu brate! 215
[16]

239
240
241
242
243
244
245
246
247
248
249
250
251
252
253
254
255
256
257
258
259
260
261
262
263
264
265
266
267
268
269
270
271
272
273
274
275
276
277
278
279
280

Nasadio seljak Turina 216

Kakav rod kadija arovu? 216
Ostareo kurac i matora pika 217
ena uzelela dete 218
Palac bez kostiju 219
ovek ojaao 219
Sve jai u rukama! 219
Starca izdao kurac 219
Porastao mu pod starost 220
Treba kurac u ruku uzeti 220
Malen kurac 221
Otkud deca kad nije valjao? 221
Muu budali enino dupe 222
udna svetinja 222
Poljubi me u dupe! 222
Nije donela slanik 223
Drvena politika 223
Ero u damiji 224
Posluao ovek enu 225
Guziki se ne moe u raj 226
Medakovia drebac 226
Skupo zadovoljstvo 227
Nasarajdin-oda osvetio se komijam 227
Ne da nijedanput! 229
Pica i guzica 229
Crkva nije popina no seoska 229
Prduljina guska 230
alost 230
Ne znaju oni naki! 231
Otprditi 231
Opametio ga! 231
Nema tu, uo sam, nego ako si vidjeo! 232
Oklada babe i avola 233
Poprdljiva djevojka 233
U sita oca poprdljiva djeca 234
Tri mucave sestre 234
Mi 235
Ero triput prno 237
Kako je snaha svekru za mutuiuk govno
dala 237
Peeno govno 238
Kako je ovjek bio poboan 239
Palio avolu sveu te mu i pomogao 239
[317]

281
282
283
284
285
286
287
288
289
290
291
292
293
294
295
296
297
298
299
300
301
302
303
304
305
306
307
3.08
309
310
311
312
313
314
315
316
317
318
319
320
321

osa i mehandija 240

Da mu osujeti nameru 242
Krst na trbuh 242
Zgadio se na dlaku 242
Husarsko govno 243
Nasredin-oda u Debru 244
Govna jisti 244
ta ima u trbuhu? 244
Cincarin i egrt 245
Buba ga sere" 245
Pojedi Lazu! 245
Kadija i tri brata 246
Nasarajdin-oda platio kadiji tapiju 247
Dva brata, oba objeenjaka 248
Opklada: Ko moe srati, a da ne stenje? 249
Pria kako je onaj popu mjesto smokve donio
govno 249
Turska i hrianska vjera 252
Marko se spremao na megdan 253
Od straha 253
Najhrabriji podanik 253
U staru je rupu potrevio! 254
Produlji ga! 254
Pokora 255
Ero ukro plou potkovicu 255
Pria kako se je rob posro pred jednom
kuom 256
Ne zna, ta e pre 256
Straljivi mu 256
Seri, ro, istuli se lu! 257
Zet kod tate 257
Kako je io zet u punice i posro se u stap 257
Kako je elo uzeo hadinu ker 258
Baka i dida 264
Zgode i nezgode Nasarajdin-hode 265
Uio sinovca krasti 266
Utivost 268
Nauenjak i balega 269
Flitanje 269
Kaalj 270
Ostareo 270
Otkle je snaa 270
Naricanje 270
[ ]

322
323
324
325
326
327
328
329
330
331
332
333
334
335
336
337
338
339
340
341
342
343
344
345
346
347
348
349
350
351
352
353
354
355
356
357
358
359
360
361
362
363

Spi s dicom! 271

Tvrdi i mek sir 271
Kmet nije razumeo seljaka 271
Za im Vlah najvie ali 272
Obramnica 273
Baba na sudu 273
Ne razumije Srbin hrvatski 273
Tako je bilo i ranije! 273
Beli gra u vrei 274
Jaja 274
Otvoreno dijete 274
avo i vojnik 275
Testament 275
Doao vabo meu Srbe 276
Svak na svome . . . 276
Koulja 276
Tiganj 277
Na jaja! 277
Diplomacija 277
Oglaenje 278
Oe na! 278
Baba Stojna 279
Ispovjednik 280
Lice suncu . . . 280
Snau 280
upalj mu kurac 281
Po tri jaja 281
aljiv Ijekar 281
Pop avolan 282
Potena ena 282
U berbernici 282
Fratarski laik 282
Gluhi 283
Nije se molila kako treba 283
upaj, kume, ako su ti iste ruke! 284
Tumaenje sna 284
Tko e koulju dii? 284
Kakva korist od jarca 285
Kako je u one golema pika bila a u onoga opet
kurac 285
vaba je probuio Ivan i Komar planinu! 286
Otrcaja se kurekanja 286
Odakle je onaj crvenko? 287
[ ]

364
365
366
367
368
369
370
371
372
373
374
375
376
377
378
379
380
381
382
383
384
385

MRSNE PRIE

Kolika je pika?
287
Doo davo po svoje
288
Pika j e n a b a g l a m e
289
ena rodila na d u p e
290
Da je u tebi, to je u n j e m u !
290
N a usnici l e p e u g p i z d e
291
K a k o trai m o m a k p i k e
291
Na venanju
291
Veera
292
Pjana Likota
292
Ni boji ni avolji
292
Blisko srodstvo
293
Izleena od prdenja
293
A rogovi?
294
Pijevac
294
E, to si s a d b o l j a ?
294
K o l o j a h a a srpskih sestara
295
N a m e s t i s e k a k o oe, salte j e d n a r u p a n e k
iskoi
295
K o l i k o sati?
295
Pop jebe u pupak
295
Kozar i d j e v o j k a
296
K a k o s u postali u n i j a t i
296

Erotske i skatoloke

Beleka 309

p o s l o v i c e i uzreice u Srba

Prikupio i izdao
Fridrih S. Kraus
Priredio i izabrao
Duan Ivani
Depna knjiga Beogradskog izdavako-grafikog zavoda
Glavni i odgovorni urednik
Vidosav Stevanovi
Ureuju
Radoslav Brati, Ljubia Jeremi, Ljiljana Lapevi, Rajko
Petrov Nogo, Jovan Radulovi, Tiodor Rosi, Dimitrije Tasi
Recenzenti
Radoslav Brati
Jovan Radulovi
Likovno-grafika
Rade Rani

297

oprema

Korektori
Nevenka Nedeljkovi
Jovanka Petrovi
Izdava
Beogradski izdavako-grafiki zavod
OOUR Izdavaka delatnost
Bulevar vojvode Miia 17/VI
Slog, tampa i povez
Beogradski izdavako-grafiki zavod
OOUR Grafika delatnost
Bulevar vojvode Miia i 7
Za izdavaa
Antun Marti
Telefon plasmana: 011/650-933
Tekui raun za sve uplate: 60802-603-17522
Tira: 20 000 primeraka
Beograd. 1986.
YU ISBN 8fc-13-X)28-2

886.1/ .2-36:398
Mrsne prie; erotska, sodomijska i skatoloka narodna proza / priredio i izabrao Duan Ivani. Beograd; BIGZ, 1986 (Beograd; BIGZ). 324 str.; 20 cm
(Depna knjiga Beogradskog izdavako-grafikog zavoda. Beletristika)
ripeBOA nejia: Jahrbiicher fiir Folkloristische Erhebungen
und Forschungen zur Entwicklunggeschichte der geschlechtlichen Moral. Beleka / D. I.: CTp. 309.
YU ISBN 86-13-00028-2
1. MBaHHh, HyuiaH, n. nor. u npwp.

06pat)CHO

HapojjHoj

6H6JIHOTCHH

Cpdnje,

Eeorpan

Mrsne prie su jedinstvena zbirka

bezobrazne, bestidne narodne proze,
nastajale na srpskohrvatskom jezikom
podruju, u ukrtanju domaih izvora i
raznovrsnih kulturnih uticaja na naim
prostorima. Nesumnjivo ona vrsta folklora
koja je zadrala ivu aktuelnost. Te se
prie itaju pre svega kao humoristiko
tivo koje uiva u otvorenom imenovanju i
opisivanju nagonskog, ali je to i jedna
mona i buntovna narodna reka koja rui
sve okotale sisteme, dravu, religiju,
naciju, porodicu, klasu, voe i junake,
profesije i prirodne podjele i granice.
Potvruje samo mo ivota i ivljenja,
onog sa donje strane, kao prkosnog otpora
onome to se namee odozgo, u obliku
zakona, zabrane, svijesti i savjesti.
Ispunjena duhom ruganja, slavei
elementarno, ona ismijava ljudske
slabosti, nedostatke i zablude u
neiskazanoj udnji da se dostigne neka
paganska i utopijska sloboda bez zabrana,
ogranienosti i prolaznosti.

Beogradski izdavako-grafiki zavod

Cena 1300 din.