ALFIJA MUSKATNA

Salvia scalarea L.
FAMILIJA: Lamiaceae
Narodna imena: meje uvo
Muskatna alfija se gaji od poetka ovog veka iskljuivo radi dobijanja etarskog ulja, koje je prijatnog mirisa
(podsea na ambru), a dobija se iz cvasti i najvie se koristi u kozmetikoj industriji. Vrsta je poreklom iz June
Evrope, a rasprostranjena je na podruju od Atlantskog okeana do Kavkaza i du evropskih i afrikih obala
Sredozemnog mora. Raste preteno na suvljim, ljunkovitim terenima. Na veim povrinama gaji se u zemljama
biveg Sovjetskog Saveza, Bugarskoj, Italiji, Francuskoj, paniji i na severu afrikog kontinenta.

ALFIJA MUSKATNA - Salvia scalarea L.

Botanike osobine
o Muskatna alfija je zeljasta viegodinja biljka.
o Razlikuju se dva taksona: forma piramidalis, koja je intenzivnog porasta, i var. hirsuta, koja je intenzivno
dlakava.
o Ima snaan, vretenast koren, koji prodire u dubinu 100 130 cm i gusto je prekriven tankim ilicama.
o Ima uspravno stablo, visine L-1,5 m zajedno sa uspravnom cvasti dugakom 40 60 cm, i gusto prekriveno
lezdastim dlaicama.
o Listovi u rozeti su krupni, iroki 10 -20 cm, izdueno jajasti, gusto prekriveni lezdastim dlaicama, to im
daje sivozelenu boju.

o
o
o

o
o
o

Cvetovi su sakupljeni u lanu cimoznu cvast, koju ine 3-6 cvetova. Cvetovi su ruiasti, ljubiastoruiasti i
ponekad beli. Medonosna je biljka.
Plod je oraica sa tri ivice, jajastog oblika, duine 2-3 mm, blede do tamnomrke boje, sa tamnomrkim ilama.
Masa 1.000 zrna je 4-5 grama.
Seme muskatne alfije zadri klijavost 4-5 godina. Poinje da klija na 8 10C, ali je optimalna temperatura
klijanja 25 -28C. U optimalnim uslovima klijanje traje 5-6 dana, a nicanje 15-20 dana. U godini setve
obrazuje se samo lisna rozeta, dok se cvetna stabla obrazuju nakon prezimljavanja (jarovizacije). U fazi lisne
rozete biljka je srednje otporna prema zimskim mrazevima.
U naoj zemlji muskatna alfija poinje da cveta krajem juna druge godine gajenja, a cvetanje traje 25 27
dana. U povoljnim uslovima mogue je i drugo cvetanje u septembru, naravno slabijeg intenziteta.
Ako je seme posejano u rano prolee, moe se dogoditi da nekoliko biljaka procveta jo u prvoj godini. Na
osnovu toga je selekcionisana i jednogodinja forma koja se gaji u Bugarskoj i Rusiji. Deava se da
muskatna alfija ostane u ivotu i 3 4 godine.
Plodovi sazrevaju neravnomerno i seme je sklono osipanju.

Salvia scalarea "Vatican White"

Hemijski sastav i upotreba
Privredni znaaj muskatne alfije potie od etarskog ulja koje se nalazi u cvasti. Listovi i stabljika sadre ulje
samo u tragovima. U zavisnosti od ekolokih uslova i razvijenosti biljke koliina etarskog ulja u cvasti varira
izmeu 0,04 i 0,2%. Glavna komponenta etarskog ulja dobijenog vodenom destilacijom je linalil acetat, koga
ima izmeu 45 i 87%. Etarsko ulje sadri jo oko 15% sklareola, neto linalola, alfa i beta pinena, alfa i betatujona, borneola, mircena. U etarskom ulju dobijenom ekstrakcijom koliina sklareola moe biti i do 45%. Seme
muskatne alfije sadri i 25-32% vrlo vrednog masnog ulja, koje se pre svega koristi u industriji keramike i
porculana.
Kao mirisna komponenta ulazi u sastav mnogobrojnih kozmetikih preparata, kao to su kolonjske vode, parfemi,
sapuni, razni sprejevi za osveavanje vazduha. U prehrambenoj industriji se koristi kao zain, za spravljanje
raznih pia (pivo, liker) i drugih proizvoda. U medicini se koristi zbog antiseptinog dejstva, kao i za leenje
hroninih oboljenja nervnog sistema. Ulazi u sastav preparata koji se koriste za negu usne upljine, protiv
nadimanja creva, eludanih tegoba i bolesti materice. Deluje antibakterijski, zahvaljujui etarskom ulju.

Muskatna alfija dobro podnosi suu, heliofilna je i toploljubiva biljka

Gajenje
Muskatna alfija dobro podnosi suu, heliofilna je i toploljubiva biljka. Za vreme toplog i suvog vremena koliina
etarskog ulja moe biti i do 0,1-0,2%, dok je za vreme prohladnog, kiovitog vremena u julu, vegetativni porast
intenzivan, ali se koliina etarskog ulja smanjuje.
Muskatna alfija se moe gajiti na skoro svim tipovima zemljita. Dobro se razvija i na suvim, ljunkovitim
terenima, tako da je pogodna za iskoriavanje suvih, junih padina. Ne moe da se gaji na plavnim terenima, na
zemljitima sa velikom koliinom azota i na pokretnim peskovima.
Muskatna alfija se gaji kao zdrueni usev sa miroijom ako se seje u prolee, ili u leto. Predkulturu treba izabrati
u zavisnosti od naina gajenja. U sluaju prolene setve moe se gajiti posle veine useva koji se uklanjaju sa
njive u jesen. Vano je da zemljite ne bude zagaeno nerazloenim ostacima herbicida. Leti se moe sejati
samo posle onih useva koji se uklanjaju sa njive najkasnije do kraja juna i tako omoguavaju blagovremenu
predsetvenu pripremu.
Za obrazovanje 100 kg cvasti muskatna alfija usvoji 1,78 kg N, 0,29 kg P205 i 2,37 kg K20 iz zemljita. U prvoj fazi
razvia u fazi lisne rozete, biljka koristi prvenstveno azot i fosfor, a od formiranja stabla kalijum.
Ako se uzmu u obzir potrebe biljke za hranivima, njihovo usvajanje i snabdevenost zemlje hranivima, za osnovno
ubrenje prilikom pripreme zemljita moe se koristiti 90 kg/ha N, 60 kg/ha P205 i 90 kg/ha K20.
U rano prolee druge godine usev se prihranjuje sa 30 -50 kg/ha N. Na porast biljaka povoljno utie i fosfor (20
30 kg/ha) dat u prolee druge godine gajenja.
Setva
o Muskatna alfija ima sitno seme i zato je treba sejati u dobro pripremljeno zemljite.
o U sluaju prolene setve zemljite treba poorati u jesen prethodne godine. U prolee zemlju valja pripremiti
tako da bude sitnomrviaste strukture (drljanjem, ravnanjem). Ako je u doba setve suvo vreme, klijanje se
moe potpomoi valjanjem. U tu svrhu je najbolji kembrid valjak, koji pored toga to sabija zemlju, spreava
i stvaranje pokorice.
o U sluaju letnje setve, priprema zemljita je najkritinija faza u gajenju muskatne alfije. Odmah posle
skidanja preduseva zemljite treba potanjirati, a u sluaju potrebe i u dva pravca. Ovako razmekanu zemlju
valja prstenastim valjcima, ravnaima i kombinatorima usitnjavati sve dotle dok nestanu grudve, da bi zemlja
bila sitnomrviaste strukture. Pravilno izvoenje ovih operacija predstavlja prilian problem, jer se ovi radovi
obavljaju po suvom vremenu i u isto vreme kada je etva penice.
o Muskatna alfija se prolenom setvom gaji kao dvogodinja kultura, a u sluaju letnje setve kao
jednogodinja biljka koja prezimljava. U naoj zemlji je sigurnija prolena setva. U tom sluaju se moe u
prvoj godini gajiti kao zdrueni usev sa nekom jednogodinjom kulturom. U prolee se seje u drugoj polovini
marta, na razmaku 50 70 cm izmeu redova, uz setvu 5-7 kg/ha semena, tako da bude 90 -100 klijavih
semenki po dunom metru. Optimalna dubina setve je 2 3 cm.

o
o

Ako se gaji kao zdrueni usev, najbolje je sejati zajedno sa miroijom. Prvo treba sejati miroiju sa
razmakom kao za penicu, a muskatnu alfiju kada miroija nikne. Korijandar nije dobar usev za zdruivanje,
jer mu se seme lako osipa, pa u drugoj godini zakorovljuje zasad muskatne alfije.
Leti treba sejati u julu, a najkasnije poetkom avgusta, slino kao i u prolee, da bi se jo u toku jeseni
obrazovala lisna rozeta koja je sposobna da prezimi bez oteenja od mrazeva.

Polje muskatne alfije

Zatita
Borba protiv korova mogua je uz primenu herbicida ili obrade. Ako se gaji kao zdrueni usev sa miroijom,
neposredno posle setve usev treba tretirati sa 1,5-2 kg/ha linurona. Vee doze tetno utiu na miroiju. Usev se
dopunski tretira kada je miroija visine 10 -15 cm, takoe linuronom (1-1,5 kg/ha).
Nakon etve miroije usev treba meuredno kultivirati. U sluaju letnje setve usev se tretira odmah posle setve,
sa 2,0 2,5 kg/ha linurona. U drugoj godini, pre kretanja vegetacije, usev se moe tretirati sa 2,5 -3 kg/ha
afalona.
U usevu muskatne alfije, koji je zasnovan u leto, velike tete moe prouzrokovati ozima sovica Agrotis segetum
Dan. & Schiff, naroito ako je vreme suvo. Da bi se izbegle eventualne tete od ove tetoine se moe tretirati
zemljite preparatima uz njihovu inkorporaciju. tetoina se uspeno moe suzbijati preparatima na bazi
monokrotofosa (monokrotofos 20 WSC). Prska se u poslepodnevnim asovima, uz pridravanje propisanih
zdravstveno zatitnih mera.
etva
o Muskatna alfija se gaji zbog etarskog ulja kojeg ima u cvastima, pa je treba eti kada je koliina ulja najvea.
o Koliina etarskog ulja postepeno se poveava od poetka cvetanja do votane zrelosti semena, a kada seme
pone da tarani, naglo se smanjuje.
o Najvie etarskog ulja ima 8-10 dana posle punog cvetanja. Znaajno je i dnevno kolebanje koliine etarskog
ulja, jer je najvei sadraj ulja u biljci nou, izmeu 21 nog asa i 3 sata u zoru, a najnii u podnevnim
asovima (izmeu 12 i 15 sati).
o Odseene i isitnjene cvasti treba odmah staviti u destilator, jer uvanje od nekoliko sati moe prouzrokovati
potpuni gubitak etarskog ulja.
o Prinosi su izmeu 5 i 9 t/ha sveeg cveta, od ega se dobija 6-10 kg/ha etarskog ulja.
o Ulje se uva u aluminijumskim posudama, u suvim i hladnim prostorijama zatienim od vatre.

Preuzeto iz monografije LEKOVITO BILJE

Gajenje, sakupljanje, upotreba
Autor: prof. dr Jan KIGECI