GEOMETRIJA I

Vojislav Petrovi
2
1. OSNOVNI POJMOVI
osnovni objekti
take : A, B, C, ...
prave : a, b, c, ...
ravni : , , , ...
osnovne relacije
incidencija (pripadnost)
raspored (poredak)
podudarnost (kongruencija)
osnovna tvrenja
aksiome
3
2. AKSIOME INCIDENCIJE
I
1
Za svake dve take postoji bar jedna prava koja je
incidentna sa svakom od njih.
I
2
Za svake dve take postoji najvie jedna prava koja je
incidentna sa svakom od njih.
I
3
Za svaku pravu postoje bar dve take koje su s njom
incidentne.
Postoje tri take koje nisu incidentne ni sa jednom pravom.
I
4
Za svake tri take koje nisu incidentne sa istom pravom
postoji bar jedna ravan koja je incidentna sa svakom od
njih.
Svaka ravan je incidentna s bar jednom takom.
4
I
5
Za svake tri take koje nisu incidentne sa istom pravom
postoji najvie jedna ravan koja je incidentna sa svakom od
njih.
I
6
Ako su dve take neke prave incidentne s nekom ravni, tada
su sve take te prave incidentne s tom ravni.
I
7
Ako su dve ravni incidentne s nekom takom, tada postoji
bar jo jedna taka s kojom su obe ravni incidentne.
I
8
Postoje etiri take koje nisu incidentne s jednom ravni.
5
kolinearne take incidentne sa istom pravom
komplanarne take incidentne sa istom ravni
Aes Ae s c
A, B, C, ... es
s (A, B, C, ... )
A, B, C, ... e (A, B, C, ... )
A B C
s
B
A
C

6
TEOREMA 1. Za svaku taku A i svaku pravu s,
takvu da Aes, postoji jedna i samo jedna ravan
, takva da Ae i s c .
prave a i b se seku u taki O a b = {O}
TEOREMA 2. Za svake dve prave a i b koje se seku
postoji jedna i samo jedna ravan , takva da a c i
b c .
O
a
b
7
TEOREMA 4. Ako za ravni i postoji taka A, takva
da Ae i Ae, tada postoji prava s, takva da Aes, s c
i s c .
TEOREMA 3. Ako su etiri take nekomplanarne,
tada su svake tri od njih nekolinearne.
TEOREMA 5. Svaka ravan sadri tri nekolinearne
take.
8
3. AKSIOME RASPOREDA
taka B je izmeu taaka A i C ABC
II
1
Ako je ABC, tada su A, B, C tri razliite kolinearne
take i pritom je ABC.
II
2
Za svake dve take A i B postoji taka C, takva da je ABC.
II
3
Za svake tri kolinearne take A, B, C vai najvie jedna od
relacija
ABC, BCA, CAB.
B C
s
A
9
s
II
2
(Pasch) Neka su A, B, C tri nekolinearne take i neka je
s prava ravni ABC, takva da A, B, C e s. Ako je prava s
incidentna s takom X, takvom da je AXB, tada je ona
incidentna s takom Y, takvom da je BYC ili s takom Z,
takvom da je CZA.
B A
C
s
X
Y
Z
10
TEOREMA 6. Za svake dve take A i B postoji
taka C, takva da je ACB.
TEOREMA 7. Za svake tri kolinearne take A, B, C vai
tano jedna od relacija
ABC, BCA, CAB.
TEOREMA 8. (Pasch) Neka su A, B, C tri nekolinearne
take i neka je s prava ravni ABC, takva da A, B, C e s.
Ako je prava s incidentna s takom X, takvom da je
AXB, tada je ona ili incidentna s takom Y, takvom da
je BYC ili s takom Z, takvom da je CZA.
11
TEOREMA 9. Ako su A, B, C, D etiri kolinearne
take, tada vae tvrenja:
(a) ABC . BCD ABD . ACD;
(b) ABC . ACD ABD . BCD.
TEOREMA 10. Ako su A, B, C, O etiri kolinearne
take, takve da je AOB i AOC, tada (BOC).
TEOREMA 11. Ako su A, B, C, O etiri kolinearne
take, takve da je (AOB) i (BOC), tada
(AOC).
12
3.1. Poluprava, poluravan, poluprostor
poluprava
s
O A B
q
O
(A, B) (AOB)
A i B sa iste strane O
C
q
O
(A, B)
q
O
(A, C) AOC
A, B O
A, C O
13
TEOREMA 12. q
O
je relacija ekvivalencije na
skupu s {O}.
TEOREMA 13. q
O
vri particiju (razbijanje) skupa
s {O} na tano dve klase ekvivalencije otvorene
poluprave.
A O
s
B
C
B
C
A
C
A
= pp (O, A)
C
B
= pp (O, B)
pp [O, A) = pp (O, A) {O} zatvorena poluprava
s poetkom O
14
poluravan
A
C
s
A i B sa iste strane s q
s
(A, B)
q
s
(A, B) (AsB)
q
s
(A, C) AsC
A, B s
A, C s
B
15
TEOREMA 14. q
s
je relacija ekvivalencije na
skupu o s.
TEOREMA 15. q
s
vri particiju (razbijanje) skupa
o s na tano dve klase ekvivalencije otvorene
poluravni.
A
B
s
C
A
C
B
C
A
= pr (s, A) C
B
= pr (s, A)
pr [s, A) = pr (s, A) s
zatvorena poluravan sa ivicom s
16
poluprostor

A
C
A i B sa iste strane q

(A, B)
q

(A, B) (AB)
q

(A, C) AC
A, B
A, C
B
17
TEOREMA 16. q

je relacija ekvivalencije na
skupu P .
TEOREMA 17. q

vri particiju (razbijanje) skupa

P na tano dve klase ekvivalencije otvoreni
poluprostori.

A
B
C
A
C
B
C
A
= ppr (, A) C
B
= ppr (, B)
ppr [, A) = ppr (, A)
zatvoreni poluprostor sa ivicom
18
3.2. Ugao, trougao
ugao
O
a
b
a, b kraci
O teme (vrh)
Z aOb
Z ab
Z O
Z AOB
a b
O
ravan (opruen) ugao
19

*

*
a
b
int ZaOb =
unutranjost ugla
ext ZaOb = * *
spoljanjost ugla
TEOREMA 18. Unutranjost ugla koji nije opruen je
konveksna, a spoljanjost nije.
O
20
trougao
B A
C
A ABC
A, B, C temena (vrhovi)
c
b a
AB = c
BC = a
CA = b
stranice



Z BAC =
Z CBA =
Z ACB =
uglovi
21

A
C
B

*

*
*
int A ABC =
unutranjost trougla
ext ZaOb = * * *
spoljanjost trougla
TEOREMA 19. Unutranjost trougla je konveksna, a
spoljanjost nije.
22
s
TEOREMA 20. Ako prava sadri unutranju taku
trougla, tada s tim trouglom ima dve i samo dve
zajednike take.
A
C
B
s
M
A
C
B
M
23
b
a
O
s
TEOREMA 21. Poluprava koja izlazi iz temena
ugla i pripada njegovoj unutranjosti see svaku
du iji su krajevi na kracima ugla.
24
4. AKSIOME PODUDARNOSTI
III
1
Za svaku du AB i svaku polupravu s sa poetkom A', postoji
taka B'es, takva da je AB ~ A'B'.
"je podudarno" ~
III
2
Ako je A'B' ~ AB i A"B" ~ AB, tada je A'B' ~ A"B".
III
3
Neka su A, B, C i A', B' C' dve trojke kolinearnih taaka,
takvih da je ABC i A'B'C' . Ako je AB ~ A'B' i BC ~ B'C',
tada je AC ~ A'C'.
25
III
4
Neka je Z aOb proizvoljan ugao, s proizvoljna prava,
O' proizvoljna taka prave s, a' jedna od polupravih prave
s sa poetkom O' i jedna od poluravni sa ivicom s. Tada
u poluravni postoji jedna i samo jedna poluprava b' sa
poetkom O', takva da je Z aOb ~ Z a'O'b'.
III
5
Ako za A ABC i A A'B'C' vai
AB ~ A'B' , AC ~ A'C' , Z BAC ~ Z B'A'C' ,
tada je Z ABC ~ Z A'B'C'.
Podudarnost uglova je refleksivna relacija.
26
TEOREMA 22. Podudarnost dui je relacija
ekvivalencije.
TEOREMA 23. Taka B' iz III
1
je jedinstvena.
TEOREMA 24. Neka su A, B, C i A', B' C' dve trojke
kolinearnih taaka, takvih da je ABC i A'B'C' .
Ako je AB ~ A'B' i AC ~ A'C', tada je BC ~ B'C'.
27
TEOREMA 26. Ako za A ABC i A A'B'C' vai
AB ~ A'B', Z BAC ~ Z B'A'C', Z ABC ~ Z A'B'C',
tada je A ABC ~ A A'B'C'.
TEOREMA 25. Ako za A ABC i A A'B'C' vai
AB ~ A'B' , AC ~ A'C' , Z BAC ~ Z B'A'C' ,
tada je A ABC ~ A A'B'C'.
A ABC ~ A A'B'C'
AB ~ A'B', BC ~ B'C', CA ~ C'A',
Z A ~ Z A', Z B ~ Z B', Z C ~ Z C'
28
TEOREMA 27. Ako za A ABC i A A'B'C' vai
AB ~ A'B' , BC ~ B'C' , CA ~ C'A',
tada je A ABC ~ A A'B'C'.
TEOREMA 28. Podudarnost uglova je relacija
ekvivalencije.
29
D C
AB < CD (- D
1
) (CD
1
D) (AB ~ CD
1
)
4.1. Relacije < , > za dui i uglove
D
1
A B
relacija strogog poretka
irefleksivna (a a) a
asimetrina a b (b a)
tranzitivna a b . b c a c
30
TEOREMA 29. < je relacija strogog poretka na
skupu svih dui.
TEOREMA 30. (trihotomija) Za svake dve dui a i b
vai jedna i samo jedna od relacija
a ~ b , a < b , b < a .
AB > CD CD < AB
TEOREMA 31. > je relacija strogog poretka na
skupu svih dui.
31
Z aOb < Z cO'd (-d
1
) (d
1
c int Z cOd )

(Z aOb ~ Z cOd
1
)
d
1
d
c
O'
O
a
b
TEOREMA 32. < je relacija strogog poretka na
skupu svih uglova.
TEOREMA 33. (trihotomija) Za svaka dva ugla i |
vai jedna i samo jedna od relacija
~ | , < | , | < o .
32
4.2. Naporedni, unakrsni i transferzalni
uglovi
naporedni uglovi
Z aOb i Z a*Ob (Z aOb*)
a*
b*
O
b
a
TEOREMA 34. Naporedni uglovi podudarnih
uglova su podudarni.
33
unakrsni uglovi Z aOb i Z a*Ob*
b
O
a a*
b*
TEOREMA 35. Unakrsni uglovi su podudarni.
34


*
spoljanji ugao trougla
naporedan nekom unutranjem uglu
*, |*, *
B A
C
*
*
*
*
*
35



TEOREMA 36. Spoljanji ugao trougla vei je od
unutranjeg nesusednog ugla.
C
B A
*
*
*
*
*
*
* > | , * >
|* > , |* >
* > , * > |
36
|
1
|
3
|
2
|
4

4
transferzalni uglovi
b
a
s
s transferzala
unutranji
2
,
3
, |
1
, |
4
spoljanji
1
,
4
, |
2
, |
3
saglasni 1 spoljanji i 1 unutrani sa iste strane s
naizmenini 2 spoljanja ili 2 unutranja sa raznih strana s
suprotni 2 spoljanja ili 2 unutranja sa iste strane s
TEOREMA 37. Ako su dva saglasna ili dva naizmenina
ugla podudarna ili ako je zbir dva suprotna ugla ravan
ugao, tada se prave a i b ne seku.
37
A B
4.3. Sredina dui, simetrala ugla,
nejednakosti stranica i uglova trougla
sredina dui
S
1. ASB
2. AS ~ BS
LEMA 1. Ako za A ABC i A A'B'C' vai
AB ~ A'B', Z BAC ~ Z B'A'C', Z ACB ~ Z A'C'B',
tada je A ABC ~ A A'B'C'.
TEOREMA 38. Svaka du ima jedinstvenu sredinu.
38
s
O
a
b
simetrala (bisektrisa) ugla
1. s c int Z aOb , O poetak
2. Z aOs ~ Z bOs
TEOREMA 39. Svaki ugao ima jedinstvenu simetralu.
39
TEOREMA 40. Naspram podudarnih stranica
trougla lee podudarni uglovi i obratno.
TEOREMA 41. Naspram vee stranice trougla lei
vei ugao i obratno.
TEOREMA 42. Svaka stranica trougla manja je od
zbira druge dve.
40
4.4. Prav ugao, normalne prave
a*
prav ugao
Z aOb ~ Z a*Ob
TEOREMA 44. Ugao podudaran pravom uglu je prav.
TEOREMA 45. Svi pravi uglovi su podudarni.
TEOREMA 43. Prav ugao postoji.
prav ugao d
a
O
b
41
normalne (ortogonalne) prave
O
a
b
a b Z aOb = d
TEOREMA 46. Za svaku taku A i svaku pravu s
postoji jedna i samo jedna prava t, takva da Aet
i t s.
42
otar ugao < d
tup ugao > d
< *, > *, ~ * = d
, * naporedni
O
b
a* a
*
O
b
a* a

*
TEOREMA 47. U svakom trouglu najvie jedan ugao
je prav ili tup i najmanje dva ugla su otra.
O
b
a* a

*
43
TEOREMA 48. (a) Normala povuena iz take
kraka otrog ugla na pravu kojoj pripada drugi
krak, see drugi krak.
(b) Normala povuena iz take kraka tupog ugla na
pravu kojoj pripada drugi krak, see produetak
drugog kraka.
a*
b
a
O
a
b
O
M'
M'
M
M
44
4.5. Normalnost u prostoru
o
s
a
b c
s o
1. s o = {O}
2. s a, b, c, ...
a(O), b(O), c(O) ... c
TEOREMA 49. Prava s je normalna na ravan
ako i samo ako je see i normalna je na dve prave
ravni koje prolaze kroz taku preseka.
O
45
TEOREMA 50. Za svaku taku A i svaku pravu s
postoji jedna i samo jedna ravan , takva da Ae
i s.
c
b

|
o
Dokaz.
1
o
A e s
|
| (s)
b
b (A) s , b c |
c
c (A) s , c c
o
o (b, c)
s o
s
A
2
o
A e s

(s)
s
A
O
46
TEOREMA 51. Za svaku taku A i svaku ravan
postoji jedna i samo jedna prava s, takva da Aes i
s .
Dokaz.
1
o
A e o
a

a (A) c o
|
| (A) a

t

| o = t
s
s (A) c | , s t
s o
teorema 49, 1
o
o
A

47
b (B) c o , b a
b
c (B) c o , c b
c
a (A, B) , B e o
a

B
2
o
A e o
| (a, c)
|
s (A) c | , s c
s o !?
AOBC ~ ABOA
AAOC ~ ACBA
ZAOC = ZCBA = 90
o
(b a)
s OC , s c
s o
C
C e b , BC = AO
s
O
o
A
48
TEOREMA 52. (tri normale) Prava a je normalna
na ravan o i see je u taki A. Neka je b prava
ravni o koja sadri taku A i neka je B taka prave
b, B = A. Neka je c prava ravni o koja sadri taku
B i normalna je na b. Tada je BX c za svaku
taku Xea.
c
b
B
o
a
A
X
49
TEOREMA 53. (obratna o tri normale) Prava a je
normalna na ravan o i see je u taki A. Neka je B
taka ravni o, B = A, i neka je c prava ravni o
koja sadri taku B i normalna je na XB, Xea.
Tada je AB c.
c
o
a
A
X
B
50
o
|
a

- a c o
|
a |
TEOREMA 54. Ako je |, tada je i | .
o
|
s

b

Dokaz. o | = s
a s = {S}
b (S) c | b s
| o
b o
a

S
51
TEOREMA 55. Neka je o |, o | = s, a c o
i a s. Tada je a |.
Dokaz.
o |
a s a s = {A}
a |
| o
- b
1
c |, a
1
o
b
1
s = {B
1
}
a

o
|
s

A

b
1
B
1
X

o
|
s

= B
1
b
1
a

A

1
o
A = B
1
a s, a b
1
2
o
A = B
1
Xeb
1
, X = B
1
a s, a AX (teorema 3 norm.)

a |
52
TEOREMA 56. Ako je i | i | = s,
tada je s .
Dokaz.
s
o
|

s
1
s
2
a
b
S
S e s
s
1
(S) c o , s
1
a
s
2
(S) c | , s
2
b

s
1
s
1
= s
s
2
s
2
= s , s
2
= s
1
o = a | = b
Pretp. s .
s
1
(S) , s
2
(S) , s
1
= s
2


53
TEOREMA 57. Ako prava s nije normalna na
ravan o, tada postoji jedna i samo jedna ravan
|, takva da s c | i | o.
Dokaz.
o
s
t
|
S e s
1
o
egzistencija
t (S) o , t = s
| (s, t) o
2
o
jedinstvenost
Iz teoreme 56.
S
54
TEOREMA 58. Dve normale na istu ravan su
komplanarne.
Dokaz.
o
b
|
B
a
A
b'
a b
a = {A} b = {B}
pretp. a i b nekomplanarne
| (a, B) b . |
| = s (A, B)
b' (B) c | b' s
s
b' = b
b' (teorema 55)
b (B)
b' (B)
b = b'

(teorema 51)
55
A B
B
4
5. AKSIOME NEPREKIDNOSTI
IV
1
(Arhimed) Neka su AB i CD dve proizvoljne dui. Tada
postoji prirodan broj n i take B
1
, B
2
, ... , B
n
na polupravoj
AB, takvi da je
AB
1
~ B
1
B
2
~ ... ~ B
n1
B
n
~ CD
AB
1
B
2
... B
n
i ABB
n
.

B
1
B
2
B
3
C D
n = 4
A B
C D
B
1
n = 1
56
... ... A
3
B
3
IV
2
(Kantor) Neka je A
1
B
1
, A
2
B
2
, ... beskonaan sistem
kolinearnih dui koje zadovoljavaju sledee uslove:
(a) svaka sledea du je u unutranjosti prethodne,
tj. A
i+1
B
i+1
c int A
i
B
i
, i = 1, 2, ... ;
(b) za svaku du PQ postoji prirodan broj n, takav
da je A
n
B
n
< PQ.
Tada postoji taka X, takva da je A
i
XB
i
za svako i.
A
2
B
2
A
1
B
1
X

57
TEOREMA 59. Taka X iz Kantorove aksiome je
jedinstvena.
Dokaz.
... B
1
B
3
B
2
A
1
A
2
X

... Y

A
3
pretp. -Y , A
i
YB
i
, i = 1, 2, ...

Y = X
XY c A
i
B
i
, i = 1, 2, ... XY < A
i
B
i
, i = 1, 2, ...
XY = PQ

IV
2
(b)
58
TEOREMA 60.(Arhimed) Neka su Z aOb i Z cO'd
dva proizvoljna ugla. Tada postoji prirodan broj n i
poluprave b
1
, b
2
, ... , b
n
koje ishode iz temena O i
lee u unutranjosti Z aOb, takve da je
b
1
c int Z aOb
2
, b
i
c int Z b
i1
Ob
i+1
za i = 2, 3, ... , n1

Z aOb
1
~ Z b
1
Ob
2
~ ... ~ Z b
n1
Ob
n
~ ZcO'd
i b c int Z aOb
n
.

b
1
b
2
b
3
b
4
c
d
O'
a
O
b
O
a
b
O'
c
d
b
1
n = 4 n = 1
59
x

a
2
b
2
a
3
b
3
TEOREMA 61.(Kantor) Neka je Z a
1
Ob
1
, Z a
2
Ob
2
,
... beskonaan sistem uglova koji zadovoljavaju
sledee uslove:
(a) svaki sledei ugao je sadran u unutranjosti
prethodnog, Z a
i+1
Ob
i+1
c int Z a
i
Ob
i
, i = 1, 2, ...;
(b) za svaki ugao Z pq postoji prirodan broj n,
takav da je Z a
i
Ob
i
< Z pq.
Tada postoji poluprava x koja ishodi iz temena O,
takva da x c int Z a
i
Ob
i
za svako i.
a
1
b
1
O

60
TEOREMA 62. Poluprava x iz teoreme 61 je
jedinstvena.
Dokaz. Slian dokazu teoreme 59.
TEOREMA 63. Neka su AB i CD proizvoljne dui i
neka je
A
1
B
1
= AB, A
2
B
2
= A
1
B
1
, ... , A
i
B
i
= A
i1
B
i1
... .
1
2
1
2
1
2
Tada postoji prirodan broj n, takav da je A
n
B
n
< CD.
Dokaz. A
n
B
n
= AB

1
2
n
pretp. CD < A
n
B
n
, n
CD < AB , n
1
2
n
2
n
CD < AB , n
n CD < AB , n

IV
1

61
TEOREMA 64. Neka su Zab i Zcd proizvoljni
uglovi i neka je
Za
i
b
i
= Za
i1
b
i1
... .
1
2
Za
1
b
1
= Zab, Za
2
b
2
= Za
1
b
1
, ... ,

1
2
1
2
Tada postoji prirodan broj n, takav da je Za
n
b
n
< Zcd.
Dokaz. Kao za teoremu 63.
62
sistem merenja dui
D skup dui
R
+
skup pozitivnih realnih brojeva
m : D R
+
1. a ~ b, a, beD m(a) = m(b)
2. a = b + c, a, b, ceD m(a) = m(b) + m(c)
3. - PQeD , m(PQ) = 1
PQ jedinina du
m(a) mera (duina) dui a
63
sistem merenja uglova
U skup uglova
R
+
skup pozitivnih realnih brojeva
m : U R
+
1. ~ , , eU m() = m()
2. = + , , , eU m() = m() + m()
3. - ZpqeU , m(Zpq) = 1
Zpq jedinini ugao
m() mera (duina) ugla
64
brojna osa
R

R
+
0
merni sistemi uglova
90
o

2
stepeni radijanski
[0
o
, 180
o
] [0, ]
65
DEDEKINDOVA AKSIOMA. Ako se skup realnih
brojeva R podeli na podskupove X i Y za koje vai
(a) X = C , Y = C ;
(b) X Y = R , X Y = C ;
(c) X < Y, tj. x < y za xeX, yeY,
tada vai tano jedno od tvrenja:
1
o
X ima najvei element, a Y nema najmanji;
2
o
X nema najvei element, a Y ima najmanji;
X Y
1
o
X Y
2
o
66
geometrijska verzija
Ako se take ose (orijentisane prave) s podele na
podskupove X i Y za koje vai
(a) X = C , Y = C ;
(b) X Y = s , X Y = C ;
(c) X < Y (X ispred Y), tj. x < y za xeX, yeY,
tada vai tano jedno od tvrenja:
1
o
X ima poslednju taku, a Y nema prvu;
2
o
X nema poslednju taku, a Y ima prvu;
1
o
X Y
s
C
2
o
X Y
s
C
C presek
67
B

A
C D
TEOREMA 65. Arhimedova i Kantorova aksioma
(zajedno) ekvivalentne su sa Dedekindovom.
Dokaz. ()
IV
1
, IV
2
brojna osa R
IV
1
, IV
2
DA (Dedekindova aksioma)
u R vai DA
(:) (a) DA IV
1
.
B
1
B
2
. . .

B
n
Pretpostavimo suprotno.
B
n
< B , n - AB, CD
X = {L | - ieN, L < B
i
}
Y = s \ X
s = p (A, B) A < B
1
o
X = C A, B
1
, B
2
, ... e X
Y = C BeY
2
o
X Y = s , X Y = C
3
o
X < Y
M presek
68
M
B

. . .

B
n
B
1
B
2
A
C D
M
. . .

B
n
B
1
B
2
A B

B
j
P
(1) M e X
- jeN M < B
j
B
j
eX (B
j
< B
j+1
)


(M poslednja u X)
(2) M e Y
B
k
B
k+
1
P < M PM ~ CD
PeX
- keN P < B
k
B
k
< B
k+1
< M
B
k
B
k+1
c int PM
B
k
B
k+1
< PM

(B
k
B
k+1
~ CD ~ PM )
(1), (2)

DA
69
(a) DA IV
2
. A
1
B
1
A
2
B
2
...
B
1
B
2
A
1
A
2
... ...
s

X = {Les | -ieN, L < A
i
}
Y = s \ X
A
i
< B
i
B
1
, B
2
, ... e Y
1
o
X = C A
1
, A
2
, ... e X
Y = C
2
o
X Y = s , X Y = C
3
o
X < Y
M presek
70
B
1
B
2
A
1
A
2
... ...
s

M

(1) M e X
A
j
- jeN M < A
j
A
j
eX (A
j
< A
j+1
)


(M poslednja u X)
(2) M e Y
B
1
B
2
A
1
A
2
... ...
s

M

A
i
< M ieN M < B
i
ieN
A
i
< M < B
i
ieN M e int A
i
B
i
71
'
1
"
1
C
A
B


= A
1
= B
1
= B
2
TEOREMA 66. Zbir unutranjih uglova u svakom
trouglu je s .
Dokaz.
C
1
Pretp. u (ABC) = + + >
u (ABC) = + , > 0

"

'


"

D
1
D
2
. . .
D
1
sredina BC
AD
1
= C
1
D
1
' + " =
' s v " s

2

2
A AD
1
C ~ AC
1
D
1
B
u (A
1
B
1
C
1
) = u (ABC)
D
2
sredina B
1
C
1

" s s
'
2

2
2 1
C
2
+
'
1
u (A
2
B
2
C
2
) = u (A
1
B
1
C
1
) = u (ABC)
. . .
' =
1
s


2

2
s

2
2
= A
2
72
A
n
C
n
B
n

n
u (A
n
B
n
C
n
) = u (A
n1
B
n1
C
n1
) = ... = u (ABC) = +

n
s

2
n
<

n
+
n
+
n
= +

n
+
n
>

n
>
n


(teorema o spoljanjem uglu)
(teorema 64)