Gimnazija ''Rizah Odeki''

MOLEKULARNI SPEKTRI

Mentor: Edina Jagodi prof.

Kapetanovi

Uenik: Nudeina

SPEKTRI ATOMA
Definicija : Emisioni spektri slobodnih atoma su posljedice
kvantnog kretanja elektrona unutar atoma.

Borov model hidrogena.

Elektroni blii nukleonu imaju manju energiju od elektrona
koji su dalji od nukleona.Svaki atom ima svoju spektar
odnosno spektarske linije.Do spektarskih linija dolazi kada
elektron prelazi sa jedne orbite ne drugu.
Elektron moze da prelzai iz jedne orbite u drugu i pri tome
on zrai dok elektorni koji se nalaze na jednom orbiti ne
zrae.U definicije je reeno da je to kvantno kretanje pod
kvantnim kretanjem podrazumjevamor kretanje iz jedne
orbite u drugu pod tim se misli da elektron ne smije da
bude izmeu orbiti vec samo na orbitama.Isto tako
energija atoma je kvanta to znai da ne mogu imati
bilokakvu energiju vec mogu imati smao odreenu
energiju.Elektroni opustaju ili primaju svjetlost kada
prelaze iz jedne orbite u drugu.Ako atom ili molekula

prime svjetlost onda energija fotona mora biti jednaka

delta E.
Definicija : Prelaz elektrona iz vieg u u nie energetsko
stanje je praen emisijom gotona ija energiaj je jednaka
razlici energija polaznog i krajnjeg energetskog stanja
hf=E2-E1

Svjetlost koja je potrebna da bi elektron presao sa E2 na

E3 mora zadovoljiti uslov da je energija fotona jednaka
hf=e1-e2
Ukoliko relacija ne bude zadovoljena onda elektron ostaje
na pocetnoj energiji.Isti princip je i za elektrone koji
prelaze sa vise na nizu energiju i opustaju svjetlost
odnosno fotone.
Oigledan dokaz da je energija kvantirana jesu atomski i
molekulski spektri. Osobina kako atomskih tako i

molekulskih spektara jeste da se zraenje emituje ili

apsorbuje na diskretnim vrednostima frekvencija (tj. linije
spektra pojavljuju se na diskretnim vrednostima
frekvencija). Ovo se moe objasniti time da je energija
atoma ili molekula takoe ograniena na diskretne
vrednosti, tako da se onda energija moe oslobaati ili
apsorbovati samo u diskretnim porcijama (Slika 6). Slika
6. Nastanak spektralne linije objanjava se time da atom
ili molekul emituje kvant energije h pri prelazu izmeu
energetskih nivoa diskretnih vrednosti energije. Tako, ako
se energija atoma smanjuje za E = E2 E1 tada on
emituje zraenje frekvencije = h E i linija se pojavljuje
u spektru .

MOLEKULSKI SPEKTRI

Molekulu ine atomi (dva ili vie) povezani elektronima u

kovalentnoj vezi. Kovalentna veza je veza dva atoma koji
dijele zajednike elektrone.
U sluaju molekula kvantna kretanja su jos sloenija.
MOLEKULSKI SPREKTRI SE DIJELE NA :
-rotacioni spektri
-oscilatorni spektri
U ultraljubiastu oblast spade elektronski dio spektra a
dok elektromagnesko zraenje emitirano u molekulnim
oscilacijama I rotacijama pripada infracrvenoj oblasti.
Kada dva atoma se spoje u molekulu inace energija
molekule je manja od zbira energije ta dva atoma to je
zao sto kada se elktroni spoje spoje se i njihovi
elektronski oblaci tj nastaje hemiska veza. Atomi u

molekuli nisu stacionirani to znaci da se oni uvijek krecu i

da nemaju tacnu udaljenost vec oni osciliraju ,pomjeraju
se . Oni se kreu harmonijski.
Najstabilnija konfiguracija atoma je kada je njegova
spoljasnja ljuska potpuno popunjena; da bi doasao u to
stanje atom moze da izgubi, dobije ili podeli elektrone sa
drugim atomom. Na primer, atom vodonika ima jedan
elektron u spoljasnjoj ljusci i da bi je kompletirao
nedostaje mu jos jedan elektron. Taj elektron moze da
dobije ili formirajuci negativan jon (H), koji je vazan
sastojak zvezdanih atmosfera, ili deleci elektron sa
nekim drugim atomom. Ukoliko je taj drugi atom takode
vodonik, gradi se molekul H2. Veza izmedu dva pozitivna
jezgra se u tom slucaju formira zajednickim
elektronskim oblakom koji se nalazi oko njih. Dva ili
vise atoma mogu da se vezu zajedno u dvoatomne ili
viseatomne molekule respektivno. Mnogi molekuli koji
postoje u Zemljinoj atmosferi su viseatomni (npr. H2O,
CO2, O3, ...) ali ce ovde na dalje, radi jednostavnosti, biti
razmatrani samo dvoatomni.
Rastojanje izmedu dva jezgra u dvoatomnom molekulu
nije fiksirano, pa jezgra mogu da se krecu pod uticajem
potencijalne energije koja je zbir energija elektrona i
Kulonove potencijalne energije jezgra. Elektroni, buduci
da su negativni privlace jezgra i teze da ih dovedu sto
blize, sa druge strane jezgra se, buduci da su pozitivna,
odbijaju. Kada su te dve sile jednake molekul je u stanju
ravnoteze.

Oscilatorni spektri:

Vibracija je kretanje pri kome se ravnoteni poloaj

jezgara u molekulu periodino menja.
Kod dvoatomskog molekula (Slika 3) vibracija molekula
znai periodino udaljavanje I pribliavanje jezgara u
odnosu na njihov ravnoteni poloaj (re) du linije veze.
Ukoliko je veza
jaa i mase atoma vee, veliina udaljavanja od
ravnotenog poloaja je manja, tj. amplituda
vibracije je manja (i obrnuto). Vibraciona energija
molekula, prema kvantnoj mehanici, za datu frekvenciju
(osnovnu) moe da ima samo odreene vrednosti.
Vibracija je dakle, kao i rotacija,unutranje kretanje koje
svojom energijom doprinosi ukupnoj energiji molekula.

Za razliku od atoma molekule imaju mogunost da se

rotiraju i osciluju. Samim time sto molekula se okece ili
osciluje ona mjenja svoju energiju odnsono trosi odrejdeni
dio energije .Klasini ocilatoru u principu mogu imati bilo
koju frenvecniju.
Posto znamo da se atomii u molekuli krecu harmonijski
onda jednaina za frekvenciju jednaka je :
f=1/2
Fomrula predstavlja koliko oscilacija jedna molekula
napravi u jednoj sekundi.Frekvencija kod oscilatora
momoze biti razlicita i na isti nacin klasicni oscilatori
mogu imati razlicitu masu . meutim kod kvantnih
oscilatora oni imaju samo neke energetske vrijednosti.
Formula:
reducirana masa, zamiljena masa koja se pojavljuje pri
matematikom tretiranju gibanja dviju estica
mase m i M u tzv. sustavu centra mase.

Rotacioni spektri :
Rotacija je obrtanje molekula kao celine oko osa koje
prolaze kroz njegov centar mase.0

Ovo kretanje je najjednostavnije kod dvoatomskih

molekula kod kojih se svodi na obrtanje
molekula kao celine oko ose koja prolazi kroz centar
centar mase (CM) i normalna je na pravac veze (Slika 2)
Kod vieatomskih molekula postoji vie osa oko kojih
moe da se odvija rotacija, te je rotaciono kretanje
sloenije. Prema zakonima kvantne mehanike molekulrotator moe da rotira samo odreenim brzinama i samim
tim da ima samo odreene vrednosti rotacione energije,
pa je rotacija molekula kao celine unutranje, kvantirano
kretanje molekul.

Utjecaj sile na rotaciju se opisuje njenim momentom. Sila

e utjecati na rotaciju tijela oko toke O samo ako pravac
sile ne prolazi kroz tu toku (slika b). Efikasnost djelovanja
sile na rotaciju je vea to je vea okomita udaljenost
pravca djelovanja sile od toke O, tzv. krak sile k = OA. Za
opisivanje utjecaja sile na rotaciju se uvodi moment sile M
r iji iznos je jednak: M = kF Jedinica momenta sile je Nm.

Moment inercije kvantnog sisetema u odnosu na osu koja

j enormalna na dukoja spaja materijalne take i koja
prolazi kroz centar mase CM je
I= d
Kada molekula rotira oko centra mase CM nekom
ugaonom bryinom ,kineticka energija rotacije je

PITANJA: