(K

)
I ()
( )

II ( )

III

ME

( )

()

()

()

- -

LOGIKA- Mogua struktura postojee stvarnosti, IDEJA PO SEBI, teza (pozicija)

Nauka o istoj ideji, u apstraktnom obliku.
FILOZOFIJA PRIRODE- Ono mogue se realizuje (opredmeuje, aktualizuje) u prirodi, IDEJA ZA SEBE
Priroda je drugo bie, negacija apstraktne ideje, otpor, suprotnost, antiteza-negacija
U prirodi ideja je izvan sebe, otuena je sama sebi, otuena je od svoje sutine, da bi se u duhu vratila sebi i
stekla svest o sebi kao sutini svega.
logika ideja je apstraktna i nesvesna

u prirodi ideja je ono to je umno, u konkretnom obliku je, ali otuena i nesvesna
u duhu ideja je konkretna i zna sebe
FILOZOFIJA DUHA- Duh osveuje logike strukture stvarnosti, tu se stvarnost pojavljuje kao neto konkretno, IDEJA PO SEBI I ZA SEBE,
sinteza-negacija negacije.
Ideja stie svest osebi kao sutini svega.
Obrauje tri stepena odnosa duha prema samom sebi:
Subjektivni duh
Objektivni duh
Apsolutni duh
Subjektivni duh
Subjektivni duh, na svom prvom nivou, onakav kakav iznikne iz prirode ini antropologija (dua), fenomenologija (svijest) i
psihologija (duh).
Objektivni duh

Objektivni duh istupa iz svoje subjektivne sfere da bi spoljanji svijet oblikovao prema svojoj volji i u njemu stvorio
sadraje. To nije ni svijet prirode, ni subjektivnost ega. U tom svijetu je pravo, moralnost i drutvena stvarnost
(obiajnost) koju ine porodica, graansko drutvo i drava. Pravo je oblik objektivnog duha odreen spoljanjim
pritiskom, dogovorom ljudi da slobodnu volju zatite pravom od samovolje. Moral je negacija, antiteza tog
spoljanjeg pritiska, to je samoodreenje slobodne volje. Obiaji su sinteza tog spoljanjeg pritiska, prava i
unutranjeg pritiska morala. U oblicima obiajnosti: porodici, drutvu i dravi, u kojima pojedinac ivi i nuno
im se pokorava Hegel uvek trai ideju, ono umno, misao kao osnovu, sutinu koja se u svemu ostvaruje. Drava je
sinteza porodice i graanskog drutva. Ona je um koji eli da se aktualizuje u ljudskoj zajednici. Ljudi treba da
uestvuju u ivotu drave. Bez nje se ne mogu aktualizovati.
Apsolutni duh

Apsolutni duh je duh koji se putem ovjeanstva vraa samom sebi. Apsolutni duh se ostvaruje u:
1. umjetnosti u obliku opaaja, tj. u ulnoj pojavnosti (estetika)
2. religiji u obliku predstava i oseanja (filozofija religije)
3. filozofiji u obliku istih pojmova kao duhu najprimerenijem i njasavrenijem obliku (filozofija filozofije)
Zajedniko ovim nivoima je sadraj koji je istina, otkrivanje apsolutnoga, a razliita je forma. U umjetnosti je forma
ulno saznanje, u religiji predstava, a u filozofiji pojam.

Dijalektika
Teza-isto miljenje
ntiteza-negacija istog miljenja
Sinteza-negacija negacije

psolutno znanje-filozofija
umetnost
religija
duh, um

Fenomenologija duha
predmetna svest postojanje svesti za sebe
elementi svesti
samosvest postojanje svesti van sebe
um svest za sebe i kod sebe

samosvest
svest