Korintski rat (395. pne. - 387. pne.

) bio je rat izmeu Sparte i etiri

saveznika Atine,Tebe, Korinta i Argosa. Persija je u poetku
podravala saveznike. Neposredni uzrok rata je bio lokalni sukob na
severozapadu Grke, u koji se meaju i Teba i Sparta. Dublji uzrok je
neprijateljstvo prema Sparti zbog njene hegemonije u Grkoj devet
godina nakon kraja Peloponeskog rata.
Rat se vodio na dva fronta, kopneni rat blizu Korinta i Tebe, te
pomorski rat u Egeju. U kopnenim ratu Sparta je postigla nekoliko
pobeda u prvim velikim bitkama, ali nije bila sposobna da kapitalizira
prednost, pa su se borbe pretvorile u statiku. Na moru persijska flota je
odluno pobedila spartansku flotu, pa je time spreeno da Sparta
postane pomorska sila. Koristei tu injenicu Atina je pomorskim
ratovanjem povratila brojna ostrva, koja su bila deo njenog biveg
carstva.
Kad su videli da Atina pobeuje i da pomae Kipar i Egipat protiv
Persije, Persijanci prestaju pomagati saveznike i poinju pomagati
Spartu. Saveznici su zbog persijske prevage bili prisiljeni da trae mir.
Sklopljen je Antalkidov mir 387. pne. ,koji je poznat pod imenom
Kraljev mir, jer ga je diktirao persijski kralj Artakserks II . Po
sporazumu Persiji ostaje kontrola Jonije, a svi drugi grki gradovi
ostaju nezavisni.
Sparta postaje uvar tog mira. Time se potvruje hegemonija Sparte u
Grkoj. Sparta ostaje dominantna sila Grke sledeih 14 godina do
poraza u bici kod Leuktre. Persijanci su uspostavili metodu uspenog
meanja u grke unutarnje odnose. Posle ovog mira Persija je vladala
Jonijom bez meanja ili intervencija Grka sve do Aleksandra
Makedonskog.
Dogaaji koji su doveli do rata
U Peloponeskom ratu , koji je zavrio 404. pne. Sparta je uivala
podrku i Persije i gotovo svih kopnenih polisa. Sparta stavlja pod
svoju kontrolu brojna ostrva. Sparta je dobila opljakano blago
pobeenih, a sad je dobijala i danak od biveg atinskog carstva.
Spartanski saveznici nisu dobili udio u pobedi.
lan Peloponeskog saveza Elis je naljutio Spartu tokom Peloponeskog
rata, pa se Sparta 402. pne.obraunava sa njim i pokorava

ga. Korint i Teba su odbili da vojno pomognu kazneni pohod Sparte

protiv Elisa. Teba, Korint i Atina su odbili da uestvuju u spartanskom
pohodu na Joniju 398. pne. .
Persijanci financiraju i iniciraju nemire protiv Sparte
Spartanski kralj Agesilaj uspeno je ratovao protiv Persijanaca u Lidiji
i naporedovao je do Sarda. Jedan persijski satrap je kanjen i
zamenjen novim satrapom zbog toga persijskog neuspeha. Novi satrap
podmiuje Spartance da krenu severno u pohod na drugu satrapiju sa
satrapom Farnabazom.
Farnabaz odluuje da novcem potplati Grke u Grkoj da doe do
pobuna, koje bi prisilile Spartance da se vrate u Grku. Farnabaz daje
novac Timokratu sa Rodosa, koji ga deli po velikim gradovima Grke
i potie nemire protiv Sparte. Timokrat je uspio novcem da pridobije
jake snage u Atini, Tebi, Korintu i Argosu protiv Sparte. Tebanci su i
inae pokazivali antipatije prema Sparti, pa oni poduzimaju korake da
doe do rata.
Rani dogaaji (395. pne. )
Poetne borbe
Teba nije elila da direktno krene u rat sa Spartom, nego hukaju svoje
saveznike Lokriju, da ubire poreze sa spornog teritorija na koji Fokija
polae pravo. Fokijani su osvojiili Lokriju, pa se Teba mea i osvaja
Fokiju. Fokija je bila spartanski saveznika, pa Sparta sada ima povod
da kazni Tebu. Sparta proglaava optu mobilizaciju. Teba je traila i
dobija podrku Atine, a prikljuuje im se Beotijska konfederacija.
Spartanski plan je bio da se dve njihove vojske sretnu i napadnu grad
u Beotiji Halijart. Lisander je predvodio jednu vojsku, a Pauzanije
drugu. Lizander je prvi stigao i uspeno dobija podrku jednog grada
Orhomena, tako da se Lizanderova vojska zajedno sa vojskom grada
Orhomena sukobljava protiv Tebanaca u bici kod
Halijarta. Lizander je poginuo u toj bici, a bitka je zavrila neodluno.
Pauzanije je stigao dan kasnije, to je bilo prekasno. Vrativi se u
Spartu optuuju ga pred sudom, a on bei u Tegeu pre donoenja
presude.
iri se savez protiv Sparte
I Sparta i protivnici pripremaju se za jai rat. Korint i Argos ulaze
krajem 395. pne. u savez sa Tebom i Atinom. Formiraju savet u

Korintu, koji e voditi poslove saveza. Savez alje emisare do brojnih

malih polisa i dobijaju brojnu podrku.
Sparta je postala zabrinuta i poinje pripremati vojsku protiv saveza.
Trae od kralja Agesilaja da se vrati iz azije u Grku. Kralj Agesilaj je
bio razoaran, jer ga je ekala uspena kampanja u Aziji. Agesilaj se
vraa kui sa vojskom preko Helesponta i Trakije.
Rat na kopnu i moru (394. pne. )
Nemea
Posle poetne borbe izmeu Tebe i Fokije, u kojoj je Teba pobedila,
saveznici su sakupili veliku vojsku kod Korinta.
Sparta alje veliku vojsku i te dve vojske se sreu na korintskoj
teritoriji na reci Nemeji. Sparta pobeuje u bici kod Nemeje. Kao to
se esto deavalo u hoplitskim bitkama, levo krilo svake od vojski
pobedilo je. Spartanci su pobedili vojsku iz Atine, Tebe i Argosa, dok
je vojska Korinta pobedila Peloponeane. Spartanci onda napadaju i
ubijaju savezniku vojsku, koja se vraala nakon proganjanja
Peloponeana. Saveznici su izgubili 2.800 vojnika, a Sparta 1.100.
Knid 394. pne.
Sledea velika bitka je bila pomorska bitka. Kralj Agesilaj je skupio
flotu od 120 brodova i predaje je neiskusnom komadantu. Persijanci
su sakupili feniansku, kilikijsku i kiparsku flotu pod komandom
iskusnog atinskog komadanta Konona, koji je 396. pne. zauzeo Rodos.
Te dve flote sukobile su se kraj Knida 394. pne. , a Spartanska flota je
izbrisana sa mora. Posle te pobede Konon i Farnabaz proteruju
spartanske guvernere i garnizone du cele jonske obale. Jedino nisu
uspeli zauzeti spartanske baze u Abidu i Sestu.
Koroneja 394. pne.
Spartanski kralj Agesilaj se vratio preko Tesalije i doao je u Beotiju.
Imao je vrlo jaku vojsku sastavljenu od emancipiranih helota i
plaenikih veterana iz elitne persijske jedinice. Dobija i dodatna
pojaanja.

Na teritoriji Tebe, kod Koroneje sree se sa saveznikom vojskom.

Usledila je bitka kod Koroneje, u kojoj ponovo pobeuju leva krila
obe vojske. Tebanci pobeuju na svom krilu, a saveznivci su im
poraeni. Meutim Agesilaj ovoga puta uverljivo pobeuje, a posle
pobede se vraa u Spartu.
Kasniji dogaaji (393. pne. - 388. pne. )
Dogaaji iz 394. pne. su pokazali da je Sparta u velikoj prednosti na
kopnu, a saveznici na moru. Saveznici ne mogu da pobede spartansku
falangu na bojnom polju, ali savez je dovoljno vrst da sprei Spartu
da se eta po centralnoj Grkoj gde hoe. Sparta sledeih godina
pokuava da zdrma bilo Korint, bilo Argos toliko da izau iz saveza.
Protuspartanska koalicija s druge strane tei ouvanju jedinstvenog
fronta protiv Sparte.
Persijska pomo i ponovna gradnja zidova oko Atine
Konon i Farnabaz su krenuli 393. pne. sa flotom do Grke. Tu su
napadali spartanske teritorije. Dolaze u Korint i dele velike novce,
koje Persija poklanja. Farnabaz alje Konona sa jako mnogo novca i
velikim delom flote u Atiku. Tu se persijskim novcem ponovo grade
veliki zidovi od Atine do Pireja. Pomou persijskog novca zidovi su
brzo zavreni. Atina koristi prednost dugih zidova, pa pomou flote
zauzima nekoliko ostrva.
Graanski sukob u Korintu
U Korintu je izbio graanski rat izmeu demokratske i oligarhijske
stranke. Demokrate su uz pomo Argosa napali protivnike oligarhe i
proterali ih iz grada. Oligarsi su potraili pomo Sparte, koja je drala
oblinji Sikion. Atina i Teba podravaju demokrate. U nonom
napadu Sparta i oligarsi zauzimaju korintsku luku Lehaj u korintskom
zalivu. Sledeeg dana Spartanci pobeuju i vojsku koja dolazi da
povrati korintsku luku.
Propada mirovna konferencija
Spartanci pokuavaju da preplae Pezijance jaanjem atinske moi, pa
obavetavaju persijskog satrapa Tribaza da Konon koristi persijsku
flotu da bi obnovio Atinsko carstvo. Atinjani alju Konona da razjasni

stvar sa Tribazom. Argos, Korint i Teba alju svoje predstavnike

satrapu Tribazu.
Na mirovnoj konferenciji kod persijskog satrapa Tribaza Sparta
predlae da se mir zasniva na nezavisnosti svih drava. Taj predlog je
bio neprihvatljiv Atini, Tebi i Argosu, koje su eljele da zadre
kontrolu nad odreenim teritorijama. Konferencija nije uspela, a
satrap Tribaz hapsi Konona, a Sparti daje tajno novac za opremu
flote.Konon je uspio pobei, ali je posle toga umro.
Druga mirovna konferencija je odrana u Sparti, a saveznici su opet
odbili predlog. Predlog je sadravao ponovo autonomiju svih drava, a
Atinu je posebno naljutio predlog da jonski Grci budu potpuno pod
persijskom vlau.
Satrap Tribaz se vratio u Suzu da izvesti cara o konferenciji, a novi
satrap Struta preuzima komandu. Struta sprovodi protuspartansku
politku, pa slede sukobi Sparte i Persijanaca. Spartanci su dosta
uspeno harali po persijskoj teritoriji, ali nikad nisu odneli odluujuu
pobedu.
Lehaj i zauzimanje Korinta
U Korintu na vlasti je bila stranka demokrata, a oligarsi i Sparta su
drali korintsku luku Lehaj. Tokom 391. pne. Agesilaj zauzima
nekoliko utvrenja sa velikim brojem zarobljenih i velikim pljenom.
Dok se Agesilaj pripremao da proda ono to je zaplenio, atinski
general Ifikrat krenuo je protiv spartanske vojske u Lehaju.
Ifikrat odnosi odlunu pobedu u bici kod Lehaja . Vojska mu se
sastojala od lake peadije i bacaa koplja (peltasta). Tokom bitke
Ifikrat je iskoristio nedostatak bacaa koplja kod Spartanaca.
Taktikom udri kopljima i bei, toliko je proredio spartanske redove da
su Spartanci poeli beati, pa su pri begu tek stradali.
Agesilaj se vratio kui, a Ifikrat je zauzeo mnoge strategijski vane
take, ali ipak nije mogao da osvoji Lehaj. Posle toga se bori protiv
Flija i Arkadije, pobeujui i kanjavajui Arkadijce jer se nisu
pridruili njegovoj vojsci. Posle te pobede vojska Argosa zauzima
Korint, spajajui teritorija Argosa i Korinta.

Kasniji kopneni pohodi

Posle Ifikratovih pobeda nije bilo veih kopnenih pohoda u podruju
Korinta. Agesilaj je uspeno ratovao na teritoriji Argosa tokom 391.
pne. , a preduzeo je jo dve ekspedicije tokom rata. Tokom 389.
pne. Agesilaj napada Akarnaniju. Uspeno ih pobeuje, tako da 388.
pne.Akarnanija sklapa mir sa Spartom da bi izbegla nevolje. Agesipol
je predvodio spartansku vojsku 388. pne. protiv Argosa. razarali su i
pljakali po okolici, a vraaju se nakon nepovoljnih znakova.
Kasniji pohodi u Egeju
Posle poraza kod Knida Sparta je ponovo izgradila flotu, pa je borei
se sa Korintom 392. pne. zadobila kontrolu nad Korintskim zalivom.
Posle propasti mirovne konferencije 392. pne. Sparta alje malu flotu s
ciljem da vrate oligarhe na vlast na Rodosu. Kad su Spartanci stigli do
Rodosa demokrati su bili na vlasti i imali su vie brodova od
Spartanaca. Spartancima onda dolazi flota iz Korintskog zaliva i
brodovi sa Samosa.
Alarmirani pomorskom aktivnou Sparte Atinjani alju 40 brodova
pod komandom Trazibula. On je smatrao da e vie postii ako se ne
suoava direktno sa spartanskom flotom, nego da im zadaje udarce
tamo gde ih nema. Trazibul je otplovio za Helespont i tu pridobija
nekoliko veih polisa , te uspostavlja carinu na brodove koji prolaze
kroz Helespont. Time vraa jak izvor prihoda, koji su Atinjani izgubili
krajem Peloponeskog rata. Otplovio je na Lezbos, gde uz pomo
Mileta pobeuje spartansku vojsku na Samosu. Na Lezbosu je
Trazibul i ubijen.
Sparta postavlja novog komadanta Anaksibija u Abid. Anaksibije je u
poetku bio uspean protiv Persijanaca, a zarobio je i dosta atinskih
trgovakih brodova. Atinjani alju Ifikrata u to podruje, bojei se da
e ispariti Trazibulovi uspesi. Ifikrat je uspeno postavio zasedu, u
kojoj je ubio Anaksibija i veliki deo njegove vojske.
Egina i Pirej
Atinjani napadaju 389. pne. ostrvo Egina,koje je blizu Atike. Spartanci
uspevaju da oteraju atinsku flotu, ali Atinjani nastavljaju sa kopnenom
operacijom, pa se kasnije ponovo povlae. Sparta uspeva da napadne
iz zasede atinsku flotu i zarobi nekoliko brodova. Atina uzvraa.

Sparta uspeno zarobljava brojne trgovake brodove kraj Pireja,

glavne atinske luke.

Antakidski mir 387. pne.

U meuvremenu Spartanci i Persijanci se dogovaraju da e Persija ui
u rat na strani Sparte, ako saveznici odbiju ponueni mirovni
sporazum. Persija je bila ogorena nekim akcijama Atine. Atina je
podravala kralja Evagora na Kipru i Akorisa u Egiptu, a oba su bila u
ratu sa Persijom. Persija smatra da vie nije korisno slabiti Spartu, a
jaati Atinu i saveznike.
Sparta je ponovo ojaala flotu, pobedila je u jednoj bici atinsku
flotu. Sparta dobija i brodove sa Sirakuze, a i od satrapa, tako da
dolaze do Helesponta ponovo pretei Atini kao u Peloponeskom ratu.
Pritisnuti spartanskom flotom na Helespontu Atinjani su spremni za
mir.
Saziva se mirovna konferencija krajem 387. pne. pod pokroviteljstvo
persijskog cara Artakserksa II. Taj mir je prozvan Kraljev mir, jer ga
je kralj Persije Artakserks II diktirao uesnicima.Odredbe mira su:

gradovi u Aziji i Kipar pripadaju Persiji

grki gradovi postaju nezavisni

izuzetak su Lemnos, Imbros i Skiros, koji pripadaju Atini

Pod uslovima mirovnog sporazuma svi gradovi su nezavisni, a tu
klauzulu Sparta strogo sprovodi i pretvara se u uvara mira. Teba je
,pod pretnjom spartanske intervencije, bila prisiljena da raspusti svoj
savez. Argos i Korint se ponovo razdvajaju.

Posledice
Persija i Sparta su profitirale ovim mirom. Persija se oslobodila
atinske i spartanske intervencije u Aziji, konsolidirala je svoje
teritorije istonog Egeja, te je zauzela Kipar i Egipat do 380. pne..
Persija je vladala Jonijom bez meanja ili intervencija Grka sve
do Aleksandra Makedonskog.
Sparta zauzima poziciju na vrhu frkog politikog sistema kao uvar
mira. Mirovni uslov o autonomiji grkih dravica Sparta koristi da
razbije koalicije, koje bi joj mogle biti pretnja. Sparta kanjava
nelojakne saveznike. Sparta ostaje dominantna sila Grke sledeih 14
godina do poraza u bici kod Leuktre.