OSNA SIMETRIJA

Preslikavanje ravni, pri kojem se svaka taka A te ravni preslikava u taku A` , simetrinu sa A u odnosu na pravu s te
ravni, nazivamo osnom simetrijom u odnosu na pravu ( osu ) s. Najea oznaka za osnu simetriju je I s .
Naravno, vi obeleavajte kako kae va profesor.

Za dve figure F i F ` neke ravni kaemo da su simetrine u odnosu na pravu s te ravni ( osno simetrine) , ako
svakoj taki P figure F odgovara taka P` figure F ` , tako da je I s ( P ) = P` . Naravno, vai i obrnuto, svakoj taki
Q` figure F ` odgovara taka Q figure F tako da je I s ( Q ) = Q` .

Osna simetrija se jo naziva i osna refleksija ili samo refleksija.

Evo nekoliko primera osno simetrinih figura sa jednom ili vie osa simetrije

jedna osa simetrije

jedna osa simetrije

dve ose simetrije

tri osa simetrije

svaki precnik je
osa simetrije
\/

cetiri osa simetrije

\/

Kao to vidimo na slikama, jednakokraki trapez i jednakokraki trougao imaju po jednu osu simetrije. Pravougaonik ima
dve ose simetrije, jednakostranini trougao tri ose simetrije, kvadrat etiri ,dok je kod kruga svaki prenik osa simetrije.
www.matematiranje.com

Pre nego li krenemo sa zadacima , podsetiemo se jedne konstrukcije koju moramo raditi ( ako zahteva profesor) kod
svakog zadatka. Trebamo iz date take A konstruisati normalu na datu pravu p.
A

slika 1.

slika 3.

slika 2.

Iz take A opiemo luk na pravoj p ( slika 1.)

Ubodemo estar u taku P , uzmemo otvor malo vei od polovine rastojanja PQ i opiemo mali luk. Isti luk opiemo iz
take Q ( slika 2.)
Presek tih lukova spojimo sa takom A i eto normale( slika 3.)
Naravno, ako va profesor dozvoljava , lake je koristiti prav ugao na trouglu ( lenjiru).
primer 1.

Datoj dui AB konstruisati du A`B` simetrinu u odnosu na pravu s koja ne see du.
Reenje:

A
s
slika 1.

B`

A`

A
s
slika 2.

s
slika 3.

Iz taaka A i B konstruiemo normale na pravu s ( osa simetrije) to vidimo na slici 1.

U takama u kojima normale seku osu zabodemo estar i prebacimo rastojanja do A , odnosno B na drugu stranu, i
dobili smo take A` i B` , to vidimo na slici 2.
Spojimo dobijene take i eto traene simetrine dui ( slika 3.)

Napomena
Pazite , ovo je konstrukcijski zadatak, to znai da bi trebalo raditi sve po koracima: analiza, konstrukcija, dokaz ,
diskusija. Mi emo vam objasniti kako se konkretno radi osna simetrija a vi , opet ponavljamo, ako va profesor trai,
morate sve detaljno raditi...

primer 2.

Dat je trougao ABC. Konstruisati njemu simetrian trougao u odnosu na pravu s koja sadri teme B tog trougla
i ne see stranicu AC.

Reenje:

C`

A
B
slika 1.

A`
B B`
slika 2.

Ovde imamo jednu znaajnu stvar da zapamtimo: ako je taka na osi simetrije, onda se ona ne mora preslikavati,

jer je njena osno simetrina taka ba ta taka, to jest B B`.

Postupak je uvek isti, iz temena A i C povuemo normale na osu s i prebacimo rastojanja na drugu stranu ose s.

Spojimo dobijene take i eto reenja.

primer 3.

Prava s sadri teme C kvadrata ABCD i see stranicu AB. Konstruisati kvadrat simetrian kvadratu ABCD.
www.matematiranje.com

Reenje:
s
D

s
D

C=
- C`

D`

B`
A

B
A`
slika 2.

slika 1.

Taka C je na osi , pa je C C ` a za ostale take radimo poznati postupak

primer 4.

Dat je otar ugao Oab i u njemu taka C. Konstruisati take A i B, A a, B b tako da obim trougla ABC
bude najmanji.
Reenje:
C2

C2

C2

C1

slika 2.

slika 1.

slika 3.

C1

C1

Najpre konstruiemo take C1 i C2 koje su simetrine sa takom C u odnosu na krake Oa i Ob. ( slika 1.)
Spojimo du C1 C2 . Presek ove dui sa kracima Oa i Ob nam daje take A i B ( slika 2.).
Spojimo take A, B i C da dobijemo trougao najmanjeg obima. ( slika 3.)
Naravno, sad se pitamo zato je ba ovaj trougao najmanjeg obima?
Njgov obim je O=AB + AC + BC, a kako je AC=A C1 i BC=B C2 , moemo rei da je obim :
O=AB + A C1 + B C2 , odnosno, obim je du C1 C2 .
4

Ako bi uzeli neke dve druge take A1 i B1 , imali bismo:

C2

B
C
B1

A1

C1

Obim ovog trougla bi bio: O = A1 B1 + A1 C + B1 C a kako je A1 C = A1 C1 i B1 C = B1 C2 to je obim :

O = A1 B1 + A1 C1 + B1 C2 a to je izlomljena linija koja je sigurno kraa od C1 C2 . ( vidi sliku)

primer 5.

Dva broda, brod A i brod B nalaze se usidreni na moru, nedaleko od pravolinijske obale p. Sa broda A amac
treba da preveze jednog putnika do obale a zatim da dodje do broda B. Odrediti ( konstruisati) najkrai put
kojim amac treba da plovi da bi obavio postavljeni zadatak.

Reenje:
Nain razmiljanja je slian kao u prethodnom zadatku:
Brod B
Brod A

Brod B
Brod A

obala p

A`

obala p

A`
slika 1.

slika 2.

Nadjemo taku A` simetrinu sa A u odnosu na obalu p kao osu simetrije.

Spojimo taku A` sa takom B . U preseku te dui i prave p je traena taka P na kojoj treba iskrcati putnika.
Dokaz da je ovo najkrai put kojim amac plovi je analogan dokazu prethodnog zadatka.
Recimo da se putnik iskrca na nekom drugom mestu, na primer u taki Q.
Brod B
Brod A

obala p

A`

Najkrai put koju smo nali konstrukcijski je AP+PB, odnosno A`P+PB , to jest A`P+PB=A`B.
Putanja AQ+ QB je dua, jer je to ustvari putanja A`Q+ QB , koja predstavlja zbir dve stranice trougla A`QB, a znamo
da je zbir dve stranice uvek vei od duine tree stranice!
www.matematiranje.com