TIMIJAN

Thymus vulgaris L.
FAMILIJA: Lamiaceae
Narodna imena: pitoma majkina duica, materka, vrtni timijan, manja maurana, manji sanseg, timus, timljn.
Timijan je bio omiljena zainska, aromatina biljka jo u starom veku (ime potie od grke rei thymos, to znai
hrabrost). Bio je simbol vitetva. Grkinje su vezle timijan na odei svojih mueva koji su se spremali u rat.

TIMIJAN - Thymus vulgaris L.

Vodi poreklo iz oblasti zapadnog Sredozemlja (panija, Francuska) gde raste samoniklo.
S obzirom na iroku primenu timijana, gaji se u vie zemalja, a na veim povrinama u Rusiji, paniji, Francuskoj,
u severnoj Africi i Americi.
Postoje dva varijeteta timjana i to: irokolisni engleski timijan i uskolisni francuski timijan koji se osim po veliini
lista, razlikuju i po mirisu.
Botanike osobine
o Timijan je dugovena biljka, polubun, visine 20-50 cm, sa razgranatim i jakim korenovim sistemom.
o Stabljike ne puze po zemlji ve su uspravne, dosta razgranate, u donjem delu odrvenele.

o
o
o
o

Mlade biljke su tamnocrvene do utomrke boje, obrasle sitnim dlaicama.

Lie timijana je sitno, naspramno rasporeeno, sedee ili na kratkoj drci, duguljasto, duine do 12 mm, po
obodu celo i povijeno nadole, krto. Lice lista je golo, nalije je obraslo mekim dlaicama, sive boje, sa mrkim
kvricama koje su u stvari lezde ispunjene etarskim uljem.
Cvetovi su sitni, dugaki 3-6 mm, ruiaste boje, sakupljeni u lane klasaste cvasti, koje su sastavljene od
prljenova i nalaze se na vrhu stabljike i grana. Cveta od maja do jula.
Plod je sastavljen od etiri oraia u kojem je smeteno seme. Seme sazreva od jula do septembra, sitno
je, smee boje. Masa 1.000 semenki je 0,25-0,28 grama. Klijavost semena iznosi oko 98%.

Hemijske osobine i upotreba

Timijan sadri do 2,5 % etarskog ulja, saponine, tanin, glikozide, smole, gorke supstancije i dr. Etarsko ulje sadri
20-55% timola, karvakrola, borneola, linalola, l-pinena, cimola i dr.
Od timijana se koristi list (Thymi folium), nadzemni deo (Thymi herba) i etarsko ulje (Thymi aetheroleum). Cela
biljka timijana (a naroito list) je prijatnog aromatinog mirisa (od timola). Nadzemni deo biljke u cvetu
upotrebljava se za dobijanje etarskog ulja destilacijom pomou vodene pare. To je uta do crvenkastouta
tenost, jakog mirisa na timol i aromatinog i ljutog ukusa. Od timijana se proizvodi sloen sirup (Sirupus Thymi
compositus). Ulje se koristi za proizvodnju preparata (opertusini, tusomalini, kontratusini i dr.) protiv obinog i
velikog kalja, za ispiranje kod upala sluzokoe usta i grla.

Timijan se gaji i kao ukrasna biljka

Timol i karvakrol uslovljavaju antiseptinost etarskog ulja, pa ono ulazi u satav raznih lekova protiv tekog
varenja, raznih vodica i pasta za zube i usta. Timijan, etarsko ulje, a posebno timol, upotrebljavaju se protiv nekih
crevnih parazita, unitava mikroorganizme. Poto sadri tanine, timijan je dobro sredstvo protiv dijareje i oboljenja
sluznice i koe. Timol se moe koristiti kao veoma dobar konzervant i zain. Deluje kao ekspektorant, blag
spazmolitik i antidijaroik. Ulazi u sastav aja za prsa (Species pectorales), tinktura (Thymi tinctura) i dr. U
francuskoj narodnoj medicmi koristi se protiv angine, astme, kalja, dermatoza, sporog varenja, gripa itd.
Timijan je odlina medonosna biljka, a gaji se i kao ukrasna biljka.

Timijan usepava skoro na svakom zemljitu

Gajenje
Timijan je biljka suvih i stenovitih stanita zaklonjenih od vetra. Dobro podnosi visoke letnje temperature, a dosta
je otporan i prema mrazevima u toku zime. Velike potrebe za toplotom i svetlou ima naroito u fazi cvetanja.
Raste i do 2.500 m nadmorske visine.
Uspeva skoro na svakom zemljitu. Pogoduju mu laka, rastresita zemljita sa veom koliinom krea, neutralne
reakcije. Nisu pogodna zabarena i kisela zemljita.
Timijan se na istom mestu gaji nekoliko godina, obino 4 6. Najbolji predusevi su ubrene okopavine. Zemljite
za gajenje timijana priprema se u zavisnosti od preduseva. Posle skidanja prethodnog useva u jesen se duboko
poore (na 30 40 cm). Ukoliko je predusev bila strnina, zemljite se najpre ljuti, a zatim duboko poore. Poorano
zemljite se ostavlja preko zime u sluaju da se timijan seje, odnosno sadi u prolee. U prolee se zemljite drlja
a po potrebi i tanjira. Naroitu panju treba posvetiti unitavanju korova. U sluaju jesenje setve, odnosno sadnje
odmah posle dubokog oranja, obavlja se predsetvena priprema.
Timijan se moe ubriti stajskim ubrivom ill kompostom (20 30 t/ha), naroito na siromanijim zemljitima. Ovo
ubrivo se obino zaorava pri jesenjem dubokom oranju. Mineralna ubriva se primenjuju u sledeim koliinama:
60 80 kg/ha azota, 40 60 kg/ha fosfora i 50 80 kg/ha kalijuma, to zavisi od plodnosti zemljita. Fosforna i
kalijumova ubriva se unose sa osnovnom obradom, a azotnim se biljke prihranjuju.
Timijan se proizvodi semenom ili deljenjem bokora. Semenom se razmnoava direktnom setvom ili proizvodnjom
rasada.
Direktno se seje u prolee ili u jesen. Seje se sejaicom u redove na rastojanju 30 40 cm red od reda. Za setvu
jednog hektara potrebno je 5 6 kg semena. Ovaj nain setve se retko primenjuje.
Smatra se da je razmnoavanje rasadom najsigurmji nain razmnoavanja i ako je skuplji. Rasad se proizvodi u
toplim i hladnim lejama. U tople leje seme se seje u februaru ili martu. Kad biljke ojaaju, onda se pikiraju. Pikirani
rasad se rasauje u maju ili se ostavlja do sledee jeseni. Seje se u hladne leje obino u maju. Moe se sejati
omake ili u redove na rastojanju 25 30 cm. Posle setve zemljite se povalja, a moe se i pokriti tankim slojem
peska. Za setvu 1 m2 leje upotrebi se 0,8 1,0 grama semena. Leje se redovno zalivaju. Biljice se rasauju u
jesen ili idueg prolea. Jesenja sadnja je bolja od prolene jer se sadnice bolje primaju. Smatra se da je najbolja
jesenja sadnja u oktobru ili novembru posle kia, jer je tada zemljite vlano. Sadi se na rastojanju 40 50 cm red
od reda, a u redu izmeu biljaka 20 30 cm. Za sadnju 1 ha potrebno je 80.000 120.000 biljaka. Mogua je
proizvodnja sadnica deljenjem starijih bokora. Obino se bokor deli u jesen na nekoliko manjih. Potreban je isti
broj sadnica po jednom hektaru kao i kada se sadi rasad.

Timijan u saksijama
Nega
Nega timijana obuhvata meuredno kultiviranje, okopavanje, prihranjivanje i zatitu od bolesti i tetoina. Prema
potrebi, biljke se proreuju ili se popunjavaju prazna mesta.
Pri direktnoj setvi biljke se proreuju u prvoj godini gajenja, kad se razviju 2-4 lista, uz drugo okopavanje. Na
svakih 25-30 cm u redu ostavljaju se najrazvijenije biljke. Prvo meuredno kultiviranje je posle formiranja redova.
Po potrebi se moe kultivirati jo jednom do dva puta. Okopavanje je naroito vano u prvoj godini gajenja i to
nekoliko puta, zavisno od sabijenosti zemljita i pojave korova. U poslednje vreme primenjuju se i herbicidi. Prvo
prihranjivanje se obavlja azotnim ubrivom pred drugo okopavanje (20 30 kg/ha azota). Stariji zasadi se obino
prihranjuju 2-3 puta: prvi put u prolee, pre prvog okopavanja, drugi put posle etve, a trei put obino u jesen,
kombinovanim NPK ubrivom.
Timijan napadaju gusenice leptira iz familije Zygaenidae i Geometridae. Javljaju se i parazitne cvetnice Cuscuta
epythymus (L.) Murr. i Orobanche minor Sm. Od bolesti na listovima timijana javlja se ra, koju
prouzrokuje Puccinia caulincola (W.G. Schneider) = P. schneideri Schroeter.

Timijan u fazi cvetanja

Sakupljanje
Timijan se bere u fazi cvetanja. U prvoj godini gajenja anje se jedanput, i to u leto. U sledeim godinama
mogue su dve etve, prva obino u maju a druga u septembru.
Ponjeveni materijal se sakuplja, odnosi u suare i sui na temperaturi do 35C. Posle suenja odstranjuju se
neistoe i droga se pakuje u vree od vieslojne hartije. Suv list je lako lomljiv, koast, sa istaknutim glavnim
nervom na naliju, aromatinog mirisa i aromatino nagorkog ukusa koji pali. Prve godine se moe dobiti do 1.500
kg a u kasnijim godinama 2 -4 t droge po hektaru. Ulje se uva u aluminijumskim sudovima, u suvim i hladnim
prostorijama.
Za kvalitet timijana Jugoslovenska farma-kopeja II navodi da u listu i cvastima mora imati najmanje 1,5% etarskog
ulja i ne vie od 12% pepela. Prisustvo stranih primesa nije doputeno.
Droga Thymi folium oficinalna je prema Jugoslovenskoj farmakopeji IV.
Preuzeto iz monografije LEKOVITO BILJE
Gajenje, sakupljanje, upotreba
Autor: prof. dr Jan KIGECI